Kodeks samuraja

Savremeni prevod
Buido oinua

Kodeks samuraja
Savremeni prevod
Buido oinua
Tomas Kliri

Ilustrovao Oskar Rati

Beograd
2006

Kodeks samuraja
Savremeni prevod
Buido oinua

Tomas Kliri

Ilustrovao Oskar Rati

Beograd
2008

Sadraj:

Uvod Tomasa Klirija

Naslov originala:
Code of Samurai - Thomas Cleary
Copyright na prevod za Srbiju
IP BABUN
Sva prava objavljivanja za Srbiju zadrava izdava.

IZDAVA: IP BABUN
Prevod: Goran Boji
Lektura: Dragan Paripovi

tampa: Neven, Beograd

Drugo izdanje
Tira: 1000
ISBN 978-86-83737-21-7

ix

PRVI DEO:
Opte razmatranje 21
Obrazovanje 24
Porodine dunosti 25
Naela ratnika 28
Ne zaboravljati bitku 30
Monasi-ratnici 32
Ispravno i pogreno 35
Hrabri 39
Utivost i potovanje 41
Vetina jahanja 44
Vojna i borbena naela 46
DRUGI DEO:
Upravljanje domom 51
Roaci 52
tedljivost 55
Gradnja kue 56
Vojna oprema 58
Opremanje potinjenih 60
Ratnici 61

Skromnost 62
Izbor prijatelja 63
Prijateljski odnosi 64
Prekid odnosa 66
Slava 67
Hvalisanje i kritike 68
Putovanje 70
Upozorenje protiv klevete 72
Starateljstvo 73
Suoavanje sa smru 75
TREI DEO:
Sluba 81
Vazalstvo 83
Vojna sluba 86
Neupadljivost 88
Izraavanje 89
Porodine istorije 91
Pratnja 92
Slubenici 93
Pozajmljeni i ukradeni autoritet 95
Iznuivanje 98
Nadglednici i nadzornici 100
Lenjost 101
Postupanje u vanrednim okolnostima 103
Ispoljavanje svojih stavova 104
Umreti odano 106
Uglaenost 111

Uvod

APANSKA KULTURA SE,

kako
meu samim Japancima tako
i meu stranim posetiocima i posmatraima, skoro uvek
smatrala jedinstvenom. Ova jedinstvenost se ponekad pripisuje geografskom poloaju Japana kao ostrvske zemlje,
koja je od azijskog kontinenta odvojena neobino opasnim vodama. Sakoku kurs, ili nacionalna izolacija, politika
koju su usvojili oguni u periodu od 1639. do 1854. godine, takoe je, u celini gledano, doprinela japanskoj kulturnoj izolaciji; to takoe objanjava naroit stav Japana
prema strancima.
Moe se rei da je, bilo da govorimo o samoj zemlji ili
o odnosima sa strancima, jedan od najsnanijih tragova
na japansku kulturu i mentalitet, koji se oseaju sve do
dananjih dana, ostavila izuzetno duga vojna vladavina.
Utemeljenje samuraja kao vladajue klase izvrilo je
dubok uticaj na kulturu i psihologiju japanskog naroda.
Taj uticaj se ogledao u snanim drutvenim promenama
nastalim upravo usled delovanja vojne vlade kao vie
sile koja je, vrei neprekidnu indoktrinaciju drutva,
UVOD

nametala svoju ideologiju kako bi ozakonila svoju vladavinu.

Samurajska klasa ponikla je kao naroiti izdanak aristokratije. Uopteno govorei, poligamna via klasa obino
raa mnogo vie dece nego to je taj isti sloj drutva kadar
da apsorbuje. tavie, pravilo prvorodstva znailo je da
samo jedan sin moe naslediti sve privilegije svoga oca.
Ovi inioci su izvrili prirodan pritisak u pravcu diferencijacije zanimanja potomaka vie klase.
U Japanu, kao u Evropi i drugim zemljama, sinovi aristokrata koji nisu mogli da naslede oevinu obino su postajali ratnici ili monasi. U Japanu, oba ova zvanja su isprva
zamiljena u cilju zatite drave; drevni ratnici su najpre
nazivani samuraji ili pratioci, budui da su bili naoruani
uvari aristokrata. Kada su samuraji, kao nezavisna klasa,
najzad preuzeli od aristokratije dizgine vladanja, jedan od
naina na koji su potvrivali svoj status i dostojanstvo bio
je da odustanu od naziva samuraj pratilac i daju sebi naziv bui, ratnici ili vitezovi.
Utemeljenje i snaenje ratnike klase u Japanu
i njen postepeni uspon nagoveten je ve za vreme
ekspanzionistikih ratova protiv naroda Ainu koji su
naseljavali Honu, glavno ostrvo japanske drave, pre
nego to su se dananji Japanci naselili na njemu. Raniji
itelji Kjuua, junog japanskog ostrva, koje se izgleda
nalo ba na putu japansko-koreanskog zauzimanja ostrvlja, bili su desetkovani i rano asimilovani od strane
Japanaca. Ali, narod sa glavnog ostrva, Ainu, lovci na
medvede, dugo i srano su odolevali japanskoj ekspan-

ziji. I tako je od japanskih ratnikih klanova koji su napadali narod Ainu i uspeli da prodru i nasele istone
granice nastala jedna nova rasa nadasve okrutnih i otpornih ljudi.
Napokon je narod Ainu potisnut na Hokaido, najsevernije od glavnih ostrva dananjeg Japana, preputajui prevlast japanskim ratnikim klanovima u istonom Japanu.
Meutim, oni su i dalje vrili vlast u ime centralne vlade,
kao to su to inili i ratnici u drugim delovima Japana koji
su upravljali udaljenim posedima gradske aristokratije koja
je doivljavala svoj procvat. Kada je narod Ainu nestao sa
glavnog ostrva i kada je stepen nacionalne bezbednosti u
dobroj meri bio ostvaren, okupatorska ratnika klasa i aristokratija su se, svako u svome pravcu, sve vie razvijali,
pri emu je aristokratija bila usmerena na kulturni razvoj,
dok su ratnici mogli da se posvete vojnim i administrativnim poslovima.
Vremenom je raskalanost u redovima aristokratije, dobro oslikana u aljivim priicama iz tog vremena, dovela u
izvesnom stepenu do njenog slabljenja. Istovremeno, silina
odgovornosti koja je leala na ratnicima dala im je za pravo
da zatrae vei udeo u poreskim prihodima od poseda kojima su upravljali u ime gradske aristokratije. Ovakve okolnosti napokon su dovele do cepanja aristokratskih poseda
iji su delovi dodeljivani ratnikim klanovima, kao vid
najneposrednijeg uea u zajednikom ubiranju poreskih
prihoda. Napokon su posednitvo zemlje i vlast koju su
drali ratnici u provincijama uinili moguim uspostavljanje nacionalne vojne vlade, koja je, dodue, delovala

KODE K S S A M U R AJA

UVOD

10

11

paralelno sa civilnom vladom, ali je sada bila monija i

dominatnija od potonje, budui da je zadrala i upravu nad
carskim i aristokratskim posedima.
Prva vojna vlada Japana, Bakufu, ili atorska vlada,
bila je uspostavljena 1186. u Kamakuri, planinskoj tvravi
nedaleko od dananjeg Tokija, u istonom Japanu. Ovo je
bila prva od tri atorske vlade koje su vladale Japanom
od tog doba pa sve do 1868., u razdoblju od skoro sedam
stotina godina.
Postojanost reima Kamakure bila je odsudno poljuljana
mongolskim upadima 1274. i 1281. godine. Mada su dostojan otpor i sranost samuraja zaustavili najezdu Mongola, cena ovih ratova bila je slabljenje japanske vojne vlade.
U feudalnom sistemu kakav je vladao Japanom nagrade
za vojnu slubu dodeljivane su u vidu zemaljskih poseda
od delova zauzetih teritorija. Meutim, prilikom odbrane
od tuinskih upada nije dolazilo do zauzimanja novih teritorija, te prema tome nije bilo ni ratnog plena, tako da u
ovakvim borbama ratnici nisu mogli biti plaeni za svoju
slubu. Rastue nezadovoljstvo meu vitekim klanovima
koji su odbranili Japan od mongolskih zavojevaa presudno je uticalo na destabilizaciju reima atorske vlade
Kamakure, koja je napokon pala 1333. godine.
Nakon razdoblja graanskog rata, nova vojna vlada
bila je uspostavljena 1336. godine pod vostvom Aikage
Takauija. Nova atorska vlada bila je uspostavljena u
oblasti Muromai, u Kjotou, drevnoj carskoj prestonici i
bila je vie naklonjena kulturi i politici stare aristokratije.
Tokom pedesetogodinje vladavine novog vojnog reima

carska kua bila je podeljena u rivalske tabore, a ovako

stvorena napetost i politika nestabilnost rasli su zbog
nesposobnosti Aikage da posreduje u uspostavljanju
saveznikih odnosa izmeu ratnikih klanova. Stolee
japanske istorije koje je usledilo nakon ovog graanskog
rata nazvano je Doba zaraenih drava i bilo je manje
ili vie odlikovano stalnim borbama za prevlast meu
zaraenim stranama.
Poslednji ogun Aikage je svrgnut sa vlasti 1574. godine, a zbacio ga je Oda Nobunaga, prvi u nizu od tri
vojskovoe koji su napokon ujedinili Japan pod vojnom
vladom. Nakon Ode sledio je Tojotomi Hidejoi, a nakon
njega Tokugava Iejasu, koji je uspostavio treu atorsku
vladu 1603. godine. Uspostavljen u novom gradu Edo,
koji je dananji Tokijo, nedaleko od stare vojne prestonice Kamakure, Tokugavin reim je vodio politiku
zatvaranja Japana prema ostatku sveta zadravajui sopstveni sistem samurajskog vladanja vie od 250 godina,
sve do 1867. godine.
Tokugavin reim je, u poreenju sa prethodnim vojnim
vladama, imao vru organizaciju drei do vee politike
i drutvene kontrole. Stolee graanskih ratova je od
strane japanskih istoriara oznaeno kao doba gekokuo,
ili doslovno oni odozdo svrgavaju one odozgo. Mnoge
vojskovoe koje su se pojavile tokom ovog razdoblja bili
su skorojevii, budui da su izbili na povrinu iz niih
klasa, ak i iz seljake. Sam Tokugava Iejasu bio je neuglednog porekla, i kada se proglasio za prvog oguna nove
atorske vlade u Edou, njegova vlada preduzela je mere

KODE K S S A M U R AJA

KODE K S S A M U R AJA

12

13

radi spreavanja ma kojih daljih drutvenih promena ili

neeljenih kretanja.
Jedan od najznaajnijih poteza Tokugavinog reima
bio je preobraanje klasnog u kastinski sistem. Japansko drutvo oduvek je bilo hijerarhijski ustrojeno, ali je
lino i porodino naslee kroz generacije bilo podlono
rastu i opadanju. U novom sistemu, etiri glavne klase
ratnika, zemljoradnika, zanatlija i trgovaca bile su zakonski odreene kao nasledne klase, a nain ivota svake od
njih je bio odreen posebnim zakonima koji su suzbijali
rasko i rastronost. Ispod ove etiri klase bile su dve
klase otpadnika, nazvane neisti i neljudi. Mada su bogati trgovci imali pravo da uspostave brana saveznitva
sa ratnikim porodicima, i mada su slobodni ljudi mogli
da budu odbaeni iz klasa zbog zlodela, etiri klase su
uglavnom bile jasno razdvojene.
Jo jedan veliki novitet Tokugavinog vojnog reima
bio je odstranjivanje samuraja sa zemlje. U ranijim feudalnim sistemima, gospodar je plaao svoje vazale tako
to im je odobravao upravu nad svojim zemaljskim posedima. Tokugavin sistem bio je osmiljen tako da potkopa
mogunost obrazovanja nezavisnih ratnikih pojaseva
u provincijama nagonei samuraje da ive odreenim
podrujima utvrenih gradova svojih gospodara i primaju
svoju platu u pirinu, umesto da neposredno ive na zemlji u provincijama.
Ovakva organizacija pruala je veu mogunost nadzora ratnike kaste u celini od strane centralne vojne vlade,
a takoe i nainila samuraje u najveoj moguoj meri ad-

ministrativnom klasom. Da bi urbanizacija i birokratizacija

ratnike klase imala kompenzaciju, barem na psiholokom
planu, borilake vetine razvijane su u visoko teatralne,
filozofski usavrene sisteme umnog i moralnog treninga.
Samuraji su, takoe, postajali uenjaci i lekari. Oni
skromniji, koji nisu radili za bogatije kue, malo po
malo su poeli da zarauju za ivot poduavajui decu
u osnovnim kolama konfucijanskim klasicima ili radei
kao tutori. Veliki broj sinova iz siromanijih samurajskih
porodica odlazili su u religiozne redove, poglavito u red
Rinzai, ogranak zen budizma. Neki novi uenjaci iz doba
Tokugave ak su poeli da daju nova tumaenja intoa,
drevne religije, postavljajui tako temelje japanskog imperijalizma.
Prema tome, samurajska ratnika klasa izvrila je
veliki uticaj na itavo japansko drutvo, ne samo kroz
svoju vladajuu i zakonodavnu, ve i kroz pokroviteljsku
ulogu koja se ogledala u kulturnim delatnostima usmerenim ka prosveivanju neratnikih sledbenika. Budui
da je potrajao vie stotina godina, ovaj elemenat japanske civilizacije dobio je neobian zamah i snagu, kako
na politikom tako i na psiholokom planu. ak i danas
konvencionalna japanska kultura i mentalitet ne mogu se
shvatiti bez prepoznavanja uticaja koji su zaostali iz ovih
samurajskih stolea.
Poslednji izazov za Tokugavin reim bila je hrianska
pobuna koja je uguena 1636. Nakon toga, hrianstvo je
odbaeno i Japan izolovan od dodira sa strancima, sa izuzetkom jednog trgovakog broda koji je jednom godinje do-

KODE K S S A M U R AJA

KODE K S S A M U R AJA

14

15

lazio iz Kine i jednog iz Holandije. Sa izmakom graanskog

rata i progonom zapadnjakog imperijalizma, Japan je napredovao unutar krutih struktura sopstvenog feudalnog
naina ivota, doseui nivo nacionalne discipline koji e
ga prilagoditi savremenom svetu bre od ostalih azijskih
naroda.
Ali, za samurajsku klasu ironija Tokugavine vladavine ogledala se u tome to je sa krajem neprekidnih ratova koji su donosili i materijalno blagostanje dolo do
primetnog slabljenja ratnikog duha. Poto su nasledili
ratniku tradiciju u kojoj su i sami vladari bili ratnici,
stareine su kopnjenje vitetva mogle da protumae samo
kao pretnju moralnom i drutvenom poretku. Zbog toga
su, shvatajui to kao deo svoje kulturne misije, u razdoblju Tokugave stareine nastojale da ozakone tradicionalne praktine filozofije.
Kodeks samuraja, knjiga iji je japanski naziv Buido
oinu i koja se moe prevesti kao Buido za poetnike
bila je napisana za vitezove poetnike novog doba. Njen
autor, Tajra igesuke, konfucijanski uenjak i ratni ekspert,
bio je roen 1639. godine, godinu dana nakon implementacije nacionalne izolacionistike politike, a umro je 1730,
to znai da je iveo u zenitu Tokugavinog perioda. Ovaj
prirunik, napisan nakon pet stotina godina vojne vlade u
Japanu, sainjen je tako da prui praktina i moralna uputstva za ratnike, ispravljajui ratoborne tenje i ocrtavajui
line, drutvene i profesionalne uzore ponaanja svojstvene
buidou, ili stazi ratnika, japanskoj vitekoj tradiciji.

U dananje vreme, pojava kulturne izolacije irom sveta nastaje dugujui pogrenom informisanju i nerazumevanju. U tom smislu, Kodeks samuraja predstavlja izuzetno
verno ogledalo mnogih odlika i navika savremene japanske civilizacije, predstavljajui sr tradicije dugogodinjeg
prestia i moi. Line odgovornosti, porodini odnosi, javne dunosti, obrazovanje, finansije, etika itd. - svi ovi
aspekti ivota razmotreni su u ovom tekstu sa stajalita
ratnikog duha japanskog vitetva. ak i oblici profesionalne i politike nesposobnosti i korupcije, sa kojima se
Japan danas bori, opisani su sa nepogreivom preciznou
u ovoj knjizi staroj 300 godina, pokazujui koliko duboko
su u Japanu ukorenjeni feudalni i ratniki naini vladanja.
Prema tome, ovaj prirunik je glavni izvor za sve one koji
ele da steknu realnu sliku o Japanu i japanskom narodu.

KODE K S S A M U R AJA

KODE K S S A M U R AJA

16

17

Opte razmatranje

NAJ KOJI BI HTEO da bude

ratnik, iznad svega bi trebalo da tei da u svakom trenutku ima na umu smrt, svakog
dana i svake noi, od osvita novogodinjeg jutra do sutona
uoi naredne Nove godine.
Ukoliko u svakom trenutku mislite na smrt, uspeete i
da budete odani i da ispunite porodine dunosti. Takoe
ete uspeti da izbegnete bezbroj zala i nedaa, da budete
fiziki snani i zdravi i doivite duboku starost. I, to je jo
bitnije, karakter e vam se poboljati, a vrline uveati.
Evo i zato. itav ljudski ivot je poput veernje rose
i jutarnjeg mraza, dakle neto krajnje krhko i prolazno. A,
ako ovo vai za ivote obinih ljudi, koliko tek vai za
ivot ratnika?
Ukoliko ljudi sebe tee milju da e dugo iveti, stvari
mogu krenuti neeljenim tokom. Mislei da e itavu
venost morati da rade svoj posao i brinu se o svojim
roditeljima - oni mogu propustiti da ugode svojim poslodavcima, a onda i poeti da se nepromiljeno ophode
prema svojim roditeljima.
Ali, ako imate na umu da ivot koji je danas tu nije izvestan sutra, kada dobijete zadatak od pretpostavljenog, ili
kada se starate o roditeljima, vi ete imati oseaj da moda
to inite poslednji put - i onda sigurno neete propustiti
priliku da budete do kraja revnosni i prema poslodavcu i

KODE K S S A M U R AJA

21

prema roditeljima. Zbog toga kaem da ete, ukoliko imate

na umu smrt, istovremeno ispuniti dunosti svog posla kao
i porodinu dunost.
U svakom sluaju, kada zaboravite na smrt vi postajete nepaljivi i u svemu neobazrivi. Tada moe da vam
se desi da nekom kaete neto uvredljivo i uletite u nepotrebnu prepirku. Moete se suprotstaviti neemu preko
ega biste s lakoom mogli i da preete, i tako upadnete
u svau.
Ili ete moete lutati po mestima gde nemate ta da
traite pa ete se, ne klonei se gomile, sluajno sudariti
sa nekim klipanom i tako upasti u neoekivanu guvu.
Moete izgubiti ivot, izneti svog poslodavca na lo glas,
doneti nevolje svojim roditeljima i potomcima.
Svi ovi problemi proizilaze iz nepanje, onda kada
zaboravite da sve vreme drite smrt na umu.
Kada vam je smrt stalno na umu, dok govorite i dok
odgovarate drugima, kao ratnik po zanimanju vi razumete
teinu i znaaj svake izgovorene rei, i ne uputate se u
uzaludne prepirke. Naravno da neete odlaziti na sumnjiva
mesta ak i ako vas ljudi tamo pozivaju i zato je mogunost
da se naete u neoekivanom i neprijatnom poloaju za
vas iskljuena. Zato tvrdim da ete, ukoliko imate smrt na
umu, izbei bezbroj zala i nedaa.
Ljudi svih drutvenih slojeva, viih ili niih, neprekidno se prejedaju, previe piju, preputaju se prekomernim
uivanjima, samo zato to zaboravljaju na smrt. To
optereuje njihove unutranje organe, tako da neki umiru
veoma mladi, dok drugi oboljevaju ili postaju invalidi.

Kada vam je smrt stalno na umu, ak i kada ste mladi i

zdravi, vi ve znate kako da vodite rauna o sebi. Tada se
umereno hranite i pijete, izbegavate zavisnost od seksa i
ponaate se mudro. Usled toga ste fiziki krepki. Poto ste
zdravi, iveete dugo.
Meutim, ako polazite od pretpostavke da ete dugo
ostati na ovom svetu, javljaju vam se razliite elje i vi
postajete gramzivi. elite ono to drugi imaju, vezujete se
za sopstvene posede razvijajui narav raundije.
Kada vam je smrt stalno na umu, samim tim i gramzivost prirodno slabi i, srazmerno tome, ne dolazi do pojave
grabeljivosti i pohlepnih poriva. Zato kaem da vam se
karakter poboljava.
Ipak, pitanje je, kako imati smrt na umu?
Monakoj disciplini moda i pristoji mirno sedenje
sve vreme i iekivanje smrti dvadeset etiri asa dnevno, kao to je sluaj sa monahom inkaijem o kome je
Joida No Kenko pisao u svom delu Tsurezuregusa,
ali to ne odgovara ciljevima ratnikog treninga. Ako se
suoite sa smru na taj nain, vi ete zapostaviti odanost
prema poslodavcu i porodine dunosti prema roditeljima, a vae profesionalne ratnike vetine e se razviti u
pogrenom pravcu. Takav pristup, dakle, nee biti ni od
kakve pomoi.
Ideja je da i danju i nou izvravate svoje javne i
privatne obaveze, a da pritom, kad god imate makar malo
slobodnog vremena i kada vam um nije zaokupljen drugim stvarima, mislite na smrt, pazei da je ne smetnete
s uma. Pria se da je veliki junak Kusunoki Masaige,

KODE K S S A M U R AJA

KODE K S S A M U R AJA

22

23

obuavajui svoga sina Masajukija, govorio: Uvek budi

spreman na mogunost smrti.
Ovo treba da razumeju vitezovi-poetnici.

Obrazovanje

po poloaju u
drutvu iznad ostale tri
kaste, te im tako njihovo zvanje nalae da budu upravitelji, pa zato moraju da ue i steknu iroko razumevanje
kako bi shvatili naela na osnovu kojih se deavaju stvari.
Ali, isto tako, tokom ratova ratnici poinju da uestvuju
u borbama ve u uzrastu od petnaest ili esnaest godina,
obavljajui svoju dunost kao vitezovi, tako da vebaju
borilake vetine ve od dvanaeste ili trinaeste godine.
Zato nemaju vremena za uenje, pa ostaju nepismeni.
Za vreme graanskih ratova nije bilo nijednog ratnika
koji bi bio u stanju ak i da pronae neku re u reniku.
Tada to i nije bilo neophodno, a razlog za to nije bio njihova nemarnost ili to to im roditelji nisu pruali dobar
odgoj, nego to to je njihov neposredni zadatak bio da se
usredsrede na vojne vetine.
to se tie ratnika roenih u nae mirnodopsko doba,
ne bih rekao da odobravam zanemarivanje ratnih vetina,
ATNICI SU

no budui da ne ive u svetu u kome neizostavno moraju

da idu u borbu u dobu od petnaest ili esnaest godina, smatram da bi takoe trebalo da ue itanje, pisanje i klasinu
knjievnost, i to ve u uzrastu od sedam ili osam godina.
Potom, tek kad napune petnaest ili esnaest godina, valja
da dobiju poduku u streljatvu, jahanju i ostalim vojnim
vetinama. To treba da bude osnovni cilj obrazovanja dece
ratnika u mirnim vremenima.
Nepismenost ratnika u vreme stalnih ratovanja ima
opravdanja. U doba mira nema opravdanog razloga da ratnici budu nepismeni. Decu ne treba kriviti za to; radi se
samo o nemaru i neodgovornosti roditelja. Konano, to je
zato to roditelji ne znaju ta znai ispravno voleti svoju
decu.

Porodine dunosti

A RATNIKE je od sutinske
vanosti da se valjano
brinu o roditeljima. Ljudi koji ne vode rauna o svojim
roditeljima nisu dobri, ak i ako su izuzetno razboriti,
reiti i zgodni.
Objasniu vam. Na putu ratnika, sutina je da se sve
radi poev od korena pa prema granama. Ako ne shvatate

KODE K S S A M U R AJA

KODE K S S A M U R AJA

24

25