Desk

1. Organizacija proizvodnje informacija u medijima

Redakcija je u medijskoj kompaniji ona organizaciona jedinica koja obavlja novinarske
poslove.
Kao osnovne institucije u proizvodnji informativnog medijskog proizvoda smatramo:
glavnog i odgovornog urednika, desk i redakcije (rubrike).

Naela organizacije u proizvodnji informativnih emisija

-

Stroga hijerarhija u odluivanju;

Vieslojna kontrola kvaliteta;
Elastinost u rasporeivanju poslova;
Timski rad i stalna konsultacija;
Strogo potovanje rokova za izvrenje poslova;
Legitimnost inicijative svakog uesnika;

2. Dunosti glodura
Glavni i odgovorni urednik je organizator proizvodnje i kreator novina i emisija i njemu moe
biti nadreen samo direktor medija, ali ne i u domenu sprovoenja ureivake politike; Glavni
i odgovorni urednik odgovoran je za svaki proizvod medija i pred zakonom (prema oteenim
subjektima) i pred vlasnicima medija;Glavni i odgovorni urednik bira sve svoje saradnike;
Praksa razdvajanja glavnog od odgovornog urednika je uglavnom naputena;
Glavnog i odgovornog urednika bira upravni odbor medija u skladu sa statutom preduzea
koje izdaje novine ili emituje program, a u statutu se moe predvideti nain uea novinara u
redakciji u postupku izbora.
Glavni i odgovorni urednik: predstavlja medij prema vlasnicima, treim licima i u javnosti;
suodgovoran je po svakoj tubi prema mediju; formulie i sprovodi koncepciju informativnog
medijskog proizvoda; uspostavlja organizaciju proizvodnje medijskog proizvoda; bira i
rasporeuje saradnike u institucionalne oblike unutar medija; moe da izdaje nareenja i
radne naloge svakom zaposlenom i direktno i preko naredbodavaca niih nivoa; arbitar je
kvaliteta i moe intervenisati u svakom medijskom proizvodu; svoja unutranja ovlaenja
moe preneti na zamenika, pomonike ili efa deska, ali ne i svoju odgovornost prema zakonu
i vlasnicima.

3. Definicija deska

Desk podrazumeva prostoriju u kojoj grupa medijskih radnika (urednik, pomonik, deurni
novinari) analizira, obrauje, definie i plasira informacije u odreenim novinarskim
anrovima koji su uoblieni u informativnu emisiju ili CIPE.
Desk je stalna ili deurna uredniko-novinarska ekipa u dnevnim informativnim medijima,
koja konkretnog dana organizuje i finalizuje proizvodnju novina ili radijske, odnosno
televizijske informativne emisije, a kojom rukovodi ef deska ili deurni urednik;

4. Funkcija deska u pripremi lista, radijske ili TV emisije

Desk svakog jutra planira novine (odnosno informativne emisije) i odreuje okvirnu koliinu i
raspored materijala koji treba pripremiti u korelaciji sa procenom vanosti dogaaja dana i
aktuelnou tema koje se obrauju; Desk rasporeuje raspoloivi informativni prostor na
rubrike odnosno redakcije i koordinira njihov rad;
Desk odreuje koji e izvetaji i tematski prilozi imati prioritet u novinama i informativnim
emisijama u emu posebno znaajno mesto imaju prve stranice novina i generalne najave
radijskih i televizijskih emisija.
Desk obrauje informativni materijal koji u redakciju stie od specijalizovanih agencija
(novinskih, foto, radijskih i televizijskih) i na taj nain pokriva dogaaje koje redakcija ne
moe da prati preko svojih ljudi i svoje tehnike.
Desk je deuran sve do zakljuenja novina ili do kraja poslednje informativne emisije dana i
ovlaen je da reaguje na neoekivane dogaaje vanrednim nalozima novinarima i deurnim
ekipama te da u skladu sa ocenom vanosti tih dogaaja menja ve ureene stranice u
novinama ili ve pripremljene blokove u radijskim i televizijskim novinama.
Deskom rukovodi ef deska, a jedino je glavni i odgovorni urednik ovlaen da mu izdaje
naloge i da menja njegove odluke.

5. Sastanak kolegijuma u okviru deska

Desk poinje rad sastankom kolegijuma kome po pravilu pored efa deska prisustvuju svi
urednici rubrika (odnosno redakcija), te glavni urednik (sa zamenikom i pomonicima). Na
tom sastanku se analizira predhodni broj novina (odnosno emisije iz predhodnog dana),
planira priprema dananjeg broja i utvruju pripremni poslovi za naredni dan ili naredne dane;

Na jutarnjem kolegijumu urednici rubrika (odnosno redakcija) prijavljuju svoje planove za

dan i sugeriraju koji bi izvetaji i prilozi trebalo da budu objavljeni ili zapoeti na naslovnoj
strani (odnosno najavljeni na naslovnoj strani), to jest koji izvetaji i prilozi treba da budu
najavljeni u generalnoj najavi emisije.

6. Dunosti efa deska

ef deska je ovlaen da na jutarnjem sastanku odredi okvirni prostor kojim e raspolagati
odreene rubrike (odnosno redakcije), da izda nalog da se za prvu stranicu lista (ili generalnu
najavu) pravi posebna verzija izvetaja ili priloga, te da odredi koji deo novina ili emisije e
sam urediti desk, odnosno da odredi dogaaje koji e imati prioritet;
ef deska rasporeuje materijal za obradu lanovima deska i daje naloge u pogledu duine ili
akcenata u tim izvetajima ili prilozima.
Za poslednja izdanja novina postoji funkcija nonog urednika, koji, u kontaktu sa efom
deska ili glavnim urednikom aurira pojedine stranice lista u skladu sa poslednjim vestima
Urednik deska vri selekciju i izbor informacija koje e biti emitovane u informativnoj emisiji
i daje zaduenja svom timu u kom vanu ulogu ima pomonik urednika (koji najee ureuje
blok iz unutranje politike).
Urednik odreuje okvirni kvantitet (trajanje) pojedinih televizijskih priloga i utvruje
eventualne fono (telefonske) izvetaje ili link ukljuenja u CIPE.
Urednik deska u saradnji sa deurnim novinarima navedenih redakcija odreuje trajanje i
sadraj pojedinih tematskih rubrika ili blokova iz pojedinih oblasti
Urednik deska moe se angaovati na poslovima proizvodnje CIPE najvie dva puta nedeljno
jer se jedan dan odvaja za pripremu (informisanje, plan snimanja, praenje politikih procesa i
dogaaja,...), drugi dan je namenjen realizaciji emisije a narednog dana se vri analiza
medijskog proizvoda (propusti, problemi u realizaciji, rejting emisije, preporuke za forsiranje
neke teme,...).

7. Odnos glodura i efa deska

Glavni urednik je nadreen efu deska i celom desku i moe im izdavati obavezne naloge;
ef deska je glavni saradnik glavnog urednika i zbog toga je u tom odnosu potrebno
meusobno poverenje, usaglaenost osnovnih pogleda i slinost stila i ukusa;

Glavni urednik arbitrira pri sporovima efa deska i urednika rubrika odnosno redakcija;
ef deska je nadreen urednicima rubrika odnosno redakcija u pogledu odluka o konkretnom
broju novina ili emisije;
Urednici rubrika (odnosno blokova u rtv emisijima) duni su da se povinuju odlukama efa
deska i da izvre njegove naloge;
ef deska odgovoran je za celinu lista (emisije) i duan je da parafira sve stranice, odnosno
pregleda celu emisiju.

8. Termin rubriciranje
Dnevne novine u Srbiji po obimu se obino kreu na prostoru izmeu 16 i 40 stranica. Taj
prostor se u naelu mora izdeliti na odreene manje ili vie stalne rubrike. italac voli da
posle izvesnog vremena zna ta gde u listu moe brzo pronai. Zbog toga se svaki list manje
ili vie vrsto rubricira;
I elektronske informativne emisije dana praktino imaju stalnu, uobiajenu strukuturu, ali je
rubriciranje u ovim emisijama manje vrsto nego u tampi
Rubriciranje nije vano samo za itaoce, nego i za unutranju organizaciju posla u redakciji.
Iako u svakim novinama desk mora imati stalni pregled poslova u svim rubrikama, ipak su
rubrike te koje praktino autonomno pripremaju svoje delove novina;

9. Uobiajeni raspored rubrika

Uobiajeni redosled rubrika, odnosno tema je:
-

Glavni

Drutvo;
Crna

Lokalni

hronika;

dogaaji;
Kultura
Zabava;

dogaaji
Politika;
Privreda;

U planiranju elektronske informativne emisije takoe se ide na odreeni ustaljeni

Feljtoni;
Oglasi;
Sport;
Vreme

redosled materijala. Nekada su, na primer, u RTS dnevniku unutranjo politiki

dogaaji deljeni na dve kategorije - politiku 1 i politiku dva, a i spoljnopolitiki na
svet jedan i svet dva pa se ilo redosledom politika 1, svet 1, politika 2, svet 2,
drutvo, pa kulutura, sport i vreme.
-

Veoma vani dogaaji iz pojedinih rubrika, naravno, mogu iskoiti na mesto dogaaja
dana, a zanimljivosti iz bilo koje oblasti mogu dobiti mesto na kraju dnevne

informativne emisije ili biti povezani sa slinom zanimljivou iz druge oblasti. Dakle,
redosled u elektronskim medijima, ak lake nego u novinama, moe biti ispreturan
ako urednik za to nae opravdanje i u tome nae neki kreativni smisao.

10.Da li rubrike zauzimaju isti prostor svakog dana

-

Rubrike ne zauzimaju jednak prostor svakog dana, nego se svakog dana planira list, to
jest odreuje koliko e koja rubrika konkretnog dana dobiti prostora; Poto pojedinih
dana idu i stalni nedeljni dodaci u listu, orijentaciono se uspostavlja nedeljni raspored
prostora, ali ni on ne mora biti vrsto ustaljen;

11.Spor urednika rubrika ili novinara o vanosti dogaaja

-

Kada postoji dvojba je li neki dogaaj preteno politike ili preteno neke druge
naravi, presuuje ef deska (ili glavni urednik)

12.Upuivanje na prioritete u tampanim medijima

-

Najvaniji napisi gore levo do polovine lista; Posle polovine, gore levo na desnoj
stranici; Krupnija slova u naslovu obezbeuju gornji deo stranice; Ako je vana vest
kratka, naslov moe biti dui; Kratke vesti se istiu i debelim okvirom; Kratka vana
vest se podrava i krupnom slikom to proizvodi optiu varku u pogledu duine
napisa; Ako je deo napisa izvuen na prvu stranu, on se mora ponoviti tamo gde se
napis objavljuje u celini; Objavljivanje napisa u trihu, popularno, ali nepreporuljivo.

13.Upuivanje na prioritete u elektronskim medijima

-

Isticanje skraene vesti u vesti dana; Posebna najava priloga; Objavljivanje priloga u
vrhu emisije; Duina priloga; Tonske izjave unutar priloga; Komentarski dodaci
prilogu i odjava.

14. Obrada agencijskih vesti

-

I agencijske vesti mogu biti podrane politikom prioriteta; Redaktor moe sam
formulisati naslov vesti, ali za taj naslov mora imati podrku u tekstu; Pravilo da se u
naslov moe izvui samo ono to pie u napisu, moe se naruavati u okviru politike
prioriteta; Agencijske vesti se mogu preraivati i doraivati; Ukoliko se naglaava ime
agencije koja je emitovala vest nekorektno je tu vest preraivati; Mogu se miksati
vesti o istom dogaaju od raznih agencija, ali treba istai da se to ini.

15.Uloga agencija u radu deska

-

Agencijske vesti su izvanredno vana dopuna vestima koje prikuplja sama redakcija;
Veina redakcija nema mogunost da prikuplja vesti irom sveta, u tom poslu su velike
svetske agencije nazamenljive; Desk novina ili rtv emisija ima sva prava na preradu
agencijskih vesti i nije duan da navodi koja ga je agencija emitovala (osim kada je to
naglaeno u samoj vesti);

16.Ekskluzivne informacije
-

Redakcija moe isticati ekskluzivnost informacije koju objavljuje; Smatra se

korektnim da redakcija objasni kako je dola do ekskluzivne infomacije; Redakcija,
meutim, nije duna da otkrije svoj izvor; Moe se isticati i novinar koji je doao do
ekskluzivnog materijala; Redakcija je duna da zaititi svog novinara, ako je uverena
da je on doneo istinitu informaciju; ak i ako je novinar pogreio, redakcija treba da
objasni kako je dolo do greke i da istie da je do greke dolo uprokos dune
novinarske panje.

17.Ispravljanje greaka u tampi

-

Objavljivanje ispravke i odgovora (u skladu sa ustavnim pravom svakog na ispravku i

odgovor); Ispravka i odgovor se prema Zakonu o informisanju po pravilu objavljuju
na istom mestu u listu; Ispravka ili odgovor moraju biti koncentrisani na pogreke u
napisu i ne smeju biti dui od osnovnog napisa; Na ispravku i odgovor redakcija moe
reagovati, ali ne u istom broju lista, ve u sledeem;Mogue su i indirektne ispravke,
preko objave izjave ili intervjua sa povreenim licem

18.Definicija CIPE
-

CIPE predstavlja medijski proizvod u kojem se emituju najvanije informacije i to

one koje su obeleile jedan dan i po toj vrsti emisija prepoznaju se pojedini mediji
(Dnevnik na RTS-u, Vesti na B92, Nacionalni dnevnik na TV Pinku,...)

Svaka CIPE podrazumeva jasno definisanu strukturu i po prioritetima ima ustaljen

redosled koji nije statian i u zavisnosti od aktuelnosti dolazi do promene rasporeda
odreenih grupacija vesti u emisiji.

19.Najvaniji segmenti za proizvodnju CIPE

-

CIPE

Medijska
priprema

Uredniki
angaman

Radni nalog

Tehnika
realizacija

Ekipa (snimatelj,
novinar, voza,..)

Analiza, off i
montaa

Finalni proizvod
(izvetaj,
anketa,...)

20.Priprema za proizvodnju CIPE

-

Priprema za proizvodnju CIPE podrazumeva novinarski, tehniki i produkcijski rad na

formiranju planova za praenje odreenih medijskih dogaaja i sastoji se od procene
vanosti, broja raspoloivih kadrovskih potencijala, tehnolokih kapaciteta, ureivake
politike medij

21.Radni nalog
-

Nakon to se napravi meseni i nedeljni plani i rasporede ekipe, novinar u dogovoru sa

urednikom pie radni nalog, koji organizatori (producenti) predaju efu produkcije na

dalju realizaciju. Na osnovu tog naloga u kom se precizira: poetak snimanja, mesto
snimanja, navodi se krai opis rada na terenu, izlae se projektovana duina
novinarskog anra koji e biti proizveden, upisuje se naziv emisije za koju novinar
snima materijal i iznose se posebni zahtevi za dodatnim tehnikim kapacitetima
(rasveta, tonski snimatelj, logistika podrka, posebno vozilo,...)

22.Uredniko angaovanje na CIPE

-

Bitan segment u radu na CIPE je uredniko angaovanje u cilju uobliavanja emisije

koje se sastoji od:

selekcije i izbora informacija

obrade vesti, podataka, informacija
odreivanje strukture CIPE

utvrivanje kvantiteta emisije

koordiniranja rada redakcija

23.Ko sainjava desk osim urednika?

-

Stalno ustrojeni desk obino sainjavaju ef deska, sekretarica efa deska, zamenik
efa deska, urednici u desku, saradnici u desku, rirajteri-redaktori, lektori, tehniki
urednici ili realizatori emisija, foto urednici i ilustratori;

U sistemu ad hoc formiranja deurnog deska ef ekipe je deurni urednik, a

sainjavaju je deurni saradnici ili urednici kljunih rubrika, odnosno redakcija
(politike, spoljno-politike, sportske), voditelji (prezenteri) i spikeri, kao i deurni
realizatori;

Sutina funkcionisanja deska sastoji se u timskom radu i pored novinara koje smo
naveli, svoje poslove obavljaju: realizator, asistent realizatora, lektor, prezenter uz
aktivnu saradnju prateih slubi kao to je arhiva (obezbeuje snimke za pokrivanje
neke informacije) i razmena (prosleuje materijale iz svetskih tv stanica).

Aktivnu ulogu u radu deska i proizvodnji informativnih emisija imaju i ostale

redakcije jedne medijske kue koje deluju u sklopu informativnog programa a to je:
unutranja politika, gradski program, redakcija kulture i prosvete, spoljnopolitika
grupacija, poljoprivredna redakcija,....

24.Da li urednik CIPE moe biti ujedno i prezenter?

U realizaciji televizijske ili radio emisije bitnu ulogu ima spiker ili prezenter koji u
studiju konzumentima informacija neposredno prezentuje CIPE uz napomenu da je
esta praksa da vesti ita osoba koja ih ureuje

25.Vest dana
-

Hedovi, odnosno najvanije vesti ili vesti dana imaju dvostruko vanu funkciju - da
u sredini i na kraju emisije podsete auditorijum na njih kao i da istaknu njihovu
vanost. To olakava gledaocima da prate neki dogaaj inei ih i zadovoljnim. Na
samom poetku informativne emisije, dnevnika ili vesti, vesti dana postiu gotovo isti
efekat kao forpani. Istu funkciju ima i najava tipa: Videemo i spot o dalmatincu
koji peva, ali prethodno da pogledamo vesti o ekonomskoj krizi. Ukoliko se u emisiji
pravi pauza sa reklamama, nikada ne smemo uzeti zdravo za gotovo da e publika
ostati do kraja uz isti program. Pre reklamnog spota, uvek je potrebna kraa najava da
bi se gledaoci zadrali.

26.Rubrika politika
-

Jedna od najvanijih rubrika u svakom listu (odnosno rtv stanici) s obzirom na

ogroman interes koji itaoci, sluaoci i gledaoci pokazuju za politike teme;

Urednik politike rubrike daje ton itavoj rubrici, usmerava generalni pristup lista
ovim temama, odreuje srazmere i prioritete tema i deli stalna ili povremena
zaduenja i konkretne poslove saradnicima;

Unutar rubrike raspoloivo ljudstvo dobija stalna sektorska zaduenja. Ta zaduenja se

obino vezuju za odreene institucije vlasti (vlada, skuptina) ili za odreene
institucije politike (politike stranke, nevladin sektor, klubovi);

Saradnici treba u okviru svog sektora da steknu krug stalnih izvora informacija (javnih
ili tajnih) i da uredniku rubrike skreu panju na oekivane dogaaje, trendove,
znaajne odluke i prognoze;

Prioritet se obino daje parlamentarnim strankama, ali list mora da vodi politiku
podjednake distance prema svim politikim centrima i strankama; Politiki analitiari i
kolumnisti mogu ocenjivati politika zbivanja sa svoje ideoloke ili politike take
gledita, ali to treba da naglase i razjasne;

27.Rubrika svet
-

Vema je znaajna jer treba: da zadovolji interes italaca za globalna zbivanja; da

zadovolji interes naih graana za dogaaje u susednim dravama; - da prenese
svetske obrasce i uzore u domai ivot i poglede; da uini novine zanimljivim

Spoljna politika se u glasilu moe pratiti: preko sopstvenih dopisnika iz inostranstva;

preko ad hoc dopisnika; preko redakcijskih specijalista; preko gostujuih eksperata;
putem informativnih agencija; preradom informacija nadlenih spoljnopolitikih
instiitucija

Spoljnopolitika aktivnost domicilne drave ima visok prioritet kod italaca, slualaca
i gledalaca: zato to je povezana ne samo sa aktuelnim dravnim interesima, nego je
oslonjena i na istorijska seanja, pojedine nacionalne, verske i kulturne mitove; zato
to su stereotipi u spoljnoj politici prijemivi, a otuda i opasni; zato to se esto
spoljnopolitike teme koriste za unutranjopolitike ciljeve; zato to itaoci smatraju
da su njihove novine obavezne da uoe kljune nacionalne spoljnopolitike odluke i
da im skrenu panju na njih.

Najvanije je pratiti dogaaje u susednim zemljama: zbog neposrednih veza koje

italatvo ima sa ljudima u tim zemljama; zbog ekonomskih interesa; zbog
komapracija; zbog neposredne opasnosti

Spoljnopolitike teme zahtevaju opreznost: da se ne bi izazvale meunarodne

napetosti i komplikacije; da se ne provociraju neprijateljski ispadi i teroristiki napadi;
da se ne uvrede strani dravnici (koji se tite i krivinim zakonom); da se ne izazovu
kontra propagandne kampanje u drugim zemljama; da se ne ugroze iri dravni
ekonomski interesi

Kljuno je pratiti svetska zbivanja preko meunarodnih institucija (Ujedinjene nacije,

Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska unija).

Aktivnost svetskih sila presudna je za meunarodnu politiku situaciju.

Spoljnopolitiki novinari moraju biti obrazovani, znati vodee svetske jezike i

poseivati druge drave. Zbog toga su to skupi novinari.

28.Rubrika drutvo
-

Preko ove rubrike prate se raznovrsni dogaaji i teme koje se tiu socijalne sigurnosti,
porodice, zdravlja, kvaliteta ivota, obrazovanja, stanovanja, letovanja itd.

Veoma itana rubrika jer se tie osnovnih egzistencijelnih svakodnevnih potreba;

Novinari ove rubrike obino se rasporeuju po sektorima vezanim za drutvene
institucije.

Ne treba favorizovati ivotne probleme u gradu, a zapostavljati selo; Treba se oslanjati

na najiri krug izvora informacija; Znaajno je afirmisati linosti koje mogu uticati na
obrasce ponaanja u drutvu; Moralna pitanja uvek su zanimljiva; Porodini ivot je
uvek zanimljiva tema.

U ovu rubriku neretko urednici trpaju sve to tematski ne moe da stane u ostale
rubrike. U rubrici Drutvo, redakcija moe uraditi kvalitetno istraivanje na razliite
teme: narkomanija, male verske zajednice, problem razvoda brakova, maloletniko
nasilje. Veoma esto se rubrika Drutvo preplie sa ostalim rubrikama, tako da dolazi
do sukoba nadlenosti, npr. sa Hronikom.

29.Rubrika privreda
-

Kako je privreivanje za ivot jedna od osnovnih ljudskih aktivnosti i uslov opstanka,

sve teme vezane za ovu oblast od vitalnog su interesa za svakog potroaa informacija;

Privredne teme moemo podeliti na makroekonomske i mikroekonomske teme.

Makroekonomske su one koje se tiu svih pojedinaca i svih privrednih subjekata, a
mikroekonomske obrauju svaki sluaj za sebe i pokazuju kako deluju privredne
jedinice;

Makroekonomskim temama i praenjem institucija koje vode makroekonomsku

politiku (vlada, parlament, centralna banka) bave se iskusni novinari i analitiari; U
makroekonomske teme spadaju i sva pitanja i svi fenomeni koji se tiu standarda
graana (inflacija, zaposlenost, kamate, infrastruktura);

Posao u privrednoj rubrici deli se u zavisnosti od broja novinara odreenih za ovu

oblast. Obino su mikroekonomske teme podeljene prema granama delatnosti:
industrija, poljoprivreda, graevinarstvo, saobraaj, trgovina, spoljna trgovina,
finansijske usluge;

Ekonomski komentatori prate makroekonomska kretanja i duni su da sloene institute

ekonomske nauke prevedu na razumljiv jezik, kako bi svako mogao razumeti sutinu
stvari. U ovoj rubrici veoma je vano spreiti korumpiranje novinara, kako oni preko
raznovrsnih oblika prikrivenog oglaavanja ne bi naruili kredibilitet lista.

30.Crna hronika
-

Ovo je sigurno najitanija/najgledanija rubrika jer veliki broj konzumenata informacija

zanimaju teme: kriminal, saobraajne nezgode, sudska hronika, ubistva, droga, nasilje
i sl.

Teko je objasniti zbog ega konzumente informacija zanimaju ovi elementi ali su
razliita istraivanja pokazala da veina italaca dnevnih listova prvo konsultuje ove
sadraje.

Iako u redakcijama postoji nepisano pravilo da mladi novinari/ke, rade u ovoj hronici,
u sutini je to zahtevan posao koji trai odreeno znanje, pre svega iz oblasti prava.

Novinar koji radi u ovoj rubrici mora znati da je njegov angaman pod budnim okom
okrivljenih tj. kriminalaca, koji ne prezaju od pretnji i ucena.

31.Rubrika kultura
-

Kulturna rubrika jedna je od kljunih rubrika za konstituisanje identiteta lista i

prepoznavanje ciljne grupe odreenog medija; Kulturni horizont koji obuhvata
odreena rubrika veoma je bitan za itaoce, jer je kultura aksiom svake ljudske
zajednice (po njoj se ljudi razlikuju na nacije, socijalne grupe, politike zajednice);

Kultura nije samo umetnost nego obuhvata ceo ivot: kulturu rada, stvaranja,
ishrane, stanovanja, ponaanja, saobraaja, komunikacije, razmene, itd; Iz kulturne
rubrike ponekad su izvueni obrazovanje, zabava (ou biznis), dokolica;

Urednik kulturne rubrike predstavlja ne samo ovaj deo redakcije, nego spada u onu
grupu urednika po kojoj se prepoznaje i orijentacija lista. Zbog toga on mora biti
kompletna, javna linost kako bi mogao da angauje irok krug spoljnih saradnika,
bez koga i nema dobre kulturne rubrike; U kulturnoj rubrici treba razlikovati novinare
od kritiara i drugih specijalista za pojedine oblasti umetnikog stvaralatva;

I novinari kulturne rubrike moraju se drati svih pravila novinarske profesije i

novinarskih anrova oni nisu umetnici, nego novinari; Specijalisti kritiari i
kolumnisti imaju prava, a i obavezu, da imaju svoj estetski kredo, i da u skladu s njim
ocenjuju umetnika dela; Za svaku redakciju je bolje ako moe da za kritike angauje
ve afirmisane linosti sa javne scene, jer je veoma rizino sam ulagati u stvaranje
takve linosti, a s druge strane je potrebno s vremena na vreme menjati kritiare, kao
se ne bi konzervirao estetski kredo koji proteira redakcija;

Spoljni saradnici na kulturnoj rubrici doprinose dinamici rubrike, izazivaju

produktivne polemike i privlae iri krug italaca, a list se pri tome ne eksponira kao
uporite ovog ili onog ideolokog stajalita; Treba razlikovati novinarsko od
kritiarskog praenja odreenog kulutrnog dogaaja. Novinar ne ulazi sam u ocene,
ve prenosi tue ocene tog dogaaja. Kritiar vrednuje. Aurnost praenja kulutrnih
dogaaja veliki problem jer se oni po pravilu odvijaju u vreme kada list ve mora u
tampu (u veernjim satima);

Politika i kultura to je veoma vaan odnos jer vrednovanje kulturnog dogaaja i

umetnikog dela esto zalazi u idieoloka pitanja; Za list je veoma opasno ako se
njegovi novinari i kritiari opredele za jedan klan ili pravac i pri tome demonstriraju
prostrasnost; I kulturnoj rubrici pitanje informativnosti presudno je za kvalitet rubrike.

32.Gradska hronika
-

Gradska ili lokalna rubrika odnosno redakcija je veoma vana za svaki medij, jer ona
donosi informacije i teme koje su najblie ciljnoj grupi, poto je re o informacijama
koje su vezane za svakodnevni ivot italaca, slualaca i gledalaca u odreenoj uoj
sredini.

Zbog toga onaj medij koji potuje taj interes svojih korisnika ima najstabilniju
publiku.

Istraivanja BBC-ja su pokazala da u Britaniji konzumenti informacija pokazuju

najvee interesovanje za lokalne teme i probleme (saobraaj, gas, lokalni propisi i sl.).

Kod nas je situacija sloena, jer odreena istraivanja ukazuju da nai mediji ne
pokazuju veliko interesovanje za lokalne teme, a medija koji su specijalizovani za
lokalna pitanja je malo.

Prema istraivanjima korisnici medija trae da imaju informacije i teme koje se tiu
njihovog svakodnevnog ivota. Najee teme koje zanimaju graane prema
upitnicima istraivaa su pitanja: ishrane, stanovanja, napajanja vodom, strujom,
grejanjem, transportom do posla i zabave, parkiranjem, opravke kunih aparata i
prevoznih sredstava, nabavka svakodnevnih potreptina, rekeracija, mogunost
zabave, praenje sportskih dogaaja, upoznavanje sa lokalnim drutvenim i vanijim
porodinim dogaajima.

U veini medija lokalna rubrika je vidno istaknuta kao zasebna celina u listu ili se ak
na elektronskim medijima objavljuje kao zasebna emisija (Novosadske razglednice,
Beogradska hronika).

Ove emisije ostvaruju najprisniji kontakt sa publikom jer u njima moe da se pojavi i
niz linosti koje nisu javne linosti sa gledita nacionalnih medija, niti su po veini
drugih kriterijuma javne linosti.

Lokalna rubrika u nacionalnim ili regionalnim medijima esto ima ambiciju da zameni
lokalne medije i da ima celu strukuturu novina ili emisije (od politike do sporta) to
se pokazalo pretencioznim, to jest neuspenim.

Uglavnom, uspene lokalne rubrike sadre vesti u vezi sa lokalnim politikim ivotom
i radom organa lokalne samouprave, sa komunalnim preduzeima, sa realizacijom
urbanistikog plana, izgradnjom javnih objekata u lokalnoj sredini, sa tekuim
snabdevanjem, transportom, leenjem i drugim javnim uslugama.

Lokalna rubrika ima na elu urednika i ekipu saradnika koji se samo delimino
specijalizuju za odreene oblasti ivota u gradu. Iako su njihovi zadaci naizgled
novinarski jednostavni, oni u sutini preteno obavljaju najvaniji novinarski zadatak:
donose vesti.

Po pravilu, lokalna rubrika treba da sakuplja i takozvane servisne informacije (radno

vreme odreenih slubi i njihove adrese i telefonske brojeve, lokalciju i vreme poetka
odreenih dogaaja u gradu, itd).

Sistem rada u lokalnoj rubrici je smenski odnosno na poetku nedelje pravi se

raspored, sa deurnim urednikom i pomonikom koji za odreeni dan realizuju emisiju
lokalne rubrike.

Ostali novinari iz te rubrike imaju zadatak da emisiju pune, odnosno rade reportae,
izvetaje,...da bi upotpunili strukturu emisije.

Struktura emisije lokalnog elektronskog medija treba da ima:

Aktuelnost koja je najznaajnija za lokalnu zajednicu (izgradanja saobraajnica,

rekonstrukcija vodovoda, otaranje kole i sl); Goste koji e ueem u emisiji
upotpuniti njen sadraj; Novinarske priloge koji su u direktnoj vezi sa temom
emisije i imaju funkciju istraivanja problema lokalne zajednice (anketa, poziv
graana i sl).

Novinari gradske rubrike treba da imaju brzinu reagovanja i mo zapaanja problema

u gradu. U ovoj rubrici ima najvie tema koje su od javnog znaaja za lokalnu
zajednicu,a mo medija na ovom podruju je najuoljivija. Mladi novinari najee
poinju karijeru ba iz lokalne redakcije.

33.Rubrika sport
-

Sportska rubrika je po pravilu meu najitanijim, odnosno ona je najsluanija i

najgledanija to joj daje izuzetan znaaj u glasilu. ak i manji lokalni listovi i radio ili
tv stanice imaju sportsku rubriku, koja prati mesne klubove i lokalna sportska
deavanja.U veini listova ova rubrika zahvata najvei deo prostora i okuplja
najbrojniju novinarsku ekipu.

Urednik sportske rubrike daje ton rubrici, organizuje praenje sportskih dogaaja, deli
poslove i odreuje obim pojedinih priloga. Urednik sportske rubrike po pravilu je
stariji novinar sa mnogo iskustva.

Na televiziji esto ureuje ili vodi neku sportsku emisiju. Tradicionalno na radiju se
vikendom emituju dugake sportske emisije (Sportsko popodne) gde se prenose
utakmice, daju se komentari i sl.;

Veina listova bira nekoliko sportova koje e pratiti iscrpnije od drugih i za te sportove
specijalizuje odreene novinare. Pored najvanije sporedne stvari na svetu, tu su i
koarka, odbojka, vaterpolo i ostali sportovi gde imamo uspeha.

Sa pripermama za olimpijska takmienja vie prostora dobijaju i sportovi koji nisu

tako poznati kao to je npr. streljatvo; Po pravilu odreeni sportovi se favorizuju kada
nai sportisti postignu uspehe, kao to je sluaj sa okoviem i tenisom. U sportskoj

rubrici su fotografija i grafike ilustracije veoma bitan deo opreme napisa; List ne sme
da pokae za koje timove ili sportiste navija u domicilnim takmienjima, a kada je re
o takmienjima u kojima uestvuje nacionalna reprezentacija ili u kojima nai sportisti
uestvuju na meunaordnom planu, podrazumeva se dozirano navijanje i izraavanje
podrke;
-

Saradnici sportske rubrike se specijalizuju za jedan ili grupu sportova; Sportski

izvetaji sadre ne samo infomacije nego i komentare i ocene koji moraju biti
odmereno dozirani;

Sportska rubrika mora afirmisati etiku sporta, fer borbu i mora se odluno boriti protiv
upotrebe doping sredstava i svih drugih oblika naruavanja zdravlja sportista radi
trenutnih uspeha u takmienju.