ZAKON

O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

("Sl. glasnik RS", br. 55/2013)

I UVODNE ODREDBE
Predmet Zakona
lan 1
Ovim zakonom ureuje se srednje obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog
sistema obrazovanja i vaspitanja, i to: obavljanje delatnosti srednjeg obrazovanja i
vaspitanja, upotreba jezika, programi i ispiti, prava, obaveze i odgovornosti uenika,
evidencija i javne isprave, trajk zaposlenih, kao i druga pitanja od znaaja za srednje
obrazovanje i vaspitanje.
Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni
muki i enski rod lica na koje se odnose.

Ciljevi i opti ishodi srednjeg obrazovanja i vaspitanja

lan 2
Srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u skladu sa ciljevima koji su definisani
zakonom kojim se ureuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu:
Zakon) i ovim zakonom, a naroito:
- razvoj kljunih kompetencija neophodnih za dalje obrazovanje i aktivnu ulogu
graanina za ivot u savremenom drutvu;
- razvoj strunih kompetencija neophodnih za uspeno zapoljavanje;
- osposobljavanje za samostalno donoenje odluka o izboru zanimanja i daljeg
obrazovanja;
- svest o vanosti zdravlja i bezbednosti, ukljuujui i bezbednost i zdravlje na radu;
- osposobljavanje za reavanje problema, komunikaciju i timski rad;
- potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne
ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanja razliitosti;
- razvoj motivacije za uenje, osposobljavanje za samostalno uenje, samoinicijative,
sposobnost samovrednovanja i izraavanja sopstvenog miljenja.

Srednje obrazovanje i vaspitanje mora da obezbedi uslove da uenici i odrasli postignu

opte ishode obrazovanja i vaspitanja u skladu sa Zakonom.

Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja

lan 3
Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja je delatnost od neposrednog drutvenog
interesa i ostvaruje se kao javna sluba.
Nain obavljanja delatnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja propisan je Zakonom i
ovim zakonom.

Srednja kola
lan 4
Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja se u srednjoj koli (u daljem tekstu:
kola), i to:
- gimnaziji;
- strunoj koli;
- umetnikoj koli;
- meovitoj koli (gimnaziji i strunoj ili umetnikoj koli);
- koli za obrazovanje odraslih;
- koli za uenike sa smetnjama u razvoju.
U gimnaziji se stie opte obrazovanje i vaspitanje u etvorogodinjem trajanju kojim se
obezbeuje priprema za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama. U
specijalizovanoj gimnaziji i odeljenjima za uenike sa posebnim sposobnostima
ostvaruju se posebni nastavni planovi i programi za uenike sa posebnim
sposobnostima u etvorogodinjem trajanju, kojima se obezbeuje priprema za
nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama.
U strunoj koli se stiu odgovarajue opte i struno obrazovanje i vaspitanje u
trogodinjem i etvorogodinjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajueg
zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama.
U strunoj koli mogu da se stiu specijalistiko i majstorsko obrazovanje u trajanju od
godinu dana do dve godine, i drugi oblici strunog obrazovanja: obrazovanje za rad u
trajanju od dve godine, struno osposobljavanje i obuka do godinu dana.

U umetnikoj koli se stie opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje u

etvorogodinjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja i za nastavak
obrazovanja u visokokolskim ustanovama.
Meovita kola obezbeuje obrazovanje i vaspitanje koje se stie u gimnaziji i strunoj
koli, odnosno u gimnaziji i umetnikoj koli.
U koli za obrazovanje odraslih ostvaruju se posebni programi za obrazovanje odraslih u
dvogodinjem i trogodinjem trajanju, programi strunog osposobljavanja,
specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja, programi obuke i drugi programi za
obrazovanje odraslih.
U koli za uenike sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za
odgovarajua zanimanja uenika koji ovu kolu pohaaju na osnovu miljenja
interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke
ueniku uz saglasnost roditelja.
U koli mogu da se sprovode programi obuka.
kola sa domom obezbeuje smetaj i ishranu uenika u skladu sa zakonom kojim se
ureuje ueniki standard.
Unikatna kola je kola koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni program
obrazovanja i vaspitanja.
kola od posebnog interesa za Republiku Srbiju jeste kola koja ostvaruje program
obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja
je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za Republiku Srbiju.
Vlada odreuje unikatne kole i kole od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Upotreba jezika
lan 5
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu
nacionalne manjine, odnosno dvojezino, ako se prilikom upisa u prvi razred za to
opredeli najmanje 15 uenika.
kola moe da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine,
odnosno dvojezino i za manje od 15 uenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost
ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu
sa zakonom. Saglasnost za ostvarivanje kolskog programa na jezicima nacionalnih
manjina za manje od 15 uenika Ministarstvo daje po pribavljenom miljenju
odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine u skladu sa zakonom kojim se
ureuje nadlenost nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ukoliko nacionalni savet

nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva,

smatra se da je miljenje dato.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, kola je
u obavezi da za uenika organizuje nastavu srpskog jezika.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za uenika pripadnika
nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima
nacionalne kulture.
Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezino, uz
saglasnost Ministarstva.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na stranom jeziku, ueniku se organizuje
nastava srpskog jezika.
Blie uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom jeziku,
odnosno dvojezino propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem
tekstu: ministar).
Obrazovno-vaspitni rad za uenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo
ili druga tehnika reenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

II PROGRAMI SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. Nastavni planovi i programi
lan 6
Nastavni plan i program donosi se u skladu sa utvrenim principima, ciljevima i
standardima postignua, odnosno standardima kvalifikacije.
Nastavni planovi i programi donose se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Nastavni plan i program sadri i module, gde modul predstavlja skup teorijskih i
praktinih programskih sadraja i oblika rada funkcionalno i tematski povezanih u okviru
jednog ili vie predmeta.

Nastavni program verske nastave

lan 7
Nastavni program verske nastave, na usaglaeni predlog tradicionalnih crkava i verskih
zajednica, po pribavljenom miljenju organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i
verskim zajednicama, donosi ministar.

Komisija za versku nastavu

lan 8

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu u koli (u

daljem tekstu: Komisija).
Komisiju obrazuje Vlada na vreme od est godina.
U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri
predstavnika organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i
tri predstavnika Ministarstva.
lan Komisije moe biti razreen pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na predlog
predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Komisije, odnosno svojim
postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja.
U sluaju razreenja lana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja novog lana po
pribavljenom predlogu predstavnika iji je lan razreen.
Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju lanovi Komisije na prvoj sednici,
veinom glasova od ukupnog broja lanova Komisije.
Komisija obavlja poslove koji se, naroito, odnose na:
1) usaglaavanje predloga programa verske nastave;
2) udbenike i druga nastavna sredstva, u skladu sa zakonom kojim se ureuju pitanja
vezana za udbenike i druga nastavna sredstva;
3) davanje miljenja o listama nastavnika verske nastave;
4) druga pitanja vezana za praenje organizovanja i ostvarivanja programa verske
nastave.
Nain rada i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, ureuju se poslovnikom o radu
Komisije.

2. Razvojni plan kole

lan 9
kola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Na osnovu izvetaja o samovrednovanju u celini, izvetaja o ostvarenosti standarda
postignua i drugih indikatora kvaliteta rada, kola donosi razvojni plan.
Razvojni plan kole sadri:
1) prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada;
2) plan i nosioce aktivnosti;

3) kriterijume i merila za samovrednovanje planiranih aktivnosti;

4) mere unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata uenika
na maturskom i zavrnom ispitu;
5) mere za unapreivanje dostupnosti odgovarajuih oblika podrke i razumnih
prilagoavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za uenike kojima je potrebna
dodatna podrka;
6) plan rada sa talentovanim i nadarenim uenicima;
7) program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i poveanja saradnje
meu uenicima i roditeljima, zaposlenima i uenicima i zaposlenima;
8) mere prevencije osipanja broja uenika;
9) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koje prevazilaze
sadraj pojedinih nastavnih predmeta;
10) plan pripreme za ispite kojima se zavrava odreeni nivo i vrsta obrazovanja
(maturski, zavrni ispiti i dr.);
11) plan strunog usavravanja nastavnika, direktora, strunih saradnika i drugih
zaposlenih u koli;
12) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika, strunih saradnika i vaspitaa;
13) plan ukljuivanja roditelja, odnosno staratelja u rad kole;
14) plan saradnje sa drugim kolama, privrednim drutvima i drugim organima i
organizacijama od znaaja za rad kole;
15) druga pitanja od znaaja za razvoj kole.

3. kolski program
lan 10
kola ostvaruje kolski program.
kolskim programom blie se odreuje nain na koji kola obrazuje i vaspitava uenike
radi sticanja znanja, vetina i stavova neophodnih za dalje obrazovanje i zapoljavanje,
uspostavlja organizacionu strukturu zasnovanu na timskom radu i odgovornosti svakog
zaposlenog za ostvarivanje utvrenih ciljeva, kao i povezivanje sa reprezentativnim
sindikatima i udruenjima poslodavaca i preuzimanje svog dela odgovornosti za razvoj
drutvene sredine.
kolski program obuhvata sve sadraje, procese i aktivnosti usmerene na ostvarivanje
principa, ciljeva i standarda postignua, i zadovoljenje optih i specifinih obrazovnih

interesa i potreba uenika, roditelja, odnosno staratelja i lokalne samouprave, a u skladu

sa optimalnim mogunostima kole.
kolski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa
odreenih oblika strunog obrazovanja, a uzimajui u obzir razvojni plan kole, u skladu
sa Zakonom i ovim zakonom.
kola, u skladu sa Zakonom, donosi kolski program, po pravilu, na etiri godine i
objavljuje ga najkasnije dva meseca pre poetka kolske godine u kojoj e poeti
njegova primena.
Pojedini delovi kolskog programa inoviraju se i nadograuju u toku njegovog
ostvarivanja.
kolski program omoguava orijentaciju uenika i roditelja, odnosno staratelja u izboru
kole, praenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu
individualnog rada i napredovanja svakog uenika.
kolski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i struni saradnik planira,
programira i realizuje svoj rad.

Sadrina kolskog programa

lan 11
kolski program sadri:
1) ciljeve kolskog programa;
2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje kola ostvaruje i
jezik na kome se ostvaruje program;
3) obavezne i izborne predmete i module po obrazovnim profilima i razredima;
4) nain ostvarivanja principa, ciljeva i ishoda obrazovanja i standarda postignua, nain
i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa, programa drugih oblika
strunog obrazovanja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;
5) program dopunske, dodatne i pripremne nastave;
6) programe i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za reavanje problema,
komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzetnikog duha;
7) fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadraje i aktivnosti kojima se
ostvaruju;
8) naine ostvarivanja i prilagoavanja programa muzikog i baletskog obrazovanja i
vaspitanja, obrazovanja odraslih, uenika sa posebnim sposobnostima i dvojezinog
obrazovanja;

9) program kulturnih aktivnosti kole;

10) program slobodnih aktivnosti;
11) program karijernog voenja i savetovanja;
12) program zatite ivotne sredine;
13) programe zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe prevencije
drugih oblika rizinog ponaanja;
14) program kolskog sporta;
15) program saradnje sa lokalnom samoupravom;
16) program saradnje sa porodicom;
17) program izleta i ekskurzija;
18) program bezbednosti i zdravlja na radu;
19) druge programe od znaaja za kolu.
Individualni obrazovni planovi svih uenika koji se obrazuju po individualnom
obrazovnom planu ine prilog kolskog programa.

Dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju

lan 12
Za uenika i odraslog kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifinih tekoa u
uenju, socijalne uskraenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju
i vaspitanju, kola obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka i zavisno od
potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.
Cilj dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog ukljuivanja
uenika i odraslih u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vrnjakom
kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i priprema za svet rada.
Za ostvarivanje dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, direktor, nastavnik, struni
saradnik, vaspita, pedagoki i andragoki asistent i roditelj, odnosno staratelj, moe da
dobije posebnu strunu pomo u pogledu sprovoenja inkluzivnog obrazovanja i
vaspitanja.
Radi ostvarivanja dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, kola ostvaruje saradnju
sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i
institucijama na lokalnom i irem nivou.

Posebnu strunu pomo iz stava 3. ovog lana mogu da pruaju lica kompetentna u
oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i kole koje su svojim aktivnostima postale
primeri dobre prakse u sprovoenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Liste lica i kola iz stava 5. ovog lana, utvruje ministar.
Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 6. ovog lana, propisuje ministar.
Liste iz stava 6. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani Ministarstva.

Program kulturnih aktivnosti kole

lan 13
Kulturna aktivnost kole obuhvata aktivnosti koje se ostvaruju na osnovu programa
kulturnih aktivnosti kole i obuhvata: proslave dana kole, poetka i zavretka kolske
godine, proslave kolskih i dravnih praznika, priredbe, predstave, izlobe, koncerte,
sportska takmienja, nauno-istraivake aktivnosti, i druge aktivnosti koje doprinose
proirenju uticaja kole na vaspitanje uenika i kulturni razvoj kolskog okruenja, kao i
zajednike kulturne aktivnosti sa institucijama i organizacijama u lokalnoj samoupravi
radi obogaivanja kulturnog ivota i ostvarivanja obrazovno-vaspitne uloge kole.

Program slobodnih aktivnosti

lan 14
Radi jaanja obrazovno-vaspitne delatnosti kole, podsticanja individualnih sklonosti i
interesovanja, pravilnog korienja slobodnog vremena, kao i radi bogaenja drutvenog
ivota i razonode uenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, kola je duna
da realizuje slobodne aktivnosti, koje se, po pravilu, sprovode kroz rad u sekcijama.

Program karijernog voenja i savetovanja uenika

lan 15
kola omoguava formiranje zrele i odgovorne linosti, sposobne da donosi dobro
promiljene i odgovorne odluke o vlastitoj profesionalnoj budunosti i da ih sprovodi u
delo.
kola formira struni tim za karijerno voenje i savetovanje u ijem sastavu su struni
saradnici i nastavnici. Tim u saradnji sa nastavnicima realizuje praenje individualnih
sklonosti uenika. Savetodavni rad obavlja se tokom kolovanja, i kola, po potrebi,
sarauje sa nadlenim ustanovama koje se bave karijernim voenjem i savetovanjem.
kola pomae uenicima i roditeljima u istraivanju mogunosti za dalje uenje i
zapoljavanje, odnosno identifikovanje, izbor i korienje brojnih informacija o
profesijama, karijeri, daljem uenju i obrazovanju i objektivno razlikovanje i formiranje
sopstvenog stava o tome. U tom cilju kola prati razvoj uenika i informie ih o
zanimanjima, obrazovnim profilima, uslovima studiranja i potrebama na tritu rada.

Program zatite ivotne sredine

lan 16
Program zatite ivotne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na jaanje i razvoj svesti
o znaaju zdrave ivotne sredine, odrivog razvoja i ouvanju i unapreenju prirodnih
resursa.
kola doprinosi zatiti ivotne sredine ostvarivanjem programa zatite ivotne sredine,
zajednikim istraivanjem i akcijama lokalne samouprave i kole, kao i na drugi nain, u
skladu sa zakonom.

Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi

prevencije drugih oblika rizinog ponaanja
lan 17
Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih
oblika rizinog ponaanja, kao to su, naroito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih
supstanci, maloletnika delinkvencija, sastavni su deo kolskog programa i ostvaruju se
u skladu sa Zakonom.
Programi iz stava 1. ovog lana ostvaruju se kroz razliite nastavne i slobodne aktivnosti
sa uenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima, u saradnji sa jedinicom
lokalne samouprave, u skladu sa utvrenim potrebama.
U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog lana ukljuuju se i fizika i pravna lica sa
teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta, vrnjaki
posrednici, kao i lica obuena za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i
zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja.
Listu lica obuenih za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i
zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja i listu kola koje su svojim aktivnostima
postale primeri dobre prakse u sprovoenju programa iz stava 1. ovog lana, utvruje
ministar.
Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 4. ovog lana, propisuje ministar.
Liste iz stava 4. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani Ministarstva.

Program kolskog sporta

lan 18
Radi razvoja i praktikovanja zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog
zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti, kola u okviru
kolskog programa, pored nastave realizuje i program kolskog sporta.

kolskim sportom su obuhvaeni svi uenici kroz odeljenjska takmienja i pripreme za

takmienja. kola obavlja pripreme i takmienja u skladu sa kolskim programom.
kola moe da sarauje i sa lokalnim sportskim organizacijama.
U toku kolske godine kola moe da organizuje nedelju kolskog sporta.

Program saradnje sa lokalnom samoupravom

lan 19
Saradnja sa lokalnom samoupravom, koja ukljuuje i saradnju sa kancelarijama za
mlade u jedinicama lokalne samouprave, ostvaruje se na osnovu programa koji ini deo
kolskog programa i deo razvojnog plana kole.
kola prati, ukljuuje se u deavanja u lokalnoj samoupravi, i zajedno sa njenim
predstavnicima planira sadraj i nain saradnje, naroito o pitanjima od kojih zavisi
razvoj kole.

Program saradnje sa porodicom

lan 20
kola podstie i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno starateljima uenika,
zasnovan na principima meusobnog razumevanja, potovanja i poverenja.
Programom saradnje sa porodicom kola definie oblasti, sadraj i oblike saradnje sa
roditeljima, odnosno starateljima uenika, koji obuhvataju detaljno informisanje i
savetovanje roditelja, ukljuivanje roditelja u aktivnosti kole, konsultovanje u donoenju
odluka oko bezbednosnih, nastavnih, vannastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja i
to radi unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeivanja
sveobuhvatnosti i trajnosti obrazovno-vaspitnih uticaja.
Radi praenja uspenosti programa, kola moe da na kraju svakog polugodita
organizuje anketiranje roditelja u pogledu njihovog zadovoljstva programom i u pogledu
njihovih sugestija za naredno polugodite. Anketiranje se obavlja anonimno kako bi bilo
objektivno.
Miljenje roditelja, odnosno staratelja, dobijeno kao rezultat anketiranja, uzima se u obzir
u postupku vrednovanja kvaliteta rada kole.

Program izleta i ekskurzija

lan 21
kola planira izvoenje izleta i ekskurzija, na nain i pod uslovima utvrenim nastavnim
planom i programom.

Program izleta i ekskurzija sastavni je deo kolskog programa i godinjeg plana rada
kole.
Prilikom izvoenja izleta i ekskurzije naroito se mora voditi rauna o svim vidovima
zatite i bezbednosti uenika.

Program bezbednosti i zdravlja na radu

lan 22
Program bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata zajednike aktivnosti kole, roditelja i
lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovoenje i unapreivanje
bezbednosti i zdravlja na radu.

Uenike organizacije u koli

lan 23
kola moe da ima svoje uenike organizacije, a moe da se povezuje i sa
organizacijama van kole (Crveni krst, organizacija gorana, planinara, izviaa i slino),
u skladu sa zakonom.
U svakoj koli se organizuje ueniki parlament, u skladu sa Zakonom.
Ueniki parlament predlae svoj program rada, u skladu sa Zakonom.
Nain rada uenikog parlamenta odreuje se aktom kole.
Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata.
Ueniki parlament, uz saglasnost kolskog odbora, moe osnovati ueniki klub. Plan
rada uenikog kluba donosi kolski odbor, na predlog uenikog parlamenta, kao
sastavni deo kolskog programa. Nain rada uenikog kluba odreuje se aktom kole.

4. Model centar
lan 24
Model centar je kola koja unutar kolskog programa ostvaruje i druge programe i
aktivnosti usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada, poveanje kvaliteta i
dostupnosti obrazovanja i vaspitanja.
Ukoliko kola ostvaruje programe i aktivnosti obrazovanja kojima se unapreuje
obrazovno-vaspitni rad za odrasle, model centar obrazuje centar za kontinuirano
obrazovanje odraslih, kao posebnu organizacionu jedinicu.
Blie uslove na osnovu kojih kola stie status model centra i druga pitanja od znaaja
za rad model centra propisuje ministar.

III OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovno-vaspitni rad
lan 25
Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti kole kojima se
ostvaruje kolski program i postiu propisani ciljevi, ishodi i standardi postignua, u
skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Oblici obrazovno-vaspitnog rada

lan 26
Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za redovnog uenika su: nastava - teorijska,
praktina i vebe, dodatna, dopunska nastava i praksa kada su odreeni nastavnim
planom i programom, pripremna nastava i drutveno-korisni rad ako se u toku kolske
godine ukae potreba za njim.
Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za vanrednog uenika mogu biti: nastava,
pripremni i konsultativno-instruktivni rad.
Izborni oblici obrazovno-vaspitnog rada su verska nastava i graansko vaspitanje i drugi
predmeti odreeni nastavnim planom i programom.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su: nastava jezika nacionalne manjine sa
elementima nacionalne kulture, drugog, odnosno treeg stranog jezika i predmeta
potrebnih za dalje kolovanje, struno osposobljavanje ili razvoj uenika i vannastavni
oblici - hor, orkestar, pozorite, ekskurzija, kulturno-umetnike, tehnike, pronalazake,
humanitarne, sportsko-rekreativne i druge aktivnosti.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada obavezni su za uenike koji se za njih
opredele.

Nastava na daljinu
lan 27
Obrazovno-vaspitni rad moe da se ostvaruje i kao nastava na daljinu.
Nastava na daljinu moe da se organizuje za redovnog uenika koji nije u mogunosti
da pohaa nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada zbog: bolesti, invaliditeta,
kao i nemogunosti putovanja do kole zbog ivota u udaljenim sredinama.
Nastava na daljinu ostvaruje se na zahtev roditelja, odnosno staratelja, za svaku kolsku
godinu.
O nastavi na daljinu kola odluuje na osnovu raspoloivih sredstava potrebnih za ovaj
vid obrazovanja i vaspitanja.

kola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju uenika koji ostvaruju nastavu na

daljinu.
Blie uslove za ostvarivanje nastave na daljinu, nain osiguranja kvaliteta i vrednovanja,
kao i druga pitanja vezana za ostvarivanje nastave na daljinu propisuje ministar.

Broj i trajanje asova

lan 28
U gimnaziji uenik moe da ima do 31 as obavezne i izborne nastave nedeljno, u
strunoj i umetnikoj koli do 33 asa, osim u koli koja ostvaruje programe baletskog
obrazovanja, gde uenik moe da ima do 41 as.
Kada uenik kole iz stava 1. ovog lana pripadnik nacionalne manjine stie
obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezino ili na srpskom jeziku,
ima dva asa nastave nedeljno vie.
Uenik moe da ima do etiri asa fakultativne nastave nedeljno.
as teorijske nastave i vebi traje 45 minuta, a praktine nastave 60 minuta.
Nastava moe da bude organizovana u blokovima.
U koli za uenike sa smetnjama u razvoju nastavnim planom i programom moe se
propisati krae trajanje asa.

Broj uenika u odeljenju

lan 29
Nastava se izvodi u odeljenju do 30 uenika, u grupi, odnosno pojedinano, u skladu sa
kolskim programom.
U jednom odeljenju mogu da budu najvie dva uenika sa smetnjama u razvoju.
Broj uenika utvren u stavu 1. ovog lana umanjuje se za dva po ueniku koji srednje
obrazovanje i vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana, odnosno
za tri po ueniku koji srednje obrazovanje i vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog
obrazovnog plana sa prilagoenim standardima.
U odeljenju, odnosno vaspitnoj grupi uenika u kolama za uenike sa smetnjama u
razvoju moe biti od est do 12 uenika, a za praktinu nastavu do est uenika.

Praktina nastava i profesionalna praksa

lan 30

Praktinu nastavu i profesionalnu praksu kola moe da ostvaruje u saradnji sa

privrednim drutvom, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem.
Nain sprovoenja praktine nastave iz stava 1. ovog lana i druga pitanja vezana za
ostvarivanje praktine nastave ureuje ministar.
Za uenika sa smetnjama u razvoju obezbeuje se adaptacija radnog mesta u odnosu
na njegove mogunosti i vrstu invaliditeta u okviru praktine nastave.
Vreme, nain i uslovi za ostvarivanje praktine nastave i profesionalne prakse utvruju
se ugovorom.

Drugi oblici neposrednog obrazovno-vaspitnog rada

lan 31
Dodatnu nastavu kola ostvaruje za uenika koji postie izuzetne rezultate ili pokazuje
interesovanje za produbljivanje znanja iz odreenog predmeta.
Dopunsku nastavu kola ostvaruje sa uenicima koji imaju tekoe u savladavanju
programa iz pojedinih predmeta ili sa uenicima koji ele da unaprede postignua u
odreenoj nastavnoj oblasti.
Uenik je obavezan da ostvaruje dopunsku nastavu ako se proceni da je to potrebno.
Pripremnu nastavu kola ostvaruje za redovnog uenika koji se upuuje na polaganje
razrednog ispita, i za vanrednog uenika.
Pripremna nastava ostvaruje se i za uenika koji je upuen na polaganje popravnog
ispita, u obimu od najmanje 10% od ukupnog godinjeg broja asova iz predmeta na koji
je upuen na popravni ispit.
kola je duna da organizuje pripremu svih uenika za polaganje maturskih i zavrnih
ispita u obimu od najmanje 5% od ukupnog godinjeg broja asova iz predmeta iz kojih
se polae maturski, odnosno zavrni ispit.
Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji su ukljueni u redovan sistem
obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se dodatna podrka u skladu sa individualnim
obrazovnim planom.

Uenika zadruga
lan 32
U koli moe da se osnuje uenika zadruga s ciljem podsticanja razvijanja pozitivnog
odnosa uenika prema radu i profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom
rada, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, kao i razvoja pozitivnog
odnosa prema timskom radu.

Rad uenike zadruge ureuje se statutom kole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa
zakonom.
kola moe pruati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u uenikoj
zadruzi, kao i kolski pribor i opremu.
Sredstva steena radom uenike zadruge koriste se za proirenje materijalne osnove
rada uenike zadruge, ekskurzije, ishranu uenika, nagrade lanovima zadruge i
unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada u koli i u druge svrhe, u skladu sa aktima
kojima se ureuje rad uenike zadruge.

IV UENICI
1. Upis uenika i odraslih
Pravo na upis
lan 33
U kolu moe da se upie lice koje je zavrilo osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Lice koje je zavrilo u inostranstvu osnovno obrazovanje i vaspitanje ili jedan od
poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja, odnosno koje je zavrilo u Republici Srbiji
stranu kolu ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja, moe da se
upie u kolu ako mu se prizna strana kolska isprava.
U prvi razred kole koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i
vaspitanja moe da se upie lice koje je zavrilo osnovno muziko, odnosno baletsko
obrazovanje i vaspitanje, a lice koje nije zavrilo osnovno muziko, odnosno baletsko
obrazovanje i vaspitanje, ako prethodno poloi ispit na nivou programa tog obrazovanja.
Lice koje pohaa osnovno obrazovanje i vaspitanje, a nije ga zavrilo, a zavrilo je
osnovno muziko ili baletsko obrazovanje i vaspitanje, moe da se upie u kolu koja
ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja radi pohaanja
nastave iz umetnikih i strunih predmeta.
Nakon zavrenog srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kolu moe da se upie lice radi
prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalistikog ili majstorskog obrazovanja.
Nastavnim planom i programom utvruju se uslovi za sticanje specijalistiog i
majstorskog obrazovanja.

Upis u kolu za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju

lan 34
U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju moe da se upie lice na
osnovu miljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Odluivanje o broju uenika za upis

lan 35
kola, iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, do 31. decembra, predlae Ministarstvu, preko kolskih uprava, broj
uenika za upis.
Pri odreivanju broja uenika kola u saradnji sa predstavnicima organizacije nadlene
za poslove zapoljavanja vodi rauna o potrebama privrede i mogunostima daljeg
kolovanja buduih uenika.
Za kole na teritoriji autonomne pokrajine, nadleni organ autonomne pokrajine utvruje
broj uenika za upis u kolu i dostavlja ga Ministarstvu na saglasnost.
U postupku utvrivanja broja uenika za upis u kolu u kojoj se nastava izvodi na jeziku
nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine daje miljenje. Ukoliko
nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema
zahteva, smatra se da je miljenje dato.
Ministarstvo donosi odluku o broju uenika za upis u kole iz stava 1. ovog lana do 31.
marta.

Konkurs za upis u kolu iji je osniva Republika Srbija, autonomna

pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave
lan 36
Upis uenika u prvi razred kole iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave, vri se na osnovu konkursa.
Ministarstvo raspisuje zajedniki konkurs za sve kole iz stava 1. ovog lana do 1. maja.
Konkurs sadri i obavetenje o jeziku na kojem se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, kao
i informacije o prilagoenim uslovima za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju.
U postupku upisa uenika u kolu, osnovne kole dostavljaju Ministarstvu sledee
podatke: ime i prezime uenika, ime jednog roditelja, odnosno staratelja uenika,
osnovna kola u kojoj je uenik zavrio osmi razred i upravni okrug kome ta kola
pripada, ocene uenika iz estog, sedmog i osmog razrada (prosek ocena, pojedinane
ocene i broj bodova za svaki od navedenih razreda), osvojene nagrade na takmienjima
(zbirno i pojedinano po svakom takmienju), broj bodova na zavrnom ispitu (zbirno i
pojedinano po ispitu), ukupan broj osvojenih bodova tokom kolovanja, podatak da li je
uenik dobitnik Vukove diplome, iskazane elje uenika (za prvi i, eventualno, drugi
krug) - ukupan broj, spisak i redosled elja, upisani profil (upisan u prvom i drugom
krugu, redni broj elje, ifra i naziv profila).
Uenici mogu izvriti uvid u centralnu bazu podataka putem zvaninog sajta
Ministarstva, unosom svoje identifikacione ifre.

Uvid u podatke za uenike pojedine kole moe se izvriti samo u toj koli, u posebnoj
prostoriji u koju je pristup dozvoljen samo uenicima, njihovim roditeljima, odnosno
starateljima i licima ovlaenim za sprovoenje i organizaciju ispita.
kola u toku godine vri upis kandidata radi sticanja specijalistikog, odnosno
majstorskog obrazovanja, strune osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i
obuke, uz saglasnost Ministarstva, a u koli u kojoj se nastava izvodi na jeziku
nacionalne manjine prethodno se pribavlja miljenje nacionalnog saveta nacionalne
manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15
dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.
Konkurs za smetaj uenika u kolu sa domom, odnosno u dom uenika, raspisuje se u
skladu sa zakonom kojim se ureuje ueniki standard.

Upis odraslih
lan 37
Upis odraslih vri se u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
obrazovanje odraslih.

Redosled kandidata za upis u kolu i prijemni ispit

lan 38
Redosled kandidata za upis u kolu utvruje se na osnovu uspeha u prethodnom
kolovanju koje ukljuuje i uspeh uenika na zavrnom ispitu.
Kandidati koji se upisuju u umetniku kolu (muzika, baletska i umetnika kola likovne
oblasti), odnosno na obrazovni profil u oblasti umetnosti, kolu ili odeljenje za uenike sa
posebnim sposobnostima (filoloka gimnazija, matematika gimnazija, gimnazija za
sportiste i gimnazija za uenike sa posebnim sposobnostima za fiziku), kolu u kojoj se
deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i kolu za talentovane uenike, polau prijemni
ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti.
Kandidat za upis u kolu iz stava 2. ovog lana ima pravo da polae prijemni ispit na
jeziku na kojem je zavrio osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Pravo na rangiranje radi upisa u kolu iz stava 2. ovog lana stie kandidat koji je
poloio prijemni ispit.
Redosled kandidata za upis u kolu iz stava 2. ovog lana utvruje se na osnovu uspeha
na prijemnom ispitu i uspeha u prethodnom kolovanju.
Kandidat koji je zavrio osnovno obrazovanje i vaspitanje ili poslednja dva razreda
osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu ili koji je u Republici Srbiji zavrio
stranu kolu ili poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja u stranoj koli,
upisuje se preko broja odreenog za upis uenika.

Ukoliko kandidat iz stava 6. ovog lana konkurie za upis u kolu iz stava 2. ovog lana,
polae prijemni ispit.
Merila i postupak za utvrivanje redosleda kandidata za upis u kolu, vrednovanje
uea uenika osmog razreda na takmienjima i vrste takmienja ija se mesta
vrednuju, sadrinu, vreme, mesto i nain polaganja prijemnog ispita i druga pitanja
vezana za upis u kolu, ureuje ministar.

Izbor stranog jezika

lan 39
Uenik u koli nastavlja sa izuavanjem stranih jezika koje je uio u osnovnom
obrazovanju i vaspitanju, ukoliko su nastavnim planom i programom predviena dva
strana jezika, ili bira jedan od njih ukoliko je predvien jedan strani jezik, osim ako je
nastavnim planom i programom predvieno obavezno uenje odreenog stranog jezika.
Ako kola ne moe da organizuje nastavu tih jezika zbog nedovoljnog broja prijavljenih
uenika (manje od 15 na nivou razreda), u koli se organizuje nastava stranog jezika za
koji postoje uslovi.

2. Svojstvo uenika
Redovan i vanredan uenik
lan 40
Redovan uenik prvog razreda kole je lice koje je upisano u prvi razred radi sticanja
srednjeg obrazovanja i vaspitanja ili obrazovanja za rad i mlae je od 17 godina, a
vanredan uenik prvog razreda kole je lice upisano u prvi razred srednjeg obrazovanja i
vaspitanja ili obrazovanja za rad i starije je od 17 godina.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lice iz osetljivih drutvenih grupa i sa izuzetnim
sposobnostima mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje i vaspitanje ili
obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako opravda nemogunost redovnog
pohaanja nastave, uz saglasnost ministra.
Nastavnim planom i programom za muziko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje
i za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju moe se utvrditi druga
starosna granica za upis u kolu.

Sticanje svojstva uenika

lan 41
Svojstvo redovnog, odnosno vanrednog uenika stie se upisom u kolu svake kolske
godine, pod uslovima utvrenim Zakonom i ovim zakonom.

Redovan i vanredan uenik iz stava 1. ovog lana imaju pravo da se upiu u

odgovarajui razred najkasnije do 31. avgusta, osim ako je zapoet postupak po zahtevu
za zatitu prava uenika, kada se vri upis po okonanju postupka.
Izuzetno, redovan uenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nije poloio popravni
ispit moe da zavri zapoeti razred u istoj koli naredne kolske godine, u svojstvu
vanrednog uenika, ponovnim polaganjem nepoloenog ispita, uz obavezu plaanja
naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola. Kada zavri razred, vanredan uenik ima
pravo da se u istoj kolskoj godini upie u naredni razred, u istom svojstvu.

Uporedno kolovanje i svojstvo uenika

lan 42
Uenik ima svojstvo redovnog uenika u jednoj koli, osim ako se uporedo koluje u
koli koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja.
Redovan uenik moe uporedo da savladava kolski program, odnosno deo kolskog
programa za drugi obrazovni profil, kao vanredan uenik, uz obavezu plaanja naknade
stvarnih trokova.

Ispisivanje iz kole i ponovno upisivanje u kolu

lan 43
Redovan uenik koji se ispisao iz kole u toku kolske godine moe da se upie u drugu
kolu u roku od sedam dana od dana uruenja ispisnice.
Uenik iz stava 1. ovog lana, koji se ne upie u kolu u propisanom roku, ima pravo da
naredne kolske godine izvri ponovni upis u istu kolu i u isti razred.

Prelazak uenika u drugu kolu, odnosno na drugi obrazovni profil

lan 44
Uenik moe da pree u drugu kolu, odnosno na drugi obrazovni profil, radi
zavravanja zapoetog kolovanja, osim u kolu, odnosno obrazovni profil za iji upis je
propisana obaveza polaganja prijemnog ispita.

3. Prava i obaveze uenika

Pohvaljivanje i nagraivanje uenika
lan 45
Uenik koji se istie u uenju i drugim aspektima kolskog rada pohvaljuje se ili
nagrauje.

Optim aktom kole odreuju se uslovi i nain dodeljivanja pohvala i nagrada, kao i za
izbor uenika generacije.

lan 46
Kao poseban oblik priznanja u toku kolovanja ueniku se dodeljuje diploma ili nagrada
za izuzetan opti uspeh, odnosno za izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih oblasti ili
predmeta i izuzetna postignua u bilo kojoj oblasti rada kole.
Vrste diploma, odnosno nagrada, uslove i nain njihovog dodeljivanja utvruje ministar.

Obaveze uenika
lan 47
Redovan uenik je duan da pohaa nastavu i izvrava druge obaveze utvrene
Zakonom, ovim zakonom i optim aktima kole.
Vanredan uenik polae ispite iz svih predmeta utvrenih kolskim programom, osim iz
predmeta fiziko vaspitanje - ako je stariji od 20 godina, i izvrava druge obaveze
utvrene Zakonom, ovim zakonom i optim aktima kole.
Vladanje vanrednog uenika ne ocenjuje se.
Uenik koji je smeten u dom u sastavu kole odgovara za povredu obaveze, odnosno
zabrane propisane Zakonom i zakonom kojim se ureuje ueniki standard.

V OCENJIVANJE I ISPITI
1. Ocenjivanje uenika
lan 48
Ocenjivanjem u koli obezbeuje se stalno praenje ostvarivanja propisanih ciljeva,
ishoda i standarda postignua uenika u toku savladavanja kolskog programa.
Uenik kome je potrebna dodatna podrka u obrazovanju ocenjuje se u odnosu na
ostvarivanje ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja individualnog
obrazovnog plana ili u odnosu na prilagoene standarde postignua.

Uspeh uenika i ocena

lan 49
Uspeh uenika ocenjuje se iz predmeta i vladanja.
Ocena je javna i saoptava se ueniku sa obrazloenjem.

U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu praenja

napredovanja uenika u savlaivanju kolskog programa, a na osnovu posebnih
standarda postignua najmanje tri puta u toku polugodita.
Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan as, uenik se ocenjuje
najmanje dva puta u polugoditu.
Brojana ocena uspeha uenika u uenju je: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3),
dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.
Uspeh uenika iz predmeta verska nastava i graansko vaspitanje ocenjuje se opisno.
Ocena iz izbornih predmeta, izuzev verske nastave i graanskog vaspitanja, je brojana
i utie na opti uspeh uenika.
Ocena iz vladanja tokom godine izraava se opisno i to: primerno, vrlo dobro, dobro,
dovoljno i nezadovoljavajue.
Zakljuna ocena iz vladanja izraava se brojanom ocenom i to: primerno (5), vrlo dobro
(4), dobro (3), dovoljno (2) i nezadovoljavajue (1) i utie na opti uspeh uenika.
Vladanje vanrednog uenika ne ocenjuje se.
Zakljunu ocenu na predlog predmetnog nastavnika i ocenu iz vladanja na predlog
odeljenskog stareine utvruje odeljensko vee.
Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i vladanja i
druga pitanja od znaaja za ocenjivanje, propisuje ministar.

Oslobaanje od nastave fizikog vaspitanja

lan 50
Uenik moe biti zbog bolesti ili invaliditeta privremeno ili za odreenu kolsku godinu
osloboen, delimino ili u celini, nastave fizikog vaspitanja.
Odluku o oslobaanju uenika od nastave fizikog vaspitanja i o ocenjivanju donosi
nastavniko vee na osnovu predloga izabranog lekara.

Zavravanje kolovanja u kraem roku

lan 51
Uenik koji postie izuzetne rezultate u uenju ima pravo da zavri kolovanje u roku
kraem od predvienog.
Uenik iz stava 1. ovog lana ima pravo da polaganjem ispita zavri zapoeti i naredni
razred. Nastavniko vee utvruje ispunjenost uslova za ostvarivanje tog prava.

Opti uspeh uenika

lan 52
Opti uspeh uenika utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu
aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja,
i to:
- odlian uspeh - ako ima srednju ocenu najmanje 4,50;
- vrlo dobar uspeh - ako ima srednju ocenu od 3,50 zakljuno sa 4,49;
- dobar uspeh - ako ima srednju ocenu od 2,50 zakljuno sa 3,49;
- dovoljan uspeh - ako ima srednju ocenu do 2,49.
Ocene iz fakultativnih predmeta ne utiu na opti uspeh uenika.

Napredovanje uenika
lan 53
Uenik je zavrio razred kada na kraju kolske godine ima prelazne ocene iz svih
obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojano.
Redovni uenik ponavlja razred kada na kraju drugog polugodita ima tri ili vie
neprelaznih ocena iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojano,
kada ne poloi popravni ispit u propisanim rokovima, a u koli koja ostvaruje programe
muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja ako dobije neprelaznu ocenu iz glavnog
predmeta na godinjem ispitu.
Redovni uenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku kolovanja.

Uspeh uenika na ispitu

lan 54
Uspeh uenika ocenjuje se i na ispitu.
Ispiti se polau po predmetima i razredima.
U koli se polau: razredni, popravni i dopunski ispit. U koli koja ostvaruje programe
muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja polae se i godinji ispit. Godinji ispit iz
glavnog predmeta polae uenik kole koja ostvaruje programe muzikog, odnosno
baletskog obrazovanja i vaspitanja koji je na kraju kolske godine iz glavnog predmeta
ocenjen pozitivnom ocenom.

Ispiti iz stava 3. ovog lana polau se pred ispitnom komisijom koju ine najmanje tri
lana, od kojih su najmanje dva struna za predmet koji se polae. lanove ispitne
komisije odreuje direktor kole.
Optim aktom kole utvruju se rokovi za polaganje ispita.
Smatra se da nije poloio ispit uenik koji iz neopravdanih razloga ne pristupi ispitu ili
odustane od ispita u toku ili pre ispita.

2. Razredni, popravni i drugi ispiti tokom kolovanja

Razredni ispit
lan 55
Uenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi vie od jedne treine
predvienog broja asova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije ostvario propisane ciljeve,
ishode i standarde postignua u toku savladavanja kolskog programa, upuuje se na
razredni ispit.
Uenik se upuuje na razredni ispit i iz predmeta za koji nije organizovana nastava.
Razredni ispit uenik polae u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Popravni ispit
lan 56
Popravni ispit polae uenik koji na kraju drugog polugodita ili na razrednom ispitu ima
do dve nedovoljne ocene iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju
brojano.
Uenik polae popravni ispit u koli u kojoj stie obrazovanje i vaspitanje u
avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda u junskom i avgustovskom
roku.
Uenik zavrnog razreda nakon polaganja razrednog ispita, ako je poloio, ima pravo da
u istom ispitnom roku polae zavrni maturski ispit, odnosno da polae popravni ispit
ako nije poloio razredni ispit.

Dopunski ispiti
lan 57
Uenik kome je odobren prelazak u drugu kolu, odnosno drugi obrazovni profil u skladu
sa ovim zakonom, polae dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili utvreni kolskim
programom, odnosno nastavnim planom i programom koji je uenik zapoeo da
savlauje, u rokovima utvrenim reenjem, saglasno optem aktu kole.

Lice koje se upisuje u kolu radi prekvalifikacije polae ispite iz strunih predmeta koje
odredi komisija koju ine lanovi nastavnikog vea kole imenovani reenjem direktora.
Lice koje se upisuje u kolu radi dokvalifikacije polae dopunske ispite iz predmeta iji
sadraji nisu preteno isti, iz predmeta koji nisu bili utvreni kolskim programom,
odnosno nastavnim planom i programom i ispite zavrnog razreda, o emu odluku
donosi komisija koju ine lanovi nastavnikog vea kole imenovani reenjem direktora.

3. Ispiti na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno vrsta

obrazovanja
lan 58
Ispiti na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja su: opta
matura, struna i umetnika matura, zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja,
specijalistiki i majstorski ispit.
Ispiti iz stava 1. ovog lana polau se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Organizaciju ispita iz stava 1. ovog lana, uslove pod kojima se sprovode, sastav i
procedure rada komisija, termine ispitnih rokova, nain ocenjivanja na ispitima i druga
pitanja vezana za polaganje ispita na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno
vrsta obrazovanja propisuje ministar.
Krenje procedure ispita kojim se ugroava jednakost uenika, odnosno odraslih
predstavlja teu povredu radne obaveze zaposlenih.
Izuzetno, ne smatra se krenjem procedure ako se vri prilagoavanje uslova polaganja
ispita za uenike sa smetnjama u razvoju, kojim se obezbeuje jednakost uenika i
odraslih tokom polaganja ispita.

3.1. Opta matura

Program opte mature
lan 59
Optom maturom proverava se usvojenost optih standarda postignua nakon
zavrenog srednjeg opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji, a koji se propisuju
programom opte mature.
Opta matura se polae u skladu sa programom opte mature, koji donosi ministar na
predlog Nacionalnog prosvetnog saveta.

Pravo na polaganje opte mature

lan 60

Optu maturu polau uenici nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg opteg
obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji.
Optu maturu, odnosno njen deo moe da polae i uenik nakon zavrenog etvrtog
razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja u skladu sa programom
opte mature.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili
jezikim barijerama polae optu maturu u uslovima koji obezbeuju prevazilaenje
fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude osloboen od polaganja dela
maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi
postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o emu
donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke
uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje opte mature za uenike iz
stava 3. ovog lana.

Javna isprava i nastavak kolovanja

lan 61
Nakon poloene opte mature ueniku se izdaje javna isprava, u skladu sa ovim
zakonom.
Na osnovu poloene opte mature, uenik moe da se upie u visokokolsku ustanovu
bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

3.2. Struna i umetnika matura

Program strune i umetnike mature
lan 62
Strunom i umetnikom maturom proverava se steenost kompetencija i usvojenosti
posebnih standarda postignua propisanih standardom kvalifikacije u okviru
odgovarajueg zanimanja i za nastavak obrazovanja u naunoj, strunoj ili umetnikoj
oblasti u kojoj je stekao srednje obrazovanje i vaspitanje, na strukovnim ili akademskim
studijama bez polaganja prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko
obrazovanje.
Struna matura polae se u skladu sa propisanim programom strune mature koji donosi
ministar na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Umetnika matura se polae u skladu sa propisanim programom umetnike mature koji
donosi ministar na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta.

Pravo na polaganje strune i umetnike mature

lan 63
Strunu, odnosno umetniku maturu polae uenik nakon zavrenog etvrtog razreda
srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno
umetnikoj koli.
Strunu, odnosno umetniku maturu moe da polae odrasli nakon savladanog
programa trogodinjeg srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja
u strunoj, odnosno umetnikoj koli po programu prilagoenom za odrasle.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili
jezikim i socijalnim barijerama polae strunu, odnosno umetniku maturu u uslovima
koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude
osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom
obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa
individualnim obrazovnim planom, o emu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i
tim za pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje strune i umetnike mature
za uenike iz stava 3. ovog lana.

Javna isprava i nastavak kolovanja

lan 64
Nakon poloene strune, odnosno umetnike mature uenik stie srednje struno,
odnosno umetniko obrazovanje i vaspitanje, o emu se izdaje javna isprava, u skladu
sa ovim zakonom.
Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature uenik moe da se upie na
studije u naunoj, strunoj ili umetnikoj oblasti u kojoj je stekao srednje obrazovanje i
vaspitanje, bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i
sposobnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.
Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature uenik moe da se upie na
studije izvan oblasti iz stava 2. ovog lana, uz polaganje odreenih predmeta opte
mature, koje utvrdi samostalna visokokolska ustanova umesto prijemnog ispita, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

3.3. Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i

specijalistiki i majstorski ispit
Program zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja
lan 65
Zavrnim ispitom srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja proverava se steenost
kompetencija definisanih standardom kvalifikacije za obavljanje poslova odgovarajueg
zanimanja.

Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae se po programu koji

donosi ministar na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Pravo na polaganje zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja

lan 66
Zavrni ispit polae uenik nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja
u trogodinjem trajanju.
Pravo na polaganje zavrnog ispita ima odrasli nakon savladanog programa srednjeg
strunog obrazovanja po programu za odrasle, u skladu sa ovim zakonom.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili
jezikim i socijalnim barijerama polae ispite iz st. 1. i 2. ovog lana u uslovima koji
obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude
osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja
prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim
obrazovnim planom, o emu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za
pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje zavrnog ispita za uenike iz
stava 3. ovog lana.
Nakon poloenog zavrnog ispita, ueniku, odnosno odraslom, izdaje se javna isprava,
u skladu sa ovim zakonom.

Program specijalistikog i majstorskog obrazovanja

lan 67
Nakon savladanog programa specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja odrasli
polae specijalistiki, odnosno majstorski ispit.
Majstorskim, odnosno specijalistikim ispitom proveravaju se znanja, vetine i strune
kompetencije odraslog za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja, u skladu sa
standardom kvalifikacije.
Program specijalistikog, odnosno majstorskog ispita, na predlog Saveta za struno
obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.
Nakon poloenog specijalistikog, odnosno majstorskog ispita, odraslom se izdaje javna
isprava, u skladu sa ovim zakonom.

3.4. Ispiti drugih oblika strunog obrazovanja

lan 68

Posle zavrenog drugog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja ili

zavrenog dvogodinjeg obrazovanja za rad, uenik, odnosno odrasli polae zavrni
ispit. Zavrnim ispitom proveravaju se znanja, vetine i strune kompetencije u skladu sa
standardom kvalifikacije.
Uenik i odrasli nakon zavrenog strunog osposobljavanja ili zavrenog prvog razreda
srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae ispit strune osposobljenosti u skladu
sa standardom kvalifikacije. Ispit se polae u srednjoj strunoj koli ili drugoj organizaciji
koja ima odobrenje za rad, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa ovim zakonom.
Uenik i odrasli nakon savladanog programa obuke polae ispit za obuku u koli ili
drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o emu se
izdaje isprava, u skladu sa ovim zakonom.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili
jezikim i socijalnim barijerama polae ispite iz st. 1-3. ovog lana u uslovima koji
obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude
osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja
prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim
obrazovnim planom, o emu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i tim za
pruanje dodatne podrke uenicima.
Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje ispita iz st. 1-3. ovog lana za
uenike iz stava 4. ovog lana.
Programe iz st. 1-3. ovog lana, na predlog Saveta za struno obrazovanje i
obrazovanje odraslih, donosi ministar.

VI EVIDENCIJE I JAVNE ISPRAVE

Vrste evidencija
lan 69
kola vodi evidenciju o:
- ueniku;
- uspehu uenika;
- ispitima;
- obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu;
- zaposlenima.

Evidencija o ueniku
lan 70

Evidenciju o ueniku ine podaci o njegovom identitetu (lini podaci), obrazovnom,

socijalnom i zdravstvenom statusu, kao i podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj
obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci.
Lini podaci o ueniku su: ime i prezime uenika, jedinstveni matini broj graana, pol,
datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i drava
stanovanja, kontakt telefon, matini broj uenika, nacionalna pripadnost, dravljanstvo.
Izjanjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno.
Lini podaci o roditelju, staratelju i hranitelju uenika su: ime i prezime roditelja,
jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja,
adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, odnosno adresa elektronske
pote.
Podaci o obrazovnom statusu uenika su podaci o: svojstvu redovnog, odnosno
vanrednog uenika, upisanom podruju rada, trajanju obrazovanja i vaspitanja,
obrazovnom profilu i smeru, jeziku na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad,
obaveznim i izbornim predmetima, organizaciji obrazovno-vaspitnog rada, individualnom
obrazovnom planu, stranim jezicima, fakultativnim predmetima, sekcijama za koje se
opredelio, dopunskoj, dodatnoj i pripremnoj nastavi, ueu na takmienjima,
nagradama, izostancima, izreenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama, ueu u
radu organa kole i opredeljenju za nastavak obrazovanja.
Podaci o socijalnom statusu uenika i roditelja su: podaci o uslovima stanovanja
(stanovanje u stanu, kui, porodinoj kui, podstanarstvo, stanovanje u domu, da li
uenik ima svoju sobu i drugi oblici stanovanja), stanju porodice (broju lanova
porodinog domainstva, da li su roditelji ivi, njihov obrazovni nivo i zaposlenje i
primanja socijalne pomoi).
Podatak o zdravstvenom statusu uenika je podatak o tome da li je uenik obuhvaen
primarnom zdravstvenom zatitom.
Podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci
su podaci koje dostavlja interresorna komisija koja vri procenu potreba i podaci o
njihovoj ostvarenosti.

Evidencija o uspehu uenika

lan 71
Evidenciju o uspehu uenika ine podaci kojima se utvruje postignut uspeh uenika u
uenju i vladanju i to: ocene u toku klasifikacionog perioda, zakljune ocene iz nastavnih
predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodita, zakljune ocene na kraju
kolske godine, ocene na maturi i zavrnom ispitu i podaci o izdatim akim knjiicama,
svedoanstvima i diplomama, uverenjima o uspehu uenika i diplomama za izuzetan
uspeh, kao i o ocenama postignutim na ispitima.

Evidencija o ispitima

lan 72
Evidenciju o ispitima ine podaci o obavljenim maturskim i zavrnim ispitima,
specijalistikom i majstorskom ispitu, ispitu strune osposobljenosti, ispitu za obuku za
rad, razrednim i popravnim ispitima, ispitima vanrednih uenika, dopunskim ispitima,
godinjim i drugim ispitima u skladu sa zakonom, kao i podatak o nazivu rada koji je
sastavni deo odreenog ispita.

Evidencija o obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu

lan 73
Evidenciju o obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu ine podaci o: podeli predmeta,
odnosno modula na nastavnike i rasporedu asova nastave i ostalih oblika obrazovnovaspitnog rada, udbenicima i drugim nastavnim sredstvima, rasporedu pismenih
radova, kontrolnim vebama, ostvarivanju kolskog programa, saradnji sa roditeljima i
lokalnom samoupravom, vaspitnoj grupi, godinjem programu vaspitnog rada i njegovom
ostvarivanju i ostalim oblicima vaspitnog rada.

Evidencija o zaposlenima
lan 74
Evidenciju o zaposlenima ine sledei podaci: ime i prezime, jedinstveni matini broj
graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i
drava stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pote, nivo i vrsta obrazovanja,
podaci o strunom usavravanju i steenim zvanjima, podaci o dravljanstvu,
sposobnosti za rad sa decom i uenicima i proveri psihofizikih sposobnosti, podatak o
poznavanju jezika nacionalne manjine, podatak o vrsti radnog odnosa, nainu i duini
radnog angaovanja, istovremenim angaovanjima u drugim ustanovama, izreenim
disciplinskim merama, podaci o strunom ispitu i licenci, podaci o zaduenjima i fondu
asova nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i pomonih nastavnika, plati i ueu u
radu organa kole, a u svrhu ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa
Zakonom.

Nain prikupljanja podataka u evidencijama

lan 75
Podaci u evidencijama prikupljaju se na osnovu dokumentacije izdate od strane
nadlenih organa koju dostavljaju punoletni uenici i roditelji, odnosno staratelji i izjava
punoletnih uenika i roditelja, odnosno staratelja.
Naroito osetljivi podaci obrauju se uz pristanak punoletnog uenika i roditelja,
odnosno staratelja, koji se daje u pismenom obliku, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje zatita podataka o linosti.

Voenje evidencija

lan 76
Prikupljeni podaci ine osnov za voenje evidencija.
Evidencije u koli se vode elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog sistema
prosvete i u papirnoj formi na propisanim obrascima.
Vrstu, naziv i sadraj obrazaca i nain voenja evidencija propisuje ministar i odobrava
njihovo izdavanje.
Evidencija se vodi na srpskom jeziku irilikim pismom, a latinikim u skladu sa
zakonom.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku nacionalne manjine, evidencija se
vodi i na jeziku i pismu te nacionalne manjine.
Evidencija se moe voditi i samo na jeziku i pismu nacionalne manjine na obrascu koji
propisuje ministar, kao deo podzakonskog akta iz stava 3. ovog lana.

Obrada podataka
lan 77
Podatke u evidencijama prikuplja kola.
Direktor kole se stara i odgovoran je za blagovremen i taan unos podataka i
odravanje aurnosti evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na nain njihovog
voenja.

Rokovi uvanja podataka u evidencijama

lan 78
Lini podaci iz evidencije o uenicima i podaci iz evidencije o uspehu uenika koji se
odnose na zakljune ocene na kraju kolske godine i ocene na maturi i zavrnom ispitu
uvaju se trajno.
Svi ostali podaci iz l. 70-73. ovog zakona uvaju se deset godina.
Podaci iz evidencije o zaposlenima uvaju se deset godina.

Javne isprave
lan 79
Na osnovu podataka unetih u evidenciju, kola izdaje javne isprave.

Javne isprave, u smislu ovog zakona, su: aka knjiica, ispisnica, uverenje,
svedoanstvo i diploma, a za uenike u srednjoj koli sa domom uenika legitimacija,
odnosno elektronska kartica.
kola upisanom redovnom ueniku izdaje aku knjiicu, a prilikom ispisivanja ispisnicu.
kola izdaje ueniku uverenje o poloenom ispitu, odnosno o savladanom programu
strunog osposobljavanja i svedoanstvo za svaki zavreni razred.
kola izdaje diplomu za steeno obrazovanje za rad u trajanju od dve godine i diplomu o
steenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, o zavrenom majstorskom obrazovanju i
zavrenom specijalistikom obrazovanju.
Javna isprava se izdaje na srpskom jeziku irilikim pismom, latinikim pismom u skladu
sa zakonom, a kada se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine, javna isprava se
izdaje i na tom jeziku.
Ministar propisuje obrazac javne isprave i odobrava njegovo izdavanje, osim za
elektronsku karticu.

Upotreba peata
lan 80
kola overava verodostojnost javne isprave peatom, saglasno zakonu.
Statutom kole odreuje se lice odgovorno za upotrebu i uvanje peata.

Duplikat javne isprave

lan 81
kola izdaje duplikat javne isprave na propisanom obrascu, posle proglaenja originala
javne isprave nevaeim u "Slubenom glasniku Republike Srbije" na osnovu podataka
iz evidencije koju vodi.
U nedostatku propisanog obrasca, kola izdaje uverenje o injenicama unetim u
evidenciju, u skladu sa zakonom.

Ponitavanje javne isprave

lan 82
kola ponitava javnu ispravu iz lana 79. ovog zakona ako utvrdi:
1) da nije izdata na propisanom obrascu;
2) da ju je potpisalo neovlaeno lice;

3) da nije overena peatom u skladu sa zakonom;

4) da nije izdata na jeziku i pismu u skladu sa zakonom;
5) da nije izdata na osnovu propisane evidencije ili da podaci u ispravi ne odgovaraju
podacima u evidenciji;
6) da imalac javne isprave nije savladao propisani kolski program, odnosno nastavni
plan i program;
7) da imalac javne isprave nije poloio propisane ispite u skladu sa ovim zakonom.
Ako kola ne poniti javnu ispravu, u skladu sa zakonom, ponitie je Ministarstvo.
Javna isprava koju na propisanom obrascu izda druga organizacija koja obavlja
delatnost obrazovanja po vankolskim propisima ili koja sadri naziv obrazovnog profila
koji se stie u koli suprotno odredbama ovog i zakona kojim se ureuje obrazovanje
odraslih - nitava je.

Oglaavanje ponitavanja javne isprave

lan 83
kola, odnosno Ministarstvo oglaava ponitavanje javne isprave u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Utvrivanje steenog obrazovanja u sudskom postupku

lan 84
Lice koje nema javnu ispravu o steenom obrazovanju, a evidencija o tome, odnosno
arhivska graa je unitena ili nestala, moe da podnese zahtev nadlenom sudu, radi
utvrivanja steenog obrazovanja.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri dokaze na osnovu kojih moe da se utvrdi da je to
lice steklo odgovarajue obrazovanje i potvrdu da je evidencija, odnosno arhivska graa
unitena ili nestala.
Potvrdu da je arhivska graa unitena ili nestala izdaje kola u kojoj je lice steklo
obrazovanje ili drugo pravno lice koje je preuzelo evidenciju, odnosno arhivsku grau.
Ako niko nije preuzeo evidenciju, odnosno arhivsku grau, potvrdu izdaje Ministarstvo.

lan 85
Reenje o utvrivanju steenog obrazovanja, licu iz lana 84. ovog zakona, donosi
nadleni sud u vanparninom postupku, na osnovu pismenih dokaza.
Reenje kojim se utvruje steeno obrazovanje zamenjuje javnu ispravu koju izdaje
kola.

VII PRIZNAVANJE STRANE KOLSKE ISPRAVE

lan 86
Dravljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu zavrio srednje obrazovanje ili pojedini
razred kole, odnosno koji je u Republici Srbiji zavrio stranu kolu ili pojedine razrede
kole, ima pravo da zahteva priznavanje steene strane kolske isprave.
Strani dravljanin i lice bez dravljanstva ima pravo da zahteva priznavanje strane
kolske isprave, ako za to ima pravni interes.
Priznavanjem se strana kolska isprava izjednaava sa odgovarajuom javnom
ispravom steenom u Republici Srbiji.
Stranu kolsku ispravu priznaje Ministarstvo.

Postupak
lan 87
U postupku priznavanja strane kolske isprave primenjuju se odredbe zakona kojim se
ureuje opti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drukije ureeno.
U postupku iz stava 1. ovog lana uzimaju se u obzir: sistem obrazovanja strane drave,
trajanje obrazovanja, nastavni plan i program, prava koja imaocu daje strana kolska
isprava i druge okolnosti od znaaja za odluivanje.
Ako se u postupku utvrdi da strani nastavni plan i program znatno odstupa od domaeg
sa kojim se uporeuje, priznavanje se uslovljava polaganjem odreenih ispita, izradom
odreenih radova ili proverom znanja.
Ministarstvo moe utvrivanje ispita i proveru sposobnosti i vetina iz stava 3. ovog
lana poveriti posebnoj strunoj komisiji.
Ispiti utvreni kao uslov za priznavanje strane kolske isprave polau se u odgovarajuoj
koli najkasnije do datuma koji odredi Ministarstvo.

Uslovni upis
lan 88
Lice o ijem se pravu na priznavanje strane kolske isprave odluuje moe biti uslovno
upisano u naredni razred ukoliko postupak nije okonan do isteka roka za upis uenika u
kolu.

Reenje o priznavanju
lan 89

Lice koje zahteva priznavanje strane kolske isprave uz zahtev dostavlja original te
isprave i prevod ovlaenog prevodioca.
Reenje o priznavanju konano je u upravnom postupku.
Kratak sadraj reenja ispisuje se na originalu strane kolske isprave i na primerku
prevoda (klauzula o priznavanju).
Ministarstvo vodi evidenciju i uva dokumentaciju o priznavanju strane kolske isprave.

VIII VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Vrednovanje kvaliteta rada kole
lan 90
Vrednovanje kvaliteta rada kole ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje
vrednovanje kvaliteta.
Samovrednovanje i spoljanje vrednovanje vri se u skladu sa zakonom.
Na osnovu rezultata vrednovanja kvaliteta rada, kola sainjava plan za unapreivanje
kvaliteta rada u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova.
Plan za unapreivanje kvaliteta rada sastavni je deo razvojnog plana kole.

IX TRAJK ZAPOSLENIH
lan 91
Zaposleni u koli ostvaruju pravo na trajk u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuje trajk.
trajkaki odbor i zaposleni koji uestvuju u trajku duni su da trajk organizuju i vode
na nain kojim se ne ugroava bezbednost uenika i zaposlenih i imovine i omoguava
nastavak rada po okonanju trajka.

lan 92
Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruju pravo na trajk pod uslovom da
obezbede minimum procesa rada kole, u ostvarivanju prava graana od opteg
interesa u srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Minimum procesa rada za nastavnika je izvoenje nastave u trajanju od 30, odnosno 40
minuta po asu u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za strunog saradnika,
odnosno vaspitaa - 20 asova rada nedeljno.

Ako nastavnik, vaspita i struni saradnik uestvuju u trajku ne obezbeujui minimum

procesa rada iz stava 2. ovog lana, direktor kole pokree disciplinski postupak.
Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, za povredu obaveze iz stava 2. ovog lana,
izrie se mera prestanka radnog odnosa.
Direktor kole je duan da za vreme trajka organizovanog protivno odredbi stava 2.
ovog lana, obezbedi ostvarivanje nastave ili obavljanje ispita, odnosno deurstvo
vaspitaa dok traje trajk.

X KAZNENE ODREDBE
lan 93
Novanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kaznie se za prekraj kola
ako:
1) obavi ispit suprotno odredbama ovog zakona (l. 55-60, l. 62, 63. i l. 65-68);
2) ne vodi, na propisani nain, ili neuredno vodi propisanu evidenciju (l. 69-78);
3) izda javnu ispravu o zavrenom kolovanju suprotno odredbama ovog zakona (l. 61.
i 64, lan 66. stav 5, lan 67. stav 4, lan 68. st. 2. i 3. i lan 79).
Novanom kaznom od 5.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se direktor, odnosno
odgovorno lice kole, za prekraj iz stava 1. ovog lana.

XI POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE

AUTONOMNOJ POKRAJINI
lan 94
Poslovi utvreni lanom 5. stav 3. (davanje saglasnosti za realizaciju nastave i
ostvarivanje kolskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15
uenika po pribavljenom miljenju odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne
manjine), lanom 36. stav 8. (davanje saglasnosti na broj uenika za sticanje strune
osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije), lanom 86. stav 4.
(priznavanje strane kolske isprave), lanom 87. st. 4. i 5. (postupak priznavanja strane
kolske isprave) i lanom 89. stav 4. (voenje evidencije i uvanje dokumentacije o
priznavanju strane kolske isprave) ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.
Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine obezbeuju se u
skladu sa zakonom.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana organi autonomne pokrajine sarauju sa
organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave.

U pogledu poverenih poslova dravne uprave iz stava 1. ovog lana Ministarstvo prema
autonomnoj pokrajini ima prava i dunosti propisane zakonom kojim se ureuje dravna
uprava.

XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 95
Vlada e, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, obrazovati
Komisiju iz lana 8. stav 2. ovog zakona.
Ministar e doneti podzakonske akte na osnovu ovlaenja iz ovog zakona u roku od
dve godine od dana poetka primene ovog zakona.

lan 96
Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u
suprotnosti sa ovim zakonom, do donoenja propisa na osnovu ovog zakona.

lan 97
kola e uskladiti svoju organizaciju i opte akte sa odredbama ovog zakona u roku od
est meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

lan 98
Do donoenja novih nastavnih planova i programa u skladu sa Zakonom, u koli se
polau: zavrni, maturski, specijalistiki ispit i ispit za proveru strune osposobljenosti.
Zavrni ispit polae uenik na kraju dvogodinjeg i trogodinjeg obrazovanja, maturski
ispit - na kraju etvorogodinjeg obrazovanja, specijalistiki ispit - na kraju
specijalizacije, a ispit za strunu osposobljenost na kraju strunog osposobljavanja.
Ispit iz stava 1. ovog lana uenik polae u koli u kojoj je zavrio razred u junskom i
avgustovskom ispitnom roku.
Uspeh uenika na ispitu iz stava 1. ovog lana ocenjuje se brojano, prosenom
ocenom.
Uenik koji je popravni ispit polagao u junskom ispitnom roku, polae ispit iz stava 1.
ovog lana u avgustovskom ispitnom roku.
Redovan uenik koji ne poloi ispit iz stava 1. ovog lana u avgustovskom ispitnom roku
moe taj ispit da polae, kao vanredan uenik, u ispitnim rokovima utvrenim optim
aktom kole.

lan 99

Obrazovanje za rad u trajanju od dve godine odgovara drugom stepenu strune spreme;
srednje obrazovanje u trajanju od tri godine treem, a srednje obrazovanje u trajanju od
etiri godine - etvrtom stepenu.
kolovanje za specijalizaciju odgovara petom stepenu strune spreme.
Struno osposobljavanje u trajanju od godinu dana odgovara prvom stepenu strune
spreme.
Obrazovanje steeno u koli za talentovane uenike odgovara etvrtom stepenu strune
spreme.

lan 100
Lice koje je steklo pravo po osnovu lana 355. stav 1. taka 1. i lana 356. st. 4, 5. i 6.
Zakona o usmerenom obrazovanju i vaspitanju ("Slubeni glasnik SRS", br. 14/86, 8/88 i
19/89) i l. 371, 372. i 373. i lana 374. stav 3. Zakona o vaspitanju i obrazovanju
("Slubeni glasnik SAPV", br. 15/83, 11/86, 5/87, 17/88 i 23/88) i lana 138. Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o vaspitanju i obrazovanju ("Slubeni glasnik SAPV",
broj 11/86) zadrava i dalje to pravo.

lan 101
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o srednjoj koli ("Slubeni
glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 24/96,
23/02, 25/02 - ispravka, 62/03 - dr. zakon, 64/03 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon i 72/09),
osim odredaba lana 23, lana 24. stav 1. i lana 26. koje se primenjuju do donoenja
novih nastavnih planova i programa u skladu sa Zakonom.

lan 102
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se poev od kolske 2013/2014. godine.