1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

ZATITA TURISTIKIH PROSTORA

Marija Maksin-Mii
Univerzitet Singidunum
Danijelova 32, 110000 Beograd, Srbija
Fax: +381 11 46 28 26
E-mail: mmmicic@singidunum.ac.rs
Saetak
U radu se analizira zatita prostora sa atraktivnim turistiki resursima i rezervisanje prostora za
razvoj turistikih sadraja i aktivnosti, koji su kljuni za ouvanje atraktivnosti i planski razvoj
turistikih destinacija. Razliiti reimi i mere zatite i rezervisanja prostora proizvode brojna
ogranienja za njegovo korienje i izgradnju, koja za rezultat imaju poveanje broja i sloenosti
konfliktnih ciljeva i interesa. U radu se ukazuje na mogunosti za relativizaciju konflikata u
ostvarivanju odrivog razvoja turistikih prostora/destinacija.
Kljune rei: zatita prostora, rezervisanje prostora, reimi zatite i rezervisanja prostora,
relativizacija konflikata u zatiti turistikih prostora.
Summary
The protection of areas with attractive tourism resources and the space reservation for tourism
activities and facilities, necessary for sustaining the attractiveness and planned development of
tourism destinations have been discussed in the paper. Different regimes for space protection and
reservation produce restrictions upon space utilization and construction, and effects in conflict
intensification among different actors interests. The possibilities for the relativization of conflicting
interests in achieving the sustainable development of tourism destinations have been pointed out.
Key words: space protection, space reservation, space protection and reservation regimes,
relativizatoin of conflicts in tourism space protection.
1. UVOD
U zadovoljavanju potreba ljudi za promenom svakodnevnog i upoznavanjem novog, razliitog
okruenja i naina ivota opredeljujua je autentinost turistike destinacije (1).
Autentinost/jedinstvenost turistike destinacije, shvaena kao razliitost od drugih destinacija,
zasniva se na postojeim prirodnim i kulturnim atraktivnostima prostora i kreiranim turistikim (i
rekreativnim) atraktivnostima.
Kljuno za turistiku atraktivnost prostora/destinacije jeste zatita i prezentacija prirodnih i
kulturnih turistikih resursa i njihovo odrivo korienje za razvoj turizma. Za razvoj turistike
destinacije znaajno je i rezervisanje prostora za razliite turistike namene i aktivnosti.
Kako je prostor ogranien opti resurs njegovo korienje predstavlja inherentno konfliktnu
situaciju, jer ne postoje izgledi ravnopravne deobe izmeu zainteresovanih korisnika. Konflikti u
korienju prostora su ili ve prisutni, ili se njihovo manifestovanje moe oekivati u budunosti. Na
skoro svim zatienim i pojedinim rezervisanim turistikim prostorima dolaze do izraaja konflikti
razliitih interesa. Menadment turistike destinacije podrazumeva realitiviazciju suprotstavljenih
interesa u skladu sa konceptom i principima odrivog razvoja.

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33

-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

257

1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

2. ZATITA PROSTORA
Pojam zatita prostora odnosi se na trajno korienje i ouvanje prostora za neku namenu, koja je
definisana opredeljivanjem drutvene zajednice da trajno titi za budue generacije posebno vredne
prostore i/ili javno dobro koje se nalazi u nekom prostoru, a za koje drava ustanovi/utvrdi
odgovarajui oblik zatite.
Zatiuju se prostori s izuzetnim, posebnim, retkim vrednostima, dobrima i resursima, najee
sa prirodnim i kulturnim nasleem dobrima i vrednostima (ambijentalnim, pejzanim i sl.) i
pojedinim vrlo ogranienim neobnovljivim, ili delimino obnovljivim prirodnim resursima
(poljoprivredno zemljite, izvorita vode i sl.).
Za te prostore utvruju se reimi zatite i korienja neogranienog vremenskog trajanja u skladu
s ustanovljenim stepenom njihove zatite.
Poslednje decenije 20. veka i u prvoj deceniji 21. veka uoava se tendencija ujednaavanja
strukture i oblika zatite prostora meu razliitim dravama i regionima. Tome doprinose brojne
svetske i evropske konvencije i deklaracije (npr. o zatiti svetskog naslea, odrivom razvoju,
biodiverzitetu, vrednosti kulturnog naslea, ekoturizmu i dr.), strategije i uputstva.
Oblici/stepeni prema strukturi zatite prostora mogu se generalno (2), kategorisati na:
1. Strogu zatitu prostora
Naslea, radi ouvanja posebnih prirodnih, kulturnih, istorijskih i estetskih vrednosti od
internacionalnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog znaaja, kombinovanu s ogranienim,
selektivnim i kontrolisanim korienjem njihove ekonomske vrednosti:
prirodnog naslea prirodnih i predeonih celina zbog njihove jedinstvenosti, izuzetnosti,
estetskih vrednosti, osetljivosti na pojedine aktivnosti, odrivog korienja prirodnih
ekosistema i ouvanja stanita pojedinih vrsta;
kulturnog naslea pojedinanih objekata i celina arhitektonskog, arheolokog, istorijskog,
naunog, tehnikog, etnolokog i antropolokog, urbanog i ruralnog naslea i predela.

Prirodnih resursa, radi ouvanja postojeeg (od zagaivanja i degradacije) i/ili postizanja
poeljnog kvaliteta i kvantiteta ogranienih prirodnih resursa, ouvanja i poveanja njihovih
proizvodnih i drugih funkcija (zatitne, rekreacione i dr.) od nacionalnog, regionalnog ili
lokalnog znaaja:
povrinskih i podzemnih resursa vode za pie (tite se slivna podruja izvorita vode),
kvalitetnog poljoprivrednog zemljita,
uma i umskog zemljita;
2. Selektivnu zatitu prostora

Zatitne zone oko podruja zatienog prirodnog i kulturnog naslea ili prirodnih resursa, radi
eliminacije (u priobalju, zatitinoj zoni kulturnog naslea) ili smanjenja negativnih uticaja i
zagaenja iz okruenja (u zatitnoj zoni podruja prirodnog naslea, basenima/slivovima
izvorita vode, zatitnim umama i sl.);

Zatitne peri-urbane zone, radi obezbeenja njene zatitne funkcije od irenja urbanog naselja,
kombinovane s kontrolisanim i selektivnim razvojem rekreativnih, poljoprivrednih i drugih
aktivnosti i funkcija; i
3. Sanaciju i obnovu prostora

Sanaciju degradiranih povrina i predela, rekultivacijom zemljita i obnovom predela posle

povrinske eksploatacije mineralnih sirovina i energetskih izvora;

Sanaciju i obnovu urbanih i ruralnih podruja u cilju zatite i poveanja kvaliteta ivljenja i
racionalnog korienja raspoloivih stvorenih resursa (postojeeg graevinskog zemljita,
saobraajne i komunalne infrastrukture, mree javnih slubi i sl.), razvojem koncepta
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

258

1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

kompaktnog grada i reciklaom naputenog graevinskog zemljita i fondova (tzv.
"brownfields" naputeni industrijski kompleksi, dokovi i sl.).
Turistiki i rekreativni prostori su najveim delom obuhvaeni nekom od navedenih kategorija
zatite prostora prirodnog i kulturnog naslea, priobalja, urbanih i ruralnih podruja i peri-urbane
zone.
3. REZERVISANJE PROSTORA
Pojam rezervisanje prostora odnosi se na zatitu prostora za odreeni vremenski period, ili
vremenske intervale (etape), do realizacije planirane namene. Pre, ili po isteku, odreenog
vremenskog roka za rezervisan prostor se, na osnovu provere planskih ciljeva i odluka, rezervisanje
moe produiti za istu ili neku drugu namenu, ili okonati prihvatanjem postojeeg naina korienja
prostora.
Slika 1.

Razvoj turistikog centra na rezervisanom prostoru u optini Tinj u

Savoj-skim Alpima u Francuskoj, period 19502006. godine

2006.

1950.

Izvor mape: Visitor centar, Tignes-Val Claret

Rezerviu se prostori za razliite namene, kao to su: turistiki prostori, eksploatacija

neobnovljivih i delimino obnovljivih prirodnih resursa, planirani infrastrukturni sistemi i drugi javni
objekti i dobra, a u nekim sluajevima i prostor za neke budue, jo uvek nepoznate namene (na
primer, rezervni prostor za irenje turistikog centra i turistikih sadraja).
Po kapacitetu ponude u prostoru planinskog podruja Francuske izdvaja se planinski centar i
optina Tinj (Tignes). U prvom planu ureenja prostora optine Tinj iz 50-ih godina 20. veka razvoj
skijalita i sadraja turistike ponude vezivao se za postojee naselje (na 1700-1800 mnv), s tim da je
severozapadno od naselja, pored jezera Tinj na veoj nadmorskoj visini (2000-2100 mnv), rezervisan
prostor za budui razvoj turizma. Trideset godina kasnije, na rezervisanom prostoru razvio se glavni
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

259

1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

zimski planinski centar s dva podcentra pored jezera (Tignes-Le Lac i Tignes-Val Claret), u kome su
odrane i zimske olimpijske igre poslednje decenije 20. veka (slika 1).
Za rezervisane prostore utvruju se vremenski ogranieni i diferencirani normativni i planski
reimi korienja, ureenja i izgradnje, zavisno od toga u kom vremenskom periodu e biti
realizovana planirana namena. Za srednjoroni period (do pet, uslovno i deset godina) mogu se
utvrditi vea ogranienja i restrikcije (i zabrane) u korienju i izgradnji prostora, u odnosu na
dugoroni period (20-30 godina) za koji ogranienja moraju biti selektivnija i restrikcije znatno
redukovane (3).
4. REIMI ZATITE I REZERVISANJA PROSTORA
Zakonskim i planskim osnovama ustanovljava se zoniranje prostora sa razliitim reimima
korienja zatienih i rezervisanih prostora prirodnog i kulturnog naslea i pojedinih prirodnih
resursa, koji su ujedno i turistiki atraktivni resursi.
Polazei od slinosti meu reimima zatite prirodnih dobara (slika 2) i reimima korienja
ostalih zatienih i rezervisanih prostora mogla bi, uslovno, da se izvri kategorizacija zona sa:

reimom I stepena zatite, sa zabranom korienja prirodnih vrednosti i stroge zatite

prirodnih resursa zona neposredne zatite izvorita vodosnabdevanja i zona sa reimom I
stepena zatite prirodnog dobra;

reimom II stepena zatite, sa ogranienim i strogo kontrolisanim korienjem prostora,

prirodnih i kulturnih resursa i vrednosti zona ue zatite izvorita vodosnabdevanja, zona
sa reimom II stepena zatite prirodnog dobra, zatiena okolina nepokretnog kulturnog
dobra i druge zone;

reimom III stepena zatite, sa ogranienim i selektivnim korienjem prostora, prirodnih

resursa i vrednosti zona sa reimom III stepena zatite prirodnog dobra, zatitna zona oko
zatiene okoline nepokretnog kulturnog dobra, ira zona zatite izvorita vodosnabdevanja,
zone rezervisane za izgradnju vodoakumualcija (sa stepenom izvesnosti realizacije u periodu
do 5, najvie 10 godina) i druge zone; i

prelaznim reimom zatite, sa malim brojem ogranienja za korienje prostora zone

rezervisane za izgradnju vodoakumulacija (sa stepenom izvesnosti realizacije u periodu
duem od 10 godina), zatitna zona oko zatienog podruja prirodnog dobra, ira zona
zatite nepokretnog kulturnog dobra i druge zone.
est je sluaj da se na istom prostoru nae vie zatienih ili predvienih za zatitu podruja i
lokaliteta prirodnog (i kulturnog) naslea, prirodnih resursa i povrina pogodnih za razvoj turistikih
aktivnosti. Ove funkcije i aktivnosti mogu se svrstati u komplementarne, jer je za njihov odriv razvoj
neophodno ouvanje prirodnih i kulturnih vrednosti i kvaliteta ivotne sredine. S druge strane,
tehniki i tehno-ekonomski zahtevi razvoja poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede i turizma mogu
biti konfliktni meusobno i sa zahtevima zatite prirodnog i kulturnog naslea (3).

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33

-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

260

1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

Slika 2. Zone sa razliitim reimima zatite u nacionalnom parku (4)

Razliiti reimi i mere zatite i rezervisanja prostora proizvode brojna ogranienja za njegovo
korienje i izgradnju, koja za rezultat imaju poveanje broja i sloenosti konfliktnih ciljeva i interesa
i vee ili manje promene, pogoranja ili poboljanja, uslova ivljenja lokalnog stanovnitva na
obuhvaenim podrujima.
5. ZAKLJUAK
Korienje prostora predstavlja inherentno konfliktnu situaciju, jer ne postoje izgledi
ravnopravne deobe izmeu zainteresovanih korisnika. Konflikti u korienju prostora su ili ve
prisutni, ili se njihovo manifestovanje moe oekivati u budunosti.
Postojanje vremenske raspodele razvojnih konflikata u korienju prostora omoguava njihovo
neutralisanje pomeranjem u vremenu. To je opcija koja se koristi za receptivne turistike i sportskorekreativne kapacitete, na koje se primenjuje vremensko zoniranje korienje istog prostora od
strane velikog broja korisnika njihovom raspodelom po odreenim vremenskim intervalima u toku
dana, nedelje, meseca ili godine (npr. "timesharing" sistem vremenski zakup smetajnih kapaciteta).
Najei je sluaj da se razvojni konflikti deavaju u isto vreme i na istom prostoru, kada se
njihovo reavanje postie kompromisom ili izborom prioriteta, a u nekim sluajevima i ekspanzijom
(gde jedna ili vie sukobljenih strana poveava sredstva za zadovoljenje sukobljenih interesa). U
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

261

1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

pluralistikim i demokratskim drutvima tei se usaglaavanju konflikata putem kompromisa, kada
svaka strana samo jednim delom zadovoljava svoje interese.
Na skoro svim zatienim podrujima i pojedinim rezervisanim turistikim prostorima, u prvom
redu onim od nacionalnog (i regionalnog) znaaja, dolazi do izraaja konflikt izmeu nacionalnih i
regionalnih interesa, s jedne strane, i lokalnih interesa, s druge. Konflikt je uzrokovan donoenjem
odluka u pogledu izbora i naina korienja resursa i naslea van zatienih i rezervisanih prostora,
kao i distribucijom posledica (eksternih efekata). Pozitivni eksterni efekti, koji doprinose
ekonomskom i socijalnom blagostanju, distribuiraju se na nacionalnom i/ili regionalnom, a znatno
manje na lokalnom nivou. Negativni eksterni efekti, koji pogoravaju uslove ekonomskog i socijalnog
ivota, ispoljavaju se preteno na lokalnom nivou. U osnovi, radi se o pitanju redistribucije posledica i
smanjenju razlika u blagostanju, putem internalizacije eksternih efekata i obezbeenja kompenzacija
lokalnim zajednicama. Najefikasniji i najbolje prihvaeni od strane lokalnog stanovnitva su
kompenzacijoni programi razvoja turizma i njemu komplementarnih aktivnosti za lokalne zajednice u
zatienim podrujima i turistikim destinacijama. Time se, ujedno, ostvaruje efektivna zatita
turistikih resursa i rezervisanje turistikih prostora.
LITERATURA
(1.) Keller, P. (2002): Ekonomski uticaj tuirzma, Turistiki pregled, 2, 6-13.
(2.) Maksin-Mii, M. (2000): Zatita i rezervisanje prostora normativnost i praksa, Geografski
fakultet
(3.) Maksin-Mii, M. (2007): Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum
(4.) Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (2003): Strategija zatite, razvoja i ureenja Prostorni
plan podruja Nacionalnog parka Kopaonik, finalna verzija.

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33

-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

262