Stilistika

1) Poreenje (komparacija)
Poreenje je uporeivanje osnovnog predmeta sa drugim predmetom, iz
ega se raa karakteristika koja se od drugog dodaje osnovnom predmetu.
Postoje:
a) negativna poreenja (kum nije dugme)
b) pozitivna poreenja
I. poreenje poznato sa nepoznatim (Beograd kao Njujork)
II. poreenje poznato sa poznatim (Fakultet kao tvrava)
III. poreenje nepoznato sa poznatim (Kroz elik kao kroz sir)
IV. poreenje nepoznato sa nepoznatim (Kad je London kao Honolulu)
2) Personifikacija
Personifikacija je zamena osobina ili radnje osnovnog predmeta, pojma ili
ivotinje, osobinom ili radnjom oveka ili ivotinje.
- Kukuruz edan kie
Apostrofna personifikacija je obraanje komunikatora neivom predmetu
kao da je ljudsko bie.
- Kio doi nam u !omo"#
3) Epitet
Epitet je odredbena re koja ima za cilj da ivo, slikovito, emocionalno i
ekspresivno dopuni i proiri znaenje osnovne rei i njene odlike.
! Svemona kamilica
! "rzopleta reenja
4) Metafora
Metafora je skraeno poreenje ili imenovanje jednog pojma pomou
drugog sa kojim ima neku prikrivenu slinost. #oe biti:
I. #eta$ora identi$ikacije
- $o"e sun%e i voda & izvor le!ote#
II. %pitet kao meta$ora
- Najlue elje
- 'ovam!ireni na%izam
III. &lagol kao meta$ora
- (rv nes!orazuma !ojeo ja)uke
- (e%a za!alila Beograd
IV. 'ablonske meta$ore
- Bitka sa smetovima
- Na !ola !uta u )olju )udu"nost
- Kru!an korak na!red
V. (ednoznane meta$ore
- *latna sredina
VI. )ieznane meta$ore
- +ostarska !etlja o!rana !ivom
Prema izvorima iz koji* potiu mogu biti:
+. #edicinska meta$ora
- +elem za sta)ilnost
II. 'kolska meta$ora
- Filter !oloio is!it
III. ,grada - organizacija
- ++F stee kai
IV. Posuda - koliina
- (isterna na,te is!od ljunka
V. .rue i radnja koja se vri nad njim
- -edmoro iza )rave
VI. Spoljni izgled - unutranje stanje
- (ene !okazuju zu)e
VII. Plod biljke - proizvod
- .ljiva je lek za sve
VIII. /pstraktno - konkretno
- +ladost !re!lavila /rg
5) Sinegdoha
Sinegdoha je zamena na osnovu kvantitativni* elemenata i moe biti:
I. 0eona sinegdo*a
- 0eka se krov
II. 1otalna sinegdo*a
- 'ogaa za 1vro!u
III. Singularna sinegdo*a
- 2luma% u koi novinara
6) iper!o"a
iper!o"a je zamena osnovnog izraza drugim koji ima karakteristike
preterivanja, preuveliavanja, odstupanja od prirodne mere, a u svr*u
ekspresivnog i slikovitog izraavanja.
- Najezda turista na %rnogorsko !rimorje
- 'o!lava )estselera
7) #itota
2itota je zamena osnovnog sininoma drugim, koji ima odlike umanjivanja,
slabljenja i dovoenja na nii stepen vrednosti. 3ealizuje se na sledei nain:
I. .drinom vezom
- Nije loa koali%ija (ali nije ni do)ra)
II. Skrivanje istine
- 'ro)lemi energije (na,ta)
III. 4blaavanje istine
- (ene i za !li"i de! (siromane)
$) E"ipsa
E"ipsa je iskaz u kome je izostavljen jedan deo koji se logiki podrazumeva i
nasluuje iz konteksta a to je obino glagol tj. predikat.
- -takleni vrt na -avi (izostavljeno3 gradi se)
- Neradnike !o de!u (izostavljeno3 tre)a udariti)
9) %ksimoron i paradoks
%ksimoron nastaje zamenom osnovnog sinonima drugim, iji se elementi
iskljuuju, pa itava struktura prividno deluje nelogino - paradoksalno.
Paradoksom se u stvari kazuje jedna istina, ali je ona u takvoj $ormi da u
prvom trenutku zbunjuje.
- Bolesni od lekova
- Nelogina logika
- Bogati siromasi
10)Anaforika
Anaforika okuplja sva izraajna sredstva pleonastikog karaktera, koja se
realizuju svesnim ponavljanjem neki* rei, glasova ili reenica.
I. Anafora je stilska $igura koja poiva na ponavljanju rei ili izraza na
poetku dve ili vie reenica
- Novi ivot novi o)iaji
II. Mezofora je stilska $igura koja poiva na ponavljanju rei ili izraza u
sredini dve ili vie reenica
- 'rogrami nude jedno a ud)eni%i nude drugo
III. Epifora je stilska $igura koja poiva na ponavljanju rei ili izraza na
kraju dve ili vie reenica
- Kako ive Kinezi koji nisu Kinezi
IV. Epanafora je stilska $igura u kojoj se re ili izraz s kraja jedne
reenice ponavlja na poetku sledee reenice
! #i gradimo prugu, pruga gradi nas
V. A"ternacija je stilska $igura koja poiva na ponavljanju isti* ili slini*
suglasnika u jednom iskazu
! ,vona zovu zakon
VI. Asonanca je stilska $igura koja poiva na ponavljanju isti* ili slini*
samoglasnika u jednom iskazu
! Preko noi do moi
11)Paranomazija
Paranomazija je igra reima, zamena prvog drugim izrazom koji ima
elemente jednakozvunosti ali nema isto znaenje
- 2rad u glavnom gradu
- -aveti !rotiv aveti
I. Pa"indrom je podvrsta paranomazije u kojoj se jedan niz znakova na
isti nain ita s desna na levo i s leva na desno
- 4na voli +ilovana
- 5dovi%a )a%i vodu
II. &ijafora je podvrsta paranomazije u kojoj se pret*odno upotrebljena
re ponavlja ali sa drugaijim znaenjem
- 6Norma7 !reko norme
III. 'a"am!(r je podvrsta paranomazije koja se zasniva na
pregrupisavanju slogova i pomeranju pauza
- /o je )ako selo (/o je)ako selo)
- $ideli Briitu i de 2ola ($ideli Briitu ide gola)
12)Antonomazija
Antonomazija je zamena osnovnog izraza drugim, koji u sebi nosi smisao ili
vanu osobinu prvog
- -ilom !rotiv -edme sile
13))nverzija
)nverzija je $igura kojom se uobiajni red rei u reenici poremeuje da bi
se istakla neka re ili izraz
- 5miru reke
- 'osle !ijanke u)istvo
14) *radacija
*radacija je stilska $igura u kojoj se postepeno niu jeziki znakovi po jalini
nji*ovog znaenja otkrivajui pri tome uzlaznu 5klimaks) ili silaznu
5antiklimaks) liniju oseanja, misli, stavova koje autor iznosi
! 6a$a: gorka, gora, najgora