Biblioteka

NOVA FILOZOFSKA

MISAO

Ejvrum Strol

ANALITIKA
FILOZOFIJA U
DVADESETOM VEKU

Prevod
R a s t k o Jovanovi

Beograd, 2 0 0 5
DERETA

Naslov originala
TWENTIETH-CENTURY ANALYTIC PHILOSOPHY
by
Avrum Stroll
Copyright 2 0 0 0 Columbia University Press
[Avrum Stroll: Twentieth-Century
Analytic
Philosophy,
Columbia University Press, New York, 2000]
Ovog izdanja dela i prevoda Grafiki atelje DERETA
do 1. septembra 2007. godine

PREDGOVOR
Imajui u vidu vie od sto godina koje obuhvata ova studija
kao i sloenost samog predmeta, bilo bi mi nemogue da napi
em ovu knjigu bez velike pomoi znalaca. Stoga elim da se
zahvalim Z e n u Vendleru [Zeno Vendler], Robertu
[Robert R o w a n ] , Henriju Aleksanderu

Rovanu

[Henry Alexander],

Pjerani Garavaso [Pieranna Garavaso], A. P. Martiniu [A. P.

Martinich] i Donu Kolinsu [John Collins] na vrednim primedbama. Svako od njih je proitao ceo rukopis i, mirabile
poslao mi napisane

dictu,

komentare kao i podrobne predloge za po

boljanja. M o j a zahvalnost na trudu koji su uloili je beskraj

na. Takode dugujem zahvalnost uredniku asopisa journal
Philosophy,

of

koji mi je dozvolio da u rad ukljuim deo eseja,

Proper N a m e s , Names, and Fictive O b j e c t s " , koji sam u tom

asopisu objavio 1 9 9 8 . Istu zahvalnost dugujem uredniku M I T
Press-a za dozvolu da upotrebim deo poglavlja iz moje knjige
Sketches

of Landscapes:

Philosophy

by Example

( 1 9 9 8 ) . Ovaj

materijal se javlja u poslednjem odeljku osmog poglavlja.

Osim ovih izuzetaka knjiga predstavlja potpuno novo delo.
Vei deo rukopisa sam napisao t o k o m dva boravka na
Amerikoj akademiji u Rimu, i bez gostoprimstva i velikodu
nosti tadanje direktorke, Karoline Bruzelijus [Caroline Bruzelius] i pomonice direktora Pine Paskvantonio [Pina Pasquantonio]
bilo bi mi potrebno mnogo vie vremena da dovrim ovaj rad.
N a j z a d , nikakvi izrazi zahvalnosti nisu dovoljni za otroumne

EJVRUM

STROL

primedbe koje je na tekst dala m o j a supruga M e r i . T o to je

briljivo proitala ceo rukopis veoma je poboljalo njegov stil,
organizaciju, uverljivost argumentacije i sadraj. D a je toliko
vremena odvojila od svog sadanjeg istraivanja papske politi
ke u dvadesetom veku doista je mnogo vie no to bih mogao
da oekujem. Z b o g njene p o m o i a, naravno, i iz drugih razlo
ga, posveujem joj ovu knjigu.

Glava 1

SISTEM SOLERA
Istorija analitike filozofije u dvadesetom veku obeleena je br
zinom s k o j o m se najvaniji pokreti iznenada javljaju, cvetaju,
gube zamah, postaju istroeni i konano iezavaju. K a o primere moemo navesti idealizam u njegovoj apsolutistikoj i subjektivistikoj varijanti, teoriju ulnih datosti, logiki atomi
zam, neutralni monizam i logiki pozitivizam. Ovi pokojni izm i " i njihovi ivi srodnici, kao to su redukcionizam", prag
m a t i z a m " i naturalizam", predstavljaju predmet ove studije i
na odgovarajuim mestima bie objanjeni itaocu. Naravno,
ovaj ritam raanja, cvetanja i opadanja ima i izuzetaka. U on
tologiji, razliiti oblici materijalizma i dalje uivaju iroku po
drku, a naturalizovana epistemologija - koju je izloio V. V.
O . Kvajn [W. V. O . Quine] a dalje razvili njegovi sledbenici ne pokazuje znake posustajanja.
D o i s t a , u dvadesetom veku je presti nauke, ako ita, a
o n o postao jo vei. Scijentizam, uenje da jedino

metodi pri

rodnih nauka vode znanju, danas se iroko zastupa u epistemologiji, metafizici, filozofiji jezika i filozofiji duha. M o r i c

10

EJVRUM

STROL

Slik [Moritz Schlick], osniva B e k o g kruga, je 1 9 1 8 . u Allge

meine Erkenntnislehre
to uenje ovako izrazio: Poto nauka
u principu moe da kae sve to se moe rei ne preostaje vie
nijedno pitanje na koje se ne bi moglo odgovoriti." U knjizi
Neurophilosophy
( 1 9 8 6 ) Patrie S. Cerlend [Patricia S. Churchland] nalazimo kasniji izraz istog stanovita: U idealizovanom krajnjem sluaju, dovrena nauka predstavlja istinit opis
stvarnosti: nema ni neke druge Istine ni neke druge S t v a n o s t i . "
Savremeni filozofi su na uticaj nauke reagovali na tri raz
liita naina, od kojih dva predstavljaju oblike scijentizma. R a
dikalniji od ova dva tvrdi da ako filozofija ima neku ulogu to
mora biti neto drugo a ne pokuaj da se izloi istinit opis sve
ta, zato to nauka ve ispunjava taj zadatak. U svom delu Trac
tatus logico-philosophicus,
na primer, Ludvig Vitgentajn
[Ludwig Wittgenstein] pie: Filozofija nije jedna od prirodnih
nauka... Rezultat filozofije nisu 'filozofski stavovi', nego projanjavanje stavova." Varijanta ovog gledita jeste uverenje da
filozofija treba da se bavi normativnim ili vrednosnim pitanji
ma, nasuprot nauci koja je u potpunosti deskriptivna aktiv
nost, aktivnost utvrivanja injenica. D r u g a , manje radikalna
reakcija jeste stanovite da filozofija, kad se njome bavimo na
ispravan
nain, predstavlja proirenje nauke. Tvrdi se da se
obe discipline dre istih standarda evidencije i logike zasnova
nosti ali da se njihovi predmeti razlikuju. Prema Kvajnu, meu
istraivaima postoji podela rada. N a primer, profesionalni na
unici se formuliui svoje teorije slue brojevima, a filozofi
analiziraju p o j a m broja koji se tako koristi. Uoptenije reeno,
neki od scijentistiki orijentisanih filozofa smatraju da se zada
tak filozofije sastoji u analizi osnova znanja, u ta spadaju i
najvaniji pojmovi nauke. Najzad, raznovrsni pristupi odbacu
ju scijentizam i na razliite naine brane a u t o n o m n o s t filozofi
je; njihovi zastupnici smatraju da filozofija ima i deskriptivnu
funkciju i da moe da dopre do nenaunih istina o stvarnosti.
U tu kategoriju se mogu svrstati, izmeu ostalih, D. E. M u r
[G. E. M o o r e ] , Ludvig Vitgentajn, D. L. Ostin [}. L. Austin],

SISTEM

SOLERA

11

O . K. Bousma [O. K. B o u w s m a ] , N o r m a n M a l k o l m [Norman

M a l c o l m ] i Gilbert R a j i [Gilbert Ryle].
Pitanje o odnosu filozofije i nauke vodi do jo jedne veli
ke razlike - do razmimoilaenja o k o pitanja, o kojem se u dva
desetom veku mnogo raspravljalo, da li filozofija treba da bu
de posveena stvaranju teorija o svetu i njegovim raznim odli
k a m a . Ovaj spor delom prati distinkciju scijentizam/autonomij a , poto mnogi od pristalica scijentizma isto k a o i mnogi od
njihovih protivnika (poput tradicionalnih metafiziara) oseaju da bi filozofija trebalo da se bavi izgradnjom teorija. Ima i
onih koji zastupaju i onih koji odbacuju razne oblike scijenti
zma a ipak poriu da je izgradnja teorija posao filozofije. Vit
gentajn je moda najpoznatiji primer filozofa koji je u svom
r a n o m radu, Tractatusu

iz 192*2, zastupao scijentizam, a odre

k a o ga se u svojim kasnijim spisima, kao to su Filozofska

traivanja,

is

objavljena 1 9 5 3 . Pa ipak je, od poetka do k r a j a ,

dosledno odbacivao shvatanje da je cilj filozofije stvaranje te

orija. U Tractatusu,

na primer, on tvrdi: Filozofija nije teori

j a , nego aktivnost" ( 4 . 1 1 2 ) . Skoro iste rei se nalaze i u Istra

1

ivanjima:

Bilo je to tano da naa razmatranja nisu smela da

budu nauna razmatranja. ... I ne smemo da postavimo nika

kvu teoriju. ... M o r a da se odstrani svako objanjenje,

a na me-

sto njega moe da se pojavi samo opisivanje." ( 1 9 5 8 : 1 0 9 ) .

Ove dve distinkcije (scijentizam nasuprot autonomiji, i

teorijski nasuprot neteorijskom pristupu) postavljaju duboki
problem kojim emo se u ovoj studiji opirno baviti. Sta je fi
lozofija? Sta je (su) njen zadatak (zadaci)? Z a kakvu vrstu in
formacije, rasvetljavanja i razumevanja se pretpostavlja da ih

Svi navodi iz Tractatusa dati su prema: Ludwig Wittgenstein, Tracta

tus logico-philosophicus,
preveo Gajo Petrovi, Veselin Maslea" i Svje
tlost", Sarajevo, 1987 - prim. prev.
1

Svi navodi iz Filozofskih istraivanja dati su prema: Ludvig Vitgen

tajn, Filosofska istraivanja, prevela Ksenija Maricki Gadanski, Nolit, Beo
grad, s. a. - prim. prev.
2

12

EJVRUM

STROL

filozofija prua ako ona nije jedna od prirodnih nauka? Unu

tar takozvanog analitikog pokreta to je jedno od kljunih pi
tanja oko kojeg se oni koji se bave analitikom filozofijom de
le u pogledu shvatanja cilja i smisla filozofije.
Jedna stvar koju smo sigurno nauili prouavajui pret
hodni period jeste to da je savremena analitika filozofija pri
sno povezana sa svojom istorijom. U t o m pogledu ona je ma
nje slina nauci a vie nalik istoriji i knjievnosti, mada i tu po
stoje znaajne razlike. Ali je suprotnost sa naukom upadljivija.
Zato je t a k o , sloeno je pitanje. Delom je to tako usled razli
ke izmeu empirijskih i konceptualnih aktivnosti. Aristotelove
kosmoloke teorije danas veini naunika nisu zanimljive. U
onoj meri u kojoj su ti problemi bili podloni eksperimental
n o m prouavanju, oni su bili reeni. U onoj meri u kojoj su bi
li metafiziki, oni ostaju nepristupani za naunu analizu i doi
sta mogu da se opiru svakom reenju. R a n a otkria Galileja
[Galileo] i Njutna [Newton] nisu vie u ii naunog interesovanja zato to su bila apsorbovana u opteprihvaenu istrai
vaku proceduru. Kad doe to takvog apsorbovanja, nauka se
dalje razvija ne osvrui se mnogo na svoje prethodnike.
Ali to ne vai za filozofiju. Platon i Aristotel nisu mrtvi,
mada su njihove ideje postale bitan deo i inilac savremene fi
lozofije. J o uvek itamo Tukidida i G i b o n a da bismo neto sa
znali o upotrebi i zloupotrebi politike m o i , a Sekspira [Sha
kespeare] i Dejn Ostin [Jane Austen] radi njihovih prodornih
uvida u ovekovu prirodu. Uprkos dananjim estim pozivanji
ma na naunu filozofiju", nema nikakve sumnje da je filozo
fija u biti humanistika disciplina. A to pokazuju i njene veze
sa prolou. M a d a se veina analitikih filozofa ne bavi egzegezom starih tekstova, problemi koje su postavili drevni misli
oci dostojni potovanja i danas su isto toliko ivi koliko i pre
mnogih stolea. Brojni problemi kojima se danas bavimo javi
li su se jo pre mnogo vekova: K a k o je mogue da smisle
no/istinito govorimo o onome to ne postoji? K a k o se bez protivrenosti moe porei da neto postoji? K a k o je mogue da

SISTEM

SOLERA

13

se dve istinite reenice o identitetu razlikuju po znaenju? D a

li je postojanje svojstvo? Uprkos svom drevnom poreklu, sva
ova pitanja se nalaze u s a m o m sreditu filozofije Gotloba Fregea [Gottlob Frege], Bertranda Rasela [Bertrand Russell], Sola
Kripkea [Saul Kripke] i Kvajna, da navedemo samo nekolici
nu. Da li stoga treba da zakljuimo k a k o u ovoj disciplini ne
ma nikakvog napretka? Ne mislim da bi trebalo. Ali ukoliko
ima napretka, on ne moe biti istovetan napretku u nauci, k o
ja esto dolazi do konanih reenja. Pa ipak i filozofija p o k a
zuje neto slino napretku: postoji poboljanje u tehnikama ko
je se koriste i u novim nainima reavanja tradicionalnih pro
blema. T a k o je, u jednom smislu koji je teko precizno izraziti,
polje savremene filozofije i prisno poznato i strano; ini se da u
njemu prepoznajemo teren preko kojeg smo u prolosti preli
a koji nam ipak danas izgleda nekako sasvim razliito.
Stoga je teko odgovoriti na pitanje o napretku ne uzima
jui u obzir ulogu koju prolost igra u savremenoj analitikoj
filozofiji. Pokuavajui da pronaem govornu figuru koja bi
doarala ovaj sloeni odnos, prvobitno sam mislio da ovo po
glavlje nazovem Novo vino u starim meinama". Novo vino bi
bilo filozofija koju u opisivati u ovoj knjizi, a stare vinske meine bila bi tradicija koja, potiui od Grka, esto postavlja iste
probleme a ponekad ocrtava i njihova reenja. Ali ova analogija
nije sasvim tana. Savremena filozofija je moda neka vrsta no
vog vina, ali tradicionalna filozofija nije stara meina za vino.
Moete piti vino ali ne i meinu. Potrebna nam je slika prema
kojoj bi tradicionalna filozofija bila poput starog vina koje se
mea s novom berbom. Predlaem metaforu koja izraava ovaj
odnos. Proizvoai serija to nazivaju sistemom
solera".
U svojoj Encyclopaedia
of Wines and Spirits, Aleksis Liin [Alexis Lichine] ovaj sistem opisuje sledeim recima:
Najzanimljivija stvar o seriju (pored zagonetnog flor-a)
jeste naroit sistem kojim se on na najbolji nain uva.
Veoma star, veoma dobar eri ima mo da vaspita i po
bolja mladi. Zbog toga se stara vina uvaju u najstari-

14

EJVRUM

STROL

jim buradima onoga to vinogradari nazivaju solera.

To

je niz bavi poredanih p o starosti. N i z je sainjen od istovetnih bavi. N a j s t a r i j a klasa u soleri

naziva se solera.

Sledea po starosti je prva krijadera, zatim druga krijadera i t a k o dalje. K a d se vino uzima iz solere, uzima se ista
koliina iz svake bave. T a d a poinje progresivan sistem
kojim se solera dopunjava p r v o m krijaderom a ova dru
gom krijaderom itd. a r o b a n rezultat ovog sistema je t o
da najstarija bava uvek ostaje ista po kvalitetu. Bure iz
1 8 8 8 , na primer, m o d a sadri jedva kaiicu prvobitne
berbe; ali svako novo vino doliveno u nju t o k o m godina
bie vaspitano da postane 1 8 8 8 . a dopune koje e tek d o
i bie odnegovane do istog standarda. O v i m sistemom je
mogue ne s a m o da se sauva isti kvalitet i k a r a k t e r vina
t o k o m godina, ve takoe i da se neprekidnim osveavanjem Fino tipova mlaim vinima obezbedi da o n a ne iz
gube svoju sveinu.
(1971:492)

U ovom sistemu pretakanja i buradi nalazimo nain da

opiemo odnos izmeu tradicionalne i savremene filozofije.
Pozajmljujui Liinov izraz, moemo da kaemo da stara filo
zofija ima m o da vaspita i pobolja novu filozofiju. A nova
filozofija ne samo da uva kvalitet i karakter stare filozofije
ve ima i sposobnost da je osveava. M e a n j e , uvanje i osveavanje su dakle karakteristike koje odreuju odnos izmeu
sadanje filozofije i njene istorije. Ali sada se postavlja pitanje
da li je m e t a f o r a solere

u skladu s i n j e n i c a m a . D a li je anali

tika filozofija dvadesetog veka k a o novo vino? Ili je k a o sta

ro vino k o j e je izgubilo svoju sveinu?
Ovaj problem postaje sloeniji injenicom da je teko da
ti preciznu definiciju analitike filozofije" jer o n a nije toliko
neko posebno uenje koliko labavo povezan skup pristupa
problemima. Dvadeseti vek poinje j e d n o m knjigom, D. E
M u r o v o m Frincipia

Ethica

( 1 9 0 3 ) , k o j a istie znaaj analize"

u pokuaju da se shvati priroda moralnog prosuivanja.

Mur

dokazuje da je predikat d o b r o " , koji odreuje oblast etike,

SISTEM

SOLERA

15

prost, neralanljiv, n e o d r e d l j i v " . O n smatra da mnoge od

tekoa u etici, i zapravo u filozofiji uopte, potiu od poku
aja da se odgovori na pitanja, a da se prvo nije otkrilo na ko
je to tano pitanje elite da odgovorite". Stoga pitanja zahtevaju analizu" da bi se razmrsila i da bi se znalo ta ona zna
e. M u r o v a monografija je nesumnjivo pjegove savremenike i
skoro sve potonje filozofe uinila svesnim znaaja pokuaja da
se razjasne pitanja koja se postavljaju k a o i vrste odgovora ko
ji bi bili prikladni.
3

Ali kad bi se mislilo da ideja filozofske analize poinje sa

M u r o m , bilo bi to pogreno tumaenje istorije. Postoji mnogo
dua tradicija analize iji se rodoslov moe pratiti sve do drev
nih Grka. Sokrat se, na primer, moe prikazati k a o da u prvoj
i drugoj knjzi Drave pokuava da dokui uobiajeno znaenje
pojma pravde. Dijalektiki metod koji on koristi, koji se sasto
ji od predlaganja definicija i iznoenja protivprimera tim defi
nicijama, s upornim nastojanjem da se doe do sutine pravde,
ne razlikuje se mnogo od M u r o v o g pristupa pojmu d o b r a " u
Principia
Ethica. Slina zapaanja vae i za Aristotelovu karakterizaciju istine u Metafizici,
koja nagovetava semantiku
teoriju istine Alfreda Tarskog [Alfred Tarski] izloenu u Der
Wahrheitsbegriff
in den formalisierten
Sprachen
iz 1 9 3 5 . U
obimnim spisima Dejvida H j u m a [David Hume] primetna je
jasna analitika crta, kao to se vidi iz njegovog objanjenja
pojma uzronosti. Stoga je plauzibilno dokazivati da je neto
slino analizi oduvek bilo deo filozofskog postupka.
Pa ipak ni danas jo nema opteg slaganja o tome ta je
analiza. Istorija ove teme je prepuna predloenih definicija. U
lanku Logical A t o m i s m " , objavljenom 1 9 2 4 , Bertrand Rasel
pie: Posao filozofije, onako k a k o je ja shvatam, jeste u suti
ni logika analiza, kojoj sledi logika sinteza... Najznaajniji
deo [filozofije] sastoji se u kritici i razjanjenju pojmova koje
3 D. E. Mur, Principi etike, prev. ivojin Simi, Nolit, Beograd, 1963,
str. 3 6 . - prim.prev.

16

EJVRUM

STROL

smo skloni da smatramo temeljnim i da ih nekritiki prihvatam o " ( 1 9 5 6 : 3 4 1 ) . . D . Brod [C. D . Broad] je analitiku filo
zofiju smatrao nekom vrstom nauke: Tako ima potrebe i mesta za nauku koja e pokuati da analizira i definie pojmove
koji se koriste u svakodnevnom ivotu i posebnim n a u k a m a "
( 1 9 2 4 : 7 8 - 7 9 ) . U Origins
of Analytical
Philosophy
(1993)
M a j k i Damet [Michael Dummett] nudi dvostruku karakterizaciju: O n o to odvaja analitiku filozofiju, u njenim raznovr
snim vidovima, od drugih kola jeste verovanje da se, prvo, fi
lozofski opis miljenja moe postii putem filozofskog opisa je
zika, i, drugo, da se na ovaj nain moe doi do jednog sveo
buhvatnog o p i s a " (str. 4 ) .
Dva najopirnija skora pretresanja ovog pojma nalaze se
u P. M . S. Hekerovoj [P. M . S. Hacker] knjizi
Wittgenstein's
Place in Twentieth-Century
Analytic Philosophy
( 1 9 9 6 ) i kri
tikom osvrtu na Hekerovu knjigu Hansa Sluge [Hans Sluga]
W h a t Has History to D o with M e ? " , u asopisu
Inquiry
( 1 9 9 8 ) . Heker daje kratak pregled savremenih upotreba ovog
pojma i povlai nekoliko rasvetljavajuih distinkcija, kao to
su distinkcije izmeu logike i pojmovne analize i reduktivne i
konstruktivne analize. K o n a n o , on se reava da uzme da ter
min a n a l i z a " znai o n o to izgleda k a o da znai, naime ra
stavljanje neega na sastavne delove". K a o to objanjava:
Hemijska analiza pokazuje nain na koji su hemijska jedinjenja sastavljena od hemijskih elemenata; mikrofizika analiza prodire do subatomskog sastava materije, ot
krivajui poslednje elemente iz kojih je sainjena sva ma
terija. Filozofska analiza gajila je sline ambicije u dome
nu ideja ili pojmova kojima se bavi filozofija. Prema to
me, uzimam da je delo klasinih britanskih empirista
predstavljalo analitiku filozofiju u psiholokom kljuu,
jer su oni teili da predmete svojih misli analiziraju u
kompleks ideja svodivih na njihove jednostavne sastavne
delove. Ovaj metod analize, verovali su, nee samo raz
jasniti problematine, kompleksne ideje, ve e i baciti
svetio na poreklo naih ideja kao i na izvore i granice o-

SISTEM

17

SOLERA

vekovog znanja. Shvatajui 'analizu' kao razlaganje, ana

litika filozofija dvadesetog veka se od svojih pretea raz
likuje po svojoj ne-psiholokoj orijentaciji.
(Heker 1998:3-4)
Slugin esej poinje dugom raspravom o tome ta bi se
moglo podrazumevati pod analitikom filozofijom". Posle
briljive procene raznih do sada iznetih miljenja, on izvodi
sledei zakljuak:
Ishod svega ovoga jeste to da je pokuaj da se odredi su
tina analitike filozofije moda beznadean i da analiti
ka filozofija treba da bude okarakterisana preko nizova
porodinih slinosti koji se preklapaju kao i uzronih od
nosa uticaja" koji se ire u svim pravcima a sigurno da
leko preko granica za koje se nadamo da emo ih povu
i. Stoga nae pitanje ne bi trebalo da bude: koje to ta
no svojstvo svi analitiki filozofi dele? Ve: kako se na
najprirodniji nain i najkorisnije mogu povui granice
analitike filozofije i u kojem smislu koristimo ovaj ter
min kad te granice povuemo na jedan a ne na neki dru
gi nain?
(str. 107)
Mislim da Sluga ima pravo kad kae da je pokuaj da se
odredi sutina analitike filozofije moda beznadean". Skoro
je svaka predloena definicija bila osporena. Poricano je da je
analiza n a u k a , da su pojmovi koji se analiziraju oni koji su ne
kritiki prihvaeni, da analiza pokuava da prui filozofski
opis miljenja, da je ono emu se tei sveobuhvatan opis bilo
ega, ili da je a n a l i z a " , k a k o smatra Heker, uvek ralanjavanje nekog p o j m a na njegove sastavne delove. Sto se tie ove
poslednje teze, nain na koji je D . L . Ostin u lanku Three
Ways of Spilling I n k " ( 1 9 7 0 b ) opisao razliku izmeu toga da
li smo neto uinili n a m e r n o , promiljeno ili s nekim ciljem
predstavlja primer analize pojma odgovornosti k o j a se ne sa
stoji u ralanjavanju

pojma na njegove sastavne

delove.

Ovakvi postupci nisu sastavni delovi odgovornosti na onaj

18

EJVRUM

STROL

nain na koji su atomi vodonika i kiseonika sastavni delovi

molekula vode.
Prihvatimo Sluginu sugestiju, uz malu izmenu po uzoru
na M u r a , da kad govorimo o analitikoj filozofiji imamo po
sla s porodinim slinostima. M n o g i naunici bi se sloili sa
Slugom da nema jedne jedine odlike koja karakterie aktivno
sti svih onih koji se uobiajeno nazivaju analitikim filozofi
ma. Pa ipak bi se veina komentatora sloila sa M u r o m da, ma
koliko se rad pojedinih filozofa koji upranjavaju analitiku fi
lozofiju razlikovao, on je usmeren ka ekspliciranju znaenja izvesnih p o j m o v a , kao to su z n a n j e " , verovanje", istina" i
opravdanje". Kad se to kae polazi se od pretpostavke da se
ne moe doneti razborita procena nijedne predloene teze sve
dok se ne razumeju sama teza i pojmovi koje ona ukljuuje. To
je u sutini ono to M u r smatra zadatkom analize. Ali ima
mnogih razliitih naina da se tei ovakvom cilju, od strogo
formalnog pristupa jednog Fregea ili Tarskog do aforistike
tehnike usmerene na primere karakteristine za kasnog Vitgen
tajna. Prema tome, umesto da pokuavam da definiem po
jam analize tragajui za nekom zajednikom odlikom koju po
kazuju svi sluajevi analitike filozofije, usredsrediu se na do
prinose jedne grupe pojedinaca koje svi smatraju analitikim fi
lozofima. U ovu grupu spadaju Gotlob Frege ( 1 8 4 8 - 1 9 2 5 ) ,
Bertrand Rasel ( 1 8 7 2 - 1 9 7 0 ) , D. E. M u r ( 1 8 7 3 - 1 9 5 8 ) , Ludvig
Vitgentajn ( 1 8 8 9 - 1 9 5 1 ) , Rudolf Karnap ( 1 8 9 1 - 1 9 7 0 ) , D. L
Ostin ( 1 9 1 1 - 1 9 6 0 ) , Gilbert Raji ( 1 9 0 0 - 1 9 7 6 ) i V. V. O. Kvajn
( 1 9 0 8 - ) . N e slau se svi komentatori o k o toga koga bi treba
4

lo ukljuiti u jedan ovakav spisak. Heker, na primer, smatra da

Kvajn nije analitiki filozof. Pa ipak, ovo je gledite manjine i
veina bi k o m e n t a t o r a Kvajna svrstala u ovu kategoriju.
Veinu najznaajnijih dostignua u analitikoj filozofiji
dugujemo pomenutim filozofima. Oni su inicijatori filozofskih

Kvajn je umro 2 0 0 0 . - prim. prev.

SISTEM

SOLERA

19

doktrina, stilova, pristupa ili gledita koja su sistematizovana i

koja obrazuju grubi ekvivalent kola. Ovi pristupi su pokreta
li mode i privlaili brojne sledbenike. U takva uenja dvadese
tog veka spadaju logiki atomizam, filozofija zdravog razuma,
pragmatizam, filozofija obinog jezika, logiki pozitivizam i
semantika teorija istine. M n o g i od ovih mislilaca su preobra
zili ili na nove naine proirili starije tradicije (npr. Kvajnov
holistiki empirizam), ali neki su (npr. Ostin) razvili nove i je
dinstvene pristupe filozofskim pitanjima. Bez sumnje je najuticajniji filozof ovog doba bio Vitgentajn ( 1 8 8 9 - 1 9 5 1 ) . Njego
vi spisi - skoro svi objavljeni tek posle njegove smrti - domi
niraju savremenom scenom i ini se da im je sueno da budu
od sredinjeg znaaja i u doglednoj budunosti. Stoga je plo
dan nain da se prui opti pregled ovog perioda to da se
usredsredi na doprinose ovog izuzetnog skupa pojedinaca. J a
u to uiniti hronoloki. Ali treba dodati da su od 1 9 3 0 - i h do
danas i drugi mislioci dali doprinose vredne panje. U njih spa
daju Karl Poper [Karl Popper], P. F. Strosn [P. F. Strawson], R o
derik Cizolm [Roderick Chisholm], Donald Dejvidson [Do
nald Davidson], Dejvid Luis [David Lewis], Hilari Patnam
[Hilary Putnam], Rut Barkan M a r k u s [Ruth Barcan M a r c u s ] ,
Pol i Patria Cerland [Paul i Patricia Churchland], Don Seri
[John S e a r l e ] , Z e n o Vendler, T a r s k i [ T a r s k i ] , B o u s m a
[Bouwsma], Damet [Dummett] i Kripke [Kripke]. Ovaj spisak
nikako nije potpun. Naalost, zbog ogranienog prostora ne
mogu se baviti radom svakog od njih, mada u se baviti neki
m a . O v a studija ne predstavlja toliko pregled perioda koliko
prikaz onoga to smatram nekim od najznaajnijih filozofskih
ideja u dvadesetom veku.
Stvaranje simbolike (ili matematike) logike moda je
najznaajnije ostvarenje u dvadesetom veku. Pored svoje intrinsine zanimljivosti i znaaja za kompjuterske nauke i vetaku inteligenciju, ona je izvrila ogroman uticaj na filozofi
ju kao takvu. M a d a kod stoika ima anticipacija ove vrste logi
ke, njeni moderni oblici nemaju egzaktnu paralelu u zapadnoj

20

EJVRUM

STROL

misli. Brzo je postalo oigledno da se postignue ovog reda ne

moe zanemarivati, i bez obzira koliko raznovrsna bila njiho
va interesovanja skoro svi analitiki filozofi su priznali njen
znaaj. To je posebno postalo sluaj kad se uvidelo da je nova
logika, blisko povezana s m a t e m a t i k o m , fundamentalna za na
uno teoretisanje. M n o g i filozofi su kombinaciju logike i nau
ke smatrali uzorom koji filozofsko istraivanje treba da sledi.
Logiki pozitivizam - uenje koje je cvetalo t o k o m 1 9 3 0 - i h i
1 9 4 0 - i h - bio je paradigmatian izraz ovog gledita. Sline su
prethodnike imale i teorije znaenja i referencije koje su u dru
goj polovini dvadesetog veka razvili K a r n a p , Kvajn i Patnam.
K a o to emo videti, ova je sprega nauke i logike dominirala
amerikom filozofijom od vremena prvih pragmatista, poput
C. S. Persa [C. S. Pierce] koji je pisao p o e t k o m dvadesetog ve
ka, do danas.
Ali sama simbolika logika, nezavisno od svojih veza s
n a u k o m , sluila je k a o uzor. M n o g i su filozofi oseali da, kad
se hvatamo u kotac s filozofskim problemima, treba da sledi
m o njene kriterijume jasnosti, preciznosti i strogosti. Piter Si
mons [Peter Simons], Dejvid Kaplan [David K a p l a n ] , Kvajn,
Dejvidson, Luis, Markusova i Kripke su savremeni dobro po
znati predstavnici ovog gledita. Pa ipak su stariji mislioci, a
naroito kasni Vitgentajn, odbacivali ovaj pristup, dokazuju
i da prihvatanje logike kao idealnog jezika, nadmonog u od
nosu na prirodne jezike kao to su engleski ili nemaki, vodi u
paradoks i nekoherentnost. Vitgentajnova kasnija filozofija se
sastojala u razvijanju jedinstvenog metoda koji je isticao vrli
ne obinog jezika k a o sredstva za opisivanje sveta. K a o to on
kae: O n o to mi inimo to je da rei v r a a m o od njihove me
tafizike njihovoj svakodnevnoj upotrebi." Posebno je njegov
metod izbegavao one vrste uoptavanja i izgradnje teorija ko
je su sutinske za logiku.
Uprkos oiglednom uticaju simbolike logike, ja ne verujem da je vladanje njenim tehnikim pojedinostima nuno za
razumevanje filozofskog znaaja logike. Ovde nam moe po-

SISTEM

SOLERA

21

moi jedna analogija. M o e m o da razumemo raspravu o uticajima automobila na atmosferu a da ne znamo k a k o radi motor
s unutranjim sagorevanjem. U ovoj studiji, prema tome, neu
pokuati da iznesem neki ekvivalent kratkog teksta o logici.
Sline primedbe vae i za raspravu o modalnoj logici u osmom
poglavlju.
U onim odeljcima ove knjige u kojima postoji bliska po
vezanost tehnikih pojmova logike, k a o to je teorija kvantifikacije, sa filozofskim uenjima, k a o to su teorija deskripcija i
neposredno referencijalna teorija vlastitih imena, uopte uzev
je mogue da se logiki pojmovi objasne obinim engleskim je
zikom, i to je pristup kojeg u se drati. Stoga verujem da e
italac shvatiti filozofske probleme i bez temeljnog poznavanja
moderne logike. Imajui ovo na umu, dozvolite mi da sada
opiem zato su i na koji nain pomenuti filozofi odgovorili na
novu disciplinu, matematiku logiku.

Glava 2

FILOZOFSKA LOGIKA
M o e m o poeti izlaganjem, u ovom i sledeem poglavlju, dve
pozitivne reakcije na modernu logiku. To su filozofija logikog
atomizma i filozofija logikog pozitivizma. D a bih postavio
pozadinu raspravi, usredsrediu se na delo Alfreda N o r t Vajtheda [Alfred North Whitehead] i Bertranda Rasela,
Mathematica

Principia

(tom 1 - 3 , 1 9 1 0 - 1 9 1 3 ) . O n i su sebi postavili dva

znaajna cilja. Prvi je bio, u emu su sledili G o t l o b a Fregea, da

pokau da je matematika grana logike, u t o m smislu to se te
orija brojeva (aritmetika) moe svesti na propozicije koje sadr
e samo logike pojmove, odnosno konstante, kvantifikatore,
promenljive i predikate. To se nazivalo tezom logicizma (ili
logicistikom t e z o m ) " i o njoj emo ubrzo govoriti. Drugi je
cilj bio da se pokae da je matematika logika jedan idealan je
zik koji moe da izrazi, isto formalnom n o t a c i j o m , mnotvo
raznovrsnih oblika zakljuivanja i idioma, ukljuujui i razlii
te vrste reenica, koje nalazimo u o b i n o m govoru. Radei na
ovome oni su takode eleli da pokau k a k o se nejasni izrazi
mogu uiniti preciznijim i kako se reenice podlone dvostru-

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 23

k o m tumaenju mogu uiniti nedvosmislenima na takav nain

da se jasno pokau razlozi dvosmislenosti.
Ova druga namera je sjajno ostvarena u njihovoj teoriji
deskripcija, koja postavlja dijagnozu tananih ali filozofski du
bokih dvosmislenosti prisutnih u reenicama ijem subjektu
nedostaje referent, kao to su Sadanji kralj Francuske nije
e l a v " . Ova reenica se moe proitati kao da kae Danas po
stoji kralj Francuske koji nije e l a v " , ili k a o da kae Lano je
da danas postoji kralj Francuske koji je e l a v " . (Ova razlika se
moe jasno izraziti simbolikim jezikom teorije kvantifikacije.
Prva reenica e biti zapisana kao [(3x) (-Fx)] a druga kao [(~3x)
(Fx)].) Prva je lana zato to se njom tvrdi da danas postoji
francuski kralj, dodajui da on nije elav, dok je druga istinita
zato to porie da je bilo ta danas i francuski kralj i elavo.
Razlika treba da bude objanjena pomou opsega znaka nega
cije. U prvoj reenici on se primenjuje samo na predikat, a u
drugoj na celu reenicu. Pojam opsega e imati trajan uticaj na
rad mnogih kasnijih filozofa, kao to su M a r k u s o v a , Kripke i
Kvajn. O n je postao kljuni p o j a m i u filozofiji jezika i u m o
dalnoj logici.
Ovi impresivni rezultati su predstavljali jak dokaz u pri
log tezi da je reglementiran jezik Principia jedan idealan jezik
koji e pomoi reavanju konceptualnih problema. Vajthed i
Rasel su tvrdili da je opseg primena ovog jezika u filozofiji ba
rem isto toliko veliki kao i bilo kog prirodnog jezika a da, tavie, zbog svoje savrene jasnosti, nema njihove nedostatke.
Frege je imao slian cilj. U lanku O n a u n o m opravdanju
pojmovne n o t a c i j e " [ O n the Scientific Justification of a C o n
ceptual N o t a t i o n " ] on tvrdi da se obian jezik moe koristiti
za izraavanje emocija i izvesnih preliva znaenja ali da je ne
adekvatan za jedan sistem demonstrativne nauke. Z a razliku
od Rasela i Vajtheda, koji su formalnu logiku videli kao proi
renje i usavravanje obinog govora, Frege je verovao da, upr
kos izvesnim preklapanjima, postoji osnovna nekompatibilnost izmeu formalnog i obinog jezika i da obini jezik treba

24

EJVRUM

STROL

izbegavati kad se bavimo l o g i k o m . K a o to je pisao: Izvesno

je da svaki izraz u kompletnoj konfiguraciji znakova mora
imati potpuno odreeni smisao, ali prirodni jezici u mnogim
pogledima ne ispunjavaju ovaj zahtev" (Frege 1 9 4 9 : 8 6 ) . A u
fusnoti na istoj strani on tvrdi: Ove fluktuacije smisla se m o
gu tolerisati. Ali ih treba izbegavati u sistemu demonstrativne
nauke i ne bi trebalo da se javljaju u jednom savrenom jezi
k u . " A malo kasnije dodaje:
Sada, nedostatak je jezika to to su u njima mogui izra
zi koji, po svom gramatikom obliku, naizgled kao da
oznaavaju neki objekat, ali ipak ne ispunjavaju ovaj
uslov u posebnim sluajevima... Treba zahtevati da u lo
giki savrenom jeziku (logikom simbolizmu) svaki iz
raz, koji je na gramatiki ispravan nain obrazovan kao
vlastito ime iz ve uvedenih simbola, stvarno i oznaava
neki objekat, i da nijedan simbol ne bude uveden kao
vlastito ime a da nismo sigurni da ima nominatum.
(str. 9 5 - 9 6 )
Z a Rasela i Vajtheda, stvaranje jednog idealnog jezika
koji bi se primenjivao u analizi obinog govora kompatibilno
je sa pokuajem da se dokae logicistika teza; pokuavajui
da postignu prvi cilj oni su verovali da u isto vreme postiu i
drugi. Pogledajmo ove povezane ciljeve, poinjui s tezom logicizma.

T e z a logicizma
Oigledno j e , n a r a v n o , da aritmetika koristi brojeve i doputa
poznate operacije nad njima, kao to su sabiranje i oduzima
nje. U devetnaestom veku, matematiari su pokazali da se poj
movi koji se koriste u algebri i u onome to se tada nazivalo
infinitezimalnim r a u n o m " mogu definisati p o m o u iskljui
vo aritmetikih termina. U stvari, oni su aritmetizovali" te
grane matematike svodei njihove osnovne p o j m o v e na prirod-

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 25

ne brojeve i poznate operacije nad njima. N a primer, umesto

da se prihvati neki imaginarni b r o j , recimo kvadratni koren iz
minus jedan, kao misteriozni entitet, oni su pokazali da se on
moe definisati k a o ureeni par celih brojeva (0, 1) nad koji
ma se mogu vriti operacije poput sabiranja i oduzimanja. Sli
no t o m e , jedan iracionalni b r o j , na primer, kvadratni koren iz
2 , moe se definisati k a o klasa racionalnih brojeva iji je kva
drat manji od 2 . Ali su Vajthed i Rasel eleli da uine i neto
vie, eleli su da demonstriraju da se svi aritmetiki pojmovi drugim recima, sama teorija brojeva - mogu izvesti samo iz
principa logike.
Teorija brojeva se zasnivala na pet postulata koje je formulisao italijanski matematiar uzepe Peano [Giuseppe Peano]
1 8 8 9 . i 1 8 9 5 . godine. Ovi postulati izlau i organizuju osnovne
zakone prirodnih" brojeva (tj. pozitivnih celih brojeva) i tako
predstavljaju jezgro cele matematike. Evo tih postulata:
1. Nula je broj.
2 . Sledbenik bilo kog broja je broj.
3 . Nijedna dva broja nemaju istog sledbenika.
4 . Nula nije sledbenik nijednog broja.
5 . Ako nula ima bilo koje svojstvo, i ako to svojstvo ima
sledbenik bilo kog broja koji ima isto to svojstvo, ta
da svi brojevi imaju to svojstvo.
Rasel i Vajthed su se upustili u izvoenje Peanovih postu
lata, polazei od skupa svojih vlastitih aksioma koji su svi iz
raeni u potpunosti logikom notacijom. Koristei te aksiome
kao osnovu (i modus

ponens

kao princip zakljuivanja), oni su

stvorili niz kalkulusa (formalnih podsistema) sve veeg stupnja

sloenosti. N a kraju tog procesa bili su u stanju da izvedu Peanove postulate. Z a ovaj rezultat se pretpostavlja da predsta
vlja dokaz logicistike teze. Kaem pretpostavlja" zato to
sistem razvijen u Principia

prevazilazi elementarnu logiku i

26

EJVRUM

STROL

obuhvata i teoriju skupova. Skupovi su kolekcije o b j e k a t a , a

kolekcije su apstrakcije k o j e nisu ni fizike ni konkretne.
Ozbiljno je osporeno miljenje da je teorija skupova zapravo
logika u uem smislu. J a s n o je da teorija skupova nije logika u
smislu u kojem Frege shvata logiku, kao formalnu teoriju
funkcija i svojstava. Niti je ona logika u kasnijem, uem smi
slu, to jest, ono to se tie samo pravila za propozicionalne ve
znike, kvantifikatore i nespecifikovanih termina za individue i
predikate.
S obzirom na ovo drugo shvatanje logike, neki logiari
poriu da je identitet (tipino izraen simbolom = " ) deo logi
ke. Veina logiara je prihvatila da jeste. Pa ipak, teorija sku
pova stvara veliki broj nefizikih, neopazivih apstraktnih obje
kata koji ne pripadaju logici shvaenoj u bilo k o m uskom, for
malnom smislu; t a k o , prema nekim kritiarima, nije postignut
cilj da se Peanovi postulati izvedu isto l o g i k i m " metodima.
Prema tome, Vajthedovi i Raselovi rezultati u pogledu dokazi
vanja logicistike teze bili su i jo uvek jesu sporni. Pa ipak, nji
hovo je postignue od najveeg znaaja i imalo je trajan uticaj
na potonji rad u logici i matematici.
Ali stvaranje ovih kalkulusa imalo je jo jednu znaajnu
posledicu koja je bila vie filozofska nego matematika. Rasel
i Vajthed su takoe pokazali da postoji bliska veza izmeu lo
gike i obinog jezika. Oni su pokazali da teoremi razliitih kal
kulusa odgovaraju razliitim vrstama iskaza i obrascima zaklju
ivanja koje oni dozvoljavaju u obinom govoru. Ova veza je
vodila shvatanju da je Principia idealan jezik za filozofsku ana
lizu. Polje primene Rasel-Vajthedovog programa je tako ire od
dokazivanja teze logicizma. O ovome u vie govoriti kasnije.
U Principia je korieno pet aksioma. Harvardski logiar
H . M . Sefer [H. M . Sheffer] je kasnije p o k a z a o da se oni mo
gu svesti na jedan, naime, na propoziciju da je p nekompatibil
no sa q. efer je ovaj pojam simboliki prikazao k a o p/q, i on
je poznat k a o Seferova c r t a " . Iz ovog p o j m a se mogu izvesti
drugi veznici a iz njih uobiajeni teoremi Principia.
Iz p/p (p je

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 27

nekompatibilno sa samim sobom) moe se izvesti p/p = ~ p . To

sledi zato to, ako je p nekompatibilno sa samim s o b o m , p je
lano, te prema tome p/p = ne p. Slino tome, p ZD q znai da
je p nekompatibilno sa lanou q, a to se moe predstaviti kao
p/(q/q), a (p i q) se moe predstaviti kao (p/q)/(p/q), poto, kao
to smo videli, ova formula znai da su i p i q istiniti.
Peanovi postulati predstavljaju najviu taku sistema.
Kad je data logika mainerija razvijena u razliitim kalkulusim a , ovi postulati se mogu formulisati kao propozicije formal
ne logike i p o t o m validno izvesti unutar sistema. Ishod je to da
je pokazano da je aritmetika pravi deo (podgrana) logike. K a o
to je ranije pomenuto, ova rasprava previe uproava istorijsku situaciju, koja je zahtevala problematine aksiome (aksi
om reducibilnosti" i aksiom .beskonanosti") da bi se izveli
postulati. Oni koji su odbacivali aksiom beskonanosti, kao
to su Frenk Remzi [Frank Ramsey] ( 1 9 0 3 - 1 9 3 0 ) i Luicen Egbertus J a n B r o u v e r [Luitzen Egbertus J a n
Brouwer]
( 1 8 8 1 - 1 9 6 6 ) , pokuali su da razviju jednu vrstu logike u kojoj
bi bili dozvoljeni samo finitistiki a ne i transcendentalni me
todi. Ove ideje su kasnije uticale na Vitgentajna - ali to je slo
eno pitanje kojim se ovde ne moemo baviti.
Svaki kalkulus sa svojim teoremima odgovara izvesnoj
vrsti reenica koje nalazimo u obinom govoru. Teorijski, sva
ki tip engleske reenice i svi obrasci zakljuivanja koje njihova
struktura dozvoljava mogu se izraziti sistemom Principia.
Na
primer, propozicionalni (reenini, iskazni) kalkulus sastoji se
od teorema iji su sastavni delovi propozicije (tj. deklarativne
reenice), kao to su Ulice su vlane" i D. R . Dons je vi
s o k " . N a kombinacijama ovih propozicija se vre razliite
transformacije korienjem aksioma i modus ponensa;
rezultat
su sloene reenice koje su istinite u svim opisima stanja, to
jest, tautologije. Z a k o n pojednostavljenja je primer takvog jed
nog teorema. U simbolikom jeziku to je ( p A q ) D p. O n o to
se ovim tvrdi (u engleskom jeziku) jeste da ako su i p i q istini
ti, onda je p istinito.

28

EJVRUM

STROL

Zanimljivo je uporediti i suprotstaviti Principia i sholastiku logiku. Ova je bila logika termina. Uzimalo se da svaki
termin oznaava jednu klasu, kao to su klasa ljudi, klasa
smrtnika itd. (Sokrat se shvatao kao klasa koja sadri samo
jednog lana). Principia Mathematica
sadri poseban kalkulus
za klase; tehniki, on pripada teoriji skupova. On se bavi ne sa
m o pojmom inkluzije, kao to je sholastika logika u stvari i
nila, ve takode i pojmom pripadnosti klasi, pojmom koji se ne
nalazi u ranijoj logici. etiri kanonike reenice sholastike lo
gike - Svi S su P " , Nijedno S nije P " , Neki S su P " i N e
ki S nisu P " , iji bi srpski ekvivalenti bili Svi ljudi su s m r t n i " ,
Nijedan ovek nije s m r t a n " , Neki ljudi su smrtni" i Neki
ljudi nisu smrtni" - tretiraju se kao deo teorije kvantifikacije i
stoga pripadaju funkcijskom kalkulusu (raunu predikata pr
vog reda). Rei s v i " , nijedan" i n e k i " i izvesni ekvivalenti
kao to su postoji ( i m a ) " , u modernoj logici se nazivaju
k vantifikatorima " .
Teorija kvantifikacije (predikatski raun) je teorija o
obrascima zakljuivanja koji doputaju reenice koje sadre
kvantifikatore. Reenice poput Dons i Smit su se upoznali"
pripadaju kalkulusu relacija, a reenice poput Prvi predsednik Sjedinjenih Drava bio je Dord V a i n g t o n " deo su kalkulusa deskripcija. Kroz ove sve vie kalkuluse sistem postaje
progresivno b o g a t i j i " sve dok se ne stigne do take na kojoj
se Peanovi postulati mogu izraziti logikim terminima i izvesti
iz sistema.
P o j a m b o g a t s t v a " e kasnije igrati sutinsku ulogu u
Kurt Gedelovom [Kurt Gdel] dokazu iz 1 9 3 1 . da logiki si
stem dovoljno bogat da za sobom povlai Peanove postulate
ne moe biti potpun. Gedel je demonstrirao da bi u jeziku L,
koji ima taj stepen bogatstva, bilo mogue konstruisati dobro
formiranu formulu (u modernoj logici skraeno izraeno kao
dff) za koju se moe dokazati da je istinita a k o j a istovremeno
ne bi bila i teorem jezika L ako je L konzistentan sistem. Ovaj
rezultat se ponekad naziva Gedelovim prvim t e o r e m o m " i

FILOZOFSKA

LOGIKA

29

razlikuje se od povezane teze, naime, da se konzistentnost for

malnog sistema adekvatnog za teoriju brojeva ne moe doka
zati unutar sistema. Ovaj korolar se ponekad takode naziva
Gedelovim t e o r e m o m " ali ee Gedelovim drugim teore
m o m " . Stavie, Gedel je dokazao da bi bilo nemogue stvoriti
neki drugi sistem, koji bi imao druge aksiome i pravila i bio
dovoljno bogat da se izvedu Peanovi postulati, a koji bi bio
potpun.
Poenta je Gedelovog prvog dokaza to da je svaki aksiomatski sistem dovoljan za teoriju brojeva jeste sutinski nepot
pun. Ovaj rezultat povlai za s o b o m to da ideal koji su rani
matematiki logiari imali pred s o b o m - pruiti potpunu aksiomatizaciju cele, ili bar veeg dela, matematike - mora da bu
de odbaen. O v o se ogranienje domaaja aksiomatskog meto
da smatra najznaajnijim teoremom matematike logike u dva
desetom veku. Gedelov teorem se esto shvata kao da ima zna
ajne filozofske implikacije po odnos izmeu ovekovog duha
i maina s vetakom inteligencijom, na primer, da ljudska bi
a mogu da shvate i znaju matematike istine koji nikakav
kompjuter, kao to je Tjuringova [Turing] maina, ne moe da
izrazi. Slaui se s tim gleditem, jedan slavni logiar je jednom
duhovito rekao da Gedelov teorem demonstrira to da je ,,ovekov mozak definitivno k o r i s t a n " .

L o g i k a k a o idealan jezik
U drugom predavanju o Filozofiji logikog a t o m i z m a " Rasel
tvrdi da je Principia jedan idealan jezik i formulie kriterijume
koje svaki idealan jezik mora da zadovolji:
Predlaem da sada razmotrimo kakva bi vrsta jezika bio
logiki savren jezik. U logiki savrenom jeziku rei u
propoziciji bi stajale u relaciji jedan-prema-jedan sa sa
stavnim delovima odgovarajue injenice, s izuzetkom
rei k a o to su i l i " , n e " , a k o " , o n d a " , k o j e imaju

30

EJVRUM

STROL

drugaiju funkciju. U logiki savrenom jeziku postojala

bi po jedna re, i ne vie od jedne rei, za svaki jednosta
van objekat, a sve to nije jednostavno bilo bi izraeno
kombinacijom rei, kombinacijom izvedenom, naravno,
od rei za jednostavne stvari koje ulaze u odgovarajuu
injenicu, po jedna re za svaki jednostavan sastavni deo
injenice. Jezik ove vrste bi bio u potpunosti analitiki, i
na prvi pogled bi pokazivao logiku strukturu injenica
koje se tvrde ili poriu. Jezik koji je izloen u Principia
Mathematica je zamiljen kao jezik ove vrste... Postoje
i jezici nisu logiki savreni u ovom smislu, a nije mogu
e ni da to budu, ako treba da slue svrhama svakodnev
nog ivota.

(1956:197-98)
Prema Raselu, sistem Principia je blisko povezan sa pri
rodnim jezikom u t o m smislu to moe da izrazi sve bogatstvo
razliitih tipova reenica i da ih izloi beskrajnom skupu logi
kih transformacija, stvarajui na taj nain nove teoreme. O n
takoe predstavlja usavravanje obinog govora i time to od
stranjuje dvosmislenosti i nejasnosti. I najzad, zato to je on
orue otro kao brija, on moe da rei izvesne uporne filozof
ske probleme. Preko teorije deskripcija, na primer, on moe da
objasni zato ontoloki argument nije validan. O ovom se slav
n o m argumentu stoleima raspravljalo, s razliitim stupnjevi
ma jasnosti i uspeha ali bez ikakvog opteprihvaenog reenja.
Najpoznatija verzija ovog argumenta nastala je zahvaljujui
Sv. Anselmu od Kenterberija [St. Anselm of Canterbury]
( 1 0 3 3 / 3 4 - 1 1 0 9 ) . Razmotriemo pojednostavljenu varijantu
njegovog argumenta.
Ponimo s pretpostavkom, naime, da nijedno bie ne m o
e biti vee od B o g a . O v a pretpostavka se moe prihvatiti bez
ikakve egzistencijalne implikacije. O n a ostavlja otvorenim pi
tanje da li Bog postoji. Ona prosto tvrdi da ne moemo da za
mislimo nita to bi bilo vee od Boga. Pretpostavimo, drugo,
da Bog ne postoji, to je konverzija onog to elimo da doka
emo. T a k o je ontoloki dokaz ono to se naziva indirektnim

FILOZOFSKA

LOGIKA

31

d o k a z o m " . O n polazi od negacije zakljuka koji treba utvrdi

ti i na kraju pokazuje da je takva pretpostavka lana. A k o je
t a k o , sledi da je negacija te pretpostavke istinita, u ovom slu
aju, istinito je da Bog postoji. Polazei od ovih pretpostavki
argument se odvija na sledei nain: M o g u e je zamisliti bie
koje ima sva svojstva koja se normalno pripisuju Bogu (sve
znanje, svemo, sveprisutnost, milosre itd.) ali koje ima jo
jedno dodatno svojstvo - postojanje. Tada bi to bie bilo vee
od Boga. Ali po naoj polaznoj pretpostavci ne moe se zami
sliti nijedno bie koje je vee od Boga. Sledi da je pretpostav
ka da Bog ne postoji lana. Prema tome Bog postoji. Q . E. D .

Prema Raselu, u ovom se argumentu pretpostavlja da je

postojanje svojstvo (ili, po Raselovim recima, logiki predi
kat). Ali, k a o to pokazuje teorija deskripcija, o n o to nije; po
jam postojanja funkcionie k a o deo aparata

kvantifikacije.

Kad kaemo Lavovi p o s t o j e " , mislimo Postoji neto to je

pripadnik porodice m a a k a , obino ukaste boje, esto due
od dva metra i to r i e " . Logikom notacijom ovo bi se zapisalo kao [(3x) ( M x A Z x A D x A R x ) ] . Slino tome, onaj k o tvr
di da Bog p o s t o j i " tvrdi Postoji neto to ima svojstva sve
moi, sveznanja i milosra". Fraza Postoji neko x koje j e . . . "
ne oznaava svojstvo ve je nain da se tvrdi da neto ima ta-i-ta svojstva. Tako osnovni korak u ontolokom argumentu
da Bog ne bi bio savren ukoliko ne bi posedovao svojstvo po
stojanja jeste logiki pogrean zato to postojanje nije svojstvo.
Umesto toga postojanje se izraava aparatom kvantifikacije ili,
gramatiki reeno, neodreenom zamenicom, kao to je ne
k o " ili n e t o " . Stoga se reenica Bog p o s t o j i " moe izraziti
kao Neto je svemono, sveznajue i m i l o s r d n o " . Re ne
t o " , za razliku od rei s v e m o n o " , sveznajue" i milosrd
n o " , ne oznaava neko svojstvo ili atribut. Ova analiza je da-

5 Skraeno od Quod erat demonstrandum:

ti - prim. prev.

ono to je trebalo dokaza

32

EJVRUM

STROL

nas iroko prihvaena ali ne jednoduno. Postoji opsena litera

tura o pitanju da li je postojanje logiki predikat, a nekoliko ve
oma poznatih filozofa se nije sloilo s Raselom o o v o m pitanju.
Teorija deskripcija je bila u stanju da rei jo tri nedou
mice oko postojanja i identiteta. Razmotriu odmah prvu od
njih a druge dve odmah posle toga. J o od vremena starih Gr
ka, filozofima je bila zagonetna priroda nebia, i nisu doli ni
do kakvog uspenog reenja ovog problema. Klasino pitanje
je bilo K a k o se o nebiu moe misliti ili govoriti, poto nebie uopte i nije nita?" U dvadesetom veku, ovaj problem je
dobio sledei oblik: M i smo u stanju da iznosimo smislena, a
ponekad ak i istinita, tvrenja o nepostojeim entitetima"
kao to su najvei prirodni b r o j , Deda M r a z , Meduza, sadanji
kralj Francuske, okrugli kvadrat, mitsko ostrvo Atlantida i ta
ko dalje. Sigurno je istinito rei Sadanji kralj Francuske ne
p o s t o j i " . Ili, dalje, kad kaemo Hamlet je ubio P o l o n i j a " , i
ni se da je ta reenica istinita. Ali istinita o emu?
Prema standardnoj teoriji istine kao korespondencije, re
enica p je istinita ako i samo ako odgovara nekom stanju
stvari u svetu. Ali svet ne sadri injenicu da je Hamlet ubio
Polonija zato to se ovaj navodni dogaaj nikada nije desio.
Stavie, prema najjednostavnijoj i intuitivnoj teoriji jezika, i
ni se plauzibilnim smatrati da rei dobijaju svoja znaenja za
to to odgovaraju izvesnim vrstama o b j e k a t a . T a k o re p a s "
u reenici Neki psi su beli" ima znaenje zato to u svetu ima
objekata, pasa, koje ona izdvaja ili oznaava. Pa ipak se ini da
rei sadanji kralj F r a n c u s k e " , H a m l e t " i Atlantida" ima
ju znaenje, mada nema postojeih stvari k o j e one oznaavaju.
U dvadesetom veku, problem nebia je izbio na povrinu
u delu austrijskog logiara Aleksijusa M a j n o n g a [Alexius Meinong] ( 1 8 5 3 - 1 9 2 0 ) , koji je izneo tezu da ima objekata koji
ne p o s t o j e " . Godine 1 9 0 4 . Rasel je prihvatao ovu teoriju ali ju
je 1 9 0 7 . o d b a c i o . M a j n o n g je dokazivao da stvari kao to su
izvor mladosti, sadanji kralj Francuske, Deda M r a z i Hamlet
- koje obini ljudi smatraju nepostojeim - moraju da u ne-

FILOZOFSKA

LOGIKA

33

k o m smislu postoje. Z a neke od ovih objekata on je skovao re

Bestand, ili supsistencija". Ovi objekti ne postoje ali supsistiraju. Drugi objekti, poput kontradiktornih objekata kao to je
okrugli kvadrat", niti supsistiraju niti postoje ali uprkos tome
imaju izvesnu vrstu bia. M a j n o n g a je na prihvatanje ovog sta
novita naveo argument koji se moe izloiti na sledei nain:
1. Izraz sadanji kralj F r a n c u s k e " je subjekt reenice
Sadanji kralj Francuske je m u d a r " .
2 . Z a t o to reenica Sadanji kralj Francuske je m u d a r "
ima znaenje, ona se mora odnositi na neto - ona
mora biti o sadanjem kralju Francuske.
3 . Ali, osim ukoliko sadanji kralj Francuske ne postoji,
ova reenica ne bi bila' ni o emu i stoga uopte ne bi
ni imala znaenje, zato to jedan od njenih bitnih sa
stavnih delova, izraz sadanji kralj F r a n c u s k e " , ne bi
imao znaenje.
4 . Z a t o to izraz sadanji kralj F r a n c u s k e " ima znae
nje, on se mora odnositi na neki entitet, naime, na sa
danjeg kralja Francuske; stoga takav entitet mora da
postoji (supsistira).

Teorija deskripcija
Z a Rasela, ovaj argument ne samo to je bio pogrean, ve mu
je nedostajao i - po njegovim reima - robustan smisao za
stvarnost" koji treba oekivati od dobre filozofije. K a o to je
rekao za M a j n o n g a :
J e d n a od tekoa kod izuavanja logike jeste to to je ona
izuzetno apstraktna disciplina k o j a se bavi najapstraktnijim zamislivim stvarima, a ipak se njome ne moete na
pravi nain baviti a k o nemate iv instinkt za to ta je
stvarno. Mislim da biste bez toga dospeli do fantastinih

34

EJVRUM

STROL

stvari. Mislim da je M a j n o n g u prilino nedostajao upra

vo ovaj instinkt za stvarnost. M a j n o n g tvrdi da ima t a
kvog objekta k a o to je okrugli kvadrat samo to on ne
postoji, pa ak i ne supsistira, ali uprkos tome ima ta
kvog o b j e k t a , i kad kaete O k r u g l i kvadrat je f i k c i j a " ,
M a j n o n g dri da ima o b j e k t a okruglog k v a d r a t a " a takode ima i predikata f i k c i j a " . N i k o k o ima oseaj za
stvarnost ne bi t a k o analizirao tu propoziciju. O n bi sma
trao da je ovu propoziciju potrebno analizirati na takav
nain da okrugli kvadrat ne m o r a m o smatrati sastavnim
delom te propozicije.

(1956:233)
Prema Raselu, Deda M r a z nije stvor od krvi i mesa, a ni
jedan objekat nije ni danas niti je ikada bio kralj Francuske u
dvadesetom veku. N e postoji smisao u kojem bi takvi navodni
objekti imali bie ili postojali. Greku u gornjem argumentu iz
loila je teorija deskripcija. Prema toj teoriji, m o r a m o povui
distinkciju izmeu vlastitih imena i deskripcija. Odreena de
skripcija je izraz koji sadri re t h e " , koja modifikuje imeni
cu u jednini, poput izraza [the] kompjuter koji sada koristim"
ili [the] ef o d e l j e n j a " , i ovakav izraz moe da se koristi da bi
se pomenula, da bi se referiralo na, ili izdvojila tano jedna
osoba, stvar ili mesto. ini se da vlastito ime ima mnoge od
istih funkcija k a o i neka odreena deskripcija; prema Raselu,
ono uvek izdvaja ili oznaava odreenu individuu. Pa ipak za
razliku od deskripcije, koja nema znaenja uzeta izolovano,
vlastito ime ima nezavisno znaenje, a njegovo znaenje jeste
individua k o j u o n o imenuje. Tako u reenici Klinton je visok"
termin K l i n t o n " i izdvaja i znai stvarnu o s o b u , Klintona.
6

M a d a odreene deskripcije i vlastita imena mogu pone

kad da oznaavaju istu individuu ili mesto, Rasel dokazuje da
su njihove logike funkcije potpuno razliite. T a k o bi govornik
koji u godini 2 0 0 0 . tvrdi [The] Predsednik Sjedinjenih Dra-

6 Odreeni lan - prim. prev.

FILOZOFSKA

LOGIKA

35

va je visok" m o g a o da odreenu deskripciju [the] Predsednik

Sjedinjenih D r a v a " koristi da bi referirao na Bila Klintona.
Ali taj izraz nije Klintonovo ime; on se u razliitim prilikama
moe koristiti da bi se referiralo na razliite pojedince. Da je
Bil Klinton 2 0 0 0 . godine bio na mestu predsednika zamenjen
n e k o m drugom visokom o s o b o m , taj izraz bi p o m i n j a o ne
kog drugog a ne Bila K l i n t o n a . Z a i s t a , deskriptivni izrazi se
mogu smisleno koristiti a da nita ne izdvajaju. Najvei pri
rodni b r o j " ne izdvaja nita, zato to postoji strogi dokaz da
takav broj ne postoji. Sadanji kralj F r a n c u s k e " , ukoliko se
upotrebljava s n a m e r o m da referira na nekog m o n a r h a u
dvadesetom veku, takoe ne bi imao referenta.
Raselova karijera kao filozofa trajala je nekoliko deceni
ja i u skoro svim tim decenijama on je iznosio modifikacije te
orije deskripcija. U najranijim verzijama te teorije on je povla
io otru distinkciju izmeu vlastitih imena i deskripcija. Vla
stito ime je ono to bi se u obinom govoru smatralo vlastitim
imenom, poput izraza D o n s " , R a s e l " , M u r " , dok je odre
ena deskripcija izraz oblika [the] t a k v o - i - t a k v o " , kao to su
[the] sadanji kralj F r a n c u s k e " ili [the] prva osoba koja je
kroila na M e s e c " . U nekim od svojih spisa iz srednjeg perio
da (kao u lanku Znanje putem deskripcije i znanje neposred
n o m upoznatou", objavljenom 1 9 1 2 ) i u lanku Filozofija
logikog a t o m i z m a " , prvi put objavljenom 1 9 1 8 , teorija je do
bila epistemoloko usmerenje.
Rasel je sada tvrdio da je ime neto to se primenjuje sa
m o na objekat s kojim smo neposredno upoznati. Demonstra
tivne zamenice kao to su o v o " i o n o " , izreene u odree
nim okolnostima, postale su vlastita imena, dok gramatika
vlastita imena, kao to su Julije C e z a r " , nisu bila logika vla
stita imena zato to niko danas iv nije niti bi mogao biti ne
posredno upoznat sa Cezarom. Sve to o Cezaru znamo zna
m o iz deskripcija koje se nalaze u knjigama, k a o to je Livijeva [Livy] Istorija Rima. Prema tome Julije C e z a r " je prikrive
na ili skraena deskripcija a ne pravo ime. To je bilo Raselovo

36

EJVRUM

STROL

gledite sve do pred kraj njegove karijere. Ali otprilike od D r u

gog svetskog rata do smrti 1 9 7 0 , Rasel se vratio na svoje pr
vobitno gledite prema k o j e m je S k o t " bilo ime za razliku od
odreene deskripcije autor
Veverlija".
inei stvar sloenijom, mogli bismo da tvrdimo da je to
k o m cele svoje karijere Rasel dosledno zastupao gledite da ta
kozvana imena fiktivnih likova nisu prava imena ve skraene
deskripcije. O d i s e j " , H a m l e t " , Deda M r a z " i slino spada
ju u ovu kategoriju, oni nisu imena osoba ve se javljaju u istoriografiji, mitologiji ili knjievnosti kroz legende, prie ili knji
evne opise. U drami Hamlet, ekspir nam daje opis izvesnog
lika. U toj je drami, prividno ime H a m l e t " skraenica jednog
dueg izraza, kao to je glavni lik u tragediji pod naslovom
Hamlet od Vilijema ekspira". Rasel je takoe dosledno sma
trao da se, bez obzira na to k a k o se povlaila razlika izmeu
imena i odreenih deskripcija, moe pokazati k a k o reenice
koje sadre vlastita imena i reenice k o j e sadre opise znae
razliite stvari. A to se moe pokazati prevoenjem odgovara
juih reenica u jedan idealni jezik, k a o to je jezik
Principia,
u kojem razlika postaje odmah vidljiva i dobija isto simboli
ki oblik.
T a k o Bil Klinton je visok" ima logiku formu F a " . To
je singularna reenica, koja sadri logiku konstantu a " , k o
ja stoji umesto vlastitog imena, i predikatski termin F " , koji
stoji umesto svojstva. Kad se konstanti i predikatu prida de
skriptivno znaenje, k a o u reenici Klinton je v i s o k " , vidimo
da obe reenice pripisuju izvesno svojstvo odreenom pojedin
cu. O b e su stoga singularne reenice. O n e se mogu staviti na
suprot reenicama poput [The] sadanji kralj Francuske je vi
s o k " , k o j a je u gramatikom pogledu singularna reenica ali
koja kad se prevede na logiku notaciju nema formu F a " .
O n a ima p o t p u n o razliitu formu. O n a znai isto to i Bar
jedna o s o b a i najvie jedna osoba je danas mukog roda i mo
narh Francuske, i kogod da je mukog roda i monarh Francu
ske jeste v i s o k " . Stoga to u logikom pogledu nije singularna

FILOZOFSKA

LOGIKA

37

reenica ve sloena generalna reenica. U simbolikoj notaci

ji ona bi bila izraena kao konjunkcija triju reenica, od kojih
jedna tvrdi postojanje francuskog monarha.
1. [(3x) ( M F x ) ] -

Bar jedna stvar je d a n a s

monarh

Francuske mukog roda.

2 . [{[(x)(y)] { [ M F x A M F y 3 (x = y)]}] - Najvie jedna
stvar je danas monarh Francuske mukog roda.
3 . {[(x)] ( M F x ) ZD (Tx)]} - Kogod da je danas monarh
Francuske mukog roda jeste visok.
U engleskoj reenici [the] sadanji kralj Francuske je vi
s o k " re t h e " izraava singularnost, referirajui na jedan
objekat k a o na monarha Francuske. Singularnost (pojam the)
je iztaena reenicama 1 i 2 . Rei da je jedan i samo jedan
objekat sadanji kralj Francuske znai rei da bar jedan takav
objekat sada postoji i takoe da ne postoji vie od jednog ta
kvog objekta. Ako ima takvog objekta, onda su reenice 1 i 2
istinite, a ako objekat ima svojstvo koje mu je pripisano, tada
je cela reenica [The] sadanji kralj Francuske je visok" istini
ta. Cela reenica nije istinita ako vai jedan od sledea tri uslova:
ako nema takvog objekta, tada je reenica 1 lana; ako ima vie
od jednog takvog objekta, reenica 2 je lana; i najzad, ako ima
tano jedan takav objekat, ali on ne poseduje svojstvo da je vi
sok, tada je 3 lano. Ali u logici ako je jedan od konjunkata slo
ene reenice laan, lana je i cela reenica. Stoga u ovom slu
aju ako je bilo koji od triju konjunkata laan, reenica [The]
sadanji kralj Francuske je visok" jeste lana. Ali bilo da je la
na bilo da je istinita, ona ima znaenje. Ova analiza pokazu
je koliko moan i koliko istanan moe da bude jedan idealan
logiki jezik.
Pored toga to je dokazivao da se imena i deskripcije m o
raju razliito analizirati, Rasel je t o k o m cele svoje duge karije
re predlagao itav niz argumenata da bi dokazao tu tezu. K a o
to pie u Introduction

to Mathematical

Philosophy

(1919):

38

EJVRUM

STROL

Propozicija koja sadri deskripciju nije identina sa onim

to ta propozicija postaje kad se deskripcija zameni ime
nom, ak i ako ime imenuje isti objekat koji deskripcija
opisuje. Skot je autor Veverlija" je oigledno razliita
propozicija od Skot je Skot": prva je injenica knjiev
ne istorije, druga trivijalni truizam. A ako bilo kog dru
gog osim Skota stavimo na mesto autora Veverlija" na
a propozicija e postati lana, te prema tome sigurno vi
e nee biti ista propozicija.
(str. 174)
Poenta ovog argumenta jeste u tome da se pokae da su
Skot je S k o t " i Skot je autor Veverlija"

razliite propozicije

i to stoga to vlastito ime S k o t " i deskripcija autor

Veverli

ja" igraju logiki razliite uloge. Raselov argument je bio iro

ko prihvaen meu filozofima jezika, i sve do skora je smatran
zdravim. Ali po m o m sudu on to nije. R a z m o t r i m o sledei protivprimer:
1. Autor Veverlija

je autor

2 . D a je autor Veverlija

Veverlija.

autor Ajvanboa

jeste injenica

knjievne istorije.
3. A k o bilo kog drugog osim autora Veverlija
mesto autor Ajvanboa"',

stavimo na

tada bi reenica 2 postala

lana.
Ovaj argument se prema Raselovom odnosi kao slika u
ogledalu. O d m a h se moe videti da se autor Veverlija je au
tor Veverlija"
i autor Veverlija je autor Ajvanboa"
razlikuju
po znaenju time to je prvo trivijalno a drugo nije. Druga pro
pozicija nije trivijalna stoga to moemo da ne znamo da je au
tor Veverlija takoe napisao i knjigu pod naslovom
Ajvanbo.
Pa ipak, nasuprot t o m e , trivijalna je istina da je autor Veverli
ja autor Veverlija.
M o e m o se takoe sloiti sa Raselom da
uopte uzev ima razlike izmeu vlastitih imena i deskripcija.
Prvoroeno dete Dona Smita" moe da referira na Robina
Smita, ali taj izraz nije njegovo ime.

FILOZOFSKA

LOGIKA

39

A k o je moj protivargument ispravan, jasno je da nije do

bra Raselova analiza toga zato se dve propozicije razlikuju po
znaenju. J a s n o je da razlika ne poiva na razlici izmeu ime
na i deskripcija poto protivargument udara upravo na Raselovu distinkciju a ipak se u njemu javljaju samo deskripcije.
Stoga u nainu Raselove argumentacije ima neeg pogrenog.
Frege nudi razliito reenje ovog problema na koje se ove primedbe ne mogu primeniti, reenje koje poiva na distinkciji iz
meu Sinn i Bedeutung
(koje u ubrzo objasniti), ali ono pati
od svojih vlastitih tekoa. Pa ipak, ak i ako Raselov argu
ment nije uspean, ima i drugih razloga za miljenje da je teo
rija deskripcija jedno nesumnjivo znaajno postignue. Frenk
Remzi je izrazio opte slaganje analitike zajednice kad je ovu
teoriju opisao kao paradigmu filozofije". U te razloge spada
ju i sledea etiri.
Prvo, teorija deskripcija pokazuje da jedan idealan jezik
ne samo da moe da izrazi obine reenice prirodnog jezika ve
moe i da otkrije distinkcije koje takav jezik prikriva.
D r u g o , ova injenica implicira da m o r a m o da razlikuje
mo povrinsku gramatiku od dublje logike gramatike koja iz
raava pravo znaenje tih reenica. Prema ovoj dubljoj grama
tici, odreene deskripcije nisu imena, a reenice koje sadre
odreene deskripcije nisu singularne ve generalne reenice.
Ovo otkrie ima neposredan filozofski znaaj. O n o razjanja
va drugu zagonetku o postojanju, naime, k a k o je mogue konzistentno poricati postojanje neega. Pretpostavimo da ateista
kae Bog ne p o s t o j i " . inilo bi se da samim svojim recima
ateista pretpostavlja da postoji neto, Bog, to ne postoji, tako
da izgleda kao da protivrei samom sebi. Rasel pokazuje da u
ovoj reenici B o g " nije ime ve skraena deskripcija za (pre
ma judeo-hrianskom shvatanju) [the] x koje je svemono,
sveznajue i milosrdno". Ateistova reenica se sada moe pro
itati kao da kazuje: Nema niega to je svemono, sveznaju
e i milosrdno." Prividno ime, B o g " , nestalo je iz ateistove re
enice. T a k o analiza doputa da se izrazi filozofsko stanovite

40

EJVRUM

STROL

ne zapadajui u nekonzistentnost. Ovaj rezultat ima sline im

plikacije po skepticizam. O n doputa radikalnom skeptiku da
porekne da se znanje moe dostii a da pri tom ne pretpostavi
da postoji tako neto kao to je znanje.
Tree, ako pogledamo prethodnu analizu reenice ,,[the]
sadanji kralj Francuske je v i s o k " , videemo da se izraz [the]
sadanji kralj Francuske" vie ne javlja kao jedinstvena celina ni
u jednoj od tri reenice koje, uzete skupa, daju njegovo znae
nje. To znai da je izraz [the] sadanji kralj Francuske" odstra
njen i zamenjen kompleksom kvantifikatora, promenljivih i pre
dikata. Da je taj izraz vlastito ime, ne bi mogao da bude odstra
njen. Z a t o to mogu da budu odstranjene, Rasel odreene de
skripcije naziva nepotpunim simbolima". Njegova teorija de
skripcija je tako teorija o prirodi i funkciji nepotpunih izraza.
etvrto, svaka od reenica koje predstavljaju analizu re
enice [the] sadanji kralj Francuske je v i s o k " jeste generalna
reenica i svaka od njih ima znaenje. Ova injenica je klju za
razumevanje toga k a k o reenica iji subjekat nema referenciju
moe da ima znaenje.
U svetlosti ovog opisa, moemo da samemo Raselovu
primedbu M a j n o n g o v o m argumentu. M a j n o n g je u sutini pomeao odreene deskripcije i imena. K a d se jednom vidi da je
[the] sadanji kralj Francuske" deskripcija, tada nije potrebno
da postoji bilo ta na ta ovaj izraz referira; prema tome, ako je
reenica koja sadri taj izraz smislena, ne sledi da njen grama
tiki subjekt oznaava bilo ta. Stoga nema potrebe da se postulira postojanje ili subzistencija takvih entiteta" kao to su sa
danji kralj Francuske, Hamlet, Meduza ili Deda M r a z .

F r e g e : R e e n i c e o identitetu i deskripcije
Nova logika je takoe bila sposobna da rei i trei problem zagonetku o prirodi istosti ili identiteta. T o je problem s du-

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 41

gom istorijom. O n ima sredinju ulogu u jednom broju znaaj

nih problema, izmeu ostalih i drevnom problemu promene
koji je muio Grke i tekom pitanju o linom identitetu koji je
muio mislioce sedamnaestog i osamnaestog veka. Obe teko
e potiu od pitanja o prirodi identiteta. Dva reenja ovog pro
blema koja se najvie cene su ona koja su ponudili Frege i R a sel. Danas se u filozofiji jezika vodi ozbiljan spor o tome koji
pristup je prihvatljiviji, i svaki od njih ima iroku podrku. M e
u znaajnim savremenim piscima koji su bitno doprineli ovoj
raspravi su Hilari Patnam, Don Serl, Dejvid Kaplan, Kejt D o nelan [Keith Donnellan], M a r k u s o v a , Kvajn i Kripke.
Fregeovo reenje se moe nai u lanku ber Sinn und
Bedeutung"
(to je Herbert Fajgl [Herbert Feigl] preveo kao
O n Sense and N o m i n a t u m " ) , - k o j i je objavljen 1 8 9 3 . i u svo
je vreme privukao malo panje ali je ponovno otkriven posle
Drugog svetskog rata i otada je veoma uticajan. Frege poinje
tvrenjem da ideja istosti predstavlja izazov za razmiljanje.
Anticipirajui Rasela, on problem o istosti (identitetu) formulie na sledei nain. R a z m o t r i m o dve istinite reenice o iden
titetu: Venera = V e n e r a " i Venera = zvezda Z o r n j a a " . Prva
je trivijalna, tautologija koja ne prua nikakvu novu informa
ciju. Ali druga nije trivijalna. O n a predstavlja proirenje naeg
znanja. Ali ako obe reenice kau o jednom odreenom poje
dinanom objektu da je on identian samom sebi, k a k o druga
reenica moe da ima znaaj koji prva nema? Identifikujui isti
objekat dva puta, zar se zapravo samo ne ponavljamo?
Frege ovaj problem reava povlaei trodelnu distinkciju
izmeu jezikog izraza, onoga to on znai i onoga na ta refe
rira. U stvari on iznosi tezu da je pojam z n a e n j a " dvosmi
slen: ponekad, govorei o znaenju jezikog izraza, govorimo
o njegovoj konotaciji ili smislu a ponekad o referenciji ili
objektu na koji on referira ili koji pominje. U skladu s tim, on
je izumeo tehniki Vokabular da bi razlikovao pomenute dve
upotrebe ovog termina. Konotativnu upotrebu nazvao je
S i n n " a referencijalnu Bedeutung". U obinom nemakom

EJVRUM

STROL

jeziku oni se esto koriste k a o sinonimi za znaenje". Ali se u

Fregeovoj tehnikoj upotrebi otro razlikuju.
Razlika se na intuitivan nain moe istai ovako. Termin
najvei prirodni b r o j " ima izvesnu konotaciju ili Sinn. M o e
m o da shvatimo smisao koji izraava i moemo, u skladu s tim,
da prevedemo ono to on znai na neki drugi jezik. Ali nema
najveeg prirodnog broja, tako da ovaj izraz nema nominatum
ili Bedeutung.
Nasuprot tome, fraza zvezda Z o r n j a a " ima i
Sinn i Bedeutung.
Smisao koji izraava jeste nebesko telo koje se
javlja na jutarnjem nebu. Njegov Bedeutung je planeta Venera.
Fregeova osnovna ideja je ta da svaki izraz koji ima zna
enje ima Sinn, a mnogi isto tako imaju i Bedeutung.
Ali bitna
je teza, kao to ilustruje primer najveeg prirodnog b r o j a " , to
da neki izrazi mogu i da nemaju Bedeutung.
N a engleski jezik
se Fregeova distinkcija izmeu Sinn" i Bedeutung"
prevodi
la na razliite naine. Termin Sinn" je na engleski prevoen
kao sense" [smisao], meaning" [znaenje], concept" [po
j a m ] , intension" [intenzija], connotation" [konotacija] i R e
signation" [oznaavanje, dezignacija]. Bedeutung"
se u litera
turi javlja kao meaning" [znaenje], referent" [ono na ta se
referira, referent], n o m i n a t u m " [nominatum, imenovano],
o b j e c t " [objekat], extension" [ekstenzija] i denotation"
[denotacija]. N a sledeim stranicama koristiemo intenziju" i
ekstenziju" k a o rei koje odgovaraju nemakim izrazima
Sinn" i
Bedeutung".
Ova distinkcija nam omoguava da vidimo zato se dve
reenice o identitetu razlikuju po znaaju. Tvrdei da je Vene
ra zvezda Z o r n j a a , inimo neto vie no da se samo ponavlja
mo. D o d a j e m o i novu informaciju, naime, da je to nebesko te
lo koje se prvo javlja na jutarnjem n e b u . Svako a priori zna
da je Venera Venera, ali da je Venera identina sa zvezdom"
koja se prva javlja na jutarnjem nebu bilo je astronomsko ot7

Ovo je pogreno - Zornjaa (ili Danica) je zvezda koja poslednja i

ezava sa jutarnjeg neba - prim. prev.
7

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 43

krie drevnih Vavilonjana. Z n a n j e da referiramo na istu plane

tu posebno opisanu jeste o n o to reenicu ini znaajnom i ne
trivijalnom. Fregeovo reenje je bilo to da oba termina, Vene
r a " i zvezda Z o r n j a a " , jesu istovetna po znaenju u ekstenzionalnom smislu ali ne i u intenzionalnom smislu, a ova dru
ga razlika je o n o to reenicu ini znaajnom.
Ovaj sjajni uvid Frege je uoptio u celu jednu filozofiju je
zika koja vai ne samo za rei ve i za vee jezike jedinice, kao
to su deskripcije i reenice. Z a svaku od njih se moe rei da
imaju i Sinn i, zavisno od stanja stvari, nominatum ili Bedeu
tung. U sluaju deklarativnih reenica, njihove normalne intenzije su propozicije, a njihove ekstenzije su Istina i La, zavisno
od toga da li su istinite ili lane. Deskriptivni izrazi izraavaju
smisao i imaju denotaciju ako postoji neto to oni izdvajaju.
Sve pojedinane rei ili gramatiki ispravne kombinacije rei
Frege je nazivao i m e n i m a " . T a k o je prema njegovom opisu
deklarativna reenica ime i, ako je istinita, imenuje Istinu. Sva
imena u nekom prirodnom jeziku imaju intenziju, ali nekima,
kao to sam napomenuo, moe da nedostaje ekstenzija. O v o
vai za fiktivna imena fiktivnih likova, kao to je O d i s e j " .
Frege je u ovoj injenici video nedostatak prirodnih jezika i je
dan od znaajnih razloga zbog kojih bi se filozofija morala slu
iti jednim idealnim jezikom. Ovaj nedostatak je otklonjen u
njegovom reglementiranom jeziku. Svaki termin ima i Sinn i
Bedeutung,
ak i ako je u izvesnim sluajevima, kao to je
najvei prirodni b r o j " , Bedeutung
vetaki entitet" kao to
su alef-nula ili A * .
Rasel, koji se u tome razlikuje od Fregea, porie da pra
va vlastita imena kao to je Venera" imaju intenzionalno zna
enje. Prema njemu, ona znae samo objekat koji denotiraju.
Prema ovom shvatanju nosilac vlastitog imena jeste znaenje
imena. ini se da to predstavlja duboku tekou za Raselovo
gledite. Poto i Venera" i zvezda Z o r n j a a " denotiraju isti
o b j e k a t , oba izraza bi trebalo da znae istu stvar; a ako je ta
k o , ovo gledite ne moe da objasni k a k o je Venera = Vene-

44

EJVRUM

STROL

r a " trivijalno, dok Venera = zvezda Z o r n j a a " nije. Raselovo

reenje ovog problema je neoekivano i ingeniozno; u stvari, on
porie da Venera" i zvezda Z o r n j a a " imaju isto znaenje.
Doista, prema njegovom gleditu, izraz zvezda Z o r n j a a " ne
znai nita uzet izolovano, dok V e n e r a " znai. Prema t o m e ,
poto je zvezda Z o r n j a a " odreena deskripcija, reenica
Venera = zvezda Z o r n j a a " nije reenica o identitetu u kojoj
se dva imena nalaze sa dve strane znaka identiteta, ve sloena
generalna reenica koja bi trebalo da se analizira u skladu sa
teorijom odreenih deskripcija. Stoga se ove dve reenice raz
likuju po znaenju, kao to pokazuju njihove razliite analize.
Ove dve teorije se mogu proceniti na sledei nain: u pri
log Fregeovog gledita ide to to odgovara gramatikoj formi
engleskih reenica, doputajui da obe reenice budu reenice
o identitetu, dok Raselova teorija o n o to je za obino grama
tiko o k o singularna reenica Venera = zvezda Z o r n j a a "
analizira u skup generalnih reenica. J a s n o je da to izgleda protivintuitivno. Ali i Fregeovo stanovite ima izvesnih nedostata
ka. N a primer, intenzije, ili smislovi, nisu dobro definisani en
titeti - to istiu Kvajn, Kripke i Patnam - tako da nemamo
kriterijume na osnovu kojih bismo odredili da li dva izraza
imaju ili nemaju isti smisao. O n o takoe zahteva da u reglementiranom jeziku prvo mora da se utvrdi postojanje navod
nog nominatuma pre no to moe da se smatra da vlastito ime
poseduje znaenje.
Nasuprot t o m e , Raselova teorija to ne zahteva. K a o to
sam ranije p o m e n u o , prema Raselovom najranijem uenju,
imena su neposredno referencijalna - ona neposredno izdvaja
ju neki o b j e k a t bez posredovanja neke deskripcije ili intenzije.
Ali je on kasnije sva gramatika vlastita imena protumaio kao
skraene deskripcije. Njegovo prvobitno shvatanje danas su
oiveli H a u a r d Vetstein [Howard Wettstein], M a r k u s o v a ,
Kripke, Kaplan i Patnam, izmeu ostalih. O n i smatraju da su
vlastita imena neposredno referencijalna. Ali oni dodaju i jed
no znaajno ogranienje. Skoro bez izuzetka, oni smatraju da

FILOZOFSKA

LOGIKA

45

vlastita imena u strogom smislu i nemaju znaenje. Njihova te

orija direktne referencije ima izvesne znaajne prednosti nad
Raselovom. O n a lako moe da objasni razliku izmeu reeni
ca o identitetu koje su nune i onih koje su kontingentne a da
ne porie, kao Rasel, da su to istinske reenice o identitetu. Ta
ko je Venera = V e n e r a " nuna istina. Bilo koji objekat je nu
no identian sa s o b o m samim. Nasuprot tome, Venera =
zvezda Z o r n j a a " je kontingentno, zato to je mogue da e u
dalekoj budunosti objekat oznaen sa zvezda Z o r n j a a " bi
ti neto drugo a ne Venera. Prosto se t a k o desilo da je sada Ve
nera zvezda Z o r n j a a .
Distinkcija izmeu ovih dveju reenica o identitetu poi
va na distinkciji izmeu vlastitih imena i deskripcija. Kada se
u istinitoj reenici s obe strane 'Znaka identiteta nalaze vlastita
imena, ta reenica je nuno istinita. Markusova vlastita imena
naziva e t i k e t a m a " , a Kripke ih naziva rigidnim dezignatorim a " . Ova teorija takode moe da povue razliku izmeu ra
znih relacija ekvivalencije koje vae izmeu izraza s obe strane
znaka identiteta u reenicama o identitetu. To jest, ona moe kao to je pokazala Markusova - da razlikuje stroge nunosti
poput 9 = 9 " od drugih relacija ekvivalencije, poput 9 = 4 +
5 " i 9 = broj p l a n e t a " . Ova teorija se moe proiriti i na izve
sne vrste zajednikih imenica, na takozvane termine za prirod
ne vrste kao to su v o d a " i t i g a r " . Njen domaaj tako dale
ko prevazilazi analizu vlastitih imena.
Ali i ova teorija se susree sa tekoama. Ako Venera" ne
ma znaenja, kako Venera = Venera" moe da ima znaenje? A,
dalje, ako nema znaenja, kako se uopte moe smatrati istinom,
a kamoli nunom istinom? Za ovu teoriju je problem i analiza
statusa fiktivnih imena, poput Odiseja" i Hamleta", zato to
se ne moe zalepiti etiketa na ono to ne postoji. Ipak je, uprkos
ovim problemima, teorija neposredne referencije bila iroko pri
hvaena meu dananjim filozofima jezika.
Ovi razliiti pristupi pokrenuli su obimnu savremenu li
teraturu koja opirno ispituje prednosti i nedostatke ovih teo-

46

EJVRUM

STROL

rija. Ovde neemo dalje raspravljati o teorijama neposredne

referencije ali emo im se vratiti u o s m o m poglavlju, Teorije
neposredne referencije".

Logiki a t o m i z a m
Pored doprinosa reavanju posebnih tradicionalnih problema,
prihvata se da je simbolika logika imala i iri konceptualni
znaaj. T o k o m nekoliko decenija ona je dovela do nastajanja
jednog broja znaajnih filozofskih pokreta: logikog atomizma
Vitgentajna i Rasela poetkom 1 9 2 0 - i h , logikog pozitivizma
Bekog kruga koji je nastao posle Prvog svetskog rata i kao
znaajna snaga trajao tri decenije, i Kvajnove naturalizovane
epistemologije, koja je nastala 50-ih i nastavlja da bude ivo
prisutna. Postoji jasna struja uticaja od prvog do treeg. Rase
lova logika istraivanja i Vitgentajnov Tractatus imali su du
bok uticaj na pozitiviste, a njihov je rad sa svoje strane dubo
ko uticao na Kvajna. Poeemo s logikim atomizmom i ras
pravljati o njegovim naslednicima u sledeim poglavljima.
Logiki atomizam je imao sloenu istoriju. Ime potie iz
dva Raselova spisa, monografije Filozofija logikog atomi
z m a " , objavljene 1 9 1 8 , i ogleda Logiki a t o m i z a m " , objavlje
nog 1 9 2 4 . U Filozofiji logikog a t o m i z m a " , ali ne i u ovom
drugom delu, Rasel odaje priznanje Vitgentajnu na tome to
je izneo mnoge od teorija" sadranih u t o m spisu. D o 1 9 2 4 .
Vitgentajnovi doprinosi su bili u potpunosti asimilovani u R a
selova gledita i razvijeni na naine k o j e Vitgentajn sigurno ne
bi prihvatio. Zanimljivo egzegetsko pitanje jeste koliko je od
Vitgentajna prisutno u ranijem delu. U njemu Rasel etiri pu
ta pominje Vitgentajna (vidi Rasel 1 9 5 6 : 1 7 7 , 1 8 7 , 2 0 5 , 2 2 6 ) .
U predgovoru, na primer, on pie:
O v o to sledi predstavlja tekst niza od o s a m predavanja
odranih u L o n d o n u [Gordon skver], prvih meseci 1 9 1 8 .

FILOZOFSKA

LOGIKA

47

k o j a se u velikoj meri bave o b j a n j a v a n j e m izvesnih ide

ja k o j e potiu od m o g prijatelja i ranijeg uenika Ludviga Vitgentajna. N i s a m i m a o priliku da neto saznam o
njegovim gleditima posle avgusta 1 9 1 4 , pa ak ne znam
ni da li je iv ili mrtav. O n stoga ne snosi nikakvu o d g o
vornost za o n o to je reeno u ovim predavanjima osim
to je prvobitno izneo mnoge od teorija k o j e su u njima
sadrane.
(str. 1 7 7 )

U tekstu na str. 2 0 5 ova primedba je praktino ponovlje

na. Tu Rasel kae: Veliki deo ovoga to govorim sastoji se od
ideja koje potiu od mog prijatelja Vitgentajna. Ali nisam
imao prilike da saznam koliko su se njegove ideje promenile od
avgusta 1 9 1 4 , niti da li je iv ili mrtav, tako da niko osim me
ne nije za njih odgovoran."
Kad se Vitgentajnov Tractatus

uporedi sa Filozofijom

logikog a t o m i z m a " , zapaaju se oigledne slinosti ali i otra

razmimoilaenja. D o 1 9 1 8 . Rasel je razvio jednu nezavisnu te
oriju, i uverljiva je misao kako njegove velikodune primedbe
o Vitgentajnovom doprinosu ovoj teoriji potiu od njegove
zabrinutosti za sudbinu Vitgentajna kao vojnika. Roden u
Austriji 1 8 8 9 , Vitgentajn je doao u Manester 1 9 0 8 . da bi
studirao aeronautiku ininjerstvo ali se ubrzo zainteresovao
za osnove matematike. Po Fregeovom savetu otiao je u Kembrid, gde je Rasel tada predavao, i skoro dve godine studirao
kod Rasela. Rasel je upravo zavravao trei tom Principia

i bio

je potpuno uronjen u stvaranje nove logike. Vitgentajn se pri

druio o v o m istraivanju i poeo da stvara svoje sopstvene ve
oma originalne ideje. Pred izbijanje Prvog svetskog rata, Vit
gentajn je napustio Englesku i stupio u austrijsku vojsku. U
malom eseju pod naslovom M y Brother L u d w i g " , napisanom
tri decenije posle Vitgentajnove smrti, njegova najstarija se
stra Hermina Vitgentajn u jednom dirljivom odeljku opisuje
njegovu slubu u vojsci:

48

EJVRUM

STROL

Kad je izbio rat 1 9 1 4 . o n se vratio u Austriju i insistirao

na t o m e da se prijavi u v o j s k u , uprkos herniji k o j a je ve
bila operisana i zbog k o j e je bio osloboen vojne slube.
Pouzdano znam da ga nije vodila s a m o elja da brani
otadbinu. T a k o e je i m a o i snanu elju da na sebe pre
uzme neto teko i da se bavi i neim drugim a ne s a m o
isto intelektualnim r a d o m . U prvo vreme je uspeo da
dospe s a m o do v o j n o g d e p o a za opravke u Galiciji, ali je
i dalje uporno traio da bude poslat na front. N a a l o s t
sada ne mogu da se setim k o m i n o g nesporazuma do kog
je dovela injenica da su vojne vlasti k o j i m a se o b r a a o
uvek pretpostavljale da o n p o k u a v a da za sebe pribavi
neki laki poloaj d o k je o n zapravo traio da dobije ne
ki opasniji. N a j z a d je njegovoj elji bilo udovoljeno. T a
da j e , poto je stekao b r o j n a odlikovanja za hrabrost i
poto je bio ranjen u jednoj eksploziji, zavrio kurs za
oficire u O l m u c u i p o s t a o , mislim, p o r u n i k .
(1984:3)

O n o to Hermina Vitgentajn opisuje k a o komini ne

sporazum" imalo je teke posledice po Vitgentajna. U jednom
pismu iz maja 1 9 1 6 , on pie: Ljudi iz jedinice me mrze zato
to sam dobrovoljac. Skoro sam stalno okruen ljudima koji
me mrze. A to je stvar s k o j o m jo uvek ne znam k a k o da iza
em na k r a j . Ovde su ljudi zlobni i nemilosrdni. Skoro je ne
mogue

u njima

nai

i najmanji

trag ljudskosti"

(Rhees

1984:197).
M a d a je provodio duge periode na frontu, bio je u stanju
da radi na proirenju beleki koje je pripremio 1 9 1 3 . i koje je,
poto su ga Italijani zarobili, dovrio. O n e su bile objavljene na
engleskom 1 9 2 2 . posle zapletenih pregovora, pod naslovom
koji je predloio M u r : Tractatus

Logico-Philosophicus.

Delo je

bilo rezultat skoro jedne decenije ozbiljnog razmiljanja o pro

blemima k o j e je Vitgentajn preuzeo od Fregea i Rasela. S izu
zetkom kratkog l a n k a , Some R e m a r k s on Logical F o r m " ,
objavljenog u Proceedings

of the Aristotelian

Society

1 9 2 9 , to

je bilo jedino delo objavljeno za njegova ivota. Ali on nije pre-

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 49

stajao da pie i stvorio je ogromnu koliinu spisa u kojima je

krio nove puteve, a koje su izvrioci Nachlass-a
postepeno
priredili i objavili. Posle Vitgentajnove smrti 1 9 5 1 . objavljeno
je dvadeset pet knjiga i monografija.
Prvi odeljci Tractatusa
sadre logiko-metafiziko uenje
koje se esto smatra varijantom Raselovog logikog atomizma.
O n o je imalo sutinski uticaj na logiki pozitivizam. Kasniji
odeljci, meutim, izraavaju veoma razliito gledite, koje je
takode imalo trajan uticaj na logiki pozitivizam i uopte na
kasniju analitiku filozofiju. Ovaj deo knjige iznosi tezu da je
filozofija jedna vrsta terapije ija glavna funkcija nije da stva
ra metafizike vizije ve da odstrani one vrste filozofskih te
koa kojima ovakva udna shvatanja neizbeno vode. O od
nosu izmeu Raselove verzije logikog atomizma i verzije
Tractatusa
raspravljau u sledeem poglavlju, u kome u opi
sati i uticaj koji je ovo delo imalo na Beki krug, iji su osni
vai ( M o r i c lik, O t o N o j r a t , Hans Han, Herbert Fajgl i dru
gi) razvili filozofiju logikog pozitivizma.
Ipak, ovde je vredno da se pomenu izvesne slinosti i raz
like. O b a filozofa se bave odnosom jezika i sveta. O b a doka
zuju da formalna logika prua najbolji put ka razumevanju
ovog odnosa, i oba misle da je Principia paradigma one vrste
logikog sistema koji treba zastupati. Ali Rasel misli da Prin
cipia prua idealan jezik za analizu odreenih filozofskih te
koa, dok Vitgentajn veruje da ona otelotovoruje uslove ko
je mora da zadovolji svaki jezik, da bi uopte bio jezik. Neki
od komentatora, istiui ovu razliku, ranog su Vitgentajna tu
maili kao neokantovca, kao filozofa koji je zapravo izneo je
dan transcendentalni argument koji postavlja uslove koje sva
ki kognitivno znaajan skup jezikih izraza mora da zadovolji.
Poto su razlike izmeu ova dva dela sutinske, pristupiu im svakom ponaosob, ostavljajui raspravu o Tractatusu
za
sledee poglavlje. Ostatak ovog poglavlja je posveen Raselovoj verziji logikog atomizma. Prema Raselu, logiki sistem
koji je stvorio implicira" - mada ne u strogo logikom smislu

50

EJVRUM

STROL

implicirati" - izvesno filozofsko stanovite, koje je nazvao

logikim a t o m i z m o m " . K a o to kae u prvom predavanju:
K a o to sam pokuao da d o k a e m u The
Mathematics,

Principles

of

kad a n a l i z i r a m o m a t e m a t i k u , svodimo je

celu na logiku. O n a se svodi na logiku u najstroem i n a j

normalnijem smislu. U o v i m predavanjima, pokuau da
iznesem u vidu obrisa, na prilino saet i neodgovarajui
nain, jednu vrstu logike doktrine za koju mi se ini da
proishodi iz filozofije m a t e m a t i k e - ne u tano logikom
smislu, ve k a o neto to nastaje d o k razmiljamo: izvesna vrsta logike doktrine, i na njenoj osnovi izvesna vr
sta metafizike. Logika k o j u u zastupati jeste atomistic k a , nasuprot monistikoj logici ljudi koji manje-vie sle
de Hegela. Kad kaem da je m o j a logika atomistika,
i m a m na umu to da sledim zdravorazumsko verovanje da
postoje mnoge posebne stvari: ja ne s m a t r a m da se oi
gledna mnotvenost u svetu sastoji od pukih faza i ne
stvarnih podela jedne jedine nedeljive Stvarnosti.
(str. 1 7 8 )

K a o to pokazuje ovaj odeljak, ime logiki a t o m i z a m "

u izvesnom smislu nas obmanjuje. Sigurno je da ta filozofija
nalazi podrku u novoj logici. Ali ona nije a t o m i s t i k a " u po
znatom smislu u kojem je Demokrit bio atomista ili u kojem je
atomska teorija osnova savremene fizike. Umesto toga, Rasel
termin a t o m i z a m " koristi kao suprotnost oblicima idealizma
koje su zastupali savremeni hegelovci poput F. H . Bredlija
(1846-1924)

D.

E.

Mektagarta

[J.

E.

McTaggart]

( 1 8 6 6 - 1 9 2 5 ) . Oni su bili monisti jer su smatrali da stvarnost

obrazuje totalitet iji su delovi unutarnje i nuno povezani jed
ni s drugima te da se stoga ne mogu razdvojiti bez iskrivljava
nja, ak ni u cilju opisa. Jedna implikacija ovog oblika moni
zma jeste to da nijedan pojedinani iskaz nije ni u potpunosti
istinit ni u potpunosti laan; ukoliko se pojmovi istine i lai
mogu primeniti na pojedinane iskaze, ovi su u najboljem slu
aju delimino istiniti ili delimino lani.

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 51

Rasel je odbijao da prihvati ovu ideju. Umesto toga, on

dokazuje da postoje diskretne injenice sastavljene od pojedi
nanih stvari. Te pojedinane stvari su a t o m i " koji predsta
vljaju osnovne jedinice Raselove filozofije. injenice koje ih
sadre se mogu individuirati i opisati, te su stoga propozicije o
njima ili istinite ili lane u najneposrednijem smislu tih termi
na. D. E. M u r je odigrao znaajnu ulogu u Raselovom filozof
skom razvoju. O n je ranije odbacio idealistiko stanovite za
rad zdravorazumskog realistikog gledita prema kojem su izvesni iskazi u potpunosti istiniti ili u potpunosti lani, zavisno
od toga da li odgovaraju pojedinim diskretnim injenicama ili
ne. Murova filozofija, o kojoj u raspravljati u kasnijem pogla
vlju, ni na koji nain ne predstavlja oblik logikog atomizma.
Ipak je tvrdei da je izvesne iskaze mogue izdvojiti iz holisti
ke jezike pozadine i tvrdei da oni mogu biti u potpunosti isti
niti ili u potpunosti lani, M u r snano uticao na Rasela.
K a o to je Rasel jasno rekao, logiki atomizam je metafi
zika teorija. Poput mnogih takvih sistema, ukljuujui i one
idealistike, on tei da prui sinoptiko objanjenje stvarnosti.
Ali za razliku od mnogih takvih metafizikih shema, Raselov
je briljivo zamiljen tako da ne iznosi nikakvu tezu koja bi bi
la nesaglasna sa aktualnim ili potencijalnim nalazima nauke. U
eseju iz 1 9 2 4 . Logical A t o m i s m " nalazimo dugu raspravu o
odnosu izmeu nauke i metafizike (vidi Rasel 1 9 5 6 : 3 3 9 - 4 1 ) .
Vredno je da se ona proita u celosti, ali u prosto navesti je
dan njen deo:
T o m e , meutim, dovodi do pitanja o metodu za k o j e verujem da je veoma vano... ta treba da s m a t r a m o da
ima najveu verovatnou da bude istinito, a ta k a o ne
to to treba da se odbaci a k o je u neskladu s ostalom
evidencijom? Meni se ini da n a u k a uopte uzev ima
m n o g o veu verovatnou da bude istinita no bilo k o j a do
danas izneta filozofija. ( N a r a v n o , ne izuzimam ni svoju
vlastitu.)... Bilo bi mudro da svoju filozofiju gradimo na
nauci, zato to je opasnost od greke u filozofiji m n o g o

52

EJVRUM

STROL

vea no u nauci... P o s a o je filozofije, o n a k o k a k o je ja

shvatam, u sutini logika analiza, k o j o j sledi logika sin
teza... Filozofija treba da bude sveobuhvatna i treba da
bude smela u iznoenju hipoteza o univerzumu koje n a u
ka jo nije u stanju da potvrdi ili opovrgne. Ali one uvek
treba da budu predstavljene kao hipoteze, a ne (kao to
se to esto ini) k a o nepromenljive izvesnosti nalik dog
m a m a religije.

Iz ovog odeljka je jasno da empirijska pitanja treba da

budu preputena n a u k a m a , ali ako je to t a k o , ta ostaje filozo
fiji da uini na konstruktivan nain - logikom sintezom? I ka
kve vrste sveobuhvatnih hipoteza o univerzumu moe da formulie filozofija, hipoteza koje bi mogle da budu istinite a ipak
ne bi pripadale delokrugu ove ili one posebne nauke? Raselov
je odgovor taj da postoje pitanja o izvesnim temeljnim odlika
ma univerzuma (npr. o tome da li postoje injenice,

i ako po

stoje, ta su) koja spadaju u ovu kategoriju. U ovom pogledu

Raselov cilj je veoma tradicionalan i podsea na pokuaje Ari
stotela i K a n t a da otkriju osnovne kategorijalne odlike pomo
u kojih bi mogli da se opiu svi dogaaji, procesi i objekti.
Ovakve pristupe treba razlikovati od pristupa Talesa ili
Empedokla, recimo, koji su pokuavali da ustanove temeljne
sastavne

delove

stvarnosti,

kao to su voda, zemlja ili vazduh,

a ne osnovne kategorijalne odlike pod koje se svi takvi delovi

mogu podvesti. Sada je jasno da su oni esto iznosili protoempirijske hipoteze za koje je nauka kasnije pokazala da su pogre
ne. Po Raselu bi ovakav zadatak trebalo da bude preputen na
uci. Nasuprot t o m e , nova logika moe da otkrije temeljne
strukturalne odlike univerzuma, a to je neto to e nauke pret
postavljati u svojim posebnim istraivanjima ali ih nee, niti bi
to mogle, ispitivati.
Najzanimljivija injenica o svetu k o j u otkriva logiko is
pitivanje jeste to da su ovakve temeljne odlike oigledne.

Rasel

u prvom predavanju kae: Predlaem, prema t o m e , da svaki

argument koji treba da iznesem uvek p o n e m pozivanjem na

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 53 |

podatke koji e biti smeno oigledni" ( 1 9 5 6 : 1 8 1 - 8 2 ) . N e k o

liko reenica p o t o m on kae: Prvi truizam na koji elim da
vam skrenem panju - a nadam se da ete se sloiti sa mnom
da je o n o to nazivam truizmima toliko oigledno da ih je sko
ro smeno i pominjati - jeste to da svet sadri injenice,
koje
su o n o to jesu ma ta mi izabrali da mislimo o njima, a da takode postoje i verovanja,
koja se odnose na injenice i koja su
usled svog odnosa prema injenicama bilo istinita bilo lana"
(str. 1 8 2 ) . U svom lanku O d b r a n a zdravog r a z u m a " , obja
vljenom 1 9 2 5 , M u r je takoe govorio o izvesnim temeljnim
propozicijama (Zemlja p o s t o j i " i Zemlja je veoma stara")
kao o oiglednim truizmima". Kad se razmilja o ovim Raselovim primedbama zanimljivo je zapaziti da neki savremeni fi
lozofi, koji sami sebe zovu eliminativnim materijalistima",
poriu da nauna teorija zahteva postojanje verovanja. Tako
Raselovi oigledni truizmi za neke moderne filozofe nisu ni
oigledni ni truizmi.
Raselu je bilo oevidno da injenice spadaju u konane
sastavne delove sveta. Ali verovanja ne spadaju. K a d ne bi bi
lo bia koja saznaju, ne bi bilo ni verovanja, pa prema tome ni
istina ili lai, ali bi jo uvek bilo injenica. injenice su sloe
ne strukturne odlike, kao to su to da je kamen beo ili da je
Mesec Zemljin satelit. Postojanje ovih strukturnih odlika ne
zavisi ni od kakvog oblika ovekovog saznanja - na primer, to
da li iko veruje ili ne veruje da je Mesec Zemljin satelit nema
nikakve veze s tim da li ova strukturna odlika postoji ili ne.
Rasel tako svoje istraivanje onog to p o s t o j i " poinje
time to povlai razliku izmeu objektivnog sveta injenica i
ovekove sposobnosti da ga pomou jezika opie i misli o nje
mu. Ova razlika je klasina i dobila je svoj kanonian izraz u
Dekartovim [Descartes] Meditacijama.
Kartezijanski model
d u h a " razlikuje mentalne senzacije, koje su subjektivne, pri
vatne, skrivene od drugih i koje njihov posednik shvata bez po
moi zakljuivanja, i pretpostavljeni spoljanji, javan, fiziki
svet, ije postojanje ni na koji nain ne zavisi od bilo kog o b -

54

EJVRUM

STROL

lika svesti. Veruje se da je spoljanji svet" izvor nekih od ovih

privatnih senzacija ali i da se ovo verovanje moe potvrditi sa
m o posredno. Jaz izmeu ove dve oblasti vodi temeljnom pita
nju postavljenom u poetnim odeljcima Tractatusa koje su R a sel i Vitgentajn nalazili toliko izazovnim, naime pitanju: u e
mu se sastoji veza" ili odnos miljenja i jezika, s jedne, i spoljanjeg sveta, s druge strane, takva da je mogue pod jezikom
podrazumevati razne stvari, spoznati razliite strane sveta i
svoje misli o svetu saoptavati drugima? T a k o je Raselova me
tafizika dualistika nasuprot monizmu idealista ili savremenih
eliminativnih materijalista. Logiki atomizam je teorija o
objektivnom svetu injenica i o ovekovoj sposobnosti da, pre
ko jezika i misli, dopre do tog sveta.
Sta, odreeno, Rasel podrazumeva pod injenicom?
K a d govorim o injenici - ne predlaem neku tanu defi
niciju, ve objanjenje k o j e e vam p o m o i da razumete
o emu govorim - i m a m na umu o n u vrstu stvari k o j a ne
ku propoziciju ini istinitom ili l a n o m . A k o kaem Pa
da k i a " , o n o to kaem je istinito u izvesnim vremen
skim uslovima a lano u drugim. Vremenski uslovi koji
m o j iskaz ine istinitim (ili lanim ve prema prilici) jesu
o n o to u zvati i n j e n i c o m " .
(1956:182)

injenice tako treba razlikovati od pojedinanih stvari

(partikularija"). Ova je distinkcija sredinja u Raselovoj me
tafizici. Cela njegova teorija na njoj poiva, ak i pojam ideal
nog jezika zavisi od nje, poto e takav jezik odslikavati razli
ku izmeu ove dve vrste entiteta. S p o s o b n o s t idealnog jezika
da p o m o u izomorfizma tano odslikava temeljne struktural
ne odlike univerzuma jeste najbolje opravdanje njegove upo
trebe u reavanju filozofskih problema. injenice su sloene a
pojedinane stvari su njihovi sastavni delovi. N e k e pojedina
ne stvari su jednostavne: one su poslednji a t o m i do kojih sti
e logika analiza. O n e su gradivni b l o k o v i " sloenih struk
tura kakve su injenice. Oevidan je uticaj moderne atomistic-

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 55

ke teorije na Raselovo shvatanje. Ba k a o to su atomi sasta

vljeni od subatomskih entiteta, a molekuli od a t o m a , tako su
i jednostavne pojedinane stvari poslednji elementi od kojih
su sainjene sloenije strukture k a o to su injenice.
Rasel istie da i injenice i pojedinane stvari pripadaju
spoljanjem objektivnom svetu i da ih treba razlikovati od verovanja i jezikih jedinica koje nam omoguavaju da mislimo
i govorimo o njima. Propozicije opisuju injenice a imena
oznaavaju pojedinane stvari. Ali ne smeju se jeziki ili poj
movni entiteti meati s entitetima koji pripadaju spoljanjem
svetu. Veza izmeu jezika i stvarnosti ide preko dvostrukog
odnosa: prvo, odnosa izmeu propozicija koje korespondiraju
injenicama to ih, kad korespondiraju, ini istinitim; drugo,
vezi izmeu imena i pojedinanih stvari takvoj da, ako je neto
doista vlastito ime, mora da postoji odgovarajua pojedinana
stvar koju ono oznaava.
Raselova rasprava u Filozofiji logikog a t o m i z m a " je
tako u velikoj meri istraivanje odnosa injenica i pojedina
nih stvari k a o i toga k a k o jezik odraava te objektivne odlike.
On polazi od toga da injenice nisu pojedinane stvari i vice
versa. K a o to kae: Kad govorim o injenici nemam na umu
neku pojedinanu stvar, k a o to su Sokrat, ili kia, ili Sunce.
Sokrat sam po sebi ne ini nijedno tvrenje istinitim ili la
n i m " ( 1 9 5 6 : 1 8 2 ) . Isto je tako vano naglasiti da sama inje
nica nije ni istinita ni lana. Rasel kae da je ona vrsta odlike,
kao to su vremenski uslovi, koji m o j a tvrenja ini istinitim
(ili lanim, ve prema prilici)" (str. 1 8 2 ) . O n o to je istinito ili
lano jesu propozicije (ili moda verovanja) o injenicama.
Propozicije su istinite kad postoji korespondencija jedan-prema-jedan izmeu naina na koji su ureeni njihovi jeziki
konstituenti i pojedinanih stvari k o j e su meusobno pove
z a n e " u svetu, kao to je to kasnije rekao Vitgentajn.
Raselova kategorizacija injenica u Logikom atomi
z m u " je opsena i sloena; ona je glavna tema etiri od osam
predavanja. Najznaajnija razlika koju povlai jeste razlika iz-

56

EJVRUM

STROL

medu pojedinanih injenica - O v o je b e l o " - i optih inje

nica - Svi ljudi su s m r t n i " . R e pojedinano" u ovom kon
tekstu nema nikakve veze s njenom upotrebom da bi se opisa
li atomi. Ova razlika je znaajna zato to Rasel dokazuje da se
ne moe imati potpun opis univerzuma bez pozivanja na ova
kve opte injenice. Pretpostavimo", pie, da ste uspeli da
zabeleite svaku bogovetnu pojedinanu injenicu u elom uni
verzumu... J o uvek ne biste imali potpun opis univerzuma sve
dok ne dodate i: ' O v o to sam zabeleio jesu sve pojedinane
injenice koje p o s t o j e ' " ( 1 9 5 6 : 1 8 4 ) .
Takode postoje pozitivne i negativne injenice i propozi
cije koje im odgovaraju. Stavie, ima i atomskih injenica, k o
je se sastoje u tome to neka pojedinana stvar poseduje neku
osobinu. Reenica kao to je O v o je b e l o " jeste atomska re
e n i c a " ; ona opisuje atomsku injenicu. Rasel porie da svet
sadri injenice koje odgovaraju molekularnim propozicijama,
kao to je O v o je belo, a ono je c r n o " . T a k o nema moleku
larnih" injenica, to vodi u konceptualnu tekou, naime, i
ni se da za pojam atomske injenice" ne postoji oprean po
jam. Najzanimljivije je to to Rasel tvrdi da ne moemo da
imenujemo injenice i da deklarativne reenice (propozicije) ni
su imena.
Ne moete imenovati injenicu... J e d i n o to moete da
uradite to je da je tvrdite, ili da je poriete, ili da je elite, ili
hoete, ili dovodite u pitanje, ali sve se to odnosi na celu pro
poziciju" ( 1 9 5 6 : 1 8 8 ) . U ovome se njegovo gledite otro su
protstavlja Fregeovom.
K a o i u sluaju veine tvrenja o razlici izmeu injenica
i pojedinanih stvari, Rasel iznosi dokaze u prilog svojim teza
ma. D o k a z zavisi od prihvatanja njegovih gledita o prirodi
idealnog jezika. U takvom savrenom jeziku rei u propozici
ji bi stajale u jedan-jedan odnosu prema sastavnim delovima
odgovarajue injenice, s izuzetkom rei k a o to su 'ili', 'ne',
' a k o ' i ' o n d a ' , koje imaju razliitu f u n k c i j u " ( 1 9 5 6 : 1 9 7 ) . Pola
zei od ove pretpostavke, on zakljuuje na sledei nain:

FILOZOFSKA

LOGIKA

57

Veoma je vano shvatiti, na primer, da propozicije

nisu
imena injenica. To je sasvim oigledno im nam se na to
ukae, ali ja to zapravo nisam shvatao sve dok mi moj
nekadanji student, Vitgentajn, nije na to ukazao. To da
propozicija nije ime injenice savreno je oevidno im o
tome ponete da mislite, ve i zbog same okolnosti da
svakoj injenici odgovaraju dve propozicije. Uzmimo da
je injenica da je Sokrat mrtav. Imamo dve propozicije:
'Sokrat je mrtav' i 'Sokrat nije mrtav'. A poto te dve
propozicije odgovaraju istoj injenici, u svetu postoji jed
na injenica koja jednu od njih ini istinitom a drugu la
nom. To nije sluajno i ilustruje to da je odnos propozi
cije prema injenici potpuno razliit od odnosa imena
prema imenovanoj stvari. Za svaku injenicu postoje dve
propozicije, jedna istinita a jedna lana, i nema niega u
prirodi samog simbola to bi nam pokazalo koja je pro
pozicija istinita a koja lana... Oboje su u sutini logiki
odnosi koji mogu da supsistiraju izmeu propozicije i i
njenice, dok u sluaju imena postoji samo jedan odnos
koji ono moe da ima prema onome to imenuje. Ime
moe samo da imenuje pojedinanu stvar, ili, ukoliko to
nije sluaj, ono uopte nije ime, ve prazan zvuk. Ono ne
moe da bude ime a da nema taj poseban odnos imeno
vanja prema izvesnoj stvari, dok propozicija ne prestaje
da bude propozicija ukoliko je lana.
(str. 187-88)
U ovom odeljku Rasel iskreno kae da je od Vitgentajna
nauio da propozicije nisu imena injenica na osnovu toga to
za svaku injenicu postoje dve propozicije, jedna istinita a jed
na lana. To je upravo ono to Vitgentajn govori u Tractatu
su ( 4 . 0 6 2 1 ; kad god se referira na Vitgentajnova glavna dela
navode se brojevi odeljaka
a ne strana zato to je njegova filo
zofija aforistika i svaki odeljak je, delom, jedan aforizam). Tu
Vitgentajn pie: Propozicije ' p ' i ' ~ p ' imaju suprotne smislove, ali im odgovara jedna ista stvarnost." K a o to emo videti
u sledeem poglavlju, ima i drugih znaajnih slinosti izmeu
Vitgentajna i Rasela. To nas dovodi do drugog kljunog p o j -

58

EJVRUM

STROL

ma teorije, odnosa imenovanja. K a o to Rasel nagovetava, to

je jedan-prema-jedan odnos izmeu vlastitog imena i pojedi
nane stvari. Ime je, kao to on istie, jedina vrsta rei koja je
teorijski sposobna da stoji umesto pojedinane stvari. Vlastita
imena = rei za pojedinane stvari. D f . " ( 1 9 5 6 : 2 0 0 ) . Opisuju
i ovaj odnos, on dodaje Cela stvar s vlastitim imenima je pri
lino u d n a " (str. 2 0 0 ) . Ali zato bi bila udna? udna je zato
to ono to se u obinom govoru naziva vlastitim i m e n i m a "
zapravo uopte nisu prava vlastita imena u onom smislu u k o
jem se ona shvataju u logiki idealnom jeziku. To nije samo
zbog toga to neka vlastita imena, kao to su O d i s e j " i H a
m l e t " , referiraju na fiktivne entitete, niti zbog toga to neko ko
danas ivi ne moe da bude upoznat s nestalim nosiocima ime
na Julije C e z a r " i Livije". Stvar je sloenija; pre svega, kad
koristimo ono to je u gramatikom pogledu vlastito ime, ne
referiramo na pojedinanu stvar ve na sistem klasa; drugo, ne
moemo biti upoznati sa nominatumom takvog i m e n a " , to
jest, s bilo kojim sada postojeim fizikim o b j e k t o m , ukljuu
jui i postojee osobe. Evo sutine ovog pikvikovskog gledita:
Ono to u jeziku prolazi kao ime, kao Sokrat", Pla
ton" i tome slino, trebalo je prvobitno da ispuni ovu
funkciju stajanja umesto pojedinanih stvari, a mi prihvatamo, u obinom ivotu, kao pojedinane stvari broj
ne vrste stvari koje zapravo to nisu. Imena koja obino
upotrebljavamo, kao to je Sokrat", u stvari su skrae
nice za deskripcije; i ne samo to, ve i ono to ona opisu
ju nisu pojedinane stvari ve sloeni sistemi klasa ili ni
zova. Ime, u uskom logikom smislu rei ije je znaenje
jedna pojedinana stvar, moe se primeniti na pojedina
nu stvar s kojom je govornik upoznat, zato to se ne mo
e imenovati nita s ime nismo upoznati... To ini veo
ma tekim da se navede bilo kakav primer imena u pra
vom strogom logikom smislu te rei. Jedine rei koje se
koriste kao imena u logikom smislu jesu rei kao to su
ovo" ili ono". Moemo da koristimo ovo" kao ime
koje stoji umesto pojedinane stvari s kojom smo u ovom

FILOZOFSKA

LOGIKA

59

trenutku upoznati. K a e m o O v o je b e l o " . A k o se slae

te da je O v o je b e l o " , imajui na umu o n o o v o " koje
vidite, o v o " koristite k a o vlastito ime. Ali a k o pokua
te da shvatite propoziciju k o j u ja izraavam kad kaem
O v o je b e l o " , to ne moete. A k o imate na umu ovaj k o
mad krede k a o fiziki o b j e k a t , tada ne koristite vlastito
ime. S a m o kad o v o " koristite u strogom smislu, t a k o da
stoji umesto jednog aktualnog predmeta ula, o n o je
stvarno vlastito ime.
(Rasel 1 9 5 6 : 2 0 0 - 2 0 1 )

Prema ovom gleditu imena obezbeuju jedan od dva na

ina na koje se jezik vezuje sa svetom. K a o to Rasel kae, ako
je N ime, o n o mora da imenuje neto ili nije i m e " . A ono to
ono imenuje jeste neki pojedinani objekat i taj objekat je nje
govo znaenje. T a k o je jezik povezan sa svetom preko odnosa
imenovanja-znaenja a preko kombinacije imena i predikata
povezan je odnosom propozicija prema injenicama.

Ovaj

obris ne daje puno bogatstvo Raselovog stanovita. Poput M u

ra, i on je bio zastupnik teorije o ulnim datostima. K a o to e
mo videti, to je veoma sloen predmet, ali skoro svaka verzija
ove teorije razlikuje ulne datosti od fizikih objekata. Rasel
(poput M u r a ) smatra da ono

ega

smo

neposredno

svesni

svakom inu opaanja jeste ulna datost a ne fiziki objekat.

T a k o za Rasela in imenovanja zahteva neposrednu upoznatost s nekom ulnom datou.
K a o to kae, Ime, u uskom logikom smislu rei ije je
znaenje jedna pojedinana stvar, moe se primeniti na pojedi
nanu stvar s k o j o m je govornik upoznat, zato to se ne moe
imenovati nita s ime nismo upoznati." I dodaje: Samo kad
' o v o ' koristite u strogom smislu, tako da stoji umesto jednog
aktualnog predmeta ula, ono je stvarno vlastito i m e . " Ovaj
poslednji dodatak o aktualnom predmetu u l a " je drugi nain
da se opie ulna datost. Iz ovog stanovita sledi da imena ko
ja obino upotrebljavamo, kao to je S o k r a t " , ne imenuju ul
ne datosti. Prema tome, ona su za Rasela skraene deskripcije.

60

EJVRUM

STROL

Naravno, deo je ovog gledita to da deskripcije nisu ime

na. ak i ako se u njima pominju pojedinane osobe, osobe o
kojima se radi nisu znaenja deskripcija. Doista, deskripcije
nemaju znaenja uzete izolovano. One stiu znaenje samo u
kontekstu cele reenice, ali a k i tada iezavaju iz
analizansa
kad se te reenice ispravno analiziraju. T a k o Raselova teorija
deskripcija odbacuje najstarije i najjednostavnije shvatanje o
nainu na koji elementi jezika dobijaju znaenje, naime, shva
tanje da je svaki izraz doveden u korelaciju s nekim elementom
sveta i da taj element sveta jeste njegovo znaenje. Prema R a selu, ovo intuitivno gledite pada kad se suoi s negativnim eg
zistencijalnim reenicama kao to je reenica Deda M r a z ne
p o s t o j i " , koja i ima znaenje i istinita je, a ipak u stvarnom
svetu nema niega to Deda M r a z " oznaava ili izdvaja. Sto
ga Deda M r a z " ne dobija svoje znaenje od odgovarajueg
entiteta, zato to nema takvog entiteta. Stoga se njegovo zna
enje mora objasniti na neki drugi nain. Teorija deskripcija
predstavlja Raselovo objanjenje. K a o to smo upravo videli,
prema tom gleditu Deda M r a z " ili Julije C e z a r " nisu termi
ni koji oznaavaju (tj. nisu vlastita imena) ve skraene ili pri
krivene deskripcije.
Ali je Rasel (kao i Vitgentajn u Tractatusu)
mislio da
ipak ima neeg ispravnog u ovoj starijoj teoriji - samo to se
ono to je u njoj ispravno ne moe uoptiti za ceo jezik. Ali te
orija ima pravo u pogledu jednog posebnog dela jezika, naime
u pogledu njegovih atomskih reenica". T o su logiki singularne reenice oblika , , F a " iji bi ekvivalent u o b i n o m jeziku
bile reenice u kojima je logika konstanta , , a " zamenjena vla
stitim imenom. Njih treba razlikovati od molekularnih reeni
ca, odnosno od sloenih reenica koje sadre logike veznike.
N a primer, dve atomske reenice povezane veznikom , , i " obra
zuju molekularnu reenicu. Pokazuje se da su deklarativne re
enice k o j e sadre odreene deskripcije sloene generalne ree
nice koje su, analizirane u skladu s teorijom deskripcija, mole
kularne a ne atomske.

FILOZOFSKA

LOGIKA

| 61

Rasel je verovao da je razlika izmeu atomskih i moleku

larnih reenica sutinska. Mislio je da kad neinterpretirani lo
giki simboli u atomskim reenicama dobiju interpretaciju u
prirodnom jeziku, reenice mogu da budu istinite ili lane. D a
bismo pojednostavili ovu tezu, vratimo se njegovom ranijem
gleditu da vlastita imena oznaavaju fizike objekte. Prema
ovom shvatanju, , , F a " se moe interpretirati k a o Smit je vi
s o k " i istinito je ako je Smit visok a inae je lano. Slino to
me, molekularna generalna reenica napisana isto logikom
notacijom - kao to je (Ex) (Fx) kad se prevede, na primer, kao
Neki mukarci su visoki" - takoe je istinita ili lana. O n a je
istinita ako je bar jedno ljudsko bie mukog roda visoko a la
na bilo da nema takvog entiteta bilo da nijedan postojei mu
karac nije visok.
J a s n o je da nijedna generalna reenica nee biti istinita
osim ukoliko neka vrednost" takve reenice nije istinita. Pod
njenom vrednou Rasel je podrazumevao neku singularnu re
enicu. A k o je (3x) (Fx) istinito, tada bar jedna reenica koja
ima logiku formu , , F a " mora biti istinita. T a k o opta moleku
larna reenica kao to je Neki ljudi su v i s o k i " jeste istinita
ako i samo ako je bar jedna atomska reenica k a o to je Smit
je v i s o k " istinita.
Rasel se tokom cele svoje karijere drao teorije istine kao
korespondencije. Prema tom gleditu, kao to je ranije pomenuto, reenica p je istinita ako i samo ako u svetu postoji neka
injenica k o j u ona t a n o opisuje. Smit je v i s o k " je istinito
a k o i samo a k o je Smit zaista visok. M o l e k u l a r n a reenica
k a o to je Smit je visok i Dons je n i z a k " jeste istinita zato
to postoje atomske reenice, Smit je v i s o k " i Dons je ni
z a k " , k o j e su istinite. A one su istinite zato to svaka od njih
t a n o odslikava jednu atomsku injenicu. Teorija korespon
dencije je teorija istine, ali Rasel je video da jedna njena va
rijanta - o n a koja se poziva na odnos izmeu imena i pojedi
nanih stvari koje imena oznaavaju - moe da se iskoristi
k a o teorija znaenja.

62

EJVRUM

STROL

U idealnom logikom jeziku Principia

Mathematica
atomske reenice su klju celog sistema aksioma i kalkulusa.
Svi teoremi su molekularni i t a k o sastavljeni od atomskih ree
nica. Tako se svaka molekularna reenica moe svesti na skup
atomskih reenica. O n a nee znaiti nita ni vie ni manje od
onoga to znai kombinacija njenih atomskih reenica. Sa svo
je strane, interpretirana atomska reenica, kao to je Smit je
v i s o k " , ima znaenje zato to p o s t o j i
jedan-prema-jedan korespondencija izmeu imena i predikata koji se u njoj
javljaju i entiteta koje oznaavaju. Ime S m i t " znai osobu
Smita a re v i s o k " znai svojstvo biti visok. U sluaju rei
S m i t " , na primer, stvarno ljudsko bie, Smit, u doslovnom
smislu jeste znaenje tog termina.
Rasel dokazuje da iz ovog gledita sledi da vlastita imena
nemaju nikakvo znaenje u intenzionalnom smislu, kao to je
Frege mislio. Z a Fregea vlastito ime P l a t o n " moe da znai
Aristotelov u i t e l j " , autor Drave" ili autor Menona"
i ta
ko dalje. Svaki se od ovih Sinne (smislova) moe jeziki izrazi
ti u vidu odreene deskripcije. Ali a k o je t a k o , onda kao to
tvrdi teorija deskripcija, reenice koje ih sadre jesu opte re
enice. Ali kad bi sve reenice bile opte, tada ne bi bilo nika
kvog neposrednog naina da se one povezu sa svetom injeni
ca i za logiku se ne bi moglo rei da je disciplina koja se bavi
istinom. D a se ona bavi istinom znai da mora biti singularnih
reenica; a k o ove treba da budu istinite, one moraju imati zna
enje. I dalje, one mogu imati znaenje samo a k o njihovi denotirajui sastavni delovi imaju znaenje. Stoga vlastita imena
imaju znaenje, ali jedino to mogu da znae jesu objekti koje
oznaavaju. Prema t o m e , osnovne reenice idealnog jezika je
su u logikom pogledu singularne reenice iji subjekti denotiraju stvarno postojee objekte.
T a k o je logiki atomizam jedno metafiziko gledite koje
tvrdi da matematika logika odslikava strukturu stvarnosti.
Teorija deskripcija je kljuna komponenta te teorije. Kad se ne
ka reenica obinog jezika prevede u prozirnu notaciju Princi-

FILOZOFSKA

LOGIKA

63

pia, moe se identifikovati njena osnovna struktura i pomou

tog prevoda ili analize (kako ga je nazivao Rasel) njeno stvar
no znaenje. N a primer, ako reenica sadri deskripciju, ona
nee biti singularna reenica, a ako nije singularna, nee biti ni
reenica o identitetu. Prema tome ako reenica sadri deskrip
ciju, ona nee biti neki trivijalni truizam na onaj nain na koji
to svaka istinita reenica o identitetu jeste. Z b o g toga za Rase
la Autor Veverlija je identian s autorom Veverlija" nije ree
nica o identitetu.
D a bi podrao ovaj zakljuak Rasel iznosi i argument ne
zavisan od logike teorije. Bilo koja istinita reenica o identite
tu sadrae vlastita imena s obe strane znaka identiteta. Takva
reenica se simboliki moe predstaviti k a o 1(a). O n a za sobom
povlai, po zakonu egzistencijalne generalizacije, [(Ex) (Fx)].
To jest, iz injenice da je Smit identian Smitu sledi da postoji
neto to je identino samom sebi. Ali kad bismo zamenili a "
u prethodnoj formuli nekim deskriptivnim izrazom, na primer
izrazom najvei prirodni b r o j " , to bi za s o b o m povlailo da
najvei prirodni broj postoji, to je lano. Z a t o kad bi nam bi
lo dozvoljeno da logike konstante (vlastita imena) zamenjujem o deskriptivnim izrazima, preokrenuli bismo u lai logike
zakone koji vae univerzalno. Prema t o m e , takve zamene se ne
smeju dopustiti. Iz ovih razmatranja sledi da nijedna reenica
koja sadri deskripciju nee odraavati one osnovne elemente
stvarnosti koje Rasel naziva osnovnim i n j e n i c a m a " . Ove i
njenice su odslikane samo u atomskim reenicama idealnog je
zika, a sve one su singularne reenice koje sadre vlastita ime
na. Logiki atomizam je dakle jedna metafizika konstrukcija
koja se tie izomorfnog odnosa izmeu jezika, znaenja i sve
ta injenica.
Posle prvobitnog snanog nastupa logiki atomizam je
poeo da gubi pristalice i danas je praktino nestao. Bar su dva
inioca bila odgovorna za ovo iezavanje. Prvi od njih je bio
logiki pozitivizam, jo jedna filozofija na koju su uticali ma
tematika logika i uzbudljive pojave u nauci dvadesetog veka.

64

EJVRUM

STROL

Prema logikim pozitivistima, metafizika je besmislica, a poto

je logiki atomizam bio jedan oblik metafizike, pristalice ovog
gledita su ga odbacile. Razliiti pristup je sledio P. F. Strosn u
slavnom lanku O n R e f e r i n g " , prvi put objavljenom 1 9 5 0 .
Strosn dokazuje da su Rasel i drugi logiki atomisti nai
nili bar tri greke: oni su pobrkali o n o to su nazivali denotiranjem s referiranjem, nisu razlikovali znaenje i referiranje, i
nisu razlikovali gramatike oblike jezikih jedinica (kao to su
imena, izrazi i reenice) od upotreba - referiranja, askripcije i
tvrenja - koje one imaju u pojedinanim sluajevima. Ljudi
su ti koji upotrebljavaju razliite oblike jezika da bi referirali
na, ili pomenuli pojedinane individue, mesta ili stvari, i pogre
no je misliti k a k o rei ili reenice po sebi imaju ta svojstva. N a
primer, znaenje i tvrenje se moraju razlikovati. Znaenje je
svojstvo jezikih izraza. T a k o reenica Sadanji kralj Francu
ske je m u d a r " ima isto znaenje u svim kontekstima u kojima
se upotrebljava. N j e n o znaenje je funkcija njenih leksikih
komponenti. Ali u razliitim prilikama govornici je mogu upo
trebljavati da bi referirali na ili pomenuli razliite individue.
Kad individue na koje neko referira postoje (recimo, kad
je neki Englez u sedamnaestom veku ove rei upotrebio da bi
referirao na Luja X I V ) , ta osoba tada iznosi tvrenje koje je
istinito ili lano. Ali te rei, izvan svakog konteksta, nisu ni
istinite ni lane. Dalje, ako ove rei treba upotrebiti onda kad
ne postoji osoba na koju se referira, bie prekrene izvesne
pretpostavke iznoenja tvrenja te, prema t o m e , nikakvog tvr
enja nee ni biti; u takvim sluajevima ovaj izraz nee biti ni
istinit ni laan. Strosnov je napad na Rasela i na pretpostavke
logikog atomizma bio uopte uzev prihvaen i ispravan i po
stao je jedan od najznaajnijih razloga koji su doveli do napu
tanja logikog atomizma.

Glava 3

LOGIKI POZITIVIZAM I TRACTATUS

Izvor i najznaajnije ideje
Uprkos Strosnovoj kritici logikog atomizma, Raselov opti
pristup filozofskim problemima nikada nije izgubio uticaj. R a
sel je ovaj pristup opisao kao naunu filozofiju, zasnovanu na
matematikoj logici". K a o vodeu ideju oduevljeno su ga pri
hvatili rani Vitgentajn, pozitivisti M o r i c lik i Rudolf Karnap, i
kasniji pisci poput Kvajna, Markusove, Patnama i Kripkea. R a
sel je pod naunom filozofijom" u sutini podrazumevao empiristiku epistemologiju, i smatrao je da ova teorija saznanja tre
ba da bude zasnovana na matematikoj logici. Neke od metafi
zikih posledica koje je Rasel izveo iz svog rada na formalnoj
logici opisao sam u drugom poglavlju. Ostaje da se kae neko
liko rei o njegovim epistemolokim spisima, poto su i oni
imali bitan uticaj na potonju filozofiju. Ali pre no to preemo
na ovu temu, poeu izvesnim zapaanjima o samom Raselu.
Rasel se rodio 1 8 7 2 . a umro je 1 9 7 0 . Njegov ivot je bio
neobian

za jednog profesionalnog

filozofa.

Poput

Karla

66

EJVRVM

STROL

M a r k s a [Karl M a r x ] , vrio je o g r o m a n uticaj i u filozofiji i u

iroj drutvenoj zajednici. M o d a nijedan drugi intelektua
l a c " dvadesetog veka nije i m a o ni vie sledbenika ni vie pro
tivnika. Sledbenici su ga opisivali k a o genija-sveca" a protiv
nici kao najveeg jeretika i najnemoralnijeg oveka naeg do
b a " . Za vreme Prvog svetskog rata, bio je glasan kritiar uplitanja Engleske u sukob. Njegova gledita su bila i iroko podr
avana i snano napadana. Godine 1 9 1 6 . osuen je na 1 0 0
funti i otputen sa mesta nastavnika na Triniti koledu u K e m bridu. Godine 1 9 1 8 . zatvoren je na est meseci zbog javne po
drke odbijanju da se slui vojska zbog prigovora savesti. Z a
nimljivo je da zatvor nije uticao na njegovo filozofsko stvaranje.
Dok je bio u zatvoru napisao je jednu od svojih najznaajnijih
knjiga, Introduction

to Mathematical

Philosophy.

Posle Drugog

svetskog rata, Rasel je, zajedno za Albertom Ajntajnom [Albert

Einstein] i Linusom Paulingom [Linus Pauling], postao najvani
ji zagovornik nuklearnog razoruanja. Ova tri nobelovca bili su
ia svetskog mirovnog pokreta koji se javio kao suprotstavlja
nje razvoju i probama nuklearnog oruja.
Rasel je opseno pisao ne samo o tehnikim filozofskim
temama ve i o mnogo irem nizu pitanja. U knjigama kao to
su Principles
dom,
Why

of Social

1 9 1 8 , The
I Am

Marriage

Not

and

1 9 4 9 . i New

Reconstruction,

Practice

and

a Christian,

Morals,
Hopes

1 9 1 6 , Roads

Theory

of Bolshevism,

1 9 2 7 , Sceptical

1 9 2 9 , Authority

for a Changing

to

and

World,

1920,

Essays,
the

Free
1928,

Individual,

1 9 5 1 . raspravljao

je o skoro svim popularnim" problemima s kojima se obi

an o v e k " susree u svakodnevnom ivotu: vaspitanju dece,
ulozi religije, odnosu izmeu polova, pravednim nasuprot ne
pravednim ratovima, slobodi nasuprot organizaciji i tome sli
no. Njegov stav prema veini ovih pitanja iao je od liberalnog
do radikalnog i bio praen prilinim skepticizmom u pogledu
integriteta i inteligencije politiara. Veliki uticaj njegovih spisa
bio je posledica snanih racionalnih argumenata, sjajnog i ja-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 67 |

snog stila pisanja i otrovne duhovitosti. Mogli bismo ga okarakterisati kao Voltera dvadesetog veka.
Opis Raselovog ivota zahtevao bi celu knjigu, a doista i
postoje brojne biografije, na primer, od Ruperta Kroej-Vilijamsa [Rupert Crawshay-Williams], D. H . Hardija [G. H .
Hardy], Alena Vuda [Alan Wood] i Reja M o n k a [Ray M o n k ] .
Raselovi memoari - The Autobiography
of Bertrand Russell su fascinantan spis. Objavljeni su u tri toma 1 9 6 8 . O n je lino
poznavao i/ili se dopisivao s veinom slavnih ljudi svog doba T. S. Eliotom [T. S. Eliot], Dozefom Konradom (Joseph Con
rad], Ketrin Mensfild [Katherine Mansfield], Vilijemom E. Gledstonom [William E. Gladstone], Perl Bk [Perl Buck] i Haroldom Laskijem [Harold Laski], izmeu ostalih. Njegov deda,
lord Don Rasel, u dva maha je bio premijer Engleske
( 1 8 4 6 - 1 8 5 2 . i 1 8 6 5 - 1 8 6 6 ) , a sam Rasel, kao trei eri Rasel i
vikont Emberli [Amberly], nalazio se u direktnoj naslednoj li
niji britanskog prestola.
Njegova majka, otac i deda su umrli dok je bio jo dete, i
odgajila ga je baka, ledi Rasel. Na karakteristino duhovit i iro
nian nain baku je ovako opisao:
M o j a b a k a . . . bila je puritanka, s m o r a l n o m rigidnou
k o v e n a n t e r a , prezirala je udobnost, bila ravnoduna
prema hrani, mrzela vino i smatrala duvan grehom. M a
da je sav ivot provela u velikom svetu sve do povlaenja
mog dede 1 8 6 6 , bila je potpuno van sveta. Imala je onu
ravnodunost prema novcu k o j a je m o g u n a s a m o onima
koji su ga uvek imali dovoljno.
8

(Rasel 1 9 6 3 : 5 )

Rasel se enio etiri puta (sa Ejlis [Alys], D o r o m [ D o r a ] ,

Patriom [Patricia] i Edit [Edith]) i odravao dugotrajne veze s
brojnim enama, medu njima i sa ledi Otolin M o r e l [Ottoline

Covenanter (od covenant - formalno i obavezujue slaganje) - pri

stalica kotske nacionalne konvencije (Scotish National Covenant) iz 1638 prim. prev.
8

68

EJVRUM

STROL

M o r e l ] , Vivijan Eliot [Vivien Eliot] (suprugom T. S. Eliota) i

glumicom ledi Konstans ( K o l e t " ) Mejlson [Constance ( C o lette") Malleson]. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog
rata predavao je na vie amerikih univerziteta. Njegovo po
stavljenje na jedan poloaj zavrilo se velikim meunarodnim
skandalom. Godine 1 9 3 9 . Rasel je dao ostavku na profesorsko
mesto na Univerzitetu Kalifornije u Los Anelesu da bi prihva
tio poloaj na Gradskom koledu u N j u j o r k u , ali je u N j u j o r ku dolo do ogromnih protesta zbog njegovog postavljenja.
Evo kako je Rasel opisao tu situaciju:
Vlada Njujorka je praktino bila satelit Vatikana, ali su
profesori Gradskog koleda srano pokuavali da ouva
ju neki privid akademske slobode... Jedan anglikanski bi
skup bio je podstaknut da protestuje protiv mene, a svetenici su drali predavanja policiji, koja je bila prakti
no sastavljena od irskih katolika, o mojoj odgovornosti
za lokalne kriminalce. Jedna gospoa, ija je erka poha
ala jedno odeljenje Gradskog koleda s kojim nikada ne
bih smeo biti doveden u vezu, bila je izazvana da podne
se tubu, tvrdei da moje prisustvo u toj ustanovi pred
stavlja opasnost po vrlinu njene erke... Advokat optu
be je moja dela proglasio razvratnim, sladostrasnim,
poudnim, venerinim, erotomanskim, pohotljivim, ne
dostojnim, skuenim, laljivim i lienim moralne vrsti
ne." ...Protiv mene je zapoet tipino ameriki lov na vetice i postadoh tabu irom Sjedinjenih Drava.
(Rasel 1 9 6 9 : 3 1 9 - 2 0 )
Proces protiv Rasela doao je pred sudiju (jednog Irca")
koji je doneo presudu na njegovu tetu ostavivi Rasela bez po
sla. Poto zbog rata nije mogao da dobije p o m o iz Engleske,
ostao je praktino bez sredstava za ivot. Privremeno ga je spasao dr Albert Barns [Albert Barnes], pronalaza tonika za po
boljanje zdravlja Argirola i osniva Barnsove fondacije u bli
zini Filadelfije. O n je Raselu sredio petogodinje postavljenje
za nastavnika u Fondaciji, ali se ekscentrini B a r n s zasitio R a
sela i otpustio ga 2 8 . decembra 1 9 4 2 . S r e o m , Rasel je dobio

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 69

veliki honorar od izdavake kue Sajmon i uster za objavlji

vanje nove knjige, History of Western Philosophy,
koja je po
stala bestseler i Raselov glavni izvor prihoda t o k o m mnogih
godina.
Rasel je bio moda najslavniji filozof svog doba. Njego
vo delo je bilo neverovatno o b i m n o . Napisao je sedamdeset
knjiga, vie od dve hiljade lanaka a procenjeno je da je napi
sao i o k o etrdeset hiljada pisama. R e j M o n k kae da je koli
ina spisa koje je Rasel za ivota stvorio skoro neverovatna".
Sada najzad imamo potpunu bibliografiju njegovih dela. O n a
je objavljena u tri t o m a . Autori, Kenet Blekvel [Kenneth
Blackwell] i Hari Rada [Harry R u j a ] , proveli su trideset godi
na prikupljajui podatke za nju. Delo sadri vie od etiri hi
ljade jedinica. N e m a slinog pregleda sekundarne literature o
Raselu. Ali nema sumnje, ako i kada bude objavljen, bie ne
koliko puta obimniji.
A sada nekoliko rei o Raselovim epistemolokim gledi
tima. T o k o m duge filozofske karijere Rasel je menjao milje
nja o razliitim problemima. Poeo je kao idealista ali ga je D.
E. M u r preobratio na realizam. Bio je platonista, te tako neka
vrsta racionaliste, u epistemologiji u svojim ranim godinama
ali se kasnije odrekao ovog gledita i podravao jedan istana
ni oblik empirizma. U filozofiji percepcije njegova gledita su
se protezala od razliitih oblika realizma do fenomenalizma, a
i njegovu filozofiju morala odlikuju slina kolebanja. Pa ipak,
uprkos ovim promenama, nikad nije odstupio od svog opteg
stanovita da filozofija treba da se zasniva na logici i da bude
nauna.
K a o to sam ve pomenuo, Raselovi spisi obuhvataju i
rok niz predmeta, medu kojima su etika, obrazovanje, politi
ka teorija i iroka lepeza popularnih tema. Skoro svi imaju
skeptian ton. Ovde je skoro nemogue da se bavimo toliko i
r o k o m oblau. Stoga emo nau raspravu ograniiti na Raselovu teoriju saznanja. U njegove najvanije knjige samo iz ove
oblasti spadaju: The Problems
of Philosophy,
1 9 1 2 ; Our

70

EJVRUM

STROL

Knowledge
of the External
World, 1 9 1 4 ; Mysticism and
Lo
gic, 1 9 1 7 ; The Analysis of Mind, 1 9 2 1 ; The Analysis of Mat
ter, 1 9 2 7 ; An Outline of Philosophy,
1 9 2 7 ; An Inquiry
into
Meaning and Truth, 1 9 4 0 ; Human Knowledge:
Its Scope
and
Limits, 1 9 4 8 ; Logic and Knowledge,
1 9 5 6 . i My
Philosophical
Development,
1959.
Raselova epistemologija je pretrpela dva znaajna uticaja: jedan istorijski, drugi logiki. Ovaj drugi potie iz njegove
epistemoloke interpretacije teorije deskripcija i poiva na ra
zlici izmeu znanja na osnovu upoznatosti i znanja putem opi
sa. Istorijski uticaji potiu od trojice britanskih empirista, Dona L o k a [John L o c k e ] , Dorda Barklija [George Berkeley] i
Dejvida H j u m a . Njihov najvaniji uticaj na Rasela bilo je to
to je prihvatio teoriju ulnih datosti, modernu verziju L o k o vih i Hjumovih teorija da su ono ega smo neposredno svesni
ulni utisci i ideje koje iz njih nastaju. Ova teorija je nasleena
od Dekarta, koji je smatrao da smo neposredno svesni naih
sopstvenih ideja a samo posredno svesni njihovih izvora u spo
ljanjem svetu. S ovom vrstom gledita kompatibilno je shvatanje da je mogue da van kruga naih sopstvenih ideja nita
ne postoji. Prihvatiti ovakvo gledite predstavljalo bi radikalan
oblik skepticizma. K a o to emo videti, to nije Raselovo stano
vite. Raselov empirizam vodi slabijem obliku skepticizma, na
ime, tezi da ak i kad bismo imali neku vrstu pristupa spolja
njem svetu, on ne bi mogao da bude neposredan te nam sto
ga nikako ne bi m o g a o pruiti izvesnost o o n o m e to postoji
van naih svesti". To je priroda problema s k o j i m se Rasel su
oava i kojim se bave njegove teorije.
Problem nastaje na osnovu dve prihvatljive pretpostavke:
prvo, da ljudska bia imaju svest, i drugo, da postoje objekti
ije postojanje ne zavisi od toga da li ih shvata bilo koja svest.
T a k o se povlai razlika izmeu stvari k a o to su glavobolja,
bol, oseanja i elje, koje ne postoje van svesti, i stvari poput
stolova, stolica, stena i Meseca, za k o j e se veruje da postoje
van svesti. V e l i k o " pitanje je to da li i m a m o opravdanja da

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 71

verujemo u postojanje navodnih spoljanjih objekata, kad su

oseti i mentalne senzacije jedina evidencija koju imamo o nji
hovom postojanju. Uvek je mogue da neko ima sve senzacije
koje ima a da moda ne postoji nita spoljanje emu bi one
odgovarale.
Z a teoretiare percepcije, kao to su bili Rasel, Mur, H .
H . Prajs [H. H. Price] i C. D . Brod, istorijski su postojala sa
m o tri reenja" problema spoljanjeg sveta: neposredni reali
zam, reprezentacioni realizam i fenomenalizam.
Neposredni realizam je gledite da bar ponekad

fizike

objekte shvatamo tano onakvim kakvi jesu. Prema ovom gle

ditu, kad vidimo crvenu jabuku, neposredno shvatamo jedan
fiziki objekat. O n o to vidimo jeste stvarni, nezavisno posto
jei crveno obojeni objekat. Svi se slau da postoje halucinaci
je i drugi poremeaji vienja, ali se oni smatraju odstupanji
m a " . Teorija tvrdi da, pod normalnim uslovima, vidimo obje
kat kao to je jabuka ba onakav kakav on stvarno jeste. R e
prezentacioni realizam, nasuprot tome, smatra da je ak i u
normalnim sluajevima percepcije nae shvatanje objekta uvek
posredovano osetima koje imamo. T a k o kad vidimo jabuku,
o n o to vidimo jeste proizvod sloenog skupa procesa. Svetlost
se odbija od jabuke, prostire se kroz vazduh i dospeva do o vekovog vizuelnog sistema. Ovaj svetlost obrauje u oima,
mrenjai, optikom nervu i najzad mozgu. M o z a k interpre
t i r a " ove podatke i reprodukuje" sliku objekta. O n o to ne
posredno vidimo nije objekat ve ova slika. O prirodi objekta
zakljuujemo

na osnovu slike. Prema ovakvom gleditu uvek je

mogue da nae percepcije pogreno prikazuju svet. O v o gledi

te je realistiko" u tom smislu to postulira postojanje spo
ljanjih objekata. Njegov problem nije da dokae da ovakvi
objekti stvarno postoje ve da pokae k a k o moemo da o nji
ma steknemo saznanje. Reprezentacioni realizam se takoe na
ziva i kauzalnom teorijom, ili teorijom odraza, zato to sve
tlost koja se odbija od nekog objekta stvara kauzalni niz u k o -

72

EJVRUM

STROL

jem se poslednji dogaaj naziva vienjem". Pretpostavlja se

da senzacija koju imamo predstavlja odraz spoljanjeg objekta.
Fenomenalizam odbacuje i neposredni i reprezentacioni
realizam. Prema ovom gleditu besmisleno je govoriti o posto
jeem spoljanjem objektu. K a d v i d i m o " neto, sve to stvar
no vidimo jesu samo razni oseti. Prema fenomenalisti, svaki
oblik realizma pretpostavljajui postojanje spoljanjih o b j e k a
ta ili dogaaja ide s one strane empirijskih podataka. N a p r o
tiv, takvi pretpostavljeni spoljanji objekti su prosto identini
sa ulnim iskustvima koja i m a m o ili bismo mogli imati. To je
u sutini teorija biskupa Barklija. T a k o je o n o to podrazumevamo pod fizikim o b j e k t o m skup stvarnih ili moguih percep
cija. Rei da vidimo crni sto, na primer, znai rei da doivlja
vamo grupu datosti koje su crne, etvrtaste i imaju izvesnu vr
stu teksture. N e m a nikakvog supstrata ili materijala koji lei u
osnovi i koji ima svojstva da je crn, etvrtast i tako dalje. Pro
blem postojanja spoljanjeg sveta se prema ovom gleditu reava poricanjem jednog od uslova koji dovodi do problema,
naime, poricanjem toga da ima objekata koji postoje nezavi
sno od naih stvarnih ili moguih percepcija tih objekata.
Rasel je dosledno odbacivao neposredni realizam i t o k o m
cele svoje karijere kolebao se izmeu reprezentacionog reali
zma i fenomenalizma. Obe teorije vode skeptikim stavovima
iju je optu valjanost Rasel prihvatao. Njegova filozofija per
cepcije u velikoj meri predstavlja pokuaj da se ovi stavovi
usvoje a da se pri tom ogranii njihovo dejstvo i domaaj. I fe
nomenalizam i reprezentacioni realizam polaze od stanovita
za koje je Rasel oseao da se ne moe osporavati. U tom smi
slu on polazi od neega ta on smatra izvesno istinitim, naime,
od toga da smo svesni izvesnih vrsta osnovnih datosti. Njih on
naziva primitivnim datostima". O n e vode primitivnom zna
nju, a to znanje treba razlikovati od izvedenog" znanja, koje
se zasniva na primitivnom znanju. T a k o k a d imamo izvesnu
vrstu vizuelnog iskustva, na primer, o n o to bi zdrav razum na
zvao vienjem p s a " o n o ega smo neposredno svesni jeste

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

73

sloena vizuelna mrlja: jedan obrazac boje, oblika, teksture i

veliine. Rasel to naziva psolikom m r l j o m " . U takvom sluaju
smo izvesno svesni neega. Ali stvar je zakljuivanja, pa prema
tome neto izvedeno, rei da je ono to vidimo pas. Stoga videti
ono to nazivamo pas" znai otii dalje od onog to stvarno
opaamo kad smo suoeni s primitivnim datostima. Stoga je
uvek mogue pogreno prikazivanje spoljanjeg objekta, a na
e znanje" o takvom objektu nikada ne moe biti izvesno.
U slavnom lanku, Knowledge by Acquaintance and
Knowledge by Description", prvi put objavljenom 1 9 1 2 , Rasel
proiruje i ini istananijom razliku izmeu primitivnog i izve
denog znanja. Sada iznosi alternativan opis ovog odnosa. K a o
to pokazuje naslov lanka, postoji prvo znanje na osnovu
upoznatosti. To je ista ona vrsta znanja koju je nazivao pri
mitivnim" ili o s n o v n i m " . Takoe postoji i znanje putem opi
sa. To je grubi ekvivalent izvedenog znanja. Vei deo znanja je
znanje putem opisa. Kad danas znamo da je Julije Cezar pre
ao R u b i k o n , ono to znamo potie iz opisa Julija Cezara iznetih u knjigama, ili iz tvrenja naih uitelja i drugih ljudi o nje
mu. Ali nijedna danas iva osoba nije upoznata s Cezarom.
Ipak, znanje putem opisa poiva na izvesnim injenicama koje
se mogu istorijski pratiti sve do stvarnog dogaaja kad je Ce
zar preao Rubikon. Samo bi oevidac tog prelaska imao zna
nje na osnovu upoznatosti. Ali ova vrsta znanja je osnova ka
snijih opisa. N a kraju sve znanje putem opisa konano poiva
na znanju upoznatou i potie od njega. K a o to je Rasel to
izrazio: Temeljni epistemoloki princip u analizi propozicija
koje sadre deskripcije jeste: Svaka propozicija
koju
moemo
da razumemo
mora u potpunosti
biti sastavljena
od
kompo
nenti s kojima smo
upoznati."
Ovaj princip predstavlja jednu verziju reduktivistike te
ze koju nalazimo kod Loka i H j u m a . Glavna je ideja da se sve
neanalitiko znanje izvodi iz iskustva, gde iskustvo" znai
ulno iskustvo koje ukljuuje neposrednu svest o ulnim da
tostima".

74

EJVRUM

STROL

Prihvatajui ovu teoriju, Rasel je odbacivao svaki oblik

radikalnog skepticizma, poto je smatrao da osnovno znanje
ne moe biti pogreno. M e u t i m , im na scenu stupa zakljui
vanje, greke postaju m o g u n e , i tu skeptikovo stanovite m o
ra da se ozbiljno uzme u obzir. Prema Raselovom gleditu, o
fizikom svetu ne moemo da i m a m o izvesnost ve samo neki
stupanj verovatnoe. Prema o v o m stanovitu, informacije k o
je prua nauka m o r a m o da prihvatimo kao neku vrstu prak
tinog znanja. Takvo znanje nikada nije apsolutno izvesno ali
je tako dobro utvreno i t a k o je uspeno u svakodnevnom i
votu da imamo prava da ga prihvatimo kao istinito. T a k o je
Raselov skepticizam umeren i na kraju predstavlja prihvatanje
valjanosti informacija do kojih dolazimo upotrebom naunog
metoda.
Rasel je neka vrsta kartezijanca po svom polazitu i elji
da otkrije temelje celog zdanja saznanja koji bi bili van skeptike sumnje. K a o i Dekart, on postavlja pitanje ta moemo
da znamo s apsolutnom izvesnou?" a njegov odgovor je primitivne datosti. Ali za razliku od D e k a r t a , on ne misli da od
takvih primitivnih datosti moemo da dospemo do izvesnosti
o fizikom svetu, ili Bogu, pa ak ni o n a m a samima. Ne m o
emo ak ni to to mislimo da iskoristimo za izvoenje zaklju
ka da postojimo. Istina je da misao i sumnja postoje, ali stvar
je zakljuivanja da su to nae misli. N a pitanje K a k o moe bi
ti misli kojih smo svesni a koje ne bi bile n a e ? " on nudi teori
ju izvedenu od Vilijema Dejmsa [William J a m e s ] koju naziva
neutralnim m o n i z m o m " . Ona je isuvie sloena da bismo je
podrobno pretresli na ovom mestu, ali prema neutralnom mo
nizmu osnovne datosti su neutralne ali mogu da postanu men
talne ili fizike zavisno od vrste uzronog niza u kojem se ja
vljaju. T a k o su one prvobitno nementalne i nefizike te stoga
mogu da postoje k a o neutralni dogaaji ne pripadajui nijed
noj osobi. O t v o r e n o je pitanje da li je ovo prihvatljiv odgovor,
ali bar nudi mogunost da cogito moda uopte ne izraava
osnovno ili primitivno znanje. Ipak, ma k a k a v status osnovno

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

75

znanje moglo imati, o n o je temelj na kojem nastaje sve drugo,

izvedeno znanje, ukljuujui i nauno znanje. T a k o Raselov
skepticizam predstavlja verziju ublaenog skepticizma, naime,
on tvrdi da su izvesne informacije pouzdanije od drugih ali da
nijedna od njih (osim primitivnih datosti) ne moe da bude ap
solutno izvesna.

Kritike R a s e l a
I Raselov reprezentacioni realizam i njegov fenomenaliz a m p o d l o n i su k r i t i c i .
Reprezentacioni realista smatra da nae mentalne repre
zentacije odraavaju ili reprodukuju spoljanji objekat kad se
kae da vidimo" takav objekat. Ali ovo gledite ima radikal
no skeptiku posledicu, jer je nemogue porediti mentalnu re
prezentaciju sa stvarnim objektom. To jest, ne moemo pomeriti mentalnu reprezentaciju i postaviti je pored objekta k a k o
bi odredili da li su oni slini. to je jo gore, ne moemo da
znamo ve m o r a m o samo da pretpostavljamo

da spoljanji

objekat postoji. Kritika tako ukazuje na posledicu reprezentacionog realizma da je svaki ovek svestan samo svojih mental
nih senzacija. Da li bilo ta spoljanje" postoji ili, ako posto
ji, kakvo je uopte se ne moe znati. Stoga je i dalje prisutan
prvobitni problem spoljanjeg sveta koji je gledite poput R a selovog empirizma trebalo da rei.
Ni fenomenalistika alternativa ne prolazi nita bolje. I n - .
sistirati na tome da su fiziki objekti samo gomile stvarnih ili
mogunih ulnih datosti znai rei neto to je samo po sebi
neverovatno. To jest, smatrati da su planina ili planeta samo
skup oseta znai izneti gledite koje niko zdravog razuma ne bi
uzeo ozbiljno. Z a zdrav razum postojanje takvih objekata ne
ma nikakve veze s time da li se oni opaaju niti da li se o nji
ma misli. Stavie, ak i kad bi se fenomenalizam mogao brani-

76

EJVRUM

STROL

ti filozofskim razlozima, i dalje bi bio izloen ozbiljnim primedbama. Prema fenomenalistikoj analizi teko je videti k a
ko moe da doe do greke u opaanju i, prema tome, k a k o se
takva greka moe objektivno ispraviti i otkloniti. O b i n o se
uzima da rei da vidimo sto implicira da moemo biti u pra
vu ili da moemo ne biti u pravu. Ali a k o se u svakom t a k v o m
sluaju ima iskustvo gomile stololikih ulnih datosti, tada se
ini da je postojanje greke nemogue, jer se ini da nema ni
kakvog naina da se veridika percepcija razlikuje od neveridike percepcije. Kljuni prigovor Raselu je to da je njegov fenomenalizam na ovaj nain odbacio mogunost greke. Poto
svaka ubedljiva teorija saznanja m o r a da prihvati mogunost
greke, Raselovo se gledite m o r a odbaciti. A dalje, prihvatiti
mogunost greke znai, naravno, dopustiti da se skeptiki
izazov ne moe otkloniti.
Pa ipak, uprkos ovim kritikama, Raselova ideja da filo
zofija treba da uzme u obzir razvoj nauke i logike nije nikada
izgubila svoju vlast nad mnogim filozofima, i kao to emo sa
da videti, pristalice logikog pozitivizma (poput pristalica lo
gikog atomizma pre njih) nalazile su da je kombinacija nauke
i simbolike logike uzor koji treba u svojim istraivanjima da
podraavaju. Posebno je za logiki pozitivizam bilo znaajno
isticanje nauke. Poetak dvadesetog veka bio je jedan od naj
spektakularnijih perioda u istoriji nauke. O n je bio svedok
Ajntajnove posebne i opte teorije relativnosti i razvoja kvant
ne mehanike. K a o rezultat ovih stvaralakih uspeha, dolo je
do novog shvatanja i makroskopskog i subatomskog sveta.
Mnogi humanisti su oseali da ovi proboji imaju znaajne posledice po njihove discipline. Logiki pozitivizam se isticao u
tom pogledu. To je zapravo bio radikalan oblik scijentizma, i
ja je osnovna teza, izvedena iz briljivog m a d a jednostranog i
tanja Tractatusa,
bila to da su samo posebne nauke u stanju da
iznose kognitivno smislena i istinita tvrenja o svetu. O n je da
lju podrku ovog gledita naao u deflacionistikom empiri
zmu H j u m o v i h Istraivanja
o ljudskom
razumu.
K a o to je

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

77

H j u m rekao na kraju tog dela: Ako u ruke uzmemo bilo ko

ju knjigu, o teologiji ili sholastikoj metafizici, na primer, upi
t a j m o : Da li ona sadri apstraktno
zakljuivanje
o kvantitetu
i
b r o j u ? N e . Da li sadri eksperimentalno
zakljuivanje
o inje
nicama i postojanju ? N e . U vatru s n j o m , jer ne sadri nita do
sofistika umovanja i zablude."
Vitgentajn ne ograniava logiko razjanjavanje misli"
( 4 . 1 1 2 ) na nauku. O n kae: Rezultat filozofije nisu 'filozofski
stavovi', nego projanjavanje stavova. Filozofija mora uiniti
jasnim i otro razgraniiti misli koje su inae, takorei, mutne
i rasplinute" ( 4 . 1 1 2 ) . T a k o je svrha filozofije, k a k o su je shvatali pozitivisti, mnogo ua no to bi to tekst Tractatusa
inio
opravdanim. Prema njihovoj interpretaciji filozofija je discipli
na drugog reda, koja opisuje i ini artikulisanim sutinske
principe i pojmove - kao to su t e o r i j a " , verovatnoa", za
k o n " i u z r o k " - discipline prvog reda, nauke. Logiki poziti
vizam je svoje gledite zasnivao na novoj logici koja prua ide
alni jezik za analizu ovih pojmova. Takorei logiki" i pozi
t i v i z a m " , koje ine njegovo ime, takode pruaju i saet opis
njegovih glavnih naela.
O v o gledite je nastalo iz rasprava koje je u Beu vodila
grupa intelektualaca koja je svoje udruenje nazvala Bekim
k r u g o m " ( D e r Wiena Kreis). Prvobitni lanovi - O t o N o j r a t
[Otto N e u r a t h ] , Fridrih Vajsman [Friedrich Waismann], Hans
H a n , Olga H a n [Olga H a h n ] , Viktor Kraft [Victor Kraft], Fi
lip Frank [Philipp Frank], Kurt Rajdemajster [Kurt Reidemeister], Herbert Fajgl i Slik - bili su uglavnom naunici ili mate
matiari. Poevi od 1 9 2 4 . sastajali su se svake nedelje da bi
raspravljali o problemima koje su postavile Ajntajnova poseb
na i opta teorija relativnosti, Slikova Allgemeine
Erkenntnis
lehre (Opta teorija saznanja) iz 1 9 1 8 . i Vitgentajnov Tracta
tus. Slik, osniva kruga i po obrazovanju fiziar, bio je jedan
od prvih filozofa koji su analizirali metodoloke temelje Ajntajnovih teorija i ukazali na njihov veliki znaaj za filozofiju.
Erkenntnislehre
je bilo vano delo koje je anticipiralo mnoge

78

EJVRUM

STROL

ideje koje je krug kasnije eksplicitno zastupao: zadatak filozo

fije kao analize temelja n a u n o g znanja; shvatanje znaenja
kao neega to je odreeno pravilima za upotrebu znakova;
isticanje Hilbertovih [David Hilbert] formalistikih metoda za
uvoenje pojmova putem postulata (tj. implicitnih definicija);
odbranu teorije istine kao korespondencije; tezu da razlika iz
meu fizikog i mentalnog nije razlika izmeu dve vrste entite
ta ve prosto razlika izmeu dvaju jezika, i kompatibilistiko
gledite o o d n o s u izmeu slobode volje i determinizma.
K a o rezultat otvorenih i nedogmatskih rasprava, logiki
pozitivisti su postepeno, sredinom i krajem 1 9 2 0 - i h , stigli do
slaganja o prirodi tradicionalne filozofije i o principima koje bi
nauno orijentisana filozofija trebalo da zastupa. Njihova gle
dita su postepeno postala poznata o s o b a m a sa slinim interesovanjima, i u Austriji (kao to je bio Karl Poper [Karl Pop
per]) i van nje, ukljuujui Jergena Jergensena [Toergen J o e r gensen] u D a n s k o j , Arne Nesa [Arne Naess] u N o r v e k o j , C.
V. M o r i s a [C. W. Moriss] u Sjedinjenim Dravama i Alfreda
Tarskog u Poljskoj. N a p o k o n je proireno lanstvo kruga o b uhvatalo i takve istaknute mislioce k a o to su bili Gustav Berg
man [Gustav Bergmann], Bela J u h o s [Bela J u h o s ] , Karl M e n
ger [Karl M e n g e r ] , Rihard fon Mizes [Richard von M i s e s ] , Ed
gar Cilsel [Edgar Zilsel] i Kurt Gedel. K a r n a p se pridruio kru
gu 1 9 2 6 . i postao njegov najproduktivniji i najautoritativniji
zagovornik. O v o poglavlje e se stoga usredsrediti na njegova
postignua.
Logiki pozitivizam je postigao meunarodnu slavu delom zbog svoje trezvene, intelektualno beskompromisne filo
zofije, delom iz politikih razloga, delom zbog svog istaknutog
asopisa, Erkenntnis,
a delom kao posledicu provokativne i
senzacionalne knjige koju je napisao mladi Englez, A. D. Ejer
[Alfred J . Ayer] ( 1 9 1 0 - 1 9 8 9 ) . M a d a je Ejer prisustvovao sa
stancima kruga samo dve godine ( 1 9 3 2 - 1 9 3 3 ) , njegova je knji
ga Language,
Truth, and Logic, objavljena kad mu je bilo sa
mo dvadeset est godina, iru anglo-ameriku zajednicu upo-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

79

znala sa pozitivizmom. Z b o g sjajnog stila kojim je pisana i

snane argumentacije, o njoj se jo uvek predaje na mnogim
univerzitetima kao o k a n o n s k o m izlaganju pozitivistikog ue
nja. M a d a je Ejer kasnije izvrio znaajne doprinose jednom
manje strogom obliku pozitivizma, posebno u oblasti teorije
percepcije, on je prvenstveno bio sintetizator i popularizator a
mnogo manje originalan mislilac no to su to bili Karl Hempel
[Carl Hempel], K a r n a p , Gedel ili Slik.
Ali u irenju pozitivizma znaajni su bili takode i politi
ki aspekti. M n o g i od pozitivista bili su Jevreji koji su zbog i
renja nacizma emigrirali iz Evrope; njima su se pridruili neki
pozitivisti koji nisu bili Jevreji, kao npr. Karnap, koje su odbi
jali agresivni oblici politikog iracionalizma. Oni su se najzad
skrasili u Sjedinjenim Dravama i Engleskoj. Fajgl je bio prvi
iz ove grupe. O n je emigrirao u Sjedinjene Drave 1 9 3 0 , po
stao profesor na Univerzitetu Ajove 1 9 3 1 , a 1 9 4 0 . preao na
Univerzitet Minesote, na kojem je proveo ostatak karijere. U
Sjedinjenim Dravama jedno od njegovih prvih dela (napisano
sa A. E. Blumbergom [A. E. Blumberg]), Logical Positivism:
A N e w Movement in European Philosophy" (Blumberg i Feigl
1 9 3 1 ) , izazvalo je bujicu interesovanja. Drugi su stigli do Sje
dinjenih Drava i Engleske zapletenim i esto dramatinim putevima. N a primer, Hans R a j h e n b a h [Hans Reichenbach], ko
ji je bio u bliskim vezama sa pripadnicima kruga i bio profesor
filozofije fizike u Berlinu dvadesetih godina, napustio je N e maku 1 9 3 3 , stigao do Turske i predavao u Istanbulu do 1 9 3 8 .
kad je emigrirao u Los Aneles i postao profesor na U C L A .
Poper, mada formalno nije pripadao krugu, imao je dugotraj
nu vezu s njim. Otiao je na Novi Zeland 1 9 3 7 , preao u En
glesku 1 9 4 5 , i ostatak karijere proveo na odeljenju za filozofi
ju Londonske ekonomske kole. D o 1 9 4 0 . jedan broj najistak
nutijih predstavnika logikog pozitivizma, poput Filipa Fran
ka, Karnapa i Fajgla, predavali su kao redovni profesori u Sje
dinjenim Dravama. Njihovi spisi su imali dubok uticaj na me
unarodnu filozofiju, a njihov odjek se moe ak i danas zapa-

80

EJVRUM

STROL

ziti u knjigama i ogledima neopozitivista poput Nelsona Gudmana [Nelson G o o d m a n ] , Adolfa Grinbauma [Adolf G r u n b a u m ] , Patrie i Pola Cerlanda, Kvajna i Patnama.

Uticaj

Tractatusa

Sredinom 1 9 2 0 - i h Vitgentajn je iveo u Beu, i neki pripadni

ci kruga - posebno lik, Vajsman, Karnap i Fajgl - vodili su
duge rasprave s njim, ne samo o Tractatusu
ve i o irokom
krugu filozofskih problema. Vitgentajn jo nije doao do gle
dita koja su njegovu kasniju filozofiju uinila toliko slavnom,
ali se iz Karnapovih opisa njihovih razgovora moe videti da
su te nove ideje ve poele da se formiraju. K a o to je Karnap
pokazao, Vitgentajn je sada mislio, nasuprot onome to je ra
nije iznosio u Tractatusu,
da je svaki pokuaj da se filozofski
problemi ree pozivanjem na idealan jezik potpuno pogrean.
U svojoj intelektualnoj autobiografiji" Karnap ovako opisuje
Vitgentajnov stav:
K a d s m o u Vitgentajnovoj knjizi nalazili tvrenja o je
z i k u " interpretirali smo ih k a o da se odnose na idealni je
zik, a t o je za nas znailo formalizovani simboliki jezik.
Kasnije je Vitgentajn izriito o d b a c i o ovo shvatanje. O n
je i m a o skeptiki a ponekad a k i negativan odnos pre
ma znaaju simbolikog jezika za razjanjavanje i ispra
vljanje konfuzija obinog jezika, a isto t a k o i uobiaje
nog jezika filozofa, konfuzija koje su esto, k a o to je on
sam p o k a z a o , bile uzrok filozofskih zagonetki i pseudoproblema.
(1963:29)

Pozitivisti su se usredsredili na Tractatus, jedinu stvar k o

ju je dotada Vitgentajn objavio i za k o j u su se svi slagali da je
genijalno delo. Dokazivalo se da su mnoge karakteristine te
ze pozitivizma bile izvedene iz Tractatusa.
Verujem da je ova
ocena ispravna a kasnije u objasniti zato. Pa ipak je isto ta-

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

81

ko istina i da su pozitivisti ovu knjigu itali veoma selektivno.

Da bih ilustrovao ovo miljenje, pomenuu tri znaajne odlike
koje su prevideli.
1. Oni su vie-manje zanemarili prvu polovinu knjige, ko
ja se danas uopte uzev smatra (i koju su oni smatrali) primerom logikog atomizma te stoga jednom vrstom metafizikog
sistema. Oni su umanjivali metafizike strane Tractatusa

ali su

prihvatali tezu da je idealan (simboliki) jezik nuan za filozof

sku analizu. Poput Rasela i Fregea, Vitgentajn smatra da je,
zato to se u obinom jeziku jedan isti znak moe primenjivati na dva razliita entiteta, nuno stvoriti jedan idealni jezik
koji bi izbegavao ovakve greke. Evo nekih stvari koje on s tim
u vezi kae:
U g o v o r n o m jeziku dogaa se n e o b i n o esto da ista ri
je oznaava na razliite naine - dakle, pripada razlii
tim simbolima - ili da se dvije rijei k o j e oznaavaju na
razliit nain primjenjuju u stavu spoljanje na isti nain.
...Na taj nain lako nastaju najfundamentalnije zbrke (ko
jih je puna itava filozofija). ...Da bismo izbjegli te zablu
de, m o r a m o upotrijebiti znakovni jezik koji ih iskljuuje,
jer ne upotrebljava isti znak u razliitim simbolima, a
znakove koji oznaavaju na razliit nain ne upotrebljava
spoljanje na isti nain. D a k l e , znakovni jezik, koji se po
korava logikoj
gramatici - logikoj sintaksi.
(3.323-25)

2 . Poput Rasela, Vitgentajn je mislio da idealni jezik

Principia odslikava strukturne odlike sveta a da se ove dele na
dve kategorije: injenice i objekte. K a o to je napisao: Svijet
je cjelokupnost injenica a ne stvari" ( 1 . 1 ) . Stanje stvari je ve
za predmeta (entiteta, stvari)" ( 2 . 0 1 ) . U stanju stvari predme
ti su meusobno ulaneni, kao karike nekog lanca... Nain na
koji su povezani predmeti u stanju stvari jest struktura stanja
stvari... Cjelokupnost postojeih stanja stvari je svijet" ( 2 . 0 3 ,
2 . 0 3 2 , 2 . 0 4 ) . Poput Rasela, on tvrdi da se injenice ne mogu
imenovati ( 3 . 1 4 4 ) a da se objekti [predmeti] mogu samo ime-

82

EJVRVM

STROL

novati ali ne i tvrditi ( 3 . 2 2 1 ) . O n takode povlai otru razliku

izmeu odlika objektivnog sveta i jezika koji se koristi da bi se
opisale te odlike. Samo propozicija ima smisao i samo je pro
pozicija istinita ili lana. Imena imaju znaenje (Bedeutung)
ali
ne i smisao (Sinn), a ime znai (bedeutet)
objekat koji imenuje.
Kad koristi distinkciju Sinn/Bedeutung
jasno je da misli na Fregea. Vitgentajn takoe ponavlja i Raselovu primedbu iz Intro
duction to Mathematical
Philosophy
da je ime jednostavan sim
bol koji ne moe da bude analiziran nikakvom definicijom. K a o
to Vitgentajn kae, o n o je prvobitan z n a k " ( 3 . 2 6 ) .
Van svake je sumnje to da ove teze predstavljaju verziju
logikog atomizma u Raselovom smislu tog termina. Istina je,
naravno, da Vitgentajnov opis sadri elemente koji se ne na
laze kod Rasela. Jedan od njih je i slavna teorija znaenja kao
slike - teza da se jezik vezuje" za stvarnost preko propozici
ja koje predstavljaju slike injenica. Prvi izraz ove teorije se ja
vlja u 4 . 0 1 , gde Vitgentajn tvrdi: Stav je slika stvarnosti."
On ovu primedbu razrauje u sledeem odeljku: N a prvi po
gled stav - recimo onakav kakav je tampan na papiru - ne iz
gleda k a o slika stvarnosti o kojoj govori. Ali ni notno pismo
ne izgleda na prvi pogled kao slika muzike, ni nae glasovno-znakovno (slovno) pismo kao slika naeg glasovnog jezika. Pa
ipak ovi znakovni jezici pokazuju se i u o b i n o m smislu kao
slike onoga to prikazuju" ( 4 . 0 1 1 ) . A u 4 . 0 1 4 on dodaje:
G r a m o f o n s k a ploa, muzika misao, note, zvuni talasi, sve
to stoji jedno prema drugom u unutranjem odnosu koji posto
ji izmeu jezika i svijeta."
U ovim odeljcima jasno vidimo k a k o Vitgentajn shvata
odnos izmeu jezika i sveta. Odnos jezik-svet je dvostruk: pro
pozicije odslikavaju injenice, a imena s v o j o m vezom oznaa
vanja u k o j o j stoje sa objektima daju znaenje. Logiki stavo
vi opisuju skelet svijeta... Oni pretpostavljaju da imena imaju
znaenje, a elementarni stavovi smisao: i to je njihova veza sa
svijetom" ( 6 . 1 2 4 ) . Jezik se tako shvata k a o neka vrsta mape
koja stoji u odnosu izomorfnosti prema stvarnosti. Pojedine

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

83

odlike koje mapa odslikava - gradovi, putevi, reke i planine nalik su objektima k o j e imena u propoziciji imenuju. Takvi
objekti stoje u meusobnim odnosima - oni se uklapaju jed
ni u druge" u svetu a njihove uzajamne veze odslikava nain
na koji su imena uklopljena jedna u druge u propoziciji.
Ali kad Vitgentajn u ovim odeljcima govori o jeziku",
propozicijama" i i m e n i m a " , on govori o idealnom jeziku.
Nije svaka propozicija svakodnevnog govora slika; samo su
o n o to on naziva elementarnim p r o p o z i c i j a m a " , propozicije
koje opisuju atomske injenice, slike. K a o to tvrdi u 4 . 0 3 1 1 ,
Jedno ime stoji za jednu stvar, drugo za drugu stvar, i meu
sobno su povezana, tako cijelina - kao iva slika - predstavlja
stanje stvari." Stoga ne oznaava svako ime obinog govora
neki postojei objekat; samo istinska imena k o j a se javljaju u
elementarnim propozicijama oznaavaju postojee objekte.
Ovde Vitgentajn ima na umu rekurzivni logiki kalkulus ije
bazine reenice stoje u izomorfijskom odnosu prema injeni
cama koje sainjavaju svet. K a o to kae, T a k o bi se u izvje
snom smislu moglo rei da su svi stavovi uopenja elementar
nih stavova" ( 4 . 5 2 ) . Nasuprot tome, obian jezik moe da po
greno prikae stvarnost. U ovim odeljcima Tractatusa
opiplji
vi su uticaji Fregea i Rasela. K a o to smo videli, Frege kae da
je nedostatak obinog jezika to to sadri i m e n a " kao to je
O d i s e j " kojima nedostaje Bedeutung.
Rasel se s tim slae. Z a
njega O d i s e j " nije pravo ime ve skraena deskripcija. A to je
i Vitgentajnovo shvatanje. K a o to kae u 3 . 2 0 3 , Ime znai
predmet. Predmet je njegovo znaenje". K a o to pokazuje ovaj
navod, kad neko navodno ime ne bi imalo Bedeutung,
njemu
bi nedostajalo znaenje i bilo bi puki prazan zvuk. U skladu s
tim, sledei svoje istaknute prethodnike, Vitgentajn veruje da,
da bismo stekli ispravnu sliku stvarnosti, m o r a m o da koristi
m o dobroformiranu simboliku logiku, poput one iz Principia,
koja otklanja nedostatke koji se nalaze u svakodnevnom govo
ru. Takav je jezik ispravna slika strukturnih odlika sveta. O n
ne samo da imenuje postojee objekte ve i odslikava njihove

84

EJVRUM

STROL

meusobne strukturne odnose. O v o vienje ispravnog naina

bavljenja filozofijom zauzima veliki deo Tractatusa. Svako ita
nje koje ga zanemaruje ili umanjuje predstavlja u najboljem slu
aju deliminu interpretaciju i razumevanje te knjige. Naalost,
istina je da je interpretacija k o j u su prihvatali lanovi Bekog
kruga previdela metafizike elemente prisutne u
Tractatusu.
3 . Pripadnici kruga su takoe umanjivali ili ak nisu
uspeli ni da zapaze da je u Tractatusu sadrana neka vrsta kantovskog transcendentalnog argumenta koji opisuje uslove koje
svaki smisleni iskaz mora da zadovolji. Sto je jo znaajnije,
veliki deo zavrnih odeljaka Tractatusa,
od 6.4 do poslednje
reenice knjige, odeljka 7, isto je toliko metafiziko koliko je
to i bilo ta drugo u filozofiji ikada bilo. K a o to kae Karnap
u svojoj Intelectual Autobiography" ( 1 9 6 3 : 2 7 ) , pripadnici
kruga su malu teinu pridavali tim primedbama. U tim odelj
cima Vitgentajn govori o etici k a o transcendentalnoj, iznosi
aluzije na Boga i kae da se Bog ne otkriva u svetu, a u tri
odeljka ( 6 . 4 4 , 6 . 4 5 , 6 . 5 2 2 ) naglaava znaaj onog mistinog
(das Mystische):
Svakako ima neto neizrecivo. O n o se poka
zuje; o n o je M i s t i n o " ( 6 . 5 2 2 ) . K a o to ovaj navod pokazuje,
pojam mistinog je povezan s jednom od sredinjih tema Trac
tatusa - a doista za neke komentatore sredinjom
- naime, s
tim da se o n o to je filozofski znaajno u problemima ivota
moe samo pokazati a ne i rei. Z a p r a v o , Vitgentajnovo gle
dite je jo optije no to navod pokazuje. O n smatra da O n o
to se moe pokazati ne moe se r e i " ( 4 . 1 2 1 2 ) . Poto se sve
propozicije nauke mogu r e i " , Vitgentajn nagovetava da
ono to je od najvieg filozofskog znaaja jeste neto to prevazilazi mogunost naunog ispitivanja. U 6 . 5 2 Vitgentajn
ovu tezu ini eksplicitnom: Osjeamo da, a k i ako je dat od
govor na sva mogua nauna pitanja, nai ivotni problemi jo
uope nisu d o d i r n u t i " . Ovi iskazi su veoma daleko od svega
to se moe nai kod Karnapa ili njegovih kolega iz Der
Wiener Kreis. Evo jo nekoliko navoda iz ireg skupa slinih
primedbi:

LOGIKI
6.41

POZITIVIZAM

TRACTATUS

Smisao svijeta m o r a leati izvan svijeta. ...u

85
njemu

[svetu] nema nikakve vrijednosti - a kad bi je bilo, on

da o n a ne bi imala vrijednosti. A k o postoji neka vri
jednost k o j a ima vrijednost, o n a m o r a leati izvan svi
jeta dogaanja i takobivstvovanja [bivanja takvim-i- t a k v i m ] . J e r sve dogaanje i takobivstvovanje je slu
a j n o . O n o to ga ini ne-sluajnim ne moe leati u
svijetu, jer bi t o inae bilo opet sluajno. T o m o r a le
ati izvan svijeta.
6.42

Z a t o ne mogu postojati nikakvi stavovi etike. Stavovi

ne m o g u izraziti nita Vie.

6.421

J a s n o je da se etika ne da izrei. Etika je transcenden

talna. (Etika i estetika su jedno.)

6.4311

...Ako se p o d venou ne misli beskonano trajanje

vremena, nego nevremenitost, tada vjeno ivi onaj
koji ivi u sadanjosti. N a ivot je isto t a k o beskrajan
k a o to je nae vidno polje bezgranino.

6 . 4 3 1 2 Nije li taj vjeni ivot isto t a k o zagonetan k a o i sada

nji? Rjeenje zagonetke ivota u prostoru i vremenu
lei izvan prostora i vremena. (Nisu problemi prirod
ne nauke o n o to treba
6.432

rijeiti.)

K a k o je svijet [kakav svet jeste], potpuno je indiferent

n o za o n o Vie. Bog se ne objavljuje u svijetu.

6.4321

injenice pripadaju sve s a m o u zadatak, ne u rijeenje.

[ 6 . 4 4 ] Nije mistino kako

je svijet [to kakav je svet],

nego da on jest [ve t o da uopte jeste].

6.45

Promatranje svijeta sub specie

aeterni je njegovo pro

matranje k a o - ograniene - cijeline. Osjeaj svijeta

k a o ograniene cjeline je mistini o s j e a j .
6.52

O s j e a m o d a , a k i a k o je dat odgovor na sva mogua

nauna pitanja, nai ivotni problemi jo uopte nisu
ni dodirnuti. N a r a v n o , tada vie ne ostaje nikakvo pi
tanje; i upravo to je odgovor.

86

EJVRUM

6.521

STROL

Rjeenje p r o b l e m a ivota vidi se u nestajanju ovog

problema. (Nije li to razlog zato ljudi k o j i m a je na
kon dugog s u m n j a n j a postao jasan smisao ivota, za
to ovi tada nisu mogli rei u emu je taj smisao.)

6.522

Svakako ima neto neizrecivo. O n o se pokazuje,

ono

je M i s t i n o .

Uz sve nedostatke njihove interpretacije, zato sam rekao

da su pozitivisti bili u pravu kad su mislili da se njihovo najva
nije, veoma scijentistiki orijentisano gledite moe nai ve
nagoveteno u Tractatusu}
Odgovor je, verujem, taj da je zbog
svog aforistikog i kriptikog stila Tractatus mogue tumaiti
na razliite naine, a pozitivisti su nali u njemu znaajne kom
ponente koje su podravale njihov oblik scijentizma. Slaem se
da u Tractatusu
nesumnjivo postoje takvi elementi. Takoe je
prihvatljivo da se celo delo moe interpretirati k a o u krajnjoj
liniji antimetafiziko, uprkos svih navoda koje sam upravo izneo. T a k o su ga, prema mom sudu, pozitivisti proitali. Ovu bi
poslednju tvrdnju trebalo da blie odredim. U istoriji pozitivizma je neobino to to nijedan od pripadnika kruga nije napi
sao knjigu koja bi pokuala da prui optu interpretaciju Tractatusa, uprkos njegovim prividnim nekonzistentnostima i oi
glednom uticaju na njihova gledita.
Kad su govorili o Tractatusu,
bez izuzetka su se pozivali
na pojedine odeljke, ideje ili teme ali nikada nisu pokuali da
prue jedno sinoptiko tumaenje cele knjige. Z a p r a v o , prvi
ovakav opis na engleskom jeziku pruila je nepozitivista G. E.
M . Enskombova [G. E. M . Anscombe] u svojoj knjizi Intro
duction
to Wittgenstein's
Tractatus,
objavljenoj 1 9 5 9 . Prvo
pozitivistiko delo je knjiga Aleksandra M a s l o v a [Alexander
M a s l o w ] , - A Study in Wittgenstein's
Tractatus,
objavljeno
1 9 6 1 . O v a k o kasno, etrdeset godina posle pojave
Tractatusa,
pozitivizam je ve izgubio veliki deo svoje prvobitne snage i
privlanosti t a k o da je bila smanjena i potreba da se s tog sta
novita prui celovita interpretacija Tractatusa.
Skoro sva ka-

LOGIKI

POZITIVIZAM

snija prouavanja Tractatusa

TRACTATUS

87

nisu bila vodena pozitivistikim

gleditima. Prema tome svaki pokuaj da se danas, krajem dva

desetog veka, pie o tome k a k o su pozitivisti stvarno tumaili
Tractatus

k a o celovito delo neizbeno e biti nagaanje. Pa

ipak, uzimajui u obzir o n o to su o njemu govorili k a o i ono

to nisu rekli, moe se izneti uverljivo nagaanje o tome kako
su ga mogli tumaiti.
Smatram da su, zapravo, verovali da je Vitgentajn promenio svoja miljenja t o k o m dugog perioda za vreme kojeg su
sazrevale ideje koje su najzad uobliene u objavljeno delo. Pre
ma ovom nagaanju, oni su oseali da Vitgentajn pod uticajem svojih uitelja Fregea i Rasela na poetku Tractatusa

za

stupa jedan oblik logikog atomizma. A jasno je da je logiki

atomizam bio jedan vid tradicionalne metafizike teorije o
osnovnoj strukturi sveta. Ali dok su ispitivali tekst, pozitivisti
su mogli da vide k a k o se u njemu Vitgentajnov stav menja.
Sad je bio pod uticajem sve proirenijeg scijentizma, za koji je
svaki oblik metafizike bio besmislica. Samo nauka moe da
nam govori o osnovnoj strukturi stvarnosti. N a kraju

Tracta

tusa on je stoga smelo priznao da je sve to je prethodno napi

sao u tom delu metafizika i prema tome oblik besmislice. N a
suprot t o m e , opisao je svoje novo poimanje filozofije. To je je
dan od poslednja tri odeljka knjige:
Ispravna metoda filozofije bila bi zapravo ova: ne rei ni
ta, nego o n o to se moe rei, dakle stavove prirodne
nauke - dakle neto to nema nikakve veze s filozofijom
- i zatim uvijek kada bi netko drugi htio rei neto meta
fiziko pokazati mu da nije dao n i k a k v o znaenje izvje
snim znakovima u svojim stavovima. O v a m e t o d a bila bi
nezadovoljavajua za drugoga - on ne bi i m a o osjeaj da
ga uimo filozofiji - ali ona bi bila jedina strogo ispravna.
(6.53)

88

EJVRUM

STROL

Iza ovog odeljka dolazi najslavniji odeljka celog

Trac

tatusa:
M o j i stavovi rasvjetljavaju time to ih onaj tko me razu
mije na kraju priznaje k a o besmislene kada se kroz njih,
po njima, preko njih p o p e o napolje. ( O n mora t a k o rei
odbaciti ljestve poto se p o njima popeo.)

(6.54)
Primedbe sadrane u ovim odeljcima udaljene su svetlosne godine od metafizike logikog atomizma. Ali ako je to ta
k o , preostaje jedno egzegetsko pitanje, i istoriar ideja je po
zvan da objasni k a k o bi pozitivisti odgovorili na njega. Zato
Vitgentajn nije napisao potpuno novu knjigu, kad je ve do
lo do navodne promene njegovih filozofskih pogleda? Jedan
odgovor bi mogao biti da se neto ispravno moe nai u rani
jim odeljcima Tractatusa,

naime potreba za idealnim jezikom

u filozofiji. Ali to se moe oistiti od svih metafizikih naslaga

i iskoristiti na neutralan nemetafiziki nain. To je zapravo put
kojim e krenuti Karnap i mnogi pozitivisti. To je i put koji e
slediti mnogi neopozitivisti, poput Kvajna. Kvajnova naturalizovana epistemologija je formalistika a ipak nemetafizika.
Tako imamo razlono objanjenje zato je Vitgentajn zadrao
poetne odeljke. Po ovoj interpretaciji on nas nagovara da pri
hvatimo jedan proieni idealni jezik. Treba odbaciti samo nje
gove navodne metafizike implikacije. Podrka ovoj sugestiji
moe se nai na dva mesta, prvo u predgovoru, oigledno napi
sanom poto je sam tekst bio dovren, i u odeljku 4 . 0 0 3 . U
predgovoru Vitgentajn kae: Knjiga se bavi problemima filo
zofije i pokazuje, k a k o verujem, da metod formulacije ovih pro
blema poiva na pogrenom razumevanju logike naeg jezika."
Ova saeta primedba je veoma proirena u 4 . 0 0 3 , gde se tvrdi:
Veina stavova i pitanja koji su bili napisani o filozof
skim stvarima nisu lani, nego besmisleni. Z a t o na pita
nja ove vrste uope ne moemo odgovoriti, nego moe
m o S"amo utvrditi njihovu besmislenost. Veina pitanja i

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 89

stavova filozofa poiva na t o m e to mi ne razumijemo lo

giku naeg jezika. ( O n a su poput pitanja da li je d o b r o vi
e ili manje identino nego lijepo.) I zato nije u d n o v a t o
to najdublji problemi zapravo nisu nikakvi problemi.

ini se da ova dva odeljka pretpostavljaju potrebu za ide

alnim jezikom. ini se da oni impliciraju (1) da je scijentizam
istinit - naime, da se klju za razumevanje sveta moe nai sa
m o u nauci, i (2) da filozofija moe i da treba da se slui sim
bolikim jezicima u svrhu eksplikacije. Pozitivisti bi izriito tvr
dili oba principa. Oni se jasno mogu izvesti iz Tractatusa,

i po

mau nam da objasnimo uticaj tog dela na razvoj logikog po

zitivizma i na kasniju analitiku filozofiju u dvadesetom veku.
Dve druge ideje koje su istaknute u Tractatusu

unete su u

pozitivizam i postale su temeljni elementi tog uenja. To su

pojmovi da su sve takozvane analitike reenice, ukljuujui i
teoreme matematike, tautologije i da kao takve ne kau nita
( 5 . 4 3 ) , i da da bih bio u stanju da kaem da je ' p ' istinito ili
lano, moram da odredim pod kojim uslovima nazivam ' p '
istinitim, te da tako odredim smisao te propozicije". Varijacija
ove poslednje primedbe moe se nai u 4 . 0 2 4 : Razumjeti je
dan stav znai znati ta je sluaj, ako je on istinit." Pozitivisti
su ova dva odeljka protumaili kao rano izlaganje principa ve
rifikacije, najslavnije od svih postavki pozitivizma.

Tri osnovne postavke pozitivizma

Napustimo sada Tractatus

i usredsredimo se na sredinje po

stavke samog logikog pozitivizma. O v o uenje je poivalo na

tri principa: na otrom razlikovanju izmeu analitikih i sinte
tikih iskaza, delom izvedenom iz H j u m a a delom iz Vitgen
tajna; na principu verifikacije, za koji se takode mislilo da po
tie od Vitgentajna; i na redukcionistikoj tezi o ulozi posmatranja u odreivanju kognitivnog znaenja iskaza, iji izvori se

90

EJVRUM

STROL

mogu nai kod klasinih empirista, kao to su Lok i H j u m .

Razmotriemo svaki od ovih elemenata.

Distinkcija analitiko-sintetiko
Razmotrimo sledee dve propozicije:
a. Sve su supruge udate
b . Sve su supruge smrtne
Sloiemo se da su obe propozicije istinite. Pa ipak se u
jednom znaajnom pogledu razlikuju, naime, u tome k a k o od
reujemo ili utvrujemo da su istinite. K o d (a) ne m o r a m o da
ispitujemo svet, da vrimo pregled supruga ili da se o b r a a m o
iskustvu da bismo znali da je (a) istinito. Kad jednom shvati
m o ta termini u reenici znae, oigledno je da je (a) istinito.
To m o e m o da v i d i m o " zato to je deo znaenja rei supru
g a " to da je svaka supruga udata. Po definiciji supruga je udata osoba enskog pola. Stoga je (a) t a u t o l o k o ; o n o tvrdi da je
svaka udata osoba enskog pola udata, a to je prosto primena logikog teorema da ako su p i q istiniti, tada je p istinito
(logikom n o t a c i j o m zapisano: p A q => p ) . Ali (b) se razliku
je. Da je supruga smrtna nije deo definicije rei supruga". M i
mislimo da je ova propozicija istinita zato to nam je prolo is
kustvo pokazalo da sve supruge bez razlike umiru. Ali pretposta
vimo da e napredak medicine dovesti do toga da neke vie nee
umirati. U tom sluaju propozicija vie ne bi bila istinita. Znaaj
no je to da se istinitost (b) moe ustanoviti samo posmatranjem i
moda eksperimentom, to jest, onim to bi pozitivisti nazvali ul
nim iskustvom".
O d sedamnaestog veka, povlaila se razlika izmeu ove
dve kategorije propozicija. Zavisno od filozofa, poput Lajbnica [Leibniz], H j u m a , Loka ili Kanta, terminologija za razdva
janje ove dve kategorije dobijala je razliite oblike. Propozici-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 91 |

je koje zahtevaju neku vrstu empirijskog istraivanja da bi bi

le potvrene nazivane su sintetikim" ( i n j e n i k i m " , empi
r i j s k i m " , kontingentnim" ili a p o s t e r i o r n i m " ) , a one ija isti
nitost sledi iz znaenja rei od kojih su sastavljene analiti
k i m " ( n u n i m " , t a u t o l o k i m " ili a p r i o r n i m " ) . Pozitivisti
su prihvatali ovu optu suprotnost. Z a razliku od K a n t a , pozi
tivisti su podelu shvatali kao iscrpnu i ekskluzivnu - svaka
kognitivno znaajna propozicija mora biti ili analitika ili sin
tetika a nijedna ne moe biti o b o j e . tavie, oni su se slagali
sa sudom da su teoreme simbolike logike i aritmetike analiti
ke a ne sintetike (gledite koje je M i l [Mill] odbacio u svom
System of Logic iz 1 8 4 3 . i koje e stolee kasnije M o r t o n Vajt
[ M o r t o n W h i t e ] , Kvajn i Tarski takode odbaciti.) Iz ovih pret
postavki oni su izveli vrst zakljuak, n a i m e , da nam analiti
ke propozicije ne pruaju nikakvo obavetenje o svetu, to jest,
da im nedostaje egzistencijalni znaaj. Iz truizma da su svi di
vovi visoki ne sledi da ima divova. K a o to smo videli, to je
interpretacija logikih istina koju je Vitgentajn razvio u Trac
tatusu. S a m o sintetike propozicije mogu da pruaju obavetenja o stvarnosti, a one su istinite kad o n o to tvrde odgova
ra injenicama.
Prema pozitivistima, iz ove analize slede dve znaajne filo
zofske posledice. Prvo, to znai da se duga racionalistika tradi
cija, koju je istanao i proirio Platon a dali joj dalji podsticaj
Dekart i Spinoza [Spinoza], koja je vrhunac dostigla u spisima
Hegela i Bredlija, moe potpuno odbaciti. Svi su ovi mislioci verovali da um i stvarnost odgovaraju jedno drugom, tako da osla
njajui se samo na um moemo da otkrijemo injenice o stvar
nom svetu. Ali ako su pozitivisti u pravu, naime, ako istinama
uma nedostaje svaki injeniki sadraj, racionalistika tradicija
je potpuno pogrena. U stvari, to je bila snana odbrana empiri
zma. N o v o stanovite nije impliciralo da um - i tvorevine uma
kao to su logike istine - nije vaan. Ovakve istine igraju ulogu
u svakoj deduktivnoj shemi, omoguavajui izvoenje jednih
istina iz drugih istina. Ali ova uloga olakavanja zakljuivanja

92

EJVRUM

STROL

ne implicira da nam one ita govore o onom to stvarno posto

ji. Svako otkrie o prirodi stvarnog sveta mora da se zasniva na
podacima posmatranja, to jest, na ulnom iskustvu.
Druga znaajna posledica koja je sledila iz distinkcije
analitikog i sintetikog jeste to da je sve injeniko znanje verovatno i da nikada nije izvesno. Sve to saznajemo o stvarno
sti zasniva se bilo na neposrednom posmatranju - na tome to
u datom trenutku imamo izvesne vrste ulnog iskustva - bilo
na prolim posmatranjima kojih se priseamo. O v a razlika se
moe objasniti na sledei nain. Pretpostavimo da sada posmatram neki dim u daljini i da izvodim zakljuak (mada ne m o
gu da vidim plamenove) da neka zgrada gori. M o j e opaanje
dima je neposredno, ono poiva na vizuelnim osetima koje
imam u sadanjosti. Ali je moje verovanje da vatra uzrokuje
dim posredno, ono se ne zasniva na onome to sada opaam
ve na skupu prolih posmatranja u kojima sam stvarno video
vatru koja uzrokuje dim. Tako to da li je vatra uzrok dima ni
je odreeno a priori umom ve samo posmatranjima, prolim ili
sadanjim. Pa ipak, ako je ta teza istinita, zato iz nje sledi da
podaci posmatranja nisu dovoljno snani da stvore izvesnost?
Postoje dva odgovora. Prvi vai za neposredno posmatranje. Uvek je mogue da svako opaanje jeste halucinacija ili da
se zbiva u snu. U oba sluaja ne mogu da znam da se ono to
sada opaam zbiva u stvarnom svetu. A a k o je t a k o , tada ni
kad ne bih s izvesnou mogao da znam da opaam dim. Dru
gi odgovor poinje ukazivanjem na to da propozicija da vatra
uzrokuje dim predstavlja uoptavanje na osnovu prolog isku
stva. Ali k a o to pokazuje Hjumova analiza principa indukci
je, ne m o e m o znati ni na osnovu uma niti na osnovu prolog
iskustva da e budunost biti slina prolosti. I m a m o , prema
ovom objanjenju, samo dva moguna izvora znanja o svetu:
um i ulno iskustvo. Ali umu nedostaje injeniki sadraj, sto
ga nam ne moe pruiti izvesnost da e budunost biti slina
prolosti. A ako pretpostavimo da je prolost pouzdano vod
stvo za budunost, na dokaz se kree u krugu, pretpostavlja-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 93

jui o n o to treba dokazati. T a k o ak i da smo u prolosti uvek

nalazili da vatra uzrokuje dim, ne moemo da pretpostavimo,
a da ne uzmemo kao dokazano ono to tek treba dokazati, da
e to i dalje biti sluaj. Stoga nikakva izvesnost u pogledu bu
dunosti nije moguna.
H j u m o v a analiza mogunosti da se postigne izvesno zna
nje o svetu imala je jo optije posledice. O n a je vodila jed
nom optem obliku skepticizma, naime, shvatanju da nikakva
izvesnost o svetu injenica nije moguna. H j u m je dokazivao
da utoliko ukoliko imamo izvesnost (preko analitikih istina),
ne znamo nita o svetu; utoliko ukoliko znamo neto o svetu
to je zasnovano na posmatranju, to znanje ne moe biti izve
sno. Prema tome nemogue je imati znanje koje je i o svetu i
izvesno. Odbacivanje racionalizma, koji je tvrdio da nam um
moe pruiti izvesna znanja o svetu, vodilo je stoga jednoj vr
sti skepticizma. Pozitivisti su prihvatali taj rezultat. Bilo im je
drago da ga prihvate, zato to je bio u potpunom skladu s
onim to bi naunici rekli o mogunosti izvesnosti. O r t o d o k
sno nauno stanovite jeste to da se nauka bavi samo verovatnim i da se ni za jedan nauni princip ne zna s apsolutnom izvesnou da je istinit. T a k o je na osnovu prole evidencije verovatno da e sunce sutradan izai, da e voda i dalje kljua
ti na 1 0 0 stepeni Celzijusa, i da e se kad temperatura vode
padne na 0 stepeni Celzijusa obrazovati led. Ali svako se od
ovih verovanja moe promeniti u svetlosti buduih eksperime
nata. Prema tome, ako se uzme da je skepticizam teza da izve
snost u pogledu spoljanje stvarnosti nije moguna, tada se
pokazuje da je nauka jedan oblik skepticizma.
Distinkcija analitiko-sintetiko vodi i treoj tekoi. M e tafiziari tvrde stvari nalik tome da univerzum ima prvi
u z r o k " i da Bog jeste bezgranino m u d a r " . Ovi iskazi jedno
stavno ne izgledaju kao analitiki ili zasnovani na iskustvu po
smatranja. Isto tako to su i gramatiki ispravne reenice. K a o
takve izgledaju smislene pa ak moda i istinite. K a k o ih treba
analizirati iz pozitivistike perspektive? Da li ima vrsta istina i

94

EJVR

UM

STROL

sluajeva znanja koji se ne mogu izraziti ni analitikim ni sinte

tikim reenicama? Ako ih ima, to bi znailo da je pogrena po
zitivistika teza da su sve smislene propozicije ili analitike ili
sintetike. A ako ima ovakvih srednjih" propozicija, zar ne
postoji i posebna oblast ovekove aktivnosti, tradicionalno na
zvana metafizikom", koja je posveena otkrivanju i objanje
nju takvih istina? Zar nam stoga metafizika ne prua nenauno
znanje o stvarnosti?

Princip verifikacije
N a ovo poslednje pitanje, i na zamisao da mogu postoja
ti smislene metafizike propozicije, pozitivisti su odluno od
govorili: N e . Opravdanje ovog odgovora izvedeno je iz onoga
to su nazivali principom verifikacije". Ovaj princip, u svom
najjednostavnijem obliku, tvrdi da nijedna reenica koja se od
nosi na stvarnost" koja prevazilazi granice svakog mogueg
ulnog iskustva ne moe da ima nikakav kognitivan znaaj.
Sledi, k a o to je to Ejer izrazio u Language,

Truth, and

Logic,

da su napori onih koji su teili da opiu takvu stvarnost bili

posveeni stvaranju besmisla" ( 1 9 4 8 : 3 4 ) . Z a p a z i m o ovde od
jeke Vitgentajnove primedbe iz Tractatusa

da treba uvijek

kad bi netko drugi htio rei neto metafiziko, pokazati... da

nije dao nikakvo znaenje izvjesnim znakovima u svojim sta
vovima" (6.53).
R a z m o t r i m o reenicu Univerzum ima prvi uzrok". D a
bi bila smislena ona mora da proe test empirijske verifikabilnosti. To jest, da bismo shvatili ta ona znai m o r a da postoji
neko mogue posmatranje ili skup posmatranja koji bi nam
dozvolili da odredimo da li je istinita ili lana. Ali jasno je da
nijedan posmatra ne moe imati nikakve podatke posmatra
nja o prvom uzroku univerzuma. Prema t o m e poto takvo po
smatranje nije mogue, ak ni u principu, reenica je strogo go-

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

vorei besmislena. Scijentizam je dalja teza da su samo injenike propozicije nauke empirijski verifikabilne te da su stoga
samo propozicije nauke kognitivno smislene. Scijentizam i
princip verifikabilnosti su bili osnovni razlozi iz kojih su pozi
tivisti odbacivali mogunost da tradicionalna metafizika, knji
evnost, teologija i umetnost iznose smislene propozicije. Prak
tino su sva tvrenja humanistikih disciplina na jedan opti
nain predstavljena kao besmislena. Ovde je vana re besmi
s l e n o " , ona nije znaila apsolutno bez ikakve vrste smisla ve
je koriena nasuprot drugim upotrebama koje bi termin smi
s l e n o " m o g a o imati. T a k o nenaune discipline, poput knjiev
nosti, umetnosti ili tradicionalne filozofije, mogu da iznose tvr
enja koja bi se mogla opisati kao da imaju p o e t s k o " ili
e m o t i v n o " ili slikovno" ili m o t i v a c i o n o " znaenje, ali ni
jedna od ovih vrsta znaenja" nije bila kognitivna. Z a kognitiviste, rei da je neki iskaz besmislen" znailo je da mu ne
dostaje kognitivno znaenje, a to je znailo da nije ni empirij
ski verifikabilan ni analitiki.
Unutar samog pozitivistikog pokreta bilo je razliitih
formulacija principa verifikacije. U slavnom lanku pod naslo
vom Realism and Positivism", Slik formulie ovaj princip bar
na pet raznih naina. U Language,
Truth, and Logic, Ejer iz
nosi donekle razliitu definiciju. Prema njemu, jedna reenica
e za datu osobu biti injeniki smislena ako ta osoba zna ka
k o da verifikuje propoziciju koju reenica izraava. A verifikovati propoziciju, tvrdi Ejer, znai znati koja bi posmatranja na
vela tog pojedinca da prihvati propoziciju kao istinitu ili da je
odbaci kao lanu. Kod ovih formulacija bilo je raznovrsnih te
k o a , s kojima je Ejer pokuavao da izae na kraj u drugom
izdanju Language,
Truth, and Logic ( 1 9 4 8 ) ali sa sumnjivim
uspehom. Jedna od tekoa poticala je od rei propozicija".
O n a se u filozofiji tradicionalno upotrebljavala u znaenju ne
ega to je istinito ili lano. Meutim, da bi bilo istinito ili la
no, to neto je moralo da ima znaenje. Prema tome govoriti,
kao to je Ejer inio, o principu verifikacije kao o neemu to

96

EJVRVM

STROL

se odnosi na propozicije ve znai govoriti o onome to ima

znaenja pre bilo kog oblika verifikacije. Hempel i drugi e k a
snije pokazati da je bilo i ozbiljnijih tekoa no to je ova.
Ipak, klju Ejerove formulacije - koja je bila iroko pri
hvaena - bio je termin p o s m a t r a n j a " . Smisao principa veri
fikacije bilo je to da mora biti mogue da se opiu posmatra
nja koja bi nam omoguila da odredimo da li je propozicija
istinita ili lana. A k o se moe opisati neko posmatranje koje bi
bilo relevantno za odreivanje njene istinitosti ili lanosti, pro
pozicija e biti smislena, ako se takvo posmatranje ne moe
opisati, ona e biti besmislena. Slik je pronaao ingeniozan pri
mer da bi ilustrovao princip verifikacije. Pretpostavimo da se
tvrdi kako se univerzum ravnomerno smanjuje, a da se pod
ravnomernim" podrazumeva da se sve smanjuje u istoj meri
koliko i sve drugo, na primer, svaki metar se smanjuje koliko i
svaki drugi. U takvom sluaju ne bi bilo nikakvih posmatranja
koja bismo mogli da izvrimo a koja bi otkrila bilo kakvu promenu u univerzumu. Z a t o to se pod univerzumom" podra
zumeva sve to postoji, niko - ak ni u principu - ne bi mogao
da stane van njega da bi video njegovo navodno smanjivanje.
Samo znaenje smanjivanja" povlai za s o b o m da neto po
staje manje - ali manje u odnosu prema neemu to ostaje nepromenjeno. A k o se sve navodno ravnomerno s m a n j u j e " , ta
da nita ne bi ostalo nepromenjeno. T v r d n j a " da se univer
zum ravnomerno smanjuje stoga nije empirijski verifikabilna i
zato je primer besmislice.
Pozitivisti su takoe povlaili razliku izmeu verifikovan o g " i verifikabilnog". Oni nisu smatrali da propozicija mo
ra da bude verifikovana da bi bila smislena, ve samo da m o
ra biti verifikabilna.
Razlika je znaajna. Propozicija U sve
miru postoje bia nalik n a m a " je, uz dananja tehnika ogra
nienja, neverifikovana. Ali ona je u principu verifikabilna i
stoga smislena. Sada znamo kakve bi vrste posmatranja mora
le da budu izvrene da bi se odredilo da li je ova propozicija
istinita ili ne, i to je dovoljno da bi se p o k a z a l o da je ona srni-

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

97

slena. Ali kakva bi vrsta posmatranja pokazala da je propozi

cija Bog je beskrajno m u d a r " istinita ili lana? Prema pozitivistima, nikakva posmatranja te vrste nisu mogua i stoga ovaj
skup rei nema kognitivno znaenje.

Reduktivistika teza i uloga posmatranja

Pozitivisti su se takoe razlikovali u svojim shvatanjima
toga ta se podrazumeva pod p o s m a t r a n j e m " . Sledei ranije
empiriste poput L o k a i H j u m a , i Rasela iz Knowledge by De
scription and Knowledge by A q u a i n t a n c e " , neki od njih (po
sebno Karnap u Der Logische
The Foundations

of Empirical

Aufbau

der Welt [ 1 9 2 8 ] i Ejer u

Knowledge,

1 9 4 0 ) smatrali su

da se posmatranje sastoji od neposrednog shvatanja ulnih da

tosti te su tako teoriji dali fenomenalistiki vid. Kasnije, poseb
no pod Nojratovim pritiskom, za o n o posmatrano ( d a t o " ) se
uzimalo da su to filziki objekti. To je bila takozvana fizikalistika interpretacija pozitivizma. Kasnije, u The Logical
of Language

Sintax

( 1 9 3 7 ) , Karnap je izneo o n o to je nazvao prin

cipom tolerancije" prema kojem se u svrhe analize moe kori

stiti bilo koja od ove dve opservacione osnove. T a k o je to da li
usvajamo fenomenalistiki ili fizikalistiki jezik bilo stvar kon
vencije. Ali u oba sluaja, isticao je K a r n a p , vai reduktivisti
ka teza da se sve injeniko znanje moe svesti na opservabilne podatke. A za njega je to bila sutinska stvar, zato to je po
smatranje, ma ta da je njegov sadraj, sr naunog metoda.
Stoga su za Karnapa i veinu pozitivista reduktivistika teza i
distinkcija analitiko-sintetiko bili nuni sastojci svakog obli
ka empirijske filozofije. Ali 1 9 5 0 . Kvajn je osporio ovu inter
pretaciju empirizma. O n je odbacio oba principa, nazvavi ih
dvema dogmama empirizma". Kvajn se tako opredelio za karakterizaciju empirizma koja bi, po njegovom miljenju, treba
lo da strogo odraava naunu praksu. Takav opis nije zahte-

98

EJVRUM

STROL

vao ni reduktivistiku tezu ni distinkciju analitiko-sintetiko.

U stvari, Kvajn je povlaio razliku izmeu empirizma" i lo
gikog empirizma". Kvajn je svoje novo gledite nazvao ,,naturalizovanom epistemologijom"; u sutini to je empirizam bez
pomenute dve dogme. Ali Karnap nikada nije odbacio neku od
takozvanih dogmi, i, k a o to emo ubrzo videti, ostatak ivo
ta on i Kvajn, mada bliski prijatelji, vodili su vatrenu raspravu
o statusu ovih principa.

Rudolf Karnap
Najznaajnije teorijsko dostignue ma kog pripadnika Bekog
kruga bilo je Gedelov teorem nepotpunosti (vidi poglavlje 2 ) .
O n o se iroko smatra najznaajnijim doprinosom logikoj te
oriji u dvadesetom veku i istaknutim doprinosom matematici
uopte. Ali, uz jedan ili dva izuzetka, Gedel je svoje objavljene
spise ograniio na logiku. Karnapov rad je imao iri domaaj i
stoga vei uticaj u iroj filozofskoj zajednici. Od njegove ana
lize metafizike do njegovih doprinosa nefrekvencijskoj teoriji
verovatnoe, sve to je objavio imalo je izuzetnu intelektualnu
vrednost. K a r n a p , koji se rodio 1 8 9 1 . u Rondsdorfu, u N e m a k o j , proveo je vei deo karijere u akademskim krugovima
i, za razliku od Rasela, nije bio poznat van njih. Uprkos ovom
donekle m o n a k o m ivotu, njegova je Intelectual Autobio
graphy" u The Philosophy

of Rudolf

Karnap

( 1 9 6 3 ) fascinant

no delo. O n tu iznosi podrobnu sliku rasprava i linosti unu

tar Der

Wiener

Kreis,

prikazuje svoje mnogostruke veze sa

Fregeom, Slikom, Tarskim i Vitgentajnom, i opisuje svoje su

srete sa A j n t a j n o m i Raselom. Njegove skice tako pruaju ne
ke od najdubljih opisa ovih linosti i raznovrsnih uticaja koji
su one imale na njegov filozofski razvoj.

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

99

ivot
Karnap je u osnovi bio linost prosvetiteljstva. Vaspitan
u duboko pobonoj porodici, postepeno je odbacio svoja reli
giozna ubeenja i, ak i pre svojih studentskih dana, dospeo do
gledita da se ovek i drutvo mogu objasniti na potpuno naturalistiki nain. K a o to je pisao u Intelectual Autobio
graphy":
Zajedno s verovanjem u Boga kao linost, odbacio sam i
verovanje u besmrtnost kao nadivljavanje osobne, svesne due. Najznaajniji inilac u ovom razvoju bio je
snaan utisak kontinuiteta u naunom pogledu na svet.
ovek se postepeno razvio iz niih formi ivih organi
zama bez iznenadnih promena. Svi mentalni procesi su
vrsto povezani s mozgom, kako bi mogli da se nasta
vljaju kad se telo raspadne? Tako sam postepeno doao
do jasne naturalistike koncepcije: sve to se dogaa deo
je prirode, ovek je via forma organizma i umire kao i
svi drugi organizmi...
Preobraaj i konano odbacivanje religioznih ubee
nja odmah je dovelo do nihilistikog stava prema moral
nim pitanjima. Moje moralne vrednosti su ostale u suti
ni iste kao i pre toga. Nije lako u nekoliko rei opisati
ove vrednosti, zato to se one ne zasnivaju na eksplicitno
formulisanim principima, ve obrazuju trajan implicitni
stav. Ovo to sledi stoga treba shvatiti prosto kao grub i
kratak nagovetaj izvesnih osnovnih odlika. inilo mi se
da je glavni zadatak pojedinca razvoj njegove linosti i
stvaranje plodnih i zdravih odnosa meu ljudima. Ovaj
cilj implicira da je na zadatak da radimo na razvoju dru
tva i konano celog oveanstva u pravcu jedne zajedni
ce u kojoj svaki pojedinac ima mogunost da vodi zado
voljavajui ivot i da uestvuje u dobrima kulture. inje
nica da svako zna da e najzad umreti ne mora da njegov
ivot ini besmislenim ili besciljnim. On sam daje smisao
svom ivotu ako sebi postavlja zadatke, bori se da ih
ostvari to bolje moe i posmatra sve posebne zadatke

100

EJVRUM

STROL

svih pojedinaca k a o deo veeg zadatka oveanstva, iji

cilj daleko nadilazi o g r a n i e n o trajanje svakog pojedi
nanog ivota.
(1963:8-9)

Prva od njegovih skica odnosi se na Gotloba

Fregea

( 1 8 4 8 - 1 9 2 5 ) . O d 1 9 1 0 . do 1 9 1 4 . Karnap je studirao na Uni

verzitetu u Jeni i pohaao razliite kurseve koje je drao Frege.
U to doba, mada je Fregeu bilo skoro ezdeset godina, on je bio
samo vanredni profesor (Professor

Extraordinarius).

Njegov

rad je u Nemakoj bio nepoznat, i filozofima i matematiarima.

Karnap tvrdi da je bilo oigledno da je Frege bio ogoren ovom
mrtvom tiinom". Nijedna izdavaka kua nije bila voljna da
objavi njegovu raspravu, Grundgesetze
ni zakoni

aritmetike),

der Arithmetik

(Osnov

i on ju je tampao o vlastitom troku

1 9 0 3 . Takode ga je uznemiravalo Raselovo otkrie protivrenosti u njegovom sistemu (tj. Raselov slavni paradoks klase svih
klasa koje same sebe ne sadre), mada Karnap tvrdi da se ne
sea da je Frege na svojim predavanjima stvarno raspravljao o
ovoj tekoi. Karnap Fregea opisuje sledeim recima:
U

jesen

1910.

pohaao

sam

Fregeov

kurs

Be

griffschrift" (pojmovna notacija, ideografija), iz radozna

losti, neznajui nita ni o njemu ni o o v o m predmetu,
osim primedbe jednog prijatelja da je n e k o n a a o da je
zanimljiv. Z a t e k l i smo vrlo mali broj studenata. Frege je
izgledao stariji no to je bio. Bio je nizak r a s t o m , prili
no povuen, krajnje introvertan. R e t k o je b a c a o pogled
na sluaoce. O b i n o smo videli s a m o njegova leda, dok
je po tabli c r t a o udne dijagrame i o b j a n j a v a o ih. N i k a
da ne bi neki student postavio pitanje ili izneo neko za
paanje, bilo t o k o m predavanja bilo k a s n i j e . inilo se da
n i k a k v a rasprava ne dolazi u obzir.
(1963:5)

K a r n a p kae da su tri velika uticaja na njegovu filozofiju

poticala od Fregea, Rasela i Vitgentajna. Ali tvrdi da je tek
mnogo kasnije, posle Prvog svetskog rata, kad je veoma palji-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

\ 101 |

vo proitao Fregeove i Raselove knjige, uvideo vrednost Fregeovog dela ne samo za temelje matematike ve i za filozofiju
uopte. Zaista, Frege je bio skoro nepoznat filozofima (izuzi
majui Rasela, naravno) sve do objavljivanja Karnapove knji
ge Meaning

and Necessity

1 9 4 7 . Semantika teorija izneta u

ovoj monografiji, koja koristi Fregeovu distinkciju izmeu

Sinn i Bedeutung,

uinila je sve one koji su se zanimali za filo

zofiju jezika svesnim znaaja Fregeovih spisa. Retrospektivno

se moe rei da je Karnapova knjiga Fregea uinila slavnim.
Karnap je bio socijalista, mada je svoja politika gledita
uvek razdvajao od onog to je nazivao svojom naunom filo
z o f i j o m " . O n ne pominje Fregeove politike poglede u svojoj
Intelectual A u t o b i o g r a p h y " , a moemo pretpostaviti da Fre
ge na svojim kursevima iz logike nije raspravljao o politici.
Karnap* koji se veoma divio Fregeu, moda bi bio uasnut da
je znao za Fregeove simpatije prema krajnjoj desnici u Nemakoj posle Prvog svetskog rata. O d 1 0 . marta do 9. maja 1 9 2 4 ,
Frege je vodio dnevnik koji nije bio objavljen za njegova ivo
ta. Tri beleke, datirane od 2 3 . do 2 5 . marta, pojavile su se u
Nachgelassene

Schriften

(Posthumnim

spisima)",

ali vei deo

dnevnika, koji se sastoji od razmiljanja o politikim pojava

ma tog vremena, bio je na nemakom prvi put objavljen 1 9 9 4 .
Engleski prevod celog dnevnika, sa komentarom Ricarda L.
Mendelsona [Richard L. Mendelsohn], moe se nai u asopi
su Inquiry

( 1 9 9 6 ) . To je izuzetan dokument.

U uvodu knjige Frege: Philosophy

of Language,

Majki Da-

met pie o njemu:

Z a mene ima izvesne ironije u injenici da je ovek, o i
jim sam filozofskim pogledima, mnogih g o d i n a , toliko
razmiljao, bio, bar poslednjih godina svog ivota, ogor
eni rasista, tanije antisemita. Ovu injenicu otkriva
fragment dnevnika koji je sauvan u Fregeovoj Nachlass,
ali k o j i prof. Hans Hermes [Hans Hermes] nije objavio

zajedno s ostalima u Frege's nachgelassene

Schriften.

Dnevnik pokazuje da je Frege bio ovek krajnje desniar-

102

EJVRUM

STROL

skih shvatanja, o g o r e n o suprotstavljen p a r l a m e n t a r n o m

sistemu, demokratiji, liberalima, katolicima, Francuzima
i, iznad svega, J e v r e j i m a , za k o j e je mislio da im treba o d
uzeti politika prava i, j o b o l j e , proterati ih iz N e m a k e .
Kad sam prvi put p r o i t a o taj dnevnik, pre mnogo godi
na, bio sam d u b o k o okiran zato to sam se divio Fregeu
k a o apsolutno r a c i o n a l n o m oveku, m a d a , m o d a , ne i
oveku koga bismo mogli voleti. a o mi je to su prire
ivai Fregeove Nachlass odluili da izostave ovaj odeljak.

Tokom dvadeset pet godina posle Dametovog otkria o

postojanju Fregeovog dnevnika, na engleskom nisu bili o b j a
vljeni nikakvi komentari o Fregeovim politikim stavovima,
osim nekih kratkih primedbi Hansa Sluge u Heidegger's
Crisis:
Philosophy
and Politics in Nazi Germany
( 1 9 9 3 ) . Sluga kae:
Frege je u svom dnevniku napisao da je nekada za sebe
mislio da je liberal i da se divio Bizmarku [Bismarck] ali
da su sada njegovi heroji general L u d e n d o r f [Ludendorff]
i Adolf Hitler [Adolf Hitler]. To je napisano poto su ova
dvojica pokuala da zbace izabranu demokratsku vladu
u puu iz novembra 1 9 2 3 . U dnevniku je Frege takoe
upotrebio svu svoju analitiku vetinu da smisli planove
za proterivanje Jevreja iz N e m a k e i guenje s o c i j a l d e
mokrata.
(str. 9 9 )

Mendelson se ne slae sa Slugom, nazivajui ovaj opis

dnevnika potpuno pogrenim". M e n d e l s o n tvrdi: Dnevnik
podrava Sluginu tvrdnju da se Frege divio Ludendorfu ali ne
i da se divio Hitleru; a sigurno je da to nije bila posledica pu
a iz 1 9 2 3 , to k a o da implicira Slugina druga reenica, jer Fre
ge nije o d o b r a v a o Ludendorfovo uee; poslednja Slugina re
enica predstavlja veliko iskrivljavanje sadraja dnevnika"
(1996:304).
Mislim da je Mendelson u pravu kad tvrdi da dnevnik ne
sadri nikakve primedbe koje bi izriito govorile da se Frege
divio Hitleru. Ali se svi komentatori slau da dnevnik sadri

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

103

eksplicitne antisemitske primedbe. Evo nekoliko, od kojih sam

neke skratio zbog prostora:
Kakva nesrea to su Jevreji imali toliki uticaj u Nacionalno-liberalnoj partiji, to je veoma krupna posledica
ranijeg perioda reakcije, koju Bizmark nije mogao da po
niti.
(1996:325)
Tek sam poslednjih godina poeo stvarno da shvatam an
tisemitizam. Ako elimo da donesemo zakone protiv Jevreja, moramo da odredimo izrazitu odliku {Kennzei
chen) po kojoj moemo s izvesnou da prepoznamo Jevrejina. Uvek sam u tome video problem.
(str. 330-31)
Moe se priznati da ima Jevreja dostojnih najdubljeg po
tovanja, a ipak misliti da je nesrea to u Nemakoj ima
toliko Jevreja i to imaju potpunu jednakost u politikim
pravima sa graanima arijevskog porekla; ali koliko ma
lo se postie pukom eljom da Jevreji u Nemakoj treba
da izgube svoja politika prava i jo bolje da nestanu iz
Nemake. Ako se ele zakoni koji bi otklonili ovo zlo,
prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste: Kako s izve
snou moemo da razlikujemo Jevreje od nejevreja? To
je moda bilo relativno lako pre ezdeset godina. Sada mi
se to ini veoma tekim. Moda se moramo zadovoljiti s
borbom protiv onih naina miljenja {Gesinnung) koji se
pokazuju u delatnostima Jevreja i koji su toliko tetni, i
s kanjavanjem upravo tih delatnosti gubitkom graan
skih prava, kao i time da se sticanje graanskih prava
uini teim.
(str. 336)
K a o to Mendelson pokazuje u fusnoti, odredujua razli
ka izmeu Jevreja i nejevreja utvrena je jedanaest godina ka
snije, 1 9 3 5 . za vreme nacistike diktature. Oduzimajui Jevrejima graanska prava, stipulirano je da je Jevrejin onaj k o
ima bar tri babe ili dede koji su isto jevrejske r a s e " . M a d a
Mendelson ima pravo kad kae da dnevnik ne sadri nikakvo

104

EJVRUM

STROL

izriito tvrenje u kojem Frege kae da je Hitler jedan od nje

govih heroja, neto blisko divljenju implicirano je jednim od
poslednjih odeljaka, datiranim 5 . maj 1 9 2 4 : Adolf Hitler ta
no pie u aprilskom broju Deutschlands
Erneurung,
da N e maka nije imala jasnog politikog cilja posle odlaska Bizmark a " (str. 3 3 8 - 3 9 ) .
Zanimljivo je istorijsko pitanje zato je Frege odbacio li
beralizam za koji kae da ga je zastupao ranijih godina i pri
hvatio rasistike i reakcionarne poglede. Da li je to bilo usled
dubokog razoaranja, pri kraju ivota, zbog nedostatka pri
znanja njegovom delu u N e m a k o j ? Karnap nam daje sliku
jednog ogorenog oveka, i nije nerazumno zakljuiti da je ta
kvo nezadovoljstvo moglo da dovede i do promene u njegovim
politikim gleditima. Nema sumnje, Karnap bi bio uasnut da
je znao za Fregeova politika miljenja. Ali podozrevam da bi
Karnap, imajui u vidu njegov racionalan pristup ivotu, raz
dvojio ova ubeenja od Fregeovih sposobnosti k a o logiara i
da se, u skladu s tim, njegovo izriito divljenje prema Fregeu,
bar u tom pogledu, ne bi promenilo.
Jedan od najzanimljivijih delova Intelectual Autobio
graphy" bavi se Karnapovim odnosima s Vitgentajnom. Ovde imamo sluaj racionalnog, izuzetno obdarenog profesora
koleda koji se sree s mistinim genijem. D a ova dva duha ni
kada ne mogu da funkcioniu na istoj ravni komunikacije nije
neoekivano. K a r n a p , posebno, nikada nije razumeo zato je
Vitgentajn naposletku prekinuo svaku komunikaciju s njim.
Ironino je to to je u ovom sluaju racionalno razumevanje
pretrpelo neuspeh. M a d a je svoju autobiografiju pisao skoro
etrdeset godina posle prvog susreta s Vitgentajnom, Karnap
je i dalje tvrdio da je Vitgentajn filozof koji je moda, pored
Fregea i R a s e l a , imao najvei uticaj na m o j a miljenja". Pogle
dajmo Vitgentajna iz 1 9 2 7 . godine K a r n a p o v i m oima:
Pre prvog sastanka, lik nam je savetovao da ne zapoi
njemo onu vrstu rasprave na koju smo navikli u Krugu,
zato to Vitgentajn tako neto nikako ne bi eleo. Tre-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

I 105

balo je da budemo oprezni ak i pri postavljanju pitanja,

zato to je Vitgentajn bio veoma osetljiv i lako bi ga uz
nemirilo neposredno pitanje. Najbolji pristup, rekao je
lik, bilo bi da pustimo Vitgentajna da govori a da po
tom veoma oprezno zatraimo potrebna razjanjenja.
Kad sam sreo Vitgentajna, shvatio sam da su likova upozorenja bila potpuno opravdana. Ali njegovo po
naanje nije bilo uzrokovano arogancijom. Uopte uzev,
bio je saoseajnog temperamenta i vrlo ljubazan, ali je
bio preterano osetljiv i veoma lako bi se povredio. Sve
to bi rekao bilo je uvek zanimljivo i podsticajno, a na
in na koji bi to izrazio bio je esto fascinantan. Njego
vo stanovite i njegov odnos prema ljudima i problemi
ma, ak i teorijskim problemima, bili su mnogo sliniji
stavovima kreativnog umetnika nego naunika; moglo bi
se skoro rei, sliniji stavovima proroka ili vidovnjaka.
Kad bi poeo da formulie svoje poglede o nekom poseb
nom problemu, esto smo oseali unutarnju borbu koja
se u njemu odvijala tog trenutka, borbu kojom je poku
avao da iz mraka prodre do svetlosti uz intenzivan i bo
lan napor, koji je ak bio vidljiv na njegovom veoma iz
raajnom licu. Kad bi najzad, ponekad posle dugog mu
nog napora, doao njegov odgovor, njegov iskaz je pred
nama stajao nalik novostvorenom umetnikom delu ili
boanskom otkrovenju... Utisak koji je inio na nas bio
je kao da je dospeo do uvida boanskim nadahnuem, ta
ko da nismo mogli a da ne oseamo da bi svaka trezvena
racionalna primedba ili analiza onoga to je rekao bila
nalik skrnavljenju.
Tako je postojala upadljiva razlika izmeu Vitgentajnovog stava prema filozofskim problemima i mog i
Slikovog. Na stav prema filozofskim problemima nije se
mnogo razlikovao od stava koji naunici imaju prema
svojim problemima. Nama se inilo da je rasprava o
sumnjama i primedbama drugih ljudi najbolji nain za
proveru neke nove ideje na polju filozofije isto kao i na
poljima nauka; Vitgentajn, s druge strane, nije podnosio
da drugi kritiki ispituju njegova gledita, kad je jednom
uvid zadobijen inom nadahnua. ...Kad smo ranije na

106

EJVRUM

STROL

sastancima Kruga itali Vitgentajnovu knjigu, pogreno

sam verovao da je njegov stav prema metafizici slian na
em. Nisam o b r a t i o d o v o l j n o panje iskazima u njegovoj
knjizi o o n o m m i s t i n o m , zato to su se njegova oseanja
i misli u ovoj oblasti t o l i k o razlikovali od mojih. . . . a k i
u doba kad je suprotnost u Weltanshauung-u
i osnovnom
linom stavu postala oigledna, nalazio sam da je drue
nje s njim izuzetno zanimljivo, uzbudljivo i korisno. Stoga
mi je bilo ao kad je prekinuo kontakte. O d poetka 1 9 2 9 .
nadalje, Vitgentajn je eleo da se vida samo sa Slikom i
Vajsmanom, a ne i sa m n o m i Fajglom, koji se u meuvre
menu takode upoznao s njim, a jo manje sa Krugom. M a
da je razlika u naim stavovima i linostima dolazila do iz
raza samo u izvesnim prilikama, shvatao sam veoma do
bro da je tu razliku Vitgentajn oseao sve vreme i da mu
je, za razliku od mene, smetala. R e k a o je Sliku da moe
da razgovara samo s nekim k o prua r u k u " .
(1963:25-28)

Razmiljajui o svojim razgovorima s Vitgentajnom i

ponovno promiljajui Tractatus

u njihovom svetlu, Karnap je

zakljuio da se njihova gledita razlikuju u tri osnovna pogle

da. Prvo, on i lanovi kruga ivo su se zanimali" za nauku i
matematiku, dok je Vitgentajn, prema K a r n a p u , ta podruja
posmatrao s ravnodunou pa ak i s prezirom. Istorija bri
tanske i amerike filozofije posle Drugog svetskog rata odraa
va te razlike: Amerikanci su, uopte uzev, bili vie pod Karna
povim nego pod Vitgentajnovim uticajem, a obrnuto je vai
lo za Englesku. Drugo, Vitgentajn i K a r n a p su se razlikovali u
pogledu znaaja vetakih jezikih sistema. Z a Karnapa su oni
bili neophodni za analizu filozofskih p r o b l e m a , dok je Vitgen
tajn mislio upravo suprotno. Ponovo e veina britanskih fi
lozofa deliti Vitgentajnovo stanovite a Amerikanci Karnapovo. Tree, u Tractatusu

Vitgentajn tvrdi da se odnos izmeu

reenice i injenice pokazuje a da se ne moe izrei. Karnap,

prihvatajui Tarskijeva gledita o razlici izmeu metajezika i
objekt-jezika, dokazuje da je mogue stvoriti teoriju o nekom

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 107 |

jeziku unutar koje se odlike tog jezika mogu i pokazati i izre

i. Ova ideja ga je kasnije dovela do teorije koju je nazvao lo
gikom s i n t a k s o m " jezika. Z a kasnog Vitgentajna, poto se
ovaj problem javljao samo u pogledu idealnog jezika i poto je
takav jezik smatrao nebitnim za reavanje filozofskih proble
m a , ovo pitanje je bilo sporno. Njegovi sledbenici u Engleskoj
bili su slinog uverenja.
Ubrzo posle njihovog poslednjeg k o n t a k t a , Vitgentajn je
iz Bea preao u Kembrid, gde je poeo da radi na svom no
vom m e t o d u " , filozofskoj koncepciji velike originalnosti i iro
kog uticaja. O n je imao ogroman uticaj i unutar filozofije i u
irim intelektualnim krugovima, u psihologiji, antropologiji,
lingvistici, sociologiji i knjievnosti. O ovim posttraktarijanskim idejama emo raspravljati u petom poglavlju. Karnap je
ostao u Evropi, predajui na Univerzitetu u Pragu od 1 9 3 1 . do
1 9 3 5 , sve dok ga irenje nacizma u sudetskoj oblasti nije pri
nudilo da doe u Sjedinjene Drave, gde je proveo ostatak pro
fesionalnog ivota. S izuzetkom rada na teoriji verovatnoe,
njegova kasnija karijera se sastojala manje u iznalaenju novih
naina razmiljanja o filozofskim problemima nego u produ
bljivanju i proirivanju koncepcija koje su ranije razvili on i
drugi pripadnici kruga. Ove ideje bile su krajnje plodne i, kao
to sam primetio, veliki deo potonje amerike filozofije izve
den je u njihovom duhu.

Karnapova filozofija
Karnapovi spisi su tako obimni da se ne mogu nadati da
pretresem ak ni njihov manji deo. Umesto toga, zbog njiho
vog filozofskog znaaja, izdvojiu dve knjige o kojima u
ukratko raspravljati.
Njegovo najranije znaajno delo, objavljeno 1 9 2 8 , bilo je
Der logische

Aufbau

der Welt {Logika

izgradnja

sveta).

Ovde

108

EJVRUM

STROL

se po prvi put javlja tema koju Karnap vie nee naputati. O n

je naziva racionalnom r e k o n s t r u k c i j o m " . Seamo se da su
pozitivisti u osnovi bili n a u n o orijentisani filozofi koji su sma
trali da nam samo nauka moe dati istinsko znanje o svetu. Ali
tada se postavlja pitanje: ta ostaje filozofiji da ini? Videli
smo da su, sledei Vitgentajna, pozitivisti smatrali da filozofi
ja ima svoju ulogu, naime da razjasni osnovne pojmove nauke
ime bi se postiglo prozirnije shvatanje prirode ovekovog zna
nja. O n o to Karnap naziva racionalnom rekonstrukcijom va
rijanta je tog zadatka razjanjavanja. Ovde su znaajne dve re
i - r a c i o n a l n o " i rekonstrukcija". R a c i o n a l n o " u o v o m
kontekstu znai pruanje opisa drugog reda prirode naunog
znanja koje je u potpunosti opravdano. O n o poinje datostima
koje su izvesne i od njih postepeno gradi sliku makroskopskog
sveta koji opisuju nauni zakoni. Logiki poredak - a za K a r napa l o g i n o " i r a c i o n a l n o " imaju s k o r o isto znaenje naeg n a u n o g znanja nije poredak koji ljudi stvarno slede
dolazei do takvog znanja. M i n o r m a l n o i preanalitiki poi
njemo zapaajui izvesne pojave u ljudskom iskustvu i p o
t o m , p o m o u istananih tehnika n a u k e , stiemo do principa
koji pruaju dublje i potpunije o b j a n j e n j e tih pojava. N a u
ni poredak otkria je t a k o suprotan p r i r o d n o m prednaunom
poretku. N a u n i principi nam dozvoljavaju da o b j a s n i m o , na
primer, zato isti nauni zakoni o b u h v a t a j u toliko raznolike
pojave k a o to su plima i oseka, pad j a b u k e s drveta i krue
nje M e s e c a o k o Z e m l j e . Ali ove pojave z a p a a m o pre no to
smo razvili njihovo nauno objanjenje. R e k o n s t r u k c i j a " se
tako razlikuje od konstrukcije". R e k o n s t r u k c i j a u stvari pre
okree prirodni poredak otkria. O n a polazi od najizvesnijih
datosti i na toj osnovi prua racionalnu sliku k o j a objanja
va k a k o je n a u n o znanje moguno.
Metodologija rekonstrukcije u Aufbau
jeste redukcionistika. O n a poinje postavljanjem niza definicija koje polje da
tosti svode na ogranieni skup pojmova nazvanih o s n o v o m " ,
proces koji se izvodi pomou logikog sistema zasnovanog na

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

\ 109 |

Principia
Matbematica.
O d m a h vidimo kako Karnap istie
znaaj idealnog jezika za ciljeve filozofije. Karnap ovakav jezik
naziva sistemom k o n s t i t u c i j e " . T o je struktura sainjena od
egzaktnih definicija i aksioma. U ovom sluaju ona se primenjuje na epistemologiju. Prema Karnapu, svi saznati objekti
dele se na etiri kategorije: drutveno-kulturne entitete, tude
svesti, fizike objekte i nae sopstvene privatne osete. U rekon
strukciji naeg sistema znanja, Aufbau
poinje od privatnih
oseta: oni su izvesni na nain na koji druge klase objekata to
nisu. Kljuni pojam (verovatno izveden iz Raselove Our
Knowledge
of the External
World iz 1 9 1 4 . i kalkulusa relacija
u Principia Mathematica)
jeste jedna jedina primitivna asime
trina relacija, priseanje
slinosti. Karnap je u stanju da definie pojmove kao to su klasa k v a l i t e t a " , slinost kvaliteta",
klasa ulnih datosti", o s e t " , susedne b o j e " i izvesne poj
move vremenske sukcesije. To omoguava konstrukciju prostorno-vremenskog sveta u kojem se ulni kvaliteti mogu pri
pisati njegovim takama. Potom je u stanju da definie vizuelne o b j e k t e " i moje sopstveno t e l o " . Kad je to zavreno, on
dalje nastavlja konstrukciju da bi m o g a o da okarakterie svet
opaanja, bioloki svet i, najzad, kulturne objekte. Rezultat je
racionalna slika znanja koje nauka, i u izvesnoj meri drutve
na nauka, imaju o raznovrsnim objektima i pojavama.
U poslednjem delu Aufbau Karnap raspravlja o znaaju
teorije konstitucije za filozofiju. O n se bavi pre svega odnosom
izmeu mentalnog i fizikog, problemom koji je sredinji u
kartezijanskoj tradiciji. On razlikuje empirijska pitanja o
ovom odnosu od filozofskih pitanja. K a k a v je odnos izmeu
dogaaja u naem mozgu i iskustava koja doivljavamo jeste
nauno pitanje, razliito od svake interpretacije tog odnosa,
k a o to je pitanje da li je ono mentalno nematerijalno. O v o poslednje pitanje Karnap proglaava metafizikim i nepodlonim
kognitivnom reenju. Ova distinkcija, koju je naglasio u kasni
jim delima, vodi do gledita koje nikada nije odbacio, naime,
da se moraju razdvojiti hipoteze koje su u principu verifikabil-

110

EJVRUM

STROL

ne, i stoga kognitivno smislene, od hipoteza koje to nisu. Sva

metafizika gledita svrstana su u ovu drugu kategoriju.
Ideje koje su po prvi put izbile na povrinu u Aufbau dovee do dve zanimljive posledice u kasnijoj Karnapovoj filo
zofiji. Prva je to da konstrukcija stvarno primenjena u Aufbau
koja je koristila ulne datosti k a o osnovu nije nuna. Isto se ta
ko za konstrukciju moe poi od osnove koju predstavljaju fi
ziki objekti i Karnap je kasnije pokazao kako se moe izvesti
takva konstrukcija. U sutini izbor je proizvoljan i stvar prefe
rencija. Karnap je na kraju ovu zamisao formulisao k a o svoj
princip tolerancije". N e ini nikakvu filozofsku ili ontoloku
razliku to k a k o se zapoinje sistem konstitucije. Druga znaaj
na posledica ticala se distinkcije analitiko-sintetiko, koju e
Kvajn odluno odbaciti k a o neto to bi bilo nuno za ma k o
ji oblik empirijske filozofije. Karnap dokazuje da empirijska
pitanja (tj. nauna pitanja) treba otro razdvojiti od pitanja o
osnovi od koje sistem konstitucije treba da pode. T a k o je pita
nje kao to je D a li je Trojanski rat bio istorijski dogaaj ili
puki proizvod Homerove m a t e ? " empirijsko pitanje, dok je
nasuprot tome D a li postoji svet spoljanji naim o s e t i m a ? "
metafiziko pitanje koje ne moe da se inkorporira u sistem
konstitucije. To ga je najzad dovelo do razlikovanja izmeu
spoljanjih" pitanja o konstitucionim sistemima ili teorijama
u celini i unutranjih pitanja" koja se postavljaju unutar ta
kvih sistema. Prva su analitika, druga sintetika. T a k o je di
stinkcija analitiko-sintetiko preobraena, u Karnapovim ka
snijim spisima, u distinkciju izmeu spoljanjih i unutranjih
pitanja. Kvajn nije prihvatio ak ni ovakvu reinterpretaciju
analitikog i sintetikog.
Sada prelazim na Karnapovu knjigu Meaning
and
Necessity
iz 1 9 4 7 , znaajnu studiju o semantikoj teoriji. U
svojim spisima iz perioda pre no to je doao u Ameriku, kao
to su Logische
Syntax
der Sprache,
objavljen 1 9 3 4 , i
Philosophy
and Logical Syntax, objavljen 1 9 3 5 , Karnap je tvr
dio da su filozofski problemi u sutini prevashodno sintaksi-

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 111 |

ki. Ali pod uticajem Tarskijevih semantikih analiza, kao to je

bila formulacija semantike koncepcije istine, Karnap je odlu
io da logika analiza mora da nadie sintaksu, koja predsta
vlja prouavanje strukturnih odnosa izmeu jezikih izraza bez
obaziranja na njihovo znaenje. Njegovo gledite, poto je sti
gao u Sjedinjene Drave, bilo je da se logika analiza mora
protegnuti i na semantiku, to jest, i na pojmove znaenja i isti
ne. U k r a t k o m razmaku objavio je niz knjiga i lanaka u koji
ma je pokazivao k a k o se semantikom moemo baviti koristei
idealan jezik. Meaning and Necessity je vrhunac tog niza. To je
pokuaj da se stvori reglementiran metajezik koji bi mogao da
se upotrebi u raznovrsne filozofske svrhe. Karnap je zapravo
takav jezik primenio na eksplikaciju izvesnih modalnih p o j m o
va, k a o to su m o g u e " i n u n o " , koji su igrali vanu ulogu
u istoriji filozofije, u kojoj je njihova upotreba nejasna. Njego
va eksplikacija im daje precizno znaenje. O n je takode poka
zao k a k o njegov sistem moe da rei uveni problem paradok
sa analize. Z a t o to je analiza bila ono ime se veina engleskih
i amerikih filozofa bavila jo od poetka veka, ovaj paradoks
je za njih predstavljao istinski problem. O n se moe izloiti na
sledei nain. A k o termin koji treba analizirati, recimo b r a t " ,
nazovemo analysandum,
izraz sin istih roditelja", kojim na
stojimo da izrazimo njegovo t a n o znaenje, nazovemo
analysans,
a proizvod ovog procesa nazovemo analizom,
suo
avamo se sa sledeom tekoom. A k o je analizans sinoniman
sa analizandumom, analiza je trivijalna i iz nje nita nismo do
znali. Ali ako analizans nije sinoniman sa analizandumom,
analiza je pogrena. Ali analizans je ili sinoniman ili nije sino
niman sa anlizandumom, tako da je svaka analiza ili trivijalna
ili pogrena. Poto je veina analitikih filozofa pretpostavlja
la da nam njihove eksplikacije raznih pojmova, ukljuujui tu
i pojmove nauke, daju nove informacije i novo razumevanje
znaenja tih pojmova, paradoks ih je suoavao sa dubokim
p r o b l e m o m . Jedan od rezultata koje Karnap pokuava da po
stigne u Meaning and Necessity
jeste reenje tog paradoksa.

112

EJVRUM

STROL

O n o predstavlja poseban sluaj opte semantike teorije koju

razvija u tom delu.
Karnap poinje time to pokazuje kako se moe stvoriti
jedan idealan semantiki metajezik. M e t o d se primenjuje na iz
raze sistema koji on naziva S " . Te izraze on naziva dezignat o r i m a " . Klasa dezignatora obuhvata deklarativne reenice, in
dividualne izraze (tj. individualne konstante ili deskripcije) i
predikatore (predikatske konstante, sloene predikatske izra
ze, ukljuujui i apstraktne izraze). Metajezik S se obrazuje po
mou etiri tipa pravila: pravila dezignacije, pravila istinitosti,
pravila transformacije i pravila opsega. Pravila dezignacije, na
primer, povezae dezignator metajezika, kao to je , , s " , sa ne
kom odreenom individuom, S k o t o m , a , , v " sa knjigom, Veverli. Druga pravila odreuju dezignaciju predikata. , , C x " se
tako prevodi kao ,,x je o v e k " . Pravila istinitosti su sloenija.
Karnap daje pravilo istinitosti atomskih reenica (koje je pre
toga definisao). O n o glasi: Atomska reenica, Pi (koja sadri
predikat i individualnu konstantu) je istinita a k o i samo ako
individua na koju referira konstanta ima svojstvo na koje refe
rira predikat. T a k o je simbolika reenica , , D s " istinita ako i
samo ako je Skot dvonoac. Navedena su pravila istinitosti
svih veznika. Pravilo istinitosti za ili" glasi: Reenica (Gi V
Gj) je istinita u Si a k o i samo ako je bar jedna od njene dve sa
stavne reenice istinita.
P o m o u ovih pravila data su precizna objanjenja raznih
termina korienih u ranijim filozofskim tekstovima - kao to
su a n a l i t i k o " , sintetiko", samoprotivrenost", logiki
ekvivalentno", injeniko". Osnovni p o j a m , koji omoguava
eksplikaciju tih pojmova, jeste p o j a m deskripcije s t a n j a " .
Karnap ga definie kao klasu reenica k o j a za svaku atomsku
reenicu sadri ili tu reenicu ili njenu negaciju ali ne i obe i ne
sadri nijednu drugu reenicu. Opseg je klasa svih onih de
skripcija stanja u kojima vai data reenica Gi. T a k o je ana
litiko" zamenjeno sa ,,L-istinito" u Si. L - i s t i n i t o " znai lo
giki i s t i n i t o " , t a k o da je reenica, Gi, L-istinita ako i samo

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 113 |

ako vai u svakoj deskripciji stanja u Si. Samoprotivrenost"

je zamenjeno sa , , L - l a n o " , koje je definisano k a o ~ G i je
L-istinito, a logiki ekvivalentno" je definisano kao Gi impli
cira Gj u Si ako i samo a k o Gi
Gj jeste L-istinito. Povuena
je razlika izmeu ekstenzionalnih i neekstenzionalnih kontek
sta (npr. reenica o verovanju kao to je Dons veruje da je
Alameda u Kaliforniji" jeste neekstenzionalna), a p o t o m su iz
vedeni zakljuci o tome koje vrste izraza mogu da zamene dru
ge izraze u tim razliitim kontekstima uz ouvanje sinonimnosti i/ili istinitosti.
Karnap je uveo nov p o j a m , intenzionalni izomorfizam",
koji mu omoguava da rei paradoks analize. Prema njegovoj
teoriji, analizans
i analizandum
mogu da budu intenzionalno
izomorfni, i stoga sinonimni, a da to ne bude trivijalnost. Is
pravnost ovog objanjenja su doveli u pitanje razni pisci, kao
Benson Mejts i Leonard Linski, ali su problemi isuvie sloeni
da bismo ih ovde ispitivali.
D u b o k a kritika celog Karnapovog pristupa filozofiji m o
e se nai u prikazu Gilberta Rajla pod naslovom Discussion
of Rudolf Carnap: Meaning and Necessity",
koji je prvi put
objavljen u asopisu Philosophy
1 9 4 9 . Naveu dva odeljka
koji izraavaju ton prikaza:
On jo uvek voli da konstruie vetake 'jezike' (koji ni
su jezici ve kodovi), i jo uvek ukraava svoje formule
nezgodnim, zato to su za govornike engleskog jezika ne
izreciva, gotikim slovima. Ali ini se da ekspozitoran
znaaj ovih ifriranih formula opada. Zapravo ne mogu
da ubedim sebe da one imaju ita vie do ritualnu vrednost. One ne funkcioniu kao brana protiv nejasnosti,
dvosmislenosti ili puke konfuzije, a ne koriste se za skra
ivanje ili formalizaciju dokaza. Kalkulusi bez kalkulaci
ja ine se bezrazlonom algebrom.
(1971:225)

Moj osnovni utisak o ovoj knjizi jeste da je to iznenau

jua smea tehnike tananosti i filozofske naivnosti. Nje-

114

EJVRUM

STROL

ne teorije pripadaju dobu koje je nastupilo s Milom i po

elo da nestaje ubrzo posle Principles of
Mathematics.
Mutna terminologija ekstenzije i intenzije koja je pripa
dala mutnom i zastarelom uenju o terminima iskopana
je da bi pomogla obrazovanje jedne dvodimenzionalne
teorije znaenja kao relacije u dobu kada bi trebalo da
bude jasno da teorije znaenja kao relacije nisu uspene.
Karnapov uticaj na filozofe i logiare veoma je snaan.
Znaaj semantikih problema u filozofiji i logici ne mo
e se prenaglasiti. Zato to se plaim da bi irenjem ovih
greaka moglo da omete reavanje semantikih problema
prikazao sam tako nepovoljno raspravu jednog mislioca
iji pogledi poinju da se uzimaju kao autoritativni.
(str. 235)
Uprkos ovakvim kritikama, Karnapovo delo je bilo iro
ko prihvaeno, posebno u Sjedinjenim Dravama. O n o je takoe, iz sloenih razloga, bilo postepeno zatieno od one vr
ste prigovora koje su filozofi iznosili protiv kanoninih oblika
pozitivizma. Ortodoksni pozitivizam je poivao na principu
verifikacije, distinkciji analitiko-sintetiko, i jednom poseb
nom obliku redukcionizma koji je naglaavao ulogu posmatra
nja za svaku empirijsku filozofiju. Sve tri postavke e kasnije
biti snano osporene.

Kritika pozitivizma
Ta osporavanja su se uopte uzev smatrala uspenim, to
nam moe p o m o i da objasnimo zato je logiki pozitivizam
(bar u svom k a n o n s k o m vidu) nestao sa savremene scene. Ispi
tajmo ovde neke kritike primedbe iznete protiv principa veri
fikacije i ostavimo raspravu o problemima koji se odnose na
distinkciju analitiko-sintetiko i redukcionistiku tezu za sed
mo poglavlje, posveeno Kvajnu. Prvo, pozitivisti nisu mogli
da prevladaju nekoliko unutarnjih" kritika. Ove su se ticale

LOGIKI

POZITIVIZAM

TRACTATUS

115

statusa samog principa verifikacije. K a d bi on imao kognitiv

no znaenje, tada bi, prema teoriji, m o r a o biti ili analitiki ili
sintetiki. A k o je analitiki, onda nema injenikog sadraja.
Ako je sintetiki, m o r a o bi da bude verifikabilan. Ali kako da
se verifikuje? Kakva bi vrsta posmatranja pokazala da je prin
cip verifikacije bilo istinit bilo laan?
Naalost, niko nije mogao da iznese ubedljive razloge za
to da je princip verifikacije uopte podloan posmatranju, te je
t a k o , po sopstvenom kriterijumu, bio kognitivno besmislen.
Neki pozitivisti su izneli ideju da bi m o g a o da se interpretira
kao heuristiki princip - naime, ideju da je princip verifikacije
koristan putokaz za razdvajanje besmisla od kognitivnog smi
sla. Ali ovo je bilo prosto zaobilaenje problema. Drugi su do
kazivali da on predstavlja lingvistiki predlog koji prua ra
zumno priblinu analizu eksplikanduma izraz s kognitivnim
znaenjem" - i da izjava da neto ima kognitivno znaenje im
plicira empirijsko tvrenje. Oni koji su sledili Karnapa sugerisali su da ovakva eksplikacija postie racionalnu rekonstruk
c i j u " eksplikanduma. Ali predloi i racionalne rekonstrukcije
nisu ni istiniti ni lani, tako da strogo govorei ni ove sugesti
je nisu mogle da spasu princip verifikacije. T a k o je postalo ja
sno da je princip verifikacije deo bolesti koju je sama ta teori
ja trebalo da izlei.
Druga tekoa je nastala iz pokuaja da se princip verifi
kacije precizno izrazi. Ranije sam pomenuo da u drugom izda
nju Language,
Truth, and Logic ( 1 9 4 8 ) Ejer predlae razliite
formulacije smiljene da bi se izbegli nejasnost i izvesni protivprimeri. Njegova poslednja verzija tvrdi, u stvari, da reenica,
S, ima empirijski znaaj ako je mogue da se iz S, uz pogodne
dodatne hipoteze, izvedu opservacione reenice koje nisu izvodive samo iz dodatnih hipoteza. U lanku objavljenom dve go
dine kasnije, Problems and Changes in the Empiricist Crite
rion of M e a n i n g " , Karl G. Hempel pokazuje da ovakva formu
lacija ne moe da izae na kraj s protivprimerima. Prema
Hempelu, Ejerov kriterijum pridaje empirijsko znaenje bilo

I 116

EjVR

UM

STROL

kojoj reenici uopte. T a k o , pretpostavimo da je reenica, S,

Apsolut je savren", besmislena prema principu verifikacije.
Tada moemo da obrazujemo novu reenicu, R , dodatnu hipo
tezu kako bi je Ejer nazvao, A k o je apsolut savren, tada je
ova jabuka c r v e n a " . S i R zajedno povlae za sobom opservacionu reenicu Ova jabuka je c r v e n a " , koja ne sledi ni iz S ni
iz R samih za sebe. To pokazuje da ma koja besmislena reeni
ca moe da se upotrebi kao dodatna hipoteza u dobroformiranoj formuli da bi za sobom povlaila ma kolu opservacionu re
enicu. Stoga je Ejerov kriterijum isuvie irok. U potonjoj li
teraturi nije se dolo ni do kakve uspene forrnulacije principa
verifikacije.
Trea primedba je izvedena iz teorije govornih inova D.
L. Ostina. Ostin je identifikovao grupu reenica, performativ a " , koje igraju posebne uloge u svakodnevnom govoru. Ovi
iskazi izgledaju kao tvrenja, ali ne tvrde nita, ne iznose nika
kve tvrdnje te, prema tome, nisu ni istiniti ni lani. Prema Ostinu, oni imaju tu odliku da izgovarajui ih mi zapravo neto i
nimo. Dva primera: t o k o m obreda venanja matiar izgovara
reenicu Proglaavam vas muem i e n o m " . Njegovo izgova
ranje ovih rei u ovim okolnostima predstavlja nain da se
sklopi brak izmeu dve osobe. e n a koja lomi bocu ampanj
ca o pramac broda dok on biva porinut u more i izgovara
Nazivam ovaj brod Elizabeta D r u g a " daje ime lai. Bilo bi
besmisleno tvrditi da su matiarev ili enin iskaz istiniti ili la
ni. Pojmovi istine i lai ne primenjuju se na ovakve govorne
inove. Pa ipak su oni savreno smisleni i razumeju ih svi ue
snici u tim ceremonijama. Princip verifikacije bi ih proglasio
besmislenim. Ali je jasno da oni to nisu, stoga princip verifika
cije shvaen kao kriterijum smislenosti treba odbaciti.
Pored ovih problema, stav da nauka i samo nauka moe
da prui znaajne informacije o stvarnosti nije bio ubedljiv ni
ti privlaan nekim filozofima. Oni su verovali da mogu da iz
nose tvrenja o stvarnom svetu koja ne bi bila samo smislena
ve i istinita - i da ta tvrenja ne spadaju u propozicije nauke.

LOGIKI

POZITIVIZAM

I TRACTATUS

| 117

Najznaajniji filozof koji je zastupao ovo gledite bio je D. E.

Mur. M u r je jedan od zaetnika neformalnog naina filozofi
ranja i verovatno predstavlja zaetnika filozofske analize u
dvadesetom veku. Njegovi zdravorazumski pogledi kao i mar
ljivo i podrobno ispitivanje znaenja izvesnih iskaza imae du
bok uticaj na njegove savremenike i kasnije filozofe. Posebno,
oni su pokazali da postoje alternative logikom pozitivizmu i
zapravo svakom obliku scijentizma. Jedna je od udnih stvari u
istoriji filozofije dvadesetog veka to to se ini da M u r uopte
nije svestan Karnapovih spisa. Karnap je bio Murov mladi savremenik a njihovi najplodniji stvaralaki periodi su se prekla
pali. R a d obojice je bio veoma zapaen od sredine 1 9 2 0 - i h do
sredine 1 9 4 0 - i h . Obojica su bili pod uticajem Rasela i Vitgentajna, pa ipak ne samo da su Karnapova postignua M u r a
ostavljala ravnodunim: ini se da ih uopte nije bio svestan.
M o d a je razlog ovog utanja bilo M u r o v o nepoverenje prema
bavljenju filozofijom na formalan nain. M a kakvi bili razlozi,
Karnapova filozofija ne igra nikakvu znaajnu ulogu u M u r o vom miljenju.

Glava 4

D. E. MUR: TONA CIGALA

ivot
Dord Edvard M u r rodio se 1 8 7 3 . u Gornjem Norvudu,
predgrau L o n d o n a , i umro u Kembridu 1 9 5 8 . Poev od slav
ne knjige, Principia

Ethica,

i isto toliko slavnog lanka, Refu

tation of Idealism", objavljenih 1 9 0 3 , on je t o k o m cele svoje

duge karijere pruio temeljni doprinos filozofiji. Svaki spisak
najveih britanskih filozofa dvadesetog veka svakako mora da
ukljui i M u r a kao istaknutog lana. Poput Rasela i Vitgentajna, on je imao i oboavaoce i kritiare. U posmrtnom lanku
objavljenom u listu Manchester

Guardian

2 5 . oktobra 1 9 5 8 ,

jedan je od njegovih pobornika, C. D . B r o d , pisao:

Pitanje je da li je ma koji drugi filozof p o z n a t istoriji prevaziao M u r a ili mu ak bio i s a m o ravan po snazi ana
lize p r o b l e m a , otkrivanja i razobliavanja greaka i dvo
smislenosti, i razradi alternativnih m o g u n o s t i . O n je bio
svestan svojih ogranienja, i na polju a p s o l u t n o funda
mentalnih p r o b l e m a kojima se posvetio, on je svaki pred
met k o j i m se bavio obasjao novom svetlou i preobrazio.

D. E. M U R :

TONA

CIGALA

| 119 |

D L. Ostina su jednom zapitali ta misli o Vitgentajnu.

On je odgovorio M u r je moj o v e k ! " . Ali uprkos ovim hvalospevima, M u r je imao i svoje kritiare. Rudolf M e c [Rudolf
Metz] se alio:
Mada Mura moemo da nazovemo najveim, najotrijim
i najsposobnijim savremenim filozofom kad se radi o po
stavljanju pitanja, moramo da dodamo i da je on krajnje
slab i nezadovoljavajui u davanju odgovora. Kad je po
stavljanje pritanja preterano bujno, davanje odgovora
prirodno mora da bude turo. Reenja i rezultati se teko
mogu oekivati od Mura, a ako se povremeno i javljaju,
oni su nalik mrvicama koje padaju sa uiteljeve trpeze.
(Stebbing 1968:521)
U ogledu prvobitno objavljenom u New Statesman
i pretampanom u prvom tomu zbirke Gilbert
Papers

Ryle:

1963.
Collected

1 9 7 1 , R a j i , koji se veoma divio M u r u , s oklevanjem se

sloio s M e c o v o m ocenom:
Poput Sokrata, Mur je spremno pretpostavljao da e se
njegovi analitiki postupci zavriti, ako se ikada uspeno
zavre, nekim analizama ili definicijama sloenih pojmo
va. Ali, kao i Sokrat, proizveo je veoma malo takvih ana
liza. Niti se ono to smo nauili od njega sastoji u skupu
takvih analiza. On nas je uio da pokuamo da procenimo i uio nas je kako da procenimo snagu izraza oko ko
jih se vrte filozofski problemi. Nije sasvim beznaajna
sluajnost to to on, zajedno sa mnogim od svojih kriti
ara i pobornika, nije u potpunosti shvatio da, pre no to
te snage budu procenjene, od definicija nee biti koristi,
a da poto su procenjene, nema vie korisne svrhe koju, bi
ispunjavale, osim ono malo koristi koju pruaju mnemonika sredstva. U svojoj Autobiography" (str. 33), Mur
spremno i bez ljubomore objavljuje da Vitgentajn vri
drastinu reorijentaciju filozofskih istraivanja i metoda.
On je uviao, bez ikakve zavisti, da se plima interesovanja povlai iz onih tokova koje je on toliko uporno istio.
On ne pominje, a verovatno da nikad nije sebi ni pome-

120

EJVRUM

STROL

nuo, koliko su Vitgentajnovim jedrima bile potrebne

brodske kobilice i balast koji je Mur obezbedivao.
(1971:270)

Uprkos ovoj uzdranosti, Raji nije tedeo na pohvalama

primeru koji je M u r pruao mladim filozofima k a o to je to
bio i sam Raji. U jednom lepom odeljku on kae da ga M u r
podsea skoro istovremeno na Dunsa Skota [Duns Scotus],
jednu tonu cigala i ujaka sa sela kod koga provodimo ras
pust."
Slobodan i od tatine i od skromnosti, nije video nika
kvog razloga, i uio je i nas da ne vidimo, zato bi se pi
tanja linog prestia i osetljivosti uopte uzimala u obzir.
On nikada nije oklevao da zada udarac, ali nije bio ni na
silan; nae rave argumente je cepao u paramparad, ali
nam se nikada nije podsmevao. Ponekad bi hvalio i sam
koristio naa dobra zapaanja; ali nam nikada nije delio
komplimente. Nikada nije pokuavao da zabelei poen.
Nikada nije varao. Nije imao nikakvo filozofsko jevanelje koje bi propovedao niti filozofsku stranku za koju
bi se borio. Njegove omiljene filozofske teme nisu bile
brojne, a njegovi kljuni problemi su nam esto izgledali
izvetaeni. Bilo je malo teza koje bismo mogli da nave
demo kao Murova uenja, a nismo oseali nikakvu po
sebnu sklonost da prihvatimo one koje bismo mogli da
navedemo. Pa ipak smo kui odlazili s oseanjem punim
borbenosti, vrsto spremni da sledei put nae argumen
te uinimo prodornijim. On bi nas podseao, skoro isto
vremeno na Dunsa Skota [Duns Scotus], jednu tonu ciga
la i ujaka sa sela kod koga provodimo raspust."
(1971:271)

M o d a je najvee priznanje M u r u bilo posredno. Poslednjih godinu i po dana svog ivota Vitgentajn je radio na ne
kim M u r o v i m ranijim slavnim lancima. Vitgentajnove beleke, posmrtno objavljene 1 9 6 9 . pod naslovom On
Certainty,
sastoje se od 6 7 6 odeljaka, od kojih se veina izriito bavi stva
rima poput M u r o v o g dokaza za postojanje spoljanjeg sveta i

D. E. M U R : T O N A

CIGALA

| 121 |

M u r o v o m izjavom da sa izvesnou zna jedan broj propozici

ja. Poslednjih sedam odeljaka napisana su samo dva dana pre
no to je Vitgentajn umro. N e m a sumnje da je Vitgentajn
smatrao da je M u r o v doprinos bio od izuzetnog znaaja inae
ne bi proveo svoje poslednje dane (to je znao) razmiljajui o
njima. Ali nezavisno od onoga to su ljudi govorili ili mislili o
M u r u , ono to je on u filozofiji stvarno postigao bilo je veoma
impresivno.
U njegovim spisima se po prvi put javlja p o j a m filozof
skog paradoksa, a distinkcija izmeu tvrenja i izraavanja
koju je u knjizi Ethics povukao 1 9 1 2 . moda je najraniji izvor
teorije govornih inova. Njegovo otkrie onoga to se naziva
M u r o v i m p a r a d o k s o m " , koji vidimo u reenici Smit je napu
stio sobu ali ja u to ne verujem", izvor je teorije pretpostavki.
Ova reenica nije formalno samoprotivrena a ipak u sebi nosi
nesklad izmeu onoga to tvrdimo kad izgovorimo reenicu
Smit je napustio s o b u " i onoga to tvrdimo kad kaemo Ja u
to ne verujem". Paradoks nastaje iz oprenih pretpostavki a ne
iz nekog oblika formalne nesaglasnosti izmeu ove dve propo
zicije. Prema Vitgentajnu, ovo je bilo znaajno otkrie. O n o je
pokazalo, k a o to je rekao u pismu M u r u , da logika nije ta
ko jednostavna kao to to logiari v e r u j u " . Pored ovih postig
nua, i M u r o v a odbrana zdravog razuma kao i isticanje znaa
ja analize bili su izuzetno uticajni.
K a k o da okarakteriemo M u r o v pristup filozofiji? K a o i
pozitivisti, on je odbacio svaki oblik idealizma, ili istog raci
onalizma, ili spekulativne metafizike, ali se ipak ne moe svr
stati u empiriste". O n je odbacivao neke od njihovih kljunih
uenja: to da kontingentne propozicije nisu nikada izvesne kao
i da je nauka i samo nauka klju za spoznaju stvarnosti. M o
da ga je bolje opisati kao nekoga k o je preuzeo i dalje razvio
tradiciju filozofije zdravog razuma Tomasa R i d a [Thomas
R e i d ] , mada bi ak i ovu karakterizaciju morali da blie odre
dimo s obzirom na to da M u r zastupa teoriju ulnih datosti,
k o j a je sve samo ne zdravorazumska. N a primer, u svom po-

122

EJVRUM

STROL

slednjem lanku, Visual S e n s e - d a t a " , objavljenom godinu da

na pre njegove smrti, M u r je branio jedan istanani oblik reprezentacionog realizma koji nalazimo kod Loka.
M u r o v je lian ivot bio bez dogaaja, i proveo ga je
uglavnom u akademskim krugovima. Godine 1 9 1 1 . postao je
univerzitetski nastavnik moralnih nauka, a 1 9 2 5 . profesor fi
lozofije na Kembridu, na k o m poloaju je ostao sve do odla
ska u penziju 1 9 3 9 . Z a m e n i o je D. F. Stauta [G. F. Stout] na
mestu urednika asopisa Mind 1 9 2 1 . i bio urednik tog asopi
sa vie od dvadeset godina. Godine 1 9 5 1 . odlikovan je Orde
nom za zasluge. M u r u je bilo etrdeset tri godine kad se oe
nio. K a o to dirljivo pie u svojoj autobiografiji, Krajem
1 9 1 6 . sam imao veliku sreu da se oenim gospoicom D . M .
Eli, mladom damom koju sam upoznao dok je pohaala m o j a
predavanja kolske 1 9 1 5 / 1 6 . g o d i n e " . Mur, kao to nam kau
N o r m a n M a l k o l m , Raji i Brod, bio je jednostavan ovek, pot
puno lien svake izvetaenosti i poze. Uivao je u jednostav
nim zadovoljstvima jela, pia, etnje, rada u vrtu i razgovora s
prijateljima. Savremenici su ga opisivali k a o izuzetnu i dopa
dljivu l i n o s t " .
M u r je problemima pristupao jednom po jednom, kriti
ki, i skoro se iskljuivo bavio pitanjima epistemologije i etike.
Uprkos o v o m ogranienom interesovanju, njegovi spisi i nje
gov knjievni stil bez korienja tehnikog argona vrili su
znatan uticaj podjednako na filozofe i nefilozofe, postavljajui
visoke standarde koji su poivali na otrim distinkcijama, izra
avanju neposrednim svakodnevnim jezikom i iznoenju lucid
nih argumenata. K a o to je u svojoj knjizi Bloomsbury's
Pro
phet ( 1 9 8 6 ) pokazao Tom Regan [Tom R e g a n ] , grupa iz Blumzberija - Virdinija Vulf [Virginia W o o l f ] , Liton Streji [Lytton
Strachey], D. M . Kejnz Q. M . Keynes] i drugi - videla je u
M u r o v i m Principia Ethica filozofiju k o j a je isticala oslobaa
nje pojedinca i odbacivanje ivota koji se vodi prema pravili
ma konvencionalnog morala. Osim na ove pisce, M u r je uticao
i na t a k o istaknute filozofe kao to su bili D o n T. Vizdom, O.

D. E. M U R :

TONA

CIGALA

123

K. B o u s m a , Rasel, Vitgentajn, M a l k o l m i mnotvo drugih

mlaih mislilaca, od kojih mnogi i danas piu. Rasel je, na pri
mer, pod uticajem Murovih argumenata naposletku odbacio
duboku privrenost idealizmu. K a o to tvrdi u knjizi My
losophical

Development,

Phi

O n je [Mur] predvodio pobunu, a

ja sam sledio, s oseajem o s l o b o e n j a " .

N a j b o l j i opisi M u r o v o g ivota (za razliku od komentara
njegovih filozofskih gledita) mogu se nai u njegovoj divnoj
autobiografiji u The Philosophy

of G. E. Moore

onard Vulfovoj [Leonard Woolf] knjizi Sowing

M o n k o v o j studiji Ludwig

Wittgenstein:

( 1 9 6 8 ) , u Le
( 1 9 5 0 ) i u Rej

The Duty

of

Genius

( 1 9 9 0 ) . U svojoj autobiografiji M u r opisuje ake dane, svoju

porodinu sredinu i intelektualno vrenje s kojim se kao student
sreo u Kembridu. Njegova miljenja o Raselu (Izvesno je da
je na mene uticao vie od bilo kog drugog f i l o z o f a " ) , Frenku
Remziju, Henri Sidviku [Henry Sidgwick], Dejmsu Vardu
[James W a r d ] , D. M . E. M e k t a g a r t u , Henri Deksonu [Henry
J a c k s o n ] , Brodu, Stautu i Vitgentajnu zanimljivo su tivo. O
Vitgentajnu on kae:
Kad sam ga upoznao, ubrzo sam osetio da je kao filozof
mnogo pametniji od mene, i ne samo pametniji, ve i
mnogo dublji i s mnogo boljim uvidom u vrstu istraiva
nja koja je stvarno vana i najvrednija da se njome bavi
mo, kao i u najbolje metode bavljenja takvim istraiva
njima... U kojoj meri je on uticao na ono to sam pisao,
to ne mogu da kaem, ali je stvarno uinio da budem ve
oma nepoverljiv u pogledu mnogih stvari koje bih, da ni
je bilo njega, bio sklon da pozitivno zastupam. Naveo me
je da mislim da ono to je potrebno za reenje filozofskih
problema koji su me zbunjivali jeste metod kojim se on
sam uspeno sluio, ali koji ja nikada nisam mogao da
shvatim dovoljno jasno da bih ga i sam koristio.

(1968:33)
M u r je prvi put sreo Vitgentajna 1 9 1 2 . kada je ovaj po
haao njegova predavanja i tokom sledee godine ga je veoma

124

EJVRUM

STROL

dobro upoznao. M u r u svojoj autobiografiji ne pominje da su

se on i Vitgentajn razili i da je taj razlaz trajao vie od petna
est godina. T o k o m tog perioda nisu imali nikakvih dodira. i
ni se da je krivica bila do Vitgentajna. Ova epizoda je izneta
u M o n k o v o j knjizi Wittgenstein
( 1 9 9 0 : 1 0 3 ) . Vitgentajn je
1 9 1 4 . godine pisao M u r u iz Norveke, pitajui ga da li bi ru
kopis na kojem je tada radio m o g a o da poslui kao njegov di
plomski rad. M u r se raspitao i Vitgentajnov tutor iz Triniti
koleda mu je rekao da rad ne bi bio prihvatljiv u svom tada
njem obliku. Poto je to saznao, Vitgentajn je uputio M u r u
sledee pismo:
Dragi M u r ,
Vae pismo me je ozlojedilo. Kada

sam pisao

nisam

stoga mislim da

obraao

panju

na propise,

Logik

bi bilo pravedno da mi date diplomu ne o b r a a j u i

ni vi panju na njih! to se tie Predgovora i fusno
ta: mislim da e moji ispitivai lako videti koliko
sam prepisao od Bozankea [Bernard Bosanquet]

a k o nisam vredan da zbog mene uinite izuzetak ak

ni u nekakvim

G L U P A V I M pojedinostima

tada m o

ete da me o d m a h poaljete D O A V O L A , a a k o je
sam

vredan a vi ne uinite izuzetak tada - B o g a mi

- vi moete da idete do avola. Cela stvar je isuvie

glupa i gnusna da bih i dalje o tome pisao zato -

M u r a je ova poslanica veoma uvredila i prekinuo je sva

ki odnos sa Vitgentajnom sve dok se Vitgentajn nije vratio u
Kembrid k a o doktorand 1 9 2 9 . Uprkos svojoj ozlojeenosti
na Vitgentajna, M u r je prihvatio da bude lan komisije za di
sertaciju, a on i Rasel su odreeni za ispitivae. K a o svoju te
zu Vitgentajn je podneo Tractatus Logico-Philosopbicus,
ob
javljen sedam godina ranije. U svom referatu M u r je napisao:
M o j e je lino miljenje da je teza g. Vitgentajna delo genija;
ali, bilo k a k o bilo, ona sigurno sasvim zadovoljava standarde
koji se zahtevaju za stepen doktora filozofije u Kembridu." U
autobiografiji M u r pie da je, kad je odlazio u penziju sa me-

D. E. M U R :

TONA

CIGALA

125

sta profesora, bio z a d o v o l j a n " time to je Vitgentajn njegov

naslednik.
K a o kolege u Kembridu, Rasel i M u r ne samo da su ima
li karijere koje su se preklapale ve je i svaki vrio veliki uticaj
na misao onog drugog. M u r je opirno pisao o teoriji deskrip
cija i o Raselovim epistemolokim gleditima (npr. u Four
Forms of Scepticism"). Rasel j e , sa svoje strane, komentarisao
M u r o v rad i njegov uticaj na svoj vlastiti. J o 1 8 9 8 . on kae:
Poeo sam da ne verujem u [F. H.] Bredlijeve argumente pro
tiv relacija, i da sumnjam u logiku osnovu monizma. Nije mi
se sviala subjektivnost 'transcendentalne estetike'. Ali ovi m o
tivi bi delovali sporije no to jesu da nije bilo uticaja D. E.
Mura".
U svojoj divnoj skici M u r a iznetoj u knjizi Sowing,

Leo

nard Vulf opisuje onu vrstu rasprava koje su izmeu sebe vo

dili Rasel i M u r kao i to zato je M u r esto veoma uticao na
Rasela. Radi se o 1 9 0 2 . godini, M u r u je dvadeset devet a R a selu trideset godina:
Rasel je imao obiaj da p o n e k a d navraa kod M u r a da bi
s njim raspravljao o n e k o m tekom problemu koji ga je
muio. Suprotnost izmeu ova dva oveka i dva duha bi
la je zapanjujua i fascinantna. Rasel je i m a o bri um od
ma koga meni poznatog o v e k a ; poput najveih ahista
on u magnovenju vidi est poteza dalje no obian igra a
potez dalje od bilo k o g drugog velemajstora. M a k a k o
ozbiljan bio, njegov razgovor blista od duhovitosti a ne
ka vrsta obeenjakog humora svetluca u njegovim misli
m a . K a o i u sluaju veine drugih ljudi koji imaju ovu vr
stu duhovne briljantnosti, u n e k o m argumentu bi sporiji
i ogranieniji protivnik m o g a o nemilosrdno da pokae
k a k o Rasel nije uvek potpuno savestan kad koristi svoju
n a d m o n u vetinu baratanja orujem. M u r je bio upravo
Raselova suprotnost, i sluati raspravu izmeu njih dvo
jice bilo je nalik posmatranju trke zeca i k o r n j a e . Veo
ma esto bi pobedila kornjaa - i zato je, n a r a v n o , Rasel
mislio da je M u r toliko d u b o k o uticao na njega i zato je

126

EJVRUM

STROL

esto navraao kod Mura da bi raspravljao o tekim pro

blemima.
(str. 134)
Zanimljiva je Vulfova ocena ova dva mona uma. Rasel
radi lako i briljantno. Ali Mur, prema Vulfovom miljenju, ima
potpuno drugi red veliine:
Mislim... da je Dord Mur bio veliki ovek, jedini veli
ki ovek koga sam sreo ili upoznao u obinom, stvarnom
svetu. U njemu je bilo neega to se moe, mislim, isprav
no nazvati veliinom, neka kombinacija duha i karakte
ra i ponaanja, misli i oseanja koji su ga inili kvalitativ
no razliitim od bilo koje druge osobe koju sam ikada
poznavao. To prepoznajem samo kod jednog ili dvojice
od mnogih slavnih ljudi koje nas Eklezijastikus i drugi
pozivaju da veliamo iz ovog ili onog razloga.
9

(str. 150)

M u r o v a r a n a filozofija
Sto se tie filozofije, 1 9 0 3 . je bila jedna od prelomnih godina
dvadesetog veka. Te godine su objavljeni Murovi Principia
i The Refutation of Idealism", kao i Raselovi The
of Mathematics.

Ethica
Principles

Ta tri dela, koja su se bavila razliitim obla

stima, izvrila su revoluciju u filozofiji dvadestog veka. Raselova je knjiga bila njegova prva velika studija o temeljima ma
tematike i zapoela je proces istraivanja k o j a su dovela do
Principia

Mathematica

i do razvoja simbolike logike. Poto

smo ve raspravljali o Raselovim postignuima u ovoj oblasti-,

posvetiemo panju M u r u . Usredsrediemo se na njegove epi
stemoloke spise. Ovi su bili usmereni na dva problema: od-

Ecclesiasticus - Knjiga mudrosti Isusa Siraha, jedno od deutoreokanonskih dela Svetog pisma - prim. prev.
9

D. E. M U R : T O N A

CIGALA

| 127 |

branu izvesnosti preko pozivanja na zdrav razum i odbranu

jednog oblika realizma u teoriji percepcije koji je poivao na
teoriji ulnih datosti. Ali da bismo pripremili pozornicu, poi
emo od Murovih velikih ostvarenja iz 1 9 0 3 , poinjui sa
Principia
Ethica.

Etika
U sinoptikom opisu istorije moralne filozofije u dvade
setom veku, Toward Fin de Siede Ethics" koji se pojavio u
Philosophical
Rewiev
1 9 9 2 , koautori Stiven Derval [Stephen
Darwall], Alan Gibard [Allan Gibbard] i Piter Reilton [Peter R a ilton] kau: asopis Philosophical
Rewiev je star itav vek, a
toliko je - skoro - star i izvestan spor u moralnoj filozofiji, spor
koji je zapoeo sa D. E. M u r o v o m Principia Ethica. O b a stogodinjaka su i dalje puna ivota" (str. 1 1 5 ) .
Ovi autori s pravom vide M u r a k a o nekoga k o je imao
sredinji znaaj u etici dvadesetog veka. M u r je branio gledite,
koje se danas naziva moralnim r e a l i z m o m " , iji je najslavniji
klasini predstavnik bio Platon. To je uenje da moralni sudo
vi mogu da budu istiniti ili lani. Prema ovom gleditu, svet sa
dri injenice razliitih vrsta, od kojih su neke m o r a l n e " , i
kad moralni iskazi njima odgovaraju, oni su istiniti. Ali brane
i ovu tezu, M u r je razvio razoran argument protiv svakog ob
lika redukcionizma u etici. Ovaj argument je nazvao naturalistikom g r e k o m " . Greka se sastoji u pokuaju da se prui
definicija jednog moralnog p o j m a , pojma dobra, pomou ne
moralnih termina - to jest, u definisanju dobra pomou poj
mova sree, ili elje, ili zadovoljstva, i tome slino. Prema M u
ru, svaka e istinita naturalistika" propozicija o prirodi do
bra, kao to je zadovoljstvo je d o b r o " , biti sintetika. Stoga
se uvek moe zamisliti sluaj kada neto jeste zadovoljstvo ali
nije d o b r o ; prema tome, ova dva p o j m a ne znae istu stvar.
Ova analiza vai za svako naturalistiko svojstvo, k a o to su

128

EJVRUM

STROL

preferencija, korisnost i slino. T a k o argument pokazuje da je

dobro jednostavno svojstvo i stoga nedefinljivo. To znai da
nije mogu nikakav redukcionistiki (ili nauan) opis dobra.
Ovde, dakle, imamo primer toga k a k o filozofija moe da do
vede do injenikih otkria o svetu koja su nenauna po svojoj
prirodi. U tome je jedna od najvanijih razlika izmeu M u r a i
pozitivista.
Ovo gledite je pokrenulo ogromnu literaturu, i u prilog
i protiv M u r a . Logiki pozitivisti su izneli jednu od najznaaj
nijih kritika, najsnanije izloenu u estom poglavlju Ejerove
knjige Language,

Truth, and Logic.

Ejer smatra da moralni su

dovi nisu ni istiniti ni lani zato to nemaju kognitivno znae

nje. To su iskazi koji izraavaju emocije i oseanja, a govorni
ci ih koriste da bi sline emocije izazvali kod slualaca. O v o
gledite, koje je Ejer nazvao emotivistikom teorijom e t i k e " ,
bilo je iroko prihvaeno, posebno u istananom obliku koji
mu je dao Carls L. Stivenson [Charles L. Stevenson] u delu
Ethics and Language

( 1 9 4 5 ) . U raznim oblicima i danas je ivo,

zapravo, Alan Gibard, jedan od autora ranije pomenutog lan

ka u Philosophical

Rewiev,

istaknuti je zastupnik jednog u i

r o k o m smislu emotivistikog, nekognitivistikog gledita. M u r

je kasnije priznao da ove kritike imaju svoju snagu i tvrdio da
su njegovi prvobitni argumenti bili puni pogreaka. Ali svoja
gledita nikada nije u potpunosti odbacio. R e k a o je, duhovito,
u The Philosophy

of G. E. Moore

(Schilpp 1 9 6 8 : 5 4 5 ) , da je

sklon da prihvati emotivistiku teoriju etike, k a o i da je sklon

da je odbaci, i da ne zna emu je vie sklon.

Murov napad na idealizam

lanak iz 1 9 0 3 , The Refutation o f I d e a l i s m " , imao je
podjednako snaan uticaj. Pre no to se lanak pojavio, preovlaujui vid filozofije, i na kontinentu i u anglosaksonskom

D . E. M U R : T O N A

CIGALA

129

svetu, bio je idealizam. O n je imao mnoge oblike, neke

postkantovske, neke posthegelovske, a neke postbarklijevske,
ali svima je bila zajednika zamisao da je stvarnost u krajnjoj
liniji duhovne prirode. M e k t a g a r t , Bredli, T. H . Grin i Bozanket bili su istaknuti predstavnici idealistike tradicije u Engle
skoj krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka. M u r o vo pobijanje idealizma bilo je usmereno na takozvani subjek
tivni idealizam biskupa Barklija, uenje saeto izraeno formu
lom esse jeste percipi.

(Barklijeva formulacija je izuzetna, on

uvek koristi dve latinske rei tampane kurzivom povezane

reju jeste" tampane obino. Veoma je neobino to ne ko
risti latinsku re est".)

To gledite je znailo da je sve to je

opaeno zavisno od svesti. T a k o postojanje stolova, ljudi, pla

neta i tako dalje zavisi od toga to njih opaa neka svest. M u r
je mislio da je ova propozicija udovina" i izneo je itav niz
argumenata protiv nje. Glavni argument poiva na distinkciji
izmeu ina opaanja i opaenog objekta. in, tvrdi Mur, ja
sno zavisi od svesti, ali opaeni entitet (recimo, plava mrlja) ne
zavisi. N e m a nikakvog dobrog razloga da verujemo da posto
janje plave mrlje ima isti status kao i postojanje ina opaanja.
Z a p r a v o , smatra on, ima dobrih razloga da verujemo upravo
suprotno. K a o rezultat Murove kritike, barklijevski idealizam
je manje-vie iezao sa filozofske scene na Zapadu. Njega su
zamenili razni oblici realizma, uenja da postoje entiteti neza
visni od svesti. M u r ih je nazivao materijalnim" ili fizikim"
objektima. U svojim epistemolokim spisima dosledno je bra
nio jedan oblik ovog uenja.

M u r o v a kasnija filozofija
Poto je objavio Ethics

1 9 1 2 . M u r skoro da vie i nije pisao o

filozofiji morala. Objavio je kratak lanak 1 9 3 2 . Is Goodness

a Q u a l i t y ? " i dugu raspravu o etikoj teoriji (oko devedeset

130

EjVRUM

STROL

strana) u svom A Reply to M y Critics" u The Philosophy

of
G. E. Moore (Schilpp 1 9 6 8 ) . O s i m ovih dela, ostatak svoje ka
rijere posvetio je metafizici i epistemologiji. Stoga e ovo po
glavlje biti poseveeno tim problemima. K a o to sam ranije re
k a o , Murovi kasniji spisi se mogu podeliti na dve grupe teksto
va, koje su blisko povezane ali koje treba razdvajati radi lak
eg izlaganja. U prvu kategoriju spadaju spisi posveeni odbra
ni izvesnosti. Tu su Murovi protivnici bili skeptici, bilo umereni bilo radikalni, zato to su i jedni i drugi smatrali, mada iz
razliitih razloga, da su znanje i izvesnost nemogui. U drugu
kategoriju spadaju spisi posveeni odbrani realizma. Ovde su
njegovi protivnici bili idealisti. Idealizam, bilo subjektivistike,
bilo apsolutistike varijante, tvrdi da je osnovna g r a d a " real
nosti mentalne prirode. O n stoga porie da ima ikakvih fizi
kih ili materijalnih objekata ako se za takve objekte pretposta
vlja da su sastavljeni od ne-duhovne grade. Prema ovom gledi
tu, objekti, za koje se ini da su materijalni, kao to su kame
nje i stolice, shvataju se kao sainjeni od ulnih datosti. Prema
tome, idealizam tvrdi da nijedan od objekata s kojima ljudi je
su ili mogu biti upoznati nije nezavisan od svesti.
Realizam, nasuprot tome, smatra da postoje objekti ne
zavisni od svesti. Realizam je stoga metafiziko gledite. O n
tvrdi da svet sadri sastavne delove ije postojanje ni logiki ni
uzrono ne zavisi od bilo kog oblika saznanja ili opaanja. M e
tafiziki realizam, meutim, ima i epistemoloku komponentu,
koja se deli na dve glavne kategorije: neposredni (ili naivni) re
alizam i reprezentacioni (ili kauzalni) realizam. Metafiziki re
alizam i logiki i istorijski prethodi epistemolokom realizmu.
Metafiziar pokuava da opie temeljne sastavne delove sveta,
a epistemolog se zanima za to da li i k a k o ljudi mogu da po
stignu saznanje o tim sastavnim delovima.
D a ovo izrazimo na donekle razliit nain, moemo da
kaemo da epistemologija kao filozofski poduhvat razmatra
pitanja o mogunosti, prirodi i domaaju znanja koje ljudi
imaju o objektima nezavisnim od svesti. Tradicionalno se po-

D . E. M U R : T O N A

CIGALA

| 131 |

j a m nezavisnosti od svesti" u ovom kontekstu uzima k a o si

nonim za s p o l j a n j e " , i to su kljuni termini teorije saznanja.
Glavne razlike izmeu dva oblika epistemolokog realizma ne
poivaju na neslaganjima o postojanju naih unutarnjih" sta
nja - naih oseta, ideja i verovanja, poto se ini oiglednim da
ona postoje i da mi imamo neposredno znanje o njima - ve na
neslaganjima o postojanju spoljanjih o b j e k a t a " . Ovi imaju
razliit status. Nije oigledno da smo neposredno svesni njiho
vog postojanja na onaj nain na koji smo neposredno svesni na
ih mentalnih stanja, oseta i ideja. T a k o meu realistima posto
ji ogromna razlika u pogledu toga da li je znanje koje imamo o
spoljanjim objektima" neposredno ili steeno zakljuivanjem.
U M u r o v o doba (za razliku od dananjih teorija kognitiv
nih nauka) takvi posrednici su se nazivali sensa" ili ulne da
t o s t i " . Sta su tano ulne datosti i k a k o funkcioniu, bio je glav
ni predmet teorije percepcije u prve tri decenije dvadesetog ve
ka. Branioci neposrednog realizma slagali su se da postoje neu
obiajena vizuelna iskustva, poput iluzija, halucinacija i privi
enja, i da u takvim sluajevima ono to vidimo ne mogu biti
stvarno postojei entiteti. Ali realisti smatraju da u normalnim
sluajevima" opaanja nisu prisutne nikakve slike, ulne dato
sti ni bilo kakva vrsta vizuelnih posrednika. M i prosto nepo
sredno vidimo fizike objekte. Reprezentacioni realisti dokazu
ju da su takvi posrednici uvek prisutni. Iznet je itav niz argu
menata, od kojih su neki zasnovani na nauci optike, da bi se po
dralo ovo gledite. Neki od argumenata se pozivaju na uzro
ne nizove dogaaja koji poinju kad se svetlost odbija od nekog
objekta i najzad stie do ovekovog ula vida. Tipian argu
ment ove vrste tvrdi da ne moemo sada neposredno da vidimo
neku zvezdu jer su svetlosti potrebne godine da stigne do Z e
mlje a za to vreme je zvezda mogla i da prestane da postoji.
O v o stanovite podravaju i drugi argumenti, kao to su argu
ment na osnovu sintetike nekompatibilnosti i argument na
osnovu iluzije. Ti argumenti pokuavaju da dokau da nikada
ne vidimo neposredno povrinu nijednog fizikog objekta.

132

EJVRUM

STROL

Evo kratke formulacije argumenta na osnovu sintetike

nekompatibilnosti. Pretpostavimo da posmatramo novi.
Z n a m o da je nainjen od b a k r a i da, prema tome, ima izvesna
stvarna svojstva, na primer, izvesnu veliinu, teinu i oblik. Takode znamo da se, osim ukoliko se ne dogaa neto veoma
neobino, veliina, teina i oblik novia ne menjaju dok ga
gledamo. Posebno, njegov oblik normalno ostaje priblino
kruan dok ga posmatramo. Novi ima dve povrine, gornju
i donju, razdvojene ivicom. D o k novi gledamo odozgo, nje
gova gornja povrina izgleda kruna. Ali dok se udaljavamo
od njega, ono to u izvesnom trenutku postoji u naem vizuelnom polju nije kruno ve eliptino. M u r kae da u tom tre
nutku mi neposredno vidimo neko eliptino X , i on to naziva
ulnom d a t o u " . Ali poto je povrina novia kruna a ono
to neposredno vidimo eliptino, sledi da o n o to neposredno
vidimo ne moe biti povrina novia. T o sledi iz premise da
isti objekat ne moe biti istovremeno i kruan i eliptian. Ar
gument dobij a ime od nekompatibilnosti prvobitne krune sli
ke i eliptine slike. Ovaj argument nam skree panju na jed
nu od najzagonetnijih odlika opaanja: na udnu stvar da se i
ni kao da eliptina ulna datost tano odgovara krunoj povr
ini novia. N e m a nikakvog preklapanja i novi se ne projektuje iza eliptine ulne datosti. Gde je, dakle, ulna datost,
ako nije tano tamo gde je povrina novia? To je sr teko
e. Uoptenije reeno, argument pokuava da pokae kako je
opaanje bilo kog fizikog objekta uvek
posredno.
U istoriji savremene epistemologije M u r je veoma neobi
an bar u dva pogleda. Prvo, on smatra da postoji distinkcija
izmeu spoljanjeg o b j e k t a " i fizikog o b j e k t a " . Kad kae
da je neto spoljanje, on ima na umu da o n o postoji izvan sva
ke ljudske svesti. Fiziki objekti, poput stolica i stena, spoljanji su u o v o m smislu. Ali bolovi ivotinja postoje izvan ljud
skih svesti i stoga su spoljanji" a ipak poput svih bolova ni
su fiziki objekti. Prema tome se ova dva p o j m a moraju razli
kovati. Vei deo filozofske tradicije ih je poistoveivao, kao to

D. E. M U R : T O N A

CIGALA

| 133 |

sam malopre spomenuo, tako da M u r o v pristup odstupa od te

tradicije. Drugo, on ne smatra da su ulne datosti uvek mental
ni entiteti. M a d a je dosledno dokazivao da postoje ulne dato
sti, on se razlikovao od svojih savremenika, H . H. Prajsa, R a sela, Broda i Ejera, time to je odbijao da ih definie kao men
talna stanja. Razlog je bilo to to je M u r u poetku pokuavao
da brani teoriju neposrednog opaanja. To je inio razmatraju
i mogunost da kad gledamo neki neproziran fiziki objekat,
recimo jabuku, neposredno vidimo neto (ulnu datost) ali da
je to upravo deo povrine objekta okrenut prema nama. Deo
povrine je dakle i fiziki entitet i istovremeno ulna datost.
T a k o , mada ne vidimo ceo objekat, ipak vidimo (bar delimino) sam objekat. K a o metafiziki realista, M u r je verovao
u nezavisno postojanje fizikih o b j e k a t a , a kao potencijalni na
ivni realista eleo je da ustanovi da neposredno vidimo fizike
objekte. Ali je takode zastupao i tree gledite, naime, da u sva
k o m inu opaanja neposredno vidimo ulnu datost. Ova dva
poslednja gledita ine se na prvi pogled nekompatibilnim po
to niko nikada nije smatrao da su ulne datosti i fiziki objek
ti identini. Ali M u r je pokuavao da ih poistoveti uz pomo
dovitljive sugestije da je ulna datost deo povrine opaenog
objekta. T a k o postoji smisao u kojem se plauzibilno moe rei
da neposredno vidimo ulnu datost i neki deo fizikog objek
ta. U lanku A Defense of C o m m o n S e n s e " , objavljenom
1 9 2 5 , M u r je bio prisiljen da prizna da ova poslednja dva gle
dita ne mogu da stoje jedno pored drugog. Ni u tom ogledu
ni u svom poslednjem lanku, Visual S e n s e - D a t a " , objavlje
n o m 1 9 5 7 , nije bio u stanju da prui odgovor na argument na
osnovu sintetike nekompatibilnosti, te je zakljuio da mora
biti taan neki oblik reprezentacionog realizma.
K a d se jednom obaveemo na postojanje ulnih datosti,
javlja se itav niz epistemolokih problema, od kojih je najslav
niji problem naeg znanja o spoljanjem svetu. Svaki epistemolog od Dekarta preko M u r a do dananjih filozofa hvatao se u
kotac s ovim pitanjem. U Skeptical
Essays ( 1 9 8 1 ) Benson

134

EJVRUM

STROL

Mejts iznosi jasnu formulaciju ovog problema: U krajnjoj li

niji jedina osnova koju mogu da imam za tvrdnju da znam da
postoji neto drugo osim mojih sopstvenih opaaja jeste sama
priroda tih opaaja. Ali oni bi mogli da budu upravo isti ona
kvi kakvi jesu ak i da ne postoji nita drugo. Ergo, n e m a m nikave osnove za pomenute tvrdnje da z n a m " (str. 1 0 4 ) .
Iz Mejtsovog je opisa lako videti da dva zloduha-blizanca, koje je M u r neumorno pokuavao da odagna - idealizam i
skepticizam - predstavljaju opravdane reakcije na problem na
eg znanja o spoljanjem svetu. A k o se smatra da su nai sopstveni opaaji jedina evidencija koju i m a m o o postojanju bilo
ega, tada je odatle mali korak do idealizma. M i smo svesni
naih vlastitih ideja; pretpostavljeni fiziki objekti poput stolo
va i stolica nisu nita drugo do svenjevi ulnih utisaka. Prema
tome, nikada nemamo opravdanja za verovanje da postoje bi
lo kakvi noumenalni entiteti. To je zakljuak do koga je doao
biskup Barkli. Ili, moe se rei da, poto nikada ne izlazimo
van kruga naih sopstvenih opaaja, i m a m o opravdanja da
sumnjamo da postoji bilo ta spoljanje" u odnosu na nae
opaaje. T a k o dolazimo do Hjumovog radikalnog oblika skep
ticizma, koji je u etvrtom delu Hjumovog Treatise izloen pod
naslovom O skepticizmu u pogledu u l a " . M u r nije mogao
da prihvati nikakav idealizam ni skepticizam. Z a d a t a k koji je
sebi postavljao t o k o m cele svoje karijere bio je odbrana reali
zma koja bi u isti mah izbegla ovu dvostruku opasnost. Dva od
njegova etiri slavna kasna ogleda, C e r t a i n t y " i Four Forms
of Skepticism", po prvi put objavljena 1 9 4 2 . i 1 9 4 4 , u potpu
nosti su posveeni napadima na skepticizam. Trei ogled,
Proof o f an External W o r l d " , objavljen 1 9 3 9 , suoava se s
idealizmom i iznosi dokaz da postoje materijalni objekti. To je
jedan od lanaka o kojima se u filozofiji dvadesetog veka naj
vie raspravljalo. Vitgentajn mu je posvetio vie od polovine
svog dela On Certainty.
etvrti ogled, A Defense of Common
Sense", objavljen 1 9 2 5 , raspravlja i o skepticizmu i o idealiz
mu. O n se bavi p o j m o m analize i teorijom ulnih datosti. To je

D. E. M U R :

TONA

CIGALA

| 135 j

veoma sloena studija, k o j a ove etiri teme povezuje na jedan

sloen nain. Poto se skoro svi slau da je to M u r o v najbolji
lanak, posvetiu mu ostatak ovog poglavlja.

Odbrana zdravog r a z u m a "

Imajui u vidu sloenost ovog lanka, verovatno bi bilo dobro
da prvo iznesemo njegov saeti rezime, t a k o da italac moe
lake da razume podrobnu raspravu o njegovom prvom delu
koja sledi. Brojevi strana odnose se na M u r o v e
Papers

Philosophical

( 1 9 5 9 ) . lanak je podeljen na pet delova. U prvom de

lu, M u r napada skepticizam i idealizam. U pogledu prvog on

dokazuje da i on i mnogi drugi ljudi znaju ne samo da su b r o j
ne propozicije istinite ve i da je izvesno da su istinite. M u r
navodi primere takvih propozcija k o j e opisuje k a o oigled
ne t r u i z m e " . N j e g o v a je poenta da svako moe da vidi da su
one istinite i da mnoge osobe znaju da su istinite. Poto skep
tik porie da ljudi mogu postii znanje i izvesnost, skeptici
zam se dakle mora odbaciti. Usput pada i idealizam poto
mnogi od ovih truizama impliciraju postojanje materijalnih
(fizikih) o b j e k a t a k a o i stvarnost prostora i vremena. Kad
M u r iznosi ove truizme, cilj mu je da opie o n o to naziva
zdravorazumskim pogledom na svet". Osnovni cilj ogleda je
odbrana zdravorazumskog gledita od uenja, kakva su ideali
zam i skepticizam, koja su mu oprena. M u r zastupa stanovite
da je zdravorazumsko gledite u potpunosti istinito i da svako
uenje nesaglasno s njim moe da se u potpunosti odbaci.
U drugom delu lanka, M u r tvrdi da nema nikakvog do
brog razloga da se pretpostavi k a k o je svaka fizika injenica
bilo logiki bilo uzrono zavisna od neke mentalne injenice.
O n iznosi razliite definicije fizikog", m e n t a l n o g " , inje
n i c e " , logiki zavisnog" i uzrono zavisnog" (str. 4 5 - 5 1 ) .
Ovaj deo je u potpunosti posveen pobijanju idealizma i u t o m

136

EJVRUM

STROL

pravcu proiruje argumente iz prvog dela. U treem delu, M u r

dokazuje k a k o nema nikakvih dobrih razloga da se pretposta
vi da je Bog stvorio sve materijalne stvari. M u r isto t a k o sma
tra i da nema dobrog razloga da se pretpostavi da postoji Bog
ili da emo nastaviti da p o s t o j i m o i da budemo svesni i posle
smrti naih tela. Ovde M u r o v glavni cilj nije da dovede u pita
nje istinitost pa ak ni smislenost religioznih naela ve jedno
stavno da dokae da nijedna religijska propozicija nije deo
zdravorazumskog pogleda na svet, to e rei, da nije oigledan
truizam. etvrti deo je zamren i teko ga je saeti. M u r povla
i razliku izmeu propozicija koje zna sa izvesnou (kakve su
propozicije iz prvog dela) i onoga to naziva njihovom isprav
nom a n a l i z o m " . O n ne objanjava ta podrazumeva pod ana
l i z o m " . K a k o te propozicije treba analizirati zavisi od toga ka
ko treba analizirati propozicije jednostavnijeg tipa (str. 5 3 ) .
T a k o analiza iskaza Materijalni objekti p o s t o j e " zavisi od
analize iskaza Vidim r u k u " a ova od analize jo jednostavni
je propozicije, O v o je r u k a " , i najzad od analize iskaza Ja
opaam o v o " . Analiza ovih jednostavnijih propozicija, tvrdi
Mur, veoma je teka, ali izvesne su dve stvari: ove propozicije
se uvek odnose na ulnu datost, a o n o to znam ili prosuujem
da je istina nije to da sama ulna datost jeste ruka, pas, sunce
i tome slino. O n tako povlai distinkciju izmeu celog fizi
kog o b j e k t a , k a o to je ruka, i ulne datosti. Osnova ove di
stinkcije jeste to da nikada neposredno
ne opaamo celu ruku
(tj. mi ne vidimo istovremeno njenu prednju i njenu zadnju
stranu k a o ni njenu unutranjost te stoga ne vidimo
neposred
no celu ruku). Stoga kad kaemo da vidimo ruku, u to je uklju
eno i zakljuivanje. Ali u svakom veridikom inu opaanja
postoji neki objekat u naem vizuelnom polju, i njega vidimo
neposredno. T o je ono to Mur podrazumeva pod ulnom datou. O n na str. 5 4 daje sloeno objanjenje toga kako da
identifikujemo ulnu datost kad gledamo vlastitu ruku. Uz tu
definiciju, on tvrdi da je izvesno da on ne opaa
neposredno
svoju (celu) ruku (str. 5 5 ) ve da neposredno opaa neto to

D. E. M U R : T O N A

CIGALA

| 137

je s n j o m povezano, a to je, naravno, ulna datost. O n tvrdi da

nijedan filozof nije pruio ispravan opis odnosa izmeu nepo
sredno opaenog entiteta (tj. ulne datosti) i odgovarajueg fi
zikog objekta. Ovakav opis bi predstavljao analizu propozici
je ovo je r u k a " .
M u r veruje da postoje samo tri mogua shvatanja ovog
odnosa. To su neposredni realizam, uenje da je ulna datost
identina s delom povrine fizikog objekta; reprezentacioni
realizam, teza da se ulna datost razlikuje od bilo kog dela po
vrine fizikog objekta ali da ga reprezentuje; i fenomenalizam,
uenje da je fiziki objekat prosto skup aktualnih i mogunih
ulnih datosti. M u r nalazi da se mogu izneti temeljne primedbe svim trima gleditima ali da on nije u stanju da se opredeli
ni za jedno od njih.
Peti deo M u r zakljuuje iskazom da ne gaji nikakve sum
nje u pogledu istinitosti

propozicija k a o to su ovo je r u k a "

ili ovo je stolica" ali da ima najozbiljnije s u m n j e " u pogle

du njihove ispravne analize. M n o g i filozofi, nagovetava Mur,
pretpostavljali su da ima malo ili da nema nikakvih sumnji u
pogledu ispravne analize tih propozicija, kao i da su mnogi
smatrali da te propozicije nisu istinite. Ova su stanovita, ka
e, upravo suprotna njegovom.
Z a t o to se uopte uzev prvi deo lanka smatra najzna
ajnijim odeljkom ogleda, usredsrediu se na njega. Ali posle
toga u rei nekoliko rei o pojmu analize koji igra toliko ve
liku ulogu u etvrtom delu i uopte u analitikoj filozofiji dva
desetog veka.

Prvi deo
M u r o v lanak Defense of C o m m o n Sense" eksplodirao
je na filozofskoj sceni a najvei deo njegove udarne moi dola
zi iz prvog dela. Ogled poinje prilino bezazleno. M u r kae:

138

EJVRUM

STROL

U onome to sledi, p o k u a o sam prosto da izloim, jednu po

jednu, neke od vanih t a a k a u kojima se moje filozofsko sta
novite razlikuje od stanovita k o j a su zauzumali neki drugi fi
lozofi" (str. 3 2 ) .
Posle ovog skromnog p o e t k a , M u r kae da e prvo izneti dugaak spisak propozicija, koje je oznaio sa ( 1 ) , za svaku
od kojih on sa izvesnou

zna da je istinita,

a zatim dodaje da

e p o t o m tvrditi jednu jedinu propoziciju, oznaenu sa ( 2 ) , za

koju takode sa izvesnou zna da je istinita. O n sve propozici
je pod (1) i propoziciju (2) karakterie kao oigledne trui
zme".
M u r veliki spisak propozicija iz (1) deli u dve kategorije.
Nazovimo ih A i B. Razlika izmeu ove dve grupe propozicija
je u tome to se veina propozicija iz A odnosi na njegovo tel o " , dok se veina propozicija iz B odnosi na njegov duh (sops t v o ) " . Evo primera propozicija iz A:
Sada postoji ivo ljudsko telo, koje je moje

telo. O v o te-

lo je r o e n o u izvesnom trenutku u prolosti, i otada je

neprekidno p o s t o j a l o , mada ne bez pretrpljenih p r a m e
na; na primer, kad se rodilo i n e k o vreme posle toga, bi
lo je m n o g o manje no to je sada. O d k a d je r o e n o , bilo
je u dodiru s povrinom zemlje ili ne isuvie udaljeno od
nje... a, u s v a k o m trenutku od njegovog r o e n j a , posto
jala su i b r o j n a druga iva ljudska bia. ...Ali i zemlja je
p o s t o j a l a mnoge godine pre no to se m o j e telo rodilo, i
mnogih od tih godina, veliki broj ljudskih tela j e , u sva
k o m trenutku, ivelo na njoj; a mnoga od tih tela su umr
la i prestala da postoje pre no to sam ja r o d e n .
(str. 3 3 )

Evo nekih primera propozicija iz B :

J a s a m ljudsko bie, i imao sam, u razliitim trenucima
od k a k o je m o j e telo roeno, mnoga razliita iskustva,
svake od m n o g i h razliitih vrsta iskustava, npr. esto sam
o p a a o i svoje vlastito telo i druge stvari k o j e obrazuju
deo njegove o k o l i n e , ukljuujui i druga ljudska tela.

D . E. M U R :

TONA

CIGALA

| 139

...Imao sam oekivanja u pogledu budunosti, i mnoga

druga verovanja, i istinita i lana; mislio sam o imaginar
nim stvarima i o s o b a m a i d o g a a j i m a , u iju stvarnost
nisam verovao; i m a o sam snove; a imao sam i oseanja
mnogih drugih vrsta.

(str. 33-34)
Nasuprot dugakom spisku tvrenja iz ( 1 ) , (2) se sastoje
od jedne jedine propozicije. M u r je izlae u 1 7 6 rei. J a u je
pojednostaviti. U sutini, (2) je propozicija da je svako od
n a s " esto s obzirom na samog sebe znao propozicije o svom
vlastitom telu i sopstvu k o j e odgovaraju svakom tvrenju iz
(1) za koje je M u r tvrdio da ga zna o sebi. To jest, (2) tvrdi da
svako od nas zna da ima telo, zna da je njegovo telo bilo ne
kada manje no to je sada, da svako od nas zna da je imao
mnoga iskustva, kao to su snovi i tako dalje. M u r za (2) kae
da je oigledan truizam, i takoe tvrdi da on, Mur, sa izvesno
u zna da je (2) istinito. O n dakle kae da sa izvesnou zna
da su drugi ljudi s izvesnou znali propozicije o sebi koje su
analogne propozicijama iz (1). Propozicija (2) je klju argu
menta protiv idealizma i skepticizma koji p o t o m sledi u prvom
delu lanka. O n a izraava ono to M u r podrazumeva pod
zdravorazumskim pogledom na svet. O n smatra da postoji za
jedniki
fond znanja koja dele mnogi ljudi. Praktino svako
zna da zemlja postoji, da je veoma stara, da su druga ljudska
bia ivela i umrla t o k o m ivota svakog od nas, i da je svako
od nas imao razliite vrste psiholokih iskustava, koja su sli
na onima koja su imali drugi ljudi. Argumenti protiv idealizma
i skepticizma sastoje se od implikacija koje M u r izvodi iz inje
nice da postoji ovakvo zdravorazumsko gledite. Smelost i sna
ga ovih zakljuaka uzdrmali su filozofski svet.
M u r o v e argumente moemo da podelimo na one koji po
bijaju idealizam i one koji pobijaju skepticizam. Uopteno go
vorei, M u r e tvrditi da je idealizam laan ali da nije samoprotivrean a da je skepticizam samoprotivrean. Pre no to iz
nese argumente, M u r opisuje dve odlike zdravorazumskog gle-

140

EJVRUM

STROL

dita. Prvo, on kae da su sve propozicije iz (1) kao i propozi

cija (2) u potpunosti

istinite. O n ovde osporava apsolutni ide

alizam, gledite da moe da postoji samo jedna propozicija k o

ja je u potpunosti istinita i k o j a se odnosi samo na Apsolut, celokupnost svega to postoji. Z a idealiste svaka pojedina pro
pozicija, na primer, propozicija da je ova olovka zelena, jeste
samo delimino istinita zato to je logiki povezana s bezbroj
nim drugim propozicijama, k a o to su propozicije da ova olov
ka nije bela, i da nije plava i tako dalje. Stoga je ukupan skup
svojstava koja definiu olovku neiscrpan, te prema t o m e , ni
jedno pojedinano tvrenje o olovci ne moe da bude u potpu
nosti istinito. M u r prihvata da neko dato tvrenje moe da bu
de delimino istinito, ali tvrdi da svaka od propozicija koje je
naveo jeste u potpunosti istinita. Z a m i s a o da ima potpunih
istina o pojedinanim injenicama jeste zamisao koje se drao
mnogih godina. K a o to smo videli, ona je uticala na Raselovu
filozofiju logikog atomizma. Prema t o m e , M u r e termin
istinito" koristiti na takav nain da, a k o je neko tvrenje sa
mo delimino istinito, ono nije istinito" u njegovom smislu.
To je znaajna teza zato to M u r smatra da zdravorazumski
pogled na svet jeste istinit te da, prema t o m e , bilo koja propo
zicija koja s njim nije saglasna, makar i bila delimino istinita,
stoga nije istinita.
Drugo, M u r tvrdi da u propozicijama iz (1) i u propozi
ciji (2), on rei upotrebljava u njihovom uobiajenom znae
nju. O v o je jedno od mesta na kojima M u r zastupa pristup
zbog kojeg je nazvan filozofom obinog j e z i k a " . A onda do
lazi ok, prvi od mnogih. Jedna od stvari k o j a najvie uznemirava obian svet u razgovoru s filozofom jeste kad ga uju ka
ko govori, Sve zavisi od toga ta podrazumevate pod vaim
r e c i m a " . K a d obina osoba postavi jednostavno pitanje, na
primer, D a li jo uvek ivite u K a l i f o r n i j i ? " , verovatno e filozofov odgovor biti: Pa, sve zavisi od toga ta podrazumeva
te pod 'jo uvek', 'iveti' ili ' u ' . " Ova vrsta izmotavanja izbe-

D. E. M U R : T O N A

CIGALA

141

zumljivala je M u r a . U jednoj od najrazornijih kritika izreenih

o filozofskoj praksi u istoriji zapadne filozofije, on grmi:
U ovome to sam upravo rekao, pretpostavljao sam da
postoji neko znaenje koje je upravo ono uobiajeno ili
popularno znaenje izraza kao to su Zemlja je postoja
la tokom mnogih godina u prolosti". A to je, bojim se,
pretpostavka koju su neki filozofi spremni da ospore. i
ni se da oni misle da pitanje Da li verujete da je zemlja
postojala tokom mnogih godina u prolosti?" nije jedno
jednostavno pitanje, na koje treba odgovoriti prostim
Da" ili Ne" ili prostim Ne znam", ve da je to ona
vrsta pitanja na koja treba odgovoriti: Sve zavisi od to
ga ta podrazumevate pod 'zemlja' i 'postojala' i 'godi
na': ako podrazumevate to-i-to i to-i-to i to-i-to, onda ve
rujem; ali ako podrazumevate to-i-to i to-i-to i to-i-to, ili
to-i-to i to-i-to i to-i-to, onda ne verujem, ili bar mislim
da je to veoma sumnjivo". ini mi se da je ovo gledite
duboko pogreno koliko to ijedno gledite moe da bu
de. Izraz kao to je Zemlja je postojala mnogih godina
u prolosti" upravo je olienje nedvosmislenog izraza, i
je znaenje svi razumemo.
(str. 3 6 - 3 7 )
M o e m o shvatiti zato je lanak A Defense of C o m m o n
Sense" izazvao toliku uzbunu.
Posle ove optube M u r povlai razliku izmeu pitanja o
tome da li razumemo znaenje propozicije, kao to je propozi
cija zemlja je postojala mnogih godina u prolosti" za koju
kae da svi razumemo njeno znaenje, i pitanja: koja je njena
ispravna analiza? Z a ovo pitanje kae da je veoma teko pi
tanje i pitanje na koje, k a o to u ubrzo pokuati da pokaem,
niko ne zna o d g o v o r " . Pruiti analizu nekog izraza, smatra
Mur, potpuno je razliita stvar od toga da li razumemo taj iz
raz. O n kae da ne moemo ak ni da postavimo pitanje o to
me k a k o neka propozicija treba da bude analizirana ukoliko je
ne razumemo. O n dodaje im, prema tome, znamo da neka
osoba koja se slui nekim izrazom taj izraz koristi u njegovom

142

EJVRUM

STROL

uobiajenom znaenju, mi razumemo ta ona ima na u m u . " O

tome emo kasnije od M u r a uti jo toga.
Argument protiv idealizma izvlai odreene zakljuke iz
istinitosti propozicije (2). O v a propozicija, setiemo se, tvrdi
da mnogi ljudi znaju propozicije analogne onima u (1) za k o j e
M u r tvrdi da ih on zna. Poto idealista porie da ma koja po
jedinana propozicija moe da bude (u potpunosti) istinita, iz
tog gledita sledi, prema M u r u , da (2) nije istinito. Ali (2) go
vori o n a m a " . Prema t o m e , ako (2) nije istinito, tada se m i "
ne odnosi ni na ta, to znai da sada ne postoje nikakvi ljudi
niti su ikada postojali. Ako je tako, tada nijedan filozof nije ni
kada postojao, te, prema tome, niko nije mogao da smatra da
nijedna propozicija koja pripada zdravorazumskom gleditu ni
je istinita. M u r kae da je on sigurniji da su neki filozofi posto
jali no to je siguran u istinitost ove teorije. U stvari, on poziva
itaoca da razmotri koje je gledite verovatnije: gledite da su
drugi ljudi, ukljuujui i filozofe, postojali ili gledite da je ide
alizam istinit. M u r zakljuuje da se idealizam, poto protivrei
zdravorazumskom gleditu da su prostor i vreme stvarni i da
postoje spoljanji objekti i druga sopstva, moe odbaciti bez
ispitivanja njegovih posebnih argumenata u pojedinostima.
D a bismo osetili snagu M u r o v o g stila naveu kratak deo
prethodnog argumenta. M u r pie:
J e r kad g o v o r i m o filozofima" i m a m na u m u , naravno
( k a o i svi m i ) , iskljuivo filozofe koji su bili ljudi, s ljud
skim telima k o j a su ivela na zemlji i k o j i su u raznim tre
nucima imali mnoga razliita iskustva. A k o j e , prema to
m e , bilo filozofa, bilo je i ljudskih bia ove vrste; a a k o
je bilo ljudskih bia ove vrste, onda je izvesno istinito i
sve drugo to je tvrdeno u (1). Svako gledite, prema to
m e , nesaglasno s propozicijom da su m n o g e propozicije
k o j e o d g o v a r a j u svakoj od propozicija iz (1) istinite, m o
e da bude istinito jedino na osnovu hipoteze da nijedan
filozof nikada nije zastupao takvo gledite. Sledi, prema
t o m e , da, razmatrajui da li je ova propozicija istinita, ne
m o g u da konzistentno smatram k a k o injenica da su

D . E. M U R : T O N A

CIGALA

| 143

mnogi filozofi, k o j e c e n i m , zastupali, prema m o m n a j b o

ljem znanju, gledita nekompatibilna s o v o m propozici
j o m , ima ikakvu teinu k a o argument protiv nje.
(str. 4 0 )

Idealizmu je pridat razliit status no skepticizmu. Ideali

zam je prosto laan. M u r kae da nema niega logiki nesaglasnog u shvatanju da vreme i prostor nisu stvarni ili da nema i
drugih sopstava pored mog vlastitog. M o g l o bi biti sluaj da
prostor nije stvaran ili da vreme nije stvarno. Ali, zapravo, oni
jesu stvarni, te je idealizam pogrean. Ali problemi skeptika su
mnogo dublji. M u r o v o je gledite da je skepticizam samoprotivrean i da se iz tog razloga moe odbaciti.
Skepticizam, podsea nas Mur, dri da niko od nas ne zna
s izvesnou nijednu propoziciju koja tvrdi postojanje materi
jalnih stvari, ili postojanje sopstava, osim mog, ili koja tvrdi da
takva sopstva imaju iskustva slina mojima. M u r smatra da
skeptik govori ne samo o samom sebi ve i o drugim ljudima
kad kae Nijedan ovek nikada nije znao da postoje druga
ljudska b i a " . Ali iznosei ovo tvrenje skeptik implicira da on
zna (i zna s izvesnou) da su postojali mnogi drugi ljudi i da
niko od njih nikada nije nita znao s izvesnou. Ali to tvre
nje je samoprotivreno. K a o to M u r kae, takav filozof tvrdi
da on s izvesnou zna ba onu stvar - da drugi ljudi postoje za koju objavljuje da je nijedno ljudsko bie nije znalo s izve
snou. Evo k a k o M u r opisuje skeptika:
A k o on kae: O v a verovanja su verovanja zdravog ra
zuma, ali ona nisu neto to se z n a " , on kae: Bilo je
mnogih drugih ljudskih bia pored mene, k o j a su delila
ova verovanja, ali ni ja ni bilo k o drugi nije nikada znao
da su o n a istinita". Drugim recima, on s uverenjem tvrdi
da ta verovanja jesu verovanja zdravog razuma, a ini se
da esto ne uspeva da primeti da, ako jesu, m o r a j u biti
istinita poto propozicija da su to verovanja zdravog ra
zuma jeste propozicija k o j a logiki povlai za s o b o m . . .
propoziciju da su mnoga ljudska bia, pored samog filo-

144

EJVRUM

STROL

zofa, imala ljudska tela koja su ivela na zemlji i imala

raznovrsna iskustva, ukljuujui i verovanja ove vrste.
Zbog toga mi se ovo stanovite ... ini samoprotivrenim.
Ono iznosi propoziciju o ljudskom znanju uopte te sto
ga zapravo tvrdi da postoje mnoga ljudska bia. ...Oni
smatraju propoziciju da su ta verovanja verovanja zdra
vog razuma, ili propoziciju da oni sami nisu jedini pri
padnici ljudske rase, ne samo istinitom, ve izvesno isti
nitom^ a ona ne moe biti izvesno istinita ukoliko jedan
pripadnik ljudske rase, nije znao ba one stvari za koje
taj pripadnik objavljuje da ih nijedno ljudsko bie nika
da nije znalo.
(str. 43)
M u r tako tvrdi da je samoprotivreno izjavljivati da mi
znamo da su takva verovanja odlike zdravorazumskog gledita
a da ipak nisu istinita, jer rei da mi to znamo

pretpostavlja da

su ona izvesno istinita. Prema tome, skepticizam upada u jamu

koju je sam iskopao. M u r zakljuuje na kraju prvog dela lan
ka: A postoji, naravno, i bezbroj drugih odlika 'zdravorazum
skog pogleda na svet' koje su, ako su istinite, takode izvesno isti
nite: npr. da su na povrini zemlje ivela ne samo ljudska bia
ve i mnotvo raznih vrsta biljaka i ivotinja itd. i t d . " (str. 4 5 ) .
M u r dakle u prvom delu lanka brani gledite koje bi
svaka osoba zdravog razuma prihvatila: gledite da postoji
spoljanji svet koji nastanjuju druga ljudska bia i da ti poje
dinci imaju mnoga iskustva slina onima za k o j a obina osoba
zna s izvesnou da ih ona sama ima. T a k o se moemo opro
stiti od bilo koje filozofske teorije koja protivrei ovakvom
zdravorazumskom gleditu.

Shvatanje analize
K a o to sam r e k a o , M u r nam u A Defense o f C o m m o n Sen
se" ne kae ta podrazumeva pod a n a l i z o m " . U svom Reply

D.

E. M U R :

to M y Critics" u The Philosophy

TONA

CIGALA

of G. E. Moore,

| 145

objavljenom

sedamnaest godina kasnije, nalazimo njegovo prvo eksplicitno

raspravljanje o ovoj temi. Prvo, on porie da je ikada rekao da
se filozofija sastoji iskljuivo od analize. O n u odgovoru Donu Vizdomu tvrdi: Ali nije istina da sam ikada bilo rekao bi
lo mislio ili implicirao da je analiza jedini pravi posao filozofi
je! Bavei se analizom moda sam implicirao da je to jedan

od

pravih poslova filozofije. Ali izvesno je da nisam mogao impli

cirati nita vie. A, u stvari, analiza nikako nije jedina stvar k o
ju sam pokuavao da uinim" (Schilpp 1 9 6 8 : 6 7 6 )
D r u g o , on istie da se, u o n o m smislu u kojem je on ko
ristio ovaj termin, analiza" nikada ne odnosi na verbalne iz
raze. Umesto toga ona se bavi pojmovima ili propozicijama,
mada, da bi se pruila jedna analiza, uvek m o r a m o da koristi
m o verbalne izraze. O n kae:
Onako kako ja upotrebljavam te termine, i
analysandum
i analysans moraju biti pojmovi ili propozicije a ne puki
verbalni izrazi. Ali, naravno, da bi se iznela jedna anali
za, moramo da koristimo
verbalne izraze. Kakav bi bio
prikladan nain da se izrazi ono to bih nazvao anali
zom? Mogu navesti nekoliko. Pretpostavimo da kaem:
Pojam 'biti brat' identian je s pojmom 'biti muko de
re od istih roditelja'." Rekao bih da, donosei ovo tvre
nje, iznosim analizu" pojma biti brat", i da, ako je
moje tvrenje istinito, tada iznosim ispravnu
analizu
ovog pojma. Ali bih mogao da dam istu analizu istog
pojma i kazavi: Propozicionalna funkcija 'x je brat'
identina je propozicionalnoj funkciji 'x je muko dete
od istih roditelja'." A istu bih analizu mogao da dam i re
kavi: Rei da je neka osoba brat ista je stvar to i rei
da je ta osoba muko dete od istih roditelja."
(str. 664)

146

EJVRUM

STROL

Kritike M u r a
Murova smela odbrana zdravog razuma, njegov dokaz spoljanjeg sveta i njegovo prihvatanje teorije ulnih datosti iroko
su kritikovani. Z b o g nedostatka prostora ovde u svoju ras
pravu ograniiti na etiri kritike.
1. Smatralo se da A Defense of C o m m o n Sense" uzima
kao dokazano ono to tek treba dokazati u kritici skepticizma.
Ova primedba tvrdi da M u r prosto pretpostavlja da je zdravorazumsko gledite istinito ali da ne opravdava ovu tvrdnju. O n
ne objanjava k a k o zna takve propozicije kao to su zemlja je
postojala mnogih godina u prolosti". O n tvrdi da oigledno
ovu propoziciju ne zna neposredno ve samo na osnovu dru
gih stvari koje su evidencija za nju. O n kae da mu se ini isti
nitim da nema nikakvog dobrog razloga da se sumnja da on to
zna. On tvrdi: Svi smo mi, mislim, u tom udnom poloaju da
znamo mnoge stvari... a ipak ne znamo kako ih znamo, tj. ne
znamo ta je bila evidencija za n j i h " ( 1 9 5 9 : 4 4 ) .
U odgovor na ove teze skeptik moe izneti dva prigovo
ra. I skeptici i dogmatiari se slau da tvrenje da A zna da p
logiki implicira da je p istinito, da A ne moe da grei u po
gledu p-a i da A ima d o b r e " osnove za svoje verovanje da p.
Njihovo neslaganje se ne odnosi na znaenje rei znati" ve
na to da li ikakvi sluajevi zadovoljavaju tu definiciju. Oznai
mo propoziciju Zemlja je postojala mnogih godina u prolo
sti" sa , , p " . Poto je M u r o v o navodno znanje p-a inferencijalno a ne neposredno, tada postoji jaz izmeu evidencije i p-a.
Ali ako je t a k o , uvek je moguna greka u zakljuivanju da je
p istinito, a ako je t a k o , tada, uzimajui u obzir definiciju
z n a t i " , M u r ne moe sa izvesnou da zna p.
D r u g o , a k o ak uopte ne znamo ta predstavlja eviden
ciju, tada tvrenje da znamo da p nije potkrepljeno nikakvom
evidencijom. To je puko dogmatsko tvrenje i ne moe da usta
novi da stvarno z n a m o da je p istinito. Ljudi esto iznose dog
matska tvrenja, na primer, da e svet propasti tog i tog dana

D . E. M U R : T O N A

CIGALA

| 147

ili da je govornik Bog. Pa ipak dogmatska tvrenja ne povlae

za sobom istinitost. Vitgentajn to tano izraava kad tvrdi u
On Certainty (odeljak 5 2 1 ) : M u r o v a pogreka lei u ovome
- to na tvrenje da ne moemo da to znamo, on odvraa 'Ja to
z n a m ' . " Vitgentajnova poenta je to da M u r nije u stanju da
odgovori na skeptiko pitanje K a k o to z n a ? " i da nije u sta
nju da iznese razloge koji potkrepljuju njegov iskaz te da stoga
njegov odgovor skeptiku ne predstavlja legitiman potez u uobi
ajenom procesu ljudske komunikacije. M u r o v postupak dakle
zaobilazi pitanje. O n kao oigledno tvrdi upravo o n o to zahteva opravdanje. O n tvrdi da zna, ali tvrenje nije isto to i zna
nje. M o r a m o biti u stanju da objasnimo kako znamo; ako to ne
moemo da uinimo, tada se naa tvrdnja ne moe prihvatiti
kao istinski sluaj znanja. M u r o v o pobijanje skepticizma je
stoga neuspeno.
2 . Druga kritika dolazi iz idealistikog t a b o r a . K a o to
sam pomenuo, M u r u lanku Proof of an External W o r l d "
tvrdi da moe da dokae da postoje spoljanji objekti. O n to
dokazuje tako to podie ruke i kae: Evo jedne ruke, evo i
druge. Prema tome, postoje dva materijalna o b j e k t a . " Svako
se, ukljuujui i idealistu, slae da, ako postoje ma kakvi ma
terijalni objekti, onda postoje spoljanji objekti, poto su ma
terijalni objekti paradigma one vrste stvari koje bi bile nezavi
sne od svesti. Ali idealista porie da takve stvari postoje. On
smatra da ono to M u r naziva r u k a " uopte i nije materijal
ni objekat ve prosto skup stvarnih i mogunih oseta. Poto su
svi oseti ideje" i poto su sve ideje mentalni objekti, ruke ni
su nezavisne od svesti. Prema tome, pokazati da dve ruke po
stoje ne znai pokazati da spoljanji objekti postoje. I ova kri
tika je zapravo primedba da je M u r jo jedanput zaobiao pi
tanje. O n je pretpostavio da su ruke spoljanji objekti, ali to da
li su ruke materijalni objekti upravo i jeste sporno pitanje. M a
da Vitgentajn odbacuje idealizam (ali iz razliitih razloga), on
se slae s idealistom da M u r o v dokaz nema snage. Mur, posmatran iz vitgentajnovske perspektive, ne shvata da spor iz-

148

EJVRUM

STROL

meu idealista i njega nije spor o jednom empirijskom pitanju,

naime, o tome da li stvarno postoje dve ruke i da li ih je on
stvarno digao uvis, ve dublji filozofski spor o osnovnim ini
ocima sveta: da li su ti inioci, ukljuujui i ruke, stvarno men
talni ili nisu. A to nije pitanje o kojem se moe odluiti prosto
time to e se ruke podii uvis. D a bi se pokazalo zato ideali
sta nije u pravu potrebna je razliita vrsta pristupa.
3 . K a o to je M u r priznao, on nije bio u stanju da prui
adekvatan odgovor na pitanje o tome k a k o nam ulne datosti
pruaju znanje o fizikim objektima. U sluaju eliptine ulne
datosti, k a k o nam ona omoguava da izvedemo zakljuak da
je novi stvarno okrugao? M u r o v neuspeh da odgovori na
ovo pitanje kod nekih je filozofa izazvao podozrenje da ima
neto izvetaeno pa ak i lano u nainu na koji on postavlja
problem percepcije. Murov opis tog problema pretpostavlja da
su ulne datosti stvarni objekti i polazei od te pretpostavke
postavlja pitanje u kakvom odnosu stoji jedan (recimo) elipti
an objekat prema povrini krunog novia. Ali ovi su kriti
ari, izmeu ostalih D. A. Pol [G. A. Paul], V. H . Barns [W.
H . Barnes] i Ostin, poricali da su Mur, Prajs, Brod i Rasel is
pravno opisali situaciju opaanja.
Ovi kritiari su tvrdili da je o b m a n j u j u e , pa zapravo i
pozitivno pogreno, rei da povrinu novia ne vidimo nepo
sredno dok obilazimo o k o njega. Ispravnije je rei da novi iz
gleda k a o da je eliptian iz te i te perspektive nego rei da u ne
ijem vizuelnom polju postoji eliptian o b j e k a t , k a o to je M u r
pokuao da dokae. Da stvari izgledaju razliito iz jedne per
spektive nego iz druge ne opravdava zakljuak da u takvim
sluajevima opaamo razliite vrste vizuelnih entiteta. Stoga ne
postoji nikakav problem, tvrde ovi autori, koji bi zahtevao da
se objasni odnos izmeu dve razliite vrste entiteta (ulne da
tosti i fizikog o b j e k t a ) . Pored i osim fizikih o b j e k a t a u takvoj
situaciji opaanja nema nikakvih drugih entiteta, te prema to
me nema ni nekog posebnog entiteta koji bi trebalo da stoji u
nekom odnosu prema opaenom fizikom o b j e k t u .

D . E. M U R : T O N A

CIGALA

149

Takozvani argument na osnovu sintetike inkompatibil

nosti dakle uopte nije uverljiv nain razmiljanja i nastaje sa
mo na osnovu skupa lanih pretpostavki. Kad se te pretpostav
ke odbace, argument gubi svoju snagu. O v o gledite je nazva
no teorijom izgledanja". O n o ne porie da ima vizuelnih ilu
zija, halucinacija i drugih neuobiajenih opaanja. Ali ak i
prihvatajui da ona postoje, ne sledi da se ma koja anomalna
situacija opaanja moe najbolje okarakterisati postuliranjem
jedne klase entiteta nazvanih ulnim d a t o s t i m a " . Epistemolozi su ovo gledite iroko prihvatili, i teorija ulnih datosti da
nas praktino ne postoji. K a d to kaem, meutim, trebalo bi
da istaknem da reprezentaciona teorija percepcije dobija nove
oblike u kognitivnim naukama i u savremenoj filozofiji percep
cije. Prema ovim novijim gleditima mentalne reprezentacije
koje nam pruaju znanje o spoljanjim objektima nisu ona vr
sta entiteta koje je M u r nazvao ulnim d a t o s t i m a " . Savremeni oblici reprezentacionog realizma (ponekad nazvani kauzal
nim t e o r i j a m a " ) stoga poriu da fizike objekte vidimo nepo
sredno ali poriu i da reprezentacije, ili posrednici", jesu ul
ne datosti. ta su reprezentacije sloeno je pitanje koje emo
odloiti za kasnije poglavlje. M e u t i m , vredno je zapaziti da
distinkcija neposredno-posredno jo uvek predstavlja temeljnu
opreku u savremenim teorijama percepcije.
4 . etvrtu kritiku celokupnog M u r o v o g pristupa filozo
fiji izneo je Vitgentajn u On Certainty i, kao to sugeriu go
re iznete primedbe o tome da M u r nije shvatao prirodu ideali
zma, ova kritika je duboka. O njoj emo podrobnije govoriti u
sledeem poglavlju. Ova kritika je najsaetije izraena Vitgentajnovom primedbom iz pomenutog dela: Umesto 'Ja znam
da...' nije li M u r mogao da kae: ' Z a mene vrsto vai da...'? I
dalje: ' Z a mene i za mnoge druge vrsto vai d a . . . ' ? "
(1969:116)
Vitgentajn misli da je Murova odbrana zdravorazumskog gledita znaajna i da u njoj ima neeg tanog. Ali on mi
sli i da u njoj ima i neeg pogrenog - i to temeljno pogrenog.

150

Ej

VR

UM

STROL

Tano je to da znanje i izvesnost postoje i M u r a treba pohva

liti za odbranu takvog gledita. Ali je pogreno to to on izjed
naava znanje i izvesnost. M u r misli da su primeri zdravorazumskog gledita koje je naveo - da je zemlja veoma stara, da
postoje i drugi ljudi, da je on (Mur) ovek - ona vrsta stvari za
koju se moe rei da ih znamo. Ali to je ozbiljno pogrean opis
toga k a k o se pojmovi znanja i izvesnosti primenjuju u obi
nom ivotu. T a m o gde se prikladno iznose tvrdnje da znamo,
nuno je opravdanje. Ali primerima koje je M u r naveo nije p o
trebno opravdanje. Oni su izvesni i nikakva greka u pogledu
njih nije mogua. K a o to je Vitgentajn rekao M a l k o l m u , po
malo zajedljivo: Propozicije koje su izvesne spadaju u moj 'referencijalni okvir'. K a d bih se njih odrekao, ne bih mogao ni
ta da sudim. Uzmimo primer propozicije da je zemlja posto
jala mnoge godine pre mog roenja. Kakva bi evidencija pro
tiv nje mogla postojati? Neki d o k u m e n t ? " (Malcolm 1 9 8 4 : 7 5 )
Stoga izvesnost ima poptuno drugaiji status. O n o to je
izvesno (ono to vrsto vai za mene i mnoge druge") lei s
one strane opravdanja, istine, navoenja evidencije ili znanja.
On Certainty
je Vitgentajnova poslednja knjiga, i u njoj on
pokuava da pokae gde je M u r pogreio i koje je ispravno
shvatanje razlike izmeu znanja i izvesnosti. Vitgentajn p o
zdravlja M u r a kao velikog istraivaa pa ipak ga kori zato to
je otkrio pogrean kontinent.

Glava 5

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA:

TOK IVOTA"
Vitgentajnova kasnija filozofija ne moe se saeti u jednu re
enicu. Ali aforizam rei imaju znaenje samo unutar toka i
v o t a " izraava jednu sveprisutnu temu. O v a primedba predsta
vlja ogromnu promenu u odnosu na Vitgentajnova gledita iz
Tractatusa.

O n a je vrsto povezana s novim m e t o d o m " ana

liziranja i reavanja filozofskih problema koji je on otkrio po

etkom 1 9 3 0 - i h . Taj metod odbacuje zamisao da idealan jezik
doprinosi filozofskom razumevanju time to usavrava obian
govor i umesto toga istie znaaj tanog opisivanja sloenih
naina na koje ljudi koriste jezik u svojim svakodnevnim ak
tivnostima. Te aktivnosti Vitgentajn podrazumeva pod to
k o m ivota". U toku ivota elementi diskursa stiu svoja zna
enja i svoj smisao ili svrhu. U jednoj alternativnoj formulaci
ji on svakodnevne aktivnosti naziva i jezikim i g r a m a " .
Ovde u podrobnije opisati Vitgentajnov novi pristup.
Njegov izuzetan uticaj i sposobnost da rasvetli iroki skup

152

EJVRUM

STROL

konceptualnih pitanja uinili su Vitgentajna najslavnijim filo

zofom dvadesetog veka. D o i s t a , posle svoje smrti 1 9 5 1 . on je
postao kultna figura u filozofiji i van nje: u psihologiji, umetnosti, sociologiji, antropologiji, lingvistici, politikim naukama i knjievnosti. Ranije poznat samo uskom krugu specijali
sta, postao je predmet biografija, drama, romana, filmova i
skoro neiscrpnog niza interpretativnih ogleda i knjiga koji se i
dalje nastavlja. N a linom planu, bio je strog, veoma samokri
tian i voden neumornim traganjem za istinom i razumevanjem. Njegova nadmona linost izazivala je divljenje, straho
potovanje a esto i strah kod studenata, kolega i prijatelja.
Bertrand Rasel je rekao da je on bio moda najsavreniji me
ni poznat primer tradicionalno shvaenog genija, strasnog, du
bokog, snanog i nadmonog. Imao je onu vrstu istote koju
koliko znam niko drugi nije imao osim D. E. M u r a . "
K a o dalji dokaz ove vrste istote moe se navesti Vitgen
tajnova odluka da, vrativi se kui posle Prvog svetskog rata,
podeli celokupnu svoju imovinu. Njegov otac, Karl, industrija
lac, bio je jedan od najbogatijih ljudi u Evropi. Otroumno
uloivi svoje bogatsvo u strane, prvenstveno amerike, hartije od vrednosti, Karl je posle smrti ostavio ogromnu sumu svo
joj deci, ukljuujui i Ludviga. Prema svakom merilu, Ludvig
je bio bogat. N a veliku zabrinutost svoje porodice i porodi
nog knjigovoe, insistirao je da se sve njegovo nasledstvo pre
nese na njegove sestre Helenu i Herminu i brata Paula. Sa knji
govoom se postarao da nikakav novac ne ostane njemu ni u
kakvom obliku ni vidu. Knjigovoa je nevoljno pomogao Vit
gentajnu da izvri o n o to je nazvao finansijskim samoubis t v o m " . O d 1 9 1 9 . njegov ivot je bio jednostavan i asketski.
Frenk Remzi ga je posetio u Puhbergu 1 9 2 3 . i ostavio ovaj opis
uslova u k o j i m a je Vitgentajn iveo: O n je veoma siromaan,
ili bar ivi veoma skromno. Ima malu sobicu okreenu u belo,
u kojoj se nalaze krevet, umivaonik, mali stoi i jedna netapacirana stolica, i to je sve za ta ima mesta u sobi. Njegova ve-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 153 |

era koju smo delili prole noi bila je prilino neukusan crni
hieb, puter i k a k a o . "
Memoir N o r m a n a M a l k o l m a i Biographical
Sketch G . H.
fon Rihta daju nezaboravnu sliku Vitgentajna, na kojoj je
(mada poredenje nije izriito) upadljiva slinost sa Sokratom.
Z a ivota, Sokrat nita nije objavio, a tokom svog ivota Vit
gentajn je objavio samo Tractatus
Logico-philosophicus
1 9 2 2 . i kratak lanak Some Remarks on Logical F o r m "
1 9 2 9 . Njegov meunarodni ugled poiva uglavnom na zaostavtini posthumno otkrivenih spisa. D o poetka dvadesetpr
vog veka objavljeno je o k o dvadeset pet dela. Procenjuje se da
se ceo korpus, koji nije u potpunosti filozofski, sastoji od de
vedeset pet tomova. Predvieno je da se prireivanje nastavi
sve dok svi rukopisi ne budu objavljeni.
Prvo objavljeno delo bila su Filozofska
istraivanja
koja
su, prema naunicima koji su pregledali ostale spise, verovatno Vitgentajnovo najznaajnije delo. O n o je izdato 1 9 5 3 . i
izazvalo je senzaciju. Ali posle toga su se pojavile i druge zna
ajne studije, meu njima Last Writtings on the Philosophy
of
Psychology
(tom 1 i 2 ) , Culture and Value, Zettel, Lectures
on
the Foundations
of Mathematics,
Remarks
on Colour i On
Certainty.
Svaka od tih monografija pokrenula je mnoge in
terpretacije i uena dela, mada se ona ne mogu porediti s
ogromnim brojem l a n a k a , monografija, zbornika eseja i ko
mentara posveenih
Istraivanjima.
Z a t o se Vitgentajnova reputacija poslednjih godina pre
lila preko granica filozofije zbunjuje veinu eksperata poto je
njegova filozofija duboka i teka za razumevanje, a zbog svog
nesistematskog aforistikog karaktera jo tea za objanjenje.
N e m a sumnje da je to delom zbog Vitgentajnove harizmatske
linosti, ali taj inilac sam po sebi ne objanjava uticaj njegove
filozofije. Fon Riht je elemente ove zagonetke izrazio na sledei nain:
Prilino je izvesno da e Vitgentajnovo delo i linost iza
zivati razliite komentare i interpretacije u budunosti.

154

EJVRUM

STROL

Pisac reenica Zagonetka ne postoji" i Sve to se mo

e rei moe se rei jasno" bio je sam zagonetka, a njego
ve reenice imaju sadraj koji je esto skriven duboko is
pod povrine jezika. Kod Vitgentajna susreemo mnoge
kontraste. Reeno je da je on bio istovremeno i logiar i
mistik. Nijedan od ova dva termina nije prikladan, ali
svaki ukazuje na neto istinito. Istraivai Vitgentajnovog dela ponekad e traiti njegovu sutinu u racional
noj, injenikoj dimenziji, a ponekad u nadempirijskoj,
metafizikoj dimenziji. U postojeoj literaturi o Vitgen
tajnu ima primera oba ova shvatanja. Takve interpre
tacije" imaju malo znaaja. One moraju izgledati iskri
vljavanjima svima koji pokuavaju da Vitgentajna razumeju u svoj njegovoj bogatoj sloenosti. One su zanimlji
ve samo time to pokazuju u koliko se mnogo pravaca i
ri njegov uticaj. Ponekad sam mislio da je esto ono to
neije delo ini klasinim upravo ova mnogostrukost, ko
ja izaziva i u isto vreme se opire naoj enji za jasnim
razumevanjem. (1984:20)

ivot
Vitgentajnova filozofska karijera se uopte uzev deli na dva
dela, od kojih prvi poinje pre Prvog svetskog rata kada je, po
Fregeovom savetu, otiao u Kembrid da studira kod Rasela.
Vrhunac ovog perioda bilo je objavljivanje Tractatusa.

K a o to

je pomenuto u treem poglavlju, Vitgentajn je oseao da je u

Tractatusu

resio sve filozofske probleme i sledee decenije je

svoju panju posvetio nefilozofskim stvarima. est godina

( 1 9 2 0 - 1 9 2 6 ) predavao je u osnovnim k o l a m a u Donjoj Au
striji, u zaseocima Tratenbah i Otertal, ali je najzad napustio
ovaj poziv. Zanimljivo je pitanje da li je otiao dobrovoljno.
Poput mnogih drugih uitelja tog vremena primenjivao je telesno kanjavanje. Aprila 1 9 2 6 . udario je nekog deaka nekoli
ko puta po glavi. Dete se onesvestilo a njegov otac je u besu

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 155 |

podigao tubu protiv Vitgentajna. Sledilo je suenje, ili tanije sasluanje, i Vitgentajn je osloboen optubi. Uprkos tome,
ovaj dogaaj ga je slomio, posebno zato to je branei se od
optubi za surovost lagao o meri u kojoj je uenike fiziki ka
njavao. Oseaj krivice ga je proganjao godinama.
Fanja Paskal [Fania Pascal], u Wittgenstein: A Personal
M e m o i r " opisuje ispovest koju joj je poverio 1 9 3 7 . O n a kae:
Seam se dva 'zloina' koja je priznao: prvi je imao veze s nje
govim jevrejskim poreklom, drugi sa zloinom koji je poinio
dok je bio uitelj u seoskoj koli u Austriji... kad je porekao da
ga je poinio. T o m prilikom je slagao, to je od tada pritiskalo
njegovu sa vest."
Sredinom 1 9 2 0 - i h , slomljen dogaajima iz Otertala, vra
tio se u Be. D o k je tu boravio asistirao je arhitekti Paulu Engelmanu [Paul Engelmann] na izgradnji kue za njegovu sestru
Margaretu Vitgentajn Stonborou u Beu. Vitgentajn je lino
nadgledao izgradnju i projektovao mnoge od pojedinosti prozore, vrata, kvake na prozorima i radijatore. Graevina je
bila karakteristino jednostavna i podseala na stil Bauhausa.
J o uvek postoji i u njoj je smeteno Kulturno odeljenje Bugar
ske ambasade u Beu. O i t o , njena unutranjost je sada veoma
promenjena i oni koji su je videli slau se da bi Vitgentajn bio
zgroen tim promenama. Ranije sam govorio o dodirima koje
je imao s pripadnicima Bekog kruga t o k o m ovog perioda posebno s M o r i c o m Slikom, Fridrihom Vajsmanom, Rudolfom K a r n a p o m i Herbertom Fajglom - veze koje ga nisu nave
le da se ponovo posveti filozofiji. Ali 1 9 2 8 . Vitgentajn je slu
ao predavanje slavnog holandskog logiara intuicioniste L. E.
J . Brouvera koje je ponovo podstaklo njegovo zanimanje za te
melje logike i matematike. To su bile teme o kojima je Vitgen
tajn, dok je predavao u Donjoj Austriji, ve raspravljao s bri
ljantnim kembrikim matematiarem Frenkom Plamptonom
Remzijem, koji je umro 1 9 3 0 . u dvadeset estoj godini.
Vitgentajn je 1 9 2 9 . odluio da se vrati u Kembrid i
podneo je Tractatus kao doktorsku disertaciju komisiji koju su

156

EJVRUM

STROL

inili Rasel i Mur. Izgleda da je ispit nalikovao na farsu. Prema

jednoj od njegovih sestara, Hermini Vitgentajn, ispit se sa
stojao od toga to su profesori od Ludviga traili da im o b j a
sni delove iz knjige". K a d je M u r otiao u penziju, Vitgentajn
ga je zamenio 1 9 3 9 . k a o profesor na Kembridu. Pre no to je
mogao da pone da predaje izbio je rat. K a o to je uinio i
1 9 1 4 (vidi drugo poglavlje), Vitgentajn je odmah napustio
akademsku sigurnost i dobrovoljno ponudio pomo ali ovog
puta engleskim ratnim naporima. Suvie star za vojsku, sluio
je jedno vreme kao vratar u Gajevoj bolnici u Londonu a zatim
kao laboratorijski pomonik u Njukaslu. K a o to pominje fon
Riht, Vitgentajna je u raznim periodima ivota snano privla
ila medicinska profesija a 1 9 3 0 - i h je ak ozbiljno razmiljao o
tome da napusti filozofiju i postane doktor. Godine 1 9 4 4 . dok
se rat u Evropi polako bliio kraju, vratio se u Kembrid. Ali
nije bio srean kao profesor i dao je ostavku 1 9 4 7 . da bi se po
svetio istraivanju. D a je Vitgentajn jo za ivota bio legenda
potvruje to to mu je dat tako prestian poloaj profesora u
Kembridu a da nije objavio nita osim pomenuta dva dela.
O d 1 9 2 9 . do smrti Vitgentajn je uglavnom boravio u
Kembridu, mada je dosta vremena proveo u Austriji i Norve
koj. Ovaj period se smatra drugim delom njegove karijere, a
spisi iz tog doba se opisuju kao kasnija Vitgentajnova filozo
f i j a " nasuprot belenicama iz perioda pre Tractatusa
i samom
Tractatusu. Neki naunici i kasniju filozofiju" dele na dva de
la, raniji prelazni" period od o k o etiri godine t o k o m kojih je
razvijao svoj novi metod, prvi put ga primenivi u Blue and
Brown Books, objavljenim 1 9 3 3 - 3 4 . Vitgentajnov ivot je iz
uzetno zanimljiv. Posle njegove smrti pojavio se veliki broj ra
znovrsnih dela o njemu. Ova se kreu od filma
Wittgenstein
( 1 9 9 4 ) do r o m a n a (The World as I Found It od Brusa Dafija
[Bruce D u f f y ] , 1 9 8 7 ) i nekoliko zbornika uspomena (npr.
Wittgenstein
in Norway,
koji su priredili K. J . Johansen [K. J .
J o h a n n e s s e n ] , R o l f Larsen [Rolf Larsen] i K. O . Amas [K. O .
Amas], 1 9 9 4 ) . Postoji i vie biografija. Tri najzanimljivije su:

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 157 |

Wittgenstein
V. V. Bartlija Treeg [W. W. Bartley III] ( 1 9 7 3 ) ,
Wittgenstein:
A Life - Young Ludwig,
1889-1921
Brajana
Mekginisa [Brian McGuinness] ( 1 9 8 8 ) i Ludwig
Wittgenstein:
The Duty of Genius R e j a M o n k a [Ray M o n k ] ( 1 9 9 0 ) .
Dva poslednja dela su sjajne studije, uravnoteene i raz
borite u svojim opisima Vitgentajnove linosti, njegovih od
nosa s ljudima i psiholokih strepnji. U oba je dat kratak opis
njegove filozofije, ali k a k o se Mekginisova biografija zavrava
s 1 9 2 1 . godinom, u njoj se raspravlja samo o Tractatusu.
Bartlijeva monografija je rezultat istraivakog rada vrednog di
vljenja. M a d a se, kao i u M o n k o v o j knjizi, u njoj raspravlja o
ranoj i kasnijoj fazi Vitgentajnove filozofije, interesovanje je
usredsredeno na period od 1 9 2 0 . do 1 9 2 9 , kada je Vitgentajn
uglavnom iveo u Austriji. Krajem 1 9 6 0 - i h i 1 9 7 0 - i h Bartli je
obiao sela u kojima je Vitgentajn iveo i predavao i na svoje
iznenaenje sreo neke od stanovnika koji su pre etrdeset pet
godina bili Vitgentajnovi aci i koji su ga se dobro seali. Bartlijevi intervju s tim o s o b a m a su fascinantni i postali su prihva
ena osnova za kasnije prouavanje Vitgentajnove uiteljske
karijere. Ali knjiga ima jo jednu odliku koja je od nje naini
la cause celebre. O n a sadri opis, zasnovan na intervju s izvesnom o s o b o m , koji otkriva da je Vitgentajn bio promiskuite
tan i krivicom optereen homoseksualac. Naveu jedan deo:
H o d a j u i deset minuta prema istoku, niz ulicu M a r k s e r gase pa preko mosta Sofienbrike (danas nazvanog R o tundenbrike) m o g a o je brzo da stigne do poljana parka
Prater, gde su grubi mladii bili spremni da ga seksualno
zadovolje. Kad je j e d n o m otkrio to m e s t o , Vitgentajn je
na svoj uas uvideo k a k o vie ne moe da ga ostavi. N e
k o l i k o noi nedeljno izjurio bi iz svog stana i o t r a o do
P r a t e r a , posednut, k a k o je rekao prijateljima, d e m o n o m
k o j i m nije m o g a o da vlada. Vitgentajn je o t k r i o da mu
se m n o g o vie svia ona vrsta grubih priprostih mladia
k o j e je m o g a o da nae na stazama i alejama Pratera no
oni oigledno prefinjeniji mladi ljudi koji su zalazili u
Sirk E k e na Kertnertrase i u okolne barove na rubovima

158

EJVRUM

STROL

centra grada. A na isto to m e s t o - k o j e se nou jo uvek

koristi u iste svrhe i k o j e je jo uvek skoro isto toliko
opasno - Vitgentajn se urio doklegod je iveo u Beu ili
ga poseivao. Slino t o m e , kasnijih godina u Engleskoj s
vremena na vreme bi napustio otmene i intelektualne
mlade ljude koji su bili spremni da mu se stave na raspo
laganje u Kembridu, radi drutva sirovih m o m a k a iz
londonskih pabova.
(Bartley 1 9 7 3 : 4 7 )

Ova knjiga je podigla ogromnu prainu, naroito poto je

Bartli odbio, pozivajui se na poverljivost, da imenuje svoje iz
vore informacija. Osude su se kretale od izjava psihijatara da
im je poznato da Vitgentajn nije bio homoseksualac do linih
napada na pisca. Bartlijevi branioci su sumnjali na zatakava
nje posebno od strane izvrioca Vitgentajnovog
Nachlass.
Ovu ideju je podravao iskaz prof. Elizabete E n s k o m b , jedne
od tri izvrioca, u pismu Paulu Engelmanu: Kad bi se priti
skom na dugme moglo postii to da se ljudi ne bave njegovim
linim ivotom ja bih ga pritisla." Stavie, udno je da Mekginis, bliski saradnik Enskombove, u svojoj biografiji uopte ne
pominje Vitgentajnovu seksualnost. Z a t o bi dolo do mogu
eg zatakavanja skoro je nemogue objasniti, jer je Vitgentaj
nova seksualna orijentacija izazivala ogovaranja dugo vreme
na pre no to je objavljena Bartlijeva studija. U svom delu
Wittgenstein: A Personal M e m o i r " Paskalova opisuje svoje
dugotrajno poznanstvo s Vitgentajnom t o k o m 1 9 3 0 - i h - ona
ga je uila ruskom - i pominje da su se ona i njen suprug pita
li da li je Vitgentajn homoseksualac. N j i h o v sud je bio da ni
je. Evo njenog opisa:
P o s t a o je najslobodniji od svih ljudi, a sigurno je imao
potpunu slobodu izbora gde e da ivi i s k i m e da se
drui. A ipak je m o r a o da se svojim r a d o m bavi bez pre
kida, i u t o m e je zavisio od male o d a b r a n e grupe stude
nata i uenika: to je bila jedina veza k o j a ga je vezivala i
to je prihvatio. Kad bi se postavilo pitanje da li je ta ve
za na bilo k o j i nain bila homoseksualna (danas veoma

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 159

p o m o d n o pitanje), mogla bih s a m o da kaem da je m o

me muu i meni, a k o l i k o z n a m i svima drugima koji su
ga poznavali, Vitgentajn uvek izgledao k a o savreno
edna o s o b a . U stvari kod njega je bilo neega od noli me
tangere, t a k o da se ne m o e zamisliti da bi se bilo k o usu
dio a k i da ga potape po r a m e n u , niti se moe zamisli
ti da bi mu bili potrebni normalni fiziki izrazi ljubavi.
K o d njega je sve bilo sublimirano do jednog izuzetnog
stupnja.

(1984:48)
Nasuprot Mekginisu, R e j M o n k se u poslednjoj glavi
svoje knjige izriito bavi pitanjem Vitgentajnove homoseksu
alnosti. Odmereno i nepristrasno on raspravlja o Bartlijevim
navodima i raznim pokuajima (npr. Raa Riza i D. D. Stonboroua) da se oni opovrgnu. Prema M o n k o v o m miljenju, ti
pokuaji su neuspeni. Ali on kae i da zbog Bartlijevog odbi
janja da otkrije svoje izvore informacija, pitanje Vitgentajnovog promiskuiteta u Prateru ostaje otvoreno. K a k o ja shvatam
M o n k a , ini se da on priznaje da je Vitgentajn imao seksual
ne odnose s Dejvidom Pinsentom [David Pinsent], Frensisom
Skinerom [Francis Skinner] i B e n o m Riardsom [Ben Richards]
- kao to M o n k kae t o k o m vie od trideset g o d i n a " . M o n ku je prema tome stalo vie do toga da porekne navode o Vitgentajnovom promiskuitetu no one o homoseksualnosti. Iz
M o n k o v e perspektive Vitgentajn nije bio promiskuitetan ve
veran malom broju mladih ljudi. Veina komentatora se slae
da pitanje o Vitgentajnovoj seksualnoj orijentaciji nema nika
kvog znaaja za razumevanje Vitgentajnove filozofije. S tim se
slaem. U najvanijim tekstovima, kao to su Filozofska
ivanja,

Tractatus

i On Certainty,

istra

nema ni rei o homoseksu

alnosti niti o seksualnosti uopte. To da li je Vitgentajn bio

homoseksualac ili nije ne smatra se pitanjem koje bi na bilo
koji nain moglo pomoi razumevanju njegovih najdubljih mi
sli. Problemi kojima se on bavio, kao to emo videti, bili su
potpuno drugog reda.

160

EJVRUM

STROL

Nedavno je dolo i do spora o k o Vitgentajnovog odno

sa prema Jevrejima. J e d a n broj naunika je dokazivao da je
Vitgentajn bio antisemita. M o n k , na primer, tvrdi da je Vit
gentajn bio glasni antisemita" kad je pisao delove

Culture

and Value izmeu 1 9 2 9 . i 1 9 3 1 . O nekim Vitgentaj novim k o

mentarima M o n k pie: D a ih nije napisao Vitgentajn, mno
ge od njegovih izjava o prirodi Jevreja ne bismo mogli shvatiti
nikako drugaije do kao bune propovedi faistikog antisemi
t e " ( 1 9 9 0 : 3 1 4 ) . M o n k dalje sugerie da Vitgentajn ponavlja
Hitlerove komentare da je Jevrejin parazit i da su jevrejski kul
turni doprinosi u potpunosti izvedeni i reproduktivni. Gerhard
D . Vaserman [Gerhard D . Wasserman], u Wittgenstein on
Jews: Some Counter-Examples" ( 1 9 9 0 ) , iznosi sline optube.
On kae da je Vitgentajn upijao kao sunder, a zatim irio da
lje, antisemitske lai, prole i sadanje" i da je nekritiki prihvatao i dogmatski iznosio, kao istinita, antisemitska gledita
koja su 1 9 2 0 - i h ve bila iroko prihvaena u N e m a k o j i Au
striji"

(str. 3 6 1 ) . U nedavno

objavljenom

lanku,

Was

Wittgenstein an Anti-Semite? T h e Significance of Anti-Semi

tism for Wittgenstein's Philosophy", profesor Bela Sabado
[Bela Szabados] briljivo ispituje ove optube i tekstualnu evi
denciju za njih. O n smatra da su one neutemeljene i da se za
snivaju na pogrenom tumaenju i pogrenom razumevanju
Vitgentaj novih primedbi. Njegova argumentacija je ubedljiva
i ja se slaem s njim. K a o to sam ranije p o m e n u o , najznaaj
nija se evidencija nalazi u Culture and Value,

zbirci kratkih za

paanja napisanih izmeu 1 9 1 4 . i 1 9 5 1 . Ovaj tekst sadri dva

naest odeljaka o Jevrejima (vidi 1 9 8 0 : 1 , 5 , 1 2 , 1 3 , 1 6 , 1 8 , 1 9 ,
2 0 , 2 1 , 2 2 i 2 3 ) , od kojih je veina izriito pohvalna (npr. Je
vrejin je pustinjska oblast, ali ispod njenog tankog sloja stena
lei istopljena lava duha i intelekta"). U odeljku napisanom
1 9 3 1 , m n o g o pre rasprave sa Fanjom Paskal o njegovoj krivi
ci, Vitgentajn otvoreno priznaje da je on Jevrejin. O n pie na
strani 1 8 , M e u Jevrejima se 'genije' nalazi samo kod sveta-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 161

ca. ak su i najvei od jevrejskih mislilaca samo talentovani (ja

na p r i m e r ) " .
I pitanje njegovog jevrejskog porekla bilo je sporno. Ludvig je krten k a o katolik i umro je k a o katolik. O n nije bio re
ligiozan u bilo k o m konvencionalnom smislu. Ali kao to svedoe uspomene Paskalove, Vitgentajna je muila njegova la
o stepenu njegovog jevrejskog porekla. O n je rekao Paskalovoj
da veina ljudi koji ga poznaju, ukljuujui i njegove prijatelje,
uzima da je on tri etvrtine Arijevac a etvrtinu Jevrejin. U
stvari, on je znao da je odnos upravo obrnut a nije uinio ni
ta da otkloni ovo pogreno shvatanje. O n a sugerie da je us
pon nacizma u N e m a k o j moda bio izvor njegovog oseaja
krivice.
Pitanje njegovog porekla je sloeno, ali su Bartlijeva bri
ljiva istraivanja potvrdila da je Vitgentajn bio tri etvrtine
Jevrejin. Potpuna rasprava o ovom pitanju nalazi se na strana
ma 1 8 4 do 1 8 6 Bartlijeve knjige. O n zakljuuje:
D r u g o porodino stablo, meutim, pripremljeno u J e r u salimu posle rata, izvetava da je H e r m a n Kristijan Vit
gentajn bio sin M o z e s a M a j e r a Vitgentajna, Jevrejina iz
K o r b a h a , i unuk M o z e s a M a j e r a , Jevrejina iz Lasfe i K o r b a h a . M a d a su arhivi jevrejske zajednice u K o r b a h u uni
teni k a d su esesovci spalili sinagogu u K o r b a h u novem
bra 1 9 3 8 , porodino predanje, beleke u dnevniku H e r mine Vitgentajn i znaajne injenice - k a o ta da je Vit
gentajnova porodica u Beu posedovala portrete M o z e
sa M a j e r a i njegove supruge Brendel Simon - nagovetavaju da je ova linija porekla t a n a . A k o je t o t a k o , Ludvig Vitgentajn je zaista bio tri etvrtine Jevrejin, a p o
rodino prezime je p r o m e n j e n o od M a j e r u Vitgentajn
1 8 0 8 . k a d a su Napoleonovi dekreti zahtevali da Jevreji
usvoje prezimena.

Oni bliski Vitgentajnu znali su da je na njega duboki uti

sak ostavio O t o Vajninger [Otto Weininger], koji je postao
kultna figura u Beu napisavi turobnu knjigu Pol i karakter
i
izvrivi p o t o m samoubistvo u dvadeset treoj godini. Vajnin-

162

EJVRUM

STROL

ger, Jevrejin, drao je da je civilizacija u opadanju a k a o jevrejske identifikovao je one strane moderne civilizacije k o j e je
najvie prezirao. K a o to nagovetava naslov, on je smatrao
da drutveni tokovi tog vremena nastaju iz seksualne polarnosti mukog i enskog. M o n k za Vajningerovu knjigu kae da
sadri opsesivnu, b e z u m n u " teoriju koja opravdava mizoginiju i antisemitizam. Vitgentajna su neke od Vajningerovih
ideja i privlaile i odbijale. Stoga je Vajninger esta tema u
Vitgentaj novoj prepisci. Ali te teme su praktino odsutne iz
njegovih najvanijih spisa. N a primer, mada je Vitgentajn pisao
o

religiji

Psychology,

Lectures

and Religious

and

Conversations

on

Aesthetics,

Belief, nema evidencije da su njegova

miljenja bila sektaka. Egzegeti su se najzad sloili da njegove

brige oko jevrejskog porekla nemaju praktino nikakvog uticaja
na njegove filozofske poglede. Ogled Bele Sabadoa prua snanu
podrku ovom sudu. Kakvi su Vitgentajnovi filozofski pogle
di - a oni su sloeni - predmet je na koji emo sada prei.

Vitgentajnova kasnija filozofija

Jedno od pitanja o kojima se najivlje raspravlja u prouava
njima Vitgentajna jeste to da li, ili u kojoj meri, postoji kon
tinuitet izmeu Vitgentajnove ranije i kasnije filozofije. Skoro
se svi komentatori slau da se, mada Tractatus

poinje potvr

ivanjem jedne vrste logikog atomizma, to jest, jednim meta

fizikim uenjem, on zavrava s jednom terapeutskom notom
koja metafiziku odbacuje kao besmislenu i k o j a je sredinja u
kasnijim knjigama. Oni koji istiu kontinuitet stoga naglaava
ju ovu stranu Tractatusa.

Ali veina egzegeta zastupa stanovi

te da kasnija filozofija utelovljuje jedan potpuno drugaiji pri

stup filozofiji. Prvo, ona je terapeutska u tananijem smislu od
onog u Tractatusu;

drugo, ona tradicionalnim pristupima pri

znaje jednu vrstu dubine i uvida; i tree, ona utvruje i prepo-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 163

ruuje pozitivnu neterapeutsku ulogu filozofije. Ove odlike su

posledice onoga to je Vitgentajn nazivao novim m e t o d o m "
do kojeg je doao po svom povratku u Kembrid. Veinsko
gledite tako vidi radikalnu razliku izmeu dve faze njegove
karijere. Fon Rihtova procena izraava gledite veine.
M l a d i Vitgentajn je uio od Fregea i Rasela. Njegovi
problemi su bili delom njihovi. Kasniji Vitgentajn, po
meni, nema prethodnika u istoriji misli. Njegovo delo
oznaava radikalan prekid s ranije postojeim putevima fi
lozofije. Ali njegovi problemi su u velikoj meri izrasli iz
Tractatusa.

To je, mislim, razlog zato je Vitgentajn eleo

da delo u kojem je otelotvorena njegova nova filozofija bu

de tampano zajedno sa delom njegove mladosti...

Tracta

tes pripada odreenoj tradiciji evropske filozofije, k o j a se

protee preko Fregea i Rasela sve do L a j b n i c a . Vitgen
tajnova takozvana 'kasnija filozofija', k a k o je ja vidim,
p o t p u n o je drugaija. N j e n duh se razlikuje od svega to
je meni poznato u zapadnoj misli i u m n o g o m je pogledu
oprean ciljevima i m e t o d i m a tradicionalne filozofije.
( 1 9 8 4 : 1 4 , ftn. 17)

Ovde emo slediti fon Rihtovu interpretaciju. Glavna

razlika izmeu dva perioda Vitgentajnovog miljenja koja po
drava ovo tumaenje tie se Vitgentajnovog shvatanja znae
nja. U Tractatusu

Vitgentajn iznosi zamisao da jezik odslika-

va injenice i da to ini delom zato to imena oznaavaju svo

je nosioce (teza koju e Gilbert Rajl kasnije nazvati 'Fido'-Fido teorijom z n a e n j a " ) . Znaenje nastaje iz izomorfizma ime
na i o b j e k a t a , kao i reenica i injenica. Prema o v o m gleditu,
jezik je statian na isti onaj nain na koji je statina jedna sli
ka ili mapa. Ali u kasnijoj filozofiji Vitgentajn kae: Ne pi
taj za znaenje, pitaj za u p o t r e b u " . Rei stoga imaju znaenje
samo u toku ivota. S ovim isticanjem on jezik vidi kao sutin
sku odliku ovekovog delanja, kao jednu vrstu delanja a ne vr
stu odslikavanja. Znaaj ovog pomaka se moe shvatiti samo
kad se shvati Vitgentajnov novi metod, na ta emo sada prei.

164

EJVRUM

STROL

Filozofska istraivanja i raanje novog metoda

Uskoro po svom dolasku u Kembrid, Vitgentajn je po
eo da dri trogodinji kurs predavanja koja je M u r odano po
haao. Murove
podrobne
zabeleke, pod
naslovom
Wittgenstein's Lectures in 1 9 3 0 - 1 9 3 3 " , imaju duinu m o n o
grafije i pretampane su u M u r o v i m Philosophical
Papers. One
pruaju najbolji opis Vitgentajnove misli iz ovog perioda. Pre
ma M u r u , Vitgentajn je rekao da je ono ime se on bavi no
vi predmet" a ne samo jedan stupanj u kontinuiranom razvo
ju ovekove misli", i da se moe uporediti s onim to se dogo
dilo kad su Galilej [Galileo] i njegovi savremenici otkrili dina
miku. Vitgentajn je rekao da je otkriven novi m e t o d " kao
to se desilo i kad je hemija nastala iz a l h e m i j e " , i da sada po
prvi put mogu da postoje vesti" filozofi, mada je u prolosti
naravno bilo velikih" filozofa.
Vitgentajn je dalje rekao da, mada je filozofija sada
svedena na stvar vetine", ovom je vetinom, kao i drugim vetinama, veoma teko ovladati. Jedna od tekoa je to to ona
zahteva jednu vrstu miljenja" na koju m i " nismo navikli i
za koju se nismo vebali - vrstu miljenja veoma razliitu od
one koju zahteva nauka. Da se ova vrsta miljenja razlikuje od
naunog miljenja jedna je od sutinskih ideja kasnijih Vitgentajnovih spisa i predstavlja odbranu autonomnosti filozofije.
Vitgentajn je tvrdio da se zahtevana vetina ne moe stei pu
kim pohaanjem predavanja: od sutinskog je znaaja raspra
va. S obzirom na svoj sopstveni rad, rekao je da nije vano da
li su rezultati istiniti ili ne; vano je da je metod otkriven".
U emu se, dakle, sastoji taj metod? Naalost, Vitgen
tajn ga nikada nije opisao. italac mora da ga okrije u nai
nu na koji je stvarno postupao. U predgovoru
Istraivanjima
on kae da metod vodi topografskim s k i c a m a " , te se ini da
tako implicira da nee dobiti diskurzivni knjievni oblik niti e
sadrati eksplicitnu argumentaciju k o j a daje onu vrstu kona
nih rezultata" koje je oekivala tradicionalna filozofija. M e -

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 165

tod poiva na dve pretpostavke koje Vitgentajn formulie u

odeljcima 8 9 do 1 3 3 Istraivanja.
Prva je da se filozofski pro
blemi javljaju u sloenim i zamrenim oblicima i da predsta
vljaju splet pretpostavki, principa i teza, obino ujedinjenih ne
kim konceptualnim modelom ili vizijom, koji organizuju svet
za filozofa koji eli da istrauje stvarnost na njenim najdubljim
ravnima. Z b o g ove mree p o j m o v a , filozofski se problemi opi
ru teorijskom pojednostavljenju, lakim objanjenjima i uoptenim reenjima.
Filozofskim problemima se ne moemo baviti diskurziv
nim oblicima argumentacije. M e t o d koji moe s njima da iza
e na kraj mora da odraava ovu sloenost i da bude osetljiv
na nju. K a o rezultat, metod se sastoji u unakrsno povezanom
nizu komentara, primedbi i a p o f t e g m i koji s razliitih taki
gledita izlau skup pretpostavki i teza koje lee u osnovi ne
kog problema. Sa stilske take gledita, metod dobija aforistiki knjievni oblik; u svojoj knjizi Moore and Wittgenstein
on
Certainty ( 1 9 9 4 ) to sam nazvao izlomljenim t e k s t o m " . O n je
obeleen kvazisokratskim sredstvom postavljanja pitanja koja
esto ostaju da bez odgovora vise u vazduhu. Ova pitanja su
ponekad upuena neimenovanom sluaocu ili itaocu, pone
kad samom autoru, a ponekad se ini da uopte nisu nikom ni
upuena. Vitgentajn opsesivno raspravlja o istim temama, is
pitujui ih i preispitujui ih iz mnogih razliitih perspektiva.
Ovaj kaleidoskopski proces nikad ne stie do zavretka. T a k o
italac retko ili nikad ne nalazi saeto izlaganje ranijih odeljaka niti neku oznaku dokle je u t o m trenutku stiglo istraivanje
niti ikakav nagovetaj da te aforistike primedbe postepeno ot
krivaju niti skrivenog argumenta. ini se da metod implicira
da ozbiljni filozofski problemi nikada nee imati konano reenje. Zaista je upadljiva slinost s m e t o d i m a " Sokrata iz ra
nih Platonovih dijaloga. Svaki od tih dijaloga - Harmid,
Euti10

10

Izreke, sentencije - prim. prev.

166

EJVRUM

STROL

fron, Lahes i Lisis - ostavlja pitanja otvorenim, ni u jednom se

ne dolazi do nekog odreenog reenja. Pa ipak je samo istrai
vanje krajnje zanimljivo.
Druga pretpostavka metoda jeste to da filozofija ima dva
oblika. Jedan je ono to bi se moglo nazvati tradicionalnom
filozofijom". Drugi je Vitgentajnov predlog o tome k a k o bi fi
lozofija trebalo da izgleda. Predlog potie iz njegovog novog
m e t o d a " . Tradicionalna je filozofija, za Vitgentajna, koncep
tualna delatnost koja na nenauan, neinjeniki ili neempirijski nain pokuava da shvati prirodu sveta, ukljuujui i ljude
koji u njemu obitavaju. N o v o poimanje filozofije odbacuje teoretisanje i o b j a n j e n j e " . O n o objanjavanje zamenjuje opisi
vanjem (vidi Vitgentajn 1 9 5 8 : 1 0 9 ) . O n o pokuava da istinitu
sliku stvari prui opisivanjem slinosti i razlika izmeu slua
jeva" ili scenarija, ukljuujui i prelazne sluajeve
(Zwischen
gliedern).
Pogledajmo obe koncepcije, poinjui s tradicionalnom
filozofijom. O n a pokuava da prui objanjenje svake teme
koja se istrauje tako to e otkriti koherentne obrasce u ono
me to se ini zbunjujuim tokom dogaaja, fenomena i proce
sa kojih ovek postaje svestan. Ovi obrasci se nee otkriti u po
vrinskim osobinama - kad bi to bilo mogue, svako bi ih ot
krio. Umesto toga, oni lee na dnu te su dakle skriveni od golog o k a . Vitgentajn tradicionalnu filozofiju prikazuje kao po
sveenu potrazi za otkrivanjem skrivenog, sutine stvari, skri
venih principa koji nam omoguavaju da protumaimo svet.
Imamo oseaj da treba da prodremo u... s t v a r " , pie on i do
daje sutina je skrivena od n a s " ( 1 9 5 8 : 9 2 ) .
Prema Vitgentajnu, tradicionalnu filozofiju ne treba od
baciti, k a o to bi to eleli pozitivisti. O n a se mora uzeti ozbilj
no, jer je ona duboka u svojim pokuajima da otkrije osnovne
principe stvarnosti. U svom pokuaju da iza pojavnog sveta ot
krije poslednje principe, tradicionalna filozofija se ugleda na
nauku. N j u t n o v o veliko postignue se uzima kao paradigma
koju treba slediti. Njegova teorija objanjava ogroman niz na-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

167

izgled nepovezanih pojava: zato jabuka pada na tlo, zato M e sec nastavlja da krui o k o Zemlje a ne pada na nju i zato do
lazi do plima i oseka. O n a to ini preko jednog jedinog princi
pa, zakona univerzalne gravitacije. Filozof eli da otkrije slian
klju stvarnosti. Ali, prema Vitgentajnu, filozofija nije aktiv
nost pronalaenja injenica. Naprotiv, ona ne otkriva toliko
obrasce u stvarnosti koliko stvarnosti namee jedan konceptu
alni model. O v o nametanje vodi pogrenom razumevanju, po
grenom opisivanju i paradoksu.
Uzmimo dubok filozofski uvid da ljudi nisu nita drugo
do maine. K a o to je H o b s r e k a o , Sta je srce drugo do opru
ga a ta su ivci drugo do i c e ? " Eliminativni materijalisti u
kognitivnim naukama zauzimaju slino stanovite. Prema nji
m a , nema verovanja ili misli: postoji naprosto modana aktiv
nost, a mozak nije nita drugo do veoma sloen kompjuter ko
ji istovremeno obavlja bezbroj operacija. Prema Vitgentajnu,
tradicionalni filozof je zarobljen jednom s l i k o m " . O v a sli
k a " ili konceptualni m o d e l " omoguava onome ko je u nje
noj vlasti da baci pogled duboko u stvari, vrei povezivanja
koja bi obian ovek prevideo. T a k o je zamisao da organizmi,
koji izgledaju radikalno razliiti od maina, nisu nita drugo
do sloene mehaniko-hemisjko-elektrine naprave jedan du
boki uvid. O n prirodnim naukama omoguava da naine mesta za zagonetku duha i da je objasne. Pa ipak uprkos tom uvi
du, ovo gledite je na kraju krajeva paradoksalno. Svrstavaju
i najraznovrsnije fenomene u jednu jedinu kategoriju, katego
riju maine, o n o ne prua vernu sliku stvarnosti. Stvarnost je
to da se ivi organizmi moraju razlikovati od vetakih napra
va; prema t o m e , svaka teorija koja pokuava da poniti ovu
razliku jeste duboko pogrena.
Vitgentajnova alternativa ovom nainu filozofiranja iz
rasta iz njegovog novog metoda. Prema tom metodu, filozofi
ja nije disciplina koja se bavi otkrivanjem injenica, ve je nje
na funkcija da promeni nau orijentaciju prema stvarnosti i na
e razumevanje stvarnosti. To ona ini time to nam skree pa-

168

EJVRUM

STROL

nju na injenice koje smo sve vreme znali ali koje su toliko
oigledne da se previaju ili zanemaruju kao nebitne. N o v a fi
lozofija e biti korekcija ovoj orijentaciji. Filosofija jedno
stavno iznosi pred nas, a nita ne objanjava niti izvodi za
kljuke... 'Filosofijom' bismo mogli da nazovemo i o n o to je
mogue pre svih novih otkria i pronalazaka. Posao filosofa je
prikupljanje uspomena u jednom odreenom cilju." ( 1 9 5 8 : 1 2 6 ,
1 2 7 ) U ovim odeljcima Vitgentajn opisuje k a k o , sledei nje
gov metod, treba da se bavimo filozofijom. Kljuni odeljak Is
traivanja
koji se na to odnosi je 1 0 9 : M o r a da se odstrani
svako objanjenje,
a na mesto njega moe da se pojavi samo
opisivanje."
Da bismo shvatili snagu ovog pristupa, trebalo bi da raz
motrimo neki poseban primer. U Istraivanjima
(89) i Brown
Book (str 1 0 7 - 1 0 8 ) Vitgentajn raspravlja o odlomku iz Avgustinovih Ispovesti. U knjizi II, glavama 14 do 1 6 , Avgustin kae
da je za njega pojam vremena zagonetan. Po njegovim recima,
ta je vreme? K o to moe da lako i u k r a t k o objasni? K o
to moe a k s a m o u mislima da shvati, t a k o da recima iz
razi? A ipak, o emu u razgovorima raspravljamo s vie
prisnog poznavanja no o vremenu? Sigurno da razume
m o ta je vreme kad o tome g o v o r i m o i r a z u m e m o kad
u j e m o da drugi o tome govore. D a k l e , ta je vreme? A k o
me niko ne pita, z n a m , ako hou da o b j a s n i m n e k o m e ko
me to pita, onda ne znam. ( 1 9 6 0 : 2 8 7 )

Vitgentajn se usredsreuje na dve odlike ovog odlomka.

Kad Avgustin misli o vremenu i pokuava da obrazuje opte
poimanje vremena, on ne moe da izrazi ta je vreme. A ipak
u o b i n o m razgovoru on nema nikakvih tekoa. Na tom ni
vou on kae da razumemo vreme, pa ipak, kad nekom drugom
pokuava da objasni ta je vreme, on to nije u stanju. Zato to
nije u stanju? K a o to Vitgentajn kae u Istraivanjima
(89):
M i h o e m o da razumemo neto to nam je ve pred oima.
Jer ini n a m se da to, u izvesnom smislu, ne r a z u m e m o . " Vit
gentajn u istom odeljku ukazuje na to da se ovo ne moe rei

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA'

169

i za pitanja prirodnih nauka (recimo za pitanje o specifinoj

teini v o d o n i k a " ) . Neto to znamo kad nas niko ne pita ali to
ne znamo kad se oekuje da kaemo ta je to jeste neto ega
se treba opomenuti.
(I oigledno neto ega se, sa bilo kog raz
loga, teko o p o m e n u t i . ) " Stoga se rad filozofa koji se slui no
vim metodom sastoji u prikupljanju podseanja radi nekog po
sebnog cilja.
Avgustin kasnije govori k a k o mu se ini da vreme prori
e pored posmatraa, i da se stoga moe meriti. Ali ono to mu
je zagonetno, dok razmilja o ovom pojmu, jeste k a k o prolost
moe da bude, poto vie ne postoji, i k a k o budunost moe da
postoji kad jo nije prisutna. A zagonetku poveava i tekoa
o tome koliko je duga sadanjost. Ako je ona period izmeu
prolosti i budunosti, onda ne moe imati nikakvo stvarno
trajanje, jer se prolost neposredno dodiruje s budunou.
Stavie, ako je posmatra protoka vremena nepokretan, to
znai da je izvan vremena, ali je jasno da to nije mogue. D a
kle, k a k o moe postojati neto poput vremena?
Vitgentajn se pita da li Avgustinu nedostaju neka inje
nica ili skup injenica o prirodi vremena. J a s n o je da se o ne
kim pitanjima injenike prirode ne moe odluiti zato to
n a m nedostaje odgovarajua vrsta informacija. D a li se virus
ebole prenosi s majmuna na oveka? Odgovor nije poznat, ali
je jasno da je pitanje injeniko. M o d a e na njega jednog da
na biti odgovoreno. Ali koje bi vrste injenica resile Avgustinovu dilemu? Vitgentajn kae da Avgustinov problem ne spada
u ovu vrstu problema. Taj problem je tradicionalno filozofsko
pitanje te se stoga njime mora baviti na drugaiji nain.
Avgustin priznaje da nije izgubljen kad se radi o upotre
bi vremenskih termina u svakodnevnom ivotu. Tek kad teoretie o prirodi vremena ini se k a k o mu o n o postaje neverovatno zagonetno. Ali zato je to tako? Vitgentajnova je dijagno
za u Brown Book (str. 1 0 8 ) to da Avgustin svom svakodnev
n o m iskustvu namee izvesno poimanje ili sliku" pokuava
jui da shvati ta je vreme. ini se da je to slika" vremena k a o

170

EJVRUM

STROL

neke vrste reke, koja protie pored nepominog posmatraa

(kao to kae Avgustin: Sve dok vreme protie, moe se opa
ati i meriti"). Ova vizija sa s o b o m nosi izvesne implikacije:
ba kao to je reka protegnuta u prostoru, tako je, ini se, i vre
me protegnuto u prostoru i ima prednje i zadnje delove. O v a
je slika intuitivno prihvatljiva i, tavie, ini se da je u skladu s
injenicama iskustva, jer izgleda kao da vreme tee, nezausta
vljivo se kreui, takorei, pored nepominog posmatraa.
Ali ova slika vremena zbunjuje na nain na koji to poi
manje reke ne ini. Stvarna reka je protegnuta u prostoru, ima
delove koji nisu stigli do mesta na k o j e m se nalazi posmatra i
ima delove koji su proli pored posmatraa. I jedni i drugi delovi jo uvek postoje. Ali ako se smatra da ni prolost ni bu
dunost sada ne postoje, tada nam model reke ne pomae da
razumemo prirodu prolosti i budunosti. Stoga je model reke
iskrivio Avgustinovo razumevanje vremena. To da Avgustin ne
samo razume ta je vreme ve i vlada p o j m o m vremena otkri
va nam njegova primedba da sigurno da razumemo ta je vre
me kad govorimo o njemu i razumemo kad ujemo da drugi
govore o n j e m u " . O n o to on ne razume to je da njegova sva
kodnevna upotreba pojma vremena predstavlja
vladanje tim
p o j m o m . A on to ne uspeva da razume zato to, poto je to ta
k o , nema nikakvih preostalih problema o vremenu koje bi tre
balo resiti. T a k o Vitgentajn istie da je Avgustin sam stvorio
svoje probleme. O n eli da nametne model koji bi uprostio i
sredio prividno haotian skup upotreba p o j m a vremena. Ali to
je i nepotrebno i izaziva pometnju. K a o to e biskup Barkli
kasnije rei za filozofe, Prvo diemo prainu, a onda se ali
mo da ne m o e m o da vidimo". T a k o Avgustina vodi potraga
za stvarnim znaenjem ili sutinom vremena, za neim skrive
nim iza svakodnevnih naina govora k o j i m a je on u stanju da
se toliko lako i uspeno slui.
Ali za Vitgentajna nema niega to bi tim procesom tre
balo otkriti. N e radi se ni o kakvim stvarnim injenicama o
prirodi vremena, nikakve injenice ne nedostaju i nema niega

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA

171

to bi tek trebalo objasniti. Vitgentajn eli da vidimo da nema

nikakvog teorijski adekvatnog opisa vremena zato to se re
vreme" upotrebljava na mnoge ad hoc naine. O n o to vai
za p o j a m vremena vai i za sve pojmove za koje su filozofi tra
dicionalno nalazili da su zagonetni: za pojmove znanja, izve
snosti, imena, objekta i tako dalje. Funkcija nove filozofije e
biti da podseti tradicionalne filozofe da u svakom od ovih slu
ajeva oni ve poseduju traeno znanje. To se moe uiniti ta
ko to rei sa njihove metafizike upotrebe svodimo na njiho
vu svakodnevnu u p o t r e b u " (Vitgentajn 1 9 5 8 : 1 1 6 ) .
Vitgentajn uoptava Avgustinov sluaj. Svi snani filo
zofski uvidi vode slikama ili pojmovnim modelima ove vrste.
Ovi su nepopustvljivi u svojoj vlasti nad osobama koje razmi
ljaju. O svetu kaemo Tako to mora da b u d e " . U ovom sna
nom smislu uvlaenja u sebe i nametanja svoje vlasti, Vitgen
tajn kae da nas je slika zarobila.
I nismo mogli da izaemo
iz nje zato to je bila u naem jeziku, izgledalo je da nam je on
samo neumoljivo p o n a v l j a " . ( 1 1 5 ) Prema Vitgentajnu ove sli
ke nam se nameu. ini se kao da su one neizbene i k a o da
predstavljaju velika intelektualna otkria. One nam pomau
da naoj okolini pridamo smisla time to je osvetljavaju k a o re
flektori koji alju bleske svetlosti u mrak. Pa ipak e svaki ta
kav model neizbeno dovesti do paradoksa, to jest, do ograni
ene i iskrivljene slike sveta. N a ovaj nain se vie ne moe fi
lozofirati. Potrebna je neka alternativa i nju treba da nam pru
i novi Vitgentajnov metod.
Otuda drugaije poimanje filozofije u Vitgentajnovim
kasnijim delima koje treba da nam prui ispravnije razumevanje sveta no to je ono koje nam je pruala tradicionalna filo
zofija. Posebno, ovo poimanje treba da izbegne paradokse.
Prema Vitgentajnu, ono se sastoji u zameni objanjenja opisi
ma. Ali ta on ovde podrazumeva pod o p i s o m " ? Pod opi
s o m " on podrazumeva tano neteorijsko opisivanje neke situ
acije ili grupe situacija u kojima se jezik upotrebljava na uobi
ajen svakodnevni nain. Te situacije i upotrebe jezika u njima

172

EJVRUM

STROL

sadrane jesu elementi sveta k o j e treba opisati. Z a ovaj svako

dnevni svet - njegove prakse, institucije i upotrebe jezika - Vit
gentajn koristi razne nazive: tok ivota", oblik ivota" ili
jezika igra". Tako nova filozofija poiva na tri odlike: pozi
vanju na svakodnevni jezik, pozivanju na celu lepezu sluajeva
i konteksta u kojima se oni zbivaju i pozivanju na ovekove na
ine postupanja. To moemo da ilustrujemo na sledei nain.
Videli smo da za Vitgentajna Avgustin zapravo pogreno
upotrebljava re v r e m e " . O n pokuava da je primeni onako
kako se ona u svakodnevnom govoru ne primenjuje. M i tu re
koristimo u mnogim idiomima - Biu tamo na v r e m e " ,
Imam vremena na pretek" Vreme nam istie" i tako dalje.
Re vreme" je deo razgranatog, obinog renika u kome se
koristi itav niz srodnih izraza, kao to su r a n i j e " , k a s n i j e " ,
u ovom trenutku" i tako dalje. ovek koji moe da ispravno
koristi ovaj renik - gde ispravno" znai u skladu s nainima
na koje rei koriste oni kojima je taj jezik maternji - vlada poj
mom vremena. Uzmimo re s a d a " . Z a Avgustina ona je zago
netna: k a k o sada koje ima neko trajanje moe da postoji izme
u prolosti i budunosti koje se dodiruju, koji su jedna uz
drugu na takav nain da se nikakav period koji ima neko tra
janje ne moe javiti izmeu njih. Pa ipak je jasno da sadanjost
postoji. Stavie, njen opseg nije zagonetan, k a o to moemo da
vidimo iz ogromnog broja upotreba koju re s a d a " ima u
obinom govoru.
Ove upotrebe doputaju jedan niz vremenskih moguno
sti: Igre e sada p o e t i " ponekad moe da znai ovog jutra a
ponekad za nekoliko minuta ili tano kad se zauje zviduk.
Nikakva zagonetna skrivena sutina ne lei iza ovog niza idio
ma. O n a j ko ih razume razume ta s a d a " znai i stoga ima
delimino razumevanje toga ta je vreme. K a d neko razume
sve upotrebe idioma koje koristimo kad govorimo o vremenu,
on razume ta je vreme. To je sve o emu se radi. A, naravno,
svaki govornik razume ovaj niz izraza svog maternjeg jezika.
Nova filozofija podsea
onog ko razmilja na ovu injenicu.

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA

173

O n a trai od takvih pojedinaca da promene svoju orijentaciju

tako da shvate vladanje pojmovima koje imaju: vladanje koje
su sve vreme imali ali koje su, zato to su bili zaarani jezi
k o m " , zanemarili ili ga prosto nisu bili svesni. Svoenje rei s
njihove metafizike upotrebe na njihovu svakodnevnu upo
t r e b u " jedan je sluaj ovakvog podseanja. To je jedan primer
tehnike koju Vitgentajn koristi da bi resio (ili odstranio) razne
klasine probleme.
Druga odlika metoda je pozivanje na celu lepezu sluaje
va. O v a odlika je suprotna pristupu tradicionalnog metoda,
koji traga za jednim kljunim modelom koji e prodreti ispod
povrine pojava. O n o to Vitgentajn podrazumeva pod slu
a j e m " jeste opis jedne aktivnosti, pojave, objekta ili dogaa
ja u odreenom kontekstu obinog ivota. O n trai da ceo je
dan niz sluajeva bude uporeen i suprotstavljen. Ovaj postu
pak e nam omoguiti da razumemo k a k o se neki kljuni po
j a m , recimo pojam verovanja" ili z n a n j a " , stvarno koristi.
M e t o d sluajeva esto je u njegovim spisima povezan s poziva
njem na obian jezik, ali ove dve tehnike se mogu razlikovati.
Evo jednog primera iz On Certainty

u kojem obian jezik igra

kljunu ulogu:
Odlazim kod d o k t o r a , pokazujem mu svoju ruku i ka
em O v o je ruka a ne...; povredio sam je itd. i t d . " D a li
mu s a m o pruam nepotrebnu informaciju? N a primer,
zar neko ne bi m o g a o da kae: pretpostavimo da rei
O v o je r u k a " pruaju

informaciju - k a k o bi m o g l o da

n a m koristi to to je d o k t o r razume? Z a i s t a , a k o se m o
e sumnjati da li je to r u k a " , zato se t a k o d e ne moe
sumnjati da li sam ja ljudsko bie koje d o k t o r a o tome
informie? Ali s druge strane mogu se zamisliti sluajevi
- a k i a k o su retki - u kojima ova izjava ne bi bila ne
p o t r e b n a , ili bi bila s a m o nepotrebna ali ne i besmislena.

(1969:460)
U ovom odeljku Vitgentajn izriito koristi re sluaje
v i " . O n poredi i suprotstavlja skup situacija koje se mogu ja-

174

EJVRUM

STROL

viti u obinom ivotu. O n ne opisuje u potpunosti o n o to bi

se moglo nazvati standardnim sluajem kao takvim, mada za
pravo aludira na njega recima povredio sam je itd. i t d . " .
Standardan sluaj bi bio sluaj kad bismo, da smo povredili ru
ku, otili kod lekara, pokazali mu ruku i rekli Povredio sam
se ovde itd. i t d . " K a d to k a e m o , pretpostavljamo

da doktor

ne sumnja u to da ste ljudsko bie, da je ono to mu pokazu

jete ruka a ne vetaka naprava. Ovaj sluaj treba suprotstavi
ti situaciji koju Vitgentajn izriito pominje. Pretpostavimo da
smo otili lekaru i rekli O v o je r u k a . . . " U normalnim okolno
stima to bi bila udna primedba. Oigledno, lekar zna da je to
ruka, zato time poinjemo? Sugestija je da bismo, kad bi tako
poeli, implicirali da je neto udno u pogledu objekta ili okol
nosti: da li ruka ne izgleda kao ruka, ili pacijent misli da lekar
nije u stanju da vidi predmet pred sobom? A k o nema nikakvih
neobinih okolnosti, kako shvatiti ovu primedbu?
Da li ovom primedbom pokuavamo da pruimo neku
informaciju? A k o je t a k o , njena upotreba pretpostavlja da
uslovi u kojima se javlja nisu standardni, k a o to je prethodno
pomenuto. Ali, k a o to kae Vitgentajn, kad bi to bila infor
macija, kakvu bi korist imali od toga to doktor razume ta je
reeno? Zaista, a k o se moe sumnjati da li je to r u k a " , zato
se ne moe sumnjati da li je govornik ljudsko bie koje o tome
obavetava doktora? Ali to nije jedino mogue tumaenje o n o
ga to se zbiva. M o g u se zamisliti i druge mogunosti u kojima
ova primedba nije nepotrebna pa ak i one u kojima je nepo
trebna ali nije besmislena i tako dalje. O v a lepeza mogunosti
je ono to Vitgentajn podrazumeva pod nizom sluajeva. Smi
sao ovog odeljka je da pokae da je ovekova delatnost sloe
na i da se ne moe razumeti u skladu s j e d n o m jednostavnom
paradigmom ili modelom. U ovom n o v o m poimanju filozofije,
jedan od zadataka jeste da se prui taan opis stvarnosti. Sva
ki taj opis mora da bude osetljiv za ceo niz razliitih sluajeva
koje nalazimo u jezikoj igri", to jest, u svakodnevnom ivo-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 175 j

tu. Nedostatak ove osetljivosti je karakteristika tradicionalne

filozofije.
Trea odlika metoda je korienje i opisivanje onoga to
Vitgentajn naziva jezikim i g r a m a " . Ovaj pojam se prvi put
javio u Brown Book iz 1 9 3 4 . O v o delo Vitgentajn nije napi
sao ve ga je diktirao svojim studentima, Frensisu Skineru i
Elis Embrouz [Alice Ambrose]. Ljudi koji su pozajmljivali ove
beleke pravili su vlastite kopije i, kao to kae R a Riz, nji
ma se t r g o v a l o " . Blue Book se zasnivala na predavanjima ko
ja je Vitgentajn odrao godinu dana ranije. Brown Book sa
dri sedamdeset tri jezike i g r e " . Z a svaku se kae da je po
sebi sasvim potpuna, i svaka opisuje moguu situaciju, na pri
mer, situaciju u kojoj zidar razgovara sa svojim p o m o n i k o m .
Ovaj pojam je postao kljuno sredstvo kasnije Vitgentajnove
filozofije i veoma je prisutan u delima poput Filozofskih
istra
ivanja i On Certainty.
udnovato, ali jezika i g r a " niti je
prosto igra niti je prosto upotreba izvesnih jezikih izraza, ma
da su u jezikim igrama esto prisutne obe ove odlike. Jezika
igra je opis (zavisno od konteksta) jednog iseka ovekove sva
kodnevne aktivnosti, ukljuujui i postupke kao to su tvre
nje, sumnjanje, verovanje, sleenje pravila, kao i mnogovrsna
uzajamna delovanja ljudi. Jezike igre se odnose ne samo na
pojedinane ovekove aktivnosti ve i na one koje su zajedni
ke celoj grupi. One tako obuhvataju institucije kao to su vla
de, univerziteti, banke, vojska i tome slino.
S obzirom na te postupke, Vitgentajn od tradicionalnog
filozofa trai da ne misli ve da gleda i vidi ta ljudi stvarno i
ne u svom svakodnevnom ivotu. Opis ovakvih aktivnosti a ne
sinoptika filozofska teorija o njima pruie nam tanu sliku
stvarnosti. I Brown Book i Filozofska
istraivanja
poinju na
vodom iz Avgustinovih Ispovesti.
Avgustin opisuje nain na
koji deca ue da govore. O n kae u knjizi I, glavi 8, na primer,
K a d god bi oni (stariji) spomenuli kakav predmet i kad bi se
o d m a h posle te izgovorene rei prema neemu okrenuli, ja bih
video i razumeo da su se glasovi koje su izgovarali odnosili na

176

EJVRUM

STROL

onaj predmet na koji su oni eleli da u k a z u " (Sv. Avgustin

1 9 6 0 : 5 1 ) . Vitgentajn kae da Avgustin pokuava da nam
prui odreenu sliku o sutini ljudskog jezika. I to ovu: Rei
jednog jezika su nazivi za predmete - reenice su spojevi ta
kvih naziva. - U ovoj slici jezika nalazimo korene ideje: svaka
re ima neko znaenje. To znaenje je u korelaciji s rei. O n o
je predmet umesto koga stoji r e " ( 1 9 5 8 : 1 ) . Avgustinova slika
jezika je i slika jezika koju iznose Rasel u Logical A t o m i s m "
i Vitgentajn u Tractatusu.
Setimo se Tractatusa
3 . 2 0 3 : Ime
znai predmet. Predmet je njegovo znaenje".
Vitgentajn ne eli da kae da je ova slika potpuno pogre
na ve da je to ograniena slika toga k a k o jezik funkcionie u
stvarnom ivotu. D o k se u Filozofskim
istraivanjima
skup je
zikih igara postepeno umnoava, moemo da vidimo da jezik
ima i mnoge druge upotrebe. To Vitgentajn ima na umu kad
kae da nas slika dri u svojoj vlasti i kad savetuje filozofe
Nemoj da misli! G l e d a j ! " Traiti od filozofa da gledaju zna
i traiti od njih da proire svoje pojmovne kategorije, da vide
kako rei funkcioniu u struji ivota. K a o to je to Vitgentajn
izrazio sjajnom metaforom: Pomisli na alat u jednom sandu
ku: tu su eki, kleta, testera, odvija za zavrtnje, lenjir, posu
da za lepak, lepak, ekseri i zavrtnji. - K a o to su raznovrsne
funkcije ovih predmeta, tako su raznovrsne i funkcije r e i "
(1958:11).
Iznosei velike nizove razliitih jezikih igara, Vitgentajn
podsea filozofa na neto ega je on k a o obian ovek sasvim
svestan - pre no to postane duboko zamiljeni filozof poput
Avgustina. Posmatranje jezikih igara omoguava nam da raz
umemo ta su pojmovi poput pojmova verovanja, sumnjanja,
dokazivanja i opravdanja. Uzmimo, na primer, znanje. Vitgen
tajn iznosi desetine primera kako se izraz ja z n a m " stvarno
upotrebljava u obinom govoru. Oni se mogu uporediti s upotre
bom filozofa. Mur, na primer, tvrdi da s izvesnou zna propozi
cije kao to su Zemlja je veoma stara" ili Postojale su i druge
osobe a i sada mnoge postoje". On takoe tvrdi da skoro svaka

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 177 |

odrasla osoba zna da su te propozicije istinite. Prema Vitgentaj

nu, M u r pretpostavlja da je njegova upotreba izraza ja znam"
standardna. Pa ipak u normalnom razgovoru ovek kae ja
znam" da bi saoptio informaciju koja drugima nije poznata.
Pretpostavimo da vas zapitaju D a li si siguran da je Smit
stvarno bio na o t v a r a n j u ? " i da vi odgovorite Z n a m da je
s t e " . U tom sluaju, vaa je namera da onome ko pita pruite
informaciju koju ranije nije imao. D a je imao tu informaciju,
ne bi vam ni postavio to pitanje. Uopteno govorei, upotreba
izraza ja z n a m " jeste besmislena kad k a o stvari koje znate na
vodite stvari za koje znate da ih svako zna. T a k o je Murova
upotreba ovog izraza naroita vrsta besmislice. To je poenta
koju Vitgentajn iznosi kad pie Ali M u r bira upravo sluaj u
kome se ini da svi mi znamo isto to i o n " ( 1 9 6 9 : 8 4 ) . Ili opet,
Istine za koje M u r kae da ih zna jesu takve da ih, grubo re
eno, svi mi znamo ako ih on z n a " (str. 1 0 0 ) . Z a t o on ne po
minje neku injenicu koju samo on zna a ne svako od n a s ? "
(str. 4 6 2 ) . T a k o , ini mi se da sam sve vreme znao neto a
ipak nema nikakvog znaenja kad se to kae, kad se izgovori
ta istina" (str. 4 6 6 ) . M u r je jezikoj igri nametnuo pojmovni
model koji iskrivljava stvarnu ovekovu praksu i ponaanje i
koji vodi nekoj vrsti besmisla. Ovakva nametanja modela su
karakteristina za tradicionalno filozofiranje. Stoga ih treba
zameniti novim metodom briljivog posmatranja i tanog opi
sivanja svakodnevnog ovekovog ponaanja.
U objavljenim materijalima koje sada imamo na raspola
ganju, Vitgentaj novi spisi se proteu preko irokog skupa
predmeta, od temelja matematike do rasprava o Sigmundu
Frojdu [Sigmund Freud], ser Dejmsu Dordu Frejzeru [James
George Frazer], Gustavu Maleru [Gustav M a h l e r ] , Feliksu
Mendelsonu [Felix Mendelssohn], ovekovoj svesti, psihologi
ji, etici, estetici i prirodi boje. M n o g e od njegovih primedbi se
usredotouju na ograniene probleme, na upotrebe i pogrene
upotrebe pojma opravdanja, na primer. Stoga je nemogue na
ogranienom prostoru opisati sve teme koje je Vitgentajn ispi-

178

EJVRUM

STROL

tivao kao i njegove razliite pristupe tim temama. Ali u svoja

dva najvanija kasna dela, Filozofskim
istraivanjima
i On
Certainty, imao je na umu dve mete: platonizam i kartezijanizam. J a s n o je da ih je smatrao sredinjim temama u istoriji za
padne filozofije. Iz njegove perspektive oni pruaju pojmovne
modele kojima je praktino nemogue odupreti se i koji se za
pravo na izvesne naine prepliu i preklapaju. Skoro svi veliki
problemi tradicionalne filozofije - problemi promene, univer
zalna, apstraktnih ideja, skepticizma, znaenja i referencije,
prirode duha - potiu iz misli Platona i Dekarta. Ovu raspra
vu o Vitgentajnu zavriemo kratkim izlaganjem njegovog
pristupa platonizmu i kartezijanizmu koji nalazimo u Filozof
skim istraivanjima
i On Certainty.
U o b a sluaja emo nai
da pogrena shvatanja funkcionisanja jezika igraju sutinsku
ulogu u tim konceptualnim shemama. Poeemo Vitgentajnovim pristupom platonizmu.
Teorija formi je sredinja za Platonov model prirode
stvarnosti. O n a kao deo svoje vizije stvari sadri gledita o pri
rodi znaenja, znanja i promene. Prema Platonu, stvarnost je
nepromenljiva, a poto se sve to postoji u prostoru i vremenu
menja, ono to je stvarno ne postoji u prostoru i vremenu. Po
to sva naa obavetenja o prostorno-vremenskim objektima
potiu iz ulnog iskustva, ta se obavetenja, koja se odnose na
ono promenljivo, nikada ne mogu poistovetiti sa znanjem. D a
bismo stekli znanje moramo da prevazidemo ulno iskustvo i
da otkrijemo svet nepromenljivih objekata. N j i h Platon naziva
f o r m a m a " ili i d e j a m a " . U jednom smislu koji je teko odre
diti, objekti ulnog iskustva (oni koji postoje u svetu pojava)
uestvuju u formama ili ih na neki nain podraavaju ili egzemplifikuju. T a k o plavi demper egzemplifikuje nevidljivu for
mu plavila; odreeni dobar postupak egzemplifikuje dobrotu, i
tome slino. Forme su entiteti koji su zajedniki pojedinanim
objektima; to su opte osobine ili sutine tih pojedinanih obje
kata. One su sutine" u tom smislu to odreuju prirodu po
jedinanih stvari koje u njima uestvuju. F o r m e su stoga entite-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA

179

ti koji konstituiu stvarnost. One se mogu otkriti samo umom.

Ova teorija predstavlja Platonov racionalizam, prema kojem je
dino um moe da otkrije stvarnost a ula to nikako ne mogu.
Vitgentajn analizu ovog modela poinje od njegove kon
cepcije znaenja k a o sutine koja lei iza svake rei ili reenice.
Blue Book,
r e i ? " Brown

na primer, poinje pitanjem Sta je znaenje neke

Book

i Istraivanja,

kao to sam ranije pome-

nuo, poinju raspravom o Avgustinovom shvatanju znaenja.

Vitgentajn u dugoj sjajnoj analizi pokazuje da se platonska
koncepcija rui na vie naina. O n a ne uspeva da shvati da ne
ko ko razume neku re ili reenicu ne shvata nuno neki ap
straktni entitet ve je u stanju da re ili reenicu

upotrebljava

u raznim kontekstima u odreene svrhe. Umesto platonskog

modela, s njegovim isticanjem zajednikih osobina koje rei
poseduju, Vitgentajn ukazuje na to da jeziki izrazi - na pri
mer, re igra" - imaju veoma raznovrsne upotrebe. Igre ima
ju mnoge oblike, neke, kao ah, imaju eksplicitna pravila; ne
ke ukljuuju pobedu a neke ne; neke, kao bacanje lopte o zid,
ovek moe da igra sam. N e m a jedne zajednike osobine koju
sve igre poseduju. Evo slavnog odeljka u kojem Vitgentajn pi
e o mnogim upotrebama koje jezik ima:
Ali k o l i k o vrsta reenica postoji? M o d a tvrdnja, pitanje
i zapovest? - Ima bezbroj

takvih vrsta: bezbroj razliitih

naina primene svega onoga to zovemo z n a c i " , r e i " ,

r e e n i c e " . I ta mnogostrukost nije nita fiksirano, jed
n o m za uvek d a t o , nego novi jeziki tipovi, nove jezike
igre, k a k o bismo mogli da k a e m o , nastaju, a druge zastarevaju i padaju u zaborav. {Priblinu

sliku ovog zbiva

nja m o g u da sugeriu m a t e m a t i k e promene.)

Izrazom jezika igra"
da je govorenje

treba da se ovde istakne injenica

jezika deo jedne delatnosti ili ivotne forme.

Predoi sebi mnogostrukost jezikih igara na ovim i dru

gim primerima:
Zapovedati i izvravati zapovesti Opisati neki predmet prema izgledu ili na osnovu merenja -

180

EJVRUM

STROL

Konstruisati neki predmet na osnovu opisa (crtea) Saoptiti neki dogaaj Nagaati o nekom dogaaju Postaviti i ispitati hipotezu Rezultate jednog eksperimenta prikazati pomou tabele i
dijagrama Izmisliti priu; itati je Igrati se pozorita Pevati u kolu Reavati zagonetke Napraviti vic; ispriati ga Resiti kakav praktian raunski zadatak Prevoditi s jednog jezika na drugi Moliti, zahvaljivati, proklinjati, pozdravljati, moliti se.
Zanimljivo je da se mnogostrukost jezikih instrumenata
i naina njihove primene, mnogostrukost vrsta rei i re
enica uporedi s onim to su logiari rekli o strukturi je
zika (ukljuujui i autora Logiko-filozofske
rasprave
[Tractatus

Logico-Philosophicus]).
(1958:23)

Umesto platonskog gledita o sutinama, Vitgentajn ka

e da bi o veini pojmova trebalo da mislimo k a k o stoje u istim
onim odnosima u kojima stoje lanovi jedne porodice. N e m a
nikakve sutine koja im je svima zajednika, ali postoje bez
brojne osobine koje se preklapaju. Pomislite na boju kose la
nova neke porodice. A i B mogu biti plavi, a ta plava boja m o
e imati mnoge nijanse. C i D , drugi lanovi porodice, mogu
da ne budu plavi, a ipak da struktura i gustina njihove kose li
i na strukturu i gustinu kose A-a i B-a i tome slino. Ideja
porodine slinosti" je deskriptivni termin. O n opisuje k a k o
se rei, k a o to su i g r a " , pravilo" i z n a t i " , koriste u svako
dnevnom ivotu. K a o takva ona je lek protiv platonskog gledi
ta. U ovoj zamisli vidimo na delu metod sluajeva. Vitgentajn
od nas trai da uporedimo i suprotstavimo sluajeve da bismo
videli k a k o se rei poput rei igra" i o r u e " koriste u obi-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 181

n o m ivotu. Ovaj metod je primenljiv na sve pojmove koje su

ispitivali tradicionalni filozofi. O n potragu za sutinom stvari
i potrebu da se prodre iza p o j a v a " zamenjuje opisivanjem
jednog po jednog sluaja. T a k o se dolazi do tanog razumevanja stvarnosti.
Druga meta Vitgentajnovog novog metoda je kartezijanski model, koji prevashodno poiva na distinkciji spoljanje-unutaranje, a sadri i teoriju da stvarnost ine dve supstanci
je. Dve supstancije su materija i duh. Sve to postoji jeste ili
jedno ili drugo a nita nije o b o j e . Distinkcija je tako i iscrpna
i ekskluzivna. K a o to je sluaj sa svim modelima dve supstan
cije, pred ovu teoriju se postavlja problem o tome k a k o dve
supstancije mogu da deluju jedna na drugu, ukoliko uopte to
mogu. U kartezijanskom modelu problem uzajamnog delovanja se tie toga k a k o svet mentalnog moe nekako da utie na
(ili da sazna) svet materijalnog. K a k o neto nematerijalno
(duh) moe da dovede do toga, ili da prouzrokuje, da se neto
materijalno (recimo ruka) pokrene kad odluimo, na primer,
da s police uzmemo knjigu. Problem znanja se moe izloiti na
sledei nain. M o d e l dve supstancije poistoveuje o n o mental
no s onim to je unutarnje, o n o to je unutarnje s onim to je
privatno (odnosno, neposredno pristupano samo jednoj oso
bi, onoj k o j o j pripada odreena svest), a privatno s onim to
je skriveno od drugih. T a k o ovaj model sugerie da je svaki o
vek zatvoren u krug svojih sopstvenih ideja. Tada je problem
k a k o da se izae iz tog egocentrinog p o l o a j a " . Prema ovom
modelu, ovek ima neposredan pristup svojim vlastitim ideja
ma ali nema neposrednog pristupa niemu spoljanjem, to jest,
materijalnom svetu, pa ak ni duhu drugog oveka. Takav pri
stup, ukoliko je uopte moguan, u najboljem sluaju je inferencijalan i prua samo verovatnou. U naem vlastitom slua
ju izvesnost o naim idejama i oseanjima je mogua zato to
se ne zahteva nikakvo zakljuivanje. Ali to je veoma ogranie
na vrsta izvesnosti. O n a je ograniena na nae vlastite osete.
Uporedimo ovaj model s Avgustinovom ogranienom koncep-

182

EJVRUM

STROL

ijom sutine jezika. T a k o iz kartezijanske slike slede dva ve

l i k a " pitanja. Kakvog razloga neko moe imati da pretpostavi
da postoji stvarnost spoljanja u odnosu na njegove ideje? A
ak i ako postoji takva stvarnost, kakvog razloga neko moe
imati da pretpostavi da o njoj ima tana obavetenja (znanje)?
Ova koncepcija za s o b o m neposredno povlai pretnje solipsizma i skepticizma.
Vitgentajn je bio opsednut ovim pretnjama, i veliki deo
njegove kasnije filozofije posveen je analiziranju njihovih iz
vora u kartezijanskom modelu a p o t o m pokuaju da se poka
e k a k o se te pretnje mogu otkloniti. U Filozofskim
istraiva
njima i u On Certainty
(napisanim u razmaku od petnaestak
godina) on iznosi razliite naine reavanja problema spoljanjeg sveta. O b a reenja su ingeniozna i originalna. U Istrai
vanjima on dokazuje da se kartezijanski model moe reinterpretirati u lingvistikom obliku. T a k o interpretiran on vodi za
misli jednog potpuno privatnog jezika. To je jezik koji navod
no samo jedna jedina osoba moe da razume. Ta osoba bi rei
upotrebljavala na jedinstven nain. Svaka re bi stajala umesto
odreenog objekta, i samo bi osoba koja upotrebljava ovaj je
zik znala koji objekat oznaava pojedina re. T a k o bi ona k o
ristila sistem privatnih pravila za oznaavanje nominatuma
svojih rei.
Skoro je polovina prvog dela Istraivanja
(posebno deo
od odeljka 1 4 3 do 2 5 0 ) posveena dokazivanju da ovakva
koncepcija jezika nije moguna. J e r da bi neto bilo jezik ono
mora biti voeno pravilima. Jeziko pravilo je uputstvo kako
da se upotrebljavaju razni elementi jezika. U svom komentaru
Istraivanja,
G. P. Bejker [G. P. Baker] i P. M . S. Heker ukazu
ju na to da pravila moraju da zadovolje izvesne kriterijume:
svako se pravilo moe izraziti; mora biti mogue da se pravilo
sledi ili kri; pravila su stvar volje; pravila su merila ispravno
sti ili uputstva za delanje; i, najzad, pravila m o r a j u biti manje
ili vie jasna uesnicima u praksi voenoj pravilima kao to je
jezik. N o r m a n M a l k o l m ovome dodaje i to da postojanje pra-

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA

183

vila pretpostavlja njihovu upotrebu u ljudskoj zajednici te da

je stoga znaenje rei u jeziku voenom pravilima nezavisno
od bilo kog pojedinca:
Govoriti neki jezik znai uestvovati u nainu ivota u
kojem uestvuju i mnogi drugi ljudi. Jezik kojim govorim
dobija znaenje od naina postupanja i reagovanja zajed
nikog mnogim ljudima. Uestvujem u jeziku u istom
smislu u kojem uestvujem u igri - to je sigurno jedan
od razloga zbog kojih Vitgentajn jezike poredi sa igra
ma. Drugi razlog za ovo poredenje jeste taj to i u jeziku
i u igrama postoje pravila. Slediti pravila za upotrebu ne
kog izraza ne znai nita drugo do upotrebljavati taj iz
raz onako kako se on obino upotrebljava - to e rei,
onako kako ga upotrebljavaju mnogi ljudi koji uestvuju
u aktivnostima u kojima se taj izraz koristi. Stoga je zna
enje izraza nezavisno od mene, ili od bilo kog pojedin
ca; i stoga izraz mogu da upotrebljavam ispravno ili ne
ispravno. On ima znaenje nezavisno od toga to ga ja
upotrebljavam. I zato pretpostavka da bi zauvek usa
mljena osoba mogla da zna jezik nema nikakvog smisla,
nita vie no pretpostavka da bi ona mogla neto da pro
daje ili kupuje.

(1989:22)
M a l k o l m o v a je teza da bilo koje pravilo moe da razume
bilo k o te da je ono prema tome javno. Stoga nijedan jeziki si
stem ne moe da bude privatan u kartezijanskom smislu. D a
lje, poto je svaki jezik voen pravilima, uvek su mogune gre
ke u primeni pravila. K a d bi postojao privatni jezik, razlika
izmeu ispravnog i neispravnog sleenja pravila ne bi imala ni
kakvog smisla. Ne bi bilo nikakvog objektivnog naina da se
odredi, na primer, kad se pogreno referiralo. Stoga kartezijanska koncepcija uopte nije jezik. Optije reeno, iz ove lingvi
stike analogije sledi da kartezijanski model ne prua smislenu
sliku odnosa ovekovog duha prema spoljanjem svetu. ovek
ivi u javnom svetu u kojem ui k a k o da upotrebljava jezik u
skladu s preovlaujuom drutvenom upotrebom rei. Ove

184

EJVRUM

STROL

prakse nas poduavaju k a k o da koristimo termine koji se ne

primenjuju samo na nae sopstvene bolove, oseanja i misli ve
takode i na bolove i oseanja drugih. Stoga, ak i ako neiji bol
nije dostupan drugima na onaj nain na koji je dostupan oso
bi koja ga ima, ne sledi da se javni jezik ne moe smisleno upo
trebljavati da bi se referiralo na te bolove ili da se neije tude
razumevanje onoga to je reeno razlikuje od naeg vlastitog.
K a o to kae Vitgentajn, Unutarnjim fenomenima potrebni
su spoljanji kriterijumi".

On Certainty
U On Certainty

Vitgentajn razvija drugaiji pristup kar-

tezijanskom modelu. Belenica koja je objavljena tek 1 9 6 9 . sa

da se smatra jednim od Vitgentaj novih najdubljih radova. To
je bilo Vitgentajnovo poslednje delo, poslednjih sedam odeljaka napisao je dva dana pre no to je umro 2 9 . aprila 1 9 5 1 .
M a d a je delo nedovreno, ono predstavlja nov poetak u nje
govom miljenju. Nasuprot kartezijanskom obliku fundacionalizma, Vitgentajn razvija jedinstvenu alternativu, koja se
razlikuje od svega to se izriito dokazivalo u
Za D e k a r t a , cogito

Istraivanjima.

je temelj celog sistema ovekovog znanja.

Ali to je psiholoki princip. ovek koji razmilja o cogitu

mo

e jasno i razgovetno da vidi da je on istinit. Nasuprot tome

Vitgentajn opisuje jedan oblik fundacionalizma koji nije psi
holoki. O n je takode i nepropozicionalan. K a o to kae, Na
voenje razloga, meutim, opravdavanje evidencije, dolazi do
kraja - ali kraj nisu propozicije koje n a m neposredno izgleda
ju istinitim, t j . nije neko nae vienje,

ve je nae delanje

ono

to lei u temelju jezike igre" ( 1 9 6 9 : 2 0 4 ) .

K a d kae da delanje lei u temelju jezike igre, Vitgen
tajn tvrdi da postoji jedan objektivan nepsiholoki temelj
obinog ivota i raznovrsnih praksi. O n na to referira kao na

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA

185

o n o to vrsto vai za sve n a s " ( 1 1 6 ) . Temelj nije ni istinit ni

laan ve osnova istinitosti i lanosti. K a o to kae, Ako je
istinito ono to je zasnovano, onda osnova nije istinita, a nije
ni l a n a " ( 2 0 5 ) . Temelj nije ni opravdan ni neopravdan, ni po
znat ni nepoznat, ni podloan sumnji ni nepodloan sumnji.
O n je samo tu, ba k a o i na ivot. ta je taj temelj"? O n je
delom sastavljen od neorganskih odlika sveta: planina, stena,
praine, blata. Ali on se sastoji i od zajednice. T a k o su materi
jalni svet i ljudska zajednica dvostruki temelji svekolikog ovekovog ponaanja. Ukoliko oni ne postoje, nijedna od naih uo
biajenih praksi ne bi postojala. T a k o onaj ko se bavi istorijom
pretpostavlja postojanje i starost zemlje. O n a j ko se bavi me
dicinom pretpostavlja da ljudi umiru. Zato umiru je pitanje
otvoreno eksperimentalnom istraivanju ali to da umiru nije.
K a o pretpostavka, ono ini smislenim svako istraivanje uzro
ka smrti. Ali ono samo ne zahteva eksperimentalno istraiva
nje. M u r bi rekao da sa izvesnou znamo da su propozicije
k a o to je svi ljudi u m i r u " istinite. Umesto toga Vitgentajn
ih naziva stoernim propozicijama. Postoji ogroman skup tih
propozicija. O n e su poput osovina koje vrsto stoje i koje su
nepokretni nosai o k o kojih se okreu vrata svakodnevnog
ljudskog optenja.
Stoernim propozicijama, k a o pretpostavkama, ne moe
se pripisivati da su poznate, da su istinite ili lane, da su oprav
dane ili ne, ili da se u njih sumnja. Poto su obine propozici
je paradigme onoga to moe biti istinito ili lano, sumnjivo je
da li su stoerne propozicije" stvarno propozicije. Kad Vit
gentajn kae da je delanje ono to lei u temelju jezike igre,
on se udaljava od zamisli da ma koja vrsta propozicija moe
biti temeljna. Govoriti o propozicijama znai prekomerno intelektualizovati dubinu angaovanja zajednice. Nae je obua
vanje zajednikim praksama neintelektualno. O n o je nalik na
em dresiranju ivotinja. O n o to vrsto vai" stoga nije ne
ka vrsta naeg vienja" ve nain postupanja u skladu sa sva
kodnevnim praksama.

186

EJVRUM

STROL

Ova analiza vodi do jedne od Vitgentajnovih najdubljih

kritika kartezijanizma i radikalnih oblika skepticizma kojima
ovaj vodi. Svi smo mi odgajani u zajednici u kojoj smo naui
li da prepoznajemo izvesne o s o b e , nae roditelje i druge, nau
ili da govorimo jezik i najzad poeli da nesamosvesno ue
stvujemo u irokom nizu ljudskih interakcija, praksi i institu
cija. J o u Brown

Book

Vitgentajn je istakao uinak dresure u

uenju jezika i usvajanju zajednikog ivota: Dete taj jezik ui

od odraslih time to biva obuavano njegovoj upotrebi. R e
'obuavano' koristim na nain strogo analogan o n o m kad go
vorimo o tome da je neka ivotinja obuena da izvede izvesne
stvari. To se radi pomou primera, nagrade, kazne i slinog"
(1960:77).
Tako zajednica predstavlja pozadinu ije se postojanje ne
moe odbaciti, menjati niti se smisleno u njega moe sumnjati.
A ipak skeptik pokuava upravo to da uini. Ali ak i oblik
skeptikovog osporavanja - jeziki oblik s kojim o n o mora da
bude u skladu t a k o da drugi mogu da ga razumeju - pretpo
stavlja postojanje zajednice i njenih jezikih praksi. Skeptikove sumnje t a k o pobijaju same sebe. O n e pretpostavljaju posto
janje upravo onoga ije postojanje skeptik eli da dovede u pi
tanje. Skepticizam je stoga naroiti oblik besmislice koja poni
tava samu sebe, a skeptikovo osporavanje toga da ljudi stiu
znanja i izvesnost moe se odbaciti k a o takvo. Filozofi se sla
u da je u On Certainty

Vitgentajn razvio jedno veoma origi

nalno reenje problema spoljanjeg sveta.

Kritike Vitgentajna
Koliko je Vitgentajn bio slavljen, toliko je bio i kritikovan.
Neke od tih kritika su veoma tehnike i ovde o njima neemo
raspravljati. N e k e su manje tehnike i razliitog su znaaja.
Raspravljau o tri takve kritike.

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 187 |

Prvo, kritikovao se Vitgentaj nov uticaj na mlade filozo

fe. Fon Riht ovaj problem pominje u svom

Biographical

Sketch":
Uiti od Vitgentajna a ne usvojiti njegov nain izraava
nja i karakteristine rei, pa a k i njegov ton glasa, nje
govo dranje i pokrete bilo je s k o r o nemogue. Postojala
je opasnost da se misao izopai u argon. N a i n p o d u a
vanja velikih ljudi esto ima jednostavnost i prirodnost
koji ine da i o n o teko izgleda lako za shvatanje. N j i h o
vi uenici, prema t o m e , o b i n o postaju beznaajni epigo
ni. Istorijski uticaj ovih ljudi ne ispoljava se preko njiho
vih uenika ve u uticajima posrednije, tananije i esto
neoekivane vrste.

(1984:17)
Gilbert Raji pominje da je oboavanje Vitgentajna esto
bilo toliko neumereno da bi puko pominjanje drugih filozofa
izazivalo podsmeh. K a o to kae: Ovaj prezir prema milje
nju svih drugih ljudi osim Vitgentajna inio mi se pedagoki
tetnim po studente i nezdravim po samog Vitgentajna. To me
je navelo da resim, ne da budem zapravo filozofski poliglota,
ve da izbegnem da budem monoglota, a iznad svega da izbegnem da budem eho neijeg monoglotizma makar taj neko bio
genije i p r i j a t e l j " ( 1 9 7 0 : 1 1 )
C. D . Brod je bio jo otrovniji. U svojoj intelektualnoj au
tobiografiji u The Philosophy

of C. D. Broad,

on pie: Jedna

dunost koju sam svesno zanemarivao bilo je pohaanje nedeljnih sastanaka Kluba moralnih nauka. ...Nisam bio spre
man da svake nedelje provodim sate i sate u atmosferi gustog
duvanskog dima, dok je Vitgentajn uredno izvikivao svoje
bojne poklie a vernici se isto tako uredno 'udili s glupim iz
razom divljenja'" ( 1 9 5 9 : 6 1 ) . M a d a Brod lino nije voleo Vit
gentajna, kad se postavilo pitanje da li treba postaviti Vitgen
tajna kao M u r o v u zamenu, rekao je Uskratiti katedru Vit
gentajnu bilo bi kao uskratiti Ajntajnu katedru fizike".

188

EJVRUM

STROL

Druga kritika bila je vie usmerena na sadraj Vitgentaj

nove filozofije. Rasel je, u stvari, odredio ton mnogih slinih
zamerki. Rasel je ranog Vitgentajna" suprotstavio k a s n o m
Vitgentajnu". Prvi, rekao je, bio je duboko svestan problema
i predan intenzivnom razmiljanju. Kasni inilo se da se umo
rio od ozbiljnog razmiljanja i izmislio uenje koje bi ovakvu
jednu aktivnost uinilo n e p o t r e b n o m " . Rasel je rekao da bi za
vrstu pitanja koja je Vitgentajn sada postavljao bilo bolje da
se ovek posavetuje sa svojim sobarom. M a d a zamerka ima
sarkastian oblik, ona se moe izneti i u manje neprijateljskom
obliku. Autor Tractatusa,
prema ovom gleditu, zamiljao je fi
lozofiju kao da ima strogost logike i fizike. O n a predstavlja
pokuaj u kojem se na konceptualne probleme primenjuju naj
vii standardi profesionalne ozbiljnosti. K a o takva, ona je vr
sta intelektualne aktivnosti kojoj obian o v e k " nema ta da
pridonese. Ali je novi Vitgentajn te standarde uinio manje
strogim. Umesto toga, izgleda da je sve to bi obian ovek
imao da kae tano. A k o je t a k o , izneverena je intelektualna
strogost. Rasel to nije mogao da podri, a s njim su se slagali
mnogi filozofi iji su standardi pojmovne otrine bili visoki.
N a r a v n o , k a o to smo videli, Vitgentajn se u svojoj novoj fi
lozofiji bavio neim sasvim drugaijim. Iz stare perspektive to
je izgledalo nemarno i bez strogosti. U Sjedinjenim Dravama,
naroito, a danas sve vie u zapadnoj filozofiji, ova vrsta kriti
ke postaje sve glasnija. Ali iz provitgentajnovske perspektive
to se svodi na primenjivanje jedne starije zamisli filozofije na
nov i originalan pristup. Vano pitanje jeste to da li Vitgentaj
nova kasnija filozofija prua novo i dublje shvatanje filozofske
prakse i da li nudi nova reenja tradicionalnih problema.
Varijantu ove kritike esto iznose oni k o j i m a novi pristup
nije nesimpatian pa ak ni ono to Vitgentajn pokuava da
uini u svojoj kasnijoj filzofiji. Njihov p r o b l e m je to to ne mo
gu jasno da shvate ta je tano to to se dokazuje, ako se ita i
dokazuje, i ta je ishod Vitgentajnovih istraivanja. Te osobe
Vitgentajn izluuje. Z a razliku od izvesnih filozofa koji piu

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 189 |

zastraujuim tehnikim argonom, punim neologizama i dru

gih nezgodnih odlika, Vitgentajnov jezik je elegantan i jasan.
M o e m o da razumemo skoro sve reenice njegove kasnije filo
zofije. Vitgentajnova proza je relativno netehnika i jasna.
Problem je to to smo preplavljeni reima i pojedinostima. i
ni se da ne shvatamo svrhu onog to se deava pa ni, ak i po
sle strana i strana rei, ta je postignuto. T a k o Vitgentajnov
nain pisanja ima izvestan neuhvatljiv kvalitet. O n ini da ose a m o kao da bi trebalo da shvatimo ta je postignuto a ipak
nam to shvatanje neprekidno izmie. Svaki oboavalac kasnog
Vitgentajna moe da saosea s ovim gleditem. Vitgentajnovu misao je teko saeto izloiti pa stoga i teko objasniti. O d
govor - bar za neke od nas - jeste taj da je bitno itati teksto
ve iznova i iznova. Tada u poplavi rei moemo poeti da na
ziremo obrazac dokaza. M o e m o poeti ak i da otkrivamo
neku vrstu ukupne dinamike u delima k a o to su Istraivanja
On Certainty.

T a k o poinje da se gubi misao da Vitgentajn

nema jasno shvatanje toga gde eli da stigne. Pravci postoje

mada nam izmiu. Razmiljanje o onome to Vitgentajn kae
u uvodu Istraivanja

pomae nam da ga razumemo. Njegov je

metod, kae n a m , povezan

s prirodom samog istraivanja. O n o nas, n a i m e , prisilja
va da iroku oblast misli prokrstarimo uzdu i p o p r e k o ,
u svim pravcima. - Filosofske napomene u ovoj knjizi u
neku ruku predstavljaju obilje topografskih skica nastalih na tim dugim i zamrenim putovanjima. Istim takam a , ili s k o r o istim, uvek se iznova prilazilo iz razliitih
pravaca, te su uvek skicirane nove slike. Bezbroj ih je bi
lo rdavih ili nekarakteristinih, sa svim nedostacima jed
nog slabog crtaa. A kad su one o d b a e n e , o s t a o je izve
stan broj snoljivih koje j e , esto potkresane, valjalo ta
ko urediti, k a k o bi posmatrau mogle da prue sliku predela. - T a k o je ova knjiga zapravo s a m o a l b u m .
(str.

39)

190

EJVRUM

STROL

Ali, kao to bi nas i sam Vitgentajn podsetio, p o j a m al

buma ima mnoge upotrebe. Ima albuma i albuma, a njegov al
bum je doista izuzetan. U istoriji filozofije nema niega nalik
njemu. Ve je i samo iz tog razloga vredno razgledati ga i raz
miljati o znaenju skica k o j e sadri.
Trea zamerka upuena je terapeutskom cilju velikog de
la Vitgentaj novih kasnijih spisa. U Filozofskim
istraivanjima
ova tema je neskrivena: O d a k l e ovo razmatranje dobij a svoj
znaaj, budui da izgleda da o n o samo razara sve zanimljivo,
tj. sve veliko i znaajno? (Kao da su to graevine, od kojih
ostaje samo kamenje i kr.) Ali to to mi razaramo samo su ku
le od karata i mi oslobaamo podlogu jezika na kojoj su one
stajale" ( 1 9 5 8 : 1 1 8 ) .
Pitanje koje kritiari postavljaju jeste: ije kule od karata
razara Vitgentajn? Odgovor: Samo one u kojima stanuju pro
fesionalni filozofi. Vitgentajnova terapija se primenjuje samo
na ogranien broj osoba i zamiljena je da bi olakala izvesne
mamurluke izazvane njihovim profesionalnim aktivnostima.
Ali ta tada inteligentni laici, nefilozofi, mogu da naue od Vit
gentajna? Prema njemu, ono to oni znaju ili veruju u savre
nom je redu upravo takvo kakvo je. Prema tome njima nije p o
trebna nikakva terapija. Stoga Vitgentajn nema ta da im ka
e. Njegova gledita su stoga relevantna samo majunoj grupici intelektualaca. Nasuprot tome, veliki filozofi" prolosti
obraali su se mnotvu, esto s ciljem da od njih stvore bolje
ljude. T a k o nema nikakvog razloga zato bi obian svet itao
Vitgentajna ili oekivao koristi od njegove misli.
J e d a n odgovor ovom pravcu razmiljanja jeste da se skre
ne panja na injenicu da se Vitgentajnov uticaj proirio i van
granica filozofije. K a o to sam ranije p o m e n u o , njegove pogle
de na prirodu pojmovnih problema prihvatili su i ljudi koji se
bave itavim nizom razliitih disciplina. T a k o e se moe doka
zivati da bilo k o j a misaona osoba moe biti uhvaena u zam
ku one vrste konceptualnog modela koji Vitgentajn smatra
tetnim. Stoga Vitgentajnov nain da neutralise te modele m o -

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: TOK IVOTA"

| 191

e biti optekoristan. Ali jo je bolji odgovor taj da u njegovoj

filozofiji postoji pozitivna, neterapeutska nit, nit k o j u je teko
razabrati zato to je utelovljena u lavini deflacionistikih primedbi. Ta se pozitivna filozofija sastoji od novih i originalnih
naina posmatranja sveta i njegovih raznih odlika. Vitgentaj
nov je opis onoga to vrsto vai dobar primer takvog kon
struktivnog miljenja. Zanimljivo je da to predstavlja i podsetnik na o n o oigledno i opis jedne strane stvarnosti koju nije
dan drugi filozof nije nikada prikazao.

Glava 6

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA

OKSFORDSKE FILOZOFIJE
M a d a su Rasel, M u r i Vitgentajn iveli i posle Drugog svetskog rata, njihovi najbolji dani su bili za njima, i o k o 1 9 6 0 . ve
liki dani kembrike filozofije bili su u sutini proli. Vitgen
tajn je umro 1 9 5 1 . a M u r je napisao samo dva nova ogleda
izmeu 1 9 4 2 . i svoje smrti 1 9 5 8 . Raselova poslednja znaajna
knjiga - Ljudsko

znanje:

njegov

obim

i granice

- objavljena je

1 9 4 8 . . D . B r o d , R. B. Brajtvajt i Don T. Vizdom, roeni

1 8 8 7 , 1 9 0 0 . i 1 9 0 4 , svoje najznaajnije doprinose pruili su
pre 1 9 5 5 . G. H . fon Riht je nasledio Vitgentaj novu katedru
1 9 4 7 . ali je odluio da se vrati u Finsku 1 9 5 2 . U Oksfordu je
slika t o k o m prve polovine dvadesetog veka bila potpuno dru
gaija. U autobiografskom eseju Gilbert Rajl ( 1 9 0 0 - 1 9 7 6 ) iz
nosi porazan opis situacije:
T o k o m vremena dok sam bio student i prvih godina kao
n a s t a v n i k , filozofski ajnik u O k s f o r d u jedva da je bio
m l a k . M i s l i m da bi bio hladan k a o led da nije bilo [H.

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA O K S F O R D S K E FILOZOFIJE

193

A.] Priarda, k o j i je u svoju izabranu i prilino usku

oblast uneo ivost, u p o r n o s t i neceremonijalnost, k a o i
perverznu doslednost k o j a nas je navodila da se roguim o k a o to nita drugo u to d o b a nije. Bredlijevci jo ni
su bili izumrli, ali nisu izlazili na istinu. N e m o g u da se
setim da sam uo da se m a i jednom p o m e n u o Apsolut.
Kuk-vilsonovci [ C o o k W i l s o n ] su eznuli da ospore bredlijevce i kroeance ali su imali m a l o prilike. Pragmati
zam je jo uvek predstavljao F. K. S. iler [F. C. S. Schil
ler], ali k a k o se njegova neukusna veselost uzalud odbi
jala od omalovaavaj ue krutosti njegovih kolega, a k je
i ta duhovita iskra efikasno ugaena.
L o g i k a , osim prouavanja Aristotela, bila je u dubo
k o j depresiji. M a l o se sada ulo a k i o polupsiholokim
t e m a m a o k o j i m a se raspravljalo u Bredlijevoj knjizi p o
grenog naslova Principles
of Mathematics

of Logic.

Raselova

dvadeset pet godina kasnije ta knjiga k a o i

Mathematica

Principles

je objavljena kad mi je bilo tri godine;

Principia

bile su jo uvek s a m o predmet oksfordskih

ala. Imena Bula [ B o o l e ] , D e M o r g a n a [De M o r g a n ] , Ve

na [Venn], Devonsa [Jevons], M e k o l a [ M c C o l l ] , Fregea,
Peana, D o n s o n a

[Johnson] i D . M . Kejnza

(J.

M.

Keynes] nisu se pojavljivala u predavanjima i rasprava

m a . U bibliografiji knjige The Development

of Logic

Ni-

lovih [William i M a r t h a Kneale] nema navedenih o k s

fordskih dela, osim onih isto istorijskih, iz onih pola ve
ka posle Luisa Kerola [Lewis Carroll] ( 1 8 9 6 ) .
Dve grane filozofije u k o j i m a je jo bilo nekog ivo
ta bile su etika i teorija ulnog opaanja. Iz svog preda
nog zanimanja za ulno opaanje Henri Prajs [Henry Pri
ce] j e , s herojskom hladnokrvnou, emigrirao na postdi
plomske studije na univerzitetu M u r a , Rasela i Broda.
T a k o je od sebe stvorio nau prvu linu i doktrinarnu ve
zu s tim drugim m e s t o m " i p o k r e n u o ideju da bi mladi
O k s f o r d m o g a o i da bi trebalo da ui od Kembrida.
U s k o r o je hermetiki konzervirana atmosfera O k s f o r d a
poela da izgleda zaguljivom a k i n a m a s a m i m a .
(1970:4-5)

194

EJVRUM

STROL

Dve stvari su O k s f o r d probudile iz njegovog dogmatskog

dremea. Rajl i vie mladih nastavnika poeli su da pohaaju
sastanke Udruenja Mind i Aristotelovskog drutva [Mind As
sociation i Aristotelian Society] na kojima su sretali kolege iz
Kembrida, Londona, kotske, Irske, Velsa i Sjedinjenih Dra
va. Tom prilikom su vetrovi novih uenja poeli da proiava
ju hermetiki konzerviranu a t m o s f e r u " Oksforda. M u r je
skoro uvek prisustvovao tim susretima i kao to Raji duhovito
kae njegova za nas iznenaujua spremnost da eksplodira
zbog nae gluposti i da eksplodira zbog svoje sopstvene, uini
la bi te vikende, sama po sebi, iskustvom koje je grejalo srce i
dizalo kosu na glavi". Godine 1 9 2 9 . Rajl je sreo Vitgentajna
i s njim uvrstio prijateljstvo koje je duboko izmenilo smer
Rajlovog filozofskog razmiljanja.
Drugi znaajan dogaaj bilo je to to je Raji organizovao
neformalan veernji klub, Wee T e a s " , iji su ostali lanovi bi
li, ne svi u isto v r e m e " , H . M . Koks [H. M . C o x ] , Oliver
Frenks [Oliver Franks], V. F. R. Hardi [W. F. R. Hardie], V. K.
Nil [W. C. Kneale], . S. Luis [C. S. Lewis], D. D . M a b o t Q.
D. M a b b o t t ] , V. D. Maklaglan [W. G. Maclaglan] i H . H .
Prajs. Oni su bili pod velikim uticajem aktivnosti u Kembri
du, i k a o to Raji kae nai jezici su slobodnije govorili a na
a duhovitost bila manje puna potovanja na ovim veernjim
sastancima. Pokazalo se da su Vi Tijci divan primer matema
tike teorije malih grupa. Prema toj teoriji, male grupe vre ne
proporcionalno veliki uticaj na vee jedinice iji su deo. U
ovom sluaju su aktivnosti lanova Vi Tija pomogle da se prokri put za oivljavanje oksfordske filozofije. Veoma mnogo se
duguje R a j l u , posebno za ovu istorijsku p r o m e n u , i zbog sna
ge i originalnosti njegove misli, i zbog njegove izuzetne sposob
nosti procenjivanja koju je ispoljavao pri regrutovanju talena
ta. O n je verovatno pojedinac najzasluniji za to to je Oksford
postao svetski centar filozofije posle opadanja Kembrida.
Posleratne trupe u Oksfordu predstavljaju najvei skup
prvorazrednih filozofa koji je ikada predavao na jednom me-

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 195 |

stu: meu njima su i P. F. Strosn, Dejms Armson [James Urm s o n ] , Stjuart Hempajr [Stuart Hampshire], Pol Grajs [Paul
Grice], Herbert H a r t [Herbert H a r t ] , E. M . Kvinton [A. M .
Q u e n t o n ] , Dejvid Piers [David Pears], M a j k l Damet, R. M .
Hear [R. M . H a r e ] , G . E. M . E n s k o m b , Isaija Berlin [Isaiah
Berlin], Brajan Mekginis i G. D . Varnok [G. J . W a r n o c k ] . Dve
najkreativnije i najuticajnije figure u ovom sjajnom skupu bili
su R a j i i njegov mlai kolega Don Longou Ostin. O b o j i c a su
razvili stil filozofiranja koji je privukao meunarodnu panju.
Treba imati na umu da, mada je Vitgentajnova reputacija ge
n i j a " bila proirena u Engleskoj, nita osim Tractatusa

i krat

kog lanka o logici nije bilo objavljeno pre njegove smrti 1 9 5 1 .

Raji je ve bio zapaena figura kad je Britanija ula u rat, ali
njegova reputacija e se vinuti nebu pod oblake s pojavom de
la The Concept

of Mind.

Ostinova je karijera bila meteorska i

naalost kratka. S objavljivanjem ogleda koji izaziva vrtoglavi

cu, Tue svesti" 1 9 4 6 . on se pridruio Rajlu kao zvezda bri
tanske filozofije. U izvesnim pogledima bili su upadljivo slini:
obojica su bili lingvistiki filozofi" i zastupnici filozofije
obinog j e z i k a " i obojica su opirno pisali o problemu tuih
svesti. Ali bilo je i razlika u njihovim metodima i koncepcija
ma o tome ta je u jeziku vredno prouavanja.

Rajl

ivot
O Rajlu kao filozofu pisano je m n o g o , ali skoro sve to znamo
o njemu lino potie iz njegove autobiografije. To je izuzetno
zanimljiv dokument: saet (manje od petnaest strana), nabijen
informacijama i stilski elegantan. U pogledu kratkoe zanimlji
vo ga je uporediti sa slinim autobiografijama. Hjumov iskaz
na samrtnoj postelji, koji nam kae A sada raunam na brzo
r a s p a d a n j e " , dug je samo devet strana i veoma je dirljiv. Mur,

196

EJVRUM

STROL

nikada opiran, govori n a m o sebi na trideset est strana, Karnapu je bilo potrebno osamdeset, Kvajnu vie od pet stotina a
Rasel je uspeo da ispuni tri t o m a . Rajlov opis deatva i p o r o
dine pozadine svodi se na tri pasusa i zavrava se njegovim
upisom na Oksford u osamnaestoj godini. Njegov opis student
skog ivota je remek-delo duhovitosti i nemilosrdnog samoprocenjivanja: Prvih pet semestara radio sam s pola srca sprema
jui se za diplomski iz klasinih nauka. Nedostajali su mi uho,
nozdrve, nepca i petne i l e potrebni za uspeh u studijama lin
gvistike i knjievnosti."
11

Raji nas obavetava da je, kad mu je bilo dvadeset etiri

ili dvadeset pet godina, uvideo da filozofija u sutini poiva na
argumentaciji i da bi stoga svaki budui filozof trebalo da
prouava teoriju i tehnologiju z a k l j u i v a n j a " . U skladu s
tim, odluio je da prelista neke od knjiga najistaknutijeg logiara Engleske, R a s e l a :
Zbog ovog interesovanja, a ne zbog Prajsovog zanimanja
za ulno opaanje, potpuno sam se 'pokembridio'. Pro
uavao sam Rasela a ne Mura, i to Rasela logiara a ne
Rasela epistemologa. Poto nisam imao nikakvih mate
matikih sposobnosti, znanja ni interesovanja, nisam po
stao ak ni samo kompetentan u algebri logike; niti je
problem temelja matematike postao za mene gorue pi
tanje. Zanimao sam se teorijom Znaenja - gnusne li
imenice! - a ubrzo, drago mi je to to mogu rei, i njego
vim starijim ortakom, Besmislom. Radio sam na parovi
ma - Smisao i Referencija, Intenzija i Ekstenzija, Pojam i
Objekat, Propozicije i njihovi sastavni delovi, Ciljevi i
Objekti, injenice i Stvari, Formalni pojmovi i Sadrajni
pojmovi, Vlastita imena i Deskripcije, Subjekti i Predika
ti. U Raselovom delu Principles of Mathematics
a ne u
Principia Mathematica,
u njegovim lancima o Majnon-

Raji koristi re toes - prsti na nogama", aludirajui na engleski

idiom on one's toes, sa znaenjem energino, radino, priljeno, iz sve snage,
ili srpski iz petnih ila" - prim. prev.
1 1

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

197

gu i u lanku O n D e n o t i n g " , naao sam k a k o ledena

k o r a logike teorije puca. K r o z te napukline Vitgentajn
je vodio svoj
Tractatus.

(1970:7)
Uticaji Rasela i Tractatusa
naveli su R a j l a da se filozo
fijom bavi na modifikovan logiko-atomistiki nain. U n a j
slavnijem ogledu ovog a n r a , Systematicaly Misleading
E x p r e s s i o n s " , o b j a v l j e n o m 1 9 3 3 , dokazuje se k a k o obini iz
razi k a o to je Tanost je v r l i n a " mogu da filozofe navedu
na pogreno miljenje da postoje apstraktni entiteti, poput
tanosti i vrline. K a d se ti idiomi prepiu prozirnijom notaci
j o m , na primer, Z a svako x , a k o je x t a n o , x je v r l o " , sma
njuje se sklonost da se postulira postojanje ovakvih apstrak
cija. Prozirna notacija u o v o m sluaju potie iz Raselove teo
rije deskripcija. Poput R a s e l a , Rajl je pretpostavljao da je lo
gika idealan jezik koji bi m o g a o da otkrije formu injenica na
nain na koji to obian jezik ne bi m o g a o . Posle Drugog svetskog rata R a j i e izriito odbaciti ovakav pristup. Pa ipak,
k a o to su pokazali mnogi k o m e n t a t o r i , odjeci ovog pristupa
se mogu nai ak i u Concept
of Mind.
Rajlova rasprava o logikom pozitivizmu objanjava za
to je ovaj pravac prvo opinio filozofe njegove generacije i za
to su ga oni potom odbacili.
M n o g i od nas su prilino netragino doiveli njegovo ra
zaranje Metafizike. N a j z a d , nikad nismo sreli nekog ko
bi se bavio metafizikom: po naim primercima knjige Ap
pearance
and Reality popala je praina, a veina nas nije
ni videla neki primerak dela Sein und Zeit. S druge strane
bilo je neega oigledno veoma znaajnog, mada jo uvek
nesreenog, u Principu verifikacije (i Principu falsifikacije), sasvim nezavisno od njegove primene za ienje Augijevih tala. J o nismo govorili opsesivnim jezikom krit e r i j u m a " . Ali ve smo se sluili neim nalik njemu.
P o s t o j a o je jo jedan sasvim nenameran rezultat lo
gikog pozitivizma. J e r izjednaavanje Metafizike sa Be-

198

EJVRUM

STROL

smislom a Smisla sa N a u k o m vodilo je udnovatom pita

nju: G d e spadamo mi filozofi koji su protiv besmisla?
Da li reenice od k o j i h je sastavljen Erkenntnis

pripada

ju metafizici? Ili fizici, a s t r o n o m i j i ili zoologiji? A ta sa

reenicama i f o r m u l a m a od kojih je sastavljena
Mathematical"

izazovom Vitgentajnovog Tractatusa

cusa

Principia

Suoavali s m o se zapravo s dvostrukim

Logico-Philosophi-

i jednim sredinjim izazovom njegovih buduih Fi

lozofskih

istraivanja.

N o j r a t , lik, K a r n a p , V a j s m a n i,

za nas, iznad svih, Ejer, n e n a m e r n o su postavili p r o b l e m

ije se reenje nije nalazilo ni u Logical
age niti u Tractatusu.

Syntax

of

Langu

M i filozofi s m o se uputali u istra

ivanje, skoro ceo ivot dugo, o naem pravu da budemo

istraivai. I m a m o li ikakvih pitanja, ukljuujui i o v o ,
na k o j a se moe odgovoriti? Ubedenje da b e k a dihotomija 'ili nauka ili b e s m i s a o ' ima isuvie m a l o 'ili' u s e b i "
navelo je neke od nas, ukljuujui i mene samog, da ga
jimo iz toga izvedeno podozrenje i da radimo na njemu.

(1970:10)
O v o izvedeno podozrenje" bilo je to da, poto su filozo
fi u prolosti izneli znaajne stvari, nema nikakvog razloga za
to to ne bi mogli i dananji filozofi. M a d a je prihvatao da ima
neeg znaajnog u principu verifikabilnosti, Rajl je odbijao da
prihvati implikaciju k a k o je nauka jedini klju za stvarnost.
Ovo podozrenje poraslo je do izvesnosti u njegovom kasnijem
radu, koji je u stvari potvrdio autonomiju filozofije kao disci
pline sposobne da iznosi znaajna tvrenja o svetu. Njegovo
delo The Concept

of Mind predstavljalo je podrobnu ilustraci

ju te take gledita.
Raji na svoju slubu tokom rata aludira u devet rei odmah posto sam skinuo uniformu 1 9 4 5 . " - a do kraja au
tobiografije (jo tri strane) bavi se svojim p o t o n j i m aktivnosti
ma filozofa, ukljuujui i motive koji su ga naveli da napie
The

Concept

of Mind.

Esej se zavrava portretima dva oks-

fordska nastavnika, R . D. Kolingvuda [R. G . Collingwood] i

Ostina. Posebno je zanimljiva slika Ostina jer tu Rajl suprot-

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

stavlja svoju i Ostinovu koncepciju filozofije. O n ukazuje na to
da se Ostin prevashodno z a n i m a o za izraze, k a o to su pojedi
ne izgovorene ili napisane reenice koje predstavljaju o b e a n j a ,
upozorenja, preporuke i predloge i koje se razlikuju od iskaza i
propozicija na koje se usredsreduju logiari. Rajl se bavio, na
suprot tome, pitanjima o tome koje vrste izraza imaju smisla a
koje ga nemaju, i zato. O n opisuje razliku izmeu njihovih pri
stupa u sledeem (i poslednjem) pasusu svoje autobiografije:
Neki ispitiva bi m o g a o da postavi sledea dva pitanja:
1) Z a t o stizanje u L o n d o n nije stvar stepena?
2) Z a t o je Upozoravam t e . . . " poetak upozorenja, ali
Vream t e . . . " nije poetak uvrede?
est od sedam dana prvo bi pitanje bilo R a j l o v favorit, a
drugo Ostinov. Svako od nas bi mislio - pogreno - da u
o n o m manje omiljenom pitanju nema nieg znaajnog.
Ali njihovi sadraji su toliko raznorodni da se epitet lin
gvistiki" u jednom smislu primenjuje na odgovor na pr
vo pitanje - Prilozi k a o to je 'postepeno' ne idu s gla
golima k a o to je 'stii' iz sledeih r a z l o g a . . . " ; a u sasvim
drugom smislu na odgovor na drugo - Uvrediti znai re
i n e k o m e pogrdne stvari s t a k v o m i t a k v o m n a m e r o m ,
dok upozoriti znai rei..." Pravila protiv besmisla upra
vljaju nepristrasno iskazima svih tipova. Stii u nekom
stepenu" nee imati smisla ni u pitanjima, zapovestima, savetima, zahtevima, upozorenjima, albama, obeanjima,
uvredama ili izvinjenjima nita vie no u tvrenjima. Epimenid nas moe proganjati u svakom gramatikom nainu.
Z a istraivanje onoga na ta nas obavezuju kategorije, po
zivanje na razliite vrste iskaza je nebitno; za istraivanje
razlika meu tipovima iskaza nebitno je pozivanje na k a
tegorije. N e u s p e h i apsurdnost nisu a k ni srodni.
12

(1970:15)
Infelicity - Ostinov tehniki termin koji oznaava sve pokuaje vr
enja govornih inova koji nisu urodili plodom - prim. prev.
1 2

200

EJVRUM

STROL

Rajl ovde donekle nije pravedan prema Ostinu koji se,

kao to emo videti, nije zanimao samo za neuspehe ve i za
apsurdnosti. Dijagnostiari besmisla bili su rairena pojava u
ovom veku. Rajl je imao svoje srodnike" u Vitgentajnu, M u
ru, D. T. Vizdomu, Bousmi i M a l k o l m u . Ali Ostin je prona
ao teoriju neuspeha povezanu s njegovim opisom govornih i
nova. Ona je uticala na kasnije autore kao to su bili Pol Grajs,
Zeno Vendler, Don Serl i A. P. Martini. K o d R a j l a i Ostina
ovi razliiti naglasci nisu bili u sukobu ve su predstavljali uporedne, esto preklapajue, puteve koje neformalna filozofija"
moe legitimno da sledi u pristupu filozofskim problemima.

Filozofija
T o k o m dvadeset godina, od 1 9 2 7 . do 1 9 4 7 , Rajl je o b j a
vio vie od trideset lanaka, prikaza i kritikih osvrta ali nijed
nu knjigu. Njegov prvi poduhvat te vrste bila je The
of Mind.

Osim zbirki ogleda, za ivota e objaviti jo samo dve

knjige, Dilemmas

1 9 5 4 . i Plato's Progress

1 9 6 6 . M a d a su ova

dva dela zanimljiva, ona nemaju snagu i dubinu The

of Mind.

Concept

Concept

U jednom ranom prikazu Stjuart Hempajr je izjavio

da je to verovatno jedno od dva-tri najznaajnija i najoriginalnija dela iz opte filozofije koja su na engleskom jeziku o b
javljena u poslednjih dvadeset godina. Izvesno je da e to delo,
i svojom osnovnom tezom i svojim p o d r o b n i m zapaanjima,
jo mnoge godine biti u sreditu filozofskih rasprava; a istie se
stilom i jednostavnou namere koji su uvek najbolje filozof
ske radove inili delima opte knjievnosti" ( 1 9 7 0 : 1 7 ) .
H . D Paton [H. J . Paton] je 1 9 4 5 . pozvao Rajla da ob
javi knjigu o bilo k o m predmetu po svom izboru u novoj edi
ciji, H a i n s o n o v o j [Hutchinsson] Philosophical

Library,

koju

je Paton ureivao. Raji je pristao. Zeleo je da na neki veliki fi

lozofski p r o b l e m " primeni svoj odgovor na pitanje koje je nje-

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

201

ga i njegove kolege muilo 1 9 2 0 - i h i 1 9 3 0 - i h godina, naime, na

pitanje Sta je filozofski problem i koji je nain da se on rei?"
K a o to smo videli, ova vrsta metapitanja javila se u koncepci
ji filozofije koju su zastupali pozitivisti i Vitgentajn. Poto je
razmiljao o raznim mogunostima, od kojih je jedna bila pro
blem slobode volje, Raji se k o n a n o odluio da za svoju temu
uzme odnos izmeu mentalnog i nementalnog. Rezultat je bilo
delo The Concept of Mind.
Ova knjiga ima dve strane: negativnu - deflacionistiku,
i pozitivnu - konstruktivnu. Ova dva pristupa su povezana na
p a d o m na izvesnu sliku ovekovog duha i njegovog odnosa
prema telu. Rajl ovoj slici daje razliita imena: Zvanino ue
nje, Kartezijanski model, Dekartov mit, Duh u maini i Paramehanika hipoteza. Negativan napad treba da pokae da je
ova slika nekoherentna; pozitivan doprinos treba da prui ko
herentan opis i objanjenje (a ne sliku) odnosa izmeu duha i
tela. Pozitivan opis je podroban. O n se odnosi na celokupni
opseg mentalnog: volju, saznanje, emocije, dispozicije i doga
anja, samosaznanje, osete, opaanje, imaginaciju i intelekt.
italac moe da stekne neki oseaj za to koliko je opis podro
ban ako baci pogled na indeks tema obraenih u n e k o m od de
set poglavlja Rajlove knjige. U glavi 4 ( E m o c i j e " ) , na primer,
Raji istrauje teme kao to su oseanja nasuprot sklonostima,
sklonosti nasuprot uzbuenjima, raspoloenja, uzbuenja i
oseanja, uivanje i htenje, kriterijume motiva k a o i razloge i
uzroke postupaka. T a k o ova knjiga predstavlja riznicu potan
kih opisa svih znaajnih odlika mentalnog ivota.
J o dve opte primedbe. Rajl je jedan od velikih stilista
engleskog jezika. U svojim spisima on izbegava filozofski ar
gon a jo se vie uzdrava od toga da se u iznoenju svojih te
za slui tehnikim filozofskim terminima. O n je majstor meta
fore i izraajne fraze. Neki od ve iznetih navoda ine oigled
nim da je on pisac retko elegantnog stila. Drugo, treba zapazi
ti da u ovoj obimnoj knjizi nema ni jedne jedine fusnote. J e d
nom mi je Rajl rekao da je, ako je neto uopte vredno da bu-

202

EJVRUM

STROL

de reeno, vredno da bude reeno u samom tekstu. Raji se ve

oma divio Dejn Ostin [Jane Austen]. K a o to u njenih est ro
mana neemo nai fusnote, t a k o ih neemo nai ni u The Con
cept of Mind. Knjiga je zapravo srena meavina sjajnog knji
evnog stila i znaajnog filozofskog sadraja.
U emu se sastoji, dakle, to zvanino uenje koje se Raji
sprema da razori? To uenje, tvrdi on, eksplicitno je izrazio
Dekart, ali o n o je skoro opte prihvaeno meu filozofima,
psiholozima, verouiteljima i obinim svetom. O n o dri da je
svako ljudsko bie i duh i telo, koji su obino spregnuti zajed
no ali posle smrti tela duh moe i dalje da postoji i funkcionie. Covekovo se telo nalazi u prostoru i podvrgnuto je meha
nikim zakonima fizike, hemije i biologije. Telo je javni obje
kat i mogu ga pregledati spoljanji posmatrai. Ali duh je ne
materijalan i ne nalazi se u prostoru, niti su njegova delanja
podvrgnuta mehanikim zakonima. Duh je entitet, sigurno, ali
nematerijalan i nevidljiv entitet koji obitava u mehanikom telu. Z b o g toga ga Raji naziva duh u m a i n i " . U Dekartovom
argonu to je res cogitans. To je stvar koja misli, premilja, od
luuje, hoe i ima mnjenja. Svaki duh je privatan - na primer,
samo osoba moe da neposredno saznaje stanja i procese svog
sopstvenog duha. T a k o osoba ivi dve uporedne istorije, od
kojih jednu ini o n o to se deava njenom telu, a drugu ono to
se deava njenom duhu. Prva istorija je javna, druga privatna.
Kartezijanska slika tako poiva na distinkciji spoljanje-unutranje. To vodi pitanju o tome k a k o duh utie na telesne kret
nje. Poto se duh shvata kao nefiziki i neprostoran, kako na
in volje vodi, recimo, pokretima naih nogu - na primer, ono
me to se naziva hodom? Dalje, kako da o b j a s n i m o znanje k o
je navodno i m a m o o duhovima drugih ljudi? A k o je kartezijanski model ispravan, posmatrai ne mogu s izvesnou znati
ta se odigrava u duhu drugih ljudi, zato to im je u principu
uskraena bilo kakva vrsta neposredne svesti o tuim mental
nim stanjima i procesima. Jedino neposredno znanje koje o
vek ima odnosi se na njegove vlastite mentalne funkcije.

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

203

M a k a k o se ovo gledite inilo prihvatljivim, prema R a j

lu ono je apsurdno. K a o to tvrdi: To nije prosto skup poje
dinih greaka. To je jedna velika greka i to greka posebne vr
ste. To je, naime, kategorijalna greka. O n a injenice mental
nog ivota prikazuje kao da pripadaju jednom logikom tipu
ili kategoriji (ili nizu tipova ili kategorija) dok one u stvari pri
padaju drugom. Ova dogma je stoga filozofski m i t " ( 1 9 4 9 : 1 6 ) .
D a bi ilustrovao o n o to podrazumeva pod kategorijalnom g r e k o m " , Rajl iznosi brojne primere. Evo jednoga:
Strancu koji je po prvi put u poseti O k f o r d u ili Kembri
du pokazuju se koledi, biblioteke, igralita, muzeji, na
una odeljenja i administrativne kancelarije. O n p o t o m
pita Ali gde je Univerzitet? Video sam gde ive lanovi
koleda, gde radi administracija, gde se obavljaju nauni
eksperimenti i ostalo. Ali jo nisam video Univerzitet na
kojem borave i rade lanovi vaeg Univerziteta." Tada
mu treba objasniti da Univerzitet nije jo neka paralelna
institucija, neki poslednji dvojnik koleda, laboratorija i
kancelarija koje je video. Univerzitet je samo nain na
koji je sve o n o to je ve video organizovano. ...Njegova
greka lei u njegovoj naivnoj pretpostavci da je isprav
no govoriti o Krajst er koledu, Bodlejanskoj bibliote
ci, A m o l o v o m muzeju i o Univerzitetu, govoriti, t o jest,
k a o da Univerzitet" stoji umesto jo jednog novog la
na klase iji su ostali lanovi ti drugi entiteti. O n je p o
greno svrstao Univezitet u istu kategoriju k o j o j pripada
ju te druge ustanove.

(1949:16)
Rajlova je poenta da ovu vrstu greke ine ljudi koji ne
znaju k a k o da se slue pojmom univerziteta. To jest, njihova
zbunjenost nastaje iz nesposobnosti da ispravno upotrebljava
ju izvesne rei obinog jezika. Prema Rajlu, zvanino uenje
nastaje iz kategorijalne greke sline ovoj. O n a pretpostavlja
da duh spada u istu kategoriju kao i telo u tom smislu to su
oboje strogo voeni deterministikim zakonima. Covekovo te
lo radi u skladu s mehanikim principima: srce je pumpa, ve-

204

EJVRUM

STROL

ne su cevi, a protok krvi odreuju pritisci kojima se bavi me

hanika fluida. Sistem t a k o predstavlja skup delova koji uza
j a m n o deluju jedni na druge i koje ine tenosti, vrsta tela i
elektrine sile, koji svi deluju u skladu sa zakonima mehanike.
O b i n o sve ove sile deluju usmerene prema nekom eljenom ci
lju, kao to je premetanje krvi iz jednog dela tela u drugi.
Duh takoe deluje na slian nain. Kad sam gladan, jed
no mentalno stanje, jedna elja, deluje na moje telo i zainje
ona kretanja ruku i prstiju k o j a mi omoguavaju da uzimam
hranu i prinosim je ustima. Prema t o m e , duhom mora da upra
vljaju deterministiki zakoni. Ali duh je nematerijalan. O n ni
je sainjen od vrstih tela, tenosti i gasova i elektrinih sila.
Stoga njegovi zakoni, mada deterministiki, nisu mehaniki.
Ove zakone Raji naziva p a r a m e h a n i k i m " . Zvanino uenje
ih uvodi kao analogone mehanikih zakona koji upravljaju po
naanjem fizikih entiteta. Ali p o j a m paramehanikog zakona
je apsurdan. N e m a nikakvih nematerijalnih poluga, ventila ni
pumpi. Ventili, poluge i pumpe su vrsta tela koja deluju tako
da izazivaju telesne pokrete. Uvesti nematerijalne analogone
ovakvih entiteta da bi se objasnila mentalna aktivnost stoga
znai poiniti kategorijalnu greku - primenjivati pojmove me
hanikih sila i zakona na oblast u k o j o j oni nemaju uporita.
Filozofi su stoga nalik osobi koja ne zna k a k o da koristi p o j a m
univerziteta. Raji u svojoj knjizi napada ovaj paramehaniki
model. Postojanje ovog modela pokazuje da ti teoretiari ne
znaju k a k o da se slue jednim skupom p o j m o v a koji opisuju
nae mentalne funkcije.
Alternativa zvaninom uenju k o j u R a j i nudi jeste podro
ban opis toga k a k o se mentalni pojmovi koriste u svakodnev
nom ivotu. K a o to kae: Filozofski argumenti koji ine ovu
knjigu nisu zamiljeni da bi proirili nae znanje o duhu ve da
bi utvrdili konceptualnu geografiju znanja k o j e ve posedujem o " . Ovde je R a j l o v cilj slian cilju koji je Vitgentajn imao u
Filozofskim
istraivanjima.
U odeljku 1 2 7 Vitgentajn kae:.
Posao filosofa je prikupljanje uspomena [podsetnika] u jed-

RAJL I OSTIN: ZLATNO D O B A OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 205 |

n o m odreenom c i l j u " . R a j l nas takoe podsea na o n o to

smo oduvek znali a podsea nas i na to k a k o filozofske tvore
vine mogu da nas uine slepim za o n o to je prisno poznato.
N j e g o v opis logike g e o g r a f i j e " mentalnih pojmova predsta
vlja t a k o podsetnik na to k a k o te p o j m o v e

upotrebljavamo

kad se ne bavimo filozofijom. Poto je svaka takva upotreba

izuzetno sloena, njena e logika g e o g r a f i j a " biti podrobna i
p o s e b n a . Imajui na umu o g r o m a n broj ovakvih opisa iznetih
u The

Concept

of Mind,

oigledno je nemogue proi kroz e

lu lepezu tih opisa. Izabrau stoga jedan da bih ilustrovao R a j lov metod.
U sedmom poglavlju ( O s e t i p o s m a t r a n j e " ) R a j i kae:
M e u t i m , ova razmatranja nee zadovoljiti teoretiare
koji ele da struju oseta, oseanja i slika neke osobe ui
ne materijom njenog duha i da t a k o podre dogmu k a k o
je duh stvar posebnog statusa sastavljena od posebne
grae. O n i e isticati k a k o j e , sasvim ispravno, mada o
ni lekar i zubar m o g u da promene pacijentove osete prim e n o m mehanike ili hemijske terapije na njegove telesne organe, njima nemogue da posmatraju same osete.
...Samo onaj k o nosi cipelu zna gde o n a ulji. N a osnovu
toga se dokazuje, prihvatljivo ali pogreno, da zaista p o
stoji osvetana suprotnost izmeu j a v n o g , fizikog sveta
i privatnog, mentalnog sveta, izmeu stvari i dogaaja
k o j i m a svako moe da bude svedok i stvari i dogaaja i
ji svedoci mogu da budu samo oni koji ih poseduju. Pla
nete, m i k r o b i , nervi i bubne opne su javno opazive stva
ri u spoljanjem svetu; oseti, oseanja i predstave su pri
vatno opazivi sastavni delovi naih brojnih mentalnih
svetova.
e l i m da pokaem da je ova suprotnost lana. Istina
je da o b u a r ne moe da opazi bolove k o j e oseam kad
me cipela ulji. Ali lano je da ja mogu da ih opazim.
Razlog zato on ne moe da opaa m o j e bolove nije taj
to bi neka gvozdena zavesa spreavala da ih opaa iko
drugi osim mene, ve t o to oni nisu vrsta stvari za koje
ima smisla rei da ih uopte opaa ili ne opaa bilo k o

206

EJVRUM

STROL

ukljuujui i mene samog. J a oseam ili imam bolove, ali

ih ne otkrivam niti posmatram, to nisu stvari o kojima
neto otkrivam gledajui ih, sluajui ih, ili kuajui ih. U
onom. smislu u kojem se za neku osobu moe rei da posmatra vrapca, bilo bi besmisleno rei da posmatra bol.
Moe postojati jedan ili vie oevidaca automobilske ne
sree, ne moe postojati nekoliko oevidaca, pa ak ni je
dan jedini, oseaja munine...
Kad kaem da oseti ne mogu biti vrsta stvari koja se
moe posmatrati, ne elim da kaem da su oni neopazivi
na onaj nain na koji su neopazive bakterije koje se ne
mogu videti pod mikroskopom, kurumi u letu ili plani
ne na drugoj strani Meseca, niti da su neopazivi na nain
na koji su to planete lepom oveku. Mislim neto slino
sledeem. Svaka re koja se moe napisati, osim onih ko
je se sastoje od jednog slova, ima odreen nain spelovanja; neke rei je tee spelovati od drugih a neke rei ima
ju nekoliko razliitih naina spelovanja. Ali ako nas za
pitaju kako se speluju slova alfabeta, moramo da odgo
vorimo da se ona uopte ne mogu spelovati. Ali ovo ne
mogu" ne znai to da je ovaj zadatak beskonano teak,
ve samo to da je pitanje Od kojih se slova, po kojem
redu poredanih, sastoji dato slovo?" besmisleno pitanje.
Isto onako kako slova nisu ni laka za spelovanje, ni bes
konano teka za spelovanje, tako i, dokazivau, oseti ni
su ni opazivi ni neopazivi. Slino tome, meutim, ba kao
to nas injenica da ne moemo ak ni da pitamo kako se
neko slovo speluje ni na koji nain ne spreava da savr
eno dobro znamo kako se slova piu, tako nas ni inje
nica da ne moemo da govorimo o posmatranju oseta ni
na koji nain ne spreava da govorimo o panji koju lju
di obraaju na svoje osete, ili o izjavama i izvetajima ko
je mogu da daju o osetima na koje su obratili panju.
Glavobolje se ne mogu posmatrati ali mogu biti primeene, i mada je neprikladno savetovati osobu da ne zuri u
svoje bolove, sasvim je prikladno savetovati je da na njih
ne obraa panju.
(1949:205-206)

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 207

U ovim pasusima, tipinim za ogroman broj slinih primedbi, nalazimo dobar primer naina na koji Raji isteruje du
ha iz maine. Zvanino uenje pretpostavlja da imamo privilegovan pristup jednoj privatnoj oblasti koju ine nai sopstveni
oseti, misli i mentalna stanja kao i da se taj pristup sastoji u
posmatranju naih vlastitih oseta i stanja. Raji pokazuje da se
ova distinkcija moe na prikladan nain povui izmeu naih
bolova, oseaja da nas cipela ulja i oseaja munine, s jedne
strane, i posekotina, modrica i oguljene koe koje lekar moe
da posmatra s druge. O n o to lekar ini moe se ispravno opi
sati k a o p o s m a t r a n j e " . Ali pacijent koji osea golicanje ili
probadanje ima izvestan oset, i bilo bi besmisleno rei da ga
posmatra. Rei da neko neto posmatra implicira da on ili ona
koriste svoje oi, ili neku vrstu pomagala pri opaanju kao to
su teleskopi, stetoskopi i baterijske lampe. Te naprave se mo
gu koristiti za posmatranje planeta, otkucaja srca i nonih lep
tiria. Ali ne znamo na ta bi to bilo nalik primeniti ih na ose
te koje imamo ili ozbiljno tvrditi da ovek moe da p o s m a
tra svoju g l a v o b o l j u " . Poto zvanino uenje pretpostavlja
da p o s t o j i ovakav p a r a m e h a n i k i analogon poput p o s m a t r a n j a , moe se pokazati da se radi o jednoj vrsti besmisla uporeivanjem preduslova p o s m a t r a n j a s naom stvarnom upo
t r e b o m mentalnih p o j m o v a kao to su p r o b a d a n j e , munina
i g l a v o b o l j a . To poredenje otkriva kategorijalnu greku. Po
jam p o s m a t r a n j a primenjuje se na oblast fizikog na onaj
nain na koji se ne moe

primeniti na oblast mentalnog. Tre

ba primetiti da ovde ne m o e " jeste logiko a ne empirijsko

ne m o e " . Upravo k a o to stizanje u L o n d o n nije stvar step e n a , ne mogu se ni posmatrati naa iganja i p r o b a d a n j a .
O b r a t i t i panju na oset ili ga zapaziti ne zahteva korienje
oiju ili instrumenata, dok p o s m a t r a n j e to zahteva. R a j l o v
pravac zakljuivanja u ovim odeljcima prikazuje nam onu
vrstu lingvistikih argumenata kojih je bezbroj u njegovoj
knjizi i koji treba da pokau da teoretiari nisu uspeli da pri-

208

EJVRUM

STROL

mene ili da su neispravno primenili obine pojmove koji opi

suju ovekov mentalni ivot.

Kritike Rajla
Knjiga The Concept

of Mind izazvala je senzaciju kad se

pojavila 1 9 4 9 . Bar deset godina to je bila knjiga o kojoj se naj

vie raspravljalo u anglo-amerikoj filozofiji. Skoro svaki aso
pis je donosio dugake lanke o n j o j . Bila je prevedena na
mnoge jezike, o njoj se predavalo praktino na svim zapadnim
univerzitetima, i brzo je dobila status klasinog filozofskog dela. Pa ipak je deceniju kasnije pala u zaborav, i tokom minulih
etrdeset godina jedva da se na nju uopte pozivalo. Sta se desilo
to je izazvalo ovakav pad? To je posebno zagonetno, imajui u
vidu da je knjiga bila veoma visokog filozofskog kvaliteta, bila
sjajno napisana i uvela tako originalne i mone distinkcije kao
to je razlika izmeu znanja k a k o i znanja da, izmeu glagola
radnji kao to je trati i glagola postignua k a o to je pobediti; to je jo znaajnije, to je bila prva studija koja je podrob
no pokazala na koji nain su povezane filozofija jezika i filo
zofija duha. U ovom poslednjem pogledu o n a je bila vesnik ra
da koji e se razviti trideset godina kasnije.
Ima nekoliko moguih objanjenja. J e d a n od inilaca je i
to to su se etiri godine kasnije pojavila Vitgentajnova
zofska

istraivanja.

Filo

O n a su obuhvatala skoro istu oblast kao i

Rajlova studija ali su dublje dosezala. M a koliko sjajna bila

Rajlova knjiga, bledela je u poredenju sa snagom i uvidom Vitgentajnovog dela. Stoga su se filozofi od R a j l a okrenuli Vitgentajnu. Sada su itali ovog drugog: R a j i je prosto izaao iz
mode.
Postoji jo jedan inilac. Rajl je tvrdio da se u svom delu
bavi logikom geografijom" mnogih p o j m o v a koji se koriste
kad govorimo o ovekovom duhu. I mada je jasno da je ovo

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 209 |

zgodan opis, bilo je isto toliko oigledno i da njegovo delo naginje verifikacionizmu. Rajl esto i u kljunim odeljcima govo
ri o proverivosti propozicija o mentalnim pojavama. N a pri
mer, on kae: Jer, otprilike, duh nije predmet jednog skupa
neproverivih kategorikih propozicija, ve predmet jednog
skupa proverivih hipotetikih i poluhipotetikih propozicija"
( 1 9 4 9 : 4 6 ) . Stoga su neki kritiari smatrali k a k o je Rajlov cilj
da ispravi ono to su drugi filozofi rekli o metodima
verifika
cije iskaza koji sadre mentalne pojmove a ne da pokua da rasvetli same te pojmove. Pozitivisti su, naravno, poistoveivali
znaenje nekog iskaza s metodom njegove verifikacije, i na
mnogim mestima u The Concept of Mind ini se kao da Raji
pretpostavlja da, govorei o tome k a k o treba proveravati izvesne propozicije koje sadre mentalne pojmove, on eksplicira
znaenje tih pojmova. Stoga je knjiga konano procenjivana
kao tananiji oblik logikog pozitivizma, gledita koje je, kao
to smo videli, izgubilo uticaj 1 9 5 0 - i h . Rajlovo delo je gurnu
to u stranu s ostatkom tog pokreta.
Bihejviorizam ovog dela bio je trei inilac. Rajl kae da
e navoenje razloga za prihvatanje ili odbacivanje iskaza k o
ji sadre mentalne pojmove uvek ukljuivati hipotetike iskaze
0 spoljanjem ponaanju. Odgovarajui na pritanje kakvo
znanje jedna osoba moe stei o aktivnostima tueg d u h a ? "
Rajl kae da se takvo znanje odnosi na to k a k o utvrujemo,
i k a k o primenjujemo, izvesne vrste zakonolikih propozicija o
spoljanjem i unutarnjem ponaanju osoba. D o procene vetine i taktike jednog ahiste dolazim tako to posmatram njega
i druge k a k o igraju a h " (str. 1 6 9 ) . M a d a je Rajl uvek poricao
da on duh svodi na ponaanje, i umesto toga tvrdio da je ocr
tavanje logike geografije" mentalnih pojmova filozofski ne
utralan poduhvat, mnogim filozofima se inilo da njegove po
drobne analize izostavljaju unutarnji, doivljen kvalitet men
talnog iskustva. Z a te filozofe mentalne aktivnosti kao to su
premiljanje ili nagaanje, ili stanja k a o to su oseanje bola,
bili su razliiti od ponaanja. ovek moe, na primer, da ose-

210

VRUM

STROL

a bol a da ne ispoljava nikakav poseban nain ponaanja. A

ak i kad bi ga ispoljavao, sam bol ne bi trebalo poistovetiti s
ponaanjem o kojem je re. B o l nije grimasa. Stoga ak i ako
je Raji bio u pravu kad je dokazivao da se mentalna aktivnost
vri u raznovrsnim intersubjektivnim situacijama, nije sledilo
da je ponaanje pri tom ispoljeno identino mentalnim doga
ajima o kojima je re. Z a razliku od R a j l a , koji je umanjivao
unutarnje iskustvo, Vitgentajn je isticao i priznavao postoja
nje tih fenomena. Njegova je poenta bila to da njih ne bi tre
balo poistoveivati s pojavama poput podrazumevanja znae
nja, oekivanja, miljenja i tako dalje. A videlo se da je ovo sta
novite ubedljivije od Rajlovog. N a kraju je ovo moda bio od
luujui inilac u opadanju Rajlove reputacije.

D . L . Ostin ( 1 9 1 1 - 1 9 6 0 )

ivot
Uz mogui izuzetak Vitgentajna, Ostin je jedinstven meu fi
lozofima o kojima smo raspravljali po tome to nije za sobom
ostavio autobiografiju ili dnevnik. Stvar s Vitgentajnom je slo
ena. Prema Reju M o n k u , krajem 1 9 2 9 . Vitgentajn je razmi
ljao o tome da napie autobiografiju, ali od plana nije ispalo
nita. Sledee dve ili tri godine pravio je neke pribeleke u k o
jima je pokuavao, k a o to navodi M o n k , da izloi 'golu isti
nu' o s e b i " . Stavie, njegov Nachlass

je posejan ifrovanim taj

nim p o r u k a m a . O n e ne obrazuju jedan jedini dokument ali

kad se prikupe i deifruju pruaju uvid u njegove privatne (e
sto seksualne) aktivnosti i u njegove psiholoke reakcije na ove
epizode. Teko je odluiti kako da se opiu ovi tajni spisi. Ne
mogu se nazvati autobiografijom" ni d n e v n i k o m " - moda
ih je najbolje opisati kao jedan od onih prelaznih sluajeva

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 211

(Zwischengliedern)
za koje je Vitgentajn stalno zahtevao od
filozofa da ih istiu. O n je takoe bio veliki pisac pisama koja
obuhvataju itav niz tema od njegovih oseanja depresije do
uenih briga o engleskom prevodu Tractatusa.
Ove poslanice
su objavljene u Letters from Ludwig Wittgenstein,
with a me
moir by Paul Engelmann
( 1 9 6 7 a ) ; Letters to C. K.
Ogden
from Ludwig Wittgenstein
( 1 9 7 3 ) i Letters to Russell,
Keynes,
and Moore by Ludwig Wittgenstein
( 1 9 7 4 ) . N a osnovu ove ra
znovrsne grae istoriar filozofije moe stei prilino dobru sli
ku Vitgentajnovih misli i stavova t o k o m veeg dela njegovog
ivota.
Ali u sluaju Ostina nemamo pisanih beleki o njegovim
svakodnevnim iskustvima i zapaanjima, nikakve odeljke u
kojima govori o sebi i nikakvu autobiografiju. Praktino se sve
to znamo o njemu zasniva na vinjetama koje su ostavili po
znanici, poput njegovih oksfordskih kolega Armsona, Hempajra, Pirsa [Pears], Harta i R a j l a . Sreom, imamo i jednu iz
vanrednu (mada isuvie kratku) biografiju. N j u je napisao D.
D. Varnok i ona nosi naslov John Langshaw Austin: A Bio
graphical S k e t c h " . Prvobitno se pojavila u Proceedings
of the
British Academy
1 9 6 3 . a pretampana je u Symposium
on J. L.
Austin 1 9 6 9 . Varnokova skica prua divnu sliku Ostina. O n a
obuhvata Ostinovo rano detinjstvo, uenike i studentske da
ne, njegovu karijeru obavetajnog oficira u Drugom svetskom
ratu, kao i njegova kasnija gledita o prirodi filozofskih pro
blema i o tome k a k o ih treba reavati.
Varnok nam kae da je Ostin jo k a o ak bio intelektu
alno nadareno dete. Kasnije je na Oksfordu dobio Geisfordovu [Gaisford] nagradu za grku prozu kao i druge nagrade a
do filozofije je doao preko prouavanja Aristotela. I Ostin i
M u r studirali su prvobitno klasine jezike, a ova je vrsta obra
zovanja nesumnjivo igrala znaajnu ulogu u njihovom istica
nju obinog jezika i u razvoju otrog oseaja koji su obojica
pokazivala za tanane distinkcije u jeziku. Ostin se najvie divio
M u r u , a ne Raselu ili Vitgentajnu. ini se da je Ostina manje

212

EJVRUM

STROL

nego Rajla pogaalo s u m o r n o stanje oksfordske filozofije u

1 9 3 0 - i m a, kao i R a j i , nalazio je da je Priard najpodsticajniji
mislilac u toj ustanovi. Priard nije imao nikakvo opte shvatanje filozofskih problema i pristupao im je svakom p o n a o s o b .
Nije jasno da li je ovaj stav zarazio i Ostina, ali to je bilo i Ostinovo shvatanje tokom veeg dela njegove karijere.
Ostin je reagovao na snaan ofanzivan pristup logikog
pozitivizma skoro na isti nain kao i Raji. O n je uopte uzev
oseao simpatije prema pozitivistikom napadu na retorinost,
pretencioznost i nejasnost koji se esto povezuju s metafizi
kim poduhvatima te je stoga odobravao realistike poglede
Bekog kruga. Ali je isto tako oseao i nepoverenje prema po
zitivistikoj odanosti kvazinaunoj tehnikoj terminologiji i,
tavie, video je u pozitivizmu jo jednu optu filozofsku teori
ju koja i nije bila toliko razliita od teorija ije je pretenzije elela da razori. Ostin je dosledno smatrao da ukoliko za filozo
fiju vai ikakvo uoptavanje to je da su i formulacije filozof
skih problema i njihova navodna reenja nejasni, zato to su fi
lozofi bili skloni da ova pitanja isuvie brzo ree. K a o to Var
nok kae:
Verovao je (poput Mura) kako, da bi dolo do napretka
u filozofiji, treba postaviti mnoga
pitanja, pregledati
mnoge injenice, mnoge argumente razviti korak po ko
rak i otro kritikovati; pitanja treba strogo razdvojiti i
razmatrati jedno po jedno, i ne treba tedeti truda da bi
se uinilo potpuno
jasnim koje se pitanje postavlja i koji
se tano odgovor na njega nudi. Uinak, u raspravama iz
tridesetih godina, ovog upornog opiranja urbi bio je
opisan kao snano negativan", a nema sumnje da je ta
kav i bio (ako se setimo sklonosti filozofa da se i dalje
ponaaju na isti nain); ali sasvim sigurno nije bio dosa
dan i, iznad svega, nije bio zanemarljiv.
(1969:7)

Prema V a r n o k u , niko van Ostinove porodice nije ga do

bro poznavao, a on to pripisuje stidljivosti. Stidljivost esto

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 213

moe biti pomeana sa nadmenou i ravnodunou, i to je

moglo uticati na nain na koji su neki pojedinci videli Ostina.
N e m a sumnje da su njegova otra inteligencija i prodorna du
hovitost izgledali zastraujue mnogim od njegovih poznanika.
Varnok razmatra ovo pitanje i slae se da je Ostin

ulivao

s t r a h " ali porie da je bio hladan ili dalek:

Istina je da je b i o , i da nije m o g a o a da ne bude, zastra
ujua o s o b a , ali nije istina da je bio hladan. Z a t o to su
njegova ljubaznost, njegove naklonosti i o d b o j n o s t i bili
toliko stvarni nisu mogli da budu, bez laganja, odreda ispoljeni; a Ostin nije bio sposoban za la.
Iznad svega treba imati na umu d a , mada je izazivao
strah, k o d njega nije bilo ukoenosti ni naduvenosti, ni
kakve pedantske strogosti. U razgovorima je bio sposo
ban za najsmelije uzlete spekulacije i matovita odstupa
nja od uobiajenog, moe se a k rei predan n j i m a ; t a k o e nije bio nimalo visokoparan; njegova predavanja i di
skusije, a k i k a d je u filozofskom pogledu bio smrtno
ozbiljan, bili su uvek zabavni a ponekad i ludo smeni.
N j e g o v nain govora - prilino suv i spor, veoma jasan i
sa svim ivicama, takorei, veoma otro odreenim - bio
je sjajno izraajan i u pogledu karakteristinih vrednosti
njegovog predmeta, k a o i karakteristine duhovitosti nje
govog stila. Bilo je t o , p o v r e m e n o , i efikasno p o l e m i k o
oruje; jer on bi m o g a o , a ponekad je t o i inio, da filo
zofske propozicije svede na beznaajne besmislice prosto
time to bi ih naglas proitao. Bio je veoma daleko od t o
ga da misli da je filozofija neka vrsta zabave; ali je verovao da je njeno upranjavanje tim bolje to je prijatnije,
i sa uivanjem je prihvatao brojne mete k o j e m u je nudi
la za podsmeh. N j e m u se inilo da je od ozbiljnosti do
pretencioznosti i prevare samo mali k o r a k ; i svoju je pri
rodnu duhovitost promiljeno koristio k a o oruje protiv
lanih dubokoumnosti. U njegovim rukama filozofija je
izgledala u isto vreme i ozbiljnija i zabavnija.
(1969:20-21)

214

EJVRUM

STROL

Teko mi je da poverujem da je ma k o ko je lino pozna

vao Ostina mogao da pomisli da je on hladan. J a sam ga upo
znao kad je posetio Berkli 1 9 5 8 . Ranije sam primio ljubazno
pisamce od njega o lanku koji sam napisao ubrzo poto sam
doktorirao. Tada sam predavao na Univerzitetu Britanske K o
lumbije i pozvao sam Ostina da tu odri predavanje dok je bio
u Kaliforniji. Nekoliko dana smo proveli zajedno, a na kraju
tog vremena me je pozvao da se pridruim njegovom semina
ru na Berkliju preostala dva meseca njegovog trajanja. Pre no
to je on stigao, napisao sam lanak o sledenju pravila - esta
tema medu onima koji su nedavno itali Vitgentajnova Filo
zofska istraivanja
- koji iz raznih razloga mudro nisam obja
vio. Ostin je utivo sluao moja gledita o tom predmetu i po
tom izneo razlone komentare. R e k a o je da su pitanja o slede
nju pravila manje znaajna od moralnih implikacija koje po
stojanje pravila povlai za sobom. K a o kolega golfer, podsetio
me je da onaj ko kri pravila vara, i to je dimenzija koju treba
intenzivno prouavati. Koliko ja znam o ovom predmetu on
sam nikada nije nita objavio.
J a sam, pored Izabel K. Hangerland [Isabel C. Hunger
land], bio jedini profesionalni filozof" k o j e m je bilo dozvolje
no da pohaa predavanja. Tada je Ostin govorio o razlikama
izmeu uinaka, uzroka i posledica (pojmova koji oigledno
imaju neposrednog znaaja za utilitarizam, mada tu re nije ni
pomenuo). Njegova tehnika poduavanja bila je neuobiajena.
Umesto da dri predavanja, ukljuio je desetak postdiplomaca
u zajedniko kolegijalno istraivanje tog predmeta. Ovo bi se
sastojalo u tome to bi student na tabli napisao neku reenicu,
kao to je Uinak eksplozije mogao se osetiti kilometrima
u n a o k o l o " a p o t o m bi uinak" zamenjivao recima rezultat"
i posledice" da bi se videlo da li se one uklapaju. O tim zamenama miljenje bi davala cela grupa a predloene sugestije
bi bile razmotrene. Ponekad bi (zavisno od reenice) te zamene bile prikladne a ponekad ne bi. K a d ne bi, to je vodilo ras
pravi o t o m e zato se ne uklapaju. U s v a k o m sluaju pokua-

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 215

vali su se novi jeziki potezi, koji su esto ukljuivali i nove re

enice. Pridevi i prilozi su umetani u svaku reenicu da bi se videlo da li dolazi do promene znaenja i da li imaju ili nemaju
smisla u odreenim kontekstima. M o g l o se pokuati da se na
nesreu" ili h o t i m i n o " stave pre u i n a k a " , na primer.
Posle nedelja i nedelja ovih jezikih manipulacija otrkiven je nejasno ocrtan skup rei koje i d u " s odreenim termi
nom ali ne i sa drugima. Postepeno, k a k o se gradio skup ova
kvih rei, otkrivao se smisao svakog termina. Ostinova tehni
ka poduavanja nije bilo usmeravanje ex catedra. Umesto da
objavljuje autoritativne odluke, on bi rekao Pretpostavimo da
ovde pokuamo s ovom r e i " ili Sta mislite ako stavimo ovaj
izraz o v d e ? " i tome slino. To je za mene bio fascinantan i ori
ginalan metod poduavanja. Ostin je odrao ovaj seminar i
kad je posetio Harvard 1 9 5 5 . Nagovarao je Zena Vendlera,
koji je uestvovao u njemu, da napie lanak o ovoj temi. R e
zultat (a ne uinak ili posledica) bio je sjajan ogled Effects,
Results, and Consequences", objavljen u Vendlerovoj knjizi
Linguistics in Philosophy
1 9 6 7 . itaoci koji ele da steknu uti
sak o dubokim uvidima koje ovakvo jedno istraivanje moe
da prui trebalo bi da proitaju ovaj Vendlerov ogled. Nita iz
ranije istorije zapadne filozofije nee ih pripremiti za original
nost ovakvog objanjenja sloenih odnosa koji postoje izmeu
uzroka i posledica.
N a seminaru i van njega Ostin je bio ljubazan i prijatan i
krajnje duhovit u razgovoru. Da bih vam pruio neku predsta
vu o njegovom smislu za humor, naveu tri kratka odlomka iz
njegovih spisa. N a kraju lanka A Meaning of a W o r d " on
kae: U pogledu ovih pitanja potrebno je prodrmati dogmatiare: mada nas istorija navodi na pomisao k a k o je ponekad
bolje dogmatiare ostaviti u njihovom dremeu" ( 1 9 7 0 b : 7 5 ) .
Prvi pasus lanka Truth" glasi:
1. ta je istina?" ree podsmeljivo Pilat i ne saeka od
govor. Pilat je bio ispred svog vremena. J e r i s t i n a " je ap
straktna imenica, to jest, kamila k o j u su stvorili logiari,

216

EJVRUM

STROL

a k o j a ne bi izmakla a k ni pogledu gramatiara. Prilazi

m o j o j s k a p o m i k a t e g o r i j a m a u ruci: pitamo se da li je
Istina supstancija (Istina, skup raznih Z n a n j a ) , ili kvalitet (neto poput crvene b o j e , to inherira u istinama), ili
odnos ( k o r e s p o n d e n c i j a " ) . Ali filozofi bi trebalo da iza
beru neto blie svom rastu da se s tim nose. O n o o e
mu treba raspravljati jeste u p o t r e b a , ili izvesne upotrebe,
rei i s t i n i t o " . In vino, m o d a , veritas", ali u trezvenom
simpozijumu verum".
(1970b:117)
U Sense and Sensibilia

nerazdvojno su izmeani duhovitost

i filozofski uvid:
Ima razlika i druge vrste u nainima na k o j e se l i e "
moe upotrebiti i razumeti. S p r e m a m o se da p o s m a t r a m o , sa sedita smetenih visoko na stadionu, fudbalsku
utakmicu u k o j o j je jedan od timova iz J a p a n a . M o g a o
bih da kaem
(1) Lie na m r a v e " ; ili
(2) Lie na E v r o p l j a n e "
Sasvim je j a s n o da kad kaem (1) nemam na umu ni
da s a m sklon da mislim da su neki mravi izali na teren
niti da u ustanoviti, kad ih d o b r o razgledam, da igrai
izgledaju t a n o , pa a k ni s a m o donekle, k a o mravi.
( M o g u sasvim d o b r o da znam, pa a k i da vidim, da na
primer n e m a j u onaj karakteristino t a n a k struk).
(1962b:40)
U p r k o s o g r o m n o m broju odeljaka nalik o v i m a , za Ostinova ivota j e vladalo miljenje da je on udaljen i hladan. M a
d a j e pogrean, moda ima razloga k o j i o b j a n j a v a j u ovakav
utisak. Uporedite Ostina sa M u r o m , na primer. Ostin j e bio sli
an M u r u po t o m e to j e bio porodian o v e k . Ali za razliku
o d M u r a , k o j i j e nesputano uivao u jelu i piu, etnjama, b a tovanstvu, d a razgovara s prijateljima i d a im svira na klavi
r u , Ostin j e svoj d o m tretirao kao neku vrstu sklonita. M o g a o
bi da bude divan domain kad t o prilika zahteva, ali uopte

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 217

uzev nije ni eleo niti su mu bile potrebne razonode s brojnim

prijateljima. Oenio se 1 9 4 1 . i imao etvoro dece, dve keri i
dva sina. Brak i porodica bili su izvor zadovoljstva i sree ko
ju, k a k o kae Varnok, nije nalazio nigde drugde, i za mene
nema sumnje da ova odanost u velikoj meri objanjava utisak
udaljenosti, izdvojenosti, koji je ponekad ostavljao u drugim
sredinama".
Ostinova smrt u februaru 1 9 6 0 . u etrdeset devetoj godi
ni, bila je neoekivana i ostavila je duboku prazninu u Oksfordu. Varnokov opis je veoma dirljiv: Njegov je fino ocrtan lik
- njegovo lice, kao to je So [Shaw] rekao za Voltera [Voltai
re], bilo je 'sve inteligencija' - vie meseci izgledao umoran i is
crpljen; ali na kraju se jedva i saznalo da je bio bolestan a ve
je bilo jasno da umire."
Uzrok smrti bio je rak. Kad je umro, Ostin je bio na vrhun
cu svojih filozofskih moi. Zanimljivo je nagaati kako bi se raz
vijala njegova misao i kakvo bi to dejstvo imalo na analitiku fi
lozofiju u drugoj polovini dvadesetog veka. M o j e je miljenje da
bi posledice bile ogromne i da bi glavni tok filozofije bio radi
kalno razliit da je Ostin poiveo jo dve ili tri decenije.

Filozofija
Broj Ostinovih objavljenih dela je mali ali je njihov uticaj
na profesiju bio ogroman. Imamo sledee: o k o etrnaest ili pet
naest ogleda, od kojih je desetak sakupljeno i objavljeno pod
naslovom Philosophical

Papers.

lia i How

with Words,

to Do Things

isali Varnok i Armson, respective,

Dve knjige, Sense and

Sensibi-

posthumno su rekonstru-

na osnovu opsenih Ostino

vih beleki za predavanja. Ovome moemo da dodamo i tri-etiri manja rada i kritiki prikaz, Intelligent Behaviour", Rajlove knjige The

Concept

of Mind

u Times

Literary

Supplement

1 9 5 0 . Ovaj kratak prikaz predstavlja Ostina u najboljem izda-

218

EjvRuM

STROL

nju - duhovitog, otrog i dubokog. O Rajlovoj tvrdnji da je

duha prognao iz maine Ostin pie:
Oni koji se, kao profesor Raji, bune protiv dihotomije
kojoj su jednom bili odani, obino tvrde da stvarno po
stoji samo jedna od suprotnosti. I tako on, mada ne veruje da je telo maina, veruje da samo ono, a ne i duh",
postoji: On sa prozelitskom strau propoveda uenje o
jednom svetu". Ali ta se ikada dobilo ovom omiljenom
filozofskom zabavom brojanja svetova? I zato se uvek
pokazuje da je odgovor jedan ili dva, ili neki slian, okrugao, filozofski prihvatljiv broj? Zato, ako ima devetna
est neega, to nije filozofija?
(1970:47-48)

U ovom pasusu sadrana je jedna od Ostinovih karakte

ristinih tema. Zato su filozofi odani jednostavnoj dihotomiji
ili, jo gore, samo jednoj njenoj strani? K a o to kae, Z a t o ,
ako ima devetnaest neega, to nije filozofija?" Imamo li ovde
odjek Aristotelove primedbe iz Knjige X I I , glave 8
Metafizike
da imamo etrdeset sedam ili etrdeset osam nepokretnih po
kretaa, a ne samo jednog?
Veina Ostinovih dela se moe razvrstati u dve grupe. Pr
va se sastoji od briljivog ispitivanja etiri duboka problema:
problema tuih svesti, slobode volje, naeg znanja o spolja
njem svetu i prirode istine. Druga grupa je usmerena neemu
u istoriji filozofije novom: pokuaju da se iznese teorija ili opte objanjenje onoga to Ostin naziva govornim inovima" ta su oni i k a k o funkcioniu u komunikaciji. Neki od spisa se
bave t e m a m a iz obe grupe (npr. Other M i n d s " ) , ali za veinu
to ne vai. Ostinov pristup pitanjima iz ove dve grupe je i deflacionistiki i konstruktivan. To su posledice k o j e slede iz nje
govog briljivog opisivanja uobiajenih upotreba raznovrsnih
jezikih idioma. Konstruktivan aspekt prua veran opis znae
nja i upotreba tih izraza, a deflacionistiki aspekt pokazuje ko
liko su pogrena, netana pa ak i nerazumljiva mnoga tradi
cionalna filozofska gledita o ovim p r o b l e m i m a .

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 219

Naveu najvanije spise koji pripadaju ovim grupama:

Grupa I
1. Tue svesti
a. Other M i n d s " , 1 9 4 6 .
b. Pretending", 1 9 5 8 .
2 . Sloboda volje
a. Ifs and C a n s " , 1 9 5 6 .
b. A Plea for E x c u s e s " , 1 9 5 6 - 1 9 5 7 .
c. Three Ways of Spilling I n k " , 1 9 5 8 .
3 . Istina
a. T r u t h " , 1 9 5 0 .
b. Unfair to F a c t s " , 1 9 5 4 .
4 . Problem spoljanjeg sveta
a. Are There A Priori C o n c e p t s ? " , 1 9 3 9 .
b . Sense and Sensibilia,
1962.
Grupa II (govorni inovi)
a. Other M i n d s " , 1 9 4 6 .
b . H o w to Talk: Some Simple W a y s " , 1 9 5 3 - 1 9 5 4 .
c. Performative Utterances", 1 9 5 6 .
d. How

to Do Things

with

Words,

1962.

e. Performative-Constative", 1 9 6 3 .
Oigledno je neizvodljivo da ovde raspravljam o svakoj
od pomenutih tema. Umesto toga, usredsrediu se na Ostinov
metod, za koji je on verovao da se moe primeniti na svaki fi
lozofski problem. M a d a su i drugi pisci, kao to su Mur, Vit
gentajn i R a j i , naglasili znaaj prouavanja obinog jezika
kao i njegov odnos prema filozofskim tekoama, nijedan dru
gi filozof nije ove teme ispitao toliko duboko i briljivo kao to
je to uinio Ostin. U praksi je stoga njegov pristup neto u istoriji filozofije apsolutno novo. Prvo u objasniti u emu se taj

220

EJVRUM

STROL

pristup sastoji a potom pokazati na koji nain on baca novo

svetio na pitanja slobode volje i prirode govornih inova.
Ostin je uvek oklevao, n a r a v n o , da iznosi uoptavanja o filo
zofskom metodu, ali je ipak to uinio na dva mesta, prvi put i
opirnije na poetku ogleda A Plea for Excuses" i zatim, u
manjoj meri, na poetku knjige Sense and

Sensibilia.

Ostinov metod
Ostinov metod poiva na dva naela. Nazvau ih prin
cipom prve r e i " i principom ontoloke primenljivosti". O b a
su jasno izraena u A Plea for E x c u s e s " .
1. Princip prve rei polazi od toga da svakodnevni jezik
ima dugu istoriju. Hiljadama godina su ga ljudi upotrebljavali
u najraznovrsnije svrhe, medu koje spada i povlaenje razlii
tih distinkcija. To je orue korieno u praktinim poslovima
ivota te, prema tome, ima vrednost ve i na osnovu toga to je
opstalo. M i razlikujemo muko od enskog, neivo od ivog,
prijatelje od neprijatelja, a u istananijim sluajevima ivice od
povrina, krugove od kvadrata i tako dalje. Spisak ovih distink
cija je beskrajan. Povlaenje ovih distinkcija nije proizvoljno,
ve svaka distinkcija ima svrhu koja je povezana sa najrazliitijim, svakodnevnim aktivnostima obinih ljudi. U sutini,
princip prve rei kae da obian jezik sadri mnoge distinkcije
i da su ove do nas dole u manje-vie nepromenjenom obliku.
2 . Princip ontoloke primenljivosti je korolarija principa
prve rei. O n kae da ove distinkcije nisu samo verbalne - na
ime, da one izdvajaju ili razluuju stvarne osobine u svetu. Ta
ko distinkcija mukog i enskog nije prosto jedan terminoloki
kontrast ve stvarno izdvaja razliite fizike i drutvene odlike
ije je razlikovanje vano u svakodnevnom ivotu. Naravno,
neke od distinkcija sadranih u obinom jeziku mogle su nasta
ti iz sujeverja ili neznanja te su stoga neuspene. Ali to su izuze-

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 221 |

ci. Stoga moemo da pretpostavimo, bar na prvi pogled, da ako

neka distinkcija postoji - i ako je postojala dugo vremena - u
obinom govoru, moemo da oekujemo da i u stvarnom sve
tu naemo neto to joj odgovara.

Izvinjenja i sloboda volje

Uz ova dva principa, moemo da sledimo Ostinovo reenje problema slobode volje. K a o to emo videti, ono je vrsto
povezano sa zapaanjem da obian jezik razne tipove izvinje
nja razlikuje od drugih oblika ovekovog ponaanja. Argu
ment je istanan i sloen. U A Plea for E x c u s e s " Ostin poi
nje postavljajui pitanje Kada se 'izvinjavamo' za ponaanje,
nae ili tue? Kada iznosimo 'izvinjenja'?"
Odgovor je da se to ini u situaciji kada se za nekoga ka
e da je uinio neto ravo, pogreno, neprilino ili neumesno.
Posle toga e on, ili neko umesto njega, pokuati da odbrani
svoje ponaanje ili da ga izbavi od njegovih posledica. U ta
kvom sluaju odbrana moe da se kree u dva pravca: moe se
prihvatiti da je neko uinio o n o o emu je re i dokazivati da
je bilo dobro to uiniti. O s o b a koja je pokuala da ubije Hitlera mogla bi na sudu da izjavi k a k o se ponosi svojim pokua
jem. Slediti ovaj pravac znai opravdavati

postupak. Razliit

pristup bilo bi da se prihvati da se uinilo neto neprilino ali

da se porekne da se to nameravalo. istio sam pitolj a on je
opalio. To je bila sluajnost. Nisam eleo da to uradim i tome
slino. To znai izneti izvinjenje. Ostinov poetni korak jeste,
dakle, povlaenje kontrasta izmeu opravdanja i izvinjenja.
Sada, zato je vano prouavati izvinjenja? U etici prou
avamo dobro i ravo, ispravno i neispravno, obavezno i za
branjeno, a sve to je u velikoj meri povezano s ponaanjem - s
razliitim postupcima. Ali vano je da se uvidi da je pojam
p o s t u p a n j a " , onako k a k o se on koristi u filozofiji, veoma ap-

222

EJVRUM

STROL

straktan pojam. Ipak Ostin istie da, u 'ozbiljnoj filozofiji',

m o r a m o da postavljamo pitanja kao to su: Da li kinuti znai
postupiti na odreen nain? A da li to znai i disati, ili videti,
ili matirati, ili bezbroj drugih stvari? Ukratko, za koji je niz
glagola, upotrebljenih u kojim prilikama, 'postupanje' mogua
z a m e n a ? " Prouavanje izvinjenja moe da baci svetio na ove
probleme. Ispitivati izvinjenja znai ispitivati sluajeve u koji
ma je neto uinjeno, ali u kojima je dolo do odstupanja ili neuspeha. To su stoga posebne vrste injenja. Ali ako su poseb
ne, zato da ih prouavamo? Ostin odgovara: K a o to je to
esto sluaj, nenormalno e baciti svetio na normalno, p o m o
i e nam da prodremo kroz zaslepljujui veo jasnosti i oiglednosti koji nam skriva mehanizme prirodno uspenog i n a " (str.
1 8 0 ) . Analizirajui izvinjenja, moemo dakle da steknemo ja
sniji pogled na sloenosti sadrane u vrenju bilo kog ina. D a
lje, on tvrdi: Ispitujui sve naine na koje svaki in moe da
ne bude 'slobodan', t j . ispitujui sluajeve u kojima se nee
moi rei prosto ' X je uinio A', moemo se nadati da se oslo
bodimo problema S l o b o d e " (str. 1 8 0 ) .
U gornjem pasusu nalazi se reenica iji znaaj moemo
da previdimo pri brzom itanju. Ostin kae: K a o to je to e
sto sluaj, nenormalno e baciti svetio na n o r m a l n o . " O n ne
razrauje ovu primedbu ni u ovom ogledu niti bilo gde drugde,
ali to je upadljiva odlika njegovog metoda - i to odlika o k o
joj nijedan raniji filozof, ukljuujui tu i Vitgentajna, nije raz
miljao. To je ideja da prouavanjem onoga to predstavlja od
stupanje m o e m o da bacimo svetio na o n o to je uobiajeno.
Ostin to ini u svim svojim spisima: umesto da raspravlja o tvr
enjima on raspravlja o performativima, jezikim izrazima ko
ji lie na tvrenja ali nisu ni istiniti ni lani i igraju razliitu
ulogu od one koju imaju tvrenja. Ili opet, u kanonikoj for
mulaciji problema slobode volje postavlja se pitanje da li je po
naanje neke osobe u potpunosti odreeno prethodnim uslovima i, a k o jeste, da li se ta osoba moe smatrati odgovornom
za
ono to ini. Umesto da ispituje pojam odgovornosti, u ovom

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

j 223

ogledu Ostin posmatra njegovo nalije, sluajeve u kojima je

neka osoba neto uinila ali odbija da za to prihvati odgovor
nost pozivajui se na olakavajue okolnosti ili nudei neki
drugi oblik umanjenja krivice. Ostinova tehnika poiva na
pretpostavci da e m o , kad sebi razjasnimo nalije nekog poj
ma ili zamisli, razjasniti, ili e nam bar biti jasnije, i njegovo li
ce. Ostin kae da nam ovaj pristup pomae da izbegnemo ne
ke tradicionalne orsokake:
Prvi od ovih je problem Slobode. M a d a se tradicionalno
shvatao k a o pozitivan" termin koji zahteva razjanje
nje, ima malo sumnje u to da rei da smo postupali slo
b o d n o " (u filozofskom smislu te rei koji je samo u veo
ma labavoj vezi sa n j e n o m svakodnevnom upotrebom)
znai rei s a m o da nismo postupali neslobodno, u ovom
ili o n o m od mnogih raznorodnih naina na koji se moe
neslobodno postupati (pod prinudom ili ta ve ne). P o
put s t v a r n o g " , s l o b o d n o " se upotrebljava s a m o da bi
se odstranila pomisao da se radi o nekoj od njenih pri
znatih antiteza ili o svima njima. K a o to i s t i n i t o " nije
ime neke osobine iskaza, t a k o s l o b o d n o " nije ime neke
osobine postupaka, ve ime jedne dimenzije unutar koje
se postupci procenjuju. Ispitujui sve naine na k o j e sva
ki postupak moe ne biti s l o b o d a n " , t j . sluajeve u k o
jima se nee moi rei prosto X je uinio A " , m o e m o
se nadati da se oslobodimo p r o b l e m a Slobode.
(1970b:128)

U ovom je pasusu sadrano Ostinovo reenje problema

slobode. S l o b o d n o " je, kae Ostin, ime jedne dimenzije
unu
tar koje se procenjuju postupci. K a d bi to bilo ime nekog svoj
stva postupaka, mogli bismo da damo pozitivan opis onoga
to neki postupak ini slobodnim. Ali to ne moemo, jer je
s l o b o d n o " re koja svoje znaenje dobija od pojmova koje is
kljuuje. Stoga ima mnogih naina na koje neki postupak mo
e da bude slobodan: Ubio sam pacova, to je i zasluio", ili
Otiao sam tamo zato to sam to h t e o " . O b o j e iskljuuje po
stupke izvrene pod prinudom, ali u prvom sluaju se odgovor-

224

EJVRUM

STROL

nost izriito prihvata dok u drugom sluaju pitanje odgovor

nosti moe i da se ne postavlja. Ima takode hiljade naina na
koje neki postupak moe da bude neslobodan, a neki od njih
ukljuuju izvinjenja. M o r a m da perem ruke svakih deset mi
nuta, prosto ne mogu d r u g a i j e " , ili Uperio mi je pitolj u gla
vu, tako da sam morao da otvorim s e f " , ili Sapleo sam se i za
to ispustio posluavnik". Sve su to sluajevi u kojima smo bili
neslobodni, u kojima nismo bili u stanju da upravljamo onim
to radimo, i u svakom sluaju se iznosi neko opravdanje. Ali
u svakoj je situaciji upravljanje svojim postupcima odsutno na
drugaiji nain. U prvoj imamo opsesiju, u drugoj prinudu, a
u treoj sluajnost. Ako elimo da nekom objasnimo ta to
znai rei X je s l o b o d a n " , rei emo neto kao X nije pod
prinudom" ili X nije prisiljen" i tome slino. Stoga se slobo
d a n " u obinom govoru upotrebljava kao re k o j o m se neto
iskljuuje; ona je suprotstavljena pojmovima kao to su pod
p r i t i s k o m " , prisilno", p r i n u d n o " . U Ostinovom argonu, to
je sluaj u kojem negativna upotreba nosi p a n t a l o n e " , sluaj
u kojem rei kao pritisak" i prinuda" nose znaenje. Z n a m o
ta znai vezati nekoga - znai sputati ga - i tome slino. Ali
ne z n a m o , osim to su ovakve okolnosti iskljuene, ta znai
biti slobodan. U onim sluajevima u k o j i m a su izvinjenja na
mestu, s l o b o d n o " je iskljueno mada iskljueno na mnogo
raznih naina.
Poto je s l o b o d n o " re obinog jezika, i poto ona iz
dvaja raznovrsne kontraste, i poto, dalje, takve distinkcije iz
raavaju odlike ovekovog ponaanja, m o e m o da kaemo da
zaista ima sluajeva slobodnog postupanja, ba k a o to ima i
sluajeva neslobodnog postupanja. Prema tradicionalnom pro
blemu slobode, zato to svaki postupak ima prethodne uzroke,
nijedna osoba nije mogla da odlui ili da postupi drugaije, te
prema tome nijedna nije slobodna. M a d a je moda istina da
svaki postupak ima svoje uzroke, iz te teze ne sledi da nijedan
postupak nije slobodan. U stvari, Ostin iz konjunkcije princi
pa prve rei i principa ontoloke primenljivosti izvodi suprotan

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 225

zakljuak. Z a j e d n o ova dva principa povlae za s o b o m to da

su neki postupci slobodni a drugi neslobodni. Primenljivost iz
vinjenja u o b i n o m ivotu otkriva itav niz razliitih vrsta ne
slobodnih postupaka i, nasuprot t o m e , itav niz slobodnih po
stupaka. Ovaj rezultat n a m omoguava da se o s l o b o d i m o "
problema slobode.
Z a t o sam prvo od ovih metodolokih naela

nazvao

principom prve r e i " ? Razlog je to to Ostin veoma briljivo

istie da pozivanje na obian jezik nije poslednja

re. K a o to

kae:
Izvesno je da obian jezik ne polae pravo na t o da pred
stavlja poslednju re, a k o uopte ima t a k o neega. O n u
sebi utelovljuje, zapravo, neto bolje no to je metafizika
K a m e n o g d o b a , naime, k a o to s m o rekli, otelovljuje nasleeno iskustvo i sposobnost razlikovanja mnogih gene
racija ljudi. Ali ta sposobnost razlikovanja bila je prevash o d n o usredsredena na praktine ivotne probleme. A k o
je neka distinkcija uspena u o b i n o m ivotu (to i nije
mala stvar, jer je a k i obian ivot pun tekih sluajeva),
tada sigurno u njoj ima neega, o n a nee obeleavati ni
ta: a ipak je prilino verovatno da t o nee biti najbolji
nain da se urede stvari a k o su naa interesovanja ira ili
intelektualnija no to su o n a obinog o v e k a . I dalje, ovo
iskustvo je izvedeno iz izvora dostupnih o b i n o m oveku
t o k o m cele civilizovane istorije: o n o ne potie od m i k r o
s k o p a , a u obian jezik bivaju inkorporirane sve vrste
greaka i uobraenja pa a k prolaze i test opstanka (sa
m o , k a d se t o deava, zato to ne bismo i otkrili?). Izve
sno j e , dakle, da obian jezik nije poslednja re: u princi
pu o n se svuda moe dopuniti i poboljati i zameniti. Sa
m o , treba da imamo na umu, obian jezik jeste prva re.
(1970b:133)
J e d n a od greaka k o j u su neki kritiari poinili raspra
vljajui o Ostinovoj filozofiji jeste to to su pretpostavili da je
obian jezik poslednja re. Ostin je dosledno poricao da je ika
da zastupao ovakvo gledite, i zapravo je u svom poslednjem

226

EJVRUM

STROL

delu o govornim inovima razvio taksonomiju iji glavni ter

mini - kao to su l o k u c i o n o " , i l o k u c i o n o " i p e r l o k u c i o n o "
- uopte ne pripadaju o b i n o m jeziku. Mislio je, dakle, da kad
se bavimo filozofijom ima okolnosti u kojima je potrebno da
obian jezik bude dopunjen tehnikim terminima. Ali isto ta
ko nikada nije prestajao da istie k a k o je obian jezik prva re.
Svako istraivanje treba da pone razmatranjem onoga to
nam on nudi. U A Plea for E x c u s e s " Ostin principima koje
sam pomenuo dodaje i desetak posebnih naela. Ali ta naela
su isuvie podrobna da bi se o njima ovde raspravljalo.

Govorni inovi
Ostin je o ovoj temi prvi put raspravljao u lanku Tue
svesti" iz 1 9 4 6 . Tu on na jednom mestu dokazuje da, mada se
Ja z n a m " na razne naine razlikuje od Ja o b e a v a m " , D a ,
uzimam ovu enu za svoju zakonitu suprugu" i Ja upozora
v a m " , ono im je slino u jednom pogledu. Ja z n a m " je jedan
od onih jezikih izraza koji se tipino upotrebljava ne da bi se
opisalo stanje duha ili izvestilo o njemu ve vri razliitu funk
ciju. N a primer, osoba koja u odreenim okolnostima kae
D a , uzimam ovu enu za svoju zakonitu suprugu" ne opisuje
svoj psiholoki stav ili oseanja ve koristi ovu tradicionalnu
formulu k a o deo procesa venavanja s nekim. Takvom prilikom
rei D a , uzimam ovu enu za svoju zakonitu suprugu" znai
uiniti neto, naime, venati se. Termin govorni i n " prvi put
se javlja u lanku H o w to Talk: Some Simple W a y s " , objavlje
nom 1 9 5 3 .
Nasuprot est strana posveenih ovoj temi u Tuim sves t i m a " , rasprava u H o w to T a l k " veoma je proirena. Tri go
dine kasnije Ostin je ovoj temi posvetio ceo l a n a k , Performative U t t e r a n c e s " . Godine 1 9 6 2 . Armson je priredio niz od
dvanaest predavanja koja je Ostin odrao na Harvardu 1 9 5 5 .

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

i objavio ih kao knjigu pod naslovom How

Words.

| 227 |

to Do Things

with

Ovo delo sadri Ostinovu najobimniju teoriju govor

nih inova; celo uenje je sada preraeno na veoma istanan

nain. Ostin razlikuje tri razliita tipa govornih inova: fonet
ski, fatiki i retiki. Fonetski in je prosto in izgovaranja izvesnih zvukova. Fatiki in je izgovaranje izvesnih slogova ili re
i, k a o zvukova izvesnog tipa koji pripadaju izvesnom reniku
i u skladu su s izvesnom gramatikom. Retiki in je vrenje ne
kog ina korienjem tih slogova i rei sa odreenim smislom
i referencijom. T a k o R e k a o je ' M a k a je na prostirci"' izvetava o fatikom inu, a R e k a o je da je maka na prostirci"
izvetava o retikom inu.
Ove distinkcije vode daljim distinkcijama: distinkciji iz
meu lokucionog, ilokucionog i perlokucionog ina. K a d se
govori o njima, terminologija i n o v a " biva zamenjena termi
nologijom s n a g a " . Govoriti o lokucionoj snazi" neke izgo
vorene ili napisane reenice znai govoriti o njenom znaenju
(smislu). Ostin ovaj govorni in opisuje tako to kae da bi, u
reenici kao to je R e k a o mi je 'Pucaj na n j u ' " , pod p u c a j "
on podrazumevao

da pucam a pod n j u " nju. Ilokucioni in se

sastoji od izgovaranja rei upotrebljenih u njihovom standard

n o m smislu da bi se izvrilo ono to bi se, u ovom sluaju, na
zvalo nagovaranjem

ili savetovanjem

ili nareenjem

da pucam

na nju. Nagovaranje ili savetovanje je dakle snaga izgovorenog

izraza. Perlokucioni in opisuje rezultat takvog nagovaranja ili
savetovanja, naime, to da me je o n o uverilo

ili navelo

da pu

c a m na nju. Ponovo Ostin uveravanje ili navoenje naziva

s n a g o m " . D o dvanaestog predavanja ak se i za ovu klasifi
kaciju nalo da je isuvie pojednostavljena. Ostin sada razliku
je (str. 1 5 0 ) pet optijih kategorija izgovorenih izraza, klasifikovanih prema njihovim ilokucionim snagama:
1. Verdiktivi
2 . Egzercitivi

228

EJVRUM

STROL

3. Komisivi
4 . Behabitivi
5 . Ekspozitivi
Ostin ih podrobno objanjava - o n o m vrstom podrobno
sti u koju ovde ne moemo da se uputamo. Meutim, jedan
primer: verdiktivi, kao to i samo ime nagovetava, oliava
ju izricanja presude - recimo, od strane porote, sudije, sport
skog sudije ili arbitra. Takve presude imaju mnoge vidove, na
primer, to mogu biti procene, ocene, prosuivanja ili vredno
vanja. Verdiktivi stoga predstavljaju poseban sluaj onoga to
su raniji filozofi nazivali u p o t r e b a m a " jezika. N a ovaj nain
je Ostin u svojoj knjizi pojam upotrebe" produbio i uinio ve
oma istananim.
13

K a o to se iz ovog opisa moe videti, Ostinova zrela te

orija govornih inova je postala izuzetno sloena. Prema t o
me, umesto da p o k u a m o da o b j a s n i m o , putem ovako sloe
nog sistema, ta Ostin podrazumeva pod p o j m o m govornog i
na, opisau tu teoriju u njenom donekle jednostavnijem obliku,
onako kako je izloena u lanku Performative U t t e r a n c e s " iz
1 9 5 6 . Treba naglasiti da su neke od distinkcija k o j e u pomenuti bile izmenjene u How to Do Things with
Words.

Performativi
Ostin poinje opisom onoga to naziva tradicionalnim
pogledom" na jezik. Prema tom shvatanju jedina zanimljiva
odlika bilo koje izgovorene ili napisane reenice jeste njena
sposobnost da bude istinita ili lana. O v o gledite je nesumnji
vo bilo pod uticajem miljenja o o b i n o m jeziku kao logikom
kalkulusu koji se sastoji od deklarativnih reenica. Filozofi su

1 3

Engl, verdict - od lat. vetedictum - presuda, odluka - prim. prev.

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

229

se stoga usredsredili na o n o to su zvali p r o p o z i c i j a m a " , is

k a z i m a " i tvrenjima" i manje-vie su zanemarili druge upo
trebe jezika. D o b a r primer ovog pristupa moe se nai u delu
logikih pozitivista, koji su dokazivali da svaka reenica koja
ima kognitivno znaenje jeste ili istinita ili lana i, ako je ta
kva, ili je analitiki istinita, odnosno lana, ili je empirijski verifikabilna. Drugi reeniki oblici - imperativi, optativi - i nji
hove tipine upotrebe, izdavanje nareenja ili izraavanje elja
i tome slino, priznavani su samo na recima; ukoliko su uopte pominjani, smatrani su doslovno bez kognitivnog znaenja.
K a o to smo videli u treem poglavlju, pozitivisti su, od
govarajui na kritike, najzad proirili svoj horizont i klasifikovali moralne izjave, istorijske i knjievne opaske, i druge nepropozicionalne oblike u izraze sa emotivnim, h o r t a t o r n i m
ili poetskim znaenjem. Ali nijedan od ovih izraza nije bio
nitivno

14

kog

smislen. Ovaj naziv je rezervisan za one reenice koje

su ili istinite ili lane. Ostin je ovo preterano naglaavanje isti

nitosti i lanosti nazvao deskriptivistikom g r e k o m " . Greka
se sastoji u tome to se mnoge vrste izraza svrstavaju u katego
riju besmislenog a da tamo ne pripadaju. Nasuprot tome,
Ostin je istraivao grupu govornih inova koji su izgledali kao
tvrenja i koji bi se gramatiki tako mogli klasifikovati, a ko
ji ipak nisu ni istiniti ni lani mada imaju znaenje. Njih je na
zvao performativima". Uvoenje ove klase izraza predstavlja
lo je tako najznaajniji protivprimer pozitivistikom tvrenju
da su kognitivno smisleni samo oni izrazi koji su bilo istiniti bi
lo lani.
M a d a performativi nisu ni istiniti ni lani, oni ponekad
impliciraju neto to jeste istinito ili lano. Na primer, kad ka
em D a , uzimam ovu enu za svoju zakonitu suprugu" u nor
malnim okolnostima venanja, impliciram da nisam ve oe
njen. Shvatiti da izvesne vrste uslova moraju da budu zadovo-

1 4

Od lat. hortari - bodriti, sokoliti, hrabriti - prim. prev.

230

EJVRUM

STROL

ljene inae e govorni in biti nitavan i prazan predstavlja

znaajan uvid u njhovu logiku. Ostin ove promaene pokuaje
[misfires] naziva neuspesima" [infelicities] a znatan deo lan
ka Performative Utterances" posveen je utvrivanju pravila
ije krenje vodi neuspelim govornim inovima. Ostin navodi
bar sedam takvih pravila, ukazujui na to da spisak moda ni
je potpun. Prvo, da bi performativ bio u redu stvarno mora da
postoji odgovarajua procedura. T a k o se u Engleskoj i Sjedi
njenim Amerikim Dravama, za razliku od Saudijske Arabije,
ne moemo razvesti od supruge tako to emo prosto da kae
mo Razvodim se od t e b e " . U ovim zemljama ne postoji ova
kva procedura. Drugo, izvesne okolnosti moraju da budu
ostvarene ili e in biti promaen pokuaj. Postavljam te za
k o n z u l a " , ali ve ste postavljeni ili ste k o n j . Ili Biram Dorda" ali Dord odbija da se igra. Tree, procedura se mora
obaviti ispravno i do kraja. Kaete Proglaavam ovaj brod
kraljicom Elizabetom" a trebalo je da kaete Nazivam ovaj
b r o d . . . " . etvrta vrsta nedostatka je neiskrenost: kaemo ,,Sauestvujem u Vaem b o l u " ili O b e a v a m da u d o i " a to ne
mislimo. Peta vrsta neuspeha obuhvata nerazumevanja i ne
sporazume: moda niste uli ta sam rekao ili mislite da govo
rim o neemu potpuno razliitom. U estu spadaju sluajevi
koje Ostin naziva zlosrenim" [unhappiness]: kad neto ini
mo pod prinudom, a u sedmu sluajevi u kojima se in ne vri
ozbiljno (na primer, kad je neto reeno u pozoritu ili kao deo
ale) - Uhvati zvezdu padalicu".
K a k o m o e m o rei da li je x performativ? Ostin kae da
nam je potreban gramatiki kriterijum. O n zapaa da svi primeri performativa poinju sa glagolom u prvom licu jednine
sadanjeg vremena u aktivu i indikativnom nainu (npr. Ja
o b e a v a m " , Ja n a r e u j e m " , Ja te u p o z o r a v a m " itd.). To je
esto praeno dodavanjem rei o v i m " (npr. O v i m te progla
avam z a m e n i k o m predsednika"). Ali ne m o r a svaki performa
tiv da ima ova dva standardna oblika: zatvori v r a t a " i eno
bika na p a n j a k u " mogu da budu nareenje ili upozorenje. R e -

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 231 |

i Ovim si upozoren da je bik na p a n j a k u " je naprosto eksplicitnije nego bik je na p a n j a k u " . Jo jedna gramatika od
lika performativa je asimetrija izmeu takvih izjava u prvom
licu i njima odgovarajuih izjava u treem licu. Ja o b e a v a m "
je performativno ali on je o b e a o " nije, to je uopte uzev izvetaj o o n o m to je on uinio.
Ali ak ni ovaj spisak pravila i gramatikih osobina nije
dovoljan da bi se odredio karakter jednog govornog ina.
Ovim odlikama moraju se dodati pokazatelji poput tona gla
sa, naglaska, gestikulacije i okolnosti. Okolnosti pomau da
se odlui da li nareujem, savetujem, upozoravam ili laskam.
Rezultat Ostinove rasprave je to da ak i kad se sva ova pra
vila i ostali sloeni uslovi uine eksplicitnim, distinkcija izme
u tvrenja i performativa jo uvek nije kristalno jasna. Na
primer, da li je U r a ! " performativ? Da li je a o mi j e " per
formativ ili izvetaj o naim oseanjima? Kad sudija kae Ti
si u o f s a j d u " , njegova primedba je povezana s injenicama a
istovremeno predstavlja i presudu. Ali najzagonetnije od svega
je: Ja tvrdim d a . . . " koje se ini kao da izvetava o inu tvre
nja i da je stoga istinito ili lano a ipak lii na Ja ti nareu
jem ..." te tako nije ni istinito ni lano. Stoga je nalik i performativu i tvrenju. tavie, tvrenja nisu samo ili istinita ili lana
ve su podvrgnuta i uslovima uspenosti i neuspenosti. N a
primer, Sva Donova deca s p a v a j u " , ah Don uopte nema
dece. U ovom sluaju izraz veoma lii na O b e a v a m da u
d o i " reeno kad uopte nemam nikakvu nameru da budem
t a m o . U sluaju Donove dece, da li je izraz bez znaenja ili
besmislen? Sigurno izgleda da je neuspean, poput prodaje ne
ega to ne postoji.
Ostin tako priznaje da i tvrenja pate od nezgoda slinih
onima od kojih pate performativi. Prema tome o tvrenjima
moemo da postavimo pitanje ne samo da li su istinita ili lana
ve i da li su u redu. Ovo pitanje je primenjivo i na performa
tive: da li su u redu? M o e m o pitati: da li je to bilo opravdano
upozorenje, dobra procena, ispravna presuda. O tvrenjima:

232

EJVRUM

STROL

da li su nepristrasna, adekvatna, da li nisu preterana, da li su

precizna i tana? Ova razmiljanja su navela Ostina da s oklevanjem zakljui da Ja t v r d i m " vri in tvrenja, ba k a o to
Ja ti nareujem" vri in nareivanja. Prema tome u oba slu
aja, kazujui neto, mi neto inimo. Ali ako je t a k o , zar nije
prvobitna distinkcija izmeu tvrenja i performativa neodri
va? Ostin lanak zavrava a da ne odgovara na to pitanje. Ali
veruje da jo uvek moemo da povuemo odrivu distinkciju
izmeu znaenja i snage iskaza i da je to stoga smer u kojem
novo istraivanje govornih inova treba da se kree. O v a je su
gestija vodila do razraene teorije iznete u How to Do
Things
with Words. D e o te teorije je i to da je distinkcija izmeu tvr
enja (sada nazvanih konstativima") i performativa bila zamenjena distinkcijom izmeu lokucionih, ilokucionih i perlokucionih snaga iskaza.

Kritike Ostina
Videli smo da Raji svoj rad razdvaja od Ostinovog tako
to kae da se est od sedam dana on, R a j i , bavio pitanjima o
smislu nasuprot besmislu, dok se Ostin zanimao stvarima kao
to su upozorenja, laskanja i drugi tipovi govornih inova.
Rajlove primedbe mogu se shvatiti k a o da govore o injenica
ma, ali se isto tako mogu protumaiti i k a o tanana kritika
Ostina. K a o to kae: Svako od nas bi mislio - pogreno - da
u o n o m manje omiljenom pitanju nema nieg z n a a j n o g . " M a
ta R a j i imao na umu, injenice mu ne idu u prilog. Ostinovi
spisi sadre opirne rasprave o smislu i besmislu, o onome to
ima znaenja i o n o m e to nema znaenja. Istina je, naravno, da
se on takoe interesovao i za govorne inove. Ali ova dva interesovanja nisu nesaglasna, i oba su lepo zastupljena u njego
vom delu. N a poetku How to Do Things with Words Ostin
povezuje svoje zanimanje za govorne inove s tradicionalnim
bavljenjem besmislom. O n pie:

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

| 233

Prvo, i najoiglednije, za mnoga t v r e n j a " se pokazalo

da su, kao to je K A N T moda prvi sistematski dokazi
v a o , u strogom smislu besmislena, uprkos svom besprek o r n o m g r a m a t i k o m obliku; a neprestano otkrivanje
sve novih i novih oblika besmisla, ma koliko se esto pu
talo da njihova klasifikacija ostane nesistematska a nji
hova objanjenja zagonetna, u celini je inilo s a m o do
bro. Pa ipak mi, to jest, a k i mi filozofi, postavljamo izvesnu granicu koliini besmislica za koju s m o spremni da
priznamo da je izgovaramo: t a k o da je bilo prirodno da
se zapita, u drugoj fazi, da li mnoga prividna pseudotvrenja zapravo uopte i pokuavaju da budu t v r e n j a " .
Poelo je da biva opte prihvaeno da mnogi iskazi koji
izgledaju k a o tvrenja uopte i nisu zamiljeni, ili su za
miljeni samo delom, da zabelee ili prenesu neposrednu
informaciju o injenicama. ...U o v o m pravcu je dosada u
pojedinim sluajevima p o k a z a n o , ili je bar uinjeno da
izgleda verovatnim, da su mnoge tradicionalne filozofske
zagonetke nastale usled greke - greke k o j a se sastoji u
t o m e to se kao neposredna tvrenja o injenicama uzi
maju iskazi koji su ili (na zanimljive negramatike nai
ne) besmisleni ili zamiljeni da budu neto potpuno dru
go a ne tvrenja.
(1962a:2)

Ostin ne koristi uvek termin besmisleno". O n esto ka

e na primer nikakav modifikujui izraz nije dozvoljen" ili
nije u r e d u " ili kae da takav izraz nema pravog smisla". Ali
ovi idiomi su ekvivalentni onome to Raji podrazumeva kad
koristi re besmisleno". Pogledajmo sledei primer iz A Plea
for E x c u s e s " :
Izrazi koji modifikuju glagole, u tipinom sluaju prilozi,
imaju ogranien opseg primene. T o jest, kad je dat bilo
koji prilog izvinjavanja, kao to je n e h o t i c e " , ili spon
t a n o " ili impulsivno", neemo nai da ba ima pravog
smisla da ga pridruimo bilo k o m i svakom glagolu ak
c i j e " u bilo kom i svakom konteksu: zapravo, on e se e
sto primenjivati samo na uzak opseg takvih glagola. Ne-

234

EJVRUM

STROL

to u izgledu tog m o m k a ga je izazvalo, bacio je ciglu spontano"?

(1970b:190)

Ostinovi spisi su prepuni ovakvih primera. Rajlove primedbe i nisu toliko upeatljive koliko je on mislio.
Ozbiljnija je sledea kritika. Izneta je ideja da je Ostinov
pristup u potpunosti introspektivan. Ovu zamerku je izneo V.
V. O . Kvajn sredinom 1 9 6 0 - i h , a ponovili su je i mnogi drugi
komentatori. Ideja je da se Ostin pita ta bih ja rekao kad
b i . . . " i da daje odgovor koji moda uopte i ne odgovara o n o
me to bi rekao obian govornik. Ostin je, na kraju krajeva,
bio Englez, obrazovan u klasinim n a u k a m a , profesor na O k s fordu i filozof. Nije verovatno da je upotrebljavao jezik na
onaj nain na koji bi to inio ovek sa ulice". Istina je da je
na svojim asovima Ostin isto tako pitao i druge uesnike ta
bi oni rekli, tako da njegov pristup nije bio isto subjektivan.
Ali takoe je injenica i to da su ti drugi pojedinci okretali po
gled ka samima sebi da bi odredili ta bi svako od njih kada re
k a o . Prigovor je da nita od toga nije pravo istraivanje na
onaj nain na koji bi ga terenski lingvisti vrili. Ostin je predvideo ovu primedbu i raspravljao o njoj u A Plea for
E x c u s e s " . Evo k a k o je odgovorio na nju:
Pa, naini na k o j e upotrebljavaju rei se kod raznih ljudi
razlikuju, i mi govorimo nepaljivo, i naizgled ravnodu
no k a e m o razne stvari. Ali prvo, ne t o l i k o k o l i k o bi se
pomislilo. K a d doemo do pojedinanih sluajeva, u ve
likoj veini sluajeva e se pokazati da o n o za ta smo
mislili da predstavlja nau elju da k a e m o razliite stva
ri o istoj situaciji i u istoj situaciji zapravo nije bilo to p r o s t o s m o situaciju zamislili neznatno drugaije: to je
sasvim lako uiniti, zato to, n a r a v n o , nijedna situacija (a
b a v i m o se zamiljenim
situacijama) nije n i k a d a potpu
n o " o p i s a n a . Sto podrobnije zamiljamo situaciju, na po
zadini izvesne prie - a valja upotrebiti n a j n e o b i n i j a , ili
p o n e k a d , najdosadnija sredstva da bi se p o d s t a k l e i disciplinovale nae jadne uobrazilje - to m a n j e n a l a z i m o da se

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

235

ne slaemo oko toga ta bismo rekli. Uprkos tome, pone

kad se konano ne slaemo: ponekad moramo da dopu
stimo da je odreena upotreba, mada nam je odbojna,
ipak stvarna; ponekad bismo zaista upotrebili jedan od
razliitih opisa ili oba. Ali zato bi nas to obeshrabrilo?
Sve to se deava potpuno je objanjivo. Ako se nae
upotrebe rei ne slau, tada vi koristite X" tamo gde ja
koristim Y", ili se, to je verovatnije (i izazovnije), va
pojmovni sistem razlikuje od mog, mada je verovatno
isto toliko konzistentan i koristan: ukratko, moemo da
otkrijemo zato se ne slaemo - vi ste izabrali da stvari
klasifikujete na jedan nain, ja na drugi. Ako naa upo
treba rei nije briljiva, moemo da shvatimo pobude ko
je tome vode, kao i distinkcije koje nebriljiva upotreba
zamagljuje; ako se radi o alternativnim" opisima, tada
je moda mogue situaciju opisati ili strukturisati" na
dva naina, ili je moda re o situaciji u kojoj se, to se
datih ciljeva tie, dve alternative svode na isto. Ne treba
se plaiti neslaganja u pogledu toga ta bismo kada rekli,
ve ga treba iskoristiti: teko da objanjenje neslaganja
ne bi pomoglo rasvetljavanju problema. Ako naiemo na
elektron koji se obre u pogrenom smeru, to je otkrie,
nagovetaj koji treba slediti, a ne razlog da se odbaci fi
zika: a samim tim, istinski otkaen ili ekscentrian govor
nik jeste redak primerak koga treba ceniti.
(1970b:183-84)
to se tie drugih kritika preporuujem lanke od Roderika izolma [Roderick Chisholm], C. D. Njua [C. G. New],
Dona R. Serla, Donatana Beneta [Jonathan Bennett] i A. D.
Ejera koji su izali u zborniku Symposium
on ]. L. Austin, ko
ji je priredio K. T. Fan [K. T. Fann] (1960). U njima se raspra
vlja o veini najznaajnijih kritikih primedbi upuenih Ostinovoj filozofiji. Na kraju ovog poglavlja treba pomenuti da fi
lozofija obinog jezika, mada na kraju dvadestog veka ima
manje zastupnika no to ih je imala 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih,
ipak ih jo uvek ima. Ali Ostinovi doprinosi teoriji govornih
inova i danas su jo uvek iva tema u filozofiji i lingvistici.

236

EJVRUM

STROL

Teoriju su proirili i poboljali Vendler u Linguistics

in
Philosophy
( 1 9 6 7 ) , Don Seri u Speech Acts ( 1 9 6 9 ) i The Con
struction of Social Reality ( 1 9 9 5 ) i A. P. Martini u
Communi
cation and Reference
( 1 9 8 4 ) . Oni su nezavisno jedan od dru
gog pokazali da se, preko teorije govornih inova, filozofija je
zika moe protumaiti k a o grana filozofije delanja. G o v o r n i
inovi su vrsta p o s t u p a k a , koji ukljuuju intencionalno p o
naanje. Dalje razvijajui ovaj pravac razmiljanja, G r a j s je
kasnije utvrdio da se filozofija delanja moe protumaiti k a o
pod-domen filozofije duha. Ovakva veza s filozofijom jezika
ve je pretpostavljena u R a j l o v o m radu, ali je u velikoj meri
dalje razvijena u delima Vendlera, Serla i Grajsa. K a o rezultat
ovog razvoja, filozofija jezika, koja je poela s Fregeom i R a selom, bila je, preko uenja o govornim inovima, praktino apsorbovana u filozofiju duha. Ovo irenje filozofije duha jedna je
od najznaajnijih promena u analitikoj filozofiji u poslednjih
pola stolea. Zaeci ovih velikih promena mogu se tako prati
ti sve do Ostinovog utemeljenja teorije govornih inova.
Poput Vitgentajna, M u r a i R a j l a , Ostinovo delo nije pod
oiglednim uticajima razvoja matematike logike. Kasniji Vit
gentajn bio je neprijateljski raspoloen prema upotrebi for
malne logike u bavljenju filozofskim pitanjima. Ostinov stav
bio je stav tolerantnog zanemarivanja. O n prosto nije nalazio
da je matematika logika relevantna za o n o ime se posebno
bavio. K o d V. V. O . Kvajna, o kome emo raspravljati u sledeem poglavlju, stvari stoje potpuno drugaije. O n je vrsto
ukorenjen u tradiciji Fregea, Rasela i K a r n a p a .

Glava 7

V. V. O. KVAJN
Kad govorimo o Kvajnu kao filozofu i Kvajnu kao oveku
imamo posla s paradoksima. Kvajn filozof je rekao da nauka
predstavlja samosvestan zdrav razum a da njegova

uenja

predstavljaju proirenje nauke; pa ipak je takoe tvrdio i da ne

postoje znaenja, propozicije, osobine, odnosi, brojevi a ni
analitike istine. ta bi moglo biti paradoksalnije od tvrdnje da
ne postoje brojevi? K a k o bi bilo ko mogao da broji ako nema
brojeva? A sada i drugi paradoks. O n se tie Kvajna oveka i
nesklada izmeu Kvajnovih profesionalnih i njegovih autobio
grafskih spisa. Oni prvi su bez izuzetka elegantni i duhoviti.
J e d n o m je rekao: Dug je put od subjektivne olje do objektiv
nih u s a n a " .

15

Odgovarajui na J a k o Hintikin [Jaakko Hintik-

ka] lanak Quine on Who's W h o " , pisao je: Dopustite mi da

jo jednom nedvosmisleno naglasim, i to ne po prvi put, da bli
skost sa samim sobom ne podrazumeva jasnost. O n a prosto

There is many a slip betwixt cup and lip - idiom koji znai nita ni
je sigurno dok se ne ostvari - prim. prev.
1 5

238

EJVRUM

STROL

raa samozadovoljstvo". Ili uzmimo ovaj pasus iz lanka O n

W h a t There I s " : To je stara platonovska zagonetka nebia.
Nebie u izvesnom smislu mora biti, inae ta je to ega nema?
Ovo zapleteno uenje moe se nazvati Platonovom

bradom;

ono se u istoriji pokazalo veoma otpornim i esto je tupilo

O k a m o v [Occam] b r i j a " ( 1 9 5 3 : 1 - 2 ) .
Kvajn ( 1 9 0 8 - 2 0 0 0 ) je napisao dve autobiografije; i ovek
bi oekivao da u njima sagleda zanimljivu i duhovitu linost
koju nalazimo u Kvajnovim filozofskim delima. Iznenaujue,
ali to nije sluaj. Dua od autobiografija, The Time of My

Li

fe ( 1 9 8 5 ) , predstavlja 4 9 9 stranica dug briljiv popis Kvajnovih putovanja. Veliki delovi su privlani koliko i elezniki red
vonje. K r a a , etrdeset est stranica duga Autobiography of
W. V. Q u i n e " predstavlja uvodni deo u zborniku Philosophy
W. V. Quine
losophers

objavljenom u ediciji The Library

of Living

of
Phi

( 1 9 8 6 ) . O n a je linija i zanimljivija, posebno kad

Kvajn opisuje svoju mladost a potom svoj modus

operandi

filozofiji. Stoga u nju koristiti kao osnovu ovoga to sledi.

O n a poinje njegovim deakim danima u A k r o n u , . O h a j o , vo
di itaoca od Kvajnovih studentskih dana na Oberlin koledu
preko njegove karijere na Harvardu do njegovog ivota u pen
ziji. Poput dueg dela, ona sadri opsean spisak mesta koja je
posetio. N i u jednoj nema one vrste duhovitosti koja se oeku
je od Kvajna a ima i veoma malo sadrajne rasprave o ljudima
ili mestima. Sigurno je paradoksalno to to su njegove autobi
ografije manje varniave od njegovih tehnikih studija, i pokuau to da objasnim. Z a ilustraciju evo jednog tipinog odlom
ka iz Autobiography of W. V. Q u i n e " :
Prolee i leto 1 9 7 0 . bili su izuzetni, r e k a o s a m , ali tek
sam p o e o da govorim zato. U junu s a m o t i a o na tri
sveane dodele: zlatne medalje na K o l u m b i j i i sedmog i
o s m o g p o a s n o g doktorata na univerzitetima Tempi i
O k s f o r d . (Prethodne su mi dodelili O b e r l i n , O h a j o ,
A k r o n , Vaington, Lil i Cikago.) Folesdal [Follesdal] je
predloio da t o m e dodam turu po A r k t i k u a [Donald]

V. V. O . K V A J N

I 239

Dejvidson safari. Felesdal me je doekao u Helsinkiju i

odvezao me do A r k t i k o g o k e a n a . M a r d , Daglas i M a r
garet su n a m se pridruili na Arktiku i krstarili smo nor
vekim predelima sve do poetka susreta logiara u Oslu,
na k o j e m sam govorio o logici predikatskih funktora. Po
sle O k s f o r d a sreli smo se s troje Dejvidsonovih u Etiopi
ji i svo sedmoro obili Istonu Afriku, uglavnom u iz
najmljenim minibusevima. Dejvidsonovi su obavili sloe
ne i majstorske pripreme.
(1986:39)

T o k o m njegove etrdesetdvogodinje karijere, mnoge

slavne linosti su posetile Harvard. Vajthed je bio lan fakulte
ta kad je Kvajn diplomirao 1 9 3 0 . Rasel, Karnap i Tarski su tu
boravili zajedno 1 9 4 0 - i h , a Ostin je 1 9 5 5 . proveo godinu da
na u Kembridu, Masausets. M n o g i od Kvajnovih studenata
su postali zapaeni filozofi, medu njima i Barton Dreben [Bur
ton D r e b e n ] , Don M a j h i l [John Myhill], Henri Hiz [Henry
Hiz], H a o Vang [Hao Wang], Vilijem Krejg [William Craig],
Dejvidson i Felesdal. T o k o m 1 9 6 0 - i h Harvard je proao kroz
buru studentskih protesta protiv rata u Vijetnamu. U svojoj
Autobiography" Kvajn ukratko govori o Alfredu Nort Vajthedu i H . M . Seferu [H. M . Sheffer] ali inae ne iznosi nika
kve ocene svojih nastavnika, kolega ili studenata, ne govori o
svom iskustvu nastavnika, o o n o m e to je mislio o Raselu, Tarskom ili Ostinu, niti o savremenom razvoju epistemologije ili
logike. Izuzeci su, meutim, Frege i Karnap. Ubrzo u rei ne
to vie o Karnapu. Sto se tie Fregea, Kvajn pie: M o j e veli
anje Fregea u knjizi Mathematical
Logic i na predavanjima
mora da je pomoglo da ljudi ponu da u Fregeu vide oca m o
derne logike. Rasel nam ga je odavno predstavio, ali smo i da
lje bili nesvesni toga koliko je mnogo dobrih stvari u logici pr
vi izveo F r e g e " ( 1 9 8 6 : 2 1 ) .
Jedino Kvajnovo pominjanje studentske revolucije je ka
rakteristino ravnoduno: Dobio sam neplaeno odsustvo od
Harvarda u prolee 1 9 6 8 . i proveo prijatan semestar kao go
stujui profesor na Univerzitetu Rokfeler. eleo sam da vidim

240

EJVRUM

STROL

k a k o bi mi se dopao prelazak na Rokfeler ako administracija

Harvarda ne uspe da obuzda sve vee nemire" (str. 3 7 ) .
Godine 1 9 5 3 . Kvajn je posetio Oksford, predajui na
prestinoj katedri Dorda Istmena. Poseivao je seminare
Strosna i Grajsa i prisustvovao subotnjim sastancima nastavni
ka kod Ostina. Iz njegovog prikaza Strosnove knjige
tion to Logical

Theory

Introduc

i njegovog priloga simpozij umu o Osti-

nu, znamo da se Kvajn nije slagao s tim pristupima. Ipak u

svojim autobiografijama ne kae nita lino o njima i ne izno
si ocene njihovih gledita. Opis njegovog doivljaja Oksford
ograniava se na dve reenice: M a r d i ja smo lepo ruali u
mnogim kuama a ja i na trinaest koleda. M a r d je dobila
kerku, M a r g a r e t " ( 1 9 8 6 : 3 1 ) .
Posle Vitgentajna Kvajn je najuticajniji i najznaajniji
analitiki filozof druge polovine dvadesetog veka. Objasniti za
to znai suoiti se s oba paradoksa. Moda su oni vie privid
ni no stvarni. Ponimo nekim od stvari koje Kvajn kae o sebi.

ivot
Kao to smo videli, Kvajn se u Autobiography" nije usredsredio na o n o to veina pisaca dnevnika i autobiografija smatra
najvanijim: na svoja lina oseanja prema drugim ljudima i na
svoje odnose s njima, ukljuujui i ljubavne veze, na politike
i drutvene dogaaje svog vremena i na najznaajnija pitanja i
uesnike na svom profesionalnom polju. O n k r a t k o pie o svo
ja dva braka: M o j prvi brak se raspao pari

passu,

otprilike

poetkom rata. K r a j e m 1 9 4 8 . oenio sam se sa Mardori Bojnton, koja je pre toga bila porunik pod m o j o m komandom.
Sreom poeo je semestralni dopust, i mi smo se vozili kroz
M e k s i k o , i leteli po Srednjoj Americi. U O a k s a k i smo se skra
sili na nekoliko nedelja da bismo intenzivno radili, kao i u
Tukstli i T a k s k o u . Pisao sam knjigu Methods

of Logic,

koja je

V. V . O . K V A J N

I 241 |

izrasla iz mojih mimeografisanih rukopisa, a M a r d je tekst

prekucalavala na pisaoj m a i n i . " Umesto o pomenutim stva
r i m a , Kvajn se, k a o to pokazuje ovaj pasus, usredsreduje na
svoju filozofiju, uglavnom na to kako se ona razvijala, o emu
je u datom trenutku razmiljao i kojim delima su ta razmilja
nja vodila. T a k o je Kvajnov rad sredinja tema njegove autobi
ografije. Oigledno je to za njega imalo prevashodni znaaj. Sve
drugo je tome podreeno. Ali raznovrsni opisi nisu namenjeni
obrazovanom nestrunjaku. O n i su veoma tehniki i namenje
ni tumaima njegovog dela. Evo jednog odlomka koji ilustruje
brojne druge. U njemu je opisano o n o na emu je radio 1 9 4 4 :
Sr lanka O n the Logic o f Q u a n t i f i c a t i o n " je monadika procedura odluivanja, manje transparentna ali efika
snija n o metod [ Z a k a (Jacques)] H e r b r a n d a [Herbrand]
iz O Sentido;
slinija metodu [Hajnriha (Heinrich)] B e m a n a [Behmanns]. P o t o m sam na sledei nain sistema tizovao poliadike sheme. O n e koje se m o g u dobiti sup
stitucijom u validnim m o n a d i k i m shemama nazvao sam
monadiki
validnim,
istiui da procedura odluivanja o
validnosti monadikih shema prua proceduru odluiva
nja o m o n a d i k o j validnosti uopte. P o k a z a o s a m da
ostale validne sheme mogu da se izvedu iz monadiki validnih shema p o m o u univerzalne generalizacije i modus
ponensa.
O ovome govorim zato to danas mogu da dokaem i vie od toga. R a u n a j m o sada k a o m o n a d i k i va
lidne sve sheme u k o j i m a je svaka slobodna varijabla ve
zana univerzalnim kvantifikatorima a k o j e su dobijene
supstitucijom u validnim monadikim s h e m a m a . M o n a dika validnost u o v o m smislu je i dalje odluiva, a iz tih
shema u kojima su sve slobodne varijable vezane univer
zalnim kvantifikatorima moemo da izvedemo sve valid
ne zatvorene sheme s a m o pmou modus ponensa.
To
sledi iz Mathematical
Logic o n a k o k a k o ju je p o b o l j a o
[Dord (George)] Beri [Berry], poto su tu aksiomi
kvantifikacije svi monadiki validni a modus ponens
je
jedino pravilo izvoenja.

(1986:25)

242

EJVRUM

STROL

Na poslednje etiri strane Autobiography" postaje i

vlja. Kvajn sada opisuje nain

na koji on radi. Oigledno je da

je samom Kvajnu stalo do toga da itaocima saopti svoj

dus operandi.

mo

M o d a je osnovna poruka to da on radi opsesiv-

no. K a o to sam kae: Ne radim po planu. Veinom sam pro

sto radio sve dok me od toga ne bi odvukla neka drutvena
obaveza ili privlana prilika za putovanje. U mom sklonitu sedam-puta-pet stopa u letnjikovcu, kad bih se predao nekom
projektu koji bi me obuzeo, k a o to je bila knjiga Set
and

Its Logic,

Theory

ponekad bih radio skoro sto sati nedeljno"

(1986:44).
Naziremo i zato Kvajnove autobiografije ne raspredaju
nadugako i nairoko o mestima i linostima. J a s n o je da je
Kvajn usamljenik, zabavljen svojim vlastitim mislima. Zavisno
od njihove prirode, upadi iz spoljanjeg sveta se toleriu a po
nekad se u njima ak i uiva. Ali pokuaj da se oni shvate nije
neto najvanije. Oni su manje vani od Kvajnovih pojmovnih
nedoumica. Ne moe se naslikati vernija slika Kvajna no to je
to uinio on sam:
Veinom sam radio sam. Godinama je moj rad u logici
bio skoro nuno usamljeniki poduhvat, poto je bilo
malo prikladnog drutva do kog bi bilo lako doi. Ali mi
slim da su uzroci dublji. Na tu me ideju navode moje re
akcije na predavanja, proitane knjige i razgovore.
Uopte uzev bilo mi je teko da sedim na predavanji
ma, teko da o njima mislim. Kao deak satima sam sedeo u koli dosaujui se, sanjajui o tome da se kroz
vrata iskradem u prohladno prizemlje i da pobegnem u
slobodu. Tu netrpeljivost sam zadrao.
Knjige mi vie odgovaraju, ali su jo uvek nesavre
ne. Mogu zadovoljno da pobegnem u knjige o lingvistici
ili popularnoj nauci ili u enciklopedije, ali spise sa svog
profesionalnog polja prouavam s manje strpljenja, oito
vie volei da sa problemom izaem na kraj sam za sebe.
Zato mi je toliko odgovaralo prouavanje Principia
Mathematica.
Tu knjigu sam koristio kao orue a ne za pa-

V. V. O . K V A J N

I 243

sivno itanje. e s t o bih se u kasnijim logikim p o k u a

jima trudio da iznova neto d o k a e m a ne da tragam po
k n j i g a m a za k o j e s a m znao da u njima m o r a da se nala
zi d o k a z . I u logici i u filozofiji bio sam sklon da prvo
piem a da tek p o t o m t r a g a m po literaturi za anticipaci
j a m a k o j i m a bih o d a o priznanje. P o n e k a d bih prebrzo
prestao da t r a g a m . Ova je neukrotiva navika imala oi
gledne nedostatke. Sigurno je vodila neefikasnosti i
udvostruavanju n a p o r a .
A usmene rasprave? Pogledajmo prvo logiko-matematiku stranu. A k o neko iznese ili ospori neku tehniku
tezu, stvar se obino moe zaas razreiti i uvek sam potom
zadovoljan, osim moda zbog grize to sam u objavljenom'
delu ostavio neizbrisivu greku. A k o , s druge strane, neko
pokrene tehniki problem koji zahteva dugotrajno razmi
ljanje, vie volim da se povuem i razmiljam sam.
to se tie filozofije u pravom smislu, nalazim da su
line rasprave gubitak vremena i frustrirajue, osim m o
da sa o s o b a m a slinih pogleda i ciljeva. J o gora je pre
pirka s nekim koga pokreu tatina ili parti pris; povla
im se kad osetim druge motive do elje za istinom. Ali
nije t a k o u javnoj raspravi, usmenoj ili pismenoj. J a v n a
rasprava a k i s nekim iji su motivi niski ili k o ima veo
ma razliite poglede moe biti vredna k a o razjanjavanje
predmeta treim licima. A k o je bitna osobina spora elja
da se pobedi, tada je privatan spor glupost ali javni spor
jo uvek moe imati smisla.

(1986:43)
Ali niko ne moe sve vreme da radi pa ni Kvajn nije izuk. O n kae:
Istraivanje i pisanje i prikazi mogu imati dosadne faze, i
ponekad sam doista neko vreme utoite nalazio u d o k o
nom itanju nevanih stvari. Ponekad bih beao od nekog
dosadnog zadatka, smiljajui neku logiku ideju ni iz
kog drugog razloga, u osnovi, do radi samog bekstva. T o
je prepredeno bekstvo, jer ono zavarava savest. Mislim da
je t a k o nastalo nekoliko mojih kratkih logikih lanaka.

(str. 45)

244

EJVRUM

STROL

Ovaj pasus se nalazi na pretposlednjoj strani Autobio

graphy". Njega i prethodni navod vredi paljivo proitati. U
prvom Kvajn govori o b e k s t v u " od svog rada u lingvistiku, ili
popularnu nauku, ili enciklopedije, a u drugom o nalaenju
utoita" u nevanim" predmetima. Nevanim za ta? Z a
njegovu pravu ivotnu misiju: njegov rad. O n pominje i beanje u logiku, i to opisuje k a o prepredeno bekstvo, jer o n o za
varava savest". Mislim da ima na umu to da razmiljajui o lo
gikim idejama radi neto l a k o , to jest, radi neto lake no to
to zahteva ozbiljan rad na filozofiji. Taj zahtev je za njega oi
gledno sveobuhvatan. Govor o usamljenosti, utoitu i bekstvu
mnogo toga otkriva. O n nam kazuje neto duboko o Kvajnu
oveku te stoga i o ogranienom vidokrugu njegove dve auto
biografije. Poto je njegov unutarnji ivot sve, njegov spoljanji
ivot je usamljeniki kao kaluderov. M n o g i analitiki filozofi
tvrde da solipsizam nema smisla i da stoga niko ne moe da bu
de solipsista, ak ni u principu. Pa ipak je na neki nain Kvajn
solipsista - ne teorijski solipsista koji porie postojanje spoljanjeg sveta ve praktini solipsista koji se povlai iz njega. U
Vitgentajnovom Tractatusu
nalazimo opis solipsizma koji na
iznenaujui nain odgovara Kvajnu. Vitgentajn pie: Logika
ispunjava svijet; granice svijeta i njene su granice."... Naime,
ono to solipsizam smjera posve je t a n o , samo to se to ne mo
e rei, nego se to pokazuje. Da je svijet moj svijet, pokazuje se
u tome to granice jezika [onog jezika koji samo ja razumijem)
znae granice moga svijeta." ...Svijet i ivot su j e d n o . " . . . Ja
sam svoj svijet. ( M i k r o k o z m o s ) . " ( 5 . 6 1 ; 5 . 6 2 ; 5 . 6 2 1 ; 5 . 6 3 )
J a s n o je da logika ispunjava Kvajnov svet. Granice nje
nog jezika su granice njegovog sveta. Ja sam moj svet", kae
Vitgentajn. Kvajn radnik je sam svoj svet. Der Mann ist sei
ner Arbeit. Autobiografije ne kau da je Kvajn svoj svet, ve to
pokazuju.
T o je razlog zato on samo aludira na spoljne stvari
- druge ljude, politike dogaaje, mesta, filozofije Ostina,
Grajsa i Strosna - ali ih nikad ne ispituje. U j e d n o m znaajnom
smislu oni nisu deo sveta. Neobina priroda ovih autobiogra-

V. V. O . K V A J N

I 245

fija - na prvi paradoks o Kvajnu oveku - moe se stoga o b

jasniti kao ispovest jednog solipsiste. Ali ovakvo objanjenje
rada samo jo veu zagonetku. Zato bi solipsista napisao ne
jednu ve dve

autobiografije?

Filozofija
Kvajnova filozofska karijera moe se podeliti na tri faze. Prvu
emo nazvati logikim stadijumom. O n poinje 1 9 3 4 . s delom
A System

of Logistic

vljuje Methods
se jo

tri

Elementary

i traje otprilike do 1 9 5 0 . kad Kvajn obja

of Logic.

knjige
Logic

T o k o m tih esnaest godina pojavile su

o logici: Mathematical
( 1 9 4 1 ) i O Sentido

da Nova

Logic

(1940),

Lgica

(1944).

Kvajn je u ovom periodu objavio i o k o etrdeset l a n a k a , ko

ji su se skoro svi bavili slinim temama. Evo nekih naslova:
Set-Theoretical Foundations for L o g i c " , 1 9 3 6 ; O n the L o
gic of Quantification", 1 9 4 5 ; i O n Natural D e d u c t i o n " , 1 9 5 0 .
Kvajnovo zanimanje za logiku nastavilo se i posle 1 9 5 0 , u
njegove kasnije radove spadaju i Set Theory
( 1 9 6 3 ) , Selected

Logical

Papers

and

( 1 9 6 8 ) i Philosophy

Its

Logic
of

Lo

gic ( 1 9 7 0 ) .
Druga skoro istovremena faza poinje 1 9 3 9 . sa lankom
Designation and Existence" i vrhunac dostie 1 9 4 8 . sa O n
W h a t There I s " . Nazovimo je semantikim stadijumom. U
ovom periodu Kvajn se bavio ontolokim implikacijama logi
ke - na primer, odnosom izmeu teorije kvantifikacije i onoga
to postoji. Dve najznaajnije knjige ovog perioda su From
Logical

Point

i The Roots

of View ( 1 9 5 3 ) , koja predstavlja zbirku ogleda,

of Reference

( 1 9 7 4 ) . K a o to se moe videti iz go

dina objavljivanja Kvajnovih dela, prva i druga faza se prekla

paju, a to vai i za treu, koja poinje kasnije ali obuhvata i ra
nije radove. O n a poinje 1 9 5 1 . pojavom rada T w o D o g m a s
of E m p i r i c i s m " . To je sigurno Kvajnov najuveniji lanak. Bio

246

EJVRUM

STROL

je pretampan bar u etrdeset udbenika i preveden na skoro

sve zapadne jezike, kao i na brojne egzotine jezike. N j e g o v a
najznaajnija knjiga, Word and Object,
pojavila se 1 9 6 0 . a
sledila su joj tako zapaena dela kao to su
Ontological
Relativity
and Other Essays ( 1 9 6 9 ) ; The Roots of
Reference
( 1 9 7 4 ) ; The Pursuit of Truth, objavljeno 1 9 9 0 ; i From
Stimu
lus to Science, koje se pojavilo 1 9 9 5 . Pored Two D o g m a s " ,
u ovaj period spadaju i brojni drugi znaajni ogledi k a o to su
Epistemology Naturalized",
1969; On
Empirically
Equivalent Systems of the W o r l d " , 1 9 7 5 . i Two D o g m a s in
Retrospect" (1991).
U filozofskom je pogledu ovaj poslednji stadijum najza
nimljiviji, on u jedan obuhvatan sistem povezuje sve najvani
je i ponekad izmenjene doprinose sva tri stadijuma, ukljuuju
i i Kvajnov rani rad iz logike. Sistem je na svom vrhuncu scijentistiki,
empiristiki
i bihejvioristiki.
Ove tri glavne katego
rije obuhvataju iroku lepezu teza i teorija, od kojih je svaka
pokrenula obimnu sekundarnu literaturu. Ova lepeza se dalje
moe podeliti na dve oprene kategorije: radove u kojima
Kvajn odbacuje jedan broj tradicionalnih ili suparnikih gledi
ta, i one u kojima izlae svoje vlastito stanovite. Odbaeni su
tradicionalna metafizika, distinkcija analitiko-sintetiko, redukcionizam, modalna logika, esencijalizam i skepticizam.
Z b o g toga to svako od ovih uenja na razne naine zahteva
postojanje znaenja, propozicija, osobina, odnosa ili brojeva, i
ovi su isto tako odbaeni. U zastupana gledita spadaju unapredeni zdravi razum, naturalizam (nasuprot mentalizmu), fizikalizam (nasuprot fenomenalizmu), holizam (nasuprot redukcionizmu i atomizmu), pragmatizam, uenja o nedovoljnoj
odreenosti teorija, neodreenosti prevoda, radikalnom prevodu, neprozirnosti referencije i ontolokoj relativnosti.
O v a sloena mrea uenja vodi o n o m e to sam gore na
zvao paradoksom. Kvajn tvrdi da je nauka produenje zdravog
razuma a da je njegova filozofija produenje nauke. O n takoe tvrdi, kao to je upravo pomenuto, da ne postoje znaenja,

V. V. O . K V A J N

I 247

propozicije, odnosi ni brojevi, to se ini kao da je u neskladu

s onim to bi smatrali bilo nauka bilo zdrav razum. Pa ipak,
ono to se itaocu na prvi pogled ini paradoksalnim ili protivintuitivnim moe mu izgledati manje takvo kad ispita razloge
koji se iznose u prilog ove povezane mree uenja. Treba na
glasiti da ovde imamo posla sa sistemom.

U ovom pogledu

Kvajn je neobian unutar analitike tradicije, iji su zastupnici

skloni pojedinanim istraivanjima. Izgradnja sistema je obi
no modus

operandi

metafiziara. Iznenauje kad se kod ova

ko upornog antimetafiziara naie na Weltanschauung.

Poput

svih sistema i Kvajnov ima i prednosti i mane: prednost je to

to nudi sinoptiku eksplanatornu teoriju koja obuhvata irok
opseg fenomena, mana je to to, ako se nae da je ma koja od
sutinskih strana sistema - kao to je bihejviorizam - nezado
voljavajua, ceo sistem je u opasnosti da se srui.
N a j b o l j i nain da se shvati razvoj ovog sloenog skupa
injenica, principa i teza jeste da se njegovi podsticaji otkriju u
Karnapovom delu. K a o to sam ranije pomenuo, Kvajnove au
tobiografije ne govore mnogo o linostima, s izuzetkom Fregea
i Karnapa. J a s n o je da je veoma cenio Fregea, ali to nije nita
u poreenju s njegovim divljenjem Karnapu. Avgusta 1 9 3 2 ,
poto je dobio Seldonovu stipendiju za putovanja

[Sheldon

Traveling Fellowship], Kvajn je otiao u Evropu i pet meseci

proveo u Beu, gde je prisustvovao sastancima Bekog kruga.
Karnap je upravo bio preao u Prag i Kvajn je poao za njim.
Uredno je pohaao Karnapova predavanja i itao stranice
njegove Logische

Syntax

der Sprache

o n a k o k a k o su izlazile iz

pisae maine Ine K a r n a p " . Ova veza je imala odluujui uticaj na Kvajnovu potonju karijeru. Evo kako mladi ovek od
dvadeset etiri godine opisuje svoj prvi dodir sa slavnim profe
sorom: To je bio moj prvi doivljaj neprekidne intelektualne
saradnje s ma kim od starije generacije, a pogotovu s velikim
ovekom. Tada sam zapravo prvi put doiveo da me je intelek
tualno d u b o k o nadahnuo ivi uitelj a ne mrtva knjiga."

248

EJVRUM

STROL

Ubrzo posle Karnapove smrti 1 9 7 0 . Kvajn je pisao njego

voj kerki, Hani Tost-Karnap [Hanna Thost-Carnap]: D u b o
ko saoseam s Vama p o v o d o m smrti Vaeg oca. Karnap je bio
moj stari i cenjeni prijatelj, pored toga to je bio najvei od
mojih uitelja. Stoga istinski delim Va lini oseaj gubitka,
kao i oseaj ogromnog gubitka za filozofiju." A iste godine u
komemorativnom govoru odranom u Udruenju za filozofiju
nauke, izjavio je: Karnap je nadmona figura. J a u njemu vi
dim dominantnu figuru u filozofiji posle 1 9 3 0 - i h , k a o to je to
Rasel bio u prethodnim decenijama. Raselova zasluena slava
se posle toga uveavala, dok se gomilala evidencija o njegovom
istorijskom znaaju, ali je predvodnik kasnijeg razvoja bio
Karnap. Neki filozofi bi ovu ulogu pripisali Vitgentajnu, ali
mnogi dele moje poglede na filozofsku scenu."
Karnapova i Kvajnova saradnja iz 1 9 3 2 . razvila se u pri
jateljstvo koje je trajalo ceo ivot, obeleeno uzajamnim divlje
njem i naklonou. Ipak, unutar opteg pogleda koji je bio antimetafiziki, koji je u filozofske ciljeve ivo koristio resurse
moderne logike i nauke i koji se u irokom smislu moe okarakterisati k a o empiristiki", medu njima su postojale i dubo
ke konceptualne razlike. Epistemoloki stadijum Kvajnove mi
sli pokazuje i privlanost Karnapove metodologije i snanu ne
gativnu reakciju na neka od njenih temeljnih naela. Kvajnova
ambivalentnost je jasno izraena u ogledima k a o to su Two
Dogmas of E m p i r i c i s m " , objavljenom 1 9 5 1 , Carnap's Views
on O n t o l o g y " ( 1 9 5 1 ) i Carnap and Logical T r u t h " ( 1 9 5 4 ) .
lanak o Karnapu iz 1 9 5 1 . poinje ovim tvrenjem: M a d a
niko na m o j u misao nije uticao vie od K a r n a p a , izmeu nas se
godinama vodio spor o pitanjima ontologije i analitinosti".
N a kraju lanka Carnap and Logical T r u t h " Kvajn op
irno pie o njihovom neslaganju:
Sad, d u b o k o sam uveren da naunici, o v a k o postupaju
i, time ne zamagljuju nikakvu smislenu distinkciju. N e
p r e k i d n o se odvija zakonodavna delatnost; s druge stra
ne, podela t a k o nastalih istina na analitike i sintetike,

V. V. O . K V A J N

I 249

istine na osnovu postuliranih znaenja i istine na osnovu

sile prirode, nije dobila nikakvo ni priblino j a s n o znae
nje a k ni k a o metodoloki ideal.
J e d n a upadljiva posledica K a r n a p o v o g verovanja u
ovu dihotomiju moe se videti u njegovom stavu prema
filozofskim spornim pitanjima o tome ta postoji. J e d i n o
pretpostavljajui jaz izmeu analitikih i sintetikih isti
na moe Karnap da izjavi k a k o je problem univerzalija
pitanje ne teorije ve izbora jezika. . . . O n o to je na mene
ostavilo dublji utisak no na Karnapa jeste t o . . . k o l i k o je
ova distinkcija slabo zasnovana.

K a o to pokazuje ovaj navod, pitanje o k o koga se godi

nama vodio s p o r " tie se ontikog obavezivanja i distinkcije
analitiko-sintetiko. Kvajn misli da njihova razmimoilaenja
u pogledu ontologije u krajnjoj liniji potiu od njihovih razli
itih pogleda na j a z " izmeu analitikog i sintetikog. Sada,
ak i da je to t a k o , zato bi ova druga razlika bila toliko zna
ajna? Odgovor, kao to je pokazao Roder Gibson [Roger
Gibson] u svojoj izvrsnoj knjizi The
Quine,

Philosophy

of

W. V.

jeste to da je ona apsolutno sredinja u njihovim shva-

tanjima empirizma. Kvajn i Karnap se slau da je empirizam

ona filozofija koja najbolje razjanjava prirodu nauke, a slau
se i da nauka prua najbolje objanjenje sveta. O n o to ih deli
to je pitanje da li empirizam zahteva distinkciju analitiko-sin
tetiko. Prema tome, oni se spore o prirodi filozofije koja naj
bolje objanjava prirodu stvarnosti (onoga to p o s t o j i " u
Kvajnovom argonu). Ali to je dubok spor. O n zadire u samu
sr onoga za ta oni misle da je predmet filozofije. Uprkos
obimnoj prepisci koja je trajala sve do Karnapove smrti 1 9 7 0 .
nijedan se nije odrekao svog fundamentalnog ubeenja. Po
droban opis ove rasprave moe se nai u njihovim pismima
Dear

Carnap,

Dear

Van (Creath 1 9 0 0 ) . Uvod Riarda Kreata

ovoj prepisci na jasan nain istie prirodu spora.

Pogledajmo argumentaciju iz Kvajnove perspektive. I
Kvajn i Karnap veruju da sve znanje potie iz ulnog iskustva.

250

EJVRUM

STROL

To je klasino tvrenje empirizma koje se moe pratiti sve do

Loka i H j u m a . Ali ovom naelu Karnap dodaje jo jedno, k o
je Kvajn ne prihvata, naime, to da ulno iskustvo zahteva filo
zofsku rekonstrukciju" da bi se objasnile ralanjene i kohe
rentne teorije koje nalazimo u naukama. Ovakva rekonstrukci
ja jeste istovremeno i opravdanje. Opravdanje je potrebno zato
to se nauka ne moe izvesti samo iz posmatranja. ak i jedno
stavno uoptavanje, k a o to je zakon o slobodnom padu, go
vori o svim telima i stoga o vie tela no to je iko ikada posmatrao ili e posmatrati. T a k o nauka ima i neopservacionu k o m
ponentu koja joj daje veliki deo njenog domaaja i snage.
Z a d a t a k filozofije, k a k o ga Karnap vidi, jeste da rekonstruie korake koji opravdavaju izvoenje nauke iz njene isku
stvene osnove. To je, za njega, prevashodna funkcija jedne empiristike filozofije. Ovakava rekonstrukcija moe da se odvija
na jedan od dva naina: ona moe da poe od teorije i da se
od nje vraa unazad sve do njenih izvora u ulnim datostima.
Kvajn ovaj postupak naziva redukcionistikom t e z o m " . K a o
to emo videti, on e odbaciti ovu tvrdnju u obliku u kojem
ju je izneo Karnap. Drugi nain je da se poe od ulnog isku
stva i da se logikim koracima pokae k a k o se teorija gradi poev od jedne evidencijske osnove. Ali ovi koraci ne predstavlja
ju posmatranja; oni su deduktivni i stoga logiki po karakteru.
U stvari, oni predstavljaju analitike iskaze (koji esto imaju
oblik definicija). T a k o , da bi razvio rekonstrukciju koherent
nog skupa teorija koji nazivamo n a u k o m " , filozof mora da
pretpostavi distinkciju analitikog i sintetikog. Prema Karnapu, okvir (Der Rahmen)
naune teorije ine analitiki iskazi,
okvir ne potie iz ulnog iskustva ve iz apriornih odluka. Sto
ga mogu postojati alternativni okviri, k a o to su opredeljenja
za fizikalistiki ili fenomenalistiki jezik, koji se primenjuju na
isti skup opservacionih podataka. Sintetiki iskazi zavise od
ulnog iskustva i javljaju se unutar ovih okvira. Stoga je za
Karnapa kontrast sintetikog i analitikog sutinski za empiri
zam, shvaen k a o prava filozofija nauke.

V. V. O . K V A J N

251

Ali ova je distinkcija znaajna i iz jednog drugog razloga.

Kontrast analitiko-sintetiko Karnap - a doista i svi drugi la
novi Bekog kruga - smatra neophodnim za napad na metafi
ziku, ukljuujui tu i svaki oblik racionalizma, odnosno uenja
da isti um moe da doe do sadrajnih istina o stvarnosti. Pre
ma Karnapu i njegovim pozitivistikim kolegama, sve istine
uma, posebno istine matematike, jesu analitike i k a o takve tautologije. Stoga za razliku od sintetikih istina, nijedna od njih
nema egzistencijalnu s n a g u . Stoga je distinkcija analitiko-sintetiko sutinska za pozitivistiku odbranu empirizma, o b
janjavajui k a k o sve netautoloko znanje potie iz iskustva.
16

Kvajn odbacuje karnapovsko/pozitivistiko tumaenje

empirizma na osnovu toga to o n o pretpostavlja da postoje
analitike istine. O n odbacuje i Karnapovo shvatanje zadatka
empirizma. O n smatra da nikakva rekonstrukcija niti filozof
sko opravdanje nauke nije ni potrebno ni mogue. Pretposta
viti da je potreban neki ovakav Aufbau znai pretpostaviti da
filozofija ima neki privilegovan poloaj s kojeg moe nepogre
ivo da sudi o nauci. To znai o empirizmu misliti k a o o nor
mativnoj
filozofiji koja postavlja pravila koja nauka mora da
sledi. A to znai pretpostaviti postojanje prve filozofije koja
opravdava samu sebe. Kvajn veruje da je ovo neka vrsta ma
tarije, koju ozbiljno uzimaju samo filozofi. Njegova alternati
va, koju naziva naturalizovanom epistemologijom", porie
da je empirizam normativan. Umesto toga, ona priznaje da se
nauka kree svojim sopstvenim putem gradei svoje teorije i da
ne obraa nikakvu panju na ovakve karnapovske rekonstruk
cije. Z a d a t a k empiristike filozofije jeste da prosto opie ono
to naunici ine. K a o to Kvajn pie u Epistemology Natura
lized": Ali emu sva ova stvaralaka rekonstrukcija, sve ovo
pretvaranje? Nadraaji ulnih receptora su sva evidencija koju
bilo ko od nas ima i na koju moe da se osloni stiui, konano,

To jest, iz njih nita ne sledi u pogledu postojanja nekih objekata prim. prev.
1 6

252

EJVRUM

STROL

do svoje slike sveta. Zato da prosto ne posmatramo kako se ova

konstrukcija stvarno odvija? Zato da se ne zadovoljimo psiho
logijom?" ( 1 9 6 9 : 7 5 ) .
Postavljajui pitanje Z a t o da prosto ne p o s m a t r a m o
k a k o se ova konstrukcija stvarno odvija?" Kvajn nas podsea
na Vitgentajna. Vitgentajn nam govori: Nemoj da misli, gle
d a j ! " Kvajn se slae. O b o j i c a govore: N e teoretii, prosto gle
daj k a k o ljudi p o s t u p a j u " . Kvajnova naturalizovana epistem o l o g i j a " jeste uenje da nije mogue nikakvo opravdanje s
onu stranu same naune prakse. Njegovo zastupanje psiholo
gije - pod k o j o m on podrazumeva bihejviorizam - jeste alter
nativna formulacija iste teze. T o za s o b o m povlai odbacivanje
filozofskog rekonstrukcionizma. Kvajn se zadovoljava" bihejvioristikom psihologijom na osnovu toga to je jedina evi
dencija koju imamo o tome k a k o naunik stie do svoje slike
sveta" stvarna naunikova praksa. A a k o bez predrasuda i
preduslova pogledamo ponaanje naunika, nalazimo da se
oni ne uputaju u sve to pretvaranje". O n i se oslanjaju samo
na nadraaje svojih ulnih r e c e p t o r a " . Kvajnova naturalizo
vana epistemologija se tako svodi na novu koncepciju empiri
zma - koncepciju, insistira on, koja m n o g o tanije prikazuje
naunu aktivnost. T o je filozofija oiena o d dogmi o jazu iz
meu analitikog i sintetikog i o redukcionizmu. Prve reeni
ce ogleda Two Dogmas of Empiricism" smelo objavljuju
Kvajnovo suprotstavljanje Karnapovom programu:
M o d e r n i je empirizam bio u velikoj meri uslovljen dvema
d o g m a m a . J e d n a je verovanje u neki temeljni j a z izmeu
istina k o j e su analitike, ili zasnovane na znaenjima ne
zavisno od injenica, i istina koje su sintetike, ili zasno
vane na i n j e n i c a m a . Druga dogma je redukcionizam:
ve
rovanje da je svaki smisleni iskaz ekvivalenatan nekoj lo
g i k o j k o n s t r u k c i j i k o j a polazi od t e r m i n a k o j i referiraju
na neposredno iskustvo. O b e su d o g m e , d o k a z i v a u , lo
e z a s n o v a n e .

(1953:20)

V. V. O . K V A J N

253 |

Zanimljivo je da, mada se Kvajn u veem delu lanka

ovim dogmama bavi svakom p o n a o s o b , on najzad dolazi do
stanovita da su one zaista, u osnovi identine". D a bismo videli k a k o dolazi do ovog zakljuka, pogledajmo strukturu nje
govog ogleda, koji poinje napadom na distinkciju analitiko-sintetiko i potom prelazi na redukcionistiku tezu.

D o g m a " analitiko-sintetiko
Kvajn eli da pokae da se ova navodna distinkcija ne mo
e smisleno povui i razvija itav niz argumenata da bi to poka
zao. Prema tome, kad on sam govori o analitikim iskazima"
treba razumeti kao da uz svako javljanje epiteta analitiki"
implicitno dodaje navodni" ili takozvani". O n poinje s tra
dicionalnim gleditem, koje razlikuje logike istine i analitike
iskaze. Prema optem slaganju filozofa" za prvi iskaz se kae
da je logika istina, a za drugi da je analitiki iskaz:
1. Nijedan ovek koji nije u braku nije u braku
2 . Nijedan neenja nije oenjen.
Kvajn nita ne prigovara p o j m u logike istine. Logika
istina je reenica k o j a ostaje istinita pod svim reinterpretaci
j a m a izraza od kojih je sastavljena osim logikih konstanti.
A k o u prvom iskazu o v e k " zamenimo sa e n a " , na pri
mer, t a k o dobijeni iskaz, Nijedna ena koja nije u braku ni
je u b r a k u " , jeste logiki istinit. Ali sitiacija u pogledu dru
gog iskaza je razliita. O n nema istu logiku formu k a o prvi.
K v a j n kae da su filozofi pretpostavljali da svaki analitiki is
kaz moe da se transformie u logiku istinu z a m e n o m sino
nima sinonimima, na primer, u o v o m sluaju z a m e n o m rei
n e e n j a " izrazom neoenjen o v e k " . M e u t i m , ovaj k o r a k
poiva na neanaliziranom pojmu s i n o n i m n o s t i " . Ali o v o m
p o j m u , k a o to e Kvajn pokazati, isto je toliko p o t r e b n o raz-

254

EJVRUM

STROL

janjenje koliko i samom p o j m u analitinosti". Prema t o m e ,

Kvajnov sledei korak je postavljanje pitanja da li m o e m o
da pridamo nekog smisla s i n o n i m n o s t i " .
Oni koji smatraju da m o e m o nalaze umirujuim da k a
u " kako se analitiki iskazi svode na logike istine p o m o u
definicija:

izraz neenja" se, na primer, definie

kao sinoni

man sa neoenjen o v e k " . K o ga j e " , pita se Kvajn, tako

definisao i kada? A k o se pozovemo na renik stavljamo koije
ispred k o n j a . " K a o to objanjava:
Leksikograf je empirijski naunik, iji je posao da zabelei prethodno date injenice; i a k o k a o znaenje rei
n e e n j a " navede neoenjen o v e k " t o je zato to veruje da postoji relacija sinonimnosti izmeu tih oblika rei,
implicitna u optoj ili prihvaenoj upotrebi k o j a je posto
jala i pre njegovog rada. Ovde pretpostavljen p o j a m si
nonimnosti tek treba razjasniti, pretpostavlja se p o m o u
termina koji se odnose na jeziko p o n a a n j e . Izvesno je
da se definicija" k o j a predstavlja leksikografov izvetaj
o zapaenoj sinonimnosti ne moe uzeti k a o osnova sino
nimnosti.

(1953:24)
Poto izvetaji o upotrebi pretpostavljaju p o j a m sinonim
nosti, Kvajn postavlja pitanje da li bi ovaj p o j a m mogle da iz
raze druge vrste definicije. U te druge vrste definicije spada i
ono to Karnap naziva eksplikacijama" a to logiari naziva
ju s k r a e n i c a m a " . Eksplikacija je definicijski proces koji po
kuava da pobolja prihvaeno ali nejasno znaenje nekog ter
mina, stoga mogu postojati mnoge eksplikacije istog eksplikanduma. K a o poboljanja, nijedna od njih se ne moe smatra
ti strogo sinonimnom sa prvobitnim izrazom. Skraenice se ja
vljaju u reglementiranim jezicima, k a o to je Principia
matica,

Mathe-

u k o j i m a se (p =) q) definie k a o (~p V q ) . Ovakve nam

stipulacije nee p o m o i zato to one pretpostavljaju pojam si

nonimnosti a ne objanjavaju ga. T a k o , uviajui da se u p o j -

V. V. O . K V A J N

I 255 |

mu definicije ne nalazi klju sinonimnosti i analitinosti, Kvajn

predlae da se usredsredimo na samu sinonimnost i da vie ne
g o v o r i m o " o definiciji.
To ga navodi na razmatranje ideje da se sinonimnost dva
jezika oblika sastoji prosto u njihovoj zamenljivosti u svim
kontekstima bez promene istinosne vrednosti - zamenljivosti
salva veritate po Lajbnicovim recima. Kvajn iznosi gomilu protivprimera ovoj ideji. Pomenuu dva. Prvo, uzmimo reenicu
N e e n j a " ima manje od deset slova.
Zameniti re neenja" reju neoenjeni m u k a r a c " ovu
istinu bi preokrenulo u la. Sline primedbe vae i za reenice
koje sadre izraze kao to su bachelor of a r t s " i bachelor's
buttons".
1 7

18

Drugo, zamenljivost salva veritate nije uslov dovoljno jak

da obezbedi sinonimnost. Stvorenja sa s r c e m " i stvorenja sa
bubrezima" mogu biti zamenljivi salva veritate u ekstenzionalnim kontekstima, ali je jasno da se ova dva pojma razlikuju po
svom kognitivnom znaenju. Uopte uzev, zamenljivost nee
uvati istinitost u ekstenzionalnim kontekstima.
U skladu s tim, Kvajn, odbacivi ovaj pristup, razmatra
drugi pristup, ponovo zbog Karnapa. Karnap u Meaning
and
Necessity ( 1 9 4 7 ) i na drugim mestima dokazuje da se pravila reglementiranog jezika mogu koristiti da bi se definisala re ana
litino". Ali Kvajn se s ovim ne slae, na osnovu toga to se ta
ko dobijena definicija ne odnosi na analitino" per se ve samo
na ,,analitino-u-L", gde je L reglementirani jezik o kojem je re.
Stoga je Karnapovo reenje odbaeno kao nedovoljno opte.
N a j z a d , moglo bi se dokazivati da se analitinost" m o
e objasniti pomou modalnog pojma nunosti". Ovaj k o r a k
bi dao sledeu reenicu:

1 7

Diplomirani student filozofije - prim. prev.

1 8

Biljka ljuti - prim. prev.

256

EJVRUM

STROL

Nuno i samo neenje jesu neoenjeni ljudi.

Ali dodatak n u n o " nije od stvarne pomoi, zato to
tradicionalna interpretacija ovakve reenice jeste to da ona va
i u svim opisima s t a n j a " zato to je analitina. Ali t a k o smo
se vratili t a m o odakle smo poli, to jest, i dalje smo suoeni s
problemom k a k o da pridamo neki smisao rei a n a l i t i k o " .
Upotreba rei nuno" u ovom argumentu prua, k a o to ka
e Kvajn, argument koji nije oigledno cirkularan, ve neto
to na takav argument lii. O n ima oblik, figurativno reeno,
zatvorene krive u p r o s t o r u " ( 1 9 5 3 : 3 0 ) .
Kvajn prvi deo svog lanka zakljuuje na sledei nain:
Oigledno je da istina uopte zavisi i od jezika i od vanjezikih injenica. Iskaz Brut je ubio Cezara" bio bi laan
da je svet u izvesnim pogledima bio razliit od onoga ka
kav je bio, ali bi isto tako bio laan i da re ubio" slu
ajno ima smisao koji ima re rodio". Tako smo skloni
da uopte uzev pretpostavimo da se istinitost jednog is
kaza na neki nain moe razloiti na jednu jeziku kom
ponentu i jednu injeniku komponentu. Pod ovom
pretpostavkom dalje izgleda razumno da u nekim iska
zima injenika komponenta ne postoji, a to su analiti
ki iskazi. Ali, i pored sve svoje apriorne razumnosti, gra
nica izmeu analitikih i sintetikih iskaza naprosto nije
povuena. Da uopte postoji neka ovakva distinkcija ko
ju treba povui jeste dogma empirista, deo metafizikog
vjeruju.
(str. 36)
Poto je pregledao ovaj niz pokuaja da se objasni pojam
analitinosti, Kvajn zakljuuje da granica izmeu analitikih
i sintetikih iskaza naprosto nije p o v u e n a " . Treba zapaziti
ovu poslednju primedbu. Kvajn optuuje one koji su odani di
stinkciji analitiko-sintetiko za to da su neempiristiki empiristi" ili da su, jo gore, metafiziari. Ovi peorativni epiteti iz
raavaju njegovo duboko i nereivo razmimoilaenje sa Karnapom i drugim pozitivistima.

V. V. O . K V A J N

I 257

D o g m a redukcionizma
Poto je rekao kako smo t o k o m prethodnih trezvenih razmi
ljanja, bacili mutan pogled prvo na pojam znaenja, potom na
pojam kognitivne sinonimnosti i najzad na pojam analitino
sti" ( 1 9 5 3 : 3 7 ) , Kvajn postavlja pitanje da li se klju za razumevanje ovih pojmova ne nalazi moda u verifikacionistikoj
teoriji znaenja. O n misli da bi to moglo da bude sluaj zato
to teorija verifikacije dri da je znaenje nekog iskaza metod
njegovog empirijskog potvrivanja ili pobijanja. Analitiki is
kaz bi bio granini sluaj koji je potvren bez obzira na sve
drugo. Ali tada se moemo zapitati: kakav je odnos izmeu
jednog sintetikog iskaza i iskustava koja idu u prilog ili pro
tiv njegovog potvrivanja? Najnaivnije gledite o ovom odno
su jeste ono to Kvajn naziva dogmom radikalnog redukcio
n i z m a " . To je teza da se svaki smisleni iskaz moe prevesti u
iskaz (istinit ili laan) o neposrednom iskustvu. To je gledite
koje su zastupali Lok i H j u m . Oni su dokazivali da svaka ide
ja mora ili da ima svoj izvor neposredno u ulnom iskustvu ili
da bude sastavljena od ideja koje imaju takav izvor. Kvajn tvr
di da se ovo gledite moe izraziti semantikim argonom i da
tada ono tvrdi da jedan termin, da bi uopte bio smislen, m o
ra ili da bude ime neke ulne datosti ili da bude skraenica za
neki skup ovakvih imena. Istananija, kasnija verzija ovog gle
dita kae da se nai iskazi kao celine mogu prevesti u jezik o
ulnim datostima ali da se ne mogu tako prevesti re po re.
Prema ovom gleditu, prvenstveni nosilac znaenja jeste iskaz
a ne termin. Frege je izriito zastupao ovo stanovite a takoe
i Rasel u svojoj teoriji deskripcija.
Kvajn pominje i da je Karnap zastupao ovo gledite kad
je pisao Aufbau ali da ga je kasnije odbacio uvidevi da se is
kazi o fizikom svetu ne mogu u potpunosti prevesti u iskaze
o neposrednom iskustvu. Kvajn kae da je ova izmenjena ver
zija radikalnog redukcionizma istinski holistika ali da je ipak
nedovoljna. O n a se jo uvek dri ideje da je sa svakim iskazom

258

EJVRUM

STROL

povezan po jedan niz mogunih ulnih dogaaja, tako da bi ja

vljanje bilo kog od njih doprinelo verovatnoi njegove istinito
sti ili oduzelo od nje.
Dogma redukcionizma u ovom modifikovanom obliku
moe se stoga opisati k a o uenje da svaki sintetiki iskaz,
uzet izolovano od drugih takvih iskaza", doputa potvriva
nje ili pobijanje. M a d a ovo predstavlja poboljanje u odnosu
na ,,termin-po-termin" empirizam Loka i H j u m a , ono ne o b
janjava prirodu izgradnje teorija u naukama. O n o to se podrazumeva pod terminima k a o to su m a s a " , elektron" i br
z i n a " zavisi od sinoptike teorije iji su oni deo. Stoga se Njutnovo razumevanje simultanosti" razlikuje od Ajntajnovog
zato to ovaj pojam u njihovim teorijama igra radikalno razli
ite uloge. Nije prihvatljiv nijedan opis nauke koji u izgradnji
teorija ne vidi fundamentalnu stranu nauke. Svaka je nauna te
orija po prirodi holistika; znaenje njenih reenica kao i rei
od kojih su ove sainjene zavisi od karaktera teorije. Stoga se
m o r a m o odrei ideje da je pojedinana reenica osnovni nosi
lac znaenja. To su zapravo cele teorije koje su u dodiru sa tki
vom iskustva". Ili, kao to je to Kvajn rekao u Two Dogmas
of E m p i r i c i s m " : Nai iskazi o spoljanjem svetu suoavaju se
sa sudom iskustva ne svaki za sebe ve samo k a o celina." Ova
celina, za koju Kvajn tvrdi da predstavlja jedinicu empirij
skog z n a e n j a " , nije nita manje do celokupna nauka.

E m p i r i z a m bez d o g m i
Stigavi do ovog mesta u svom razjanjavanju i odbacivanju
druge dogme, Kvajn svoj ogled zakljuuje opisom svoje nove
verzije empirizma - empirizma bez dogmi. M a d a ovaj poslednji odeljak njegovog lanka ima samo etiri strane, on predsta
vlja knjievni i filozofski tour de force. Ipak, da bi italac ste
kao uvid u njegovu knjievnu i pojmovnu snagu, naveu prva
dva pasusa ovog odeljka:

V. V. O . K V A J N

I 259

Celina naeg t a k o z v a n o g znanja ili verovanja, od najuzgrednijih p o d a t a k a geografije i istorije do najdubljih za

k o n a a t o m s k e fizike pa a k i iste matematike i logike,
jeste tkanje k o j e je stvorio ovek i k o j e je u dodiru s is
kustvom s a m o po svojim r u b o v i m a . Ili, da p r o m e n i m o
sliku, celina nauke je poput polja sile ije granine uslove predstavlja iskustvo. S u k o b s iskustvom na periferiji
izaziva nova prilagodavanja u unutranjosti polja. Neki
od naih iskaza treba da dobiju nove istinosne vrednosti.
Davanje novih istinosnih vrednosti nekim od naih iska
za zahteva prevrednovanje drugih, zbog logikih veza u
k o j i m a oni stoje - d o k su logiki zakoni sa svoje strane
naprosto neki dalji iskazi sistema, neki dalji elementi po
lja. Poto smo prevrednovali jedan iskaz m o r a m o da prevrednujemo neke druge, a ovi mogu biti iskazi logiki p o
vezani s prvim iskazom ili iskazi o samim logikim veza
m a . Ali celo polje je toliko nedovoljno odreeno svojim
graninim uslovima, iskustvom, da u svetlu ma k o g su
protnog iskustva postoji velika irina izbora iskaza koji
e biti prevrednovani. N i k a k v a pojedina iskustva nisu
povezana ni sa kakvim pojedinim iskazima u unutranjo
sti p o l j a , osim posredno s o b z i r o m na ravnoteu polja
k a o celine.
A k o je ovo gledite ispravno, pogreno je govoriti o
empirijskom sadraju nekog pojedinanog iskaza - n a r o
ito a k o je re o iskazu iole udaljenom od iskustvene pe
riferije polja. tavie, postaje glupo tragati za granicom
izmeu sintetikih iskaza, koji kontingentno vae zavi
sno od iskustva, i analitikih iskaza, koji vae pod svim
moguim uslovima. Bilo koji iskaz se moe smatrati isti
nitim pod svim moguim uslovima, ukoliko izvrimo do
voljno drastina prilagoavanja na drugim mestima si
stema. a k se i iskaz veoma blizu periferije moe smatra
ti istinitim uprkos protivnom iskustvu a k o se pozovemo
na halucinacije ili a k o p r o m e n i m o izvesne iskaze one vr
ste k o j a se naziva logikim z a k o n i m a . O b r n u t o , i to iz
istog razloga, nijedan iskaz nije imun na reviziju. Predla
gana je ak i revizija logikog z a k o n a iskljuenja treeg
k a o nain za uproavanje kvantne mehanike; a kakve bi

260

EJVRUM

STROL

principijelne razlike m o g l o biti izmeu ovakve promene i

promene k o j o m je Kepler potisnuo Ptolemeja, ili A j n tajn N j u t n a , ili Darvin Aristotela?
(1953:42-43)

Ovo to je Kvajn upravo opisao predstavlja njegovu al

ternativu dogmi redukcije. O v a alternativa jeste jedan radika
lan oblik holizma. O n a je prikazana slikovitim metaforikim
jezikom u kojem se jedinica koja nosi empirijsko znaenje p o redi sa tkanjem koje je nainio ovek, ili, dajui slici nauni
vid, sa poljem sile koje prekriva ulno iskustvo. O v o polje ima
sredite u kojem se nalaze osnovni zakoni fizike i logike. O d
njega se prema periferiji udaljavaju vrste znanja koje imamo o
geografiji i istoriji, a jo su blii rubovima iskustva pojedina
ne svakodnevne istine: da se u J a v o r o v o j ulici nalaze kue od
cigala. Treba zapaziti da ovo holistiko gledite obuhvata i jaz
izmeu analitikog i sintetikog. Razlika izmeu takozvanih
analitikih i takozvanih sintetikih istina naprosto je stvar stepena. Bilo koji iskaz se moe smatrati istinitim pod svim m o
guim uslovima" i nijedan iskaz nije imun na reviziju". K a k o
tretiramo ove iskaze, dakle, zavisi od nalaza budueg naunog
istraivanja. Ako eksperimentalni podaci to zahtevaju, ak i
logika istina, kao to je zakon iskljuenja treeg, moda e
morati da bude odbaena da bi se prilagodilo otkriima u
kvantnoj mehanici. Kvajnu holizam omoguava da objasni za
to su dve dogme u osnovi istovetne. A k o se nai iskazi o spo
ljanjem svetu suoavaju sa sudom ulnog iskustva ne jedan po
jedan ve samo k a o celina, i ako je ta celina takva da nijedan
iskaz koji joj pripada nije imun na reviziju, tada nijedan iskaz
ne vai pod svim moguim uslovima. Stoga nema analitikih
iskaza u tradicionalnom smislu te rei. Iskazi se razlikuju samo
po stupnju istrajnosti s kojom ih se drimo, a ovaj stupanj istrajnosti zavisi od naih nejasnih pragmatikih sklonosti da
podeavamo jednu nit tkanja nauke pre nego neku drugu pri
uklapanju nekog pojedinanog oprenog iskustva" ( 1 9 5 3 : 4 6 ) .
Ova fleksibilnost pri revidiranju celine teorije predstavlja Kvaj-

V. V. O . K V A J N

I 261

nov pragmatizam. O n je integralni deo njegovog empirizma.

Kao to kae: K a o empirista i dalje mislim o konceptualnoj
shemi nauke kao o oruu, u krajnjoj liniji, za predvianje bu
dueg iskustva u svetlosti prolog iskustva" (str. 4 4 ) .
Treba da pomenem da je Kvajn radikalni holizam iz
Two D o g m a s " izmenio u raspravi iz 1 9 6 0 . Word and
Object.
M a d a i dalje govori o tome da nai iskazi" obrazuju celinu",
ranija teza da je ta celina celokupna nauka zamenjena je u
Word and Object umerenim h o l i z m o m " . To je uenje da se
celina iskaza sastoji od pojedinanih delova nauke a ne od celokupne nauke. Ovu izmenu prati prihvatanje toga da se neke
opservacione reenice mogu pojedinano potvrditi ili opovrg
nuti. Ovaj umereni oblik holizma ima dve posledice: on zama
gljuje granicu izmeu spekulativne metafizike i nauke, pridaju
i tako metafizici neku vrstu kredibiliteta koju Karnap nikada
ne bi prihvatio, i naglaava znaaj pragmatizma kao sutin
skog sastavnog dela naunog pogleda na svet. Kasnije je Kvajnov pragmatizam postao jo naglaeniji. U lanku Two Dog
mas in Retrospect" ( 1 9 9 1 ) Kvajn je ovako izrazio analizu toga
k a k o bi nauka trebalo da reaguje kad kritiki eksperiment po
bije neku teoriju: kriza se moe razreiti time to e se opo
zvati ova ili ona reenica iz skupa. N a d a m o se da emo izbor
izvriti na takav nain da optimalizujemo budui napredak.
A k o je jedna od reenica matematika, neemo izabrati da je
opozovemo; takav bi korak imao preterane posledice irom
ostatka nauke. Obuzdava nas naelo da sakaenje treba da bu
de to manje. U ovom se, smatram, sastoji nunost matemati
ke: u naoj odluci da promene umesto u matematici vrimo na
nekom drugom mestu." Ishod ovih izmena bilo je prihvatanje
neke vrste legitimnosti suprotnosti analitiko-sintetiko ali iz
potpuno pragmatikih razloga. Analitiki iskazi su iskazi na
koje se primenjuje naelo minimalnog sakaenja. Kad se oni
javljaju u nekom sistemu kome protivrei tvrdoglavi eksperi
ment, uvek e prvo biti izmenjene druge reenice sistema. O v a
posledica jo uvek dozvoljava Kvajnu da odbije da prizna da

262

EJVRUM

STROL

su neke propozicije analitike u j a k o m smislu te rei koji p o

hvataju pozitivisti.
Vratimo se lanku T w o Dogmas of Empiricism". N a
kraju lanka ponovo se javlja K a r n a p . ak i u ovom r a n o m
ogledu veoma je primetan Kvajnov pragmatizam:
Karnap, Luis i drugi zauzimaju pragmatiko stanovite u
pogledu pitanja izbora izmeu jezikih oblika, naunih
pojmovnih okvira; ali njihov pragmatizam prestaje na
zamiljenoj granici izmeu analitikog i sintetikog. Od
bacujui ovu granicu ja zastupam mnogo dosledniji prag
matizam. Svakom oveku je dato nauno naslee kao i
neprekidna barana vatra ulnih nadraaja; a razmatra
nja koja ga vode pri menjanju naunog naslea kako bi
ono odgovaralo njegovim neprekidnim ulnim podraa
jima jesu, tamo gde su racionalna, pragmatina.

K v a j n o v bihejviorizam
Pomenuo sam da su tri najvanije i vrsto isprepletene odlike
Kvajnove filozofije scijentizam, empirizam i bihejviorizam.
Ostaje da se nekoliko rei kae o ovoj poslednjoj. Posle obja
vljivanja T w o D o g m a s " 1 9 5 1 . Kvajn je poeo da istie bihejvioristiku i naturalistiku stranu svoje filozofije. Najznaajni
je delo s ovim pravcem je Word and Object.

O t k u d ovaj nagla

sak u K v a j n o v o m pristupu temama k a o to su znaenje, sino

nimnost, svojstva, atributi i relacije - elom svetu apstrakcija?
Odgovor potie iz njegovog scijentizma, uenja da je samo na
uka klju za stvarnost. A pod n a u k o m " Kvajn podrazumeva
naunu t e o r i j u " . Z a t o je za njega problem to da li nauna te
orija zahteva postojanje raznih vrsta apstraktnih entiteta.

Nje

gov mu deskriptivni naturalizam govori da to nije sluaj. Po

sebno prezire re entitet". On nema nikakve zamerke tome
da se pojmovi poput znaenja i sinonimnosti objasne potpuno
naunom terminologijom, zato to veruje da teorija moe da

V. V. O . K V A J N

I 263 |

prilagodi te pojmove ne pretpostavljajui pritom da oni stoje

umesto apstraktnih entiteta. To se moe postii prevodom ter
minologije apstrakcija u jezik bihejvioristike psihologije.
Ovo gledite, u svojim najradikalnijim vidovima, porie
da su znaenja unutarnja psiholoka stanja ili platonski entite
ti koji postoje izvan prostorno-vremenskog poretka. Stoga go
voriti o sinonimnosti dva jezika izraza, na primer, znai opi
sivati bihejvioralne odgovore ljudi na razne ulne podraaje,
kao to su zvui i opaeni znaci na papiru. Nije nam potrebno
da ispitujemo unutarnji svet duha da bismo otkrili odgovor;
dovoljno je da zapazimo reakcije osoba o kojima se radi. Sva
evidencija koju ljudi imaju za pripisivanje znaenja raznim iz
govorenim ili napisanim reenicama u potpunosti se zasniva
na opservacionim podacima. Strogo empiristika filozofija
oslanja se na podatke posmatranja i eksperimenata, ona sva
k o m problemu pristupa iz perspektive treeg lica. Ovaj pogled
na svet treeg lica daje nauci njenu objektivnost.
Stoga, prema Kvajnu, ako naunik poeli da shvati da li
se nekim glasovima moe pripisati znaenje, on mora da jezik
posmatra iz perspektive sluaoca. Posmatrano s ovog stanovi
ta, pitanje za naunu filozofiju jeste k a k o posmatra moe da
shvati ta (ako ita) govornik podrazumeva pod zvucima koje
izgovara. Ali da bi se na pravi nain uhvatilo u kotac s ovim
problemom, treba izvesti misaoni eksperiment u kojem se slualac (sada terenski naunik) susree sa strancem koji proizvo
di glasove nalik recima. Ekstremni sluaj bi bio sluaj M a r s o v ca koji je prispeo na Zemlju. Deifrovanje nama stranih ze
maljskih jezika jeste samo nama poznatija verzija ovog proble;
m a . Problem koji se postavlja pred terenskog lingvistu jeste to
k a k o da dovede u korelaciju izraze svog jezika sa zvucima ko
je proizvodi Marsovac. Pretpostavimo da M a r s o v a c izgovori
zvuk gavagai" dok pored njega protrava zec. ta li M a r s o
vac pod tim podrazumeva?
D a bi odgovorio na ovo pitanje naunik mora da smisli
k a k o da Marsovcu postavi prikladna pitanja, a to pretposta-

264

EJVRUM

STROL

vlja da izvestan oblik M a r s o v e v o g ponaanja mora da bude

doveden u korelaciju sa da i ne lingvistovog jezika. D a bi po
stigao taj cilj slualac dakle m o r a da obrazuje niz hipoteza. To
je sloen proces. Treba uzeti u obzir ne samo to koje grupe zvu
kova stoje u korelaciji sa zvucima njegovog vlastitog jezika ve
i to pod kojim uslovima su oni izgovoreni i kakve je namere i
verovanja govornik u tom trenutku mogao imati. Lingvista ne
moe da pretpostavi da, na primer, kad Marsovac klima gla
vom gore-dole to znai da, a kad je vrti levo-desno to znai ne.
Ali uzmimo da je naposletku neko Marsovevo ponaanje m o
glo da se protumai kao da a neko drugo kao ne.
Ipak, preostaju druge tekoe. Opte je prihvaeno da su
primarni izrazi jezika oni koji su povezani sa stvarima koje se
mogu opaati. Kaemo t a t a " u prisustvu o c a , b e l o " u prisu
stvu belog i z e c " u prisustvu zeca. Sada se pojavio zec, i stra
nac izgovara zvuk gavagai". Lingvista moe da zakljui da je
zec" pravi prevod ovog zvuka. Ali ova hipoteza se slae i sa
drugim prevodima: zvuk bi mogao da znai evo z e c a " , ili jo
zeca" ili evo neodvojenog zejeg d e l a " . Jedan nain da se po
kua da se rei pitanje da li je gavagai" ne samo smisleno ve
i da li referira na zeeve ili na neodvojene zeje delove bio bi taj
da se jedno za drugim pokau dva zeja dela i da se pita da li je
jedan gavagai isti kao i drugi gavagai. Ali ak i da bi samo po
stavio ovo pitanje, terenski lingvista m o r a o je ve da naui zna
tan deo marsovskog. Posebno, m o r a o bi da zna koji marsovski
zvui odgovaraju njegovom jeste isti k a o " . O n je uo stranca
k a k o kae gavagai momotaro gavagai" kad je zec prisutan.
Ali moe li on biti siguran da m o m o t a r o " znai je isti k a o "
a ne je neodvojen deo istog zeca"? Kvajn misli da ne moe.
Kvajn tvrdi da su, bez obzira na to koliko razliitih hipo
teza lingvista o p r o b a o u naporu da deifruje ta ovi zvui
oznaavaju, mogua i druga (moda nekompatibilna) tumae
nja. N j e g o v a poenta nije to da tvrdi k a k o je prevod nemogu,
ve da porekne njegovu jedinstvenost - to jest, da porekne ka
ko je bilo koji odreeni prevod ispravan. Problem je u tome to

V. V. O . K V A J N

I 265 |

izrazi z e c " , neodvojeni zeji d e o " , evo z e c a " i tome slino

mogu svi da budu prihvatljivi prevodi izraza gavagai". To je
ono to Kvajn podrazumeva pod neodreenou prevoda. O n
dokazuje da svaki postupak prevoenja poiva na nekoj optoj
teoriji ili hipotezi k o j u lingvista unosi iz svog vlastitog jezika.
Ali zbog toga to mogu postojati brojne ovakve hipoteze, pri
hvaena teorija moda ne uzima u obzir druge mogunosti pre
voenja. U takvom sluaju lingvista nee moi da se odlui iz
meu suprotstavljenih tumaenja.
Iz ovog misaonog eksperimenta Kvajn izvodi znaajan
zakljuak: jeziko znaenje je funkcija celog sistema a ne nje
govih manjih jedinica. Prevodi re-po-re pa ak ni iskaz-po-iskaz nisu izvodivi. Ali to je samo Kvajnov holizam u razlii
tom jezikom ruhu. Prema ovom novom holistikom gleditu,
pojedini deo celine nauke jeste jedinica znaenja. Posmatrajui problem prevoenja moemo da vidimo k a k o se Kvajnova
najznaajnija uenja sklapaju u jedan celovit projekat. Z b o g
toga to njegov scijentizam vodi njegovom novom obliku em
pirizma, koji opet vodi do njegovog holizma, a ovaj sa svoje
strane do njegovog bihejviorizma, ovaj se pokazuje kao pose
ban sluaj njegovog scijentizma. Sa svoje strane Kvajnova bihejvioristika orijentacija objanjava

odbacivanje

znaenja,

atributa i relacija. Kad se elementi ovog sloenog sistema izlo

e u celini, Kvajnovo tvrenje da njegova filozofija predstavlja
samo proirenje nauke ini se manje paradoksalnim no to je
prvobitno izgledalo. Ali da li ona predstavlja i proirenje zdra
vog razuma mnogo je problematinije.

Kritike K v a j n a
K a o to bi se moglo i oekivati, svaka filozofija koja ima toli
k o uzajamno saglasnih i uzajamno zavisnih odlika imae i svo
je kritiare. Niz kritika je toliko irok da se ovde ne moemo

266

EJ

VRUM

STROL

svima baviti. N o a m omski je, na primer, dokazivao da nika

kva teorija podraaja-i-odgovora poput Kvajnove ne moe da
objasni o n o to on naziva fenomenom p r o j e k c i j e " , naime, i
njenicu da deca mogu da obrazuju savreno gramatike reeni
ce koje nikada ranije nisu ula. K a o alternativu Comski iznosi
tezu da kod svakog oveka postoje mentalne strukture koje ne
potiu iz iskustva. O n brani gledite koje naziva kartezijanskom lingvistikom".
Drugi naunici su dokazivali da Kvajnov opis toga kako
uimo jezik - da je uenje jezika proces slian otkrivanju toga
ta neki potpuni tuinac podrazumeva pod zvucima koje izgo
vara - uopte nije ni nalik situaciji u kojoj deca ue jezik. Nji
hovi roditelji i blinji uopte nisu tudinci u ovom smislu. Deca
u procesu uenja ne primenjuju neku teoriju o svetu a poseb
no ne neku naunu teoriju o svetu. K a o to je Vitgentajn po
kazao, uenje jezika je mnogo sloenije no to to Kvajn sugerie i obuhvata neku vrstu obuke uporedive s nainom na koji
se ivotinje obuavaju da sluaju zapovesti. Postoji i iroko pri
hvaena zamerka Kvajnovom holizmu. M n o g i m a on mirie na
neku vrstu idealizma u kojem celina ne samo da prethodi svo
jim delovima ve se na njih ne moe ni svesti. T o je upravo ona
vrsta gledita koju je Rasel odbacio zarad logikog atomizma.
Druga jedna kritika ukazuje na to da je Kvajn filozof iz na
slonjae" u klasinom metafizikom smislu. O n ne vri nika
kve eksperimente ve naprosto iznosi jedan matovit opis toga
k a k o se uenje jezika mora odvijati. Prema ovoj zamerci,
Kvajn radi neto slino onom to je R u s o [Rousseau] inio u
Drugoj

raspravi

o politikoj

nejednakosti,

u k o j o j se nalazi ve

oma ubedljiv opis naina na koji ovek ui jezik koji se uopte

ne zasniva ni na kakvim injenicama. Varijanta ove primedbe
jeste to da Kvajnov scijentizam ne ostavlja mesta za filozofiju.
A ipak o n o ime se Kvajn bavi nije eksperimentalna nauka ve
zapravo filozofija upravo u onom smislu koji on odbacuje.
K a o to sam ve pomenuo, ovde je nemogue potanko raspra-

V. V. O . K V A J N

j 267 j

vljati o ovim kritikama. A poto se one lako mogu nai u do

stupnoj literaturi, ovde vie neu o njima govoriti.
Umesto toga, u ovome to sledi izneu tri kritike primedbe, od kojih se neke razlikuju, verujem, po sutini ili bar
po nainu izlaganja, od kritika koje se mogu nai u literaturi.
Izneu prvo dve primedbe upuene Kvajnovom bihejviorizmu. Prva je dobro poznata. Poput Rajlove manje radikalne
verzije ovog shvatanja, ni Kvajnova verzija bihejviorizma ne
moe da izae na kraj s unutarnjim svetom fenomena datih u
introspekciji: sa oseanjima, osetima, mislima, namerama i verovanjima. Ovi, sigurno, mogu da se manifestuju u ponaanju,
ali se ne mogu s njime poistovetiti. ovek koji je uzbuen m o
e da ne pokazuje nikakve znake koje bi posmatra mogao da
identifikuje kao uzbuenje, a ipak moe da bude uzbuen i
moe da bude toga svestan. Drugo, Kvajn misli da o n o to ne
ka izgovorena ili napisana reenica znai moemo poistovetiti
sa reakcijom sluaoca na nju. Ali ova je teza izloena ozbiljnoj
zamerci. D a bi neki slualac reagovao na neku izgovorenu re
enicu, on mora ve da razume ta ona znai. T a k o e reeni
ca Bik je na livadi" izazvati reakciju samo ako je slualac raz
ume - na primer, ako uzima da je to upozorenje ili tvrenje i
tome slino.
Sledi da se ponaanje ne moe poistovetiti sa znaenjem
ili razumevanjem ve da pretpostavlja ove pojmove. Varijacija
ove teze odnosi se na Kvajnovu tvrdnju da su dva iskaza sino
nimna ako su bihejvioralni odgovori na njih istovetni. Ali da
bismo znali da li su dva bihejvioralna odgovora istovetna, m o
ramo ve da znamo ta istovetno" znai. Ponovo je u ovom
sluaju znaenje pretpostavljeno i ne moe se izvui iz odgovo
ra per se. A k o neko pobegne kad uje reenicu Bik je na pa
n j a k u " , fiziki pokreti nemaju nikakve veze sa istinitou ili
lanou ove primedbe. Ova zamerka se odnosi i na sredinje
pojmove logike, kao to su pojmovi logike istinitosti i valid
nosti. Teko je videti k a k o bi se pojam logike istine mogao
objasniti bihejvioralnim pojmovima. Logika istina je istina za

268

EJVRUM

STROL

koju nije mogue da bude lana, a mogunost se ne moe poi

stovetiti ni sa kojim aktualnim
odgovorom. Isto se moe rei i
za pojam validnosti. U standardnoj logici argument je validan
ako nije mogue da njegove premise budu istinite a zakljuak
laan. Nema nikakvog bihejvioralnog analogona validnosti.
Zapravo zamerka koju sada upuujem bihejviorizmu i sama
poiva na pojmu mogunosti. Tvrdim, nausprot Kvajnu, da je
nemogue
eksplicirati semantike pojmove isto bihejvioralnim terminima. Ali ako sam u pravu, tada moemo takoe i da
branimo tradicionalno objanjenje distinkcije analitiko-sintetiko. Odbrana se moe izneti na sledei nain: Nemogue je
da analitiki iskazi budu lani a mogue je da sintetiki iskazi
budu lani. Stoga je razlika izmeu analitikih i sintetikih is
kaza, na kraju krajeva, razlika u vrsti.
M o j a druga kritika tie se Kvajnovog holizma. K a o to
smo videli, on holizam iznosi kao alternativu dvema dogma
ma. Bilo bi pravedno da ponovim, k a o to sam ranije rekao, da
Kvajn u svojim kasnijim spisima menja o n o radikalno uenje
koje nalazimo u Two D o g m a s " . M e u t i m , m o j a zamerka se
odnosi i na ublaeni oblik Kvajnovog gledita. Verujem da se
mogu izneti ubedljivi razlozi koji govore da je njegov pristup
distinkciji analitiko-sintetiko nekonzistentan.
Razlozi se oslanjaju na snanu tekstualnu evidenciju. Evi
dencija je to to je u Two D o g m a s " Kvajn svoje odbacivanje
distinkcije analitiko-sintetiko izrazio na dva razliita naina.
Ponekad Kvajn tvrdi da je ova distinkcija distinkcija po stup
nju a ne po vrsti. S tim u vezi on kae: Ali tvrdim da je ova
distinkcija samo distinkcija po stupnju, i da se ona oslanja na
nae nejasne pragmatike sklonosti da podeavamo jednu nit
tkanja nauke pre nego neku drugu" ( 1 9 5 3 : 4 6 ) . Drugi put on
tvrdi da uopte i nema ove distinkcije: Ali, i pored sve svoje
apriorne razumnosti, granica izmeu analitikih i sintetikih
iskaza naprosto nije povuena" (str. 3 7 ) . K a d ih uzmemo do
slovno, prva formulacija kae da postoji distinkcija, dok dru
ga porie da ona postoji. Pitanje za egzegetu jeste to da li se ovi

V. V. O . K V A J N

I 269

iskazi svode na dva razliita naina da se kae ista stvar ili iz

raavaju nekonzistentna shvatanja. Pitanje je teko i nije ga la
ko resiti. Posle znatnog razmiljanja sklon sam da se odluim
za drugu opciju. Evo mojih razloga.
Kvajnov prvobitni opis tkanja n a u k e " i uloga koje u
njemu imaju razliiti iskazi ne povlai za s o b o m to da ne po
stoje analitike reenice. Prema ovoj formulaciji, nauna teori
ja je sloeno tkanje koje se sastoji od mnogih vrsta propozici
ja, ukljuujui tu nagaanja, iskaze niske ili umerene verovatnoe, dobro utvrene fizike zakone i teoreme matematike i lo
gike. Prema ovom gleditu, o n o to se tradicionalno naziva
analitikim propozicijama" bilo bi, zajedno sa fizikim i lo
gikim zakonima, poslednje to treba odbaciti zbog oprene
eksperimentalne evidencije. K a k o se drimo razliitih propozi
cija u svetlosti oprenog iskustva je stoga stvar stepena. Pokuaemo druge izmene teorije pre no to odbacimo dobro utvr
ene fizike zakone, analitike iskaze ili zakone logike. Ali tre
ba zapaziti da prema ovoj interpretaciji postoje analitiki iska
zi. Sigurno je da se oni razlikuju od sintetikih iskaza. Ali ba
zato to se razlikuju, moemo da ih razdvojimo. T a k o smo na
kraju krajeva ipak zadrali distinkciju analitiko-sintetiko,
mada se ona sada shvata kao distinkcija po stupnju. Prema
ovoj interpretaciji, smisao Kvajnovog stanovita sastoji se u
poricanju da u tkanju nauke postoji distinkcija po vrsti a ne da
uopte ne postoji nikakva distinkcija.
Svojom drugom formulacijom Kvajn tvrdi da se ne moe
povui nikakva distinkcija izmeu ovih navodnih kategorija is
kaza. K a o to kae, Postaje glupo tragati za takvim razgrani
e n j e m " . A k o ovo misli bukvalno, tada sledi da tradicionalnim
kontrastom analitikog i sintetikog nije nita oznaeno. R e
je naprosto o jednoj lanoj dihotomiji. Ovaj sluaj je veoma
slian srednjovekovnim pokuajima da se razlikuju etiri telesne tenosti, ili pokuaju da se razlikuju kalorina supstancija
i flogiston. Ovakva navodna razlikovanja se ne mogu izvriti
zato to ove stvari uopte ne postoje. Razlog koji Kvajn iznosi

270

EJVRVM

STROL

za miljenje da nema nikakve distinkcije jeste taj to je svaki

pokuaj da se definie analitinost" cirkularan, poto se osla
nja na uzajamno definljive termine kao to su s i n o n i m n o s t " ,
uzajamna zamenjivost" i n u n o s t " . Ovaj postupak sadri
istu tekou kao i pokuaj da se r a t " definie kao o n o to ni
je m i r " a m i r " kao o n o to nije r a t " . Nikakva smislena di
stinkcija nije povuena korienjem ovih uzajamno povezanih
izraza. Ovde moemo da se setimo Ostinovih primedbi o ma
terijalnom o b j e k t u " i ulnoj d a t o s t i " . K a o to Ostin kae,
Jedno drugom peru r u b l j e " . A takav je sluaj i sa analiti
k i m " i sintetikim". Posledica ovog stanovita jeste to da ne
postoje analitiki iskazi. Stoga se ovo stanovite razlikuje od
prethodne formulacije.
19

O n a k o k a k o ja shvatam Two D o g m a s " , u tom lanku

se sadre dva razliita holistika gledita. Prvo kae da postoji
distinkcija izmeu analitikog i sintetikog, ali distinkcija po
stepenu. Drugo porie da postoji ovakva distinkcija. Prvo po
vlai za s o b o m postojanje analitikih iskaza a drugo ne povla
i. M e n i je sumnjivo da se ova dva stanovita mogu pomiriti.
N a j z a d , ja imam ozbiljne rezerve i u pogledu Kvajnovog
scijentizma, a poto se sve to on zastupa oslanja na ovo ue
nje, m o j a primedba pogaa samu sr njegove filozofije. Stvar
je sloena. Ponimo od nule. O d svojih prvih do poslednjih
epistemolokih spisa, Kvajn je bio dosledan u tvrenju da je on
empirista. K a o to smo videli, njegov spor sa K a r n a p o m odno
sio se na pitanje ta to znai biti empirista. Sredinji izazov po
stavljen pred svakog zastupnika empiristikog stanovita jeste
problem spoljanjeg sveta. Tekou je j a s n o izloio Benson
Mejts [Benson Mates] u knjizi The Sceptic Way: U krajnjoj li
niji jedina osnova k o j u mogu imati za tvrdnju da znam da po
stoji i neto drugo osim mojih vlastitih opaaja jeste priroda

Each takes in each other's washing - Svaki u svojoj kui pere ru

blje onog drugog", idiomatski izraz koji otprilike znai oni se uzajamno ispomau" - prim. prev.
1 9

V. V. O . K V A J N

J 271

samih tih opaaja. Ali oni bi mogli da budu ba ovakvi kakvi

jesu a da uopte i ne postoji nita drugo. Ergo,

nemam nika

kvih osnova za tvrdnju da znam da postoji i neto drugo osim

mojih o s e t a " ( 1 9 9 6 : 9 9 - 1 0 0 ) .
K a o to pokazuje ovaj navod, M e j t s eli da brani skepti
cizam. Treba primetiti da Mejts izriito govori o nemoguno
sti sticanja znanja

na osnovu dostupnih podataka. Kvajn se ne

slae s Mejtsovim skepticizmom. Kvajnova taka gledita po

lazi od realistike pretpostavke da mi posedujemo ovakvo zna
nje. Njegov je problem da pokae k a k o je to mogue - da po
kae korake koji vode od ulnih podraaja koji deluju na za
vretke nerava do pouzdane informacije o objektivnoj stvarno
sti. Sledei odlomak jasno otkriva ovo gledite:
Sama nas nauka ui da ne postoji vidovitost, da jedine in
formacije koje od spoljanjih objekata mogu da stignu
do povrina naih ula moraju biti ograniene na dvodimenzionalne optike projekcije i razne uticaje vazdunih talasa na bubne opne i reakcije plinova u nozdrvama i jo nekoliko slinih stvari. Kako, nastavlja se iza
zov, moemo da se nadamo da emo o spoljanjem svetu
ita otkriti polazei od ovako nitavnih tragova?
(Quine 1974:2)
Sve glavne i podreene teze Kvajnove sloene filozofije
usmerene su na to da se odgovori na ovaj izazov, to jest usmerene su na to da se prui jedan taan opis odnosa izmeu ni
tavnog inputa

i bujice autputa",

k a k o ga je on upeatljivo

opisao na drugom mestu. Upravo navedeni odlomak kae da

je to njegov cilj. Pa ipak, kao to emo sada videti, on iznosi
razliite formulacije problema koje suptilno i sutinski menjaju prirodu problema. Izneu argumente u prilog teze da je re
zultat ovih promena to da je problem koji Kvajn na kraju po
kuava da rei manje znaajan od tekog klasinog problema i
da ne predstavlja njegovo reenje. Takoe u dokazivati i da su
ove promene posledica Kvajnovog scijentizma.

272

EJVRUM

STROL

Ponimo razmatranjem etiri formulacije problema na

eg znanja o spoljanjem svetu. Prva se moe nai kod L o k a i
H j u m a , druga u upravo navedenom Kvajnovom o d l o m k u .
Trea i etvrta se mogu nai na drugim mestima Kvajnovog
dela. Uporedujui ih, videemo k a k o klasini problem biva po
stepeno iskrivljavan.
A. Standardna formulacija: Kako
njim
objektima}

stiemo

B. Kvajnova prva formulacija: Kako

da emo
neto

na osnovu

o spoljanjem

ovako

znanje

spolja-

se moemo

nitavnih

nadati

tragova

otkriti

svetu}

C. Kvajnova druga formulacija: Kako

teorije o svetu}
D . Kvajnova trea formulacija: Kako
je teorije o svetu}

dolazimo

nauka

dolazi

do

nae

do

svo

Kvajnova prva formulacija bliska je onoj koju nalazimo

kod L o k a i H j u m a . Meutim, umesto rei z n a n j e " koja se ja
vlja u standardnoj formulaciji, Kvajn koristi izraz otkriti". U
navedenom odlomku on pre toga govori i o dobijanju infor
m a c i j a " . Pojmovi otkrivanja i informacije nisu ekvivalentni
pojmu znanja, naravno, poto se oba mogu poistovetiti s ne
kim stupnjem verovatnoe manjim od znanja. Ali svedimo ove
mogune razlike na najmanju meru. O n o to je u Kvajnovoj
prvoj formulaciji znaajno to je da on koristi termin m i " . i
ni se da on pita: K a k o se bilo ko moe nadati da e na osnovu
tako nitavnih tragova otkriti neto o spoljanjem svetu? To
njegovo pitanje ini veoma bliskim standardnoj formulaciji. U
toj intepretaciji m i " se obino shvata k a o da se odnosi na sva
ko ljudsko bie a ne samo na naunike. L o k , H j u m i Mejts uzi
maju k a o oigledno da je svako od nas suoen sa izvesnom di
lemom. Prema njima, svaka osoba veruje da postoje spoljanji

V. V. O . K V A J N

I 273

objekti, ali poto se evidencija koja podrava ovo gledite sa

stoji samo od svesti o vlastitim subjektivnim osetima, k a k o
svako od nas moe opravdati ovo verovanje? K a o skeptici,
Hjum i Mejts sumnjaju da mi to moemo. Lok nije skeptik, ali
ga to to se dri puta i d e j a " prisiljava da se suoi sa baukom
skepticizma. L o k , Hjum i M e j t s ne govore samo o filozofima,
mada filozofska refleksija postavlja ovaj problem u zaotre
nom i izriitom vidu. Ali problem postoji za svakoga od nas:
radi se o optoj dilemi.
Takode treba primetiti da je u svim ovim formulacijama
ono to se stie znanje. Razmotrimo sada Kvajnovu drugu for
mulaciju. U njoj je re znanje" iz standardne formulacije zamenjeno t e o r i j o m " . Ali m i " je zadrano. O v a formulacija
implicira da svako od nas ima teoriju o svetu. T o je teza koju
bi Vitgentajn porekao (i ja sa njim), ali ovde je neu dovoditi
u pitanje. To bi zahtevalo novo poglavlje. J a sam o tome ras
pravljao u desetoj glavi moje knjige Wittgenstein
and
Moore
on Certainty,
i upuujem itaoca na tu raspravu. Kvajnov scijentizam je ovde veoma primetan. Kvajn smatra da je zdrav ra
zum neka vrsta teorije u povoju koju nauka usavrava. T a k o
nastala nauna teorija predstavlja dublje objanjenje sveta od
ma koje teorije" koju zdrav razum moe da prui. Z a t o to
izmeu zdravog razuma i nauke vidi samo razliku u stupnju,
Kvajnu je lako da pitanja o svima osobama i svakoj osobi pre
obrazi u pitanja o nauci. Ovaj preobraaj vidimo u njegovoj
treoj formulaciji, u kojoj je m i " zamenjeno n a u k o m " . Ovaj
pomak pretvara neuverljivu pretpostavku da svako od nas ima
neku teoriju sveta u implikaciju koja, je uverljivija - implikaci
ju da je izgradnja teorija posao nauke. Ovo tvrenje se teko
moe osporiti. Pa ipak, u svetlosti standardne formulacije ono
pati od ozbiljnih nedostataka. Pominjanje znanja iz standard
ne formulacije sada je ustupilo mesto pojmu nauke. J a s n o je da
sve naune teorije nisu sluajevi znanja. Teorije mogu da budu
pogrene ali znanje to ne moe da bude. T a k o je temeljno i du
b o k o pitanje - da li mi posedujemo znanje o spoljanjem sve-

274

EJVRUM

STROL

tu - promenjeno. O n o je sada postalo pitanje: k a k o nauka do

lazi do svoje teorije o svetu? Ali niko ne bi poricao da je iz
gradnja teorija legitiman posao nauke. To je trivijalno. O n o
to nije trivijalno to je tvrdnja da svako od nas ima znanje o
spoljanjem
svetu. Prema t o m e , Kvajn je izbegao prvobitni
problem. Stoga smatram da se Kvajnova nauna filozofija ne
suoava sa onim to mnogi smatraju sredinjim izazovom epistemologije, a jo manje da na njega odgovara.

Glava 8

TEORIJE NEPOSREDNE REFERENCIJE

U drugom poglavlju sam ukratko uporedio i suprotstavio Fregeovo i Raselovo gledite o znaenju i referenciji sa gleditem
teoretiara neposredne referencije. Tada sam rekao da u po
drobnije ispitati teorije neposredne referencije i sada u se po
svetiti tom zadatku. Pristup neposredne referencije ima korene
i u modalnim i u nemodalnim logikama. Nemodalni korenovi
su u sutini raselovski a ne fregeovski. Onima koji bi eleli da
istrae ove veze preporuujem izvrsnu knjigu R u t Barkan M a r
kus [Ruth Barcan Marcus] Modalities

( 1 9 9 3 ) . Knjigu sainja

va niz ogleda u kojima ona pretresa ove odnose i istorijski i

analitiki. Stoga nema potrebe da to ovde ponavljamo. Ume
sto toga u se usredsrediti na same te teorije znaenja i referen
cije, posebno na one koje se bave vlastitim imenima (Polj
s k a " , D o n " itd.) i onima koje se bave terminima za prirod
ne vrste ( v o d a " , mravojed" itd.). M e u t i m , na poetku bi
trebalo da obavestim itaoca da e se moj pristup u ovom p o
glavlju razlikovati od pristupa u ranijim odeljcima ove knjige.
Poto je teorija neposredne referencije u prvom planu dana-

276

EJVRUM

STROL

njih rasprava, tu teoriju u ispitati kritiki tako da u, zapra

vo, uzeti uea u sadanjim raspravama.
U ovome to sledi razdvojiu teoriju vlastitih imena od
teorije termina za prirodne vrste. T a k o inim zato to veina
zastupnika teorija neposredne referencije smatra da vlastita
imena nemaju znaenje ali prihvata, ili bar podrazumeva, da
termini za prirodne vrste imaju znaenje. Argumenti u prilog
ovih razliitih stanovita zahtevaju, dakle, da se razmatraju
odvojeno. Takode bih eleo da podsetim itaoca da su teorije
znaenja i referencije iznete u dvadestom veku bile zamiljene
da ree niz tradicionalnih zagonetki, od kojih neke potiu jo
iz antike grke filozofije. T a k o ove teorije nemaju samo teh
niki interes ve zadiru u sr brojnih dubokih filozofskih pro
blema: status ontolokog argumenta, Platonovu zagonetku iz
Sofista

o tome k a k o se smisleno moe govoriti o nebiu, atei-

stov problem toga k a k o se moe poricati Boje postojanje a da

se ne pretpostavi da Bog postoji, i Fregeovo i Raselovo pitanje
o tome k a k o je mogue da se istiniti iskazi o identitetu razliku
ju po svom kognitivnom znaenju. Veza izmeu modalne logi
ke i teorije referencije moe se ilustrovati pomou poslednjeg
od ovih problema. Razmotrimo sledei princip:
U istinitom iskazu o identitetu dva termina, jedan termin
moe biti zamenjen nekim drugim bez promene istinosne
vrednosti iskaza.
T a k o u propoziciji 2 + 3 = 5 m o e m o da zamenimo 2 "
sa 1 + 1 " , a tako dobijeni iskaz bie istinit. Pa ipak se onome
to izgleda k a o oigledno istinit princip mogu nai protivprimeri, k a o to je zakljuak sledeeg argumenta:
1. N u n o je 9 = 9 .
2 . Broj planeta = 9.
3 . Prema t o m e , nuno je broj planeta = 9 .

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 277 |

M a d a su obe premise istinite, zakljuak je laan. Tano je

da je broj planeta devet, ali to je kontingentna a ne nuna isti
na. Doli smo do lanog zakljuka sledei princip zamenjivosti. Modalni logiari su u stanju da ree ovaj problem. U jed
nom isto ekstenzionalnom jeziku, kakav nalazimo u propozicionalnom raunu Principia

Mathematica

ili u standardnoj

aritmetici, princip zamenjivosti vai. Termini koji imaju istu

ekstenziju mogu se uzajamno zamenjivati salva

veritate

(tj. uz

ouvanje istinosne vrednosti). Ali u izvesnim modalnim kon

tekstima, koji sadre pojmove kao to su nunost i mogunost,
nije mogua ekstenzionalna zamenjivost salva

veritate.

Para

doks potie iz dva izvora. Prvi predstavljaju razni modalni poj

movi k a o to su nunost i mogunost. Drugi izvor su razliite
uloge koje imaju vlastita imena i odreene deskripcije. U gor
njem argumentu 9 " je ime jednog broja, ali broj planeta" ni
je ime broja 9. To je deskripcija koja je sluajno istinita o bro
ju planeta. T a k o je u modalne teorije ugraena poznata Raselova distinkcija izmeu vlastitih imena i deskripcija. A k o se dr
imo ove distinkcije, moemo da na sledei nain izmenimo
princip zamenjivosti:
A k o su entiteti X i Y identini, tada se imena

X - a i Y-a

m o g u uzajamno zamenjivati ukoliko su upotrebljena k a o

imena.

K a o to smo videli u drugoj glavi, to je upravo ono to

kae i Rasel. On tvrdi da, kad se izrazi ,,ser Valter" i S k o t "
upotrebe

kao imena,

reenica Skot je ser Valter" jeste isto to

liko trivijalna kao i reenica Skot je S k o t " . Razlog je taj to

vlastito ime znai svog nosioca. A k o su i S k o t " i ser Valter"
vlastita imena, to su imena jednog te istog nosioca imena, sto
ga znae isto, i stoga je Skot je ser Valter" trivijalno. Ali R a
sel isto tako istie i da je razliit sluaj u kojem se ser Valter"
upotrebljava kao deskriptivan izraz, to jest, kao skraenica za
osoba zvana 'ser Valter'". U tom sluaju reenica Skot je ser
Valter" nije trivijalna niti je zapravo reenica o identitetu. Kog-

278

EJVRUM

STROL

nitivna razlika izmeu ove dve reenice se moe objasniti pre

k o Raselove teorije deskripcija. Prema Raselovoj analizi, Skot
je ser Valter" (gde je ser Valter" skraenica za deskripciju)
treba da se analizira u skup optih reenica koji sadri bar jed
nu egzistencijalnu reenicu. Stoga reenica Skot je ser Valter"
uopte nije reenica o identitetu ve reenica koja ima razlii
tu logiku formu. Svi teoretiari neposredne referencije koji se
bave ulogom koju vlastita imena igraju u obinom jeziku po
inju kao i Rasel, time to vlastita imena razlikuju od deskrip
cija. Oni to ine zato to na umu imaju Frege-Raselov problem
identiteta kao i druge probleme koje sam pomenuo. Njihove
teorije su i zamiljene da bi resile te tekoe. Isto vai i za nji
hov pristup terminima za prirodne vrste.

Vlastita i m e n a
Ponimo tada nau raspravu s nainom na koji teorije nepo
sredne referencije pristupaju vlastitim imenima. Raspravu e
mo voditi naspram pozadine koja obuhvata jedan od ve pomenutih problema, naime, problem k a k o je mogue smisleno
i/ili istinito govoriti o onome to ne postoji. O v o pitanje emo
ograniiti na fiktivne

nepostojee entitete. K a d danas neko ka

e Sadanji kralj Francuske je m u d a r " , on govori o neemu

to ne postoji, ali o n o na ta se navodno referira nije fiktivni
entitet. Ali neko k o kae Odisej je iskrcan na obale Itake u
d u b o k o m s n u " referira na lik iz jednog dela fikcije, Homerove
Odiseje.

K a o to emo videti, analiza fikcijskog govora poka-

zae se posebno tekom preprekom za teorije neposredne refe

rencije.
P o n i m o od poetka. ta to znai rei da je neki jeziki
izraz neposredno

referencijalan? Kljuna re u ovom pitanju je

n e p o s r e d n o " . K a k o ovu re koriste teoretiari neposredne re

ferencije? O d g o v o r je taj da se oni bave o d n o s o m izmeu jezi-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 279 |

ka i onoga o emu jezik govori, ili, kao to su neki pisci govo

rili, oni se bave o d n o s o m izmeu jezika i sveta. K a o to nas
podsea model sistema solera,

ovo je jedan drevni problem, o

kojem je raspravljao Platon u Kratilu

i Sofistu.

Teoretiari ne

posredne referencije bi eleli da znaju k a k o je mogue upotre

bljavati jezike izraze da bi se govorilo o, da bi se pomenulo ili
referiralo na razne vrste stvari, k a o to su boje, tenosti, odre
ena mesta i osobe i tako dalje. Izgleda kao da odgovor na nji
hovo pitanje zavisi od onoga to ti jeziki izrazi znae ili od to
ga kako je ono to oni znae povezano s onim za ta se oni ko
riste da bi na to referirali ili ga pominjali. T a k o , da uzmemo
jednostavan primer, ako svojoj eni kaem M a k a je opet justros grebala s t o " , moje rei neto znae. Znaei ono to zna
e, one mi omoguavaju da referiram na maku, sto i grebanje
stola. Stoga postoji neka vrsta veze izmeu tih rei, upotrebljenih na ovaj nain, i objekata i procesa o kojima se govori. Ali
kakva je to vrsta veze?
O v o je pitanje polazite za filozofe jezika. Prvi korak u
razvijanju teorije jeste da se razlikuju naini za neposredno re
feriranje na osobine i procese u svetu od naina da se na njih
referira posredno ili zaobilazno. Ako sam 1 9 9 9 . rekao za tada
njeg amerikog predsednika O n a j ko sedi u Ovalnoj kance
lariji je iz A r k a n z a s a " , Bila Klintona ne bih pominjao nepo
sredno ve na posredan nain. Pretpostavljao bih, koristei
ovaj izraz, da je osoba koja sedi u Ovalnoj kancelariji predsednik i da je predsednik Bil Klinton. Izrazi poput sadanji predsednik" ili osoba koja sedi u Ovalnoj kancelariji" jesu posred
nici izmeu mene i osobe koju elim da pomenem, identifikujem, izdvojim ili da na nju referiram. O n o to sam rekao m o
gao sam i da uprostim da sam kazao Bil Klinton je iz Arkan
z a s a " . Ime Bil Klinton" nije posrednik na onaj nain na koji je
to deskripcija osoba koja sedi u Ovalnoj kancelariji". Intuitiv
no se ini, dakle, da vlastito ime prua neposredniju referencijalnu putanju do odreene osobe no to to ini deskripcija.

280

EJVRUM

STROL

Teoretiari prihvataju ovu intuiciju i ona predstavlja

osnovu teorija neposredne referencije. To jest, oni polaze od
razlikovanja vlastitih imena i odreenih deskripcija. Ali ovu
intuiciju podrava i jedan argument. To je argument da se ime
vezuje za svog nosioca na jedan poseban nain. Ta veza nali
kuje etiketi ili nalepnici. Zamislimo neke komade nametaja u
skladitu. Vlasnik stavlja raznobojne samolepljive etikete na
stolice i stolove. Ako eli da sastavi garnituru koju bi poslao
kupcu, to moe jednostavno da uini prema boji njihovih eti
keta. Etikete nemaju nikakvo posebno znaenje. To su prosto
sredstva koja omoguavaju da se izdvoje razliiti komadi na
metaja. Sada, prema teoretiarima neposredne referencije,
vlastita imena funkcioniu tano na isti nain. O n a su nalik eti
ketama k o j e , preko jedne prvobitne ceremonije imenovanja, lepimo na neku osobu ili mesto. U tom pogledu se razlikuju od
odreenih deskripcija. Izraz O s o b a koja sedi u Ovalnoj kan
celariji" 1 9 9 9 . godine referira na Bila Klintona; posle 2 0 0 0 . iz
raz e referirati na drugu osobu. O n stoga nije nalik etiketi ko
ja je nalepljena n a , i izdvaja, tano jednu individuu. U ovom
argumentu se izvodi zakljuak da ista deskripcija moe referi
rati na razliite stvari ili da moe uopte ne referirati ni na ta.
Ali svaka etiketa ili nalepnica - svako vlastito ime - mora da
ima svoga nosioca, i to samo jednog jedinog.
Teoretiari neposredne referencije takoe istiu i to da su,
mada deskripcije nisu imena, njihove gramatike i jezike ulo
ge sline ulogama imena i da ih je, zbog toga, tradicionalna fi
lozofija esto meala. Moemo da govorimo o osobi koja se
di u O v a l n o j kancelariji" ili o Bilu K l i n t o n u " i da u oba slu
aja nai sluaoci shvate da referiramo n a , ili da pominjemo,
istu osobu. Stoga ovi razliiti naini govora igraju istu ulogu.
Pa ipak, slinost nije istovetnost i skoro svi filozofi jezika isti
u ovu razliku. U drugoj glavi smo razmatrali jedan broj argu
menata koje je Rasel izneo da bi p o k a z a o k a k o se uopte uzev
ime ne moe zameniti odreenom deskripcijom uz ouvanje
istinosne vrednosti, i ovde neu ponavljati te argumente. Sa-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

vremene rasprave o ovim distinkcijama su jo tananije od o b

janjenja koja nalazimo kod Fregea i Rasela.
Danas postoje dve verzije teorija neposredne referencije.
Na donekle razliite naine one vlastita imena tretiraju kao nalepnice ili etikete. Prvu je razvila Rut M a r k u s , koja vlastita
imena naziva n a l e p n i c a m a " , a drugu Sol Kripke, koji vlastita
imena naziva rigidnim dezignatorima". Ove su dve verzije
sline u est pogleda a razlikuju se u tri. Slinosti su sledee:
1. O b e verzije, kao to je ranije pomenuto, otro razliku
ju vlastita imena od deskripcija. O b e se takoe i slau da se
vlastita imena i deskripcije mogu upotrebiti u svrhu identifika
cije ili referiranja ali da se u tim sluajevima njihove uloge raz
likuju. Posebno, u sluaju imena putanja od imena do nosioca
jeste neposredna, dok je kod deskripcija ona posredna (tj.
objekat identifikujemo ili izdvajamo posredstvom deskriptiv
nog izraza).
2 . O b e dre da je vlastito ime o n o to se uobiajeno pod
razumeva pod vlastitim i m e n o m " . K a o to kae Kripke: Pod
imenom u ovde podrazumevati vlastito ime, tj. ime neke oso
be, grada, zemlje... Koristiemo termin 'ime' na takav nain da
on ne obuhvata odreene deskripcije... ve samo ono to bi se
i u o b i n o m jeziku nazivalo 'vlastitim i m e n o m ' " ( 1 9 8 0 : 2 4 ) .
Poto prihvataju ovu tezu, Markusova i Kripke su antifregeovci. K a o to e se italac setiti iz drugog poglavlja, Frege koristi
i m e " u irokom smislu koji obuhvata deklarativne reenice,
odreene deskripcije, zajednike imenice (ukljuujui tu i ter
mine za prirodne vrste) i vlastite imenice. Nasuprot Fregeu,
Markusova i Kripke poriu da su odreene,deskripcije i dekla
rativne reenice imena.
3 . O b e verzije se slau u tome da je istinita reenica o
identitetu, u kojoj su izrazi koji se nalaze s obe strane znaka
identiteta vlastita imena (nalepnice), nuna a ne kontingentna.
T a k o one odbacuju Kvajnovu ideju da je, ako stavimo dve na
lepnice na isti objekat, ako ga oznaimo razliitim imenima, na
primer, ako planetu Veneru nazovemo Hesperus" i Fosfo-

282

EjvRUM

STROL

r u s " , tada reenica o identitetu Hesperus je F o s f o r u s " kontingentna. Prema Kripkeu, K v a j n je pomeao pojam kontingentnosti sa pojmom aposteriornosti. Bilo je to aposteriorno otkri
e da smo na Veneru stavili dve nalepnice, ali zato to, nuno,
Venera jeste Venera, sledi da je reenica Fosforus je Hespe
rus" nuna a ne kontingentna.
4 . O b e verzije se slau u tome da stavljanje nalepnica i rigidna dezignacija zahtevaju postojanje objekta na koji se sta
vlja nalepnica ili koji se dezignira a da deskripcije to ne zahte
vaju. Iz njihovih objanjenja sledi da se ne mogu staviti nalep
nice na nepostojee entitete, k a o to su sadanji kralj Francu
ske ili Odisej, niti se oni mogu rigidno dezignirati. Ne moe se
staviti etiketa na nepostojeu stolicu.
5 . Obe se slau u tome da jeziki izrazi koji imaju grama
tiki oblik odreenih deskripcija mogu ponekad da funkcioniu
kao vlastita imena. Markusova to objanjava na sledei nain:
U stvari, esto se deava, u jeziku koji se razvija i m e n j a ,
da deskriptivan izraz poinje da se upotrebljava k a o vla
stito ime - k a o etiketa za identifikaciju - a deskriptivno
znaenje se gubi ili zaboravlja. Ponekad koristimo izyesna sredstva, k a o to je veliko p o e t n o slovo, bez izostavljanja ili sa izostavljanjem odreenog lana, da bismo po
kazali promenu u upotrebi. Zvezda koju vidimo uvee"
postaje Veernjaa", zvezda koju vidimo u z o r u " posta
je Z o r n j a a " , a oba izraza se upotrebljavaju kao imena
jedne te iste stvari. Singularne deskripcije k a o to su ma
li k a p l a r " , princ od D a n s k e " , mudrac iz K o n k o r d a " ili
veliki d i s e n t e r " se, kao to z n a m o , esto koriste kao al
ternativna vlastita imena Napoleona, Hamleta, Emersona i
2 0

21

Olivera Vendela Holmsa [Oliver Wendell Holmes].

(1993:11)

Izrazi the morning star i Morning star, the evening star i Evening
star - prim. prev.
2 0

Dissenter - onaj koji drugaije misli", osoba koja se ne slae s ue

njima anglikanske crkve - prim. prev.
2 1

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

283

Kripke se s tim slae. O n pie:

N e bi trebalo misliti da se svaki izraz oblika [the] x ta
kvo da F x " uvek u engleskom jeziku koristi k a o opis a ne
ime. Pretpostavljam da je svako uo za [The] Sveto rim
sko carstvo, k o j e nije bilo ni sveto, ni r i m s k o , ni carstvo.
D a n a s i m a m o [The] Ujedinjene nacije. ini se da, poto
se ove stvari mogu o v a k o nazivati, mada nisu ni svete
rimske, ni ujedinjene nacije, ove izraze ne treba smatrati
odreenim deskripcijama ve imenima.

(1980:26)
6. N a j z a d , obe verzije se slau da su vlastita imena u stro
gom smislu bez znaenja. U tom pogledu se one razlikuju i od
Rasela i od Fregea. Frege je smatrao da vlastita imena moraju
da imaju Sinn i da u prirodnom jeziku mogu da imaju ili da ne
maju Bedeutung.
U reglementiranom dobro formiranom jezi
ku one bi imale oboje. Rasel porie da vlastita imena imaju intenzionalno znaenje, ili Sinn, ali tvrdi da ona znae svoje no
sioce, tako da imaju znaenje u ekstenzionalnom smislu. N a
suprot tome Markusova kae: Vlastito ime (neke stvari) ne
ma nikakvo znaenje". A Kripke se, imajui na umu M a r k u s o vu i Pola Zifa [Paul Z i f f ] , s tim slae: Ima pisaca, mislim, ko
ji izriito poriu da imena uopte i imaju ikakvo znaenje, i to
poriu ak jo upornije no to ja to i n i m " ( 1 9 8 0 : 3 2 ) .
Uprkos ovim preklapanjima, dva gledita se u izvesnim po
gledima razlikuju.
1. Markusova porie da stavljanje nalepnica treba poisto
vetiti sa rigidnom dezignacijom. K a o to kae, Vlastita imena
nisu bliska onome to je Sol Kripke kasnije nazvao 'rigidnim
d e z i g n a t o r i m a ' , mada imaju izvesne z a j e d n i k e o d l i k e "
( 1 9 9 3 : x i i i - x i v ) . Ona ne kae izriito zato stavljanje nalepnica
razlikuje od rigidne dezignacije, ali to je lako objasniti. Kripke
daje sledeu definiciju rigidnog dezignatora": To je termin
koji u svakom moguem svetu oznaava, dezignira isti obje
k a t " ( 1 9 8 0 : 4 8 ) . Poto i Markusova kae da je vlastito ime na
lepnica istog objekta u svakom moguem svetu, inilo bi se da

284

EJVRUM

STROL

se njeno shvatanje ne razlikuje od Kripkeovog. Ali razlika p o

stoji. Kripke veruje da su izvesni odreeno-deskriptivni izrazi
aritmetike rigidni dezignatori. T a k o izraz zbir 2 + 3 " rigidno
dezignira broj 5 . M a r k u s o v a izriito porie da ma kakva de
skripcija predstavlja nalepnicu. Drugo, kao to emo kasnije
videti, Kripke takode smatra da su izvesni termini za prirodne
vrste, na primer, v o d a " rigidni dezignatori. M a r k u s o v a po
jam stavljanja nalepnica ne primenjuje na ovakve zajednike
imenice; zapravo, ona ovaj p o j a m ograniava na vlastita ime
na. Stavljanje nalepnica je stoga, za nju, ui p o j a m od pojma
rigidne dezignacije.
2. Kripke smatra da termini za prirodne vrste imaju zna
enje ali da im nedostaje intenzija u Fregeovom smislu te rei.
T a k o je njihovo znaenje u potpunosti ekstenzionalno. U svo
joj knjizi Modalities
Markusova o ovim pitanjima ne raspra
vlja neposredno, mada je u jednom od ogleda iz te knjige,
Nominalism and the Substitutional Q u a n t i f i e r " , ispitivala
modifikovanu nominalistiku teoriju u kojoj vlastita imena ni
su eliminabilna, mada zajednike imenice (predikati) koje izra
avaju apstraktne pojmove jesu. Ali ona istie da je ovo ispiti
vanje naprosto jedno ispitivanje i da ne predstavlja nuno nje
no k o n a n o gledite. Stoga moemo da kaemo da su, kad je
re o problemu da li zajednike imenice imaju znaenje i referenciju, njeni pogledi ostali otvoreni dok Kripkeovi nisu.
3 . Isto se tako razlikuju i njihova gledita o tome k a k o
postupiti sa imenima likova iz fikcije k a o to je O d i s e j " . O b o
je porie da su imena likova iz fikcije nalepnice ili rigidni de
zignatori poto fiktivni objekti ne postoje. Ali Kripke odbija da
se bavi spekulacijama o tome k a k o treba analizirati ovakva
imena. O n kae: Sto se tie rigidnosti: N a mnogo mesta i u
ovom predgovoru i u samom tekstu ove monografije, namerno sam zanemario tanana pitanja k o j a se javljaju na osnovu
mogueg nepostojanja jednog o b j e k t a " ( 1 9 8 0 : 2 1 ) . Markusova
takode okleva da potanko ispita ovo pitanje, ali ini se da se
na kraju ogleda Possibilia and Possible W o r l d s " opredeljuje

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 285

za jednu varijantu Raselove teorije deskripcija, prema kojoj

fikcijska imena treba smatrati isto sintaksikim izrazima koji
stoga nemaju nikakve egzistencijalne implikacije. S tim u vezi
ona kae:
Reenici Pegaz je krilati k o n j " moe se pripisati istini
tost u d a t o m svetu, a egzistencijalna generalizacija N e
to je krilati k o n j " nee znaiti nita vie d o to da neka
zamena sintaksike jedinice, na primer, sintaksikog ime
na P e g a z " za x " u x je krilati k o n j " daje reenicu k o
j o j se pripisuje istinitost. . . . O v a k v o gledite se moe na
zanimljive naine iskoristiti u semantici fikcijskog ili mi
tolokog diskursa o navodnim posibilijama k o j a ne bi
podrazumevala o b a v e z i v a n j a " na mitske ili mogue
o b j e k t e . Ali t o previa metafiziku poentu. Identitet, k o
ji je odlika objekata, ne moe se definisati u ovakvoj se
mantici. Uzajamna zamenljivost sintaksikih jedinica sal
va veritate ne stvara o b j e k t e , koji m o r a j u biti dati da bi
identinost vaila. Z a m e n a Boi B a t e " za D e a M r a
z a " a k i a k o su istinosne vrednosti ouvane nita vie ne
stvara identine o b j e k t e n o to t o ini zamena n e " za
ne ne n e " , k o j a t a k o e vai salva veritate.
(1993:213)

Posmatrane iz istorijske perspektive, teorije neposredne

referencije mogu se pratiti unazad sve do jedne rane verzije R a
selove semantike koju je on kasnije odbacio. K a o to sam po
kazao u drugom poglavlju, Rasel je prvobitno povlaio di
stinkciju izmeu vlastitih imena i deskripcija, koristei primere k a o to su S k o t " i autor Veverlija".
Pokuavajui da iza
e na kraj s imenima nepostojeih objekata, k a o to su M e
d u z a " i O d i s e j " , Rasel je dokazivao da su o n o to obini lju
di smatraju vlastitim imenima zapravo skraenice za deskrip
cije. Prema njegovom izmenjenom gleditu logika jo uvek
zahteva vlastita imena da bi instancirala singularne reenice,
kao to je , , F a " . Njegovi kandidati za ,a" bili su prilozi i po
kazne zamenice, rei k a o to su s a d a " , o v d e " , o v o " i
o n o " . T o da se ove rei mogu smatrati vlastitim imenima ja-

286

EJVRUM

STROL

sno je protivintuitivno i prosto predstavlja oajniki pokuaj

da se logike formule primene na obian jezik. Teoretiari ne
posredne referencije su m n o g o osetljiviji za odnos izmeu logi
ke, ukljuujui tu i modalnu logiku, i svakodnevnog govora.
Oni uzimaju da su vlastita imena ono to bi se u o b i n o m go
voru nazivalo obinim imenima. Njihova izmena Raselovog
gledita sastoji se u povratku Raselovoj prvobitnoj distinkciji
prema kojoj je S k o t " vlastito ime a autor Veverlija" to nije.
To ima mnoge prednosti. To im omoguava da objasne, na na
in na koji to Rasel nije m o g a o , k a k o korienjem deskripcija
moe doi do pogrenih identifikacija. U sluaju vlastitih ime
na potrebna je ostenzija, a to znai, prema M a r k u s o v o j , da
ono na ta vlastito ime referira ostaje nepromenjeno, ak i ta
mo gde su pripisivanja koja se u prii iznose pogrena." K a o
to pie:
Prema o v o m objanjenju, vlastito i m e " je semantiki, a
ne s a m o sintaktiki, p o j a m . Referencija je pretpostavlje
na. M o e m o pogreno da verujemo za n e k o sintaksiko
vlastito ime, recimo H o m e r " , da o n o ima jedan jedini
stvarni n o m i n a t u m i da predstavlja pravo vlastito ime, ali
a k o ga upotreba na kraju ne povezuje sa jednim jedinim
o b j e k t o m , o n o uopte i nije pravo ime.

(1993:203)
Prema t o m e , jedan dezignator ne moe da bude vlastito
ime osim ukoliko ne postoji odreena individua koju on etike
tira. K a o to emo za trenutak videti, ideja da postoji nepo
sredna veza izmeu vlastitog imena i njegovog nominatuma
zadaje ozbiljne probleme ovoj teoriji kad se govori o fiktivnim
objektima. K a o to istie Markusova: N i j e , smatram, opte
odsustvo 'uslova identifikacije' o n o to posibilije ini proble
matinim. Problematinim ih ini to to posibilije uopte ne
mogu da budu objekti referencije" (str. 2 0 4 ) .
Fiktivni entiteti su posibilije u smislu u k o j e m tu re k o
risti M a r k u s o v a , stoga ne mogu biti objekti referencije. Kejt
Donelan [Keith Donellan], koji zastupa jednu varijantu teorije

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

287

neposredne referencije koju naziva teorijom istorijskog o b j a

n j e n j a " , svestan je ovog problema. K a o to kae u Speaking
of N o t h i n g " : Ovde ne treba da se bavimo objanjenjem diskursa fikcije. (To, naravno, ne znai da ovakvo objanjenje ni
je na kraju p o t r e b n o ) " ( 1 9 7 7 : 2 1 8 ) .

Problem
Ocenjujui teoriju neposredne referencije m o r a m o da procenimo njenu sposobnost da izae na kraj s problemom imena fik
tivnih entiteta. Ovaj problem se moe lako objasniti. ini se da
fiktivni objekti imaju ono to se uobiajeno shvata kao vlasti
ta imena (npr. Deda M r a z " , M e d u z a " i O d i s e j " ) , a ipak
ako ovi o b j e k t i " ne postoje, ne mogu se ni imenovati ili etike
tirati. Ne mogu se etikete, kao to istie Markusova, okaiti na
puke posibilije. Posibilije nisu nalik stolovima ili stolicama. Bu
kvalno nema niega na ta bi se prilepila nalepnica. Sledi da
imena" fiktivnih likova ne mogu biti rigidni dezignatori ili nalepnice. A ako je to tako, teoretiari neposredne referencije su
oavaju se sa dilemom. Evo nekih od opcija.
1. Da bi objasnili obian govor, teoretiari neposredne re
ferencije bi mogli da odbace tezu da su sva imena rigidni de
zignatori ili etikete.
2 . M o g l i bi da predloe neku varijantu Raselove teorije
deskripcija. Ta bi teorija drala da su u fikcijama takozvana
vlastita imena skraenice za deskripcije, dok su u normalnom
govoru nalepnice ili rigidni dezignatori. Ovakav predlog bi
imao dve posledice. Prvo, deskripcije ne bi bile skraenice za
imena postojeih entiteta. Drugo, ovaj predlog bi vodio neho
mogenoj teoriji o ulozi ili ulogama imena u obinom govoru.
Prva posledica bi doputala da obina imena budu nalepnice ili
rigidni dezignatori, to je dobrodola sugestija. Ali druga bi bi
la nepoeljna, poto bi ila nasuprot gleditu da su u svako
dnevnom govoru imena fiktivnih entiteta zaista imena.

288

EJVRUM

STROL

3. Teoretiari neposredne referencije bi mogli da dokazu

ju da u fikciji takozvana vlastita imena imaju simbiotiku, se
kundarnu ili izvedenu upotrebu. O v a opcija bi se razlikovala
od druge opcije na sledei nain: Rei da fikcijska imena ima
ju izvedenu upotrebu ne implicira to da ona treba da se anali
ziraju kao odreene deskripcije. Fikcijsko vlastito ime bie sto
ga ono to obian govor smatra vlastitim imenom, samo to
njegova referencijalna funkcija nee biti neposredna - o n o ne
e biti etiketa ili rigidni dezignator. Tekoa s k o j o m se susre
e ovaj predlog sastoji se u tome da se prui objanjenje referencijalne funkcije fikcijskih imena koje ih ne bi tretiralo k a o
skraene deskripcije.
4 . Oni bi mogli da tvrde da diskurs o fiktivnim objekti
ma pretpostavlja operator fiktivne egzistencije", tako da fik
tivni objekti postoje u fikciji te se dakle mogu etiketirati Akcij
skim vlastitim imenima. Slino bi vailo i za heraldiku. T a k o
e etiketiranje biti relativizovano u odnosu na pojedinu vrstu
diskursa. M o e m o se pozivati na teoriju kontekstualnih impli
kacija, ije se razliite verzije mogu nai u delima Grajsa, Serla i M a r t i n i a .
Ovaj skup opcija ne iscrpljuje sve mogunosti, naravno,
ali istie prirodu tekoe s kojom se suoava teoretiar nepo
sredne referencije. J e r nijedna od ovih opcija nije privlana.
Odbaciti zamisao da su imena etikete znai, naravno, jedno
stavno odbaciti samu teoriju neposredne referencije. Prihvatiti
Raselovo objanjenje da su fikcijska imena deskripcije znai
odbaciti zamisao da su vlastita imena o n o to obini ljudi pod
tim podrazumevaju. Nijedan obian govornik ne bi prihvatio
da je glavni muki junak arobnog
brega" ime Hansa K a storpa.
Prihvatiti zamisao da su fikcijska imena izvedena ili simbiotika i da se odnose na fiktivne objekte u n e k o m sekundar
nom smislu rei n a " , prosto zaobilazi pitanje. Strosn ovakvo
gledite zastupa u lanku On R e f e r i n g " . O n kae: Ne bi bi
lo uopte uzev ispravno rei da se iskaz odnosio na g. X - a ili

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 289 |

na to-i-to osim ukoliko ne postoji takva osoba ili stvar"

( 1 9 6 0 : 3 5 ) . J a s n o je da ova opcija zaobilazi pitanje, ona pret
postavlja o n o to se dovodi u pitanje, naime to da li je fikcijsko ime stvarno referirajui izraz ukoliko o b j e k a t " koji ono
navodno imenuje ne postoji.
Prihvatiti etvrtu opciju, da u fikcijama moemo etiketi
rati fiktivne objekte, oigledno predstavlja proirenu ili donkihotsku upotrebu rei e t i k e t a " . Ovaj predlog oigledno kri
princip koji prihvataju svi teoretiari neposredne referencije,
naime, princip da se ne moe etiketirati ono to ne postoji.
Rezimirajmo problem. O n nastaje zato to se ini da su
sledee teze, koje su sve sutinske za teoriju neposredne refe
rencije, u neskladu.
1. Vlastita imena su etikete (ili rigidni dezignatori).
2. Etikete (ili rigidni dezignatori) zahtevaju postojanje
neega to e se etiketirati.
3. Fiktivni objekti ne postoje te se prema tome ne mogu
etiketirati.
4 . Fiktivni objekti u obinom govoru imaju vlastita imena.
5. Vlastito ime je ono to se uobiajeno podrazumeva pod
vlastitim imenom.

O c e n a teorije neposredne referencije

U ovome to sledi, izneu niz kritika teorije neposredne refe
rencije i naposletku reenje gornje dileme. Da bih postavio po
zornicu, preporuujem da promenimo perspektivu iz koje po
smatramo fikcijska imena jer je ona uslovljena dugom ontolo
kom tradicijom i njenim problemima. Umesto toga usredsre-

290

EJVRUM

STROL

dimo se na to kako obini ljudi misle i govore o imenima. N a

ravno, odmah m o r a m o da priznamo da slavni obian o v e k "
ili njegov enski dvojnik ne misle veoma duboko, ako uopte i
misle, o problemima koji mue filozofe jezika. Takode je sum
njivo i to da li obian svet, muki ili enski, ima ita to bi se
moglo nazvati t e o r i j o m " o vlastitim imenima. Ipak, oni govo
re, a ponekad i duboko razmiljaju, o imenima k o j a biraju za
najrazliitije stvari: bebe, ulice, gradove i pse (vidi T. S. Eliotov
ogled The Naming of Cats). Stavie, obina upotreba imena je
mnogo sloenija i istananija no to to veina teoretiara pri
znaje. Uzmimo, kao primer, tvrdnju koju je Markusova iznela
da lingvisti iz svojih renika potpuno izostavljaju vlastita
i m e n a " . To je tvrenje s kojim se slau mnogi filozofi, meu
njima i Kripke i Pol Zif. Ali da li je o n o tano?
Pregledavi samo slovo L u m o m reniku, naao sam od
rednice za veliki broj onoga to filozofi nazivaju vlastitim ime
nima, ukljuujui i imena fiktivnih entiteta: L a b a n , Lepa G o
spa Bez Milosti La Belle Dame Sans Merci, La Boheme,
Lahezis, La K o r u n j a , La Cros, Laert (Odisejev otac). Neki su filo
zofi, kao to smo videli, smatrali da vlastita imena nemaju zna
enja. U podrku ovoj tezi tvrdili su da renici ne navode zna
enje ve poreklo imena. Pa ipak n a m renici govore da Sa
r a " na hebrejskom znai princeza", da Svensen" na norve
kom znai Svenov sin", da M o m o t a r o " na japanskom zna
i sin breskve" a da Polaris" znai (oznaava) Polarnu zvezdu ili Severnjau. Neki filozofi su ak tvrdili da vlastita ime
na ne pripadaju nijednom jeziku. Pa ipak je jasno da je M a r
c o " italijanski, M a r k " engleski, i da, n a r a v n o , isto ime moe
pripadati veem broju jezika, na primer F r a n c i s " .
Z a p r a v o , obini govornici nam o imenima mogu rei va
ne stvari koje su filozofi prevideli ili zanemarili. Kad bismo
obinu osobu pitali ta misli o gore pomenutih pet teza dobili
bismo poune odgovore.
Prvo, obina osoba koja razmilja sigurno bi odbacila te
zu 5 . N j o m e se tvrdi da je vlastito ime o n o to se uobiajeno

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 291 |

podrazumeva pod vlastitim imenom. Ta osoba bi ukazala na to

da se u o b i n o m govoru termin vlastito i m e " skoro nikada ne
upotrebljava. J a s n o je da bi obian ovek bio u pravu. Vlasti
to i m e " je tehniki termin koji su izmislili gramatiari, lingvi
sti i drugi jeziki specijalisti. U tim disciplinama on se upotre
bljava metajeziki da bi se govorilo o gramatici pojedinih
objekt-jezika a posebno da bi se razlikovale imenice koje se
primenjuju na pojedinane osobe, mesta i stvari od takozvanih
zajednikih imenica, kao to su tigar" i z l a t o " . Obini go
vornici se ne bave gramatikom i stoga ne koriste metajeziku
terminologiju (niti im je ona potrebna). Prema tome, oni ne ka
u za osobe ili mesta da imaju vlastita imena. Umesto toga oni
govore o imenima simpliciter

tih entiteta i objekata. Oni e za

pitati K o j e je ime onog grada koji si posetio prole g o d i n e ? "

ili K a k o se zove onaj o v e k ? " a ne Koje je vlastito ime onog
o v e k a ? " Obian ovek koji bi uo pitanje Koje je njegovo
vlastito i m e ? " bio bi njime zbunjen. D a li onaj k o postavlja
ovo pitanje nagovetava da osoba o kojoj je re koristi pseu
donim ili nadimak, na primer? Van ovih naroitih konteksta,
pitanje moe da uopte i ne bude shvaeno.
D r u g o , obian ovek bi prihvatio premisu 4 , da fiktivni
objekti u obinom govoru imaju vlastita imena, ali samo ako
bi ova premisa bila izmenjena. Izmena bi se sastojala u izosta
vljanju rei vlastito" te stoga u tvrdnji da u obinom govoru
fiktivni objekti imaju imena. To jest, obian ovek bi rekao da
rei poput erlok H o l m s " i O d i s e j " jesu isto toliko imena
koliko i Bil K l i n t o n " ili Bertrand R a s e l " . A k o bi ih filozof
zapitao ija su to Serlok H o l m s " i O d i s e j " navodno imena
(i pod pretpostavkom da data osoba poznaje relevantna knji
evna dela), obina osoba bi mogla da bude zbunjena pita
njem. ini se oiglednim da su to imena erloka Holmsa i Odi
seja. Pre no to se razmotre ostala tri koraka u argumentu, m o
emo da ovu stvar poblie ispitamo, na nain slian

Menonu,

i da vidimo da li se moe dobiti neki argument u prilog izme-

292

EJVRUM

STROL

njenom koraku 4 . Evo dva argumenta koja bi tim postupkom

mogli dobiti.
Pretpostavimo da filozof od obinog pojedinca zatrai da
sa sledeeg spiska izdvoji vlastita imena:
Paula
pronalaza Amerike
jedan metal
Deda M r a z
Kolumbo
Zevs
naelnik generaltaba
Pod pretpostavkom da je razumela pitanje, uprkos tome
to se u njemu javlja izraz vlastito i m e " , osoba bi kao imena
izabrala P a u l a " , Deda M r a z " , K o l u m b o " i Z e v s " a odba
cila pronalaza A m e r i k e " , jedan m e t a l " i naelnik general
t a b a " . N e moemo zamisliti da se novoroenetu da ime
Pronalaza A m e r i k e " , na primer. Z a t o to se na spisku javlja
ju dva imena fiktivnih entiteta, Deda M r a z a i Zevsa, moemo
da zakljuimo k a k o za obine govornike takvi entiteti imaju
ono to bi filozofi smatrali vlastitim imenima.
A sada i drugi argument. Pretpostavimo da neko lista
knjigu s imenima traei ime za novoroenog deaia. N a
tom spisku bi se mogli nalaziti S e r l o k " , Lanselot" i H a
m l e t " . T o su imena slavna u zapadnjakoj fikciji, a ipak se m o
gu koristiti i kao imena postojeih o s o b a . Stoga zato bismo
mislili da to nisu imena kad se koriste u fikciji? Ime je ime je
ime u m a k o m kontekstu, kao to bi to mogla rei Gertruda
Stein. O b i a n ovek ne bi imao nikakvih tekoa da ove rei
identifikuje kao imena. Igrajui filozofsku igru, mogli bismo
ak dodati da su to vlastita i m e n a " .
Teoretiari neposredne referencije verovatno ne bi pri
hvatili ovaj argument. Oni bi mogli da tvrde k a k o on poiva

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

293

na zabuni, naime, mogli bi da tvrde da spisak ili knjiga imena

ne sadre vlastita imena u strogom smislu tog termina, jer su
vlastita imena stvarna imena postojeih individua, dok su o n o
to n a m prua takva knjiga samo potencijalna imena. Poten
cijalna imena postaju vlastita imena samo kada se primene
na odreene o s o b e , a tada funkcioniu k a o etikete. Prema t o
me pogreno je o potencijalnim imenima misliti k a o o vlasti
tim imenima per se. O v a j odgovor je zanimljiv, ali verujem da
zaobilazi pitanje. O n pretpostavlja o n o o k o ega se vodi
spor: pretpostavlja da je N vlastito ime samo ako je N primenjeno na postojeu osobu, mesto ili stvar. Stoga ova primedba
nije ubedljiva.

A k s i o m referiranja
Nae ispitivanje nastaviemo razmatrajui, iz filozofske per
spektive, preostale tri premise argumenta, ostavljajui obinog
oveka da se bavi svojim svakodnevnim poslovima. J a prihvatam premisu 3 , da fiktivni objekti ne postoje te da se stoga ne
mogu ni etiketirati. Prihvatam i premisu 2 , da etikete zahtevaju postojanje neega to e biti etiketirano. J a s n o je da M a r k u
sova ima pravo kad tvrdi 2 i 3 . Fiktivni objekti su puke posi
bilije, a posibilije se ne mogu etiketirati. Isto tako prihvatam i
izmene premisa 4 i 5 k o j e bi izvrio obian ovek. Stoga da
bih dao neko reenje dileme neposredne referencije, koja na
staje iz prihvatanja svih pet premisa, m o r a m da odbacim pre
misu 1 , naime to da su vlastita imena etikete. D a bih objasnio
zato, m o r a m prvo da ponovim ta je to to teoretiari nepo
sredne referencije imaju na umu kad vlastito ime opisuju k a o
etiketu. Vlastito ime se upotrebljava - a ovde se terminologi
ja razlikuje zavisno od teorije - da bi se identifikovala, izdvo
jila, govorilo o, pominjala ili da bi se referiralo na pojedinu
o s o b u , mesto, grad, objekat i tako dalje. Z a trenutak e m o

294

EJVRUM

STROL

govoriti samo o referiranju. Teorija dakle poiva na principu

koji prihvataju svi teoretiari neposredne referencije pa ak i
mnogi teoretiari posredne referencije kao to su Strosn i Seri.
Tu pretpostavku nazivam aksiom referiranja". O n se moe
formulisati na sledei nain:
N e moe se referirati na o n o to ne postoji.
M a d a Seri nije teoretiar neposredne referencije, njegova
verzija ovog principa je skoro identina njihovoj. O n pie u
Speech
Acts:
Sve o n o na ta je referirano m o r a da postiji.
(1969:77)

Ovaj aksiom ima vie varijanti. Strosnova verzija glasi:

N e bi bilo uopte uzev ispravno rei da je iskaz bio o g.
X - u , ili o tome-i-tome, osim ukoliko nema takve osobe ili
stvari.
(1960:35)

Razliitu, radikalniju, formulaciju nalazimo u knjizi

rida and Wittgenstein

Der-

Njutona Garvera [Newton Garver] i Se-

ung-Cong Lija [Seung-Chong Lee]. Oni kau:

U filozofiji, nije dobro govoriti o neemu ega nema.
(1994:115)

'

Ovaj princip se moe pratiti sve do presokratovaca, ali se

njegov locus

classicus

u filozofiji moe nai kod Fregea. N a

jednom uvenom mestu, on tvrdi:

N e k o ko ne prihvata nominatum ne m o e mu pripisati ili
odrei neki predikat.
(1949:90)

Ovaj princip, i njegove varijacije, nazivam a k s i o m o m "

zato to u stvari nikada nije bio podran argumentima, razlo
zima ili evidencijom. Prosto je pretpostavljeno da je istinit. Po
tom se uvodi u teorije referencije i u njima igra kljunu ulogu.
Pa ipak, mada praktino svi filozofi jezika pretpostavljaju da

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 295

je princip istinit, on je oevidno laan. Ironija ove situacije ni

je samo to to je ovaj princip laan ve to je oigledno laan.
Jer nesumnjiva je injenica da mi koristimo jezik da bismo re
ferirali na nepostojee (ukljuujui i fiktivne) objekte imenom
i da bismo iznosili istinita (ili ponekad lana) tvrenja o ta
kvim objektima. Nesumnjivo je istina rei da je Odisej bio oe
njen Penelopom a da Hamlet nije bio oenjen Ofelijom i lano
je rei drugaije. Knjievni kritiari, a doista i obini itaoci,
esto raspravljaju o karakteru fiktivnih likova, na primer,
Eme iz istoimenog r o m a n a Dejn Ostin [Jane Austen]. Kad to
ine, oni koriste sva sredstva svakodnevnog govora k o j a bi
koristili i da govore o stvarnim o s o b a m a , pominju mesta na
kojima ti likovi ive, identifikuju ta mesta i m e n o m , istorijskim poreklom i tome slino. O v a imena iz fikcija se kauzal
nim lancem prenose s pokolenja na pokolenje upravo na isti
nain na koji se prenose i imena stvarnih istorijskih linosti.
U ovakvim kontekstima ne govorimo o fiktivnim objek
tima ni u k o m sekundarnom smislu rei , , o " , ako ga uopte i
ima, ve u istom o n o m smislu rei , , o " u k o j e m sam u ovoj
knjizi govorio o Solu Kripkeu i Rut M a r k u s . Istina je, narav
no, k a o to mi je to pokazala Markusova u linoj prepisci, da
postoji radikalna razlika izmeu fiktivnih i realnih stvari u po
gledu verifikacije iskaza. Kod prvih se proces verifikacije zavr
ava sa ovekovim (veinom knjievnim) konstrukcijama, kod
drugih s injenicama. Holms je ono to K o n a n D o j i za njega
kae da jeste, ali Doji jeste ono to on jeste. Ali je isto tako isti
na i da su mogui protivinjeniki iskazi o fiktivnim likovima.
Dokazivalo se, na primer, da je doktor Votson ena, mada se u
tekstovima Konana Dojla ne javlja ovakvo tvrenje. Optije,
istina je da svi jeziki izrazi koji se koriste o stvarnim osoba
ma, stvarima i dogaajima mogu da se koriste, a zaista se i k o
riste, u fikciji. T a k o je jezik znaenja i referencije iri od svoje
primene na postojei svet. U tom smislu sve to se moe rei o
neaktivnim objektima moe se rei i o fiktivnim, i sve to se
moe rei u naem svakodnevnom govoru van fikcije moe se

296

EJVRUM

STROL

rei i u fikciji ili o n j o j . O v a k a v govor obuhvata svaku mogu

nu upotrebu obinog diskursa: ale, lai, istinita i lana tvre
nja, neposrednu i posrednu referenciju, aluzije i primenu ime
na na linosti, mesta i stvari.

Reenje
Kakav je znaaj ovih primedbi po teorije neposredne referenci
je? Mislim da treba da odbacimo aksiom referiranja u svim
njegovim vidovima zato to je oigledno laan. To bi raistilo
put za bolju teoriju o imenima, ukljuujui i ono to tradicija
naziva vlastitim i m e n i m a " , kao i o donoenju tvrenja. Ume
sto teorija neposredne referencije predlaem jedno alternativ
no objanjenje koje ima viestruke prednosti u odnosu na te te
orije a nijedan od njihovih nedostataka. To e biti moje reenje
gore opisane dileme.
Prvo, objanjenje e specifikovati da imena koja se kori
ste da bi se referiralo na fiktivne entitete, k a o to su erlok
Holms i Odisej, jesu stvarna imena i da ih ne treba razdvajati
od imena nefiktivnih entiteta, kao to su R u t M a r k u s i Sol
Kripke. T a k o bismo imali jednoobraznu a ne podeljenu teori
ju imena.
D r u g o , objanjenje bi za sobom povlailo i odbacivanje
ideje da su vlastita imena etikete. J a sam se sloio da, ako je
etiketa nalepnica koju lepimo na o b j e k a t , ne moemo etiketira
ti stvari koje ne postoje ili su puke posibilije, kao to Markusova
ispravno tvrdi. Tako odbacujui ideju da su vlastita imena etikete
(premisa 1. dileme), moemo potom da koristimo imena za re
feriranje na fiktivne entitete upravo na o n a j nain na koji to
obini govornici ine. Tako nam nee biti potrebna nikakva
posebna teorija o upotrebi takozvanih vlastitih imena u fikciji.
Tree, o n o bi specifikovalo da takozvana vlastita ime
na u fikcijskim kontekstima ne m o r a m o da shvatamo kao

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

297

skraene deskripcije. J o bolje, ono bi za sobom povlailo da

takva imena nisu skraenice deskripcija, bilo da se upotrebe u
fikcijskim ili nefikcijskim kontekstima. M a kakav bio kon
tekst, radi se o imenima u o b i n o m smislu tog termina. T a k o
e izline biti i raselovske i opcije neposredne referencije.
etvrto, ono bi povlailo za sobom da izmeu imena i
deskripcija nema nikakve razlike u referencijalnoj moi. Ideja
da takozvana vlastita imena referiraju neposredno a da de
skripcije to ne ine jeste lana. D o pogrene identifikacije mo
e doi i kod upotrebe imena i na druge naine. M o g u da sa
istom neposrednou" referiram na svog suseda i izrazom
mladi koji ivi odmah pored m e n e " i izrazom Donald Vils o n " . ta od ovog dvoga inim zavisie od raznih kontekstual
nih faktora, kao to je to da li znam ime osobe koja ivi od
mah pored mene. Ali imenovanje nema nikakvu posebnu referencijalnu sakrosanktnost u ovom sluaju. Zavisno od okolno
sti, oba izraza mogu podjednako dobro da obave posao.
Peto, objanjenje bi povlailo za s o b o m veu senzitivnost
za prelive znaenja svakodnevnog govora. Jedan ozbiljan ne
dostatak uenja o neposrednoj referenciji jeste to to ono po
kuava da pronae jedan i samo jedan odnos - etiketiranje da bi objasnilo nain na koji imena referiraju. M o j e gledite
kae da je referencija putem imena raznolika, da ima razliite
oblike. Posebno, trebalo bi da razlikujemo pojmove kao to su
pominjanje X - a i referiranje na X , k a o i da razlikujemo oba
ova pojma od pojmova k a o to su izdvajanje X - a i identifikovanje X - a , koje opet treba razlikovati jedan od drugog. Sve
ovo su razliite aktivnosti. M o g u da izdvojim o s o b e , recimo,
mukarce od ena u nekoj grupi, a da ne budem u stanju da
identifikujem bilo koju pojedinu individuu, a svaka od ove dve
aktivnosti razlikuje se od pominjanja nekoga ili neega ili refe
riranja na nekoga ili neto. M o g u da izvedem obe ove poslednje aktivnosti a da ne izdvojim nita niti da identifikujem bilo
koga ili bilo ta. M o g u po imenu da pomenem, recimo, da je
Dek Trbosek bio serijski ubica koji je ubio X-a, a da ne bu-

298

EJVRUM

STROL

dem u stanju da identifikujem Deka Trboseka niti, sasvim izvesno, da budem u stanju da ga izdvojim iz grupe osumnjie
nih u policijskoj stanici. Izdvajanje, pominjanje, govorenje o,
referiranje na, identifikovanje, sve su to naini na koji imena
funkcioniu u svakodnevnom govoru. Stoga nema jednog jedi
nog oblika specifikovanja, k a o to je etiketiranje, koji bi bio
klju za razumevanje toga k a k o se imena upotrebljavaju u k o
munikaciji.
esto, moemo da odbacimo majnongovsku izmiljotinu
da fiktivni objekti moraju da u nekom smislu postoje ili ih ne
bismo mogli imenovati, referirati na njih, ni donositi istinita
tvrenja o njima. M o j e gledite ima tu prednost to priznaje,
bez ograda, da fiktivni objekti ne postoje. N a j z a d , nije nam
potreban nikakav vetaki nain kategorizacije jezika kao to
bi bilo navodno postojanje operatora egzistencije" za fikciju,
mitologiju ili heraldiku. Pristalice ovog programa bi od nas
traile da kaemo stvari poput 'Odisej' je vlastito ime u fikci
j i " ili da iskaz To da je Odisej bio oenjen Penelopom je isti
n a " znai da je ovaj iskaz istinit u fikciji. M o j e objanjenje ne
deli jezik u ovako zamrene i vetake odeljke. Obian jezik je
jedan celoviti diskurs koji koristimo da bismo govorili o mno
gim razliitim vrstama stvari, ukljuujui tu i mitoloke, herajdike i fiktivne entitete. Kad ga koristimo u ove svrhe nisu nam
potrebni nikakvi operatori egzistencije" da bismo oznaavali
lane granice.
Verujem da je aksiom referiranja izvor velikog dela filo
zofskih bolesti. Zanimljivo je spekulirati o tome zato su ga fi
lozofi skoro univerzalno i nekritiki prihvatili. N e m a sumnje,
potpuno objanjenje bi zahtevalo jo jednu monografiju. Ali
oigledno je da su filozofe njihova ontoloka i metafizika na
stojanja vodila do pogrenih ideja da su vlastita imena etikete
i da samo postojei entiteti mogu da imaju vlastita imena. Nji
hova filozofija jezika bila je dakle voena ontolokim razma
tranjima. A k o , umesto toga, poemo od perspektive samog je
zika - pitajui ta se u svakodnevnom govoru rauna u vlasti-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 299

to ime i k a k o se takva imena upotrebljavaju - nestae razne vr

ste filozofskih zabluda. U takve spadaju i zamisao da su vlasti
ta imena etikete k a o i zamisao da se moe referirati samo na
ono to postoji.

Termini za p r i r o d n e vrste
Sada u ispitati proirenje teorije neposredne referencije na ta
kozvane termine za prirodne vrste, to jest, na zajednike ime
nice koje referiraju na vrste ili supstance koje se nalaze u pri
rodi, nasuprot rukotvorinama k a o to su stolovi i stolice. Dva
glavna zastupnika ove verzije teorije su Hilari Patnam i Krip
ke. U lanku Identity and Necessity", prvi put objavljenom
1 9 7 1 . i u svojoj uticajnoj knjizi Naming

and Necessity

(1980),

Kripke je razvio jedan niz argumenata da bi pokazao k a k o su

termini za prirodne vrste rigidni dezignatori. Otprilike u isto
vreme, u lancima Is Semantics Possible?" i Meaning and
R e f e r e n c e " , prvi put objavljenim 1 9 7 1 . i 1 9 7 3 . godine, Pat
nam je zastupao istu tezu. Obe teorije su usmerene protiv fregeovskog gledita da svaka zajednika imenica ima smisao
(Sinn) a takode u veini sluajeva i ono na ta referira ili nominatum

(Bedeutung).

Z a Fregea je Sinn kojim imenica izraava p o j a m , i preko

tog pojma moemo da identifikujemo ili izdvojimo o n o na ta
ona referira. Fregeov nain da opie odnos izmeu znaenja jezikog izraza i onoga na ta on referira jeste da kae da znae
nje odreuje referenciju. I Kripke i Patnam odbacuju ovo gle
dite. K a o to je to Patnam duhovito rekao, Isecite kola ka
ko vam drago, 'znaenja' nisu u glavi" ( 1 9 7 7 : 1 2 4 ) . Kad bismo
koristili Fregeov argon da bi opisali njihova gledita, Patnam
i Kripke bi insistirali nasuprot Fregeu da je znaenje nekog ter
mina za prirodne vrste njegov Bedeutung

a ne njegov

Sinn.

Prema Patnam-Kripkeovom gleditu, odnos izmeu jezika i

300

EJVRUM

STROL

sveta jeste isti bilo da govorimo o vlastitim imenicama bilo o

zajednikim imenicama, u o b a sluaja te rei neposredno iz
dvajaju o n o na ta referiraju. Sigurno, moemo da povuemo
distinkciju izmeu vlastitih i zajednikih imenica: Prve su eti
kete i stoga nemaju znaenje, druge imaju znaenje - one zna
e supstance ili vrste na koje referiraju. T a k o znaenje rei vo
d a " jeste supstanca voda.

A r g u m e n t Zemlje Bliznakinje
U Meaning and R e f e r e n c e " Patnam iznosi o n o to je postalo
najuveniji argument - takozvani scenario Zemlje Bliznakinje
- u prilog neposredno referencijalnog shvatanja termina za pri
rodne vrste.
Patnam nas poziva da zamislimo bliznakinju Zemlje, pla
netu potpuno slinu naoj, osim u jednom pogledu koji u ubr
zo pomenuti. O n a e imati istu veliinu, isti izgled, na njoj e
biti dvojnik svake osobe koja danas postoji na Zemlji. T a k o e
postojati zemljoblizanaki Hilari Patnam i zemljoblizanaki E j
vrum Strol i tako dalje. Zapravo, bilo koji posmatra, pa ak i
bog, koji dve planete posmatra s neke spoljanje take gledita
naao bi da su one nerazluive. T a k o bi u ranijim periodima
istorije Zemlje Bliznakinje postojali zemljoblizanaki Tales i ze
mljoblizanaki Vergilije, i jedan od njih bi tvrdio da je sve vo
da, dok bi drugi napisao spev po naslovu i sadraju identian
Eneidi.

N a Zemlji Bliznakinji bi postojala i supstanca koju Z e -

mljoblizanani nazivaju v o d o m " . Po svojim opaajnim svoj

stvima i upotrebi ona se ne bi mogla razlikovati od vode. Bila
bi to providna tenost, niske viskoznosti i veoma tena. Ali iz
meu ova dva sveta postojala bi i jedna razlika. K a d se ova sup
stanca na Zemlji Bliznakinji podvrgne hemijskoj analizi nee se
nai da se sastoji od vodonika i kiseonika ve od drugih hemikalija, koje emo nazvati X Y Z a koje nisu identine sa H 0 .
2

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 301 |

Prema Patnamu, ovo je moguan scenario i lako nam je

da zamislimo ovakav blizanaki svet. Ali ako je ovo moguan
scenario, tada iz njega slede izvesni zakljuci u pogledu teorije
referencije: (1) da Zemljanin i Zemljoblizananin mogu da na
umu imaju isti p o j a m vode, naime, da je voda supstanca koja
ima takva i takva opaziva svojstva, kao to su tenost, provid
nost, fluidnost i viskoznost; i (2) da je referencija (ekstenzija)
tog pojma tenost koja je H 0 na Zemlji a X Y Z na Zemlji Bli
znakinji (gde je X Y Z razliito od H 0 ) ; (3) da su tenosti na
koje se referira istim terminom v o d a " prema tome razliite
supstance; (4) da je Fregeovo gledite stoga pogreno; (5) da iz
toga to Zemljani i Zemljoblizanani shvataju isti pojam (tj.
imaju na umu isto znaenje) i to taj p o j a m izdvaja dve razli
ite referencije, H 0 i X Y Z , sledi da znaenje ne odreuje referenciju, kao to je to Frege tvrdio.
2

Sedmo, i u jo dubljem smislu, Fregeovo gledite je bilo

pogreno zato to je uzimalo da v o d a " znai tenost koja
ima izvesna opaziva svojstva". O n o to je v o d a " znaila nije
imalo nikakve veze s bilo kakvim fregeovskim smislom ili zna
enjem ve je bilo u potpunosti odreeno time ta voda jeste,
to je sa svoje strane bilo odreeno hemijskim sastavom vode.
O s m o , devetnaestovekovno nauno otkrie da je hemijski
sastav vode H 0 resilo je pitanje ta je voda. Govornici engle
skog koji su iveli pre devetnaestog veka i hemijskog otkria da
je voda H 0 greili su kad su mislili da je voda ba ona tenost
definisana odreenim opazivim svojstvima, jer pria o Zemlji
Bliznakinji pokazuje da dve razliite tene supstance imaju
upravo ta ista svojstva.
2

Patnam izvodi zakljuak da opaziva svojstva bilo koje

prirodne vrste ne odreuju njenu stvarnu prirodu. Pod pri
rodnom v r s t o m " on podrazumeva o n o to se nalazi u prirodi
za razliku od onoga to su stvorili ljudi. Stolice nisu prirodna
vrsta, ali zlato, tigrovi i voda jesu. Stoga je mogue zamisliti al
bino tigra koji nema pruge i nije ute boje, ali koga ipak genet
ski sastav, a ne opaziva svojstva, odreuju kao tigra. Neke sup-

302

EJVRUM

STROL

stance, kao to je pirit gvoa, izgledaju sasvim isto k a o zlato,

a ipak imaju razliiti hemijski sastav, tako da nisu zlato. Ima
nekih minerala, kao to je hrizopras, koji se golim o k o m ne
mogu razlikovati od zada ali nisu ad. Opet fenomenoloke
karakteristike ovih prirodnih vrsta ne odreuju njihovu istin
sku prirodu. To vai za svaku prirodnu vrstu: za tigrove, brest,
zlato i tako dalje. U sluaju vode, njena priroda je odreena
hemijskom analizom, k o j o m je naeno da je sastav vode H 0 .
2

Z a t o to to nije i sastav tenosti na Zemlji Bliznakinji, sledi da,

uprkos njenom izgledu, ova tenost nije voda. Isto tako sledi i
da re v o d a " onako k a k o se upotrebljava na Zemlji Bliznaki
nji ne znai ono to re v o d a " znai na Zemlji.
T a k o , zapravo, scenario pokazuje da je v o d a " homonim
- re s istim zvukom ali razliitim znaenjima. Engleska re
b a n k " je h o m o n i m , zato to moe da referira na obale reke ili
na finansijsku ustanovu u kojoj se dri novac. D a re ima isti
zvuk ne povlai za sobom da ima isto znaenje. T a k o v o d a "
znai X Y Z na Zemlji Bliznakinji a H 0 na Zemlji te je prema
2

tome h o m o n i m . O v o je uverljiva analiza, skoro opte prihva

ena meu filozofima jezika i filozofima nauke. Ali po m o m
miljenju ona je pogrena, i sada u pokuati da pokaem za
to. Usredsredimo se posebno na Patnamovu i Kripkeovu ana
lizu rei v o d a " .

P r v a kritika gledita neposredne referencije

K a o to pokazuje scenario Zemlje Bliznakinje, Patnam se bavi
dvama razliitim pitanjima: ta re v o d a " znai i ta voda je
ste. I on i Kripke esto su skloni da poistovete ova dva pitanja,
zato to pretpostavljaju da e se rasprava o k o toga ta re vo
d a " znai resiti kad se jednom odredi ta voda jeste.
ta je za njih voda? Kripke odgovara na sledei nain:

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

303

elim da predem na optiji sluaj, koji sam p o m e n u o

prolog predavanja, sluaj identiteta izmeu termina za
supstance, a t a k o e i za svojstva supstanci i prirodnih vr
sta. Filozofi su, k a o to s m o rekli, bili veoma zainteresovani za iskaze k o j i izraavaju teorijske identifikacije, iz
meu ostalih, da je svetlost struja f o t o n a , da je voda
H 0 , da je munja elektrino pranjenje, da je zlato ele
ment s a t o m s k i m b r o j e m 7 9 .
2

(1980:116)

Patnamovo gledite se ne razlikuje od Kripkeovog. K a o

to Patnam kae: Kad smo jednom otkrili da je voda (u aktu
alnom svetu) H 0 , nita se ne rauna
2

jem voda

kao

mogui

svet u

ko

nije H 0 " ( 1 9 7 7 : 1 3 0 ) .
2

Mislim da bi se i Kripke i Patnam sloili da izraz voda

je H 0 " izraava tano ono to imaju na umu. Stavie, oboji
2

ca dre da je ovaj izraz reenica identiteta, tako da re j e "

znai je identino s a " . Uprostimo o n o to imaju na umu k o
ristei formulu: Voda = H 0 " . N e mislim da ovo notaciono
2

uproavanje utie na ita to je u ovoj teoriji od znaaja.

Kripke kae da on govori o identitetima" izmeu termi
na za supstance i dodaje da su filozofi bili veoma zainteresovani za iskaze koji izraavaju teorijske identifikacije". J a s n o je
da oba pisca misle da je voda identina sa H 0 .
2

Ali ako je to t a k o , ova teorija je neprihvatljiva, kao to

pokazuje sledei protivprimer:
1. Voda = H 0
2

2 . Led = H 0
2

3 . Prema tome, voda = led

Ovaj zakljuak sledi kao instanca validne formule da ako
A = B i B = C, onda A = C. Ali zato to je zakljuak ovog ar
gumenta laan, bar jedna od njegovih premisa mora da bude
lana (zapravo su to obe). Oigledno je da je zakljuak laan.
J a s n o je da voda nije identina sa ledom. A k o vas zamolim da

304

EJVRUM

STROL

mi u au stavite malo leda, ne traim od vas da mi u au si

pate vode. Voda je tenost, a led nije; voda je providna, a led
nije. Zapravo, voda i led stoje u praktino jedinstvenom meu
sobnom odnosu. Skoro sve druge tene supstance imaju vrsta
stanja koja imaju veu gustinu od njih. Ali voda je gua od le
da tako da e led uvek plivati po vodi. Z a led se ne bi moglo
istinito rei, a ak se moda ne bi moglo ni smisleno rei, da pli
va po vodi kad bi voda i led bili identini. Niti led i para mogu
biti faze vode, to jest podskupovi vode, zato to neto ne moe
biti led (hladno vrsto telo) i toplo (tenost) u isto vreme.
Treba primetiti da se argument moe proiriti dodava
njem premise:
Para = H 0
2

Ako dodamo ovu premisu i validno zakljuujemo, moe

m o izvesti zakljuak da je led = para, to je oigledno pogre
no. Sledi i to da je lano da je para identina sa vodom, ma
da je hemijski sastav pare H 0 . A k o Patnam veruje da je vo
2

da identina sa H 0 i da je para identina sa H 0 , m o r a o bi

2

da prihvati i verovanje da je led identian sa parom poto o b o

je imaju isti hemijski sastav.
Kakav je znaaj ovih protivprimera za Patnam-Kripkeovu
teoriju? Z a t o to je jasno da voda nije identina sa ledom, niti
led sa p a r o m , i zato to voda i led, k a o i led i para, imaju isti
hemijski sastav, sledi da se razlika izmeu njih ne moe o b j a
sniti njihovim hemijskim sastavom. Razlika e morati da bude
objanjena neim drugim a ne njihovim mikrosastavom - za
pravo, k a o to sam pokazao, razlika e morati da se objasni
njihovim opazivim fizikim razlikama. A da bismo to uinili
m o r a e m o da koristimo izraze koje su u tu svrhu jo od nezampaenih vremena koristili obini ljudi koji nisu naunici.
Fenomenoloka svojstva koja oznaavaju ovi izrazi jesu o n o
to nam omoguava da povuemo distinkciju: ona nam kazu
ju da, kad se voda smrzne, ona postaje led, da je led bez razli-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

305

ke hladan dok voda to nije i da je voda providna dok led nije.

Nijedna od ovih odlika nije dubinska hemijska osobina vode
na onaj nain na koji H 0 to jeste. Ipak one slue da nam
omogue da razlikujemo vodu od leda i paru od leda. Svaka
podrobnija nauna analiza pomou kristalnosti, recimo, morae da prizna i potvrdi ove makroskopske odlike. Sledi da voda
nije identina sa H 0 kao i da voda nije identina sa ledom ni
led sa parom. Sve ovo je konzistentno sa tvrenjem onog to je
istinito, naime, da je hemijski sastav vode H 0 , jer taj iskaz
koji govori o sastavu vode nije reenica o identitetu.
2

Osnovna greka Patnama i Kripkea jeste to to misle da ova

reenica govori o identitetu: moemo da kaemo da se njihova
greka sastoji u tome to su iz hemijskog sastava vode - dva dela vodonika i jedan deo kiseonika - izveli zakljuak da je voda
identina jedinstvu tih sastavnih delova. Ali kao to moj protivprimer pokazuje, to je obina greka, koja za posledice ima
paradokse da su para i led, kao i voda i led, identini.
Njihova ideja, da nekom jednostavnom reenicom o
identitetu moemo da kaemo ta neka prirodna vrsta jeste,
uopte nije neuobiajena greka; zapravo, ona je sveprisutna u
literaturi o neposrednoj referenciji i moemo je nai i kod dru
gih autora. Evo, na primer, ta kae D. D. Smart { ] . J .
Smart]:
U z m i m o , na primer, munju. Savremena fizika n a m kae
da je munja izvesna vrsta elektrinog pranjenja k o j e na
staje zahvaljujui jonizaciji o b l a k a vodene pare u atmos
feri. To je o n o za ta se danas veruje da je istinska priro
da munje. Treba zapaziti da ovde n e m a m o dve stvari: sevanje munje i elektrino pranjenje. Postoji s a m o jedna
stvar, sevanje munje, k o j e se n a u n o moe opisati k a o
elektrino pranjenje od o b l a k a jonizovanih molekula
vode ka zemlji.
(1962:163-65)

O v a greka nastaje, bar delom, iz neuspeha da se povu

ku izvesne distinkcije k o j e su kljune po razumevanje nauke

306

EJVRUM

STROL

0 kojoj je re. Govorei s take gledita filozofa n a u k e , Pat

nam kae:
Pretpostavimo, sada, da jo nisam otkrio koja su z n a a j
na fizika svojstva vode (u stvarnom svetu) - t j . jo uvek
ne znam da je voda H 2 O . M o d a imam uspenih naina
da prepoznam

vodu ( n a r a v n o , u n e k o m m a l o m b r o j u

sluajeva mogu da greim i da ne budem u stanju da o t

krijem svoju greku sve do nekog kasnijeg stupnja u raz
voju nauke), ali ne poznajem mikrostrukturu vode. A k o
se slaem s tim da neka tenost sa spoljnim svojstvima
vode ali s razliitom mikrostrukturom nije stvarno

voda,

tada se moji naini za prepoznavanje vode ne m o g u sma

trati analitikim odreenjem toga ta znai

biti

voda.

(1977:129)
O v o to nam Patnam kae m o e m o da uporedimo s
onim to n a m o vodi govore hemiari. Ali prvo treba zapazi
ti da u navedenom odlomku P a t n a m tvrdi da voda jeste H 0
2

1 da treba da bude poistoveena sa svojom mikrostruktu

r o m " , implicirajui ovom poslednjom primedbom da H 0 je
2

ste mikrostruktura vode. Dalje, o n o to smo zvali fenomenolokim"

ili

opazivim"

svojstvima

vode

Patnam

naziva

spoljnim svojstvima" vode. Ali naunici bi porekli da je mi

krostruktura vode H 0 kao i da su opaziva svojstva, koja oni
2

nazivaju i g r u b i m " ili telesnim" svojstvima vode, spoljna.

K a d bi ona bila spoljna u P a t n a m o v o m smislu, svaki hemiar
bi vam r e k a o da paru ne moete da razlikujete od leda.
Nasuprot Patnamu naunici razlikuju gruba ili fizika
svojstva neke supstance, kao to su vrstina gvozda, od njenih
hemijskih svojstava, kao to je dispozicija da ra kad, u prisu
stvu vazduha, doe u dodir s vodom. N j e n a svojstva, bilo gru
ba bilo hemijska, treba razlikovati od njene hemijske struktu
re. Termin struktura" se koristi i kad se govori o unutarnjem
prostornom rasporedu atoma u molekulu i o unutarnjem pro
stornom rasporedu molekula u supstanci. A k o se govori o m o
lekulu vode, tada bi mikrostruktura tog molekula bila odrede-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 307 |

ni (osobeni) raspored atoma vodonika i kiseonika u njemu.

Ako se govori o prirodnoj vrsti k a o to je ista voda, mikro
struktura te supstance bila bi izvestan karakteristian prostor
ni odnos izmeu njenih molekula. U sluaju pare to je prakti
no skup sluajnih odnosa - molekuli su razdvojeni i kreu se
skoro nezavisno jedan od drugoga. U sluaju vode molekuli su
okupljeni u neureen i sloen sistem karakterisan brojnim kre
tanjima i preturanjima molekula; u sluaju leda molekularni
raspored je pravilan i kristalast.
Patnamov termin mikrostruktura" potire ove distinkci
je i vodi ozbiljnim konfuzijama. Osnovno je to to ne postoji
jedan-prema-jedan korespondencija izmeu fizikih, hemijskih
ili grubih svojstava vode i njenih hemijskih komponenti. T a k o
voda, led i para svi imaju iste hemijske komponente. Svi su sa
stavljeni od molekula koji sadre dva atoma vodonika i jedan
atom kiseonika. Pa ipak su njihova gruba svojstva razliita, led
je vrst a voda nije. Ovaj primer je neposredno relevantan za
tezu koju istiemo. Led, voda i para su identini po hemijskom
sastavu, ali se njihova fizika svojstva razlikuju. K a d bi svako
od njih bilo identino sa svojim hemijskim sastavom, svako bi
bilo identino s onim drugim, a tada bi po Lajbnicovom zako
nu svi imali identina gruba svojstva. Poto to oigledno nije
sluaj, sledi da nijedno nije identino sa svojim hemijskim sa
stavnim delovima (ili sa m i k r o s t r u k t u r o m " , u smislu u kojem
Patnam koristi ovaj termin). Stoga ih jedne od drugih ne mo
emo razlikovati pomou njihovog hemijskog sastava. Sledi da
Patnam grei kad smatra da je voda identina sa H 0 i da pri
rodne vrste uopte treba da budu poistoveene sa svojim he
mijskim sastavom. Patnamova greka proistie, kao to sam po
kazao, iz toga to ne razlikuje propozicije - voda je identina sa
H 0 i voda je sastavljena od H 0 - jedne od drugih. Jeste" u
voda je H 0 " nije jeste" identiteta ve jeste" sastava.
2

Ista teza se moe izneti i sluei se tehnikom koju je pro

slavio Kripke. Kripke bi zapitao: Moete li da zamislite situa
ciju u kojoj neka tenost ima sva svojstva koja se obino pove-

308

EJVRUM

STROL

zuju s vodom, kao to su biti providan, neviskozan i slino, a

da ipak ne bude sainjena od H 0 ? Z a t o to pria o Zemlji
2

Bliznakinji daje dobre razloge da se na ovo pitanje odgovori

potvrdno, i Patnam i Kripke bi dokazivali da se voda ne moe
poistovetiti sa tenou koja ima pomenuta fenomenoloka
svojstva. Obojica stoga izvode zakljuak da voda mora da bu
de jedna jedina tenost sastavljena od H 0 . Ali ovo je
2

sequitur,

non

kao to pokazuje moj protivprimer. M o e m o li, pi

tam, zamisliti da je neto to nije voda sainjeno od H 0 ? N a

2

ravno, odgovaram: led i para. To nam pokazuje, argumentom

paralelnim argumentu Kripkea i Patnama, da se voda ne moe
poistovetiti sa sastavnim delovima od kojih je sainjena.

Kripkeov i P a t n a m o v o d g o v o r
K a k o bi Kripke i Patnam mogli da odgovore na ove kritike?
M o g u da zamislim dva argumenta koja bi mogli da ponude.
Prvi u nazvati argumentom t o p l j e n j a " . Uzmimo kockicu le
da, mogli bi da kau, i prosto je ostavimo na stolu. Kroz neko
liko minuta e poeti da se topi i rezultat e biti voda. Nita se
u kockici leda nije promenilo. O n a je od samog poetka bila
voda i jo uvek je voda kad se istopi. K a d kau da je H 0 su
2

tina" vode, oni imaju na umu ono to svi vidovi vode imaju
zajedniko. Zakljuak koji treba izvesti jeste da svi vidovi vo
de, k a o to su para i led, predstavljaju kombinaciju vodonika
i kiseonika. T o je poenta teze o identitetu, i nju podrava o n o
to je nauka otkrila o H 0 .
2

Ovaj argument ima veliku poetnu prihvatljivost, ali nije

zdrav iz nekoliko razloga. Kao najvanije, on sadri lanu pre
misu da se nita u kockici leda nije promenilo. U stvari, isti
na je upravo suprotno. Led je vrst, prema tome kockica koja
je na poetku imala kristalnu strukturu promenila je svoju
unutranju strukturu postajui tenost. Govorei o fenomeno-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

309

lokim svojstvima, objekat koji je inertan, tvrd, neprovidan i

hladan na dodir promenio se u tenost koja je providna, mla
ka i tee. Istina je, k a o to sam istakao, da su i led i voda sa
stavljeni od H 2 O . Ali ova istina ne povlai za s o b o m to da su
oni stoga u unutarnjem (ili spoljanjem) smislu isto.
Drugi argument u nazvati lingvistikim a r g u m e n t o m " .
Prema njemu, postoje dve upotrebe rei v o d a " . U prvoj upo
trebi ona oznaava tenost koja je providna, bez ukusa i miri
sa. Ali druga upotreba je generika: moemo da govorimo o
zamrznutoj vodi, vodenoj pari i vodi k a o tenosti. U ovoj upo
trebi, led je zamrznuta voda, para je voda u gasovitom stanju,
a dobro poznata tenost je voda u tenom stanju. Sve je to da
kle voda ali u razliitim stanjima. Astronomi mogu opisati
M a r s , na primer, i rei da se na jednom od njegovih polova na
lazi voda u zamrznutom stanju. Iz ovog argumenta se izvodi
zakljuak da je zajedniki elemenat jednog gasa, jedne tenosti
i jednog vrstog tela voda u ovom generikom smislu.
M o e se rei neto u prilog ovom argumentu. Istina je da
ljudi ponekad led nazivaju zamrznutom vodom a paru vodom
u gasovitom stanju. Nikada nisam uo da se termin voda u
tenom s t a n j u " koristi u o b i n o m govoru, ali se moda upo
trebljava u naunim kontekstima. Prihvatam, stoga, da ima
ovakvih upotreba izraza zamrznuta v o d a " i vodena ispare
n j a " . Argument uverljivost delom stie i od ideje da je smrznu
ti Eskim Eskim i, pari passu, da je zamrznuta voda voda. Ali
moemo li rei da je vaporizovani Eskim jo uvek Eskim? Sum
njivo. Optije, moj prigovor je u tome da iz ovakvih upotreba
ne sledi da je led identian sa vodom ili da je para identina sa
vodom. Razlog lei u uvoenju tri nova sloena izraza. U sva
kom izrazu se javlja re v o d a " ali i jedan fenomenoloki ter
min, k a o to je zamrznut", kao drugi deo izraza. Stoga nema
mo jedan termin, kao to je v o d a " koji bi bio zajedniki opi
sima leda i pare ve tri razliita termina koji se ne mogu jed
nostavno svesti na v o d u " . Situacija je slina razlici izmeu
maslinovog ulja i mainskog ulja. O n o prvo je nainjeno od

310

EJVRUM

STROL

maslina, ali ovo drugo nije nainjeno od maina. Ovde se, u

stvari, deava to da je , , H 0 " zamenjeno v o d o m " . O n o to
2

zastupnici ovog stanovita zapravo misle to je da je led zamr

znuta H 0 i s tim se slaem. K a o to sam u elom ovom po
2

glavlju isticao, zajedniki konstituent vode, leda i pare je H 0 .

2

Ali njihov zajedniki konstituent nije voda

simpliciter.

Argumentu se moe uputiti jo jedna zamerka. Nazivaju

i led zamrznutom v o d o m " a paru vodenom p a r o m " pominjemo fenomenoloke osobine ovih stvari. Vie ne karakteriemo led i paru prosto k a o H 0 ve kao neto to ima takve i
2

takve opazive osobine. Postojanje ovih osobina odreeno je

razliitim stanjima sveta, time da li je temperatura ispod nula
stepeni Celzijusa i tome slino. Uvodei termine kao to su
zamrznuto" i t e n o " , Patnam-Kripkeov pristup predaje igru.
Oni se sada slau sa m n o m k a k o , da bismo razlikovali vodu od
leda, m o r a m o da se pozivamo na njihova fenomenoloka svoj
stva. Zakljuujem dakle da ni ovaj argument k a o ni prvi nema
nikakvu ubedljivost.

Tri dodatne kritike

U argumentu Zemlje Bliznakinje uzima se da je voda nuno
H 0 , i da, prema tome, nije mogue da v o d a " u jeziku kojim
2

se govori na Zemlji znai neto drugo do H 0 . Argument je

2

dakle modalni argument, u kojem se koriste termini poput

n u n o " i m o g u e " . Tako teoretiari neposredne referencije
ovde modalnu logiku koriste za lingvistike i ontoloke ciljeve,
ba k a o to su inili i kod vlastitih imena. Ali u ovom sluaju
argument nije validan. Premisa da je voda nuno H 0 jeste la
2

na, ali, ak i kad bi bila istinita, zakljuak koji se izvodi, da

v o d a " m o r a da znai H 0 , predstavlja non sequitur.
2

Sada u

pokazati zato je ova premisa lana i zato, ak i da je istinita,

zakljuak ne bi sledio. Ne verujem da teorija neposredne refe-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 311

rencije moe da izae na kraj s ovim zamerkama. To e biti no

vi argumenti. Z o v e m ih argumentom i z o t o p a " , funkcionalistikim argumentom" i argumentom na osnovu izomera". Poeu sa argumentom izotopa. Razmatrajui taj argument, mo
ramo imati na umu da, kad Kripke i Patnam tvrde da je voda
nuno identina sa H 0 , oni misle, kao to Patnam izriito tvr
di, da svaki molekul vode jeste H 0 . Oni smatraju da je ova te
za znaajna i da nije puka tautologija. O n a nije tautoloka u
tom smislu da, uprkos tome ta obini ljudi podrazumevaju
pod v o d o m " (tenost koja pada iz neba u vidu kie i skuplja
se u b a r k a m a itd.), hemijska teorija pokazuje da je voda (za
nemarujui neistoe) nuno H 0 . Argument izotopa koji sle
di pokazae da je ova tvrdnja lana.
2

Harold Urej [Harold Urey] je 1 9 3 1 . otkrio da se tenost

koju veina ljudi naziva v o d o m " ne sastoji samo od moleku
la H 0 ve i od molekula sastavljenih od deuterijuma i kiseo
nika. Z a ovo je otkrie Urej kasnije dobio Nobelovu nagradu.
Deuterijum je izotop vodonika ija je atomska teina dvostru
ko vea od teine normalnog vodonika. Sa kiseonikom on gra
di deuterijum-oksid, ili D 0 . Skup D 0 molekula naziva se
tekom v o d o m " , koja se vizuelno ne moe razlikovati od
obine vode. Deuterijum-oksid ima molekularnu teinu o k o 2 0
(dvostruku teinu normalnog vodonika, koja je 1 , i teinu koseonika, 1 6 ) , dok H 0 ima molekularnu teinu o k o 1 8 . Teka
voda je relativno retka, jer se u obinoj vodi nalazi samo jedan
a t o m deuterijuma na svakih 6 . 7 6 0 atoma vodonika.
2

Ernest Raterford [Ernest Rutherford], M . L. Olifant [ M .

L. Oliphant] i Pol Hartrek [Paul Hartreck] bombardovali su
deuterijum deuteronima (jezgrima atoma deuterijuma) visoke
energije i otkrili jo jedan izotop vodonika, koji su nazvali trit i j u m o m " . I on se vezuje s kiseonikom, gradei molekul T 0 ,
koji je tei od deuterijum-oksida i veoma redak u prirodi. D a
bi stvar bila jo sloenija, postoje i molekuli koji sadre kiseonik 1 7 i kiseonik 18 koji se vezuju s raznim izotopima vodoni
ka gradei molekule koji se razlikuju od gore opisanih.
2

312

EJVRUM

STROL

Kad bi se iz tenosti koja se nalazi u Tihom i Atlantskom

okeanu odstranili sav pesak, ulja, soli, metali i tome slino, do
bilo bi se ono to Kripke i Patnam nazivaju istom v o d o m " .
N j u oni definiu kao H 0 . Ali ista voda nije sastavljena samo
od H 0 . Kao to pomenuta istorija hernije pokazuje, voda je
meavina raznih vrsta molekula, kao to su H 0 , D 0 i T 0 ,
koji su veoma slini jedni drugima ali se ipak razlikuju. Ti ra
zni molekuli imaju razliita svojstva (npr. razliite take klju
anja, molekularne mase i tako dalje) te stoga nisu identini.
Iskaz da je ista voda H 0 nije ni nuna ni empirijska istina,
jer teka voda nije identina sa H 0 . Cista voda je dakle nalik
adu. O n o to se obino naziva a d o m " ine dve vrste mate
rijala s razliitim mikrostrukturama. Poput zada, i voda se ja
vlja u razliitim oblicima, koji nisu svi sastavljeni od molekula
H 0 . Kripke-Patnamova teza da voda = H 0 moe da bude
odbaena zato to se, kao i brojni drugi filozofski napici, za
sniva na isuvie ogranienom broju uzoraka. Stavie, poto i
sta voda nije identina sa celim skupom H 0 molekula, ne sle
di, ak ni prema njihovim vlastitim semantikim teorijama, da
v o d a " znai H 0 . Njihovo bi objanjenje, koje ja ne prihvatam, povlailo za sobom da v o d a " znai smeu H 0 , D 0 ,
T 0 i svih drugih kombinacija izotopa vodonika i kiseonika.
Ali nezavisno od teorije neposredne referencije nai emo i
druge razloge zato voda" ne znai H 0 .
2

Primer zada je zanimljiv i iz jednog drugog razloga. Uz i

njenicu da se o n o to zovemo a d o m " sastoji iz dva razliita
jedinjenja, ovaj primer nam daje dobre osnove za sugestiju da
su, uopte uzev, razmatranja spoljanjih svojstava, ukljuujui
i funkcije kojima izvesne prirodne vrste slue, presudna za to
da, pri odreivanju toga ta neka re znai, mikroosobine bu
du nadvladane. K a o to sam ranije r e k a o , primer zada e pru
iti dobre razloge za odbacivanje tvrdnje k a k o uvek - naglaa
vam ovo u v e k " - postoji neposredna veza izmeu onoga to
neka re znai i toga od ega je sastavljena imenovana supstanca. U argumentu koji sledi - mom t a k o z v a n o m funkcionalisti-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 313 |

kom argumentu - pokazaemo da znaenje neke rei ima ma

lo veze sa sastavom onoga to se njome oznaava ve da zavi
si od funkcije kojoj to slui.
Uzmimo kao primer zajedniku imenicu s t o " . T o , na
ravno, nije re za prirodnu vrstu, ali e poenta biti primenljiva
i na rei za prirodne vrste kao to su a d " i v o d a " . Termin
s t o " referira na objekte nainjene od stakla, elika, drveta,
plastike i drugih materijala. Mikrostrukture stolova variraju
ve prema materijalu od kojih su stolovi nainjeni. Pa ipak,
funkcija odreuje to da li emo objekte tako razliitih mi
krostruktura podvesti pod rubriku s t o l o v a " ili ne. ta se ra
una kao sto zavisi od funkcije kojoj taj entitet slui, a ne od
materijala od kojeg je nainjen. Znaenje rei s t o " odreeno
je dakle funkcijom ili upotrebom a ne materijalnim sastavom
ili mikrostrukturom. Isto vai i za a d " . O n o to prolazi kao
ad ima dva razliita mikrosastava. Ali poto je izgled ova dva
jedinjenja nerazluiv, oba se podjednako koriste u industriji
nakita. Stoga su njihova funkcija i izgled a ne njihova mi
krostruktura o n o to odreuje da li se nazivaju a d o m " . Ovu
je poentu lako protegnuti i na druge termine za prirodne vrste,
kao to je v o d a " . Razmotrimo kao ilustraciju sledeu izmenu
scenarija Zemlje Bliznakinje.
Pretpostavimo da su ve stoleima Zemlja i njena bliznakinja u razvijenim vezama. Ljudi ve stotinama godina lete s
jedne planete na drugu, i ve izvesno vreme letelice koje napu
taju Zemlju natovarene su onim to Zemljani zovu v o d o m "
i to koriste za pie, kuvanje, pranje i u druge svrhe. Letelice
koje se vraaju sa Zemlje Bliznakinje natovarene su onim to
Zemljoblizanani nazivaju v o d o m " i ta voda se na povrat
n o m letu koristi u iste svrhe. Ali pretpostavimo da pre 1 9 9 9 .
niko nije izvrio hemijsku analizu tenosti koje se na ove dve
planete nazivaju v o d o m " , ali da je to uinjeno te godine. Ta
da je ustanovljeno da je tenost sa Zemlje sainjena od H O a
tenost sa Zemlje Bliznakinje od X Y Z . D a li e osobe koje le
te s jedne planete na drugu prestati da jednu od tih tenosti na2

314

EJVRUM

STROL

zivaju v o d o m " ? Sumnjam. Mislim da bi oni rekli da je voda

sastavljena od razliitih materija, zavisno od toga gde se nala
zi, ili bi rekli da voda ima dva razliita oblika, poput zada. Ta
ko bi oni s reju v o d a " postupali o n a k o kako danas postupa
m o sa reju s t o " . U t a k v o m bi sluaju funkcija, i izgled, nad
vladali mikrosastav. Ovaj nam primer pokazuje da postoje pri
hvatljive alternative Kripkeovoj tvrdnji da je mikrosastav neke
supstance uvek odluujui za to k a k o tu supstancu zovemo.
T a k o nam ovaj protivprimer pokazuje da ne mora biti nuna
istina to da je voda identina sa H 2 O .
Sada moemo prei na argument na osnovu izomera. K a o
to sam tvrdio u ovom ogledu, i k a o to njihovi vlastiti iskazi
potvruju, Patnam i Kripke dokazuju da mikrosastav odreu
je prirodu bilo koje prirodne vrste, a isto tako i znaenje ter
mina koji oznaava tu vrstu. Ostavimo primer vode po strani
zato to on postavlja posebne probleme o odnosu izmeu H 2 O
i raznih vidova koje voda dobija pod razliitim uslovima tem
perature i pritiska. Ali izomeri obuhvataju razliiti skup odno
sa. Izomeri nisu faze ili stanja supstanci ve zasebne supstance.
Kao takvi oni pruaju odluujui protivprimer tezi da prirod
nu vrstu, ili bilo koju supstancu, moemo identifikovati sa nje
nim mikrosastavom.
Izomerizam je otkriven poetkom devetnaestog veka.
Vladajua hemijska teorija tog doba drala je da su sve razlike
u kvalitetima supstanci neposredan rezultat razlika u njihovim
hemijskim sastavima. Ali 1 8 2 4 - 1 8 2 5 . dva su hemiara (Justus
fon Libig [Justus von Liebig] i Fridrih Veler [Friedrich
Whler]), analizirajui dve razliite supstance (fulminsku kise
linu i cijanovu kiselinu), otkrili da je sastav oba jedinjenja ap
solutno isti. Ubrzo je Jens J a k o b Bercelius [Jons J a c o b Berzelius] ( 1 7 7 9 - 1 8 4 8 ) uveo termin izomerizam" (od grke rei k o
ja znai sastavljen
od istih delova) da bi oznaio postojanje
supstanci koje imaju razliite kvalitete, i hemijske i fizike, ali
su identine po svom hemijskom sastavu. Ove pojave su bile u
skladu sa a t o m s k o m teorijom materije, zato to dva jedinjenja

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

315

koja sadre isti broj atoma ugljenika, azota, kiseonika i vodo

nika mogu da se razlikuju po svojoj unutarnjoj strukturi usled
razliitog rasporeda tih atoma u molekulima koje grade.
Voda, led i p a r a , n a r a v n o , nisu izomeri, ali greka njiho
vog identifikovanja sa H 0 , a p o tranzitivnosti identiteta i
2

njihovog identifikovanja jednih s drugima, analogna je greci

k o j u bismo poinili kad bismo izomere identifikovali jedne s
drugima. Izomeri su supstance k o j e imaju potpuno iste hemijske sastavne delove, ali su ovi delovi potpuno drugaije
rasporeeni u molekulu. T a k o su etil a l k o h o l , ija je h e m i j ska formula C 2 H 5 O H , i dimetil etar, ija je hemijska f o r m u
la C H 3 O C H 3 , sastavljeni od po dva ugljenikova atoma, est
vodonikovih atoma i jednog atoma kiseonika. Ali se ovi atomi
na razliite naine vezuju jedni s drugima.
Supstance o kojima je re jesu iste supstance, to jest, ne
mogu se pretvarati jedne u druge i potpuno se razlikuju jedne
od drugih, jer imaju razliita fizika svojstva, k a o to su take
topljenja i kljuanja, mogunost da ih ljudi piju i tome slino.
N e m a nikakvog naina da se ove razlike predvide samo na
osnovu poznavanja hemijskog sastava ovih supstanci. Z a t o to
su to iste supstance, moemo upotrebiti Kripke-Patnamov
renik i nazvati ih prirodnim vrstama. Ovaj primer pokazuje
da Patnam i Kripke gree kad smatraju da su prirodne vrste
identine sa svojim hemijskim sastavnim delovima poto su ovi
kod izomera isti. N a to da je ovakva identifikacija pogrena
ukazali su jo pre dva stolea naunici koje sam pomenuo, i
danas je t o , naravno, prihvaeno nauno uenje.

Alternativno objanjenje
U ovom poglavlju smo videli da se svaki oblik teorije nepo
sredne referencije susree s ozbiljnim tekoama. D a li to zna
i da smo prinueni da se vratimo Fregeovim, Raselovim ili

316

EJVRUM

STROL

Kvajnovim pogledima o znaenju i referenciji? K a o to sam takoe pokazao, i ta shvatanja imaju svojih tekoa. U prvom
delu ovog poglavlja predloio sam objanjenje alternativno u
odnosu na ova gledita o vlastitim imenima. Sada u predloi
ti objanjenje o terminima za prirodne vrste koje se razlikuje
od Patnamovog i Kripkeovog. U njemu se mogu prepoznati
odjeci Vitgentajnovih gledita. Poto ono dolazi na kraju du
gakog poglavlja, silom prilika mora biti kratko, puka skica
takvog objanjenja.
Pretpostavimo da detetu elimo da objasnimo ta znai
re v o d a " . K a k o to zapravo inimo? M o e m o da iskljuimo
mitove o neposrednoj referenciji da to inimo tako to detetu
pokaemo au vode i kaemo O v o je v o d a " , ili tako to de
tetu kaemo da ono to danas nazivamo v o d o m " u dvadese
tom veku jeste H 0 . Pojmovi objanjenja, razumevanja i zna
enja su povezani elementi u jednom neprekidnom procesu
poduavanja koji treba da unapredi komunikaciju izmeu lju
di. U tom procesu znaenja igraju kljunu ulogu. O n a su kari
ke koje povezuju lanac komunikacije. Ali proces je sloen.
Uei dete njegovom maternjem jeziku, ukljuujui i ono ta
rei znae, ne poinjemo od definicija, ostenzivnih ili nekih
drugih. Decu obuavamo na nain na koji dresiramo ivotinje
- da se pokoravaju uputstvima i da ih slede. Dresuru ivotinja
ne poinjemo definicijama. Stavie, u poetku je obuka zami
ljena manje da objasni ta rei znae no da objasni ta stvari
jesu. U obuci dece naglasak je na poduavanju toga ta je vo
da a ne toga ta re voda" znai. K a e m o : N e m o j da prospe v o d u " , Donesi mi au v o d e " , Ima isuvie vode u ai,
odspi m a l o " i tome slino.
2

K a o to Vitgentajn pie, Deca ne ue da postoje knjige,

da postoje stolice itd. - ona ue da dohvate knjigu, da sede na
stolici i t d . " (1969:62).
Ove vrste obuavanja uvode dete u za
jednicu k o j u sjedinjavaju zajednike jezike prakse. Njihov
uinak je da prue naine objanjenja koji nisu potpuno eksplicitni ali k o j i , putem kumulativnog procesa razvoja, detetu pru-

TEORIJA

NEPOSREDNE

REFERENCIJE

| 317 |

aju razumevanje onoga ta rei znae i ta ljudi podrazumevaju pod recima koje koriste. Ovaj proces moe da uspe samo
ako mladi mogu da posmatraju stvari o kojima se govori i nji
hove osobine. U sluaju vode to znai posmatranje njenih opazivih svojstava: njene pitkosti, tenosti, providnosti (kad je u
malim koliinama) i tome slino.
Ishod ovog procesa je to da dete, u pokuaju da svoje mi
sli saopti drugima kao i da razume njihove misli, ui da upotre
bljava re v o d a " na nain koji je u skladu sa praksom zajedni
ce. Deca ue, to jest, da ovu re primenjuju na tenost koja ima
izvesna opaziva svojstva i, pored toga, da ovu re koriste i na ra
zne druge naine (na primer, u glagolu navodnjavati").
Ovaj proces uenja zahteva vreme. U poetku dete moe
da shvati da v o d a " znai bezbojnu tenost bez ukusa kao i to
da mu se ona daje da bi utolilo e. Kasnije moe da naui da
ta tenost, koja je u ai bezbojna, dobija plaviastu b o j u kad
je u velikim koliinama, da se blato i soli rastvaraju u njoj a da
se re v o d a " i dalje primenjuje na nju. Dete moe i da otkri
je da, kad je dovoljno hladno, ova tenost biva preobraena u
razliitu supstancu, koju stariji nazivaju l e d " . K a k o se mogu
opisati ova dodatna obavetenja? D a li su to dodaci znaenju
rei v o d a " ? N e moramo da ovde odluujemo o tom pitanju.
J a s n o je da ova dodatna obavetenja omoguavaju potpuniju
komunikaciju izmeu deteta i drugih o s o b a . Vano je to to su
na ovom nivou obrazovanja sve komponente znaenja rei kao
to je v o d a " koje dete shvata fenomenoloke - one se sastoje
od pojmova k a o to su biti tenost, biti tean, biti providan,
bez mirisa, pitak. Tako znaenje nastaje kao funkcija onoga
to dete opaa i doivljava. A ono to neofit opaa jesu gruba
svojstva vode. K a k o detetovo obrazovanje napreduje, ono m o
e najzad da naui (mada ne iskustvom ili posmatranjem) da je
voda sastavljena od H 0 . Da li da kaemo, kao to to trae
2

Patnam i Kripke, da deca znaju ta v o d a " znai jedino na kra

ju ovog procesa - to jest, kad naue da je voda sastavljena od

318

EJVRUM

STROL

molekula H 0 ? Zato bi to trebalo da kaemo? M i to ne ini

m o i ne treba da inimo.
Kad bi Patnam i Kripke bili u pravu, nijedan govornik
pre 1 8 0 0 . ne bi mogao da zna ta re v o d a " znai. To sledi iz
njihove teze da v o d a " znai isto to i H O " i da pre 1 8 0 0 .
niko nije znao da je sastav vode H 0 . Ali da je bilo t a k o , lju
di ne bi mogli da komuniciraju jedni s drugima, ne bi mogli
smisleno da izdaju ili izvravaju nareenja kao to su N e m o j
da prosipa v o d u " , Donesi mi au v o d e " . Ali poto su ko
municirali jedni s drugima govorei sve ovo, mada nisu nita
znali o molekularnoj strukturi vode, sledi da su znali ta re
v o d a " znai. Prema tome, teorija koju su izneli Patnam i
Kripke jeste pogrena.
2

Patnam i Kripke su preokrenuli prirodni red stvari. Umesto da ponu s injenicom da su raniji govornici engleskog me
usobno komunicirali i da se zapitaju kako je to bilo mogue,
oni su razvili jednu apriornu teoriju koja injenicu ovakve ko
munikacije ini neobjanjivom. Ovde imamo filozofski para
doks u najjaem obliku.
J e r nasuprot onome to Patnam i Kripke kau, ove rane
procedure obuavanja ne koriste tehnike neposredne referencije. One se ne oslanjaju na ostenzivne definicije i ne ue dete u
poetku da je voda sastavljena od H 0 . Umesto toga, one dete
ue ta re v o d a " znai pozivanjem na o n o to dete opaa i i
me rukuje.
2

Uenje o neposrednoj referenciji ne moe da objasni raz

vojni proces koji sam opisao, ni ulogu k o j u fenomenoloke od
like vode igraju u odreivanju znaenja rei v o d a " , niti istorijsku injenicu da su raniji govornici koristei re voda" oi
gledno komunicirali jedni s drugima. Stoga su to odluujui
razlozi za odbacivanje uenja o neposrednoj referenciji.

Glava 9

DANAS I SUTRA
N a poetku ove knjige dokazivao sam da analitika filozofija,
uprkos estim tvrdnjama nekih od njenih pristalica da je ona
n a u n a " , u sutini jeste humanistika disciplina. K a o takva,
ona je vrsto povezana sa svojom prolou na nain na koji
nauka to nije. K a o to sam isticao u ovoj studiji, mnoga pita
nja kojima se danas bave analitiki filozofi i k o j i m a su se ba
vili jo od Fregea imaju drevne prethodnike: K a k o je mogue
smisleno ili istinito govoriti o onome to ne postoji? K a k o se
bez protivrenosti moe porei da neto postoji? K a k o je m o
gue da se dve istinite reenice o identitetu razlikuju po znae
nju? I, da li je postojanje svojstvo?
U prvom poglavlju sam izneo ideju da je solera sistem za
proizvodnju serija metafora k o j o m se moe objasniti odnos sa
danje filozofske prakse prema prolosti koja je prati. Koristeu tu analogiju, moemo rei da stara filozofija ima mo da
obrazuje i pobolja novu filozofiju. A nova filozofija ne samo
da uva kvalitet i prirodu stare filozofije ve ima i sposobnost
da je osvei. Meanje, uvanje i osveavanje su t a k o odlike ko-

320

EJVRUM

STROL

je definiu odnos savremene filozofije i njene istorije koja je

uporno prati. Takode sam u prvom poglavlju postavio pitanje
da li solera metafora odgovara injenicama. Da li je analitika
filozofija dvadesetog veka nalik novom vinu? Ili je poput sta
rog vina koje je izgubilo svoju sveinu? Poto smo opirno pri
kazali glavne tokove analitike filozofije u dvadesetom veku,
od Fregeovog vremena do danas, u boljem smo poloaju da
razmotrimo ova pitanja.
Ali prvo treba da ih uinimo odreenijim. Ovo poglavlje
sam podelio na dva dela. U prvom se osvrem na prethodni pe
riod, pitajui da li smo ita znaajno nauili od celog jednog
stolea logike analize ili je to bio period sholastikog preganjanja oko ovog ili onog miopinog poboljanja? I da li je ma k o
ji od filozofa o kojima smo raspravljali od prvorazrednog zna
aja - znaaja koji se moe uporediti s Dekartovim, Hjumovim
ili Kantovim, na primer. U drugom delu ovog poglavlja raspravljau o izvesnim nedavnim tokovima analitike filozofije. Oni
se tiu dve dugovene teme - materijalizma i opaanja - kojima
je dat naizgled nov oblik, i odrediu da li to predstavlja stvarni
napredak u odnosu na tradicionalne pristupe. N a kraju pogla
vlja u baciti pogled na situaciju s kraja dvadesetog i poetka
dvadeset prvog veka. Ovde se postavlja pitanje da li uopte
ima dominantnih pokreta ili linosti, k a o to je to bio sluaj u
prvoj polovini dvadesetog veka. Neki kritiari odgovaraju odreno. Kritiki u ispitati njihove razloge u prilog ovog suda.

Deo 1
Imajui solera metaforu na umu, prei u na prva dva pitanja.
Da li je proteklo stolee bilo period sutinskih postignua u fi
lozofiji? D a li je ijedna od linosti o k o j i m a smo raspravljali bi
la od prvorazrednog znaaja? Jedan broj savremenih autora
odgovorio je na o b a pitanja odlunim: N e . N e k i , ponavljajui
Hegelovu tvrdnju iz Glauben und Wissen da je Bog m r t a v " ,

DANAS

I SUTRA

321

oplakuju smrt filozofije". Drugi tvrde da je filozofija iva ali

klonula, dok trei vide ivost, pa ak i uzavrelost, ali ogranie
ne na rasprave unutar porodice. Viena iz ovog poslednjeg
ugla, analitika filozofija dvadesetog veka bila je Ein
lenspiel,

Glasper

igra bez ikakve praktine primene ili drutvene ko

22

risnosti, to jest, jo jedan vid umetnosti radi umetnosti.

Prvo je pitanje sloenije, poto postoje i potpitanja k a o
to su: ta smo nauili od celog jednog stolea analitike filo
zofije, da li analitika filozofija predstavlja aktivnost zabavlje
nu samom s o b o m ili su, ak i da to predstavlja, uprkos tome
postignuta sutinska ostvarenja unutar jednog ogranienog po
lja, k a o i u kojoj su meri razliiti zastupnici analitike filozofi
je bili originalni filozofi. Mislim da kritiari imaju pravo kad
kau da analitika filozofija jeste zabavljena sama sobom u
tom smislu to predstavlja skoro u potpunosti akademsku ak
tivnost. Ali ak i ova teza zahteva briljivu procenu. Rasel, na
primer, jeste jedan od dvadesetovekovnih filozofa iji je rad
imao uticaj na drutvo uopte. Knjige kao to su Zato
hrianin,
Putevi

Osvajanje

k slobodi:

sree,

Socijalizam,

Brak

i moral,

anarhizam

Pravda

u vreme

i sindikalizam,

nisam
rata,
kao i

brojni ogledi, poput Strepnje protivnika prava glasa za e n e " ,

M e s t o nauke u slobodnom o b r a z o v a n j u " , Kada brak treba
da bude razveden", Kineska civilizacija i Z a p a d " i Religija
slobodnog o v e k a " , uticali su i na svet izvan akademskih gra
nica. Takode je istina da veina tih radova ne sadri ono to
Rasel naziva analizom" u strogom smislu, to jest, onu vrstu
pristupa koju nalazimo u O n D e n o t i n g " , The Nature of
T r u t h " , The Relation of Sens-Data to Physics",
to Mathematical

Philosophy

i The Analysis

Introduction

of Mind.

To su

ogledi i studije napisani za profesionalce i vre mali uticaj na

ostale. M o g u e je da kritiari misle na autore poput D o n a
Djuija i Vilijema Dejmsa, iji je rad imao znaajne drutvene

2 2

Igra staklenih

perli, naslov romana Hermana Hesea - prim. prev.

322

EJVRUM

STROL

posledice. Ali Djui i Dejms nisu bili analitiki filozofi u uobi

ajenom smislu te rei. K a o i na mnogim drugim poljima, i u
filozofiji postoji podela rada, a analitika filozofija je jedan od
onih delova filozofije koji nema toliko drutvenog i politikog
znaaja. Karnap je dobar primer filozofa koji su razdvajali
svoju delatnost analitiara od svojih politikih uverenja. O n je
mislio da je prvo od vrlo malog znaaja za drugo.
Sluajevi M u r a i Vitgentajna su dalje ilustracije toga k o
liko su uska tipina interesovanja analitikih filozofa. Sigurno
je da je M u r uticao na jednu knjievnu grupu, grupu Blumsberi, a Vitgentajnove ideje su se daleko irile svim hodnicima
akademskog sveta, kao to sam pomenuo na poetku petog
poglavlja. Ali je on nepoznat veini ljudi. uvena anegdota ilustruje to koliko su analitiari nepoznati iroj javnosti. M u r je
1 9 5 1 . odlikovan Ordenom asti [Order of M e r i t ] , najviom
poau koje osoba iz sveta nauke, kulture i knjievnosti mo
e da dobije u Britanskom carstvu. Odlikovanje je uruio kralj
Dord V I , koji je kratko popriao sa M u r o m i ustao, pokazu
jui da je ceremonija okonana. M u r se vratio u taksi u kojem
ga je ekala supruga i uzbueno joj r e k a o : Moe li da veruje da kralj nikada nije uo za Vitgentajna!" Koliko mi je po
znato, doprinosi veine filozofa o k o j i m a se raspravljalo u ovoj
knjizi - Fregea, R a j l a , Ostina, K a r n a p a , Kvajna, Markusove,
Patnama i Kripkea - u potpunosti su akademske prirode i ne
bi bili poznati ni Dordu VI ni njegovim potomcima.
Ali ba kao to su sledbenici umetnosti radi umetnosti
dali znaajan doprinos umetnosti, t a k o su i mnoge od upravo
pomenutih linosti pruile istinske doprinose filozofiji. Moda
nijedno drugo stolee nije videlo tako originalne ideje kao to
su teorija deskripcija, teorija govornih inova, pojam porodi
ne slinosti, rigidne dezignacije i, najznaajnije, razvoj mate
matike logike. Sto su se te ideje pokazale zanimljivim uglav
nom filozofima ne umanjuje njihovu intelektualnu snagu i istananost. T a k o ima izvesne teine kritika da je analitika filo
zofija ograniena aktivnost. Ali ak i a k o to prihvatimo, ne bi

DANAS I SUTRA

323

trebalo da izvedemo zakljuak da se nita intelektualno znaaj

no nije dogodilo t o k o m perioda koji smo razmatrali. A k o je
neto znaajno samo filozofima, jo uvek moe biti znaajno.
J o jedna stvar se moe rei u odbranu analitike filozo
fije. O n a , mnogo vie od nekih drugih pravaca u filozofiji,
predstavlja nastavak najdublje i najozbiljnije filozofske tradici
je. O d vremena starih G r k a , filozofi su se zanimali izazovnim
pitanjima: k a k o je mogue kretanje ako je stvarnost nepromenljiva, da li univerzum ima prvi uzrok, da li prostor ima
granice, da li je vreme stvarno, k a k o se jezik povezuje sa sve
tom i tome slino. Filozofi o kojima smo raspravljali u ovoj
knjizi zanimali su se istim problemima; oni su nasledili ovu tra
diciju i odrali je u ivotu. Da se ova pitanja mogu posmatrati kao skuene intelektualne zagonetke ne predstavlja toliko
kritiku filozofije dvadesetog veka koliko kritiku same matice
filozofije. A k o mislimo da je tradicija vana, tada nije oprav
dano kritikovati one koji su nastavljai te tradicije. Solera me
tafora omoguava nam da tano prikaemo odnos izmeu tra
dicije i njenih modernih predstavnika. Ovi poslednji staro vino
osveavaju novim. Staro i novo se nerazluivo stapaju, i ako je
o n o prvo opravdana aktivnost to je i drugo.
Drugo pitanje - da li je dvadeseti vek dao velike filozofe
- manje je sloeno ali vie se oslanja na nagaanje, jer podrazumeva i predvianja o tome k a k o e se linosti o kojima smo
govorili ceniti, ako e se uopte ceniti, u stoleima koja dola
ze. Istorija nas ui dve stvari: lokalne reputacije mogu nestati
jo za neijeg ivota, a poto filozofske mode blede kad jed
nom dati mislilac umre, mala je verovatnoa da e se njegova
reputacija sauvati. Ve imamo dosta dokaza k a k o je istorija u
pravu u obe ove stvari. Godine 1 9 3 9 . u ediciji Library of Li
ving Philosophers
poelo je objavljivanje niza knjiga u kojima
se polazilo od toga da ako veliki filozofi budu imali priliku da
se suoe sa svojim sposobnim filozofskim kolegama i da budu
pozvani da prue odgovore" to e pomoi da se eliminiu zbr
ke i okonaju beskrajne neplodne rasprave o intepretaciji".
Ova edicija je tako razlikovala velike" filozofe i njihove spo-

324

EJVRUM

STROL

s o b n e " kolege i naravno pretpostavljala da e se knjige koje e

u ediciji biti objavljene baviti delom velikih filozofa.
O d izdavanja prve knjige, posveene filozofiji Dona
Djuija, do 1 9 9 9 . objavljeno je dvadeset pet tomova. Najavlje
no je da e P. F. Strosn, D o n a l d Dejvidson, Jirgen H a b e r m a s i
Sajed Hosein Nasr [Seyyed Hossein Nasr] (za koga nikada ni
sam uo) biti predmet novih tomova. Dvadeset pet pojedinaca
o kojima su objavljene knjige su: Don Djui, Dord Santajana [George Santayana], Alfred N o r t Vajthed, Ernst Kasirer
[Ernst Cassirer], Sarvepali Radakrinan [Sarvepalli Radhakrish n a n ] , Karl Jaspers [Karl Jaspers], C. D . Brod, Martin Buber
[Martin Buber], K. I. Luis [C. I. Lewis], Bred Blanard [Brand
Blanshard], Z a n Pol Sartr [Jean Paul Sartre], Gabriel Marsel
[Gabriel M a r c e l ] , Carls Hartorn [Charles Hartshorne], A. D.
Ejer, Pol Riker [Paul Ricoeur], Pol Vajs [Paul Weiss], Albert
Ajntajn (posmatran kao filozof), H a n s - G e o r g G a d a m e r
[Hans-Georg Gadamer], Karl Poper, Rudolf K a r n a p , D. E.
Mur, Bertrand Rasel, Roderik izolm, G . H . fon Riht i V. V.
O . Kvajn. Veina ovih veliina" (npr. Brod, Vajthed, Radakri
nan, Jaspers, Luis, Blanard, Vajs) danas se retko pominje.
Oni koji se pominju - Gadamer, Poper, Karnap i fon Riht, na
primer - pominju se zbog svog rada o posebnim temama kao
to je, u Raselovom sluaju, teorija deskripcija. ini se da je
dosada najvie odoleo zubu vremena K v a j n , i o njemu u vie
govoriti kasnije. Gilbert Raji i D. L Ostin ak se i ne javljaju
u ovoj ediciji. Zanimljivija je injenica da nema toma posvee
nog Vitgentajnu. D o toga je dolo moda zato to je za ivo
ta objavio samo Tractatus i kratak lanak o logikoj formi.
Edicija je zasnovana na ideji da e istaknuti filozofi imati pri
liku da odgovore svojim kritiarima. Ali poto su Vitgentajnovi kasniji, najznaajniji, spisi objavljeni posthumno, on nije
bio ak ni kandidat za tom u ovoj ediciji.
T a k o je istorija surova prema velikima. K a k o da procenimo anse za besmrtnost" analitikih filozofa kojima smo se
bavili u ovoj studiji - Fregea, Rasela, M u r a , K a r n a p a , Vitgen-

DANAS

SUTRA

325

tajna, R a j l a , Ostina i Kvajna? D a li e se iko od njih pokaza

ti Dekartom ili Kantom dvadesetog ili dvadeset prvog veka?
M o j e je nagaanje da je samo Vitgentajn verovatni kandidat
za ovaj status. Evo zato to mislim. Verujem da ima etiri ili
pet kriterijuma za prosuivanje veliine nekog filozofa: on tre
ba da je doprineo svim ili skoro svim najvanijim poljima filo
zofije, da je originalan, da je za s o b o m ostavio delo iji sadraj
i obim izazivaju brojne komentare, da je uticao na srodne hu
manistike discipline i da bi filozofija bila drugaija da on nije
iveo. J a s n o je da Platon, Aristotel, H j u m i Kant zadovoljava
ju sve pomenute uslove. Dekart nije pruio doprinos na svim
filozofskim poljima a ipak zadovoljava sve druge kriterijume.
K a k o u svetlosti ovih kriterijuma prolaze nai kandidati?
Ponimo razlozima iz kojih izostavljamo sve osim Vitgen
tajna. Ve smo zapazili opadanje reputacije Rasela, M u r a ,
Karnapa i R a j l a . Stoga moemo da ih ostavimo po strani. U
one preostale spadaju Frege, Ostin, Kvajn i Vitgentajn. M i
slim da e se Frege i Ostin i dalje pamtiti ali uglavnom zbog po
sebnih ostvarenja - Ostin zbog svog isticanja obinog jezika i
zasnivanja teorije govornih inova, a Frege iz istorijskih razlo
ga, zato to je stvorio matematiku logiku, a iz filozofskih zbog
svojih teorija o jeziku. Fregeov rad izazvao je uene komentare
a Ostinov nije. Obojica su originalni mislioci, ali nijedan ne za
dovoljava kriterijum irine. Njihova interesovanja su bila isuvie uska da bi oni ostali neprolazni. Prema tome, verujem da ni
jedan od njih nee dostii reputaciju jednog H j u m a ili Kanta.
Biti zapamen iz antikvarskih razloga ili po posebnim doprino
sima verovatno nije dovoljno da bi se bilo uvreno u panteon
filozofskih bogova. T a k o nam ostaju Kvajn i Vitgentajn.
Kvajnovu budunost je teko proceniti zato to je (dok
ovo piem) jo uvek i v ,

23

i dalje objavljujui knjige i lanke i

uestvujui na konferencijama. Stoga je teko znati da li e nje-

2 3

Kvajn je umro 2000. - prim. prev.

326

EJVRUM

STROL

gova sadanja visoka reputacija ostati i posle njegove smrti. Pa

ipak, postoje dobri razlozi da se misli da nee. Ponimo razlo
zima zato bi se on smatrao kandidatom za kanonski status.
K a o to sam pomenuo u sedmom poglavlju, on je jedan od retkih analitikih filozofa - moda jedina velika linost u dvade
setom veku - koji ima celovit povezan filozofski sistem. Stoga
e njegovo delo, za razliku od Fregeovog, Ostinovog pa ak i
Raselovog, verovatno biti prosuivano na sinoptiki, a ne na
parcijalan nain. Ako Kvajn bude zapamen, to e biti po to
me to je izgradio jedan sloen sistem.
Dalje, izvesno je da je Kvajn najuticajniji ivi filozof u
analitikoj tradiciji. M a d a se o njemu danas manje raspravlja
no pre njegovog povlaenja u penziju 1 9 7 8 , njegov uticaj na
profesiju i dalje je veliki. Drugi inilac je to to su mnogi nje
govi studenti i sledbenici - Dejvidson i drugi - i sami postali
zapaeni i uticajni mislioci. M a d a se oni esto ne slau s Kvajnom u ovoj ili onoj stvari, oni su i dalje uopte uzev predstav
nici njegove scijentistike take gledita, a njihovi studenti su
predstavnici i njihovih i Kvajnovih gledita. Stoga budue ge
neracije filozofa mogu da uzdignu Kvajna do kanonskog sta
tusa o k o m ovde govorimo. Dalje, poput H j u m o v o g , Kantovog i Aristotelovog, i Kvajnov rad je izazvao uene interpretativne rasprave. N a j z a d , mora se naglasiti da ivimo u vremenu
nauke par excellence.
Uticaj nauke na savremene filozofe bio
je, i dalje jeste, ogroman. Kvajn je najizrazitiji zagovornik ove
take gledita. U tom pogledu on je predstavnik duha vreme
na. Postoje svi razlozi da se veruje da e se uticaj nauke na dru
tvo nastaviti i ubudue. Ako je t a k o , verovatno je ispravno
nagaanje da e se u Kvajnu i dalje videti zagovornik tog uticaja. Ve samo i iz ovog razloga, on e moda uivati lagodan
poloaj mislioca dostojnog pamenja.
Ali ima i razloga za suprotno miljenje. Sama optost
Kvajnovog pristupa znai da je njegova filozofija podlona br
zoj razgradnji ako se nae da su njene osnovne teze manjkave.
ak i medu onima koji uopte uzev podravaju scijentistiko

DANAS

I SUTRA

327

gledite i koji Kvajna smatraju znaajnom linou javljaju se

otre zamerke njegovom holizmu i bihejviorizmu. Neke od tih
kritika pomenuo sam u sedmom poglavlju i neu ih sada po
navljati. Ako budua pokolenja nadu da su ove kritike ubedljive, Kvajnova reputacija bi mogla da potone. Pored toga, Kvajn
ne zadovoljava kriterijum irine. M a d a su njegova dela brojna,
u sutini su usredsredena na ograniena nauna i logika pita
nja. Uporeden sa H j u m o m ili K a n t o m , na primer, koji su istra
ili ceo opseg filozofskih problema, Kvajnovi pogledi su skue
ni. To je imalo za posledicu da Kvajn nije izvrio skoro nika
kav uticaj na druge humanistike discipline. Ali je najvea pre
preka njegovoj reputaciji u budunosti kritika primedba da
njegova filozofija nije originalna. N e m a sumnje, svi e se slo
iti, njegovo je stapanje raznih sastojaka impresivno, a neki od
njih su sigurno novi, ali posmatrano pod vidom venosti (sub
specie aeternitatis)
to je u sutini dobro poznata meavina em
pirizma i logike analize. Posmatrana iz te perspektive, njego
va filozofija pripada dugoj tradiciji koja poinje s L o k o m i
H j u m o m i traje sve do danas. Frege, Rasel i Karnap su takode
predstavnici te tradicije, ali je svako od njih originalniji od
Kvajna. Svi oni u meavini logike i nauke vide reenje veine fi
lozofskih problema, ali njihovi su razliiti pristupi inventivni na
nain na koji to Kvajnova filozofija nije. Kvajn, umesto toga,
predstavlja neku vrstu sintetizatora raznih sastojaka koje nala
zimo u toj tradiciji. K a o to kod Rasela ima dobar deo hjumovskog vina, a dvostruka koliina hjumovsko-raselovskog
vina kod Karnapa, tako kod Kvajna ima akova i akova hjumovsko-raselovsko-karnapovskog vina. T a k o Kvajn savreno
otelovljuje solera sistem. To to u filozofskim podrumima ima
puno kvajnovskog vina moe na kraju onemoguiti njegovo
lanstvo na spisku boanstava. Z a p r a v o , to je moj zakljuak.
Po m o m miljenju Vitgentajn je najjai od svih kandida
ta. Vie od ma kog drugog analitikog filozofa, on je promenio nain miljenja cele jedne generacije. Poput Platona, Ari
stotela i K a n t a , on je izazvao ogromnu potknjievnost komen-

328

EJVRUM

STROL

tara: M a k s a Bleka, Garta H a l e t a [Garth Hallet], Ajke fon Savinji [Eike von Savigny], G o r d o n a Bejkera i P. M . S. H e k e r a ,
izmeu ostalih. O b i m njegovog dela, za razliku od majune
grae koju su stvorili Frege i Ostin, ogroman je i po veliini
uporediv sa Platonovim i Aristotelovim. Stavie, ovo delo o b
uhvata ceo spektar filozofije, od logike, preko filozofske psiho
logije do razmatranja o kulturi i vrednostima. Vitgentajn je
isto tako izvrio dubok uticaj i na nefilozofske discipline hu
manistikih i drutvenih nauka. O n o to je najvanije, on po
inventivnosti i originalnosti nadmauje Kvajna. Kasni je Vit
gentajn (nasuprot autoru Tractatusa,
lozofskog solera

koji je takoe bio deo fi

sistema) istinski originalan, skoro bez pret

hodnika. Fon Riht, optepriznat za briljivog i razboritog istoriara filozofije, to izrikom kae: Kasni Vitgentajn, po m o m
miljenju, nema predaka u istoriji misli. Njegov rad obeleava
radikalno odstupanje od ranije postojeih puteva filozofije."
To je i m o j a ocena; zaista ja verujem da je Vitgentajn
moda najoriginalniji filozof posle K a n t a . Sada u izneti razlo
ge koji podravaju ovaj sud. Dopustite mi da navedem dva
odeljka iz Zettel

( 1 9 6 7 b ) da bih ilustrovao ovo gledite:

3 9 5 . o v e k moe da se pretvara da je u nesvesti, ali

moe li se pretvarati da je svestan?
3 9 6 . K a k o bi to izgledalo da mi neko potpuno ozbilj
no kae da on (stvarno) ne zna da li sanja ili je budan? D a li je m o g u n a sledea situacija: N e k o kae Ve
rujem da sada s a n j a m " i stvarno se ubrzo posle toga bu
di, sea se da je t o izgovorio u snu i kae Pa bio sam u
p r a v u ! " - O v a pria sigurno moe da znai s a m o sledee: n e k o je s a n j a o k a k o je rekao da sanja.
Z a m i s l i m o da neki ovek bez svesti (recimo, pod
anestezijom) kae J a sam svestan" - da li bismo rekli
O n bi t o trebalo da zna"?
A kad n e k o spava i kae Ja s p a v a m " - da li bismo
rekli O n je p o t p u n o u pravu"?

DANAS I SUTRA

| 329 |

D a li n e k o govori neistinu kad mi kae J a nisam

svestan"? (A istinu, a k o to kae dok je u nesvesti? A pret
postavimo da papagaj kae N e razumem ni r e " , ili gra
m o f o n : J a sam s a m o m a i n a " ? )

M o g l a bi se napisati cela knjiga o ova dva odeljka. A nji

hova originalnost je skoro opipljiva. K o je ikada postavio pi
tanje D a li ovek moe da se pretvara da je svestan?" A k o je
ikada naveo ovaj primer: Zamislimo da neki ovek bez svesti
(recimo, pod anestezijom) kae Ja sam svestan" - da li bismo
rekli O n bi to trebalo da z n a " ? K o je ikada rekao: A kad ne
ko spava i kae 'Ja spavam' - da li bismo rekli ' O n je potpuno
u p r a v u ' ? " Odgovor je: niko pre Vitgentajna. Ni Dekart, ni
L o k , ni H j u m , ni K a n t , a sasvim sigurno ni Frege, Rasel, Kar
nap ili Kvajn. To su m o n a , duboka pitanja koja otkrivaju lo
giku govora o mentalnom. A to nisu usamljeni primeri. Vitgentajnova filozofija puna je takvih pitanja i implicitnih odgovo
ra na njih. Z a razliku od onih disciplina u kojima se raunaju
samo odgovori, u filozofiji se genije esto meri pitanjima koja
je postavio. Prema tom merilu, Vitgentajn nema premca. Po
stavio je bezbrojna pitanja koja niko ranije nije postavio i ko
ja ak niko ne bi mogao ni postaviti da on nije iveo.
Ako zviduete neku melodiju i prekinu vas, kako znate
k a k o da nastavite?"; Zato je azbuka nalik niski dinuva u ku
tiji?"; Da li to to telefonom zovem Njujork uvruje moje
ubedenje da Zemlja postoji?"; Da li treba da kaemo da se zna
nje da postoje fiziki objekti javlja vrlo rano ili vrlo k a s n o ? " ;
D a li dete veruje da mleko postoji? Ili ono zna da mleko posto
ji? D a li maka zna da mi postoji?" Spisak je beskonaan.
J o jedna odlika Vitgentajnovog miljenja ide u prilog
njegovom ukljuivanju medu filozofske velikane. K a o to sam
pokazao u petom poglavlju, on je razvio nov pristup bavljenju
filozofijom. Z a p r a v o , on je za sebe rekao da je njegov najzna
ajniji doprinos to to je uveo nov metod. (U t o m pogledu ga
moemo suprotstaviti Kvajnu, koji je usavrio stare metode.)
Njegovi sutinski doprinosi teoriji znaenja, filozofiji duha,

330

EJVRUM

STROL

epistemologiji, estetici i matematici, sve su to proizvodi tog no

vog metoda. Jedno merilo napretka u filozofiji jeste to da li no
va shvatanja navode druge filozofe da drevne probleme prei
spitaju na sve i neoekivan nain - a ovaj efekat je obino posledica novog metoda. O d Platona do Kanta to je bio sluaj. U
ovom pogledu je Vitgentajn veoma originalan. Ozbiljni ueni
ci Vitgentajna nee pristupati filozofskim problemima na previtgentajnovski nain.
Naravno, ono to esto vodi sporovima u filozofiji i raz
likama u procenama jednih filozofa od strane drugih filozofa
jesu razlike u prosuivanju vrednosti koriene metodologije.
Stoga postoji, kao to se moglo i oekivati, spor o k o Vitgentajnovog statusa. Ali ma kakav bio konaan sud istorije o nje
govom stilu filozofiranja, nema nikakve sumnje da je Vitgen
tajn bio originalan i dubok mislilac iji nain bavljenja poj
movnim problemima nema pravog prethodnika. U ovom su
sluaju svi pokazatelji za ukljuenje meu filozofske bogove
povoljni. Zakljuujem da e Vitgentajn, jedini od onih o koji
ma se raspravljalo u ovoj knjizi, dostii taj status.

Deo 2
Sada prelazim na dva skorija smera u analitikoj filozofiji, na ko
je je snano uticao razvoj nauke. Prvi se tie dve teorije o ovekovom duhu, a drugi se odnosi na percepciju. M a d a oba smera
imaju starije izvore, oba pristupa se razlikuju od svega drugog u
tradiciji. U ovom odeljku u postaviti pitanje: da li prividne no
vine predstavljaju stvarni napredak ili su samo kozmetike?

Filozofija duha
U poslednjoj etvrtini dvadesetog veka dolo je do dubo
ke promene u interesovanjima analitikih filozofa: od razma-

DANAS

I SUTRA

| 331 |

tranja pitanja o znaenju i referenciji prelo se na pitanja o ovekovom duhu. K a o to emo videti, slina promena se dogo
dila i u filozofiji percepcije. Procesi i stanja kao to su milje
nje, prosuivanje, opaanje, verovanje i nameravanje su men
talne aktivnosti, a njihovi proizvodi ili predmeti, kao to su
predstave, znaenja, verovanja i vizuelne slike, vrsto su pove
zani s tim mentalnim aktivnostima. Uopte uzev, verovanja se
izraavaju iskazima, na primer, da e danas padati kia. Opte
je prihvaeno da je iskaz entitet sa znaenjem. Ili, opet, kad
opaam neto, recimo, sto, moje mentalno stanje odreeno je
vizuelnim iskustvima izvesne vrste. Stoga opisati ono to se
opaa ili u ta se veruje podrazumeva opis celog procesa, iji je
dan deo obuhvata mentalnu aktivnost a drugi deo predmete ili
entitete povezane s t o m aktivnou.
Tradicionalno, filozofija jezika se usredsreivala samo na
objekte o kojima se misli ili koji se opaaju - usredsreivala se
samo na status propozicija, sudova, verovanja, vizuelnih slika,
ulnih datosti i tome slino. Ali odnedavno se ova usredsreenost smatra jednostranom i danas se prihvata da u svakom is
traivanju svojstava i funkcija ovakvih objekata uvek mora da
se podrazumeva i duh. Istovremeno s tom promenom, jo je
dan inilac je podstakao eksploziju interesovanja za filozofiju
duha. O n je povezan sa nedavnim razvojem nauke. Iznenada,
nauka je postala svesna toga da je ovekov duh jedina preosta
la nauna zagonetka. N a r a v n o , za filozofe je duh oduvek bio
zagonetan, ali danas su se naporu da se razotkriju njegove taj
ne pridruili neurolozi, biolozi, matematiari, lingvisti, k o m
pjuterski eksperti, kognitivni naunici i antropolozi. T a k o je
vrenje o k o duha u dananjim intelektualnim krugovima
o g r o m n o , a filozofija stoji usred ovog vrtloga.
Veliki broj uenih ljudi jo uvek misli da filozofija ima sa
mostalnu ulogu u pristupu ovim pitanjima. O n i su skloni da
naglase posebnu prirodu doivljenog iskustva i injenicu da
svako od nas ima pristupa svojim mentalnim iskustvima na na
in na koji to nema nijedna druga osoba. Bolovi i vizuelne sli-

332

EJVRUM

STROL

ke, na primer, imaju jednu vrstu subjektivnosti koja se ini da

osujeuje objanjenja u treem licu (tj. nauna). Primere ta
kvog pristupa nalazimo u knjigama Roderika Cizolma, The
First Person ( 1 9 8 1 ) i Z e n a Vendlera, The Matter of
Minds
( 1 9 8 4 ) , u lanku Tomasa Nejgela W h a t It Is Like to Be a B a t "
( 1 9 7 4 ) i u njegovoj knjizi The View from Nowhere
(1986),
kao i u knjizi Alistera H a n e j a [Alastair Hannay] Human
Con
sciousness
( 1 9 9 0 ) . ak su i neki naunici, na primer Roder
Penrouz [Roger Penrose], u knjizi The Emperor's
New
Mind
( 1 9 8 9 ) , branili ovo gledite.
Treba istai da nijedno od ovih stanovita nije dualistik o " u klasinom kartezijanskom smislu; nijedno ne smatra da
su duh i telo dve krajnje razliite supstancije. Vendler, na pri
mer, u lanku iz 1 9 9 5 . Goethe, Wittgenstein, and the Essence
of C o l o r " , zastupa gledite da su vuzuelne slike epifenomenalne. O n e imaju fiziki uzrok ali se k a o doivljeni fenomeni ne
mogu svesti na aktivnosti neurona. Neki filozofi, razmiljajui
0 duhu iz ove autonomne perspektive, dokazuju da konceptu
alni model, prema kojem je distinkcija mentalno-materijalno
(fiziko) i iscrpna i ekskluzivna, jeste jedna prazna dihotomija
1 izvor velike zbrke. K a o to je to Ostin jednom rekao, zato ne
bi moglo da postoji devetnaest razliitih vrsta stvari a ne samo
dve? Uopte uzev, ako su analitiki filozofi stigli do opteg sla
ganja u pogledu duha to znai da danas nikakav strogo kartezijanski oblik dualizma nije ozbiljno u igri. T a k o e postoji sve
vee slaganje o k o toga da glavni tradicionalni suparnk bilo
k o m vidu kartezijanizma, takozvana teorija identiteta, ima
ozbiljne tekoe. Pa ipak je ova teorija deo jedne stare tradici
je i ima mnoge zastupnike, i meu filozofima i meu naunici
ma. Vredno je kratke digresije opisati ta je o n a i posebno raz
likovati je od dva nova pristupa s kojima se ona ponekad poistoveuje - funkcionalizma i eliminativnog materijalizma.
Teorija identiteta, nazvana i reduktivnim materijali
z m o m " , tvrdi da mentalna stanja jesu fizika stanja mozga.
Rane formulacije ovog stanovita pripadale su tip = t i p " teo-

DANAS I SUTRA

| 333 |

rijama. Ovakve teorije dre da je svaki tip mentalnog stanja ili

procesa numeriki identian nekom tipu nervnog stanja ili pro
cesa u mozgu ili centralnom nervnom sistemu.
Ali ova je formulacija vrlo brzo bila izloena kritikama
koje su polazile od toga da nervni sistemi razliiti od naeg m o
gu da imaju mentalna stanja kao i da dva ljudska bia koja ima
ju isto verovanje mogu da ne budu u istom neurofiziolokom
stanju. (Zamisao da sistemi koji imaju razliita svojstva mogu
da stoje u nekom odnosu identiteta kasnije je postala vodea
ideja funkcionalizma, i delom zbog toga se on ponekad poistoveuje sa teorijom identiteta.) Tip-tip teorija identiteta je stoga
odbaena zarad instanca-instanca" teorije identiteta. Ovo gle
dite tvrdi da odnos identiteta vai izmeu pojedinanih men
talnih stanja i pojedinanih neurofiziolokih stanja, i danas je
ovo kanonika verzija teorije identiteta.
Ovu tezu podrava nekoliko uverljivih argumenata. Ve
rovatno najsnaniji od njih poiva na analogiji izmeu doi
vljenog iskustva, kao to je oseaj toplote, i naunog opisa fe
nomena toplote. Prema teoretiaru identiteta, nauka je p o k a
zala da je toplota identina s visokim nivoom kinetike energi
je molekula, ba kao to je munja naprosto identina sa elek
trinim pranjenjem izmeu oblaka i zemlje a voda identina
sa skupom molekula H 0 . Po analogiji, dakle, mentalna sta
nja jesu prosto izvesne konfiguracije nervnog sistema ili izvesne vrste nervnih procesa u mozgu. Videli smo, meutim, u poslednjem poglavlju, da je teorija identiteta u pogledu prirodnih
vrsta nepopravljivo loa. Voda nije identina sa H 0 . Pararelnim zakljuivanjem se moe dokazivati - kao to je, neoeki
vano, uinio ba Kripke - da doivljena toplota nije identina
sa kinetikom energijom molekula.
2

Ali ima i drugih tekoa. Ova teza, koja predstavlja jed

nu varijantu Hobsovog materijalizma, jo uvek je na program a t s k o m stupnju. Svi se slau da jo uvek niko nema dovolj
no znanja o tome kako funkcioniu nervni sistem i mozak da
bi bio u stanju da izdvoji relevantne identitete, ali k a k o se evi-

334

EJVRUM

STROL

dencija i dalje gomila, zastupnici teorije dokazuju da ima raz

loga da se veruje da e budue nauno istraivanje n a p o k o n ot
kriti te identitete. Ali i ova pretpostavka nalee na konceptual
nu prepreku: kako je mogue da istraiva identifikuje neije
doivljeno iskustvo s datim nervnim procesom? K o j a bi m o
gua posmatranja pokazala ovaj identitet? A k o nikakva p o smatranja to ne bi mogla, k a k o bi se uopte ta teorija mogla
verifikovati navoenjem evidencije koja joj ide u prilog? Ovaj
prigovor dovodi u pitanje to da li je teorija identiteta uopte
smislena.
Poslednja kritika primedba tvrdi da poetna prihvatlji
vost analogije na k o j o j teorija poiva zavisi od dvosmisleno
sti pojma toplote. K a d se skrene panja na ovu dvosmisle
nost, moe se videti k a k o teorija zaobilazi pitanje - k a k o
pretpostavlja a ne dokazuje da je doivljeni oset identian sa
nervnom aktivnou. P o j a m toplote se moe shvatiti na dva
naina. O toploti se moe misliti k a o o neemu o b j e k t i v n o m ,
k a o o temperaturi izmerenoj termometrom, ali isto tako i kao
o subjektivnom osetu. Prvo je, moemo se sloiti, identino izvesnoj vrsti akcije molekula. Ali drugo ima potpuno razliitu
prirodu. Pri istoj spoljanjoj temperaturi, na primer, razni lju
di mogu razliito reagovati, ono to jedan osea kao toplotu
drugi ne osea i tome slino. Tako se ini da uopte ne postoji
jedan-prema-jedan odnos izmeu doivljenog iskustva i spoljanjeg kretanja molekula. Pretpostaviti da je toplota identina s
temperaturom stoga znai zaobii pitanje o k o j e m je re, nai
me, da li je doivljen oset identian sa p r o s e n o m kinetikom
energijom m o l e k u l a . Iz svih ovih razloga, k a o i nekih drugih,
oni koje privlai materijalistika teorija duha razvijaju alter
nativne sisteme za k o j e veruju da nisu izloeni ovim kritikim
primedbama.
Ovi alternativni sistemi su funkcionalizam i eliminativni
materijalizam. Sada e m o razmotriti argumente koji im idu u
prilog k a o i one protiv njih. To e nam p o m o i da odredimo
da li se radi o istinski novim dostignuima u filozofiji duha.

DANAS I

SUTRA

335

Funkcionalizam.
O v o je uenje smislio Hilari Patnam sredi
nom 1 9 7 0 - i h (to je poricao petnaestak godina kasnije). Pat
nam je uvideo da se za instanca-instanca teorije identiteta m o
e postaviti pitanje ta dva neurofizioloka stanja imaju za
jedniko ako su oba isto mentalno s t a n j e ? " Njegov je odgovor
to da oba vre istu funkciju u ovekovom organizmu. ta je
Patnam podrazumevao pod ovim pozivanjem na funkciju m o
e se objasniti jednim primerom. Pretpostavimo da loptica
udari igraa bezbola i da on pada na zemlju jauui. U ovoj
epizodi moemo da razlikujemo tri dela: spoljanji stimulus
koji deluje na telo (naime, loptica k o j a pogaa igraa), unutar
nji oset koji igra osea (npr. bol) i najzad opazivo telesno po
naanje (jaukanje i padanje na zemlju).
Patnam dokazuje da unutarnje stanje nelagodnosti, reci
m o , bol, karakteristino proistie od neke telesne povrede a da
sa svoje strane uzrokuje telesne reakcije. T a k o je bol mentalno
stanje koje posreduje izmeu spoljanjeg stimulusa i potonjeg
telesnog ponaanja. T a k o funkcionalizam trvdi da je svaki do
gaaj koji igra slinu posredniku ulogu mentalno stanje. Stra
hovi, verovanja i namere jesu mentalni fenomeni zato to igra
ju posredniku uzronu ulogu u ukupnoj ekonomiji ljudskog
organizma. Jedna od privlanih strana funkcionalizma jeste to
to on prihvata postojanje unutarnjih mentalnih dogaaja na
nain na koji to strogi bihejviorizam ne ini. Funkcionalizam
takoe odbacuje i tip-tip teorije identiteta i iz tog razloga se
obino smatra da funkcionalizam dri da se psihologija ne m o
e svesti na fiziku ili biologiju. Ali on zastupa jedan oblik in
stanca-instanca teorije identiteta, tvrdei da je svaka instanca
datog mentalnog stanja numeriki identina sa nekim fizikim
stanjem odreenog fizikog sistema. Stoga je funkcionalizam u
krajnjoj liniji oblik materijalizma koji poiva na instanca-in
stanca identitetima.
Glavni argument u prilog funkcionalizmu jeste to to on
izgleda kao taan opis funkcije koju mentalne aktivnosti vre
u organizmu. ini se da je njihova uloga i reaktivna i uzrona.

336

EJVRUM

STROL

Ljudi su izloeni spoljanjim stimulusima koje duh obrauje a

to uzrono odreuje ponaanje. ini se da ova analiza izraa
va intuicije i psihologa i obinih ljudi o prirodi mentalne aktiv
nosti. Doista, jedna od velikih prednosti funkcionalizma je u
tome to omoguava da se u kompjuteru vidi model duha. K a d
se jednom shvati da se ma koji sistem, bilo da je iv ili ne, m o
e opisati funkcionalnim terminima, oigledno je da ova ana
liza vai i za kompjutere. Kompjuter je u sutini obraiva in
formacija. Ali to je, tvrdie mnogi filozofi, i ljudsko bie. Kod
kompjutera softver (program) funkcionie poput ovekovog
duha. On reaguje na spoljanji input preko hardvera i daje od
reeni autput. Hardver je analogan ovekovom mozgu. M o z a k
obezbeduje stimuluse i reaguje na aktivnost duha. T a k o di
stinkcija hardver-softver prua idealan model toga k a k o funk
cionalno ekvivalentni elementi vieg nivoa mogu da budu realizovani u razliitim fizikim sistemima nieg nivoa. Jedan te
isti program moe biti realizovan razliitim sistemima hardve
ra; prema tome, dokazivalo se da jedan te isti skup mentalnih
procesa moe da bude manifestovan u razliitim oblicima har
dverske realizacije.
T a k o je funkcionalizam, kao filozofska zamisao, bio iz
vor istraivakog programa u kognitivnim n a u k a m a , progra
ma nazvanog snana vetaka inteligencija", koji polazi od
pretpostavke da imati duh prosto znai imati izvesnu vrstu pr
ograma. O v o gledite se naziva i funkcionalizam Tjuringove
m a i n e " zato to zadovoljava test, koji je razvio matematiar
Alen Tjuring [Alan Turing], za odluivanje da li dati sistem ispoljava inteligenciju. Tjuring je 1 9 3 8 . zamislio raunar koji e
podraavati ovekovo miljenje. Njegova maina, koja je pred
stavljala apstraktan matematiki plan, zapravo se ne moe na
praviti zato to zahteva beskonanu traku. Ovaj zahtev se u
praksi vie ne smatra sutinskim zato to se memorije savremenih kompjutera mogu proiriti tako da zadovolje bilo kakav
zahtev. Ovakvi kompjuteri se smatraju Tjuringovim mainama
- to jest, a u t o m a t i m a koji su, kad se jednom puste u pogon, re-

DANAS

SUTRA

337

lativno samodovoljni. Oni funkcioniu tako to informaciju

transformiu iz jednog oblika u drugi na osnovu unapred od
reenih instrukcija ili procedura. Sposobnosti da se izvode za
kljuci, otkrivaju znaenja, vre uoptavanja i ui na osnovu
prolog iskustva smatraju se sposobnostima karakteristinim
za ljudska bia. D a maine mogu da ispoljavaju mnoge od ovih
odlika, kao to su donoenje odluka i igranje aha, uzima se
kao evidencija da maine mogu da misle. T a k o se za ma koji
entitet koji input moe da transformie u smisleni autput kae
da prolazi Tjuringov test i da je inteligentan. Dosada nije stvo
ren nijedan kompjuter koji bi mogao da dostigne ovekovu in
teligenciju, ali su istraivanja u oblasti vetake inteligencije
dovela do nekih vanih praktinih rezultata kod donoenja od
luka, razumevanja prirodnih jezika i prepoznavanja slika.
Paralelno povezani kompjuteri su ostavili dubok utisak
na mnoge funkcionaliste svojom snagom, prilagodljivou i
sposobnou uenja. T o to mogu da prou Tjuringov test i
ni se da podrava funkcionalistiku tezu da su to misaona bi
a (ili, Dekartovim jezikom reeno, res cogitantes").
U pogle
du ovih zapletenih pitanja, inteligentna obina osoba ostaje i
impresionirana i neodluna.
U sreditu rasprava o k o Tjuringovog testa nalazi se rad
Dona Serla. U nizu lanaka poev od 1 9 8 0 . Serl je tvrdio da
je pobio jaku tezu o vetakoj inteligenciji. Njegovo opovrga
vanje oslanja se na primer koji on naziva argumentom kine
ske s o b e " . O n razmatra situaciju u kojoj je neka osoba zatvo
rena u sobu s kompjuterom i u kojoj dobija pitanja napisana
na kineskom. Seri ukazuje na to da se sa simbolima koji pristi
u moe izai na kraj uz pomo programa koji omoguava da
se oni povezu sa autput simbolima. Tjuringov test bi bio zado
voljen, a ipak osoba koja uestvuje u ovoj proceduri ne bi razumela kineski. Serlov argument poiva na distinkciji izmeu
formalnog, ili sintaksikog, sistema i njegovog semantikog sa
draja. Program bi nam omoguio da zadovoljimo sintaksike
zahteve a da ipak nemamo odgovarajue razumevanje seman-

338

EJVRUM

STROL

tike. O t k a k o je Serl izneo ovaj argument o njemu se opseno

raspravljalo. Postoji slaganje u pogledu toga da je argument is
pravan, ali o problemu se jo uvek raspravlja.
Funkcionalizmu se upuuje jo nekoliko ozbiljnih zamerki. M o d a najdublja od njih poiva na primeru preokrenutog
spektra". Prema ovoj primedbi, sasvim je zamislivo da dva o veka imaju preokrenute spektre boja a da za to ne znaju. Oni
mogu konzistentno da se slue jezikom na isti nain, koristei
re c r v e n o " , na primer, da bi opisali isti predmet. Pa ipak e
se boje koje svako od njih opaa meusobno razlikovati. Ali,
prema funkcionalizmu, zato to oba oseta igraju tano istu
uzronu ulogu u organizmu, to je jedan te isti oset. Ovaj pro
tivprimer pokazuje da slinost funkcije ne garantuje slinost ili
istovetnost doivljenog iskustva te da funkcionalizam ne zado
voljava kao analiza mentalnog sadraja. Funkcionalisti su na
ove i druge primedbe odgovarali s problematinim uspehom.
Uprkos t o m e , zbog svoje privlanosti istraivaima kognitiv
nih nauka, i uprkos Patnamovom odricanju od funkcionalizma, to je jo uvek iroko zastupana teorija meu filozofima,
kognitivnim psiholozima i istraivaima vetake inteligencije.
Koliko mi je poznato, u istoriji filozofije nije bilo nekog sli
nog gledita. M a kakva bila njegova vrednost, jasno je da je
funkcionalizam novo i znaajno uenje o ovekovom duhu.
K a o takvo o n o predstavlja ozbiljnu alternativu tradicionalnim
teorijama k a o to su kartezijanizam, teorija identiteta i epifenomenalizam.
Eliminativni
materijalizam.
Eliminativni materijalizam je ra
dikalnije gledite duboko privreno scijentizmu. Njegovi glav
ni zastupnici su Pol erland [Paul Churchland] i Patria Cerland [Patricia Churchland]. Dela Pola erlanda, A Neurocomputational
Perspective,
objavljeno 1 9 8 9 . i The Engine
of
Reason ( 1 9 9 5 ) , Patrie Cerland Neurophilosophy
( 1 9 8 6 ) i, sa
Teri Sejnovskim [Terry Sejnowski], The Computational
Brain,
objavljeno 1 9 9 2 , kao i On the Contrary
( 1 9 9 8 ) koje su Cer-

DANAS

I SUTRA

| 339

landovi zajedno napisali, izlau tananu i veoma razraenu

verziju ove teorije. Oni tvrde da razvijena nauna teorija ne
zahteva postojanje misli, verovanja i namera ve samo posto
janje nervne aktivnosti u mozgu. O v o gledite se razlikuje od
teorija identiteta u njihovim raznovrsnim f o r m a m a , kao to je
instanca-instanca" teorija. Ova poslednja pretpostavlja da
nauno istraivanje poinje sa razliitim opisima istog fenome
na, od kojih jedan sadri mentalni renik koji potie iz narod
ske psihologije a drugi fizikalistiki renik koji pripada nauci.
Problem za teoretiare identiteta jeste da pokau da se
prvi nivo opisa svodi na drugi. Eliminativisti preduzimaju i da
lji korak. Oni tvrde da nema nikakve naune opazive eviden
cije da entiteti poput misli i verovanja postoje. Prema t o m e ,
zrela nauna teorija ne mora uopte da bude redukcionistika.
N e m a niega to bi trebalo da se svede na fizike procese. Sto
ga redukcionista pokuava da uini nemogue, da nita svede
na neto. Ba kao to hemijska teorija nije pokuavala da sve
de flogiston na neto opazivo ve je jednostavno odbacila sva
k o pozivanje na flogiston, tako se mogu eliminisati i misli, ve
rovanja i ceo mentalistiki repertoar narodske psihologije.
Umesto toga eliminativisti predlau potpuno materijalistiku
teoriju koja opisuje nervnu aktivnost u mozgu.
Zastupnici eliminativnog materijalizma iznose snane i in
geniozne argumente u prilog ove teorije. Ali ona je ostala gledi
te manjine. Postoji jedan broj ozbiljnih zamerki ovoj teoriji ko
je veina filozofa nalazi ubedljivim. Pomenuu dve.
Prvo, teko je izneti neku interpretaciju ovog uenja koja
bi bila u skladu sa izgradnjom naunih teorija. Eliminativisti
predlau jednu teoriju. Ali sve teorije imaju semantika svoj
stva, one su ili istinite ili lane, konzistentne ili nekonzistentne,
podrane opazivim podacima i tako dalje. ta bi to znailo re
i, na primer, da je nervna aktivnost logiki nekonzistentna?
Poto se svaka nervna aktivnost moe opisati kontingentnim
iskazima, k a k o bi se moglo pokazati da su dve razliite nervne
aktivnosti logiki nekonzistentne? Z a p r a v o , ta bi u ovom slu-

340

EJVRUM

STROL

aju znaili iskaz" i l o g i k i " ? A k o je iskaz samo nervna ak

tivnost, k a k o bi on mogao da opisuje bilo ta? ini se nemo
guim da se semantiki pojmovi kao to su znaenje, istina i
denotacija prevedu na renik elektrinih impulsa u neuronima.
Ukratko, ova primedba tvrdi da pripisivanje istine ili lanosti
ili bilo kojih semantikih pojmova procesima u mozgu pred
stavlja kategorijalnu greku.
Drugo, postoji i problem kvalija" (qualia).

Kvalije, do

ivljeni oseti koje svi i m a m o , nemaju isti problematini status

kao flogiston. One oigledno postoje i svaki ovek zna da one
postoje. Poricati da one postoje bilo bi isto to i rei da ne po
stoje zvui ve samo fizike vibracije razliitih frekvencija.
Upravo kao to ljudi znaju da uju zvuke, oni znaju i da doi
vljavaju mentalne fenomene. Prihvatljivo je, naravno, smatrati
da ove kvalije stoje u korelaciji sa nervnim ili nekim drugim fi
zikim epizodama, ali to znai pretpostaviti da kvalije postoje.
Protiv eliminativista se iznosi argument da svaka nauna teo
rija mora da pode od ovakvih nesumnjivih datosti. Neuspeh da
se to uini znai zanemarivanje injenica koje svaka nauna te
orija mora da objasni. Ako je ova primedba ispravna, eliminativizam ne moe biti filozofska teorija koja prua zadovoljava
jue objanjenje nauke o duhu.
Eliminativizam je postao popularan meu neokvajnovci
ma. ini se da je ova teorija nagovetena u Kvajnovom odba
civanju mentalnih fenomena kao to su znaenja. Ako uinimo
i dalji k o r a k i odbacimo Kvajnov bihejviorizam i prihvatimo
samo nervne aktivnosti, lako emo stii do eliminativizma.
Opet, koliko ja znam u prolosti nije postojala nikakva slina
teorija. O n a je stoga neto istinski novo u filozofiji. Naravno,
rei da je nova ne znai nuno i prihvatiti je k a o ispravnu. Kri
tike zamerke ovoj teoriji su snane, ali to to je grupa filozo
fa i kognitivnih naunika i dalje zastupa znai da se ona ne
moe o l a k o odbaciti. U ovom sluaju m o r a e m o da saekamo
sud istorije.

DANAS

I SUTRA

| 341 |

Percepcija
Teorija ulnih datosti ima dugu istoriju. U njenom ranom
modernom obliku moemo je pratiti od Dekarta, a igrala je te
meljnu ulogu u filozofijama L o k a , Barklija i H j u m a . Dobila je
mnogo razraeniji oblik u dvadesetom veku kod Rasela, M u
ra, Broda i Prajsa, ali pred kritikama D. A. Pola [G. A. Paul],
V. H . F. Barnsa [W. H . F. Barnes] i Dona Ostina u sutini je
nestala sa dananje filozofske scene. Pa ipak, kao u procesu so
lera, u raznim vidovima bila je oivljena i osveena t o k o m
1980-ih i 1990-ih.
Sutinsko pitanje u svim verzijama teorije ulnih datosti
jeste to da li je ovekovo opaanje spoljanjeg sveta posredno
ili neposredno. To je problem koji se prvenstveno postavlja
pred razne oblike metafizikog realizma. Ovi dre da u svetu
postoje entiteti nezavisni od duha, i postavlja se pitanje da li je
vizuelni pristup tim entitetima posredovan ili neposredan, to
jest, da li je on uslovljen posredovanjem mentalnih entiteta pa
ak i izvesnih fizikih inilaca. M o d e l na koji se u ovim raspra
vama poziva nije nuno kartezijanski, ali pretpostavlja posto
janje duha. Termin spoljanji" znai izvan ovekovog du
h a " , tako da je suprotnost duh/ne-duh prisutna u ovakvim
analizama. O n o to je zanimljivo kod savremenih rasprava,
posebno onih koje se pozivaju na skoriji rad u psihologiji i ne
urologiji, jeste to da one distinkciju posredno-neposredno
shvataju razliito od svojih prethodnika koji su se pozivali na
ulne datosti. Tako imamo posla sa jednim starim problemom
ponovno oivljenim. Filozofi su imali sluha za neke skoranje
naune teorije i razvila se opsena literatura o ovom pitanju.
Ponimo od psihologa. U devetom poglavlju knjige The
Ecological
Approach
to Visual Perception
( 1 9 7 9 ) , D. D.
Gibson Q. J . Gibson] dokazuje da je normalno opaanje fizi
kih objekata (npr. Nijagarinih vodopada) neposredno. Pod
neposrednim" on podrazumeva da o n o nije posredovano ul
nim datostima, niti bilo k o j o m vrstom slika, koje on opisuje

342

EJVRUM

STROL

kao pljosnate palainke". O n ove pljosnate palainke suprot

stavlja trodimenzionalnim objektima ija svojstva, ukljuujui
i trodimenzionalnost, vidimo u normalnom opaanju. Gibson
se slae da postoji posredno opaanje. ovek koji posmatra fo
tografiju Nijagarinih vodopada vidi Nijagarine vodopade po
sredno, to e rei, preko fotografije. Ali uopte uzev ljudi vide
same objekte, a ne njihove slike ili fotografije, i to je neposred
no vienje. Mada su Gibsonove primedbe delom usmerene pro
tiv ranih teoretiara ulnih datosti, njegova prava meta su savremeni kognitivni naunici koji tvrde da je svako opaanje po
sredovano mentalnim reprezentacijama". Tako se njegova te
orija suprotstavlja svakom obliku reprezentacionog realizma.
Gibson dokazuje da sve takve teorije netano interpreti
raju izvesne naune injenice. Prema teorji optike, svetlost se
odbija od povrina neprovidnih o b j e k a t a , kree se kroz atmos
feru i dolazi do ovekovog sistema vida, koji ukljuuje o k o ,
optiki nerv, retinu i mozak. Prema ovoj teoriji, svi koraci izme
u prvobitnog stimulusa i konanog efekta su uzroni i Gibson
to prihvata. O n o to on odbacuje to je izvesna nauno-filozofska interpretacija ovih injenica. Prema njemu, reprezentacioni
realisti tvrde da je svaki korak u kauzalnom procesu posrednik
koji uslovljava karakter signala koji se prenosi od prvobitnog
izvora do posmatraa. Prema njihovom gleditu poslednji doga
aj u ovom procesu se opaa neposredno, a preko njega se opa
a prvobitni izvor u spoljanjem svetu. Ovaj poslednji dogaaj
je takozvana mentalna reprezentacija, to jest, neka vrsta struk
ture u mozgu koja ponovno uobliava spoljanji objekat na
osnovu poruka k o j e izvodi iz kauzalnog niza.
Gibson odbacuje zakljuak da elementi kauzalnog niza
posreduju normalno opaanje. Umesto toga, on dokazuje da
ove uzrone inioce treba videti kao o n o to olakava a ne ono
to posreduje. N j i h o v a funkcija je analogna o n o m e to se de
ava kad upalimo svetio. Svetlost ne uslovljava (tj. utie na ili
iskrivljava) nae opaanje ve omoguava da vidimo predmete
koji se nalaze u sobi. Nema nikakvog razloga da se veruje ka-

DANAS

I SUTRA

| 343 |

ko je na nae shvatanje stvari poput stolova i stolica uticalo pa

ljenje svetla. Analogija vai za sve sluajeve normalnog opaa
nja. M i normalno vidimo trodimenzionalne objekte bez iskri
vljavanja a ne vidimo reprezentacije na osnovu kojih bi izvodili
zakljuak o njihovoj trodimenzionalnosti. M i doslovno vidimo
trodimenzionalnost tih objekata ba onakvih kakvi oni jesu.
Gibsonova gledita su pokrenula ogromnu literaturu, ve
inom kritiku. Osnovna zamerka ovom pristupu jeste to da
on zanemaruje nove nalaze o modanim mehanizmima uklju
enim u opaanje, ukljuujui tu i aberantna opaajna iskustva
kao to je fenomen fantomskog uda. Nedavni rad V. S. R a m a andrana [V. S. R a m a c h a n d r a n ] o fenomenu fantomskog uda
- vidi, na primer, lanke Blind S p o t s " i Perceptual Correla
tes of Massive Cortical R e o r g a n i z a t i o n " , oba objavljena 1 9 9 2 ,
kao i knjigu Phantoms
in the Brain: Probing the Mysteries
of
the Human Mind ( 1 9 9 8 ) , napisanu zajedno sa Sandrom Bleksli [Sandra Blakeslee] - zasniva se na impresivnoj koliini po
dataka o tome kako ljudi koji su izgubili neki ud oseaju u
n j e m u " sloene osete. Oni tvrde da su im ake utrnule ili da ne
mogu da isprue prst ili da oseaju bol u nekoj odreenoj obla
sti uda. Ramaandranova istraivanja su identifikovala mesto
takvih oseta u odreenim oblastima mozga, te je tako mogao
da pokae da nadraivanje tih oblasti stvara osete sline onima
kod osoba koje su izgubile neki ud. Zakljuak koji on izvodi iz
ovog skupa podataka slian je Dekartovoj hipotezi o zlom de
monu. Ramaandran dokazuje da svi ovekovi oseti postoje sa
m o u mozgu te da se dakle naa takozvana opaanja spoljanjeg
sveta uvek odvijaju preko ovakvih reprezentacija.
Filozofi su se ukljuili u raspravu na raznim nivoima,
obino podravajui jedno od ova dva stanovita. Oni su izneli ogroman broj argumenata za i protiv, neki su novi a neki sta
ri. Dopustite mi da ovde zastupam svoju vlastitu stvar. Opisau deo mog vlastitog rada iz knjiga Surfaces ( 1 9 8 8 ) i Sketches
of Landscapes:
Philosophy
by Example
( 1 9 9 8 ) . Mislim da on
baca novo svetio na ova pitanja, ali o tome se naravno moe

344

EJVRUM

STROL

raspravljati. U obe studije predlaem alternative svim tradicio

nalnim filozofijama percepcije, kao to su neposredni realizam i
reprezentacioni realizam. To su uoptena, holistika gledita, od
kojih svako tvrdi jednu jednostavnu tezu o opaanju: da je sva
ko opaanje posredovano ili da nijedno nije posredovano. Tvr
dim da su ovakva uenja isuvie jednostavna da bi ispravno
obuhvatila sve raznovrsne ulne datosti koje nam iskustvo
prua i tu tvrdnju podravam jednim brojem argumenata i primera. Evo jednog takvog primera.
U prvoj polovini dvadesetog veka filozofi su iznosili teori
je percepcije koje su bile veoma ubedljive. Jedna od njih prihvatala je tezu da ako posmatra gleda neki neprovidni objekat s
odreene take posmatranja i u datom trenutku, najvie to on
moe od tog objekta da vidi jeste deo povrine naspram njemu.
Prema argumentu koji je podravao ovo gledite svaki
neprovidni objekat ima spoljanjost i ta je spoljanjost njego
va povrina. Poto je objekat neprovidan, posmatra iz svoje
perspektive ne moe da vidi jedan deo objekta - njegovu su
protnu stranu, na primer. Sledi da se iz date perspektive u da
tom trenutku ne moe neposredno videti celina neprovidnog
objekta, kao to je jabuka. Uzimalo se da ova injenica o opa
anju predstavlja pobijanje neposrednog realizma i da implici
ra neki oblik reprezentacionog realizma. Ovaj argument isto
tako implicira i da svaki sud o celom objektu nadilazi dostup
nu opaajnu evidenciju te tako otvara vrata skeptikim napa
dima. Ali po mom miljenju argument je pogrean i njegove
skeptike implikacije treba odbaciti. Iznosio sam argumente da
su primeri na koje se filozofi pozivaju podravajui ovo gledi
te ogranieni po svojoj topolokoj i prostornoj raznovrsnosti.
Stvari poput bilijarskih lopti, kruaka, k o c k i c a , mastionica,
stolova, osoba i planeta predstavljaju ogranien opseg sluaje
va koji se koriste da bi se podrao zakljuak da ne moemo da
vidimo celu povrinu nijednog neprovidnog o b j e k t a .
J e d n o s t a v n o m promenom primera, holistika teorija i
njen skeptiki zakljuak padaju. Teniski tereni, travnjaci, pute-

DANAS

SUTRA

345

vi i ogledala su neprovidni, pa ipak, zavisno od okolnosti, m o

e se videti cela njihova povrina. Svaka adekvatna teorija per
cepcije mora da uzme u obzir razlike izmeu neprovidnih
objekata koji imaju razliite topoloke karakteristike - izme
u sfera, k o c k i , r o m b o i d a i pravougaonika (kao to su jabu
ke, kockice itd.) i onoga to nazivam protegnutostima"
[stretches]
- travnjaka, teniskih terena, listova, jezera i puteva. Zavisno od njihove veliine i preovlaujuih uslova vidlji
vosti, moe se videti cela povrina jedne protegnutosti (recimo,
ogledala ili barice).
K a d se ovim razlikama dodaju i druga kontekstualna
ogranienja, na primer, to da su mnogi objekti u pokretu, da
mogu i nemati povrine mada su neprovidni, da i posmatra
moe biti u pokretu, da svetlost koja pada na objekte moe bi
ti veoma raznovrsna, da izvesne materije u atmosferi stvaraju
mnogobrojne efekte, da posmatraeva vizuelna aktivnost i
udaljenost od objekta uslovljavaju ono to on vidi, nemogue
je prihvatiti teoriju koja tvrdi da postoji jedna jedina stvar, kao
to je povrina ili deo povrine, koja se bez razlike vidi u sva
k o m od tih sluajeva ili da mi nikada ne vidimo ceo objekat.
Opis usmeren na primere, usmeren na kontekst, veoma iro
kog niza situacija opaanja moe da ove raznolike inioce
uzme u obzir na nain na koji to holistike teorije ne mogu. Ta
ko moj pristup koji se oslanja na mnogobrojne primere poka
zuje da ni neposredni ni reprezentacioni realizam ne pruaju
taan opis opazivog sveta. M o j pristup isto tako nudi alterna
tivu svakom nauno-psiholokom opisu poput Gibsonovog, ili
svim filozofskim opisima koje smo nalazili kod Rasela, M u r a ,
Broda i Prajsa u prvoj polovini dvadesetog veka.
N e tvrdim da moj pristup reava sve probleme percep
cije; j a s n o je da neki problemi vienja (i drugih naina ulnog
opaanja) ne samo da obuhvataju konceptualna i lingvistika
r a z m a t r a n j a , ve i itav niz psiholokih, neurolokih, biolo
kih i kompjuterskih inilaca. Ali smatram da sam izneo al
ternativu poznatoj dihotomiji posredno-neposredno k o j o m je

346

EJVRUM

STROL

tradicija bila opsesivno o b u z e t a . A k o sam u pravu, ovo je slu

aj novog vina koje se mea sa starim i revitalizuje ga.

Deo 3
Krajem dvadesetog veka, jedan je broj istaknutih filozofa o b
javio da je filozofija kao vrsta istraivanja mrtva. Nita nije
preostalo to bi filozofija mogla da ini. Zadatak reavanja fi
lozofskih problema treba prepustiti nauci. K a o to je Hilari
Patnam u Representation

and Reality

rekao: Nain da se re

se filozofski problemi jeste da se izgrade bolje naune slike sve

ta... Sve to filozofu ostaje, u sutini, da uini jeste da bude do
bar 'futurista' - da umesto nas anticipira k a k o e nauka resiti
nae filozofske p r o b l e m e " ( 1 9 8 9 : 1 0 7 ) .
Patnamova je primedba zanimljiva iz nekoliko razloga.
Z a poetak, moje prouavanje analitike filozofije navodi me
na suprotan zakljuak. Dvadeseti vek je bio epoha dinaminog
filozofskog stvaralatva i razvoja. Sigurno, k a o to pokazuje
model solera

sistema, filozofska praksa je vei deo veka bila

opsesivno usmerena na probleme koji vuku poreklo jo od an

tike. Isto je tako istina, kao to to pokazuje Patnamova pri
medba, da je scijentizam u svojim postkvajnovskim vidovima
jo uvek prisutan. Pa ipak, mora se priznati da su nastanak
matematike logike, stvaranje teorije deskripcija i doprinosi
modalnih logiara bacili novu svetlost na ova drevna pitanja.
ak i u oblastima u kojima su filozofi bili pod uticajem prirod
nih i drutvenih n a u k a , filozofski pristupi su i dalje uvali, i jo
to ine, svoju autonomiju i pruali plodan doprinos razmatra
nim temama. O v o vai ak i za nauci sklone mislioce kao to
su Rasel, K a r n a p i Kvajn. Ali je jo oiglednije u radu kasnog
Vitgentajna i Ostina. Pojam jezike igre i njegov znaaj za
drutvene ustanove, i uloga govornih inova u ljudskoj komu
nikaciji, podstakli su istraivake programe u nekim drutve-

DANAS I

SUTRA

347

nim naukama. R a d u oblasti filozofije duha uticao je na kog

nitivne nauke, a filozofsko istraivanje je imalo odjeka u nau
nim teorijama percepcije. D o k ulazimo u dvadeset prvi vek,
snana je evidencija da e filozofi i dalje stvarati nove ideje.
Stoga nema nikakvog razloga da se veruje k a k o sve najbolje
ideje pripadaju prolosti.
Isto je tako vredno istai da Patnamova primedba odra
ava jednu raniju dvadesetvekovnu tradiciju i da ne odgovara
radikalnim promenama koje su se u filozofskoj aktivnosti zbi
le u protekloj deceniji. Filozofska scena na pragu novog milenijuma razlikuje se bar u dva znaajna pogleda od toga kakva
je bila proteklih decenija. Prvo, posle Kvajnovog povlaenja u
penziju u analitikoj filozofiji nije bilo jedne dominantne figure.
Danas nemamo jednog Vitgentajna, Rasela, Karnapa ili Ostina.
U svojoj knjizi iz 1 9 9 7 . godine, Profitable
rent Philosophical

Themes,

Speculations

on

Cur

Nikolas Reer [Nicholas Rescher] je

sakupio upeatljive podatke o raznolikosti filozofskih postupa

ka krajem dvadesetog veka. O n situaciju rezimira ovako:
N e k a d a je filozofskom scenom dominirala aka velikana
a filozofija datog perioda bilo je o n o to su oni stvarali.
U z m i m o nemaku filozofiju u devetnaestom veku, na
primer. Ovde je filozofska scena, kao i sama zemlja,
predstavljala skup kneevina - k o j i m a su vladale takve
vladarske linosti poput K a n t a , Fihtea, Hegela, Selinga,
Sopenhauera i jo nekoliko filozofskih kraljevia. Ali da
nas je herojsko d o b a " filozofije prolo. N e uvia se do
voljno mera u kojoj danas znaajan, vaan i uticajan rad
stvaraju akademske linosti van kruga osvetljenog p o z o rinim reflektorima. N a sreu ili nesreu, k r a j e m dvade
setog veka uli smo u novu filozofsku eru u k o j o j o n o to
se rauna nije samo vladajua elita ve o g r o m a n broj m a
njih smrtnika. Primetno je odsustvo velikih kraljevstava
a scena je vie nalik sceni srednjovekovne Evrope - skup
malih teritorija kojima vladaju grofovi i biskupi. Tu i ta
m o u razbacanim usamljenim z a m k o v i m a istaknuti filo
zofski vitezovi stiu lokalne sledbenike lojalnih prijatelja

348

EJVRUM

STROL

ili neprijatelja. Ali niko od dananjih akademskih filozo

fa ne uspeva da svoj dnevni red nametne ikome drugome
do m a l e c n o m deliu velike, unutar sebe podeljene zajed
nice. A k o uzmemo u obzir da s a m o u Severnoj Americi
radi vie od deset hiljada a k a d e m s k i h filozofa, a k je i
n a j u t i c a j n i j i od savremenih a m e r i k i h filozofa s a m o
jo jedna - donekle vea - riba u p r e n a s e l j e n o m m o r u .
A k o dva ili tri p r o c e n t a p r o f e s i o n a l n i h kolega o b r a a
panju na o n o to neki f i l o z o f radi, ta individua je d o
ista s r e n a .
(str. 2 0 )

Razlozi ove demokratizacije" filozofije ostaju nejasni.

Ali oigledno je da se ovaj fenomen odigrao. Reerov opis je
nesumnjivo taan i nema sumnje da danas naa disciplina ima
drugaiji lik nego to je imala nekada. Drugo, zbog ove demo
kratizacije i raznolikih interesovanja, dolo je praktino do re
volucije u temama o kojima danas filozofi raspravljaju. Poseb
no, ona vrsta scijentizma koja je motivisala Patnama i njegove
prethodnike, Fregea, Rasela, Karnapa i Kvajna, manje se istie
no pre etvrt stolea. Ovu promenu moemo da zapazimo ve
pregledom skorijih brojeva Proceedings
and Addresses
of the
American
Philosophical
Association.
Ova periodina publika
cija objavljuje programe godinjih susreta Amerikog filozof
skog udruenja. U broju posveenom susretu Pacifikog ogran
ka ovog udruenja odranom na Univerzitetu u Berkliju, Kalifornija, od 3 1 . marta do 3 . aprila 1 9 9 9 , u teme o kojima se ras
pravljalo spadale su i: Rase i prava" [ R a c e and R i g h t s " ] ,
Rols, marksizam, feminizam i postmodernizam" [Rawls,
M a r x i s m , Feminism, and Postmodernism"], Novi nacionali
z m i " [ T h e N e w Nationalisms"], Dileme zajednice i identite
ta: filozofski susret afrikanista" [Dilemmas o f Community
and Identity: An Africana Philosophical E n c o u n t e r " ] , D o m o
rodaki glasovi i filozofski pogledi na svet" [Native Voices
and Philosophical World Views"], Ludilo kad se pritegne kai: Pravna i moralna pitanja izdavanja marihuane na lekarski

DANAS

SUTRA

349

recept" [ R e e f e r Madnes: Legal and M o r a l Issues Surroun

ding the Medical Prescription of M a r i j u a n a " ] , Filozofski feministi i radikalni heteroseksualci: Ponovno promiljanje sub
verzivnih politika seksualnosti" [Philosophical Feminist and
Radically Heterosexual: Rethinking Subversive Sexual Poli
t i c s " ] , Pretuene ene, meanje i a u t o n o m i j a " [Battered
Women, Intervention, and A u t o n o m y " ] , Potroake preferen
cije i g e d o r e - e f e k a t " [ C o n s u m e r Preferences and the
R a t c h e t E f f e c t " ] , Preispitivanje poniznosti" [Humility R e
c o n s i d e r e d " ] , P o n o s , s k r o m n o s t i s n o b i z a m " [Pride,
Modesty, and S n o b b e r y " ] , Nasilje u savremenom drutvu"
[Violence in Contemporary S o c i e t y " ] , Rod i borilake vesti n e " [Gender and Martial A r t s " ] , Identiteti na presecima i
a u t e n t i n o j a ? Suprotnosti se p r i v l a e " [Intersectional
Identity and the Authentic Self? Opposites A t t r a c t " ] , Da li je
(puko) posmatranje viih ivotinja moralno p o g r e n o ? " [,,Is
(Merely) Stalking Sentient Animals Morally W r o n g ? " ] i Fe
ministika filozofija morala i politike" [Feminist M o r a l and
Political Philosophy"]. Ovaj spisak je puki deo neuobiajenih te
ma kojima se konferencija bavila. Ali ukupno uzete ovakve te
me su predstavljale procentualno vei deo podnetih saoptenja.
24

25

Ove sam teme nazvao neuobiajenim posmatrajui ih iz

perspektive Patnamove primedbe. Nemogue je videti kako bi
bilo koja od njih mogla da se rei sticanjem bolje naune sli
ke sveta" ili zato bi filozof trebalo da anticipira" da e ih na
uka reiti. N a r a v n o , naune informacije bi mogle biti relevant
ne da bi se izalo na kraj sa pitanjima o medicinskoj upotrebi
marihuane ili implikacijama kloniranja, na primer. Ali naivno
je misliti da je nauka disciplina koja moe da presudi ili koja
e presuditi o konceptualnim, moralnim ili politikim proble
mima koje postavljaju ove neuobiajene teme.

24

U idiomatskoj upotrebi: prifegnuti kai" - prim. prev.

Zupanik sa zaporom, mehanizam koji dozvoljava okretanje samo

u jednom smeru - poput gedore" odvijaa - prim. prev.
2 5

350

EJVR

UM

STROL

Razmiljajui o ovim saoptenjima, pitam se nije li se u

nedavnoj prolosti promenila sama koncepcija uloge filozofije.
ini mi se da su mnogi savremeni ameriki filozofi - moda
ak i veina od onih deset hiljada profesionalnih filozofa koje
pominje Reer - zanemarili ili odbacili klasine modele koje je
pretpostavljao sistem solera.
Oni se ne bave toliko prolim,
klasinim problemima koliko tekuim pitanjima. J a s n o je da je
sve snanije oseanje, posebno medu mladim pripadnicima
akademskog sveta, da bi naa struka trebalo da se bavi moral
nim, politikim i drutvenim tekoama dananjice. Ostaje da
se vidi da li e dublje ispitivanje ovih problema ipak na kraju
voditi do drevnih dilema o k o uzronosti, postojanja, identite
ta i onog to ne postoji.
M n o g i analitiari misle da hoe: da su ova tekua intersovanja samo nadgradnja", i to povrna, koja skriva dublje
probleme koje je utvrdio kanon. Ali ako analitiari gree, i ako
ovi skoriji problemi i dalje budu imali vlastitu autonomiju, fi
lozofija e prei u jednu novu, vie primenjenu dimenziju, i u
tom smislu e na ovom polju doi do opipljivog progresa. A k o
se, meutim, pokae da su ova pitanja samo tanka skrama ko
ja prekriva klasine probleme, ak e i to biti vano jer e po
kazati k a k o neposredni, praktini i neodloni problemi u kraj
njoj liniji poivaju na dubokim tradicionalnim pitanjima. Ni u
jednom sluaju nije verovatno da e nauka pruiti reenje ovih
pitanja. Budunost filozofije kao humanistike discipline koja
ima vane stvari da kae o neivom svetu i njegovim stvorovi
ma jeste stoga, po m o m sudu, izvanredna. Ali k a o to je M o
de Slik jednom rekao: metod verifikacije" jeste ekanje. T a k o
emo morati da saekamo i vidimo ta nam budunost nosi.

REFERENCE
N a v e d e n a dela
Austin, J . L. 1962a. How to Do Things with Words. Edited by J a mes Urmson. Oxford: Clarendon.
.1962b. Sense and Sensibilia.

Oxford: Clarendon.

. 1 9 7 0 a . Intelligent Behavior." O. P. Wood and George

Pitcher, eds., Ryle pp. 4 5 - 5 2 . New York: Doubleday.
. 1 9 7 0 b . Philosophical

Papers.

2d ed. Edited by J . O. Ur-

mson and G. J . Warnock. Oxford: Oxford University Press.

Ayer, Aifred J . 1 9 4 8 . Language,

Truth, and Logic.

2d ed. London:

Gollancz.
Bartley, W. W. III. 1 9 7 3 . Wittgenstein.

New York: Lippincott.

Blumberg, Albert and Herbert Feigl. 1 9 3 1 . Logical Positivism: A

New Movement in European Philosophy." Journal
Philosophy

of

28 (11): 2 8 1 - 9 6 .

Broad, C. D . 1 9 2 4 . Critical and Speculative Philosophy." L. H.

Muirhead, ed., Contemporary

British

7 7 - 1 0 0 . London: Allen and Unvin.

Philosophy,

pp.

352

EJVRUM

STROL

. 1 9 5 9 . Autobiography." In P. A. Schilpp, ed., The

Philosophy of CD. Broad, pp. 3 - 6 8 . Chicago: Open Court
Carnap, Rudolf. 1 9 2 8 . Der Logische
Aufbau Der Welt [The
Logical Construction of the World]. Berlin-Schlachtensee:
Weltkries-Verlag.
. 1937. The Logical
Paul.

Syntax

of Language.

London: Kegan

. 1947. Meaning and Necessity: A Study in Semantics

Modal Logic. Chicago: University of Chicago Press.

and

. 1 9 6 3 . Intellectual Autobiography" In P. A Schilpp, ed.,

The Philosophy
of Rudolf Carnap, pp. 3 - 8 4 . Chicago:
Open Court.
Chisholm, Roderick M . 1 9 8 1 . The First Person: An Essay on Reference and Intentionality.
Brighton, Sussex, U.K.: Harvester Press.
Churchland, Patricia S. 1986. Neurophilosophy.
Mass.: M I T Press.

Cambridge,

Churchland, Paul M . 1 9 9 5 . The Engine

Mass.: M I T Press.

Cambridge,

of Reason.

Churchland, Paul M . and Patricia Churchland. 1 9 9 8 . On

Contrary. Cambridge, Mass.: M I T Press.
Creath, Richard, ed. 1 9 9 0 . Dear Carnap,
University of California Press.

Dear

the

Van. Berkeley:

Darwall, Stephen, Allan Gibbard, and Peter Railton. 1 9 9 2 .

Toward Fin de Siecle Ethics." Philosophical
Review 101
(1): 1 1 5 - 8 9 .
Donnellan, Kenneth. 1977. Speaking of Nothing." In S. P.
Schwartz, ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp.
2 1 6 - 4 4 . Ithaca, N. Y.: Cornell University Press.
Dummert, Michael. 1 9 8 1 . Frege: Philosophy
of Language.
Cambridge, Mass.: Harvard University Press.

. 1 9 9 3 . Origins
Duckworth.

of

Analytic

Philosophy.

2d ed.
London:

REFERENCE

Fann, K. T. 1 9 6 9 . Symposium
nities Press.

| 353 |

on J. L. Austin. New York: Huma-

Frege, Gottlob. 1 9 4 9 . On Sense and Nominatum." In Herbert

Feigl and Wilfrid Sellars, eds., Readings in
Philosophical
Analysis, pp. 8 5 - 1 0 2 . New York:Appleton-Century-Crofts.
Garver, Newton and Seung-Chong Lee. 1 9 9 4 . Derrida
Wittgenstein. Philadelphia: Temple University Press.
Gibson, J . J . 1 9 7 9 . The Ecological
Approach
tion. Boston: Houghton Mifflin.

to Visual

Hacker, P. M . S. 1 9 9 6 . Wittgenstein's Place in

Analytic Philosophy.
Oxford: Blackwell.

and
Percep-

Twentieth-Century

Hampshire, Stuart. 1 9 7 0 . Rewiev of Ryle's The Concept of Mind.

In O. P. Wood and George Pitcher, eds., Ryle, pp. 1 7 - 4 4 .
New York: Doubleday.
Hannay, Alastair. 1 9 9 0 . Human
tledge.

Consciousness.

Kripke, Saul. 1 9 8 0 . Naming and Necessity.

Harvard University Press.
Lichine, Alexis. 1 9 7 1 . Encyclopedia
York: Knopf.

London: Rou-

Cambridge, Mass.:

of Wines and Spirits.

New

McGuinness, Brian. 4 9 8 8 . Wittgenstein:

A Life - The
Young
Ludwig,
1889-1921.
Berkeley: University of California
Press.
Malcolm, Norman. 1 9 8 4 . Ludvig Wittgenstein:
York: Oxford University Press.

A Memoir.

. 1 9 8 9 . Wittgenstein on Language and Rules."

64 ( 2 4 7 ) : 5 - 2 8
Marcus, Ruth B. 1 9 9 3 . Modalities.

New

Philosophy

New York: Oxford University

Press.
Martinich, A. P. 1 9 8 4 . Communication
York: de Gruyter.
Mates, Benson. 1 9 8 1 . Sceptical
Chicago Press.

Essays.

and

Reference.

New

Chicago: University of

354

EJVRUM

STROL

. 1 9 9 6 . The Sceptic
Press.

Way. New York: Oxford University

Mendelsohn, Richard L. 1 9 9 6 . Commentary. Inquiry

303-305).
Monk, Ray. 1 9 9 0 . Ludvig Wittgenstein:
New York: Free Press.
Moore G. E. 1 9 0 3 . Principia
ge University Press.

Ethica.

The Duty of

. 1 9 5 9 . Philosophical

Papers.

Genius.

Cambridge, U.K.: Cambrid-

. 1 9 2 2 . The Refutation of Idealism." Philosophical

pp. 1 - 3 0 . London: Routledge.

39 (2-3:

Studies,

London: Allen and Unwin.

. 1 9 6 5 . Visual Sense-Data." In R. J . Swartz, ed., Perceiving, Sensing,

and Knowing,
pp. 1 3 0 - 3 7 . Berkeley:
University of California Press.

. 1 9 6 8 . An Autobiography." In P. A. Schilpp, ed., The

Philosophy ofG. E. Moore, pp. 3 - 3 9 . Chicago: Open Court.

Nagel, Thomas. 1 9 7 4 . What It Is Like to Be a B a t . "

cal Review 83 (4): 4 3 5 - 5 0 .
-. 1 9 8 6 . The View
Univresity Press.

from

Nowhere.

New York:

PhilosophiOxford

Pascal, Fania. 1 9 8 4 . A Personal Memoir." In Rush Rhees, ed.,

Recollections
of Wittgenstein,
pp. 1 2 - 4 9 . New York:
Oxford University Press.
Penrose, Roger. 1 9 8 9 . The Emperor's
Oxford University Press.

New

Mind.

Oxford:

Putnam, Hilary. 1 9 7 7 . Meaning and Reference." In S. P.

Schwartz, ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp.
1 1 9 - 3 2 . Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
.

1 9 8 9 . Representation
M I T Press.

and

Reality.

Cambridge, Mass.:

Quine, W. V. O . 1 9 3 4 . A System of Logistic.

Harvard University Press.
. 1 9 4 0 . Mathematical
. 1 9 4 1 . Elementary

Cambridge, Mass:

Logic. New York: Norton.

Logic. Boston: Ginn.

REFERENCE

-. 1 9 5 0 . Methods

of Logic.

. 1 9 5 3 . From a Logical

| 355 |

New York: Holt.

Point of View. New York: Harper

and Row.
. 1 9 6 0 . Word and Object.

Cambridge, Mass.: M I T Press.

. 1 9 6 9 . Epistemology Naturalized." Ontological

Relativity
and Other Essays, pp. 6 0 - 9 0 . New York: Columbia
University Press.
. 1 9 7 0 . Philosophy
of Logic. Englewood, N.J.: PrenticeHall.
. 1 9 7 4 . The Roots

of Reference.

Chicago: Open Court.

- . 1 9 8 5 . The Time of My Life. Cambridge, Mass.: M I T Press.

. 1 9 8 6 . Autobiography of W. V. Quine." In L. E. Hahn and
P. A. Schilpp, eds., The Philosophy
of W. V. Quine, pp.
3 - 4 6 . Chicago: Open Court.
. 1 9 9 1 . Two Dogmas in Retrospect." Canadian
Philosophy
2 1 (3): 2 6 5 - 7 4 .

Journal

of

Ramachandran, V. S. and Sandra Blakeslee. 1 9 9 8 . Phantoms

in
Brain: Probing the Mysteries of the Human Mind. New
York: Morrow.
Rescher, Nicholas. 1997. Profitable
rent Philosophical
Themes.
Littlefield.

Speculations:
Essays on CurLanham, Md.: Rowman and

Rhees, Rush, ed., 1 9 8 4 . Recollections

Oxford University Press.

of Wittgenstein.

Rssel, Bertrand. 1 9 1 9 . Introduction

to
Philosophy.
London: Allen and Unwin.
. 1 9 5 6 . Logic and Knowlege: Essays, 1901-1950.
R. C. Marsh. London: Allen and Unwin.

New York:
Mathematical
Edited by

. 1 9 6 3 . My Mental Development." In P. A. Schilpp, ed.,

The Philosophy
of Bertrand Russell, vol. 1 pp. 3 - 2 0 . New
York: Harper and Row.
. 1 9 6 9 . The Autobiography
of Bertrand
Years, 1914-1944.
Boston: Bantam.
Ryle, Gilbert. 1 9 4 9 . The Concept

Russell:

The

Middle

of Mind. London: Hutchinson.

356

EJVRUM

STROL

. 1 9 7 0 . Autobiografical." In O. P. Wood and George

Pitcher, eds., Ryle, pp. 1 - 1 5 . New York: Doubleday.
. 1 9 7 1 . Gilbert
Hutchinson.

Ryle:

Collected

Papers.

Vol 1. London:

St. Augustine. 1 9 6 0 . Confessions.

Translated, with an introduction and notes, by John K. Ryan. New York: Doubleday.
Schilpp, P. A., ed., 1 9 6 8 . The Philosophy
go: Open Court.

of G. E. Moore.

Chica-

Schlick, Moritz. 1 9 1 8 . Allgemeine

ger.

Erkenntnislehre.

Searle, J . R. 1 9 6 9 . Speech
University Press.

Cambridge, U.K.: Cambridge

Acts.

. 1 9 9 5 . The Construction
Press.

Berlin: Sprin-

of Social Reality. New York: Free

Sluga, Hans. 1 9 9 3 . Heidegger's Crisis: Philosophy

and Politics in
Nazi Germany.
Cambridge, Mass.: Harvard University
Press.
. 1 9 9 8 . What Has History to Do with Me? Wittgenstein
and Analytic Philosophy." Inquiry 4 1 (1): 1 1 9 - 2 1 .
Smart, J . J . C. 1 9 6 2 . Sensations and Brain Processes". In V. C.
Chappel, ed., The Philosophy
of Mind, pp. 1 6 0 - 7 2 .
Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.
Stebbing, Susan. 1 9 6 8 . Moore's Influence." In P. A. Schilpp, ed.,
The Philosophy
of G. E. Moore, pp. 5 1 5 - 3 2 . Chicago:
Open Court.
Stevenson, Charles L. 1 9 4 5 . Ethics and Language.
Conn.: Yale University Press.

New Haven,

Strawson, P. F. 1 9 6 0 . On Referring." In Antony Flew, ed., Essays

in Conceptual
Analysis, pp. 2 1 - 5 2 . London: Macmilan.
Stroll, Avrum. 1 9 8 8 . Surfaces.
sota Press.

Minneapolis: University of Minne-

. 1 9 9 4 . Moore and Wittgenstein

Oxford Univesity Press.

on Certainty.

New York:

REFERENCE

. 1 9 9 8 . Sketches of Landscapes:
Cambridge, Mass: M I T Press.

Philosophy

by

| 357 |

Example.

Szabados, Bela. 1 9 9 9 . Was Wittgenstein an Anti-Semite? The

Significance
of
Anti-Semitism
for
Wittgenstein's
Philosophy." Canadian Journal of Philosophy 29 (1): 1 - 2 8 .
Vendler, Zeno. 1967. Linguistics
nell University Press.

in Philosophy.

. 1 9 8 4 . The Matter of Minds.

Ithaca, N.Y.: Cor-

Oxford: Clarendon.

. 1 9 9 5 . Goethe, Wittgenstein, and the Essence of Color."

Monist 78 (4): 3 9 1 - 4 1 0 .
von Wright, G. H. 1 9 8 4 . A Biographical Sketch." In Norman
Malcolm, ed., Ludvig Wittgenstein: A Memoir, pp. 1 - 2 0 .
New York: Oxford University Press.
Warnock, G. J . 1 9 6 9 . John Langshaw Austin: A Biographical
Sketch." In K. T. Fann, ed., Symposium on J. L. Austin, pp.
3 - 2 1 . New York: Humanities Press.
Wasserman, Gerhard D. 1 9 9 0 . Wittgenstein on Jews: Some Counter-Examples." Philosophy
65 (253): 3 5 5 - 6 5 .
Whitehead, Alfred North and Bertrand Russell. 1 9 1 0 - 1 9 1 3 . Principia
Mathematica.
Cambridge, U.K.:
Cambridge
University Press
Wittgenstein, Hermine. 1 9 8 4 . My Brother Ludwig." In Rush
Rhees, ed., Recollections
of Wittgenstein, pp. 1 - 1 1 . New
York: Oxford University Press.
Wittgenstein, Ludwig. 1 9 2 2 . Tractatus
London: Routledge and Kegan Paul.
. 1 9 5 8 . Philosophical

Logico-Philosophicus.

Investigations.

2d

ed.

Oxford:

Blackwell.
. 1 9 6 0 . The Blue and Brown
. 1 9 6 7 a . Letters from Ludwig
by Paul Engelmann.

Books.

Oxford: Blackwell.

Wittgenstein,

Oxford: Blackwell.

. 1 9 6 7 b . Zettel. Oxford: Blackwell.

. 1 9 6 9 . On Certainty.

Oxford: Blackwell.

with a

Memoir

358

EJVRUM

STROL

. 1 9 7 3 . Letters to C. K. Ogden
Oxford: Blackwell.
. 1 9 7 4 . Letters
Wittgenstein.

to Russell,

from Ludwig

Keynes,

and Moore

Wittgenstein.
by

Ludwig

Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.

. 1 9 8 0 . Culture and Valued Oxford: Blackwell.

Woolf, Leonard. 1 9 6 0 . Sowing.

New York: Harcourt-Brace.

P r e p o r u e n a literatura
Arrington, Robert and H. J . Glock. eds. 1 9 9 6 . Wittgenstein
Quine. London: Routledge.
Ayer, Alfred J . , ed., 1 9 6 0 . Logical

Positivism.

and

Glencoe, N.Y.: Free

Press
Barnes, W. H. F. 1 9 5 0 . The Philosophical

Predicament.

London:

Blackwell.
Bergmann, Gustav. 1 9 5 4 . The Methaphysics
vism. London: Longman.

of Logical

Positi

Biletzki, Anat and Anat Matar, eds. 1 9 9 7 . The Story of

Philosophy.
London: Routledge.

Analytic

Broad, C. D. 1 9 2 3 . Scientific

Thought.

London: Kegan Paul.

Casati, Roberto and Achille C. Varzi. 1 9 9 4 . Holes.

Cambridge,

Mass.: M I T Press.
Caton, C. E., ed., 1 9 6 3 . Philosophy

and Ordinary

Language.

Ur

bana: University of Illinois Press.

Chisholm, Roderick M . 1 9 5 7 . Perceiving: A Philosophical
Ithaca, N.Y. Cornell University Press.
. 1 9 9 7 . The Philosophy

of Roderick

Study.

M. Chisholm.

Edited

by Lewis Edwin Hahn. Chicago and La Salle: Open Court.

Churchland, Paul M . 1 9 8 8 . Matter and Consciousness.

Cambrid

ge, Mass.: M I T Press.

Cremaschi, Sergio. 1997. Filosofia Analitica
nentale. Firenze: La Nuouva Italia.
D'Agostini, Franca. 1997. Analitici
tina.

e Filosofia

e Continentali.

Contie-

Milano: Cor

360

EJVRUM

STROL

Davidson, Donald. 1980.

Clarendon.
. 1984. Inquiries
Clarendon.

Essays

into

on Actions

Truth

and

Oxford:

and Events.

Oxford:

Interpretation.

Donnellan, Kenneth. 1977. Reference and Definite Descriptions." In S. P. Schwartz, ed., Naming, Necessity, and
Natural Kinds,
pp. 42-65. Ithaca, N.Y.: Cornell University
Press.
Dreyfus, H. L. 1979.
Artificial

What

Reason.

Computers

Can't

Do:

A Critique

of

2d ed., New York: Harper and Row.

Egidi, Rosaria, ed. 1995. Wittgenstein:

drecht, Germany: Kluwer.

Mind

Dor-

and Language.

Feigl, Herbert and Wilfred Sellars, eds., 1949. Readings in Philosophical

Analysis.
New York: Appleton-Century-Crofts.
Feyerabend, Paul. 1987. Farewell to Reason. London: Verso
Frege, Gottlob. 1950. The Foundations
of Arithmetics.
ted by J . L. Austin. Oxford: Blackwell.
.1960.

Translations

from

the

Philosophical

TranslaWritings

of

Gottlob
Frege. 2d ed., Translated by Peter Geach and Max
Black. Oxford: Blackwell.

. 1964. On the Scientific Justification of a Conceptual Notation." Mind 73, no. 290 (April): 155-60.
. 1964. The Basics Laws of Arithmetic.
Translated and edited with an introduction by Montgomery Furth. Berkeley:
Univresity of California Press.
. 1996. Nachgelassene
Schriften
(Posthumous Writings)."
Translated and with commentary by Richard L. Mendelsohn. Inquiry 39 (2-3): 308-42.
Garavaso, Pieranna. 1998.
Guerini.

Filosofia

della

matematica.

Garver, Newton. 1994. This Complicated

Form
Wittgenstein.
Chicago: Open Court.
Gibson, Roger F. 1982.
Expository

Essay.

The

Philosophy

of

of Life:
W.

Milan:
Essays

V. Quine:

Tampa: University Press of Florida.

on
An

PREPORUENA

LITERATURA

Glock, H. J . , ed. 1 9 9 7 . The Rise of Analytic

Blackwell.
Goodman, Nelson. 1 9 5 1 . The Structure
polis, Ind.: Bobbs-Merrill.
Grice, H. Paul. 1 9 8 9 . Studies

Philosophy.

Oxford:

of Appearance.

in the Way of Words.

| 361 |

Indiana
Cambridge,

Mass.: Harvard University Press.

Haller, Rudolf. 1 9 8 8 . Questions
on
University of Nebraska Press.
Hannay, Alastair. 1 9 7 1 . Mental Images
len and Unwin.

Wittgenstein.
- A Defense.

Lincoln:
London: Al

Hempel, Carl G. 1 9 9 6 . Problems and Changes in the Empiricist

Criterion of Meaning." In A. P. Martinich, ed., The
Philosophy
of Language,
3d ed. pp. 2 6 - 3 8 . New York:
Oxford University Press.
Hintikka, M . B. and Jaakko Hintikka.
Wittgenstein. Oxford: Blackwell.

1988.

Investigating

Jackson, Frank. 1 9 7 7 . Perception:

A Representative
Cambridge, U.K.: Cambridge University Press.

Theory.

Janik, Allan and Stephen Toulmin. 1 9 7 3 . Wittgenstein's

Cambridge, Mass.: M I T Press.

Vienna.

Kneale, William and Martha Kneale. 1 9 6 2 . The Development

Logic. Oxford: Clarendon.

of

Kraft, Victor. 1 9 5 3 . The Vienna Circle. New York: Philosophical

Library.
Kripke, Saul. 1 9 7 7 . Identity and Necessity." In S. P. Schwartz,
ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp. 6 6 - 1 0 1 .
Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
. 1 9 8 2 . Wittgenstein on Rules and Private Language.
bridge, Mass.: Harvard University Press.
Kuhn, T. S. 1 9 6 2 . The Structure of Scientific
go: University of Chicago Press.

Revolutions.

Lazerowitz, Morris. 1 9 6 4 . Studies in Metaphilosophy.

Humanities Press.

Cam
Chica

New York:

362

EjvRUM

STROL

Lehrer, Keith and J . C. Marek, eds. 1997. Austrian

Past

and Present:

Essays

in Honor

of Rudolf

Philosophy

Dor-

Holier.

drecht, Germany: Kluwer.

Linsky, Leonard, ed. 1952. Semantics
and the Philosophy
guage. Urbana: University of Illinois Press.
Lycan, W. G. 1987.
Press.

Malcolm, Norman. 1977. Memory

nell University Press.

. 1986. Nothing

Early

Thought.

and

and Mind.

Ithaca, N.Y.: Cor-

Ithaca, N.Y.: Cornell

Knowledge.

is Hidden:

Lan-

Cambridge, Mass.: MIT

Consciousness.

. 1977. Thought
University Press.

of

Wittgenstein's

Criticism

of His

Oxford: Blackwell.

Martinich, A. P. 1996. The Philosophy

York: Oxford University Press.

3d ed. New

of Language.

Meinong, Alexius. 1960. The Theory of Objects." In R. M.

Chisholm, ed., Realism
and
the
Background
of
Phenomenology,
pp. 76-117. New York: Free Press.
Mill, John S. 1843.

System

Naess, Arne. 1968.

Scepticism,

of Logic.

London: Longmans, Green.

New York: Humanities Press.

Nozick, Robert. 1974. Anarchy,

Basic.
Pap, Arthur. 1949. Elements

State,

and Utopia.

New York:

Philosophy.

New York:

of Analytic

Macmillan.
Paul, G. A. 1965. Is There a Problem About Sense-Data?" In R.
J.

Swartz, ed., Perceiving,

Sensing,

and

Knowing,

pp.

271-87. Berkeley: University of California Press.

Pears, David. 1987.

The False

Prison.

2 vols. Oxford: Clarendon.

Popkin, R. H., ed., 1999. The Columbia

Phulosophy.

History

of

Western

New York: Columbia University Press.

Popper, Karl R. 1945. The

don: Kegan Paul.
. 1 9 5 8 . The
Hutchinson.

Logic

Open
of

Society
Scientific

and Its Enemies.

Discovery.

Lon-

London:

PREPORUENA

LITERATURA

| 363 |

Popper, Karl R. and J . C. Eccles. 1 9 8 5 . The Self and Its

Berlin: Springer.

Brain.

Putnam, Hilary. 1 9 7 7 . Is Semantics Possible?" In S. P. Schwartz,

ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp. 1 0 2 - 1 8 . It
haca, N.Y.: Cornell University Press.
Quine, W. V. O. 1 9 6 6 . The Ways of Paradox
New York: Random House.

and Other

Essays.

Ramsey, William, Stephen Stich, and David Rumelhart, eds.,

1 9 9 1 . Philosophy
and Connectionist
Theory.
Hillsdale,
N.J.: Erlbaum.
Rssel, Bertrand. 1 9 0 3 . The Principles of Mathematics.
ge, U.K.: Cambridge University Press.

Cambrid

. 1 9 1 2 . Knowlege by Description and Knowledge by

Acquaintance." The Problems
of Philosophy,
pp. 4 6 - 5 9 .
London: Oxford University Press.
Searle, J . R. 1 9 8 3 . Intentionality:
An Essay in the Philosophy
Mind. Cambridge, U. K.: Cambridge University Press.

of

Smythies, J . R. 1 9 9 4 . The Walls of Plato's Cave. Aldershot, U.K.:

Ave bury.
Strawson, P. E 1 9 5 2 . Introduction
Methuen.

to Logical

Theory.

. 1 9 5 9 . Individuals:
An Essay in Descriptive
London: Methuen.

London:
Metaphysics.

Stroll, Avrum. 1 9 9 9 . Twentieth-Century Analytic Philosophy."

In R. H. Popkin, ed., The Columbia
History of Western
Philosophy,
pp. 6 0 4 - 6 6 . New York: Columbia University
Press.
Swartz, R. J . , ed. 1 9 6 5 . Perceiving, Sensing, and Knowing.
don: University of California Press.

Lon

Tarski, Alfred. 1 9 4 4 . The Semantic Conception of Truth."

Philosophy and Phenomenological
Research 4 (1): 3 4 1 - 7 5 .
. 1 9 5 6 . Logic,
rendon.

Semantics,

Meta-Mathematics.

Urmson, James. 1956. Philosophycal

Oxford: Cla

Analysis. Oxford: Clarendon.

364

EJVRUM

STROL

Wisdom, John T. 1 9 5 2 . Other

Minds. Oxford: Blackwell.

Wittgenstein, Ludvig. 1 9 2 9 . Some Remarks on Logical F o r m . "

Proceedings
of the Aristotelian
Society, supp. vol. 9:
162-71.
. 1 9 6 6 . Lectures
and Conversations
on
Aesthetics,
Psychology, and Religious Belief. Edited by Cyril Barrett.
Berkeley: University of California Press.
. 1981 and 1 9 9 2 . Last Writings on the
Psychology. 2 vols. Oxford: Blackwell.
Wright, Edmond, ed. 1 9 9 3 . New
hot, U.K.: Avebury.

Philosophy

Representationalisms.

of

Aldres-

INDEKS

Ajnajn, Albert [Einstein, Albert]: i

Karnap, 98; u Library of Living
Philosophers,
324; potisnuo
Njutna, 260; kao zagovornik nu
klearnog razoruanja, 66 i lik,
77; i simultanost, 258; i Beki
krug, 72,77
aksiom referiranja, 293-296, 298
aksiomatski metod, njegova ogranie
nja (Gedel), 28, 29
Allgemeine Erkenntnislehre

(lik), 77

Amas, K. O. [Amas K. O.], 156

analitika filozofija, 9, 12, 319; njena
akademska i drutvena dostignu
a, 321-323; definicija, 14, 15,
18, 19; kandidati za veliinu u
analitikoj filozofiji, 323-330; i
filozofija duha, 330-340; i filozo
fija percepcije, 341-350; i simbo
lika logika, 19, 20; i izgradnja si

stema, 246; i tradicionalna pita

nja, 13, 319, 320, 323
analitiko-sintetiko,
distinkcija,
90-94; spor Karnapa i Kvajna,
97, 98, 110, 248-252; i logiki
pozitivizam, 89, 114, 115; mo
gunost kao kriterijum distinkcije
analitiko-sintetiko, 267, 268;
Kvajn o distinkciji analitiko-sin
tetiko, 9 1 , 92, 110, 249,
253-256, 260-262
analiza: definicija analize, 16, 17; i
Mur, 14, 18, 120, 121, 136, 141,
142, 144, 145; paradoks analize,
111; filozofija kao analiza, 15, 16
Analysis of Matter, The (Rasel), 70
Analysis of Mind, The (Rasel), 70,
321
Anselm Kenterberijski, sv. [Anselm of
Canterbury, St.], 30

366

EJVRUM

STROL

Anti-Suffragist Anxieties" [Strepnje protivnika prava glasa za e

ne"] (Rasel), 321
Are There A Priori
(Ostin), 219

Concepts"

argument
Zemlje
Bliznakinje,
3 0 0 - 3 0 2 ; kritike argumenta,
302-308; i argument topljenja,
308-310
argument topljenja", 308-310
Aristotel [Aristotle], 12, 52, 218,
260; kao merilo za prosuivanje
drugih filozofa, 325-328

Bartli, V. V. III [Bartley, W. W. Ill],

156
Beki krug, 46, 49, 77-80; i distinkci
ja analitiko-sintetiko, 250, 251;
Kvajn prisustvuje sastancima,
257; i Vitgentajnov Tractatus,
81-89, 106, 107
Bedeutung us. Sinn: za Fregea, 39, 4 1 ,
43, 82, 100, 101, 283, 299; za
Vitgentajna, 82
Behman Hajnrih [Behmann, Hein
rich], 241
Bejker, Gordon (G. P.) [Baker, Gor
don (G. P.)], 182, 328

Aristotelovsko drutvo [Aristotelian

Society], 194

Benet, Donatan [Bennett, Jonathan],

235

Armson, Dejms [Urmson, James],

195, 211, 217, 226

Bercelius, Jens Jakob [Berzelius, Jons

Jacob], 314

atomske injenice, 63, 81-83

Bergman, Gustav [Bergmann, Gu

stav], 78

atomske reenice, 60-62

Autobiography
The, 67

of Bertrand

Russell,

Beri, Dord [Berry, George], 241

Berlin, Isaija [Berlin, Isaiah], 195

..Autobiography of W. V. Quine",
238, 244

beskonanost, aksiom beskonanosti,

27

Avgustin, sv. [Augustine, St.], o ue

nju jezika 175, 176; o vremenu,
168, - 1 7 2

bihejviorizam vs. funkcionalizam,

335, 336; Kvajnov, 246, 2 5 1 ,
252, 2 6 2 - 2 6 8 , 326, 327; u Rajlovom The Concept of Mind, 209,
210, 267
..Biographical Sketch" (fon Riht), 153

Barkli, Dord [Berkeley, George],

70, 72, 129, 134, 170, 341

Blanard, Brend [Blanshard, Brand],

324

Barns, Albert [Barnes, Albert], 68

Blek, Maks [Black, Max], 328

Barns, V. H. F. [Barnes, W. H. F.],

148, 341

Bleksli, Sandra [Blakeslee, Sandra],

343

INDEKS

367

Blekvel, Kenet [Blackwell, Kenneth],

69

Carnap and Logical Truth" (Kvajn),

248

Blind Spots" (Ramaandran), 343

Certainty" (Mur), 134, 135

Blue Book
179

Chinese Civilization and the West"

[Kineska civilizacija i Zapad"]
(Rasel), 321

(Vitgentajn), 156, 175,

Blumberg, A. E. [Blumberg, A. E.], 79

Blumsberi grupa, 122, 322
bogatiji" logiki sistemi, 28, 29
Bojnton, Mardori [Boynton, Marjorie], 240
Bousma, O. K. [Bouwsma, O. K.], 11,
19, 123, 200
Bozanket, Bernard [Bosanquet, Ber
nard], 124, 129
Brajtvajt, R. B. [Braithwaite, R. B.], 192
Bredli, F. H. [Bradley, F. H.], 50, 91,
125, 129, 193
Brod, . D. [Broad, C. D.]: o analiti
koj filozofiji, 16; i filozofija u
Kembridu, 192; i problem spoljanjeg sveta, 71, u Library of Li
ving Philosophers,
324; i Mur,
118, 122, 123; i percepcija, 345; i
teorija ulnih datosti, 133, 148,
341; i Vitgentajn, 187
Brouver, Luicen
Egbertus
Jan
[Brouwer, Luitzen Egbertus Jan],
27, 155
Brown Book (Vitgentajn), 156, 169,
175, 179, 186
Buber, Martin [Buber, Martin , 324
Bul, Dord [Boole, George], 193

Cilsel, Edgar [Zilsel, Edgar], 78

Communication
tini), 236

and Reference

Computational
ski), 338

Brain,

(Mar-

The (Sejnov-

Concept of Mind, The (Raji), 195,

200, 210; Ustinov prikaz, 217,
218; i logika kao idealan jezik,
197; i Rajlova koncepcija filozofi
je, 198, 199
Confessions [Ispovesti"] (sv. Avgustin), 168-172, 175, 176
Conquest of Happiness, The [Osva
janje sree"] (Rasel), 321
Constuction
236

of Social Reality (Seri),

Culture and Value (Vitgentajn), 153,

160

Cerland,

Patria S. [Churchland, Pa
tricia S.], 10, 19, 80, 338

C e r l a n d , Pol [Churchland, Paul], 19,

80, 338

injenice: i Raselov logiki atomizam,

4 9 - 5 8 ; u'' Vitgentaj novom Tractatusu, 81, 82
izolm, Roderik [Chisholm, Rode
rick], 19, 235, 324, 332
omski, Noam [Chomsky, Noam],
266

368

EJVRUM

STROL

Dafi, Brus [Duffy, Bruce], 156

Damet, Majki [Dummett, Michael],
16, 19, 101, 102, 195
Darvin, Carls [Darwin, Charles], 260
De Morgan, Ogastus [De Morgan,
Augustus], 193
Dear Carnap, Dear Van, (Kreat, ur.),
249
Defense of Common Sense, A" [Od
brana zdravog razuma"] (Mur),
53, 133-146

deuterijum, i argument izotopa, 311,

312
dihotomija: Ostinova kritika dihoto
mija, 218; kritika dihotomija lo
gikog pozitivizma (Raji), 197,
198
dijalektiki metod, 15
Dilemmas, (Raji), 200
distinkcije u obinom jeziku (Ostin),
219, 220

definicija, Kvajn o definiciji, 254, 255

Djui, Don [Dewey, John], 321, 322,

324

Dejvidson, Donald [Davidson, Do

nald], 19, 20, 239, 324, 326

Donelan, Kejt [Donnellan, Keith], 4 1 ,

286

Dekart, Rene [Descartes, Rene]: hipo

teza o zlom demonu, 343; njegov
dualizam, 332; njegov fundacionalizam, 184; i duh u maini,
201, 202; i dihotomija duh-svet,
53, 54; i problem spoljanjeg sve
ta, 133, 134; kao racionalista, 91;
i Rasel, 74; i teorija ulnih dato
sti, 70, 341; kao merilo vrednova
nja, 320, 325; Vitgentajn o kartezijanskom modelu, 178, 181,
182

Dreben, Barton [Dreben, Burton],

239

Demokrit [Democritus], 50
Derrida and Wittgenstein
Li), 294

dualizam: i filozofija duha, 332; Raselov, 54; vidi i kartezijanski mo

del
duh, filozofija duha 236, 330-340,
346, 347
Duh u maini, 201, 202, 207
dvosmislenost i nejasnost, idealni je
zik kao lek za (Rasel i Vajthed),
22, 23, 30

(Garver i

Dervel, Stifen [Darwell, Stephen], 127

Designation and Existence" (Kvajn),
245
deskripcije, vidi teorija deskripcija
deskriptivistika greka, Ostin o deskriptivistikoj greci, 229

Dejms, Viliam [James, William], 74,

321, 322
Dekson, Henri [Jackson, Henry],
123
Devons, V. S. [Jevons, W. S.], 193
Donson, V. E. [Johnson, W. E.], 193

INDEKS
Dord VI [George VI] (kralj Engle
ske), i Vitgentajn, 322

Effects, Results, and Consequences"

(Vendler), 215
egocentriki poloaj, 181
Ejer, Alfred, D. [Ayer, Alfred J . ] , 78,
79; i Ostin, 235; u Library of Li
ving Philosophers, 324; o moral
nim sudovima, 128; i ulne dato
sti, 97, 133; i status filozofije
(Raji), 198; i princip verifikacije,
94-96, 115
ekoloki pristup vizuelnoj percepciji
(Gibson), 341, 342
ekstenzija, 43
Elementary Logic (Kvajn), 245
Eli, D. M. [Ely, D. M.] (kasnije supru
ga D. E. Mura), 122
eliminativni materijalizam, 338-340

369

258-262, 270, 327; Kvajn o dve

dogme empirizma, 97, 98, 252,
253 (vidi i Two Dogmas of Em
piricism"); Raselov, 69, 70
Engelman, Paul [Engelmann, Paul],
155, 158
Engine of Reason,
338

The (Cerland),

Enquiry Concerning Human Under

standing [Istraivanje o ljud
skom razumu] (Hjum), 76
Enskomb, G. E. M. [Anscombe, G. E.
M.], 86, 158, 195
epifenomenalizam, 332, 338
Epimenid [Epimenides], 199
epistemologija: i Mur, 126, 129-135;
naturalizovana (Kvajn), 9, 46, 88,
98, 252; i realizam, 130, 131 (vi
di i realizam); Raselovi pogledi na
epistemologiju, 69, 75; vidi i per
cepcija

Eliot, T. S. [Eliot, T. S.], 290

Epistemology Naturalized" (Kvajn),

246, 251

Eliot, Vivijen [Eliot, Vivien], 68

Ethics and Language (Stivenson), 128

Embrouz, Elis [Ambrose, Alice], 175

etika: emotivistika teorija etike, 127,

128; i Mur, 128; Vitgentajn o eti
ci, 84

emotivistika teorija etike, 128

Empedokle [Empedocles], 52
Emperor's New Mind, The (Penrouz),
332
empirijske aktivnosti vs. konceptual
ne, 12
empirizam: Karnapov i pozitivista,
97; Karnapov i Kvajnov, 110,
247-252; Kvajnov, 97, 98, 246,

etikete, vlastita imena kao (Markus),

45, 2 8 0 - 2 8 4 , 292, 293, 296; i
uenje o neposrednoj referenciji,
297, 298; i fiktivna imena, 284,
287-289; i rigidni dezignatori,
281

370

EJVRUM

STROL

Fajgl, Herbert [Feigl, Herbert], 4 1 ,

49, 77, 79, 80, 106, 155
Fan, K. T. [Fan, K. T.], 235
fenomenalizam, 72, 75, 76, 137
Fihte, Johan Gotlib [Fichte, Johann
Gottlieb], 347
fiktivna imena, 296-299; i aksiom re
feriranja, 293-299; i teorija nepo
sredne referencije, 4 5 , 2 7 8 ,
285-289, 296-299; i Frege o Sinn
i Bedeutung, 42; i Kripke, 284;
Markus o fiktivnim imenima,
284-287; i Rasel o vlastitim ime
nima, 57, 58; i Raselova teorija
deskripcija, 36, 285
filozofija delanja, 236
filozofija duha, 330-340; i kognitivne
nauke, 246, 247; proirenje filo
zofije, 236

ji, 77, 78; Vitgentajn o filozofiji,

10, 49, 77, 86-89, 108, 166-168,
172, 173; vidi i analitika filozo
fija
filozofska logika: Frege o reenicama
o identitetu i deskripcijama,
40^16; logiki atomizam, 4 6 - 6 4 ;
logika kao idealan jezik, 2 9 - 3 3 ;
teza logicizma, 2 4 - 2 9 ; i Principia
Mathematica, 23, 24; teorija de
skripcija, 33^10 (vidi i teorija de
skripcija)
filozofski problemi: drevni prethodni
ci filozofskih problema, 12-14,
320; Patnam o filozofskim pro
blemima, 346; i Raji, 200, 201;
teorije znaenja i referencije razvi
jene za njih, 276; Vitgentajn o fi
lozofskim problemima, 165
First Person, The (izolm), 332

filozofija jezika, 235, 236, 331

fizikalistika interpretacija pozitivizma, 97

filozofija obinog jezika, 19, 195,

235, 236

Folesdal, Dagfin [Follesdal, Dagfinn],

238

filozofija: kao analiza, 15; Ostin o fi

lozofiji, 312; dananje teme filo
zofije, 348-350; demokratizaci
ja" filozofije, 347, 348; budu
nost filozofije, 350; herojsko do
ba" filozofije, 347; analitika filo
zofija kao usko ograniena, 323;
pitanja kao merilo filozofije, 329;
pitanja kao priroda filozofije, 11,
12; vena pitanja u filozofiji, 12,
13; Rasel o, 15, 16, 5 1 ; Raji o fi
lozofiji, 198; i nauka, 10, 346,
349; i sistem solera, 13, 14, 350
{vidi i model sistema solera); teo
rija deskripcija kao paradigma fi
lozofije, 39; Beki krug o filozofi

fon Riht, G. H. [von Wright, G. H.],

153, 163, 187, 192, 324, 328
Foundations of Empirical
The (Ejer), 97

Knowledge,

Four Forms of Skepticism" (Mur),'

125, 134, 135
Frank, Filip [Frank, Philipp], 77, 79
Franks, Oliver [Franks, Oliver], 194
Free Man's Worship, A" [Religija
slobodnog oveka"] (Rasel), 321
Frege, Gotlob [Frege, Gottlob], 18; i
Vajthedovi i Raselovi ciljevi,
22-24; koliina proizvedene gra-

INDEKS
de, 328; i aksiom referiranja, 294;
i Karnap, 98, 100-104; i tradicija
empirizma, 327; i injenice, 56;
budui status Fregea, 325, 326; i
idealni jezik, 81; o identitetu,
41-44, 276; njegova uska interesovanja, 322; i obian jezik, 23,
24, 83; o vlastitim imenima, 62; i
Kvajn, 239; Fregeov scijentizam,
348; o Sinn i Bedeutung, 39, 4 1 ,
42, 100, 101, 299, 301; o iskazu
kao nosiocu znaenja, 257; i tra
dicionalna pitanja, 13; kao nepo
znat, 101, 193; i Vitgentajn, 47,
82, 87, 163
Frege: Philosophy of Language
met), 101, 102

(Da-

Frejzer, ser Dejms Dord [Frazer,

Sir James George], 177

Gedelov prvi teorem (o nepotpuno

sti), 28, 29, 98
Gibard, Alen [Gibbard, Allan], 127,128
Gibon, Edvard [Gibbon, Edward], 12
Gibson, D. D. [Gibson, J . J . ] ,
341-343, 345
Gibson, Roder [Gibson, Roger], 249
Gilbert Rajl: Collected Papers, 119
Goethe, Wittgenstein, and the Es
sence of Color" (Vendler), 332
Grajs, Pol [Grice, Paul], 195, 200,
236, 240, 288
gramatika, logika, 39
Grin, T. H. [Green, T. H.], 129

Frojd, Sigmund [Freud, Sigmund], 177

Grinbaum,
Adolf
Adolf], 80

From a Logical
(Kvajn), 245

Grundgesetze
100

Point

of

View

From Stimulus to Science (Kvajn), 246

funkcionalistiki argument (o znae
nju), 313, 314
funkcionalizam
333-338

(filozofija

371

[Grnbaum,

der Arithmetik (Frege),

Gudman, Nelson [Goodman, Nel

son], 80

duha),
Habermas, Jirgen [Habermas, Jrgen|,
324
Halet, Gart [Hallet, Garth], 328

Gadamer, Hans-Georg
Hans-Georg], 324

[Gadamer,

Galilej [Galileo], 12
Garver, Njutn [Garver, Newton], 294

Han, Hans [Hahn, Hans|, 49, 77

Han, Olga [Hahn, Olga], 77
Hanej,.Alister |Hannay, Ahstair], 332

Gedel, Kurt [Gdel, Kurt], 28, 29, 78

Hangerland, Izabel K. [Hungerland,

Isabel C ] , 214

Gedelov drugi teorem, 29

Hardi, D. H. [Hardy, G. H.], 67

372

EJVRUM

STROL

Hardi, V. F. R. [Hardie, W. F. R.], 194

Hart, Herbert, [Hart, Herbert], 195,
211
Hartrek, Pol [Hartreck, Paul], 311
Hartorn, Carls [Hartshorne, Char
les], 324

Hobs, Tomas [Hobbes, Thomas], 167

Hear, R. M. [Hare, R. M.], 195

Hegel, G. V. F. [Hegel, G. W. F.], 91,
320, 347
Heidegger's Crisis: Philosophy
and
Politics in Nazi Germany (Sluga),
102
Heker, P. M. S. [Hacker, P. M. S.],
16-18, 182, 328
Hempel, Karl. G. [Hempel, Carl G.],
79, 96, 115
Hempajr, Stjuart [Hampshire, Stu
art], 195, 200, 211
Herbrand, Zak [Herbarnd, Jacques],
241
Hermes, Hans [Hermes, Hans], 101
heuristiki princip, princip verifikaci
je shvaen kao, 114, 115
Hilbert, David [Hilbert, David], 78
Hintika, Jako [Hintikka, Jaakko],
237
History of Western Philosophy
sel), 69

indukciji, 92, 93; i logiki pozitivizam, 76, 77, 89, 90; i posmatranje, 97; i redukcionizam, 257,
258; i teorija ulnih datosti, 70,
341; Hjumov skepticizam, 134,
272, 273; kao merilo vrednova
nja, 320, 325-327

(Ra

Hiz, Henri [Hiz, Henry], 239

Hjum, Dejvid [Hume, David], 15; i
distinkcija analitiko-sintetiko,
90; Hjumov iskaz na samrtnoj
postelji, 195, 196; kao empirista,
250; i spoljanji svet, 272, 276; o

holizam, Kvajnov, 246, 260, 261,

2 6 5 - 2 7 1 , 327
How to Do Things with
Words
(Ostin), 217, 219, 227, 228, 232
How to Talk: Some Simple Ways"
(Ostin), 219, 226
Human Consciousness

(Hanej), 332

Human Knowledge: its Scope and Li

mits [Ljudsko znanje: njegov
obim i granice"] (Rasel), 70, 192

idealizam: vs. atomizam, 50; Murov

napad na, 128-130, 134-142,
147, 148; i Murov uticaj na Rasela, 122, 123; Kvajnov holizam
kao, 266; sinoptiki opis kao cilj
idealizma, 51
idealni jezik: i Karnap, 108, 109, 111;
definicija idealnog jezika (Rasel),
29, 30; i injenice vs. pojedinane
stvari, 5 4 - 5 6 ; matematika logi
ka kao idealan jezik, 19, 20,
2 2 - 2 4 ; i Rasel, 29-33, 49, 81; i
Raji, 197; i teorija deskripcija,
3 6 - 3 9 ; i Vitgentajn, 20, 80, 82,
83, 88, 89, 106, 107, 151, 152
identitet, 4 0 - 4 2 ; i fiktivni objekti
(Markus), 284, Frege o identitetu,

INDEKS
4 1 - 4 4 , 278; i logika, 26; Rasel o
identitetu, 4 1 , 4 3 - 4 5 ,
63,
276-278
Identity and Necessity" (Kripke),
299
Ifs and Cans" (Ostin), 219
igra", Vitgentajnova rasprava o re
i igra", 179-181
imena, vidi vlastita imena

373

izomeri, argument na osnovu izomera, 314, 315

izotopi, argument na osnovu izotopa,
310-313
izvesnosf. Hjum o izvesnosti, 92, 93;
i saznanje, 150; Murova odbrana
izvesnosti, 130, 139, 143, 144
izvinjenja, Ostin
221-226

izvinjenjima,

Inquiry into Meaning and Truth, An

(Rasel), 70
Inteligent Behavior" (Ostin), 217

Jergensen, Jergen Joergensen, Joergen], 78

intenzija, 43
intenzionalni izomorfizam, Karna
pov, 113
Introduction
to
(Strosn), 240
Introduction
Philosophy

Jaspers, Karl [Jaspers, Karl], 324

Logical

Theory

to
Mathematical
(Rasel), 66, 82, 321

Introduction to Wittgenstein's
tatus (Enskomb), 86

Trac-

Is Goodness a Quality" (Mur), 129

Is Semantics Possible" (Patnam),
299
istina: Ostin o istini, 222, 223; i po
naanje, 267, teorija istine kao
korspondencije, 32, 61, 78; logi
ka, 91, 253, 254, 267; Kvajn o
istini, 256; semantika teorija isti
ne, 15, 19, 110, 111; Vitgentajn
o istini, 55
izlomljeni tekst", Vitgentajnov metod kao, 165

jezike igre: njihov znaaj, 346, 347;

Vitgentajn o jezikim igrama,
151, 152, 171, 175-177, 184,
185
jezik, filozofija jezika, 235, 236, 331
jezik: logika sintaksa jezika, 106,
107; privatan, 182-184; Strosn o
jeziku, 64; upotreba jezika, 64,
163, 228; Vitgentajn o zaaranosti jezikom, 172, 173; vidi i teori
ja govornih inova
Johansen, K. J . [Johannessen, K. J . ] ,
156
John Langshaw Austin: A Biograp
hical Sketch" (Varnok), 211
Jugo, Bela [Jugos, Bela], 78
Justice in Wartime [Pravda u vreme
rata"] (Rasel), 321

374

EJVRUM

STROL

Kant, Imaniiel [Kant, Immanuel], 52;

i distinkcija analitiko-sintetiko,
90, 91; i Ostin o besmislu, 232;
rani Vitgentajn kao neokantovac, 49; kao dominantna figura,
347; kao merilo vrednovanja,
320; podliteratura komentara o
Kantu, 327, 328; i Vitgentajnov
znaaj, 328

kauzalna teorija percepcije, 7 1 , 72

Kejnz, D. M. [Keynes, J . M.], 122,
193
Kembrid, kraj velikih dana filozofije
u Kembridu, 192
Kepler, Johan [Kepler, Johannes], 260
Kerol, Luis [Carroll, Lewis], 193

Kaplan, Dejvid [Kaplan, David], 20,

41, 44

kineska soba, argument kineske sobe,

337, 338

Karnap, Rudolf [Carnap, Rudolf],

98, 99, 107-114; Karnapovo raz
dvajanje analize od politike, 322;
kao analitiki filozof, 18; o di
stinkciji analitiko-sintetiko, 97,
98, 110, 248, 249, 251, 255; i
tradicija empirizma, 327; i Frege,
100-104; u Library of Living
Philosophers,
324; kao logiki
pozitivista, 7 8 - 8 0 ; njegovi pogle
di na logiku i nauku, 20; i Mur,
117; i Kvajn, 239, 2 4 7 - 2 5 2 ,
2 5 6 - 2 5 8 ; njegova reputacija,
325; Raji o Karnapu, 113, 114; i
nauna filozofija, 66, 346, 347;
njegov scijentizam, 348; njegov
prikaz vlastitog ivota, 99, 100; i
status filozofije (Raji), 197, 198;
i dve dogme empirizma, 97, 98; o
Bekom krugu i Tractatusu, 84; i
Vitgentajn, 104-107, 117, 155

Knowledge by Description and

Knowledge by Acquaintance"
[Znanje putem deskripcije i zna
nje neposrednom upoznatou"]
(Rasel), 35, 73, 97

kartezijanski model vs. savremeni po

gledi na duh, 332; Raji o, 201,
202; Vitgentajnova kritika kartezijanskog modela, 178, 181-183;
vidi i Duh u maini
Kasirer, Ernst [Cassirer, Ernst], 324
kategorijalna greka, Raji o kategorijalnoj greci, 203-208

Koks, H. M. [Cox, H. M.], 194

Kolingvud, R. D. [Collingwood, R.
G.], 198
kompjuter, duh uporeden sa kompju
terom, 235, 236
konceptualne aktivnosti vs. empirij
ske, 12
konstruisani jeziki sistemi, Vitgen
tajn vs. Karnap o konstruisanim
jezikim sistemima, 106, 107
konstrukcija teorija kao cilj filozofije,
11
Kraft, Viktor [Kraft, Victor], 77
Kreat, Riard [Creath, Richard], 249
Krejg, Vilijam [Craig, William], 239
Krei-Viliams, Rupert [CrawshayWilliams, Rupert], 67
Kripke, Sol [Kripke, Saul], 19; i iden
titet, 4 1 , 45; i intenzije, 44, 284;
njegova suena interesovanja,

INDEKS
322; i termini za prirodne vrste,
299, 302, 303, 307, 315, 317,
318; i vlastita imena, 4 5 ,
281-285, 290; i nauna filozofija,
65; i opseg, 23; i simbolika logi
ka, 20; i tradicionalna pitanja, 13
Kvajn, V. V. O. [Quine, W. V. O.], 18,
19, 237, 245-248; i distinkcija
analitiko-sintetiko, 91, 97, 98,
110, 249-256, 260-262; o Ostinu, 234; njegove autobiografije,
196, 238-245; njegov bihejviorizam, 262-265, 267; i Karnap,
239, 247-252, 256-258; kritike
Kvajna, 2 6 5 - 2 7 1 , 273, 274, 326,
327; i eliminativizam, 340; o em
pirizmu bez dogmi, 258-262; i
problem
spoljanjeg
sveta,
270-274; njegov budui status,
325-327; i idealan jezik, 88; o
identitetu, 4 1 , 281, 282; o intenzijama, 44; kao poslednja domi
nantna figura, 346, 347; u
Library of Living
Philosophers,
324; i logiki pozitivisti, 79, 80;
njegova uska interesovanja, 322;
njegova naturalizovana epistemologija, 9, 46, 252; o redukcionizmu, 257, 258; i nauka, 10, 65,
246, 247, 2 5 8 - 2 6 1 , 273, 274,
326, 347, 348; i opseg, 23; i sim
bolika logika, 19, 20, 236; kao
stvaralac sistema, 246, 325, 326;
i tradicionalna pitanja, 13; o dve
dogme empirizma, 97, 98; Vit
gentajn uporeden sa Kvajnom,
328, 329
Kvinton, E. M. [Quenton, A. M.],
195

375

Lajbnic, Gotfrid [Leibniz, Gottfried]:

i distinkcija analitiko-sintetiko,
90, 91; o sinonimnosti, 255
Lajbnicov zakon, 307
Language, Truth, and Logic
78, 94, 95, 115, 128

(Ejcr),

Larsen, Rolf [Larsen, Rolf], 156

Last Writings on the Philosophy of
Psychology (Vitgentajn), 153
Lectures and Conversations on Aest
hetics, Psychology, and Religious
Belief (Vitgentajn), 162
Lectures on the Foundations of Mat
hematics (Vitgentajn) 153
Letters from Ludwig
Wittgenstein,
with a Memoir by Paul Engelmann, 211
Letters to C. K. Ogden from
Wittgenstein, 211

Ludwig

Letters to Russell, Keynes, and Moo

re by Ludwig Wittgenstein, 211
Li, Seung-Cong [Lee, Seung-Chong],
294
Libig, Justus fon [Liebig, Justus von],
314
Library of Living Philosophers,
324

323,

lini identitet, 41
Linguistics in Philosophy
215, 236

(Vendler),

lingvistika filozofija, Rajla i Ostina,

195
lingvistiki argument o prirodnim vr
stama, 309, 310

376

EjvrUM

STROL

Linski, Leonard [Linsky, Leonard],

113

277, 286; Vitgentajn o tome da

logika nije jednostavna, 121

Liin, Aleksis [Lichine, Alexis], 13, 14

Logische Aufbau der Welt, Der [Lo

gika konstrukcija sveta"] (Kar
nap), 107, 110

Logic and Knowledge

(Rasel), 70

Logical Atomism" (Rasel), 15, 5 1 ,

176
Logical Positivism: A New Move
ment in European Philosophy"
(Blumberg i Fajgl), 79
Logical Syntax of Language,
(Karnap), 97, 198

The

logika geografija mentalnih pojmo

va, Raji o logikoj geografiji, 204,
205, 208, 209
logika istina: i ponaanje, 267, 268;
pozitivistiko gledite o logikoj
istini, 91; Kvajn o logikoj istini,
253, 254
logiki atomizam: 9, 19, 22, 45-64; i
Mur, 140; Raselova verzija logi
kog atomizma, 50-64; i teorija
deskripcija, 62, 63; i Vitgentajn
(Tractatus), 46-49, 81, 87, 88,
162, 163

Logische Syntax der Sprache

nap), 110

(Kar

Lok, Don [Locke, John], 70, 79 i di

stinkcija analitiko-sintetiko, 90,
91; kao empirista, 250; i spoljanji svet, 272, 273; i pozitivizam,
90; i redukcionizam, 257; i reprezentacioni realizam, 122; i teorija
ulnih datosti, 241
Ludwig Wittgenstein: The Duty
Genius (Monk), 123, 157

of

Luis, . S. [Lewis, . S.], 194

Luis, Dejvid [Lewis, David], 19, 20
Luis, K. I. [Lewis, C. I.], 262, 324

Mabot, D. D. [Mabbott, J . D.], 194

Majhil, Don [Myhill, John], 239

logiki pozitivizam, 9, 19, 22, 46, 76,

89-98, 114; i Ostin, 212; i Ejerovo Language, Truth, and Logic,
78, 79; i logiki atomizam, 63,
64; i Mur o dobrom, 127, 128; i
nekognitivno znaenje, 95, 229;
politiki aspekti u irenju logi
kog pozitivizma, 79; i Rajl, 197,
198, 208, 209; i simbolika logi
ka, 20; i Tractatus, 49, 80, 81, i
Beki krug, 77

Marks, Karl [Marx, Karl], 65, 66

logika: kao idealan jezik (Rasel),

29-33; modalna, 20, 2 1 , 276,

Markus, Rut Barkan [Marcus, Ruth

Barcan], 19; i pristup neposred-

Majnong,
Aleksius
Alexius], 3 2 - 3 4 , 40

[Meinong,

Maklaglan, V. D. [Maclaglan, W.
C ] , 194
Maler, Gustav [Mahler, Gustav], 177
Malkolm, Norman [Malcolm, Nor
man], 11, 122, 123, 150, 153,
182, 183, 200

INDEKS
ne referencije, 275, 293; i fiktiv
ni objekti, 296; i identitet, 4 1 ,
45; njena suena interesovanja,
322; i vlastita imena, 44, 4 5 ,
2 8 1 , 286, 290; i nauna filozofi
ja, 65; i opseg, 23; i simbolika
logika, 20
Marriage and Morah [Brak i mo
ral"] (Rasel), 66, 321
Martini, A. P. [Martinich, A. P.],
200, 236, 288
Maslov,
Aleksandar
Alexander], 86

[Maslow,

matematika (simbolika) logika, 19;

kao znaajno dostignue, 322;
pokreti koji iz nje proistiu, 46; i
stari problemi, 346; pozitivisti o
matematikoj logici, 90, 91; Vit
gentajn o matematikoj logici,
83
matematika, teza logicizma o mate
matici, 22-29
materijalizam, 320; eliminativni,
338-340; reduktivni, 332-334
Mathematical
245

Logic

(Kvajn), 241,

Matter of Minds, The (Vendler), 332

Meaning and Necessity
101, 110-113, 255

(Karnap),

Meaning and Reference" (Patnam),

299, 300
Meaning of a Word, The" (Ostin),
215, 216

377

Mejlson, ledi Konstans [Malleson,

Lady Constance] (Kolet"), 68
Mejts, Benson [Mates, Benson], 113,
133, 134, 270-273
Me.kginis, Brajan
Brian], 157-159

[McGuinness,

Mekol, H. [MacColl, H.], 193

Mektagart, D. M. E. [McTaggart, J .
M. E.], 50, 123, 129
Memoir, A (Malkolm), 153
Mendelson, Feliks
Felix], 177

[Mendelssohn,

Mendelson, Riard L. [Mendelsohn,

Richard, L.], 101-103
Menger, Karl [Menger, Karl], 78
metafizika: i distinkcija analitikosintetiko, 94, 95; i logiki atomi
zam, 4 9 - 5 1 , 54, 62-64; i logiki
pozitivizam, 63, 64, 94, 197, 198;
i Kvajnov holizam, 261; i Tracta
tus, 49, 81, 83, 84, 87, 88, 94,
105, 106, 162; i princip verifika
cije, 94; napad Bekog kruga na
metafiziku, 251
Methods of Logic (Kvajn), 240, 245
metod poduavanja: Ostinov, 214,
215; i Vitgentajn o potrebi za
raspravljanjem, 164
mikrostruktura: i funkcionalistiki
argument, 312-314; u argumentu
Zemlje Bliznakinje, 307, 308

Mec, Rudolf [Metz, Rudolf], 119

Mil, Don Stjuart [Mill, John Stuart],

91

Meditations
53

mistino kod Vitgentajna, 84, 86,

105, 106, 154

[Meditacije"] (Dekart),

378

EjvRUM

STROL

Mizes, Rihard fon [Mises, Richard

von], 78
Modalities (Markus), 275, 284
modalna logika, 21; i teoretiari ne
posredne referencije, 285, 286; i
teorija referencije, 278
modalni termini: i analitinost, 255,
256; Karnap, 111
monizam, 50
Monk, Rej [Monk, Ray], 67, 69, 124,
157, 159, 160, 210
Moore and Wittgenstein on Certainty
(Strol), 165

Raji, 119, 120, 122, 194, 200;

Murov prikaz vlastitog ivota,
195, 196; i teorija ulnih datosti,
59,
121, 122, 126,
127,
131-134, 137, 148, 341; o truizmima", 53, 135, 138; i Vitgen
tajn u Kembridu, 124, 125,
135, 136, 164; Vitgentajnove
krinke Mura, 147-150, 177; Vitgentajnov uticaj na Mura, 117;
Vitgentajnovo miljenje o Muru,
120, 121; Murovo prouavanje
Vitgentajna, 119, 120; sugerisao
naslov Vitgentajnovog Tractatusa, 48

moralni realizam, 127

Murov paradoks, 121

Morel, ledi Otolin [Morell, Lady Ot

toline], 67, 68

My Philosophical
sel), 70

Moris, . V. [Morris, C. W.], 78

Mysticism and Logic (Rasel), 70

Mur D. E. (Dord Edvard) [Moore,

G. E. (George Edward)], 10, 18,
117-126; o analizi, 15, 18, 120,
121, 136, 141, 142, 144, 145; i
Ostin, 211, 212, 216; i Karnap,
117; njegovo klasicistiko obra
zovanje, 2 1 1 ; kritike Mura,
146-150; A Defense of Com
mon Sense", 53, 133, 135-146;
kraj karijere, 192; i epistemologija, 126, 127, 129-135; i etika,
127-129; i idealizam, 128, 129,
134, 135, 139, 142, 147, 148; i
ja znam" 177; u Library of Li
ving Philosophers,
324; Murova
suena interesovanja, 322; i do
gaaji iz 126, 127; i obian jezik,
211; i percepcija, 71, 345; i reali
zam, 69, 126, 127-133; Murova
reputacija, 324, 325; i Rasel, 51,
69, 117, 123-126, 140, 152; i

Development

(Ra

naelo minimalnog osakaenja, Kvajnovo, 261

Naming and Neccessity (Kripke), 299
Naming of Cats, The (Eliot), 290
Nasr, Sajed Hosein [Nasr, Seyyed
Hossein], 324
naturalistika pogreka, 127
naturalizam, 9
naturalizovana epistemologija, Kvaj
nova, 9, 46, 88, 98, 251-253
Nature of Truth, The" (Rasel), 321
nauna filozofija", 12, Raselova,
65

INDEKS
nauka: i savremena filozofija, 10; i
dananje filozofske teme, 349,
350; smanjeno isticanje nauke,
116, 117; i Frege o obinom jezi
ku, 23, 24; holistike teorije u na
uci, 257, 258; i logiki pozitivi
zam, 76; duh u sreditu naunog
interesovanja, 332; kao uzor filo
zofije (Vitgentajn), 166, 167;
kao probabilistika, 92, 93; i Pat
nam o filozofskim problemima,
346; i Kvajn, 10, 65, 246, 247,
258-262, 273, 274, 326, 347,
348; i Rasel, 5 1 , 52, 69; i Raji,
197, 198; i simbolika logika, 19,
20; Vitgentajn o nauci (Tracta
tus), 94, 95; i Vitgentajnova ka
snija filozofija, 163, 164, 346,
347
nebie: i vlastita imena, 298; Kvajn o
nebiu, 238; i teorije znaenja i
referencije, 277; i teorija deskrip
cija, 31-33, 38, 39, 385, 386
negativne injenice, Rasel o negativ
nim injenicama, 56
nejasnost i dvosmislenost, idealan je
zik kao lek (Rasel i Vajthed), 22,
23, 30
Nejgel, Tomas [Nagel, Thomas], 332

379

280-284, 297, 298 (vidi i etikete,

vlastita imena kao etiketa)
neposredni (naivni) realizam, 70, 71,
130, 131, 136, 137, 343-346
nepotpuni simboli, odreene deskrip
cije kao, 40
Nes, Arne [Naess, Arne], 78
Neurocomputational

Perspective,

(Cerland),338

Neurophilosophy

(Cerland),

neuspesi, Ostin o neuspesima, 200,

229, 230
neutralni monizam, 9, 74
Nil, V K. [Kneale, W. C ] , 193
Nojrat, Oto [Neurath, Otto], 49, 77,
97, 198
Nominalism and the Substitution
Quantifier" (Markus), 284
Nju, . D. [New, C. G.], 235
Njutn, ser Isak [Newton, Sir Isaac],
12, 166, 258, 260

neokvajnovci, 340

O Sentido da Nova Logica (Kvajn),

245 '

neposredna referencija, teorije nepo

sredne referencije, 46, 276,
278-286; ocena teorija neposred
ne referencije, 289-292; i fiktivni
entiteti, 46, 278, 285, 287-289; i
identiteti prirodnih vrsta, 305; i
termini za prirodne vrste, 275,
299-318;
i vlastita imena,
278-287, 292, 293; i etiketiranje,

obian (prirodni) jezik: i Ostin, 195,

211, 220, 221, 225, 234; i fiktiv
ni termini, 298; Frege i obian je
zik, 23, 24, 83; Rasel i Vajthed o
obinom jeziku, 23, 26; i Raji,
195, 219; tradicionalni pogledi
na obian jezik (Ostin), 228, 229;
Vitgentajn o obinom jeziku, 83,
171, 173, 174, 219

338

380

EJVRUM

STROL

odnos duha i tela: Karnap o odnosu

duha i tela, 109; Raji o odnosu
duha i tela, 201-208; vidi i filozo
fija duha
odraz, teorija percepcije kao odraza,
71, 72
Oksfordska filozofija: oivljavanje,
194; Rajlov opis, 192-194; vidi i
Ostin, D. L; Raji, Gilbert; drugi
filozofi
Olifant, M. L. [Oliphant, M. L.], 311
On Carnap's Views on Ontology"
(Kvajn), 248
On Certainty (Vitgentajn), 120, 147,
149, 153, 173, 175, 178, 182,
184-186; opta dinamika dela,
188; o Proof of an External
World", 134
On Denoting" (Rasel), 197, 321
On Empiricaly Equivalent Systems
of the World" (Kvajn), 246
On the Logic of Quantification"
(Kvajn), 241, 245
On Natural Deduction" (Kvajn), 245
On Refering" (Strosn), 64, 288
On the Contrary (erlandovi), 338
On the Scientific Justification of a
Conceptual Notation" (Frege), 23

oseti, Raji o osetima, 205-208

Ostin, D. L. (Don Longou) [Au
stin, J . L. (John Langshaw)], 10,
195, 217-220; koliina grade ko
ju je stvorio, 328; i analiza, 17,
18; kao analitiki filozof, 18, 19;
ivot, 210-217; kritike Ostina,
232-236; o izvinjenjima i slobodi
volje, 2 2 1 - 2 2 6 ; budui status,
325, 326; i Library of Living Phi
losophers, 324; o materijalnom
objektu" i ulnoj datosti", 270;
o Muru, 119; suenost njegovih
interesovanja, 322; o performativima, 222, 223, 228-232; njegov
filozofski metod, 220, 221; i od
nos filozofije i nauke, 346, 347; i
Kvajn, 239; i Raji, 198-200, 211,
212; i teorija ulnih datosti, 148,
341; njegova teorija govornih i
nova, 116, 218, 227, 228, 232,
235, 236; o mnogim vrstama en
titeta, 217, 218
Ostin, Dejn [Austen, Jane], 12, 202,
295
Other Minds" [Tue
(Ostin), 198, 219, 226

svesti"]

Our Konowledge
of the
World (Rasel), 69, 70

External

Outline of Philosophy, An (Rasel), 70

On What There Is" (Kvajn), 238, 245

Ontological
Relativity and
Essays (Kvajn), 246

Other

ontoloki argument, 30, 31; i teorije

znaenja i referencije, 276
opseg, u kvantifikacijskoj logici, 23

paradoks analize, 111; i Mur, 120,

121; Vitgentajnov nain da izbegne paradoks, 171, 172
Paskai, Fanja [Pascal, Fania], 155,
158, 160

INDEKS

381

Patnam, Hilari [Putnam, Hilary], 19,

65; i funkcionalizam, 335; i iden
titet, 4 1 , 44; njegovi pogledi na
logiku i nauku, 20, 65; njegova
uska interesovanja, 322; o termi
nima za prirodne vrste, 299, 300,
302-308, 315, 318; njegov scijentizam, 348; o reavanju filozof
skih problema, 346, 347, 349

Philosophical Investigations [Filozof

ska istraivanja]
(Vitgentajn),
11,153, 164,165,175,178,179,
182; i Concept of Mind, 208,
209; opta dinamika dela, 188,
189; i Raji, 197, 198, 204, 205

Paton, H. D. [Paton, H. J . ] , 200

Philosophical

Pauling, Lajnus [Pauling, Linus], 66

Philosophy and Logical Syntax (Kar

nap), 110

Peano, uzepe [Peano, Giuseppe]: Peanovi postulati, 2 5 - 2 9 ; kao nepo

znat u Oksfordu, 193
Penrouz, Roder [Penrose, Roger],
332
percepcija: distinkcija posredno-neposredno, 149; pristup percepciji
usmeren na primere, 343-346;
Gibsonovo gledite o percepciji,
342, 343; Rasel o percepciji, 69,
148, 345; i ulne datosti, 131-134,
136, 137, 148, 341 (vidi i teorija
ulnih datosti); teorije percepcije,
72; i tradicionalni vs. novi pristu
pi, 320, 321
..Perceptual Correlates of Massive
Cortical Reorganization" (Ramaandran), 343
Performative Utterances" (Ostin),
219, 226, 228
Performative-Constative"
219

(Ostin),

performativi, 116, Ostin o performativima, 222, 223, 228, 232

Pers, . S. [Peirce, C. S.], 20

Phantoms in the Brain: Probing the

Mysteries of the Human Mind
(Ramaandran i Bleksli), 343

Papers (Mur), 135

Philosophy of G. E. Moore,
123, 128, 130, 145
Philosophy

The,

of Logic (Kvajn), 245

Philosophy of Logical Atomism"

[Filozofija logikog atomizma"]
(Rasel), 35, 47, 55, 56
Philosophy
98

of Rudolf

Carnap,

The,

Philosophy of W. V. Quine (Library

of Living Philosophers), 238
Philosophy ofW. V. Quine, The (Gib
son), 249
Piers, Dejvid [Pears, David], 195, 211
Pinsent, Dejvid [Pinsent, David], 159
pitanja, Vitgentajn genije za, 329
Place of Science in a Liberal Educa
tion, The" [Mesto nauke u slo
bodnom obrazovanju"] (Rasel),
321
Platon [Plato], 12, 9 1 , 127, 279, 325,
327, 328
platonizam, Vitgentajnova kritika
platonizma, 178-181

382

EJVRUM

STROL

Plato's Progress (Rajl), 200

Plea for Excuses,
219-221

A"

princip supstitutivnosti, 255, 277

(Ostin),

pojedinane stvari, u Raselovom lo

gikom atomizmu, 54, 55, 58, 59
Pol, D. A. [Paul, G. A.], 148, 341
Poper, Karl [Popper, Karl], 19, 78, 79,
324
porodina slinost (Vitgentajn), 180,
181, 322
Possibilia and Possible Worlds"
(Markus), 284
postojanje kao svojstvo us. kao deo
aparata kvantifikacije, 31
pozitivizam, vidi logiki pozitivizam
pragmatizam, 9, 19; u Oksfordu,
193; Kvajnov, 246, 260-262
Prajs, H. H. [Price, H. H.], 71, 133,
148, 193, 194, 341, 345
pravila, Vitgentajn o pravilima, 184,
185
preokrenuti spektar, protivprimer
preokrenutog spektra, 338
Pretending" (Ostin), 219
prevoenje, Kvajn o prevoenju, 264,
265
Priard, H. A. [Prichard, H. A.], 192,193
primitivne datosti, Rasel o primitiv
nim datostima, 72, 73
princip onotoloke
220, 221

primenljivosti,

princip prve rei, Ostinov, 220, 224,

225

Principia Ethica (Mur), 14, 126, 127

Principia Matbematica (Vajthed i Ra
sel), 22, 23, 29, 30, 36, 62; i Prin
ciples of Mathematics,
126; i
Kvajn, 242, 243; i metodologija
rekonstrukcije, 108, 109; i Raji o
dihotomiji smisao-besmisao, 197,
198; i Seferova crta, 26; i Vitgen
tajn, 49, 81-83
Principles of Mathematics
126, 193, 196

(Rasel),

prirodni jezik, vidi obian jezik

privatan jezik, 183, 184
problem spoljanjeg sveta: Ostin,
218; prema kartezijanskom mo
delu, 7 1 , 72, 181; i savremene
rasprave o percepciji, 341-346; i
neposredni realizam, 71 (vidi i ne
posredni realizam); i Mur,
128-134, 136, 137, 148; i fenomenalizam, 72, 75, 76, 137; i
Kvajn, 270-274; i reprezentacioni
realizam, 71, 72 (vidi i reprezen
tacioni realizam); i Rasel, 71-76;
Vitgentajn o problemu spolja
njeg sveta, 186
problem tuih svesti, 195
Problems and Changes in the Empi
ricist Criterion of Meaning"
(Hempel), 115
Problems
69

of Philosophy,

The (Rasel),

Proceedings and Addresses of the

American Philosophical
Associa
tion, 348, 349

INDEKS
Profitable Speculations:
Essays on
Current Philosophical
Themes
(Reset), 347, 348
Proof of an External World" (Mur),
134, 147
propozicije: Ejerova upotreba, 95; u
filozofiji duha, 331; Rasel o pro
pozicijama, 55-58; Vitgentajn o
propozicijama, 81-84
propozicionalni (iskazni) raun, 27
protegnutosti" [stretches], i percep
cija, 344
Ptolemej [Ptolemy], 260
Pursuit of Truth, The (Kvajn), 246

qualia, 340
Quine on Who's Who" (Hintika),
237

racionalizam: i distinkcija analitikosintetiko, 92; Platonov, 179; na

pad Bekog kruga na racionali
zam, 251
racionalna rekonstrukcija, Karnapova, 107, 108, 115
Radakrinan, Sarvepali [Radhakrishnan, Sarvepalli], 324
radikalni redukcionizam, Kvajn o
dogmi radikalnog redukcionizma,
257, 258
Rada, Hari [Rija, Harry], 69

Rajdemajster,
Kurt], 77

Kurt

Rajhenbah, Hans
Hans], 79

j 383

[Reidemeister,
[Reichenbach,

Raji, Gilbert [Ryle, Gilbert], 11, 18,

2 0 0 - 2 0 8 ; i Ostin, 198-200, 211,
212; njegov bihejviorizam, 209,
210; ivot, 195-199; o Karnapu,
113,
114;
kritike
Rajla,
2 0 8 - 2 1 0 ; i Library of Living
Philosophers,
324; i Mur, 119,
120, 122, 194, 200; njegova
uska interesovanja, 322; i obian
jezik, 194, 219, 220; u Oksfordu, 192-195; njegova reputacija,
325; Rajlova uloga u oivljava
nju filozofije u Oksfordu, 194,
195; i Vitgentajn, 187, 194,
200, 204, 205
Ramaandran, V. S. [Ramachandran,
V. S.J, 343
Rasel, Bertrand [Russell, Bertrand],
18, 6 5 - 7 0 ; i Karnap, 98, 100,
101, 104, 117; i pristup nepo
sredne referencije, 2 7 5 , 2 8 5 ,
286; i tradicija empirizma, 327;
kraj karijere, 192; njegovi epi
stemoloki pogledi, 7 0 - 7 5 ; kriti
ka njegovih epistemolokih gle
dita, 7 5 , 76; i Frege, 100, 101,
239; vs. idealizam, 266; i idealni
jezik, 2 9 - 3 3 , 4 9 , 81; i identitet,
4 1 , 44, 4 5 , 63, 2 7 6 - 2 7 8 ; njegov
logiki atomizam, 4 9 - 6 4 ; i teza
logicizma, 2 4 - 2 9 ; o znaenju,
43, 44, 60, 176, 283; i Mur, 5 1 ,
69, 117, 1 2 2 - 1 2 6 , 140, 152; o
posmatranju, 97; i percepcija,
69, 148, 345; njegov filozofski
pristup, 65, 346, 347; o filozofi
ji, 15, 16, 5 1 ; i Principia Matbe-

384

EJVRUM

STROL

matica, 22, 23 (vidi i Principia

Mathematica);
i Kvajn, 2 3 9 ,
248; njegova reputacija, 3 2 4 ,
325; i Raji, 197; njegov scijentizam, 348; Rasel o svom ivotu,
196; i ulne datosti, 59, 70, 7 1 ,
133, 341; bavljenje drutvenim
problemima, 66, 67, 3 2 1 ; Strosnov napad na Rasela, 64; i teo
rija deskripcija, 23, 3 3 - 4 0 (vidi i
teorija deskripcija); i tradicio
nalna pitanja, 13; i Vitgentajn,
46, 47, 57, 83, 87, 124, 125,
152, 155, 156, 163, 188
Rasel, lord Don
John], 67

[Russell, Lord

Raterford, Ernest [Rutherford, Er

nest], 311
Realism and Positivism" (lik), 95
realizam: neposredni (naivni), 7 1 ,
130, 131, 137, 343-346; Murov i
Raselov, 69; Murova odbrana re
alizma, 126, 127, 129-134; mo
ralni, 127; reprezentacioni (kau
zalni), 71, 72, 74, 122, 130, 131,
137, 149, 343-346

Reilton, Piter [Railton, Peter], 93

rekonstrukcija, karnapovska,
115,250-252

97,

Relation of Sens-Date to Physics,

The" (Rasel), 321
Remarks
153

on Colour

(Vitgentajn),

Remzi, Frenk Plampton [Ramsey,

Frank Plumpton], 27, 39, 123,
152, 155
Representation
346

and Reality (Patnam),

reprezentaciona teorija percepcije,

149
reprezentacioni (kauzalni) realizam,
71, 75, 122, 130, 131, 137, 149,
343-346
Reer, Nikolas [Rescher, Nicholas],
347, 348
Riards, Ben [Richards, Ben], 159
Rid, Tomas [Reid, Thomas], 121

redukcionizam: 9; u etici, 127; Kvajn

o dogmi redukcionizma, 257,
258; u metodologiji rekonstrukci
je, 107, 108

rigidni dezignatori: i fiktivna imena,

2 8 7 - 2 8 9 ; kao znaajno dostignu
e, 322; Kripke o rigidnim dezignatorima, 45, 281-284

reduktivni materijalizam, 322-334

Riker, Pol [Rocoeur, Paul], 324

referencija: i ponaanje, 267, 268; vs.

znaenje (Frege), 4 0 - 4 4

Riz, Ra [Rhees, Rush], 159, 175

referiranje,
aksiom
2 9 3 - 2 9 6 , 299

referiranja,

Refutation of Idealism" (Mur), 118,

126, 128, 129
Regan, Tom [Regan, Tom], 122

Roads to Freedom: Socialism, Anar

chism, and Syndicalism [Putevi k
slobodi: Socijalizam, anarhizam i
sindikalizam"] (Rasel), 321
Roots of Reference,
245, 246

The

(Kvajn),

INDEKS
Ruso, an-ak [Rousseau, JeanJacques], i uenje jezika, 266

385

simbolika logika, vidi matematika

logika
simboliki jezici, i Vitgentajn, 89
Simons, Piter [Simons, Peter], 20

Sabado, Bela [Szabados, Bela], 160,

162
Santajana, Dord [Santayana, Geor
ge], 324

Sinn vs. Bedeutung: za Fregea, 39, 4 1 ,

42, 101, 283, 299; za Vitgeentajna, 82
sinonimnost, Kvajn o, 254, 255, 263

Sartr, Zan-Pol [Sartre, Jean-Paul],

324

sintetika inkompatibilnost, argu

ment na osnovu, 131, 132, 149

Savinji, Ajke fon [Savigny, Eike von],

328

Skeptic Way, The (Mejts), 270

scijentizam, 9, 11, 95; logiki poziti

vizam kao, 76, 77; Kvajnov, 246,
262, 265, 270; Kvajnovih sledbenika, 326, 346; i Vitgentajn, 86,
87, 89

skepticizam: kao posledica kartezijanskog modela, 181, 186; Hju

mov, 93; Mejtsova odbrana skep
ticizma, 270-273; Murov napad
na skepticizam, 130, 134, 135,
139, 143, 144, 146, 147; i Rasel,
70, 74; u nauci, 93; i tvrenja o
nepostojanju, 39, 40; Vitgentajn
o skepticizmu, 186; vidi i pro
blem spoljanjeg sveta

Sejnovski, Teri [Sejnowski, Terry],

338
Selected Logical Papers (Kvajn), 245
semantika teorija Karnapa, 110-113
Sense and Sensibilia
217, 219

(Ostin), 216,

Seri, Don [Searle, John], 19, 4 1 , 200,

235, 236, 288, 294, 337, 338
Set Theory and Its Logic
242, 245

(Kvajn),

Set-Theoretical Foundations for Lo

gic" (Kvajn), 245
sholastika logika vs. Principia, 28
Sidvik, Henri [Sidgwick, Henry], 123

Skeptical Essays (Mejts), 133, 134

Sketches of Landscapes:
Philosophy
by Example (Strol), 343
Skiner, Frensis [Skinner, Francis],
152,175
sleenje pravila, i Ostin, 214
sloboda volje: Ostin o slobodi volje,
221-226 i Beki krug, 78, 79
Sluga, Hans [Sluga, Hans], 16-18,
102
Smart, D. D. [Smart, J . J . ] , 305
Sokrat [Socrates], 15; Mur uporeen
sa Sokratom, 119; Vitgentajn
uporeen sa Sokratom, 153, 165

386

EJVRUM

STROL

solera sistem kao model, 13, 14, 279,

319, 320, 323, 346, 350; i Kvajn,
327

systematically
Misleading
Expressions" (Rajl), 197

solipsizam: kao posledica kartezijanskog modela, 182; i Kvajn, 244

Some Remarks on Logical Form"
(Vitgentajn), 48, 153
Sowing (Vulf), 123, 125
Speaking of Nothing" (Donelan),
287
Speech Acts (Seri), 287
Spinoza, Baruh [Spinoza, Baruch], 91
Staut, D. F. [Stout, G. F.], 122, 123
Stivenson, Carls L. [Stevenson, Char
les L.], 128
Stonborou, Margareta Vitgentajn
[Stonborough,
Margarete
Wittgenstein], 155, 159
stoerne propozicije, Vitgentajn o
stoernim propozicijama, 185
Streji, Liton [Strachey, Lytton], 122
Strosn, R F. [Strawson, R F ] , 19, 64,
195, 240, 288, 324
studentska revolucija (iz 1960-ih), i
Kvajn, 239, 240
Study in Wittgenstein's Tractatus, A
(Maslov), 86
Surfaces (Strol), 343
svodivost, aksiom svodivosti, 27
Symposium on J. L. Austin
Fan), 2 1 1 , 235

(prir.

System of Logistic, A (Kvajn), 245

efer, H. M. [Sheffer, H. M.], 26, 239

eferova crta, 26
Sekspir,
Viliam
William], 12

[Shakespeare,

eling, F. V. J . [Schelling, F. W. J . ] , 347

eri, solera sistem za proizvodnju seri
ja, 13, 14, 319, 320
iler, F. K. S. [Schiller, F. C. S.], 193
lik, Moric [Schlick, Moritz], 9, 10; i
Karnap, 98; i Karnap o Vitgentajnu, 104, 105; o metodu veri
fikacije", 350; i nauna filozofija,
65; i status filozofije (Raji), 197,
198; i princip verifikacije, 95; u
Bekom krugu, 49, 77, 79; i Vit
gentajn, 80, 105, 155
openhauer, Artur [Schopenhauer,
Arthur], 347

Tales [Thaies], 52
Tarski, Alfred [Tarski, Alfred], 18,
19; o analitikim propozicijama,
90, 91; i Karnap, 98, 106, 107,
111; i Kvajn, 239; i semantika
teorija istine, 15, 111; i Beki
krug, 78
tautologije, analitike reenice kao,
89

INDEKS
teorija brojeva, kao izvedena iz logike
(Rasel i Vajthed), 22, 24, 25 zapa
anje o teoriji brojeva i Karnap o
nauci, 250; pozitivisti o teoriji
brojeva, 91, 95-97, 114, 115; i
Raji o osetima, 205-208
teorija ulnih datosti, 9, 149, 341; i
Karnap, 109, Murova, 59, 122,
126, 127, 131, 133, 134, 136,
137, 148, 149; i Rasel, 59, 70,
133, 341
teorija deskripcija, 23, 33-40; i teori
ja neposredne referencije, 280,
281, 285, 286; i fiktivna imena,
36, 286-289; kao znaajno do
stignue, 323; i logiki atomizam,
62, 63; i znaenje vlastitih imena,
43, 44; i iskaz a ne termin kao no
silac znaenja, 257; i nebie,
32-34, 39, 296; i ontoloki argu
ment, 30, 31; i vlastita imena vs.
deskripcije, 34, 38, 60, 277, 285,
286; kao izuzetno Raselovo do
stignue, 324, 325; i Raji, 197
teorija formi, 178, 179
teorija govornih inova: Ostinova,
116, 218, 227, 228, 232, 235,
236; kao znaajno dostignue,
322, 346, 347; Mur kao izvor te
orije govornih inova, 121
teorija identiteta u filozofiji duha,
332-336
teorija izgledanja, 149
teorija kvantifikacije, 28; i Kvajn,
345; i teorija deskripcija, 23
teorija odraavanja, 82
teorija pretpostavki, 121

j 387

teorija referencije, i modalna logika,

276
teorija skupova, i Principia, 25, 26
termini za prirodne vrste, 45; i teorije
neposredne referencije, 275,
299-318; u Patnamovom argu
mentu Zemlje Bliznakinje, 301;
kao rigidni dezignatori, 283
teza logicizma, 22, 2 4 - 2 9 ; i idealni je
zik, 23
teza redukcionizma, 97, 114, 115; o
percepciji, 73; Kvajn o tezi reduk
cionizma, 250
Three Ways of Spilling Ink" (Ostin),
219
Time of My Life, The (Kvajn), 238
Tjuring Alen [Turing, Alan], 336
Tjuringova maina, 29, 336, 337
tok ivota" (Vitgentajn), 151, 172,
176
topografske skice", Vitgentajnova
filozofija kao, 164
Tost-Karnap, Hana [Thost-Carnap,
Hanna], 248
Tractatus Logico-Philosophics
(Vit
gentajn), 48, 49, 80-89, 153; i
atomske reenice, 60; kao dok
torska teza u Kembridu, 124;
kao vrhunac ranog perioda, 154;
engleski prevod, 2 1 1 ; brojevi
odeljaka, 57; i jezik, 54, 176; i. lo
giki pozitivizam, 46; i metafizi
ka, 4 9 , 81, 83, 84, 87, 88, 94,
105, 106, 162; o filozofiji, 10; i
Raselov rad, 47; Raji o Tractatusu, 197; i Raji o dihotomiji smisao-besmisao, 198; i scijentizam,

388

EJVRUM

STROL

11; i solipsizam, 244; i Beki

krug, 77, 78, 80, 81, 84, 86, 107;
i fon Riht o Vitgentajnu, 163; vi
di i Vitgentajn, Ludvig, rana fi
lozofija
Treatise
on Human
(Hjum), 134

Nature,

Truth" (Ostin), 215, 216, 219

Tukidid [Thucydides], 12
Two Dogmas of Empiricism"
(Kvajn), 245, 246, 248, 252, 258,
262,268-270
Two Dogmas in
(Kvajn), 246, 261

Retrospect"

Vajthed, Alfred Nort [Whitehead, Al

fred North], 22, 25; u Library of
Living
Philosophers,
324; i
Kvajn, 239
validnost, i ponaanje, 267, 268
Vang, Hao [Wang, Hao], 239
Varnok, D. D. [Warnock, G. J . ] ,
195, 211, 212, 217
Vaserman, Gerhard D. [Wasserman,
Gerhard D.], 160
Veler, Fridrih [W?hler, Friedrich], 314
Ven, Don [Venn, John], 193
Vendler, Zeno [Vendler, Zeno], 19,
200, 215, 236, 332
Venera/Zornjaa, primer, 4 1 ^ 5

uenje jezika: Avgustin o uenju jezi

ka, 175-177; i kritika uenja o
neposrednoj referenciji, 316-318;
i Kvajn, 266
Udruenje Mind, 194
Unfair to Facts" (Ostin), 219
univerzum koji se skuplja, primer, 96
Urej, Harold [Urey, Harold], 311
uzronost, Hjum o uzronosti, 15

Vajninger, Oto [Weininger, Oto], 161,

162

verifikabilnost, i Raji, 197, 198

verifikacija, princip verifikacije,
94-97, 114, 115; kritike princi
pa verifikacije, 114-117; Kvajn
o principu verifikacije, 257; i
Raji, 209; i Tractatus, 81-89,
106, 107
verovanja: i eliminativni materijali
zam, 339; i Raselov logiki ato
mizam, 5 2 - 5 6
vetaka inteligencija: i Gedelov teo
rem, 28, 29; snana, 336
Vetstein, Hauard [Wettstein, Howard],
44

Vajsman, Fridrih [Waismann, Frie

drich], 77, 80, 106, 155, 198

veza jezika i stvarnosti: i teoretiari

neposredne referencije, 278, 279;
Rasel o vezi jezika i stvarnosti,
55, 56, 59; Vitgentajn o vezi jezi
ka i stvarnosti, 82-84

Vajt, Morton [White, Morton], 91

Vi tijci" u Oksfordu, 194

Vajs, Pol [Weiss, Paul], 324

INDEKS
View from Nowhere,
332

The (Nejgel),

Visual Sense-Data" (Mur), 122, 133

Vitgentajn, Helena [Wittgenstein,
Helene] (sestra), 152
Vitgentajn, Hermina [Wittgenstein,
Hermine] (sestra), 47, 48, 152,
156, 161
Vitgentajn, Karl [Wittgenstein, Karl]
(otac), 152
Vitgentajn, Ludvig [Wittgenstein,
Ludwig], 10, 11, 18, 19,
1 5 1 - 1 5 4 ; autobiografski frag
menti,
211;
ivot,
47-49,
1 5 2 - 1 6 2 ; i Karnap, 98, 100,
104-107, 117; kraj karijere, 192;
budui status, 327-330; uticaji na
Vitgentajna, 27; i Library of Li
ving Philosophers, 324; sa Mu
rom u Kembridu, 123-125, 155,
156, 164; njegova kritika Mura,
147, 149, 177; njegov uticaj na
Mura, 117; Murovi znaajni do
prinosi Vitgentajnu, 120, 121;
Murov uticaj na Vitgentajna,
119, 120; njegova uska interesovanja, 322; i ovekova teorija o
svetu, 273; o filozofiji, 9 - 1 1 , 77,
108; reputacija uporedena sa Rajlovom ili Ostinovom, 195; i Beki
krug, 80-89; spisi o njemu, 156,
157, 160; njegovi spisi, 48, 49,
153, 177, 178
Vitgentajn, Ludvig, kasnija filozofi
ja, 151, 153, 154, 164-184; kriti
ka kartezijanskog modela, 178,
181-184; kritike Vitgentajnove
kasnije filozofije, 186-191; kao
opis a ne objanjenje, 167, 168,

389

171, 175; i idealan jezik, 20, 80,

106, 107, 151; i unutarnje isku
stvo, 209, 210; jezike igre, 151,
171, 172, 175-178, 184, 185; o
uenju jezika, 266, 316, 317; i
Vitgentajnova ranija filozofija,
163; i metod analize, 18; kao
novi metod", 107, 162-168,
329,
330;
On
Certainty,
184-186; i obian jezik, 171,
173, 2 1 9 ; njena originalnost,
329; i odnos filozofije i nauke,
164, 346, 347; kritika platonizma, 178-181; pozitivna crta ka
snije filozofije, 190, 191; i Kvajn,
252; opseg sluajeva koji se kori
ste, 173-175; Rasel o kasnom
Vitgentajnu, 188; i Raji, 187,
194, 200, 204, 205
Vitgentajn, Ludvig, rana filozofija: o
atomskim reenicama, 60, 61; i
idealan jezik, 83, 88, 89; logiki
atomizam, 46, 47, 49, 81, 87, 88,
162; o logikim istinama, 91; i
obian jezik, 83; i Rasel, 4 6 - 4 8 ,
57, 58, 83, 87, 124, 125, 152,
154, 163, 188; i nauna filozofija,
65; i solipsizam, 244; o istini, 55;
vidi i Tractatus
Logico-Philosophicus
Vitgentajn, Paul
Paul], 152

[Wittgenstein,

Vizdom, Don T. [Wisdom, J . X ] ,

122, 145, 192, 200
vlastita imena, 44, 45, 289-293, 297;
i aksiom referiranja, 2 9 3 - 2 9 6 ,
298, 299; i deskripcije, 3 3 - 3 9 ,
60, 277, 280-283, 285, 286, 296,
297; i teorije neposredne referen-

390

EJVRUM

STROL

cije, 275-287, 292, 293; i fiktivni

entiteti, 287-289, 296-299; Frege
o vlastitim imenima, 24, 281; i
identitet, 45; mnogostrukost refe
rencije vlastitih imena, 297, 298;
Rasel o vlastitim imenima, 44,
45, 57-60, 82; kao etikete, 281,
283, 284, 293, 294 {vidi i etikete,
vlastita imena kao); u teoriji de
skripcija, 33-40
voda": kao homonim, 3 0 2 - 3 0 5 ;
uenje upotrebe rei voda",
316-318; vidi i argument Zemlje
Bliznakinje
Volter [Voltaire], i Rasel, 67
vrednost, Vitgentajn o vrednosti, 87
vreme, Avgustin o vremenu,
168-172
Vud, Alen [Wood, Alan], 67
Vulf, Leonard [Woolf, Leonard], 123,
125, 126
Vulf, Virdinija [Woolf, Virginia],
122

Wahreitsbegriff in den formalisierten

Sprachen, Der (Tarski), 15
Was Wittgenstein an Anti-Semite?
The Significance of Anti-Semitism
for Wittgenstein's Philosophy"
(Sabado), 160
What It Is to Be a Bat" (Nejgel), 332
When Should Marriage Be Dissol
ved" [Kada brak treba da bude
razveden"] (Rasel), 321

Why I Am Not a Christian [Zato

nisam hrianin"] (Rasel), 321
Wittgenstein (Barth), 157
Wittgenstein in Nonuay (priredili Johansen, Larsen, Amas), 156
Wittgenstein: A Life - Young Ludwig
(Mek Ginis), 157
Wittgensteind
and
Moore
Certainty (Strol), 273
Wittgenstein's Place in
Century
Analytic
(Heker), 16

on

TwentiethPhilosophy

Wittgenstein on Jews: Some Coun

ter-Examples" (Vaserman), 160
Wittgenstein: A Personal Memoir"
(Paskal), 158
Word and Object (Kvajn), 246, 261,
262
World as I Found It, The (Dafi), 156

zdrav razum, filozofija zdravog razu

ma, 19; Murova, 120, 135-145,
149, 150; Kvajnova, 246, 247,
265, 273
Zettel (Vitgentajn), 153, 328
Zif, Pol [Ziff, Paul], 283, 290
znaenje: i ponaanje, 267, 268; i te
orija istine kao korespondencije
(Rasel), 6 1 ; ,.'Fido'-Fido teorija
znaenja",
163;
vs.
snaga
(Ostin), 2 3 1 , 232; funkcionalistiki argument o znaenju, 313;
u uenju jezika (primer vode"),
3 1 6 - 3 1 8 ; nekognitivno (pozitivi-

INDEKS
sti), 95, 229; Kvajn o znaenju,
263, 264, 265; vs. referencija
(Frege), 4 1 , 42; Rasel o znaenju,
43, 44, 60, 176, 283; i Raselova
teorija deskripcija, 60; iskaz kao
prevashodni nosilac znaenja,
257; i argument Zemlje Bliznaki
nje, 300-302 (vidi i argument Ze
mlje Bliznakinje); vs. upotreba
(Strosn), 64; vs. upotreba (Vitgentajn), 163

391

znanje: Ostin o Ja znam", 226; i iz

vesnost, 150; i egocentriki polo
aj, 181; upotrebe ja znam'
(Vitgentajn), 176-178

ad,

argument Zemlje Bliznakinje

312-314

SADRAJ

PREDGOVOR

Glava 1

S I S T E M SOLERA

Glava 2

F I L O Z O F S K A LOGIKA

2 2

Glava 3

L O G I K I POZITIVIZAM I TRACTATUS

65

Glava 4

D . E . M U R : T O N A CIGALA

Glava 5

VITGENTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA:

T O K IVOTA"

Glava 6

118

151

R A J L I O S T I N : Z L A T N O DOBA
OKSFORDSKE F I L O Z O F I J E

Glava 7 V . V . O . K V A J N

192

2 3 7

Glava 8

T E O R I J E NEPOSREDNE REFERENCIJE

275

Glava 9

D A N A S I SUTRA

3 1 9

REFERENCE

351

INDEKS

365

Ejvrum Strol
ANALITIKA FILOZOFIJA U DVADESETOM VEKU
Prevod
Rastko Jovanovi
Za izdavaa
D i j a n a Dereta
David Dereta
Glavni

urednik

Petar V. Arbutina
Lektura I Korektura
Vladimir J a n k o v i
Likovno-grafika

oprema

M a r i n a Slavkovi
Prvo D E R E T I N O izdanje
ISBN 86-7346-491-9
Tira
1 0 0 0 primeraka
Beograd 2 0 0 5 .
Izdava

I tampa I

Plasman

Grafiki atelje DERETA

Vladimira R o l o v i a 9 4 a , 1 1 0 3 0 Beograd
tel./faks: 0 1 1 / 2 3 - 9 9 - 0 7 7 ; 2 3 - 9 9 - 0 7 8 , 2 3 - 9 9 - 0 8 9 , 2 3 - 9 9 - 0 9 7
www.dereta.co.yu / office@dereta.co.yu
Knjiare DERETA:
Knez Mihailova 4 6 , tel: 0 1 1 / 2 6 2 7 - 9 3 4 , 3 0 - 3 3 - 5 0 3
Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel: 0 1 1 / 5 5 6 - 4 4 5 , 3 0 - 5 8 - 7 0 7