7 Razred

Predmet:
Tehniko i informatiko obrazovanje

Nastavna tema:
Uvod u mainsku tehniku 2(2+0)
Nastavna jedinica: Pojam i zadaci maina i mehanizama: transformacija materije i energije;
transformacija optereenja i kretanja.
kola:
Razred:
VII
1-2.
Datum:
Mesto rada: kolska uionica
Tip asa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: uvesti uenike u novu tehniku oblast- mainstvo; objasniti
osnovne pojmove iz oblasti maina i mehanizama i njihove zadatke.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju ta su prosti alati(poluga, klin, strma
ravan, valjak, kugla, toak); da znaju ta je maina; ta je mehanizam; ta je sklop, podsklop,
mainski elementi; da znaju da maine vre transformaciju energije i kretanja; da znaju da
mehaniki deo pogona sloene maine ini: pogonska maina, prenosnik snage, spojnica i radna
maina.
- vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za novu tehniku oblast mainstvo; da je
tehnoloki napredak uslov za drutveni napredak.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
MESTO RA DA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
35
verbalna
Nastavna sredstva: odgovarajue slike i eme

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred. zavod za udbenike Beograd
Uvodni deo: 1) ta nam Sunce daje i omoguava?
- Sunevi zraci donose na Zemlju svetlost i toplotu koja omoguava ivot na Zemlji.
2) Kako se zimi grejete u kuama?
- ugalj, struju(elektrinu energiju), naftu, mazut.
3)Kako rade automobili, graevinske maine, avioni, maine u fabrikama?
- koriste benzin, dizel- gorivo, kerozin, struju
4) Zahvaljujui emu rade kuni aparati?
- na struju
5) Koje vrste energije razlikujemo?
-elektrinu, hemijsku, toplotnu, nuklearnu, svetlosnu.
Glavni deo: Uvod u mainsku tehniku i tehnologiju

tehnologija i tehnika (istorijat)
Ciljevi tehnike su povezani sa ovekovom potrebom, a u nju su ugraeni prirodni zakoni. ovek je
prvobitno pravio predmete od roga, kostiju, koe, drveta, kamena, a njihova izrada je bila gruba,
neprecizna. Kasnije su drevni narodi topili metal: gvoe, bronzu i pravili alate, oruje i nakit.
klin
Prve proste alate konstruisali su praistorijski ljudi:

poluga, klin, strma ravan, toak. Rad sa njima se bazira na
prirodnim zakonima. Ljudi su kasnije obraivali ciglu, gumu,
kou.
Od polovine 19. veka koristili su sintetike materijale.
toak
poluga
Toak je npr. omoguio izradu vodenica i vetrenjaa, koje su

koristile energiju vetra i vode.
Razvoj tehnologije I tehnike je bio sve bri:
krajem 18. veka: Dems Vat - parna maina. Konstruisao je

mainu koju je pokretala para. Para se dobijala zagrevanjem
vode u kotlu, a ona se zagrevala sagorevanjem uglja. To je
uslovilo razvoj saobraaja eleznice.
- krajem 19. veka: Nikolas august Oto benzinski motor.
- poetkom 20. veka: Rudolf Dizel dizel motor.
- braa Rajt prvi poleteli avionom.
-Nikola Tesla pronaao naizmeninu struju, elektrine motore, elektrine generatore koji su energiju
vode pretvarali u elektrinu. Omoguio je prenos i transformaciju energije od hidroelektrana do
fabrika i naselja.
Proizvodne maine su sve savrenije, bre i pouzdanije. Njima upravljaju elektronski ureaji,
prikupljaju podatke o radu maine i sami pronalaze najbolja reenja bez uea oveka. To je
automatizovana proizvodnja, a povezana je sa razvojem raunara.
Maine postaju roboti kojima se automatski upravlja. Raunari kontroliu ceo proces proizvodnje,
ispravljaju poremeaje, upozoravaju i zaustavljaju proces proizvodnje kada treba otkloniti kvarove.
Uloga oveka se svodi na programiranje, nadzor i popravke.
ovek mora voditi rauna o ouvanju prirodne sredine i korienju obnovljivih izvora energije.
-
Zavrni deo: 1) U emu je znaaj tehnike i tehnologije i njihovog razvoja?

-razvoj omoguava primenu savremenih maina i materijala to omoguava masovnu
proizvodnju, a samim tim napredak itavog drutva.
2) Navedite neke od znaajnijih pronalazaka?
-pronalazak prostih alata: poluge, toka, zatim pronalazak parne maine, SUS motora (
benzinskih, dizel motora), elektrine energije i elektrinih maina.
3) Kakva je danas proizvodnja tj. proizvodni proces I maine koje se koriste?
-proces proizvodnje je automatizovan, maine se pretvaraju u robote kojima upravljaju raunari.
2. as
organizacija asa:
NASTA VNI AS
MESTO RA DA
UVODNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
NASTA VNA
METODA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
35
5
verbalna
Uvodni deo: 1) Navedi neke proste alate?

-srtma ravan, klin, toak, poluga.
2) ta znai automatizovana proizvodnja?
-kada mainama upravljaju i kontroliu ih elektronski ureaji.
3) Navedi neki obnovljiv izvor energije?
- energija vetra, vode, solarna energija.
Glavni deo:
Pojam i zadaci mainba i mehanizama
Sve maine ili tehniki ureaji (bicikl, traktor, strug) su sastavljene od vie delova koji su slini ili
isti elementi maina (mainski elementi).
skup mainskih elemenata koji ine funkcionalnu celinu je podsklop.
dva ili vie podslopa ine sklop (ili mainsku grupu).
dve ili vie mainskih grupa ine mainsku konstrukciju (mainu, aparat, ureaj).
pod mehanizmima se podrazumevaju podsklopovi maina sastavljeni od dva ili vie
elemenata koji u meusobnoj vezi omoguavaju da kretanje jednog elementa izazove
kretanje ostalih sastavnih elemenata.
pojam maina podrazumeva praktian mehanizam koji ostvaruje mehaniko kretanje.
kod svih maina vai zakon o odranju energije (energija se ne moe unititi ve
moe samo prelaziti iz jednog oblika u drugi).
maine se dele na: - pogonske i
- radne
POGONSKA
MAINA
-elektromotor
-SUS motor
PRENOSNIK
- mehaniki
-elektrini
-pneumatski
-hidraulini
SPOJNICA
-napr.kvailo
automobila
RADNA
MAINA
-napr.no buldoera
-strugarski no
Zavrni deo: 1) ta su mainski elementi?

-delovi maina koji su slini ili isti.
2) ta je podsklop?
-skup mainskih elemenata koji ine istu funkcionalnu celinu.
3) ta je sklop?
-vie podsklopova.
4) ta je mainska konstrukcija?
-vie sklopova (ili mainskih grupa)
5) ta podrazumevamo pod mehanizmima?
-ine ih dva ili vie elemenata iji je zadatak da izvre traqnsformaciju kretanja, tj.
kretanje jednog elementa se prenosi i transformie u eljeno kretanje drugog elementa.
Predmet:
Nastavna tema:
Tehniko crtanje u mainstvu 8(4+4)
Nastavna jedinica: Tehnika dokumentacija u mainstvu. Ortogonalna projekcija
kola:
Razred:
VII
3-4.
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod grafikog rada
- obrazovno- materijalni: upoznati uenike sa pojmom tehnike dokumentacije i tehnikog
crtea u mainstvu.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju svrhu izrade tehnike dokumentacije i
tehnikih crtea kao i njihovu podelu; da znaju ta je ortogonalna projekcija i postupak njene
izrade; da samostalno izrade ortogonalne projekcije jednostavnih predmeta.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehnike kulture i sklonosti, jaanje upornosti i preciznosti.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
MESTO RA DA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: odgovarajue slike i eme, pribor za tehniko crtanje

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred. zavod za udbenike Beograd 2009.
Tehniko crtanje, S Radonji, Univerzitet u Kragujevcu
Inenjersko crtanje, Radovan Ljubojevi, M Stevanovi TMF- Beograd
Uvodni deo: 1) Koje vrste linija postoje u tehnikom crtanju?

-debela, tanka, isprekidana, debela crta-taka-crta, tanka crta-taka-crta, slobodoruna
linija.
2) Koja emu slui?
-puna debela: prikazivanje vidljivih ivica predmeta (kontura)
-tanka linija: kotiranje, rafura
-isprekidane: ivice predmeta koje se ne vide
-debela crta-taka-crta: mesto preseka ili skraenja
-tanka crta-taka-crta: linije simetrale
-slobodorune: izrada skica
3) Na kom formatu papira crtamo u koli?
-crtamo na formatu A4 (210x297), a postoje i: A1=A0/2; A2=A1/2; A3=A2/2;
A4=A3/2; A5=A4/2
4) Kako se predmet kotira?

-oznaavanje mera na crteu jeste kotiranje (unoenje nbrojanih vrednosti dimenzija
predmeta na crteu). Crtaju se prvo pomone kotne linije koje poinju od predmeta koji se kotira
(od onih mesta iju meru elimo da damo), zatim se crta glavna kotna linija koja na krajevima ima
kotne strelice (kod mainskog kotiranja, kose crte kod graevinskog kotiranja), a zatim se iznad I na
sredini kotne linije nanosi kotni broj.
5) ta je razmera i kakva ona moe biti?
-razmera predstavlja odnos dimenzija predmeta u prirodi i na crteu. 1:2,
1:3,,1:100, je razmera umanjenja (prvi broj se odnosi na dimenzije predmeta na crteu, a drugi
na prirodnu veliinu); 2:1, 5:1, je razmera uveanja
Glavni deo:
Tehnika dokumentacija u mainstvu
Tehnika dokumentacija u mainstvu sadri konkretne zadatke za proizvodnju nekog proizvoda , a

njen glavni deo jeste tehniki crte.
Prema tehnikim crteima se grade i montiraju mostovi, fabrike, elektrni ureaji, maine.
Tehniki creti odreuju: -oblik, dimenzije, sastav, nain izrade, kvalitet obraenosti povrine i
druge neophodne podatke za kontrolu.
Tehniki crtei se dele prema: nainu prikazivanja, nameni, nainu izrade.
Prema nainu prikazivanja: -ortogonalne (prikazivanje predmeta u vie projekcija)
-aksonometrijske (prikazuju cret gde se vide istovremeno tri strane
predmeta)
Prema nameni (sadraju): -radionike (prikazuju jedan deo nekog tehnikog ureaja i sadri sve
podatke neophodne za njegovu izradu. Prikazan je jedan predmet, a svaka
pozicija posebno).
-sklopne (prikazuju ceo tehniki ureaj sa svim njegovim delovima i u
njihovom meusobnom poloaju meusobnoj povezanosti; nain
sklapanja i struktura sklopa.
Prema nainu izrade: -skicu (crte izraen slobodnom rukom, ali sa svim pojedinostima, dimenzijama
i oznakama koje ima pravi tehniki crte).
-ortogonalni crte (crtamo na osnovu skice, priborom, raunarom: AUTOCAD,
Google SketchUp, CorelDraw).
-kopiju
Da bi postupak izrade predmeta bio jasan, sve podatke treba opisati u radnoj i operativnoj listi.
Radna lista sadri tekstualni opis radnog zadatka, radioniki i montrani crte predmeta.
Ope rativna lista razrauje, prikazuje i do detalja opisuje svaku radnu operaciju. Naviode se alati i
materijali koji e se koristiti u odreenoj radnoj operaciji.
Tehnika dokumentacija je potpuna kada se naprave: operativna i radna lista, radioniki i sklopni crte.
Zavrni deo: 1) emu slui tehnika dokumentacija i ta je ini?
-na osnovu nje se izrauju predmeti u procesu proizvodnje, a ini je operativna i radna
lista, radioniki i sklopni crte.
2) ta je tehniki crte?
-to je glavni deo tehnike dokumentacije, a odreuje oblik, dimenzije, sastav, nain
izrade, nekog predmeta, a mogu se podeliti prema nainu prikazivanja, nameni i nainu izrade.
3) Kako ih delimo?
-prema nainu prikazivanja na ortogonalne i aksonometrijske, prema nameni na
radionike i sklopne, a prema nainu izrade na skicu, ortogonalni crte i kopiju.
2.as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
MESTO RA DA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni,
inividualni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna, metod
graf. rada
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta su geometrijske slike, a ta geometrijska tela?

-geometrijska slika je slika nekog tela u dve dimenzije, a geometrijsko telo je telo
pravilnog geometrijskog oblika u prirodi (dakle u tri dimenzije).
2) Navedite geometrijsko telo?
-lopta, kocka, kvadar, piramida.
3) ta prikazuje radioniki crte?
- pokazuje jedan deo tehnikog ureaja, jedan predmet, a svaka pozicija posebno.
Glavni deo:
Ortogonalna projekcija
Ortogonalna projekcija je takav prikaz predmeta gde se kompletan izgled predmeta dobija
posmatranjem sa vie strana tj. iz vie smerova. Sve take predmeta se projektuju normalno (pod
pravim uglom) na jednu ili vie projekcionih ravni.
nacrt(I)
boni nacrt(III)
To su ravni koje meusobom zaklapaju ugao od 90 (mada

mogu da meusobno budu i zakoene).
U vertikalnoj projekcijskoj ravni se dobija tzv. I projekcija
ili pogled s preda (nacrt).
U horizontalnoj ravni se dobija II projekcija ili pogled
odozgo (tlocrt).
U bonoj projekcijskoj ravni se dobija III projekcija ili
pogled sa strane (boni nacrt).
tlocrt(II)
Predmet u prostornom uglu
Postupak izrade: - prvo nacrtamo koordinatni sistem

(horizontalni i vertikalnu osu)
- dobijemo etiri kvadranta
-u I kvadrantu (gore levo) crtamo prvu
projekciju (pogled s preda)
-u II kvadrantu drugu projekciju (pogled
odozgo)
- u III kvadrantu crtamo treu projekciju
( pogled sa strane).
II
III
III
II
Zavrni deo: - ponoviti postupak izrade ortogonalnih projekcija

-do kraja asa izraivati ortogonalne projekcije: piramide, valjka, kupe.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Ortogonalna projekcija. Kotiranje i preseci
kola:
Razred:
VII
5-6.
- obrazovno- mate rijalni: uenici e izraivati ortogonalne projekcije, takoe e se
upoznati sa vrstama kotiranja i preseka koji se koriste prilikom izrade tehnikih crtea.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da izrade ortogonalne projekcije
jednostavnih predmeta; da znaju osnovna pravila kotiranja; da znaju kada se i koji preseci koriste
prilikom izrade tehnikih crtea.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehnike kulture i sklonosti, jaanje upornosti i preciznosti.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RA DA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: odgovarajue slike i creti, pribor za tehniko crtanje

Uvodni deo: 1) ta odreuju tehniki crtei?
-oblik, dimenzije, sastav, nain izrade, kvalitet obraene povrine.
2) Kakvi tehniki crtei mogu biti prema nainu prikazivanja, a kakvi prema
nameni(sadraju)?
-prema nainu prikazivanja: ortogonalni i aksonometrijski, a prema sadraju: radioniki
i sklopni.
3) Kako se izrauju ortogonalne projekcije (postupak), pokazati na primeru valjka.
Glavni deo: uenici e dobiti zadatak da izrade ortogonalne projekcije zadatog predmeta
III
III
-uenici koji umeju da rade projekcije i bez pomonih isprekidanih lilija, mogu da crtaju projekcije i
bez koordinatnog sistema i pomonih linija.
- nastavnik prati tok izrade ortogonalnih projekcija uz odgovarajue korekcije, sugestije i savete.
- za uenike koji su uspeno zavrili prethodni rad, mogu poeti izradu ortogonalnih projekcija
predmeta sa slike:
Zavrni deo: Komentar uraenih tehnikih crtea i kroz razgovor sa uenicima istai:
- ta je dobro uraeno
- ukazati na najee greke
- sugestije i saveti kako ih korigovati i kako ubudue raditi
- kroz razgovor, motivisati ih na dalji rad.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
M ESTO RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
NASTA VNA
METODA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
35
5
verbalna
Uvodni deo: 1) Objasniti postupak izrade ortogonalnih projekcija na primeru sa prethodnog asa
2) Kroz razgovor sa uenicima jo jednom ukazati na greke i podstai ih na dalji rad.
3) ta je kotiranje i koji su elementi kotiranja?
- postupak nanoenja dimenzija i ugaonih mera na tehniki crte, a elementi kotiranja su:
glavna i pomona kotna linija, kotni broj i kotne strelice.
Kotiranje, preseci i uproavanja
Glavni deo:
Kotiranje predstavlja postupak upisivanja brojnih vrednosti duinskih i ugaonih mera na

tehnikom crteu.
Treba potovati sledee:
-na glavnoj kotnoj liniji se na sredini i iznad ispisuje kotni broj, a kod vertikalnih kota se pie sa
leve strane
-pomone kotne linije se povlae od ivica koje se kotiraju i prelaze glavnu kotnu liniju za 1-3mm
-glavna kotna linija ne sme da prelaze pomone kotne linije.
-glavna kotna linija se crta na 11mm od ivice predmeta, a svaka sledea paralelna glavna kotna
linija na 8mm od prethodne.(postoji preporuka i od 8-5mm)
-veliina kotnog broja je 3-4mm( za formate A2 i manje).
Pravila kotiranja:
-osne linije, konturne linije se ne smeju koristiti kao kotne linije
-kod rafiranih elemenata, kotna linija ne sme da bude u pravcu
rafure, rafura se brie na mestu gde se upisuje kotni broj.
neispravno
ispravno
-vrh strelice ne sme da dodiruje taku preseka dveju linija.
neispravno
neispravno
ispravno
neispravno
ispravno
ispravno
-glavne kotne linije ne smeju da prelaze pomone

kotne linije
-glavne kotne linje ne smeju se sei pomonim kotnim
linijama niti meusobom.
-pomone kotne linije se mogu sei meusobom.
-treba izbegavati da glavne i pomone kotne linije
seku ivice predmeta koji se kotira, osim ako to nije
mogue izbei.
neispravno
ispravno
-treba izbegavati izbegavati ponavljanje istih kota

u dve projekcije.
-treba izbegavati kotiranje kotiranje isprekidanih
linija.
-delovi se prekidaju kada su dzgaki i jednolini.
R2
-duina luka se kotira kotnom linijom lunog
oblika iste duine kao i sam luk.
R3
-kod zaobljenja manjih od 2,5mm centar se ne naznauje.

-pri kotiranju prenika valjkastih (cilindrinih) tela u
projekcijama gde se to ne vidi ispred kotnog broja se
stavlja znak .
-predmet kvadratnog preseka se kotira unoenjem
odgovarajue oznake
-kod zavrtnja (vijaka) kotira se nazivni prenik vijka
, duina stabla vijka, duina navoja sa punim profilom.
Navoji vijka su predstavljeni punom debelom i punom
tankom linijom. M- metri;ki navoj
R1
20
Preseci:
Da bi se objasnile upljine unutar tela i detalji koji se ne vide, prave se zamiljeni preseci. Presek
tela se dobija tako to se telo preseca zamiljenom ravni, pa se prednji deo tela odbaci, a ostatak se
crta u ortogonalnoj projekciji. Poloaj zamiljene ravni oznaava se linijom ctra-taka-crta koja se
spolja zavrava punom debelom linijom.
Povrine koje predstavljaju pun iseen materijal se rafiraju punim tankim zakoenim
linijama(paralelnim) pod uglom od 45*. gustina rafure zavisi od veliine povrine koja se rafira.
Koriste se: uzduni, popreni, etvrtinski, zaokrenuti, delimini i drugi preseci.
uzduni presek
popreni presek
etvrtinski presek
delimini presek
Uproavanja:
navoj na vijku
navoj na navrtki
ematski prikaz zupasti par
zavrni deo: 1) ta je kotiranje?

-postupak upisivanja brojnih vrednosti duinskih i ugaonih mera na tehnikom crteu.
2) Zato se koriste preseci i kakvih ima?
-da bi se objasnile upljine unutar tela i detalji koji se ne vide, a postoje : uzduni,
popreni, etvrtinski, delimini, zaokrenuti i dr.
3) Ukoliko ostane dovoljno vremena uenici e nacrtati vijak (prema sopstvenim
dimenzijama), gde e upotrebiti uproen prikaz navoja.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Ortogonalna projekcija. Kotiranje i preseci,uproavanja, prostorna prikazivanja
kola:
Razred:
VII
7-8.
Tip asa: utvrivanje nastavnog gradiva
- obrazovno- materijalni: uenici e imati za zadatak da prostorno (izometrijski) prikau
predmet i urade njegove ortogonalne projekcije.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da izometrijski prikau predmet; da
znaju postupak izrade tj. da znaju da urade ortogonalne projekcije zadatog predmeta; da znaju
osnovna pravila kotiranja i da pravilno iskotiraju ortogonalne projekcije ; da znaju kako se izrauju
preseci i da po potrebi upotrebe neki od njih; da znaju da upotrebe neka od uproavanja (ukoliko je
potrebno).
- vaspitni zadatak: razvijanje tehnike kulture i sklonosti, jaanje upornosti , preciznosti i
koncentracije.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
izrada tehnikih
crtea
ZAVRNI DEO:
ko mentar uraenih
radova
M ESTO RA DA
OBLIK RADA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5

Uvodni deo: 1) Kakvim linijama se crtaju konturne linije, a kakvim kotne linije?
-konturne linije se crtaju punim debelim, a kotne linije punim tankim linijama.
2) Objasni postupak izrade ortogonalnih projekcija?
-nacrtamo koordinatni sistem. U I kvadrantu crtamo nacrt (I projekciju koju dobijamo
pogledom s preda). U II kvadrantu crtamo tlocrt ( II projekciju koju dobijamo posmatranjem
predmeta odozgo i to tako da nam pogled pada na telo pod uglom od 90 , a u treem kvadrantu
crtamo boni nacrt (posmatramo telo sa strane).
3) emu slue preseci?
-da bi se objasnile upljine unutar tela i detalji koji se ne vide.
-Kroz razgovor sa uenicima obnoviti neka od osnovnih pravila kotiranja.
Glavni deo: Uenici e dobiti za zadatak da izometrijski prikau predmet, a zatim nacrtaju i njegove
ortogonalne projekcije. Prema sopstvenoj proceni e upotrebiti i neki od preseka kako bi predstavili
predmet, a zatim e kotirati projekcije.
Prema procenjenim sklonostima i sposobnostima nastavnik e podeliti uenike u tri grupe i svakoj
od njih dati adekvatan primer.
A
A
A
A
zavrni deo: Komentar uraenih radova: istai ta je dobro uraeno

ukazati na greke
korekcije i sugestije za dalji rad
motivisati ih za dalji rad i napredak
2. as
organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
izrada tehnikih
crtea
ZAVRNI DEO:
ko mentar uraenih
radova
M ESTO RA DA
OBLIK RA DA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: - jo jedan kratak osvrt na prethodno uraene tehnike crtee uz sugestije za dalji rad.
- kroz razgovor sa uenicima obnoviti znanja iz prethodnih razreda vezana za prostorno
prikazivanje predmeta.
Glavni deo:
Prostorno prikazivanje
aksonometrijske projekcije
Da bi se trodimenzionalni predmeti mogli prikazati u dve dimenzije (jednu ravan) potrebno je jednu
dimenziju prikazati pod nekim uglom. Celokupan crte se svodi na jedan izgled predmeta
projektovanim koso (pod manjim uglom od 90 ). Istovremeno se vide prednja, gornja i bona
strana.
Aksonometrijske projekcije mogu biti:
kosa projekcija. Nagib bone ivice je 45 (60), bone ivice se

skrauju za 1/2 ili 1/3 stvarne duine. Prednja strana (visina i
irina) se crta u prirodnoj (stvarnoj) veliini. Slui za izradu skica.
45
dimetrijska projekcija. Nagib bone ivice je 42 , a nagib prednje

ivice je 7. Bone ivice se umanjuju za 1/2.(najstvarnija projekcija)
42
izometrijska projekcija.Ima isti nagib prednje i bone stranie od
po 30, a sve dimenzije se crtaju bez skraenja. Pogodna za prikaz
dimenzija.
30
30
trimetrija. Bona stranica ima nagib 30-45, a prednja

stranica 30. Prednja i bona ivica se umanjuje za 1/2 .
30-45
30
-uenici e dobiti za zadatak da kvadar dimenzija 40x80x60 mm urade u izometriji, trimetriji, dimetriji
i kosoj projekciji.
-nastavnik prati izradu radova.
Zavrni deo asa: Kroz razgovor sa uenicima ponoviti osnovne karakteristike aksonometrijskih
projekcija. Komentar dananjih radova uz odgovarajue primedbe i sugestije za dalji rad.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:

Ortogonalna projekcija. Kotiranje i preseci,uproavanja, prostorna prikazivanja
Od ideje do realizacije
kola:
Razred:
VII
9-10.
- obrazovno- materijalni: uenici e imati za zadatak da prostorno (izometrijski) prikau
predmet i urade njegove ortogonalne projekcije. Razgovaraemo o postupku tj. koracima od ideje
do realizacije zamiljenog predmeta.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da izometrijski prikau predmet; da
znaju da urade ortogonalne projekcije zadatog predmeta; da znaju osnovna pravila kotiranja i da
pravilno iskotiraju ortogonalne projekcije; da znaju kako se izrauju preseci i da po potrebi
upotrebe neki od njih; da znaju da upotrebe neka od uproava nja (ukoliko je potrebno); da znaju
kako tee razvojni put izrade nekog predmeta, algoritam od ideje do realizacije (konane izrade) i
da znaju da naprave algoritam za sopstveni zamiljeni predmet.
koncentracije, razvijanje kreativnosti.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
izrada tehnikih
crtea
ZAVRNI DEO:
ko mentar uraenih
radova
OBLIK RADA
NASTA VNA
METODA
kolska
uionica
frontalni
verbalna
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
M ESTO RADA
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5

Uvodni deo: 1) Kako predmet moemo prikazati u dve dimenzije?
-moemo ga prikazati kroz jedan izgled aksonometrijom.
2) Koje vrste aksonometrije postoje?
-izometrija, stvarne dimenzije, nagib prednje i bone strane je 30 , a pogodna je i za
davanja dimenzija.
-dimetrija, prednja stranica je zaokrenuta za 7 , a bona za 42 , a bone ivice se
umanjuju za 1/2
- kosa projekcija, prednja strana nije zaokrenuta, a bona je za 45 ili 60, bona ivica
se skrauje za 1/2 ili 1/3.
-trimetrija, prednja je zakoena za 30, a bona za 30 (45).
3) ta je nacrt, tlocrt i boni nacrt?
- to su ortogonalne projekcije predmeta (pogled spreda, odozgo i sa strane).
Kroz razgovor sa uenicima ponoviti osnovna pravila kotiranja i kratak osvrt na prethodne radove:
ukazati na najee greke, saveti kako ih prevazii.
Glavni deo: Uenici e dobiti dva modela (uenici koji zavre izradu prvog prei e na izradu drugog)
sa zadatkom da izrade njihove ortogonalne projekcije i pravilno ih kotiraju.
Nastavnik prati izradu tehnikih crtea uz korekcije i pohvale uspenih radova.
Zavrni deo asa: Komentar uraenih tehnikih creta:

- istai ta je dobro (pohvaliti)
-ukazati na najee greke
-saveti kako ih korigovati
-sugestije za dalji rad
-kroz razgovor ih motivisati na dalji rad
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
G LAVNI DEO : Od
ideje do realizacije
ZAVRNI DEO:
ko mentar uraenih
radova
M ESTO RA DA
OBLIK RA DA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
,
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Da li se izradi nekog predmeta moe odmah pristupiti?

-ne moe, jer je potrebno pre toga dobro osmisliti predmet.
2) ta je algoritam?
-to je tano odreen redosled radnji koje je potrebno ispuniti da bi smo doli do cilja.
3) Koje korake podrazumeva put od trenutka kada dobijemo ideju pa do konane izurade
predmeta?
-raanje ideje-crtanje skice- izrada tehnikog crtea-priprema materijala i alata i
konano izrada.
Glavni deo:
Od ideje do realizacije
Bez obzira ta elimo da napravimo, moramo da imamo ideju. Tu ideju o tome ta elimo da
napravimo, moramo na neki nain da saoptimo i drugima tako da nas razumeju. Ideja se saoptava
crteom koji se zove skica.
Skicu crtamo slobodnom rukom, bez upotrebe probora za tehniko crtanje. Ukoliko nismo
zadovoljni skicom, vrimo prepravke skice sve dotle dok ne budemo zadovoljni, dok skica u
potpunosti ne predstavi nau ideju. Tada pristupamo izradi tehnikih crtea na osnovu kojih se
moe napraviti predmet.
RAANJE IDEJE
CRTANJE SKICE
CRTANJE NOVE SKICE
DA LI SAM
ZADO
VOLJ
SKICO
M
IZRA DA TEHNIKOG
CRTEA
IZBOR ALATA
IZRA DA POSTUPKA
OBRA DE
IZBOR PRIBORA I
ALATA
IZBOR PREDM ETA
MONTAA
(SASTA VLJANJE)
PROBA FUNKCIONA LNOSTI
MODEL (MAKETA)
Uenici e pokuati da predstave neku svoju ideju koristei ovaj algoritam. (To moe biti napr.
polica za njihovu sobu ili sto za raunar i sl.)
Zavrni deo: Kroz razgovor sa uenicima prokomentarisati njihove algoritme; istai i pohvaliti
uspene radove; sugestije za dalji rad.
Predmet:
Nastavna tema:
Informatike tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Crtanje upotrebom raunara (Google SketchUp)
kola:
Razred:
VII
11-12.
Tip asa: obrada, utvrivanje nastavnog gradiva
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktinog rada rada
- obrazovno- materijalni: uenici e se upoznati (obnoviti) sa osnovnim komandama
Google SketchUp-a
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da koriste alatke za crtanje
dvodimenzionalnih geometrijskih oblika; da znaju da koriste alate za obradu crtea; da znaju da
koriste alate za kotiranje; da prikau predmet u razliitim projekcijama (Top, Bottom, Front, Back,
Left, Iso), orbit; da prikau presek crtea u zadatoj ravni; da sauvaju ili odtampaju crte.
koncentracije, jaanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO : alati
Google SketchUpa
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: kolski raunari

Osnove SketchUp-a, Tijana Augustinov, Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i
informatike, Novi Sad 2007.godine
Uvodni deo: -izabrati nekog od uenika koji e na raunaru sa projektorom u programu Google
SketchUp nacrtati valjak (postupak izrade mogu da prate svi uenici) uz istovremeno objanjenje
koje alate koristi.
-izabrati nekog od uenika koji e na isti nain da nacrta kvadar
- izabrati nekog od uenika koji e na isti nain da nacrta piramidu
Na ovaj nain obnoviti neke od osnovnih alata ovog programa koje su uenici ve koristili u VI
razredu.
Glavni deo:
Radna povrina Google SketchUp-a je trodimenzionalni poligon sa koordinatnim osama
iscrtanim raznobojnim bojama. ovekova figura doarava trodimenzionalni prostor.
olovka gumica
crtanje
pravougaonika
kruga
poligona
kotiranje
traka za
merenje
rastojanja
pan
orbit zumiranje
offset(potomak)
rotiranje
pomeranje ili kopiranje
izvlaenje u 3D(izvlaenje)
bojenje
modeli sa interneta
Na toolbar- u se nalaze alati za crtanje geometrijskih oblika u dve dimenzije :

olovka, za crtanje pravougaonika, za crtanje krugova, za crtanje poligona,
za crtanje luka i slobodoruna linija.
Alatke za obradu crtea:
offset (potomak)
pomeranje ili kopiranje
push-pull
(izvlaenje-dodeljivanje tree dimenzije)
rotiranje
kotiranje crtea
Kotiranje podrazumeva dodeljivanje brojevnih vrednosti duinskih i ugaonih mera na
tehnikom crteu. dimenzija je rastojanje izmeu dve odreene take
Podeavanje izgleda kotne linije, izgleda strelice, oblika i veliine slova kojima e biti ispisani
kotni brojevi, formata mernih jedinica vri se :
window-model info-dimension
Podeavanje parametra Dimensions:
podeavanje izgleda
ispisa dimenzija
podeavanje krajnjeg
izgleda kotne linije
(kotne strelice, take
kose crte)
podeavanje pozicije
dimenzije
selektovanje svih dimenzija
na crteu
promena selektovanih
dimenzija
Podeavanje parametra Units:
podeavanje mernih jedinica dui

podeavanje mernih jedinica ugla
-kotiranje se vri tako to se klikne na dve krajnje take miem. Kada su one oznaene, povuemo
kotnu liniju u smeru kom elimo:
-mi pozicioniramo na luk ili krunicu i u trenutku kada se promeni boja linije- izvlaimo kotu.
- statiko (nepromenljivo) dimenzionisanje: levi klik na samu vrednost dimenzije, zatim desni klik,
pojavi se edit text i sa tastature unesemo broj.
-dinamiko (promenljivo dimenzionisanje, gde se promena duine kotne linije odmah reflektuje i na
kotni broj koji se menja sa promenom duine linije):- izvuemo kotu,levi klik, ne unosimo nita sa
tastature.
projekcije i preseci
Najbitinija prednost crtanja na raunaru jeste mogunost prikaza elemenata u razliitim
projekcijama na osnovu jednog nacrtanog crtea.
Ako elimo da pregledamo nacrtan predmet sa svih strana koristiemo sledee alate:
pogled odozgo
pogled odozdo
pogled s prednje strane
pogled s zadnje strane
s leve strane
s desne strane
u prostoru
dobijanje paralelne projekcije

efekat orbite, kretanja
u prostoru
Ove iste alata moemo i da izbacimo u Toolbar:

Vie w-Toolbars-Views (kao na slici),
pa emo u
Toolbar-u dobiti alate (ikonice):
RIGHT
ISO
BACK
TOP
LEFT
FRONT
Google SketchUp dozvoljava presek ve nacrtanog crtea u

u ravni koju zadamo.
podesimo poloaj ravni i
potvrdimo akciju levim klikom:
Tools-Section Plane:
uvanje i tampanje crte a

Kada hoemo da sauvamo crte, to inimo na
sledei nain:
file-save as:
U linji Save in odaberemo mesto gde emo

ga sauvati.
U linji File name unesemo naziv rada.
U liniji Save as Type izaberemo tip fajla *.skp.
(ekstenzija SketchUp-a)
Ako elimo da dokument sauvamo u grugom tipu

fajla (ekstenziji), onda to inimo na sledei nain:
File Export 2D Grafics:
Dobiemo prozor naslovne linije

Export 2D Grafics:
-u liniji Savi in biramo mesto gde emo ga sauvati
-u liniji File name unesemo ime dokumenta
-u liniji Export Type biramo u kom formatu
emo sauvati crte (*jpg. *bmp. *png.)
Pre tampanja:
File Preview (vidimo kako bi izgledao dokument
kada bi se odtampao.Videemo da li je crte dovoljno
velik prema papiru i sl.)
, a podeavamo i parametre:
File Print Setup (veliinu papira, orjentaciju papira, margine, broj kopija, kvalitet tampe)
,a zatim: File Print.
Zavrni deo: Kroz razgovor sa uenicima ponoviti ukratko funkcionisanje alata ovog programa (pri
emu e neki od uenika da to demonstrira na raunaru s projektorom tako da svi vide)
1) Kako crtamo geometrijske oblike u 2D?
-alatkama iz Draw meny-ja:
2) Kako im dodajemo treu dimenziju?
-alatkom
push-pull.
3) Kako kotiramo?
-klikom na poetnu i krajnju taku i kada budu oznaene pomeranjem mia izvlaimo
kotnu liniju (ovu komandu moemo pozvati klikom na ikonicu: ,pozicioniranjem na luk ili
krunicu kada promene boje izvlaimo kotu.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
GLAVNI DEO : alati
Izrada pred meta u

SketchUp-u
ZAVRNI DEO:
zavrni ko mentar
radova
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolska
uionica
frontalni
kolska
uionica
frontalni,
individualni
kolska
uionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima ukratko ponoviti funkcije nekih od alata Google SketchUp-a:
1) Kako podeavamo merne jedinice?
-Window-Model info-Units
2) Kako menjamo poglede?
-Standard Views-Top, Bottom, Front, Back, Left, Right, Iso
3) Kako radimo preseke?
-Tools-Section Plane
Glavni deo:
Uenici e dobiti za zadatak da izrade crte
predmeta iz udbenika.
-kada ga izrade, pregledae ga sa svih strana
alatkama: front, back, left, right, iso
-pregledae njegov presek (horizontalni i
vertikalni).
-kotirae ga
-sauvae dokument
Nastavnik prati izradu crtea uz odgovarajue sugestije.
Zavrni deo: Komentar radova uenika:
-pohvaliti uspene radove
-saveti za dalji rad
-ohrabriti (motivisati) uenike za dalji rad
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Crtanje upotrebom raunara (Google SketchUp)
kola:
Razred:
VII
13-14.
Mesto rada: kolska kabinet
- obrazovno- materijalni: uenici e raditi u programu Google SketchUp, sa zadatkom da
nacrtaju predmet u izometriji, a zatim i ortogonalne projekcije.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da nacrtaju predmet u izometriji; da
znaju da urade njegove ortogonalne projekcije; da znaju da ga pravilno kotiraju; da znaju da ga
sauvaju.
koncentracije, jaanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
izrada crtea
Google SketchUpom
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRNI DEO:
kolski
kabinet
frontalni
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
ko mentar radova
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5

Osnove SketchUp-a, Tijana Augustinov, Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i
informatike, Novi Sad 2007.godine
Uvodni deo: 1) Kojim alatima crtamo geometrijske oblike u 2D?
-alatima iz Draw meny-ja
olovka, crtanje pravougaonika,
kruga, poligona.
2) Kako im dodajemo treu dimenziju?
-alatkom
push-pull.
3) Kako menjamo poglede?
-alatkom Standard Vie w Top, Bottom, Front, Back, Left, Right, Iso.
4) Kako bi ste crtali ortogonalne projekcije (u kom pogledu)?
-Top
5) Kako kotiramo?
-klikom na poetnu i krajnju taku i kada linija bude oznaena (markirana)
pomeranjem mia izvlaimo kotnu liniju(komandu pozovemo alatkom Dimension)
Glavni deo: Uenici e dobiti za zadatak da predmete koje su crtali u svesci(radnoj svesci) u izometriji
i njihove ortogonalne projekcije sada izrade na raunaru korienjem programa Google SketchUp uz
njihovo kotiranje.
nastavnik prati tok izrade

radova uz odgovarajue
korekcije i sugestije.
Zavrni deo: Kroz razgovor sa uenicima

dati komentar uraenih radova: ukazati na greke
korekcije
sugestije za dalji rad
motivisati ih na dalji rad i
napredovanje.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ko mentar radova s
prethodnog asa
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
izrada crtea
Google SketchUpom
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRNI DEO:
kolski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
ko mentar radova
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima jo jednom kratko prokomentarisati njihove radove, ukazati
na greke uz sugestije za dalji rad tj. izradu novih predmeta.
Glavni deo: Uenici e za zadatak dobiti izradu novih predmeta(izometrijske i ortogonalne projekcije)
nastavnik prati tok izrade uz

odgovarajue korekcije i
sugestije.
Zavrni deo: Komentar radova:

- pohvaliti uspene radove
-sugestije(korekcije) za dalji rad
-motivisati uenike na dalji rad i napredak
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Izrada prezentacije (Power Point)
kola:
Razred:
VII
15-16.
- obrazovno- materijalni: uenici e se upoznati sa alatima programa za izradu
prezentacija Power Point.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: ta je slajd; da ima dva okvira
predviena za tekst, slike, audio i video zapise; da znaju kako se ureuje izgled slajda; kako se
ubacuje tekst; slika, muzika; da znaju da podese efekte i animacije smenjivanja teksta, slika i
slajdova, da znaju da izaberu eljene boje; da pokrenu slajd ou.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehnike kulture , jaanje upornosti , koncentracije i jaanje
interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
Upoznavanje sa
alatima Power
Pointa
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRNI DEO:
kolski
kabinet
frontalni
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
ponavljanje
gradiva.
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) ta je Desktop?

-to je radna povrina, izgled ekrana.
2) ta je Taskbar?
-to je linija zadataka tj. plava linija koja se protee pri dnu ekrana. Na njoj se nalazi
dugme start, a sa desne strane vreme, linija jezika, i dr.
3)ta su ikonice?
-ikonice predstavljaju preice za razna mesta na raunaru ili za pokretanje odreenih
programa koji postoje na raunaru.
4)Kako izgleda prozor jednog programa?

-imaju naslovnu liniju (ime programa i dokumenta koji radimo)
-komandni meni sa nizom pripadajuih menija i komandi
-paleta standardnog alata (toolbar) sa nizom alatki
-prostor za prikazivanje dokumenta
-statusna linija.
5)ta znai prezentovati?
-predstavljanje neke ideje u tekstualnom, zvunom ili grafikom obliku.
Glavni deo:
Power Point
Program se pokree klikom na ikonicu ovog programa na desktop-u ili pokretanjem iz: StartAll programs-Microsoft Office-Powe r Point.
Kao i drugi programi i

Power Point se
sastoji iz sledeih
osnovnih
delova:
-linije naslova
-linije menija
-linje alata
-radne povrine
-statusne linije
Na radnoj povrini prezentacije se pie tekst, crtaju oblici, preave grafici, dodaju boje, slike,
video klipovi, muzika.
S desne strane se nalazi Task Pane i prikazuju se komande koje se najee koriste pri radu.
Dugmad Vie w omoguavaju da se prezentacije vide na razliite naine:
Normal Vie w-glavni prikaz za ureivanje
koji se koristi za pisanje i pravljenje prezentacije.
Normal View
Slide Sorter View prikaz svih slajdova, a koristi se za
Slide Show
Slide Sorter (from curent
View
slide)
kontrolu redosleda i broja slajdova.

Slide Show (from current slide)-prikazuje konaan izgled prezentacije.
Novu preze ntaciju pokreemo: File- New. U okviru s poslovima odaberemo tip slajda (Slide
Layout): naslovni, obian, s tabelama, slikama.
U prostor Click to add title klikom mia aktiviramo i moemo da unesemo naslov slajda. a ako ne
elimo smanjimo mu dimenzije i sklonimo ga da ne smeta.
Klikom na Click to add subtitle aktiviramo to polje, a miem moemo da mu poveamo
(prilagodimo dimenzije) i unesemo tekst ili fotografiju ili klip.
Slide Layout nudi obogaivanje slajdova objektima (tabelama, grafikonima, slikama), nudi dakle
tipove organizovanja sadraja:
Organizacije teksta
Raspored objekata
Raspored teksta i objekata

Ostala organizacija
Oblikovanje teksta: -klik unutar okvira za tekst

-selektujemo tekst
-odaberemo meni Format Font i menjamo font, boju ili veliinu.
-Format-Alignment- ukoliko elimo da poravnamo tekst.
Umetanje slajda sa slikom: program ima galeriju sliica Clip Art, ali moemo ubaciti fotografije,
slike koje elimo, van ove galerije:
- odaberemo odgovarajui tip slajda (Slide Layout)
- duplim klikom na mesto za sliku otvara se galerija slika i odaberemo sliku ili Insert Picture
odgovarajui folder sa slikama.
Podeavanje slike:
- podeavamo veliinu slike, odstranjujemo suvine delove, odaberemo format koji je kompresuje
tj. smanjuje memorijski prostor potreban za uvanje slike ( *.jpg, *.bmp, *.gif, *.tif)
-oznaimo (markiramo sliku)
-meni Format Picture
-u kartici Size smanjimo veliinu slike.
(ili desni klik na sliku i iz otvorenog menija odaberemo Format, opcija naprimer Behind Tekst, a
zatim miem uhvatimo oak slike i pomeranjem mia podeavamo veliinu slike).
Zavrni deo: 1) Kako izgleda prozor Power Pointa?

-naslovna linija
-komandni meni (File, Edit, View, Insert, Format, Slide Show, Window)
-paleta standardnog alata
-okvir sa poslovima
-okvir za pregled slajdova
-radna povrina
2) Kako otvaramo slajd i unosimo tekst?
-Insert-New Slide
-klik na okvir Click to add title (unosimo naslov-tekst)
-klik na okvir Clisk to add Subtitle (unosimo tekst)
3) Kako biramo tip slajda i ta time ureujemo?
-ureujemo izgled slajda tj. organizaciju podataka. Kako e izgledati tekst, gde e
biti slika ili neki dijagram. To inimo klikom u okviru sa poslovima na Slide Layout i izaberemo tip
slajda kakav elimo.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
Upoznavanje sa
alatima Power
Pointa
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRNI DEO:
kolski
kabinet
frontalni
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
ponavljanje
gradiva.
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo:
Kroz razgovor sa uenicima prokomentarisati osnovne mogunosti ovog programa, a
za to vreme e neki od uenika na raunaru sa video projektorom: pokrenuti program, otvoriti novi
slajd, uneti tekst u slajd i promeniti font slova.
Glavni deo:
Ulepavanje prezentacije
bojenje slajda
svaka prezentacija sadri skup od 8 boja tzv. splet boja. Moemo da odredimo boju za pozadinu, tekst,
linije, senke i isticanje slajda.
-Slide Design Color Sche mes ovaj okvir prikazuje tekui splet boja koje se mogu primentiti u
prezentaciji.
-promena spleta boja: Edit Color Schemes na dnu okvira sa poslovima i izaberemo drugi splet boja.
Moe se primeniti na jedan ili sve slajdove u prezentaciji.
Power Point omoguava dodavanje jo boja prezentaciji

Promena spleta boja klik na
pozadina slajda
Moe se napraviti posebna pozadina na slajdu dodavanjem nijanse, teksture, uzoraka pa i slike :
Format
Backgruond
Fill effects
Pozadina se moe nijansirati jednom bojom (da

bude svetlija ili tamnija, mogu se izabrati i stilovi
nijansiranja (ima ih 6): horizontalna, vertikalna,
dijagonalna nagore, nadole, usmerena iz ugla ili iz
naslova (tekstura).
Izbor teksture
Da bi se izabrao ablonski
izabrao izgled slajda:
Format-Slide Design Te mplate
ablon (Template) jeste
izgled prezentacije sa profesionalno dizajniranim formatima
i emama boja na koje treba
dodati tekst.
podeavanje i animiranje slajdova

Opcijom Slide Show putamo prezentaciju koju smo napravili. Moemo da
podesimo nain pojavljivanja slajdova, nain pojavljivanja teksta i slika.
- da bi smo primenili efekte animacije na slajd:
Slide Design Animation Schemes
Animacije su podeljene u tri kategorije: Subtitle, Moderate i
Exciting. Razliitim objektima se mogu pojedinano dodeljivati efekti:
selektuje se objekat i iz menija Slide Show se odabere Custom Animation
dodavanje efekata smenjivanja izmeu slajdova
Smenjivanje slajdova ukljuuje efekte kao to su: Checkerboard Across
Cover Down Cut i Split Vertical Out
Podeava se: - nain smenjivanja slajda ili grupe slajda
-brzina i zvuk koji prate promenu slajdova
-kako se smenjuju slajdovi (automatski ili miem)
-vreme trajanja slajdova
Slide Show Slide Transition
pokretanje prezentacije
Slide Show Vie w Show ili taster F5. Prekid oua: End Show ili Esc.
kretanje kroz prezentaciju
Moemo sami preko tastera Enter, Page Down, Page Up, strelicama ili
levim klikom mia.
Moemo da preskoimo slajd: desni klik miem i Go Slide navigatior pa
biramo slajd koji elimo.
Pointer options desni klik mia(na prezentaciju u toku) i izabere se
oblik strelice ili olovke.
Hide Slide krijemo slajdove koje ne elimo da se vide u prezentaciji.
( desni klik na slajd u okviru za pregled slajdova).
linkovanje
Jednu prezentaciju (hiperlinkovano mesto) moemo da poveemo sa drugom prezentacijom ili
slikom ili video klipom: selektujemo re ili deo teksta, pa zatim Insert-Hyperlink klik na dokument
koji elimo da veemo (Place in this documents). Pokre nemo prezentaciju i vidimo da li je
hiperlinkovana re podvuena, to znai da je hiperlinkovanje uspeno.
Zavrni deo: 1) Kakva je razlika izmeu prezentacije i slajda?
-slajd je jedna radna povrina u koju ubacujemo objekte, a prezentacija predstavlja
smenjivanje svih slajdova.
2) ta je Task Pane?
-to je okvir u kome se nalaze komande za aktuelan slajd (alati koji se najee koriste)
3) Uz pomo nastavnika e neki od uenika na raunaru sa video projektorom, da
ulepa slajd (doda boju, izabere tip slajda ...)
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Izrada prezentacije (Power Point)
kola:
Razred:
VII
17-18.
- obrazovno- materijalni: uenici e raditi sopstvenu prezentaciju u programu Power
Point.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: da koriste osnovne alate programa
Power Point; da samostalno izrade prezentaciju(da dizajniraju slajd, oboje, ubace tekst i s like); da
pokrenu prezentaciju.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehnike kulture ,razvijanje kreativnosti , koncentracije i
jaanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
Izrada
prezentacije
ZAVRNI DEO:
komentar
prezentacija
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: kolski raunari, video projektor

Uvodni deo: 1) ta je slajd?
-to je radna povrina u koju ubacujemo objekte-tekst, slike ili video-klipove i muziku.
2) Odakle pozivamo alate?
-iz linije menija Slide Show-Slide Design-Slide Transition
3) ta je Task Pane?
-okvir u kome se nalaze komande za aktuelni slajd.
Glavni deo:
- Uenici e pristupiti izradi sopstvenih prezentacija prema svojim idejama. To moe biti
i neka
lekcija iz nekog predmeta (uz dogovor sa predmetnim nastavnikom) za koju e uraditi prezentaciju.
-Nastavnik prati tok izrade preznentacija uz odgovarajue korekcije i sugestije.
Zavrni deo: Komentar do tada uraenih prezentacija:

-pohvaliti najbolje radove
-ukazati na greke (korekcije)
-sugestije za dalji rad.
2.as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ko mentar radova i
obnavljanje alata
GLAVNI DEO :
Izrada
prezentacije
ZAVRNI DEO:
komentar
prezentacija
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima obnoviti jo jednom osnovne alate i mogunosti programa
Power Point i sugestije za dalji rad.
Glavni deo: -Uenici e nastaviti sa izradom prezentacija.
-Nastavnik prati tok izrade uz odgovarajue korekcije i sugestije.
Zavrni deo: Komentar uraenih prezentacija:

- pohvaliti najbolje radove
-korekcije i sugestije za dalji rad
-pogledati na projektoru neku od prezentacija koje su radili uenici.
-podstai ih na dalji samostalan rad.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Interfejs sistem veza sa raunarom
kola:
Razred:
VII
19-20.
- obrazovno- materijalni: uenici e biti upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za
interfejs, portovima raunara i uopte interfejs tehnologijom.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: da interfejs sistem veza sa raunarom
omoguava upravljanje pomou raunara periferijom; da znaju strukturu raunara; da znaju ta su
portovi raunara i kakvih ih ima; da znaju njihovu funkciju.
- vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu u
svakodnevnom ivotu; razvijanje tehnike kulture.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
Interfejs sistem
veza
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: kolski raunari, video projektor

Uvodni deo: 1) ta je hardver, a ta softver raunara?

-hardver ine elktronske komponente (fizike komponente), a softver ine programi
koji omoguavaju rad raunara.
2) Nabrojte delove raunara za koje ste uli?
-monitor, tastatura, matina ploa, procesor, harddisk,
3) Za ta ljudi sve koriste raunare?
-raunari obrauju podatke, ali I koriste se za upravljanje mainama(automatizovane
linije u fabrikama).
Interfejs sistem veza sa raunarom
Glavni deo:
U
ULAZNA
JEDINICA
podaci i ins.
MEMORIJA
UPRAVLJAKA
JEDINICA
rezultati
IZLAZNA
JEDINICA
ARITMETIKO
LOGIKA
JEDINICA
PROCESOR
Centralno procesorska jedinica (CPU)

dva osnovna zadatka ove jedinice su: obrada podataka (ALU) i usklaivanje delovanja itavog sistema
(obavlja upravljaka ili kontrolna jedinica CU, Control Unit)
Memorijski podsistem (me morija)
ona prima i uva podatke. RAM radna memorija i ROM operativna memorija raunara.
Ulazno izlazni podsistem
slui za povezivanje raunara sa okolinom. Ulazni sistem omoguava prikljuivanje spoljnih ureaja
pomou kojih informacije ulaze raunar. Izlazni podsistem omoguava izlazak podataka iz raunara ka
ulaznim i perifernim ureajima (mi, tastatura, tampa, kamera i razni drugi ureaji).
Sve ove jedinice raunarskog sistema (centralni procesor, memorijske jedinice, ulazno-izlazni
podsistem) povezane su meusobno sistemom veza inte rfejsom. Interfejs je naziv za veze koje slue
za prenos informacija, ali inte rfejs je i naziv za elektronska kola koja upravljaju prenosom signala
izmeu raunarskih i perifernih jedinica (okoline).
(Grafika kartica je interfejs izmeu procesora i monitora; zvuna kartica je interfejs koji omoguava
prikljuivanje zvunika, mikrofona; mrena kartica je interfejs koji omoguava prikljuivanje raunara
na mreu drugih raunara.
portovi raunara
Periferni (spoljni ureaji) se prikljuuju na raunar pomou digitalnih prikljunica portova.
Portovi slue za brzo i jednostavno povezivanje periferija na PC raunar.
Postoji vie vrsta portova:
-serijski ili paralelni port

- gejm port
-USB port
-Fire Wire port
-Infra Red (infra crveni port)
-Bluetooth Port
Serijski ili paralelni port

Oni su neka vrsta utinica koje se nalaze sa zadnje
strane matine ploe, a van kuita raunara. Serijski i
paralelni portovi su elektronske i programabilne komponente
kod kojih se mogu programirati:
-funkcija porta (da li je ulazni ili izlazni)
-brzina prenosa koja se iskazuje u Mb/s
-forma podataka koji se prenose.
Razlike izmeu serijskog i paralelnog porta:
-nain komunikacije
-broju pinova (iglica) na adapteru.
serijski port: komunikacija je jednosmerna. Svaki podatak
koji se prenosi preko portova podrazumeva niz 0 i 1(bitova)
koji se grupiu u niz od 8 bitova bajt. Kod serijskog porta
generie se kolona impulsa, gde se bitovi kreu jedan za
drugim, poevi od bita najmanje vrednosti. Dakle podaci se
kreu bit po bit. Serijski portovi se u operativnim sistemima
oznaavaju COM1, COM2, COM3, ... Ovi portovi su
pouzdaniji i na njih se prikljuuju mi, tastatura, modem,...
(za zahtevnije komunikacije).
paralelni port: bri, ali manje pouzdan. Podaci mogu teii u oba smera. Nizovi 0 i 1 se istovremeno
generiu i to svaka 0 ili 1 na svom posebnom izlazu (ili ulazu). Najee se generiu rei od 8 bita.
Imaju svoje oznake LPT1, LPT2, LPT3,... LPT - Line Print Terminal. Prikljuuje se tampa.
Zavrni deo: 1) Struktura raunarskog sistema?

-centralno procesorska jedinica (CPU)
-memorijski podsistem memorija
-ulazno izlazni podsistem.
2) ta obavlja CPU?
-obrada podataka (ALU)
-usklaivanje delovanja itavog sistema (upravljake ili kontrolne jedinice, CUControl Unit).
3) emu slui ulazno-izlazni podsistem?
-za povezivanje raunara sa okolinom (za prikljuivanje spoljnih ureaja), a izlazni
podsistem omoguava izlazak podataka iz raunara ka ulaznim i perifernim ureajima(mi, tastatura,
tampa, kamera i drugi ureaji...).
2.as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ponavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
Portovi
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
individualni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta su portovi?

-to su digitalne prikljunice namenjene za prikljuivanje spoljnih ureaja.
2) Kakvih portova ima?
-serijskih ili paralelnih
-gejm port
-USB port
-Fire Wire port
-Infra Red
3) ta su interfejsi?
-interfejs je naziv za veze preko kojih se prenose informacije, ali i naziv za elektronska
kola koja upravljaju prenosom signala izmeu raunarskih i perifernih jedinica.
Glavni deo:
gejm port
Games Port se najee koristi za prikljuivanje palice za igranje igrica dojstika, volana i sl. Ovi
portovi se mogu koristiti i za prikljuivanje muzikih instrumenata, ali i drugih ureaja.
USB (Universal Serial Bus)
obezbeuje serijski prenos podataka brzinom od 12Mb/s. Na USB port se moe prikljuiti do 127
ureaja (mi, tampa, skener, ploter, digitalni fotoaparat, fle memorija, ...). Brz je i jednostavan za
korienje. Komunikacija se ostvaruje preko samo 4 linije (linije za napaja nje, masu i dve za podatke).
Raunari imaju vie USB prikljuaka (2-6).
Zbog velike popularnosti ureaja uveden je novi
standard nazvan USB 2.0 (brzine 480Mb/s) i
USB 3.0 (brzine od 4,8GB/s). Postoje ak i
USB olje za aj koje se preko tog porta greju
i odravaju temperaturu sadraja olje.
Infra Red port

podrava brzinu prenosa do 4 Mb/s. Udaljenost sa koje se na
ovaj nain mogu prenositi podaci iznosi 1-2m. Potrebno je
da i raunar i ureaj do kog se prenose podaci imaju
infracrveni port. Mora postojati i optika vidljivost.
Veza za prenos podataka jesu svetlosni zraci, infracrveni
spektar koji nije vidljiv za ljudsko oko.
Konektor za infracrveni port se nalazi na matinoj
ploi raunara, ali je potrebna nadogradnja hardvera tj.
transiver koji se povezuje na ovaj konektor (on je na
laptopovime ve ugraen u raunar). Postoje i jeftiniji
transiveri koji se prikljuuju na USB port. Ovaj port se
najee koristi za razmenu podataka sa mobilnim telefonima
ili za slanje podataka na tampa koji ima infracrveni port.
Fire Wire port
pripada grupi veoma brzih portova sa brzinama 100, 200, 400 pa ak i 800 Mb/s. Moe sluiti i kao
izvor napajanja kao i USB port. Maksimalan broj ureaja koji se moe prikljuiti 63, a za prenos
podataka se koriste 4 ice.
Bluetooth port
blutut tehnologija se koristi prilikom spajanja ureaja na manjoj
udaljenosti. Projektovan je za potrebe malih mrea koje obuhvataju
nekoliko ureaja i koje imaju za cilj brz prenos podataka. Svaki
bluetooth uraaj stvara oko sebe komunikacioni mehuri i
omoguava spajanje ureaja koji se nau unutar polja u kome se
nalaze tj. doseu signali. Predvien je za brzo spajanje prenosnih
ureaja, mobilnih telefona, laptopova i dr. Brzina prenosa je do 3 Mb/s.
Bluetooth ureaj ima nekoliko karakteristika koje mu omoguavaju
spajanje sa drugim ureajima, kao to su njegovo im i nain rada.
Inte rfejs tehnologije
Interfejsi slue za kontrolu pojedinih ili svih kanala paralelnog
serijskog ili USB porta. Prednost se daje USB komunikaciji. Interfejsi se sastoje od elektronskih
komponenata. Elektronske komponente su delovi od kojih se proizvode elektronski sklopovi i ureaji.
Kontakti izmeu elektronskih komponenti se ostvaruju pomou provodnika i tako se formiraju
elektrina kola. Ostvarivanje veze izvodi se lemljenjem, ianim motanim i ostalim vezama.
Osnovne elektronske komponente interfejsa su: LED diode, releji, tranzistori, otpornici,
kondenzatori i dr.
LED dioda emituje svetlost kada kroz nju tee struja oekivane vrednosti. Njena primena je
prvenstveno u signaliziranju postojanja struje u ureaju.
Tranzistor je ureaj pomou koga se jaina struje u kolu poveava ili smanjuje, stabilizuje napon ili
druge operacije.
Otpornik je elktronska komponenta pomou koje se poveava ili smanjuje jaina struje.
Elektronske komponente se integriu u elektronske sklopove, a ovi sklopovi se montiraju na
ploice integrisana kola. One se mogu ubaciti u kuite raunara odakle se kablovski povezuju sa
objektom upravljanja. Moe se upravljati zvunim, svetlosnim ili mehanikim pojavama konverzijom
napona (regulisanje semafora, upravljanje jednosmernim motorom, kolskim zvonom i dr.). Proces
upravljanja se programira nekim od programskih jezika: Basic, QBasic, Visual Basic, Turbo Pascal,
Delphi...
Zavrni deo: 1) ta su portovi i kakvih ima?

-to su digitalne prikljunice namenjene za prikljuivanje perifernih ureaja: USB
port, paralelni, serijski port, Infra Red, Bleutooth port, Fire Wire port.
2) Objasni razliku izmeu paralelnih i serijskih portova?
-razlikuju se po nainu komunikacije i broju iglica na adapteru. Serijski portovi
COM1, COM2,... prenose signale bit po bit. Komunikacija je jednosmerna, sporiji su, ali su pouzdaniji.
Prikljuuju mi, tastaturu,...
Paralelni portovi LPT1, LPT2,... su bri, ali manje pouzdani. Istovremeno se generiu 0 i 1(na
ulazima/izlazima), rei od 8 bita (bajtovi), imaju vie iglica i moe da se prikljui recimo tampa.
3) USB port?
-obezbeuje serijski prenos podataka preko 4 linije (masa, napajanje i dve linije za
podatke), brzine prenosa od 12Mb/s, a noviji standardi USB 2.0 omoguava 480 Mb/s, a USB 3.0
omoguava brzine do 4.8 Gb/s.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Upravljanje modelima pomou raunara
kola:
Razred:
VII
21-22.
Mesto rada: kolski kabinet
Tip asa: utvrivanje i obrada nastavnog gradiva
- obrazovno- materijalni: uenici e biti upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za
interfejs, kontrolere, kao i mogunou upravljanja modelima pomou raunara.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju ta su interfejsi; da znaju da prikljue
interfejs CD Robi i da pomou njega upravljaju modelima
- vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu u
svakodnevnom ivotu kao i primeni raunara u upravljanju mainama; razvijanje tehnike kulture.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje
GLAVNI DEO :
obnavljanje
gradiva: portovi i
interfejs
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
VREM E
5
35
ZAVRNI DEO:
komentar
obnovljenog
gradiva
verbalna
Nastavna sredstva: kolski raunari, video projektor, interfejs CD Robi

Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje emo obnavljati na asu, a sve to kao uvod za dananju
lekciju upravljanje modelima pomou raunara.
Glavni deo: 1) ta su interfejsi?
-interfejsima zovemo sistem veza kojima raunarske jedinice komuniciraju meusobno:
centralna procesorska jedinica memorija ulazno/izlazne jedinice. Razlikujemo grafiki, zvuni
interfejs kao i druge specijalne.(tastatura grafiki interfejs monitor i sl.). Pod interfejsima
podrazumevamo i hardverska elektronska kola koja upravljaju prenosom podataka izmeu raunara i
perifernih jedinica.
2) ta radi ulazno/izlazni podsistem?
-slui za povezivanje raunara sa okolinom. Ulazni sistem omoguava povezivanje
spoljnih ureaja pomou kojih ulaze informacije u raunar. Izlazni podsistem omoguava izlaz
podataka iz raunara ka perifernim ureajima i ulaznim ureajima(tampa, kamera, tastatura, mi).
3) ta su portovi raunara?
-periferni ureaji se prikljuuju na raunar pomou digitalnih prikljunica portova.
Dakle, portovi slue za prikljuivanje perifernih ureaja i raunara.
4) Kakvih portova ima?
-paralelni, serijski port, USB port, Fire Wire port, Infra Red port, Games port,
Bluetooth port.
5) ta su serijski i paralelni portovi?
-to je vrsta utinica koja se nalazi na zadnjoj strani matine ploe, a van kuita. To su
elektronske i programabilne komponente gde se moe programirati funkcija porta (da li je ulaz ili
izlaz), brzina prenosa, forma podataka.
6) Razlika izmeu serijskog i paralelnog porta?
-razlikuju se po broju iglica pinova. Kod serijskog porta komunikacija je
jednosmerna, podaci se prenose u vidu 1 i 0 (u nizu od 8 cifara) i to bit po bit, poev od najmanje
vrednosti. Oznaavaju se COM1, COM2,... Sporiji su, ali su pouzdaniji (mi, tastatura, modem, ...).
Paralelni portovi su bri, ali nepouzdaniji. Podaci mogu tei u oba smera, nizovi 0 i 1 se
istovremeno generiu (istovremeno 8 bita). Oznake LPT1, LPT2,...(prikljuuje se tampa).
7) USB port?
-obezbeuje serijski prenos podataka brzinom od 12Mb/s (mi, tampa, skener, ploter,
fle memorija, digitalni fotoaparat,...). Brz i jednostavan za korienje.
8) Fire Wire port?
-brz port 100, 200, 400 pa i 800Mb/s. Prikljuuje se recimo kamera, a ima i USB
prikljuke.
9) Bluetooth port?
-za spajanje ureaja na manjoj udaljenosti. Svaki bluetooth ureaj pokriva signalom
odreeni prostor oko sebe i omoguava spajanje ureaja koji se nau u tom prostoru. Predvien za
spajanje mobilnih telefona, laptopova, ...
Zavrni deo: Komentar obnovljenog gradiva uz izvoenje odreenih zakljuaka: da je raunar ureaj
koji komunicira sa perifernim ureajima; da ta komunikacija moe biti programabilna i brza; da se
raunarom preko odgovarajuih intarfejsa moe upravljati mehanikim procesima (jednosmernim
elektromotorom).
2.as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ponavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
upravljanje
raunarom
ZAVRNI DEO:
komentar
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta su interfejsi?

-interfejsima zovemo sistem veza kojima raunarske jedinice komuniciraju meusobno:
centralna procesorska jedinica memorija ulazno/izlazne jedinice. Razlikujemo grafiki, zvuni
interfejs kao i druge specijalne.(tastatura grafiki interfejs monitor i sl.). Pod interfejsima
podrazumevamo i hardverska elektronska kola koja upravljaju prenosom podataka izmeu raunara i
perifernih jedinica.
2) Objasni razliku izmeu paralelnih i serijskih portova?
-razlikuju se po nainu komunikacije i broju iglica na adapteru. Serijski portovi COM1,
COM2,... prenose signale bit po bit. Komunikacija je jednosmerna, sporiji su, ali su pouzdaniji.
Prikljuuju mi, tastaturu,...
Paralelni portovi LPT1, LPT2,... su bri, ali manje pouzdani. Istovremeno se generiu 0 i 1(na
ulazima/izlazima), rei od 8 bita (bajtovi), imaju vie iglica i moe da se prikljui recimo ta mpa.
3) Da li je mogue upravljati mainama pomou raunara?
-naravno, potrebno je imati odgovarajui interfejs sa odgovarajuim programom (a to se
moe povezati recimo sa jednosmernim elektromotorom).
Glavni deo:
Upravljanje modelima pomou raunara
Digitalni sistemi upravljanja proces upravljanja ine lakim i sigurnim. Digitalno upravljanje se
ostvaruje pomou tehnologije elektronskih logikih sklopova.
Logiki sklop je skup elektrotehnikih ili elektronskih elemenata koji mogu imati jedan ili vie
ulaza i jedan ili vie izlaza. U digitalnim sistemima elektrini signali se predstavljaju logikim 0 i 1.
Svaka cifra predstavlja elektrini impuls odreenog napona (ako je na ulazu 1 kaemo da ulaz
postoji, a ako je 0, kaemo da nema ulaza).
Kod digitalnih sistema se upravlja prenoenjem informacija tj. preko predajnika kodera.
Koder pretvara akcije sa tastature u elektrine impulse. Potom se ti impulsi (upravljaki impulsi)
prenose u procesor. CPU koordinira dotok informacija u itavom sistemu digitalnog upravljanja.
Na osnovu ulaznih 0 i 1 procesor ih obrauje u skladu sa programom i alje na izlaz takoe u
binarnom obliku (obrada informacija se deava u logikim kolima procesora), kola rade koordinisano
ako bi proizveli odluku izlaznu informaciju.
Obraene informacije CPU upuuje objektu upravljanja preko dekodera koji digitalnu
informaciju pretvara u signal koji upravlja objektom.
Pomou PC raunara je mogue upravljati

ureajima pomou digitalnih tehnologija.Raunarom
je mogue upravljati i analognim pojavama. Zato se
digitalni signal pretvara u analogni i obrnuto.
Da bi analognu pojavu prikazali u digitalnom
obliku potrebno je izvriti digitalizaciju signala, a to
rade AD koderi (analogni em talas pretvaraju u digitalni strujni).
DA konvertori (dekoderi) digitalni signal
pretvaraju u analogni.
digitalna telekomanda
primanje i davanje informaciju na daljinu. Da bi raunar mogao da upravlja nekim ureajem ili
procesom potrebne su mu dve vrste informacija:
-informacije o ulaznim signalima i stanju upravljakog sistema
-informacije o eljenom ponaanju sistema.
Digitalno upravljanje se vri pomou logikih kola elektronskih ureaja kontrole ra.
Mikrokontroler programabilni elektronski ureaj predvien za realizaciju upravljakih
aplikacija. Ima za zadatak da zameni oveka u upravljanju procesima raznih vrsta i sadri skoro sve
elemente raunarskog sistema. Na istom ipu se nalaze mikroprocesor, RAM i ROM memorija i
kombinacija razliitih periferija digitalni i analogni portovi i dr. U memoriju mikrokontrolera upisani
su gotovi aplikativni softveri koji slue za upravljake akcije.
U automobil se ugrauju mikrokontroleri koji upravljaju ABS-om, koionom sistemom,
klimom, ubrizgavanjem goriva... Svaka igraka na baterije ima ugraen bar jkedan mikrokontroler.
upravljanje robotima
Robotima se upravlja preko softvera koji programiraju ureaje da raznim senzorima
prikupljaju podatke i na osnovu njih obavljaju razne funkcije. Takav je program Robotics Studio.
Funkcionisanje robota zasnovano je na inteligenciji koja potie od programa koji ima
sposobnost da prepozna odreene situacije i da ih reava. To je vetaka inteligencija. Veza raunara i
robota se ostvaruje preko mikrokontrolera (sa odgovarajuim programom).
Uenicima e biti predstavljen interfejs CD Robi kojim emo upravljati modelom automobila
pomou raunara.
Zavrni deo: 1) Kako raunar upravlja modelima?
-digitalno upravljanje se vri pomou logikih kola elektronskih ureaja kontrolera
sa odgovarajuim softverom.
2) ta su mikrokontroleri?
-mikrokontroleri su programabilni elektronski ureaji predvieni za realizaciju
upravljakih komandi. To je ip na kome se nalaze mikroprocesor, memorija sa softverom za
upravljake akcije, digitalni, anlogni portovi.
3) ta su AD i DA konvertori?
-to su logika kola iji je zadatak da analogne signale pretvore u digitalne (AD) i
obrnuto digitalne konvertuju u analogne.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Rad sa konstruktorima na bazi interfejs tehnologije
kola:
Razred:
VII
23-24.
Oblik rada: frontalni, grupni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktinog rada
- obrazovno- materijalni: uenici e koristei elemente konstruktorskog kompleta praviti
model kamiona, traktora, automobila, dizalice i ugraditi elektromotor.
- obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da uz pomo elemenata
konstruktorskog kompleta izrade sopstvene modele (radne organe, prenosnike); da znaju ta je
mikrokontroler i da na njega poveu elektromotor; da znaju da kontroler poveu na raunar; da
znaju da pomou raunara i odgovarajueg programa pokrenu svoj model.
- vaspitni zadatak: jaanje preciznosti i koncentracije, razvijanje smisla za timski rad i
upotrebu alata; jaanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu u upravljanju
mainama.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRNI DEO:
komentar
radova
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr, rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti,raunar, video projektor, interfejs CD Robi

Uvodni deo: 1) Kako se ostvaruje upravljanje modelima pomou raunara?
-digitalno upravljanje se ostvaruje preko elektronskih sklopova mikrokontrolera.
2) ta je mikrokontroler?
- mikrokontroler je programabilni elektronski ureaj predvien za realizaciju
upravljakih aplikacija. Na istom ipu se nalaze mikroprocesor, RAM I ROM memorija, digitalni i
analogni portovi. U memorije su upisani gotovi programi za upravljanje.
3) ta su AD I DA konvertori?
-A/D konvertori pretvaraju analogni u digitalni signal, D/A konvertori obavljaju
suprotan proces. To je potrebno jer je raunar digitalni ureaj, a upravlja analognim mehanikim
procesima (rad elektromotora).
Glavni deo : -nastavnik deli uenike u grupe od po 4 uenika.

-svaka grupa dobija zadatak : izrada maodela kamiona, traktora, dizalice, reduktora.
-uenici e pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta i na osnovu
uputstva za izradu traenog modela iz konstruktorskih kompleta pristupiti izradi traenog modela.
korieni (potrebni) elementi :
- nastavnik prati izradu modela uz odgovarajue korekcije i
sugestije.
zavrni deo: -komentar do tada uraenih modela
-pohvaliti najbolje grupe(radove)
-ukazati na greke
-sugestije za dalji rad kako bi modeli bili uraeni
to preciznije.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO : kratak
ko mentar i
uputstva
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRNI DEO:
komentar
radova
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr, rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Jo jedan kratak komentar raenih modela uz sugestije za dalji rad.
Glavni deo: -uenici nastavljaju sa izradom modela
-uenici e privrstiti elektromotor u svom modelu.
-obezbediti prenos snage i kretanja elektromotora do radnih organa korienjem
odgovarajue zupaste veze.
-povezati elektromotor sa mikrokontrolerom.

-obezbediti napajanje (baterija 1,5V)
-povezati mikrokontroler sa raunarom
-pokretanje modela pomou raunara.
Zavrni deo:
Komentar dananjih radova:
-pohvaliti radove i uloen trud.
-ukazati na najee greke.
-sugestije za dalji rad.
-kroz razgovor sa uenicima izvesti odreene zakljuke i konstatovati da je budunost u upravljanju
mainama i raznim procesima jeste upravo u korienju raunara.
Predmet:
Nastavna tema:
Materijali 2(2+0)
Nastavna jedinica: Mainski materijali: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali.
Svojstva metala i legura(ispitivanje tvrdoe, vrstoe...)
kola:
Razred:
VII
25-26.
- obrazovno- materijalni: uenici e uiti o vrstama materijala kao i o svojstvima metala i
legura.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da raspoznaju vrste materijala; da znaju
specifina tehniko-tehnoloka svojstva metala i legura; da znaju da odaberu materijal za novo
upotrebno sredstvo; da znaju ta su fizike. hemijske, tehnoloke osobine; da znaju ta su
mehanike osobine i to: tvrdoa, vrstoa, elastinost, plastinost, ilavost, krutost; da znaju vrste
naprezanja.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehnike kulture i interesovanja za savremene tehnoloke
postupke i materijale.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
mainski
materijali
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
5
35
5
Nastavna sredstva: slike, kolski raunar i odgovarajui softver.

Uvodni deo: 1) Koji materijali se koriste u graevini?
-prirodni i vetaki.Od prirodnih: pesak, ljunak, kamen, voda, od vetakih: elik,
staklo, plastika, cement, kre,...
2) Koji hemijski elementi spadaju u metale?
-Fe, Cr, Ni, Pb, Cu, Al, W, V, ...
3) Kada posmatramo delove automobila koje materijale prepoznajemo?
-pre svega elik, ali i gumu, plastiku, ...
Glavni deo:
Vrste materijala
Materijali su supstance od kojih se izrauju objekti. Kada je svesno upotrebljen kamen ili tap
nastao je materijal.
U zavisnosti od sastava, strukture i mikrostrukture, materijali se dele na:
- mainske materijale (metali i legure)
- polimere (plastini materijali)
- kompozitne materijale
- ostale materijale (pogonski, elektronski, pametni i biomaterijali, ...)
Mainski materijali
Najzastupljeniji su metali. Imaju kristalnu grau zbog ega su
dobri provodnici toplote i elektrine struje, mogu se plastino deformisati
(kovati, gnjeiti i sl.) i neporozni su. Retko se nalaze u elementarnom
obliku, ve u obliku rude. Iz ruda se dobijaju metali i legure, a
upotrebljavaju se za izradu raznih maina i ureaja.
-ta su legure?
Legura znai meavina (kod nas se upotrebljava i slitina), dobija se
slivanjem dva ili vie metala. Legure esto imaju svojstva koja metali
od kojih su dobijene nemaju.
elik
elik je legura gvoa i ugljenika (0.01-2,14%)C.
Proizvodi se u visokim peima koje su i do 100m visoke
U njihovu unutranjost slau se naizmenino slojevi
gvozdene rude i uglja. Ova masa se zagreva na 1500C.
Tada se gvoe iz rude mea sa ugljenikom iz uglja. Na dno se
cedi legura zvana liveno gvoe. Ono se dalje prerauje da bi
se dobio elik u obliku slabova, limova.
-sumpor i fosfor se uvek smatraju neistoama i izbacuju se iz
elika (recimo, sumpor eliku daje krtost, pa on puca kao kora
zrele lubenice, a smatra se da je Titanik upravo zbog toga i
potonuo, jer je kasnijim ispitivanjima utvreno da je njegov
elik bio bogat simporom)
-zbog toga se kroz visoke pei produvava kiseonik ( ) koji
za sebe vee sumpor (S) i u vidu sumpor-monoksida (SO)
i sumpor-dioksida (
) odlazi u atmosferu.
-osobine i primena:
elik je sive boje, dobro provodi toplotu, veoma izraene
vrstoe i tvrdoe, elastinosti, lako se obrauje rezanjem,
zavarivanjem i deformisanjem i podloan je koroziji.
elici su podeljeni u dve osnovne grupe i to:
prema sastavu:
1) elici sa negarantovanim hemijskim sastavom
2) elici sa garantovanim hemijskim sastavom
,a elici sa garantovanim hemijskim sastavom se dele:

uglje nini elici
odluujui uticaj na osobine ima
ugljenik, a legirajuih elemenata
nema u bitnim koliinama.
Prema nameni se dele na:
legirani elici
odluujui uticaj na osobine imaju
legirajui elementi. Dodaju se ili
ostavljaju u eliku radi poboljanja
osobina.
- konstrukcione
- alatne
-elike i legure sa naroitim fizikim svojstvima
Obojeni metali i njihove legure

U obojene metale spadaju svi metali izuzev gvoa i njegovih legura. Dele se na:
-teke obojene metale(Cu, Pb, Zn, Sn,...)>5kg/
-lake obojene metale (Al, Mg, Ti) <5kg/
Bakar (Cu) i njegove legure
Osobine: Bakar je crvenkasto braon boje, mek, vrlo velike toplotne i elektrine provodljivosti. Na
vazduhu ne podlee koroziji, ali usled dugog stajanja presvlai se zelenom patinom.
Upotreba: -za proizvodnju elektrinih provodnika
-delova maina
-cevi
-u elektronici
-za proizvodnju legura: mesing i bronza.
o mesing
Mesing je legura bakra, Cu i cinka, Zn( 30-40%)
Osobine: Mesing ima boju zlata, veliku gustinu, dobar je provodnik struje i toplote, otporan na
koroziju, srednje tvrdoe i vrstoe, veoma pogodan za obradu rezanjem, lako se lemi i lije.
Upotreba: -za izradu ukrasnih predmeta
-kondenzatora
-cevi za razmenjivae toplote
-za duboko izvlaenje aura
-izradu cevi, limova, ica, brava, zavrtnjeva.
o bronza
Bronza je legura bakra, Cu (najmanje 60%) i nekog legirajueg elementa po kome i dobija naziv:
kalajna, olovna, fosforna, aluminijumska bronza itd.
Upotreba: - izrada zavrtnja
-izrada armatura, zupanika, kuita
-izrada pumpi i turbina
-kouljica leita
-brodskih propelera
Aluminijum i njegove legure

Aluminijum je lak metal (=2,7 g/
). Polazna sirovina za dobijanje aluminijuma je boksit.
Osobine: lak metal, lako se oblikuje u icu i valja u limove, ima dobru elektrinu i toplotnu
provodljivost, otporan je prema koroziji, kao legiran zamenjuje bakar.
Upotreba: - u hemijskoj, prehrambenoj i graevinskoj industriji
- za automobilske i avionske delove
- kuhinjsko posue
Najpoznatije legure: sadre najmanje 87% aluminijuma (Al), a ostalo su razliiti dodaci. vrste su i
lako se obrauju. To su duraluminijum (pogodan za obradu), silume n (pogodan za livenje),
magnalijum.
Polimerni plastini materijali
Sve se vie primenjuju plastini materijali (plastine mase) tj. materijali na osnovu polimera.
Polimerni materijali se dele na: - vetake (plastika, elastomeri, lepkovi)
-prirodne (drvo, guma)
-animalne (kosti, koa)
Kompozitni materijali
Kombinovanjem vie materijala radi stvaranja novog koji poseduje bolja svojstva u odnosu na svojstva
pojedinanih komponenti dobijamo kompozitni materijal.
Upotreba: U visoko razvijenim transportnim sistemima vazduhoplovstva, formula 1, ...
Most od staklenih i ugljeninih vlakana
Boeing 787 dreamliner

Ovaj model aviona predstavlja poslednje udo avio-tehnike, 50 odsto je izraen od kompozitnih
materijala, a telo velike duine trebalo bi da avio-kompanijama donese utedu od stotina miliona dolara
u pogledu
utede
u
potronji
goriva
u odnosu
na druge
tipove aviona.
Boeing se nada da e prvi komercijalni model isporuiti krajem 2010. godine
Naime, veliki cilindrini delovi trupa e biti pravljeni od jednog komada kompozita, tj. karbon- fibera.
To ne samo da e uiniti strukturu vrstom, ve e eliminisati potrebu za detaljnim rastavljanjem
aviona pri revizijama ili veiti strah od zamora i korozije materijala. Dodue, Boing je razmatrao i tzv.
crni aluminijum, tj. kompozitne panele koji bi bili spajani poput metalnih, rafovima i nitnama, ali se
odluio za drugaiji, novi pristup. Naime, na kalup se namotava traka kompozita u vie slojeva,
natopljena polimerskim smolama, a onda sve ide u posebne pei, gde se pod pritiskom i toplotom
kompozitna obloga sjedinjuje i konano formira
keramiki materijali
Osobine: oni su tvrdi i krti materijali(imaju malu ilavost i plastinost). Dobri su toplotni i elektrini
izolatori, dobre su hemijske stabilnosti i visoke temperature topljenja.
Upotreba: tradicionalni keramiki materijali se koriste u graevinarstvu, a tehniki imaju iroku
primenu u mainskim konstrukcijama, elektrotehnici (topljivi osigurai, sijalina grla).
pogonski materijali
Pod pogonskim mainskim materijalima podrazumevamo goriva i maziva.
o
Gorivo koja u prisustvu kiseonika (oksidatora) i ponekad samo jedne varnice, moe da se zapali
i gori, oslobaajui veliku koliinu energije. Toplotna mo goriva je ona koliina toplote koja se
oslobaa pri potpunom sagorevanja goriva tj. koliina toplote (J) koju oslobaa jedinica mase ili
jedinica zapremine goriva. U zavisnosti od agregatnog stanja goriva mogu biti:
-tena (nafta i njeni derivati)
-gasovita (zemni gas)
-vrsta (ugalj, drvo, uran...)
-nafta je jo uvek najznaajnije teno gorivo. Sirova nafta (ugljovodonici) se zagreva na oko 360c i
frakcionom destilacijom se prerauje u benzin, dizel- gorivo, ulje za loenje, ulje za podmazivanje,
bitumen i dr.
-gasovita goriva se koriste u industriji, jer su jeftinija. Takoe se koriste butan i propan sabijeni u
eline boce (u tenom stanju).
-ugalj je najrasprostranjenije gorivo. Najkvalitetniji: antracit i kameni ugalj, zatim mrki, lignit i treset.
-uran gorivo za nuklearne reaktore.

o
Maziva podrazumevaju maziva ulja i mazive masti.
Maziva slue za podmazivanje jednostavnijih mainskih konstrukcija kako bi se smanjilo trenje i
habanje.
Savremeni mehanizmi zahtevaju vea optereenja, promenljive uslove eksploatacije, manje
zapremine ulja. Ulja za podmazivanje SUS motora treba da obavljaju 5 vanih funkcija: podmazivanje,
hlaenje, zaptivanje, pranje i zatita.
Zavrni deo: 1) ta su materijali?
-supstance od kojih se izrauju objekti, maine, alati,...
2) Kako se dele materijali?
-mainske, plastine, kompozitne, keramike i ostale.
3) Najzastupljeniji mainski materijali?
-metali i njihove legure i to legura gvoa elik, a i obojeni metali, laki i teki i
njihove legure: bakar(mesing, bronza), a od lakih aluminijum (duraluminijum, silumen, magnalijum).
4) Plastini materijali? (polimerni)
-vetaki (plastika, elastomeri, lepkovi); prirodni (drvo, guma), animalne (kosti,
koa)
5) ta su kompozitni materijali?
-dobijaju se kombinovanjem vie materijala, radi dobijanja novog, koji poseduje
bolja svojstva od pojedinanih komponenti.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
mainski
materijali
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta je mesing i za ta se koristi?

-mesing je legura bakra i cinka. Ima boju zlata, dobar je provodnik struje i toplote,
otporan na koroziju, lako se lemi i lije. Koristi se za izradu ukrasnih predmeta, kondenzatora, cevi,
limova, ica, zavrtanja i dr.
2) Aluminijum?
-lak, lako se oblikuje u icu i valja u limove, ima dobru elektrinu i toplotnu
provodljivost, otporan prema koroziji, zamenjuje bakar. Primenjuje se u hemijskoj, prehrambenoj,
graevinskoj, avio i automobilskoj industriji.
3) Koji su pogonski materijali?

-podrazumevaju se goriva i maziva. Goriva: nafta, zemni gas, ugalj, uran, a maziva: ulja
i masti.
Glavni deo:
Svojstva metala i legura
Svojstva metala svrstavaju se u etiri osnovne grupe:

fizika svojstva boja, sjaj, struktura, gustina, temperatura topljenja, elektrina i toplotna
provodljivost.
hemijska svojstva hemijski sastav i otpornost prema koroziji
tehnoloka svojstva ponaanje pri razliitim postupcima obrade: deformaciji, livenju, rezanju,
zavarivanju.
mehanika svojstva vrstoa, tvrdoa, elastinost, plastinost i ilavost.
o vrstoa podrazumeva otpor materijala na delovanje spoljanjih sila koje nastoje da izazovu
promenu oblika (da ga saviju npr.). U materijalu se javlja sila otpora (napon) = [ ]
o tvrdoa je otpor koji materijal prua pri prodiranju drugog tvreg materijala u njegov povrinski
sloj. Definie se otiskom koji utiskiva odreenog oblika i pod dejstvom odreena sile ostavlja na
povrini. Izraava se u [Pa], a postoji vie metoda utvrivanja tvrdoe (po Brinelu, Rokvelu i Vikersu).
o elastinost je sposobnost materijala da usled delovanja spoljanjih sila, delimino promeni oblik
i dimenzije, a po prestanku delovanja tih sila povrati svoj prvobitan oblik.
o plastinost je svojstvo materijala da pri delovanju spoljanjih sila trajno promeni svoj oblik.
o ilavost je svojstvo materijala da moe da podnese trajnu promenu oblika usled dejstva udarnih
sila, a da pri tom ne prsne.
o krtost je osobina suprotna ilavosti.
Ispitivanje vrstoe materijala
Neke materijale lake kidamo, a neke tee.
elino ue u odnosu na platneno ue izdrae mnogo
veu silu pre kidanja od platnenog ueta. Kod kidanja,
spoljanja sila razdvaja molekule materijala izmeu kojih
deluju privlane sile, a te sile imaju razliite vrednosti
za razliite materijale. vrstou metala na kidanje ispitujemo
kidanjem uzorka na mainama kidalicama. Uzorak se stavi
u eljusti kidalice, a sila deluje tako da ga rastee.
Uzorak je napregnut na istezanje. Instrumenti mere
intenzitet sile i izduenje uzorka.
Mehaniko ispitivanje materijala
Razni delovi maina su izloeni delovanju spoljanjih
sila (optereenja). Kaemo da su materijali izloeni naprezanju.
Dakle, unutar materijala se javlja otpor na spoljanja optereenja napre zanje tj. javlja se sila otpora
napon.
U zavisnosti od naina delovanja sila na telo, javljaju se razne vrste naprezanja:
o istezanje i pritisak
istezanje
pritisak
o savijanje
o smicanje
o uvijanje
Zavrni deo: 1) Nabrojite svojstva metala?

-fizika, hemijska, tehnoloka, mehanika.
2) Nabrojte mehanika svojstva.
-vrstoa, tvrdoa, elastinost, plastinost i ilavost.
3) Nabrojite vrste naprezanja koje se mogu javiti unutar tela kao posledica delovanja
spoljanjih sila?
-naprezanje na istezanje, pritisak (aksijalna), savijanje, uvijanje i smicanje.
Predmet:
Nastavna tema:
Merenje i kontrola 2(0+2)
Nastavna jedinica: Merenje, merna sredstva i kontrola: duine, ugla, mase i momenta. Razmeravanje
i obeleavanje na metalu
kola:
Razred:
VII
27-28.
- obrazovno- materijalni: uenici e se upoznati sa merenjem, mernim sredstvima kao i
postupkom razmeravanja i obeleavanjem na metalu.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da raspoznaju vrste materijala; da znaju ta znai
izmeriti neku fiziku veliinu; da znaju da izmere duinu pomou nonijusa i mikrometarskog
zavrtnja; da znaju da izmere uglove; da znaju da koriste terazije; da znaju da nanesu mere na metal.
- vaspitni zadatak: jaanje preciznosti i koncentracije; sticanje znanja i vetine u
rukovanju mernim instrumentima; jaanje svesti o preciznosti kao bitnom preduslovu u svim
oblastima ljudskog delovanja.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
merenje, merna
sredstva
ZAVRNI DEO:
komentar i
zakljuci
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: lenjir sa nonijusom, mikrometarski zavrtanj, apotekarske terazije; elina igla,
taka, metalni ugaonik.
Uvodni deo: 1) Navedite osnovne fizike veliine i njihove jedinice.(fizika 7.)
-duina[m], masa[kg], vreme[s], temperatura[K], jaina svetlosti[Cd], jaina struje[A],
koliina supstance[mol].
2) ta znai izmeriti neku fiziku veliinu?(fizika 7.)
-znai uporediti je sa istorodnom fizikom veliinom koja je uzeta za jedinicu.
3) Kako merimo masu? (fizika 7.)
-masu merimo vagom, ona je karakteristika svakog tela. Masa je mera inertnosti tela.
4) ta je moment sile? (fizika 7.)
-moment sile je jednak proizvodu sile i kraka sile M=F r.
5) Jedinica za moment sile je?

-[Nm]
Glavni deo:
Merenje, merna sredstva i kontrola
Merenje je tehniku postupak utvrivanja vrednosti zadate veliine izraene brojem i jedinicom
mere. Izmeriti neku fiziku veliinu znai uporediti je sa istorodnom veliinom koja je uzeta za jedinicu.
Kao rezultat merenja se dobija broj koji pokazuje koliko je puta merena veliina vea ili manja od
njene jedinice.
o merenje duine
Duinske mere se mere mernom letvom, mernim lenjirom ili mernom trakom. Ovaj pribor se
kortisti za brzo merenje kada se ne zahteva velika preciznost.
Merila sa nonijusom se koriste za preciznija merenja, sa preciznou oitavanja u mm, pa i stotih

delova milimetra.
o merenje pominim merilom
Milimetre oitavamo na
nepominoj skali i to cele
milimetre, a proitamo
onaj broj na koji nam
pokae tj. do kog doe
nula sa pomine skale.
Desete delove milimetra
oitavamo na pominom
delu sa nonijusom. Broj
desetina se oitava tako to
se trae: podeok sa
nepominog dela i podeok
sa pominog dela koji se
poklapaju i broji se koji je
to podeok po redu sa
pominog dela i taj broj
predstavlja broj desetih
delova milimetra.
o merenje mikrometrom
Mikrometar se koristi za
precizna merenja.
Broj celih i polovina
milimetara oitavamo sa
nepokretnog vretena(sa
njegove linearne skale), a
stote delove sa pokretnog
doboa.
Sa nepokretnog doboa oitamo: celih 6 mm(pomino vreteno

se nalo iza crte na nepokretnom dobou, koja oznaava 6mm), a
sa pokretnog doboa oitamo stote delove milimetra (i to onu cifru
na koju pokazuje sama linearna skala neporetnog doboa). U ovom
primeru to je cifra 28 tj. u pitanju je 0,28mm.
o kontrola duinskih mera
Kontrola duinskih mera se vri etalonima, kontrolnim listiima, ravama, epovima kontrolnim
ablonima.
o merenje uglova
Merenje uglova se izvodi uglomerima. Uglomeri mogu biti univerzalni ili optiki. Koriste se za
ocrtavanje i merenje uglova od . Kontrola veliine ugla izvodi se ablonima i ugaonicima.
o merenje mase
Masa je osnovna karakteristika svakog tela. Ona je mera inertnosti tela, jedinica je kilogram [kg].
Masa se meri vagom.(fizika 7.) Postoje razliite vrste vaga u zavisnosti od kapaciteta i preciznosti:
decimalna vaga, tehnika vaga, precizna vaga, analitika vaga i mikrovaga.
U zakoenom stanju na jedan tas terazija se stavlja

telo iju masu merimo, a na drugi tas teg poznate mase iz
seta tegova.
Otkoimo vagu i pratimo poloaj igle na skali. Ako je
na nuli, terazije su u ravnotei i zavrili smo merenje. Ako
terazije nisu u ravnotei (npr. telo pretee), zakoimo vagu
(spustimo tasove) i dodamo novi teg na tas sa tegovima.
Ponovo otkoimo terazije i pratimo poloaj igle na
skali. Ako je igla na 0, terazije su u ravnotei i zavrili smo
merenje.
Saberemo vrednosti tegova sa tasa i dobiemo masu
tela koje smo merili.
Tegovi mogu biti vrednosti i reda mg i g. Ovo su vrlo
precizne terazije i zovu ih i apotekarskom vagom.
o merenje momenta
Moment sile:
= x ,
gde je: M moment sile,

F intenzitet sile,
r krak sile (krak sile je normalno rastojanje od take oslonca
do pravca delovanja sile) fizika 7.
Momentom sile odreujemo sposobnost te sile da izazove rotaciju nekog tela koje ima neku
taku oslonca (okretanje francuskog kljua, volana, moment pritezanja vijanih spojeva, klackalica,
poluga, ...). Moment merimo tako to dinamometrom izmerimo intenzitet sile u [N], zatim lenjirom
izmerimo krak sile i mnoenjem odredimo moment sile.
o razmeravanje i obeleavanje na metalu.
Da bi se oblikovao neki predmet, odnosno da bi smo oblikovali
materijal (metal) tj. isekli po datim dimenzijama, potrebno je te dimenzije
naneti na metal (lim).
Linije obeleavamo elinom iglom, lukove odgovarajuim
estarom, a mesto za buenje takaem. Takoe se za crtanje koristi
metalni ugaonik, a u industriji se koriste odgovarajui abloni.
Zavrni deo: 1) ta je merenje, a ta kontrola?
-merenjem se dobija vrednost merene veliine i to koliko
je puta merena veliina vea ili manja od njene jedinice. Kontrolom se vri
uporeivanje, ne dobija se brojana vrednost ve se utvruje da li su
dimenzije radnog dela u okviru odreenih granica.
2) Opiite postupak merenja nonijusom?
-celi milimetri se opisuju oitavaju sa skale nepominog dela, a deseti delovi se
oitavaju sa pominog dela i to se broje crtice (na pominoj skali) koja se poklapa sa crtom na
nepominoj skali.
3) ta se meri vagom, a ta dinamometrom?
-vagom se meri masa tela, a dinamometrom se meri intenzitet sile.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
merenje, merna
sredstva
ZAVRNI DEO:
komentar i
zakljuci
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Opiite merenje terazijama.

-terazije se zakoe, pa se na tasove stavi telo iju masu merimo, a na drugi tas se stavi teg
poznate mase. Zatim se vaga otkoi i prati se poloaj igle. Ako se igla umiri na 0 zavrili smo merenje,
ako ne ponovo zakoimo terazije i dodamo sledei teg i ponavljamo postupak dok se ne uspostavi
ravnotea.
2) Kako merimo moment?
-dinamometrom izmerimo silu, krak sile lenjirom, mernom trakom... i pomnoimo:
M=Fr
3) emu slui elina igla?
-za obeleavanje tj. nanoenja dimenzija na metal, po kojim emo da taj metal seemo.
Glavni deo:
Merenje mernim sredstvima
-priprema mernih instrumenata: lenjira sa nonijuson, mikrometra, lenjira, mernih traka, terazija,
uglomera, dinamometra,...
-podeliti uenike u grupe (po mogustvu u grupe od po etiri uenika)
-podela zadataka grupama
I grupa
o Uenici dobijaju zadatak da izmere: duinu olovke, prenik olovke, duinu i prenik krede,
dimenzije gumice, spoljanji i unutranji prenik cevi.
o Merenja izvriti: metarskom trakom, lenjirom, nonijusom, mikrometrom.
o Rezultate zapisati
o Prokomentarisati rezultate merenja sa grupom uz donoenje odreenih zakljuaka:
-mikrometar daje najpreciznije rezultate i najmanju greku, zatim nonijus, a najgrublje
rezultate daju lenjir i metarska traka.
-preciznost instrumenta zavisi od veliine najmanjeg podeoka na njegovoj skali
-maksimalna greka koju merni instrument pravi iznosi polovinu njegovog najmanjeg
podeoka (npr maksimalna greka lenjira iznosi 0,5 mm).
II grupa
o Uenici dobijaju zadatak da nactraju: petougao, estougao, sedmougao
o Merenje uglova izvriti uglomerom
o Rezultate merenja zapisati
-preciznost uglomera iznosi koliko i vrednost najmanjeg podeoka tj. 1 stepen.
-maksimalna greka iznosi polovinu vrednosti najmanjeg podeoka tj. stepena.
III grupa
o Uenici dobijaju za zadatak da izmere terazijama mase: gumice, olovke, krede, rezaa.
o Merenja izvriti terazijama i kuhinjskom vagom
o Rezultate zapisati
-masa je aditivna veliina (tegove smo dodavali na tas terazija sve dokle nismo postigli
ravnoteu, a zatim smo sabrali mase tegova i dobili masu tela koje smo merili)
-preciznost terazija je vea od preciznosti kuhinjske vage i za terazije iznosi koliko i
masa najmanjeg tega, a za kuhinjsku vagu iznosi koliko vrednost najmanjeg podeoka.
IV grupa
o Uenici dobijaju za zadatak da uz pomo dinamometra i lenjira ili metarske trake odrede
moment potreban za: otvaranje vrata uionice,prozora, ormaria.
o Merenje sile izvriti dinamometrom, ali tako da vrata pokreemo preko dinamometra i to
priblino ravnomernom brzinom. Lenjirom ili metarskom trakom izmeriti krak sile (normalno
rastojenje od take oslonca vrata, a to su arke, do pravca delovanja sile tj. mesta gde smo zakaili
dinamometar.
o Merenje ponoviti vie puta, ali tako da u svakom sledeem merenju smanjujemo krak sile.
o Rezultate zapisati. (M=F r)
-moete li da prokomentariete tanost Arhimedove izreke: Dajte mi dovoljno veliku
polugu i vrst oslonac pokrenuu Zemlju ?
-sa smanjivanjem kraka sile morali smo da poveavamo intenzitet sile kako bi smo
postigli potreban moment za otvaranje vrata.
-poveanjem kraka sile lake otvaramo vrata (jer smanjujemo potreban intenzitet sile)
-na tome se zasniva princip poluge. Poveanjem duine poluge (kraka sile), smanjujemo
intenzitet upotrebljene sile, jer postiemo dovoljan moment za podizanje tereta.
-poveanjem duine poluge moemo podii tee predmete.
V grupa
o Uenici e dobiti za zadatak da elinom iglom na pocinkovanom limu obelee razvijeni
omota kocke, kvadra.
o prokomentarisati sa grupom uenika koje su alate tj. pribor koristili za crtanje, a koji alati bi im
trebali za crtanje npr razvijenog omotaa valjka (taka, estar, metalni ugaonik)
-ako bude dovoljno vremena grupe uenika e zameniti radna mesta.
Zavrni deo: Svaka grupa uenika e pred odeljenjem (svim ostalim grupama) opisati postupak rada
prilikom realizovanja svog zadatka, prokomentarisati rezultate merenja i izneti svoja zapaanja i
zakljuke vezane za svoj zadatak.
Predmet:
Nastavna tema:
Tehnologija obrade materijala 4(4+0)
Nastavna jedinica: Principi obrade metala skidanjem strugotine
kola:
Razred:
VII
29-30.
- obrazovno- materijalni: uenici e se upoznati sa osnovnim tehnolokim operacijama pri
obradi metala i to principima obrade metala skidanjem strugotine.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju principe obrade metala skidanjem
strugotine; da znaju koji procesi obrade tu spadaju; da znaju koji alati se koriste za mehaniku
obradu metala; da znaju za ta se koristi seka, turpija, testera; da znaju koje se maine koriste za
procese obrade metala skidanjem strugotine; da poveu zakone fizike sa principima obrade
strugom, glodalicom, builicom, brusilicom, rendisaljkom; da znaju njihove radne alate.
-vaspitni zadatak: upozanavanje sa tehniko-tehnolokim procesima i njihovim
proizvodima i uopte tehniko-tehnolokim okruenjem; razvijanje tehnikog miljenja i kulture.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: slike i eme, odgovarajui softver, raunar i video projektor.

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: Obnoviti znanje iz fizike 7. razred kroz odgovore na pitanja:

1) ta je poluga?
-poluga je kruto telo koje moe da rotira oko svoje take oslonca.
2) Da bi se telo pokrenulo da rotira potrebno je ?
-potrebno je postii odgovarajui moment neophodan za pokretanje tela M=F r [Nm],
gde je: F intenzitet sile izraen u [N]
r krak sile izraen u [m], to je normalno rastojanje (najkrae) izmeu take oslonca i pravca
delovanja sile.
3) ta se postie upotrebom poluge?
-poluga je telo koju pokree neki moment sile. Pri svom kretanju, poluga moe da
podigne neki teret. Poto na moment pored inenziteta sile utie i krak sile, eljeni moment se moe
postii i poveavanjem kraka sile. Dakle to je dua poluga postiemo moment dovoljan za podizanje
tereta, a uz upotrebu manje sile.
Glavni deo:
Principi obrade metala skidanjem strugotine
Obrada metala se obavlja raznim postupcima i to u zavisnosti od njegovih mehanikih, fizikih i

hemijskih svojstava.
Svi postupci obrade metala se mogu svrstati u dve osnovne grupe:
-skidanjem strugotine me hanika obrada
-bez skidanja strugotine plastina obrada
Obrada metala skidanjem strugotine ili mehanika obrada obavlja se: rezanjem, turpijanjem,
struganjem, glodanjem, rendisanjem, bruenjem, buenjem, izradom navoja.
Princip obrade metala skidanje m strugotine se zasniva na rezanju metala klinastim seivom
razliitih oblika, pri emu se zbog sile prodiranja odvajaju estice metala strugotine i postie se
eljeni oblik predmeta.
Prema nameni sve alate i sredstva za mehaniku obradu svrstavamo u:
- pribor za merenje i kontrolu i obeleavanje
- sredstva za prihvatanje i dranje alata i predmeta
- alat za obradu metala
Sredstva za prihvatanje i dranje alata i predmeta
Osnovno sredstvo za prihvatanje i dranje
predmeta obrade jeste stega (mengele).
1-nepokretni deo eljusti
2-pokretni deo eljusti
3-navojno vreteno
4-ruica za okretanje
5-povrina za ravnanje
6-navrtka
U toku rada s metalom javlja se potreba za

pridravanjem manjih predmeta. Tada se sluimo
runom stegom ili kletima.
Alat za obradu metala

seka
se koristi za presecanje radnih komada. Koristi se i za
izradu lebova i proreza. Obrada metala sekaem
sastoji se u utiskivanju reznog klina u materijal udarcima
ekia pri emu se stvara strugotina.
Stega
testera
je alat sa nizom kaljenih zubaca koji su naizmenino
zakrenuti u stranu (cik-cak) ime se obezbeuje prolaz
testere kroz materijal bez suvinog trenja.
Testerisanjem se: preseca materijal, usecaju lebovi i
kanali.
Testere mogu biti rune i mainske. Kod runih
list testere je uvren u metalni luk (ram). Svaki zubac
predstavlja seivo u obliku klina. Da bi testera rezala
unapred u tom smeru treba postaviti zupce.
Runa testera za metal:

1 ram (okvir) testere
2 list
3 vijak za pritezanje lista
turpije
slue za ravnanje povrina predmeta, za izradu
lebova i useka.
Turpije se dele prema obliku: ravne, etvrtaste, trouglaste, okrugle, poluokrugle...
Prema kvalitetu: grube, srednje i fine
Prema narezu: jednosene, dvosene i sa ukrtenim narezom.
Zavrni deo: 1) Kako se mogu podeliti postupci obrade metala?
-mogu se svrstati u dve grupe i to: obrada metala sa
skidanjem strugotine i obrada metala bet skidanja strugotine.
2) Na emu se zasniva proces obrade metala skidanjem
strugotine?
-zasniva se na rezanju metala klinastim seivom razliitih oblika pri emu se zbog sile
prodiranja (smicanja) odvajaju estice metala strugotine.
3) Koji alati spadaju u rune mainske alate?
-sekai, testere, turpije
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
ponavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala skidanjem
strugotine
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
35
5
Uvodni deo: 1) Za ta se koristi seka?

-za presecanje radnih komada, za izradu lebova i proreza udarcima ekia.
2) Za ta se koristi testera?
-preseca se materijal, izrauju se lebovi i kanali.
3) Za ta se koriste turpije?
-za ravnanje povrina, za izradu lebova i useka.
Glavni deo:
Maine za obradu metala skidanjem strugotine
Za bri, laki i vei broj proizvoda konstruisane su raznovrsne alatne maine: strugovi, glodalice,
rendisaljke, brusilice, builice.
Sve one obrauju metal skidanjem strugotine i pri tome koriste odreen alat pa se zovu alatne
maine. Karakteristino za svaku alatnu mainu jeste da ima nakmanje dve vrste kretanja u svom radu:
glavno kretanje i pomono kretanje.
Glavo (radno) kretanje alata jeste ono pri kom se skida strugotine s materijala.
Pomonim kretanjem (pomakom) pomie se samo alat ili predmet koji se obrauje.
Princip rada svake alatne maine zasniva se na zakonima fizike prostih maina: poluga, klin, strma
ravan, toak i dr. Savremene maine su automatizovane. Maine se najpre programiraju, unose se
odgovarajue naredbe za izvrenje programa, a nakon toga ona automatski obavljaju zadate operacije.
Struganje
Maine na kojima se izvodi struganje
jesu strugovi. Struganjem se oblikuju
predmeti cilindrinog (valjkastog) oblika
skidanjem strugotine. Predmet obrade rotira,
noevi se pomeraju popreno (po y-osi) i
uzduno (po x-osi).
- tangencijalna komponenta otpora rezanja

(glavni otpor rezanja)
- radijalna komponenta rezanja (poklapa se
pravcem prodiranja alata, otpor prodiraju
alata u materijal)
- aksijalna komponenta (otpor pomonom
kretanju)
Glodanje
Glodalice su maine kojima se izvodi glodanje.
Glodanjem se oblikuju: ravne povrine, lebovi,
profili, zupanici.
Alat: glodala sastavljena od vie otrica razliitog
oblika i veliine.
Kretanje: glodalo se obre, a uvreni predmet se
postepeno pomera.
Glodanje: princip rada

Glodalica
Razne vrste glodala
Buenje
Builice slue za izradu i obradu otvora i rupa na metalu.
Alat: spiralna burgija, a mogu biti za drvo, metal, beton,
pa se razlikuju po nainu izrade, vrstoi itd.
Kretanje: glavno obrtno i pomono pravolinijsko
kretanje izvodi burgija.
Builice mogu biti: rune, rune elektrine ili stone
builice i maiske builice (preko 10)
Runa elektrina builica
Stona builica
Rendisanje
Maine: rendisaljke
Rendisanjem se oblikuju: ravne povrine, lebovi i profili.
Alat: no za rendisanje.
Kretanje: uvreni predmet se kree pravolinijski du
dugohodne (uzdune) rendisaljke. Alat se pomera posle svakog
hoda. Kod kratkohodne rendisaljke uvren predmet stoji,
a rendisaljka se kree.
Bruenje
Maine brusilice. Brusilice slue za: zavrnu finu
obradu ravnih, cilindrinih i profilisanih povrina.
Bruenjem se i otri alat, seku ipke, cevi i trake.
Kretanje: alat izvodi obrtno kretanje, a predmet bruenja
pravolinijsko.
Alat: tocila tj. brusne ploe raznih oblika (u obliku debljih traka
ili tankog slija na tabacima ili trakama platna ak i papira).
Brusna povrina se sastoji od zrnaca korunda, Si karbida
ili praha industrijskog dijamanta slepljenih keramikim vezivom.
Brusilice mogu biti: stone ili nepokretne, rune ili prenosive
i elektrine.
Runa brusilica
Bruenje
Zavrni deo: 1) ta su alatne maine?

-to su maine koje obrauju metal skidanjem strugotine i pri tome koriste razliit alat
(noeve, glodala,...).
2) Na emu se zasniva princip rada ovih maina?
-zasniva se na zakonima fizike tj. na principu rada prostih maina: poluge, klina, strme
ravni.
3) ta se izvodi struganjem?
-oblikuju se predmeti cilindrinog (valjkastog) oblika. Alat je strugarski no koji se
kree aksijalno (po uzdunoj osi) i radijalno u odnosu na predmet obrade.
4) Kuhinjski no bi smo naotrili?
brusilicom.
5) Otvori i rupe se izrauju?
-builicom
Predmet:
Nastavna tema:
Tehnologija obrade materijala 4(4+0)
Nastavna jedinica: Principi obrade metala bez skidanja strugotine
kola:
Razred:
VII
31-32.
- obrazovno- materijalni: uenici e se upoznati sa osnovnim tehnolokim operacijama pri
obradi metala i to principima obrade metala bez skidanja strugotine, nainima spajanja metalnih
delova kao i merama zatite.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju principe obrade metalabez skidanja
strugotine; da znaju da je to plastina obrada; da znaju ta ovi procesi obuhvataju; da znaju ta je
livenje, deformisanje i to: kovanje, izvlaenje, savijanje, istiskivanje, valjanje, odvajanje; da znaju
da veze mogu biti raskidive i neraskidive; kako se izvode razdvojive, a kako nerazdvojive veze; da
znaju mere zatite na radu.
-vaspitni zadatak: upozanavanje sa tehniko-tehnolokim procesima i njihovim
proizvodima i uopte tehniko-tehnolokim okruenjem; razvijanje tehnikog miljenja i kulture;
jaanje svesti o potrebi primena mera zatite na radu.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5

Uvodni deo: 1) ta spada u osobine (svojstva) metala i legura?
-spadaju: fizike, hemijske, tehnoloke i mehanike osobine.
2) ta spada u ove osobine?
-u fizike: boja, sjaj, gustina, struktura, temperatura, topljenja, elektrina i toplotna
provodljivost.
-u hemijske: hemijski sastav i otpornost prema koroziji.
-u tehnoloke osobine: ponaanje pri razliitim postupcima obrade: deformaciji,
livenju, rezanju.
-u mehanike osobine: vrstoa, tvrdoa, elastinost, plastinost, ilavost i krutost.
3) ta je elastinost, a ta plastinost?
-elastinost je sposobnost materijala da usled delovanja spoljanjih sila delimino

promeni oblik i dimenzije, a po prestanku delovanja tih sila povrati svoj prvobitan oblik.
Plastinost je svojsvo materijala da pri delovanju spoljanjih sila trajno promeni svoj oblik.
ilavost je osobina tela da pri delovanju udarnih sila, trajno promeni svoj oblik, a da pri tom ne
prsne.
Glavni deo:
Obrad metala bez skidanja strugotine
Obrada metala bez skidanja strugotine obuhvata: - livenje

-deformisanje
-spajanje
-termika obrada
Ovi postupci se koriste za izradu grubljih predmeta i polufabrikata. Svi navedeni postupci
obrade se ostvaruju bez stvaranja strugotine. Metali imaju dobre elastine i plastine osobine (kao i
ilavost).
Livenje
Za postupak livenja metal treba zagrejati do
take topljenja (istopiti ga) i izliti ga u pripremljen kalup.
Tako dobijen proizvod naziva se odlivak. Veina metala
i legura se dobro lije, a najee se lije sivi liv i legure
obojenih metala. Ovako se mogu izraditi i vrlo komplikovani
predmeti, nema otpada materijala (ili je vrlo mali).
Kvalitet obraene povrine je mali.
1 kalup
2 odlivak
Deformisanje
Deformisanje je nain obrade metala u toplom stanju (moe i u hladnom), jer se tada poveava
njihova plastinost. U zavisnosti od oblika radnog predmeta, maine i alata, razlikujemo:
-sabijanje (kovanje)
-izvalaenje
-istiskivanje
-valjanje
-savijanje
-odvajanje
o kovanje
ili sabijanje se izvodi udarcima kovakog ekia ili pritiskom prese
pri ;emu se materijal deformie. Moe se izvesti kao slobodno
kovanje (runim, mainskim ekiem ili kovakim presama) ili
kao kovanje u kalupima. postupak obrade slobodnog kovanja:
obradak se zagreje do odreene temperature kovanja, postavlja se na nakovanj i udara runim alatom ili
pritiska mainskim maljem ili presom.
o izvlaenje
izrauju se delovi od lima pri serijskoj i masovnoj proizvodnji.
Izrauju se rotacioni delovi, kutijasti i sloeni delovi. Pripremak
je u obliku ravnog komada lima krunog ili nekog drugog oblika.
Ovim postupkom se izrauju erpe, lonci i sl.
o savijanje
je oblikovanje materijala pro kome ne nastaju vee promene preseka.
Na mestu savijanja javlja se lokalna deformacija: spoljna vlakna se
isteu, unutranja sabijaju, a sredinja vlakna ostaju nepromenjene
duine. Razlikuju se dve vrste savijanja: fazonsko (korienjem
runog alata i stega ili mainsko korienjem presa) i kruno
korienjem maina sa valjcima za savijanje lima).
o istiskivanje
izrauju se uplja i puna rotaciona tela prostijeg, ali i sloenijeg oblika.
Izrauju se aure, ivije, zakivci, razni plastini predmeti.
o valjanje
Valjanjem se obrauju polugotovi proizvodi, kako u toplom
tako i u hladnom stanju. Postupkom valjanja se izvodi pomou
dva obrtna valjka koji uvlae materijal, deformiu ga pritiskom,
smanjuju mu presek tanje ga, pri emu se poveava duina
profila i dolazi do jaanja materijala (pa ga treba ariti). Primenjuje
se u elezarama
o odvajanje
je postupak kada se odvaja jedan deo lima od drugog.
Moe se izvesti:
-odsecanjem (seenjem)
kao alat se koriste makaze: rune makaze(do 1mm debljine) i
stolne makaze (za veu debljinu), imaju duu drku (znai vea
poluga pa i vea sila na mestu rezanja).
Rune makaze
Stolne makaze
-probijanje i presecanje
izvode se odvajanjem materijala po otvorenoj odnosno
zatvorenoj konturi odgovarajuim alatima na mehanikim
i hidraulinim presama, a ponekad i runo.
Izrauju se otvori (probijanjem) ili unutranja kontura
probojcima, a prosecanjem: spoljanja kontura radnog
predmeta prosekaima
Zavrni deo: 1) ta znai plastina obrada metala?
-znai obradu bez skidanja strugotine.
2) Koji su postupci obrade metala bez skidanja strugotine?
-livenje, deformisaje, spajanje i termika obrada
3) ta spada u procese deformisanja?
-kovanje, izvlaenje, istiskivanje, valjanje, savijanje i odvajanje.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta je odlivak?

-proizvod dobijen livenjem.
2) Kako se dobijaju rotacioni, kutijasti delovi, erpe?

-dobijaju se izvlaenjem. Uareni lim se postavlja na matricu, privruje stegama i
dejstvom klipa na lim on se deformie izvlai i dobija se npr. erpa.
3) Kako moe da se savija lim?
-moe fazonski tj. upotrebom runog alata i stega ili korienjem presa i kruno
savijanje korienjem maina sa valjcima.
Glavni deo:
Spajanje metalnih delova i mere zatite na radu
Lim je poluproizvod od metala od koga se kasnije sklapaju razni aparati, ureaji i maine.
Spojevi mogu biti: - razdvojivi i
- nerazdvojivi
Spajanje razdvojivom vezom
Elementi razdvojive veze su takvi gde se spajanje i razdvajanje elemenata vri tako da ne dolazi
do oteenja, a pogotovo ne do trajnog deformisanja. Ovakve veze se ostvaruju: navojnim vezama,
veze klinovima, presovani sklopovi itd.
Najee se izvode: - vijcima sa navrtkom (vrsti posredni spoj)
-vrsti neposredni spoj (navija se cev na cev; parovodi, vodovodne cevi i sl)
-pokretni spoj (runa dizalica)
Vijak i navrtka se steu razliitim vrstama
kljueva: viljukasti, okasti, imbus, cevasti (nasadni)
Spajanje nerazdvojivom vezom

Nerazdvojive veze su takve veze gde se ne mogu rastaviti na sastavne delove, a da pri tom ne doe
do trajne deformacije. Dakle primenjuje se kod trajnog spajanja mainskih delova. Spajanje se
najee izvodi: - zakivanjem
- lemljenjem
-zavarivanjem
o zakivanje
Zakivanje je postipak spajanja zakivcima koji su od
istog materijala kao i predmet koji se zakiva. Zakivci se
sastoje od glave i tela i mogu biti razliitih veliina i
oblika, a izrauju se od razliitih materijala: elika, bakra
aluminijuma itd
o lemljenje
Lemljenje je postupak spajanja metalnih delova
pomou rastopljenog dodatnog materijala lema.
Razlikujemo dve vrste lemljenja: - meko (temperatura lema do 450c)
-tvrdo (preko 450c)
Da bi se poboljalo kvaenje osnovnog materijala lemom i
zatitio metal i rastopljeni lem od oksidacije upotrebaljavaju se
specijalni dodaci: dezoksidatori (boraks, vodeni rastvor cink- hlorida,
paste i dr.). Pored ovih dezoksidatora i lemilice potrebna nam je i tinolica (lem u obliku cevice ispunjen pastom za lemljenje).
o zavarivanje
Zavarivanjem se ostvaruje vrlo vrst, nepropustan i nerazd vojiv spoj.
Pri zavarivanju se trajno spajaju istorodni metali najee elik. Mesto
spajanja dva materijala se zove var.
Postupak zavarivanja se izvodi najee na dva naina:
-elektroluno i
-autogeno (gasno)
Kod elektrolunog zavarivanja proputa se struja
preko elektroda kroz radni predmet. Prilikom proticanja struje
razvija se visoka temperatura koja topi elektrodu i njome se
popunjavamesto koje varimo var.
Kod autogenog zavarivanja koristi se boca sa
kiseonikom i boca sa acetilenom, pri emu se stvara plamen
koji se ragulie tako da se razvije visoka temperatura kojom
se topi materijal (elektroda).
o lepljenje
Lepljenje je postupak spajanja nerazdvojivom vezom koji je vrlo rairen zbog dobrih osobina
savremenih lepila. Prednost lepljenja jesu male dimenzije i masa spoja, mogunost spajanja razliitih
materijala koji se drugim postupcima ne mogu spojiti npr. metal-plastika, metal-staklo, metal- guma.
Velika prednost je i mogunost popravljanja spoja. Za trenutno lepljenje se koriste:
-cijano-akrilatna lepila
-epoksidna lepila (za metal-keramiku)
-poliuretanska lepila (poseduju veliku elastinost i ilavost)
Mere zatite na radu

o Korienje zatitne opreme (zatitne naoare, rukavice kecelje, mantili, zatitna obua)
o Osnovna pravila rada: korienje ispravnog alata, pravilno rukovanje i maksimalna panja i
koncentracija, a u koli: bez okupljanja oko radnih mesta, elektrini alat koristiti samo u prisustvu
nastavnika, oistiti radno mesto.
o Pri zavarivanju: radnici treba da imaju
zatitne tamne naoare (pogotovo zbog acetilena
kod gasnog zavarivanja), noenje konih rukavica i kecelje,
paljivo postupati sa bocama kiseonika i acetilana (zbog
opasnosti od eksplozije)
-Kod elektrinog zavarivanja: zbog prtanja uarenog
metala unaokolo potrebna je maska sa zatamljenim prozoriem,
kona kecelja, rukavice
Zavrni deo: 1) Kakvi spojevi mogu biti?
-raskidivi (koji mogu da se rastave bez oteenja)
i neraskidivi (gde se elementi ne mogu rastaviti, a da se ne deformiu)
Elektroluno zavarivanje
2) ta spada u raskidive, a ta u neraskidive spojeve?

-U raskidive spojeve: veze zavrtnjima, klinovima
presovanje. U neraskidive: varenje, lemljenje, lepljenje, zakivcima.
3) Gde se koristi spajanje zakivanjem?
-u mainskoj industriji, brodogradnji, na onim
mestima gde e biti delovanja promenljivih sila (elastinije veze).
4) Kakvih vrsta zavarivanja ima?
-elektrluno i autogeno (gasno).
Autogeno zavarivanje
5) Navedi neke od mera zatite na radu?
-pravilno rukovanje alatom, korienje ispravnog alata i maina, upotreba zatitnog
odela (uredno zakopano, vezane kose i sl.) maksimalna panja i koncentracija...
Predmet:
Nastavna tema:
Maine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Osnovni pojmovi i principi rada maina i mehanizama
kola:
Razred:
VII
33-34.
- obrazovno- materijalni: uenici e se upoznati sa principima rada prostih maina:
poluge, strme ravni, klina, toka, valjka i koturaa.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju princip rada poluge; ta je moment sile,
da se upotrebom poluge postie uveenje sile; da znaju za jednostrane, dvostrane poluge i poluge
kod kojih sila zauzima sredinje mesto izmeu take oslonca i sile otpora; da znaju gde se sve
upotrebljava ovaj princip; da znaju princip strme ravni; da znaju da se tako tela lake podiu na
eljenu visinu; da znaju da je to zato to se teina razlae na komponente; da znaju kako se razlau
sile (vektori); da znaju princip rada klina i koturaa; da se kod njih takoe postie uteda u sili, jer
savlaujemo samo komponente (deo) teine tela.
-vaspitni zadatak: uoavanje tesnih veza tehnikog okruenja i prirodnih nauka i zakona;
jaanje i razvijanje tehnikog miljenja i kulture.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
proste maine i
mehanizmi
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5

Uvodni deo: Kroz razgovor i odgovore na pitanja obnoviti znanja iz fizike:
1) ta je sila?
-sila je mera uzajamnog dejstva, oznaava se sa F jedinica Njutn [N]. Sila je vektorska
veliina to znai da je u potpunosti odreena svojim pravcem, smerom, intenzitetom i napadnom
takom.
2) ta se sa vektorima moe raditi?
-mogu se slagati i razlagati, a grafiki se predstavljaju orjentisanom dui koja e biti kraa
ili dua u zavisnosti od svog intenziteta.
3) Odredi rezultantu:
4) ta je poluga?
-poluga je kruto telo koje moe da rotira oko nepokretnog oslonca.
5) ta je moment sile?
-M = F r , proizvod intenziteta sile i kraka sile.
Glavni deo:
Osnovni pojmovi i principi rada maina i mehanizama
Mehanizmi slue za prenoenje kretanja ili za pretvaranje jedne vrste kretanja u drugo. Svaka
maine je sastavljena od mnogo delova i razliitih mehanizama. Oni su meusobno slini: vijci,
navrtke, zakovice, osigurai, zupanici, kainici, lananici.. Delovi i mehanizmi se razlikuju po
veliini, materijalu i obliku, a namena im je ista.
Mehanizmi su podsklopovi sastavljeni od dva ili vie elemenata koji su meusobno tako
povezani da kretanje jednog elementa izaziva odreeno kretanje ostalih delova.
Princip poluge
Poluga je kruto telo koje moe da rotira oko nepokretnog oslonca pri emu moe da savlauje
silu otpora. Moemo rei i da je poluga prosta maina
koja moe da menja intenzitet sile. Polugu ine tri osnovna
elementa: aktivna sila (taka u kojoj delujemo silom)
centar obrtanja (taka oslonca O)
otpor (sila koju savlaujemo)
Poluga moe biti:
-prva vrsta (dvostrana poluga), kada se taka oslonca O
nalazi izmeu sile F i sile otpora (napr. teine Q).
Kod translatornog kretanja smo videli da sila veeg
intenziteta daje telu uvek vee ubrzanje, dok kod obrtnog
Dvostrana poluga (klackalica)
kretanja to nije uvek tako, ve ista sila moe razliito da
Q 1 - teina prvog deaka
obre telo. Obrtanje tela ne zavisi samo od intenziteta sile
Q 2 - teina drugog deaka
ve i od njenog kraka. Da bi se telo koje se obrtno kree
a krak tereta Q 1
pokrenulo potreban je moment! :
= x ,
b krak tereta Q 2
Potreban moment sile dobijamo delujui silom F
O taka oslonca
na odreenom rastojanju od take oslonca O. Da bi smo dobili
potreban moment ne moramo da poveavamo intenzitet sile,
ve moemo da poveamo krak sile (duinu poluge) i da opet
proizvedemo potreban moment. Dva deaka e moi da se klackaju
ako manji deak priozvede potreban moment(koji e biti jednak
momentu teeg deaka). Treba da sedne dalje od take oslonca,
nego tei deak, pa e im tako momenti biti jednaki: M1 =M2
Rimski kantar je dvostrana poluga. Sa obe strane take oslonca se
nalaze sile tereta Q i sila F koju proizvodi pokretni teg. Poluga e
biti u ravnotei tj. izmeriemo teinu tereta kada su momenti jednaki:
MT = MF
Qb=Fa
Rimski kantar
-druga vrsta (je dnostrana poluga)

Kada pod teak teret podvuemo jedan kraj poluge
, a na drugom kraju podloge delujemo silom elei
da podignemo teret onda je to jednostrana poluga.
Potreban moment za podizanje tereta proizvodimo
delujui silom na drugom kraju poluge. to je taj krak sile
dui, lake emo postii potreban moment.
-trea vrsta
Aktivna sila zauzima sredinji poloaj izmeu sile
otpora i take oslonca. Takva poluga je pinceta.
Dakle, kako je lake podii teret, sa polugom ili bez nje? (navedi neki primer)
Lake je sa polugom. Kada odvremo neki zavrtanj koristimo dugake kljueve (to je zavrtanj vei
koristimo i dui klju). Na taj nain postiemo potreban moment: smanjujemo siliu, ali poveavamo
krak sile pa mnoenjem opet dobijamo potreban rezultat moment.
Kvaka na vratima se nalazi na suprotnom kraju od take oslonca(arki), kljeta, eki, makaze,...
Princip strme ravni
Koristimo je za podizanje velikih tereta. Kao strmu ravan koristimo recimo dasku iji jedan kraj
postavimo na eljenu visinu, a du daske guramo ili vuemo teret. Za to e nam trebati manja sila nego
kada bi smo hteli da podignemo teret vertikalno uvis.
Na strmoj ravni teina tela se
razlae na komponente: Fn sila
koja normalo deluje na podlogu
i silu Fa koja deluje na telo
niz strmu ravan. Ako elimo
da ga guramo uz strmu
ravan, potrebno je da savladamo
silu Fa (koja je manja od Q):
F > Fa
Da bi smo podigli
teret, potrebno je delovati
silom: F > Q
Zavrni deo: 1) ta je poluga?

-prosta maina koja moe da menja intenzitet sile. Sobzirom da za telo koje se obre je
potreban moment za obrtanje, koristei polugu proizvodimo taj moment.
2) Navedite primer gde se koristi princip poluge?
-makaze (za hartiju, lim, voe, ivu ogradu,...), kljeta, otvara za flae, pajser, klju za
vijke,...
3) Zato se koristi princip strme ravni, navedite neki primer.
-zato to gurajui telo uz strmu ravan, savlaujemo samo jedan deo (komponentu) teine
Q, a ne celokupnu teinu. Primer: guranje graevinskih kolica preko daske na viu etau ili kamion.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
proste maine i
mehanizmi
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
35
5
Uvodni deo: Obnavljanje znanja iz fizike kroz odgovore na pitanja:

1) ta je sila trenja?
-sila trenja je sila otpora sredine, uzrok nastanka su neravnine na dodirnim povrinama
dva tela.
2) Kojih vrsta trenja ima i koje je manje?
-trenje klizanja i trenje kotrljanja, a manje je trenje kotrljanja.
3) ta su vektorske veliine i kako se slau?
-veliine koje su u potpunosti odreene intenzitetom, pravcem i smerom su vektorske
veliine.
Glavni deo:
Princip klina
Primenjen je na alatu koji ima otricu u obliku klina: no, sekira, testera, seka, turpija, ... Klin se
dobija spajanjem dve strme ravni.
F1
F2
F1
F2
Sila kojom se deluje na gornju povrinu klina, prenosi se na bone strane klina. Zato se lake see
otrim noem ili testerom?
Iz prikazanih slika se vidi da sila kojom delujemo na gornju povrinu klipa se prenosi na bone
strane klina tj. dolazi do njenog razlaganja na dve komponente koje su normalne na bone stranice
klina. Za manji ugao vrha klina(otriji klin) ugao meu komponentamaje vei, pa e za datu silu te
komponente biti due, a one su te koje vre razdvajanje tela(seku predmet).
Toak, valjak, kugla
Toak je u istoriji saobraaja najvei pronalazak. Za sve ove proste maine i alate je zajedniko to
to imaju malu dodirnu povrinu sa podlogom, omoguavaju podjednako kretanje u svim pravcima i
smerovima. Kugla se pri tom koristi u razliitim alatima i mainama(kotrljajui leajevi na primer).
Teke predmete su ljudi odavnina premetali kolima sa tokovima ili postavljanjem debala ispod tereta
koji su gurali.
Zato?
Zato to je trenje kotrljanja manje od trenja klizanja.
Koturovi
esto se koriste za podizanje tereta. Kotur predstavlja uebljeni toak preko koga se nabaci ue.
F1
F2
Nema utede u sili prilikom

podizanja tereta, ali je
olakavajue to to silu F moemo
lake da proizvedemo(potpomo-
F1
F2
F4
Da bi se podogao teret Q, potrebno

Teret Q podie sila R tj.
je proizvesti silu R (R>Q). Sobzirom njene 4 komponente (jer
da teret Q, nose dva ueta, potrebnu
teret nose 4 uadi).
silu R e proizvesti dve komponente
F1 = Q/4. Treba delovati
gnemo se sopstvenom teinom tela). F1 i F2 : F1 =F2 =Q/2. Potrebno je delovati silom: F>F1 . Dakle,
silom: F>F1 . Dakle imamo dvostruku
postiemo etvoro utedu u sili.
struku utedu u sili.
Zavrni deo: 1) ta su mehanizmi?
- mehanizmi su podsklopovi sastavljeni od dva ili vie elemenata koji su meusobno tako
2) Objasnite Arhimedovu izreku: Dajte mi dovoljno dugaku polugu i vrst oslonac i
pokrenuu Zemlju!
-dovoljno dugakom polugom (krakom sile) i uz upotrebu male sile, moemo postii
potreban moment.
3) Zato je lake sei otrim noem?
- kad je seivo otro (malog ugla vrha otrice), sila kojom delujemo na no se razlae na
komponente normalne na strane seiva noa (znai ugao izmeu komponenti je vei), pa su i njihovi
intenziteti veu. Dakle, dobijamo vee sile koje razdvajaju telo (seku ga).
4) Zato je lake podizati teret uz strmu ravan?

-teina tereta se razlae na dve komponente (koje su manjeg intenziteta od same teine
Q tereta). Jedna komponenta deluje normalno na strmu ravan F n , koja teret dri i dalje zalepljenog za
podlogu tj. strmu ravan i na komponentu F a koja deluje niz strmu ravan i gura telo niz stmu ravan.
Ukooko elimo da teret guramo uz strmu ravan, moramo da savladamo samo komponentu F a koja je
deo teine Q.
5) Zato koristimo koturae prilikom podizanja tekih tereta?
- Teina tereta Q se podie silom koja je suprotnog smera od same teine Q, a koja se
razlae na onoliko komponenti koliko ima parova koturova tj. koliko ima noseih uadi.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Osnovni pojmovi i principi rada maina i mehanizama
kola:
Razred:
VII
35-36.
- obrazovno- materijalni: analiza percepcije pojmova vezanih za mehanizme i
princip poluge, klina, strme ravni, koturaa.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju ta je moment sile, ta je
primenu poluge i ta se time postie; vrste poluge; ta je strma ravan; ta se postie
primenom i zato; princip rada koturaa; princip klina; primena klina.
-vaspitni zadatak: uoavanje tesnih veza tehnikog okruenja i prirodnih nauka i
jaanje i razvijanje tehnikog miljenja i kulture.
maine;
poluga;
njenom
zakona;
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
proste maine i
mehanizmi
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
35
5

Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje emo utvrivati uz naglaavanje korelacije sa gradivom
fizike i to kroz razgovor i odgovore na pitanja:
1) ta je sila?
-sila je mera uzajamnog dejstva izmeu dva ili vie tela. To je vektorska veliina to
znai da je u potpunosti odreena svojim intenzitetom, pravcem i smerom (i napadnom takom).
2) ta je teina?
-sila kojom telo deluje na podlogu na kojoj se nalazi ili zatee konac o koji je obeeno.
Znai to je vektorska veliina koja je po svemu ista sa gravitacionom silom osim po napadnoj taki.
3) ta se moe raditi sa vektorima?
-mogu se slagati i razlagati.
4) Kada e se neko telo pokrenuti?
- samo ako ga neka sila na to primora tj. ako rezultanta svih sila koje deluju na telo nije
jednaka nuli.
5) Kako glasi Njutnov zakon i o emu on govori?

-F = m a. Sila je jednaka proizvodu mase i ubrzanja. On govori o tome da je a ~ F tj. da
sila veeg intenziteta koje deluje na telo izaziva i vee ubrzanje i obrnuto.
Glavni deo: Obnavljanje gradiva kroz odgovore na pitanja.
1) ta su mehanizmi?
- mehanizmi su podsklopovi sastavljeni od dva ili vie elemenata koji su meusobno tako
2) ta su maine?
-maine su sastavljene od mnogo delova i mehanizama, a slua da pompgnu oveku u
obavljanju mnogo poslova. One ostvaruju mehaniko kretanje, transformiu energiju, materijale i
informacije.
3) Koje su prve proste maine koje je ovek koristio i koristi?
-to su poluga, klin, strma ravan, toak, kugla, obrtni disk, kugla.
4) ta je poluga?
-poluga je vrsto telo koje se moe obrtati oko nepokretnog oslonca, pri emu moe vriti
rad, odnosno savlaivati neku silu.
5) Zato je poluga prosta maina?
-zato to omoguava da se manjom silom podie vei teret.
6) Kod translatornog kretanja znamo da vea sila daje telu i vee ubrzanje, a kod obrtnog
kretanja?
-kod obrtnog kretanja jedna ista sila moe razliito da obre telo. Obrtanje tela ne zavisi
samo od intenziteta sile, ve i od njenog kraka. Dakle, da bi se telo obrtalo potreban je neki moment.
7) ta je moment sile?
-proizvod intenziteta sile i kraka sile (M = F r)
8) Kakva poluga moe biti ? (nacrtati)
-kada elimo da podignemo neki teak teret
moemo da ispod njega podvuemo polugu, oslonimo je jednim
krakem o pdlogu (vrst oslonac), a drugim krajem da podiemo
teret i to je jednostrana poluga (sa iste strane take oslonca se
nalazi i teina Q i sila F).
- da bi se podigao teret potreban je moment: Mt = Q b.
- taj moment postiemo delujui silom F na drugom kraju
poluge: M = F a.
- ukoliko delujemo na samom kraju poluge ili ako koristimo duu
polugu, tj. poveavamo krak sile a , moemo i uz pomo
relativno male sile F da postignemo potreban moment za podizanje
tereta.
-ukoliko polugu oslonimo na neko telo (oslonac)
i na bliem kraju postavimo teak teret Q, a na drugom, daljem
kraju poluge delujemo silom F, onda dobijamo dvostranu polugu.
-za podizanje teretapotreban je moment: Mt = Q b
-potreban moment postiemo delujui silom F na drugom
kraju poluge: MF = F a. Ukoliko je krak a vei tj. poluga dua,
potreban moment emo postii i sa manjom silom F!
Q teina tereta
F sila kojom delujemo
O - oslonac
b krak tereta
a krak sile
-trea vrsta poluge je poluga kod koje sila delovanja F zauzima sredinji poloaj
izmeu sile otpora i take oslonca. Takva poluga je pinceta.
9) ta se postie dakle upotrebom poluge?
-pomou poluge poveavamo delovanje sile tj. poveanjem duine poluge dobijamo
potreban moment za podizanje tereta ili poveavamo potrebnu silu za lomljenje oraha (krckalica).
10) Koji alati koriste princip poluge?
-kljeta, makaze, eki, pinceta, otvara za flae,...
11) Zato su makaze za lim vee (due) od makaza za hartiju?
-zato to je za seenj lima potrebna vea sila nego za hartiju, a to se postie duom
polugom.
12) ta je strma ravan?
-ovaj princip koristimo za podizanje velikih tereta. Kada postavimo jedan kraj daske na
eljenu visinu - dobiemo strmu ravan.
13) Objasni princip strme ravni?
F > Fa (Fa < Q)
F>Q
14) Navedite neki primer korienja ovog principa?

-kada radnici guraju kolica punu cigala ili betona uz koso postavljenu dasku, kada
guraju burad preko daske i tovare na kamion, ...
15) Kada je lake gurati kolica uz vei ili manji nagib?
- kada je manji nagib, jer je Fa manje.
Zavrni deo: Kratak komentar gradiva koje smo ponovili i kroz razgovor sa uenicima zakljuiti: da se
upotreba maina tj. njihov rad bazira na prirodnim zakonima; da polugu koristimo kada elimo da
uveamo silu; da strmu ravan koristimo da bi teret lake podigli na neku visinu.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje sa
povezivanjem sa f.
GLAVNI DEO :
proste maine i
mehanizmi
ZAVRNI DEO:
zavrni ko mentar
uz izvoenje zaklj.
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje emo obnoviti uz isticanje veze sa gradivom fizike, a kroz
odgovore na pitanja:
1) ta je sila?
--sila je mera uzajamnog dejstva izmeu dva ili vie tela. To je vektorska veliina to
znai da je u potpunosti odreena svojim intenzitetom, pravcem i smerom (i napadnom takom).
2) ta je teina?
-sila kojom telo deluje na podlogu na kojoj se nalazi ili zatee konac o koji je obeeno.
Znai to je vektorska veliina: Q = m G
3) Kako se slau kolinearne sile?

-
4) Kako se slau nekolinearne sile?

-
-sila trenja je sila otpora sredine koja je uvek usmerena u suprotnom smeru od kretanja
tela. Javlja se izmeu klizajuih ili kotrljajuih povrina dva tela, a uzrok nastanka su neravnine na
dodirnim povrinama. Razlikujemo trenje klizanja i trenje kotrljanja. Vee je trenje k lizanja.
Glavni deo: Obnavljanje gradiva kroz odgovore na pitanja:
1) ta je klin?
-dobija se spajanjem dve strme ravni.
2) Gde se primenjuje?
-primenjuje se na alatima koji imaju otricu u obliku klina: no, sekira, testera, turpija,
seka, strugarski no itd.
3) Objasni i nacrtaj sliku principa rada klina.
Silom delujemo na gornju povrinu klipa, a ona se prenosi
na bone strane klina. Sila F se razlae na komponente F 1 i
F2 (koje su normalne na stranice kline).
F1 F2
4) Objasnite zato se recimo hleb lake see otrim nego tupim noem?
-
F1
F2
F1
F2
Kada je klin tup tj. ugao izmeu strmih

Kada je klin otriji (ugao izmeu dve strme ravni
ravni koje obrazuju klin vei, onda e ugao
manji), sila F se razlae na komponente F 1 i F2
izmeu komponenti F1 i F2 biti manji, pa su i
izmeu kojih je vei ugao, pa su i ove komponente za
ove komponente za datu silu (rezultantu)
datu silu F (rezultantu) due tj. veeg intenziteta.
manjeg intenziteta (krae).
Komponente F1 i F2 (sile F) su u stvari sile koje razdvajaju telo (vre seenje). Kada su one vee i
seenje ja lake.
5) Zato je lake preko tokova pomerati tela nego vui ga?
-zato to je trenje kotrljanja manje od trenja klizanja, a sila trenja je sila otpora sredine
koja se suprotstavlja kretanju tela.
6) Zato ljudi koriste nepokretan kotur za podizanje tereta?
- za podizanje tereta teine Q
Kod nepokretnog kotura
potrebno je delovati silom F u
takoe moramo da delujemo
suprotnom smeru koja treba da bude
silom: F > Q, dakle nema
vea od teine Q: F > Q
utede u sili, ali olakanje
ipak predstavlja to to emo
potrebnu silu F proizvoditi
ne iskljuivo miiima ruku
ve emo se potpomognuti
i sopstvenom teinom.
7) Kako funkcionie pokretan kotur?
-Kod pokretnog kotura imamo utedu u sili
prilikom podizanja tereta Q. Ukoliko imamo par koturova,
re je o dvostrukoj utedi u sili. Teina tereta Q se razlae na
dve komponente F1 i F2 . Sobzirom da je ugao izmeu njih nula
stepeni (re je o kolinearnim silama) tj. teina Q se razlae na dve
jednake komponente: Q = F1 i F2
F1 = F2 = Q/2
Silom F treba da savladamao: F > F 1 (Q/2)
8) Funkcionisanje koturae?
Q = F1 + F2 + F3 + F4
F1 = F2 = F3 = F4 = Q/4
F > F1 (Q/4)
9) Funkcionisanje kuglinih leajeva?

-Preko kuglica se prenosi kretanje, a trenje kotrljanja je manje od trenja klizanja.
Zavrni deo: Komentar gradiva koje smo obnavljali i kroz razgovor sa uenicima izvesti odreene
zakljuke: pre svega da se rad maina zasniva na prirodnim zakonima; da za uveanje svoje sile
koristimo polugu; razlaganje sila koristimo za podizanje tekih tereta kod strme ravni, koturaa;
razlaganje sila koristimo i kod reznog klina, dizalica; objasniti Arhimedovu izreku: Dajte mi dovoljno
dugaku polugu i vrst oslonac i pokrenuu Zemlju (zato je kvaka na vratima na suprotnoj strani od
take oslonca vrata arki i sl.).
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi
kola:
Razred:
VII
37-38.
- obrazovno- materijalni: uenici e uiti o elementima za vezu, elementima za prenos
snage i kretanja (vratilima osovinama, leajevima, spojnicama, frikcionim, zupastim i lanastim
prenosnicima), specijalnim elementima.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju da se zavrtnjima ostvaruje raskidiva
veza; da u navojno spoju uestvuje i navrtka; da podloka slui kao osiguranje veze od odvrtanja;
da elementi za prenos snage i kretanja slue da prenesu snagu i kretanje; da tu spadaju osovine,
vratila, leajevi, spojnice, frikcioni tokovi, zupanici, kainici, lanasti prenosnici; da znaju ta je
prenosni odnos i ; da znaju ta su reduktori, a ta menjai; ta spada u specijalne elemente.
-vaspitni zadatak: shvatanje osnovnih principa rada mehanizama i veze sa prirodnim
zakonima; razvijanje tehnikog miljenja.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
elementi za vezu i
prenos snage i
kretanja
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5

Uvodni deo: Obnavljanje gradiva iz fizike kroz odgovore na pitanja:

-sila trenja spada u sile otpora sredine prema kretanju.
2) Uzrok nastanka?
-neravnine izmeu dodirnih povrina dva tela.
3) Zato je lake pokretati telo preko tokova?
-zato to je trenje kotrljanja manje nego trenje klizanja.
Glavni deo:
Ele menti za ve zu
Posmatrajui biciklu vidimo da se ona sastoji iz vie delova od kojih su neki slini, a neki i isti.
To su vijci, navrtke, opruge, osovine, lananici, leajevi itd. (zovu se mainski elementi). Ti razliiti
mainski elementi imaju razliitu funkciju.
Prema funkciji koju obavljaju elemente moemo podeliti na:
- elemente za vezu
- elemente za prenos snage i kretanja
- specijalne elemente
Kada govorimo o elementima bicikle oni slue:
- vijci slue za vezu (spajanje)
- opruge ublaavaju udarce
- osovine i leajevi slue za okretanje
- lanac i lananik za prenos kretanja
Spojevi mogu biti raskidivi i neraskidivi, a razdvojiva veza se ostvaruje?
-osvaruje se navijnim spojem tj: vijcima i navrtkama (najee)
Delovi vijka tj. vijane veze su?
- Vijaka ima razliitih, razliitih dimenzija
(parametara), vrsta navoja (metriki, colovni, ........)
- Osiguranje veze od odvrtanja se obezbeuje
upotrebom podloke (obina, spiralna, krunasta,...)
ili duplom navrtkom.
- Postoje i vijci za lim.
Ele menti za prenos snage i kretanja

U jednoj maini mnogi delovi se kreu, neki se kreu kruno(obrtno), a neki pravolinijski
(napred-nazad ili levo-desno). Prenoenje snage (momenta sile) sa pogonske na radnu mainu obavlja
se preko elemenata i sklopova za prenoenje snage i kretanja:
Blok ema realnog mainskog sistema
osovine i vratila
su elementi obrtnog kretanja. Osovine i vratila na sebi nose spojnice i leajeve.
Osovine su mainski elementi koji vre
obrtno kretanje, a ne prenose snagu odnosno
obrtni moment.
Primer: vagonska osovina, runa kolica
Izloene: savijanju (kratke osovone osovinice
i smicanju i sabijanju).
Vratila su mainski elementi koji pored kretanja prenose i snagu tj. obrtni moment.
Izloena su: savijanju i uvijanju
Mogu biti: kruta i savitljiva
Kruta: - prava (osa je uvek prava), a prava: -glatka
- kolenasta (radilica)
-stepenasta
Savitljiva: dozvoljavaju ugaona pomeranja u odnosu
na neku osu (kardansko vratilo, gipko zubarsko vratilo)
Kolenasto vratilo
leajevi
Vratila i osovine imaju svoje oslonce. Tu su ona oslonjena i tu se ona okreu. Leajevi su
oslonci vratila i osovina i oni ih na neki nain fiksiraju, privravaju da se ne pomeraju (), a tu se i
okreu. Leajevi mogu da budu : -klizni i
-kotrljajui
Klizni leajevi
klizni leaj pri klizanju tj. obrtanju rukavac klizi
neposredno po leitu. To su jeftiniji leajevi,
jednostavniji za izradu, laki za ugradnju, nisu
osetljivi na udarce. Mana im je to se na mestu
kontakta stvara visoka temperatura (zbog velikog
Klizni leaj
trenja), pa je potrebno mnogo ulja za podmazivanje
spoljanji prsten
i hlaenje. Ne koriste se za velike brzine.
kotrljajua tela
Kotrljajui leaj
( kuglice,valjci
Kotrljajui leaj se sastoji iz : -spoljanjeg prstena
igliasta,bavasta)
-unutranjeg prstena
-kotrljajuih tela
Kotrljajui leaj
Proizvode mnogo manje trenja, pa podnose velike brzine kretanja tj. obrtanja pri emu se ne
greju mnogo. Troe malo maziva pa potiskuju klizne. U leitima se oslobaa toplota, te ih zbog toga
treba redovno podmazivati (uljima i mastima), jer ulje osim toga to podmazuje leaj i smanjuje trenje
ono i hladi.
spojnice
su mainski elementi koji slue za vezu izmeu pogonske maine i prenosnika i prenosnika i radne
maine. Spojnice spajaju dva zasebna vratila(ili jedno dugako u celinu). Zadatak spojnica je da
prenesu snagu(obrtni moment) po duini vratila, aksijalno s jednog vratila na drugo.
Spojnice treba da budu: -to lake, dinamiki i statiki uravnoteene.
Po nainu kako je ostvarena veza izmeu dva vratila spojnice se dele na:
-krute (prenose sva poremeaje s jednog na drugo vratilo, veu se za vrtnjima)
-elastine (priguuju neka optereenja)
-zglobne (dozvoljavaju ugaona pomeranja)
-ukljuno- iskljune (razdvoji i spoji dva vratila kvailo)
frikcioni tokovi i prenosnici

U najirem smislu, frikcioni prenosnik predstavljaju
dva glatka toka prislonjena jedan uz drugi. Obrtanje
jednog toka se prenosi na drugi i tako se prenosi
obrtni moment. Poto se obrtni moment prenosi na bazi
sile trenja (otpora prema klizanju), potrebno je da tokovi
ne proklizavaju, pa se zato oblau gumenom oblogom kako
bi se poveala sila trenja.
Prenosni odnos i predstavlja odnos obrtanja dva toka tj.
odnos govori o tome koliko puta se obrne manji toak, a
koliko puta se za to vreme obrne vei toak:
i prenosni odnos
n1 br. obrtaja prvog toka
n2 br. obrtaja drugog toka
d1 prenik manjeg toka
d2 prenik veeg toka
ta moemo zakljuiti?
Izborom prenika dva toka biramo prenosni odnos. Na taj nain moemo da biramo kakvu emo
brzinu obrtanja i snagu da prenesemo.
n1
n1
n1
n2
n2
n2
Sa manjeg pogonskog toka Nisu promenjeni

pokreemo vei gonjeni
parametri kretanja
smanjili smo broj obrtaja
n1 = n2
,poveali obrtni moment
d1 =d2
n2 < n1
d 2 > d1
Sa veeg pogonskog Promenjena je ravan

pokreemo manji,
ravan kretanja za 90
poveali smo broj
stepeni, smanjili br.
obrtaja, a smanjili
obrtaja, poveali
obrtni moment
obrtni moment
n2 > n1
n2 < n1
d2 <d1
d2 > d1
Prednosti: najprostiji prenosnik

nema odravanja
lako ukljuivanje/iskljuivanje
Mane: prenosni odnos nije taan
prenosi se mala snaga (nizak stepen korisnog dejstva)
Zavrni deo: 1) Kako delimo mainske elemente prema funkciji?
-elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja i specijalni elementi.
2) ta su osovine i vratila?
-mainski elementi koji se obru i prenose obrtni moment(snagu) i kretanje.
3) ta su frikcioni prenosnici?
-dva glatka toka prislonjena jedan uz drugi gde se prenosi obrtanje(snaga i kretanje) s
jednog(pogonskog) na drugi (gonjeni) toak na bazi sile trenja.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
M ESTO RADA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
elementi za vezu i
prenos snage i
kretanja
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
35
5
verbalna
Uvodni deo: 1) ta su leajevi?

-mesta oslonca osovina i vratila. Tu se ona obru i na neki nain fiksiraju.
2) Kakvih leajeva ima?
-kliznih i kotrljajuih.
3) ta su frikcioni prenosnici?
-dva glatka toka prislonjena jedan uz drugi gde se obrtanje i obrtni moment prenose sa
jednog na drugi na bazi otpora prema klizanju.
Glavni deo:
Kaini pre nosnici
Kaini prenosnik se dobija kada se na dva glatka toka namakne kai, zategne odreenim silama i
na bazi sile otpora prema klizanju prenosi obrtni moment, a pri tom se savlauju i neka osna rastojanja.
Oni spadaju u grupu elastinih prenosnika kod kojih se prenos snage i kretanja ostvaruje savitljivim
elementima kaievima (re menima).
slobodan krak
d1
n2
n1
radni krak
osno rastojanje
d1 - prenik pogonskog toka
d2 - prenik gonjenog toka
n1 - br. obrtaja pogonskog kainika
n2 - br. obrtaja gonjenog kainika
i=
d2
Usled stvorene sile pritiska, pogonski toak pokree kai, a ovaj promorava gonjeni toak na
obrtanje. Prema poprenom preseku kaia: -pljosnati
-okrugli
-trapezni
-zupasti
Prema poloaju vratila i smeru obrtanja:
-otvoreni
-ukrteni
-poluukrteni
-sloeni
Kombinacijom prenika dk1 i dk2 menjamo prenosni odnos, a time i obrtni moment (snagu) koji
prenosimo. Poveavanjem prenosnog odnosa smanjujemo dodirnu povrinu kaia i toka (na
pogonskom kainiku), pa se smanjuje snaga koju moemo da prenesemo, zato se koriste trapezni
kaievi.
Zupanici i zupasti prenosnici
Zupasti prenos se ostvaruje neposrednim dodirom ozubljenih tokova. Prema geometrijskom
obliku zupanici mogu biti: -cilindrini
-konini i
-hiperbolini
Zupanici mogu imati: prave zube
kose zube
strelaste zube
krive (zavojne) zube
Sprezanje
Cilindrini
Konini zupanici
Zupanici sa kosim zubima bolje naleu jedan
uz drugi pa rade sa manje umova od zupanika sa
pravim zubima.
gde je:
n1 - br. obrtaja pogonskog zupanika
n2 - br. obrtaja gonjenog zupanika
d1 - prenik pogonskog zupanika
d2 - prenik gonjenog zupanika
Z2 -broj zubaca gonjenog zupanika
Pu
Zupasta letva
Z1 -broj zubaca pogonskog zupanika
Zupanici se izrauju od livenog gvoa, elika, tekstolita, plastike itd. Mogu se uzubiti samo oni
zupanici koji imaju isti modul, a moraju se i podmazivati.
Prednosti: -taan prenosni odnos (nema proklizavanja)
-moe se preneti vei obrtni moment (snaga)
Lananici i lanasti pre nos
Lananici i lanasti prenos se koriste kod raznih maina
(automobila, motocikla,...), a i kod bicikle.
Lanac i lananik slue za prenoenje snage i kretanja od vratila
pedale do zadnjeg, pogonskog toka.
Taan je prenosni odnos i moe se pre4neti vei obrtni moment.
n1 - br. obrtaja pogonskog lananika
n2 - br. obrtaja gonjenog lananika
Z2 -broj zubaca gonjenog lananika
Z1 -broj zubaca pogonskog lananika
Lanasti prenos
Izborom u lanastoj vezi biramo prenosni odnos, pa postiemo da okreemo lake pedale
(pogonskom toku prenosimo vei obrtni moment, a manju brzinu obrtanja), sporije idemo, ali
savlaujemo uspon.
Kakve smo lananike izabrali u spoju?
Takoe moemo da izaberemo da idemo bre (uz tee okretanje pedala).
Kakve smo lananike tada spojili ?
Zavrni deo: 1) ta su kaini prenosnici?
-kada se na dva glatka toka namakne kai, zategne nekim silama i na bazi otpora prema
klizanju prenosi obrtni moment dobijamo kaini prenosnik.
2) ta su zupanici i koja je njihova prednost?
-ozubljeni tokovi, uzubljeni jedan u drugi. Prednost: ostvaruje se taan prenosni odnos,
jer nema proklizavanja i moe se preneti vea snaga (obrtni moment).
3) Lananici?
-to su dva lananika povezana lancem. Prednost: prenos vee snage, taan prenosni
odnos.
4) ta se postie koninim zupanicima?
-prenos kretanja i snage iz jedne u drugu ravan.
5) ta se postie manjaima?
-biramo par zupanika (lananika) koji e biti u spoju i na taj nain biramo tj. menjamo
prenosni odnos, a time hoemo li preneti veu brzinu ili snagu (obrtni moment).
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi
kola:
Razred:
VII
39-40.
Oblik rada: frontalni, rad u parovima
- obrazovno- materijalni: uenici e raditi u parovima sa elementima iz konstruktorskog
kompleta pravei model prenosnika i to: otvoreni kaini prenosnik, zupasti prenosnik i to sa
pravim zubima, koninim zupanicima, puni reduktor (razliitih prenosnih odnosa).
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: da prenosnici slue za prenos snage
(obrtnog momenta) i kretanja sa jednog na drugo vratilo; da znaju ta je prenosni odnos i kako se
izraunava (kod kainika, zupastih prenosnik a); da znaju da se zupastim prenosnicima ostvaruje
taan prenosni odnos i prenose vee snage; da znaju koje zupanike (i kainike) treba da spoje (koji
prenosni odnos) da bi ostvarili prenos vee snage ili vee brzine; da znaju da objasne rad menjaa
bicikle.
-vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za tehniku i mainske konstrukcije; jaanje
upornosti i koncentracije; razvijanje smisla za timski rad.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRNI DEO:
zavrni ko mentar
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni, rad u
parovima
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
praktian rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti i prirunici sa uputsvima za rad

Uputstvo za korienje materijala za radne vebe, Dr Dragan Golubovi, ZUNS Beograd
Uvodni deo: 1) ta su vratila i osovine?
-to su mainski elementi koji slue za prenos kretanja i snage (vratila) ili samo kretanja
(osovine). Na njih se kae rotirajui elementi.
2) ta je kainik,a ta zupasti spoj?
-kada se na dva glatka toka namakne kai i zategne odreenim silama dobijamo kaini
prenosnik, a kada uzubimo dva (ili vie) zupanika dobijamo zupasti spoj (prenosnik) i tada moemo
da prenesemo snagu i kretanje sa jednog na drugo vratilo.
3) ta je prenosni odnos i kako se izraunava?
-i = n1 /n2 = d2 /d1 = z2 /z1 , prenosni odnos govori o tome koliko se puta okrene jedan toak,
a koliko puta se za to vreme okrene drugi toak.
Glavni deo: -nastavnik deli uenike u parove

-svaki par dobija zadatak (izrada kainog prenosnika, izrada zupastog prenosnika sa i bez
promene brzine i obrtnog momenta, izrada reduktora sa koninim zupanicima, izrada punog
reduktora.
-uenici e pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta, a na osnovu
sklopnih crtea traenih modela (sa potrebnim elementima), pristupie izradi modela.
-potrebni elementi
-nastavnik prati tok izrade uz odgovarajue korekcije i sugestije.

Zavrni deo: komentar dotadanjeg rada uz savete za dalji rad.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
kolski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
kolski
kabinet
frontalni, rad u
parovima
kolski
kabinet
frontalni
izrada modela
ZAVRNI DEO:
zavrni ko mentar
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
praktian rad
verbalna
VREM E
5
30
10
Uvodni deo: 1) ta je kaini, a ta zupasti prenos?

-kada se na dva glatka toka namakne kai i zategne odreenim silama, a zupasti je
kada dva meusobno uzubljena toka prenose snagu i kretanje.
2) ta se postie izborom prenika kainika ili zupanika u vezi?
-postiemo razliit prenosni odnos, a na taj nain biramo hoemo li da prenesemo vei
obrtni moment ili brzinu kretanja.
3) Puni reduktor?
-prenosi kretanje i obrtni moment sa jednog na drugo vratilo koja se mimoilaze. Broj
obrtaja se znatno menja.
Glavni deo: -uenici nastavljaju sa izradom modela.
-nastavnik prati tok izrade uz sugestije i korekcije (po potrebi).
Puni reduktor
Kaini prenosnik
Zupasti prenosnik
Zupasti prenosnik
Prenosnik sa koninim zupanincima
Zavrni deo: Komentar rada i modela uraenih na asu:

-pohvaliti najbolje modele i parove
-pohvaliti rad i zalaganje
-kroz odgovore na pitanja analizirati funkcionalnost modela i ujedno rezimirati nastavnu
jedinicu:
1) Uloga prenosnika?
-prenosnici imaju zadatak da transformiu parametre kretanja pokretaa na potrebne
parametre kretanja izvrnog organa.
2) Za svaki par:
-izraunajte prenosni odnos vaeg prenosnika
-ta ste tim odnosom postigli (kako ste promenili parametre kretanja i obtrnog momenta)?
3) Objasnite kada vozite biciklu uzbrdo i nizbrdo, kakav stepen prenosa b irate i zato
(kakve lananike biramo u lanasti prenos)?
-uzbrdo: pogonski lananik manjeg prenika, a gonjeni- veeg prenika.
-nizbrdo: pogonski lananik veeg prenika, a gonjeni- manjeg prenika.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:

Proizvodne maine-princip rada, sastav, korienje. Transportne maine- maine
spoljanjeg transporta (automobili)
kola:
Razred:
VII
41-42.
- obrazovno- materijalni: uenici e uiti o proizvodnim mainama, njihovom principu
rada i sastavu. Uie o transportnim mainama, njihovoj podeli.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: ta su proizvodne maine; kako se dele;
da se transportne maine dele na maine spoljanjeg i unutranjeg transporta; da se motorna vozila
razlikuju prema nameni, pogonskom motoru, nainu pogona; ta spada u maine spoljanjeg
transporta; glavne sklopove automobila.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehnikog miljenja; razvijanje interesovanja za
funkcionisanje savremenih transportnih maina i transporta uopte kao i za tehnika dostignua
koja se primenjuju u savremenim sredstvima.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
transportne maine
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
5
35
5
Nastavna sredstva: kolski raunar sa odgovarajuim prezentacijama

Uvodni deo: 1) ta obuhvata transport?
-Prevoz putnika i robe.
2) Kako se sve moe odvijati saobraaj tj. navedi vidove saobraaja?
-Kopneni, vodeni i vazduni.
3) Koja se sve saobraajna sredstva koriste?
-automobili, kamioni, brodovi, avioni, vozovi.
4) ta sve spada u saobraajne objekte?
-putevi, mostovi, tuneli, eleznike pruge, ali i stanice, aeorodromi, luke.
5) ta sve pokree saobraajna sredstva?
-elektrini motori, benzinski i dizel motori, mlazni motori.
Glavni deo:
Proizvodne maine
Proizvodne maine su maine u kojima se mehanika energija stvorena u pogonskom motoru,
pretvara u mehanniki rad (u bilo kom proizvodnom procesu).
Prema vrsti proizvodnog procesa koje obavljaju, ove maine mogu biti:
-graevinske
-poljoprivredne
-transportne i
-tehnoloke.
Proizvodne maine obavljaju fiziki rad umesto oveka (prerada sirovina, obrada materijala,
zavrna obrada). Za pogon ovih maine se koriste elektromotori, benzinski motori ili dizel motori.
Upravljanje savremenim mainama u industriji se obavlja uz pomo raunara.
Transportne maine
Obuhvata prevoz putnika i robe.
-Toak jedan od najveih pronalazaka u istoriji
kopnenog saobraaja. Prvi upotrebljeni toak je
optrebljen na dvokolicama (XV vek pre n. e.).
Zatim se pojavio drveni toak sa prekama, pa
toak sa metalnim obruom i drvenim prekama. Prvi tokovi sa ianim prekama (icama) su se
pojavili oko 1800 g., zatim tokovi od odlivaka,a sredinom XX veka tokovi od metalnih odlivaka,
takoe u XX veku i tokovi na kuglinim leajevima i gume ispunjene vazduhom.
Motorna vozila se razlikuju prema:
-nameni (putnika, teretna, specijalna, motocikli)
-pogonskom motoru (benzinski ili dizel motor, elektromotor)
-nainu pogona (na prednjim, zadnjim ili sva etiri toka)
Transportne maine delimo:
-maine spoljanjeg i
-maine unutranjeg transporta
maine spoljanjeg transporta
Njima se prevoze teret i putnici na veim rastojanjima kopnenim, vodenim i vazdunim putem.
Krajem XVIII veka je nastao prvi bicikl koji je imao dva toka.
Nije imao upravljaki ni prenosni mehanizam. Kako se kretao?
-verovatno odgurivanjem nogama o Zemlju, a slino je i menjao
pravac kretanja (odgurivanjem od podloge).
Sredinom XIX vekanastao je bicikl sa nonim pogonom.
Okretanjem pedala poluge su obrtale zadnji toak.
1870 godine pojavljuje se visoki bicikl. Bicikl se pokretao
pedalama, voza je sedeo na seditu na prednjem velikom
toku i to ak na 1,4 m visine.
Krajem XIX veka bicikl je dobio savremen izgled: tokove
podjednake veliine sa elinim icama, pogon sa lananim
prenosom sa pedalama kod zadnjeg toka i gume ispunjene
vazduhom.
ta je lanasti prenos (lananik)?
-dva lananika razmaknuta na neko rastojanje preko kojih je prebaen lanac. Pogoski lananik je vei i
pokree se pedalama, a lancem se prenosi snaga na zadnji manji lananik, a na istom vratilu se nalazi i
pogonski toak bicikle.
ta se na taj nain postie?
-Jednim okretajem veeg lananika , manji se obrne vie puta (poveali smo broj obrtaja), a sa njim i
toak bicikle.
Prednost lanastog prenosa?
-moe se preneti vea snaga, taan prenosni odnos.
Zavrni deo: 1) ta su proizvodne maine?

-maine koje mehaniku energiju motora pretvaraju u mehaniki rad.
2) Kakve mogu biti?
-prema vrsti proizvodnog procesa: graevinske, poljoprivredne, transportne i
tehnoloke.
3) Kakva motorna vozila mogu biti?
-prema nameni: putnika, teretna, specijalna, motocikli
prema pogonskom motoru: benzinski ili dizel motori, elektromotori
prema nainu pogona: na prednjim, zadnjim ili sva etiri toka.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
transportne maine
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Kako delimo transportne maine?

-mane spoljanjeg i maine unutranjeg transporta.
2) ta spada u maine spoljanjeg transporta?
-automobili, kamioni, autobusi, brodovi, vozovi, avioni, motocikli.
3) Kako se ostvaruje pogon na biciklu?
-lanastim prenosom. Okretanjem pedala preko lanca pokreemo zadnji toak.
Glavni deo:
automobili
- Dems Vat je u prvoj polovini XVIII veka usavrio parnu mainu i konstruisao prve ventile koji su
radili automatski
- Nikola Kinjo je ovu mainu upotrebio u drugoj polovini XVIII veka.
- Karl Benc prvi automobil sa SUS motorom 1866. godine (17km/h)
- 1880. godine otkrie benzinskog motora i guma punjenih vazduhom.
- 1883. godine D. Debutvil ugradio prvi benzinski motor.
- krajem XIX veka Henri Ford - dvocilindrini benzinski motor, a poetkom XX veka poinje masovna
proizvodnja ford T, prodat u dva miliona primeraka.
- Buba VW poela proizvodnja 1939. godine do kraja 70 tih godina ( a u Meksiku do skoro) u
neizmenjenom obliku (gotovo 70 godina).
Pored pogonske maine su bitni i ostali delovi: - karoserija,
- sklopovi za prenos snage i kretanja,
- menja brzina,
-spojnica kvailo,
- kardan, sistem za koenje,
- sistemi za upravljanje.
karoserija
U moderne automobile se ugrauje kao samonosea koja vri ulogu asije. Veina ih se pravi od
elinog lima, ali ih ima i od aluminijuma i ugljeninih vlakana.
prenosni mehanizam
Prenosni mehanizam ini sklop mehanizama koji omoguavaju da sila motora deluje na sistem
kretanja automobila. ine ga:- menja brzine
-kvailo (spojnica)
-klop: kardansko vratilo, osovina, diferencijal.
menja brzine
Konstruisan je tako da menja odnos
brzine obrtanja izmeu motora i tokova.
kvailo
Povezuje motor sa menjaem brzine
ili ih odvaja i time omoguava menjanje
brzina tj. prenosnog odnosa.
kardansko vratilo
Ima ulogu da prenese obrtno kretanje
od menjaa do diferencijala. Obrtanjem
zadnjih poluosovina koje prolaze sa svake
strane diferencijala, kretanje se direktno
prenosi tokovima.
sistem za upravljanje
ine ga: volan, prednje vratilo, kutija menjaa, klipnjaa i loptaste spojnice.
Radi se na: smanivanju potronje pogonskog goriva, pronalaenju alternativnih goriva i smanjenju
emisije izduvnih gasova.
Alternativna goriva: biodezel, elektrina energija litijum- jonskih baterija koje se pune strujom iz kunih
instalacija, vodonik, foto-elije koje Sunevu svetlost u elektrinu energiju.
Bezbednosni ureaji: vazduni jastuci, sistemi kontrole i stabilnosti (ESP), kontrola proklizavanja
(ABS), samozatezivi pojasevi, senzori za osmatranje puta ispred vozila i dre bezbedno rastojanje od
drugih vozila, farovi koji se zakreu u krivinama, senzori koji prate vertikalnu putnu signalizaciju i
odravaju vozilo u saobraajnoj traci.
Zavrni deo: 1) Kako delimo maine prema nameni?
-graevinske, poljoprivredne, transportne i tehnoloke.
2) Motorna vozila se razlikuju prema?
-- prema nameni: putnika, teretna, specijalna, motocikli
prema pogonskom motoru: benzinski ili dizel motori, elektromotori
prema nainu pogona: na prednjim, zadnjim ili sva etiri toka.
3) Delovi tj. sklopovi automobila?
-pogonski motor
- karoserija
- sklopovi za prenos snage i kretanja,
- menja brzina,
-spojnica kvailo,
- kardan, sistem za koenje,
- sistemi za upravljanje
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:

Proizvodne maine-princip rada, sastav, korienje. Transportne maine- maine
spoljanjeg transporta (automobili)
kola:
Razred:
VII
43-44.
Oblik rada: frontalni, grupni rad
- obrazovno- mate rijalni: uenici e biti podeljeni u grupe i koristei elemente
konstruktorskog komleta, modelovae saobraajna sredstva: automobile, kamione, dizalice.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: osnovne delove saobraajnih sredstava i
njihovu ulogu: ta je i koja je uloga karoseruje; ta su i koje je uloga prenosnih mehanizama; uloga
vratila i osovina; ta je sistem za upravljanje, sistem za kretanje, radni organ i da ta znanja primene
u izradi modela.
-vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za tehniku i mainske konstrukcije, jaanje
koncentracije, upornosti i preciznosti; razvijanje smisla za timski rad; razvijanje oseaja za
bezbednost u sobraaju.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
kolski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
kolski
kabinet
frontalni, grupni
rad
kolski
kabinet
frontalni
modelovanje
ZAVRNI DEO:
ko mentar rada
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti

Tehniko obrazovanje uputstvo za korienje materijala za radne vebe, Dr Dragan
Golubovi ZUNS Beograd.
Uvodni deo: 1) ta je karoserija?
-ugrauje se u moderne automobile kao samonosea i ima ulogu karoserije. Ona
spaja sve delove automobila u jednu celinu.
2) ta je prenosni mehanizam?
-ini ga sklop mehanizama koji omoguavaju da sila motora pokree automobil tj.
omoguava prenos snage i kretanja od motora do tokova.
3) ta ini sistem za upravljanje?
-volan, prednje vratilo, kutija menjaa, klipnjaa i loptaste spojnice.
Glavni deo: -nastavnik deli uenike u grupe od po 4 uenika.

-svaka grupa dobija radni zadatak: izrada modela modela automobila, kamiona dizalice,
kamiona...
-grupe e pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta i na osnovu uputstava i
sklopnih crtea pristupie izradi modela.
-potrebni elementi
-nastavnik prati tok izrade uz korekcije i sugestije.

Zavrni deo: komentar dotadanjeg rada na asu uz savete za dalji rad.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
M ESTO RADA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
modelovanje
ZAVRNI DEO:
ko mentar rada
NASTA VNA
METODA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni, grupni
rad
kolski
kabinet
frontalni
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
35
verbalna
Uvodni deo: 1) ta se postie izborom zupanika (kainika) u vezi?

-postiemo razliit prenosni odnos i time biramo da li emo preneti vei obrtni moment
ili brzinu.
2) Kada elimo da promenimo ravan kretanja koristimo?
-konine zupanike.
3) ta su osovine i vratila?
-mainski elementi koji nose obrtne elemente: leajeve, spojnice, tokove, zupanike.
Glavni deo: -uenici nastavljaju sa izradom modela.
Model traktora
Model kamiona dizalice
Zavrni deo: Komentar rada na asu:

-pohvaliti rad uenika
-istai najbilje modele (grupe)
-ukazati na greke
-kroz razgovor sa uenicima i odgovore na pitanja analizirati
funkcionalnost modela: uloga prenosnika?
-prenosnici imaju za zadatak da transformiu parametre kretanja na eljene
parametre izvrnih organa.
za svaku grupu: koje ste prenosnike izabrali i ta ste time postigli?
ta ste postigli koristei savijene ploice tj. pravei karoseriju?
-omoguili povezivanje svih delova u jednu celinu.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Maine spoljanjeg transporta: eleznica, brodovi, avioni. Maine unutranjeg
transporta.
kola:
Razred:
VII
45-46.
- obrazovno- mate rijalni: uenici e uiti o mainama spoljanjeg transporta: vozovima,
brodovima, avionima kao i o dizalicama, trakastim transporterima i dizalicama.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: kako delimo eleznicu; princip rada
savremenih vozova; podelu brodova prema nameni; princip rada aviona, mlaznih motora, kako se
avioni odravaju u vazduhu; ta se podrazumeva pod unutranjim transportom; koje maine
uestvuju u unutranjem transportu; njihovu podelu prema nainu funkcionisanja.
-vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za tehniku i razvoj tehnike; razvijanje
interesovanja za savremena saobraajna sredstva; razvijanje oseaja za bezbednost i ekonominost
saobraajnih sredstava kao i za tesnu vezu izmeu njihove eksploatacije i zagaenja ivotne
sredine.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
maine spoljanjeg
transporta
ZAVRNI DEO:
obnavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: raunar sa odgovarajuim prezentacijama.

Uvodni deo: 1) Kako delimo saobraajne sisteme?
-kopneni (drumski i elezniki), vazduni i vodeni saobraaj.
2) Saobraajna sredstva kopnenog saobraaja?
-automobili, motocikli, autobusi, kamioni, vozovi.
3) Saobraajna sredstva vodenog i vazdunog saobraaja?
-brodovi raznih namena, avioni i helikopteri raznih namena.
Glavni deo:
eleznika vozila
-prva eleznika pruga u Engleskoj (19 km), gradnjom rukovodio Dord Stivenson.
-osnovao prvu fabriku parnih lokomotiva.
-prvi voz se kretao brzinom 9km/h (maksimalna 18km/h)
-krajem XIX veka i poetkom XX veka u upotrebi dizel motori. Bili su dosta buni, brzo su poveavali
broj obrtaja, stepen iskorienja goriva 25% - 45% (s parnom vuom retko preko 8%).
-posle II svetskog rata prelazi se na lokomotive sa elektrinim motorima. Prednosti: ravnomerno
ubrzanje, velika krajnja brzina, manje buke, nema zagaenja okoline, jeftinije, veliki stepen
iskorienja.
-1967. prva elektrifikovana pruga kod nas.
o Vozovi budunosti letei vozovi
- koriste magnetnu silu.
-ugraeni magneti koji se odbijaju od magnetnog polja u inama.
-promenljive magnetne sile ga pokreu velikom brzinom.
-japanski voz postie brzinu od 520 km/h.
-idu glatko, brzo i tiho, ali zahtevaju savreno vodoravne ine.
o Podzemna eleznica metro.
-vozovi idu pod zemljom radi izbegavanja saobraajnih guvi.
-prvi metro u Londonu.
Brodovi
-deblo koje pluta po vodi.
-povezivanjem debla splav.
-izdubljeno deblo amac.
-3000 g. pre n.e. prvi brodovi na vesla egipani.
-prvi brod na jedro (samo jedno) egipani.
-poetkom 15 veka jedrenjem sa tri jarbola i vie jedara.
-1807. Robert Fulton prvi parobrod sa velikimbonim tokom sa lopaticama.
-otkriem dizel motora prelazi se na elisu.
-dananji brodovi imaju pogon i na nuklearnu energiju.
-osnovni materijal za brodove: elik.
-podela prema nameni: -putniki
-teretni
-brodovi za posebne namene.
Avioni
-1903. braa Rajt prvi let avionom (12s).
-prvi avioni pokretani SUS motorima tzv. klipni motori, a avioni imali elise.
-krilo je dizajnirano tako da vazduh iznad krila struji bre nego ispod krila
to za rezultat ima povean pritisak ispod krila i rezultujuu vertikalnu silu
potiska.
-moderni avioni imaju mlazne motore
-imaju pokretna krilca na krilima i repu aviona (poveava se otpor vazduha)
koja omoguavaju upravljanje avionom.
P vertikalna sila potiska
Fv - vuna sila motora
R rezultujua sila potiska
na krilu.
Zavrni deo: 1) Kako se kreu savremeni vozovi?

-u sebi imaju ugraene magnete koji se odbijaju od magnetnog polja u inama i tako
itav voz lebdi iznad ina, a pokree ga promenljivo magnetno polje.
2) Kako se inae sve pokreu lokomotive?
-dizel motorima, elktro motorima, magnetni vozovi.
3) Kako lete avioni?
-krilo je oblikovano tako da vazduh iznad krila struji bre nego ispod krila to ima za
rezultat jaanje sile potiska usmerene navie.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
maine
unutranjeg
transporta
ZAVRNI DEO:
obnavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta pokree brodove?

-vetar jedrenjake, dizel- motori, nuklearni reaktori.
2) Kakvih brodova ima?
-putnikih, teretnih, specijalne namene.
3) ta pokree avione?
-SUS motori i mlazni motori.
Glavni deo:
Sredstva unutranjeg transporta
-maine unutranjeg transporta se koriste u proizvodnim i magacinskim halama, prodajnim
prostorima.
- to su: -transporteri i
-dizalice
o Transportna traka
je ureaj za neprekidan transport po horizontalnom ili blagim uglom. Radi na temperaturama od -25C
do 60C i temperaturi transportnog materijala do 60C.
Koristi se za transport: cementa, gline, peska, kaolina, krea, ljunka, soli, zemlje, zrnastog
materijala itd. irine: 200 2000mm.
o Runi i motorni viljukari
-slue za horizontalno premetanje i ogranieno podizanje tereta.
-nosivost u rasponu 630 2300 kg
-viljuke se podiu i sputaju uz pomo vune rude i hidraulinog cilindra.
-motorni viljukari imaju pogon na SUS motore ili elektromotore.
-koriste se za utovar, istovar, pretovar.

-dananji viljukari sa SUS motorima (benzil, dizel, gas)
imaju filtre koji ne zagauju vazduh i rade skoro beumno-Poseduju: -pogonski motor
-upravljaki deo
-radni organ (horizontalne viljuke i teleskopisaonice viljukara koje vertikalno
pomeraju viljuke).
Dizalice
-slue za dizanje i prenos tereta.
-osnovni princip: da se sa to manje snage postigne to vea sila dizanja.
Dizalice se dele na: -ramne (luke)
-portalne
-inske (stubne)
-mostne
Ramne (luke)
Portalne
Runi viljkukar
Motorni viljukar
inske (stubne)
Zavrni deo: 1) ta spada u maine unutranjeg transporta?

-transporteri i dizalice
2) ta su transporteri?
-to su transportne trake, trake irine 200 2000 mm, a transportuju: zrnasti materijal,
cement, kre, pesak, zemlju,...
3) Za ta se koriste viljukari i kakvi mogu biti?
-za horizontalno premetanje robe kao i zaogranieno podizanje. Ima ih runih i
motornih, a koriste se u magacinskim i prodajnim prostorima, kao i u fabrikim halama.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica: Maine spoljanjeg transporta: eleznica, brodovi, avioni. Maine unutranjeg
transporta.
kola:
Razred:
VII
47-48.
Oblik rada: frontalni, grupni rad
- obrazovno- materijalni: uenici biti podeljeni u grupe i koristei elemente konstruktorski
kompleta modelovae maine unutranjeg transporta: dizalice, transportere, viljukare.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: ta su i emu slue dizalice i
transporteri; da znaju da imaju pogonske organe, prenosnike, sistem za upravljanje, sistem za
kretanje, ram(asiju); da znaju da od konstruktorskih elemenata modeluju funkcionalne modele.
-vaspitni zadatak: jaanje interesovanja za tehniku i razvoj tehnike; razvijanje
interesovanja za savremena saobraajna sredstva; razvijanje oseaja za bezbednost i ekonominost
saobraajnih sredstava kao i za tesnu vezu izmeu njihove eksploatacije i zagaenja ivotne
sredine; razvijanje tehnikog miljenja i kulture.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
kolski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
kolski
kabinet
frontalni,grupni
rad
kolski
kabinet
frontalni
izrada modela
ZAVRNI DEO:
ko mentar rada
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr.rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti sa uputstvima za rad.

Tehniko obrazovanje uputstvo za korienje materijala, ZUNS Beograd.
Uvodni deo: 1) Kako funkcioniu moderni vozovi?
-koriste magnetnu silu, ugraeni magneti se odbijaju od magnetnog polja u inama, a
promenljive magnetne sile ga pokreu velikom brzinom.
2) Kako lete avioni?
-zahvaljujui obliku krila (poprenog preseka), prilikom kretanja iznad krila se formira
manji pritisak nego ispod krila i rezultujua sila (rezultanta vertikalne sile potiska i vune sile motora
aviona) die avion u vazduh.
3) ta spada u maine unutranjeg transporta?
-transporteri i dizalice.
4) ta je transportna traka?
-ureaj za neprekidan transport po horizontalnom ili blagim uglom. Transportuje se
ugalj, kamen, gips, kukuruz(elevatori).
5) emu slue viljukari?
-slue za horizontalno premetanje i ogranieno vertikalno podizanje. Viljuke se podiu
ili sputaju uz pomo vune rude i hidraulinog cilindra (kod runih viljukara) ili SUS motorima ili
elektromotorima kod motornih viljukara. Imaju: -pogonski motor, upravljaki deo i radni organ.
Glavni deo: -nastavnik deli uenike u grupe od po 4 uenika.
-svaka grupa dobija radni zadatak: izrada modela dizalice, modela trakastog transportera ili
viljukara.
-grupe e pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta i na osnovu uputstava i
sklopnih creta pristupie izradi modela.
-nastavnik prati tok izrade uz korekcije i savete.
potrebni elementi:
Zavrni deo: Komentar dotadanjeg rada uz sugestije i savete.

2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
uvodni ko mentar
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRNI DEO:
zavrni ko metar
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,grupni
rad
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr.rada
verbalna
Uvodni deo: Jo jednom kratak komentar rada uz savete za dalji rad.

-nastavnik prati tok izrade modela.
VREM E
5
35
5
Model trakastog transportera
Model viljukara
Zavrni deo:
Komentar rada na asu:
-pohvaliti rad grupa (uenika)
-istai najbilje modele
-ukazati na greke
-kroz razgovor i odgovore na pitanja analizirati
funkcionalnost modela: -koja je namena dizalice,
transportera, viljukara?
-koje ste prenosnike upotrebili?
-ta ste time eleli da postignete?
Model dizalice
Predmet:
Nastavna tema:
Robotika 2(2+0)
Nastavna jedinica: Pojam, vrste i namena robota. Konstrukcija i modeliranje robota
kola:
Razred:
VII
49-50.
- obrazovno- materijalni: uenici e uiti o robotima, njihovoj nameni, konstrukciji, a
videe i demonstraciju upravljanja modelom CD Robi pomou raunara.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: vrste i namenu robota, da se sastoje od
kinematskih parova i da znaju ta su kinematski parovi; ta je stepen slobode; ta je kinematski
lanac; da se robotima moe upravljati uz pomo raunara; da znaju da je pored raunara neophodna
i interfejs ploica(ploica na kojoj se nalaze elektronske komponente kojom se kontroliu pojedini
ili svi kanali serijskog ili paralelnog porta); odgovarajui softver.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehnikog miljenja i kulture; jaanje interesovanja za
savremene tehnologije.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
pojam, vrste i
namena robota
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorska kutija CD Robi sa odgovarajuim interfejsom.

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udbenike Bgd.
Uvodni deo: 1) Za ta slue interfejsi?
-slue za kontrolu pojedinih ili svih kanala paralelnog, serijskog ili USB porta.
2) ta su interfejsi?
-sastoje se od elektronskih komponenata koje formiraju elektrina kola koja ostvaruju
neku funkciju u ureaju (LED diode, tranzisto ri, otpornici i sl.). Nalaze se na ploici koja se ugrauje u
kuite raunara, a kablovski vezuje sa objektom upravljanja.
3) Kako se upravlja preko raunara?
-akcije sa tastature koder pretvara u elektrine signale. Ti signali se prenose u centralnu
jedinicu raunara gde se obrauju prema zadatom programu i zatim alju na izlaz preko dekodera koji
digitalnu informaciju pretvara u struju koja upravlja objektom. Kod analognih pojava prvo se analogni
signal pretvara u digitalni koderima ADC, strujni impuls, a zatim DAC koderima digitalni signal
pretvara u analogni.
Glavni deo:
Pojam, vrste i namena robota
-re robot potie od eke rei robotik (rob, radnik).

-Robotika je nauka koja se bavi prouavanjem naina rada, konstruisanjem i primenom robota.
-Humanoidni roboti roboti koji imaju oblik ljudskog tela.
-Androidi ukoliko roboti oponaaju kretanje ljudskog tela,
govor, gestikulaciju.
-Kiborg ljudsko bie sa mainskim aplikacijama.
-Industrijski robot ureaj velikih mogunosti
kretanja sa mehanikom rukom i upravljakim sistemom
zasnovanim na raunaru.
Prema nameni roboti se mogu podeliti na: -robote za opsluivanje
-tehnoloke robote
-montane robote.
Hondin robot
Android
-komunikacioni roboti roboti obloeni silikonskom

koom sa oseajem dodira, bola, promene spoljanje temperature i dr.
Konstrukcija robota
Industrijski robot
Robot je sastavljen od delova koji su povezani mehanikim zglobovima. Dva dela uzajamno
povezana koja omoguuju pomeranje ine kinematski par.
Ako poveemo dva dela robota tako da jedan ulazi u drugi,
kreui se unutar njega jeste translacija, a ako se delovi okreu
oko zajednikog zgloba, onda se takvo kretanje naziva rotacija.
Broj slobodnih moguih nezavisnih kretanja
naziva se stepen slobode (najei primenjivani
kinematski parovi kod robota su cilindrini zglob
koji omoguava jednu rotaciju i klizno leite koje
omoguava jednu translaciju).
Kinematski lanac predstavlja vie meusobno povezanih
kinematskih parova.
Pogon robota
Kao pogon za robote se najee koriste elektromotori, ali i hidraulini i pneumatski pogon.
Potrebno je obrtno kretanje elektromotora prilagoditi potrebnom kretanju, pa se elektromotori spreu sa
razliitim prenosnicima punim reduktorom, zupastim remenom, lanastim prenosnikom, zupastom
letvom.
Zavrni deo: 1) ta je robotika?

-nauka koja prouava nain rada, konstrukciju i primenu robota.
2) ta su industrijski roboti?
-ureaji velikih mogunosti kretanja sa mehanikom rukom i upravljanjem pomou
raunara.
3) ta je kinematski par?
-dva dela robota koja su uzajamno povezana i omoguuju kretanje, meusobno
pomeranje, jesu kinematski parovi.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
upravljanje
robotima
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
NASTA VNA
METODA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) ta je kinematski lanac?

-vie meusobno povezanih kinematskih parova.
2) ta je translacija, a ta rotacija?
-kada jedan deo robota ulazi u drugi kreui se unutar njega jeste translacija, a kada se delovi
okreu oko zgloba jeste rotacija.
3) ta je stepen slobode?
-broj slobodnih moguih nezavisnih kretanja.
Glavni deo:
Upravljanje robotima
Za izvravanje zadataka translatornog i rotacionog kretanja robotske ruke, najee se koriste
elektromotori. Najjednostavnije upravljanje robotom ostvaruje se preko raunara. Raunar ih nadzire i
upravlja njima.
Za upravljanje je neophodno postojanje
programa koji se pie u nekom od programskih
jezika (najee BASIC). Dakle ovim programskim
jezikom se piu instrukcije naredbe koje e koristiti
raunar prilikom upravljanja.
-Uenicima e biti demonstriran rad CD Robija

sastavljenog od elemenata konstruktorske kutije
CD Robi.
-odgovarajui interfejs e biti povezan na
kuite raunara
-potreban je i odgovarajui softver koji e
omoguiti upravljanje.
-uenici e moi preko tastature da pokreu auti
CD Robi.
Zavrni deo: 1) Kako se upravlja robotima?
-najjednostavnije upravljanje robotima se vri preko raunara a i najee se koriste
elektromotori).
2) ta je sve neophodno za upravljanje preko raunara?
-potreban je interfejs ploica koja se povezuje na kuite i odgovarajui program koji e
omoguiti procesoru upravljanje.
3) Kako se pokreu roboti?
-najee elektromotorima, ali i hidraulinim i pneumatskim pogonom.
Predmet:
Nastavna tema:
Energetika 6(4+2)
Nastavna jedinica: Izvori, korienje i transformacija energije. Pogo nske maine- motori; hidraulini
i motori sa spoljanjim sagorevanjem.
kola:
Razred:
VII
51-52.
- obrazovno- materijalni: uenici e uiti o osnovnim pojmovima vezanim za energiju;
izvorima energije; korienju energije; transformacijama energije, pogonskim mainama;
hidraulinim motorima i motorima sa spoljanjim sagorevanjem.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: vrste energije; izvore energije;
transformacije energije; da se energija moe transportovati; ta su pogonske maine (podela);
princip rada; gde se upotrebljavaju; da se upoznaju sa osnovnim pojmovima i principom rada
motora sa spoljanjim sagorevanjem (parnim mainama i parnim turbinama.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehnikog miljenja i kulture; razvijanje oseaja i potrebe za
racionalnim korienjem energije.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
izvori, ko rirnje
energije.
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udbenike Bgd.
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima i kroz odgovore na pitanja obnoviti znanja vezana za energiju
iz niih razreda i fizike (VII razred):
1) koje vrste energija poznajete?
-elektrina energija, nuklearna energija, Suneva energija (toplotna, svetlosna),
mehanika energija (Ek i Ep ), hemijska energija.
2) ta nam energija omoguava?
-da radimo, da se prevozimo, pokreemo, da se grejemo,...
3) Znate li neke izvore energije?
-Sunce, nafta, ugalj, zemni gas, energija vode, vetra...
4) ta je energija?
-energija je sposobnost tela da vri rad, a jedinica je Dul [J].
5) ta je mehanika energija?
-energija koja je odreena mehanikim stanjima tela (kretanje, poloaj, elastine
deformacije).
6) ta je kinetika, a ta potencijalna energija?
-energija koju tela poseduju prilikom kretanja je kinetika energija, a energija tela koju
tela imaju na nekoj visini od Zemlje jeste gravitaciona potencijalna energija, a prilikom deformacije je
elastina potencijalna energija.
7) Kako glasi zakon odranja energije?
-energija se ne moe ni stvoriti ni unititi, ve se moe preneti ili pretvoriti iz jednog
oblika u drugi bez gubitaka.
Glavni deo:
Izvori, korienje i transformacija energije. Pogonske maine- motori
Energija je sastavni deo ivota grejemo kue i stanove, prevozimo robu, pokreemo mainbe i
vozila. Energija se svakodnevno troi u velikim koliinama pa su nam potrebni izvori energije. U
prirodi nalazimo te izvore: nafta, ugalj, gas, vetar, Suneva energija.
Iz fizike znamo: energija je sposobnost tela da vre rad E [J] i ona odreuje stanje tela u prirodi. Svet
se suoava energetskom krizom nedostatkom goriva kao to su nafta, zemni gas, ugalj.
o Vrste energije : -hemijska energija(goriva: nafta, ugalj, zemni gas)
-elektrina energija(koriste je mnogi ureaji: elektromotori,TV, termoelektrini
ureaji, sijalice itr.)
-toplotna energija(potie id Sunca, zrae je radijatori itd.)
-mehanika energija (Ek i Ep )
-svetlosna (Sunce, sijalica)
-nuklearna.
Energija se ne moe opipati, ali se moe utvrditi

njeno prisustvo i upoznati njeno dejstvo.
Zakon odranja energije: energija se ne moe
stvoriti ni unititi, ve se moe preneti ili pretvoriti
iz jednog oblika u drugi bez gubitaka.
o Zagaenje, potreba za tednjom
Potrebe za energijom su sve vee, sve je
vie ureaja koji je troe. Energetska postrojenja
isputaju gasove i time zagauju nau ivotnu
sredinu
-Objasnite efekat staklene bate?
-Nabrojte zagaivae iz vae okoline.
-Da li energije ima u izobilju?
-Navedite razloge zbog kojih bi trebalo da tedimo
energiju?
o Kako tedeti energiju (racionalno korienje)

-prilikom gradnje kua koristiti izolacione materijale tj. izvriti hidro i toplotnu izolaciju (VI razred).
-kvartovi okrueni zelenilom.
-ako temperaturu grejanja smanjimo za 1C utedeemo 10-ti deo novca
-ako zimi u sumraku navuemo zavese i roletne, manje e se toplote izgubiti kroz stakla prozora.
-kada izlazimo iz prostorije gasimo svetla.
-elektrine ureaje koje ne koristimo iskljuimo.
-ako slavina za toplu vodu curi, svaki dan potroimo(izgubimo) punu kadu tople vode.
-obine sijalice zamenimo tedljivim.
-navedite jo neku od mera tednje?
o Kako smanjiti zagaenje?
-korienjem obnovljivih izvora
energije, gde god je to mogue,
jer korienjem klasinih izvora
energije (ugalj, nafta, gas)-gasovi
stvaraju efekat staklene bate
(globalno zagrevanje).
-prelazak na hibridne motore ili
potpuno elektrine motore kod
prevoznih sredstava.
-korienje solarne energije za
zagrevanje, proizvodnju struje.
Dakle, kao to smo rekli:
-energija se moe prenositi na daljinu (primer elektrine energije)
-moe se transformisati (el. energija u mehaniku; hemijska u toplotnu pa u mehaniku)
-moe se i akumulirati (baterije i akumulatori).
# Ako telo mase 1kg dignemo na jedan metar visine, koliki je rad utroen?
m = 1 kg
h = 1m
_______
A=?
A=Qh
A = 1 kg 9,81N/kg 1m
A = 9.81 J
.
Zavrni deo: 1) Navedi vrste energije?

-hemijska, toplotna, elektrina, mehanika, solarna, nuklearna.
2) Za ta nam treba energija?
-energija je sposobnost tela da vri rad, dakle za svakodnevni ivot nam je potrebno
mnogo energije: prevoz, grejanje, osvetljenje, ...
3) Zbog ega energija treba da se racionalno koristi tedi?
-jer je nema beskonano mnogo (uglja, nafte, gasa), a i njeno korienje zagauje
ivotnu okolinu.
4) Koje izvore energije treba vie koristiti?
-obnovljive izvore energije: energiju vetra, vode, biomase.
5) Navedi neke mere tednje?
-koristiti izolaciju prilikom gradnje, iskljuivati ureaje na struju koje ne koristimo...
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
pogonske maine
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni,
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Kako se boriti protiv zagaenja?

-korienjem alternativnih i obnovljivih izvora energije, tednjom energije
2) Koja se energija moe lako transportovati i transformisati?
-elektrina energija se moe transportovati na velike daljine, a lako se moe
transformisati u druge oblike: elektromotorom u mehaniku, grejaima u toplotnu, sijalicom u
svetlosnu.
3) ta je biodizel?
-gorivo koje se dobija od biomase, naprimer od uljane repice ili suncokreta i sl.
Glavni deo:
Pogonske maine motori
-za pokretanje radnih maina i mehanizama koriste se motori.
-motori se dele prema energiji koju koriste na:
hidraulini motori
-Ljudi su uvek nastojali da iskoriste energiju prirode tj.
da energijun pretvore u mehaniki rad.
-Motori koji koriste energiju vode (tenosti) za
pretvaranje u mehaniku energiju nazivaju se
hidraulini motori. Koriste kinetiku ili potencijalnu:
(pritisnu) energiju vode.
o hidraulini cilindri
Vodenini toak
Hidraulini motori su linearni motori i oni prenose
pritisak kroz tenost i na taj nain savladavaju veu silu.
Primer: hidraulina dizalica
p 1 = p2
p1
F2 je onoliko puta vea od F1
p2
koliko je puta povrina klipa S2

vea od povrine klipa S1 .
o hidrauline turbine
-sline su po obliku vodeninim tokovima
-turbina ima dva dela: -stator (nepokretan deo)
-rotor (kolo sa lopaticama koje se okree pod pritiskom vode)
-koriste se za pokretanje generatora koji proizvode struju.
-turbine se dele na:
(za male padove i velike protoke vode)
(za srednje padove vode)
(za vee padove vode)
Toplotni motori
-motori sa spoljanjim sagorevanjem: parne maine i parne turbine.
-motori sa unutrajim sagorevanjem: benzinski i dizel motori.
Toplotni motori za svoj rad koriste gorivo koje sagoreva i oslobaa toplotnu energiju.
Sagorevanje se deava u motoru ili van njega.
-Dems Vat je konstruisao prvu parnu mainu

1790. godine.
-u parnom kotlu se proizvodi vodena para
,raste pritisak pare (Ep ).
-velikom brzinom ona ulazi u razvodnik pare,
gde pokree klip (pretvara se u mehaniki
rad).
-klip preko klipnog mehanizma pokree tokove.
Klipni mehanizam lokomotive

1 klip
2 ukrsna glava
3 osovinica
4 klipnjaa
5 ekscentar sa uravnoteenjem
6 osovinica
1 loite
2 grejne cevi
3 kotao sa parom i vodom
4 dimnjak
5 razvodnik pare
6 klipni mehanizam
Parne turbine
-prva parna turbina De Laval 1884. godine.
-pokreu generatore za proizvodnju elektrine energije
u termoelektranama i nuklearnim elektranama, za
pogon brodova.
-Ek vodene pare (koja se usmerava kroz mlaznice)
pretvara se u mehaniki rad (rotacija lopatica turbina).
-turbina i rotor se nalaze na istom vratilu i zajedno se
okreu. Okretanjem rotora generatora se proizvodi
elektrina energija.
Pretvaranje energije toplotnih motora
Parna turbina
Zavrni deo: 1) ta su motori?

-motori (pogonske maine) slue za pokretanje radnih maina i mehanizama.
2) Kako se dele?
-na hidrauline, toplotne i elektrine motore.
3) ta su hidraulini, a ta toplotni motori?
-hidraulini motori koriste Ep (pritisnu) ili Ek vode (tenosti) i pretvaraju je u mehaniki
rad. Toplotni motori sagorevaju gorivo i osloboenu toplotnu energiju pretvaraju u mehaniki rad.
4) ta spada u hidrauline, a ta u toplotne motore?
-hidraulini cilindri i turbine, a u toplotne motori sa spoljanjim i unutranjim
sagorevanjem.
5) Objasni princip rada hidrauline turbine?
-voda slobodno pada i uvodi se u radno kolo sa lopaticama, pokree ih i na taj nain se
pokree rotor turbine, a ono rotor generatora. Na taj nain se Ek vode pretvara u mehaniki rad, a on
kasnije u elektrinu energiju.
Predmet:
Nastavna tema:
Energetika 6(4+2)
Nastavna jedinica: Motori sa unutranjim sagorevanjem SUS motori
kola:
Razred:
VII
53-54.
- obrazovno- materijalni: uenici e uiti o motorima sa unutranjim sagorevanjem i to:
dvotaktnim, etvorotaktnim OTO benzinskim , dizel motorima, mlaznim i raketnim motorima;
delovima, princip rada.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: da se kod SUS motora sagorevanje
goriva i oslobaanje toplotne energije deava u samom motoru cilindru; da znaju ta je radni takt;
da motori mogu da budu dvotaktni i etvorotaktni; da znaju osnovne delove motora; da znaju i
razumeju ta se deava u radnim taktovima; da znaju princip rada dizel motora; da znaju kako se
pali radna smea; da znaju princip rada mlaznih i raketnih motora.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehnikog miljenja i kulture; jaanje interesovanja za maine
i mehanizme.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO : SUS
motori
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni,
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5

Lite ratura: Tehniko i informatiko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udbenike Beograd.
Uvodni deo: 1) ta su motori?
-motori odnosno pogonske maine slue za pokretanje radnih maina i mehanizama.
2) Kako se dele?
-hidrauline, toplotne i elektrine.
3) Kakvi toplotni motori mogu biti?
-motori sa spoljanjim i unutranjim sagorevanjem. Kod motora sa spoljanjim
sagorevanjem, oslobaanje toplotne energije (sagorevanje) se deava van motora (loitima i
kotlovima) pa se energija uvodi u cilindar, a kod sus motora se sagorevanje dogaa u samom motoru
(cilindru motora).
4) Tok pretvaranja energije toplotnih motora?
-hemijska energija (ugalj, nafta, benzin) toplotna energijapotencijalna energija

(vodena para pod pritiskom)Ek (vodene pare koja se kree)mehaniki rad.
5) Princip rada parne turbine?
-sagorevanjem u parnim kotlovima stvara se vodena para iji pritisak raste (Ep ) koja se
zatim mlaznicama, velikom brzinom vodi na lopatice turbine koja okree rotor turbine. Na istom vratilu
se nalazi rotor generatora koji proizvodi struju.
Glavni deo:
Motori SUS
-Motori sa unutranjim sagorevanjem su pogonske maine.

-Sagorevanjem goriva u cilindru motora oslobaa se toplotna energija koja vri mehaniki rad.
Prema nainu rada i vrsti pogonskog goriva, SUS motori se dele na:
- klipne (OTO benzinske motore i dizel motore)
- gaso turbinske
- mlazne i raketne motore.
Oto motori
Koriste kao gorivo benzin ili gas pa se nazivaju benzinski ili gasni motori. Postoje razliite
konstrukcije: sa jednim, dva tri, etiri ili vie cilindara.
Prema broju taktova u jednom radnom ciklusu Oto motori se dele na:
- etvorotaktne i
- dvotaktne.
o etvorotaktni motori rade u etiri
radna takta. Sastoje se iz mnogo delova:
meaa goriva i vazduha karburatora,
cilindara, klipova, klipnjaa, kolenastog vratila
kuita, glave motora, ventila, bregastog mehanizma,
startera, sveica, bloka sa cilindrima itd.
Pored ovih delova za normalan rad motora

potrbni su i sledei ureaji:
-ureaj za napajanje gorivom
-ureaj za paljenje smee goriva i vazduha
-sistem za hlaenje motora
-sistem za podmazivanje
-ureaj za startovanje.
Klip
Ventili
Karburator (mea benzina i vazduha)
Kolenasto vratilo
Cilindri, klipovi, karike
Rade u etiri takta: usisavanje, kompresija (sabijanje), sagorevanje, izduvavanje.
I takt: usisavanje
Klip motora se kree nadole stvarajui potpritisak u cilindru
motora. Istovremeno se pokree bregasto vratilo sputajui
usisni ventil i ujedno oslobaajui usisni kanal. Zbog potpritiska
u cilindru, usisae se smea goriva i vazduha u cilindar.
Klip je preko klipnjae vezan za kolenasto vratilo koje se okree
sputajui klip nadole (polovonu kruga).
II takt: sabijanje (kompresija)
Klip se kree nagore (kolenasto vratilo se okree za jo pola kruga)

pri emu sabija smeu benzina i vazduha. Usisni ventil (koga pokree
okretanje bregaste osovine) istovremeno se pokree nagore zatvarajui
usisni kanal. Sabijenoj smei benzina i vazduha se sabijanjem poveava
pritisak (Ep ) i nekoliko milimetarapra gornje mrtve radne take, sveica
baca varnicu palei smeu benzina i vazduha.
III takt: sagorevanje

Benzin naglo sagoreva pri emu
se naglo iri gurajui klip nadole.
Klip je povezan na kolenasto vratilo
pa se pokreui, pokree i kolenasto
vratilo (pola kruga).
IV takt: izduvavanje
Klip se po drugi put vraa nagore.

Istovremeno se bregasto vratilo okree,
sputajui izduvni ventil nadole tj. oslobaa
izduvnu granu (kanal).
Klip se vraajui se nagore, potiskuje sagorele gasove kroz izduvni ventil
terajui ih van motora. Na taj nain oslobaa colindar za novu smeu
benzina i vazduha (kolenasto vratilo se okree za jo pola kruga).
Dakle, u toku radnog ciklusa klip dva puta ide gore-dole, to se postie
sa dva okretaja kolenastog vratila. Za to vreme usisni i izduvni ventil se
spusti po jednom( u toku ciklusa), a to se postie jednim okretajem
bragastog vratila.
Temperatura sagorevanja benzina je oko 2000C, pa je potrebno hladiti motor tj cilindar, kako
ne bi dolo do oteenja cilindra ili klipa i obezbediti podmazivanje uljem.
Hlaenje : moe biti vodeno i vazduno. Voda struji
oko cilindra hladi ga, pri emu se sama zagreva.
Meutim voda krui pod dejstvom pumpe za vodu
koja tera vodu do hladnjaka gde se pod dejstvom
ventilatora hladnjaka i strujanjem vazduha hladi. Tako
rashlaena voda ponovo ide do cilindra hladei ga i
tako neprestano krui dok radi motor.
Podmazivanje : vri se uljem koje se nalazi u karteru
motora. Kreui se nagore klip podmazuje cilindar
(karikama), a vraajui se nadole, takoe karikama
strue ulje sa cilindra vraajui ga u karter, kako
ne bi dolo do sagorevanja ulja (i na taj nain se gubilo).
Zavrni deo: 1) Gde se kod SUS motora deava sagorevanje?
-sagorevanje goriva i oslobaanje toplotne energije, a i pretvaranje toplotne energije u
mehaniki rad se odvija u cilindru motora.
2) Prema broju taktova u radnom ciklusu dele se na?
-etvorotaktne i dvotaktne motore.
3) Prema vrsti pogonskog goriva dele se na?
-benzinske ili dizel motore
-gasoturbinske i
-mlazne i raketne.
4) Nabrojte radne taktove etvorotaktnog motora?
-usisavanje, sabijanje, sagorevanje i izduvavanje.
5) Koji je radni takt?
-III takt, odnosno sagorevanje.
2.as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO : SUS
motori
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
kolski
kabinet
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni,
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Objasni ta se deava u taktovima?

-I takt: klip ide na dole i kroz usisni kanal (koji oslobaa usisni ventil) usisava smeu
goriva i vazduha.
II takt: ventil zatvara usisni kanal, a klip ide na gore i sabija radnu smeu.
III takt: sveica baca varnicu i pali radnu smeu. Klip se kree na dole.
IV takt: izduvni ventil otvara izduvni kanal, a klip se kree na gore terajui sagorele
gasove kroz izduvni kanal van motora.
2) Kako se motor hladi?
-voda struji oko cilindra, a zatim odlazi u hladnjak gde se sama hladi, a zatim ponovo
pod, dejstvom pumpe, struji oko cilindara.
3) Kako se vri podmazivanje?
-klip uz pomo karika podmazuje cilindar uljem iz kartera.
Glavni deo:
Dvotaktni benzinski motor
-izrauju se sa jednim ili dva cilindra.
-delovi su slini kao i kod etvorotaktnog motora.
-umesto usisnih i izduvnih ventila imaju kanale za ulaz i za izduvavanje sagorelih gasova.
-imaju klip specijalnog oblika.
-dvotaktne motore imaju motocikli, pente za amce, freze, motorne testere.
I takt: pomeranjem klipa

usisava se smea kroz
motorno kuite, a zatim
se zatvara usisni otvor
i otvor za odvod
sagorelih gasova i sabija
smeu.
II takt: pri kraju sabijanja

smeu pali elektrina
varnica, smea sagoreva
i irei se gura klip do
trenutka dok on ne otvori
izduvni otvor. To je
poetak izduvavanja, a
otvaranjem i ulaznog
kanala poinje ulazak
smee. Smea potiskuje
zaostale gasove (ispira
cilindar). Zbog toga
dolazi do gubitka goriva.
Dizel motori
Razlikuje se po vrsti goriva i nainu paljenja smee od
benzinskog motora. Ovi motori nemaju sveice (elektrine
ureaje za paljenje smee), ve samo dizne (mlaznice) i
pumpe za ubrizgavanje goriva. Dolazi do samozapaljenja
smee usled visokog pritiska i visoke temperature koje se
postie kompresijom vazduha u cilindru motora.
Princip rada: I takt: usisavanje istog vazduha.
II takt: ssabija se vazduh i pri kraju takta ubrizgava
se raspreno gorivo u sabijeni vreli vazduh usled ega dolazi do
samozapaljenja.
III takt: sagorevanje.
IV takt: izduvavanje gasova.
Dizel motori su masivniji, imaju veu snagu, vei stepen korisnog dejstva
od benzinskih motora, dizel gorivo je malo jeftinije pa ih to ini
ekonominijim.
Dizel motor
Mlazni motori
- prvi avioni klipni motori, brzina do 600 km/h.
- mlazni motori brzine do 2 500 km/h, vee snage.
Mlazni motor radi u etirir takta kao i benzinski motor:
I takt: lopatice kompresora se brzo okreu
usisavajui vazduh u motor.
II takt: pogonsko gorivo (kerozin) eksplodira u
komori za sagorevanje i stvaraju se vreli gasovi.
III takt: vreli gasovi izlaze velikom brzinom napolje
guraju motor (s njim i ceo avion) napred (okreu i turbine).
Mlazni motor
IV takt: turbine su povezane za kompresor koji
se okree i tako usisava vazduh.
Komora za sagorevanje
Mlazna turbina
Mlazni motor
Raketni motori
- rade na istom principu kao i mlazni motor.
- kretanje napred im omoguava snaan mlaz gasova
koji nastaju sagorevanjem kerozina (goriva).
- oni nose kiseonik sa sobom koji im je potreban za
sagorevanje (ne uzimaju ga iz vazduha) nosei ga
u rezervoarima.
Zavrni deo:
1) Kako rade dvotaktni motori?
- I takt: pomeranjem klipa usisava se smea kroz
motorno kuite, a zatim se zatvara usisni otvor
i otvor za odvod sagorelih gasova i sabija smeu.
II takt: pri kraju sabijanja smeu pali elektrina
varnica, smea sagoreva i irei se gura klip do
trenutka dok on ne otvori izduvni otvor. To je
poetak izduvavanja, a otvaranjem i ulaznog
kanala poinje ulazak smee. Smea potiskuje
zaostale gasove (ispira cilindar). Zbog toga
dolazi do gubitka goriva.
2) Kako rade dizel motori?

-rade u etiri takta: I takt usisavanje istog vazduha
II takt: sabija se vazduh i pri kraqju takta u vreli sabijeni vazduh ubrizgava se
gorivo i dolazi do samozapaljenja.
III takt: sagorevanje.
IV takt: izduvavanje.
3) Mlazni motori?
-takoe rade u etiri takta: I takt: lopatice kompresora se brzo okreu i usisavaju vazduh.
II takt: kerozin sagoreva (eksplodira) u komori za sagorevanje pri emu se
stvaraju vreli gasovi.
III takt: vreli gasovi izlaze velikom brzinom i guraju avion (motor) napred.
IV takt: turbine su povezane za kompresor koji se brzo okree i usisava
vazduh.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:

Energetika 6(4+2)
Izvori korienje i transformacija energije. Pogonske maine- motori(hidraulini
motori, motori sa spoljanjim sagorevanjem,SUS motori, mlazni i raketni
motori
kola:
Razred:
VII
55-56.
- obrazovno- materijalni: analiza percepcije pojmova vezanih za energiju; izvore energije,
njeno korienje i transformacije; pogonske maine- motore kao i za motore sa spoljanjim i
unutranjim sagorevanjem.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da znaju: ta je energija; transformacije energije;
vrste i izvore energije; ta su motori; podela prema mestu sagorevanja; princip rada motora sa
spoljanjim i unutranjim sagorevanjem.
i mehanizme; razvijanje oseaja za racionalno korienje i tednju energije.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje
GLAVNI DEO :
obnavljanje
gradiva
ZAVRNI DEO:
izvoenje
zakljuaka
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5

Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje emo obnavljati kroz odgovore na pitanja i prezentacije na
raunaru.
Glavni deo: 1) ta je energija?
-energija je sastavni deo ivota. Sa stanovita fizike: energija je sposobnost tela da vri
rad, E[J] jedinica je Dul.
2) Koje vrste energije znate?
-elektrina, solarna, toplotna, mehanika, energija vode, vetra...
3) ta je mehanika energija?
-mehanika energija definie mehanika stanja u kojima se telo nalazi: kretanje,
mirovanje, rastojanja od Zemlje, deformacije.
4) Kako glasi zakon odranja energije?
-energije se ne moe stvoriti niti unititit, ve se moe preneti ili pretvoriti iz jednog oblika
u drugi bez ikakvih gubitaka.
5) Objasnite zato je potrebno racionalno koristiti energiju?
-energije nema u neogranienim koliinama,
ali i sama eksploatacija energije (korienje energije) prouzrokuje velika
zagaenja ivotne sredine. Produkt korienja energije jesu
sagoreli gasovi koji zagauju atmosferu.
6) Objasnite efekat globalnog zagrevanja?
-sagoreli gasovi odlaze u atmosferu formirajui opnu oko nje.
Sunevi zraci ne mogu da se vrate u kosmos po odbijanju od Zemlje (odbijaju
se od ovog sloja) pa ostaju u atmosferi (Zemlji) zajedno sa svojim toplotnim
energijama, poveavajui tako temperaturu na Zemlji.
7) Kako smanjiti zagaenje ivotne sredine?
-racionalnim korienjem energije (tednjom), a i prelaskom na tzv. iste energije:
energiju vetra, vode, solarnu energiju, korienjem biodizela, elektrinih motora i sl.
8) Koje izvore energije poznajete?
-neobnovljive: nafta, ugalj, zemni gas
-obnovljivi: energija vetra, vode, miia
-alternativni: energija biomase, solarna energije.
9) Koje osobine ima energija?
-moe se preneti na daljinu (eletrina energija)
-moe se transformisati(elektrina energija se pomou elektromotora moe transformisati
u mehaniku energiju)
-moe se akumulirati (akumulatori, baterije)
10) ta su motori?
-pogonske maine (motori) slue za pokretanje radnih maina i mehanizama.
11) Kako se dele motori prema energiji koju koriste?
-hidrauline, toplotne, elektrine.
12) ta su hidraulini motori?
-motori koji koriste energiju vode (tenosti) za pretvaranje u mehaniku energiju.
13) ta su hidraulini cilindri?
- prenoenjem pritiska kroz tenost, savlauju veu silu:
p1 = p2
=
Sila F2 e biti onoliko puta vea od sile F 1 koliko je puta povrina klipa S 2 vea od povrine klipa
S1 .
14) Princip rada hidraulinih turbina?
-sline su vodeninim tokovima, koriste Ek vode za sopstveno pokretanje (rotora), a zatim
kretanje prenose na druge maine (na primer pokretanje rotora generatora koji proizvodi struju).
15) Iz ega se sastoje?

-rotora (kola sa lopaticama).
-statora (nepokretni deo).
16) Kako se dele?
-Fransisova, Kaplanova, Peltonova.
17) Koja se koristi za srednje padove vode?
-Fransisova turbina(koristi je i hidrocentrala erdap).
Zavrni deo: Komentar obnovljenog gradiva uz donoenje odreenih zakljuaka:

-energiju treba racionalno koristiti
-smanjivati zagaenje
-orjentacija na obnovljive izvore energije.
-navesti neke od mera tednje energije.
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje
GLAVNI DEO :
obnavljanje
gradiva
ZAVRNI DEO:
izvoenje
zakljuaka
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Pregled gradiva koje emo obnavljati na asu uz naglaavanje korelacije sa gradivom
fizikom.
Glavni deo: 1) Kako delimo toplotne motore?

-prema tome da li se sagorevanje deava u motoru ili van njega delimo ih na: motore sa
spoljanjim sagorevanjem i SUS motore.
2) ta spada u motore sa spoljanjim sagorevanjem?
-parne turbine i parne maine.
3) Objasnite princip rada parnih turbina?

-Ek vodene pare koja se usmerava kroz
mlaznice, pretvara se u mehaniki rad
(rotacija lopatica turbine). Turbina i rotor generatora se
nalaze na istom vratilu i zajedno se okreu.
4) Princip rada parnih maina?
- oslobaanje toplotne energije se deava
u loitu (sagorevanjem uglja), a njom se greje voda u kotlu.
Ona isparava i raste joj pritisak, a time i pritisna energija
(elastina Ep ). Para pod pritiskom se velikom brzinom preko
razvodnika pare uvodi u cilindar gde pokree klip, a on preko
klipnog mehanizma pokree tokove lokomotive.
Rotor parne turbine
Razvodnik pare
5) Kako se dele SUS motori?

-prema nainu rada i vrsti goriva dele se na:
-klipne (OTO benzinske motore, dizel motore)
-gasoturbinske
-mlazne i raketne motore
6) Radni ciklus OTO motora, ostvaruje se u:
-etiri ili dva radna takta.
7) Kako se odvija rad motora (IV taktnog) po taktovima?
- I takt usisavanje
II takt sabijanje
III takt sagorevanje
IV takt izduvavanje
8) Navedite neke delove motora?
-klip, klipnjaa, karike, blok motora, cilindri, kolenasto vratilo (radilica)...,ali i sistem za
paljenje radne smee, sistem za hlaenje, sistem za podmazivanje.
9) Na osnovu animacije rada etvorotaktnog motora objasnite princip rada motora?
-u prvom taktu klip se kree na dole ime se stvara podpritisak u cilindru i kroz otvorenu
usisnu granu (spusti se usisni ventil) usisava se smea goriva i vazduha (pri emu se kolenasto vratilo
okrenulo za pola kruga). II takt: usisni ventil zatvara usisni kanal, klip se kree na gore sabijajui smeu
goriva i vazduha ( kolenasto vratilo se okrenulo drugu polovinu kruga). IIItakt: sveica pali smeu koja
se naglo iri gurajui klip na dole (kolenasto vratilo se okrene za jo pola kruga).IV takt : Klip se vraa
na gore izbacujui sagorele gasove kroz otvoren izduvni kanal, koji je otvorio izduvni ventil (kolenasto
vratilo zavrava drugi krug).
10) Da li dizel motori imaju sveice?
-Nemaju, ve se radna smea pali tako to se u ve sabijen vazduh u cilindru (kome se pri
tome povea temperatura) ubacuje gorivo i dolazi do samozapaljenja.
11) Dvotaktni motori?
-radni ciklus se odvija u dva takta: I usisavanje i sabijanje i II takt: sagorevanje i
izduvavanje. Nemaju ventile, ve usisne i izduvne kanale koje svojim kretanjem kroz cilindar otvara i
zatvara sam klip, a podmazivanje se vri kroz samo gorivo tj. mea se gorivo sa uljem (1:30).
12) Mlazni motori?

-rade u etiri takta:
I - lopatice motora se brzo okreu usisavajui vazduh.
II kerozin eksplodira u komori za sagorevanje
III vreli gasovi izlaze velikom brzinom
IV turbine vezane za kompresor se okreu i usisavaju vazduh.
Mlazni motor
Komora za sagorevanje
Tubina
13) Kako se pokree avion?
- zbog razlike u brzinama
avion se kree napred (Sila akcije i reakcije)
V1
V2
14) ime se odlikuju mlazni motori?

-velikom brzinom i snagom.
15) Raketni motori?
-kretanje napred omoguava snaan mlaz gasova koji nastaju sagorevanjem goriva (sila
akcije sila reakcije).
Zavrni deo: Kroz razgovor sa uenicima izvesti odreene zakljuke:
- motori SUS su sa mnogo veim stepenom korisnog dejstva od parnih maina.
- motori SUS mogu koristiti i gas (TNG)
- savrameni motori su veih snaga, a manje potronje goriva.
- mlazni motori su velikih snaga.
- veliki su zagaivai
- budunost auto industrije su elektrini motori.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:

Konstruktorsko modelovanje moduli (0+16)
Algoritam konstruktorskog modelovanja: definisanje zadatka konstrukcije,
energetsko reenje, kretni, prenosni i izvrni mehanizmi konstrukcije
kola:
Razred:
VII
57-58.
- obrazovno- materijalni: uenici e se podsetiti algoritma konstruktorskog modelovanja i
pristupie izradi modela (ponuenog ili po sopstvenom izboru) od elemenata konstruktorskog
kompleta.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da: znaju postupke koji se preduzimaju poev od
ideje pa do konane izrade nekog modela tj. konstruktorski algoritam; znaju da definiu zadatak
konstrukcije, nau energetsko reenje; izaberu tj. izrade prenosnike snage i kretanja; komponuju i
oblikuju konstrukciju; izaberu potrebne elemente iz ko mpleta i montiraju konstrukciju; da znaju
elemente konstruktorskog kompleta; da pravilno rukuju alatom.
i mehanizme; razvijanje kreativnosti.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktian rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti, slike, eme algoritama

Uputstvo za korienje materijala za radne vebe, Zavod za udbenike Beograd.
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima obnoviti njihova znanja iz prethodnih razreda:
1) Da li se izradi nekog predmeta moe odmah pristupiti?
-ne moe, potrebno je dobro osmisliti predmet pre pristupanja njegovoj izradi.
2) ta je algoritam?
-to je tano odreen redosled radnji koje je potrebno ispuniti da bi smo doli do cilja.
3) Koje korake podrazumeva put od ideje do realizacije.
-raanje ideje, crtanje skice, izrada tehnikog crtea, priprema alata i materijala, izrada
modela.
Glavni deo: Kroz razgovor sa uenicima i odgovore na pitanja obnoviti i proiriti njihova znanja:
U tehnikoj praksi konstruisanje i modeliranje imaju veliki znaaj za stvaranje novih proizvoda i
procesa.
Konstruisanje u irem smislu predstavlja niz najraznovrsnijih poslova. Tu spada razrada ideje, pa
izrada elemenata, montaa i ispitivanje, do konanog nastanka novog ureaja, maine, aparata itd.
Konstruktor ili pronalaza od ideje do stvaranja nove konstrukcije mora, najee, da proe sledee
faze :
1. definisanje zadatka
2. reenje izvora energije
3. izbor kretnih, prenosnih i izvrnih mehanizama,
4. upravljanje,
5. komponovanje konstrukcije,
6. odreivanje spoljnog oblika,
7. montau,
8. ispitivanje konstrukcije ili modela,
9. izradu tehnike dokumentacije.
Bitnu fazu u procesu stvaranja nove konstrukcije
predstavlja modeliranje maine, ureaja, procesa
i slino i ispitivanje modela. U tehnici se pod
modelom podrazumeva objekat izraen u smanjenom
obliku, na kome se mogu realizovati kretanja i procesi
smanjenog intenziteta. Modeli po obliku mogu
odstupati od originala, ali se mora obezbediti neka
druga slinost, npr. mehanika, tehnoloka i dr.
Postavljanje zadatka konstrukcije
Doi do postavke zadatka nove konstrukcije je dosta sloeno,
tj. moe se rei najtei deo stvaranja nove konstrukcije.
Najee zadatak definie sam konstruktor, a ponekad ga zadaje
poruilac, ili ga pak potpuno, odnosno delimino formuliu eksperti ili
ekspertske grupe.
Zadatak definie konstruktor na osnovu svog steenog znanja i informacija
postupno, razraujui optu poetnu ideju za reenje nekog problema.
Kao prvo, mora se znati poetni zadatak. Dalje, kako se ideja bude
razvijala on e se raslanjavati i svaka nova etapa u reavanju proirivae
i davae blie podatke u vezi sa konanim reenjem. Ovo je uslovljeno razvojem pojedinih delova
konstrukcije i njihovim meusobnim usklaivanjem. Meutim, u bilo kojoj etapi razrade konstrukcije i
bilo koju celinu da reava, konstruktor treba da ima u vidu sledee elemente:
-- namenu ili potrebu za novom konstrukcijom,
-- uslove rada i radnu sredinu,
-- funkciju,
-- standarde,
-- bezbednost u radu,
-- nain i mogunost izrade,
-- sklapanje, rasklapanje i rukovanje,
-- transport i gabaritne mere,
-- ekonomske uslove.
Energetsko reenje konstrukcije

Pri stvaranju konstrukcije potrebno je reiti energetski problem, pa je zbog toga konstruktoru
neophodno znanje u vezi sa vrstom, transformacijom i mogunostima korienja energije.
Pri korienju energije mora se voditi rauna o pogodnostima odreene vrste energije za neki proces,
odnosno mainu, kao i o gubicima koji se pri tom javljaju. Uvek se, kad je to mo gue, izbegavaju
transformacije energije.
Reenje energetskog problema u nekoj konstrukciji odnosno procesu, dobrim delom je uslovljen i
osnovnom funkcijom i namenom konstrukcije. Dakle, energetsko reenje konstrukcije podrazumeva
izbor pogonskog motora, a oni se biraju prema snazi i broju obrtaja.
Kretni, prenosni i izvrni organi konstrukcije
U najveem broju sluajeva osnovni problem pri konstruisanju maine ili ureaja sastoji se u
reenju transformacije mehanike energije od pokretaa (motora), preko kretnog i prenosnog
mehanizma do izvrnog organa. Zbog toga se konstrukcija sastoji od niza elemenata, tj. mehanizama,
koji omoguuju ostvarivanje funkcije maine, a pri emu se reava:
- nosea struktura maine
- prenos snage i kretanja
- ostvaruju odgovarajue veze.
Sa stanovita namene u mainama elementi ili grupe elemenata
i mehanizama mogu se svrstati u sledee:
- pokretake( motore)
- prenosnike,
- kretne mehanizme
- izvrne mehanizme (organe)
- upravljake mehanizme i dr.
KONTINUALNI VARIJATORI BRZINE:
1-varijator sa promenljivim konusima
2-varijator sa frikcionim tokom
Posle izbora pokretaa i izvrnog organa prema postavljenim zahtevima, postavlja se konstrukcioni
problem reenja prenosnika. Prenosnik ima zadatak da transformie parametre kretanja pokretaa na
potrebne parametre kretanja izvrnog organa pri emu se mogu koristiti:
- prenosnici sa konstantnom brzinom (frikcioni, kaini, zupasti, lanasti i dr.).
- prenosnici sa kontinualnom promenom brzine
- prenosnici sa stepenastom promenom brzine (menjai).
Za reenje konstrukcije znaajni su i kretni mehanizmi kao to su:
- mehanizmi za promenu smera obrtaja
- mehanizmi za pravolinijsko kontinualno kretanje
- mehanizmi za periodino kretanje
- sigurnosni mehanizmi i dr.
Upravljanje konstrukcijom
Da bi se ostvario odreeni proces, ili kretanje kod maine potrebno je reiti upravljanje koje moe
biti izvedeno na dva naina i to:
- sa ueem oveka (potpuno ili delimino)
- bez uea oveka (automatsko upravljanje)
Konstruktor mora da uvek tei da mainu prilagodi sebi i svojim potrebama, te je upravljanje
reeno sintezom psihofizikih mogunosti oveka (ergonomski uslovi) i konstruktivnih eksploatacionih
zahteva maine.
Blok ema automatskog upravljanja:

a) sa povratnom sporegom
b) kibernetiki sistem
Komponovanje konstrukcije
Pri stvaranju svake konstrukcije neophodno je izvriti komponovanje konstrukcije, odnosno
modela. Pri tom prvenstveno treba imati u vidu zahteve koje konstrukcija treba da zadovolji pri
korienju. Prvi korak konstruktora u komponovanju konstrukcije, kada se, najpre odabiraju sastavni
delovi i sklopovi. Tei se da odabrani delovi i sklopovi u najveoj meri ine ve poznata reenja, a
samo manji broj delova i sklopova pojavie se kao potpuno novi.
Oblikovanje konstrukcije
Odreivanje spoljnog oblika konstrukcije, ili modela spada, takoe, u oblast komponovanja
konstrukcije.
Svakom predmetu svojstven je neki globalni oblik. Bez obzira na druge elemente na osnovu
globalnog oblika moemo raspoznati ta neka konstrukcija predstavlja. Meutim, u odreenoj vrsti
konstrukcije moe se uoiti odreena specifinost oblika. Ove osobine izraavaju se kroz sledee
specifinosti oblika:
To su:
- proporcionalnost (skladnost meusobnih dimenzija),
- ritam (ravnomerno nizanje elemenata)
- statinost ( ima centar ili osu simetrije oblika),
- dinaminost (nema centar ili osu simetrije ili se nie od statikih elemenata u rastuemopadajuem ritmu)
- simetrinost (simetrian oblik, ili simetrina kompozicija od statikih elemenata),
- asimetrinog (nesimetrian oblik, ili nesimetrina kompozic ija od statinih elemenata),
- zapreminska prostorna struktura (stvaranje estetske i funkcionalne celine u skladu sa
prostornim i zapreminskim karakteristikama).
- tektonika (pogodnost rasporeivanja mase u konstrukciji)
- razmernost(odnos elemenata konstrukcije prema oveku)
- boja (skladnost boja koloristiko i totalno jedinstvo).
Montaa i odravanje konstrukcije

Osnovna panja pri stvaranju konstrukcije posveuje se reavanju funkcionalnosti, pri emu se
reavaju oblici i mehanizmi. Meutim sve te delove i mehanizme treba povezati u jednu celinu koja e
initi eljenu konstrukciju. Dakle, treba obaviti montau.
Da bi se postigla optimalna montaa, mehanizmi i elementi konstrukcije treba da zadovolje
odreene zahteve kao to su:
- nepokretljivost koja je neophodna zbog vrstoe pojedinih sklopova radi odravanja
zadatog oblika
- pokretljivost odreenih elemenata i mehanizama, koji treba da obezbede odreena
kretanja
- konstrukciona stabilnost ime se obezbeuje sigurnost rada u odnosu na temelj ili
platformu
- razdvojivost veza mehanizama, koje mogu biti razdvojive, nerazdvojive i dr.
Ispitivanje konstrukcije
Vaan segment u stvaranju nove konstrukcije predstavlja ispitivanje konstrukcije. Zapravo, kada se
izradi prototip ili model, onda se ispituje konstrukcija, pri emu se proverava da li ona ispunjava
funkcionalne zahteve, da li je sigurna i pouzdana, proverava se njena izdrljivost, udobnost i uticaj na
okruenje i oveka i dr.
Izrada tehnike dokumentacije
Razvoj konstrukcije prati i izrada tehnike dokumentacije.
Kao to konstrukcija u svim fazama razvoja trpi odreene promene,
tako i tehnika dokumentacija iziskuje promene i dopunjavanja.
Tehniku dokumentaciju ini konstrukciona dokumenacija.
za izradu prototipa, nulte serije i dokumentacija za serijsku proizvodnju.
Kada je re o radu sa konstruktorskim kompletima uenici e
postupati po sledeem algoritmu:
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
kolski
kabinet
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktian rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima jo jednom ponoviti korake konstruktorskog algoritma.
Uenici e pripremiti konstruktorske komplete
Glavni deo: - nastavnik deli uenike u grupe
-grupe dobijaju radne zadatke: izrada kainog prenosnika; zupastog reduktora; reduktora
sa koninim zupanicima; reduktora sa puem.
-uenici e pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta poto paljivo
proue sklopne crtee.
-pristupie izradi modela.
Puni reduktor
Zupasti prenosnik
Prenosnik sa koninim zupanicima
Kaini prenosnik
Zavrni deo:
Komentar rada: -pohvaliti grupe i rad na asu

-istai najbolju grupu
-ukazati na greke
Predmet:
Nastavna tema:
Konstruktorsko modelovanje moduli (0+16)
Nastavna jedinica: Rad na sopstvenom projektu prema algoritmu: definisanje zadatka; reenje izvora
energije; izbor kretnih, prenosnih i izvrnih mehanizama; reenje upravljanja
kola:
Razred:
VII
59-64.
- obrazovno- materijalni: uenici e se podsetiti algoritma konstruktorskog modelovanja i
pristupie izradi modela (ponuenog ili po sopstvenom izboru) od elemenata konstruktorskog
kompleta.
-obrazovno- funkcionalni: uenici treba da: znaju postupke koji se preduzimaju poev od
ideje pa do konane izrade nekog modela tj. konstruktorski algoritam; znaju da definiu zadatak
konstrukcije, nau energetsko reenje; izaberu tj. izrade prenosnike snage i kretanja; komponuju i
oblikuju konstrukciju; izaberu potrebne elemente iz kompleta i montiraju konstrukciju; da znaju
elemente konstruktorskog kompleta; da pravilno rukuju alatom; da znaju da model poveu na
interfejs CD Roby i upravljaju pomou raunara.
i mehanizme; razvijanje kreativnosti.
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktian rad
verbalna
VREM E
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti, kolski raunar, interfejs CD Roby.

Uputstvo za korienje materijala za radne vebe, Zavod za udbenike Beograd.
Uvodni deo: Kroz razgovor sa uenicima obnoviti njihova znanja iz prethodnih razreda:
1) Da li se izradi nekog predmeta moe odmah pristupiti?
-ne moe, potrebno je dobro osmisliti predmet pre pristupanja njegovoj izradi.
2) ta je algoritam?
-to je tano odreen redosled radnji koje je potrebno ispuniti da bi smo doli do c ilja.
3) Koje korake podrazumeva put od ideje do realizacije.
-raanje ideje (definisanje zadatka)-reenje pogona (energetsko reenje)- izbor
prenosnog mehanizma, upravljanja-komponovanje konstrukcije, komponovanje oblika- montaaispitivanje-izrada tehnike dokumentacije.
Glavni deo: -nastavnik deli uenike u grupe

-uenici pripremaju konstruktore i potrebne alate
-grupe dobijaju radne zadatke (biraju neki od ponuenih modela ili po sopstvenoj ideji)
-prouavaju sklopne crtee (ili izrauju sopstvene)
-pripremaju potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta
-pristupaju izradi modela
-nastavnik prati tok izrade uz odgovarajue korekcije i sugestije.
Primer ponuenih modela:
Zupasti prenosnik
Prenosnik sa koninim zupanicima
Puni reduktor
Trakasti transporter
Model viljukara
Kamion dizalica
Zavrni deo: Komentar rada na asu: -pohvaliti rad grupa
-pohvaliti najbolju grupu
ekrk
2. as
Organizacija asa:
NASTA VNI AS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
kolski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
kolski
kabinet
frontalni,
kolski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktian rad
verbalna
VREM E
35
5
Uvodni deo: Jo jednom kroz razgovor sa uenicima obnoviti algoritam konstruktorskog modelovanja.
Uenici e pripremiti konstruktore i alate.
-nastavnik prati tok izrade uz odgovarajue sugestije
-grupa koja zavri svoj model, povezae ga na interfejs CD Roby i upravljae modelom
pomou raunara.
CD Roby interfejs modul
Ovo je ulazno/izlazni interfejs modul koji se prikljuuje na printer port PC raunara. Interfejs
modul ima 8 izlaza i 4 ulaza. Zbog bezbednosti swe koristi baterijsko napajanje koje moe da bude u
rasponu od 3V 9V.
Printer port
Paralelni port: podaci mogu tei u oba smera. Nizovi 0 i 1 se istovremeno generiu i to svaka 0 ili 1 na
svom posebnom izlazu (ili ulazu). Najee se generiu rei od 8 bita. Imaju svoje oznake LPT1,
LPT2,...,LPT Line Print Terminal.
Na slici je prikazan konektor tipa D25 (IEEE 1284 standard) koji se nalazi na PC raunarima kao
Paralelni port (printer izlaz).
Raspored pinova paralelnog printer port-a (D-tipa 25 pinova. D25)

Osnovna adresa, obino se naziva Data Port (data register) i koristi se kao izlaz podataka na
Paralelni Port "data lines" (Pinovi 2-9). Ovaj registar se koristi samo za pisanje. Ako itate sa ovog
registra dobije se samo poslednji poslati bit.
Status Port (base address + 1) koristi se kao port za itanje (read only port). Podaci pisani na ovaj
registar bie ignorisani. Status Port ima 5 ulaznih linija (Pinovi 10,11,12,13 i 15).
Control Port (base address + 2) namenjen je za pisanje (write only port). Koristi se etiri signala. To su
Strobe, Auto Linefeed. Initialize and Select Printer, svi su invertovani osim Initialize.
Specifikacije interfejsa:
4 digitalna ulaza (1 = ground , 0 = open)
8 digitalnih izlaza (max 5V/100mA). LED indikatori na ploi
izvor napajanja: bateriski 3V-9V
diagnostic softver sa priloenim DLL-om
dimenzije: 94 x 66 x 14mm
Klasian DC motor
Obian Dc motor vezuje se na jednostavan nain. Poto Dc motor ima samo dva izvoda. jedan
izvod motora vezuje se na izlazni konektor kontrolera (crne kleme). a drugi izvod prikljuuje se na +
konektor (plava klema). Primer povezivanja jednog motora za CD robi. Dat je na slici:
-uenici e povezati svoje modele na raunar

-proba funkcionalnosti modela
Zavrni deo :
Komentar rada na asu :

- pohvaliti rad na asu i istai najbolju grupu
- sugestije za dalji rad
- spremanje alata i materijala

7 Razred

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

7 Razred

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predmet:

Tehniko i informatiko obrazovanje

Nastavna sredstva: odgovarajue slike i eme

Glavni deo: Uvod u mainsku tehniku i tehnologiju

Prve proste alate konstruisali su praistorijski ljudi:

Toak je npr. omoguio izradu vodenica i vetrenjaa, koje su

krajem 18. veka: Dems Vat - parna maina. Konstruisao je

Zavrni deo: 1) U emu je znaaj tehnike i tehnologije i njihovog razvoja?

Uvodni deo: 1) Navedi neke proste alate?

Pojam i zadaci mainba i mehanizama

Zavrni deo: 1) ta su mainski elementi?

Nastavna sredstva: odgovarajue slike i eme, pribor za tehniko crtanje

Uvodni deo: 1) Koje vrste linija postoje u tehnikom crtanju?

4) Kako se predmet kotira?

Tehnika dokumentacija u mainstvu

Tehnika dokumentacija u mainstvu sadri konkretne zadatke za proizvodnju nekog proizvoda , a

Uvodni deo: 1) ta su geometrijske slike, a ta geometrijska tela?

To su ravni koje meusobom zaklapaju ugao od 90 (mada

Predmet u prostornom uglu

Postupak izrade: - prvo nacrtamo koordinatni sistem

Zavrni deo: - ponoviti postupak izrade ortogonalnih projekcija

Nastavna sredstva: odgovarajue slike i creti, pribor za tehniko crtanje

Kotiranje predstavlja postupak upisivanja brojnih vrednosti duinskih i ugaonih mera na

-vrh strelice ne sme da dodiruje taku preseka dveju linija.

-glavne kotne linije ne smeju da prelaze pomone

-treba izbegavati izbegavati ponavljanje istih kota

-kod zaobljenja manjih od 2,5mm centar se ne naznauje.

ematski prikaz zupasti par

zavrni deo: 1) ta je kotiranje?

Nastavna sredstva: odgovarajue slike i creti, pribor za tehniko crtanje

zavrni deo: Komentar uraenih radova: istai ta je dobro uraeno

kosa projekcija. Nagib bone ivice je 45 (60), bone ivice se

dimetrijska projekcija. Nagib bone ivice je 42 , a nagib prednje

trimetrija. Bona stranica ima nagib 30-45, a prednja

Tehniko i informatiko obrazovanje

Nastavna sredstva: odgovarajue slike i creti, pribor za tehniko crtanje

Zavrni deo asa: Komentar uraenih tehnikih creta:

Uvodni deo: 1) Da li se izradi nekog predmeta moe odmah pristupiti?

CRTANJE NOVE SKICE

IZBOR PREDM ETA

PROBA FUNKCIONA LNOSTI

Nastavna sredstva: kolski raunari

Na toolbar- u se nalaze alati za crtanje geometrijskih oblika u dve dimenzije :

Podeavanje parametra Dimensions:

podeavanje mernih jedinica dui

dobijanje paralelne projekcije

Ove iste alata moemo i da izbacimo u Toolbar:

Google SketchUp dozvoljava presek ve nacrtanog crtea u

uvanje i tampanje crte a

U linji Save in odaberemo mesto gde emo

Ako elimo da dokument sauvamo u grugom tipu

Dobiemo prozor naslovne linije

Izrada pred meta u

Nastavna sredstva: kolski raunari

nastavnik prati tok izrade

Zavrni deo: Kroz razgovor sa uenicima

nastavnik prati tok izrade uz

Zavrni deo: Komentar radova:

Nastavna sredstva: kolski raunari

Uvodni deo: 1) ta je Desktop?

4)Kako izgleda prozor jednog programa?

Kao i drugi programi i

Slide Sorter View prikaz svih slajdova, a koristi se za