Botanika u 17

17.. i 18.
18. veku - osnova
sistematike
U 17. i 18. veku dolazi do specijalizacije u
j se prva
p
nauna drutva i akademije
j
nauci. Osnivaju
nauka:
1603, Rim: The Italian Academy of The Lynx
1657, Florenca(Firenca): The Academy of Experiments
U Nemakoj, J. JUNGIUS osniva akademiju nauka 1622. u

Rostoku
Rostoku.
1663, osniva se akademija u Oksfordu, koja za vreme vladavine
arlsa II,, kralja
j Velike Britanije
j i Irske,, dobija
j ime Royal
y Society.
y
Ona i danas predstavlja svetski najpoznatije i internacionalno
veoma cenjeno drutvo.
1666,
1666 osnovanaje Acadmie Franaise u Parizu.
Parizu
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

U bbotanici
i i se tei
i pronalaenju
l j prirodnog
i d
sistema za organizovanje i svrstavanje
velikog broja vrsta biljaka
biljaka.
Imena koja treba pomenuti u ovom
kontekstu su JUNGIUS,
JUNGIUS RAY,
RAY a posebno
CARL v. LINN, koji je uspostavio binarnu
((binomijalnu)
j
) nomenklaturu koja
j je
j i danas u
upotrebi i definisao mnoge morfoloke
pojmove. Njegovo se ime vezuje i za pojam
vrste.
t
Srodniki odnosi meu taksonomskim
grupama biljnog carstva koji su do tada
ustanovljeni potvreni su kada je DARWIN
objavio svoju teoriju evolucije.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Intenzivno istraivanje Novog Sveta poetkom

17. veka, paralelno sa snanom ekspanzijom
evropske
p
civilizacije,
j , odgovorno
g
jje za otkrivanje
j
velikog broja novih vrsta. Evropski herbalisti su
herbalima dodavali mnotvo novog materijala.
Zbog rastueg broja novih vrsta, vrlo se brzo
ukazala potreba za preciznijim sistemom
imeno anja (nomenklaturom)
imenovanja
(nomenklat rom) i klasifikacijom
(svrstavanjem) biljaka. Npr., 1542. god, Fuch je
poznavao oko 500 vrsta, Bauhin 1623.
1623 god.
god 6000, a
Ray spominje 18000 vrsta ve 1682. god. Rad s
takvim brojem
j
novih biljaka
j
zahtevao jje
razdvajanje vrsta i jasno pokazao potrebu
prepoznavanja i opisivanja viih kategorija. )
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Andrea Cesalpino (1519 - 1603)

Cesalpino
p
(lat.
( Caesalpinus),
p
) jje italijanski
j
botaniar,
koji je sliedio Aristotelovu logiku i razmiljanja. Za
klasifikaciju oko 1500 biljaka u knjizi De plantis libri
upotriebio
upot
eb o je ppree filozofski
o o s pristup
p stup nego
ego utilitarni,
ut ta , dakle
a e
onaj zasnovan na karakteristikama biljaka. Ceslapino je
sledio metodologiju klasifikacije prema dole, logikom
podelom tj.
podelom,
tj poevi s odreenim brojem lako
prepoznatljivih grupa - npr., drvee, grmlje, trave i dr., a
nakon toga je sledio podelu u podreene grupe
definisane jednom osobinom.
osobinom Njegova klasifikacija ima
32 originalne grupe biljaka koje se pojavljuju kao
srodnici.
Cesalpino je duboko uticao na botaniare kasnijeg
perioda, ukljuujui Tourneforta, Linneausa, i ostale koji
su nastavili
astav daa sslede
e e sline
s e principe.
p c pe.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Caspar Bauhin
C
B hi (1560 - 1624)
Godine 1623., vajcarski botaniar Bauhin
objavio je delo pod nazivom Pinax theatri botanici,
u kome je opisao oko 6000 biljaka. Pinax je dao,
ve tada
d potrebnu,
b sinonimiku
i
i ik biljnih
bilj ih imena
i
navodei i sva imena koja su istoj biljci dali
razliiti
liiti autori.
t i Ovaj
O j rad
d predstavlja
d t lj svojevrstan
j
t
botaniki katalog. Bauhin je upotrebio, ali samo
donekle i binarnu nomenlaturu (imena koja se
donekle,
sastoje od dve rei), a imao je razumevanja za
koncept grupisanja vrsta u rodove
rodove. Rodovi nisu
bili opisani ali su bili definisani karakteristikama
ukljuenih vrsta.
vrsta
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

John Ray (1627 1705)

Engleski botaniar John Ray objavio je brojne radove.
Najznaajnija botanika dela su mu Methodus plantarum nova (1682) i
Historia plantarum (1686 - 1704) u tri volumena. Poslednje izdanje
M h d
Methodus-a
objavljeno
b l
1703
1703. god.
d obrauje
b akk 18
18.000
000 vrsta, od
d kkojihh
su mnoge van evropske. Ipak, zbog Ray-ovog oskudnog koncepta
vrste, broj stvarno znaajnih opisa je neto manji.
Ray je razvio sistem klasifikacije zasnovan na temelju oblika
biljaka, grupiui ih prema spoljanjoj slinosti. Ray je verovao da je
prihvatljiva klasifikacija ona koja povezuje zajedno biljke sline u
odreenim
d i osobinama,
bi
a razdvaja
d j one koje
k j se po tim
i osobinama
bi
razlikuju. Nastojao je da definie vrstu putem morfologije i
reprodukcije.
Nj
Njegova
kl
klasifikacija
ifik ij je
j najznaajniji
j j iji napredak
d k u teorijskoj
ij k j
botanici 17. veka. Ray-ov je sistem kasnije uticao i na razmiljanja
Jussieua i botaniare iz porodice de Candolle.
Ray i Bauhin se smatraju zaetnicima prirodne klasifikacije
klasifikacije, tj
tj.
povezivanja onih biljaka koje su sline jedna drugoj.
Danas znamo da slinost esto znai i srodnost, mada to nije bilo
t k sve do
tako
d vremena Darwina
D
i kada
k d je
j pokrenuta
k
t ideja
id j razvojnih
j ih linijali ij
klada.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Joseph Pitton de Tournefort (1656 - 1708)

Francuski botaniar Tournefort poznat je po svom
delu Institutiones rei herbariae, objavljenom 1700. god.
I i i
Institutiones
j bi
je
bio veoma popularan
l
zbog
b llakoe
k kojom
k j
se moglo odrediti oko 9000 vrsta ureenih u 700
rodova. U pporeenju
j s Ray-ovom
y
Istorijom,
j
njegov
j g
sistem klasifikacije bio je vetaki i zato loiji. Njegova
svrha nije bila da povezuje blisko srodne vrste u grupu
ve da pomae u identifikaciji. Tournefort je, meutim,
dao veliki znaaj kategoriji roda. Premda su koreni ovog
koncepta mnogo stariji, tj. datiraju od Aristotela,
Tournefort se ponekada spominje kao "otac
otac koncepta
rodova".
Upotrebljavao je kategoriju roda na postojan nain
i osigurao
i
njihov
jih opis.
i Od ovog momenta kkoncept
rodova je dobro uspostavljen u klasifikaciji. Postoje
ppodaci o njegovom
j g
radu i na razvoju
j ggrupa
p viih nivoa.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Carl Linneaus i Linneaus-ov period

Line je, neosporno, jedna od najmarkantnijih
osoba ne samo botanike,
osoba,
botanike ve i biologije u
celini. Roen je u Rashultru u vedskoj 1707.
god.
d Postao
P t je
j slavan
l
botaniar
b t i 18.
18 veka,
k te
t se
ponekad naziva "ocem taksonomije". Danas
je Line
L najbolje
b l zapamen
po svojoj
doslednoj upotrebi nomenklaturnog sistema,
tj. razvoju binarne nomenklature.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Line se upisao na Univerzitet u Lundu 1727. god., na studije

medicine. Nezadovoljan Lundom, odlazi 1729. god. na Univerzitet u
Upsali, gdje je doao pod uticaj dekana Olata Celsiusa koji ga je
upoznao s Radbeckim, profesorom botanike.
Tokom ekspedicija po Laplandu 1732.
1732 godine
godine, Lineu je znatno
porastao interes za prirodne nauke. Godine 1735. Line odlazi u
Norveku i brzo zavrava studije medicine na Univerzitetu u
Harderwijku.
j Tokom boravka u Norvekojj ppostao jje lini lekar
imunog bankara Georga Clifforda, koji je, na sreu, imao veliki
interes za botaniku i hortikultu. Tri godine provedene u Norvekoj i
putovanja Evropom bile su vrlo znaajne i kreativne godine
Linneovog ivota.
Pre povratka u vedsku 1738. god., objavio je nekoliko radova. Bio je,
takoe, u pprilici da sretne mnoge
g eminentne prirodoslovce
p
togg
vremena, ukljuuju i John Frederic Gronovius-a i Hermann-a
Boerhaave-a iz Norveke, profesora J. J. Dillen-a i Sir Hans Sloane-a
iz Engleske i brau de Jussieu iz Francuske.
Nakon zavretka medicinske prakse 1741. god. se vratio u vedsku i
postao profesor medicine i botanike na Univerzitetu u Upsali, na
dunost koju je obavljao sve do svoje smrti 1778. god.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

Njegova tri najpoznatija dela su:

Systema naturae, (1735. god., et seq.) koja je
predstavila
d t il njegov
j
klasifikacijski
kl ifik ij ki sistem
it
u obliku
blik
opteg prikaza;
Genera Plantarum, (1737. god.) koji je doneo
opise mnogih rodova;
Species Plantarum (1753. god.), dvo volumenski
k t l za id
katalog
identifikaciju
tifik ij biljaka.
bilj k
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

10

Line je od strane svojih savremenika proglaen

zaetnikom nove epohe u botanici.
botanici Danas gledamo
na njegov rad kao na vrhunac nastojanja ka kreiranju
upotrebljivog sistema za identifikaciju i klasifikaciju
organizama.
i
y Iako je njegov sistem bio uspjean za odreivanje
biljaka prirodni odnosi nisu naglaeni i biljke koje
biljaka,
nisu bile srodne, ponekada su grupisane zajedno.
Line je podelio biljke u 24 klase, uglavnom na osnovu
b j sratavanja
broja,

j i duine
d i pranika.
ik Biljke
Biljk s jjednim
d i
parnikom su smetene u klasu Monandria, s dva
ppranika u Diandria,, i dalje
j na slian nain,, u
Triandria, Tetrandria, Pentandria itd.
y Klase su podeljene u redove na osnovu broja
k
krugova
u svakome
k
cvetu. Snaga
S
Lineovog
Li
vetakog
k
"polnog sistema" je u njegovoj jednostavnosti i lakoj
p e j vost .
primenljivosti.
y

ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea

Janakovi

11

Danas smatramo, da je najvei doprinos Linea,

njegova
j
dosledna
d l d upotreba
b preciznog
i
i
referentnog sistema binarne nomnklature. Pri
tome "referentni" znai,, da ime vrste odmah
ukazuje na pripadnost rodu. U Species Plantarum,
svaka biljka ima generiko (ili opte) ime, a opisna
fraza od vie rei ima svrhu opisa vrste,
vrste analogno
naim dihotomim kljuevima. Trivijalno ime (tj.
p
epitet)
p ) tampan
p jje na margini.
g Ovo
specifini
trivijalno ime originalno je sluilo za indeksiranje.
U osnovi to je skraenica za pravo ime
konstrukcija od vie riei.
riei Tek kasnije je
prepoznata njegova prava svrha.
y Npr.:
p
glauca 8. SERRATULA foliis ovato-oblongis
accuminatis serratis, floribus corymbosis
calycibus subrotundis.
subrotundis
y

ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea

Janakovi

12

Npr.:
p
glauca 8. SERRATULA foliis ovato-oblongis accuminatis
serratis, floribus corymbosis calycibus subrotundis.
Generiko ime je Serratula; trivijalno ime, tj. specifini epitet, je
glauca, a opisna fraza od vie rei je foliis ovato
ovato-oblongis
oblongis
accuminatis serratis, floribus corymbosis calycibus
subrotundis.
S
Serratula
l glauca
l
f
formira
bbinarnu strukturu
k
naziva biljke.
b l k U delo
d l
su ukljuene, takoe, informacije o prethodnim publikacijama i
ilustracije, o primercima u herbarijumima i o lokalitetima
sakupljanja primeraka. Pogodnost primene trivijalnog imena u
kombinaciji s generikim je odmah bila uoljiva, a binarni
sistem
it
nomenklature
kl t
jje ubrzo
b
i
iroko
k prihvaen.
ih Line
Li nije
ij bi
bio
prvi koji je primenio dve rei za imenovanje jedne vrste;
Bauhin i dr. radili su isto tako, ali nikada dosledno. Lineova
nomenklaturna shema preivela je netaknuta sve do danas.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

13

Linne je prepoznao ogranienja koja proizilaze

iz upotrebe malog broja osobina (npr
(npr. broj
pranika) za graenje klasifikacijske strukture,
alili pogodnosti
d
i kod
k d odreivanja
d i j su bil
bile vrlo
l
velike. Njegova klasifikacijska shema bila je
potpuno vetaka i u osnovi liena
informacijskog sadraja o srodstvu.
Nomenklaturne pogodnosti uticale su,
delimino na usporavanje progresa botanike
delimino,
klasifikacije, ka prirodnim sistemima.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

14

U svakojj analizi Linneovogg rada moraju

j se,
meutim, razmotriti i uslovi u periodu u kom
je radio. S jedne strane konfuzna situacija u
botanikoj nomenklaturi, a s druge, radovi
Bauhina, Caesalpini-a, Ray-a, Tournefort-a i
ostalih, koje je imao kao osnovu. Line je uveo
red u rastuu koliinu literature i vratio
jedinstvo
d
i jednostavnost
d
u taksonomiju
k
i
literaturu. Zapamen je po svojoj velikoj
energiji
iji i entuzijazmu,
ij
te kkao iizvanredan
d pisac.
i
Species Plantarum daje mnotvo informacija o
svakoj
k vrsti alil bez
b opisa rodova,
d
iako
k su
Lineovi rodovi esto dobro karakterisane
grupe vrsta.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

15

Lineove nastavne sposobnosti rezultirale

su njegovim dodatnim znaajem. Privukao je
stotine studenata entuzijasta,
j
, a meu njima
j
i
Peterkalma, F. Hasselquista, P. Forksskala, P.
Thunberga,
g D. Solandera, J.J Banksa i dr.
Lineovu herbarsku zbirku, od velike
vanosti za botaniku (holotipovi!), 1785. god.
prodala je njegova udovica, engleskom
botaniaru J. E. Smithu, jednom od osnivaa
Lineovog udrenja (Linnean Society) u
Londonu gdje je i danas smetena.
H b
Herbarijumski
k listovi
l
(
(primerci)
) su
fotografisani, pretvoreni u mikrofilmove te su
d
danas
dostupni
d
i mnogim
i ustanovama.
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi

16