TITANIK

Lica:
DON PJERPOINT MORGAN finansijski magnat, vlasnik
kompanije VAJT STAR.
DOZEF BRUS ISMEJ predsednik kompanije VAJT STAR.
VILIJEM DEJMS PITI izvrni direktor zaduen za publicitet i
reklamnu kompanju.
DEJMS MIL glavni inenjer brodogradilita HARLAND i VOLF u
Belfastu.
TOMAS ENDRJUZ konstruktor inenjer
EDVARD SMIT kapetan broda TITANIK
DON DEJKOB ASTOR milioner, najbogatiji ovek na brodu
MEDLIN FORS njegova druga, mnogo mlaa ena, trudnica
BENDAMIN GUGENHAJM industrijalac i plejboj
LEONTINA OBAR njegova nova ljubavnica, francuska pevaica
ISIDOR TRAUS vlasnik robne kue MEJS
IDA TRAUS njegova ena
SER KOZMO EDMUND DAF GORDON baron
LEJDI LUSI DAF GORDON njegova ena, kreatorka mode i
vlasnica skupih butika u Parizu i Londonu
PUKOVNIK SEMANES predstavnik vajcarskog bankarskog
saveza
GROF ALEKSEJ MIHAILOVI MALJENKOV petrogradski
plemi, starac
GROFICA ANA VASILJEVNA MALJENKOVA njegova ena
KARSEN holandski trgovac dijamantima
B. T. STED publicista i izdava
MAJOR BET izaslanik predsednika republike, kockar
SUDIJA VEJN sudija iz Nju Jorka
NAUNIK SKOT naunik iz Londona
VINESTERSKI BISKUP
SPED ameriki lan olimpijskog komiteta
BAPTISTA
VALAS HARTI violinista, ef orkestra na brodu
HIINS kormilar u vreme tragedije
MOLI BRAUN ena bogataa Dejmsa Brauna, tragaa zlata
DAMA SA BISERIMA
KOFI loa
VIKTOR sluga g. Gugenhajma
PERN prvi mainista
HENDRIKSON loa
2

FLIT mornar osmatra

BARKER putnik sa fotoaparatom
BRAJD drugi telegrafista
KAPETAN KARPATIJE
POSADA KARPATIJE
SEKRETAR
MOMCI IZ OBEZBEENJA
PUTNICI TREE KLASE: SRBIN, SRBIJANAC, HRVAT,
ITALIJAN, GRK, BUGARIN, TURIN,
IRAC, RUS, ENGLEZ, NEMAC,
MAARICA, kao i PET KINEZA slepih
putnika

I mnogi drugi znani i neznani, bogati i siromani, stari i mladi koji

su se nali, iz ko zna kakvih sve razloga, na tom najveem brodu
na svetu.
Radnja se deava na samom poetku XX veka od koga smo svi,
ipak, mnogo vie oekivali.

PRVI IN
Raskono ureen kabinet D. B. Ismeja, prepun skupocenih slika i
maketa raznih brodova i jedrenjaka. S leve strane, izrezbaren
masivni sto za kojim sedi predsednik kompanije, VAJT STAR i
paljivo prelistava gomile papira, koji su rasuti svuda po
neurednom stolu.
Ispred njega, na samom kraju stola, elegantna lampa sa tamnim
abaurom.
Na sredini kabineta, povuen dublje, nalazi se veliki konferencijski
sto na kome su raireni i spajalicom spojeni ogromni projekti broda
u izgradnji.
S desne strane, tapacirana kona vrata. Do njih, ispod velike slike
vlasnika kompanije D. P. Morgana, ouvana rimska amfora.
Malo dalje od nje okrugli sto i etiri stolice s visokim naslonom.
D. B. Ismej pregleda brdo pristiglih rauna. Odmahuje glavom.
Mrmlja.
U desnoj ruci dri upaljenu havanu.
Pepeo opasno visi.
Iznad zamiljenog oveka dim se lenjo die.
Svuda vlada polutama.
Odjednom, telefon jako zazvoni.
D. B. ISMEJ (naglo se trgne): Hu! (pepeo mu padne na papire)
Do vraga! (otrese pepeo) Prestrai me! (telefon uporno
zvoni) Evo, evo, evo... (pokuava da pronae telefon).
Polako, ta si navalio... evo... gde si se, bre, sakrio?!
(pronae telefon ispod rasutih papira) Ha! Tu si, vrae!
(podie slualicu i odmerenim, dubokim glasom)
Predsednik, sluam! (polako gasi cigaru) Rekao sam
da to mora da se uradi! Mora! Neu nikakva
objanjenja, je l jasno?! To nije tvoja briga! Ja o svemu
odluujem! Ja! Je l ti jasno, magare?! (urla) Ba me
briga za vae probleme! Ja sam gazda i ja odluujem!
Mar, bednie! (tresne slualicu) Barabe! Sve je to isti
ljam! Olo! Fuj! Oni e mene da...
4

(Vrata se naglo otvaraju i nabusito, silovito, bahato ulazi D. P.

Morgan)
D. P. MORGAN (zalupivi vrata petom, teatralno): O-o! Dobar
dan, gospodine predsednie! Dobar dan, kuo! ta ima
novo? ta se radi? (stane na sredinu kabineta i
neukusno rairi noge) Kako je, momino, a?
D. B. ISMEJ: (prebledi, skoi i ponizno krene prema njemu): O, to
ste vi... izvinite... ja, ovaj, evo... pregledam neke
raune... izvinite... nisu najavili da dolazite... (nervozno
trlja ruke)... ba ste me iznenadili... izvinite, ja sam...
(prua mu ruku).
D. P. MORGAN (ne prima ruku, nasmeje se i popravlja lanac
depnog sata): Oho-ho! ta si se, bogati, toliko
iznenadio?! (tape ga snano po leima) ta si se,
zbunio?! Da ti to neto ne skriva, a?! Ha-ha! ta ti to
petlja? ta se to radi iza mojih lea, mome, a?
D. B. ISMEJ (zapanjen, povlai ruku): Ma, ne, ne... nita... ja sam
pregledao... kad ste vi... nisam oekivao... ja...
D. P. MORGAN (grubo): Nisi oekivao?! Ha! ta ja to ujem?! Zar
ja nisam vlasnik ove kompanije, a? Zar ovo nije sve
moje? Da to mene, moda, nije neko smenio, a?! Haha! (eta se koopereno)
D. B. ISMEJ (ukoeno): Ma, ne, ne... ja... izvinite... mislio sam...
(uhvati se za elo)... izvinite... niko mi nije javio... ja bih
vas dole saekao... ja...
D. P. MORGAN (okrene se i poe prema svojoj slici): Zbunjen si,
predsednie?! Zbunjen! To nikako ne valja! (stoji pred
slikom leima okrenut Ismeju) Kad je prvi ovek
kompanije zbunjen, to za kompaniju nije dobro. To
kompaniji mnogo smeta. Trpimo svi. Svi, kolega!
Najvie trpi sam posao. A ja, dragi moj, ne volim kad
posao trpi, razume? (podie se i sputa na prste) Jer
kad trpi posao, to znai da profita nema! Nema! A to
me ba nervira! (naglo se okrene) Dakle, predsednie,
ta te to toliko mui, a?
D. B. ISMEJ (nesigurno): Ja sam vam gospodine... znate ve...
poslao onaj izvetaj... ja sam...
D. P. MORGAN: Koji izvetaj?
D. B. ISMEJ: Pa... ovaj... znate, onaj izvetaj koji... koji...
D. P. MORGAN: Prestani da muca! Ne mogu da te sluam.
Lepo te pitam: koji izvetaj?
5

D. B. ISMEJ: Pa... ovaj... (ispravlja se, bre)... onaj izvetaj to

sam vam poslao onomad...
D. P. MORGAN (nervozno): Onaj?! Onomad?! ta to pria,
predsednie?! Ne razumem te. Koji izvetaj? Ja
dobijam izvetaje i iz drugih mojih kompanija. Ne mogu
sve da pamtim. Molim te, podseti me o emu se tu
radi?
D. B. ISMEJ (neprijatno mu): ...Izvinite... izvetaj o zavrnom
raunu kompanije za... za proteklu godinu...
D. P. MORAGAN (setivi se): A-a, da! Taj izvetaj! Da, da! Setio
sam se sad! Izvetaj, izvetaj! I ta, mome, kae taj
tvoj izvetaj?
D. B. ISMEJ gleda ga nemo.
D. P. MORGAN (pucketa prstima): Alo, alo, kolega! Ukljui
se,alo! Pitam te, ta kae taj tvoj izvetaj?
D. B. ISMEJ (uplaeno): Kae... kae... da smo prolu godinu
zavrili... zavrili...
D. P. MORGAN (nervozno): Kako smo zavrili? Kako?
D. B. ISMEJ (tiho):... Zavrili smo... gubitkom... gospodine...
D. P. MORGAN (iznervirano): Ne ujem, kako smo to zavrili?
D. B. ISMEJ (glasnije): Gubitak smo...
D. P. MORGAN (kiselo): Ponovi, ponovi, gospodine predsednie,
koju si to re rekao?
D. B. ISMEJ (preplaeno, glasnije): Gubitak...
D. P. MORGAN (pojuri prema njemu i epa ga za guu):
Udaviu te, bitango! Udaviu te, zlotvore! (snano ga
upa) Ovim u te rukama udaviti! Ja u ti presuditi,
razbojnie! Ja! Zna li da prezirem tu prokletu re?! Da
li zna?! (cima ga iz sve snage)
D. B. ISMEJ (davi se, ne moe da doe do vazduha): Khh...
khh... ja... khh... khh... nemojte... ja... khh...
D. P. MORGAN (ljue): ta nemoj, ta nemoj, dukelo?! Zna li ti
da ja prezirem tu odvratnu re?! Je li ti to zna? (stiska
ga jae) Udaviu te, udaviu te, barabo! Odvrnuu ti tu
glupavu glavu! (cima ga)
D. B. ISMEJ (bled): Khh... nemojte... khh... milost... milost...
khh... (mlatara nemono rukama)
D. P. MORGAN (besno ga odgurne i baci na pod): Milost, milost!
Milost trai, a? (dune) Hu! Bednie! ta ti misli kako
sam ja bogatstvo stvaro, a? Misli li ti, huljo, da je to
lako bilo? Misli da je lako zaraditi prvi dolar, a? (nagne
6

se nad njim i vue ga za uvo) Misli da je lako zaraditi

jedan jedini jebeni dolar, a? Ja da sam pravio gubitke,
zna gde bi danas bio?! Ko bi ja danas bio?! Niko i
nita! Bednik! Propalica! Sirotinja! Olo! Nikad ne bi
uspeo! Prosio bi na ulici! Prosio! (pusti mu uvo) A zna
li ti ta sam ja danas? (ponovo ga jako povue za uvo)
Zna li, govnaru?
D. B. ISMEJ (dri se za grlo): A-a! Znam... gospodine... znam...
ja... ja...
D. P. MORGAN (cima ga za uvo): ta zna, ta zna, gnjido?
D. B. ISMEJ (jei): A-a! Znam... gospodine... vi ste... vi ste...
najbogatiji ovek na svetu... vi ste...
D. P. MORGAN (povue ga jako): E, nisam, svinjo! Nisam!
Nisam, razbojnie! A zna zato nisam? Zato to me
upropatavaju takve propalice kao to si ti! Zato to me
takvi spreavaju da uspem! (pusti mu uvo i ispravi se)
Takvi kao ti, smrade, hoe da me spree da budem
prvi. Hoete da me spreite! E, nee vam to uspeti! Ja
u biti prvi! Ja! Prvi! Ja sam to zasluio! Meni to
mesto pripada! Zato su Rokfelerovi i Karnedijevi bolji
od mene? Zato, idiote?!
D. B. ISMEJ (klei, dri se za uvo) Ne... ne znam... ne... khh, khh!
D. P. MORGAN (uhvati se za uvo, oponaa ga): Ne... ne znam...
ne... khh, khh! (normalnim glasom) Naravno da ne
zna, kretenu! Ko si ti da zna, ko? Ba tebe briga! E,
ja u ti rei, ja! (eta) Jesu li oni pametniji od mene?!
Jesu li oni bolji od mene?! (stane) uje ta te pitam,
razbojnie, a?
D. B. ISMEJ (polako): Ne, gospodine... nisu... vi ste...
D. P. MORGAN (odseno): Naravno da nisu! Naravno! Ja sam
bolji! Bolji od obojice! A ne mogu nikako da ih stignem!
Ne mogu! Ne mogu da zaradim dovoljno zato to me ti,
huljo, upropatava! (podie prst) E, nee to vie tako
moi! Ne! Dosta sam ja trpio, dosta! (glasnije) Hou da
budem prvi! Prvi! (urla) Hou da sve pobedim! Hou
mo! Hou da postanem najbogatiji ovek na svetu!
Najmoniji! (zaneseno) Najmoniji ovek! Prvi! Jedini!
D. B. ISMEJ (polako se podie): Izvinite, gospodine, ali ja... ja
nisam nita kriv.
D. P. MORGAN (trgne se): Kako to misli, nisi ti nita kriv? A ko
je, predsednie kriv? Ko je kriv za gubitak koji je
iskazala moja kompanija?
D. B. ISMEJ (ispravivi se, sigurnije): Ja nisam, gospodine.
7

D. P. MORGAN: Oho-ho! Vidi, vidi! ta ja to ujem?! Kakav je to

sad bezobrazluk?!
D. B. ISMEJ (smelije): Ja, gospodine, nisam kriv. Ja sam vas na
vreme opominjao da moe...
D. P. MORGAN (zakilji na oko): ta si radio?
D. B. ISMEJ (bre): Opominjao sam vas da ne pretovarate... , jer
moe da...
D. P. MORGAN (iznenaeno): ta-a?! Kako se usuuje, gnjido,
da mi to kae? Napravio sam ti dva najvea broda na
svetu. Dva brata blizanca kojima se itav svet divi. Dao
sam ti mogunost, nitkove, da zaradi velike pare!
Velike pare, bitango! A ti?! ta ti radi?! Pravi
gubitak! Ej, gubitak! To moe samo nesposobna
budala! Budala, glupan, kreten! (hoda nervozno)
D. B. ISMEJ (hrabrije): Ja nisam nita kriv. Ja sam vas opominjao
da ne optereujemo toliko Olimpik, jer on to nee moi
da izdri...
D. P. MORGAN (oponaa ga):... Nee moi da izdri... nee moi
da izdri! (normalno) ta ti, magare, zna ta ko moe
da izdri? ta si ti? Ko si ti? Gnjida! Niko i nita! Nula!
Ti nita ne zna! Ja znam ta ko moe i koliko moe!
Ja sve znam!
D. B. ISMEJ (mirno): Olimpik je bio pretovaren i nije mogao na
vreme da se zaustavi. Sudario se sa drugim brodom,
malo je oteen i zato smo gubitak imali. Ja nisam...
D. P. MORAGAN (prie mu, podigne ruku i zadri je u vazduhu):
Zato smo imali gubitak? (dugo ga gleda i spusti ruku):
Zato smo imali gubitak, a?
D. B. ISMEJ (skupivi se): Zato, gospodine.
D. P. MORGAN (unese mu se u lice i fiksira ga pogledom): Zato,
a?
D. B. ISMEJ (bojaljivo ga gleda, ali ne sputa pogled): Zato.
D. P. MORGAN (nakon stanke): Pa, ta?! ta tebe briga ta ja
radim? To su sve moje pare! Moje pare! Mogu, ako
hou, oba broda da potopim! Oba! To je moja stvar!
Niko mi nita ne moe! Ja sam gazda! Ja nareujem
ta ja hou, je l ti jasno?
D. B. ISMEJ: Jeste, gospodine.
D. P. MORGAN: Ja sam investitor! Bog! Ja imam pare! Mogu,
ako mi dune, da napustim brodogradnju. Zato da ne?!
Prodam kompaniju na berzi i kvit! Idem dalje! Traim
bolji posao koji mi donosi veu zaradu. Vie para,
ovee! A, ti? Ti e uvek biti sluga i potrko! Nikad ti
8

nee imati velike pare! Da bi napravio velike pare, ne

treba ti mozak, ve ovo ovde. (uhvati se dole i trese)
Ovo ti treba, bedo! Ovo ovde to ja imam! A ti to
nema! Nema! Zato si osuen da veito samo druge
slua! Ja sam voa! Ja sam moan! Ja u biti prvi!
uje li me? Prvi! Najmoniji! Najvei! Najbogatiji! To
sam ja! Pobednik!
D. B. ISMEJ (uporno): Ja nisam nita kriv, gospodine! Vi to dobro
znate! Ja sam vas opominjao na vreme! Olimpik je bio
pretovaren i nije mogao da se zaustavi. Srea naa to
je samo oteen! To je naa velika srea, inae bi...
D. P. MORGAN (plane): Srea tvoja to te maloas ne udavih,
zna? To je tvoja velika srea! Mogao sam da te
zadavim! Misli da bi se neko zabrinuo zbog toga?
Misli da bi neko primetio da te nema? Ne, ne bi niko.
Svima bi laknulo. Jedna gnjidica manje! Niko me ne bi
krivio. Niko! A ja bi rekao da si se udavio sluajno.
Zato da ne? Spasio bi oveanstvo jednog zaraznog
crva! Pih! (iskrivi lice)
D. B. ISMEJ (nastavlja): Ja sam vas opominjao da je mnogo
opasno ako se brod pretovari. Ja sam to bezbroj puta
ponovio. Vi niste hteli da me sluate, mislili ste da sam
paniar. Ja nisam nita kriv! Ja sam izvravao samo
vaa nareenja.
D. P. MORGAN: Ma, ti nita ne razume! Ti si glup da vidi dalje i
vie! Zar ti ne shvata ta je uradio Olimpik? Zar ne
shvata, tvrda glavo, da je na brod poneo najvei teret
na svetu? Najvei, bato! 45.000 t! (zaneseno, polako
izgovara) 45.000 t! Ej, tona! To je san! To je izazov! To
je pravi ivot! Prvi biti! Pobediti! Sve zaprepastiti! Sve
zadiviti! (mae podignutim rukama) Niko se nije usudio
da zaplovi sa tom tonaom! Niko! Samo ja! Ja! Ja
sam prvi! Jedini! (nadmeno zabacuje glavu)
D. B. ISMEJ: Mala ispravka, gospodine, bilo je 40.000 t.
D. P. MORGAN: 45.000 t! Ne umanjuj! tampa je objavila
45.000 t! Kad tampa neto objavi, to je onda tako. To
se uvek pamti, ispravke niko ne ita. (veselo) Ha-ha!
Taj Piti je vrlo vet momak. Vrlo vet! Pohvali ga i
nagradi. Pusti ga nek dalje radi. Nek se jo razmae.
Ha-ha! Oni iz KUNRADA e prepui od muke. Ha-ha!
Zna li ti, predsednie, da je njima britanska vlada dala
kredite za izgradnju Luzitijane i Mauritanije, zna li ti
to?
9

D. B. ISMEJ: Znam, gospodine. Ali ih je zato vlada uslovila da

oba broda, u sluaju da izbije rat, stave dravi na
raspolaganje.
D. P. MORGAN (veselo): Ho-ho! Zaista? Ha-ha! Divno, divno!
Nemaju vie kud! Ha-ha! (podie glavu) Morgan protiv
britanske vlade! Ja sam protiv itave jedne mone
nacije! Ha-ha! Najmonije i najvee svetske sile! Ha-ha!
Zar to nije izazovno?! To me ba uzbuuje! To me
ispunjava! (eta) To sam sanjao itav ivot! Ha! itav
ivot! (stane, odluno) Mome, hou da ih pobedim!
Hou da budem prvi! Prvi! Hou da sruim tu
nedostojnu konkurenciju. Moram da dokaem
sposobnost privatnog kapitala! Nema druge, moram
pobediti! (pucka prstima) Kolika je ono nosivost
Titanika, predsednie?
D. B. ISMEJ: 46.382 t!
D. P. MORGAN (zamiljeno): ...Nije loe, nije! A moe li to,
momino, bar malo vie, a? Moemo li da preemo tih
triavih 50.000 t, a?
D. B. ISMEJ: Naalost, gospodine, ne moemo. To je veliki rizik.
Bilo bi opasno poveavati nosivost.
D. P. MORGAN: Zato, ne razumem, zato ne bi moglo,
predsednie?
D. B. ISMEJ: Kapaciteti su ogranieni, gospodine. Imamo 268m
duine, 28m irine i 30m dubine, to je maksimalno to
smo mogli da izvuemo u nosivosti broda. To je
maksimalno, ne smemo vie rizikovati.
D. P. MORGAN (zadovoljno): Dobro, dobro, predsednie, samo
te pitam. Hou da znam. Ne meam se u vau brodsku
struku, ja sam samo investitor. (eretski) Ali, ako se
gospodin Piti malo potrudi, a? Samo malice! Tada bi
mogli da preemo 50.000 t! ta je to? Nita! Mala
beznaajna sitnica! Gotovo nevidljiva, a meni toliko
znai! Ba mi je stalo! Sva bi tampa ushieno pisala.
Senzacija! (povieno) Morgan obara sve rekorde!
(mirnije) Uu sigurno u istoriju. Ja i Titanik! Ja Titanik!
Ha-ha! Samo rimski bogovi i ja imamo takvu mo!
D. B. ISMEJ: Grki, gospodine.
D. P. MORGAN: Grki ili rimski, zar je to danas vano? Koga to
vie danas zanima, koga? Savremenog oveka to vie
ne interesuje. Nema on vremena za to sitniarenje.
Savremeni ovek voli da vidi mo. Ljudi vole da se
klanjaju neogranienoj moi! Zato su im su neophodne
10

velike graevine, jer ih podseaju na mo. Zna, evo,

pade mi na pamet, kada budemo pravili novi, jo vei
brod, daemo mu ime onog uvenog egipatskog
vladara, onog... onog... faraona... faraona... (zastane)
D. B. ISMEJ: Ramzesa Velikog.
D. P. MORGAN: E, e, tog! Ramzesa Velikog! To je dobra ideja.
(znaajno) Vidi, danas sam ja taj faraon Ramzes. Ja
imam mo i ljudi se klanjaju mojim grandioznim
ploveim graevinama. Ja ljude usreujem! ivot im
ispunjavam! Da, ja sam istorijska nunost! Ljudi vie ne
mogu bez mene. Ja sam neophodan svim ljudima
sveta. Svim! Bez izuzetka! Ja stvaram novo doba!
Novo doba, razliito od svih dosadanjih. Tako se ulazi
u istoriju. Tako se postaje slavan. Moan! (prezrivo) A
takve mokljane kao to si ti niko ne voli. Niko ih ni ne
pamti. Ha-ha! Ljudi se dive samo meni. Priaju samo o
meni. Te Morgan je ovo, te Morgan je ono... Ja sam
srean ovek! Srean!
D. B. ISMEJ (tiho): A gubitak? ta emo, gospodine, sa
gubitkom?
D. P. MORGAN (trgne se): Gubitak?! Vraiju mater, gubitak! Ne
spominji mi tu prokletu re! Trebalo bi je izbrisati iz svih
jezika. Jednostavno zaboraviti! Evo, predsednie, sav
se najeim kad ujem tu re. (odlazi do stola, seda i
die noge na rasute papire) Moramo, majku mu staru,
da neto pametno smislimo. Neto to e nam pomoi
da pokrijemo taj propust. To je, ipak, nekako najbolje,
a? Ima li ti neki pametan predlog? (uzima havanu)
Ima li neto pametno da mi predloi, a?
D. B. ISMEJ (brzo prilazi i servilno mu pali cigaru): Pa, ne znam,
gospodine, nita pametno ne mogu da smislim.
Trokovi popravke broda su, zaista, veliki. Glava me je
zabolela zbog tog oteenog broda.
D. P. MORAGAN (pui): A kako bi bilo da mi od Admiraliteta
zatraimo naknadu za oteenje koje je pretrpeo
Olimpik?
D. B. ISMEJ (tuno): Razmiljao sam ja o tome, ali, naalost, ne
moemo da dobijemo nita. Takve tete ne pokriva
osiguranje. Ja stvarno nisam pametan ta da uradimo.
Ne moemo naterati Admiralitet na silu. Ja... ja...
stvarno ne znam ta bi valjalo da preduzmemo.
D. P. MORGAN (duva dim u visinu): Ako ti ne zna, ko e da
zna?! Ti si, ipak, predsednik moje kompanije. Duan si
11

da neto pametno smisli. Ne moemo da ostavimo

tako sve nepokriveno i nezatvoreno, a?
D. B. ISMEJ: Naravno da ne moemo. Ali, gospodine, stvarno ne
znam ta da radimo. Moda vi imate neko reenje? Ja
sam ba nemoan.
D. P. MORGAN: Ti si uvek nemoan kad ne treba! Uvek ponizno
tapka u mestu! Nikada ti nee stvoriti bogatstvo! Ti si
za to nesposoban, zna?! Uvek moram ja sve da ti
predlaem. Uvek moram ja da te uim.
D. B. ISMEJ (ponizno): Ja stvarno nisam kriv, ja sam...
D. P. MORGAN (zamiljeno): Vidi, mladiu, razmiljao sam
mnogo o svemu tome i, evo, neto mi je ba sinulo.
(pui) Hteo bih da se posavetujem sa tobom i da
zajedno donesemo pravu odluku. Zato, molim te, ovo
je strogo poverljivo i ostaje samo izmeu nas dvojice.
D. B. ISMEJ: Naravno, gospodine, nema nikakvih problema, ja...
D. P. MORAGAN: Gledaj, Titanik i Olimpik su dva ista broda,
braa blizanci, je l tako?
D. B. ISMEJ: Da, gospodine, gotovo su isti.
D. P. MORGAN: Dobro. Razlike su sasvim male i nevidljive za
obine ljude, je l tako?
D. B. ISMEJ: Pa, moda se moe i tako rei.
D. P. MORAGAN: Moe, moe! Sve to mi moemo vrlo brzo da
ujednaimo i postavimo tako da vie niko ne bi mogao
da ih razlikuje, je l tako?
D. B. ISMEJ: Pa, verovatno bi moglo uz neka dodatna manja
ulaganja.
D. P. MORGAN: Verovatno?! Svata! Sigurno, mome, sigurno!
Uz neka dodatna ulaganja napraviemo tako da ih niko
ne moe razlikovati.
D. B. ISMEJ: Sve bi to moglo, gospodine, ali ne razumem vas,
emu sve to dodatno ulaganje?
D. P. MORGAN: Polako, predsednie, ne uri. Moram ti polako
sve objasniti. Kao prvo, gde su nai brodovi?
D. B. ISMEJ: Kako gde su?! Pa znate da su ta dva u
brodogradilitu u Belfastu. Jedan se popravlja, a drugi
se polako zavrava.
D. P. MORGAN: Sjajno! Jedan kraj drugoga! Idealna prilika! Bie
nam mnogo lake. Moemo mnogo bre i jednostavnije
da uradimo ono to ja predlaem.
D. B. ISMEJ: Izvinite, ne razumem vas, ta predlaete?
D. P. MORGAN (tie): Predlaem da zamenimo imena brodova.
D. B. ISMEJ (preneraeno): ta-a?! Kako to mislite?
12

D. P. MORGAN (pui i tiho se smeje): Hi-hi! Jednostavno,

gospodine predsednie! Na mesto table Olimpik
staviemo novu tablu Titanik i onda, naravno, to uraditi
i obrnuto. Vrlo jednostavno i brzo. Niko nee nita
primetiti. Hi-hi!
D. B. ISMEJ (zaueno): I?
D. P. MORGAN (mirno): I sve je OK! Onda emo novi Titanik
da opremimo, dobro da ga izreklamiramo, napunimo
putnicima i porinemo u vodu.
D. B. ISMEJ: Ne razumem, ta time dobijamo?
D. P. MORGAN (gleda ga dugo): Stvarno ne shvata nita?
D. B. ISMEJ (odmahuje glavom): Apsolutno ne, nita ne
shvatam.
D. P. MORGAN: Hi-hi! Naravno, magarac si ti veliki! Nema,
prijatelju, mate! Hi-hi! Nikad nee postati bogat
ovek. Mnogo si, brate, tupav. Kako ne shvata, brod
e da zaplovi i mi emo legalno izvui pare za
osiguranje.
D. B. ISMEJ: I dalje vas, naalost, nita ne razumem. Kako emo
to legalno izvui pare za osiguranje? Pa, brod plovi i...
D. P. MORGAN (mirno duva dim): Da, prijatelju, ali vidi, brod
moe i da se potopi...
D. B. ISMEJ (zaprepaeno, izbei se): ta?! Kako?! Kako to da
se potopi?
D. P. MORGAN: U toku plovidbe, predsednie.
D. B. ISMEJ: U toku plovidbe?! ta vam to znai?
D. P. MORGAN (gleda ga, pui): Ti stvarno ne razume, a?
(duva dim) Ili se pravi nevet? Priamo o poslu,
brajko. Nisam doao na ljubavni sastanak. Rekoh ti,
brod moe da se potopi i da zavri na dnu okeana.
D. B. ISMEJ (isprepadano): Kako e da zavi na dnu okeana? Ko
e toliki brod da potopi? Kako e da se potopi?
D. P. MORGAN (smeka se): ta ja znam?! Moe da se desi.
Moe, kaem. Nita nije sigurno. Okean je ogroman.
Moe neka, neka, recimo, velika ledena santa da...
D. B. ISMEJ (zaprepaeno): Velika ledena santa?!
D. P. MORGAN (ne obazire se, mirno pui): Mnogo neuredno,
gospodine predsednie, dri ovaj sto. Sve ti je, brate,
razbacano. Ja ne znam kako se ti u ovom haosu
snalazi? Mrzim neurednost, jer to izaziva opti
komar. A tada poslovan ovek ne moe da donosi
dobre strateke odluke. Sredie ovaj sto kad ja odem,
je l jasno?
13

D. B. ISMEJ (odsutno): Jasno, gospodine.

D. P. MORGAN: Sve je tako jasno, prosto. isto. Niko nita nee
posumnjati. Novi Titanik, tj. na oteeni Olimpik, kao
to rekoh, moe da doivi neku nezgodu i da, sticajem
nesretnih okolnosti, zavri na dnu Atlantika. Sve e biti
legalno, moi emo onda da naplatimo odtetu od
osiguravajueg drutva. Zar to nije jednostavno?
Namagariemo te birokrate i, to je jo vanije, izvui
emo pare i pokriti itav gubitak.
D. B. ISMEJ uti i zapanjeno ga gleda.
D. B. MORGAN (gasi cigaru): A onda, gospodine predsednie,
pravimo novi najvei brod na svetu. Brod po kome e
nas istorija za sva vremena pamtiti! Gradimo
Ramzesa Velikog! Ha! Zar to nije izvanredno, a?
(podie obe ruke uvis)
D. B. ISMEJ (tiho): Izvinite, a putnici?
D. P. MORGAN: Putnici?! Koji putnici?
D. B. ISMEJ: Pa, putnici sa potonulog broda. ta e biti sa njima?
Zar da svi nastradaju?
D. P. MORGAN: Svata! Glupost! Otkud ti to?! Pa ja nisam
satrap! Mislim ja na te jadne ljude. Sve je briljivo
isplanirano i nema tu nikakvih iznenaenja. Nikakvih,
predsednie! (ljulja se u stolici) Vidi, tuda prolaze
mnogi brodovi. Dosta kompanija dri redovne linije. Oni
e vrlo brzo, kaem, vrlo brzo pritei u pomo i spasiti
sve te nesrene putnike.
D. B. ISMEJ: Ali, gospodine, izvinite, to je ba mnogo riskantno.
Mogu nesreni ljudi, daleko bilo, ni krivi ni duni da
nastradaju.
D. P. MORGAN: Apsolutno nemogue, kolega! Apsolutno! Sve je
dobro isplanirano. Toliko brodova tuda plovi da e
pomo vrlo brzo stii. Vrlo brzo!
D. B. ISMEJ: Nemojte tako, gospodine! To je vrlo opasan
poduhvat. Ljudi e silan strah pretrpeti, bie u ledenoj
vodi na dva stepena Celzijusa. Mnogi to nee moi da
izdre, mnogi e...
D. P. MORGAN: Ma, dajte, kolega! Ne budite na kraj srca. Bie
kratko u vodi, sasvim kratko. Ne moe im nita biti,
nita.
D. B. ISMEJ (uporno): Ali, gospodine, smrznue se mnogi u toj
ledenoj vodi, znate da je...
14

D. P. MORGAN (skoi, spusti noge i lupi rukom o sto): Smrznue

se, kae?! Smrznuti?! ta me briga! Jesmo li mi
zdravstvena ustanova?! Hoemo li brinuti da li e se
neko prehladiti ili nee?! Ovo je samo posao! Posao!
Nema tu nita lino! Ne moemo da ostavimo
nepokriven gubitak! Hou da izvuem svoje pare
nazad! Neu da dozvolim da me birokrate svuda gule!
Hou svoje pare nazad!
D. B. ISMEJ (pokunjeno): Ne moemo rizikovati ivote toliko
nevinih ljudi. To je... to je... nemogue...
D. P. MORGAN: to ne bi mogli? Ko nam to brani, ko?
D. B. ISMEJ: Pa znate, ipak, ene... deca... stari... to nije...
D. P. MORGAN: ta nije, budalo?! (prie mu i unese mu se u
lice) ta nije?
D. B. ISMEJ (tiho): Pa... ovaj... to nije... to nije moralno,
gospodine!
D. P. MORGAN (plane): Nije moralno?! Kae nije moralno, a?!
(urla) A zar je moralno da mi imamo gubitak?! Zar je
moralno da ja gubim svoje roene pare, a?! Je l to,
bednie, moralno?
D. B. ISMEJ (rukom zatiti grlo): Pa, ovaj... ja...
D. P. MORGAN (epa ga za uvo): Nisu tvoje pare! Nisu tvoje
pare, moralisto! Briga tebe! Dobije otkaz i ode u
drugu kompaniju da radi! A ja?! Ko e meni povratiti
moje pare? Ko? Svi se vi pravite poteni, a para-nema!
Nema! Gubitak! (cima ga) Dau ja tebi gubitak! Ti si za
sve kriv, ti! (pusti ga)
D. B. ISMEJ (dri se za uvo): Ja nisam nita kriv... ja sam vas
opominjao... vi ste naredili da se brod preoptereti...
D. P. MORGAN (oponaa ga plano): Ja sam vas opominjao... ja
sam vas opominjao... (svojim glasom): Pa ta to si me
opominjao?! ta me briga za tebe?! Brod je moj i mogu
da ga opteretim koliko ja hou! To je moje pravo! Ja
sam vlasnik! Gazda! Ako treba da ga potopim
potopiu ga! Ako hou da oborim rekord oboriu ga!
Zato da ne?! emu, inae, slue ti glupi brodovi. Ja
sam prvi napravio te gigantske brodove. Prvi! To su
moji Titanici! Bogovi! Ne moe to svako da uradi! To
je zadatak monih ljudi! Nadljudi! Ja sam nadovek!
Graditelj! Razume ti to?! Ja sam stvaralac grandioznih
dela! Boiji izaslanik!
D. B. ISMEJ: Gospodine, ja to ne sporim... ja sam...

15

D. P. MORGAN (zaneseno): Samo hrabri i nemilosrdni postaju

moni. (prui i rairi ruke) Gde bi bilo oveanstvo da
nije nas monih, gde? Gde bi iveli razoarani da
Kolumbo nije otkrio kontinent? Guvali bi se na ostrvu i
ubijali meusobno, kao pobesneli psi. Moan ovek je
pronaao novi put! E, ja sam moan! Ja donosim
oveanstvu nadu! Ja nosim veru! Ja sam pobunjenik!
(pone da eta) Ja brinem za budunost oveanstva! I
zato treba da dobijam. Moram i ja neto da zaradim.
Ne radim ja za lepe oi, ve da profit napravim. Hou
da budem prvi! Hou da stignem onu dvojicu i pokaem
da sam bolji od njih. Treba biti snalaljiv! Uspean! Ovo
je samo posao! Posao! A u poslu je sve dozvoljeno!
Sve! Hu! (dunu i nastavi jo bre da se okree ukrug)
D. B. ISMEJ (uti, shvatio je da je pametnije da nita ne govori)
D. P. MORGAN (ljutito): Svi mi kau daj ovde, daj onde! Svi
neto trae! Svi me proganjaju kao da sam ja duan da
dajem. Ma, ko meni daje? Ko? Niko! Ko se smilovo na
mene? Ko me je upitao da li mi je teko? Nikad, niko!
E, onda, prijatelju, ako je tako, onda ne dam ni ja! Ne
dam! Nikom! Sve u da uradim da postignem ono to
sam zacrtao! Sve! Niko me vie nee spreiti! Biu ja
najvei i najbogatiji! Prvi! Jedini! Veito prvi! (stane)
Stanka.
Nijedan nita ne govori.
ute i stoje jedan naspram drugog.
D. P. MORGAN: To je tako! ivi ili umri! Uzmi ili ostavi! Grabi ili
e biti pojeden! To je na ivot! Nema tu
prenemaganja i gubitaka! Profit mora da se pravi! rtve
nisu bitne! Njih niko ne pamti! Vano je da se trite
osvoji i da se konkurencija pobedi. Zato se moraju
pokriti svi trokovi! Mora da udavi sve trokove! To je
nunost! To su pravila igre! Ili e ti nekog pojesti ili e
taj neko pojesti tebe! To je stvarnost! Nema lai!
Kapitalizam je vean! On je prirodan. ovek voli da pije
krv svoga blinjeg. Pa, ta? Volimo mi to svi pomalo.
Ja bar to priznajem. To me i dri u ivotu. (napui usta)
Srrrk! Hi-hi! Srrrk! (brie rukom usta) Hu! Vrua ljudska
krv! Hi-hi!
16

D. B. ISMEJ se strese.
Uini mu se kao da gazda pije njegovu krv.
Zaljulja mu se u glavi.
Umalo se ne srui na pod.
D. P. MORGAN (seda na sto i ugasi lampu, mrak): Dakle, ta ti,
predsednie kompanije, predlae da radimo? Kako da
pokrijemo gubitak, moralisto?
Tajac.
Svuda mrak.
D. B. ISMEJ (kalje): Pa... ovaj... kako da kaem... razmiljao
sam mnogo... moda bismo mogli da... da ubrzamo
zavretak Titanika i da... da, ovaj, da ga... to pre
osposobimo da plovi...
Lampa sine.
D. P. MORGAN paljivo slua.
D. B. ISMEJ (nervozno): ...Slaem se da moramo... gubitak da
pokrijemo... ali, ne onako... znate... to je mnogo
rizino... zato je bolje da... da Titanik...
Lampa se ugasi.
Mrak.
Stanka.
D. B. ISMEJ (uje se kako uzdie): ... da Titanik to pre... to
pre...
Lampa sine.
D. B. ISMEJ (nesigurno): ... da Titanik to pre...
Lampa se ugasi.
Mrak.
Stanka.
D. P. MORGAN: ta to pre?
D. B. ISMEJ: Pa, da to pre... krene da plovi... da plovi i da
stigne...
17

D. P. MORGAN (uzvikne): Nazad!

Lampa sine.
D. B. ISMEJ: ... da stigne da pokrije gubitak do kraja ove godine.
D. P. MORGAN (skoi sa stola): Bravo, predsednie! Bravo!
Odlina ideja! Sjajna! (prilazi mu i snano ga lupa po
leima) Bravo! Dobro si se setio! To je u duhu
dananjeg vremena! To je danas moderno! Stii pre
svih! Stii i prestii! Skratiti vreme! Putujte brzo! Vreme
je novac! (zadovoljno) Bravo, predsednie! Znao sam
da ti ima reenje, znao! Odlina ideja! Kad si tamo da
si ovamo! Tamo-vamo! Tamo-vamo! Bravo! Trka moe
da pone! Sad ili nikad! (tape)
D. B. ISMEJ (neodluno): Ne razumem... ja sam mislio da
pokuamo...
D. P. MORGAN (otro): Nema ta da pokuamo! Neu to vie da
ujem! Morgan nikad ne pokuava! Morgan uvek
uspeva! Morgan ispunjava san svakog oveka! Morgan
je san! Morgan moe sve! (vie) Sledite Morgana i
biete sreni! Istinski sreni! Nema vraanja! Nema
ekanja! Napred, samo napred! Nova budunost se
raa! Sve se ubrzava! Tokovi se okreu! Bre, bre!
Tamo-vamo! Tamo-vamo! Trka poinje! Morgan mora
da pobedi! Morgan je uvek prvi! Prvi!
D. B. ISMEJ: Tako bismo pokrili gubitak do kraja godine, jer
moemo imati dosta putnika koji bi...
D. P. MORGAN: Naravno! Moramo sve rekorde da sruimo! Hou
da nae plovee tvrave lete! Lete! Hou rekorde!
Hou da mi Titanik slavu donese! Slavu, predsednie!
Neka oveanstvo pamti dokle postoji moj Titanik!
Morganov brod! Izvrsno! Prava stvar! XX vek poinje
gigantskim Morganovim Titanikom! Bravo! Brzina,
snaga, rasko! Utopija! To je XX vek! Vek nauke i
tehnike! Morganov vek! Morgan prvi probija sve
prirodne granice! Prkosim prirodi i vremenu! Skraujem
vreme! Smanjujem prostor! Ubijam trokove! (tape
oduevljeno)
D. B. ISMEJ nemo stoji i gleda u njega.
D. P. MORGAN (ivo): Idemo, mladiu, nema ekanja! ivo, ivo!
Poinje naa trka sa vremenom! Moramo pobediti
vreme! To je naa misija! Ti postaje neko i neto.
18

Ulazi u istoriju kao predsednik kompanije koja je

napravila najvei i najbri brod na svetu. To je tvoj
zadatak. Nema ekanja, nema otezanja...
D. B. ISMEJ (zbunjeno): Ali, gospodine, ja...
D. P. MORGAN: Nema ekanja! Samo napred! Ja nareujem,
punom parom napred! Punom parom!
D. B. ISMEJ: Znam, gospodine, ali ima...
D. P. MORGAN: Koliko iznosi rekordno vreme prelaska
Atlantika?
D. B. ISMEJ: Rekord je 5 dana 11 asova i 37 minuta,
gospodine...
D. P. MORGAN: Ko dri rekord?
D. B. ISMEJ: Mauritanija je jo 1907. god. dobila Plavu traku.
D. P. MORGAN: Koliko je ila?
D. B. ISMEJ: 27,4 vorova.
D. P. MORGAN: Samo?! (sveano podigne glas): Gospodine
predsednie, elim da na svom prvom putovanju na
Titanik preuzme tu Plavu traku i da obori rekord od
5 dana 11 asova i 37 minuta. Jesam li jasan,
momino?
D. B. ISMEJ: Ali, gospodine, mi nismo jo zavrili brod, treba
nam dosta da...
D. P. MORGAN: Sve e dobiti, predsednie! Hou da popravi
brod do aprila i da to bude...
D. B. ISMEJ: Aprila?! Ma, nemojte, molim vas, to je nemogue!
To je mnogo kratak rok. Imamo jo dosta...
D. P. MORGAN (otro): Nita me ne interesuje! Trka je poela!
Vreme ti tee! (izvadi depni sat) Sad! (podigne prst
uvis) Hou da to bude najskuplji brod u istoriji.
Opremiemo ga kao najlepi evropski dvorac. Piti neka
pripremi ubistvenu kampanju. Hou da i ribe na dnu
okeana apuu o Titaniku. Pokazaemo svetu kako
izgleda budunost! Napraviemo spektakl! Svi e biti
zgranuti. Hou da budu zabezeknuti i uplaeni! Hou
da dre otvorena usta! Otvorena usta! Tada ovek sve
guta! Nita ne osea, samo guta, guta! Kupuje! Troi!
Ne razmilja! Slua samo nas i veruje nam sve!
Nateraemo mi potroaa da stalno putuje. Ha-ha!
Fenomenalno! To je smisao. Tamo-vamo! Tamovamo! Nije vano kuda. Samo da se putuje. Tamovamo! Ha-ha! Samo da ne bude dosadno.
Putovaemo sve bre! ovek e imati sve vie
slobodnog vremena i bie mu onda jo dosadnije. Ha19

ha! Zato e morati ponovo da putuje. Sve bre i bre.

To je taj zaarani krug. Pokuavaju da pobegnu od
sebe i pune nau kasu. To je posao. (eta) Mi
oveanstvu pomaemo da ne poludi, a, usput, dobro
zaraujemo. Spajamo lepo i korisno. Svi se
zabavljamo, ali oni plaaju ceh nama. Plaaju nam da
im smiljamo neke nove zabave. Trae nova
uzbuenja! Boe kako je to lepo! To je ta budunost!
Svi moraju biti odani naoj kompaniji! Svi moraju biti
nai!
D. B. ISMEJ: Kako to mislite svi? Ko to svi?
D. P. MORGAN: Svi narodi! Sve rase! Svi stalei! Svi moraju biti
na Titaniku! Svi moraju da plove sa nama!
D. B. ISMEJ: Zar emo prevoziti i siromane?
D. P. MORGAN: Naravno, predsednie.
D. B. ISMEJ: Zato njih, gospodine? Nema neke velike koristi od
njih. Oni e nam samo smetati. Ne trebaju nam oni.
D. P. MORGAN (pobedonosno se nasmeja): E, tvrda glavo! Ne
vodi se tako kompanija. Zapamti, svi ljudi su jednaki!
To je osnovno naelo naeg poslovanja. Ne mogu
samo bogati da nam donose profit! Moraju tu pivilegiju
da imaju i obini, mali ljudi! A zna zato?
D. B. ISMEJ: Ne, ne znam, gospodine.
D. P. MORGAN: Zato to e ti mali ljudi na daljinu videti
bogatstvo Prve klase i tada e shvatiti da je Amerika
njihova obeana zemlja. To je poslednja ansa da
uspeju. Kad se obogate, kad neto stvore, oni e
putovati samo naom kompanijom. Putovae da
dokau sami sebi da su uspeli u tom novom svetu. Mi
smo im mera uspeha. To je to, predsednie. Obini
mali ovek, skuen u svom nemanju, naa je velika
ansa. Na njemu se prave najvee pare. Kad se
najede i napije, traie da putuje i da pobegne od
dosade. Tu smo onda mi! Nama se veruje. Mi smo
uspeni! Zato, upamti za sva vremena, svi su jednaki
pred Bogom, Zakonom i Profitom! Svi!
D. B. ISMEJ (iskreno): Nikad nisam tako razmiljao.
D. P. MORGAN: Naravno da nisi. Zato nikad nee napraviti
pare. Ti ima plaljivu inovniku duu. Ti ne shvata
vreme. Treba da zna da se novac pravi na
glupostima. Sitnicama. Obinim, malim stvarima. Treba
dobro poznavati ljudsku prirodu i onda joj na sve
naine podilaziti. Tu ne treba nikad tedeti, jer se to
20

ulaganje uvek isplati. Uvek! Samo treba biti strpljiv i

uspeh onda sam dolazi. Sam! Ali to sve treba unapred
videti. Vidi li ti sve to?
D. B. ISMEJ: Pa... ovaj... ja se trudim...
D. P. MORGAN: Ne vidi ti nita! Nita! Zato mora da slua i
izvrava tano ono to ti se naredi. Sluaj i radi ono
to ti ja kaem. Nema vie vremena za gubljenje, april
se pribliava i ja hou da...
D. B. ISMEJ: Ali, gospodine, april je suvie blizu, ja ne...
D. P. MORGAN (glasnije): Ne gubi vreme, mladiu! Trgni se i
nagazi sve ljude! Nemoj da okleva! Zadatak se mora
ispuniti! Nema milosti ni za koga! Gledaj samo sebe i
svoj lini interes. Ako treba sebe da spasi, gurni sve
druge u vodu! To je ivot, to je normalno. (prilazi mu)
Ako mnogo razmilja, nikad nee uspeti. Svi e te
prestii. A biti neuspean nije ivot, to je tavorenje. To
je pakao za mone ljude. Zato hrabro napred! vrsto
pritegni uzde! ibaj! Udri! Kanjavaj! Gazi! Sve je pod
tobom. Ja ti nudim ono to ti niko nikad ne bi ponudio.
Nudim ti da postane bogat i slavan! Nudim ti, ovee,
san, razume li ti to?
D. B. ISMEJ: Ja, ovaj... hvala... ja nisam... ja... znate... ja...
D. P. MORGAN: Ne mucaj! Trgni se, mladiu! Nudim ti san! Zapni
i budi okrutan! Pokreni ljude! Napravi operativne
planove i surovo kanjavaj sve one koji ne potuju
postavljene rokove. Ljude mora kanjavati i prezirati.
to ih vie bude prezirao, oni e te vie voleti. Njihov
strah je tvoj najvei saradnik. Budi pametan i gledaj
samo sebe. (poe prema vratima)
D. B. ISMEJ: Idete?
D. P. MORGAN: Naravno, sve je dogovoreno. Ti si sad na
potezu. Neu da ti smetam. Ima odreene ruke,
predsednie.
D. B. ISMEJ: A kad se, gospodine, ponovo vidimo?
D. P. MORGAN: ta ima da se gledamo?! Radi ti svoj posao i
sve e biti OK! Bolje da ti to manje dolazim. Ha-ha!
(krene)
D. B. ISMEJ (brzo poe za njim): Znai, znai da se vidimo tek u
aprilu?
D. P. MORGAN: Da, sigurno u aprilu. Na sami dan plovidbe.
D. B. ISMEJ: Hoemo li zajedno ploviti?
D. P. MORAGAN: Neemo.
D. B. ISMEJ: Zar neete na prvu sveanu vonju?
21

D. P. MORGAN: Neu.
D. B. ISMEJ: Zar neete da prisustvujete obaranju rekorda?
D. P. MORGAN: Neu.
D. B. ISMEJ: Neete?! Ne razumem, zato?
D. P. MORGAN (kraj vrata): Lednici su tada veliki, predsednie!
Hi-hi!
D. B. ISMEJ: Ali, gospodine, ploviemo na pravom Titaniku.
D. P. MORGAN: Znam, zato i neu. Hi-hi!
D. B. ISMEJ: Zato, gospodine?
D. P. MORGAN: Zato to je i gubitak velik. Hi-hi! (izae)
D. B. ISMEJ sam, stoji preneraeno.
Stanka.
D. B. ISMEJ (plane): Bednik! Olo! Smrad! (oponaa ga) Zato to
je gubitak velik! (svojim glasom) Kao da sam ja
napravio taj gubitak. (oponaa ga) Nudim ti da
postane bogat i slavan! Hi-hi! Ha-ha! (normalno)
Bandit! Razbojnik! Ubica! Ko zna koliko je taj ljudi
pobio?! Zlikovac!
Prilazi stolu i nervozno zvoni.
Ponovo zvoni, jae i bre.
Uurbano ulazi SEKRETAR.
SEKRETAR (blago se nagne): Izvolite, gospodine predsednie,
zvali ste me?
D. B. ISMEJ (sedne u stolicu, zavali se i podigne noge na sto):
ta sam ja naredio, mladiu?
SEKRETAR (zbunjeno): Ne znam, predsednie, na ta to mislite?
D. B. ISMEJ (glasno): Jesam li ja naredio da me niko ne
uznemirava? Jesam li ja naredio da me uvek
obavestite kad ovaj...
SEKRETAR (uplaeno): Ali, gospodine predsednie, on uvek tako
naglo upadne da ja ne mogu...
D. B. ISMEJ (besno): Ba me briga! To je tvoj problem! Hou da
se moja nareenja izvravaju! Ne moe mi u kabinet
upadati ko hoe i...
SEKRETAR (glas mu drhti): Ali, on je...
D. B. ISMEJ (urla): Ba me briga! Ja sam predsednik! Ja vodim
ovu kompaniju! Ti si duan da slua samo mene!
Samo mene! Otputen si, deko! (pali havanu)
Otputen! Idi!
22

SEKRETAR (plano); Nemojte, molim vas, gospodine

predsednie...
D. B. ISMEJ (vie): Mar napolje! Neu vie da te vidim! Mar,
gnjido!
SEKRETAR brie suze, povlai se unazad i jeca. Nespretno izlazi i
zatvara vrata.
D. B. ISMEJ sedi sa nogama na stolu i polako puta dimove.
Paljivo gladi svoje tamne brkove.
Izgleda zadovoljno.
Odjednom se vrata odkrinu.
Proviri glava D. P. MORGANA.
Lice razvueno u blagi osmeh.
D. B. ISMEJ se prenerazi, brzo skida noge sa stola, cigara mu
ispadne od uzbuenja.
D. P. MORGAN (veselo): Vreme leti, mome! Sat kuca! (okree
glavu levo- desno) Tik-tak! Tik-tak! Tamo-vamo! Tamovamo! Nemoj da se udavi! uvaj sebe! Tik-tak!
(polako zatvara vrata i povlai se)
D. B. ISMEJ (sam, nagne se preko stola, isplazi jezik i iz sveg
glasa): Ble, ble, ble!
Vrata se polako otvaraju. Lagano.
D. B. ISMEJ se uozbilji i ukipi.
Stanka.
Vrata se opet polako zatvaraju.
Stanka.
D. B. ISMEJ (ponovo sam, uhvati se dole, trese i isplazi jezik):
Ble, ble, ble! Ble, ble, ble!

ZAVESA

DRUGI IN
Kabinet D. B. Ismeja. Sve je kao u prvom inu samo su nad
rairenim projektima nagnuti, pored D. B. Ismeja, glavni inenjer

23

kompanije HARLAND i VOLF g. Dejms Mil i g. ing. Tomas

Endrjuz.
Svi su u elegantnim kouljama. Sakoi su im prebaeni preko
stolica. Rade ve due vreme.
Sva svetla su upaljena. Sve bljeti.
Upaljena je i lampa na stolu.
Slika D. P. Morgana se nakrivila ulevo.
D. B. ISMEJ (ispravi se i protegne): Uh! Lea me zabolee!
Gospodo, dosta je bilo. Nemamo vie vremena za
bacanje. Vreme je novac! Morate ispotovati sve
rokove. Nema vie odstupanja i odugovlaenja.
Propaganda je uveliko krenula. Hou da zaplovimo
10. aprila, je l vam jasno?
D. MIL (nasmejano, ispravi se): Nema problema, gospodine
predsednie! Sve ide kao po koncu, neemo probiti
termin. Sve je pod kontrolom! Otkloniemo sve
primedbe brzo. Nita ne brinite. Napravili smo svetsko
udo. To je najmoniji brod na svetu! Sagradili smo ga
u rekordno kratkom roku. Bie on ponos vae
kompanije. Svi vam zavide i svi vam se ve dive. Hehe!
D. B. ISMEJ (odmahnu rukom): Zavide?! Budale! uo sam da
priaju da Titanik nee moi da zaplovi.
D. MIL: A zato ne bi mogao?
D. B. ISMEJ: Pa, kau da je preteak i da nee nikad moi da
obori rekord koji dri Mauritanija.
D. MIL: Gluposti! Titanik je osmo svetsko udo! Najvee
dostignue nauke i tehnike. Videete ta taj brod
moe. Zanemee ljudi od uda kad ga budu videli u
akciji. To, gospodine, nije brod, to je okeanski hrt koji
e preleteti Atlantik.
D. B. ISMEJ (pali havanu, zadovoljno): Moramo oboriti rekord!
Moramo biti prvi! Hou da ulijem novu nadu
oveanstvu! Novu veru u nauku i tehniku! Svi gledaju
u nas. Gospodo, mi otvaramo novu stranicu istorije.
Posle nae plovidbe svet e biti drugaiji. XX vek
donosi oveanstvu san! Zato ja traim da se rokovi
ispune. Hou da sve bude perfektno. Perfektno!
D. MIL: Bez brige, gospodine predsednie. Nema problema.
Imate najbolji brod na svetu. Svi smo ponosni zbog
toga. Svi shvatamo vau misiju. Ovo je veliki izazov za

24

XX vek. Sve nam je jasno i zato ne brinite. Sve je pod

kontrolom!
D. B. ISMEJ: Dobro g. Mil, drago mi je da je tako. Meutim, ja
moram da brinem i o ekonomskoj raunici. Moram
tano da znam koliko ste ljudi planirali da bude na
brodu.
D. MIL (stavlja naoare): Evo, sad u vam odmah rei. Kolega i ja
smo na osnovu vaih uputstava precizno izraunali.
Malo se nismo ba sloili, ali ja, ipak, mislim da...
D. B. ISMEJ: Zato se niste sloili?
D. MIL (smeka se): Ta nita strano! Nismo mogli da se sloimo
oko putnika Tree klase.
D. B. ISMEJ: Zato?
D. MIL (odmahnu rukom): Ma, nije vano...
D. B. ISMEJ: Meni je sve vano! Hou da ujem.
D. MIL: Ma, nita! Vidite, gospodine predsednie, moj mladi
kolega tvrdi da je 740 putnika Tree klase mnogo, jer...
D. B. ISMEJ (okrene se T. Endrjuzu): Mnogo?! Zato mislite da je
to mnogo putnika?
T. ENDRJUZ (odseno): Mislim da je mnogo, gospodine
predsednie. Nema potrebe za tolikim putnicima Tree
klase.
D. B. ISMEJ: A ta vi predlaete, gospodine Endrjus?
T. ENDRJUZ: Ja predlaem, gospodine, jedno krajnje radikalno
reenje. Moda vam se to nee ba svideti.
D. B. ISMEJ (zainteresovano): Kakvo radikalno reenje
predlaete?
D. MIL (napadno): Ta, molim vas, on predlae da izbacimo
putnike Tree klase sa broda.
D. B. ISMEJ: Kako to mislite da izbacimo?
T. ENDRJUZ: Potovani gospodine, moj predlog je da Tree klase
uopte ne bude na brodu.
D. B. ISMEJ: Zato da ne bude, mladiu?
D. MIL (brzopleto): Ma, gluposti! To smo ve, kolega...
T. ENDRJUZ (mirno): Predlaem da ih ne bude iz dva kljuna
razloga. Prvo,
zbog bezbednosnih razloga, jer ako se planira da se
razvije velika brzina broda, onda ne...
D. MIL (napadno): O, Boe, kolega! Nemojte ponovo da
zamaramo...
D. B. ISMEJ (podozrivo): Pustite ga neka govori. Recite mi, ta
smeta Trea klasa brzini broda?

25

D. MIL: Ma, ne smeta, gospodine predsednie, nita. Suvino je,

kolega, opet o tome da priamo. Nemamo pravo da
zamaramo gospodina predsednika. Nema on vremena
za bacanje da bi sluao vae sulude teorije.
D. B. ISMEJ: Kakve su to vae teorije, gospodine?
T. ENDRJUZ (sigurno): Predloio sam glavnom konstruktoru,
gospodinu Milu, da za svaki sluaj, bar za ovu prvu,
probnu vonju, napravimo jo dve ili tri rezervne
komore...
D. B. ISMEJ: ta e nam te rezervne komore?
D. MIL (vrti glavom): Ma, gluposti! To je...
T. ENDRJUZ: Mislim, gospodine, da su nam one neophodne, jer
ako, ne daj
Boe, pri tako velikoj brzini brod udari
u neto, moe...
D. B. ISMEJ (panino): Gde da udari brod, ovee?
D. MIL (prevre oima): Nema gde da udari, gospodine! To su
obine gluposti. Izmiljotine i spekulacije koje...
D. B. ISMEJ (glasnije): Gde da udari brod, gospodine Endrjus,
vas pitam?
T. ENDRJUZ (neodluno): Ne znam, gospodine... Iznosim samo
pretpostavku. Mislim, za svaki sluaj...
D. MIL (grohotom): Ha-ha! Smeno! Svata! Mladi kolega vi ste
zaista jo neiskusni. Nemojte da se ljutite, ali to sada
ve moram da vam kaem. Kada biste imali moje
iskustvo i godine, znali biste da je to to govorite
nemogue.
T. ENDRJUZ: Zato je nemogue, gospodine? Mislite da brod ne
moe, nekim sluajem, da se sudari sa...
D. MIL (veselo): Ha-ha! Ba me ovo zabavlja! Rei u vam, mladi
kolega, da je to apsolutno nemogue! Prvo, zato to
je brod opremljen najsavremenijom tehnikom na svetu i
nita, ba nita ga ne moe iznenaditi. A drugo, dragi
moj, kada bi se, ne daj Boe, ta nemogua stvar ve i
desila, to je ponavljam, neverovatno suluda
pretpostavka, onda Titanik ne moe da potone.
T. ENDRJUZ (zaueno): Kako to mislite ne moe da potone?
D. MIL (otro): Lepo, kolega! Titanik ne moe da potone!
T. ENDRJUZ (uporno): Zato ne bi mogao, gospodine Mil? To je,
ipak, samo
brod i normalno je da...
D. MIL (plane): E, nije normalno, kolega! To nije obian brod. To
je najvee olienje kreativnosti ljudskog uma! A kao
delo uma, on je i boansko delo! Njega bogovi uvaju.
On nosi njihovo ime. On je poslednja nada svima nama
26

da e XX vek biti neto sasvim drugo. Neto novo. On

je vera da e svet biti bolji i da e progres, napokon,
svuda pobediti.
T. ENDRJUZ: Ja, gospodine, govorim o tehnikim
karakteristikama broda, ja ne...
D. MIL (zaneseno): Ma, pustite to! Ja govorim neto drugo.
Njegovom izgradnjom pokazujemo da se definitivno i
neopozivo udaljavamo od ljudodera i da, napokon,
pobeujemo prirodu kako u sebi, tako i oko nas. On je
veni simbol ovekove iskrene pobune i nepristajanja.
On je siguran dokaz da je materija pobedila obian duh
i da je priroda savladana. Ukroena! Priroda je
okovana i povlai se pred naim elinim umom. Nema
joj vie pomoi! Mi postajemo gospodari prirode!
T. ENDRJUZ: Kolega, izvinite, ali ja ne govorim o tome, ja...
D. MIL (silovito): ovek e izmeniti prirodu i svet uiniti boljim,
kolega! To je zadatak nas strunjaka! Pred umom
strunjaka svi se povlae. Pred strunjakom se priroda
umiri. Ona drhe! Moli! Niko vie oveku nee moi da
stane na put! oveanstvo je osloboeno! Nema
povratka na staro! Nauka i tehnika su svemone! XX
vek je doba ljubavi i mira! XX vek je nova utopija!
T. ENDRJUZ (smireno): Gospodine, ja ne poriem sve to to vi
govorite. Ja vas potpuno razumem i cenim vae
nagomilano iskustvo, ali dozvoliete mi da, ipak,
posumnjam, jer ovde je...
D. MIL (odseno): Nema mesta nikakvoj sumnji, mladi kolega! Ja
sam stariji od vas i samim tim, konzervativniji i
oprezniji. Pa, opet, uprkos tome, nema mesta nikakvoj
sumnji. Zato? Zbog ega? Nauka je tu da otkloni
svaku sumnju. Tehnika nas uverava da je to mogue.
Mogue, kolega! Zato vam ja odgovorno tvrdim da je
na brod nepotopiv! Ne-po-topiv! Ponavljam,
nepotopiv!
Stanka.
T. Endrjuz duboko uzdahnu.
D. B. ISMEJ (polako, oteui): A koji je, gospodine Endrjus, va
drugi razlog zbog koga treba da izbacimo Treu klasu?
T. ENDRJUZ (potiteno): To je, gospodine predsednie,
ekonomski razlog. Vi se u to bolje razumete od mene.

27

Samo mislim da je neisplativo voziti 740 ljudi za

nekoliko funti.
D. B. ISMEJ (pobedonosno): Ipak ste vi, mladiu, nemojte se
ljutiti, nesposobni da vidite i razumete strategiju
kompanije. Na cilj je da svim ljudima damo
podjednaku ansu. Svi ljudi su jednaki pred Bogom,
Zakonom i Profitom. (vano) To je strategija! Ne
moemo mi osloboditi trei stale privilegije da donosi
profit. To, prijatelju, nikako! Svi moraju da uivaju u
naoj slobodi, ali svi su duni da nam pune blagajnu.
Ne smemo da zanemarimo treu klasu, oni mnogo
obeavaju. Oni su naa unosna investicija.
T. ENDRJUZ (rairi ruke): Povlaim se, gospodine predsednie,
jer vas nita ne razumem. To su za mene, obinog
inenjera konstruktora, nejasne strategije. Ali, pored
svega, hteo bih jo da vam...
D. MIL (oblai sako): Mislim da je dosta, kolega! (daje mu sako)
Vreme nam svima brzo odmie. Puno posla nas jo
eka i ja bih da krenemo. (poe) Ali, pre nego to
odemo, samo da vam odgovorim da e na brodu biti
ukupno 2224 oveka.
D. B. ISMEJ (uspravi se): ta rekoste?! 2224?! Zato toliko?
D. MIL (vano): Mora, gospodine predsednie, mora! To je itav
jedan grad na vodi. Treba da se sve to preveze i da, pri
tom, oborimo postavljeni rekord. Nije to ba tako lako.
Ima tu dosta posla za 903 lana posade i...
D. B. ISMEJ: Koliko lanova posade?
D. MIL (smeka se): Tano 903, gospodine predsednie!
D. B. ISMEJ: Zar to nije mnogo, gospodo?
D. MIL: Nije, predsednie! Treba opsluiti toliku grdosiju. Treba
usluiti i sve putnike. Usput, da vam kaem i to da e
putnika Prve klase biti 350, Druge klase 300, a za
Treu klasu ste ve uli podatak.
D. B. ISMEJ (trlja ruke): Odlino, momci! Vi ste pravi! Nastavite
samo tako. (prati ih prema vratima, mladog inenjera
tape po leima) Glavu gore, mladiu! Glavu gore! Ui
zanat i uti! Tvoje vreme e doi! Samo malo vie
samopotovanja i smelosti! Mi smo predodreeni za
uspeh!
T. ENDRJUZ (nesigurno): Ja... hvala... izvinite... hteo sam... jo
da vam...
D. MIL (povlai ga za rukav): Dosta je bilo, mladiu! Zahvaljujemo
vam se, gospodine predsednie. Sve je dogovoreno,
28

nita ne brinite. Sve je pod kontrolom! Izvriemo sva

vaa nareenja. Plava traka e biti naa! Zajednika!
Uspeemo sigurno! (rukuje se)
D. B. ISMEJ (prua ruku): Samo napred, gospodo! Mi smo
nepotopivi! Pobediemo prirodu! Savladaemo vreme!
(ide za njima) Dobro, g. Mil, vidimo se na sveanoj
plovidbi, a do tada...
D. MIL (izvetaeno): O, gospodine predsednie, ba sam
blesav! Izvinjavam se mnogo, ali moj mladi kolega e
me zameniti za tu sveanu priliku. Nije meni do toga.
He-he! Neka idu mlai ljudi. Taj provod je za njih. Na
kraju krajeva, na mladima svet ostaje. He-he! (kree ka
vratima)
D. B. ISMEJ: Ba lepo, g. Mil. Vi ste pravi ste dentlmen. (okrene
se mladom inenjeru): Gospodine Endrjuz, puno sree
u radu! Vidimo se na dan putovanja...
T. ENDRJUZ: Ali, ja... gospodine...
D. MIL (glasno): Zahvaliete se drugi put, kolega! (otvara vrata)
Hvala vam jo jednom, gospodine predsednie. Do
skorog vienja! (povue T. Endrjuza) Zbogom. (izlaze)
D. B. ISMEJ: Dovienja, momci! Ne gubite vreme! Hou novi
svetski rekord! (ostane sam) Hou slavu! Hou mo!
(hoda po kabinetu vano) Ha-ha! Divno! Postau
slavan i bogat! Moja deca e biti ponosna. (stane na
sredinu kabineta i podigne desnu ruku) Predsednik
kompanije VAJT STAR, gospodin Dozef Brus Ismej,
iji je brod Titanik osmo udo sveta oborio sve
svetske rekorde, nedavno je izjavio da su nauka i
tehnika konano pobedile prirodu... (zauzme drugu
pozu, izmenjenim glasom) Gospodine predsednie, ta
za vas danas predstavlja Titanik? (svojim glasom)
Gospodo, Titanik je oveka pribliio novom dobu, dobu
u kome e se ostvariti vekovni san svakog oveka da
ivi u miru, bogatstvu i slobodi. Mi dokazujemo da je
utopija mogua. Nema vie zaostalosti i bede, podela i
ratova, nacionalizama i revolucija, nema vie muke i
patnje. Pred nama je novo mainsko doba, koje e
oveku doneti sve ono to mu je uvek bilo nedostupno.
Tako e oveanstvo biti usmereno samo na svoj
duhovni razvoj. (menja pozu, izmenjenim glasom)
Gospodine predsednie, recite nam kakva je vaa
uloga u svemu tome? (svojim glasom, sveano)
Gospodo, moja rtva za napredak je nevana. Ja sam
29

profesionalac, ja ne pridajem nikakav znaaj svojoj

malenkosti. Neko je, ipak, ovo sve morao da uradi, da
to nismo bili mi, uinio bi to neko drugi. To je sigurno.
Ja sam samo sluga Boijih zapovesti. Neka moje ime
bude vezano uz Titanik i neka bude zapisano u nekom
istorijskom muzeju onih izuzetnih pojedinaca koji su
doprineli razvoju oveanstva. Hvala vam, gospodo,
izvinite, moram da urim. (urno prelazi na drugu
stranu i seda nasmejan za sto): Sjajno! To je to! To je
ivot! Treba razumeti duh svoga vremena! (telefon na
stolu zazvoni) Predsednik! Da, dobro, neka ue.
(zauzima pozu, zamiljen)
Ulazi V. D. Piti, kico, namirisan i elegantan.
D. B. Ismej se ne pomera, gleda u papire.
V. D. PITI (nakalje se): ...Gospodine predsednie...
D. B. ISMEJ podigne prst, ali ne die glavu.
Stanka.
V. D. PITI popravlja revere i zalizuje kosu.
D. B. ISMEJ (lagano podie glavu i teatralno se zavaljuje u
stolicu): O-o, da, da, oseam tvoj novi miris, deko. Ti,
namazanko, svaki put drugaije mirie...
V. D. PITI (smeka se zadovoljno): He-he! Gospodine
predsednie, ovek koji vodi propagandu i reklamnu
kampanju mora uvek perfektno da izgleda. (zalizuje
kosu) A imati tu ast da se vodi kampanja za
najluksuzniji brod na svetu je, moram to priznati,
izuzetno velika odgovornost i obaveza.
D. B. ISMEJ (jalno): Kako ide posao, mladiu? uo sam od nekih
vrlo uticajnih ljudi u Londonu, da si ti postao
najomiljenija figura u enskim krugovima, kau mi...
V. D. PITI (gladi brkove): Ma, prie, samo prie! He-he! Znate i
sami kakav je na narod. Niko ne vidi koliko radim da
bih doveo na brod najmonije ljude na ovoj planeti.
D. B. ISMEJ: I, kako ide? Javljaju li se ljudi?
V. D. PITI: Pa, zahvaljujui mom neodoljivom armu, uspevam da
osvojim srca gospoa i kerki. Znate, ene su eljne
senzacije i pokazivanja, i ja ih zavodim da...
D. B. ISMEJ: I kako ide?
V. D. PITI: ta, zavoenja? Mislite kako to...
30

D. B. ISMEJ: Ma, ne, direktore! Interesuje me kako napreduje

spisak putnika Prve klase. Hoe li ljudi da putuju sa
nama?
V. D. PITI (vano): Gospodine predsednie, sve karte su
rasprodate! (povisi glas) Rasprodate! Nema vie ni
jedne jedine. Reklamna kampanja je potpuno uspela.
Interesovanje je sve vee i ja bih predloio... da... ali,
ne znam imam li pravo na to, gospodine?
D. B. ISMEJ: Samo napred, direktore. Sluam te paljivo. ta si
to hteo da mi predloi?
V. D. PITI (prie mu i tie): Pa, gospodine, vi znate moje
organizatorske sposobnosti, a, koliko sam nauo,
gazda me je ve nekoliko puta javno pohvalio, zar ne?
D. B. ISMEJ (brzo): Ne znam, nisam nita uo. No, da ujem taj
tvoj predlog?
V. D. PITI (gleda ga nepoverljivo ispod oka): O, da! Pa, vidite, ja
bih vam predloio da izvrimo neka mala, dodatna
ulaganja i da napravimo neka pomeranja...
D. B. ISMEJ (oprezno): Na kakva to pomeranja misli?
V. D. PITI (eretski): Ma, ne mislim ja na pomeranja u kompaniji.
Tu nam nikakva pomeranja nisu potrebna. Tu je sve
savreno. Mislio sam da izvrimo premetanje putnika
koji plove sa nama.
D. B. ISMEJ: Budi konkretniji, direktore.
V. D. PITI (kiselo se osmehne): Predlaem, gospodine, da
putnike Druge klase prebacimo u Treu klasu. Da u
izmenjene kabine Druge klase dovedemo sve one koji
hoe da budu vieni u Prvoj klasi.
D. B. ISMEJ: A ta e biti sa Treom klasom?
V. D. PITI: Tu e biti putnici Druge klase.
D. B. ISMEJ: A putnici Tree klase? Gde emo njih smestiti?
V. D. PITI (prezrivo): Fuj! Oni nam ne trebaju! Oni tako smrde!
Pih!
D. B. ISMEJ (plane): To ne dolazi u obzir!
V. D. PITI (iznenaeno): Zato? To je sasvim OK! To je pravi
potez! Zaradiemo jako dobro, to nam je cilj, a,
istovremeno, ispuniemo elje svih onih koji bi hteli da
plove. Svi oni hoe u Prvu klasu. Ja ne mogu vie da
se odbranim koliko me pritiskaju i mole da uinim neto
i za njih.
D. B. ISMEJ: Sluaj ti, balave, mi smo svetska kompanija i neu
dozvoliti da mi se ugled kompanije kalja zbog tvojih
reklamnih trikova, je l ti jasno?
31

V. D. PITI: Ali, gospodine, tu nema nikakvih trikova. Ja tano

znam ta se moe, a ta ne moe. Verujte mi, uz malo
korigovanu cenu, ta gospoda su spremna da plove gde
god ih ja smestim. Bitno je da su na Titaniku. Da se
tuda muvaju i da budu zapaeni. To oni vole. Oni su
tako slatki i beznaajni. Bezopasni! Znate li vi koliko
sad devojaka pati to nemaju kartu za Prvu klasu?
D. B. ISMEJ: Zato bi patile?
V. D. PITI (nadmeno): E, moj gospodine, treba ui u duu mlade
devojke. Prva klasa je san svake otmene devojke. Prva
klasa je velika ansa za njih.
D. B. ISMEJ: Kakva ansa?
V. D. PITI: ansa da uspeju! ansa da se probiju! I svi to znaju.
Porodice su zato spremne da se rtvuju, da se odreknu
imovine i svih udobnosti, samo da zadovolje ambicije
svojih keri-udavaa. To je tako, gospodine. Svi mi
pomalo kalkuliemo. A mlade devojke koje nameravaju
da se udaju, tano znaju ta znai imati kartu Prve
klase. One e nou da borave i u prostorijama Druge
klase, samo da mogu da ruaju i zabavljaju se u
salonima Prve klase.
D. B. ISMEJ: Svata! Ne dolazi u obzir! ...Kakva glupost!
V. D. PITI (moleivo): Molim vas, gospodine, dozvolite mi da
izvrim neke male, malecke izmene u kabinama Druge
klase. Nee to mnogo kotati...
D. B. ISMEJ: Ne dolazi u obzir! Ne, nikako! To nikako!
V. D. PITI (ponizno): Ne budite na kraj srca, smilujte se na te
devojke. Dajte im ivotnu ansu. Sve e ispasti jako
dobro i svi emo lepo da zaradimo.
D. B. ISMEJ: Ti si lud! Ne dolazi u obzir! Da pomeamo klase?!
Svata! Glupost! Pa, da mi tampa bruji kako sam
prodavao karte Druge klase kao da su karte Prve
klase. Ne, ne moe!
V. D. PITI: Za tampu se ne brinite. tampa je moja briga.
Novinari piu ono to im se kae. Oni e biti na naoj
strani, nita nee videti. A naredno neko putovanje,
organizovaemo samo za novinare. Naravno, sve e
biti besplatno. To je marketing, tako se radi.
D. B. ISMEJ: Ne moe, ovee! Ne moe!
V. D. PITI: Molim vas, stalo mi je da proguram jo neke dame, i
moram...

32

D. B. ISMEJ: Ne moe! (odmahuje glavom) Ne moe! Nema vie

menjanja. Moramo se drati pravila kompanije sve
klase moraju da plove sa nama!
V. D. PITI: Plovie svi! Tu se nita nee promeniti. Svi e
potovati klasnu podeljenost. Ali je bitno samo da se
ne zakljuavaju vrata izmeu klasa. Samo da se ne...
D. B. ISMEJ: Zato da se ne zakljuavaju?
V. D. PITI: Ma, ta e nam to, gospodine? Kome to treba? Neka
se slobodno kreu ljudi. Zar to nije moderno? Neka se
meaju i upoznaju. Svi e oni biti vrlo zadovoljni,
verujte mi. Brzo se oni svi snjue. Vi i ja emo samo
znati da su to isti ljudi i iste klase.
D. B. ISMEJ: Ne, ne moe! Novinari bi to jedva doekali da me...
V. D. PITI: Ma, kakvi novinari! Oni su moja briga. Njima emo
objasniti da smo izvrili nunu demokratizaciju i
dozvolili klasama da se izmeaju. To je moderno! Svi
e to pozdraviti! Pokazujemo kako e izgledati XX vek.
Moderno drutvo! Drutvo bez nacija i klasa! Svi e biti
sreni! Titanik e biti oaza ljudske ljubavi i sree! Molim
vas, gospodine predsednie?!
D. B. ISMEJ (odmahuje glavom): Ne, ne i ne! To ne mogu da
dozvolim! To je onda anarhija! To rui svaki red i
poredak! Ne mogu klase da se meaju! Ne mogu,
nikako!
V. D. PITI (uporno): Ali, to je formalno! To je samo gluma. Svi su
oni bogati i imaju svoje razloge zato pristaju da igraju
predstavu. Sve je to jedna te ista scena. Oni na sve
pristaju. Oni e...
D. B. ISMEJ: Ne, nikako! To ne smem dozvoliti! Kada oni uu u
svoju klasu, oni su za mene ta klasa i moraju tako i da
se ponaaju. Ne treba meni nikakva predstava. Ne
smeju se meati klase, ne! To ne dozvoljavam!
V. D. PITI: Preklinjem vas, gospodine?! (sastavi ruke)
D. B. ISMEJ (odluno): Ne, ne moe! Nemoj me vie moliti, ne
moe!
V. D. PITI (upornije): Preklinjem vas, gospodine?! Pomozite mi,
molim vas! Ve sam nekim damama obeao da u im
pomoi...
D. B. ISMEJ: Ba me briga! Ne moe!
V. D. PITI: ...Morao sam da uteim ucveljene mlade gospoice i
njihove uplakane majke. Morao sam da im pomognem.
Ne smem da ih izneverim ni kao mukarac, a ni kao

33

poslovan ovek. Ja, ipak, gospodine, drim do svoje

rei.
D. B. ISMEJ: To je tvoj problem, mladiu. Preimo na...
V. D. PITI (cvili): Uinite mi to, molim vas, gospodine?! Sve e biti
u redu, niko nee nita primetiti. Svi e biti zadovoljni,
svi e...
D. B. ISMEJ (odseno): Ne, nema menjanja klasa!
V. D. PITI (ucveljeno): O, Boe! O, Boe, ta sad da radim?! ta
da radim?! (uhvati se za glavu) ta e nam, gospodine,
ta prokleta Trea klasa?
D. B. ISMEJ: Oni nam trebaju, mladiu! Ti ne moe da shvati
poslovnu strategiju kompanije. Trea klasa nam treba!
V. D. PITI: Ali od nje niko nikad nije imao koristi.
D. B. ISMEJ (nervozno): Nita ti ne razume! To je via filozofija
za tebe. Ne moe ti da shvati sve moje poteze.
V. D. PITI: Ne mogu, gospodine, ja to priznam. Ali, verujte, Trea
klasa nam ne treba, oni su...
D. B. ISMEJ (lupi rukom o sto): Oni moraju da plove na Titaniku!
V. D. PITI (razoarano): Moraju?! Fuj! Odvratno! Izbeglice,
emigranti, revolucionari, sirotinja, prost svet, propalice i
probisveti, ta e nam oni? Nita vas ne razumem.
(zamisli se) Nita ja vas, gospodine, ne razumem
(razmilja) Nita ja... (trgne se) A, da! Moraju li oni
stvarno da plove?
D. B. ISMEJ: Moraju.
V. D. PITI: Moraju da budu na brodu?
D. B. ISMEJ: Moraju.
V. D. PITI (ivlje): Imam reenje! Imam reenje!
D. B. ISMEJ: Kakvo reenje?
V. D. PITI: Bie na brodu i plovie sa nama. Zadovoljiemo sve
strane.
D. B. ISMEJ uti i gleda ga zaueno.
V. D. PITI: Neka budu posada! (zastane) To je odlina ideja.
Sjajna! Posada nam je ionako velika. Moemo da njih
ubacimo na mesto posade, ne moramo da ih plaamo
jer ih prevozimo, i kad stignemo... (otrese rukom)
D. B. ISMEJ (lupi akom o sto i ustane): Ne lupetaj vie, mladiu!
Prestani da se izmotava! Sam rei te probleme sa
ucveljenim frajlama, nas ne meaj! Sam se vadi! (poe
prema njemu) A sada, direktore, podnesi mi izvetaj.
Dosta mi je tih tvojih glupih predloga. Gde su ti papiri?
34

V. D. PITI (odsutno): Kakvi papiri?

D. B. ISMEJ: Papiri, papiri, izvetaj! Hou izvetaj! Gde je papir?
V. D. PITI Gospodine, ja nikada ne nosim papire.
D. B. ISMEJ: Ne nosi?! Zato, direktore, ne nosi?
V. D. PITI (nadobudno): Gospodine predsednie, ja sam, ipak,
prosveeni intelektualac, ja nisam...
D. B. ISMEJ (besno): Ma daj! Muka mi je od tog vaeg
prosveenog sranja! Svi neto mudruju, svi se prave
pametni. Daj ti meni, direktore, taan izvetaj! uje li
me, hou izvetaj odmah?!
V. D. PITI (zabacuje glavu i zagladi kosu): Izvolite, gospodine,
sluam vas paljivo. Postavljajte pitanja.
D. B. ISMEJ: Imamo li dosta namirnica? Je li sve obezbeeno?
V. D. PITI (telegrafski, stoji ukoeno): Imamo dosta namirnica.
Sve je, gospodine, obezbeeno.
D. B. ISMEJ: Hou taan spisak namirnica napismeno, kolega!
V. D. PITI: Znam ga napamet. (deklamuje) 37.000 kg sveeg
mesa, 35.000 komada jaja, 12.000 kg ivine, 40.000 kg
krompira, 7.500 l mleka, 5.000 kg eera, 5.000 kg
povra, 12.000 flaa mineralne vode, 16.000 flaa piva
i vina, 800 sanduka oienih oraha, 5 koncertnih
klavira, 30 svenjeva tapova za golf, 50.000 dakova
kafe, 50.000 dakova aja...
D. B. ISMEJ (nasmejano): Bravo, bravo, direktore! Dosta, dosta!
Ubedio si me da si profesionalac! Ha-ha! Vidi ti njega,
sve napamet zna. Bie neto i od tebe, sinko!
V. D. PITI (blago se nakloni): Trudim se, gospodine! Da li je to
sve?!
D. B. ISMEJ: Sve, mome! Samo te proveravam. Mora sve da
bude besprekorno. Mora sve da funkcionie! Ti si me
ba prijatno iznenadio. Svaka ast!
V. D. PITI: ovek mora da radi na sebi. A onaj ko je veito na
tritu, mora da se trudi mnogo. Ja sam strog prema
sebi. Ja sve kritiki gledam. Zato bih vam izneo jedan
problem...
D. B. ISMEJ: Problem?! Ha! Zar takav gizdavac ima neke
probleme?
V. D. PITI: Sluajte, gospodine predsednie, moram da vam
kaem da su u poslednjem trenutku otkazala putovanje
dvojica magnata: Dord Vanderbilt i Henri Frik.
D. B. ISMEJ (podigne levu obrvu): Stvarno?! Otkud to?! Da li
zna zato?

35

V. D. PITI (cinino): Naalost, gospodine, ja sve uvek saznam.

(namerno napravi stanku) Hm! Da! Dakle, pomenuta
gospoda su negde ula da g. Morgan, na gazda, nee
biti na brodu.
D. B. ISMEJ (neveto): ta?! Zar na gazda nee putovati?
V. D. PITI (prie mu poverljivo): Ne, gospodine predsednie,
vlasnik nee putovati. Zamislite vi to! Zar to nije
pogrena odluka?
D. B. ISMEJ: Otkud ti zna da on nee putovati? Ko ti je to
rekao?
V. D. PITI: A, ko, ko?! Sve se, gospodine, zna. Svet je zaista
mali. Nita se ne moe sakriti. Ja se svuda kreem i
paljivo sluam. Neto se udno zucka da...
D. B. ISMEJ: ta se zucka?! ta ima da se zucka?! Gde se
zucka? Kako se to zucka? Kako ja nita ne ujem?
V. D. PITI (gleda ga, okrene se i poe): Idem, gospodine. Imam
jo dosta posla. Ne mogu vie da ostajem. Vreme je
novac! Idem! (prilazi vratima)
D. B. ISMEJ (panino): Stani, direktore, gde si krenuo? Gde
uri?
V. D. PITI: Moram, gospodine, da idem. Imam posla. Gospodin
Morgan mi je tim svojim odustajanjem mnogo pokvario.
To je ba lo reklamni potez, jako lo. Ja ne znam ko
njega savetuje? Moram da ispravim njegovu greku i
da umirim trite. Idem. (krene, ponovo zastane) A da,
ujedno vas obavetavam da ni ja neu moi da
putujem...
D. B. ISMEJ: Zato ti nee moi da putuje? ta to tebe
spreava?
V. D. PITI: Znate, predsednie, kad vlasnik broda ne veruje u
svoj brod, zato bih mu verovao ja, zar ne?
D. B. ISMEJ: Kome, brodu?
V. D. PITI: Ma, ne vlasniku.
D. B. PITI: ta vlasnik ima sa tim?
D. PITI (odmahnu rukom): Ima, ima, predsednie! Sve to kod g.
Morgana ima veze! Sve je kod njega u vezi! Meni je
moj pokojni otac, koji mi je pomagao da se zaposlim u
naoj kompaniji, lepo rekao: Sluaj, sine, ako g.
Morgan skae kroz prozor, odmah skai i ti.
D. B. ISMEJ: Zato da skae i ti?
V. D. PITI: Zato to je tamo lova! Velika lova! (krene)
D. B. ISMEJ (drekne): ekaj! Kud si krenuo? (prilazi mu) ta se
zucka? (unese mu se u lice) ta se zucka, direktore?
36

V. D. PITI (otee, zalizuje kosu): Ma... ta ja znam... ja nita ne

znam... ja sam to... onako... ja...
D. B. ISMEJ (jae): ta se zucka, govori? Neu te pustiti. ta se
zucka?
V. D. PITI: Ma... to je... onako... ne mogu da...
D. B. ISMEJ: Sve ti zna, barabo! Sve! ta se zucka? Hou da mi
kae ta se zucka!? Hou da znam!? Hou da znam!?
(epa ga za ruku)
V. D. PITI (lukavo): A, interesuje vas? Pa dobro, kad ste navalili,
mogli bismo da se nagodimo. Ja bih mogao moda i da
se setim, ako ve...
D. B. ISMEJ: ta trai, gnjido?
V. D. PITI (ivlje): Nita veliko. Treba mi jedno mesto u Prvoj klasi
za mladu ucveljenu damu koja pati, jer...
D. B. ISMEJ (prasne): Idi do avola! Dau ti to mesto! Sad mi
reci, ta se zucka!
V. D. PITI (nepoverljivo): Dobijam li ja to mesto?
D. B. ISMEJ (prevrne oima): Dobija!
V. D. PITI: Sigurno? Obeavate?
D. B. ISMEJ (podigne ruku): Kunem se, mladiu! (spusti ruku)
Reci!
V. D. PITI poziva ga kaiprstom, osvre se.
D. B. ISMEJ prilazi mu i nagne glavu.
V. D. PITI apue mu poverljivo na uvo.
D. B. ISMEJ (iskolai oi): Ma, stvarno?! Zar je mogue?
V. D. PITI klimne glavom, okrene se i izae na vrata.
D. B. ISMEJ stoji neko vreme u mestu. uti. Klima glavom.
Telefon zvoni nekoliko puta. On stoji kao ukopan. uti. Telefon
uporno zvoni. Okrene se i prie stolu.
D. B. ISMEJ (podie slualicu, odmereno): Predsednik! (stanka)
Neka ue! (stanka) Neka saekaju! (zalizuje brkove i
prilazi vratima)
Vrata se otvaraju.
Ulazi kapetan E. Smit.
KAPETAN SMIT (dostojanstven, sa snenom belom bradom i
gospodskim manirima): Dobar dan, gospodine
predsednie! Pozvali ste me da doem. (prua ruku)
37

D. B. ISMEJ (rairi ruke): O, gospodine Smit, dragi moj

gospodine Smit! Drago mi je to ste doli! (grli ga i
snano tape po ramenima) Legendarni kapetan duge
plovidbe! Ponos i dika nae kompanije! ovek koji je
postao istorija! Mit! Ha-ha! (vrsto ga cima za miice)
Heroj nad herojima! (pusti ga)
KAPETAN SMIT (postien): Nemojte tako, gospodine
predsednie! Ja sam jedan premoreni stari pas, koji
je...
D. B. ISMEJ (teatralno): Neu to da ujem! Kakve rune rei! Vi
ste prekaljeni morski vuk! Ajkula! Vama ni okean nita
ne moe! Ni vetrovi ni hladnoe! ovek koji se nosio sa
najveim prirodnim nesreama! Dobar ovek!
Potenjaina! Ha! Junak! Ha-ha! Dobro mi doli,
prijatelju. Kako ste?
KAPETAN SMIT: Hvala na pitanju, ta da vam kaem?! Godine su
me sustigle i polako spremam stare kosti za penziju,
nisam vie...
D. B. ISMEJ (pokazuje mu okrugli sto s desne strane): Izvolite,
izvolite, sedite. (izvlai stolicu) Izvolite, sedite. (privlai
mu stolicu) ta ja to ujem?! Kakve stare kosti, kakvo
penzionisanje?!
KAPETAN SMIT (sedi): Dosta je bilo, gospodine predsednie, ne
mogu vie. Ja sam se oduio svima i sada hou da se
smirim. Hou da se posvetim svojoj porodici. Zasluili
su i oni da me malo bolje upoznaju.
D. B. ISMEJ (donosi viski, ae, toi i seda): Naravno, naravno,
prijatelju! Porodica je sve! Koji je smisao ovolikog
naeg rada, ako to porodica ne zna da iskoristi.
KAPETAN SMIT: Verujte mi, moji su me se zaeleli i ja hou da im
se ve jednom posvetim. Oni su to zasluili.
D. B. ISMEJ: Kako da ne, kako da ne! Oni su nae rtve. Mi smo
bar taj trnoviti put sami izabrali. Svi mi imamo neke
svoje ludosti. No, takav je ivot! (podie au) iveli,
dragi moj, dobro mi doli i da danas napravimo dobar
posao. (ispija viski)
KAPETAN SMIT (podigne au i sputa je na sto): Kakav posao?
D. B. ISMEJ (usiljeno): Ma, to ja tako kaem. Nita strano! Ne
moe se to tako nazvati. Zaleteo sam se malo, izvinite,
molim vas. Imam puno posla ovih dana, ba sam se
neto umorio. Ostalo mi je jo nekoliko razgovora da
obavim i da onda sve dobro uveem. (nasmeje se) Haha! Kako vi to, mornari, kaete, da dobro veem uad!
38

Ha-ha! Eto, ja se raspriao i meljem li meljem. He-he!

Nita konkretno ne govorim. He-he! (sipa viski) Hoete
li vi jo? O, pa vi niste ni to popili! Ajde, ajde iveli,
iveli! (podie au i ispija do kraja)
KAPETAN SMIT (podie au i popije malo): iveli, gospodine.
D. B. ISMEJ: Gospodine Smit... (ustane)... gospodine Smit, ast
mi je pripala da vas obavestim da ste vi, odlukom
Uprave kompanije, jednoglasno, bez ijednog glasa
protiv, dobili tu privilegiju da prvi upravljate najveim
brodom na svetu i da vam tako kompanija uzvrati za
va dugogodinji i predan rad... (prua ruku, uzima
kapetanovu i snano trese) estitam, gospodine
kapetane! Vi ste to stvarno zasluili! Primite moje
iskrene estitke. (trese mu ruku)
KAPETAN SMIT (podigne se, zbunjen, pokuava da izvue ruku):
Gospodine predsednie... izvinite... ja...
D. B. ISMEJ (brzo): Znam, znam, prijatelju! Vidim, uzbueni ste
mnogo! Znam da ste vi skroman i poten ovek i da ne
volite ceremonije, ali, gospodine kapetane, vama je
pripala ta ast, jer ste vi ponos nae kompanije.
KAPETAN SMIT (izvue ruku): Molim vas, gopodine, ja sam
hteo... da kaem...
D. B. ISMEJ (napadno): Nemojte nita da mi govorite, sve je
suvino. Nemojte se toliko zahvaljivati. To mesto
pripada samo vama. To je samo vae! Vi ste to
zasluili. (usiljeno se smeje) He-he! Vi ste naa
legenda!
KAPETAN SMIT (tiho): Hvala lepo, ... to sam hteo da vam
kaem... ja... ne...
D. B. ISMEJ (bre-bolje): Nemojte se meni zahvaljivati. Ja sam
vam saoptio odluku Uprave kompanije. Sve ostale
pojedinosti oko preuzimanja dunosti dobiete u
Kapetaniji. He-he! Vi to dobro znate i ja...
KAPETAN SMIT (ispravi se i povisi glas): Gospodine predsednie,
izvinite, ali hou da vam kaem da ja ne mogu da
prihvatim tu ast.
D. B. ISMEJ (zapanjeno): ta-a?! ta to priate, kapetane Smit?
KAPETAN SMIT: Zahvaljujem se vama i Upravi na poverenju, ali
ja to ne mogu da prihvatim.
Stanka.
Gledaju se.

39

D. B. ISMEJ (razoarano): Kako to mislite ne moete da

prihvatite? Zato ne biste mogli?
KAPETAN SMIT (pribrano): Ne mogu, gospodine! Jednostavno ne
mogu vie da plovim! Sit sam svega. ao mi je, ali
odluio sam da se potpuno povuem. Mislio sam da
emo danas o tome razgovarati.
Stanka.
Gledaju se.
D. B. ISMEJ (otegnuto): Vi to mene odbijate?! (stanka) Vi to
mene odbijate?! (stanka) Vi neete?!
KAPETAN SMIT (mirno): Nije da neu, ve ne mogu! Ne mogu
vie da plovim. Umoran sam i hou da se odmorim.
Hou da se...
D. B. ISMEJ (promenivi se u licu): Hoete da se povuete?!
Hoete da me ostavite?! Hoete da me upropastite?!
Sada, sada kada sam sve zavrio! Sada kada sam sve
postavio! Hoete da me ostavite na cedilu?! (uhvati se
za glavu) Imate li vi duu?! Imate li vi srce?! (upa
kose)
KAPETAN SMIT (uzrujan): Izvinite, ali ja ne mogu. Razumete, ne
mogu...
D. B. ISMEJ (plano): A pita li neko mene da li ja mogu?! Da li se
neko zapita nekad kako je meni, a? Svi mislite samo
na sebe! (klekne, sklopi ruke) Kapetane Smit, molim
vas kao to nikada nikoga neu moliti, povucite odluku!
Vi meni sada trebate. Samo jednu plovidbu! Tamovamo! Preklinjem vas, kapetane! (grli mu ruke)
KAPETAN SMIT (neprijatno mu, pokuava da ga podigne):
Nemojte, molim vas, gospodine predsednie...
Neprijatno mi je...
D. B. ISMEJ (panino): Preklinjem vas kao to preklinjem
Gospoda Boga! Preklinjem vas, povucite odluku!
KAPETAN SMIT (uporno odmahuje rukom): Ne... ne... ne mogu...
D. B. ISMEJ (urlikne): Preklinjem! Preklinjem! (puzi)
KAPETAN SMIT (uspanieno): Ta nemojte, ta vam je...
Stanka.
D. B. Ismej klei, sagnuo glavu i jeca.
Trese ramenima.
Onda prestane.
Sklupa se, uhvati za stomak i ostane par trenutaka savijen.
40

Potom naglo ustane.

D. B. ISMEJ (namrten u licu, surovo): Kapetane Smit, da li vi
prihvatate komandu nad brodom Titanik?
KAPETAN SMIT: Ne...
D. B. ISMEJ (hladno i otro): Kapetane Smit, poslednji put vas
pitam, da li prihvatate komandu nad Titanikom?
KAPETAN SMIT: Pa, rekao sam: ne... Ja se izvinjavam, ali... ja
stvarno ne mogu... Ne mogu da prihvatim.
D. B. ISMEJ (zapovedno): Dobro! Sami ste to traili! (iz sveg
glasa) Kapetane Smit, nareujem vam da odmah
preuzmete komandno mesto na Titaniku! U protivnom,
biu primoran da vas tuim zbog toga to ste naneli
veliku materijalnu tetu brodu Olimpik.
KAPETAN SMIT (preneraeno): Zato da me tuite?! Sami znate
da sam bio nemoan! Ja sam vas sve opominjao... ja
sam bio protiv toga da se brod pretovari! Vi ste me
primorali, vi ste mi naredili... ja nita nisam kriv...
D. B. ISMEJ (hladno): Vi ste jedini krivac! Niko drugi, nego vi!
Ko je upravljao brodom? Ko?
KAPETAN SMIT: Ja sam upravljao ali... vi ste mi rekli... Ja sam
vas opominjao, ali gospodin Morgan je naredio da se
sve tovari. On je hteo rekord, ja nisam kriv.
D. B. ISMEJ: Da li je gospodin Morgan upravljao brodom?
KAPETAN SMIT: Nije, ali on je...
D. B. ISMEJ: Da li sam, moda, ja upravljao brodom?
KAPETAN SMIT: Niste, ali vi ste mi naredili da moram...
D. B. ISMEJ: Da li ste vi upravljali Olimpikom?
KAPETAN SMIT: Jesam, ja sam upravljao.
D. B. ISMEJ: Da li je Olimpik udario u drugi brod?
KAPETAN SMIT: Jeste, udario je, ali nisam uspeo da ga
zaustavim jer je teina bila...
D. B. ISMEJ: Da li je Olimpik teko oteen? Ima li kompanija
velike trokove zbog vaeg propusta i vae
nemarnosti?
KAPETAN SMIT: Ima trokove, ali ja za to nisam kriv!
D. B. ISMEJ (povieno i hladno): Vi ste jedini krivac! Vi ste
odgovorni pred zakonom! Vi ste kapetan broda! Zato
ste pristali da tovarite toliki teret? Vi ste jedini gazda na
brodu. Svi moraju da sluaju samo vaa nareenja.
Zato niste spreili da se brod natovari? Vi ste jedini
krivi pred zakonom, gospodine kapetane!
KAPETAN SMIT (oajno): Nisam, gospodine, ja sam...
41

D. B. ISMEJ (ne slua ga): Vi ste krivac! Ja sam intervenisao da

se prekine podignuta istraga da bih vas zatitio. Hteo
sam da vas potedim neprijatnosti. Slavu da vam
sauvam. Ja sam vam glavu spasao! Glavu i ast! A vi
meni sada ovako vraate! Sramota! Stidite se,
kapetane! Ja sam mislio da ste vi moralan ovek.
(ustro prilazi telefonu) A vi tako? Da znate, ja vie
neu to da trpim. Vi to vie ne zasluujete! Ja sam vas
cenio, ali sada vas prezirem! (okree brojeve)
Otvoreno vam priznajem, ja vas prezirem! Mislio sam
da ste astan ovek, potenjaina. A vi? Varalica!
Laov! Ne potujete one koji su vam pomogli. Strano!
E, nee to moi vie tako! Ne, ne! Dosta sam ja trpeo i
utao! Dosta! (u slualicu) Halo, molim vas dajte mi
gospodina Brena, naelnika policije... (eka)
KAPETAN SMIT (slomljeno): Nemojte tako, gospodine
predsednie, ja... (zagrcne se od uzbuenja)... ja to
nisam zasluio... ja sam poten ovek... pomorac... ja
sam asno radio...
D. B. ISMEJ (u slualicu): Halo, da, dobro, saekau ga na vezi.
Da, saekau, nema problema... da, hvala.. (eka)
KAPETAN SMIT (poraeno):... Ja nisam kriv... vi ste hteli da
oborite rekord... vi ste hteli nemogue... hteli ste da
budete prvi po svaku cenu... ja sam bio nemoan...
D. B. ISMEJ (u slualicu): Halo, gospodine Bren, vi ste...
KAPETAN SMIT (skrhan): Ne... molim vas... ne inite mi to... ja to
nisam zasluio... nemojte pod starost da me brukate...
ja sam poten... moja porodica... nemojte... ja u
pristati na sve to traite od mene... (sagne glavu)
D. B. ISMEJ (u slualicu glasno): Halo, gospodine Bren, slabo
vas ujem, izvinite samo trenutak. (kapetanu): ta ste
to rekli, gospodine Smit?
KAPETAN SMIT (tuno): Pristajem na sve...
D. B. ISMEJ: Molim vas, kapetane, glasnije, ne ujem vas dobro.
KAPETAN SMIT (uzbueno): Pristajem na sve to mi naredite.
D. B. ISMEJ (veselo u slualicu, brzo): Halo, gospodine Bren,
izvolite, ovde va prijatelj Ismej, mogu li vas zamoliti
da mi pruite ansu za revan... da, nema problema...
kada... nema problema... hvala lepo... vidimo se u
nedelju... (spusti slualicu) Gospodin Bren igra dobro
tenis, proli put me je opet pobedio. (kapetanu):
Izvinite, kako vi igrate tenis?

42

KAPETAN SMIT (odsutno): Ne... ja ne igram... ja ne znam da

igram...
D. B. ISMEJ (prie mu tape ga po ramenu, vidno zadovoljan):
Ne znate da igrate?! teta! Morau da vas nauim.
Kad se vratimo iz Njujorka poeu da vas uim.
Najvanije je da nauite pravilno da se kreete. Sve
ostalo ide lako. Ali, ne brinite, sve u vam ja pokazati.
Ja se odlino kreem na liniji. (vodi ga prema vratima)
Otiite dole do Kapetanije, oni e vam dati detaljna
uputstva. Uostalom, vi to sve znate, zar ne?
KAPETAN SMIT (utueno): Da, znam...
D. B. ISMEJ (nabusito): Glavu gore, kapetane! Brzo e sve proi!
Preletee na hrt Atlantik! Preleteti! Uzeemo mi tu
Plavu traku i odmah se vratiti nazad. Jo bre!
Upamtite, molim vas, samo tri cifre...
KAPETAN SMIT (ponavlja odsutno): Samo tri cifre...
D. B. ISMEJ: Da, samo tri 5 dana 11 asova i 37 minuta!
Ponovite, kapetane Smit, ponovite!
KAPETAN SMIT (polako ponavlja): 5 dana 11 asova i 37 minuta.
D. B. ISMEJ: Bre, kapetane, bre!
KAPETAN SMIT (bre): 5 dana 11 asova i 37 minuta.
D. B. ISMEJ: Odlino, kapetane! Bravo! Taj rekord moramo da
oborimo! Moramo da budemo prvi! Prvi! Jedini! Sve oi
su uprte u nas! Moramo uspeti! Budunost to od nas
trai! Skratiemo vreme putovanja! Samo napred!
Letimo! Tamo-vamo, tamo- vamo!
KAPETAN SMIT (odsutno): Tamo-vamo! Tamo-vamo!
D. B. ISMEJ (zadovoljno): Bravo, bravo! Bre, bre! Tamo-vamo,
tamo-vamo! Zapamtite jo jednu cifru 27,4 vora!
27,4 vora! Ponavljajte to stalno! Stalno ponavljajte!
KAPETAN SMIT: 27,4 vora... 27,4 vora... 27,4 vora...
D. B. ISMEJ (otvara vrata): Tako je, kapetane Smit! 27,4 vora!
To moramo da oborimo! XX vek to od nas trai. Mi smo
privatna kompanija! Moramo pokazati da smo uspeniji
od vlade! To je veliki izazov. 27,4 vora! Moramo da ih
pobedimo! (prua ruku zbunjenom kapetanu) Hvala
vam to ste pristali i elim vam puno sree! Vidimo se
na brodu, kapetane! Glavu gore! (stoji na vratima) O,
momci! To ste vi?! Doli ste, a?! Hajde, hajde, brzo
upadajte! Nemam vremena za bacanje! Brzo, brzo!
(tape rukama, raspoloen je)
Kapetan Smit pognute glave izlazi.
43

Ulaze loa Kofi i prvi mainista Pern.

Zatvaraju vrata i stoje na sredini kabineta.
Zveraju okolo.
D. B. ISMEJ (tape rukama): Brzo, brzo! Nemamo vremena!
(gleda pridolice) Vidi ti njih, prave momine! (stiska im
miice) Snani momci! (zagleda ih) Da li vas dvojica
plovite na Titaniku?
KOFI (prljav u licu): Plovimo, gospodine.
D. B. ISMEJ: Jesi li ti loa?
KOFI (otresito): Jesam, gospodine.
D. B. ISMEJ: Kako se zove, mome?
KOFI (glasno): Kofi.
D. B. ISMEJ: A ti, delijo?
PERN (brzo): Pern, prvi mainista.
D. B. ISMEJ (pljesnu rukama): Dobro! Vi mi trebate. Sluajte,
kada vam ja budem signalizirao u toku plovidbe, vi ete
naloiti sve kotlove. Sve! Punom parom! Hou da furnja
da vam se ui crvene! Je li vam jasno?! Zato u vas
dobro nagraditi. Platiu va trud i portvovanje.
PERN: Nema problema, gospodine, izvriemo sve to kaete.
KOFI (podozrivo): A kapetan?
D. B. ISMEJ: ta kapetan?
KOFI: Zna li kapetan za na dogovor?
D. B. ISMEJ: Ne zna. Zato bi on to znao? Ovo je izmeu nas.
To e biti veliko iznenaenje za sve. Veliko!
KOFI (odmahuje glavom): To nije dobro, gospodine. Kapetan mora
sve da zna. Ne smemo bez znanja kapetana da...
D. B. ISMEJ (plane): ta ti trtlja?! Ko tebe ta pita?! Jesi li ti,
moda, kapetan? Ili loa?
KOFI (hrabro): Ja sam loa, ali ni vi niste kapetan.
D. B. ISMEJ (iznervirano): Ku! Mar! Vidi ti njega, magarac
balavi. ta si tu razvezao jeziinu?! Nee ti meni da...
PERN (brzo): Nema problema, gospodine! Izvriemo vae
nareenje. Samo nam recite, ta mi za uzvrat
dobijamo?
KOFI (uporno): Ali to ne moe tako, to je...
D. B. ISMEJ (vadi novac iz depa): Za sada toliko, momci. (prua
novac loau) Kasnije, kad isplovimo, dobiete ostatak.
Uzmi!
KOFI (ne uzima novac): To nije poteno, ja ne...
PERN (halapljivo zgrabi novac): Nema problema, gospodine! Za
poetak je dosta! (broji novac) Sluamo vae naredbe.
44

Ostalo nam moete dati na brodu. (stavlja novac u

dep) Hvala vam mnogo na poverenju! ekamo samo
va signal, sve e biti spremno. (krene i povue loaa)
KOFI (protivi se i gura mu ruke): To je svinjarija, ja u...
PERN (snano ga povue): Hvala lepo! Vidimo se na brodu! Hvala
lepo! (izlaze, vrata ostaju otvorena)
D. B. ISMEJ (prilazi vratima i poinje da ih zatvara): Svata!
Kakva drskost! Svi se neto bune! (vrata se snano
otvaraju) Ej, ta je...
Upada vinesterski biskup i nosi krst u ruci.
VINESTERSKI BISKUP (urla jo sa vrata i mae krstom):
Sotone! Sotone! Bog e vas kazniti zbog zloina!
Ispataete zbog svojih nedela! (prinosi krst Ismeju):
Spasi duu, avole! (prska ga vodicom iz neke meine)
D. B. ISMEJ (zapanjeno gleda u svetenika): Ko si ti? Zato tako
upada? Ko, ti je dozvolio da ue? Ko si ti, ovee?
VINESTERSKI BISKUP (eta po kabinetu): Proklet bio onaj koji
pravi maine! Mehanika e unititi oveka! Novac je
najvee zlo! Ko se usudio da izaziva Boga?! Ko je dao
toj maini ime?! Priete se u paklu! Ribe vam kosti
glodale! (uurbano hoda) Titani se bore protiv svesnog
duha! Ko to hoe da uniti prirodu?! Ko hoe da okuje
prirodu?! Duh je slobodan! Materija je prolazna! Maine
e vam duu uzeti! Prokleti bili drznici! Gramzivci!
Pohlepnici! Otimai! Nasilnici!
D. B. ISMEJ (prekrsti se): Stare, ti si poludeo!
VINESTERSKI BISKUP (nastavlja jo ee): Ne krsti se,
sotono! Nee duu spasiti! Ako spasi telo, duu si
ve prodao avolu. Nema ti pomoi! Uvredili ste Boga!
Povredili ste Smisao i Sutinu! Vi ste Titani! Hoete da
vladate svetom! Bezbonici! Nita vam vie nije sveto!
Maine su vam zarobile pamet! Kataklizma je tu! Sve
e potonuti! Vi ste zlo! Zlo, zlo, zlo! (mae krstom)
D. B. ISMEJ (ljutito): Ko si ti, stare? ta hoe? Zato si doao?
Ko te to alje?
VINESTERSKI BISKUP (urla): Nesreo! Sotono! Sedamnaest
radnika je ve poginulo u gradnji tog broda!
Sedamnaest nevinih ivota je nepotrebno izgubljeno!
Brod je proklet! Brod je osuen! Brod e vam
potonuti...

45

D. B. ISMEJ (preneraeno): ta pria?! ta ti zna?! Ko te alje

da unosi nemir?! Ti si provokator!
VINESTERSKI BISKUP: Na brodu se nalazi broj 3909 ON. NO
PAPE! Bez pape! avolje vreme nosite. Ljudi po itavoj
zemlji trajkuju! Glad je velika u Rusiji i Kini! Ljudoderi
su se pojavili u Francuskoj! Rat je na pomolu! Svetski
rat! To su Titani krivi! Taj brod je uklet! Sedamnaest
dua je ve uzeo! Sedamnaest nevinih ljudi! Koliko e
jo nevinih ljudi stradati? Zato? Gde je tu smisao?
Potopite sami brod! Unitite Titane! Duh e pobediti
materiju! Duh e savladati mainu!
D. B. ISMEJ (prilazi telefonu i nestrpljivo trai vezu): Halo, halo,
odmah mi poaljite obezbeenje! (urla) Rekao sam
odmah, konju! (treska slualicu)
VINESTERSKI BISKUP (mae krstom): Neka vam Bog sudi! Vi
ste zaarani! Zlooinci gospodare nama! Mi smo na
samrti! Mi smo ubijeni! Sotone nas vode! Narodi se
svaaju i mrze! Mirie na leinu! Krv se osea svuda!
D. B. ISMEJ (uhvati ga za glavu): Prestani, ludo! Prestani,
avole!
VINESTERSKI BISKUP (mirnije): ovek ne sme da posustane!
Ne sme da se preda! ovek je nepokoriv! Strastan!
Ljubav ga uzdie! ist duh! Dobrota i plemenitost!
Naivnost! Nevinost! Bacite tehniku! Ograniite nauku!
Beite od praznine! Ljubite druge ljude! Brau svoju!
Ljubite poslednjeg oveka! Spasite duu! Spasite
sebe!...
Ulaze dva krupna momka iz obezbeenja.
D. B. ISMEJ (panino): Uhvatite tu matoru budalu! Izbacite ga
napolje. Napolje sa njim, dovraga!
Momci se udno pogledae.
Stoje.
D. B. ISMEJ (urla): ta je bilo?! Zato ga ne uhvatite? Zato ga
ne veete? Zato stojite?
MOMAK IZ OBEZBEENJA (nesigurno): Gospodine, ali to je
vinesterski biskup!
D. B. ISMEJ (besno): Pa ta to je vinesterski biskup?! Ba me
briga! Da je i papa! Taj avo vrea i preti nam! On je
poslat da potopi brod! Hvatajte tog matorog jarca! Brzo!
46

Momci bojaljivo prilaze biskupu.

Uzmu ga paljivo ispod ruke.
Polaze prema izlazu.
D. B. ISMEJ (ljutito): ta ga toliko pazite?! Izbacite ga napolje!
VINESTERSKI BISKUP (ne protivi se, mirno izlazi): Spasite duu
na vreme! Ljubite druge ljude! Mislite svojom glavom!
Duh e pobediti! ovek e savladati mainu! Ne
izazivajte prirodu jer... (odvode ga)
D. B. ISMEJ (pritri vratima i naglo ih zatvori): Uh! (nasloni se
leima na vrata) Boe, kakav dan! (odmahuje glavom)
Svi su poludeli! Nema vie normalnog oveka! (poe,
pogled mu padne na iskrivljenu sliku)
Stane ispred slike.
Gleda.
Uzdahne.
D. B. ISMEJ (polako ispravlja sliku): Tamo-vamo! Tamo-vamo!
(bre) Tamo -vamo, tamo-vamo! (vrti glavom)

ZAVESA

47

TREI IN
Salon za odmor Prve klase na Titaniku, uraen je tano kao
uveni veliki salon u versajskom dvorcu.
Putnici se polako vraaju sa veere.
Vrata levo koristi samo livrejisana posluga koja, kad ne slui, stoji
ukoeno i gleda paljivo u goste. Posluga je neprimetna i trenutno
reaguje na svaki zahtev putnika.
Na vrata s desne strane ulaze putnici Prve klase.
Salon je udoban, raskoan, intimnu atmosferu mu daju skupocene
slike na zidu i bogato ukraene lampe na okruglim stolovima.
Svetlost je priguena, tako da se u polutami nazire posluga u
pozadini.
Putnici su prisni, jer plovidba traje ve etiri dana.
U pozadini, iz polutame, tiho se uje orkestar.
uman: Fantazija putnika.
Ulazi lejdi Gordon i ispod ruke dri Leontinu Obar.
LEJDI GORDON (poverljivo): O, draga moja prijateljice, ona je jo,
takorei, nezrelo dete. Zaboga, on je vie nego dva
puta stariji od nje. To je prosto neshvatljivo da on...
LEONTINA OBAR (srdano): Ma ta to, gospoo Gordon, smeta?
Zar tu ima neto loe? Oni se ba vole! Ljubav ne
priznaje nikakve granice. Ja ih potpuno razumem. Ba
su mi tako slatki i...
LEJDI GORDON (uporno): To ne moe biti, draga moja! Sve mora
da ima neku svoju meru. Ne ide to da se tako bogat i
ugledan ovek eni nekom mladom, potpuno
nepoznatom devojkom. To prosto ne ide i ja...
LEONTINA OBAR (nasmejano): Zato to ne ide, gospoo? Pa, to
je meni ba lepo. Ljudi se vole i...
LEJDI GORDON: Vole?! Zar vi jo u to verujete? Ta, nemojte,
molim vas, to su obine gluposti! Vi ste, gospoice
Obar, iskusna ena, nastupate u svim svetskim
centrima i dobro znate da to vie ne postoji. (pusti joj
ruku)
LEONTINA OBAR: ta ne postoji? (gleda po salonu)

48

LEJDI GORDON (ustrije): Ljubav vie ne postoji! Romantika je

prolost! XIX vek je za nama. U dananje doba postoje
samo lini interesi i dobre poslovne nagodbe. Sve
ostalo je la! (prigueno) Zar vi verujete, draga moja,
da se ta mala nije raspitala o Astorovom bogatstvu?!
Ha! Te mlade ene su spremne na sve. Posluie se
one svim sredstvima da zavedu stare mukarce. Astor
e uskoro plaati krojaice, zar ne vidite da su njoj
haljine ve pretesne u struku.
LEONTINA OBAR (nasmeja se): Ha-ha! Ba ste zle volje! Meni je
ona ba slatka. Lepo je to imamo jednu mladu
trudnicu. (tunije) Volim da vidim trudnice. Uzbudim se
uvek kad je vidim nasmejanu. (uzdahne) Boe, kako je
to sve lepo!
LEJDI GORDON (zlobno): Lepo, lepo, ali sa merom. Sve u svoje
vreme. I mi smo bile mlade. A danas? Sve se
izmealo. Vidite, gospoice Leontina, oni se vraaju sa
svadbenog puta, a mlada je sigurno ve u petom
mesecu. Ha! Svata! Kakva su to danas vremena?!
(prekrsti se) O, budi Bog s nama!
LEONTINA OBAR (veselo): Zato se udite? Sve je to normalno i
prirodno, vremena su uvek ista za ljude koji se vole.
LEJDI GORDON (plane): Nije tano, draga moja! U moje vreme se
to nije smelo raditi. Postojala su vrsta pravila i svi su
morali da ih potuju. Niko nije pomiljao da tako javno,
bez srama, pokazuje svoju bestidnost. To je radio
samo prost svet i siromani narod. Aristokratija se
drala svetskih pravila porodinog ivota.
LEONTINA OBAR: Gospoo Gordon, nije ni aristokratija bila
imuna na to. Ja vam kaem da su vremena uvek ista.
Nita se tu nije promenilo. Uvek je toga bilo i ne vidim
tu nita loe. Bitno je da se dvoje iskreno vole.
LEJDI GORDON (ljutito): Nikad nije bilo to dozvoljeno! Mi smo
potovali red! Aristokratija je drala nivo! Naa
vremena su bila bolja! Danas morala vie nema! Nita
nam vie nije sveto! Nita!
LEONTINA OBAR: Ha-ha! Ba ste se raestili! Ne budite na kraj
srca! Uvek je toga bilo, nita mi danas nismo bolji. A ni
oni ranije... (trgne se) A da, sad se setih! Znate li vi,
gospoo, baronicu Steli?
LEJDI GORDON: Kako da ne, gospoice! Znam i majku i kerku,
obe se oblae u mojim modnim salonima. Poslednji put
smo se videle u Parizu. Poznajemo se dobro, ali,
49

naalost, nismo se mnogo druile. Znate, ja sam uvek

u stisci sa vremenom. Zato me to pitate?
LEONTINA OBAR: Da li vi znate da je baka mlade baronice Steli,
grofica
de Bonej, kao mlada devojka, gotovo devojurak, otila
za staroga grofa de Boneja?
LEJDI GORDON (iznenaeno): Nemojte da priate?! Zar je to
mogue?! Nisam to znala. Stara grofica de Bonej se
tako mlada udala?
LEONTINA OBAR (zadovoljno): Da-a! I jo neto, izuzetno, draga
moja. Znate li vi zato je ona morala tako brzo da se
uda za staroga grofa de Boneja?
LEJDI GORDON (znatieljno): Ne, ne znam, zato?
LEONTINA OBAR (tie): Draga lejdi Gordon, sluajte me dobra.
(znaajno) Mlada gospoica je bila pred samim
poroajem! Pred samim poroajem! I ta kaete na to?
LEJDI GORDON (prekrsti se): Ne mogu da verujem. Zar je to
istina?
LEONTINA OBAR: Sve je to, gospoo, istina! Ako meni ne
verujete, tu su gospoa traus i grofica Maljenkov,
pitajte njih. One tu ljubavnu povest bolje poznaju od
mene.
LEJDI GORDON: Boe sauvaj, verujem vam... ali, nisam znala
da je... to je prosto neverovatno... ko bi to rekao?!
LEONTINA OBAR: ivot je udan i nepredvidiv. Recite mi, molim
vas, ta mislite o grofu de Boneju? ta ste uli o
njemu?
LEJDI GORDON: ula sam sve najbolje. Bio je, kau, veliki
plemi. Svi su ga uvaavali zbog njegovog potenja i
dobra srca. Priaju da se u Revoluciji tako
dostojanstveno drao da su ga i mnogi revolucionari
potovali.
LEONTINA OBAR: Eto, vidite! Vremena su, dakle, uvek ista! Ne
treba previe otro suditi! ivot je nepredvidiv! Nikad ne
znamo kako bismo se mi ponaali u nekoj iznenadnoj
situaciji. Ljubav ne priznaje granice. Vezani ste samo
za voljenu osobu i spremni ste za nju sve da uinite...
LEJDI GORDON (odmahnu glavom): To je nekad bilo! Danas su,
ipak, druga vremena. Sve se brzo menja. Nema vie
romantinih zanosa. Grofa de Boneja mogu da
razumem. Tada je to bilo iskreno, kako vi kaete, iz
ljubavi! Ali danas, to se radi samo iz mode! Astor je
to uradio da bi mu drugi zavideli i da bude u centru
50

panje, a ta bezobraznica hoe samo njegov novac. To

je bar jasno. Nema tu nikakve ljubavi, gospoice moja
draga!
LEONTINA OBAR: Ne razumem vas, gospoo, zato vi sve tako
surovo negirate? Zar vi, zaista, ne verujete u ljubav?
Zar vi niste voleli?
LEJDI GORDON: Negiram sve to je lano! Izvetaeno! Ne mogu
vie da gledam to prenemaganje. Ne mogu da gledam
to pubertetsko ljubakanje i dranje za ruke. Zar se u
njegovim godinama tako ponaa? Zar ga nije
sramota?!
LEONTINA OBAR: Zato da ga bude sramota? Nemojte tako! On
je zaljubljen, to se ba vidi. (neno) Oni se vole! Ta oni
su, ipak, na medenom mesecu i...
LEJDI GORDON: Sve je to la! minka! Poza! Modni detalj! Pih!
ta su sve spremni da odglume?! Reklamni trik! Flert!
Bude i proe! Zapamtite, ljubavi nema! Ne-ma!
Ljubav je umrla u prolom veku! Danas postoji samo
lini interes i dobra raunica!
LEONTINA OBAR: Ne slaem se sa vama! Interesi su prolazni,
ljubav je trajna! Vena! Ljubav nas uzdie i uspravlja.
Ljubav nas ispunjava i...
LEJDI GORDON (cinino): Fraze! Gomila praznih fraza!
LEONTINA OBAR (uzbueno): Nisu to fraze... nisu... ja iskreno
govorim... ... ja neu da pristanem... ako ljubavi nema
ta e nam ivot? Ako... (ugleda groficu Maljenkovu i
gospou traus)... Ah! Evo stiu dve velike dame!
(glasnije) Gospoo traus, grofice Maljenkova!
Gospoa traus i grofica Maljenkova nasmejane prilaze.
IDA TRAUS (srdano): Nismo htele da vam smetamo, mlade
dame. Vidimo da razgovarate i neemo da vas
prekidamo.
LEONTINA OBAR: O, nita, nita! Vi nam ba trebate! Htela bih
da ujem miljenje dveju velikih dama u jednoj, za
mene, vanredno vanoj stvari...
GROFICA MALJENKOVA (ljupko): O, ime smo mi to zasluile?!
Dve tako mlade i uspene ene, da pitaju za miljenje
dve starije dame?! udno! Zar jo ima sveta koji hoe
da uje drugo miljenje? Zar jo ima pravih ljudi?
LEONTINA OBAR: Zato da ne, grofice?! Najvea mudrost lei u
iskustvu. Ja sam umetnika dua. Teko se uklapam u
51

dananji moderan svet, prepun naglih, brzih i

neoekivanih promena.
IDA TRAUS: Draga moja Leontina, kada neko ima takav divan
glas kao vi, kada ga je Bog nadario talentom i lepotom,
onda je sve drugo nebitno. Vidim da je onaj neuhvatljivi
kico, gospodin Gugenhajm, izgubio glavu za vama.
GROFICA MALJENKOVA: Izgubio, izgubio! Vreme je i bilo!
Bogami, to je Bendamin stariji, on je sve zgodniji. Hihi! Mukarci su kao vino, to su stariji to su ukusniji!
(smeje se ispotiha) Hi-hi! I moj grof se podmlauje!
Gledam ga neto, sve mi je slai! Morau ja bolje da
pripazim na njega!
IDA TRAUS: To je prirodno! Neka su ivi i zdravi! Samo da su uz
nas. Rekao mi je onaj ugursuz Frojd da...
LEJDI GORDON: Vi znate tog gospodina?! On je danas jako
moderan. Svi priaju samo o njegovoj psihoanalizi.
IDA TRAUS: Kako da ne, znam tog vilenjaka! Taj vam ima oi na
leima! Pomogli smo mu da ostvari Beko
psihoanalitiko drutvo. On je na porodini prijatelj.
Znate, jako teko je pratiti ta taj nemirni duh sve
smilja i ta mu je na pameti...
GROFICA MALJENKOVA: Ju! ta li taj vrag sve krije? Ba me
interesuje, ta on kae za te starije mukarce? Govori
li neto o njima?!
IDA TRAUS: Govori vam taj o svima! Nema taj nikakve
predrasude! Kae da hoe da razbije sve toteme i
tabue. Vrlo interesantan ovek, prosto oaravajui!
LEJDI GORDON: Zar je on bolji od onog enomrsca i
perverznjaka, samoubice Ota Vajningera?
IDA TRAUS: Ne znam, gospoo. Ne mogu to ba dobro da
ocenim. Ja se ne razumem dovoljno u tu novu nauku,
ali stvari koje istrauje gospodin Frojd tiu se svih nas.
To je strano do kojih zakljuaka je on doao.
GROFICA MALJENKOVA: Zar je to tako opasno?
IDA TRAUS: Vrlo opasno! Neprijatno mi je da vam to sve
iznosim. To je ba mnogo intimno i tajnovito.
GROFICA MALJENKOVA: A ta kae za nae mukarce?
IDA TRAUS: On potvruje da mukarac u eni uvek trai svoju
majku. Edipov kompleks. Za nas dve je to danas, kad
smo ve ostarile, posebno interesantno, jer su nam se
muevi ba dobro podmladili. Ha-ha!
GROFICA MALJENKOVA: Hi-hi! Podmladili! Moj stari je veito
zaljubljen! (kikoe se vragolasto) Zar to nije divno?!
52

LEONTINA OBAR: Sjajno! Vi ste onda sreni! Ba smo doli na

pravu temu. Upravo smo gospoa Gordon i ja
raspravljale o ljubavi. Zato sam vas pozvala, htela sam
da ujem i vae miljenje o ljubavi.
IDA TRAUS (zainteresovano): Lepo je to ste nas pozvali! Ba
bih volela da ujem vaa miljenja. Ja sam, znate,
prosto luda za tim temama ali, naalost, nemate danas
pravih sagovornika. Svi nekuda jure, ure i...
GROFICA MALJENKOVA (nastavlja): Niko vie nema vremena!
Sve se iskrenulo! Svi su nervozni! Svi su napeti! Kao
da je svet poludeo. Niko ne pria o ljubavi! Niko!
IDA TRAUS: Dakle, drage moje, ta ste to vas dve zakljuile?
Hoe li se svet promeniti? ta nas to sve eka?
LEONTINA OBAR: Ja u vam rei, ako mi lejdi Gordon dozvoli?
LEJDI GORDON: Kako da ne, samo izvolite, gospoice.
LEONTINA OBAR: Ukratko, da ne bih duila, lejdi Gordon i ja se
nismo sloile o pitanju ljubavi.
GROFICA MALJENKOV: Stvarno?! Niste se sloile?!
LEONTINA OBAR: Gospoa Gordon osuuje gospodina Astora i
njegovu mladu verenicu. Tvrdi da je to sramno i da
izmeu njih nema nikakve ljubavi. Da je sve to farsa,
trik i reklama. Moda! Jesam li dobro objasnila, gospoo
Gordon?
LEJDI GORDON (nadmeno): Gotovo ste uspeli, gospoice! Ali ja
sam njih uzela kao primer. Takvih danas ima mnogo na
sve strane. Zato ja tvrdim, gledajui svet dananji, da
je ljubav konano umrla. Nestala! Ugasila se! Interes je
vaniji od ljubavi! Za enu je vanije da nae dobrog
advokata, nego da...
GROFICA MALJENKOVA: Zato je vano da nae advokata?
LEJDI GORDON: Dobar advokat e, grofice, eni koja stupa u
brak napraviti odlian ugovor. Ona ne sme da rizikuje i
mora odluno da brani svoje interese.
IDA TRAUS: Ako sam vas dobro razumela, vi, dakle, vie ne
verujete u ljubav izmeu mukarca i ene?
LEJDI GORDON: Ne, ne verujem! Ili, bolje reeno, vie ne
verujem!
GROFICA MALJENKOVA: Ju, ju, svata! Boe me sauvaj! (krsti
se)
IDA TRAUS: Vi mislite da izmeu mukarca i ene umesto
ljubavi, treba da postoje ugovoreni interesi.
LEJDI GORDON: Apsolutno! Verujem samo u precizne ugovore.
GROFICA MALJENKOVA: A ljubav?
53

LEJDI GORDON: Ljubav je glupost! Bude i proe! Strast tela i

nita vie! Traje kratko i brzo se gasi. Interesi su veni i
trajni. Interesi pokreu sve na svetu! Ne plovi ovaj brod
zbog ljubavi, ve zbog zarade. To je ivot! To je
stvarnost!
GROFICA MALJENKOVA (razoarano): A oseaji? Nenosti?
aputanja? Maenja?
LEJDI GORDON: To je tren! To ne postoji! Moderno vreme to vie
ne priznaje. Sve se promenilo. Novi svet se raa!
GROFICA MALJENKOVA: Ako se raa, zar nije u ljubavi zaet?
LEJDI GORDON: E, nije, grofice! Ljubavi nema! Vae vreme je
prolo! Novi svet je zaet u interesu ugovorenih strana.
Kada se ti interesi usaglase, onda se novi svet raa.
GROFICA MALJENKOVA (krsti se): Boe me sauvaj! Kakve e
se tu nakaze raati?!
LEJDI GORDON: Jedna ve putuje sa nama, grofice. Eno
pogledajte je samo!
LEONTINA OBAR (iznervirano): Nemojte tako rune rei da
upotrebljavate, gospoo Gordon. Ipak je ona trudnica...
LEJDI GORDON (besno): Ba me briga! Ona je prokleta
bestidnica!
IDA TRAUS (mirno): Gospoa Gordon je u pravu kad tvrdi da
interesi moraju da se usaglaavaju. esto nam se
priinjava da je svet drugaiji. Meutim, uvek ima neto
dublje, skriveno i tajno to...
LEJDI GORDON: Naravno! O tome ja govorim.
IDA TRAUS: Gospodin Frojd tvrdi da je nae svesno samo vrh
ledenog brega, a da je duboko dole, u vodi, skriveno
nae nesvesno u koje ne moemo tako lako da
prodremo...
GROFICA MALJENKOVA: Vrh ledenog brega?!
LEJDI GORDON: Gospodin Frojd je u pravu! Pravi razlozi su uvek
sakriveni ispod povrine. Niko ih ne vidi, niko na njih ne
obraa panju. Oni mogu, ukoliko ovek nije oprezan,
da potope samu linost.
GROFICA MALJENKOVA: Izvinite, ta mogu?
LEJDI GORDON (glasno): Mogu sve da nas potope!
DAMA SA BISERIMA (uurbano prilazi): Stvarno! Ko e da nas
potopi?! ta se deava?! Jesmo li u velikoj nevolji?!
Moemo li se spasiti?!
LEJDI GORDON (zlurado): Jesmo, gospoo! U velikoj smo
opasnosti! Potopie nas vrh ledenog brega! Nema nam
spasa! On plovi na nas!
54

DAMA SA BISERIMA (panino): Da li je to mogue?! Zato neto

ne preduzmu?! Zato sve kriju od nas?! Zato nema
uzbune?! Zar brod nije nepotopiv?!
LEONTINA OBAR (smiruje je): Gospoo, to se ne odnosi na brod.
Raspravljamo o neem drugom, raspravljamo o ljubavi.
DAMA SA BISERIMA (odahne): O, ljubavi?! Uh, to me
prepadoste! Sva sam premrla! Ponela sam toliki nakit!
(ivlje) Raspravljate o ljubavi? Ba me to interesuje,
mogu li da vam se prikljuim?
LEJDI GORDON (otro): Vi ste nam se ve prikljuili! (odmeri je)
LEONTINA OBAR: Kako da ne, gospoo! Sva miljenja su nam
zanimljiva. Gospoo traus, ako moete, molim vas,
da nastavite dalje, prekinuli smo vas.
IDA TRAUS (zamiljeno): Da, da... razmiljam neto. (ivlje)
udni su putevi Gospodnji! Kada bi sve bilo tako
odreeno i poznato, kada bi u ljudima postojao samo
suvi interes, onda bi se moglo, moda, sve matematiki
predvideti. ivot tada ne bi imao nikakvu dra ni lepotu.
Sve bi bilo predodreeno i izraunato, a to, gospoo
Gordon, nikako ne moe. ovek nije maina. Na svu
sreu, jo nije postao stroj. Ako do tog doe,
oveanstvo e se brzo mehanizovati i sve to je
ljudsko e propasti.
GROFICA MALJENKOVA (tape oduevljeno): Divno, divno! To
ste, draga moja, tako lepo rekli! Ako maine pobede,
ovek e biti suvian. Ha! Ja oboavam suvine ljude!
To su moji ljudi! Oni su sada ivi! Tu su meu nama!
Oni ne ekaju propast mainske civilizacije! Oni ive!
DAMA SA BISERIMA: Ne razumem vas, draga grofice, kakvi su
vam to... to ti... (seti se)... suvini ljudi?
GROFICA MALJENKOVA: Hi-hi! Suvini ljudi! Hi-hi! To su pravi
ljudi! Jedini ljudi! Oni me tako uzbuuju! Hi-hi! Vie
volim dugi Gogoljev nos, nego sva nauna dostignua
ovog sveta? Hi-hi!
DAMA SA BISERIMA: iji nos? Ko je taj gospodin?
GROFICA MALJENKOVA (prsne u smeh): Ko je taj gospodin?!
Ah, to je jedan gospodin kome dugaki nos slui da
namirie prodavce mrtvih dua.
DAMA SA BISERIMA: Zar je on nekakav revizor?
GROFICA MALJENKOVA: Hi-hi! Tako nekako gospoo! Mogao bi
on i neke nae poznanike da poseti u svom
pocepanom injelu.

55

DAMA SA BISERIMA: Sva srea, mene takvi ne poseuju. Uh!

Gospodin sa velikim nosem, obuen u revizorski injel
pih! Ja spokojno spavam! Meni je savest ista!
IDA TRAUS: Teko se ivot moe precizno isplanirati. Nikad
ovek ne zna gde e ga nevolja stii. Jurimo, jurimo,
stalno hoemo vie i odjednom tap! Brodolom! Potop!
Sve propada i nestaje, samo iskrena ljubav ostaje
veno, gospoo Gordon. Nema te naune discipline
koja moe da disciplinuje i umiri ljubav prema voljenom
oveku. To je, gospoo, nemogue. Niko to ne moe
da...
GROFICA MALJENKOVA: Niko, niko! ovek je spreman za ljubav
sve da uini. ovek je spreman sebe da poniti zbog
voljenog bia. Ana Karenjina je nastradala da bi...
LEJDI GORDON (prezrivo): Romeo i Julija! Vitezovi, trubaduri!
Makare! Zablude! Gluposti! Sve je to nesporazum!
La! Toga vie nema! Ne-ma! Svi glume i poziraju!
Svako gleda samo sebe! Kad bi se neto desilo, svako
bi sebe spaavao! To je ivot!
DAMA SA BISERIMA: Naravno, svako mora da gleda sebe.
Ljubav doe na kraju, kad sve imamo. Ne moe se u
nevolji voleti. Ljubav trai rasko i...
LEONTINA OBAR: Ma, gluposti! ivot je besmislen bez ljubavi!
Voli se bez ogranienja! Ne mogu pevati, ako neto ne
oseam. Ne mogu uzimati ljubav, kao da kupujem novi
model haljine. Sad je moderno, a sad nije! Kad mi
treba uzmem je i nosim, a kad mi dosadi vratim je u
orman. Odloim je! Ljubav je ili veno u nama ili je
nema!
GROFICA MALJENKOVA (tape): Divno, divno! Ba ste
romantini! iroka operska dua! Boe, kako je lepo
voleti! Boe, kako je to lepo! Pa, pogledajte moga
mua, staroga grofa? Zar ne primeujete koliko se on
podmladio? Zar se nije prolepao? Zaljubljen je do
uiju! Hi-hi!
DAMA SA BISERIMA: Zar je grof jo uvek zaljubljen u vas?
GROFICA MALJENKOVA (prsne u smeh): Hi-hi! To nae traje
veno, draga moja! To nam niko ne moe oduzeti. To
je samo nae, nikom dostupno! Hi-hi! Ali, grofa sada
osveava jedan divna ljubav prema mladoj devojci na
ovom brodu, zbog koje smo i krenuli na ovo
putovanje...

56

DAMA SA BISERIMA (zaprepaeno): Grof je zaljubljen u mladu

devojku?! Zbog nje i vi putujete?!
GROFICA MALJENKOVA (oarano): Da, da, draga! Zato da ne?!
Zar ne vidite koliko je zaljubljen? Pa, on je tako sladak i
romantian! Hi-hi! Ja ga oboavam takvog! Oboavam!
Tako volim da ga vidim srenog i nasmejanog.
DAMA SA BISERIMA: Zar vi niste, grofice, ljubomorni?
GROFICA MALJENKOVA (gui se od smeha): Hi-hi?! Ja,
ljubomorna?! Hi-hi! Svata! Zato bih bila ljubomorna?!
On je ba sladak! Maza moja mala! Hi-hi! On se
svakog prolea zaljubljuje! Svakog! Hi-hi!
DAMA SA BISERIMA: Zaljubljuje se uvek u tu mladu devojku?
GROFICA MALJENKOVA: Hi-hi! Ma, ne-e! Zaljubljuje se uvek u
drugu devojku! Hi-hi! Uvek u neku novu! Hi-hi! (brie
suze)
IDA TRAUS: Ljubav ih odrava i podmlauje. Oni su kao deca u
pubertetu. Treba ih razumeti i moramo im pomoi. Nije
im lako! ovek koji voli mora da naui da trpi. Nita ne
sme da govori. I utanje je ljubav. Sve je to ljudsko i
razumljivo. Nismo projektovani kao maine.
GROFICA MALJENKOVA: Ne mogu nam duu mehanizovati.
LEONTINA OBAR: Ne mogu se oseaji kupovati. Nismo na pijaci.
LEJDI GORDON (plane): Gluposti! Sve su to fraze! Govorite ono
u ta vie niko ne veruje! Sve je to, ipak, privid! Vrh
ledenog brega! Mislite da ga vidite, kad ono
katastrofa! Sudar! Potop! Propast linosti! Kraj
plovidbe! Nasukani ste i tonete! Pokuavate da spasite
samo sebe. ta tu ima loe! Svako voli najvie sebe!
Ljubav tu ne postoji! Svako spaava svoj ivot! ta tu
ima loe, ta?!
IDA TRAUS: ovek ne moe da ivi ponien. ovek mora da
ima dostojanstvo...
LEJDI GORDON (besno): ta e mu to dostojanstvo?! Moe li se
iveti bez dostojanstva?! Moe! I bez ljubavi se moe!
Ali bez novca se ne moe!
IDA TRAUS (odmereno): Ne moe se, gospoo Gordon, sve
kupovati. Neto se i podrazumeva...
LEJDI GORDON: Neto, neto! Uvek neto! Podrazumeva se
samo ono to je napisano!
IDA TRAUS: ...Neto uradimo za nekoga a da se nismo
prethodno ni dogovorili sa njim. esto se deava da ni
sami o tome ne razmiljamo, ve se to, jednostavno,
tako desi. Samo od sebe. Neoekivano. Izbije ono to
57

dugo lei u nama i bez ega, sigurno ne bismo mogli

iveti. To je tako, gospoo.
LEJDI GORDON: I zbog tog bi valjalo i u smrt otii?
IDA TRAUS: Smrt je prirodni deo ivota, ona je samo nastavak
naeg ukupnog trajanja. Nita se ne deava preko
noi. Mi umiremo onako kako smo nauili da ivimo...
LEJDI GORDON: I zbog toga bi trebalo i u smrt otii? Pitam,
gospoo traus, ba vas lino? Da li bi ste vi zbog
ljubavi otili i u smrt?
IDA TRAUS: Gospoo Gordon, to se nikad ne pita. To je
nepristojno pitanje, zalazite u intimu koja...
LEJDI GORDON (uporno): Odgovorite mi, molim vas?
IDA TRAUS: Ja sam vam ve sve rekla, procenite sami. To je
jedino to mogu da vam kaem.
LEJDI GORDON (otresito): Nema tu nikakve intime! To je javna
stvar! Ja znam ta bih uradila! Ne bih se uopte
dvoumila, ja bih odmah...
IDA TRAUS (prekine je): To je vaa lina stvar, gospoo Gordon!
Nas to ne zanima! (okrene se) O, evo gospode
kavaljera, dolaze da nam prave drutvo. (nasmeje se)
Prilaze grof Maljenkov i g. B. Gugenhajm.
B. GUGENHAJM (doteran i nalickan): Moje dame, ljubim ruke!
(ljubi ruke Idi traus) Ljubei ruke prvoj meu
jednakim, ljubim i potujem sve vas zajedno. (zadri
ruku) Zato su se moje lepotice udaljile od mukaraca?
Zar smo mi tako divlji? (rei) Grr! Grr!
GROFICA MALJENKOVA (oarano): Hi-hi! Kakav sladostrasnik! Vi
ste gospodine Gugenhajm, sve mlai i strasniji. Ako
tako nastavite, moda ete stii i samoga grofa. Hi-hi!
(tipne grofa za obraz)
GROF MALJENKOV (pocrveni, zbunjeno): O, ja... mila... nisam...
B. GUGENHAJM (ceremonijalno puta ruku gospoi traus):
Gospodina grofa?! Rekoste li vi to gospodina grofa?!
(podigne kaiprst, blesnu skupocene bele rukavice)
ast mi veliku ukazujete kada me poredite sa
gospodinom grofom. Ali, naalost, draga moja grofice,
nema meu nama mukarca koji moe da se meri sa
neodoljivom armom gospodina grofa.
GROF MALJENKOV: O, ja sam g. Gugenhajm, polaskan...
GROFICA MALJENKOV (mazno): Vidi ga kako mi je sla-dak! Ba
je divan! Di-van! Zacrveneo se kao deko u koli! Hi-hi!
58

IDA TRAUS (veselo): Zar, gospodine Gugenhajm, vie nema

pravih mukaraca? Gde su se oni izgubili?
B. GUGENHAJM (eta izmeu dama): Malo je pravih! Gotovo da i
nema kavaljera i dentlmena. Potopilo ih je mainsko
doba! To je injenica koja bi morala ozbiljno da zabrine
enski rod. Ako se ene sve vie emancipuju, ako
fenimizam pobeuje na svim kontinentima, onda mi,
drage moje, definitivno ulazimo u matrijarhat. Mukarci
se pretvaraju u razmaene sinove i mamine maze...
DAMA SA BISERIMA: Tano tako, gospodine! Teko ih je izvui iz
majinog zagrljaja. Sve su to obini mekuci.
LEJDI GORDON: ene ne treba nita da oekuju od mukog roda.
Oni su nuno zlo. Nauka e morati, pre ili kasnije, da
nae neku zamenu za njih.
GROFICA MALJENKOVA (pomeri se): Ju! Daleko bilo! Svata!
B. GUGENHAJM (vatreno): Ako se stvari tako loe odvijaju po
muki rod, onda, drage moje lepotice, nama, pravim
mukarcima, cena raste iz dana u dan. Ono ega
nema najvie se trai, zar ne grofe?
GROF MALJENKOVA (zapaljeno): Apsolutno, prijatelju! To je tako!
Pravim mukarcima cena nikad ne pada!
GROFICA MALJENKOV (strasno): Ne pada im nikad! Hi-hi!
LEONTINA OBAR (vrti glavom): Znai tako, dragi?
IDA TRAUS: Bendamin je u pravu. Zato mi, srenije, treba da ih
uvamo po svaku cenu...
LEJDI GORDON: Nije nego! Ba su nam oni potrebni! ene uvek
odreuju cenu i pravila igre.
GROFICA MALJENKOVA (cii): uvamo ih, uvamo! Ba su
slatki! Ba su cakani! Blesani moji! (alje poljupce
grofu)
IDA TRAUS: Evo, kad je tu, neka nam Bendamin odmah
odgovori i rei sve nae dileme.
B. GUGENHAJM: Sluam vas ponizno, izabranice moga srca. ta
treba da uinim da zadobijem vau ljubav?
IDA TRAUS: Odgovorite, zavodnie, na jedno teko pitanje. Da
li, zaista, vredi voleti?
GROFICA MALJENKOVA: Da, da, recite odmah, ne oklevajte,
hoemo da vas ujemo.
B. GUGENHAJM (uhvati se za srce): Da li vredi voleti?! O, o, o!
Kakvog li pitanja?! Dame moje, mile moje, jedino to
ima smisla u ovom propadanju i za ta treba iveti je
ljubav! Ljubav, ljubav, i opet samo ljubav. Ljubav prema
svim enama sveta, ljubav...
59

LEONTINA OBAR (duri se): Dragi, zar... (smeje se glasno)

B. GUGENHAJM (zanosno): Ljubav! Ljubav i nenost! Titraj! Dah!
Ljubav strasna, iskrena i neograniena! Ljubav do
smrti! (pokloni se duboko)
GROFICA MALJENKOVA (oarano, tape): Bravo, bravo! To je to!
To su pravi mukarci! Bravo, bravo!
LEJDI GORDON (pakosno): A da li biste vi, gospodine
Gugenhajm, za tu ljubav moda i u smrt poli? Da li
biste ivot rtvovali?
B. GUGENHAJM (prie lejdi Gordon, klekne i uzme je za rub
iroke veernje haljine): Ne postoji re moda!
(strasno) Za vas, ljubavi moja, spreman sam i u smrt
da poem! ivot sam spreman da dam, jer rtvujui
sebe, lepotice moja, predajem se itavom enskom
rodu! (poljubi joj rub haljine)
LEJDI GORDON (zbunjeno, iznenaena i zateena): Zar... zar vi
to... stvarno tako mislite?
B. GUGENHAJM (podie se, strastan i neodoljiv): Ja to uvek
mislim! Ja sam za ljubav roen! (uhvati je oko pasa,
muki privue) Ja uvek govorim ono to mislim. Ja
ivim onako kako govorim. Ako mi ne verujete,
isprobajte me! Naredite mi ta da uradim i ja u, o
lepoto ene, sve uraditi! Napred, kraljice mojih snova,
izdajte mi nareenje! (poljubi je u rame)
LEJDI GORDON (osvojeno, gubi dah): Oh... nemojte, molim vas...
ja sam... ja sam...
B. GUGENHAJM: Hoete da skoim u ledeni okean? Hoete li da
me ostavite na nekom ledniku i da ga sagorim svojom
ljubavi? Recite, voljena moja, ta hoete da uradim za
vas? (privue je vre uz sebe)
LEJDI GORDON (izgubljena i poraena): Ne, ne... nemojte...
molim vas... ja vam... ja vam... sve verujem...
B. GUGENHAJM (strasno je poljubi u usta): ena je savrenstvo
prirode! ena je ukras prirode! ena je smisao i svrha!
ena je sve! (pusti lejdi Gordon)
Svi oduevljeno tapu.
Prilaze ostali putnici.
Cika i vriska.
MEDLIN FORS (drei se za stomak): Bravo, g. Gugenhajm!
Bravo! iveli pravi mukarci! iveli dentlmeni!
D. D. ASTOR (oduevljeno, tape): iveli, iveli!
60

GROFICA MALJENKOVA (brie suze ipkanom maramicom):

Divno! On je stvarno divan! On je neodoljiv! Nema vie
takvih kavaljera!
IDA TRAUS: To je stara garda!
LEONTINA OBAR (zagrli g. Gugenhajma): Dragi... (ljubi ga)
ISIDOR TRAUS (tape): Sjajno! Kakav je to zavodnik!
Kazanova! Niko mu ne moe odoleti! Pravi laf! Milina je
sa njim putovati. (prestaje da tape)
SER GORDON (hladno): Vrlo lepo je to izveo, vrlo lepo! Gospodin
bi mogao da nastupa kao pravi glumac...
ISIDOR TRAUS: Glumac?! Ha! Varate se, ser Gordon, ja
Bendamina odlino poznajem. On sve govori iz due.
SER GORDON (odmahne rukom): Ma, to je samo predstava za
uspaljene ene. Dobra predstava za ranjiva enska
srca, zar ne, draga? (zagrli lejdi Gordon)
LEJDI GORDON (zbunjeno): Ja... ne znam... ba sam...
ISIDOR TRAUS (uporno): Nije predstava, ser Gordon, verujte mi.
To je istina! Ako mi ne verujete, neka ga vaa ena
proveri. Neka mu naredi da neto opasno uradi...
LEJDI GORDON (brzo, sva u vruici): A, ne... ne... neka hvala...
dosta mi je bilo uzbuenja. Nisam navikla na ovakve
ljude... to je... to je ba previe... (brie se maramicom)
B. GUGENHAJM (klanja se na sve strane): Hvala lepo, gospodo!
Hvala lepo. (poljubi Leontinu) A sad pie za sve, ja
astim! Viski za sve!
D. D. ASTOR (veselo): Moe! Prihvatamo izazov! (posluzi)
Momci, dajte viski za sve! Ovo treba zaliti!
B. GUGENHAJM: A, ne, ne, gospodine Astor! Nikako! (posluzi)
Momci, stanite! Ja astim! Viski je iz mojih rezervi!
Viktore!
VIKTOR (dotri): Izvolite, gospodine.
B. GUGENHAJM: Viktore, idi donesi ono nae burence.
VIKTOR: Razumem, gospodine. (otri)
SVI (oduevljeno tapu, uglas): O, kakva velikodunost! Bravo!
Bravo! Sjajno! To je kavaljer! To je mukarac!
Burence, burence! Viski, viski! iveo gospodin
Gugenhajm! iveo! iveo!
S desne strane, privuen bukom, brzo ulazi D. B. Ismej u
veernjem odelu i s namirisanim brkovima.
Iza njega ulaze naunik Skot i Sted.

61

B. T. STED (pokazuje rukom): O, evo nam, napokon, i domain

stie! Gospodine Ismej, doite da nazdravimo!
Gospodine Ismej!
KARSEN (smejui se): Kad nema vlasnika broda, dobar je i njegov
slubenik. He-he! Neko mora da bude uz nas ili emo
svata pomisliti. He-he! Taj se ovek stalno negde
izgubi. Gde ste vi, gospodine Ismej?
D. B. ISMEJ (usluan i licemeran): Evo me, gospodo, evo! Svuda
stiem! Svuda! Kompanija VAJT STAR sve vidi i sve
uje! Kompanija VAJT STAR je najbolja! Mi smo
nepotopivi! Stiemo u pravi as i obaramo sve
postignute rekorde! Ko je veeras priredio zabavu?
B. T. STED: A ko bi drugi nego, opet, gospodin Gugenhajm! On
je izveo pravu malu predstavu za sve nas. Bio je to
pravi Romeo! Gospodine Gugenhajm, ako ikad
budem izdao knjigu o ovom putovanju, vi ete sigurno
biti glavni junak.
B. GUGENHAJM: Hvala lepo, gospodine Sted! Znajui kakav ste
vi izdava, ja se nadam da to mora biti bestseler! Ja,
znate, volim da igram samo u najgledanijim
predstavama.
Svi se smeju.
Ulazi s leve strane Viktor i donosi burence.
Za njim ide posluga i nosi na posluavnicima ae.
VIKTOR (sputa burence): Gospodine, da nanem?
B. GUGENHAJM: ta kae moja dama? Lejdi Gordon, ta vi
kaete? Ja veeras sluam samo vae naredbe. Vi ste
veeras moja dobra vila!
Svi gledaju u lejdi Gordon.
LEJDI GORDON (uobraeno): Pa... dobro... Otvorite!
Viktor otvara.
Svi uzimaju ae.
Atmosfera se usijava.
Veseli su i raspoloeni.
Posluga poinje da slui.
B. GUGENHAJM (iznenada): Narode, stanite!

62

Svi se umire.
Sluaju ga paljivo.
B. GUGENHAJM: Gde je led? Gde je led? Hoemo led? Dodajte
led!
Svi oduevljeno prihvataju. Skandiraju.
SVI (uglas): Hoemo led! Hoemo led! Hoemo led!
Posluga donosi led.
Kucaju se, nazdravljaju, ljube i strasno piju.
Zabava je na vrhuncu.
GROFICA MALJENKOVA (visoko): Hoemo muziku! Hoemo da
igramo!
IDA TRAUS: Tako je, grofice! Dosta prie! Dajte beki valcer!
B. GUGENHAJM: Muzika, muzika! Viktore, pozovi efa orkestra!
Viktor dovodi efa orkestra Valasa Hartija.
VALAS HARTI (diskretan i elegantan): Izvolite, gospodine
Gugenhajm. Ja sam ef orkestra.
B. GUGENHAJM: Kako se vi zovete, gospodine?
VALAS HARTI: Valas Harti.
B. GUGENHAJM: Valas Harti?! Zar se mi ne znamo sa nekog
ranijeg putovanja?
VALAS HARTI: Znamo se, gospodine Gugenhajm. Ve smo
jednom putovali zajedno.
B. GUGENHAJM: Ne mogu da se setim, podsetite me, molim vas.
VALAS HARTI: Bili ste... ovaj... (pogleda u Leontinu)... bili ste tada
neizmerno dareljivi prema orkestru.
B. GUGENHAJM: O, da! Sad sam se setio! Ha-ha! Valas Harti?!
Da, seam se dobro. Vas je osmorica u orkestru.
VALAS HARTI: Da, nas je uvek osmorica.
B. GUGENHAJM: Da, da, seam se odlino! Ali, gospodine Harti,
zar se vi niste, koliko sam negde proitao, nedavno
oenili?
VALAS HARTI (srameljivo): Jesam, gospodine... nedavno... ali...
znate... posao nas muziara... uvek tako nekako...
B. GUGENHAJM (veselo): Sjajno! Vi ste pravi profesionalac! Volim
profesionalce! Ja nisam takav!
VALAS HARTI: Hvala lepo, gospodine.
63

B. GUGENHAJM: Nema na emu, g. Harti. Kako vam se svia ovo

veeras?
VALAS HARTI: Divno! Sa vama je uvek interesantno. Ja se divim
vaoj energiji.
B. GUGENHAJM: Boiji dar, g. Harti! Boiji dar! Svako je roen za
neto, zar ne? Vi prekrasno svirate. Recite mi, da li ste
spremni da svirate za mene?
VALAS HARTI: Za vas smo spremni sve da uradimo.
B. GUGENHAJM (eretski): Istina? Da proverimo?
VALAS HARTI (mirno): Proverite, gospodine.
B. GUGENHAJM: Dobro, kad hoete, brzo emo to proveriti.
(povisi glas) Gospodine Ismej, gospodine Ismej! (Ismej
ga ne uje) Boe kakvo smeno prezime! Zamislite da
vas neko zove Ismej! Ha-ha! Zabavno! (glasnije)
Gospodine I-i-ismej!
Svi se smeju.
D. B. ISMEJ (ponizno potri): O, izvinite, gospodine Gugenhajm...
izvinite, nisam vas odmah uo... (klanja se)
B. GUGENHAJM: Gospodine I-i-ismej! Gospodine Ismej! Ta gde
ste, pobogu, gospodine I-i-ismej!
D. B. ISMEJ: Evo, gospodine, tu sam... izvinite... obaveze...
izvinite... (smeka se i trlja ruke)
B. GUGENHAJM: Gospodine I-i-ismej, recite mi, molim vas, koliko
nam jo treba do cilja?
D. B. ISMEJ: Do kog cilja?
B. GUGENHAJM (prevrnu oima): Boe, g. I-i-ismej! Do cilja
naeg putovanja!
D. B. ISMEJ (lupi se rukom po elu): O, izvinite! Izvinite... ba
sam... da... pa... treba nam jo jedan dan.
B. GUGENHAJM (odmahuje glavom): Tano mi recite, gospodine
predsednie, tano?!
D. B. ISMEJ (zbunjeno): Pa... tano... ne bih sad... ja to...
Prilazi gospodin Sped.
On stalno dri depni sat u ruci.
Iz ake visi zlatni lanac.
SPED (mrzovoljno, gleda u sat): Ako nastavimo ovako da se
vuemo, rekord ne moemo da oborimo! To je sigurno!
(prezrivo pogleda Ismeja) Nisam se nadao ovakvom
ishodu, gospodine!
64

B. GUGENHAJM (aljivo): ta to znai, g. Sped? Zar mi ne

obaramo rekord? Zar mi ne stiemo prvi? Zar mi ne
pobeujemo vreme? Zar trka nee uspeti?
SPED (oajno): Naalost, gospodine, izgleda da neemo uspeti.
Tolika reklama i toliko obeanja, kad ono nita!
uplja pria! Obmana!
B. GUGENHAJM (znaajno): Kako vi kao ugledni sportski
funkcioner gledate na sve to? ta vi kao olimpijski
strunjak mislite? Zato je to rako?
SPED: Iskreno reeno, gospodine, mnogo sam razoaran.
B. GUGENHAJM: Zar nije vano uestvovati? Zato moramo
pobediti?
SPED: Vraga! To je parola za neuspene! Gubitnici se time
pravdaju. Vano je samo pobediti! Vano je rekorde
obarati! Vano je biti prvi! Pobede se pamte. Gubitnike
niko ne voli. Gubitnici se brzo zaboravljaju, gospodine
Gugenhajm.
B. GUGENHAJM (pretvara se): Dobro, gospodine Sped, koje su
onda vae procene? ta e se desiti?
SPED (gleda u sat): Nema nita od rekorda! Mnogo sporo idemo!
Mora to mnogo bre, bre! (zastane) Nade jo, ipak,
izvesne ima, ali...
D. B. ISMEJ (odluno): Nemojte tako, gospodine Sped! Sve ide
po planu. Rekord emo oboriti! Kompanija VAJT STAR
dri zadatu re! Sutra pre podne, plovimo iz sve snage!
Sutra ujutru letimo 27,4 vora! Sutra ujutru, gospodo!
SPED (gleda u sat): Sutra ujutru? Sutra ujutru? Hm! (razmilja) To
mora biti rano ujutru. Ba rano! Ako to postignete, onda
biste mogli da... (stane)
NAUNIK SKOT: Onda? ta?
SPED (podigne obrve, sigurno): Onda imamo velike anse da
oborimo rekord. Onda je to vrlo, vrlo mogue. Vrlo
mogue, gospodo! (klima glavom)
NAUNIK SKOT (stiska pesnice): Moramo uspeti! Brod je simbol
moi! Ljudi nam se dive! XX vek mora ispuniti sve
snove! Svi to oekuju! Nauka mora savladati prirodu!
SPED: Gospodine Skot, mi od vas naunika mnogo oekujemo. Vi
morate da stvorite blagostanje. Nema vie sluajnosti!
Sve je u vaim rukama! San postaje stvarnost. Sve je
mogue!
NAUNIK SKOT: Tako je, gospodine Sped! Veliko doba je pred
nama. Nauna dostignua e usreiti itavo

65

oveanstvo. XX vek je prekretnica. Nema vie lutanja.

Nauka je svemogua! Nema vie tajne! Sve se zna!
SPED: Jeste, ali moramo bre da se razvijamo, gospodine Skot!
Mnogo bre! Ne smemo da gubimo toliko vreme. Samo
brzim razvojem moemo usreiti oveanstvo. Mnogo
bre se mora ii napred. Nema osvrtanja i ekanja!
Nema oklevanja!
B. GUGENHAJM: Kuda bre, gospodo? Koji je cilj? Zato? Moe li
neko od vas strunjaka da mi odgovori? (zastane)
Kada emo stii u Njujork? Zna li neko tano da mi
odgovori?
D. B. ISMEJ (oteui): Pa... tano... (pogleda u g. Speda) ... mi
smo... u Njujorku... tano... za... za... 14 sati! Tano za
14 asova obaramo sve rekorde! (pobedonosno gleda)
SPED (gleda u sat): Ako ukljuimo ono to je gospodin najavio za
rano ujutru, onda smo mi... onda smo mi na cilju... za...
tano...
13 . 13 min. 13 sek... raunajui od sad! (mahne
rukom odozgo ka dole)
NAUNIK SKOT (radosno podrava ga): Sad! Novo doba nastaje!
(mahne rukom) Sad!
B. GUGENHAJM: Sad! Hvala lepo, gopodo! Dosta je bilo! (okrene
se g. V. Hartiju) Prezirem uurbanost! Gospodine Harti,
moemo li mi neto da se dogovorimo?
VALAS HARTI: Kako da ne, gospodine, izvolite?
B. GUGENHAJM: Hou neto da uinite za sve romantine due
na ovom brodu. Za sve one koji nikuda ne ure i
nemaju zadate ciljeve. Ja u vam, za uzvrat, sve da...
VALAS HARTI (prekine ga): Nije potrebno nita, gospodine!
Uiniemo sve to budete hteli. Vi ste nas mnogo
zaduili. Red je da i mi neto uinimo za vas.
B. GUGENHAJM: Hvala lepo, gospodine Harti, vrlo ste ljubazni.
VALAS HARTI (pokloni se blago): Nema na emu, gospodine!
Stojimo vam uvek na usluzi. Recite, ta treba da
uradimo?
B. GUGENHAJM: Da li moe orkestar da svira sve dok ne
uplovimo u Njujork?
VALAS HARTI: Mislite, neprestano da sviramo?
B. GUGENHAJM: Da, neprestano.
VALAS HARTI: Moe.
B. GUGENHAJM: Hoete li da se dogovorite sa orkestrom?
VALAS HARTI: Nema potrebe.
B. GUGENHAJM: Oni se slau?
66

VALAS HARTI: Da.

B. GUGENHAJM: Sigurni ste?
VALAS HARTI: Apsolutno.
B. GUGENHAJM: Neete da proverite?
VALAS HARTI: Ne.
B. GUGENHAJM: Sviraete bez obzira na sve?
VALAS HARTI: Da.
B. GUGENHAJM: Neete da prestanete?
VALAS HARTI: Ne.
B. GUGENHAJM (dugo ga gleda): Jeste li uli ta je maloas
gospoa traus zatraila?
VALAS HARTI: Jesam, uo sam.
B. GUGENHAJM (isprui ruku): Izvolite, vi ste na potezu.
Valas Harti pokloni se, okrene i poe prema orkestru.
B. GUGENHAJM (kad Harti krene): Gospodine Harti! (ef orkestra
se okrene) Ne brinite, nije sve potonulo! Ima jo pravih
ljudi! Ne urite! Imamo vremena za sve!
Valas Harti se osmehnu i ode.
Orkestar poinje da svira beki valcer.
Svi pleu.
B. Gugenhajm neprimetno izlazi u pratnji sluge Viktora.
Orkestar tiho svira.
Ulaze zajedno: sudija Vejn, ing. T. Endrjus, Baptista i pukovnik
Semanes.
Iza njih sama ulazi Moli Braun.
NAUNIK SKOT (seda, brie oznojeno elo): Uh! Sjajno, sjajno!
Gospodin Gugenhajm je pravo nauno udo! Kakve taj
ovek pogone ima?! Uf, uf! teta to se tako velika
prirodna energija rasipa nekorisno na sve strane. Haha!
D. B. ISMEJ (zaduvano): Ha! Vi ste, gospodine Skot, najpozvaniji
da otkrijete kako da iskoristimo i unovimo toliku
nabujalu energiju. Ha-ha!
GROFICA MALJENKOVA: Kako se zove onaj koati Srbin to mu
iz oiju munje sevaju? Onaj uveni pronalaza, to ga
ene oboavaju?
B. T. STED: Nikola Tesla, grofice.
SUDIJA VEJN: To je onaj udak to hoe Nijagarine vodopade da
pokori? Zar je on Srbin?
67

GROFICA MALJENKOVA (zanosno): Srbin, Srbin, gospodo! Boe

moj, kakve taj ovek vatrene oi ima! Tako je poseban i
tajnovit! Monah! Tako je privlaan! Srbenda! Ima neto
divlje u njemu!
B. T. STED: Koliko je meni poznato, gospodo, taj genijalni ovek
izgradio je model broda kojim se upravlja na daljinu uz
pomo elektromagnetnih talasa.
DAMA SA BISERIMA (mae lepezom): A vi, grofice, volite te
divljake?
D. B. ISMEJ (veselo): Brod na daljinu?! Epohalno! Taj pronalazak
e mojoj kompaniji dobro doi. Sedi u kabinetu i
upravlja brodom! Ha-ha! Zaista, izvrsno!
SER GORDON: Gospodin Morgan je to ve odavno patentirao.
D. B. ISMEJ: Fenomenalno! Moram upoznati tog udaka! To je
sjajan pronalazak.
IDA TRAUS: Grofica je rekla, divlje, mislei na mukarca,
gospoo, znate divlji mukarac! Prirodan! Izvoran!
Nije mislila na divljake.
LEJDI GORDON (prezrivo): Zar ti Srbi nisu divljaci?
SER GORDON (nadmeno): Jesu, draga, oni koji ubijaju svoje
kraljeve u postelji, to su pravi ljudoderi!
NAUNIK SKOT: Trebalo bi naeg dragog gospodina
Gugenhajma ukrotiti kao Nijagarine vodopade. Valjda
e se nai neki naunik i za njega. Ha-ha! Valjda e
neko znati da napravi Gugenhajm indukcioni motor!
Ha-ha!
D. B. ISMEJ: Energiju ne treba uzaludno rasipati. Sve naune
potencijale treba usmeriti da slue ubrzanom razvoju
civilizacije. Nauka e stvoriti bogatstvo na zemlji, kao
to je kompanija VAJT STAR stvorila savrenstvo na
vodi. Kompanija VAJT STAR prati trita i uvek je na
sve spremna! Sa nama nema neizvesnosti! Mi uvek
pobeujemo! VAJT STAR!
IDA TRAUS: Ser Gordon, ne sudite tako otro o jednom
evropskom narodu. Istorija Evrope je prepuna gnusnih
zloina i ubistava kraljeva, pa opet te narode ne
smatramo ljudoderima.
ISIDOR TRAUS: Naravno, draga! Imamo, naalost, pojavu
ljudodera i meu, kako se to popularno kae,
razvijenim evropskim narodima ak i danas. ak i
danas, gospodo!
LEONTINA OBAR: Tano! Pre nego to smo se ukrcali na brod,
proitala sam u vozu da je u jednom malom
68

francuskom mestu otkriven ovek koji je ubio svoju

devojku i potom je na miru, komad po komad, itavu
pojeo. U toku istrage je priznao da mu je to odavno bila
elja.
GROFICA MALJENKOVA (zgaeno): Uh, muka mi je... jao...
onesvestiu se... dajte mi... vode...
Posluga priskoi i donese joj vodu.
Polako je hlade lepezom.
B. T. STED: to se tie ljudoderstva, izgleda da to nije nita
novo. Kako mi javljaju prijatelji iz Petrograda, zbog
velike gladi koja je zahvatila nesrenu Rusiju, mnogi
siromani se prehranjuju tako to jedu svoje
sunarodnike, a...
MEDLIN FORS (stavlja maramicu na usta): Uh, ba grozno!
...Jadni ljudi...
B. T. STED (nastavlja): ...A nedavno je grupa gladnih Rusa pojela
i nekog nesrenog Bugarina, trgovca koom, koji je
pravio poslove u njihovoj zemlji...
KARSEN (strese se): Fuj! Bezobrazluk! To je meunarodni
incident! To je naruavanje enevske konvencije! Gde
e nam kraj biti ako ponemo da jedemo trgovce? Ko
e biti nosilac meunarodne saradnje? Ko e
povezivati tolike ljude?
SUDIJA VEJN: To je strano! Meunarodne institucije moraju
otro da osude takvo varvarstvo! Evropa je tu mnogo
meka! Kod nas u amerikom pravosuu sve ide mnogo
bre i praktinije! Mnogo, mnogo bre!
D. B. ISMEJ: Brzina je naa prednost. Gospodo, ja vam
garantujem da e kompanija VAJT STAR oboriti sve
rekorde! Biemo prvi! Sruiemo tih 27,4 vora! A
onda, napred! Napadamo 30 vorova! Niko nas vie
ne moe zaustaviti! Mi smo Titani! Mi smo nepotopivi!
Putujemo sve bre! Tamo-vamo! Tamo-vamo! Bre,
bre! To je smisao! To je sutina! Tamo-vamo! Tamovamo! (zaneseno klima glavom)
NAUNIK SKOT: Sve to se bude od nas naunika trailo, mi
moemo da ispunimo! Sve! Stvoriemo maine koje e
zameniti ljude. Ljudi e imati slobodu, jer e maine
raditi umesto njih. Iskorenie se ropski poloaj oveka.
Svi e biti filozofi! Aristokratija! Nauka stvara istinsku
slobodu! Utopija nije san! Atlantida izranja iz mora! Sve
69

je pred nama! XX vek tek poinje! XX vek je vek sree i

izobilja.
MAJOR BET (ne vidi se, iz pozadine): Ne fulaj! Potopiu vas sve!
Uzmi kartu! Ha-ha! Potop! Katastrofa! Baci karte! Kec!
Karo! Ajnc! (uju se karte) Sve je, gospodo, kocka! Svi
se kockamo! Potop je izvestan! Preseci!
ISIDOR TRAUS: to se tie samog ubistva kraljeva, Ida je u
pravu, Srbi ne rade nita originalno. Mislim, ak, da i u
tome, po navici, dosta kasne za ostalim evropskim
narodima, zar ne, oe?
BAPTISTA: Bog je stvorio oveka iz zemaljskog praha i udahnuo
je duu u njega. Meutim, samo izabrani primaju Boiji
blagoslov. Samo posveeni! Ne mogu to svi. Samo
nam napaeni pokazuju sveti put kojim se otkriva
Boija tajna. Ostali moraju da slede...
SPED (dri sat u ruci): Izvinite, oe, koliko ima baptista u Americi?
BAPTISTA: Po Hibernovim geografsko-statistikim tabelama iz
1905. godine, baptista ima 18.060.000, rasporeenih
u 13 ogranaka.
SPED: Ako ima 70 miliona protestanata, to je onda procenat od...
(rauna)... od nekih 25% ili neto sasvim malo iznad
toga... da, to je solidan rezultat!
D. B. ISMEJ (znaajno): Ako ima registrovanih, koliko ja znam,
100 verskih zajednica u Sjedinjenim Dravama i ako
baptisti kontroliu trite od 25% protestantskog
stanovnitva, to je...
SPED (ispravlja ga): 25,8%!
D. B. ISMEJ (prihvata): Dobro, 25,8%, to je za svaku pohvalu.
Vodee menadere treba dobro nagraditi. Treba ih
stimulisati da nastave da plove dalje. Efikasnost je
merilo svih stvari! Provizija u zaradi je bitna!
MAJOR BET (glas iz pozadine): Kec, ajnc, karo! Pik, dama, pub!
Poklopi! Kocka je baena! Plivaj. Taknuto maknuto!
Idemo dalje! Sve je tropa! Nema spasa! Preseci!
B. T. STED: Ja sam vrlo paljivo proitao svih dvanaest tomova
treeg i konanog izdanja Zlatne grane gospodina
Dejmsa Frejzera. Ako je njemu verovati, kao to mu ja
verujem, onda je obredna rtva ubijanja kralja u svim
civilizacijama potpuno normalna, rekao bih, redovna
pojava i tu, gospodo, nema nita udno ni tragino.
Obiaj ubijanja boanskog kralja ili, pak, svetenika,
koji su...

70

BAPTISTA (brzo se prekrsti nekoliko puta): Spasi Boe duu raba

svoga i ne dozvoli da...
B. T. STED: ... svuda smatrani za ovaploenje drveta ili duha
vegetacije, te su im njihovi oboavaoci pripisivali
magijsku mo da utiu, recimo, da drvee donosi plod
ili da usevi rastu, zavravalo se uvek nasilnom smru
oboavanih bia. To je bio jedini nain da se njihova
dua sauva od neizbenog starenja.
IDA TRAUS: Mislite da su oni hteli da sauvaju lepotu
boanskog ivota u punoj snazi?
B. T. STED: Naravno, gospoo! Oni se dre na tom uzvienom
poloaju sve dok ih jai ne pogubi, jer su izgubili
prirodnu snagu. Smrt od ruke naslednika znaila je za
njih da se boanski ivot seli i nastanjuje u jednom
manje tronom stanu...
KARSEN: Koji su uslovi da bi neko mogao da kontrolie izdavanje
svoga stana?
MOLI BRAUN: Nema tu nekih posebnih uslova, niti preciznih
pravila. Moj mu je pronaao zlatnu icu sasvim
sluajno, na kraju samog pohoda, kada mu je ve sve
dojadilo i kada je razoaran poao natrag. Sve je u
Boijim rukama.
DAMA SA BISERIMA: Zar svi ne biraju udobniji smetaj? Zato
stalno izbegavati prijatan komfor i raskonu
oputenost? emu toliki asketizam?
NAUNIK SKOT: Bogatstvo i blagostanje svih naroda e
neprestano rasti i svi e, bez izuzetka, uivati u toj
mainskoj civilizaciji. Svega e biti u izobilju i niko nee
imati potrebu da neto nagomilava. Maine e sve brzo
proizvoditi. Nestae, napokon, sirotinje i gladi. Nestae
pohlepe. Ljudi e iveti potpuno oputeno i
neobavezno. ovek e se osloboditi svih strahova i
predrasuda. Verovae se samo u dokazane naune
injenice. Tako e nauka stvoriti Utopiju na zemlji.
oveanstvo je spaeno i sauvano.
D. B. ISMEJ: Kompanija VAJT STAR pravie brodove koji e
nositi 500.000 t. itave gradove emo nositi i
premetati s jednog mesta na drugo za svega nekoliko
sati. Ljudima nee biti dosadno! Svi e neprestano
putovati! Uvek u pokretu, uvek napred! Naa kompanija
e prva krenuti i u svemir! Bele zvezde su pred nama!
Svemirski brodovi e ploviti u druge galaksije! Putujte
kompanijom VAJT STAR, jer smo mi sve predvideli! Mi
71

mislimo na vas! Mi smo nepotopivi! Mi plovimo u

novo doba!
SPED (gleda u sat): Bre, bre! Nismo daleko od cilja! Rekordi se
pamte! Brzina je presudna! Zato ne ubrzavamo?! Gde
je taj kapetan Smit? Zato ne pourimo? Punom
parom! Napred, napred! (izlazi na desna vrata)
B. T. STED: Po istraivanjima gospodina Frejzera u Ngojou, jednoj
pokrajini stare kraljevine Konga, vai pravilo da se
poglavica koji uzme znak suvereniteta, bogatu
kraljevsku kapu, ubije prve noi posle krunisanja...
LEJDI GORDON: Odvratno! Prokleti divljaci! Gde vam je tu
tradicija i kultura! To su primitivni obiaji! Fuj!
SER GORDON: To je anarhija! Tu nema napretka! Red se mora
potovati!
PUKOVNIK SEMANES: To je permanenta pobuna! Zloin je vrlina!
Haos je prirodno stanje.
SER GORDON: Onaj anarhista Dalbo je izjavio da je atentat u
Rimu na italijanskog kralja Viktora Emanuela i kraljicu
Jelenu, sam spremao i da je na tu misao doao
izuavajui prirodno pravo. Verujete li vi, gospodo, u
to?
PUKOVNIK SEMANES: Svata! Ne verujem tom zlikovcu! Neko
stoji iza njega! Ne moe on to sam da smisli! Neko iz
radnikog sindikata je sve to organizovao. Neko ko
hoe nasiljem da preuzme vlast.
KARSEN: On je samo vrh ledenog brega. On je nevaan! Mrane
sile izazivaju nered.
BAPTISTA: Svaki ovek je vaan i svakome treba da pomognemo
da nae pravi put izbavljenja. Svi smo boija deca.
Niko nije osloboen odgovornosti.
PUKOVNIK SEMANES: Glupost! Ne moe se svakome pomoi.
Vama je, oe, sigurno pomogla kompanija i udelila vam
besplatnu kartu, ali ne daje ona to svakome. Uvek ima
onih koji su snalaljiviji.
BAPTISTA: Ljudsko milosre je neizmerno. Niko ne zna koliku
dobrotu nosi u sebi, sve dok se neto neplanirano ne
desi. Dajui drugima i nesebino im pomaui,
iskuavamo sami sebe. Bog nas sve posmatra.
LEJDI GORDON: Iskuavaju oni nae strpljenje! Milion rudara
trajkuje u Engleskoj! Radniki sindikati sve vie jaaju!
ula sam da se spremaju da preuzmu vlast u zemlji.
Jo emo i komunizam doiveti! Fuj!

72

SER GORDON: Sasvim sigurno! Gospodo, dolaze zla vremena!

Diktatura plebsa je na delu! Posledice e biti pogubne.
oveanstvo je ugroeno.
PUKOVNIK SEMANES: Ta baraba je povezana sa
internacionalnim snagama podzemlja. Sigurno ga je
neko platio da izvri atentat. Ne zna on da razmilja
svojom primitivnom glavurdom!
IDA TRAUS: Teko je to tvrditi! Mnogo je svet podeljen. Mislite
da to ljudi ne oseaju! Mislite da oni ne znaju da
razmiljaju pravilno? ovek trpi veliku nepravdu.
LEJDI GORDON: Svata! Ko je video pametne divljake? Ta,
pogledajte im samo te glupe lobanje! Pravi orangutani!
Fuj!
NAUNIK SKOT: Po najnovijim naunim saznanjima, koliina i
teina mozga je bitno znaajna za inteligenciju...
DAMA SA BISERIMA: Stvarno?! I ta je nauka pronala, g. Skot?
MAJOR BET (glas iz pozadine): Potopi! Karika! trocaj! Ko ide
dalje? Pub! Dama! Ko se spaava? Uzmi kralja! Potopi!
NAUNIK SKOT: Istraujui tue mozgove, naunik je kod jednog
dvadesetogodinjeg afrikog divljaka otkrio mozak od
2850 grama!
SPED (ulazi brzo, nosi sat u ruci, za njim kapetan Smit): Koliko
grama, gospodine? Molim vas, ponovite, nisam vas
dobro uo?
NAUNIK SKOT: 2850 grama, gospodine Sped!
SPED (gleda u sat): 2850 grama! Sjajno! To je pravi div-mozak!
D. B. ISMEJ: To je Titanik meu mozgovima!
KARSEN: To je pravi dragulj!
DAMA SA BISERIMA: isti biser!
PUKOVNIK SEMANES: teta to je taj mozak u divljaka. To vam
je, gospodo, kao da posedujete menicu na veliki
nominalni iznos, ali bez dobrog pokria.
SER GORDON: Mislite, avala solventne poslovne banke?
LEJDI GORDON: Kako je toliki mozak mogao da stane u malu
lobanju tog primitivca?
B. T. STED: To je vrlo obimna knjiga, ali bez pravog sadraja!
SUDIJA VEJN: To je mozak koji je osuen na doivotnu robiju!
MAJOR BET (glas iz pozadine): Pogrean pil! To je pogrean
pil! Promeaj ponovo! Nisi imao sree! Pokuaj
ponovo! Meaj, meaj!
MOLI BRAUN: To vam je kao da ste vlasnik rudnika koji ima zlatnu
icu, ali vi nikada ne moete da je otkrijete.

73

BAPTISTA: Srea uvek prati dobre ljude! Treba biti strpljiv! Sve e
doi na svoje mesto! Bog nesebino prua darove
svima! Treba biti strpljiv! Treba voleti ljude! Nisu ljudi
tako loi!
GROF MALJENKOV: Najlepe se putuje u Prvoj klasi. Uvek je
drutvo interesantno. Uvek se neto novo uje...
SPED (gleda u sat): Bre! Bre! Ako je tano da prosena teina
oveijeg mozga iznosi 2,5% njegove telesne teine, to
onda znai da je taj mozak od 2850 grama bio
smeten u telu tekom... tekom... (okree se T.
Endrjuzu)... gospodine konstruktore... molim vas, kako
ono ide procentni raun?...
T. ENDRJUZ (brzo): 114 kg!
SPED (veselo): Bravo, izumitelju! Dobra brzina reagovanja! Ali, to
se za brod jo ne bi moglo rei. Mora bre! Bre! Ovom
brzinom se ne obaraju rekordi, zar ne kapetane Smit?
KAPETAN SMIT (zbunjeno, pogleda kriom u Ismeja): ...Ne... ja...
nisam za to... opasno je da... to nije...
SPED (glasno): Samo hrabro! Nema odustajanja! Rekord je pred
nama! Mora bre! Bre! Brojke se pamte! 2850 grama
se pamti, ime tog nesretnika niko ne zna! Niko! Znamo
da je imao 114 kg! 114 kg, gospodo!
PUKOVNIK SEMANES: Velika teina, velika teina!
SPED: Ako je taj divljak zbog godina, to moemo pretpostaviti,
bio idealno graen, dakle bez suvinih kilograma kao
bankar Semanes, onda je on bio visok... bio visok...
pomozite mi, gospodine konstruktore...
T. ENDRJUZ (skromno): Ne znam, gospodine Sped, kako
raunate?
SPED: A, da! Na taj broj treba dodati 100 i onda oduzmemo 10
poena i dobijamo...
T. ENDRJUZ (brzo): 204 cm!
SPED (zadovoljno): Odlina brzina, izumitelju! Brzo raunate! Jo
da pravite brodove koji bre plove, bilo bi to jako, jako
dobro, je li tako kapetane Smit?
KAPETAN SMIT: Previe je ovo, gospodine... ne bismo smeli da...
SPED (prekine ga, gleda u sat): Osnova modernih olimpijskih
igara, koju je prvi izrekao g. Kuberten, je parola:
CITIUS, ALTIUS, FORTIUS! Bre! Vie! Snanije!
D. B. ISMEJ: Bre, vie, snanije moe samo kompanija VAJT
STAR! Nije vano uestvovati, vano je pobediti!
Vano je rekord oboriti! Prvi stii! Prvi! Tamo-vamo!
Tamo-vamo!
74

Posluga mu donosi ispisanu poruku.

Ismej ita i stavlja je u dep.
D. B. ISMEJ (glasno): Napred, bez oklevanja! Bre, vie,
snanije! Mi smo prvi! Sve je pod kontrolom! Bre,
bre, bre! Tamo-vamo! Tamo-vamo! To je to! (trlja
ruke)
GROFICA MALJENKOVA (mae lepezom): Uh! Ba su ovi
dosadni! Ne mogu to vie da sluam. Gde je na
kavaljer, gospodin Gugenhajm? Ta, njega ve odavno
nema!
IDA TRAUS: Gle, stvarno! Leontina, gde je na dentlmen?
LEONTINA OBAR: Brzo e doi, gospoo! Otiao je da se
presvue.
GROFICA MALJENKOVA: Taj se presvlai kao neka mlada! Hi-hi!
A gde nam je verni sluga Viktor? to nas on ne
poslui?
LEONTINA OBAR (nasmei se): A, on ne naputa nikada svog
gospodara. Viktor je veran i odan ovek.
SPED: Taj atleta od 204 cm i 114 kg, mogao bi da se prijavi da
uestvuje na V Olimpijskim igrama u tokholmu ove
godine. I moe da bira 15 sportova u kojima e da se
takmii sa 2484 mukarca iz 28 zemalja.
LEJDI GORDON: Imate li vi ena na tim vaim Igrama?
SPED: Kako da ne, gospoo! Imamo ak 57 dama!
DAMA SA BISERIMA: Fenomenalno! Super! To je ba OK!
Dola bih rado da to gledam, ali su mi ove godine svi
termini ve popunjeni. Prebukirana sam potpuno! A
kad su vam, gospodine, nove Igre?
SPED: Tano za etiri godine, gospoo.
DAMA SA BISERIMA: Ju! Tako kasno! Svata! Ne mogu to da
ekam! Mnogo sam zauzeta! Moram da zapiem! (vadi
koni notes) A gde e se odrati te vae nove Igre?
SPED: Odrae se 1916. godine u predivnom Berlinu.
ISIDOR TRAUS: Ako se odre!
SPED: Zato da se ne odre, gospoo traus?
ISIDOR TRUS: Ne verujem neto, gospodine Sped. Mnogo je
rovita meunarodna situacija, ja...
SPED: Nemojte tako, gospoo traus! Ne treba vam taj
pesimizam! Treba biti optimista. Nikada nismo iveli u
mirnijem periodu. Pet raznobojnih krugova na naoj
beloj zastavi simbolizuju povezanost svih kontinenata i
75

rasa... Ljudi su sve bezbriniji i oputeniji. Sport spaja

ljude i...
Ulazi B. Gugenhajm i za njim sluga Viktor.
B. GUGENHAJM (presvuen, doteran i namirisan, govori odmah
sa vrata): Ljubav spaja ljude! Srca se spajaju u
krugove! Niko nas ne moe razdvojiti! Treba ljubiti:
bre, vie, snanije! Vano je voleti, nije vano koga!
ene skau na noge i oduevljeno tapu.
GROFICA MALJENKOVA: Oh, svei vetar stie!
MEDLIN FORS (radosno): Vreme je bilo, dosta prie! (tape)
IDA TRAUS: Dosta prie! Gde su ti kavaljeri?
DAMA SA BISERIMA: Hoemo panju! Hoemo nenost!
GROFICA MALJENKOVA: Evo nama naeg Apolona! Iscelitelja
to alje svoju ljubav svuda! Kada se on raao, sve je
procvetalo i zamirisalo. Labudovi su ga, uz divnu
pesmu, sedam puta obletali...
IDA TRAUS: Evo sina Zevsa i Lete, koga je boginja Temida
nahranila nektarom i ambrozijom..
B. GUGENHAJM (zaneseno, okree se ukrug): O, nene moje
Afrodite! Vi koje se izdiite iz morske pene! Vi iji je
dolazak obradovao sve olimpske bogove! Vi koje svi
strasno elimo! O, boginje ljubavne enje, ljubavnog
nagovaranja, pod ijim nogama se rascvetava cvee,
zato troite sebe sluajui ovozemaljske probleme?
Zar nije dosta to to vaa svetlost nestaje u naem
mranom hodu? Gde su krajevi tih skrivenih lednika to
nam tiho plove u susret i izazivaju nae nesvesne
elje? Zato su okrutni mukarci navukli mrane oblake
na te vae osunane vrhove?
LEONTINA OBAR: Mi smo zarobljene, dragi! Mi smo taoci! Mi smo
nemone!
B. GUGENHAJM: ta-a? ta ja to ujem, gospo? Ko je to uradio?
Ko je taj?
LEONTINA OBAR: Ostale smo same, prijatelju ljubavi! Niko ne
mari za nas! Nauno-tehniki razvoj nas je porobio i
zatvorio u ovu modernu ploveu kulu!
GROFICA MALJENKOVA: Zarobio i okovao, plemeniti vitee!
Zarobio i okovao!
IDA TRAUS: Slobodu nam oduzeo i bol nam naneo!
76

MEDLIN FORS: Razdvojio nas je od voljenog bia! Unesreio nas!

B. GUGENHAJM (tri i okree se ukrug): Ma, ta ja to ujem?!
Kakvi to glasovi dopiru do mene? Kakve to zle vesti
stiu? Zar je ropstvo nuno? Zar da ljubav pati? Gde
su ti mukarci? Zar je voda potopila prave mukarce?
Gde su vitezovi da se bore za ruku svojih dragana?
Gde je ljubav da oslobodi okovane oseaje? (stane) O,
prokleti okovi svakodnevnice? O, glupe predrasude!
Dri se, nauko prokleta! Adajo! (uzima arav sa
jednog stola i ogrne se) Stiem ja, vitez sa belim
stolnjakom!
DAME (uglas): O, vitee! O, vitee! Spasi nas, vitee smeli!
B. GUGENHAJM: Glas pravde pokree me sad! ekanja vie
nema! Naoruau se i krenuti u odluan boj ja! (uzima
iniju za led i stavlja je na glavu): Brr! Brr! Rashladiu
uzavrele misli, da ne bih nekog nevinog besan
povredio ja!
DAME (uglas): O, vitee! O, vitee! Spasi nas, vitee ti!
B. GUGENHAJM: titonoo, verni moj Viktore, jesi li spreman da
poe sa svojim gospodarem ti?
VIKTOR (klekne): Spreman sam, gospodaru, da krenem za vama
ja!
B. GUGENHAJM (otri do orkestra i vraa se sa gudalom u ruci):
Jesi li spreman da poe sa mnom ti?
VIKTOR: Jesam, Gospodaru!
B. GUGENHAJM: I u vatru?
VIKTOR: I u vatru!
B. GUGENHAJM: I u vodu?
VIKTOR: I u vodu!
B. GUGENHAJM (podigne gudalo): Proglaavam te vitezom od
Titanika! (dotae gudalom mu oba ramena) Podigni se,
vitee, i pojai konja za mnom ti!
Viktor ustaje.
Jau konja.
B. GUGENHAJM (stavlja ruku na elo): O-ho! ta to vidim u daljini
ja? Jesu li to uvari glupih predrasuda?! Moram dobro
svakog pogledati, da se neko provukao ne bi. Idemo,
vitee! (jae, prilazi grofu) A, evo jednog to se u
starca nemonog pretvori! (grofu) Jesi li ti, mladiu,
zaljubljen jo?

77

GROF MALJENKOV (zbunjeno): Ja... slavni vitee... moram

priznati da... da jesam! Zaljubljen sam ja!
B. GUGENHAJM (podigne gudalo): Proglaavam te vitezom,
mladiu, i s nama poi ti! (jae dalje, staje ispred
Astora): O, oho! Kakav je ranjeni vitez ovo tu? Ko,
vitee, rani tebe?
D. D. ASTOR (glasno): Verna ljubav, vitee moj! (ispravi se)
B. GUGENHAJM: Ljubav?! Zar bogatstvo ne dade snagu tebi?
D. D. ASTOR: Ne, vitee, plemeniti! Verna ljubav meni snagu
daje!
B. GUGENHAJM: Zar e sve bogatstvo da rtvuje zbog ljubavi
verne ti?
D. D. ASTOR: Hou, vitee! Sebe u da rtvujem zbog jedine
ljubavi te!
B. GUGENHAJM: Viktore, uje li ti dobro to? ta da radimo s
njim, vitee od Titanika?
VIKTOR: Gospodaru, vitez hrabar je on! Neka poe s nama sad!
B. GUGENHAJM: Dobro, verni moj Viktore, neka poe, zasluio je
i on to! (jae dalje, doe do Isidora trausa) Oho-ho!
Je li to hrabri vitez od Mejsa?!
ISIDOR TRAUS (pokloni se): Da, ja sam to, plemeniti vitee!
B. GUGENHAJM: Zar ti nee sam da poe s nama sad?
ISIDOR TRAUS: Neu, vitee! Moja ljubav hoe uvek da je uz
mene!
B. GUGENHAJM: Hoete da budete zajedno?! Onda poi da je
oslobodimo zajedno mi! (jae, stane ispred baptiste)
Oho, otkud ovaj tu? Zar mesto njegovo je ovde? ta
radi, prolaznie, ovde ti?
BAPTISTA (crven u licu, zbunjeno): Ja... ja.. gospodine
Gugenhajm... znate... dobio sam kartu od kompanije...
eto, mene su pustili... ja sam...
B. GUGENHAJM (drekne): Kukavico, proi brzo ti! (udari ga
gudalom po zadnjici. Jae dalje. Stane ispred Karsena)
Gde si se sakrio, secikeso, ti?
KARSEN (nasmejano): Ja sam vrlo vet, vitee! Povedi me, verno
u ti sluiti! Proglasi me za viteza!
B. GUGENHAJM (prezrivo): Ti vitez, lajave?! Nikad! Neka ti
Dionis ispuni poslednju elju, prokleti Mido! Idi! Ne
treba nam ti! (jae dalje, staje pred sudiju Vejna) O,
evo slepca nesretnog tu! Njega ni pitati nita neu, jer
se nakrivio od straha sav! Idi krivdo! Bei od nas! (jae
dalje, staje pred pukovnika Semanesa) Pouri,

78

ogranieni depozitu, da lajavca onog Midu brzo stigne

ti! Bei! (mahne gudalom)
SPED (jae): Hrabri vitee, ja ti sam dolazim u susret. Povedi
mene da bre pobedimo sve?!
B. GUGENHAJM (iskrivi lice): ta?! Pre u u surovu smrt poi ja,
nego da neto uzmem od tebe sad! Idi, okrei se u
svom krugu ti! (jae, prilazi nauniku Skotu) A ti prazna
glavo, potri za njim i pazi da glavu ne izgubi uz put!
Odlazi, nesreo!
NAUNIK SKOT (cvili): Nita nisam kriv, oni su me naterali da to
tako radim. Ja nisam kriv... ja sam hteo da...
B. GUGENHAJM: Ne okrivljuj druge, bednie podli, ve svoju
strast umiri u sebi. Bei, pamet ti stala!
B. T. STED (istupi korak napred): Idem i ja, vitee od stolnjaka! Ja
nisam tvoga ljupkog maa vredan!
B. GUGENHAJM (glasno): Stoj, ne mrdaj! Ti ide za mnom,
Homer mi treba! Doi, vitee od pera!
D. B. ISMEJ (brzo, smeka se usiljeno): Onda da i ja poem? I
za mene mesta mora da bude.
B. GUGENHAJM (zapui nos): ta e nam ti? (krivi lice)
D. B. ISMEJ: Zato to sam vitez hrabar ja? (gladi brie)
B. GUGENHAJM (dri zatvoren nos): Kako mogu da zarobljene
ljubavi nae, da oslobodim borei se jednom rukom?
Ne mogu jednoruk!
D. B. ISMEJ: Zato jednom, vitee, kad ruke ti ima dve?
B. GUGENHAJM (dri nos zapuen): Zato to drugom moram nos
da drim ja! Bei, gnjido! Nikom ne prilazi ti! Ukaljae
sve to dotakne ti! Zarazo prokleta! Muitelju due!
(mahne gudalom)
(Jae, prilazi kapetanu Smitu i klekne):
O, vitee bele brade,
uvaj ih se kad te glade,
gledaj dobro ta nam rade,
jer e samo njih da vade
njih da vade iz te vode,
povedi nas sobom, rode!
KAPETAN SMIT (zbunjeno): Nemojte, molim vas... ja nisam...
izvinite... moram da poem... (krene)
B. GUGENHAJM (ustane, drekne):
Stoj, vitee, nemoj ii,
ja u tebi sada prii,
79

(prie mu) vodi i nas sobom, drue,

nek nam noi budu due.
DAME (uglas): Bravo, bravo, pesnie! Spasi nas, vitee raspevani!
Spasi nas okova ovih! O, vitee! O, vitee! (vrite)
B. GUGENHAJM (okree se): Viktore, slugo verni, moemo li
krenuti? Jesu li svi dobili svoje?
VIKTOR: Jesu, Gospodaru, moemo dalje.
SER GORDON (isprsi se): A ja, vitee?
B. GUGENHAJM: Vi?! Zata ste spremni vi, ser?
SER GORDON: Hou da postanem vitez vaeg kova!
B. GUGENHAJM: Mog kova?! Al za to vam ne treba lova!
SER GORDON: Ne treba?! ta da radim, ta mi treba?
B. GUGENHAJM: Treba vama dar sa neba.
SER GORDON: Dar sa neba?! Da ga uzmem preko reda?
B. GUGENHAJM: Preko reda zloin vreba!
SER GORDON: Ne razumem, ta mi treba?
B. GUGENHAJM: Treba da u vama mona ljubav kuca!
SER GORDON: Zar ta ljubav sad ne kuca?
B. GUGENHAJM (prie i stavi glavu na njegove grudi): Ne,
propala je samo muca!
SER GORDON: Zato muca?
B. GUGENHAJM: Napukla je, svuda puca! (otro) Bei, stvore,
preko reda, stie beda! Nee niko da te gleda!
SER GORDON (veselo): Ba me briga! Samo da se glava ne da!
B. GUGENHAJM (podigne gudalo): A sad, verni moj Viktore, boj!
DAME (uglas): O, vitee! O, vitee! Doi nama, o vitee! (mau
rukama)
B. GUGENHAJM (podigne glavu): To me moje gospe zovu! Valja
ii! (vie) Drite se, gospe moje! Dolazim do vas da vas
oslobodim svakodnevnih muka! Tako mi violinskog
kljua, otkljuau ja tu mehaniku adaju to vas je u
svoje prljave raunice splela!
DAME (uglas): Pouri, vitee, mi smo same! Pouri, vitee!
B. GUGENHAJM (pravi piruete, mae gudalom): Ne moe ta
nauna adaja da se kree tako brzo kako ja sporo i
elegantno mogu da igram. (pravi usporene bravure)
DAME (oduevljeno, uglas): Bravo, bravo, vitee! Samo napred!
Mi te ekamo, vitee! O, vitee, o, vitee!
B. GUGENHAJM (kree se i igra): A sad, vidi ovo... kroz noge...
preko glave... usporeno... lepravo... bravurozno...
nadahnuto... niko ne moe vie da prati tu igru... Hu!
Viktore, zamorili smo ih sve! Sada juri! Juri! Na vrh

80

ledenog brega to nam u susret plovi! Stiemo, gospe

moje drage! (juria)
DAME (tapu, uglas): Bravo, bravo, vitee! Ovde smo, vitee!
Oslobodi nas napasti! O, vitee, o, vitee!
B. GUGENHAJM (bori se i kree svuda): Op-op! Reci hop! Skoi
i izai iz njihovog sveta! Op-op! Ne pristaj! Budi svoj!
Op-hop! Oni nisu vani! Oni su beznaajni! Ne obraaj
panju! Op-op! (kree se po pozornici): A sad, smrtni
udarac! Ovo e ih ubiti! (kree se usporeno) Tik-tak!
Tik-tak! Tik-tak! (usporenije) Ti-i-k t-a-a-k! Ti-i-k t-aak! (jo usporenije) Ti-i-i-k t-a-a-ak! (stane)
Pauza.
Svi ga gledaju zapanjeno.
Muk.
B. GUGENHAJM (posle stanke, strese se): Hu! Gotovo! Zarale
su sve maine! Hop! Mehanika se pokvarila! Ha!
Slobodne su gospe moje! (ceremonijalno mae
gudalom i duboko se klanja damama)
DAME (veselo uglas): Slobodne smo, slobodne! iveo vitez
hrabrog srca! iveli pravi mukarci! ivela ljubav vena!
ivela sloboda!
Svi tapu. Opte oduevljenje.
B. GUGENHAJM (glasno): Vitez od belog stolnjaka objavljuje da je
oslobodio sve dame glupe mainske civilizacije! Nema
vie nametnutih predrasuda i proste svakodnevnice!
Ljubav je za sve slobodna! Tako mi violinskog kljua!
Ovacije.
Svi su na nogama.
B. GUGENHAJM (skida arav i iniju za led, klanja se
neprestano): Hvala vam lepo, hvala lepo! (alje
poljupce) Ne brinite, neete me zaboraviti! Javljau
vam se nou u snu! Hvala, biu glas vae savesti!
Hvala!
GROFICA MALJENKOVA (rida): On je prekrasan! On je divan!
Tako me je uzbudio kao da se zauvek rastajemo. O,
kako je to romantino! (mrca)
IDA TRAUS: Za takve mukarce vredi iveti!
81

ISIDOR TRAUS: Za takve ene vredi umreti! (poljubi je neno i

zagrli)
MAJOR BET (glas iz pozadine): Kralj! Dama! Potop! Kocka je
baena! Pipnuto taknuto! Preseci!
NAUNIK SKOT: Kod odraslog mukarca mozak je teak 1450
grama, a kod odrasle ene 1300 grama. Ono to je
poraavajue, to je saznanje da je genijalni iler imao
mozak teak samo 1580 grama!
DAMA SA BISERIMA: Zar je mogue?! Jadnik!
LEJDI GORDON: A ta e divljaku onoliki mozak?
SER GORDON: Greka! Ja mislim da mu on samo smeta!
SUDIJA VEJN: Da li ste, gospodo, uli aferu o bankaru ifu i
njegovom nevino osuenom sobaru Brandu?
PUKOVNIK SEMANES: To je svinjarija amerikog pravosua!
Berza se zbog toga opasno ljulja! Kamatne stope rastu!
Akcije propadaju! Investitori su mnogo nervozni! ta e
amerika vlada da uradi?
SPED (gleda u sat): Moramo da pourimo! Bre, bre! Eto,
potanski saobraaj se brzo razvija! Na zemlji danas
ima 1580 miliona stanovnika. Potanski promet svih
pota na svetu iznosi 3,3 milijarde pisama godinje ili
104 pisma u sekundi! To je, gospodo, progres! Na
svakog stanovnika godinje doe 2 pisma! Ali, nisam
zadovoljan! To mora da se obori! Nama treba rekord!
ta je dva pisma godinje? Nita! Sitnica! Mora bre i
vie! Samo bre napred! Bre! (eta nervozno)
B. T. STED: Pravo nasledstva pripada poglavici Musuranga, ali
nita ne treba da vas udi to ga on ne koristi i to
presto uvek stoji prazan.
MOLI BRAUN: Zato stoji prazan, uvek moe neko sve da spasi?
Zato prazan?
B. T. STED: Naalost, nemogue! Niko ne voli da izgubi ivot za
nekoliko asova slave na ngojskom prestolu. Oni znaju
da potuju ivot.
LEJDI GORDON: Slava je prolazna, ivot je vredniji. Treba iveti,
treba iveti!
PUKOVNIK SEMANES: Otomanska banka poslala je svim svojim
filijalama poverljiv cirkular da se uzdravaju od svih
finansijskih operacija, jer se na Balkanu oekuju veliki
zapleti. To, gospodo, nije dobro za sigurnost
plasmana.
KARSEN: Cena dijamanata e sigurno rasti. Svi mnogo kupuju
pred rat.
82

BAPTISTA: Samo se Noje spasio iz potopa i morao je da pone

sve iz poetka. Sve iznova! Samo je Noje izaao iz
kovega.
SPED: uo sam da su nedavno oborili rekord i napravili najvei sir
na svetu. Kau da je u preniku imao 2,5 m, teak je
bio 6000 kg, a da bi se napravio pomueno je ak
8000 krava! Bravo!
KARSEN: Revolucija u Kini je donela veliku glad, tamo sada
gladuje nekoliko miliona ljudi. Silan svet umire zbog te
proklete revolucije. emu vie revolucija?
SUDIJA VEJN: Nema revolucija veze sa tim. Eto, vidite, nema
revolucije u Rusiji, a narod gladuje. Pria se o
ljudoderima koji...
LEJDI GORDON: Izgleda da je jo uvek najvea poslastica
ljudski mozak! Svi ude da jedni drugima pojedu
mozak! Zamislite, koliko bi se moglo ljudi najesti od
onog divljaka. teta!
DAMA SA BISERIMA: Zato ljudi vole da jedu druge ljude? Ima li
tu nekog objanjenja? Moe li se ljudskoj vrsti pomoi?
NAUNIK SKOT: Nauka moe sve da rei! Profesor dr. Pajor,
upravnik Lajpcike univerzitetske klinike, nedavno je
vrlo uspeno izvrio operaciju presadivi jednu lezdu
iz grla u bubreg da bi izleio neko idiotsko dete.
SER GORDON: Sjajno! To bi trebalo i svim anarhistima uraditi.
Mora nauka da pronae neki lek za veito
revolucionarno stanje u drutvu.
SPED: Revolucionarna stanja se prevazilaze naunim progresom.
to je vei standard, manji broj ljudi se zaluuje
revolucijom. Treba razvijati industriju i praviti to vie
robe za potronju.
NAUNIK SKOT: ta bi trebalo najbre razvijati?
SPED: Automobilsku industriju, gospodine Skot! Automobil gui
svaku revolucionarnu zamisao! Danas samo u Americi,
ima 160.000 automobila. Svi hoe da se sami voze.
Nova industrija se rodila i to je dobro jer e svaki ovek
moi sam da se vozi u bolju budunost. Sjajno!
DAMA SA BISERIMA: Gospodine Skot, da li je vama u srodstvu
onaj istraiva, kapetan Skot, to je pred otkriem
Junog pola!
NAUNIK SKOT: Mislim, gospoo, da je Norveanin Amundzen,
ipak, pre njega otkrio Juni pol. Mi smo roaci, ali ja ga
ak i ne poznajem.

83

DAMA SA BISERIMA: Gospoice Obar, ja sam ula da je velika

nestaica mesa u Parizu i da mnogi jedu kamilje i
medvee meso?!
LEONTINA OBAR: Tano je, gospoo, velika je skupoa i malo
ljudi jede meso.
MOLI BRAUN: Zima je bila ba blaga, ja sam nepotrebno ponela
svoju bundu. ta e se, gospoo Gordon, nositi ovog
prolea i leta?
LEJDI GORDON: Kada je blaga zima, uvek pukne ranije neki novi
modni krik. Videemo ubrzo ta se deava, zar ne?
B. GUGENHAJM (glasno): A, sad, gospodo, dosta! Valas, uzmite
svoju palicu! (baci gudalo prema orkestru): Muzika,
poni! Dame biraju!
Muzika poinje.
DAMA SA BISERIMA: Da li su sigurni moji biseri deponovani u
brodskom kovegu? Da li je to sve osigurano?
Dame biraju.
Igraju i smeju se razdragano.
B. GUGENHAJM (vrsto dri Leontinu): Viktore!
VIKTOR (posluno): Izvolite, gospodine.
B. GUGENHAJM (plee): Viktore, daj burence!
Viktor poinje da sipa viski. Posluga mu pomae.
Svi igraju i prinose ae.
D. B. ISMEJ (ne plee, zakorai sa aom u ruci): Hoemo led!
Svi prihvataju.
SVI (uglas, razdragano): Hoemo led! Hoemo led! Hoemo led!
Posluga i Viktor pou po led.
B. GUGENHAJM (plee, glasno): Stop! Nazad!
Viktor i posluga stanu.
B. GUGENHAJM: Viktore, donesite nam onaj led iz Atlantika!
Viktor i posluga odlaze.
84

Svi se smeju.
Tapu.
KAPETAN SMIT naglo ustane i izae napolje.
SVI (uglas): Hoemo led! Hoemo led! Hoemo led!
Tapu.
I pleu.

ZAVESA

ETVRTI IN
Prostrana trpezarija Tree klase podeljena na dva podjednaka
dela. Pozadi, dublje, vide se puluprazni raspremljeni stolovi za
kojima sede, igrajui mice, domine i karte, zadovoljni mukarci i
piju krigle piva.
Savijene ene su u grupicama i neto tiho priaju.
Kraj njihovih nogu igraju se dremljiva deca.
Neko dete vrsto spava na brodskom podu.
Jedan zakasneli putnik polako, ne urei se mnogo, pedantno
veera.

85

Posluga povremeno ulazi i sa leve i sa desne strane i sprema

uurbano stolove.
Mlai iz posluge se neprestano udvaraju devojkama.
Napred, sasvim blizu, ukoso stoje dve dugake, visoke brodske
klupe, odvojene dovoljno da se izmeu njih vide putnici u pozadini.
Na levoj klupi sede: Englez, Nemac, Irac, Italijan, Maarica i Hrvat;
A na desnoj: Srbin, Srbijanac, Rus, Grk, Bugarin i Turin.
Pui se i pria mnogo.
Svi su orni da se malo, posle lagane veere, razgovorom
razonode i da, ne gubei ba nita, ispune vreme plovidbe.
Govore Ujedinjenim Jezikom Evrope UJE!
ENGLEZ (sigurno): Kolko je meni poznto, gospdo, amrika vlada
je ve donla zakon o zabrni daljeg usljavanja.
HRVAT (preplaeno): Kaj?! Pa to, gospon, nikak ne mre biti!
(prekrsti se brzo) Bog dragi ne daj i Majka Boja
Bistrika, kaj bumo ondak?
NEMAC (nadmeno): Sakon je fe tonet. To je pilo neophotno, jer
toliki prilif ljudi je fie nemokue istrati.
ITALIJAN (ivo): Ma, a je nemogue izdrat?! Tamo jema zemlje,
moga bi se cili svit nastanit. Tako mi Isukrsta, oli je
tamo neko poludija, oli je to neka porka mea.
SRBIJANAC (nepoverljivo): Lele, lele to mi bre, to kazuje? Zar
je lepo od nae brae Amerikanci? Ju, ju, ju, toliki
Indijanci pobijeni i sad zabranjuju da se drugi belci
naseljuju. Zar je to, more, ta sloboda i demokratija koju
smo svi tolko dugo ekali?
GRK (tiho): Sve je to jedna felika pekuljacija! Drafna
pekuljacija! Znajem ja dobro u iji se injteres sakonji
usaglasuju. im se sakonj menja, oma znajem i kolko
to kota nas sirotinju.
TURIN (razoarano): Meni je moj rahmetli babo prio: otkad je
Alah deleanuhu stvorio ovaj svijet, ejtan je nehki
uo u mehku duu, opoganio je mone ljude i uvijek je
bilo da raja grijehotu trpi.
RUS (zabrinuto): Ja nje znaju to to moe bit, no to ne pravo i
nuna takije ploho zakoni bistro izmenit. Eto nuna!
SRBIN (vrti glavom, nezadovoljno): Bome, moj brazeru, srea ti
pjevala, ne izmjene li taj posrani zakon, nee nikako
valjati. Hm! Bie nekog belaja, tako mi boga! Jope
emo mi, nesretni, jaana nam majka, dobiti po goloj

86

guici. Vaje mi, ni krivi ni duni, stradamo. Vaje! Satrae

nas vie sa svih strana.
BUGARIN (nesigurno): Koja pogolema muka, batko be, nateruva
da nam to rabote?
SRBIJANAC: Ama obest, batko, bre, obest!
BUGARIN: Ne razbiram, kaki, be, obest?
SRBIJANAC: More, obest, razume?! Kad se oni koji nita nije
imao najednom zasiti, taj ti se razgai i razgoropadi i
oma zaboravi iz kaku je sirotinju jedva uteko.
NEMAC: Kluposti! Ti sfe ufek prka! Amerika je pokata i mona
semlja, ona mora da prani svoju slopotu i nesafisnost.
To je prafetno i ne...
SRBIJANAC: Pravedno?! Ju, ju, nemo molim te ko Boga, da mi
kaziva o amerikansku pravdu. Utepali, bre, jedan
narod crveni, sjavili ih u tor, da prosti, ki ja to
sjavljujem ovce, a sad mi popuju o neki pravdi. Ama,
ljudi, e da ima jo neka zemlja okolo svet gde i osim
Srbiju ima neka sloboda i pravda.
NEMAC: Kat imate toliku slopotu, to se iseljavate u trugu semlju?
SRBIJANAC: Prvo, da vi kaem oma, ja se ne iseljavam, ve
idem privremeno tamo da radim, a drugo...
NEMAC: Kako to misli privremeno?
SRBIJANAC: Pa, to se u nas ree kad se pati u tuu zemlju, a
ivi za dan kad e da se pojavi u svoje selo.
(zaneseno) Lele, lele, proeta niz sokak, ode na
vaar, ue u mehanu, a svi se okreu za tobom,
gurkaju se i kau: Eno, stigo na Amerikanac! Ih,
bre, a men oko srca milina, pa sve oma zaboravi, i
muku i znoj to si izjeo u tuu nesretnu zemlju.
NEMAC: Ne razumem ja tu nita, sfe je to meni pesfese!
SRBIJANAC: More, ti si bezveze! Ugursuz si ti velik! Mnogo mi ti
tu neto izvre! Kao ne razume ta ti ja kazujem, a
tamo sve sanja kako da prvi u ceo svet bude. Ja hou,
more, samo u svoje selo da se isprsim, a ti, bre, hoe
svima da pokae svoju nabreklu snagu. Nemo men
da pria prazne prie!
NEMAC: Nisu prasne prie! Ti si rekao ta imate slopotu i...
SRBIJANAC: Jata nego imamo! Kod nas, bre, u Srbiju slobode
ima napretek. Moe da psuje sve i niki ti nita ne
more. A i oni to ih psujemo, mnogo to vole i ne ljute
se nita, te teraju dalje po svom.
NEMAC: Sato se ne ljute? Sakonom je sapranjeno freati flast.

87

SRBIJANAC: O, Boe me sauvaj! Ko vrea vlast, ta ti je,

ovee?! Mi je, bre, psujemo i grdimo kao svojtu.
Ruimo je zato to je naa, ista kao mi i nee nikog da
slua, samo sebe. Oni teraju sve po svome, a mi, opet,
teramo po naem.
NEMAC: Kakfa semlja! Sfata! I kte je tu ta faa slopoda?
SRBIJANAC: Kako, bre, ovee, di je? Sloboda je da to sve zna,
a tera po svome kaki ti ef i ne mari da l e mnogo
da uvredi neki drugi ljudi. Ma, di to, more, ima?
TURIN: Ma ima, bolan, jo zemalja e take slobode ima, al nie,
jarane, nema take divote i zgode ko u obeanoj zemlji.
SRBIJANAC: Lele, lele, koj bi to reko? Pa ta onda taki neoveni
zakoni donesu po nas drugi narodi? Koj e, more, da
zastupa slobodu i prava oveka na nas sirotinju?
SRBIN: E! Ko e?! Briga njih za nas! Ka da je njima stalo
zanaske?! Briga avola! Duraj i mui dok ne krepa! To
ti, brazeru, naa sudbina. Nema sree u ovom svijetu
zanaske.
SRBIJANAC: O, gospode Boe, vidi li ti, bre, uda? ta se to,
brao, radi u nau Ameriku? Lele, lele, e propadne
svet zbog njihove napravde. Srljaju ko pijano june i
guraju sve nas u neke gluposti, e nam presedne
tolika zajebancija.
NEMAC: Amerika sna ta radi! Amerika e piti felika sila!
SRBIJANAC: Daba joj njena sila kraj toliki siroti narod. Koj e,
bre, brao, da brani sirotinju od taj nepravedan
poredak, koj?
GRK: ofeku sirotinjskom svejednjako je ija mu ruka na
medunarodnoj klanjici kou dere. Koja fajda da zna?
SRBIJANAC: A koja fajda da ne zna?! Nemo tako da
zanemaruje istoriski injenici. More, ima da se zna ko
je potopio ovu nau lau i da posle ne budu da se svi
pravu ludi i da su nakrivo nasaeni.
ENGLEZ: Oprstite, ser, na koju vi to lau mislte?
SRBIJANAC: More, na ovu nau, svetsku lau koja se neto
mnogo drmuska zbog poremeeni odnosa meu tolki
narod to se naglo nakotio.
ENGLEZ: Mislte da je ovenstvo naglo naraslo?
SRBIJANAC: Jata, more! e potopimo svu jadnu Zemlju od silnu
teinu u ovu golemu vodurinu to nas je obgrlila ko
zmija abu. Ne ide to brao, tako! Ne mo tako s
prirodu da se frljamo!
ENGLEZ (klima glavom): Jea, vi ste u pravu! Potpuno u pravu!
88

IRAC (jetko): Ima jo odgovornih za tu katastrofalnu svetsku

situaciju. Ne treba nepravedno da optuujemo samo
jedne. Ima tu jo krivih koji se veto prikrivaju.
ENGLEZ (nadmeno): Na koga vi to mislte, ser?
IRAC: Izmeu ostalih, mislio sam ba na vas.
ENGLEZ: Na mene?! Svekojeta! To su obne ljubomorne
gluposti nezrlih naroda.
IRAC: Nisu gluposti, to je surova istina. Vreme je da to javno
kaemo. Sad je vreme da i mi neto uradimo za sebe.
SRBIJANAC: Brao, moete vi da se preganjate koliko vi je volja,
ali znajte da nas to nee spasiti od potop koji moe da
nastane. Toliki nepravdi u svetski poredak nee da
izae na dobro. ivi bili pa videli!
HRVAT (krsti se neprestano): Jezus Marija! Zakaj tak ba mora
uvek biti?
SRBIN: Ma jebem ti svetca, kakva je to sila navalila nanaske?
Brazeru moj, stislo sa svi strana, nemere se vie
izdurati! Poa sam da sklonim vamiliju, kad, toj avole,
jope neki belaj! Jebem ga ja, ne glavu ivu izvui iz te
svjetske papazjanije.
ITALIJAN: Em ti gospu, a emo radit? Taki je ivot! Mora se
ovek prilagodit. Nemere neg tako! Oni koji ima, uvik
e imati i ne triba se srdit. Cili svit je takav izia.
HRVAT: Nigdev nebu da kmet gladan nebu. Tak je kak je i nemre
nek tak!
SRBIN: Nemere neg tako?! Nemere nek tako?! Jeba ga ti, dokle
e to tako? More li se tu neta novo iinjati? I magare
trpi, trpi, al kad mu neto une, baci se i ritne.
ITALIJAN: Mui i guli gdi more, a gdi nemore, prii jaemu, savi
rep i lipo... (pokazuje rukom) Aj, a!
TURIN: Ma jata, bolan! U se i u svoje kljuse! Hujdurma je i
danas nehka velka protiv jadne raje. Hoe moni
teftedar da nam uzme mjeru. Ih, belaj je to, bolan,
velki!
NEMAC (ljutito): Toafola! Ti ne sna ta pria! Trafa se mora
potofati i tu nema nikakfa prefara...
MAARICA (cikne): I-ju! Kako more biti prevara od tako veliko i
mono dravo?! Prevara more biti samo od lepo i
mlado mukarac. Hi-hi-hi! (zavodniki pogleda u
Nemca)
NEMAC: Tifno, tifno!... Kospa je u prafu!... Trafa je neto sasvim
druko... Trafa ne moe ta fara... Trafa mora da prani
sfoj interes i ta...
89

SRBIJANAC (prekine ga): Ma, koj e, bre da brani na interes?

uje, more, ta te pitam, koj?
NEMAC (zbunjeno): Trafa mora ta prani sfe i ta prafetno...
SRBIJANAC: Pravedno?! Kakvo crno pravedno? Ti da uti!
Nemo re jednu vie da kazuje. Znajem ja tebe dok
zine ta e da ree. Ti bi, more, crko da se svi glupi
dravni paragrafi ne ispotuju.
NEMAC: Srko?! Ja ne bih srko ni sa kakfim parakrafima... ja
goforim o ureenoj trafi i sakonima koji mora ta se
potuju ta pi ta trafa pila topra...
ENGLEZ (prezrivo): Pa, naravno! Samo varvrski narodi ne potuju
drvu i kre sve zakone.
IRAC: Ma nije to ba tako, zemljae! Ima drava koje potuju
samo svoje zakone, a, opet, varvarski se ponaaju
prema susednim narodima. Pozivaju se na neku svoju
uvenu tradiciju, hvale se velikom kulturom, a
unitavaju na okrutan nain druge narode kao divljake
iz praume.
MAARICA (pljesne rukama): O, divno, divno! Oboavam umsko
ovek! Ono je tako prirodno! Tako nevino!
SRBIJANAC: Pa, jes vala, to kae seko, jedino u njeg nem niki
paragrafi i pokvareni politiki. Sve zakon prirodni. Ama,
brao, da vi kaem poteno, ono jes bio pravi ivot
dostojan slobodna oveka. Lele, lele, koja je to
lepotinja od slobode bila za obian narod.
GRK: Koja fajda o toliku slobodu? Sfe golotinja bila, sve sam
gologuzanj, ne moe ni u tefter da ih mee. Nema ti
sa njim nikakva trgovinja, sve je to bez para, ist
banjkrot!
SRBIJANAC: More, kakvu, bre, trgovinu mi stalno spominje?! O,
budi Bog s tobom! Di e ovek iz daleku davninu da se
bavi s neki pekulaciji i banjkarski raun. Ne mo sve
pod interes da turi. Mora ovek i za slobodu da die.
GRK: Koja fajda od slobodu bez para? Injteres ofek da postiguje,
pa nek sam slobodu izbira.
SRBIJANAC: Interes, interes, ne moe sve kroz interes da proe.
Mora ovek i za duu da ivi, nije...
TURIN: Jes, vala! Merak je, bolan, velk!
SRBIJANAC (zanosno): ... nije ovek bez due! Nije i ne mo da
bidne! ta e mi naki ivot bez due? Lele, to je to
nekad ivot bio! to, more, nisam imao neku sreu da
se onomad rodim i da se predam i spojim s majku
prirodu... ih, more! (rairi ruke)
90

NEMAC: Kakaf si to ofek? Sfi kletaju napret, jetino ti ufek kleta

unazad!
SRBIJANAC: Taki sam, brate, i neu da se izvrem kako vetar
dune. Reko sam ono to mi tu na dui lei.
NEMAC: Ali, ofee, to nije normalno! Sfi kletaju u putunost, a ti
se fraa u taleku prolost! To je lutost!
SRBIJANAC (dri se za grudi): ta da radim, brate slatki, kad me
to neto vue? Evo, tu me, voma, neto pritiska i sve
me tera da sanjarim o nau daleku postojbinu. Lele,
kad bi, makar na tren, mogo da se vratim u ti prirodni
ivot.
MAARICA (oduevljeno): O, krasno, krasno! Romantino
mukarac s Moravu! Bravo, bravo! To je pravo Rusovo
povratak oveka u priroda...
SRBIJANAC: Koj, bre, povratak?
MAARICA: Rusovo povratak u...
SRBIJANAC: Nemo ti, seko, meni tu Rusov povratak. Ako Rus
oe da se vre, nek se vre sam, ja sa njem ni pod
raznorazno ne idem.
RUS (meko): Bauka mili moj, paemu eto? Mi adna bratja, adna
boljaja dua u vseh nas! Ja tebja ljublju... (poe da ga
grli i ljubi)
SRBIJANAC (otima se): Ama nemo mnogo, prijatelju da me
stiska da mi ne presedne od toliku naglu bratsku
ljubav. (brie obraze) Sluaj, bre, pomeri se malo od
men, to si se za men tolko zalepeo?! Nemo da mi
duva tako u lice, e me oduva s ovu nesretnu
titansku lau.
SRBIN (trese glavom): Ajme meni, brazeru, nemoj tako? ta si
tako divlji? e e svom najroenijem tako govorit. Ta,
nemamo u cijelom svijetu nie nikog blieg do njega, a
ti i njega era od sebe.
SRBIJANAC: Ako oe da bidne blie njega, molim lepo, oma
mi to reci (ustaje) Nemo, brate, da mene podmee u
vau rabotu.
SRBIN: Vide bene! ta si tu usta?! Reka sam ti da nemere bratu
svome to...
SRBIJANAC: De, bre! to si se, bre, rasplakao?! Ako oe da se
celiva s familiju, nemo mene da meete u to. (mae
rukom) Ajde, ajde, prii sedi na moje mesto i zagrli
svojtu.

91

(Menjaju mesta. Srbijanac seda. Srbin i Rus se snano grle i

ljube.)
SRBIN (trese Rusu glavu): E, vide sree, vide ranka! (ljubi ga)
Vide moga majkana! (ljubi ga) Ma, e si pobratime,
srea ti pjevala? Vide, vide! O, niko nema to Srbin
imade, aj! (ljubi ga i grli)
SRBIJANAC (odmahuje glavom): Lele, lele! Nemote, brao, tako
osetljivo, suze mi udarie na oba oka! e vam
presedne od tolki zagrljaji! Kad vas neki tamo gleda
reko bi jo da se to vi stvarno i volete...
SRBIN (glasno): Stvarno?! Ma, kaza li ti to, brazeru stvarno?
SRBIJANAC: Jes vala, rekoh da za neki moe da izgleda kao da
se vi to ba izistinski pazite...
SRBIN (namrgodi se): Za neke?! ta mene voe briga za tamo
neke? Kako to izgleda za tebe, brazeru?
SRBIJANAC: Za men? Pa, pravo da vi kaem, to meni izgleda
nekako odve prisno...
SRBIN: Prisno, a?
SRBIJANAC: Jes, prisno! A ja, brate, ba ne volem da budem s
njim prisno... ne volem da se ljubim sa stranjski
narodi...
SRBIN (drekne): Strani narod?! Strani! (uhvati se za glavu) Ajme
meni, ajme meni! Jaana ti majka, e e tako govoriti
o naem bratu pravoslavnom... Hm!... Naem ponosu i
diki... naem ranku i spasitelju...
SRBIJANAC: Ajde, more, kaki spasitelj! (pomeri se s mesta)
Daleko bilo! Puj, puj, puj! Ako e ti men da slua,
otkai se ti od njeg i gledaj, bre, samo sebe, nee se
pokajati.
SRBIN: Ma ajde, beno, ta lupa?! ta ti zna?! Da nije bilo nae
brae Rusa, jo bi Turin mrio tvoje najbolje cure, a
klapce bi era da mu vodaju opanke po avliji...
SRBIJANAC (plane): Aman, bre, brate! ta mi to kazuje?! (krsti
se) O budi Bog s nama, di ti je pamet?! Da se mi
nismo sami pobunili protivu zulumara, jerbo nam je
prevrilo svaku meru, nikad se, more, braa Rusi ne bi
poeali ni po onoj stvari. Nikad!
SRBIN (uporno): Da oni njesu prierali Turina, jo bi ti...
SRBIJANAC: More, ko bre, pritero?! Priterali smo mi i jednog i
drugog! Mi oemo ponovo nau nemanjiku dravu da
imamo. Ne moe ovek vie da ivi bez svoju roenu

92

dravu. Mi smo, bre, dravu imali dok je Turin na golu

zemlju spavao i mrio ovce po...
TURIN: Vakat je bio da i mi vas vlahe dohakamo.
SRBIN (isprsi se): Mui, balijo, avo ti Boga odnio! Mui, ne
prkonji se e ti mjesto nije da ne bude belaja!
SRBIJANAC: More, e da bidne belaj kad ih vrnemo otam odakle
su i doli.
TURIN: Jok, vala! Neidemo mi nigdje...
SRBIJANAC: E, ili bi vi sve trei da se ovi nesretni podeljeni
hriani, zbok kojih carstvo nae izgubismo, hoe da
se ujedinu i proteraju vas. Samo da Evropa oe za sve
vreme da se razlui od muslimani, ne bi vi dugo u na
Konstantinopolj ostali. Ovako, ko zna ta e sve da
bidne?! (odmahuje glavom)
ENGLEZ: Vi ste, ser, u pravu! Ja podrvam vau ideju.
SRBIJANAC: More, ti uvek podrava sve. Uvek! I one gore i one
dole, i one levo i one desno. Sve, bre, gleda di ti je
vei interes i di e vie da zahvati.
ENGLEZ (uvreeno): Nemojte tako, ser, ja vas podrvam, a vi...
SRBIJANAC: Ma, taman! Nisam ti ja suvo granje da me tako lako
potpaljuje! Znajem ja dobro da e ti sve lepo da
iznese, a kad bidne gusto, nee teti ni kolko pod
nokat da mrdne dok sve dobro ne srauna. E, ne
mo ta vie raunica u men, ne, ne.
GRK: Raunjica je osnov svaku prihvatljivu trgovinju.
SRBIJANAC: Jes, vala, pravo kazuje! Samo ta evropska
raunica nikad mojem narodu ne ide u prihod.
ENGLEZ: Kako to ne ide, ser?
SRBIJANAC: Ne ide, bato! Sve vi veliki uzmete za sebe, a nama
malim narodima samo muku i mrnju ostavite. Uvek,
more, moj narod trpi neki vanredni rashod i gubitak na
ivu supstancu.
SRBIN: Brazer je u pravu! Vaje mi stradamo! Dokle e vie da
nas, ka zaklanu ovcu, derete?!
SRBIJANAC: I ne samo do kada, nego i zato? Zato, bre, nas,
vae komije i prijatelje, kad smo i mi evropski narod?
Zato to nama radite? Ki da smo mi, Boe me oprosti,
divljaci iz davninu.
NEMAC: Srpi ufek prafe neki proplem i nikat nee ta sluaju ta im
mi pretlaemo. Ufek Srpi teraju neki inat! Ufek samo
inat!
SRBIJANAC (vie): e da teramo inat, to da ne? (smiri se) Pet
stotina godina mi sluamo ti vai prazni predlozi i sve
93

nam neto muka od tu vau zabrinutost za nau

sudbinu. Pet stotina godina mi ekamo da vi neto
kokretno uradite za nas i da nam pomognete, a vi?
Nita? Drai su vam muslimani od nas hriana! Pa,
gde to, brao slatka, ima! Gde? I kako onda da ne
teramo inat! Kako, brao?! Od muke moramo inat da
teramo. Od muke, ekajui pet stotina godina na vaa
uplja obeanja. Pa, zar je to poteno, brao?
IRAC: Nije poteno! Ostavljeni ste sami i mi svi treba zbog toga da
se stidimo. Zato je i normalno to vie nikome ne
verujete. Naroito ne lanim demokratama i uvarima
pravde i slobode.
SRBIJANAC: Tako, prijatelju, reci bar ti neku potenu. Ti nas bar
dobro razume. More, da zna, ne verujem ja vie
danas nikom. Nikom! Zato bi ja jedini u neto
verovao? Zato? Koja mi fajda od toliku naivnost?
ENGLEZ: Morate, ser, verovati u meunardni pravni poredak i sve
humantarne meunardne institucije.
SRBIJANAC: Uhu-hu! ta mi to kazuje? Nemo vie da me
akolji s ti svetski gluposti.
ENGLEZ (otro): To nisu gluposti, molim vas, to su...
SRBIJANAC (kikoe se): Lani obeanja! uplja pria! Ko, more,
vie u to da veruje, ko? Svaki gleda samo svoj raun i
oe tarabu da pomeri u tuu avliju. Znajem ja dobro tu
vau evropsku miroljubivu politiku.
BUGARIN: Abe, batko, pa ti nikom ne veruva?
SRBIJANAC: Pa vidi, batko, pravo da ti reem, neto ne verujem
nikom, jer se plaim da mi neko jutro ne osvane neija
taraba pod moj pender.
BUGARIN: Ne razbiram, ija to, be, taraba?
SRBIJANAC: ta ti ja, more, znam ija! Mo biti i tvoja ili neki...
BUGARIN: To je mnogo pogolema rabota. Ja za ti raboti nisum
spreman, ja ne...
SRBIJANAC: Ma nemo da se mnogo sekira! Znajem ja neki koji
nikad nisu spremni, a kad se tue deli fraj oni, bre,
navalu ko da su celi ivot samo to ekali.
IRAC: Ima takvih svetskih baraba puno. Nikad im nije dosta
grabljenja i uvek vie vole da otmu od onih to su
nemoni i mali. Treba se takvih dumana dobro uvati.
ITALIJAN: Jema, jema, svakakije berekina. Jesi li samo glavu
sklonija, oni ve na tvojoj zemlji trau neku svoju
dravu. Ha! udan neki svit!

94

HRVAT: Prosim vas lepo, nikak nemre biti da povjesni narod

ostane brez svoje derave. To tak nemre! Prije ili
kasnije na narod bu imal svoju nezavisnu deravu.
MAARICA: Malo morgen! Ugarsko zemljo je sve do mora i niko
ne more na tu zemljo da pravi svojo deravo. Niko!
HRVAT: Bumo videli, gospodina!
MAARICA: Bum ti nos ja zdropal, hrvatsko kopile!
NEMAC: Sfaki narot mora ta ima teritoriju u zafisnosti ot sfoje moi
i snake. Ne moemo ta sputafamo felike narote ta se
talje rasfijaju. Istoriju trepa stalno kratiti i stfarati.
HRVAT: Prav za prav imate, gospon!
ENGLEZ: Oni koji nisu zdovoljni ne mogu preko noi da rue
meunrodni svtski poredak. Ne moe se trdicija da
zabravi i zanmari.
NEMAC: A ta trepa po fama ta rate?
ENGLEZ: Treba da potju meunrodno pravo.
IRAC: To se onda, valjda, odnosi i na vas.
ENGLEZ: Jea, svakako! Mi potjemo meunrodne institucije. Mi
se bormo za vladvnu prava.
IRAC: Ma ne bi se reklo, gospodine. U praksi vi potpuno drugaije
radite. Vae ponaanje prema mom narodu je krajnje
nedopustivo.
ENGLEZ: Silom nikad neete dobiti dravu. Morate da budete
mudri i pokrni. Morate povati tradciju.
IRAC: Nije nego! Sluamo mi tu vau priu dosta dugo i to vie ne
prolazi. Mi to neemo da trpimo! Vreme radi za nas!
Biemo strpljivi i uporni!
NEMAC: Narafno! Otnosi snaka u sfetu se prso menjaju. Prola su
stara fremena. Tanas se mora isfriti nofa potela
teritorija.
ENGLEZ: Nova podla?! Svata! Niko nee prstati da dobrvoljno
prda svoje teritrije, vi to dobro znate?
NEMAC: Ja, topro to snam, ali otnosi snaka su se promenili.
ENGLEZ: ta to zni? Vi ste sprmni na sve?
NEMAC: Safisi od vas.
ENGLEZ: Ba na sve?
NEMAC: Safisi...
ENGLEZ: To znai da moe biti i ono najgre?
NEMAC: To ste fi rekli.
HRVAT: ujte, Evropa je tamnica naroda! Vie se to nemre
izdrat! Kaj je sa nam? Mi odluno traimo svoju
deravu!

95

SRBIN (plane): Tako je, pobro, jeba ga ti! Svima nama treba
sloboda! Nemere se vie ivjeti bez slobode! Mi emo
se zajedno boriti za tu nau slobodu.
HRVAT: Tak je, prijatel moj dragi, tak! Mi se bumo borili za nau
deravu. Na cilj nezavisna derava! Naa neovisna
derava!
SRBIN (vie): Izboriemo je mi, pobro, jebem joj svetu neelju!
Izboriemo je mi makar svi stradali! Imaemo mi nau
zajedniku dravu svih slovenskih naroda, makar ja
nema kruva da jem...
RUS (oduevljeno): Odna slavjenskaja derava! Eta nuna! Eta
oenj nuna! Mi bratja! Mi odna dua!
SRBIN (grli ga i ljubi): E, tako, tako, ranko moj! Tako, srea ti
pjevala! Svi Sloveni u jednoj dravi! Svi Sloveni na
okupu! Jedna pravoslavna drava! Jedan patrijarh i
jedan voa!
SRBIJANAC (nagne se i nepoverljivo ga gleda): to se ti, more,
mee di ti mesto nije?
SRBIN (zaneo se): A? ta ree, brazeru? (okrene se) Kaza li ti to
meni neto?
SRBIJANAC: Tebi, nesreo, tebi kazujem! ta se, bre, pravi
blesav?!
SRBIN (zbuni se): Ja... ja se pravim... ja blesav...
SRBIJANAC (klima glavom): Ti, more, ti! ta si se, bre, tu
raskokodakao ki koko u magli?! Sve mee neki veliki
paroli i nita, bre, ne vidi.
SRBIN (uvreeno): Ja nevio?! Ja, brazeru, nevio?!
SRBIJANAC (mirno): Ti, more, ti! ta se, bre, stalno neto
isuuje?! Sevap je, brate, da umukne i da nita vie
ne kazuje. Nita!
SRBIN (namrgoeno): Ja da muim?! A? A zato ja, brazeru, da
muim, taka ti boga?
SRBIJANAC: Zato, bre, to se nita ne razume u svetsku
politiku situaciju i zato to...
SRBIN (plane): Jebem ti sunce areno! Ja se ne razumijem? Ja?!
Ja sve viu i sve znam! Ja sam...
SRBIJANAC: Ma, kaki, more ti! Ti si, bre, kraj oiju orav! Ti nita
ne vidi, zaslepljen si ki...
SRBIN: Ja zasljepljen?! Ja?! (suzdrava se) Hm! Uh! Zna ta,
brazeru? Da njesmo e jesmo i da mi njesi to jesi,
drukije bi se ja i ti ponijeli. (kripi zubima)

96

SRBIJANAC: Nemo tu da mi kripi s zubi ko da smo u divljinu

rasli. Sluaj, more, ti men ta ti kazujem, pa nee
loe da proe u ivot.
SRBIN: Tebe da sluam?! Tebe?! (mahne rukom) Naa si vraga
koga u sluati. Pametnije ti je da gleda u me i da me
podri u mojoj borbi za...
SRBIJANAC: Kakvoj, more, borbi?
SRBIN: Svenarodnoj borbi za osloboenje bratski...
SRBIJANAC: Kaki to, more, ree? Ne u te dobro?
SRBIN (jae): Svenarodnoj borbi slovenskog naroda!
SRBIJANAC: Koj e mi ta tvoja borba?
SRBIN: Vide bene! Ma, avle, nije to moja borba, ve svih
Slovena. Borimo se da se oslobodimo tuina i da
ivimo skupa.
SRBIJANAC: Nema ti fajde od tog skupnog ivota, brate. Di e
tolki narodi da se snjue zajedno.
RUS (oduevljeno tape): Vse Sloveni skupa! Vmeste! Vse! To
istorieska nunost! Eto nuna!
SRBIN (ljubi Rusa): Tako je, majkane! Tako se govori!
SRBIJANAC: More, je l ti stvarno veruje u to?
SRBIN (krsti se): Ajme meni jaanom, ta kako neu vjerovat! To je
san svi nai praedova. Vakat je doa da se to danas
ostvari, je l tako pobratime?
HRVAT: Prav za prav veli. Povjest to od nas trai. Mi bumo imali
nau deravu. Nau neovisnu deravu!
SRBIN (ushieno): Eto ti na! Ma, uje li ti, brazeru? uje li ti,
ava te neuo, ta na pobratim kae?
SRBIJANAC (mrzovoljno): Ma, ujem, more.
SRBIN: Panda?
SRBIJANAC: Nita.
SRBIN: Kako to nita?! Ne razumijem te, ta kae?
SRBIJANAC (tiho): Nita.
SRBIN: A?! Ne ujem?! ta si reka?
SRBIJANAC (prodere se): More, ne kazujem nita! Nita! Sluam,
bre, te tvoje gluposti i nita ne kazujem. Nita!
SRBIN: to-o?
SRBIJANAC: Zato, brate, to ja u ti, iskren da budem, veliki paroli
ba nita ne verujem. (stavi nokat pod zub) Eto, ni
tolko ne verujem!
SRBIN (zaueno): Ne vjeruje?! A? Zato, brazeru, ne vjeruje?
SRBIJANAC: Ubi me tu na ovo mesto, al eto, neto u ti vai
projekti ba ne verujem.

97

SRBIN: Ama, brazeru, e ti je pamet? Svi emo skupa da ivimo

u naoj zajednikoj bratskoj dravi i mi...
SRBIJANAC: E, eto vidi, ba zbog tu zajednicu, ja ti u to nita ne
verujem.
SRBIN: Jope on! Ja ga krstim, on uz vjetar pia! A jeba ga ti, ta si
tako napak?! Zata ne vjeruje u nau zajedniku
dravu.
SRBIJANAC: Priznam, more, ne verujem, iskren sam i neu da se
pretvaram da volem ono to se men ne svia.
SRBIN: Ama, kome ne vjeruje, brazeru? Meni?
SRBIJANAC: Ma, tebi verujem, bre.
SRBIN: A kome ne vjeruje?
SRBIJANAC: Nemo da me vue za jezik! Lepo te opominjem.
SRBIN: Ma reci kome ne vjeruje, jebem mu svetu neelju?
SRBIJANAC: Ne verujem, bre bato, tom tvom pobratimu!
SRBIN: A?!
HRVAT: Kak?! Zar je to mogue? (brie elo) Ja sam prav za
prav, konsterniran! To, gospon, nemere biti, ne. To je,
to je strano! kandal! Da, pravi kandal!
SRBIN: Izvini, pobro, nemoj se ljutiti. Nije on tako mislio. To on
tako tandre ka prazna taka...
HRVAT (uvreeno): kandal! Ja, ja, ja sam konsterniran!
SRBIJANAC: More, ba me to zabole mnogo! Jo u i tebe da
ugaam...
SRBIN (izbei se): Ma, ta je tebi brazeru?! ta vaje pravi neku
petljaniju? Jes l ti poludio?
SRBIJANAC: More, nisam ja poludeo, nego si ti kraj oiju orav.
SRBIN (krgue zubima, suzdrava se): Jeb... uh! (vrti glavom) e
e mi to re, brazeru! Ja se borim da napravimo
zajedniku dravu i pobratim je prista, a ti nas vaje
zavaa.
HRVAT: To je oporba! To je anarhist! On nebu s nama bil!
SRBIN: Borimo se za slobodu naeg naroda i oemo zajedniku
dravu da napravimo, a ti...
SRBIJANAC: Koju, more, dravu?
SRBIN: Kako koju?! Nau, jebem ga ja, nau!
SRBIJANAC: iju, bre, nau?
SRBIN: Vide bene! Nau slovensku! Zajedniku!
SRBIJANAC: Kakvu to, more, ree?
SRBIN: Nau, zajedniku, bratsku!
SRBIJANAC: Mani me, bre, bratsku zajedniku dravu. Ja sa
svojim roenim bratom ne govorim, neto smo oko
mea sikire potezali, a di nee...
98

SRBIN (ljutito): Ma, vi ste cigani! Vi vaje neto petljate i...

SRBIJANAC: Alal ti vera, roae! Ba mi ga po bratski zavue.
Lepo si poo da se dogovara, onako po naki.
SRBIN: ukne ga i ti meni brazeru, pa ja jadan muim, ta u?
Ko velim: ko e kome, ako nee svoj svome?
SRBIJANAC: Pa, jes vala! Sevap je, brate, svome! Slae je i
nekota te nita. Ta, braa smo neka.
SRBIN: Ja sam to reka za vaske to se vaje oko mea epurate i
to sikire poteete na...
SRBIJANAC: Ako se s roenim bratom sudim oko mea, di neu s
tvojim pobratimom koji mi nije ni rod ni pomozi bog. A i
taj tvoj pobratim, kolko se men ini, ne polae mnogo
na bratsku ljubav.
SRBIN: Kako, brazeru, ne polae?
SRBIJANAC: Lepo, lepo, ne polae! Pitaj ga ako men ne veruje.
SRBIN (ljutito): Ma, ta ti baljezga! Znam ja mog pobru! Znam ja
dobro ta on oe! Sve ja dobro znam! Sve!
SRBIJANAC: Deder, molim te, kad si posiso svu svetsku pamet,
kazuj i nama ta ti pobratim hoe?
SRBIN: On oe dravu! Dravu! Je l ti jasno?
SRBIJANAC: Dravu?! iju, more, dravu oe?
SRBIN: Jope ti! O, ava ti Boga odnio! Oe nau dravu! Nau!
Zajedniku! Bratsku!
SRBIJANAC (mae glavom): More, ne verujem mu ja. Neto on tu
tajno sprema. Di e, bre, on s men u istu dravu da
ivi skupa. To su neki opasni pekulaciji. Ta, on ne
vole nas i kae da smo mi vizantijski prasci. Znajem ja
dobro tog uobraenog purgera.
SRBIN (plane): Ne vreaj mi pobratima! Nemoj da nas zavaa!
Znam ja dobro mog pobru! Znam ja da i on oe dravu
da...
SRBIJANAC: Ma, iju, bre, dravu oe? iju?
SRBIN (urlikne): Nau vrae! Nau! ta si ti navro iju pa iju?
Nau, ovjee, nau! Bratsku! Zajedniku!
SRBIJANAC: Ma to, bre, ne ide s drugi narodi, pa nek s njim
pravi dravu. ta e s men kad sam ja za njeg prostak
i seljak? ta mu ja trebam? Mora da on neki velik
interes tera...
SRBIN: Nema tu interesa, beno! Oemo da ivimo zajedno!
Skupa! Oemo dravu! Dravu!
SRBIJANAC: Pitaj ti svog pobratima, iju on to dravu oe? iju?
SRBIN: Ma, dajder, pobro, recder ovoj beni, iju ti dravu oe da
stvorimo?
99

HRVAT: Moju deravu.

SRBIN (pljesne rukama): Eto, vidi! Lijepo ti je kaza! Nee tuu
dravu, oe svoju! Svoju! Nau! Bratsku! Zajedniku!
SRBIJANAC uuti i sagne glavu.
SRBIN (pobedonosno): Eto ti! ta si traija to si i dobija! Imaemo
mi nau zajedniku dravu! Svi zajedno! Svi Sloveni!
Zar to nije dobro za sve?
RUS (oduevljeno): Vse normaljno! Vse normaljno! Odna
slovenskaja derava! Odna dua! Odna ljubov! Vse
normaljna!
SRBIJANAC: More, zna ta, roae?
SRBIN (veselo): ta je, brazeru, reci? Zar se zato ne vredi boriti?
Naa zajednika drava! Bratska!
SRBIJANAC (glasno): Ti si, bre, veliki magarac!
SRBIN: Oho! Jope si prvi poo! Jope me vrijea! (preti prstom)
Nemoj tako, brale, srea ti pjevala! Nemoj tako, nee
valjati!
HRVAT (prezrivo): Prostak! Bedak! Bumo loe proli s nim. Taj bu
lajal na moju deravu...
SRBIN: Ne brini ti nita, pobro! Uvui u ja njega u sve to! Nee on
mlatiti tom jeziinom ka krava repinom.
SRBIJANAC: Lele, kaku ja svojtu imam! More, brate dragi, ako
zna za Gospoda Boga, nemo njega da brani od
men. Greota je to da radi! I posluaj me, majka mu
stara, nemo da se trpa di ti mesto nije.
NEMAC: Slofenska trafa?! Apsolutno nemokue! Nikako! To pi
moklo ta ukrosi nae fitalne interese. To mi ne
moemo nikat tosfoliti. Nikat!
ENGLEZ: Zato?! Zato to nije moge! Slovenski narodi prirdno
hoe da se ujedne. To je normlno. Slovenski narodi
moraju da dobju samostlnu drvu.
IRAC: I nama treba naa samostalna drava. I mi imamo prirodno
pravo na to. Ni mi neemo vie tuina za gospodara.
SRBIN (vie): Evropa je tamnica naroda! Treba sruiti sve
podignute granice! Mi smo za slobodu i pravdu! Mi smo
za nau dravu!
SRBIJANAC: Ja ti, brate, opet lepo kazujem da se ne mee u
svetsku politiku velikih sila. Gledaj, bre, svoja posla. Ne
razume ti, more, ta nam se sprema, zato polako,
nemo ko june pred rudu da istrava. e izgubimo
glavu zbog tebe prvi.
100

SRBIN (ljutito): Ja da ne razumijem svjetsku politiku?! Ja?! E, moj

brazeru, itam ja sve nji ka bukvar. Nemere meni niko
podvalit. Niko! Sve ja viu i sve znam! Sve!
ENGLEZ: Gospodin je u pravu. To je istina, sve se zna!
SRBIJANAC: Istina?! More, kakva, bre, danas istina u politiku?!
Sve sama svetska pekulacija i prevara! Interes svak
svoj tera! Nismo mi mali narodi dorasli za ti svetski
ratovi meu moniji i jai narodi. Golema je to
kalkulacija i ne treba da se mi u nju upliemo. Koj e
nam to andrak?
GRK: Kod nas, mali narodi, nije bilo oi nei, moe ne
moe. Moralo se monijem davati ili ti oni sami otmu,
a za nas ostane tamanj da ne svisnje od gladi. Ko da
nas sve neko ukleo!
IRAC: Do kada sve to, brao? I emu sve?! Do kada da mi to
trpimo? Kakva je svrha? Zato da robujemo?
GRK: Nema nita na veresiju. Ne moe s monim konjkurenti na
pijac da izae. Mogu te u likfidaciju da oteraju. Treba
ko poslofan ovek, trgofac, da se eka i da se seiri tek
kada mu konjkurent od prekoputa likvidiran.
TURIN: Ama, sve je to lijepo, al ne smije uzimati ono to je
sultanov hair. To nije, bolan, tvoj dunjaluk! To se ne
smije. Alah sve vidi.
GRK: oraf konj u trku neka se ne uputa, tako su prafila igre.
Maala!
ITALIJAN: E, nima druge. Oni koji gubi triba mu uzet ono a mu i
ne pripada...
TURIN: Aferim! Zato je vaa flota otpoela bombardovanje
Dardanela, a? Nijeste mogli da saekate oe li
mladoturska revolucija uspijeti da...
ITALIJAN: Revolucija?! Ja ne priznam te vae revolucije! Sem
seksualne revolucije sve ostale su propast za cilo
ovianstvo.
GRK: Prafilno! Revolucija isprazni konjto i Musa otme ono to je
imo Kurta. Revoluciju vode guljanferi i pekuljanti.
SRBIN (vie): Nije tano, brao! Revolucija e osloboditi potlaene
i siromane! Revolucija je spas za nas! Revolucija e
promjeniti ovjeanstvo!
RUS (tape): Revoljucija, revoljucija! Nuna revoljucija! Vse budut
jednaki! Vse budet bratja! Vse odno! Vse narodi!
SRBIJANAC: Smiri se, bre, roae! ta si se, bre, upaleo, ko da je
ba tebe stalo do revolucije i...

101

SRBIN (urla): Stalo mi je! Ja sam sta ispred revolucije! Nemere se

vie durati! Revolucija more odma poeti!
SRBIJANAC: Ne daj Boe! (prekrsti se) ta e nam, bre, to? Mi,
Srbi, treba da sraunamo ta nam se dobro isplati i ta
je ist ar. A di je tropa i di ne smemo da idemo, to
mora svak da zna u nau dravu.
SRBIN: Kakav si ti ovjek? e e ti dua? Misli zera i na me.
Mora mi pomoi. Mora da se izbori za...
SRBIJANAC: Mora, mora! Stalno, bre, neko moranje! Namee
se uvek neto izvan men, ko da sam ja, more,
zaduen da sve koji propadnu pomognem i uzdignem.
Dokle, bre, brao tako? Koj e, bre, men da pomogne,
koj?
SRBIN: Ama, mora, brazeru, mene... Ja sam tvoja krv...
SRBIJANAC: Ako je i bratski, mnogo je, more, da ja to sve trpim
zbog tebe. A to se tie tu krv, nemo da je, bre, na
veresiju delimo drugim ko da smo, daleko bilo, Crven
krst i moramo samo mi da zalegujemo za druge. Ko da
e ti drugi neto da uinu za nas, oe malo... (odmeri
laktom)
SRBIN: Ne trpi ti nita zbog mene. Njesi se ti, moj brazeru,
poteno reeno, ba mnogo ni pretrga za me.
SRBIJANAC: A, tako li je! To sam teo da ujem! To tebe, more,
boli?!
SRBIN: Boli, jata nego boli! Nemere se vie muati! (uhvati se za
grudi) Evo, ba me voe, tu, nama, neto dere...
SRBIJANAC: Pritiska i men i dere me, pa ja ne...
SRBIN: A ta tebe, tako ti Boga brazeru, dere?
SRBIJANAC: Dere me, bre, kad vidim da si na oba oka slep! Zar
ne vidi ta se radi? Zar ne vidi ta e se desi u ovi
na svet?
SRBIN: Majde k vragu, ta e se desiti?
SRBIJANAC: E, moj bato, mnogo e toga da se desi! Mnogo! Zato
ja i begam sa ovu avetinju, da posle ne bidne kasno i
da ne...
SRBIN: Ama, ta e, ovjee, biti kasno? ta?
SRBIJANAC (prodere se): Sve e, more, da ti bidne kasno! Ti sa
tu tvoju slepou i ludu glavu i oni tamo sa crnu ruku e
nas uvalite u neku grdnu muku.
SRBIN: Ma, njesam ja zna, brazeru, da si ti tako napak ovjek.
SRBIJANAC: More, misli li ti da je men lako da trpim tu tvoju
opinjenost za revoluciju i stranjski narodi koji nas...

102

SRBIN: Jope ti! ta si, jeba ga ti, navro, strani narod, pa strani
narod! Njesam ja bena da ne znam ta je nama obojici
dobro. Sluaj ti, brazeru, mene i nita se ne boj.
SRBIJANAC: Ih, bre, ti si mi neka vrsta pouzdancija.
SRBIN: Ja, ja! Sve ja znam, brazeru! Nemere mene niko prevarit!
Niko! Sve ja vidim! itam ja tu svjetsku politiku
situaciju ka...
SRBIJANAC: Aj, bre, nemo vie da lupeta tu! Zaguljen si, bre,
ka oni tvoj magarac to si ga ostaveo u selo. Kad ima
tolku pamet, to se, more, faa u kolo koje nije za
tebe namenjeno. to ipa kraj oni koji ti ni ruku nee
da pruu?
SRBIN (plane): Ko, ja?! Ja vaje znam ta treba raditi. Njesam ja ti,
da stalno neto izvrem i okreem kako vjetar duva.
SRBIJANAC: De, bre! Bolje da se okree prema jaki vetrovi,
nego da te oduva i pretrgne. Da ja nisam taki, nikad mi
nau dravu ne bi imali. Valjalo je, more, Turinu
doakati. Sve smo mi sami uradili, bez iiju pomo sa
stranu...
ENGLEZ: Tano, ser! Sve ste vi sami urdili i drugima pokzali put.
IRAC: Ba dobro. Sada smo i mi na redu. Znamo bar kako se to
radi sa osvajaima.
SRBIJANAC: Elem, da zakljuim, ja, bre, izvrem, jerbo raunam
di imam interes, a di moe nevolja neka da me snae.
Sve ja to preispitujem. Ne verujem ja, more, ni
roenom ocu, a ne nekom tamo tuem caru!
SRBIN (uzbueno): To je moj car! Ja ivim u njegovoj dravi i
potujem vlast! Nama boljeg i potenijeg cara u cijelom
svijetu! Eto ti, da zna!
SRBIJANAC: Kad ti je tako dobar, to mu iz dravu bega?
SRBIN: Ne bjeim ja nikuda.
SRBIJANAC: Kako, more, zar mi svi ne begamo s ovi titanski
prokletinji u Ameriku?
SRBIN: Ja ne bjeim! Ja sam poa da naem bolji ivot za moju
vamiliju. Nemere se vie na onom nesretnom kamenu
preraniti tolka eljad.
SRBIJANAC: to ti ne pomogne tvoj car? Zar on nije najpoteniji
i najbolji vladar?
SRBIN: Jes vala! Tebi u inat! Nema niko takva cara! Narodna
cara! Nije on kriv to sam ja sirotinja! Nije mi on kamen
doera u pronjivu. Nemere on svima ljudima pomoi.
Ne zna on ta se deava u narodu, vaje ga drugi lau,
inae bi on... uh!
103

SRBIJANAC: Lele, nemo tolko da ga brani, e se rasplaem od

toliku muku. Brani, bre, tueg cara ki da ti je rod
roeni, di ti je pamet, brate?
SRBIN (udara se u elo): Evo, voe, voe mi je sva pamet!
Nemere ti meni podvalit! Sve ja znam! Kamo lijepe
sree da su svi ka car Vranjo Josif, e bi nam kraj
svima bio?
SRBIJANAC: Svi bi, more, ka ti tad izbegli na ovu laurinu. Ne bi
vie bilo mesta ni za tebe, a ni za men.
SRBIN: Samo se ti sprdaj, brazeru! Samo ti podbadaj! Vala bogu,
ima koga! Znam ja dobro to tvoje podjebavanje! Voli
ti to, voli! Voli ti to cijelom svijetu da uvali i da se
smije.
SRBIJANAC: Ja samo kazujem bez dlaku na jezik to mi je na
pameti.
SRBIN: Nije ba tako, brazeru! Podvije ti repinu kad neta treba
za te, a mene vaje zaboravlja...
SRBIJANAC: Ne zaboravljam ja, more, tebe, nego ti men nikad
dobro ne vidi! Stalno me neto gubi iz oiju.
SRBIN: Vide vraga! Kako to ne viu?
SRBIJANAC: Lepo, ne vidi me. Ono, tebi se ini da me vidi, al ti
me ba ne vidi. Mnogo si se, bre, zaludeo i veruje
drugima, nemo tako! Ti, bre, uopte ne vidi ta nam
se sprema, a ja sam...
SRBIN (besno): Sve ja viu! Sve! Sve ja znam! Ne mi ti, beno,
pamet soliti!
SRBIJANAC (nasmeje se): He-he! E, ba si zadrt! Ta da vidi sve,
ne bi se, nesreo, tolko kleo u tueg cara ko da je
on...
SRBIN (otro): Ja se kunem u koga ja ou! Bolje da se kunem i
potujem poredak, nego da budem razbojnik i da
ubijam narodnog kralja!
HRVAT: U krevetu, prosim lijepo, u krevetu.
SRBIJANAC (ispravi se): Koj, more, razbojnik?
SRBIN: Vi to ne znate za red i ubijate svoje vladare u krevetu.
SRBIJANAC: A tebe je to ko sramota, brate?
SRBIN: e me nee biti sramota! Imati taku divlju svojtu! Brukate
nas, vala, na sve strane.
SRBIJANAC: I zbog te bruke ti tolko oboava tueg cara? Plai
se da te ne optue da si ti neki crni zaverenik?
SRBIN: Ne plaim se ja! Nije mene stra! Ja sam poten ovjek!
Njesam ja podivlja da ubijam svoga kralja u postelji i
da...
104

SRBIJANAC: Podivljao?! Ja sam tebi podivljao, je l? Lele, lele

brate, to mi to, bre, kazuje? Sramota da te izjede
zbog men? Ta, kad te niki slua, reko bi da si rasto u
meki krevet, kad tamo on bega od go kamen!
SRBIN: Ja se toga ne stidim.
SRBIJANAC: I ne treba da se stidi, bre! To je, more, sve tvoje! I
kralj koga smo mi utepali je tvoj kralj. Treba da bude
na to ponosan i da po celi svet pria da...
SRBIN: ta e mi tvoj kralj?! Imam ja svoga cara!
SRBIJANAC: e i njega utepamo kad nam zort doe.
SRBIN (usplahireno): Ajme meni, ajme meni! ta sam ja bogu
zgrijeio? (stiska zube) Svetu ti neelju jebem! Vi ste
potpuno poludjeli! Uh! itav svijet je usta protiv vaeg
zloina, a vi sada...
SRBIJANAC: More, ba me neto, da izvine, zabole za taj
belosvetski ljam. Vidi, bre, da su svi poandrcali i ne
znaju kud e od bes da udaru. Ovi obini narod da je
pri pameti, kao to nije, uzeli bi usrane motke u ruke i
sve bi te blesave evropske vladare, mirotvorce, s tu
golemu motku oma najurili.
SRBIN (krsti se): Boe me sauvaj! Jaana nam majka! Nema
nama, brazeru, spasa dok si ti takav.
SRBIJANAC: Kaki, more?
SRBIN: Kurevit!
SRBIJANAC: Oho-ho! To li je! Da ga nisam, more, taki, ne bi mi,
to se tie stranjskih sela, jo ni dravu imali i svi bi
morali, kao ti danas, da ljubimo u dupe tueg cara.
SRBIN (skoi na noge, vie): Jebem ti mladu neelju! Jebem ti sve
svece! Ne ti mene vie zajebavat. (prie, uhvati ga za
guu i podigne) Ne ljubim ja nikog... nikog! (cima ga)
SRBIJANAC (brani se): Nemo... more... da me... stee... ja u
tebe... nemo da se... (gui se)
RUS (skoi, rastavlja ih): Bratja, bratja! Moja bratja! paalustja,
paalustja!... Bratja moja!...
SRBIN (drma iz sve snage): Jebem ti kruv!... Ja znam sve... sve...
nikad ti nisi meni valja... nikad... nisi bio uz mene...
vaje si gleda samo svoju gujicu...
SRBIJANAC (krikne): A-a!... e duu da ispustim... a-a!
Svi skoe, rastavljaju ih i mire.
Opta guva.
Deca se bude i plau.
Putnici gledaju zaueno.
105

Posluga je zbunjena.
HRVAT (sedi zadovoljno): Prostaci! Barbari! Bizanti! Svi ti bizanti
su prav za prav, prasci! Fakini zamazani! Tati
prefrigani! Nemrem nigdar znati zakaj cesar tak
proteira te divljake. Vrag mu mater, da mi Bog dragi
grehe oprosti, ja jedino znam da bu navek za cesara
kmet bil. Pih!
RUS (stoji izmeu zavaenih): Bratja... bratja... moja bratja...
davajte... nije nuno... vojnu vodit... eto, nje nuno...
nuna ljubov... ljubov...
Srbin pusti Srbijanca.
Svi sedaju. Mete se smiruje.
Putnici u pozadini nastavljaju da igraju karte, domine i mice.
SRBIJANAC (dri se za vrat): Khh, khh! Kakva, more, lana
ljubav? Vido sam ja vau golemu ljubav onomad u
naem ustanku, prota Mateja, Bog da mu duu prosti,
sve obigravo i nado se u bratsku pomo, kad ono...
(odmeri)... Cveke ste vi, more, velike... Khh, khh! Uh,
bre, to jaku ruku ima. (sede)
SRBIN (prilazi mu, tiho): Izvini, brazeru, pa mi je mrak na oi...
Njesam eo da te povrijedim... izvini, boli li te mnogo?
(saginje se i ljubi ga u glavu)
SRBIJANAC (razmaeno): More, da vidi od bratsku ruku najvie
bole... no nemo da se sikira, e proe brzo... znajem
ja da si prek i naivan ovek... zato ja tebe tolko i
volem... (grli ga i ljubi)
HRVAT (zadovoljno): Prasci! To ni civiliziran narod! To bu trebalo
vse v vodu baciti! Kaj e nam oni k vragu! as se ljube,
as se biju... (odmahuje rukom)
SRBIN: Sluaj ti, pobro, nemoj da mi odmahuje tom ruicom! Mi
ove bratski razgovaramo i dogovaramo se.
HRVAT: Kaj?! Ma daj, kak to razgovarate kad se za gue upate?!
Mal ga nisi ubil tu pred nama svima.
SRBIN (ispravlja se): A?! Ubijo?! ta ree, beno?! Prije bi seb
zakla, nego njemu naudio! Ja sam njega samo
ubjeiva, je l tako, brazeru?
SRBIJANAC: Tako, tako! Ti men vrsti argumenat iznosi. Pa, to
me vie stiska, to su i argumenti jai.
HRVAT (besno): Prasci! Barbari! Bizanti! Tati!
ENGLEZ: Gospoda vode otvren dijalog, oni na to imaju legtimno
prvo.
106

SRBIN: Jes, vala, ba se siti narazgovarasmo. (seda)

SRBIJANAC: Na razgovor, naa stvar! Niki ne sme da si mee u
nai stvari. To ne dozvoljavam! Mi se to bratski
dogovaramo i miljenja usaglasujemo.
TURIN: Mene je strah, bolan, od tog vaeg dijaloga. Nikad ja ne
znam gdje e se zavriti vaa rasprava. Nikad oek s
vama nije sihguran.
MAARICA (pljeska): to? To su pravi mukarac! Ja volem tako
snano muko razgovor. Takva mukarco vie nema.
O, Serbo, Serbo! Romantino Serbo!
NEMAC: Kako ta se, toafola, ne meamo kat hoete rat ta
isasofete. Mi moramo ta fas natkletamo ta ne pi ukrosili
sfetski mir. Mir je sfetinja!
SRBIJANAC: Nemo ti men da pria ta je svetinja! Jedini ko
moe sve nas da ugrozi si ti. Zato molim te, nemo da,
bre, prenemae i da sve izvre. Ti stalno neto
guna i trai nain da izazove neki novi veliki rat.
NEMAC (uvreeno): Ja, ja da isasofem rat?! Smeno! Klupost!
Sato pi mi hteli ta ispije neki rat?
SRBIJANAC: Zato to si, bre, mnogo narasto, pa su ti sve granice
pretesne! Nita ti vie nije potaman i samo merka
zgodnu priliku da se osmeli i krene napred.
NEMAC: Klupost! To nema feze! Mi smo miroljupif narod. Mi smo
za mir.
ENGLEZ (nakalje se): Ja, vi ste mirljubivi! Jako mirljubivi!
SRBIJANAC: Stra me, bre, ljuti ufatio od toliku vau miroljubivost.
Sve se neto bojim da e, opet, neko da mee moj
narod ki topovsko meso.
HRVAT: Bedak! Divljak! Ljudoder!
BUGARIN: to si se, be, batko tolko zaprepasteo? Abe, sve to
kazuva se ne desi. Mir je, be, svetinja za evropski
narod! Pogolema nevolja e da natera neki da se
odmetnu u rat. Abe, ti stalno neto crno priziva...
SRBIJANAC: More, komija, ne prizivam ja to je men ef, neg
samo gledam ta se to u Evropi rabota. Neto mi, bre,
sve tu smrdi i zaudara.
HRVAT: Prosim lijepo, uvijek zaudara ba od vas s Istoka.
SRBIN: Ha! Vide, vide, manitaa! A e si ti pasa, pobratime, a?!
HRVAT (nadmeno): Ko, ja?! A gdje bi, k vragu, bil neg na
Zapadu, ne! Naa tisuugodinja povijest i sva
europska kultura vezana je potpuno za Rim i rimskog
papu. No, gospon, to je uvijek bil Zapad, ne?

107

SRBIN: Vide, vide! Njesam zna da si ti tuin! Ko bi to reka? A

tako lii na sve naske ostale! A recider ti meni, pobro,
kako to da ja i ti u istoj dravi sade ivimo, ali eto, jope
ispane, na dvije razliite strane svijeta, a?!
HRVAT (odmahne rukom): No, ujte, to su paradoksi, no bumo to
brzo zrihtali. Ak da dragi bog, ne bumo mi vie ivjeli
skupa!
SRBIJANAC: ta ti, bre, brate ja kazujem? Vidi, more, kaki ti je
tuin pobratim?
SRBIN (krsti se): Ajme, ti boga jebem! Sapela te sveta neelja, ma
ta ti to divani?! e e ti dua, pobro?
SRBIJANAC: Deder, deder, brate, ta se, bre, stalno neto
iuava?! Ko da si s kruku pao! Uvek te neto
zatekne i iznenadi. to se, bre, toliko sikira?
SRBIN: Ma e neu, brazeru, vie li ti ta pria ovi strndov?
SRBIJANAC: More, ta te zabole zanj! Ako nee da bidne s
tobom, za te je to jo bolja prilika. Okreni mu, more,
lea i ivi s drugi narodi.
HRVAT (uporno): Ja bu imal moju deravu! Neovisnu deravu!
SRBIN: A ja, blento? e sam ja tu, pobratime? Nemerem ja utei
sa svoje zemlje. Oe sam ja roen i...
HRVAT: To nikak nije moj problem. Sve to bu hrvatski dravni
sustav.
SRBIJANAC: More, nemo mnogo da ga zove da ivi s tobom, ne
treba ti . e brzo on sam da ti prie, kad ga oni veliki
pritesnu...
HRVAT (drsko): Nikad, nikad, nikad! Nikad ne bumo skupa!
SRBIJANAC: Ih, daj Boe da to ba tako bidne! No, ti e sam,
kad moniji navalu na tebe, da doe i da nam cvili i
moli da te ponovo primimo. Al tada ima da bidne
odve kasno. Koj e nam andrak taki?
HRVAT (besno): Nikad, nikad! Nek krepam kak cucek!
SRBIJANAC: E, nemo dvaput da ree. Ono, to se u nas ree, ti
voli da ko seoska dukela ljubi ruke gospodaru, al
brzo e te ti gospodari da najuru. Onda e moli da te
mi zatitimo, a ovi e te moj pametnjakovi, to se
razume u svetsku politiku ki orava koko u zrno, da te
ponovo primi. e se saali, jer je taki dobar i naivan ki
magarac u njegovo selo koga treba osamariti i uzjahati.
SRBIN (glasno): Magarac ti je aa! Nee mene niko potprezati i
vale mi stavljati! Aka! (mae prstom)
SRBIJANAC: Nemo tu, bre, da mi aka! More, znajem ja tebe
odve i niki te ne zna ko to te ja oseam. Ti, more,
108

kad se upali ne moe ni ovi led to pliva kraj brod da

te rashladi.
HRVAT (skoi, uplaeno): Led?! Rekli ste led? Kaj? Vi ste ga,
gospon, vidjeli?
SRBIJANAC: Ma, gledam ja njega stalno i udim se to je toliki.
HRVAT (zaprepaeno): Koliki, velik?
SRBIJANAC (rairi ruke): Golem, bre, golem!
HRVAT (panino): Kaj?! Ma, to, to, gospon, ne mre biti! Vama se
to samo tak priinilo!
SRBIJANAC: Vraga priinilo! Misleo sam i ja da mi se samo
uinilo, al kako sam ga bolje sagledao video sam da
se on ne more zaustaviti.
HRVAT (krikne): Ne more zaustaviti!
SRBIJANAC: Ne, ne moe! On se, bre, toliko upali da je spreman
sve da rtvuje za drugi.
HRVAT (zastane): Kaj?! Tko se upali? Tko se rtvuje?
SRBIJANAC: Pa on!
HRVAT (polako): Led?
SRBIJANAC (gleda ga zaueno): Kaki, bre, led?
HRVAT (nervozno): Led to pliva kraj broda, gospon.
SRBIJANAC (jo vie se zaudi): Kraj kakog, more, broda?
HRVAT (besno): Naeg broda, gospon! Naeg!
SRBIJANAC: Misli, tvog, neovisnog broda?
HRVAT (urlikne): Naeg, ovjee, naeg, ovog broda Titanika!
SRBIJANAC: Izvini, komija, ja nikad nisam naisto s tobom, ta ti
to zove nae? Kod tebe se, more, nikad ne zna
ta e da bidne nae, zajedniko, a ta samo tvoje,
neovisno.
HRVAT (tiho): Vlah! (glasnije) Pitam te, glupak, kaj pliva kraj
broda?
SRBIJANAC (krsti se): Lele, lele, vidim ja da e ti brzo da moli
da nam se pridrui. Nisi ti, bre, bato, sposoban sam
da odluuje. Nedorasto si ti da bude neovisan. Ovi,
moniji, oko tebe e ti sve brzo uzmu.
HRVAT (povreeno): Ja nedorastao?! Ja! Bedak! Prostak! Bizant!
SRBIJANAC (mirno): Ti, more, ta si se izbeio?! Pita me ko da
si blesav, ta pliva kraj broda?
HRVAT (sede): Kaete da ste ga davno videli i da je... kak ste
ono... a, da... (prezrivo)... da je golem. (napravi
kiselo lice)
SRBIJANAC (zaueno): Ko, bre, golem?
HRVAT (nervozno): Rekli ste golem i da se nemre zaustavit.
Pamtim dobro kaj ste sve rekli.
109

SRBIJANAC: Jes, vala, reko sam.

HRVAT: Pa, vrag mu mater, je li velik ili nije?
SRBIJANAC: Velik je.
HRVAT: I nemre se zaustavit?
SRBIJANAC: Ne moe.
HRVAT: Jezus Marija! To je, gospon, tak opasno!
SRBIJANAC (mirno): Jes vala, opasno je.
HRVAT (skoi): Bumo ondak alarmirali posadu?
SRBIJANAC: to?
HRVAT: Pa, da spreimo katasrofu.
SRBIJANAC (zaueno): I ti se stvarno uzbuuje zbog tog?
HRVAT (panino): Gle, moliu vas lepo, za kaj ja ne bi bil
uzbuen? To je, gospon, prirodno!
SRBIJANAC (krsti se): Ne mogu, bre, da verujem! E, da sam se
sino utopeo ne bi verovo... Stvarno si se uzbudeo?
HRVAT (urla): Stvarno, stvarno! Kaj se isuava, glupak?
SRBIJANAC (mirno): E, tome se nisam nado... To je, bre, mnogo
lepo od tebe, komija... To je za svaku pohvalu! Ba si
me prijatno iznenadio.
HRVAT (gleda ga nepoverljivo): Kaj je to za svaku pohvalu?
SRBIJANAC: Pa eto, to to si tako iskreno se uzbudio i to se...
HRVAT: Zakaj, gospon? Zar vi niste uzbueni?
SRBIJANAC (mirno): Ko je l ja? More, s poetka sam i ja to
mnogo teko primao, al kasnije sam se smireo.
HRVAT: Ma, dajte! Nemrete mi re da ste mirni?
SRBIJANAC: Apsolutno miran! Nee vie da se sikiram zbog njeg.
HRVAT (povieno): Ali, gospon, on e i vas upropastiti i...
SRBIJANAC (pribrano): Nee, ja na njeg vie ne reagujem.
HRVAT (urla): Upropastie sve nas! Katastrofa je pred nama!
SRBIJANAC: Ma, upropastie on samog sebe.
HRVAT (zbunjeno ga gleda): Kak to mislite samog sebe?
SRBIJANAC: Lepo, e sam strada zbog svoju ludu glavu.
HRVAT (ukoeno stoji): Tko-o? Le-e-ed?
SRBIJANAC: Kaki, bre, led?! ta si, more, navalio: led, te led! ta
me briga za ti neki led!
HRVAT (besno): Ma tko, ovjee?
SRBIJANAC (spokojno): On.
HRVAT (jako): Tko, dovraga on?
SRBIJANAC (stanka, gleda ga zaueno): Ta on, more, on
Srbin! (pokazuje rukom na Srbina)
HRVAT (uvreeno seda): Hajduci! Tati! Bizanti! Prasci! To ni
narod! To su sve fakini i komedijanti! Divljaci prokleti!

110

SRBIN (zbunjeno): Al, brazeru, reci ti meni, srea ti pjevala, e

sam ja pasa, ako on nee da se snjui sa mnom?
SRBIJANAC: More, ta te briga! ta e ti, bre, on? Ima, more, uz
Moravu zemljurine koliko o. A ako ti se i sa men ne
svia, a ti ostani tu di jesi i trguj s primorcem.
ITALIJAN (veselo): E, more, more! Nami taki vridni tribaju. Neka
radi zemlju i dotira nam rane na pijacu. E, daemo ti
mi zemlju da more...
HRVAT (besno): Protestiram, to nikak ni poteno, to je moja
zemlja.
ITALIJAN: E, nee bit! To je sve moje! Vi ste uljezi! Biite a
odatle! Kenjci prokleti!
MAARICA (raspaljeno): Ugarsko zemljo je to! Rvati su ugarsko
kmet! Oni ne smeju da prime sloboda! Sve do mora je
Ugarsko!
HRVAT (uvreeno plane i ustane): Protestiram! Hrvati su
dravotvoren narod! Mi smo kraljeve imali gdor vi...
MAARICA (poskoi): Oho-ho! Nevaspitano rvatsko kmet! Fakini!
Tat! Podrepa! Licemer prokleti! Naa kultura ste
ukrali! Vi ste sluga u gospodara! Vi samo dobro znate
da koljete za tua gospodarstvo! Kmeti prokleti!
HRVAT (povreen, seda): Protestiram! Odluno protestiram! To ni
evropski renik! (nadmeno podie glavu)
MAARICA (vie): Bedak! Konjuar! Kmet! Tat! Ti mora da
slua i da lie izma u gospodarstvo! Ugarsko kralj je
tvoj gospodar! Sve do mora je ugarsko zemlja!
SRBIN: Sve do mora?! Oho, snao, zapucala ti daleko! A e sam
ja tu, bedevijo, a?
MAARICA (trgne se): O, ti, Serbo... (nasmeje se zavodniki)... Ti
si, Serbo, zgodna mukarco... (ustane, pone da hoda
i njie se u kukovima) Ti i ja Serbo moemo da se
nagodimo... (seda mu u krilo)
HRVAT (piskavo): Protestiram! To ni v redu! Nagodbu smo mi s
vami potpisali!
SRBIN (neprijatno mu): Ma, nemoj, snao, tako ti boga!
MAARICA (klati se u krilu, upka mu brkove): Serbo mogu da
bude dobra muina! Serbo zna da vole i odan je do
smerti! O, kako je to romantino! O, Serbo, Serbo!
(poljubi ga strasno)
NEMAC: kantal! Pesoprasluk! Jetna otmena tama ne moe ta
uskae sfakom mukarcu u krilo. To je netopustivo!

111

SRBIN (prevre oima): Nemoj, sreo moja, vamilija mi je legla...

Uh... Neto me stee... uh! (brie elo) Ma, plaim se,
snao, bie belaja...
MAARICA (cii): I-ju! Serbo, blesavo Serbo! Brkato Serbo!
(tipka ga za obraze) Junako Serbo, ti bude u nae
ugarsko kralja u gardo slueo.
SRBIJANAC: Tako, snajka, tako! Meite ga oma u kraljevu gardu,
on to mnogo vole. Nije njemu prvi put da slui tueg
kralja, vole ti on da celiva stranjski vladari.
SRBIN: Jope ti, brazeru, vrti. ava e ti biti kriv, kad ja skoim.
Bode me bode, uspali me da se dignem, a kad ja
ustanem i ponem uda praviti, ti onda, bre-bolje,
podvije repinu.
SRBIJANAC: Mnogo ti, bre, treba da se digne. A kad se
podigne, onda, brate, nema meru i nataklati se da
niki ne moe da te spusti...
MAARICA (vriti): I-i-i! Serbo, Serbo! Ja najvolem kad ne mo da
se spusti! I-i-i! (skae mu u krilu)
NEMAC (ljubomorno): Poe me saufaj!
BUGARIN: to, be batko, to ne stiskuva? ta si se, be, ukipeo,
pa vezo ruke u vor...
SRBIN: Ajme, ljudi, e u pred svima? Rastrga bi ja nju al... ovaj...
stra me... stra od meunarodni odnosa da se tu...
SRBIJANAC: Sluaj more, kaki, bre, meunarodni odnosi na
ovoliku vodurinu? Sve ti je to, brate, poljuljano. Kolko
se men ini, ima veliki potop da nastane u tu meun...
ENGLEZ: Vi ste, ser, potpno u pravu! Ja vidim da vi sjajno
poznjete svetsku politku situaciju.
SRBIJANAC (nepoverljivo): A, je l, bato?
ENGLEZ: O, jea! Retki su narodi danas koji imaju tako izren
smisao za istrijska doganja kao vi, ser.
SRBIJANAC (podigne prst): Sluaj, more, ti. Nemo tako na fino i
meko da mi zalazi za lea i da mi kulturno zavlai.
Nisam ti ja, more, oni moj blesavi brat i da ne vidim ta
ti sve obre.
ENGLEZ: Ali, ser, ja sam iskren, ja stvrno...
SRBIJANAC: E, ba zbog tu tvoju iskrenost, jo ti, brajko, nita ne
verujem. More, ta tvoja iskrenost me je uvek debelo
kotala.
IRAC: Ha! Bravo, ovee! Napokon neko da vidi njegovo pravo,
pokvareno lice. Ti si, ovee, car!
SRBIJANAC: Jata, bre, nego car! Car nad carevima! Oma sam ja
to sve oacovo. Nema ti tu ta da se mnogo
112

zagledujemo. Sve je men bilo jasno jo onomad

otkako se on s Turci domunava i uruje...
TURIN: Ne uruje, bolan, vie nihko s nama. Mi smo ti pravi
bolesnici na Bosforu. Svi bjee od nas ko od kuge.
Nema toga heima koji moe da nas vie izlijei. Svi su
nas, bolan, sad napustili. Svi!
SRBIJANAC: E, vreme je bilo da i vi dunete u abar.
BUGARIN (glasno): Kaj, be, vreme?! Zadnji as, zadnji as!
GRK: Testamenjt vi da pisujete i da vidimo ta e raunji da kau.
TURIN: aba ti, ba, rauni, valja ivu glavu spaavati.
BUGARIN: e se jo vidi za glavu koj e da ti je uzme.
GRK: Koj e mi anjdrak prazna glafa?! Imovinju mi da popisujemo
i da delimo to je u likvidacivnu masu ulo. Evo, mogo
bi ja da se staram za tu imovinju.
SRBIJANAC: to, more, ti?
GRK: Pa, ko velim, ja sam mu nekako najpogoden da raunjam...
SRBIJANAC: Ha! to se tie raunicu, ja tu ne zaostajem. Mogo
bi ja da...
BUGARIN: Ni ja, batko, ne se izgubim u rauni.
GRK: Ama, nee da bidne, brao, ja sum...
SRBIJANAC: e da bidne, bre! ta men fali, ta? Ja sam, bre,
odlian trgovac samo se to u moju nacionalsku istoriju
ba ne vidi dobro.
IRAC: Kako se ne vidi, gospodine? Zar vi niste uspeno izvojevali
svoju slobodu?
SRBIJANAC: Jedva, more, jedva! Sve zahvaljuju naem trgovcu,
gazda Milou, to je znao na vreme da se sagne i
pokunji, a da se, kad treba, hrabro ispravi i sve to
skupo proda. Ali danas u nas taki vie nema. Sve se u
politiku uvukao kart! Sve sami mamlazi i probisveti,
golai, zamlate i lenjivci koji bi i roenog oca prevarili i
pokrali. Nee to, brao, da se dobro zavri!
SRBIN (dri Maaricu u krilu): A e sam ja pasa, brazeru? ta e
biti sa mnom?
MAARICA: Ti bude ugarsko gazdo! Ti bude kraljev uvar!
SRBIJANAC: Koj nee u tu kaljugu da ue, mora da bega i da se
sklanja po beli svet. More, bre, kraj onaku rodnu
zemlju, da se klatimo na ovu nesretnu lau i da se
pazimo samo da ivu glavu iznesemo...
NEMAC: Klupost! Titanik je najpolji prot na celom sfetu. Titanik
je uto nauke i tehnike. Titanik je nepotopif.
IRAC: Naravno, kad smo ga mi sagradili u naem brodogradilitu u
Belfastu.
113

ENGLEZ: Mi imamo bolje brdove! Vreme e pokazati da...

IRAC: Nita vi nemate! Bolji i sigurniji brod od Titanika niko
nema. To je nepotopiv brod.
ITALIJAN: Nima, nima, niko! Vaki lipi brod nima u cili svit! Nauka je
pobidila more. Nauka je otkrila neki novi put!
NEMAC: Nauka je popetila prirotu!
ENGLEZ: Nauka je oslbodila ovanstvo!
IRAC: Progres je pred nama, nauka e osloboditi ropstva sve
narode i svakog oveka.
HRVAT: Svi bumo bili jednaki i sirotinje ne bu bilo.
RUS: Nje budet nitko gladan! Svi budut vse imali.
BUGARIN: Krila da si metnam i u to ubavo doba da si preletnam,
da vidam makar na tren sve to.
TURIN: Nafaka je to, bolan! Sve to nas eka! Divane da e tada
svi ljudi biti efendije i da se nee morati raditi.
GRK: Niko nee imati budetski probljemi. Svak e imati njegova
linja renjta. Maini e sve da rabotaju za nas.
MAARICA (veselo): Mukarac e biti slobodno i vreme za ljubav
e da posveti enama. O-o, to novo doba kad se svi
budu mnogo volela!
SRBIN (grli Maaricu): Evala ti, snao! Svi e kruv jesti, rata nee
biti i moemo se epuriti po cijeli dan. Ha-ha!
TURIN: Ih, meraka! Sjedi i nita ne radi!
RUS (zaneseno): Ljubaf vsih narodov budet! Mi vse bratja!
(ustane, iri ruke) Prijdite vse, bratja! Prijdite mne,
paalustja. Mi odno! Mi zajednica odna!
Svi skoe, hvataju se za ruke, grle i ljube.
Prilaze putnici iz pozadine i posluga.
Opte veselje. uje se muzika svih naroda Evrope.
Bude se i uspavana deca.
SVI (uglas): iveo progres! ivela nauka! iveo XX vek! iveli
sloboda i mir! ivela sretna budunost!
MAARICA (iz sveg glasa): ivela slobodna ljubav!
SVI (uglas): ivela!
SRBIN (crven u licu): ivjela ujedinjena Evropa!
SVI (uglas): ivela, ivela!
Skau i raduju se neprestano.
Igraju.
Srbijanac sedi i dri glavu u akama.

114

SRBIN (prilazi mu zadihan): Ej, brazeru, ta se ti izdvaja? e si

odluta? Zato se s nama ne veseli?
SRBIJANAC (vrti glavom): Nemo ni ti mnogo da se veseli, da ti
ne presedne. Moe, bre, svaki avo da nam se desi,
koj e ga zna, jo smo na vodurini.
SRBIN (odmahuje rukom): Ajde, ajde, nemoj vaje neku nesreu
prizivat. Vidi da smo svi sloni i veseli. Vozamo se u
svjetlu budunost ka prava gospoda.
SRBIJANAC: Sve do jednom! U nikog ne verujem! Nisam siguran
dok na zemlju nogom ne stanem. Kaki, bre, progres s
ovu nesrenu laurinu?! Treba svu tu promaenost
preiveti. Ej, ej, brate slatki, ta e da bidne s nama?
Kako, bre, da uemo u Ameriku, ako su doneli oni
usrani zakon protiv nas.
SRBIN (tape ga po ramenu i smije se): E, ti! Snaa si se ti
svuda. Nemere nama niko nita! Niko! Proi emo mi
ve nekako! Provui emo se kroz neku rupu!
SRBIJANAC: Kako emo, more, proi?
SRBIN: Ma, ubijediemo mi nau brau Amerikance da nas puste.
SRBIJANAC: isto sumnjam! Nee oni da nas puste na miru.
Nee nam dati da...
SRBIN: Moraju, brazeru! Nemaju kud! Uprijeemo mi iz sve
snage.
SRBIJANAC: Iz kakve, bre, snage? Nemo tu da lupa, kako da
upremo u toliku svetsku silu? Mi smo mali i kukavni,
kad nam oni...
SRBIN (plane): Njesmo mi mali! Mi smo asni i poteni! Bog sve
vidi! Uemo mi prije svih, vidjee. Bog nas uva!
SRBIJANAC (odmahuje glavom): Nee nam, bre, da daju...
SRBIN (zainati se): Ma, jebem ga ja, brazeru, uemo mi makar na
silu...
SRBIJANAC: Kako, more, na silu?
SRBIN (prkosno): Uemo mi makar im morali i rat objaviti.
SRBIJANAC (krsti se): O, ludaka! Nemo, bre, stalno oruje da
poteemo. e izginemo, nee nas ostane ni pod jednu
ljivu. Daj, bre, malo s glavom da radimo. Trgovinu da
teramo...
SRBIN (odluno): Ako oe rat, imae rat! Ja se vie ne vraam!
SRBIJANAC (ustane): Puj, puj, puj! Daleko bilo! Pomeri se s
mesta! Ja sam, bre, uteko zbog oni ludaci u Beograd
to oe s celi svet da ratuju, a nao jo veu budalu u
ovu brodurinu.

115

SRBIN (plane): Jope ti! Vrijea li vrijea! Stra te je, je l,

junaino?
SRBIJANAC: Nije me, more, strah, no neu da se bijem s celim
svetom. Nisam lud!
SRBIN (namrgodi se): A ja sam, brazeru, poludio?
SRBIJANAC: Jesi, ti si, bre, potpuno poludeo.
SRBIN (izazovno): Aj, ponovi to jo jednom ako smije, beno.
SRBIJANAC (brzo): Lud si kad oe da se bije s celim svetom i
da...
SRBIN (skoi na njega): Jebem ti svetog... (upa ga za guu)
SRBIJANAC (brani se): More, ne ti men vie...
upaju se i vuku.
Guraju i cimaju.
MAARICA (cikne): I-ju! Nemoj ugarsko kraljevsko gardo da dira!
(skoi na Srbijanca)
Muzika prestaje. Niko ne igra. Svi zapanjeno gledaju.
IRAC: Pustite oveka! On ima pravo na svoju nezavisnost i
slobodu! On ima pravo na orginalnost! (skoi na
Srbina)
HRVAT: Ja bu imal svoju neovisnu deravu! On je duan da se
izbori za moju neovisnu deravu! (skoi u gomilu)
ITALIJAN: Ilirik je moj! On mi treba! On e obraivat moju zemlju!
On je moj, moj! (vue Srbina)
ENGLEZ: Mister je moj, on e sluati samo mene! On meni treba!
On je samo moj! Moj! (vue Srbina)
NEMAC: Toafola! Tosta mi je vie tepe! On je moj! On e mi
pomoi da ponem novu potelu sfeta! On je moj! (vue
Srbina)
Opta guva i galama.
Svi vuku Srbina.
SVI (uglas): On je moj! Jezus Marija! Triba meni! Skloni ruke! Ne
moe to tako, ser! Utariu te, pitanko! On je moj! To je
kraljevsko garda! Mar, kurvetino! Mahalua! Raspiu ti
napraenu glafu! Pazi! Dri ga! Udari ga! ta ti meni?
Pusti! Udri! Ubij!
Tua.
116

Mete.
Psovke.
Galama.
Odjednom straan udar.
kripa.
Svi padaju na pod.
Krie.
Nestaje svetla.
Mrak.
Muk.
SRBIN (glas iz mraka): ta ovo bi, brazeru, tako ti Boga?
Tiina.
SRBIJANAC (glas iz mraka): Lele, lele, ta si, bre, to uradeo?
Muk.
SRBIN (glas iz mraka): Jebem ti neelju svetu, jope je neko sranje
nastalo zbog nas!
Muk.
SRBIJANAC (glas iz mraka): Reko li ti ja, more, da si ti lud!

ZAVESA

117

PETI IN
Paluba broda Karpatija. Iza visoke ograde, na sredini palube,
zamotani u toplu vunenu ebad, sede, lee i etaju brodolomnici
sa Titanika. Oko njih se uurbano kreu lanovi posade i posluga
Karpatije i pokuavaju da budu pribrani.
Ljudi su utueni i polako se oporavljaju od oka.
Mnoge ene neuteno plau i tiho jecaju.
Deca sede ukoeno i uplaeno.
Svi neto iekuju.
Ne mogu da veruju ta im se desilo.
Podnevno sunce jako sija. isto i prozirno.
Sa obe strane palube, nalaze se prostrana vrata koja vode u
unutranjost broda.
Jedan mornar izlazi i odlazi na pramac broda, naslanja se na
ogradu i nepomino gleda u vodu.
Dva maliana mu prilaze i stoje kraj njega.
Moli Braun briljivo obilazi saputnike, ogrnuta grubom, mukom,
mornarskom jaknom.
MOLI BRAUN (zaukava neno Medlin Fors): Lepotice moja mila,
smiri se i misli na sebe i bebu. (ljubi je) Ajde, ajde,

118

neu vie da vidim te suzice! ta je bilo, bilo je i prolo.

Sad smo na sigurnom.
MEDLIN FORS (lei naslonjena u lealjci, oajno rida): Ne mogu
tako... ubiu se... (jeca)
MOLI BRAUN (grli je): Nemoj tako, devojice, nemoj tako, mila
moja! Bie sve u redu! Sad je sve prolo! ta radi na
bebac? (stavlja glavu na njen stomak) Oho! Vidi ti
njega! Mali Don Astor Junior udara i javlja da mu je
dobro. (podigne glavu) Taj e malia da nadmai oca i
on e...
MEDLIN FORS (histerino): Ja... ja... ne mogu...
MOLI BRAUN (bre): ... biti pravi naslednik kue Astor. Naslednik!
Zapamti to, mala moja, tvoj je deak predodreen za
neto veliko. On je doiveo ovu katastrofu i taj e veliki
ovek da postane. Priae mu kako je otac hrabar i
poten bio. (ljubi je) On je njegova krv i raduj se, draga
moja, to nosi dete tog oveka.
MEDLIN FORS (trese ramenima): Ali, ja... ja... ne mogu...
MOLI BRAUN (odluno): Neu vie jednu re da ujem! Mora
izdrati! ivot ide dalje! Beba je dobro i to je najvanije.
Neu vie da vidim te suze, je li jasno? Hou da se
smiri i da misli samo na bebca, je li u redu?
MEDLIN FORS (klima glavom): Ja... hou...
MOLI BRAUN: Ne, draga moja, vie ti, ve samo bebac! Samo
bebac! (ljubi je u elo) Hajde, uzmi jo jedan topao aj.
(okrene se posluzi) Dete, daj nam jedan vreo aj.
Momak prilazi i sipa aj.
Medlin Fors drhtei pije.
MOLI BRAUN (zadovoljno): Ta-ko! Ba lepo! Ti si dobro dete!
(ustaje) Molim te da me zove ako neto bude trebalo,
vai?
MEDLIN FORS (pijui aj, klima glavom): Da...
MOLI BRAUN (veselije): Tako! Lepo! Ti si moja dobra devojica!
(okrene se i vidi g. Barkera kako fotografie) Zaboga,
gospodine Barker, prestanite vie da nas fotografiete!
G. BARKER (sakriva fotografski aparat): Ali, gospoo Braun, hteo
sam da zabeleim zbog pokolenja. Ovo je istorijski
dogaaj. Potonuo je najmoniji brod na svetu za samo
dva asa. Hteo sam da...
MOLI BRAUN (pretei prstom): G. Barker, opomenula sam vas
ve da je to to radite obina svinjarija. Ne pomaete

119

ljudima, ve nas kriom slikate. Nemojte, ovee, to

vie da radite! (krene prema njemu)
G. BARKER: Gospoo Braun, ali ja sam hteo da... (povlai se)
MOLI BRAUN (namrgoeno): Ako vas jo jednom vidim sa
aparatom u ruci, verujte mi da u vam ga uzeti i razbiti
o glavu! Ui u vam izvui! Jeste li me razumeli,
gospodine Barker?
G. BARKER (uplaeno): Jesam, gospoo... razumeo sam vas...
MOLI BRAUN (ljutito): Svinjarija! Kakav je to nain?! Nemate
nimalo potovanja prema nama. Uspeli ste da spasite
glavu i nije vas sramota! Toliko je dece i ena
nastradalo, a vi se tu epurite! Stidite se, ovee!
G. BARKER (posramljen): Ali, gospoo Braun, mislio sam da
zabeleim i da drugi vide to to...
MOLI BRAUN (nestrpljivo): Ma, dajte, molim vas, ne lupetajte
gluposti! Jo emo da vam poziramo za te vae druge
koji e se naslaivati naom nesreom. Kakvi drugi?
Hoete to dobro da unovite? Hoete da budete na
naslovnim stranicama jutarnjih novina? To vam je cilj?
G. BARKER (zbunjeno): Ma, ne... gospoo! Ja nisam... ja sam
hteo da...
MOLI BRAUN: Ma, ta ste vi hteli?! ta?! Vi ste bezobraznik!
ujete li ta vam ja kaem, bezobraznik! Sram da vas
bude! Svaki mukarac koji se spasao i zauzeo mesto u
amcu enama i deci, ne sme re da kae. Poklopite
se uima i utite! Ne govorite nita! Ne brukajte se,
ovee! Ni vi, ni svi drugi!
SUDIJA VEJN (uvreeno): Nemojte tako, gospoo Braun,
nepravedno osuujete sve nas. Niste u pravu kad
tako...
MOLI BRAUN: Ha! Svata! Nisam u pravu?! Nepravedno
osuujem?! Gospodine, nismo u vaoj sudnici gde se
sve moe svakako tumaiti. Ovo je pravi ivot! ivot
koji je prevaziao sve vae paragrafe i propise. Vi ste
pali na ispitu zrelosti i bolje bi bilo da se vie i ne
javljate.
SUDIJA VEJN: Svata! Zato da se ne javljam? Ja sam
disciplinovano i mirno saekao svoj red. Ja se nisam
gurao ni podmiivao posadu da me spasi. Ja sam
strpljivo ekao da budem pozvan. A da me nisu
pozvali, ja se ne bih ljutio. To je sudbina! Meni je
savest potpuno ista! ista, draga gospoo!

120

PUKOVNIK SEMANES: Naravno! emu ta prebacivanja?! Zato

bismo se morali oseati manje vrednima, gospoo?
Mislite li vi da smo mi krivi za ovu tragediju?
NAUNIK SKOT (ohrabren): Boe me sauvaj! Ja sa tim nemam
nita! Ja sam jedan obian, mali, nepriznati naunik. Ja
nita ne znam...
MOLI BRAUN (prezrivo): Ma, vi ste slabii! Gledate samo da
izvuete svoje dupe i pokuavate da...
SER GORDON (osorno): Kakav nepristojan renik! Kakav
prostakluk! To ne prilii jednoj dami koja...
MOLI BRAUN (besno): Bolje da lajem nepristojne rei, nego da
budem bestidno gramziva!
SER GORDON (diui levu obrvu): Ne razumem vas, gospoo, na
ta to ciljate?
MOLI BRAUN: Ciljam na to, ser Gordon, da jedan engleski baron i
njegova lejdi ne mogu tako da se sramote. To je van
pameti! Spreavati unesreene ljude da se ukrcaju u
poluprazan amac, samo zato to...
LEJDI GORDON (stisnuvi usnice zlobno): amac je bio pun!
MOLI BRAUN (plane): Pun?! Rekli ste pun?! Kakva drskost!
Kakva la! Sram da vas bude, gospoo!
LEJDI GORDON (uporno): amac je bio pun!
MOLI BRAUN (vie): Laljivice! Jezik u ti iupati! Ne moe ti
nas sve lagati! Svi znamo da je u vaem amcu bilo
samo dvanaest ljudi. Dvanaest! A mogli ste da primite
etrdeset ljudi! etrdeset! Strano!
LEJDI GORDON (prezrivo): Amerika prostakua!
SER GORDON: Bilo je rizino, gospoo, da primimo...
MOLI BRAUN: Ne lupetajte, gospodine! Budite makar vi dostojni
svoje titule! Budite mukarac! Vi ste aristokrata! Ne
smete da laete...
SER GORDON: Nemojte tako, gospoo, ja sam...
MOLI BRAUN: ta ste vi?! Svi znamo da niste dali nikome da se
popne u amac. Nikome! Hteli ste samo da se spasite
vi i vaa gospoa. Sramota! Zato ste i pokuali da
podmitite sedam lanova posade da bi...
SER GORDON (odluno): Ja nisam nikog podmitio!
MOLI BRAUN (zapanjeno): Niste nikog podmitili?! Niste nikog
podmitili?! (krsti se) Boe, kakav ste vi bednik! Vi ste
pravi olo! ljam!
SER GORDON: Gospoo, nemojte da me vreate. Birajte, molim
vas, rei. Ne budite toliko prosti. Ja vas ne vream.

121

LEJDI GORDON: Te prostakue koje brzo dou do para ne mogu

da biraju rei, jer ih i ne znaju. Seljanura!
MOLI BRAUN: Sluaj ti, prakljao! Ja se ne stidim svog porekla!
Ja sam sve poteno zaradila! Niko mi nije nasledstvo
ostavio. ivot me nije mazio. Ja sam u ovoj nesrei
dala sve od sebe. Nisam ja podmiivala posadu da...
LEJDI GORDON (vie): Nikog mi nismo podmiivali! Nikog, eno!
Prestani da nas optuuje!
MOLI BRAUN: Jeste, jeste, podmiivali ste posadu! Nudili ste
momcima u amcu pare, samo da vie ne spaavaju
utopljenike. Niste dali da se vrate blizu broda i pokupe
nesretne ljude iz vode, plaei se da se i va amac ne
prevrne i ne potone zajedno sa brodom. uvali ste
samo sebe i niste hteli nikom da pomognete. Nikom!
Sramota!
LEJDI GORDON: To su vae bolesne izmiljotine. Vi ne znate ta
govorite. Ljubomorni ste na nas! Vi nas mrzite!
MOLI BRAUN: Mrzim?! Ja nikog ne mrzim! Ja samo govorim o
vaem neovenom postupku. Tako se ne ponaa
aristokratija! Ne moete da podmiujete posadu samo
da bi...
SER GORDON: To nije tano! Mi nismo nikog podmiivali!
MOLI BRAUN: Niste?! Znai da ja laem? Trenutak, sad emo to
brzo proveriti. (okrene se i pozove): Hiens, Pern i Flit,
molim vas, momci, doite ovamo.
Umotani u ebad prilaze pozvani.
HIENS: Izvolite, gospoo Braun, zvali ste nas?
MOLI BRAUN: Hiens, drago dete, reci iskreno, da te i sam Bog
moe uti, jesu li ovo dvoje pokuavali da vas podmite
dok ste bili u amcu.
HIENS (snebivajui se): Pa, ja... gospoo, pravo da vam
kaem... ja nita ne znam... ja sam obian, kormilar
koji je imao nesreu da bude na smeni kad se tragedija
desila... ja ne mogu da vam nita... ja sam u oku ja...
MOLI BRAUN (grublje): Hiens, ne budali i ne vrdaj! Reci samo
ono to si video?
HIENS (nesigurno): ...Ne mogu... ne mogu nita... znate, meni je
mnogo teko... svi e okriviti samo mene... ja u
stradati... ja se iskreno plaim...
MOLI BRAUN: Hiens, zaboga miloga, ta to bunca? Reci istinu,
ta se plai?!
122

HIENS (plaljivo): Gospoo... znate... kompanija je mnogo

mona... ja moram da pazim ta govorim... ja sam bio
na smeni... ja sam bio deurni... to je bilo strano...
strano...
MOLI BRAUN: Hiens?!
HIENS (izgubljeno): Ne... ne... ne znam... ja nisam video... ja
sam u oku... ne mogu nita... kompanija... ja ne
mogu... ne...
LEJDI GORDON (zadovoljno): Ne moete potenog oveka da
naterate da kae ono to nije video. ovek nee da
govori neistinu. Pustite jadnog oveka, nije mu lako
posle svega to je doiveo.
SER GORDON: Pustite oveka! Moe kompanija svu krivicu da
prebaci na njega, je li tako, mome? Ipak si ti tog
nesrenog asa upravljao brodom. U tvojim rukama je
bila sudbina broda, zar ne?
HIENS (prestravljeno): Ja nisam nita kriv... ja nisam nita
video...
MOLI BRAUN: Smiri se, ovee, niko te i ne okrivljuje za nesreu.
Traim od tebe neto potpuno drugo. Reci nam istinu.
Plai se da te kompanija ne kazni? eka uputstva
one gnjide Ismeja, je li, deko?
HIENS: Ja nisam nita video... ja sam bio na dunosti...
(uplaeno se okree)
MOLI BRAUN (prezrivo): Dobro, gmizave, dobro! Reci da nee
da kae istinu! Kompanija e te zato bogato nagraditi!
Dae ti da bude upravnik neke luke i moi e do
kraja ivota mirno i spokojno da ivi, nevaljale!
HIENS (sagne glavu, uporno): Ja nisam video...
MOLI BRAUN: Gde e ti dua? Ima li ti, bednie, makar zrno
savesti?
HIENS (brzo): Ja... nita...
MOLI BRAUN (razdraeno): A vi, momci? Jeste li i vi gmizavci?
Imate li vi savesti ili ekate zvanino miljenje vae
kompanije?
Pern i Flit se pogledaju.
Vidi se da im je neprijatno.
ute.
MOLI BRAUN (povienim glasom): Dakle, momci, ta je sa vama?
Zato utite? Hoete li i vi najpre da ujete ta e vam
rei va predsednik?
123

Stanka.
FLIT (bojaljivo): Mi, gospoo Braun, imamo sopstveno miljenje.
MOLI BRAUN (iznenaeno): Ma, je li? Zar je to mogue? Zar jo
ima pravih ljudi? Znai, ipak, nisu se svi utopili! Jo ima
hrabrih mukaraca.
PERN: Mi emo rei, gospoo, samo ono to smo videli.
MOLI BRAUN: Zar neete ekati zvanini izvetaj vae
kompanije?
FLIT: To je stvar kompanije, mi sa tim nemamo nita.
PERN: Apsolutno nita.
MOLI BRAUN (pljesne rukama): Odlino! ta ste vas dvojica radili
na brodu?
FLIT: Ja sam, gospoo, bio prvi osmatra u vreme udesa.
MOLI BRAUN (iznenaeno): ta?! Zaista?! To je neverovatno! Ti
onda zna sve to se desilo? Molim te, objasni nam
svima, ta se to desilo?
Prilaze i drugi putnici umotani u ebad: Leontina Obar, Baptista,
Dama sa biserima, Hendrikson i Brajd.
BAPTISTA (zainteresovano): Stvarno, kako se to, dete, desilo?
ta je bilo?
FLIT (iskreno): Ja stvarno, veleasni, to ne znam.
SUDIJA VEJN (strogo): Kako, mome, ne zna? Jesi li ti tu no
bio na osmatranici?
FLIT: Jesam, gospodine.
NAUNIK SKOT: I ta si tamo radio? Jesi li osmatrao?
FLIT: Jesam, gospodine, osmatrao sam neprekidno.
PUKOVNIK SEMANES (nestrpljivo): I ta si video, osmatrau?
FLIT: Nisam video nita.
BAPTISTA (plano): Kako nita, nesreo? Gde su ti oi bile? Gde
si gledao?
FLIT: Gledao sam ispred sebe, veleasni, ali nita nisam video.
Samo je odjednom izronio ogromni lednik i ja sam
poeo da viem. Bio sam zaprepaen.
SUDIJA VEJN: Kako to misli odjednom? Je li magla bila gusta?
FLIT: Nije bilo magle, gospodine. No je bila vedra i puna
prekrasnih zvezda. Bilo je to mirno i predivno vee.
PUKOVNIK SEMANES: ta-a?! ta to pria? Zar je no bila tako
vedra? Da li je to istina, ovee?

124

FLIT: iva istina, gospodine! No je bila prohladna i potpuno

vedra.
SUDIJA VEJN (zamiljeno): Hm! Neverovatno! Tvrdi da je vee
bilo vedro, a, opet, lednik mu je naglo izronio. (glasnije)
Kad si ti, mladiu, ugledao taj ogromni lednik?
FLIT: Kako to mislite, gospodine, kada?
SUDIJA VEJN (istrano): Govorim vrlo jasno, kad si video lednik?
Na koliko metara rastojanja od broda?
FLIT (razmilja): Pa, mislim da je bilo oko 450 m.
SUDIJA VEJN (mrmlja): 450 m! Hm! 450 m!
NAUNIK SKOT: Tek na 450 m?! To je strano blizu! Brod koji
plovi tog asa brzinom, brzinom... (pogleda u Perna) Ti
si prvi mainista?
PERN: Jesam, gospodine! Ja nisam bio u smeni, ali...
NAUNIK SKOT: Kojom brzinom je plovio brod?
PERN: Mislim, da je brzina bila 20 vorova.
NAUNIK SKOT: 20 vorova?! Jesi li siguran?
PERN: Jesam, gospodine. Siguran sam jer je narednog jutra u
mojoj smeni, trebalo da oborimo rekord...
MOLI BRAUN: Kakav rekord?
PERN: Pa... trebalo je da oborimo rekord Mauritanije od 27,4
vora. Sve je bilo spremno da se ujutru naloe i
poslednja tri kotla. Sve je ve bilo dogovoreno i ja sam
hteo da...
MOLI BRAUN: Bilo je ve dogovoreno?! Sa kim je bilo
dogovoreno?
PERN (uplaeno): Pa... kako da kaem... ja... (zbuni se i stade)
MOLI BRAUN (ohrabri ga): Slobodno, Pern, reci istinu. Ne
zasluuje niko da se sakriva iza tebe. Nemoj se nita
plaiti, niko ti nita nee. Ja u te zatititi od svih
neprijatnosti.
PERN (slobodnije): Hvala, gospoo, vi ste ba plemeniti... gledao
sam kako ste svima pomagali... vi ste pravi junak... ja
vam se iskreno divim...
MOLI BRAUN (mahne rukom): Mani to, Pern! To je prolost!
Uinila sam to sam mogla. Nema tu nikakve hrabrosti.
No, reci mi, potenjaino, s kim je to bilo dogovoreno?
PERN (sagne glavu, prokalje se): Pa... malo mi je neprijatno... ja
sam...
MOLI BRAUN: Samo napred! Reci nam, s kim je bilo dogovoreno?
PERN (tiho): Pa... bilo je dogovoreno sa... sa... predsednikom
kompanije, gospodinom Ismejom.
LEONTINA OBAR: Gospodinom Ismejom?! Zato sa njim?
125

PERN (nesigurno): Pa... on nas je pozvao i obeao nam je

nagradu... ako... ako ga budemo posluali...
SUDIJA VEJN (strogo): Kae nama? Kome to nama? Koliko
vas je to bilo?
PERN: Bilo nas je dvojica. Loa Kofi i ja.
SUDIJA VEJN: Vas dvojica?! Hm! A gde je taj loa Kofi? Je li on
preiveo?
PERN: Nije, gospodine, on se ranije iskrcao!
SUDIJA VEJN: Iskrcao?! Gde se iskrcao?
HENDRIKSON: Kofi napustio nas loae i iskrcao se sa broda
kada smo uzimali putnike u luci Kvinstaun.
PUKOVNIK SEMANES (zaprepaeno): U luci Kvinstaun?! Do
vraga, zato se taj loa iskrcao?
HENDRIKSON: Ja ne znam, gospodine. On je, naprosto, nestao.
Isezao je i nikom se nije javio. Svi smo bili iznenaeni.
SUDIJA VEJN: Mora da postoji neki valjan razlog, zar ne? Ne
naputa se tako lako najvei brod na svetu. Tu ima
neto sumnjivo.
PUKOVNIK SEMANES: Tu neto smrdi! Nisu to ista posla. Neki
avo se tu krije.
BAPTISTA: Moda je on neki revolucionar ili anarhista?
PUKOVNIK SEMANES: Mislite da je terorista? Vidite, ni to ne
treba iskljuiti. Moda je radio za neku tajnu
organizaciju. Moda su hteli da skrenu panju
potapajui nepotopiv brod?
MOLI BRAUN: Nepotopiv?! Ko je to rekao da je nepotopiv?
PUKOVNIK SEMANES: Svi su govorili o tome. I ja sam bio
ubeen da je brod nepotopiv. Zato su mnogi putnici i
ostali na brodu, verujui da brod ne moe da potone.
BAPTISTA: Tano! I mene su ubeivali u to. Jedva sam pristao da
uem u amac.
NAUNIK SKOT (sigurno): Titanik je stvarno nepotopiv. To je
najvee udo nauke i tehnike. On je olienje razvoja
ovekovog uma i na novi korak u svetlu budunost...
MOLI BRAUN: Koji zavrava na dnu mranog okeana?! Tja!
(odmahne rukom)
NAUNIK SKOT (ne obazirui se): On je sigurno neto
najsavrenije to je ovekova ruka ikad stvorila. On je
neto izu...
MOLI BRAUN: Svata! Priate o njemu kao da smo na njegovoj
palubi. Tja! Kako moete da hvalite brod koji je
potonuo za samo dva sata? Zar to nije glupo?

126

NAUNIK SKOT: To je sabotaa! Neko ga je na silu unitio!

Namerno su to uradili! Namerno! Potopila ga je ljudska
zavist i ljubomora! Brod je bio savren i univerzalan
stroj! Savren!
KARSEN: Mislite, gospodine Skot, da je to neka zavera?
PUKOVNIK SEMANES: Sigurno! Nema drugog objanjenja. Mi
smo rtve zavere.
DAMA SA BISERIMA: Ko bi to mogao da uradi? Zato? ta smo
im mi smetali?
NAUNIK SKOT: Mislim da su oni hteli drugu poruku da nam
poalju. ifrovanu poruku! Hteli su da nas uplae.
DAMA SA BISERIMA: Kakvu poruku, gospodine? Zar je sve to bilo
smiljeno?
NAUNIK SKOT (uobraeno): Pa, naravno! Samo su tako mogli
da unitite taj nepotopivi brod. Na silu! Hteli su da nas
sve obeshrabre. Hteli su oveanstvu da pokau da su
nauka i tehnika nemone. To je ta poruka. Hoe da
odustanemno i da se predamo.
DAMA SA BISERIMA: Nita vas ne razumem. Govorite
nerazumljivim naunim jezikom. Prevedite nam sve to
na obian, smrtni govor.
NAUNIK SKOT: Gospoo draga, najjednostavnije reeno, oni
hoe da dokau da nema napretka i progresa. Oni
tvrde da je sve uzaludno i da e priroda pobediti
oveka. Oni su predstavnici mraka i haosa, koji preti da
nas sve potopi. Oni su grobari oveanstva.
MOLI BRAUN: Ne razumem, gospodine? Zar priroda nije jaa od
svake nauke i tehnike? Zar priroda nije monija od
oveka?
NAUNIK SKOT (ustro): Eto, gospoo, i vi ste naseli na te prie
primitivnog sveta. Oni ne veruju u mo nauke. To je
defetizam! Ne veruje se u novo doba. Ne veruje se u
ovekovu pamet.
MOLI BRAUN: Ni ja ne verujem u mo vae nauke.
NAUNIK SKOT: Gospoo, nema napretka bez naune misli.
Nauka e savladati prirodne sile i stavie ih u slubu
oveanstvu. Tako e se svi rizici ivljenja izbei.
Strahovi e postati izlini. Nauka e osloboditi oveka
divljake prolosti i naterae ga da bude zadovoljan i
srean.
MOLI BRAUN: Naterati?! Zato tako!?! ovek se ne moe
prisiljavati. Bojim se samo, gospodine, da je to veliki
promaaj vae nauke.
127

NAUNIK SKOT: Zato bi to bio promaaj?

MOLI BRAUN: Zato to e nauka da ugrozi samog oveka. Plaim
se, gospodine Skot, da vai nauni proizvodi ne
ovladaju ljudskim biem na najgori mogui nain. Da
ga ne porobe i uine potpuno zavisnim od tako
vetaki napravljene prirode.
NAUNIK SKOT (osmehuje se blaeno): To, gospoo, izvinite,
nikad nee biti. Nauka se nikad nee okrenuti protiv
oveka. Moete biti potpuno sigurni. Pred
oveanstvom se nalazi najsrenije doba od kada smo
napustili peine u Altamiri.
MOLI BRAUN: Ne verujem, gospodine Skot. Bili smo tako sigurni i
na brodu, pa smo, na kraju, zavrili u smrtnom zagljaju
ledenog okeana. Bojim se da nam i bliska budunost,
ne bude tako tragina.
NAUNIK SKOT (sigurno): Nema anse, gospoo! Strunjaci e
vladati svetom. Nauka e iskljuivo sluiti razvoju
oveanstva. Nikad niko nee moi da zloupotrebi
nauku. Strunjaci to nee dozvoliti. Strunjaci e se
boriti protiv svih onih koji ne veruju u nauku i koji...
KARSEN: A ko su ti?
NAUNIK SKOT: Svi primitivni narodi koji uvaju seanje na
prolost i koji veruju da je Bog najvie bie u prirodi...
BAPTIST: A ko je po vaem miljenju najvee bie u prirodi,
gospodine Skot?
NAUNIK SKOT: Najvee bie je um! Um naunog genija! Um
naunika koji e itavu prirodu podrediti razvoju
oveanstva.
BAPTISTA: A ljudska dua? ta je sa ljudskom duom, naunie?
NAUNIK SKOT: Nauka e inenjerskom preciznou, uspeti da
proizvede novi tip oveka. Novi ovek e moi da se
uklopi u novo mainsko doba. Novi ovek e biti
sastavni deo te uspene mainerije...
KARSEN: Znai li to, gospodine, da e nauka proizvoditi neke
nove ljude?
PUKOVNIK SEMANES: Hoe li ti ljudi izazivati ratove i sukobe?
Hoe li ti ljudi biti posluni?
NAUNIK SKOT: Nema vie ni ratova, ni sukoba! Iz jednog mesta
e se upravljati svim ljudima. Sistem e strogo e voditi
rauna da svi oni budu zadovoljni. Svako e se
ukljuivati ili iskljuivati po svojoj linoj potrebi.
Napajae se svako samostalno. Nee vie biti
ubeivanja, primoravanja ili prisiljavanja. Bie to novo
128

doba! Svi e imati apsolutnu slobodu izbora izmeu

ponuenih naina ivota i nikakva anarhina
individualnost ne moe da ugrozi tako programiran
ivot.
PUKOVNIK SEMANES (zadivljeno): Neverovatno! Prosto da
ovek ne poveruje. Izgleda da je srea mogua. Hoe li
se oveanstvo osloboditi revolucionarnih stanja?
Znai li to da vie nee biti ni revolucija?
NAUNIK SKOT: Tano tako, gospodine Semanes! Nee vie biti
preanjeg neodgovornog ivota. Zato nee vie biti
mogue da neko izaziva ratove ili revolucije. Sve e biti
programirano i kontrolisano!
KARSEN: Hoe li primitivni narodi biti spreeni da ugroze to novo
doba?
NAUNIK SKOT: Naravno! Izbrisaemo svest tim primitivcima i
onda emo ih nakljukati novim podacima. Tako e se
ugasiti njihovo divljatvo. Postae samo prikljuak koji
se napaja...
PUKOVNIK SEMANES: Prolosti, dakle, nee vie biti?
NAUNIK SKOT: Ne, prolost je suvina! Budunost e biti
ugraena u svako trenutno deavanje. Zadovoljstvo e
pokretati ljude i svi e teiti da veno produe to stanje.
Srea e zameniti bol i seanje. Izgubie se gria
savesti i svi e se utopiti u opte dobro.
DAMA SA BISERIMA: Divno! Fenomenalno! Super! Ba mi se
svia!
LEONTINA OBAR: A smrt, gospodine? Hoe li ti ljudi umirati?
NAUNIK SKOT: Smrt nas nee doticati, jer e se zadovoljstvo i
srea, sistemski napajati. Svi e biti omamljeni i lagano
e tonuti u veni san.
DAMA SA BISERIMA: Blago tim ljudima! Kako e oni biti sreni!
LEONTINA OBAR: Odvratno! Grozno!
MOLI BRAUN: To e biti nakazno vreme! Uasno i strano! Plaim
se tog vaeg novog doba.
KARSEN: Bilo bi dobro da to doba to pre nastane. Ali plaim se
da je taj nauni projekat ozbiljno ugroen. Mnogi e
misliti da je to samo san. Nee verovati i pokuae da,
na svoju ruku, neto nasilno urade neto.
NAUNIK SKOT: Utoliko gore! Propast je onda potpuno izvesna.
Ali, ipak, verujem da e nauka pobediti. Mi sigurno
plovimo u srenu budunost. Niko se vie ne moe
suprotstaviti nauno tehnikom progresu. Niko!
Sruiemo sve pred sobom! Nema milosti!
129

DAMA SA BISERIMA: Bravo! Super! Hoemo bolju budunost!

Hoemo sreu!
PUKOVNIK SEMANES: Mislite da su oni izvrili ovu sabotau?
NAUNIK SKOT: Svakako! Njima odgovara da priroda ostane
divlja, netaknuta. Oni mogu, irei strah, da vladaju.
Stoga e biti ratova oko moi i prevlasti. Ljudi e
nestajati u meusobnim obraunima i mi emo
konano unititi sopstvenu vrstu.
PUKOVNIK SEMANES: Interesantno! Nikad nisam tako
razmiljao. Moramo biti odluni. Unitiemo sve one
koji ne veruju! Sve one koji sumnjaju!
NAUNIK SKOT: Svakako! Sve treba ukloniti! Nema milosti! Treba
biti praktian i surov! Treba biti moderan!
SUDIJA VEJN: Ali, zato je, gospodo, loa Kofi tako naglo
napustio brod? Zato je tako misteriozno nestao?
BAPTISTA: Zato to je zaarao brod i predao ga u ruke sotoni.
Zato to je izvrio svoj zadatak.
SUDIJA VEJN: ta ti misli, Hendrikson, zato je tvoj kolega
iznenada nestao sa broda?
HENDRIKSON: Stvarno ne znam. On nije priao. Vie se on
druio sa Pernom i moda...
SUDIJA VEJN (nestrpljivo): Pern, zna li ti onda razlog?
PERN: Pa... mislim da znam...
PUKOVNIK SEMANES (poskoi tako da mu ebe spadne s
ramena): Zna? Ta to nam, zaboga miloga, ne
govori?! Zato je taj govnar pobegao? (popravlja
ebe)
KARSEN (znatieljno): Zato se iskrcao? Reci, zato uti?
PERN: Pa... niste mene pitali... sluao sam gospodina...
gospodina naunika i mislim... da je on... mnogo
pogreio...
NAUNIK SKOT (jetko): Gde sam, mainisto, to pogreio?
PERN: Pa... vidite... Kofi nije pripadao nikakvoj organizaciji... on
se u politiku uopte nije razumeo... iveo je
povueno...
NAUNIK SKOT: Moda su ga drugi iskoristili za neto? Moda je
on samo sredstvo? Moda ni on ne shvata ta je
uradio.
KARSEN: Ali zato je napustio brod? Zato?
PERN: Pa... vidite... on nije verovao predsedniku kompanije...
SUDIJA VEJN: Nije verovao gospodinu Ismeju? Zato mu nije
verovao?

130

PERN: Pa... zato to je predsednik sve krio od kapetana Smita...

znate... Kofi je mnogo voleo kapetana.
MOLI BRAUN: Zar kapetan nije bio upoznat s njegovim planom?
PERN: Pa... ne... nije... on je nama... zabranio da govorimo...
MOLI BRAUN (iznervirano): Gnjidica! Va! Gde je taj govnar? Gde
se sakrio taj ljigavac? Kakva je to protuva?! Njuka!
BRAJD: Gospodin predsednik je zajedno s jo jednim gospodinom
u kabini kod kapetana Karpatije.
SUDIJA VEJN (namrgoeno): Mladiu, ja sam sudija, opominjem
te da govori istinu. Zato te pitam: da li je kapetan Smit
znao za va tajni dogovor?
PERN (uzbueno): Pa... ne... nije znao... predsednik je to krio od
njega...
SUDIJA VEJN (brzo): Otkud ti zna da je krio od kapetana?
PERN: Pa... znam... zabranio nam je da razgovaramo sa njim i...
pripretio nam je...
SUDIJA VEJN: Zabranio?! Jesi li siguran, mainisto?
PERN: Pa... siguran sam, gospodine sudijo... mi smo se zbog
toga... mi smo se zbog toga potukli...
SUDIJA VEJN: Kofi i ti ste se potukli? Zato?
PERN: Pa... on je hteo da... da ode i obavesti... kapetana i...
SUDIJA VEJN: A ti mu nisi dao?
PERN: Pa... nisam... (sagne glavu)
SUDIJA VEJN: Zato nisi?
PERN: Pa... hteo sam da dobijem... (tie) ostatak nagrade...
SUDIJA VEJN: A loa Kofi?
PERN: ...On je bacio... svoje pare... nije hteo da plovi dalje...
SUDIJA VEJN: Zato nije hteo da plovi?
PERN: Ovaj... on je rekao da su svi oni gore... da su svi oni ludi...
osim naeg kapetana i da on... da on nee da
potpaljuje njihove dalje ludilo... da... ba je tako
rekao... nee da uestvuje u propasti tog... tog...
nesrenog... da, rekao je nesrenog broda...
SUDIJA VEJN: Otkud je on znao da e brod propasti?
PERN: Pa... ovaj... znate... on je bio udan... on je sve neto...
neto povezivao... govorio je da je zima topla... mnogo
topla... da e se lednici ranije otopiti i pojaviti... pojaviti
na tom naem putu...
MOLI BRAUN: Pametan ovek! Kod nas je uvek tako! Pamet je u
narodu! Ovi gore su budale! Oni zbog sebinosti nita
ne vide. Upropastie oveanstvo kao to su
upropastili Titanik!

131

PERN: Kofi nije hteo... rekao je da e pri toj brzini... brod stradati...
sve e propasti... brod se nee moi zaustaviti... i on je
otiao... rekao je da se on zaustavlja... da nee da
pristane... i da odlazi... da naputa sve to...
MOLI BRAUN: Pravi ovek! Video je kuda mi srljamo. Svaka mu
ast!
PUKOVNIK SEMANES: Ali, ljudi, nije mi jasno, kako osmatra nije
video taj prokleti lednik. Ako je no bila tako lepa i
vedra, kako to, mladiu, da nisi video dalje od tih 450
m?
NAUNIK SKOT (sigurno): Na 450 m se vidi i golim okom.
FLIT (iskreno): Ja sam, gospodine, gledao golim okom.
SVI (zaprepaeno, poskoe): ta-a?! ta si to rekao? ta kae?
Flit se zbuni.
Neprijatno mu bi.
FLIT: Ja sam i gledao golim okom...
MOLI BRAUN: Mladiu, pobogu, ta pria? Zar nisi imao
dvogled?
FLIT (sagne glavu, stidi se): Ne, gospoo, nisam imao dvogled.
SUDIJA VEJN (prasne): Sramota! Sramota! Kakva nesmotrenost!
Kakvo krenje discipline! (eta nervozno) To... to... to
je, ljudi, strano! Strano! (duva) Uh! Uh! Majko moja
mila! Pui u od muke! (eta)
PUKOVNIK SEMANES: Zato, ovee, nisi poneo dvogled?
Zato?
SUDIJA VEJN (duva): Uh! Uh! ta je, zaboravio si dvogled?
Zaboravio si da ga ponese?
FLIT (sagnute glave, tiho): Nisam, gospodine sudijo, nisam
zaboravio.
SUDIJA VEJN (rairi ruke): Nisi ga zaboravio?! Nisi?! Ha! Pa gde
je, dovraga, bio taj nesretni dvogled? Gde?
FLIT (ne die glavu, tiho): Nismo ga ni imali.
SVI (zapanjeno, uglas): ta-a?! Ma daj, ovee, to ne moe biti?!
Da li je to istina? Kakva sramota! Boe sauvaj!
Flit jeca.
Ramena mu se tresu.
FLIT (tiho, plaui): Nismo imali... nismo imali...
PUKOVNIK SEMANES (besno): Ne plai, bednie! Ponovi to
glasno! Ponovi da te svi ujemo! Ponovi!
132

FLIT (brie suze, jae): Nismo imali dvogled na brodu!

Stanka.
Svi ostaju ukoeni.
DAMA SA BISERIMA: Niste uopte imali dvogled?
FLIT (mrcne): Ne... nismo imali...
Stanka.
Tajac.
Mnogi se krste.
Neki plau.
MOLI BRAUN (udahnuvi duboko): Neverovatno! Neverovatno!
Kakav apsurd! Kakva ljudska glupost! Prosto
neverovatno! Ne-ve-ro-va-tno! (plae) Da... pukne...
da pukne od muke!
Stanka.
LEONTINA OBAR (guei se od suza, jeca): Ali, zato, zato?...
Zbog ega?... Gde je greka?... Zato smo takvi?!...
Zato?... ta se to deava sa nama?
Stanka.
SUDIJA VEJN (pribrano): Kakav propust! Kakva bahatost! (duva)
BAPTISTA: Najvei brod na svetu! Ponos oveanstva!
PUKOVNIK SEMANES: Najvee dostignue nauke i tehnike!
MOLI BRAUN (brie suze): Nisu imali dvogled?! Zbog dvogleda?!
O, Boe! (eta nervozno, prie nauniku Skotu) Znate
ta ste vi, naunie?
NAUNIK SKOT (sagnuvi glavu): Ne znam, gospoo.
MOLI BRAUN (drekne): Vi ste jedan obian prasac! Skot!
Betija! To ste vi i ta vaa posrana teorija o naunom
progresu. Zbog vas, zaludelih idiota, mi emo da
propadnemo. Samo zbog vas!
NAUNIK SKOT (mlako): Nemojte tako, gospoo, mi smo...
MOLI BRAUN (urla): Prodane due! Licemeri! Unitiete sve nas
samo da dokaete ispravnost vaih usranih teorija! Vi
ste zlo! Zlo koje se iri svetom! Vi ste zloinci i ubice!
Vi ubijate oveanstvo i prirodu! Vi ubijate ivot!
Skotovi prokleti! (eta)
LEJDI GORDON: Kakva amerika prostakua!
133

SER GORDON: Divljakua! Toj nita nije sveto! To je nacija koja

nita ne potuje! To je nacija bez osnovne kulture!
MOLI BRAUN: A ta da potujem? Koga? Vas, prevrtljivce,
pekulante, laove, podmitljivce, ubice i satrape? Vas
da potujem? Vas da uvaavam?
PUKOVNIK SEMANES: Da je imao dvogled, svi bi se spasili.
Momak bi gleer video mnogo ranije i sve bi dobro
prolo.
KARSEN (ucveljeno): Toliko bogatstvo stradalo zbog obine male
stvarice. Fuj!
MOLI BRAUN: Ba me briga za bogatstvo! Bogatstvo se gubi i
dobija, ali kakve smo ljude izgubili?! Kakvih ljudi vie
nema?! (mae glavom) Boe, boe! Kakva nepravda!
Odlaze i stradaju moralni ljudi, a ostaje kart i smee.
Odvratno!
LEONTINA OBAR (brie suze): To je neko prokletstvo. Odlaze
nam najbolji ljudi. Ako se ovako nastavi, oveanstvo
e uskoro sainjavati kriminalci, razbojnici, gusari,
ubice, laovi i politiari. Kako da se spasimo, ljudi?
Gde da odemo? Kuda da pobegnemo?
DAMA SA BISERIMA: teta za gopodina Gugenhajma! Ba je bio
zabavan!
BRAJD: Ja sam meu poslednjima napustio brod i video sam
gospodina...
LEONTINA OBAR (izbezumljeno): Gde ste ga videli?
BRAJD: Video sam ga na palubi sa nekim mlaim ovekom, koji je
nepomino uz njega stajao.
DAMA SA BISERIMA: To je njegov sluga Viktor.
LEONTINA OBAR (tiho): Kako je izgledao Bendamin?
BRAJD: Bili su obojica obueni u frakove. Jasno sam uo kad se
g. Gugenhajm nasmejao i rekao: Sada smo spremni da
potonemo kao gospoda.
LEONTINA OBAR (vrisne, plano): Bendamin moj mili!
MEDLIN FORS (tiho, pridiui se u lealjci): Jeste li videli mog
Astora, gospodine Brajd?
BRAJD: Naalost, nisam, gospoo.
BARKER (prokalje se glasno): Ja sam video gospodina Astora.
Video sam ga oslonjenog na ogradu mosta kako mirno
pui i gleda odsutno u vodu...
MEDLIN FORS (jeca): Ja... ja u se ubiti... ja ne mogu...
MOLI BRAUN (otresito): Bez prie, devojice! ivot je pred tobom!
Ako treba neko da se ubije, onda su to ovi skotovi. Ti

134

mora da ide napred. Zbog samog ivota! Zbog

bebca! Moda e on ispraviti ovu greku!
LEJDI GORDON (zainteresovano): Da li neko zna ta je bilo sa
gospoom traus? Zar ona nije bila u amcu?
SUDIJA VEJN: Naalost, video sam kad se vratila na brod.
LEJDI GORDON (iznenaeno): Vratila se na brod?! Zato?
SUDIJA VEJN: Nije htela da ostavi samog gospodina trausa.
Izala je iz amca kada je videla da on nee da se
ukrca.
LEJDI GORDON (osorno): Nee?! Budalatina! Svako treba da
gleda sebe! Kakva glupost?
MOLI BRAUN: Pa, nije tako! Zato to svako gleda samo svoj
interes, smo i propali! Mora da nas vezuje neto
zajedniko. Ne moe se sam iveti!
LEJDI GORDON: U nesrei svako spaava samo sebe! To je
prirodno. ivot je prei od svega.
MOLI BRAUN: Nije prirodno! Prirodno je da se drugima pomogne!
Moglo se jo vie ljudi spasiti, samo da nije bilo
sebinosti i gramzivosti. Ovako, svi smo potonuli!
Katastrofa! Pitanje je ko se spasao, a ko se za itav
ivot obrukao?!
SER GORDON: Zato je gospodin Isidor traus odbio da ue u
amac?
SUDIJA VEJN: Ja sam ga uo kad je rekao: Neu povlastice koje
nisu date drugima!
MOLI BRAUN (oduevljeno): Pravi ovek! Svetac! Svaka mu ast!
Nije potplaivao kao neki...
SER GORDON (glasno): Niko nije potplaivao, gospoo.
MOLI BRAUN (uporno): Potplaivali ste vi, gospodine! Znamo da
ste potplaivali. Neko e to potvrditi...
SER GORDON: To nije istina. Mi nikog nismo potplaivali.
MOLI BRAUN (tuno): alosno je to to govorite. Biti tako
ravnoduan i okrutan prema smrti drugih... To je
strano! Otkud vam tolika sebinost? emu? Ne moe
se sve prisvojiti i halapljivo pojesti! Gde vam je
oseanje mere? Gde vam je ljudskost?
LEONTINA OBAR: Samo ljubav moe da nas spasi ovog
traginog postojanja.
BAPTISTA: Vera u Boga Svevinjeg kome treba svi da teimo.
Moramo verovati!
MOLI BRAUN: Ako nepovratno odlaze najbolji, a ostaju oni koji su
izgubili svaku ljudsku vrednost, kako e u budunosti

135

izgledati oveanstvo? Kako e iveti ti sebini i

proraunati?
PUKOVNIK SEMANES: udno je to je sve vreme dok smo ulazili
u amce svirala muzika. Uprkos nestanku struje,
zvunici su, izgleda, radili...
HENDRIKSON: Nisu to, gospodine, bili zvunici. To je svirao
brodski orkestar.
KARSEN: Mislite li da je sve vreme nae tragedije svirao orkestar
gospodina Valasa Hartija?
HENDRIKSON: Naravno. Gospodin Harti je svirao sve dok brod
nije potonuo.
KARSEN: Zato se nije spaavao? Zato je svirao?
MOLI BRAUN: Valas Harti je dao re gospodinu Gugenhajmu da
e svirati do kraja. On je odrao svoje obeanje.
LEJDI GORDON: Dao asnu re?! Svata! Glupost! ta je tim
ljudima?!
PUKOVNIK SEMANES: Mislite da to, ipak, nisu bili zvunici?
HENDRIKSON (nasmeje se zlovoljno): Siguran sam, gospodine!
Na brodu nisu ni postojali zvunici!
PUKOVNIK SEMANES (iznenaeno): ta?! Nisu postojali
zvunici?! Boe, zar je to mogue?! Pa, kako su oni
mislili da nas spaavaju u sluaju nezgode? Kako su
mislili da nas brzo obaveste i organizuju?
SUDIJA VEJN (zapanjeno): Tano! Sad se setih! Brodska posluga
nas je budila idui od kabine do kabine.
BRAJD: Strano! Mnogo je dragocenog vremena tako izgubljeno,
mnogo!
LEONTINA OBAR: Koliko je samo nevinih ljudi stradalo zbog
toga?
MOLI BRAUN: Moglo ih se jo spasiti! Svi dobro znamo da amci
nisu bili puni. Znamo da u amcima nije bilo...
BAPTISTA: Zna li neko koliko je ljudi jo moglo da stane u amce?
HENDRIKSON: Mislim da je moglo jo 500 ljudi.
BAPTISTA (prekrsti se): 500?! Boe, koliko je to ljudi?! Boe,
boe!
BARKER: Moda amci ne bi mogli da izdre tolike ljude?
SER GORDON: Ne bi mogli da izdre, oni su ve...
HENDRIKSON: Svata! amci su mogli da izdre mnogo vei
teret! Ako mi ne verujete, neka izvre testiranje pa...
HIENS: Ma, ne moe tako olako da tvrdi, to nije tvoj posao
da...
HENDRIKSON: Mislim da ne greim. Ja dugo plovim. amci su
mogli mnogo vei teret da ponesu. U to sam siguran.
136

PERN: Sigurno. To se ak i golim okom vidi. Svaki iskusni

pomorac to zna.
MOLI BRAUN: Utoliko gore! Kakva aljkavost! amci, gospodo,
nisu imali ni hrane, ni lampe, a ni vode! To i sami
znate. Srea to se Karpatija u poslednji as pojavila.
Naa velika srea!
BARKER: U naem amcu nije bila ni busola.
BRAJD: Gospodo, to je sve zanemarljivo prema poraavajuoj
istini da je amaca za spaavanje bilo samo za treinu
putnika.
KARSEN (zapanjeno): Nemogue! Kako to?
PUKOVNIK SEMANES (preneraeno): Da li je mogue?! ta to
priate?!
SUDIJA VEJN: Kakav je to organizovani zloin?!
LEJDI GORDON: Bitange pokvarene! Sve ih treba poveati! Sve ih
treba kazniti!
BRAJD: Koga, gospoo?
LEJDI GORDON: itavu posadu i vlasnika broda.
SER GORDON: Kapetana bi trebalo ubiti na licu mesta! On je...
BRAJD: Gospodo, ne greite duu! Kapetan Smit nije kriv, on je...
SER GORDON (plane): Nije kriv?! A ko je kriv? Kako je mogao da
isplovi sa brodom koji nema dovoljno amaca za
spaavanje? To je zloin! Zloin!
BRAJD: Gospodine, takav je propis engleskog pomorskog
zakonodavstva. Takav je propis i kapetan nije mogao...
SER GORDON (iznenaeno): ta to pria?! Kakav propis?
SUDIJA VEJN: Da li je to, telegrafisto, istina?
BRAJD: Kunem se ivotom da je to sve istina. Pitajte druge
pomorce, neka vam oni kau.
FLIT: Istina je, gospodine sudijo.
PUKOVNIK SEMANES: Zakonodavac nije dozvoljavao vie
amaca za spaavanje?
FLIT: Nije, gospodine, takav je propis.
MOLI BRAUN (vie): Propis, propis! Sve sami propisi, a toliko je
ljudi nepotrebno stradalo! Potpuno nepotrebno! A ko je
kriv za lai da je brod nepotopiv, a? Ko je za to kriv?
DAMA SA BISERIMA: Jadni brod je potonuo za samo dva sata.
Ba mi ga je ao! Jadniak!
MEDLIN FORS: ta je bilo sa dragim kapetanom Smitom?
MOLI BRAUN: Da li je neko video tog plemenitog oveka?
BRAJD: Ja sam pokuao svog kolegu, telegrafistu Filipsa da
povedem, meutim, on je uporno odbijao. Ostao je u
kabini beine telegrafije. Mene je izbacio, zakljuao
137

se i sve vreme je pomo traio. Kada sam prolazio kraj

komandne kabine uo sam pucanj. Potrao sam i video
mrtvo telo kapetana Smita.
MOLI BRAUN (tuno): Potenjaina! Nije mogao da izdri takvu
tragediju. Nije ni slutio ta mu iza lea rade. Gonili su
brod velikom brzinom, samo da bi oborili rekord!
Bednici! Bitange! Hulje!
MEDLIN FORS: Jadni kapetan Smit. (zaplae) Dobra dua...
DAMA SA BISERIMA: A inenjer konstruktor, gde je on?
PERN: Pa... on se zatvorio u salon i odbio je da poe... optuivao
je sebe to je pristao...
MOLI BRAUN: Kakva tragedija! Kakva nepravda! Mora da je ovek
neto znao o brodu. Nije hteo da se obruka. To je
mukarac, a ne ti Hiens? Ti si olo i licemer!
HIENS (bojaljivo): Ja nisam kriv... bio sam nemoan... sve je
bilo tako brzo... nismo mogli da se zaustavimo... ni da
skrenemo...
MOLI BRAUN: Kukavice! Brani usranu kompaniju! Kao da si ti
kriv za tragediju! Svata! Brani razbojnike koji su
rtvovali ljude da bi stekli slavu. Hteli su rekord da
obore! Hteli su uspeh!
HIENS: Ja nisam... ja...
MOLI BRAUN (vie): Prestani da muca, ovee! ta si se
isprepadao? Bolje odgovori, da li su pokuali da vas
podmite? Bolje to odgovori!
LEJDI GORDON: Nikoga mi nismo podmiivali, glupao!
SER GORDON: Kakva tvrdoglavost, kakav bezobrazluk?!
HIENS (zbunjeno): Ja... ja... ne mogu... ja ne znam... ja...
FLIT (iznenada): Ja u da odgovorim, gospoo Braun!
MOLI BRAUN: Ti, Flit?! Zar sme? Ne boji se da te kompanija...
FLIT: Ne, ne bojim se nikog! Tano je da je u naem amcu bilo
dvanaest osoba, a moglo je da stane etrdeset.
MOLI BRAUN: Zato niste pokupili putnike koji su se davili kraj
vas?
FLIT: Nisu nam dali njih dvoje! (pokazuje na ser i lejdi Gordon) Oni
su nam pretili! Vikali! Na kraju su pokuali i da nas
potkupe...
LEJDI GORDON: Lae, lae!
SER GORDON: Laljive! Proklet da si!
FLIT (mirno): Tano je, gospodo! Hteli ste da nas potkupite! Evo,
neka Hendrikson potvrdi...
HENDRIKSON (posle krae stanke): Jeste, hteli su da nas
potkupe.
138

SUDIJA VEJN (namrgoeno): Kako da vas potkupe? Nudili su

vam novac?
FLIT: Ne, gospodin nam je ponudio ek...
PUKOVNIK SEMANES (podrugljivo): Pravilno! Bezgotovinsko
plaanje ima prednost! Fuj! Gade mi se! Ne mogu vie
to da sluam! (izlazi na desna vrata)
SUDIJA VEJN: Na koliko je trebao da glasi taj ek?
FLIT: Nueno nam je pet funti, kolika je bila naa mesena
plata.
SUDIJA VEJN: Pet funti?! ...A ta su traili od vas?
FLIT: Traili su da ne primamo vie nikog i da se brzo udaljimo od
broda.
SUDIJA VEJN: Zato da se brzo udaljite?
FLIT: Uplaili su se da nas brod ne potopi. Nisu dali da primamo
nastradale putnike. Bilo je jo mesta. Dosta se ivota
moglo spasiti. Mogle su ene i deca da...
SUDIJA VEJN: Jeste li vi uzeli taj ponueni ek?
FLIT: Nismo, gospodine sudijo. Mi smo dugo mornari, odbili smo
to ponienje. Ali, dok smo se preganjali sa njima,
izgubili smo dragoceno vreme i brod je naglo poeo da
tone. Tada je sve bilo kasno.
MOLI BRAUN: Bednici! Stoka! Fuj!
SER GORDON: To nije tano, to nije tano...
MOLI BRAUN: ta-a?! Opet poriete?! Zar niste nudili ek posadi?
Zar to nije istina, ovee?
SER GORDON: Nudio sam ek, ali nisam hteo da ih podmitim. To
je la! To nisam hteo!
MOLI BRAUN: Niste hteli? Svata! Pa, zato ste im onda nudili
ek na pet funti, zato?
SER GORDON: Hteo sam da pomognem ljudima koji su izgubili
posao.
Moli Braun zanemi.
Stanka.
LEJDI GORDON: Tako je, dragi, hteli smo da im pomognemo.
Stanka.
LEONTINA OBAR (strese se): Odvratno! Ovo se vie ne moe
sluati.
MEDLIN FORS: Strano!

139

MOLI BRAUN (prasne u grozniav smeh): Ha-ha! Ha-ha! Boe,

kakvi zlikovci! Ha-ha! Ha-ha!
LEJDI GORDON (besno): Nemoj da se smeje, prostakuo!
MOLI BRAUN (uozbilji se i vie): Sramota! Vi ste mi neka
aristokratija?! Ja bih vas obesila tu, nasred palube, za
primer! Obesila bih vas oboje sa vaim ekom od pet
funti! Fuj!
SUDIJA VEJN (mirno): Velika sramota, gospodo. To ne dolikuje
vaem poreklu.
Sa leve strane ulaze D. B. Ismej, kapetan Karpatije i Sped.
Predsednik kompanije je bled i uplaen.
Sped nosi sat u ruci.
KAPETAN KARPATIJE (odmahuje glavom): Ali, gospodine
Sped, to je nemogue! To ne mogu da uradim, to je...
SPED (ustro): Zato ne moete? U emu je problem, kapetane?
KAPETAN KARPATIJE: Zato to hou jo neko vreme da
ostanem u ovim vodama. Vreme je lepo. Moda emo
pronai jo nekog.
SPED: Stojimo od jutros, kapetane! Nema vie preivelih. Voda je
toliko hladna da niko do sada ne bi izdrao. Moemo
slobodno da krenemo, ne gubimo vreme...
KAPETAN KARPATIJE (odluno): Nikud ne idemo! Hou jo da
saekam! Hou da plovim ukrug! Moda emo jo
nekog...
SPED: Ma, gluposti! Svi su stradali! Nema vie pomoi! Svi su
potonuli sa tim nesrenim brodom. (gleda u sat) Ja
sam zaustavio vreme kad je brod udario. Shvatio sam
da od rekorda nema nita. A imao je dobro prolazno
vreme! Ba dobro! Sigurno bi uspeo da je ujutru
zaplovio brzinom od 27,4 vora! Evo, da vam
pokaem... ja sam zaustavio sat... (pokazuje sat)
KAPETAN KARPATIJE: Kakav rekord? Ne razumem vas,
gospodine? ta priate?!
SPED (zaneseno): Rekord staze! Imao je dobro prolazno vreme!
(eretski) Ja sam ih malo kritikovao, znate, malo da im
ulijem samopouzdanje... Nije lako toliki brod da...
KAPETAN KARPATIJE: Ne razumem vas, gospodine?! O kome
vi to rekordu govorite?
SPED (uurbano): Plava traka! 5 dana 11 asova 37 min! Imali
smo dobro prolazno vreme. Bili smo pred rekordom!

140

KAPETAN KARPATIJE: I zato ste skrenuli sa uobiajene

marrute i niste obraali panju na upozorenja koja
smo vam slali?
SPED: Ne znam ni za kakva upozorenja. To prvi put ujem.
(okrene se) Gospodinu Ismeju, znate li vi neto o
tome?
D. B. ISMEJ (zbunjeno): Ne... ja...
SPED: Moda je poruke dobijao kapetan Smit. Moda nije hteo da
nas zamara tim sitnicama...
KAPETAN KARPATIJE: Sitnicama?! To, gospodine Sped, nisu
sitnice! To je dovelo do tragedije. (nameta kapu)
udim se Edvardu, to mi ne lii na njega. On je iskusan
vuk, vrlo oprezan i taktian. Ne znam zato je
promenio kurs i plovio sumanutom brzinom kad...
MOLI BRAUN: Izvinite, gospodine kapetane, ko je to promenio
brzinu i kurs broda?
KAPETAN KARPATIJE (ivlje): O, gospoo Braun! Jeste li
dobro? Vi ste toliko bili hrabri, da je moja posada
predloila da vas primimo za poasnog lana...
POSADA KARPATIJE (glasno): ivela gospoa Braun! Ona je
zaista junak! Tako je portvovana! Ona je naa!
MOLI BRAUN (smei se): Hoete da veslam za vas, a? Mislite da
mogu da budem dobar mornar? Mislite da sam
snana?! Ha-ha!
POSADA KARPATIJE (oduevljeno): ivela gospoa Braun!
ivela hrabra ena! ivela!
MOLI BRAUN (glasnije): Ko je, g. kapetane, promenio kurs broda?
Ko o tome odluuje? Ko moe da donese tu odluku?
KAPETAN KARPATIJE: Morao bi da odluuje samo kapetan,
ali... znate... udno mi je... (stane)
MOLI BRAUN (zainteresovano): ta vam je udno, kapetane?
KAPETAN KARPATIJE: Neto mi je tu... (eka se)... ja znam
Edvarda... neshvatljivo mi je da on punom parom ue u
nesigurne vode, uprkos silnim telegrafskim
opomenama...
MOLI BRAUN (pljesne rukama): Polako, polako... sve poinje da
nam se odmotava... Hm, hm! (razmilja) Da li je
kapetan Smit primao te poruke?
KAPETAN KARPATIJE: Kapetan broda uvek prima sve poruke...
MOLI BRAUN (zamiljeno): Uvek! Zaista udno! (odjednom) O, da!
Gospodine Brajd, jeste li vi i va kolega Filips dobijali
sve te upozoravajue poruke?
BRAJD: Jesmo, gospoo.
141

MOLI BRAUN: I, ta ste radili sa njima?

BRAJD: Prosleivali smo ih dalje.
MOLI BRAUN: Kome, gospodine Brajd? Kome ste ih davali?
BRAJD: Davali smo ih gospodinu predsedniku kompanije.
MOLI BRAUN (zaueno): Gospodinu Ismeju?! Zato njemu? Zar
se svi telegrafi ne predaju kapetanu broda?
BRAJD: Predaju se, gospoo, ali nam je predsednik naredio da
sve telegrafe donesemo prvo njemu.
MOLI BRAUN: Prvo njemu?! Zanimljivo! Vrlo zanimljivo!
Gospodine Ismej, otkud takva neobina naredba? Zar
se vi razumete u plovidbu?
D. B. ISMEJ (drhtavim glasom): Ja sam... hteo da se uverim... da
se uverim u sigurnost plovidbe... ja sam davao sve
poruke...
MOLI BRAUN (napeto): I?
D. B. ISMEJ (sigurnije): ... davao sam kapetanu Smitu i...
opominjao sam ga da pazi...
MOLI BRAUN: Vi ste ga opominjali?
D. B. ISMEJ (slobodnije): Da, gospoo Braun, ja sam ga molio da
smanji brzinu. Meutim, on se opirao i nastavljao po
svome da...
MOLI BRAUN: Zato je nastavljao po svome?
D. B. ISMEJ (brzo): Zato to je po svaku cenu hteo da obori
rekord Mauritanije. Zato to je hteo da preuzme Plavu
traku.
MOLI BRAUN: Kakav rekord? to mu je sve to trebalo?
D. B. ISMEJ (pribrano): Zato to je pred odlazak u penziju hteo
da se ovena slavom i da ue u istoriju nae plovidbe.
Zato je mene molio, bolje rei, preklinjao da mu
ustupim kapetansko mesto na Titaniku. Ja sam se
dugo dvoumio, ali sam, naalost, na kraju, popustio
pred njegovim upornim molbama. Pogreio sam,
gadno sam pogreio! (lomi prste) Hteo sam da mu
pruim novu ansu! To je moja velika greka! Velika!
MOLI BRAUN: Kakvu novu ansu ste hteli da mu pruite? Ne
razumem vas, gospodine?
D. B. ISMEJ: Znate, gospoo, imali smo ve neprilika sa naim
starim kapetanom Smitom.
MOLI BRAUN (nepoverljivo): Kakvih neprilika?
D. B. ISMEJ: Pa on je iskljuivo svojom nemarnou i nepanjom
pretovario na brod Olimpik i zbog tolike
preoptereenosti brod nije mogao da se zaustavi.
Udario je u drugi brod i dosta je oteen...
142

MOLI BRAUN: I vi ste hteli da mu date novu ansu?

D. B. ISMEJ (samouvereno): Da, gospoo, hteo sam da mu
pomognem. Kapetan Smit je otetio na brod Olimpik i
ja, umesto da ga propisno kaznim, dajem mu novu
priliku. Moja velika greka! (duva) Hu! Hu! ta mogu?!
Ba sam loe sree!
MOLI BRAUN (gleda ga ispod oka): Vi, dakle, niste naredili da se
skrene sa planiranog kursa i da se povea brzina?
D. B. ISMEJ (hladnokrvno): Boe sauvaj! Zato bih se ja meao
u plovidbu? To nije moj posao.
MOLI BRAUN (zamiljeno): Znai, kapetan Smit je kriv za sve?
D. B. ISMEJ (odseno): Apsolutno! On je jedini krivac! Svi mi
drugi smo rtve njegove pohlepe. Zato je i izvrio
samoubistvo. Svestan je da je krivac i zato je sam sebi
sudio.
SPED (gleda na sat): Gospodo, dosta prazne prie! to je bilo,
bilo je. Ne ponovilo se vie nikad! To je sada ve
prolost. Od prolosti se ne ivi. Treba gledati hrabro
napred! Samo napred! Faulirani smo, ali idemo dalje!
(tape rukama) Idemo, kapetane! Nema vie ekanja!
Evo, sat je spreman!
KAPETAN KARPATIJE (mirno): Nikud ne idemo! Moda jo ima
preivelih! emu tolika urba?!
SPED (nervozno, zalizuje kosu): Moramo dalje! Moramo napred!
Samo dobri rezultati se pamte! Porazi se zaboravljaju!
Ja sam zaustavio sat! Moemo da nastavimo dalje kao
da se nita nije dogodilo! ta ima veze?!
KAPETAN KARPATIJE (odmereno): Ne dolazi u obzir!
MOLI BRAUN (uporno): Gospodine Ismej, zato ste vi uli u
amac? Zar nije mogao da ue neko od putnika? Zato
ba vi?
D. B. ISMEJ (pogrueno): Vidite, gospoo, i ja sam se iznenadio
kad sam se zatekao u amcu. Bio je to poslednji
amac. Bilo je mesta i ja sam, potpuno odsutno uao.
Hteo sam da ga popunim i nita vie...
MOLI BRAUN: Ali, gospodine, vi ste predsednik kompanije iji je
brod potonuo. Toliko nevinih ljudi je stradalo zbog toga.
Zar niste mogli i vi da ostanete? Zato niste ustupili
mesto nekoj eni sa detetom?
D. B. ISMEJ: Vrlo rado, gospoo! Ali verujte mi, nikoga nije bilo u
blizini. teta je bilo da se amac nepopunjen spusti u
vodu. teta da se...
MOLI BRAUN: Zar vas ne grize savest?
143

D. B. ISMEJ: Ne, zato?! Ja sam sve preduzeo!

LEJDI GORDON (osorno): Prestanite vie da nas kritikujete,
gospoo! Ako ste ispali heroj, uzmite medalju i nemojte
vie da nas maltretirate. Dosta nam je vaih prekora.
SER GORDON: Tako je, draga, ne moemo vie da sluamo to...
MOLI BRAUN: I ta sad, gospodine Ismej? ta nam je initi?
D. B. ISMEJ (ravnoduno): Sad moramo dalje! Kapetan Smit je
platio glavom svoju krivicu i sve je time zavreno.
Moramo dalje! Posao ne trpi gubitke!
SER GORDON: Bilo i prolo! ivot ide dalje! Kapetan je platio
svoju veliku zabludu i pohlepu. Mi smo...
MOLI BRAUN (naglo): Zar niste vi, gospodine Ismej, naredili da se
tajno upale i poslednja tri kotla? Zar niste hteli rano
ujutru da zaplovite brzinom od 27,4 vora?
D. B. ISMEJ (zaueno): Ja?! Boe sauvaj! Zato bih ja to
uradio? Ja sam, gospoo, samo predsednik kompanije.
Ja se ne razumem u kotlove i...
MOLI BRAUN: Zar vi niste Pernu i Kofiju dali pare da ispune vau
naredbu, mimo znanja kapetana Smita?
D. B. ISMEJ: Ja?! Ha! Svata! (usiljeno se smeje) Kakve su to
gluposti? Ja ne poznajem te ljude! Ja ne znam ko su
oni!
MOLI BRAUN: Pern, ta ti kae? Ko sad lae?
PERN (prokalja se): Pa... gospoo... meni je... vrlo neprijatno...
ali... znate... meni je vrlo teko da...
MOLI BRAUN (usplahirano): Pern, zar si se uplaio? Zar e
odustati od svog preanjeg iskaza?
PERN (zbunjeno): Pa... predsednik kompanije je... i ja to ne mogu
da...
MOLI BRAUN (urlikne): Ne moe?! ta ne moe?
PERN (oteui): ...Ne mogu, gospoo... moram da kaem...
primoran sam da... da gospodin lae!
MOLI BRAUN (laknu joj): ta radi gospodin Ismej, mome?
PERN (gleda je nepomino, glasno): On, gospoo lae!
D. B. ISMEJ (plane): Bie, bednie, otputen! Otputen! Vrea
predsednika kompanije! Nee vie nikad dobiti posao!
Nikad! (preti prstom)
PERN (utueno): Znam, gospodine! Ali, istina je prea od svega.
Nevini ljudi su stradali. Istina je...
D. B. ISMEJ (osorno): Kakva istina? ta ti lupeta? Zna li ti ta
govori?!
MOLI BRAUN (veselije): Nemoj da se plai, momino! Nita ti on
ne moe! To je hulja! Ja u te zatiti. Moramo da
144

znamo ko je naredio da se naloe svi kotlovi. Moramo

istinu saznati.
PERN (sigurno): Gospodin Ismej nam je to naredio. On je to traio
od nas.
MOLI BRAUN: Da li vam je dao pare za to?
PERN: Jeste, gospoo! (sagne glavu) Pola nam je dao na poetku
plovidbe. Ostatak smo trebali dobiti kad oborimo
rekord. Takav je bio dogovor.
D. B. ISMEJ (prezrivo): Lae, podlae! Ja tebe ne poznajem!
Sve si slagao, sve! Ja sam predsednik kompanije!
Otputen si, otputen!
MOLI BRAUN (suzdrava se): Da li je kapetan Smit znao za taj
va tajni plan?
PERN: Nije, gospoo. Bilo nam je zabranjeno da govorimo sa
kapetanom.
MOLI BRAUN: Gospodine Brajd, kome ste davali u ruke telegrafe
upozorenja?
BRAJD (odseno): Gospodinu Ismeju. On je to traio od nas.
MOLI BRAUN: Da li je gospodin Ismej davao te telegrafe kapetanu
Smitu?
BRAJD: Ne znam, gospoo. To, stvarno, ne znam.
MOLI BRAUN: Vi ste dugo poznavali kapetana Smita?
BRAJD: Dosta dugo, esto smo plovili zajedno.
MOLI BRAUN: ta mislite da ste kapetanu Smitu lino odneli te
poruke, kako bi on reagovao?
BRAJD: Usporio bi kretanje broda.
MOLI BRAUN: Sigurni ste?
BRAJD: Apsolutno siguran! On je bio izuzetno oprezan i iskusan
kapetan. On nikad nije rizikovao.
MOLI BRAUN (zadovoljno): Hvala vam, momci! Ne smemo
nepravedno osuditi dobrog i potenog oveka. Kapetan
Smit je nevin. Pokolenja moraju da znaju koliko se taj
plemeniti ovek rtvovao za nas putnike. Da njega nije
bilo, katastrofa bi bila potpuna.
LEONTINA OBAR: Tano, niko ne bi preiveo! Niko! On nas je sve
spasao.
MEDLIN FORS: On nas je mnoge lino spaavao.
FLIT: Samo je on mogao da sauva takvu disciplinu. Samo je on
bio priseban.
HENDRIKSON: On je uguio svaki haos i paniku.
SUDIJA VEJN: Bio je to veliki i hrabri gospodin, mora se to
priznati. teta to se ubio. teta to je tako tragino
zavrio.
145

D. B. ISMEJ (prezrivo se iskezi): Ha! Gluposti! Jo emo mu i

spomenik podii! Svata! ovek nas je svojom
bezobzirnou i pohlepom potpuno upropastio. Unitio
je namerno najvee udo nauke i tehnike. Ko zna za
koga je on radio? Hteo je preko mrtvih da postigne
slavu. Zato ga veliate?! Kamo sree da smo se
davno oslobodili tih pokvarenih probisveta koji...
Tog trenutka prie mu iznervirana Moli Braun i iz sve snage udari
amar.
MOLI BRAUN (trese se od uzbuenja): Gnjido!
Svi se uskomeae.
Poe rasprava.
POSADA KARPATIJE (iz sveg glasa): Neto plovi u moru! Neto
plovi! Neto je u moru!
PET KINEZA SLEPIH PUTNIKA (uglas, potre ka ogradi): ta je
to, ta je to?!
Svi potrae ka ogradi.
Gledaju u vodu.
D. B. Ismej se neprimetno iskrada.
Putnici gledaju u daljinu.
GLASOVI PUTNIKA: ta je to, majko mila?! Ne vidi se dobro! Da
nije neki amac? Ma, nije! Neto manje! Mnogo manje!
Vidi, pliva prema nama! Evo ga, pribliava se brodu!
ta li je to, Boe?!
KAPETAN KARPATIJE (gleda kroz durbin): To je brodski
koveg! Pliva pravo na nas. Pripremite se da ga
izvuemo.
DAMA SA BISERIMA (krikne): Brodski koveg! Sjajno! Tu je moj
nakit! Moj nakit! Moj nakit! (skae oduevljeno)
SUDIJA VEJN (uzbueno): Moje akcije! Moje obligacije! Moji
ugovori!
BAPTISTA (veselo): Moj novac, moj novac! Moja gotovina od
priloga! Moj novac!
KARSEN (skae u mestu, zaneseno): Moji dijamanti! Moji
dijamanti! Unutra su moji dijamanti! Unutra su moji
dijamanti! (klekne) O, Boe, Boe, hvala ti na ovom
iznenadnom daru! Moje blago! (krsti se i moli)

146

PUKOVNIK SEMANES (istrava s desne strane): Koveg! Da li je

to brodski koveg?! O, sreo! O, sreo!
SER GORDON (grli enu): Na nakit, naa antika!
LEJDI GORDON (plae, presrena): Antika, antika! Unikati! Oh,
boe!
Nervoza se iri.
Nastaje pometnja.
KAPETAN KARPATIJE (vie): Polako ljudi! Stanite! Dalje od
ograde! Smirite se! Dalje od ograde! Momci, izvucite
koveg!
POSADA KARPATIJE: O-ruk! O-ruk! Ajde, ajde! Sad! O-ruk! Oruk! Ba je teak! Nalio se vode! O-ruk! Slono! Idemo!
O-ruk! Polako! Pazi! Spusti ga tu! Pazi!
Sputaju koveg na sredinu pramca.
Svi putnici okruie koveg.
Uzbuenje raste.
DAMA SA BISERIMA (vriti): Moj nakit! Moj nakit! Hou svoj nakit!
LEJDI GORDON (krii): Antika, antika! Unikati! To je moje, moje!
BAPTISTA (krsti se i gura): Hvala ti, Boe, to si spasao Nojev
koveg. Hvala ti, Boe! Hvala ti na tvom daru!
KARSEN (urla): Moji dragulji! Moji dragulji! Hou svoje dragulje!
SVI (u glas): Otvori, otvori! Otvaraj! Pouri! Otvaraj!
Bacaju se na koveg.
Tua.
Guranje.
Psovke.
BAPTISTA: Nojev koveg! Bog alje Nojev koveg! Bog alje svoj
dar!
Pokuavaju na silu da otvore.
Guraju se i udaraju.
Ne mogu da otkljuaju.
Smetaju jedni drugima.
KAPETAN KARPATIJE (strogo): Prestanite da se gurate!
Maknite se od kovega! Nazad! Svi nazad! Momci,
otvorite koveg!

147

Svi se povlae korak.

Prilaze dva mornara i razbijaju zaglavljenu bravu.
Polako otvaraju koveg.
Svi se okupe oko njih.
Potpuno ih okrue.
Koveg se otvori.
Odjednom neka ena krikne i padne u nesvest.
DAMA SA BISERIMA (vriti): ta je ovo? ta je ovo?
LEJDI GORDON (iz sve snage): A-a! A-a! A-a!
Putnici se polako odmiu.
Koveg ostaje na sredini.
Otvoren.
Nekoliko trenutaka.
Onda se iz njega polako podie Srbijanac.
Ustaje.
Stoji u kovegu i zaueno gleda u ostale putnike.
SRBIJANAC (polako, dri se za glavu): Lele, lele! (prodrma
glavom)
Lebac ti jebem to ljulja! (strese ramenima) Prokleti
koveg! e se uguim! (razmrdava se i duboko die)
Svi nemo stoje.
Niko se ne pomera.
SRBIJANAC (otresa odelo, stavlja ajkau i polako izlazi iz
kovega): ta je, more, ta ste se upiljili ki da igra divlja
meka?! (popravlja odelo) Zguvo sam se ki utipak!
(udari nogom koveg) Jebem ti lebac lebinji, ta si se
zatvoreo?!
MOLI BRAUN (prie mu): Gospodine, izvinite, ta vam je koveg
kriv? Pa, on vas je spasio?
SRBIJANAC: Ma, ko, more, spaseo?! Mal se, bre, nisam ugueo!
(udari nogom u koveg) Proklet bio, avetinjo! Hteo si
pre vremena da me sarani, a?!
DAMA SA BISERIMA (oajno): Moj nakit! Moj nakit! Gde je moj
nakit, ovee!
SRBIJANAC (isti odelo): Uzeli sve, bre, nije ostalo nita.
MOLI BRAUN: Kako ste dospeli u koveg?
SRBIJANAC (popravlja, ajkau): Ma, ko, more, sestro, dopao?!
Kaki, bre, dopao? Ne bi ti ja uao u njeg ni za ivu
glavu. Di u, more, iv u mrtvaki koveg...
MOLI BRAUN: Pa, otkud vi u kovegu?
148

SRBIJANAC (iskrivi lice): More, sestro draga, upo sam, bre, i

nikako nisam mogo da se izvuem. Kad oni otnesoe
sve, ja ti se navi da vidim je l neto i za men ostalo,
kad ono... tap... Zatvorelo se, bre, ono poklope i ne
moe da se otvori... jebem mu lebac...
LEJDI GORDON (panino): A blago? Gde je blago?
SRBIJANAC (smeka se): He-he! Uzeli oni sve, pokupeli i odneli,
ja zakasneo. Sad sam ti ja najvee blago u to sandue
bio. He-he!
LEJDI GORDON (oajno): Pih! Odvratno! Divljak!
BAPTISTA (omaijan, polako prilazi Srbijancu i pipa ga): Bog je uz
tebe, ovee! Sam Gospod Bog te uva! Ti si Boiji
izabranik! Ti si jedini izaao iz Nojevog kovega! Jedini
ti!
SRBIJANAC (gura mu ruku): Nemo, bre, da me miluje tu... nisam
ti ja oni... de... ne znam kako se rekne... Je l, bre,
pope, je l to, pre men, neki mrtvac u njeg leao?
BAPTISTA: Boiji ovee. Nije mrtvac. Noje se zatvorio u koveg i
preiveo potop.
SRBIJANAC (krsti se): Lele, lele, koji njem andrak bi da ulazi?
Mora da je i on upo pa, muenik, nije mogo iznutra da
otvori poklope.
KAPETAN KARPATIJE (ivo): Mesta, ljudi, mesta! Pustite
oveka! Dajte hranu! Dajte vodu!
Posada se rastri. Svi slue Srbijanca, koji seda u postavljenu
stolicu. Pokrivaju ga ebetom, donose mu aj i nude ga hranom.
SRBIJANAC (punih usta): Nemo te, brao, tako e mi presedne
od toliku meunarodnu panju. To, bre, nee na dobro
da izie! e neki avo, opet, da bidne. (vae) More,
reko sam ja da e se potopi ona nesrea. Di, bre,
moe onoliki svet da voza a da ne potone! (jede)
MOLI BRAUN: Sad znamo ko je kriv za sve. Ljudska pohlepa i
gramzivost. Sebinost i bezobrazluk su upropastili
jednu veliku nadu.
SUDIJA VEJN: Ne smemo da okrivimo nevinog oveka.
SRBIJANAC: Ne smemo, brao, greota bi bila velika. Nije on taki,
oiju mi! Znajem ja njega dobro, nije on to namerno.
Nije, bre, on lo, samo se ...
MEDLIN FORS (neno): Divan je on ovek, divan!
SRBIJANAC (ivlje): Divan, more, divan! Jata nego divan! On je
ponekad samo malo prek i ne moe ba odmah da se
smiri, ali verujte mi, nije imao lou nameru...
149

LEONTINA OBAR: Niko njega vie ne okrivljuje, svi mi znamo da

je on nevin.
SRBIJANAC (veselo): E hvala ti, sestro, na tim lepim reima. Znao
sam ja da ete vi da razumete njegovo trenutno ludilo.
ao mi je, bre, to ga... (pone da plae)... mnogo mi,
bre, ao to se, jadan, utopeo. (jeca)
MEDLIN FORS (grli ga i tei): Smirite se, gospodine! Svi smo ga
iskreno voleli! Znamo mi ta je prava istina! Znamo mi
da je on nevino optuen za ovu nau katastrofu.
SRBIJANAC (brie suze): E, hvala vi, dobri ljudi, di uli i ne uli!
Ima jo dobrih ljudi! Bog e vam sve vratiti! Hvala vi,
brao i sestre, na svu vau dobrotu i razumevanje.
BAPTISTA (krsti se neprestano): Bog spaava izabrane! Boiji
ovek je izaao iz potopa! Bog je odabrao novi ivot!
Novi ovek je izaao! Bog se smilovao! Pomolimo se
naem Gospodu Bogu! (klekne kraj Srbijanca)
Putnici kleknu okolo.
Tiho se mole.
Kapetan Karpatije poe prema levim vratima.
Sped potri za njim.
SPED (urno): Kapetane, kapetane, molim vas, ja sam zaustavio
topericu. Moemo da pokuamo ponovo! Sve je pred
nama! Punom parom napred! Sve je mogue! Rekord
je pred nama! CITIUS, ALTIUS, FORTIUS! Bre! Vie!
Snanije! Igra tek poinje! Svi hoe da se trkaju! To je
smisao! Svi hoe da budu prvi! Prvi! Vano je pobediti!
Nije vano uestvovati! Skratiemo vreme! Dok si
tamo, da si vamo! Tamo-vamo! Tamo-vamo! To je
ivot! To je smisao! Samo napred! Bre, bolje, vie!
Niko nas ne moe zaustaviti! Niko! Mi smo nepotopivi!
Nepotopivi! Mi smo Titani! Titani! Tamo-vamo! Tamovamo! Tamo-vamo! Bre, bre, bre!
Kapetan Karpatije odmahuje rukom i izlazi.
SPED (tri za njim): Sve je mogue! Priroda je pobeena! Nema
prolosti! Nema seanja! Nema grie savesti! Sve je
pred nama! Samo napred! Napred! Bre, bre! Tamovamo! Tamo-vamo! (istrava za kapetanom)
Svi putnici se mole.
150

SRBIJANAC (radosno): Bog e se smilovati na nevine i nemone!

Bog e nam pomoi! Hvala vi, brao i sestre, na svem!

ZAVESA

Na prvi dan po Spasovdanu, 29. maj

1998. god.

151

152