dana U bici koja je označila kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije poginulo je oko 13.500 jugoslovenskih vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore Punih 175 dana, od 21. oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine vođena je bitka u kojoj je sa obe strane učestvovalo oko 250.000 vojnika.
Uz jedinice Jugoslovenske Armije, učestvovale su i trupe Crvene i bugarske Narodne
armije, kao i Brigada “Italija”.
U teškim i krvavim borbama, na snegu i vetru, poginulo je oko 13.500 jugoslovenskih
vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore, 1.100 pripadnika Crvene Armije, 630 pripadnika bugarske Narodne Armije i 163 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica.
Na strani neprijatelja, poginulo je oko 30.000 vojnika.
Proboj Sremskog fronta označio je i okončanje Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.
PROBOJ I OSLOBOĐENJE ZEMLJE
U proboj Sremskog fronta jugoslovenske snage krenule su u zoru 12 aprila 1945 godine. Ofanziva je počela artiljerijskom pripremom od 15 minuta iz 120 topova i dejstvima iz 50 aviona. Posle toga u juriš su krenule jedinice iz prvog ešalona i osvojile glavne odbrambene linije Nemaca. Trećeg dana decembra 1944. četiri partizanske i dve sovjetske divizije probile su dve nemačke linije odbrane, prodrle na zapad u dubini od 20 do 40 kilometara i oslobodile brojna mesta. Nemci su u međuvremenu doveli pojačanja, naneli velike gubitke partizanskim jedinicama i posle dvonedeljnih borbi zaustavili ofanzivu. Nemačka pešadija, podržavana tenkovima, prešla je u napad na celom frontu 3. januara 1945, ali je uvođenjem elitnih partizanskih jedinica protivudar zaustavljen posle tri dana. Posle toga front se stabilizovao i nije bilo ozbiljnihjih borbi do aprilskog proboja fronta. Istoričari ističu da je da su posle proboja Sremskog fronta partizanske snage za nepunih mesec dana oslobodile celu zemlju i da je nekoliko jedinica stiglo i do Trsta.
POGINULO VIŠE LJUDI NEGO U SVIM OFANZIVAMA ZAJEDNO
Prema istoriografiji bivše Jugoslavijei konačnoj računici, u svim neprijateljskim ofanzivama tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije poginulo je manje ljudi nego što je poginulo samo na Sremskom frontu.
Ток операције
Сремски фронт формиран је 21. октобра 1944. године, одмах по ослобођењу
Београда, када су јединице 1. пролетерског и 12. ударног корпуса Народноослободилачке војске Југославије и 19. дивизије Црвене армије Совјетског савеза прешле преко реке саве и напале немачки 68. корпус на фронту од Земуна до Обреновца, гонећи га ка западу. Тиме су отпочеле тешке вишемесечне борбе у сремској равници, на простору омеђеном рекама Дунавом и Савом, а по дубини од Земуна до линије Винковци-Жупања. Борбе против немачких и усташких, добро опремљених и искусних снага, вођене су све до 13. априла 1945. године. Тиме је из основа измењен стратегијски положај југословенског ратишта, створени су потребни услови за коначно ослобођење преосталих делова територије Југославије, побољшани су услови за наступање и дејства јединица Црвене армије на будимпештанско-бечком правцу, немачкој групи армија "Е" онемогућен је маневар при извлачењу снага из Грчке и Албаније ка Мађарској и Аустрији. Тако је Сремски фронт постао најзначајнији део општег фронта у Југославији који је повезивао савезничке фронтове у Европи. На Сремском фронту, у току неколико нападних и одбрамбених операција, са обе стране учествовало је преко 250.000 наоружаних војника. Учесници
Дванаеста дивизија, две ваздухопловне дивизије, Коњичка бригада, Тенковска
бригада, Речна ратна флотила, корпусне и армијска артиљерија, Партизанска бригада "Италија" Народноослободилачке војске, односно Југословенске армије, а повремено и делови два стрељачка корпуса, Дунавске речне флотиле и Ваздухопловне групе "Витрук" (две дивизије), подржани артиљеријским јединицама Црвене армије Совјетског савеза, две дивизије бугарске Отечественофронтовске Народне армије које су се налазиле у саставу 3. украјинског фронта Црвене армије. На непријатељској страни: ојачана три немачка армијска корпуса и три усташко-домобранске дивизије.