1

Hendaut 1: definisanje analize diskursa

Definicija

Analiza diskursa (= razgovor) interdisciplinarno je polje istraivanja koje se afirmie u
univerzitetskoj nastavi poslednjih 25 godina u svetu, a gotovo istovremeno i na naem
Fakultetu.

To je iroko polje aktivnosti u razliitim smerovima, koje ima prepoznatljiva
obeleja.
Analiza diskursa se bavi jedinicama veim od reenice ostvarenim meu sagovornicima u
nekom kontekstu.

ime se bavi

Njen osnovni cilj jeste interpretacija znaenja i otuda kritiko propitivanje drutvenog i
kulturnog, pre svega ideolokog i politikog, konteksta.
U tom smislu je ova analiza mono sredstvo za dekonstrukciju raznih oblika moi u
drutvu, a jedna takva mo je u institucijama i pojedinim autoritetim. Ova analiza nam
omoguava i da analiziramo sami sebe.

Zato je vana analiza medijskog diskursa

Za budue novinarke i novinare analiza diskursa je veoma vano i mono sredstvo za:

dekonstrukciju sopstvene struke (ta to mediji rade drugima) i
dekonstrukciju moi nad medijima u drutvu (ta to monici rade medijima).

Ono je za sada jedino sredstvo za kritiku analizu i dekonstrukciju moi u drutvu i u
tom smislu jedino za otvaranje pitanja o razliitostima u drutvu (prema rasi, polu,
naciji...).

Na emu se zasniva ?

Analiza diskursa crpi svoja teorijska uporita u razliitim teorijama poteklim u razliitim
(pre svega humanistikim) disciplinama:
filozofiji (teorija govornih inova i teorija govorne delatnosti),
sociologiji,
antropologiji, ali
afirmie i sopsvene teorijske tvorevine.
2
Jedna od monih teorija je teorija delatnosti prema kojoj je jezik delatnost jezikom
delatnou (aktivnou) moe se menjati svet!
Veoma produktivne danas su i :
Konverzaciona analiza (Greatbatch)
Kritika diskurs analiza
- sociokognitivna (van Dijk)
- diskursnopraktika (Fairclough)
Kulturne studije (Allan)
Strukturalna diskurs analiza (Bell)
Pragmatika lingvistika (Ferueren)
Sociolingvistika
Analiza recepcije (Richardson)
Gramatika vizualnog dizajna (Kress)

U Srbiji postoje dve istraivake linije u analizi medijskog diskursa:
1. Lingvistika konverzaciona analiza, pragmatika lingvistika, sociolingvistika (u
NS Svenka Savi i njeni saradnici Vera Vasi, Antoni, Dubravka Vali, Dejan
Pralica; u Bgd. Ranko Bugarski, Vesna Polovina i njeni saradnici).
2. Socioloka (Jovanka Mati, Snjeana Milivojevi, Rade Veljanovski)

Jedinice analize

Analiza diskursa ima vie jedinica analize:
paragraf,
razmena,
reenica ili klauza,
iskaz...
To joj omoguava da jedinicu analize prilagodi cilju istraivanja.
Odabiranjem jedinice analize istraivai odabiraju metod.
U medijskoj literaturi jedan od najeih metoda je analiza sadraja (ali ne i jedini).

Principi

Postoje odreeni principi tipini za analizu diskursa:
ta je jezik,
kakav je odnos jezikog i vanjezikog,
racionalnog i emocionalno...
1. Jezik je delatnost (pored toga to je sistem namenjen komunikaciji u nekom drutvu).
2. Za analizu diskursa jednako su vani standardni jezik (onaj koji je normiran) koliko i
dijalekti i pokrajinski govori (nije standardni jezik vredniji od dijalekata).
3
3. U analizi diskursa jednako su vani jeziki koliko i nejeziki (neverbalni) znakovi
(nema hijerhijskog ustrojstva prema kojem je jeziko vrednije od nejezikog - na primer,
iskaz od gesta, ili pokreta tela).
4. Emocionalno i racionalno su dve strane iste stvari i otuda nerazdvojni u analizi
diskursa (nije emocionalno 'obojen' iskaz racionalno izreen).
5. Analiza diskursa se dominantnije fokusira na kulturnim razlikama ostvarene jezikom.
Otuda je njen fokus ne toliko na jednom, nego na vie istih stvari u raznim kulturama (na
primer, kako se pozdravlja u raznim kulturama, ili piu poslovna pisma i sl.).
6. U analiza diskursa jednako je vaan (raz)govora koliko i pisana poruka (do sada je u
strukturalnoj lingvistici ve znaaj poklanjan pisanom tekstu).
Postavivi drugaije osnovne principe, analiza diskursa kao interdisciplinarno podruje
crpi svoju snagu u razliitim disciplinama u nameri da kritiki preispita drutvo i kulturu
u kojoj su realni sagovornici koji razmenjuju poruke.

U fokusu su ljudi koji razgovaraju, ne sistem jezika kao takvog.

Problematika definisanja

U socioloki orijentisanim disciplinama diskurs se razmatra u odnosu na drutveni
kontekst jezike upotrebe.
U lingvistiki orijentisanim disciplinama istraivanja su fokusirana na jezik u upotrebi.
Poslednjih decenija primeuje se svojevrsna fuzija ova dva trenda.

Medijski diskurs

Relativizuje strogu distinkciju izmeu pojmova diskurs i tekst.
Tekst se odnosi na spoljanju manifestaciju komunikativnog dogaaja, dok upotreba
termina diskurs se moe objasniti pomou definisanja analize diskursa koja, po Guy
Cooku odgovara na pitanja: ko komunicira sa kim i zato, u kakvom drutvu i situaciji,
putem kojeg medija, koje tipove komunikacije koristi i kakav je njihov meusobni
odnos.

U medijskim istraivanjima analiza diskursa pod tekstom ne podrazumeva tradicionalno
poimanje - rei napisane na papiru, ve ide mnogo dalje i pod medijskim tekstom smatra i
govor, i muziku i zvune efekte, sliku i sve to komunicira.

Medijski tekst odraava raspoloivu tehnologiju za njegovu proizvodnju (David
Graddol).
Muzika i zvuni efekti modernih medija mogu delovati-funkcionisati na slian nain kao
prozodijske osobenosti u govornom tekstu.
4
Tekstom se u diskursnom smislu ak moe smatrati i nain preloma naslovne strane
novina.

Otkud interes za medijski diskurs?

1. Mediji su jako dobar izvor za dostupne podatke za istraivanja i ueneje
2. Upotreba medija utie na ljude i predstavlja stav ljudi prema jeziku u govornoj
zajednici
3. Upotreba medija moe mnogo rei o javnom mnjenju i stereotipima projektovanim
kroz jezik i komunikaciju (npr. Upotreba stranih rei u reklamama, u radijskim
muzikim emisijama)

4. Mediji odraavaju i utiu na formiranje i izraavanje kulture, politike i drutvenog
ivota. Allan Bell


Analiza medijskog diskursa se bavi

- Svim medijima
- Svim medijskim anrovima
- Preferira politiku, reklame i sve sline oblasti u kojima se jezik koristi kao
sredstvo ubeivanja, propagande, irenja diskriminacije, predrasuda i stereotipa.


















5



Hendaut 2 predmet i metode

Predmet



GOVORNI
DIJALOG
PRIPREMANI SPONTANI JAVNA DISKUSIJA/
INTERVJU
KONVERZACIJA
ZA GOVORENJE ZA PISANJE TELEFONSKA LICEM U
LICE
POSREDNA NEPOSREDNA,
DIREKTNA
MONOLOG
PISANI
ZA ITANJE
NAGLAS
NETAMPANI TAMPANI
RUKOM PISANA OBAVETENJA
DNEVNICI
KORESPODENCIJA
DIPLOMSKI RADOVI
ZAPISNICI
NAPISANI GOVORI
VESTI NA RADIJU I TV
GOVORI
PRIE
UMETNIKI-
POEZIJA
INFORMATIVNI
PORUKE, PODSETNICI
DOPISI
PISMA
ADMINISTRATIVNI I
ZAKONSKI
NAUNI
POPULARNI
DRUTVENA
POSLOVNA
PISMA UREDNITVU
NOVINSKI OGLASI
KNJIGE
6
Hendaut 2-2 predmet i metode

SINHRONIJA
u odreenom kraem vremenskom periodu izuavaju se odreeni fenomeni u razliitim
medijima ili razliiti fenomeni u istim medijima.

DIJAHRONIJA
Isti fenomen se analizira kroz vremeniski tok.
Na primer prisutnost/odsutnost anrova u medijima u rasponu od 2 veka - u 19. i
poetkom 20. veka preovladavaju reportae; krajem 20. veka vesti i izvetaji.

Etape u analizi medijskog diskursa

1. Utvrivanje predmeta analize
2. Utvrivanje metoda i tehnika
3. Utvrivanje vremenskog okvira
4. Utvrivanje istraivakog uzorka
5. Praenje uzorka pre samog uzorkovanja materijala
6. Sainjavanje kodeksa za kodiranje
7. Uzorkovanje (prikupljanje medijskog materijala prema utvrenim principima)
8. Transkripcija audio-vizuelnih sadraja
9. Kodiranje uzorka na osnovu kodeksa
10. Statistika obrada, ako je predviena istraivanjem
11. Utvrivanja relevantnih konteksta za analizu
12. Eksplikacija konteksta
13. Analiza obraenog uzorka

A) Kvantitativana analiza sadraja
B) Kvalitativna analiza sadraja
C) Kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja
D) Komparativna analiza sadraja

Kvantitaivno-kvalitativna analiza sadraja
KODEKS sadri
Nepromenljive kategorije vae za sve teme i sve medije
(datum, redni broj rubrike, duina, povod, subjekt, personalizacija subjekta, akteri,
personalizacija aktera, vrednosni kontekst u kojem su postavljeni akteri, okvir
izvetavanja, napomene)
KODEKS sadri
Promenljive kategorije vae samo za dato istraivanje
7
(medij, anr, lokacija, teme, dodatne specifinosti)

Kodeks

1. MEDIJ
Radio
Televizija
2. NAZIV EMISIJE (spisak emisija utvrditi)
3.DATUM
Ujednaiti nain pisanja datuma. Na primer, 12.09.2006.
4. REDNI BROJ PRILOGA - samo brojevi 1,2,3,4,5,.
Ovi podaci e govoriti o prioritetu koji se daje odreenim temama.
5) DUINA PRILOGA (u sekundama)
Duina priloga se meri od trenutka kada voditelj pone da govori o njemu. Ponekad je to
prilog (vest) u kojem govori samo voditelj, nekada se u njemu kombinuje uvod voditelja
sa izvetajem novinara, a nekada posle izvetaja voditelj da neku zakljunu notu o prilogu
(Bio je to..).
6) ANR:
1) vest (voditelj, spiker.saoptenje)
2) autorski izvetaj
3) analitiki anr (intervju, analiza vesti, reportaa, anketa)
Kao vest vodi se prilog u kojem govori samo voditelj ili spiker, bez obzira na duinu, i
bez obzira na vizuelni element. Ovde su obino u pitanju agencijske vesti, koje radio i
TV stanice tek malo prirede za svoje programe.
7) AUDIO/VIZUELNA PREZENTACIJA (ta se uje,vidi): najvia kategorija
1) Radio-/TV lice (voditelj, spiker, novinar)
2) slajd, mapa, tabela, grafikon
3) arhivski snimak
4) aktuelni video snimak - nemi
5) aktuelni audio/video snimak - tonski
esto jedan prilog ima vie vizuelnih elemenata. Ne registruje se onaj koji se najvie
upotrebljava (najdue) ve onaj koji je najpoeljniji, tj. najsloeniji.
7a) AUDIO/VIZUELNA PREZENTACIJA (ta se uje,vidi): Radio ili TV lice e se
kodirati ako na ekranu nema niega osim slike voditelja, tj. spikera ili eventualno
novinara. Pri tome se ne rauna ono to se eventualno pojavljuje na monitoru koji stoji
pored voditelja i na emu se evanutalno smenjuju slajdovi ili ak slike. Arhivski snimak -
samo ako je tako oznaen ili je jasno naznaeno da je to snimak od ranije.
8) POVOD IZVETAVANJA
1) aktuelni dogaaj
8
2) pseudo dogaaj (konferencija za novinare, izjava, saoptenje, informacije iz
drugih medija.)
3) medijska inicijativa (specijalna izjava, bez aktuelnog povoda)

1) aktuelni dogaaj
Novinari izvetavaju o aktulenim dogadjajima obino tako to njima neposredno
prisustvuju, ili preuzimaju informacije koje su o njima napravili neki drugi mediji, npr.
agencije. Dogaaji imaju mesto deavanja, vreme, aktere, dinamiku.
2) pseudo dogaaj (konferencija za novinare, izjava, saoptenje, informacije iz drugih
medija.)
Pod pseudo dogadjajima podrazumevamo dogadjaje koji su izreirani samo zato
da bi dobili medijsku panju, jer se na njima u stvari nita zaista ne deava. Cilj je da se
vidi koliko mediji reaguju pasivno i prate samo ono to su drugi odluili da treba da
dobije madijsku panju, a koliko esto reaguju samostalno, pa sami aktuelizuju neke
3) medijska inicijativa (specijalna izjava, bez aktuelnog povoda)
Novinari su uinili dodatni napor da istrae pojavu od javnog interesa.

9) LOKACIJA
1. svet
2. ex-YU zemlje (Slov, Hrv, Bosna, Maked, CG)
3. matine drave manjina (Maar, Rumun, Slova, Ukraj..)
4. Beograd
5. Novi Sad
6. Druga mesta u Srbiji
7. Druga mesta u Vojvodini
8. neidentifikovano (nejasno)
9. Drugo .. (objasniti u napomenama)
10) TEMA
1. svet (nevazano za Srbiju)
2. pregovori oko Kosova
3. pregovori sa EU
4. svet - Srbija, drugi politiki i ekonomski odnosi
5. svet-Vojvodina-regionalizam (Igmanska inicijativa, DKMT)
5. dogaaji u ex-Yu republikama (Slov, Hrv, Bosna, Maked, CG)
6. dogaaji u matinim dravama (Maar, Rumun, Slova, Ukraj..)
7. zbivanja na Kosovu
8. aktivnosti republike vlasti (Skuptina, Vlada, ministarstva.
9. aktivnosti vlasti u Vojvodini - pokrajinske, lokalne
10. politika situacija (partijske aktivnosti, odnosi, izbori)
11. ekonomija (ekonom. politika, razvoj, novac, inflacija)
9
12. poljoprivreda
13. socijalna situacija (ivotni standard, plate, cene, nezaposlenost...)
14. socijalne teme (porodini odnosi, narkomanija, odlazak mladih.)
15. kultura, obrazovanje, nauka
16. demokratija (ljudska prava, manjine, mediji...)
17. kriminal, korupcija (suenja)
18. prolost - ratni zloini, suenja u Hagu, Mladi
19. multikulturalnost u Vojvodini
20. crkva i religija (SPC, RKC, ekumenizam)
21. drugo, ta:

Nekada e u rubrici biti obraena samo jedna tema, nekada dve, ili tri. Treba se ograniiti
na tri i samo izuzetno ii na vie. Teme treba posmatrati u paru sa subjektom koji u
okviru te teme neto radi ili neto govori.
Ne analizira se prilog po lineranoj strukturi, nego po tematskoj.
11) SUBJEKT - nosilac radnje ili stava
Kada je subjekt druge nacionalnosti, a ne srpske, obleava se brojem i dodatim slovom a
1) meunarodni i strani politiki subjekti
2) subjekti u ex-Yu
3) republiki dravni organi i funkcioneri
4) pokrajinski i lokalni dravni organi i funkcioneri
5) pripadnici vojske i policije
6) politike partije
7) ekonomski subjekti (privredni kolektivi, radnici, biznismeni)
8) eksperti, naune institucije
9) nevladine organizacije
10) subjekti iz kulture, obrazovanja, nauke
11) pripadnici posebnih profesija
12) graani
13) pripadnici etnikih grupa
14) novinar
15) neko drugi, ko:
Cilj je da se utvrdi koje su to socijajlne pozicije o kojima se najee govori kao o
znaajnima i kojim subjektima, grupnim i pojedinanim, se daje mogunost da iskau
svoje milejenje o neemu ili neke injenice.
Ovo je, u stvari, najvea oblast slobode medija, jer i kada neke teme imaju po nekim
kriterijumima posebnu vanost (objektivnu vanost), medij ima mo da izabere
subjekte koji e o toj temi govoriti odnosno biti izvor informacija ili miljenja.
Novinar se moe pojaviti kao subjekt samo u sluajevima kada izraava svoj lini
stav.Tipian sluaj je komentar, ili neka vrsta komentarisanog izvetaja u kojem novinar
10
ipak izraava neko vrednovanje. Ili bi mogao da se pojavi intervju u okviru nekog priloga
u kojem bi novinar u obliku pitanja mogao da izrazi neki stav, pa ga je vano registrovati.
Ili bi novinar mogao da se javi kao akter dogaaja.

12) PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (nosioca stava): Navesti ime i funkciju.
Ovde e se navoditi samo imena javnih linosti.

13) AUDIO/VIZUELNO PREDSTAVLJANJE SUBJEKTA
0. Nema tj. samo se pominje
1. slajd, arhivski snimak
2. aktuelni video snimak - nemi
3. aktuelni audio/video snimak tonski na jeziku medija
3a Snimak tonski na maternjem jeziku (razliit od jezika medija)
Prati se da li se subjekat kojeg smo kodirali uje/vidi uivo ili na koji nain. Svakog
subjekta koji se uivo uje/vidi, obavezno treba registrovati, za ostale zavisi od znaaja
koji im je dat u prilogu, odnosno znaja koji je dat temi za koju se ovaj subjekat vezuje.
14) AKTER objekt o kome govori subjekt
1) meunarodni i strani politiki subjekti
2) subjekti u ex-Yu
3) republiki i dravni organi i funkcioneri
4) pokrajinski i lokalni dravni organi i funkcioneri
5) pripadnici vojske i policije
6) politike partije
7) ekonomski subjekti (privredni kolektivi, radnici, biznismeni)
8) eksperti, naune institucije
9) nevladine organizacije
10) subjekti iz kulture, obrazovanja, nauke
11) pripadnici posebnih profesija
12) graani
13) pripadnici etnikih grupa
14) novinar
15) neko drugi, ko:
U pitanju su drutvene grupe i eventualno javne linosti kao pojedinci.
Poto utvrdujemo samo pozitivan i negativan kontekst u kojem se ovi akteri pojavljuju,
treba ih registrovati samo onda ako nisu predstavljeni neutralno.
Ako su predstavljeni u neutralnom kontekstu, neemo ih kodirati.
Ovo treba razlikovati kao pozitivne i negativne vesti. O nekome ili neemu se pria
samo u pozitivnom kontekstu - postigao je uspehe, dobio priznanje, uradio neto to svi
smatraju poeljnim ili samo u negativnom smislu. To pozitivno ipak treba da se razlikuje
od normalnog i uobiajnog, oekivanog.
11
15) PERSONALIZACIJA AKTERA (objekta): Navodi se ime i funkcija.

16) VREDNOSNI KONTEKST U KOJI SU POSTAVLJENI AKTERI:
1) pozitivan
2) negativan
3) i pozitivan i negativan
17) OKVIR IZVETAVANJA

1) informativan - neutralan
2) evaluativan (vrednosni) - pozitivan
3) evaluativan (vrednosni) - negativan
4) ukazivanje na kontroverzu, problematizovanje teme

18) NAPOMENE sve to se ini znaajnim za kasniju analizu i interpretaciju.





Hendaut 3 kontekstualnost

Kontekst bitno utie na kreiranje teksta

Medijski sektor funkcionie u odreenim kontekstima koji definiu uesnike-aktere u
medijskom sektoru.

Konteksti bitno utiu na nain na koji e medijski sektor i auditorijum graditi
interakciju.
Interes za kontekst javlja se razvojem korpus lingvistike, pravca nastalog kao suprotnost
tendenciji u transformacionoj generativnoj gramatici Noama omskog (1972 /1957,
1965, 1968/) da se govori o "idealnom" govorniku i sagovorniku, neuzimajui u obzir
kontekst, niti komunikativne situacije (ko, kada, kako, zato nekom neto saoptava).
Interes za kontekst javlja se razvojem korpus lingvistike, pravca nastalog kao suprotnost
tendenciji u transformacionoj generativnoj gramatici Noama omskog (1972 /1957,
1965, 1968/) da se govori o "idealnom" govorniku i sagovorniku, neuzimajui u obzir
kontekst, niti komunikativne situacije (ko, kada, kako, zato nekom neto saoptava).
Autorka navodi primere iz usvajanja stranog jezika. Upravo je tekoa u tome to postoje
podruja jezike kompetencije koja ne moe opisati ni jedna teorija ukoliko ne uvaava
informacije o kontekstima u kojima se neki razgovor realizuje. Pojedini ekstralingvistiki
12
fenomeni, kao to je drutveno uslovljen odnos meu uesnicima govornog ina, mogu
biti znaajni za razumevanje jezike upotrebe.

Del Hajmz smatra da postoje verbalni i neverbalni sa stanovita govora, i
kinemiki/nekinemiki sa stanovita telesnih pokreta.
Pod okruenjem podrazumeva sve to se smatra kontekstualnim, po strani od
samog dogaaja, pri emu se, za dati dogaaj, bilo koja pa i sve komponente
komunikacije mogu uzeti kao odreujui element okruenja, a ne samo prostor i vreme u
ijim je granicama dati dogaaj smeten.

Li kontekst odreuje u odnosu na uesnike u komunikaciji kao bilo kakvo njihovo
predznanje.

Ochs (1979, 2) suava pojam konteksta na samo ono iz stvarnosti to se moe iskoristiti
za interpretaciju znaenja diskursa. To se posebno odnosi na drutveni i psiholoki svet
jezikog korisnika u svakom datom vremenu. Taj svet je pod uticajem kulturnih vrednosti
i oekivanja, kao i kognitivnih i interakcijskih procesa, njegovih znanja i verovanja.
Autorka podvlai da je i sam jezik kontekst, to se odnosi pre svega na govornikov odbir
jezika ili dijalekta, zatim i na mesto iskaza u okviru diskursa, u emu se slae sa
Schegloffom.

Izbor jezika, dijalekta, navodi Ochs, moe da da informaciju o govornikovoj nameri ili
odnosu prema sagovorniku, na primer odabirajui standardni jezik u odreenoj situaciji
znai da govornik eli da produbi distancu prema sagovorniku.

Goffman (1979) o kontekstu govori kao o okviru pod kojim podrazumeva kako
uesnici definiu svoju trenutnu drutvenu aktivnost: ta se deava, kakva je situacija,
koju ulogu igraju uesnici. Okvir utie na selekciju, interpretaciju i prezentaciju
medijskih sadraja. U ovaj socioloki koncept Goffman uvodi i pojam stajalita
(footing) koje definie kao trasu jednog uesnika, ili niz ili stanovite ili poloaj, ili
projektovano ja (Goffman, 1979,1).

Umberto Eko smatra da u odnosu na recipijenta kontekst menja smisao, funkciju i
informativnu kvotu poruke.

Kasirer: kontekst jezikog sistema; govorni kontekst i izvangovorni kontekst.
U govoru, za razliku od pisanog jezika, kontekst je neposredno prisutan (Veli, 1986) i
bitno odreuje komunikaciju. Ova definicija u sredite panje stavlja tip komunikacije, a
ne uesnike kao sve prethodno navedene.

13
Gamperc pokazuje da bilo koji aspekt lingvistikog ponaanja - leksiki, prozodijski,
fonoloki, i sintaksiki izbor zajedno sa upotrebom odreenog koda, dijalekta, ili stila -
moe funkcionisati kao kontekstualizacioni znak koji ukazuje na one aspekte konteksta
koji su relevantni za interpretiranje onoga ta je govornik mislio.


eglofova konverzaciona teorija punu panju posveuje kontekstu. Razvija analitika
sredstva za istraivanje razgovora u kontekstu (talk-in-context). Schegloff navodi da
razvija empirijsku analizu prirode konteksta. Ovaj autor upuuje da kontekst moe biti
deo onoga to se tradicionalno smatralo socijalnom strukturom kao osobinama
uesnika, navodei na primer da se neki razgovori vode u birokratskom kontekstu, u
kolskom kontekstu, u kontekstu ulice.
Takve karakteristike ukljuuju pojedinane aspekte okruenja. Na primer, jedan skup
karakteristika odnosi se na mesto iskaza u diskursu. Schegloffa je interesovalo na koji
nain kontekst determinie razgovor, odnosno koliko odreeno okruenje utie na formu,
oblik, sadraj, karakter konverzacije uesnika u razgovoru, odnosno kako kontekst
proceduralno utie na razgovor.
Kontekst u socijalnim i drutvenim naukama, posebno kada se vodi rauna o interakciji i
diskursu, smatra Schegloff (1992a, 195), moe biti shvaen na dva naina: jedan je onaj
koji bi se mogao nazvati spoljanji (external) ili krajnji (distal), i drugi intra-
interakcijski ili diskursni. (...)
Na primer konverzacija kupac - prodavac moe da se odnosi na oba konteksta, prema
objektivnom statusu uesnika u interakciji na tritu (pijaci) i prema ulogama koje imaju
u konverzaciji (inicijator konverzacije ili teme o kojoj se razgovara ili slualac).


Postoje dva osnovna modela shvatanja konteksta:

(a) jedan uzima u obzir mnogobrojne inioce koji opredeljuju ponaanje uesnika u
konverzaciji bilo da su neposredno zavisni od njih ili ne; a

(b) drugi pitanje konteksta ograniavaju na sumu inilaca koji su neposredno vezani za
odreenu komunikaciju.

Kontekst moe biti:

a) Ststaian (nepromenljiv u okviru istog diskursa)

a) Dinamian (promenljiv u okviru istog diskursa)

14
Sve to je unapred dati kontekst markirano je statinou, samo unutranji odnos
elemenata jednog mediaautputa je obeleeno dinaminou konteksta.

Kontekst moe biti:

a) Jedan koji utie na odreeni diskurs

a) Vie koji utiu na odreeni diskurs


Nekoliko osnovnih konteksta utie na medijsku poruku/medijski sektor:

a) drutveno-politiki kontekst;
b) kulturni kontekst;
c) kontekst mesta (sedite medija, radnog mesta novinara: medij-teren);
d) kontekst odreenog medija (radija, TV ili intervju u tampi) i samog anra;
e) kontekst teme.
Drutveno-politiki kontekst je za svaki pojedinani medij ili anr, uslovno shvaeno,
statian. Mediji deluju u odreenom vremenu oznaenom odreenom politikom
klimom i u odreenom geografskom prostoru omeenom odreenom kulturom i
politikim sistemom koji bitno utiu na njihov sadraj.
Drutveno-politiki kontekst moe da bude snaan ograniavajui inilac za
funkcionisanje medija.

Pitanja cenzure i auto-cenzure su veoma relevantna za planiranje i realizovanje medijskih
poruka.

Medijsko zakonodavstvo definie uslove rada u okviru medijskog sektora. Zakon o
javnom informisanju iz 1998. i iz 2003.
U vreme rata na prostoru prethodne Jugoslavije, na primer, u dravnim medijima sve tri
zaraene strane ili nije bilo uopte intervjua sa predstavnicima druge strane u sukobu, ili
su to bili intervjui sa zarobljenicima i izbeglicama.
(b) Kulturni kontekst je takoe, uslovno, statian. On unapred odreuje vie implicitno
nego eksplicitno konstrukciju intervjua. Tako e obeleje intervjua u SAD (Cohen, 1989)
emitovanog u emisijama vesti na TV biti kratkoa (prosena duina 1,5 minuta), dok je u
Jugoslaviji mogue uti u radijskoj centralnoj informativno-politikoj emisiji intervju (i
bez izuzetnog povoda) duine 7 minuta (Vali Nedeljkovi, Kosti, 1992).
Odnos meu polovima takoe je deo kulturnog konteksta.
U religijskom diskursu je uobiajeno da su u intervjuima novinarke sa verskim
velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve, izuzetno dugi odgovori na pitanja.
15
Verski velikodostojnik mukarac, monah, implicitno zna da ga novinarka (ena bez
institucionalnog teolokog obrazovanja) nee prekidati u izlaganju. Duina odgovora se u
ovom sluaju dovodi u vezu sa netolerantnou prema sagovornici (Vali Nedeljkovi,
1996b).

c) Kontekst mesta:
Geografski prostor gde se nalazi centrala medijske kompanije utie na
programiranje i formatiranje. Ovaj kontekst je statian.
Mesto ralizacije medijskog sadraja, na primer anra intervju odvija se statino
sem u izuzetnim okolnostima. Ukoliko intervju zapone u jednom prostoru
(studio, radni prostor IE, mesto medijskog dogaaja), u tom prostoru odvijae se
do kraja i taj prostor bitno e uticati na tok intervjua.
Ukoliko se intervju odvija na mestu dogaaja, ili u ivotnom i radnom prostoru IE tada je
u povoljnijem poloaju u odnosu na IR. Kontekst mesta, dakle, delimino utie na status
uesnika i na odvijanje samog intervjua.

d) Kontekst samog medija i kontekst anra (na primer intervjua) kao komunikativnog
dogaaja je suma dinamine i statine kategorije.
Dinamina je kada je re o komunikativnom dogaaju jer se u toku intervjua on
neprestano menja. Uesnici u intervjuu stalno su u dinamikoj interakciji koja
podrazumeva zajedniko kreiranje intervjua, menjanje teme, promenu stajalita,
ruenje ili graenje imida sagovornika.
Statian je kada je re o kontekstu medija u kojem je intervju ostvaren. Tada osobine
medija unapred odreuju karakteristike intervjua kao to su: duina intervjua (TV i
novinama ne odgovaraju dugi intervjui); predstavljanje sagovornika (u TV intervjuu ime
sagovornika tokom intervjua moe biti ispisano u dnu ekrana, a u radio intervjuu IR s
vremena na vreme mora ponoviti u okviru pitanja i ime sagovornika;
u novinama nije obavezno da se u toku intervjua ponavlja ime sagovornika); duina
pitanja i odgovora (radio i TV prezentaciji ne odgovaraju duga, sintaksiki i semantiki
komplikovana pitanja i predugi odgovori; u novinama to nije ograniavajua okolnost jer
italac moe i nekoliko puta da proita pitanje odnosno odgovor); izraajno i lepo
govorenje (veoma znaajno za radio prezentaciju, a za novine potpuno irelevantno);
u radio intervjuu ili se pitanja i odgovori odmah konsekutivno prevode - ako se intervju
emituje u ivo, ili se u montai nasnimi glas spikera koji ita prevod preko sasvim
utianog originala; u TV prezentaciji gledaoci imaju priliku da sluaju intervju na
stranom jeziku, a prevod je titlovan u dnu ekrana) spoljni izgled, ponaanje pred
mikrofonom i kamerom (izuzetno vano u TV intervju, a za novine potpuno irelevantno)
itd.
e) Kontekst teme je dinamian. Kontekst teme utie bitno na jezike izbore.

16
U okviru bilo kog medijskog anra (teksta) pa tako i intervjua IR i IE mogu obraivati
jednu ili vie tema. Razvijanjem intervjua razvija se i sagledavanje odreene teme iz
raznih uglova kroz dinaminu interakciju IR i IE ili ukoliko se tema smatra iscrpljenom,
a vreme nije isteklo, u intervju se uvodi nova.

1. Substanca fiziki materijal koji nosi tekst poruke koja se saoptava.

2. Muzika i slika

3. Parajezik ponaanje koje prati prirodni jezik koji je kontekstualno uslovljen (gestovi,
kinezika, boja glasa, tip slova).

4.Okruenje osobenosti i odnosi prema objektima i osobama koji su prema opaanju
participanata bliski tekstu.

5. Ko-tekst tekst koji prethodi ili sledi analizirani, a participanti smatraju da pripada istom
diskursu.

6. Intertekst tekst za koji participanti smatraju da pripada drugom diskursu ali bitno utie
na tekst koji se razmatra i utie na interpretaciju.

7. Participanti svaki participant je deo konteksta. Participanti su: poiljaoci, primaoci,
onima kojima se obraa i oni kojima je poruka namenjena. Zadatak analize diskursa je da
pokae kako participanti razlikuju jedan diskurs od drugog.

8. Participanti - da bi se u tome uspelo nije dovoljno obratiti panju samo na kognitivne
procese ve i na kulturu koja je takoe kontekstualno uslovljena (a i sama predstavlja
kontekst).

9. Namera poiljaoca i onoga kojem je tekst namenjne ta da tekst ini/radi ili ta
primalac odnosno onaj kojem je tekst namenjen primeuju da bi on trebalo da ini/radi.

Diskurs predstavlja tekst i kontekst zajedno u interakciji na nain koji ima smisla i
jedinstven je za sve participante.

(Guy Cook, 1992, The Discourse of Advertising, Routledge, London and new York, str
2)



17


Hendaut 4: interdisciplinarnost

Komunikacijom se bave sa razliitim stepenom optosti tri meusobno povezane nauke:

1) lingvistika (prouava komunikaciju polazei od jezikog izraza);
2) semiotika (prouava komunikaciju svih verbalnih i neverbalnih poruka); i
3) antropologija i ekonomija bave se najirim pitanjima odnosa kulture, jezika i
drutva.
Ovoj treoj grupi mogao bi se dodati jo itav niz disciplina koje se jednim svojim
delom, ili u celosti, bave komunikacijom.
Dva su osnovna motiva za interdisciplinarna istraivanja.

Prvi je, da se interdisciplinarno izuavaju one pojave koje su ostale van interesovanja
matinih nauka, to jest koje ih prevazilazile.

Drugi motiv je mogunost da se stari predmeti pojedinih nauka sagledavaju iz novog
ugla - interdisciplinarnom saradnjom.
Ta saradnja moe biti na razliitim nivoima i razliitog stepena:

A) od sagledavanja istog problema sa stanovita razliitih disciplina, odvojeno svaka na
svoj nain i svojim metodama,

B) do ujedinjenja znanja svih disciplina angaovanih na prouavanju istog problema i
ostvarivanja kreativne simbioze.
Ova integracija znanja i metoda moe u jednom vremenu i prostoru biti izrazito
plodotvorna, dok u drugim okolnostima ne mora da donese nita produktivno.

Ono to je interdisciplinarnost u konkretnoj realizaciji danas, ne mora to biti i sutra.

Interdisciplinarnost podrazumeva dinaminu saradnju, koja je proizvod konkrtetnih
potreba i okolnosti.
Svrha interdisciplinarnog pristupa istraivanju fenomena medijskog sektora je brisanje
granica meu naukama i prevazilaenje zatvaranja u stroge okvire pojedinih disciplina,
ohrabrivanje istraivaa da sloene pojave posmatraju sa stanovita vie razliitih
pristupa i aspekata. Transfer znanja doprinosi boljem razumevanju sloenih medijskih
fenomena.
Monodisciplinarne nauke

18
Interdisciplinarne nauke

Nauke i monodisciplinarne i interdisciplinarne

Monodisciplinarne nauke
Tradicionalne nauke kao to su: matematika, fizika, hemija, biologija, istorija,
Istraivanja jezika masovnih medija (mas-medija), plodotvornija su, ukoliko se zasnivaju
na interdisciplinarnosti.

Budui da su mas-mediji kompleksni, prouavanjem ovog sloenog i specifinog tipa
komuniciranja - "celine socijalno-psiholokih zbivanja koja prate i objedinjuju osnovne
momente kretanja poruke od komunikatora do recipijenta i obratno" (Srdi, 1979,129) -
bave se mnoge nauke samostalno i interdisciplinarno.
Ve u navedenoj, jednoj od moguih, definicija masovnog komuniciranja uoava se
neophodnost angaovanja raznih disciplina u istraivanjima medijskih fenomena:
a) Monodisciplinarnih nauka
lingvistike
psihologije

B) multidisciplinarnih nauka
sociologije
politikologije
Istraivanja masovnih medija ukljuuju

1. Lingvistiku

Ukoliko se fokusira najei posrednik u medijskoj komunikaciji, prirodni jezik ("sistem
znakova namenjen komunikaciji u nekom drutvu" Sosir, 1969), lingvistika se namee,
kao disciplina kojoj je jezik istraivaki zadatak, za jednu od znaajnijih lanica
interdisciplinarnog tima u komunikolokim istraivanjima.
Sama lingvistika je, s druge strane, istovremeno u interdisciplinarnom odnosu sa
psihologijom, sociologijom, antropologijom i drugim naukama kojima su u sreditu
panje kulturni modeli drutvenog ponaanja koji ukljuuju komuniciranje bilo
implicitno bilo eksplicitno (Jakobson, 1971, 663).
Pragmatika lingvistika
Kritika lingvistika
Socio lingvistika
Psiholongvistika
Kognitivna lingvistika

19
2. Filozofiju i logiku

Logiari i filozofi takoe su se bavili znaenjem iskaza (Vitgentajn, 1980; Serl, 1987;
Ostin, 1994).
Rezultat njihovog promiljanja danas je jedna od najproduktivnijih teorija - teorija
komunikativnih inova o kojoj je i u domaoj literaturi pisano (up. npr. Pupovac 1990,
Savi 1993, Vukovi 1995, Vasi 1995).
Osim toga teorije etike i estetike koje filozofija posebno razmatra su nerazdvojna
komponenta medijskog sektora.
Logike greke i modeli ubeivanja su deo svakodnevne novinarske prakse.




3. Pravo i ekonomija

Normiranjem medijske prakse (javnog komuniciranja), pa i upotrebom prirodnog jezika u
medijima bave se pravnici.

Istovremeno zakonodavstvo ukljuuje i normiranje i upotrebu slubenog jezika i pisma u
odreenom drutvu (dravi) u emu im pomau lingvisti (up. Lukovi, M. 1994).

S druge strane, lingvistika se bavi istraivanjem pojedinanih stilova komuniciranja, pa
tako i jezika administracije, zakona.

Interdisciplinarnost je imanentna ovakvim istraivanjima.

Medijski sektor je jedna od najprofitabilnijih industrija danas. Dezmond Moris je naziva
perolaka industrija.
Medijske kategorije se definiu ekonomskom terminologijom i pripisuju im se
ekonomske funkcije.
Vest se definie kao roba koja ima svog Proizvoaa (novinari)
Prodavca (mediji)
Kupca (auditorijum)
I od nje se trai da donosi profit.
4. Sociologija i politikologija

Socijologija poznaje potdisciplinu sociologija masovnog komuniciranaj.
20
Izuavajui mas-medije sociologija i politikologija posebnu panju posveuju drutveno-
politikim fenomenima koji utiu na funkcionisanje medijskog sektora, kao i interakciji
medija, razliitih centara moi (institucionalnih i vaninstitucionalnih) i auditorijuma.

5. Psihologija

Umetnike medijske poruke se dekodiraju ne samo na nivou denotacije ve uz pomo
procesa indentifikacije i projekcije sloenim mehanizmima, kojima se bavi psihologija,
one se konotiraju i tek na tom nivou upotpunosti razumeju i ona skrivena znaenja koja
umetnici upuuju auditorijumu.
Istraivanja medija bez razumevanja publike nemaju svhu. Procesi percepcije i recepcije
su u domenu psihologije, a razvojna psihologija daje alatku za odgovore na pitanja kako
uzrast uslovljava razumevanje medijskih poruka.


Hendaut 5 Konverzaciona teorija Emanuel eglof

Emanuel A. Schegloff
Odsek za sociologiju
Univerzitet UCLA (dravni univerzitet Kalifornije)
Los Aneles
Studirao i radio na Harvardu i Berkliju
lan urednitva asopisa
Discourse Processes
Pragmatics and Beyond
Journal of Pragmatics
Research of Language and Social Interaction
Poasni lan urednitva Discourse Studies
http://www.soc.usla.edu
For me, direct interaction between persons is the primordial site of sociality. I am
interested in exploring what we can learn about any of social science's traditional
concerns through the detailed naturalistic study of interaction. In the course of pursuing
this goal through the close study of (audio and/or video) recorded episodes of all manner
of naturally occurring interaction, it has turned out that we can also discover previously
unrecognized concerns for social science,
and ones which appear to be central to the organization of conduct in interaction and of
persons' experience of it. This mode of studying interaction ends up as an instrument for
studying a broad range of topics in sociology and related disciplines.
21
eglof samostalno i u saradnji sa Saksom (Harvey Sacks) i Defersonom (Gail Jefferson)
bavi se primenjenom lingvistikom ukljuujui u analizu drutveni aspekt komuniciranja.
Pripada amerikoj etnometodologiji.

Bavi se pre svega analizom diskursa komunikacije meu osobama.

Prema eglovu znaajna etapa u analizi medijskog diskursa u okviru
utvrivanja metoda i tehnika je
odreivanje
JEDINICE ANALIZE
koja mora da
ODGOVARA PRIRODI ONOGA TO SE ISTRAUJE

JEDINICA ANALIZE
u diskursu moe biti
GRAMATIKA klauza (Klauza gramatika celina koja mora imati predikat, a
ne mora biti reenica), reenica
KOMUNIKACIONA - iskaz
JEDINICA SOCIJALNE INTERAKCIJE - red i razmena, najprimerenija u
istraivanjima interaktivne komunikacije (dijalokim formama)
JEDINICA SOCIJALNE INTERAKCIJE -
govori o onima koji su u interakciji, znai sagovornicima koji razgovaraju
Govori o samoj prirodi razgovora ostvarenog kroz sekvence u odreenom
vremenskom sledu.

eglof i saradnici smatraju veoma znaajnim opisivanje SEKVENCI razgovora.

SEKVENCE razgovora

Utvrivanje i analiza sekvenci otkriva naine na koje se socijalna interakcija postepeno
kroz dijalog razvija izmeu sagovornika.

Sekvence su:
Otvaranje: pre-teme(parovi izraza-blizanaki parovi), tema, markiranje pogrenog
mesta
Preuzimanje reda govora
Pre-zatvarnje
Zatvaranje (parovi izraza-blizanaki parovi)
Otvaranje: pre-teme, tema, markiranje pogrenog mesta

22
Pre-teme
Prva tema u konverzaciji je ona koja je znaajna, a ne ona kojom se razgovor
otvara.
Pozdravljanje
Utivo pitanje kako si?
i tome slino.
Pre-teme
Blizanaki par
Blizanaki par je sainjen od nizova koji uglavnom imaju sledee osobine:
1) dva iskaza,
2) blizanaka pozicija komponenata
3) razliiti govornici proizvode iskaze.
Tipovi iskaza su:
pitanje/odgovor,
estitanje/estitanje,
ponuda/odbijanje
4) postoji redosled (drugi ide posle prvog)
5) diskriminativni odnos (prvi par odreuje selekciju drugog).
Tipovi problema kod blizanakih parova:
ta se deava ako sledei govornik ne obrazuje odgovarajui (ciljani) iskaz, ili
uopte ne proizvede iskaz da li se tada pojavljuje problem upotrebe pravila
zatvaranja.
Zato su uopte neophodna dva iskaza?
ta to rade dva to ne moe jedan?
Drugi mora da prepozna na ta prvi cilja i da ima elju da to i nastavi. Moe prvi
razumeti da je njegova elja shvaena, ali nije prihvaena. Drugi moe da iznese
svoje neslaganje, ili loe razumevanje, naknadno ispitivanje drugog moe pomoi
prvom da vidi zato je drugi mislio da razume, a ustvari nije razumeo. Tako da prvi
moe da se koriguje (samoispravljanje). Sledei iskaz je zgodno mesto da se to uini,
a to se ne moe dogoditi, ako je jedan iskaz a ne dva.

Osnovno pravilo za blizanake parove je:
dati prepoznatljiv proizvod prvog dela para,
na njegovom prvom moguem zavretku njegov govornik bi trebalo da se
zaustavi
i da sledei govornik pone i proizvede drugi deo para tipa kojeg je prvi
(izgovoreni) prepoznatljiv deo.
Markiranje pogrenog mesta

23
Nakon pitanja kojim se otvara konverzacija ubaci se jedan iskaz koji ne trai
odgovor, nego daje informaciju, a poziv na odgovor sledi nakon toga.

npr: razgovor nepoznatih osoba u autobusu
Da li mi to opet kasnimo? Uzgred moje ime je... - Potom sledi prava tema:
odgovor na pitanje.
npr: telefonski razgovor
Pitanje Da li sam te probudila? - podrazumeva objanjenje zato ba sada to
jest ima u presupoziciji ili nezgodno vreme u koje je poziv upuen, ili da je telefoin
dugo zvonio pre nego to je dignuta slualica. To moe da bude i prioritetna
procena (priorities assessment) koja je relevantna za iniciranje prave konverzacije.
Potom sledi prava tema.
Preuzimanje reda govora
Red govorenja je osnovna jedinica analize razgovorne komunikacije.
Karakteriu ga tri osnovna elementa:
1. Sadanji govornik
2. Mesto prenosa
3. Prelaz govora od jednog ka drugom govorniku naizmenino i kraj razgovora.

eglof smatra da je u svakom pojedinanom istraivanju neophodno odrediti ta je

MINIMALNI RED GOVORENJA

Koji se najmanji verbalni entitet moe
smatrati redom?
npr:
aha, mmm, ma nemoj, bogati ...
U jednom tipu istraivanja mogu se smatrati minimalnom jedinicom (cilj analize je
praenje ta sve moe nadomestiti vizuelnu komponentu u komunikaciji),
a u drugom, samo podrka da je sagovornik u komunikaciji (back chanel signals).
npr: podrka
G: Videla sam ga opet jue...
S: MMM..
G: Naravno ni javio se nije..
S: Bogati..
G: I reila sam stvarno da vie ne obraam panju:
S: Aha..
G: Slua li ti mene uopte? Pa reci neto!
Red je veoma upotrebljiva jedinica analize jer omoguava da se istrai
na koji nain i zato se odvija interpersonalna sardanja u komunikaciji,
24
na koji nain se ulazi i izlazi iz komunikacije i
ko i na koji nain bira sledeeg govornika.

Preuzimanje reda govora
Najosetljivije mesto u komunikaciji je
MESTO TRANZITA GOVORA
1. postavljanje pitanja, zahteva ili ponude uz oslovljavanje osobe
2. Izricanje suda i imenovanje osobe koja se odabira za sagovornika
3. Intonaciono markiranje kraja reda govorenja, izostavljanje oslovljavanja
4. Izostavljanje bilo kojeg signala. Preklapanje.

Preuzimanje reda govora

Sociolingvistiki faktori utiu na model preuzimanja reda govora.

Status govornika u institucionalnom razgovoru status je zadan situacijom.
Sledeeg govornika odabira onaj koji je hijerarhijski vii u socijalnoj stratifikaciji.

Uslovljeno je i kulturnim kontekstom.
Finci red govorenja preuzimaju uz due pauze i oklevanje.

U Indiji se smatra utivim prekidanje sagovornika time se pokazuje da govornik
sarauje sa sagovornikom.

Uslovljeno je i kulturnim kontekstom.
Anglosaksonska jezilka kultura neguje pravilo da samo jedna osoba moe da
govori u isto vreme.

Mediteranski narodi esto govre svi u glas.

Uslovljeno je i rodnom perspektivom.

ene ree prekidaju sagovornika i due ekaju na svoj red govorenja.
Zatvaranje: blizanaki parovi, pre-zatvarnje

Predstavlja granicu razgovora.

Zavrna razmena podrazumeva parove iskaza, blizanake parove.
Pre-zatvarnje
25
eglof i saradnici u analizama raznih konverazionih diskursa uoili su nekoliko
tipova pre-zatvaranja.

1) Ok, e pa dobro, u redu... (ukoliko se sagovornik sloi sledi zatvarnaje)
2) Jedna od tehnika je i kada jedna strana ponudi poslovicu ili aforizam kao
naravouenije. Ukoliko to druga prihvati kraj je teme.
Pre-zatvarnje
npr:
Rekao Kosta za danas je dosta.
Bilo ne ponovilo se.
Zatvarnje
Identifikovano je nekoliko strategija zatvaranja.
Direktno su uslovljene tipom diskursa.
Mogu biti:
1) blizanaki par pozdravljanja.
2) Naredba u punoj formi koja ne oekuje od sagovornika odgovcr, ve predstavlja
najavu zatvaranja.

npr:
Odoh ja...; Voljno... Gotovo za danas

3) dogovaranje o narednom razgovoru, ili davanje nekih uputa, ili dogovaranje o
sastanku, poziv i slino; ili ponovno podseanje na dogovor iz razgovora

npr: Vidimo se onda u etvrtak ponovo.

4) ili podseanje na razlog konverzacije, ali ne i ponavljanje ranije diskusije
npr: samo sam htela da saznam kako je beba.

Postoje odreene komponente koje su znaajne upravo za zatvaranje samo po sebi.
Veina komponenti zatvaranja ima svoje korene u osnovnom toku konverzacije.
Veina komponenti zatvaranja ima svoje korene u osnovnom toku konverzacije, iz
toga proizilazi da nova tema moe da ue u zatvarajuu sekciju jedino ukoliko je u
saglaena sa ve otvorenom temom, ili ako se prirodno nadovezuje na nju.
Ukoliko se ukljui nova tema u zatvaranje ona je na specijalan nain markirana.

eglof opisuje dva naina markiranja.

26
1) Jedna se koristi u konverzaciji ali ne iskljuivo u zatvaranju i naziva je
misplacement marking - markiranje pogrenog mesta, ili pogreno lociranje reda
govorenja.
npr: Trebalo bi do kraja sedmice zavriti taj posao, uzgred da ne zaboravim odline
su ti te nove naoare, jer su rokovi veoma tesni.
2) Naznaka da se otvara nova, poslednja tema, nakon ega sledi ponovno pokretanje
procesa zatvaranja konverzacije.

npr: Samo jo ovo da ti kaem
eglofov pristup izuavanju spontane konverzacije nastao je kao reakcija na teoriju
govornih inova koju su utemeljili filozofi.

eglof je tvrdio da govorni inovi mogu biti prikladni za analizu konverzacije koja
ima stroga pravila, nije spontana i sami sagovornici su savreni.
Drugi autori su eglofu zamerali to nije ozbiljnije u jedinicu analize ukljuio
neverbalnu komunikaciju koja je u spontanom razgovru licem u lice nosilac znaajnih
poruka i iste je hijerarhijske vanosti kao i verbalni.
Transkripcija je prenoenje govornog materijala u pisanu formu.

U jezikim istraivanjima postala je predmet razmatranja stavljanjem u fokus
empirijskog (snimljenog) materijala razgovornog jezika.
Osnovno pitanje koje se postavlja jeste, koliko u svakom pojedinom sluaju pisani
tekst (transkript) odgovara izgovorenom materijalu (audio/ audio-vizuelni snimak)?
Odnosno, da li italac teksta (koji nikada nije uo originalni tonski zapis) iz
transkripta, moe da rekonstruie ta i na koji nain je izgovoreno?

Transkripcija

Poekom sedamdesetih godina u SAD Sacks, Schegloff i Jefferson (1974, 734),
izgradvi itav transkripcioni sistem za fonetsko beleenje veoma obimnog
empirijskog materijala, insistiraju na to minucioznijem odslikavanju audio signala u
pisanu formu. Iz ovog tima prenos konverzacionog empirijskog materijala u pisanu
formu nastavio je dalje da razvija Jefferson. eglof u mnogim tekstovima navodi da
je model preuzeo od Defersona.
Predstavljajui za mnoge potonje istraivae inspirativno polazite, sistem je
doivljavao promene, u zavisnosti od odgovora na pitanje ta je relevantno, a ta
redundantno za odreeni empirijski materijal, odnosno ta je cilj svake pojedine
analize.
27
Saradnici W. Chafea, pre svih Du Bois-a (1991) sainili su precizan prirunik za
transkripciju koji je, na primer, jedan od rado upotrebljavanih u evropskoj
pragmatikoj lingvistici (npr: Jucker i Smith, 1996, Haegeman, 1996).
U naoj sredini transkripcijom, utvrivanjem, razradom i sistematizovanjem
uputstava za rad zapisivaa (Savi, 1989, 70-74; 1993, 71-72) i njihovom obukom,
kontinuirano se bavi ve 25 godina S. Savi rukovodei projektom Psiholingvistika
istraivanja na odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Novom Sadu.
Ve ovaj turi pregled moguih uzora u transkripciji, ukazuje da nema univerzalnog
transkripcionog sistema datog unapred za sva istraivanja odreenog tipa, ve da
istraivai na osnovu iskustva i potreba, za svako istraivanje utvruju nova, ili
prilagoavaju pravila koja su se pokazala upotrebljivim u ranijim slinim projektima.
Mnogi istraivai (npr: Du Bois, 1991; Gumperz, 1992; Berman i Slobin, 1994;
Haegeman, 1996; Savi, 1985, 1989, 1993) uglavnom su saglasni da znaci za
transkripciju moraju biti:

motivisani i laki za uenje,
kratki (ekonomini),
itljivi i nestrunjacima,
pogodni za raunarsku obradu,

prilagodljivi razliitim istraivakim potrebama, zatim da

moraju odraavati dobro odabrane jedinice analize koje e biti dosledno
beleene.

Otvoreno je pitanje, da li postoji jasna granica izmeu transkripcije i interpretacije?
Odnosno, kako tu granicu prepoznati i interpretaciju smanjiti na najmanju moguu
meru?
Potrebno je utvrditi koliko je zapisiva (onaj koji empirijski materijal transkribuje)
istreniran da uje,
prepozna,
zabelei, veoma komplikovanu zvunu sliku razgovornog jezika, na osnovu
presluavanja tonskog zapisa, i, to je takoe znaajno,
poseduje li adekvatna tehnika sredstva za to.
Za transkripciju je vano reti sledee dileme:

(1) u kojoj meri bi trebalo da se u transkriptu ogleda razgovorni jezik;
(2) kako odrediti klauzu;
(3) ta pisati velikim slovom;
28
(4) kako u transkriptu ouvati privatnost uesnika u komunikaciji; i
(5) kako kompjuterski obraditi podatke?
Osobine razgovornog jezika jesu

brzina govora,
intonacija,
pauze, pune i prazne pauze
uzdasi,
oklevanja,
pogreni poeci,
preklapanja, upadanje u re, govor vie osoba u isto vreme,
gestovi (Svenka Savi, 1993).
Istraiva, u zavisnosti od

cilja analize,
tipa diskursa,
osobina govora uesnika u razgovoru,

odluuje koje e elemente prirodno ostvarenog govora (verbalnog i neverbalnog)
uneti u transkribovani tekst.
Moe se govoriti o stepenu autentinosti govora u transkribovanom tekstu u
zavisnosti od toga da li su unesene

(a) sve verbalne i neverbalne informacije;
(b) sve verbalne i samo deo neverbalnih; ili
(c) prenesene samo verbalne informacije.
Posebno je vano u transkripciji obeleiti naglaavanje pojedinih rei (*tekst*) u
redu govorenja ili klauzi, jer je to jedan od naina na koji govornik upozorova
sluaoce da na odreeni segment jedinice obrate panju.
Belee se uzdasi (Y). Uzdah je naglaeno uzimanje vazduha, due traje, dobro se
razaznaje na audio snimku. Uoeno je da sagovornici u veini sluajeva svoj red
govorenja poinju uzdahom to im ostavlja malo vremena da organizuju poetak reda
govorenja. Uzdah na poetku reda govorenja trebalo bi razlikovati od uobiajenog
uzimanja vazduha pre poetka govorenja koje ne bi trebalo beleiti, jer nije
relevantno za analizu.
Uzdah je nekad kombinovan sa oklevanjem (e') koje moe da indicira nesigurnost,
nekompetentnost za odreenu temu, ali i da bude odraz emotivnog naboja, to je za
analizu sadraja elektronskih medija veoma vaan pokazatelj.
Postoji nekoliko naina na koje uesnici u razgovoru uobiajeno ukazuju da
odluuju ta e i na koji nain rei. Jedan od njih je neartikulisani glas e, zatim su to
29

pauze kratke .., due ., veoma duge (.n).

One mogu biti jedan od indikatora ukupne razgovorne situacije .
Belei se i nain na koji je teks izgovoren:

glasno -tekst-
tiho =tekst=
brzo <tekst>
sporo >tekst<

Nain na koji je tekst izgovoren, belei se u odnosu na odlike idividualnog govora
pojedinca, a ne na neke univerzalne, unapred date parametre.
Nain na koji se tekst izgovara zavisi i od tipa diskursa (uobiajeno je da direktan
prenos sportskog dogaaja bude glasan i veoma brz, a intervju verskog sadraja
lagan i smiren) o emu takoe treba voditi rauna prilikom transkripcije, pa zabeleiti
samo ono to odudara.
Preklapanja (====),

istovremeno govorenje (A=B) i

upadanja u re

su esti razgovorni postupci, uglavnom u neinstitucionalnoj komunikaciji.
Belei se i neleksiki fenomeni kao to su na primer gutanje, kaljanje, smeh.

U otvorenu okruglu zagadu zapisiva je duan da upie sve takve zvuke koje je
audio traka registrovala. Neki od njih mogu biti posebno zanimljivi jer jasno ukazuju
na stav govornika o temi (na primer smeh, ili pla).
Osim toga neka druga zapaanja zapisivaa mogu se uneti izmeu okruglih
zagrada.
Tom prilikom moemo rei.. mirne due i *mirne* savesti.. da savim spontano bez
*ikakve* zadnje misli, bez ikakve *ljudske* taktike i strategije..
-pokazala se..po ko zna koji put, u istoriji,
-to nije &(-razume se)& zasluga naa
-nego je.. to zasluga same.. nae *crkve* verne *apostolskom* ustrojstvu,
apostolskom *nainu* postojanja crkve u ovom svetu
-Y dakle zahvaljujui toj injenici
-Y pokazala se po ko zna koji put jedana udesna.. harmonija.. u gledanju na sve ove
probleme.
30



Hendaut 6 Pragmatika lingvistika

Pragmatika perspektiva u istraivanju jezika
. Feruerena
Pragmatika perspektiva u istraivanju jezika, shvaena u irokom nterdisciplinarnom
smislu kao:
kognitivna,
drutvena i
kulturna perspektiva jezika i komunikacije,
tei da otkrije ta je govornik pod reenim mislio, koristei jezik na odreen nain.
Ona mora da odgovori na pitanje ta je upotreba jezika i da utvrdi, pre svega, implicitna
znaenja jezikih jedinica u odreenom kontekstu koje
neki odreeni govornik,
u datom vremenu
upuuje
konkretnom sagovorniku.
Prema Feruerenu pragmatika funkcionalna perspektiva predstavlja posmatranje
jezikih fenomena sa take gledita njihove prirode prilagoavanja.
Prema ovom autoru pragmatika je PERSPEKTIVA.

Shodno tome zadatak pragmatike je:
jezika upotreba i
odnos izmeu jezike forme i jezike upotrebe.

Upotreba jezika zavisi od:
drutvenog konteksta,
kognitivnih procesa i
kulturnih ogranienja.
Predmet pragmatike jeste: jeziki izbor (svestan ili nesvestan, jeziki ili ne jeziki)
onoga to e uesnici u komunikaciji upotrebiti.

Taj izbor odnosi se na sve jezike nivoe: fonologiju, morfologiju, sintaksu, leksiku,
semantiku.
Predmet pragmatike, smatra Verschueren, trebalo bi da bude ono to daje odgovor na
pitanje koliko i na koji nain jezik doprinosi ljudskom opstanku (na nivou rasa, velikih i
malih zajednica, individua, svakodnevnih situacija).

31
Teorija jezike upotrebe istrauje mehanizme i motivacije koji stoje u osnovi izbora i
efekat koji ti izbori imaju na nameru da neto postignu.
Kljuni pojam je pravljenje izbora (making of choices).

U jezikoj produkciji na izbor utie i interpretacija.

Izbor nije obavezno ili-ili odluka, ali korisnik jezika mora da pravi izbore bez obzira
na to da li ima na raspolaganju odgovarajue mogunosti.
Mnoge mogunosti zavise od:
kognitivnog,
drutvenog i
kulturnog konteksta.
Verschueren navodi tri osnovne osobine jezika posmatrane iz pragmatike perspektive
pomou kojih se moe razumeti pravljenje izbora. To su:

1. VARIJABILNOST,
2. PREGOVARANJE i
3. PRILAGODLJIOST

1) Varijabilnost - izbor nije utven jednom za uvek, pre se moe rei da se stalno menja.
2) Pregovaranje - pravljenje izbora nije mehaniko, niti se odvija po strogo utvrenim
pravilima, ili strogo utvrenim odnosima funkcionalnih formi, ve na osnovu veoma
fleksibilnih principa i strategija. Izborom jedne mogunosti ne iskljuuju se uvek i
potpuno i ostale alternative.
3) Prilagodljivost - je osobina jezika koja omoguuje ljudima da pregovaraki prave
izbore izmeu varijabli da bi se zadovoljile osnovne ljudske komunikativne potrebe.

Komunikativne potrebe zavise od konteksta i mogu biti sasvim specifine.
Verschueren definie i zadatke istraivaa koji pragmatiki objanjavaju i opisuju jezik :
1) Uoavanje kontekstualne prilagodljivosti, podrazumeva uoavanje svih delova
komunikativnog konteksta od kojih zavise komunikativni izbori, poevi od fizikog
okruenja (npr. udaljenost sagovorinka utie na jainu govorenja) do drutvenog odnosa
izmeu govornika i slualaca.
Elemenati o kojima treba voditi rauna pri analizi su: vreme, mesto, drutvo, broj i tip
govornika i slualaca, poloaj tela, psihiko stanje, pol, psiholoko stanje, drutveni
odnosi izmeu govornika i slualaca.
Kontekstualna prilagodljivost nije statini ekstralingvistiki realitet ve su to subijekti
podloni variranju i pregovaranju.
32
2) Pragmatiki jeziki fenomeni mogu se odnositi na svaki od nivoa jezike strukture koji
ukljuuju varijabilnost bilo koje vrste, od zvuka i foneme do diskursa i nadalje, ili na bilo
koji tip odnosa na meunivoima.
Verschueren smatra da pragmatika perspektiva u istraivanju jezikih fenomena nema
osnovne jedinice analize.
3) Bilo koji pragmatiki opis ili objanjenje mora ukljuiti dinamiku prilagoavanja,
drugim reima razvoj procesa prilagoavanja u vremenu.
4) Istraivai moraju voditi rauna o razlikama u stepenu uoljivosti procesa
prilagoavanja. Neki procesi su prirodno automatizovani, drugi su veoma motivisani. Oni
ukljuuju razliite naine obrade u mediju prilagodljivosti ljudskom drutvenom umu.
Termin drutveni um Verschueren uvodi uz objanjenje da nije sasvim dobar. Njime
eli da ukae na to da nije ni pojedinac niti je drutvo od primarnog znaaja kao medij
prilagodljivosti. Posebnu vanost pridaje distinkciji izmeu eksplicitno saoptenog
znaenja i implicitne informacije.
Ovaj autor navodi nivoe adapatacije na mikro i makro planu analize.

Na mikroplanu analize, trebalo bi da se razlikuju, pre svih, sledei nivoi adaptacije:
sistem znakova/jezik/, kanal/govorni, pisani/, kode /dijalekt, argon/, stil /formalan,
neformlan/, komunikativni dogaaj /upotreba jezika/, diskurs /tekst, konverzacija/,
komunikativni in, reenica, re i zvuk.
Na makroplanu analize to su jeziki tipovi (govorni jezik, jezik iroke komunikacije),
jezike barijere, jeziki kontakt.
Razliite vrste komunikativnih inova, kao i usvajanje govora kod dece (uoavanje
razlika izmeu konverzacije dete-dete i odrasli-dete), omiljene su teme pragmatike
lingvistike.

Sinhronijska makro i mikroanalitika tema, koja danas privlai panju istraivaa,
meukulturna je komunikacija u odnosu na etniki i nacionalni identitet.
Posebno mesto u tim istraivanjima ima sagledavanje veze izmeu meukulturne i
meunacionalne komunikacije i ideologija.
Za analizu medijskog diskursa, u kojem su implicitna znaenja osnova ubeivake
strategije (rukovoene ideologijom centara moi koji medijima upravljaju), najznaajnija
je interpretacija primaoca poruke.
Interpretacijom se razotkrivaju ideoloki nanosi, koje komunikator svesno ili nesvesno
unosi u poruku, medijski je oblikujui za auditorijum s ciljem da sa porukom usvoji i
ideologiju kao opteprihvaena uverenja i ideje koje se odnose na odreene aspekte
stvarnosti.
Istraivae prvenstveno zanimaju vladajue idologije koje su hegemonistike,
podravane od izvora drutvene moi. Ogledaju se u razliitim tipovima autoritarnog
diskursa. Dobar primer su mas-mediji, dakle oni koji imaju odluujui uticaj na
33
drutveno-politiki ivot i preko kojih se auditorijumu serviraju sadraji koji bi po
miljenju kreatora medijskih poruka trebalo da zadovoljavaju njihove osnovne potrebe
za informacijom, obrazovanjem/saznavanjem i zabavom.
Mera njihovog uspeha ili dominacije jeste stepen u kojem ih populacija, ili njen znaajan
segment, doivljava kao reprezentante normalnih, neutralnih, objektivnih ili
prirodnih stanovita.

Doivljavajui ih kao takve deo auditorijuma usvaja, svesno ili ne, i nametnuti model
ponaanja koji zagovara dominirajua ideologija.
Jezik odslikava ideologiju, a ideologija se preslikava u jezik. Interpretacija izbora
jezikih jedinica kojima se mediji slue dizajnirajui program (pre svega vesti) moe da
ukae, na primer, na implicitno i/ili eksplicitno netolerantan jezik, koji je esto
prethodnica netolerantnog ponaanja prema drugima.
Globalno posmatrano prisutna su u dostupnoj literaturi, dva tipa radova u oblasti
pragmatike. Jedni su provera teorijskih postavki (jedne ili vie) na obimnom jezikom
materijalu kao to je na primer svakodnevni razgovor uesnika istog ili razliitog statusa,
ili institucionalni razgovor u sudnici (Atkinson, Drew, Maynard, Levi, Walker, Linell), u
uionici (McHoul, Heritage), kod lekara (Fisher, Todd, Heath, Silverman).
Telefonska ukljuivanja u radio emisije, hitni pozivi policiji (Zimmerman), medijski
intervjui (Greatbatch, Clayman), intervjui u agenciji za zapoljavanje (Gumperz).
Drugi pristup, koji je koristio na primer Jucker (1986) zagovara odabiranje specifinog
konteksta jezike upotrebe i pokuava na tom primeru iz pragmatike funkcionalne
perspektive da ukae interpretacijama na to vie relevantnih pragmatikih principa.
Prvu generaciju evropskih pragmatiara ine uglavnom Belgijanci, Danci, Holanani,
veani i Nemci. Izdvajamo pre svih osnivae asopisa Journal of Pragmatics(1977)
Meya i Haberlanda.
Sledeu generaciju ine istraivai obrazovani u SAD Verschueren, Ostman, van der
Auwera, van Dijk.
Treu danas, njihovi uenici i saradnici, meu kojima su Jucker, Blommaert, Haegeman
i drugi.
Okupljeni su oko asopisa Pragmatics koji izdaje IPrA (International Pragmatics
Association), organizacija sa seditem u Evropi, utemeljena 1986. uglavnom od
amerikih i evropskih istraivaa.

Hendaut 7
Razgovorne implikature i maksime Paula Gricea i Principi utivosti G. N. Leecha

U okviru filozofije jezika Grajsa interesuje priroda znaenja u kontekstu.
Kako ljudi upotrbljavaju prirodni jezik?
34
Podrazumevajue znanje sagovornika omoguuje razumevanje znaenja u spontanom
razgovoru.
Pretpostavimo, navodi Grajs u knjizi Logika i razgovor, da A i B govore o zajednikom
prijatelju C koji radi u banci. A pita B kako C napreduje u poslu i B odgovara: Mislim
sasvim dobro. Sviaju mu se kolege i nije jo bio u zatvoru. Mogao bi A zapitati ta B
time misli, ta eli rei kada kae da C jo nije bio u zarvoru. Odgovori bi mogli biti
razliiti.
U razgovoru dve poznate osobe odgovor je jasan.
C radi na veoma znaajnom mestu u banci i samim tim odgovornost je velika za bilo ta
to se dogodi van ustaljene eme u poslovanju. ILI ????
Grajs navodi da je ovakvih primera u razgovornom jeziku veoma mnogo.
Grajsov cilj je da utvrdi osnovne principe na osnovu kojih funkcionie
podrazumevajue razumevanje - IMPLIKATURE.

IMPLIKATURE su ono to je implicitno, ne izgovreno u razgovoru.
Nasuprot eksplicitnom, jasno izgovorenom sadraju.
Kohezija nekog diskursa se postie upravo podrazumevajuim znanjem meu
sagovornicima.
Da toga nema konverzacija bi bila neodriva.
Kada se ini da neki iskazi, redovi govorenja, nisu u vezi, im se uvede u analizu
podrazumevajue znanje, kohezija je uoljiva.
Konverzacione implikacije (implikature)
Na razgovor se ne sastoji od sleda nepovezanih replika, to ne bi bilo racionalno.
Razgovor je do odreene mere zajedniki napor sagovornika. Svaki od njih vidi
odreenu zajedniku svrhu, skup svrha ili makar neki zajedniki prihvatljiv pravac.
Konverzacione implikature koje se zasnivaju na maksimama konverzacionog ponaanja
sagovornika, utiu na lingvistike strukture i doprinose uspenosti razmene informacija.

Grice smatra da je mogue formulisati opti princip kojeg se sagovornici dre jer na
svakom stupnju razvoja dijaloga neki konverzacioni potezi mogu biti iskljueni, jer su
nepoeljni.
NAELO KOOPERACIJE Pola Grajsa
Neka va doprinos razgovoru bude onakav
kakav se trai
u momentu kada se trai
prema oekivanoj svrsi i
pravcu razgovora u kojem uestvujete.

NAELO KOOPERACIJE ima 4 potkategorije
1. Koliina informacija
35
2. Kvaliet
3. Relacija
4. Modalitet
NAELO KOOPERACIJE ima 4 potkategorije

1. Koliina informacija definie se sa 2 maksime

Doprinos neka vam bude to informativniji da bi se ostvario cilj odreenog
razgovora.
Doprinos razgovoru neka ne bude informativniji nego to je potrebno.

2. Kvalitet regulipu 3 maksime
Neka vam doprinos razgovoru bude istinit.
Ne kai ono to ne misli da je istinito.
Ne kai ono za ta nema odgovarajue dokaze.

3. Relacija regulipe 1 maksima
Budi relevantan.
4. Modalitet (nain kazivanja) regulipu ga 4 maksime
Budi jasan.
Izbegavaj nejasne izraze.
Izbegavaj dvosmislenost.
Budi kratak, izbegavaj nepotrebna fraziranja.
Pazi na red.

Grice smatra da su maksime tako sloene da ostvaruju osnovni cilj razgovora.

USPENA RAZMENA INFORMACIJA.

Razgovor je racionalno ponaanje koje ima odreen cilj, te stoga doprinos
sagovornika ostvarenju tog cilja mora biti obostran to obezbeuje njihov meusobni
dogovor.
NAELO KOOPERACIJE je kooperativna transakcija u razgovoru.
Grajs ne uzima u obzir i afektivne, osim racionalnih faktora razgovora.
Do implikatura dolazi kada su afektivni faktori preovlaujui, kada:
Govornik tiho i neprimetno prekri maksime (sagovornika usmeri na krivi put)
Govornik se ne pridrava ni maksima ni naela saradnje
Do implikatura dolazi kada su afektivni faktori preovlaujui, kada:
je Govornik u sukobu sa zahtevima maksima
se Govornik ruga sagovorniku.
36

U takvim situacijama dolazi do delovanja IMPLIKATURA.
IMPLIKATURE
Razgovorom se implicira da se od govornika oekuje:
da stvarno potuje konverzacijske maksime, pre svega naelo saradnje;
da Govornik smatra da se od njega oekuje ponaanje usklaeno sa maksimama;
da je Govornik sposoban da shvati da je pretpostavka koja je u razgovoru
spomenuta stvarno potrebna.

Implikatura se razreava u datom kontekstu pod datim okolnostima.
Kada se kae
X se sastaje sa nekom enom
Implicirano je da TA ena NIJE X-ova ena, majka, sestra ili bliski platonski prijatelj.
Implikatura je u ovom sluaju da je re o neijoj tuoj eni navodi Grice.

Grajsova teorija je znaajna za analizu diskursa stoga to znaenje u datim iskazima ne
vidi samo u njihovom semantikom kontekstu, ve i izvan njega.

Znaenje iskaza se moe raszumeti
iz konteksta,
saradnike namere sagovornika,
onoga to oba sagovornika podrazumevaju.
Pomou principa saradnje moe se objasniti razumevanje poslovica, viceva, anegdota.

Primer Sveke Savi:

Majka kae ocu: Govorim, govorim i govorim, ne slua me (odnosi se na dete).
Otac odgovori majci: Pas laje vetar nosi.

Grajsa intersuje efikasna komunikacija koja dovodi do odreenog cilja, a ne lepo
govorenje kojim se bavi retorika.

Iako se delimino maksime odnose i na to KAKO se neto kae (Ne treba uvrediti
sagovornika).

Griceov princip kooperativnosti je nadogradio G. N. Leech formuliui Princip
utivosti.

Li definie 6 maxima UTIVOSTI.

37
Utivost u ovom kontekstu znai socijalno prihvatljivo ponaanje sagovornika za
odredjenu sredinu, ne odnosi se samo na ja i drugi ve i na tree koji u trenutku
komunikacije moda i nisu prisutni (na primer medijska publika).

1) Maksima TAKTA (potvrdan i izraajan)

a/ minimizirati tetu drugima
b/ maksimizirati korist za druge.
2) Maksima VELIKODUNOSTI

a/ minimizirati korist za sebe,
b/ maksimizirati tetu za sebe.
3) Maksima ODOBRAVNJA (izraajan i potvrdan)

a/ minimaliziranje omalovaavanja drugog,
b/ maksimakliziranje uvaavanja drugog.

Maksima odobravanja (minimaliziranje omalovaavanja drugog/ maksimakliziranje
uvaavanja drugog) zasniva se na injenici da kompliment mora biti utiv.
4) Maksima PRISTOJNOSTI (i izraajan i potvrdan)

a/ minimalizacija uvaavanja sebe,
b/ maksimalizacija neuvaavanja sebe.

grubost u ovoj maksimi pristojnosti (minimalizacija uvaavanja sebe,/
maksimalizacija neuvaavanja sebe) pre e se zvati uobraenost, ili drskost, a ne
neutivost, to je naravno socijalno neprihvatljivo ponaanje.
5) Maksima SAGLASNOSTI (potvrdan)

a/ minimalizacija neslaganja izmedju sebe i drugog,
b/ maksimalizacija saglasnosti izmedju sebe i drugoga.
Maksime saglasnosti i simpatije markirane su interakcijom i vaan su preduslov
uspenog medijskog intervjua, odnose se na stepen utivosti kojim e se iskazati i
neslaganje sa intervjuisanom osobom.
6) Maksima SIMPATIJE (potvrdan)

a/ minimalizacija antipatije izmedju sebe idrugoga,
b/ maksimalizacija simpatije izmedju sebe i drugoga.
38
Sve maksime nisu podjednako znaajne za ostvarivanje konverzacije, najznaajnija je
prva (takta), takoe je mnogo bitniji neposredni odnos sagovornika od odnosa prema
treima.

Hijerarhija razliitih maksima zavisi ne samo od kulture, konteksta, situacije, uloga,
odnosa ve i od mnogih drugih faktora.
Osim navedenih maksima Leech raspravlja i o metalingvistikim aspektima utivosti kao
to su na primer prekidanje sagovornika, upadanje u re, ili utanje u trenutku kada se
oekuje govorenje, postavljanje neprimerenih pitanja u odreenim komunikativnim
situacijama (npr: Jeste li dobro ruali? u toku medijskog intervjua u informativno-
politikoj emisiji).
Leechove maksime, kao i Griceove, imaju ogranieno polje primene. Ne odnose se na
sve to je izvan svakodnevnih komunikativnih situacija, na primer na umetnike forme.
Meutim, kada je re o medijskim interaktivnim anrovima, koji su, pre svega,
institucionalna komunikacija, i to najee o temama iz svakodnevnog ivota, namenjeni
proseno obrazovanom auditorijumu, provera primene Leechovih maksima, kao jedan od
naina otkrivanja statusa uesnika, ima puno opravdanje.