Pesma nad pesmama, Solomon

1. Solomonova pesma nad pesmama.

2. Da me hoe poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina.
3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube devojke.
4. Vuci me, za tobom emo trati,
uvede me car u lonicu svoju;
radovaemo se i veseliemo se tobom,
spominjaemo ljubav tvoju vie nego vino;
pravi ljube te.
5. Crna sam, ali lepa, keri Jerusalimske,
kao atori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.
6. Ne gledajte me to sam crna,
jer me je sunce opalilo;
sinovi matere moje rasrdie se na me
postavivi me da uvam vinograde,
i ne uvah svojega vinograda,
koji ja imam.
7. Kai mi ti, kojega ljubi dua moja,
gde pase, gde planduje?
Jer zato bih lutala
medju stadima drugova tvojih?
8. Ako ne zna, najlepa medju enama,
podji tragom za stadom,
i pasi jarie svoje
pokraj stanova pastirskih.
9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okieni grivnama,

i grlo tvoje nizovima.
11. Nainiemo ti zlatne grivne
sa arama srebrnim.
12. Dok je car za stolom,
narod moj puta svoj miris.
13. Dragi mi je moj kita smirne,
koja medju devojkama mojim poiva.
14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.
15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oi su ti kao u golubice.
16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naa zeleni se.
17. Grede su nam u kuama kedrove,
daske su nam jelove.
2
1. Ja sam rua Saronska, ljiljan u dolu.
2. to je ljiljan medju trnjem,
to je draga moja meu devojkama.
3. to je jabuka medju drvetima umskim,
to je dragi moj medju momcima;
eleh hlada njenoga i sedoh
i rod je njen sladak grlu mom.
4. Uvede me u kuu gde je gozba,
a zastava mu je ljubav k meni.
5. Potkrepite me banovima,
pridrite me jabukama,
jer sam bolna od ljubavi.

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,

a desnom me grli.
7. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
srnama i koutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.
8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skaui preko gora,
poskakujui preko humova.
9. Dragi je moj kao srna ili kao jelene;
evo ga, stoji iza naega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz reetku.
10. Progovori dragi moj i ree mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.
11. Jer gle, zima prodje,
minue dadi, otidoe.
12. Cvee se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju,
i glas grliin uje se u naoj zemlji.
13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala mirie.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.
14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da ujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.
15. Pohvatajte nam lisice, male lisice,
to kvare vinograde,
jer nai vinogradi cvatu.
16. Moj je dragi moj i ja sam njegova,
on pase medju ljiljanima.

17. Dok zahladi dan i senke odu,

vrati se budi kao srna,
dragi moj,
ili kao jelene
po gorama razdeljenim.
3
1. Na postelji svojoj nou traih
onoga koga ljubi dua moja,
traih ga, ali ga ne nadjoh.
2. Sada u ustati pa idem po gradu,
po trgovima i po ulicama
traiu onoga koga ljubi dua moja.
Traih ga, ali ga ne nadjoh.
3. Nadjoe me straari koji obilaze po gradu.
Videste li onoga koga ljubi dua moja?
4. Malo ih zaminuh,
i naoh onoga koga ljubi dua moja;
i uhvatih ga, i neu ga pustiti
dokle ga ne odvedem u kuu matere svoje
i u lonicu roditeljke svoje.
5. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
srnama i koutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.
6. Ko je ona to ide gore iz pustinje
kao stupovi od dima,
potkadjena smirnom i tamjanom
i svakojakim prakom apotekarskim?
7. Gle, odar Solomonov,
a oko njega ezdeset junaka
izmedju junaka Izrailjevih.

8. Svi imaju maeve, veti su u boju,

svakome je ma o bedru
radi straha nonoga.
9. Odar je nainio sebi car Solomon
od drveta Livanskoga.
10. Stupce mu je nainio od srebra,
uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,
a iznutra zastrt ljubavlju
za keri Jerusalimske.
11. Izadjite, keri Sionske,
i gledajte cara Solomona pod vencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove
i na dan veselja srca njegova.
4
1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oi su ti kao u golubice izmedju vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.
2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.
3. Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao krika ipka jagodice su tvoje
izmedju vitica tvojih.
4. Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oruje,
gde vise hiljade titova
i svakojako oruje junako.

5. Dve su ti dojke kao

dva laneta blizanca,
koji pasu medju ljiljanima.
6. Dok dana zahladi i senke odu,
ii u ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.
7. Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.
8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gleda s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz peina lavovskih i s gora risovskih.
9. Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim laniem s grla tvojega.
10. Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.
11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.
12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapeaen.
13. Bilje je tvoje vonjak od ipaka
s voem divnim, od kipra i narda.
14. Od narda i afrana, od idjirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,

od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.
15. Izvore vrtovima, studene vode ive
i koja tee s Livana!
16. Ustani severe, i hodi jue,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka doe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voe svoje.
5
1. Dodjoh u vrt svoj,
sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem sat svoj i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.
2. Ja spavam a srce je moje budno;
eto glasa dragoga mojega, koji kuca:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja nonih kapi.
3. Svukla sam haljinu svoju,
kako u je obui?
Oprala sam noge svoje,
kako u ih kaljati?
4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a to je u meni ustrepta od njega.
5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje potee smirna
na drak od brave.

6. Otvorih dragom svome,

ali dragog moga ne bee, otide.
Bejah izvan sebe kada on progovori.
Traih ga , ali ga ne nadjoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.
7. Nadjoe me straari koji obilaze po gradu,
bie me, ranie me,
uzee prevez moj s mene
straari po zidovima.
8. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
ako nadjete dragog moga, ta ete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.
9. to je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepa medju enama?
to je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinje?
10. Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik izmedju deset hiljada;
11. Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
12. Oi su mu kao u goluba
na potocima vodenim, mlekom umivene,
i stoje u obilju;
13. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja,
kao cvee mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna itka;
14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obloena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,

uglavljeni na zlatnom podnoju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.
16. Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
keri Jerusalimske.
17. Kuda otide dragi tvoj,
najlepa medju enama?
Kuda zamae dragi tvoj,
da ga traimo s tobom?
6
1. Dragi moj sidje u vrt svoj,
k lejama mirisnoga bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.
2. Ja sam dragoga svojega
i moj je dragi moj,
koji pase medju ljiljanima.
3. Lepa si, draga moja, kao Tersa,
divna si kao Jerusalim,
strana kao vojska sa zastavama.
4. Odvrati oi svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na Galadu..
5. Zubi su ti kao stado ovaca
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.
6. Jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih
kao krika nara.

7. ezdeset ima carica i osamdeset inoa,

i devojaka bez broja;
8. Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja,
jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videe je devojke i nazivae je blaenom;
i carice i inoe hvalie je.
9. Ko je ona to se vidi kao zora
lepa kao mesec,
ista kao sunce,
strana kao vojska sa zastavama?
10. Sidjoh u oraje da vidim voe u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li ipci.
11. Ne doznah nita,
a dua me moja posadi
na kola Aminadalova.
12. Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
ta ete gledati na Sulamki?
Kao ete vojnike.
7
1. Kako su lepe noge tvoje u obui,
keri kneevska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetnikih.
2. Pupak ti je kao aa okrugla,
koja nije nikad bez pia;
trbuh ti je kao stog penice
ogradjen ljiljanima.

3. Dve dojke tvoje

kao blizanca srneta.
4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oi su ti kao jezera u Esevonu
na vratima Vatravinskim;
nos ti je kao kula Livanska
koja gleda prema Damasku
5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj
kao carska porfira u bore nabrana.
6. Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!
7. Uzrast ti je kao palma,
i dojke kao grozdovi.
8. Rekoh: popeu se na palmu,
dohvatiu grane njezine;
i bie dojke tvoje
kao grozdovi na vinovoj lozi,
i miris nosa tvojega kao jabuke;
9. I grlo tvoje kao dobro vino,
koje ide pravo dragom mome
i ini da govore usne
onijeh koji spavaju.
10. Ja sam dragoga svoga,
i njega je elja za mnom.
11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje,
da noujemo u selima.
12. Raniemo u vinograde
da vidimo cvate li vinova loza,
zamee li se grodje, cvatu li ipci;
onde u ti dati ljubav svoju.

13. Mandragore putaju miris,

i na vratima je naim svakojako divno voe,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.
8
1. O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
naavi te na polju poljubila bih te,
i ne bih bila prekorena.
2. Povela bih te i dovela bih te
u kuu matere svoje;
ti bi me uio, a ja bih te pojila
vinom mirisavijem, sokom od ipka.
3. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.
4. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.
5. Ko je ona to ide gore iz pustinje
naslanjajui se na dragoga svoga?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.
6. Stavi me kao peat na srce svoje,
kao peat na miicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
ar je njezin kao ar ognjen,
plamen Boji.
7. Mnoga voda ne moe ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svoga

za tu ljubav,
osramotio bi se.
8. Imamo sestru malenu,
koja jo nema dojaka.
ta emo initi sa sestrom svojom
kad bude re o njoj?
9. Ako je zid,
sagradiemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata,
utvrdiemo ih daskama kedrovim.
10. Ja sam zid
i dojke su moje kao kule.
Tada postah u oima njegovijem
kao ona koja nadje mir.
11. Vinograd imae Solomon u Valamonu,
dade vinograd uvarima
da svaji donosi za rod njegov
po hiljadu srebrenika.
12. Moj vinograd koji ja imam,
preda mnom je.
Neka tebi, Solomone,
hiljada i dve stotine
onima koji uvaju rod njegov.
13. Koji nastava u vrtovima!
drugovi sluaju glas tvoj,
daj mi da ga ujem.
14. Bre, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelene
na gorama mirisnijem.
Solomonovi spisi, biseri Starog Zaveta, po svim merilima su od neprolazne
knjievne, umetnike i saznajne vrednosti. Ona su jednako savremeni danas,
kao to su bili i u vreme kada su nastali. Sve nedoumice, strahovi, pitanja,
sumnje, elje, nade, patnje, poduke sagledane tada, aktuelni su i danas

.Iskrenoj ljubavi nisu potrebni vetaki podsticaji. Ljubav ne treba buditi "dok
joj ne bude volja".