Psihofizike

karakteristike
dece
na
pojedinim uzrastima koje imaju uticaja na
njihovo ponaanje u saobraaju. Kritine
situacije u saobraaju vezane su za
prelazak kolovoza.
Rezultati nekoliko studija o ponaanju dece u
saobraaju po metodu opservacije, prikazuju
razlike u ponaanju pri prelasku ulice u
zavisnosti od starosti deteta:
veina dece uzrasta 3- 5 godina ulicu prelaze
brzo, bez zaustavljanja na ivinjaku ili na
poloaju linije preglednosti ( izmeu parkiranih
automobila) kao i gledanja u levu i desnu
stranu pre izlaska na ulicu
deca uzrasta 6 - 7 godina zastanu na
ivinjaku i gledaju pre nego to preu, ali se ne
zaustavljaju na poloaju linije preglednosti.
Ponaanje postaje jo nebezbednije kada im je
panja
ometena
(
igrom,
drugovima,
ivotinjama....)
veina dece uzrasta 8 - 9 ulicu prelaze
bezbedno, zaustavljaju se na ivinjaku i liniji
preglednosti i takoe gledaju pri prelasku ulice.
Ovi rezultati pokazuju da se deca pri
prelasku kolovoza ponaaju relativno
nebezbedno do uzrasta 8 godina.

Zadatak prelaska kolovoza moe se posmatrati

kroz etiri nivoa: opservacija, percepcija,
procena i odluka.

PERCEPCIJA DOLAZEEG SAOBRAAJA

Istraivanja su pokazala da
starija
od
8
godina
za
saobraaja koriste i sluh.

tek deca
detekciju

Kod male dece vizuelna percepcija se pre

svega karakterie ogranienim vidnim poljem
zbog niskog nivoa oiju ( sa 2 godine - 80 cm,
sa 6 godina - 110cm, sa 8 godina - 125cm).
Proces pretrage vidnog polja je potpuno
usmeren ka upadljivim elementima, i kod dece
do uzrasta 5 godina gotovo da ne postoji
kontrola panje.
Deca uzrasta do 6 godina ne pretrauju
sistematski vidno polje, ve im panju privlae i
atraktivniji objekti u okolini.
Deca uzrasta do 6 godina imaju problema pri
lokalizovanju zvuka koji dolazi sa leve ili desne
strane bez okretanja glave.
Sa uzrastom 6 - 7 godina deca ue da
razlikuju prilike za igranje i radoznalost od
prilika kada je potrebno usmeriti panju.

 Stvarno fokusiranje panje na relevantne

informacije i ignorisanje nebitnih informacija se
javlja tek posle uzrasta 11 godina.

PROCENE
Najvanija procena vezana je za kretanje
saobraaja.
Samo 60% dece 4 - 7 godina poseduje u
adekvatnoj meri znanja koje se brzine mogu
oekivati od kojeg vozila.
Deca uzrasta od 5 godina su u stanju da
procene
brzinu
nadolazeih
vozila,
sa
moguom grekom, obino procenjivanje
( naroito devojice i kada su u pitanju mali i
buni automobili, za razliku od velikih i tiih)
Deca uzrasta 6 - 13 godina pokazuju znake
nepouzdane procene daljine, naroito kada je u
pitanju vea udaljenost.
Deca uzrasta od 8 godina prilino tano
opaaju kretanje, dok kod mlae dece opaanje
pravca kretanja predstavlja problem.

Procena brzine vozila je osnova za procenu

vremena koje je vozilu potrebno da doe do
deteta.
Deca uzrasta do 5 godina ( kao i neka starija
deca) koja nemaju izgraen pojam stvarnog
vremena, smatraju da je vreme direktno
povezano sa udaljenou.
Procene vremenskih intervala su naroito dobre
za krae vremenske intervale ( do 5 sekundi),
dok za due vremenske intervale ( od 5 - 20
sekundi) nisu tako dobre. pretpostavlja se da je
lako mogue obuiti decu u proceni vremenskih
intervala.
Zavrna procena vri se po pitanju rizika
prelaska kolovoza.
Deca uzrasta 3,5 - 8 godina daju prilino
ispravnu ocenu opasnosti ( na osnovu
fotografija deteta koje prelazi ulicu)
Deca uzrasta do 6 godina u izvesnoj meri
shvataju rizik.
PROCES DONOENJA ODLUKE
Na odluku o prelasku ulice utie nekoliko
procesa: memorisanje opaajnog saobraaja,
procene, predvianja moguih akcija ostalih
uesnika u saobraaju, uzimanje u obzir
vremena potrebnog da se odluka donese.
Uticaj instrukcija na proces odluivanja zavisi
od naina na koji su instrukcije kodirane u

dugoronoj memoriji kao i od obima do kojeg ih

deca mogu razumeti. Ignorisanje informacija se
vri u skladu sa kratkoronom memorijom i
procenama.
Vremenom se poboljava integrisanje
informacija. Vremenski intrval izmeu dve
informacije izgubi na uticaju, to se deava na
uzrastu od 6 godina.
to se tie samog integrisanja informacija
princip je da je integracija tea to su
informacije sloenije. Zato kod uzrasta dece od
7 godina ne treba okivati da integriu
informacije kao to su brzina i udaljenost.
Prema nekim studijama deca uzrasta 6 - 8
godina su relativno dobro predviala pravac
kretanja ostalih uesnika u saobraaju, kao i
efekat koji to moe da ima.
Mlaa deca ne shvataju korist prikazivanja
svojih
namera
ostalim
uesnicima
u
saobraaju, niti pak dobro shvataju upuene im
znake.
U bliskoj vezi sa ovim predvianjima je
razumevanje uzronih relacija.
Deca uzrasta 8 godina u posmatranju ljudskih
odnosa ne mogu da razlikuju uzrok i posledicu.
Racionalnost u odreivanju uzroka se
pojavljuje tek sa uzrastom 7 - 8 godina, pa se
ne moe oekivati od dece mlaeg uzrasta da
imaju izgraeno miljenje o mogunostima i
ogranienjima motornog saobraaja

 Mlaa deca ( starija od 5 godina) manje

koriste vremenske intervale izmeu nailazeih
vozila da bi prela ulicu, za razliku od starije
dece ( procena bezbednih i nebezbednih
intervala)
Efikasnost procene bezbednih intervala kod
dece uzrasta 4 - 9 godina se moe poboljati
upotrebom lutke koja prelazi model puta sa
simuliranim
saobraajem.
daleko
manji
napredak je ostvaren kod dece starijeg uzrasta.
Uenici 6. razreda u ovom pogledu dostiu nivo
odraslih.
U stvarnim situacijama starije osobe su
koristile najvee razmake, kao i deca uzrasta 9
-10 godina.
Problem impulsivnosti je vezan za istravanje
dece na ulicu u zanosu igrom ili drugovima.
iako se ini moguim decu obuavati manje
impulsivnom nainu reagovanja, nije dovoljno
samo ih obuavati da reaguju sa zadrkom
(odloeno), ve im treba objasniti ta da rade
sa vikom svog vremena.