Vitamin B17 - i farmakomafija

DA LI SE PRIKRIVA LEK PROTIV RAKA?

FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE
Pie: Ivona ivkovi

Iznenadno smenjivanje naelnika VMA, sanitetskog generala Zorana

Stankovia, sa te funkcije, praktino je potvrdilo ono o emu je javnost ve bila obavetena. I
u srpsku dravnu politiku se izgleda umeao poslovni lobi (takozvana farmakomafija), navikao
da preko korumpiranih dravnih funkcionera i inovnika pravi sopstveni biznis. Na tetu
drave, naravno. Ako se zna kolika su trebovanja u lekovima za VMA, a plaaju se iz vojnog
budeta, jasno je da status velikog ili ekskluzivnog dobavljaa predstavlja izuzetno unosan
posao.
Ipak, pojava ove farmakomafije veoma je zanimljiva jer nas moe uporediti, ni manje ni vie,
nego sa amerikim sistemom funkcionisanja farmakobiznisa i njegovih lobija koji imaju
ogroman uticaj na dravnu politiku. Na alost, u ovakvom sistemu gde su politiari i farmakobiznismeni povezani, rtve postaju milioni bolesnih ljudi kojima, zarad profita monih
kompanija, stvarno izleenje od bolesti moe biti uskraeno.
Zato je moda pravi trenutak da se podsetimo na priu koja je punila amerike medije
ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka, kada je ameriki biohemiar Ernst. T. Krebs
mladji, predstavio svoju teoriju o uzrocima nastanka raka i mogunostima njegovog leenja.
Tvrdnja dr Krebsa da je rak samo posledica hroninog poremeaja u metabolizmu koji nastaje
nedostatkom vitamina B17, koji se nalazi u koticama skoro svih polodova iz familije rua
(kajsija, breskva, trenja, vinja, jabuka, kruka.) naila je na estoke napade amerike
Administracije za hranu i lekove (FDA), a preko koje su uticaj vrile mone multinacionalne
farmaceutske kompanije.
Problem je bio nemogunost da se proieni Krebsov vitamin B17, pod nazivom "Laetril",
patentira i skupo prodaje.
Naime, rak kao uglavnom "neizleiva bolest" ije samo otkrivanje kod mnogih izaziva panian
strah i nagoni ljude da ne tede novac u pokuajima da sebi bar malo produe ivot, za
farmakoindustriju pravi je zlatni rudnik.
Oko 200 MILIJARDI dolara godinje troi se na istraivanja o nastanku raka, na leenje uz
pomo citostatika i ostalih skupih medikamenata, zraenja, hirurke tretmane, itd. Ameriko
"Drutvo za borbu protiv raka" je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge rtve ove
"opake bolesti" zavetavale su, i dalje to ine, itavu imovinu ovoj organizaciji, verujui u
njene iskrene napore da bolesti stane na put i konano pronadje famozni lek. O naporima
miliona obolelih irom sveta koji grozniavo pokuavaju da stignu u prestine i skupe amerike
klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I nai
su mediji puni apela za novanom pomoi unesreene dece i mladih ljudi.
Tobonji napori da se lek protiv raka pronadje potiu jo iz vremena Riarda Niksona, koji je
borbu protiv raka proglasio za strateki cilj SAD, odvajajui iz dravnog budeta ogromna
sredstva za istraivanja.
Ali, nita se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru

od raka, a broj obolelih se alarmantno poveava. Amerikanci su u medjuvremenu otili na

Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge ivotinje, napravljena
genska karta oveka, uinjene ogromne tehnoloke inovacije, ali lek protiv raka nije
pronadjen. Kako je to mogue?
Jednostavno. Ako bi se rak mogao izleiti, ili ak preventivno suzbiti, itav
biznis od 200 MILIJARDI dolara i armija zaposlenih na tome, propali bi. Broj ljudi koji od raka
ivi, vei je od onog koji umire. Zato je logino da onaj ko ostvaruje ovu dobit, uini sve kako
bi svoje trite zatitio. To ini
takozvana kanceromafija.
Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je ak javno izjavio: " Svako treba da zna da je veina
istraivanja o raku obina prevara.".
tavie, zna se za nekoliko veoma uspenih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane
kanceromafije. Jedna se zasnivala na korienju radiotalasa odredjene frekvencije koji su
ubijali maligne elije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom poivale na
lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka zavrili su na sudovima, nakon
to su ih bankari iz Vol Strita prethodno obili i pokuali da dobiju ekskluzivna prava za
patent. Kad im to nije polo za rukom ili im se posao jednostavno nije
isplatio, stvari su zatakane, a laboratorije i klinike zatvorene.
Terapija vitaminom B17, odnosno "Laetrilom", bila je najvie osporavana. Ovaj alternativni lek
prikazan je kao "otrovan i opasan", bas kao i jedenje kotica od kajsija, a teorija doktora
Krebsa kao "arlatanstvo i prevara".
Svi glavni ameriki mediji su, iako je B17 zvanino prihvaen kao vitamin
(1952.), odmah objavili zastraujuu priu o jednom branom paru iz San
Franciska koji se otrovao cijanidom jedui gorke bademe iz kajsije. Iako
njihova imena nikada nisu objavljena, a nekoliko radoznalih nezavisnih novinara bezuspeno
nastojalo da otkrije ta se zapravo dogodilo, pria je obila svet i od tada potie verovanje da
su kotice kajsije otrov.
Nije pomoglo ni to to je Dr Krebs sam sebi, ezdesetih godina pred brojnim novinarima,
ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i ostao iv. Umro je 1996. u devedesetoj godini.
Nain kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem
funkcionisanja drutva baziranog iskljuivo na profitu i lobijima. Naime sva istraivanja koja su
vrena na "Laetrilu", radjena su tako da dokau da je otrovan. Ni jedno istraivanje koje bi
pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.
Kako su farmaceutske kompanije znaajni finansijeri predizbornih kampanja amerikih
politiara, i dravna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.
Tako FDA za svako odobrenje za upotrebu nekog leka trai veoma skupa i temeljna
istraivanja. Ona traju po nekoliko godina, podnose se obimni elaborati na hiljadama stranica i
to kreatora novog leka kota i po nekoliko stotina miliona dolara. Kompanija koja ovo moe da
plati ima mogunost da lek patentira i zatiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako
skupo istraivanje samo tako i isplati. Ako se ne moe ekskluzivno prodavati, nema
istraivanja, nema leka. A ko moe imati iskljuivo pravo na ono to dolazi iz prirode, kotice
kajsije na primer?
Dr. Riard Krout iz FDA jos 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada nee odobriti za
upotrebu lek nekog pojedinca, ve samo velike farmaceutske kue sa neogranienim
finansijama.
Ulog za novi lek je praktino najmanje 100 miliona dolara. Tako, u sluaju "Laetrila", koji se
Krebs sinteteizovao iz kotica kasjije, zapravo nikada nije vreno ni jedno ozbiljno istraivanje,
a FDA je naloila da se na "Laetril" stavi etiketa - otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju
svojoj vladi i medijima.

Kako bi pred javnou bili jo ubedljiviji najpoznatija amerika bolnica i

institut za rak Sloan - Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odluila da angauje
vrhunske svetske strunjake koji su se bavili prouavanjem raka.
Poto su njihovi nalazi u vezi delovanja "Laetrila" bili ohrabrujui, bolnica
je falsifikovala njihove izvetaje, a Ralf Mos, zaduen ispred bolnice za
odnose sa javnou morao je da predstavi la. Mos je to odbio, i dobio je
otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.
Najvei donatori i zatitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo
snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim
antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su lanovi Upravnog odbora Instituta bili u
to vreme (1954.), mogu se lako uoiti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana,
predstavnici General Motorsa, Amerike komisije za atomska istraivanja, monih hemijskih
kompanija i drugi.
Danas, kompanija Bristol-Majers troi preko jedne milijarde dolara godinje na istraivanja
raka i spravljanje novih lekova. Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za
hemoterapiju. lanovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na elnim funkcijama
u amerikom Nacionalnom institutu za istraivanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je
predsednik Izvrnog odbora u bolnici Sloan -Ketering i istovremeno direktor mone kompanije
Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Dejms Robinson je lan
upravnog odbora Sloan -Keteringa i direktor Bristol- Mejersa. Sve to je razlog zato su SloanKetering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Drutvo za borbu protiv raka (ACS),
Amerika medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), ukljueni
u borbu kojom se tite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih ivota nisu znaajni,
koliko je znaajan profit.
O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin jo
1974.
U Australiji su primenili slinu tehniku, a poznato je da je australijski
premijer Don Hauard podran upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja "Laeterila" je
zvanino zabranjena, ali ako neko ba eli da ga koristi, dravna Sluba za lekove (TGA) za
svaki poseban sluaj moe odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam
pravi lek, prodaja kotica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju
oiene.
Ali sluaj izvesnog Dejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je "komini" vrhunac u radu
kanceromafije.
Vejl (34) se od svoje 18 godine leio od raka. Koristio je samo prirodne
lekove, i to posebno kotice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji.
Tako je Vejl odluio da svoje, kako on tvrdi, uspeno izleenje podeli sa drugim sapatnicima u
SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao kotice od
kasjije, propagirajui teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je
FDA tuila to "medju bolesnima iri lanu nadu" priom o "lanom leku" (Laetrilu), prodaje
"visoko toksian" proizvod (kotice od kajsije) i tako zaradjuje pare na
tudjoj nesrei(!)
Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom jos tri godine nadzora. U presudi se doslovce
kae: "Nema naune potvrde da Laetril nudi bilo ta osim lane nade za obolele od raka,
navodei ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu to
pre". FDA komesar Dr Lester Kroford jo naglaava:" Ovim aljemo snanu poruku da neemo
tolerisati marketing fals medicine"
Vejlu je zabranjeno da se ikada vie bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala
"Hrianska Braa".

Ipak, Vejl se, dok slui kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi
promovisanjem vitamina B17, pitajui se zato se FDA toliko zalae za
"konvencionalno leenja" koje podrazumeva zapravo spaljivanje elija zraenjem i hirurgiju
koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno leenje kojim neko pokuava sebi da
pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada
kanceromafija.
Da li se ovako drutvo stvara i u Srbiji? Da li po tome to su lekarske
usluge postale nedostine za najjvei broj gradjana ve liimo na ameriko "napredno"
drutvo, oieno od hrianskog milosrdja? Da li strane donacije koje dolaze iz farmakobiznisa u nae klinike imaju za cilj od domaih klinika naine promotere svojih terapija? Da li
e i u evro-atlantskoj Srbiji krenuti uskoro kampanja protiv alternativne medicine koja e biti
proglaena nadrilekarstvom?
Ako se to desi, bar oni koji su ovo proitali znae ta je razlog.

TA JE LAETRIL?
Laetril (laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside) je farmakoloki naziv za
nitriloside (Beta-cijanoforine glikozide) koje je 1950. otkrio biohemiar
Ernst. T. Krebs i izolovao ih kao kristal Amigdalin. Da se radi o vitaminu B17 zvanino je
prihvaeno 1952.
Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.
Po njegovoj teoriji, nedostatak u ishrani ovog vitamina, pristuan je sve vie kod savremenog
civilizovanog coveka, koji je odavno prestao da se hrani ovim biljkama, i preao na ishranu
penicom, koja ove nitriloside nema. B17 je jedini iz kompleksa B vitamina koji se ne nalazi u
pivskom kvascu.
Vetakim rasejavanjem raznih biljnih kultura tamo gde nikad nisu rasle,
stoka danas pase travu u kojoj su samo tragovi nitrilosida. Tako je
danas civilizovan ovek viestruko uskraen za ovaj vitalni sastojak. To je dovelo do hroninog
poremeaja metabolizma kod mnogih.
Ovako oslabljen organizam ima i sve slabiji imuni sistem, pa je podloan
dejstvu raznih "kancerogenih elemenata", koji deluju kao "okida" i dovode do umnoavanja
odredjenih elija organizma (tropoblastnih).
Avitaminoza je generacijama sve vea jer se sve vie jede vetaka hrana i "fast fud ", ba kao
to je i "kancerogenih okidaa" sve vie.
Savremena medicina, medjutim, ne lei poremeen metabolizam ve samo manifestaciju
bolesti, a to je, po dr Krebsu, tumor (iju pojavu on uporedjuje sa "skorbutom" ili "pelagrom" i
drugim avitaminozama). Tumor se hirurki odstranjuje, okolne elije se zraenjem unitavaju,
hemoterepijom se unose novi otrovi u organizam, i on praktino gubi bitku.
Laetril, B17, Amigdalin (sve oznaava isto) kada se daje obolelima od raka, pre nego to su
elije spaljene zraenjem, ima po mnogim lekarima u svetu pozitivan efekat.

KAKO SE UNITAVAJU ELIJE RAKA?

U molekuli B17 nalazi se cijanid, koji se u organizmu oslobaja samo na mestu
gde se nalazi maligna elija, jer je ona bogata jednim enzimom (beta

glikozidazom) koji reaguje sa cijanidom stvarajui vrlo otrovno jedinjenje

hidrocijanid (HCN). Tako se elija raka truje. Ovaj enzim se u ostalim
delovima tela nalazi u izuzetno malim koliinama, pa praktino ne dolazi do trovanja itavog
organizma, kao to to FDA u svojoj propagandi tvrdi.
Cijanid se inae nalazi i u vitaminu B12, pa se on ipak nalazi u slobodnoj
prodaji u Americi.
Teorija dr Krebsa je zahvaljujui Internetu, od 1999. ponovo dobila sve vei broj pristalica u
Evropi. Osnovana su brojna drutva koja je brane, a privatni distributeri nude Laetril,
(Amigdalin) preko Interneta.
Privatnih klinika i lekara koje upranjavaju ovakav vid leenja raka, sve je vie, iako je terepija
praktino veoma jeftina i neprofitabilna. U Evropi su lekarska etika i ljudski ivot ipak sauvali
svoju vrednost.
I u Australiji je jedna privatna klinika "Fontana ivota" pre godinu dana
poela da koristi B17 u leenju raka.
SAD su, medjutim, jo zatvorene pa hiljade Amerikanaca svake godine odlazi u Meksiko u
privatnu kliniku "Oaza nade".
ak i Internet sajt kojim je jedna nevladina oganizacja pokuala da propagira ovaj lek u
Americi, zabranjen je. Sajt je sada na serveru u Evropi u britanskom domenu.
IZVORI VITAMINA B17
Najvea koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u koticama jabuke, kajsije,
nektarine, kruke, ljive, trenje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se u braon pirinu,
prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama, posebno tropskoj kasavi. Ima ga u skoro svim
koticama iz familije rua.
Riard Nikson 23. decembra 1971. objavio je RAT KANCERU.
To je preko noi ojaalo institucionalni aparat koji je dobio ogromna sredstva iz dravnog
budeta da pokrene "prava istraivanja". Bio je to odgovor drave na pojavu alternativnih
lekova kao to je bio Laetril.
***