Ljudi koji su pomerali granice: Antonin

Artaud

Ako ste od onih koji vole pozorite, ali im je dosadan realizam klasinog pozorita, a jo
dosadnije bludno tumaranje modernog pozorita, onda je sva prilika da ste nauli za
Antonena Artoa (Antoine Marie Joseph Artaud). Ludi (i doslovno) Francuz neprestano je
pomerao granice pozoritima ka pravcima koji se jo istrauju u okviru savremenog
pozorinog izraza. Premda su njegove knjige obavezna literatura na fakultetu dramskih
umetnosti, njegov ivot i rad se ne prouavaju, pa spada u one pozorine (i umetnike)
pregaoce koji su i danas u zapeku i kojih istorija tek treba da se seti.
Antonen je roen u Marseju. Sestra i on jedini su preiveli od devetoro dece. Kad je imao
etiri dobio je teak oblik meningitisa zbog ega je bio nervozan i razdraljiv deak. Mucao
je, zapadao u teke glavobolje, bio kliniki depresivan. Roditelji su pokuavali da ga lee u
skupim sanatorijumima, ali tamo je samo uspeo da zaradi zavisnost od opijata kojim su
doktori pokuavali da ga izlee.
U martu 1920. Arto prelazi da ivi u Pariz kako bi postao pisac, ali ubrzo ga privlae
pozorite i film. Radio je sa avangardnim reiserima onog vremena, a istovremeno je pisao
poeziju i eseje. Slao ih je u asopise, ali su svi do jednog odbili napise. Ipak, urednik novina
La Nouvelle Revue Franaise, ak Rivijer (Jacques Rivire) poeleo je da upozna
aknutog autora, pa su stupili u ivu prepisku iz koje se izrodilo prijateljstvo, a zbirka pisama
bila je prvo objavljeno Artoovo delo.

Arto kao glumac

Zanimalo ga je pomeranje granica, doslovno. Kako napraviti novi izraz, kako se osloboditi
starih kliea koji spreavaju novi doivljaj umetnosti. Privukli su ga nadrealisti, pa je napisao
scenario za nadrealistiki film ermana Dulaka (Germaine Dulac) koljka i svetenik (La
Coquille et le clergyman). Dovoljno u rei ako vam otkrijem da su Dali (Salvador Dali) i
Bunjuel (Luis Buuel Portols) iz Artoovog filma dobili nadahnue za Andaluzijskog psa
(Un Chien Andalou)!
E, sad.
Od 1926. do 1928. godine Arto je bio upravnik pozorita Alfred ari (Alfred Jarry). arija
znate kao autora komedije Kralj Ibi (Ubu Roi) koju je kod nas maestralno igrao Zoran
Radmilovi. Alfred je bio pionir apsurdizma i izumitelj uvrnute pseudonauke patafizike
(pataphysique). Patafizika ono to je iza metafizike, oivljavala je metafore, istrzala ih iz
poetnog konteksta i zasnivala se na istini kontradikcija i izuzetaka. Moto patafiziara bio je
Uzdiem se isti, premda izmenjen.
Dakle, takvim aavim pozoritem, bavio se Arto. Kad su najavili prikazivanje predstave
Krvoskok (Jet de Sang) veoma neobine drame od svega etiri stranice, gotovo bez teksta

i s puno nadrealnih didaskalija zvanini predstavnici pozorita pobunili su se i isposlovali

kod vlasti da unapred zabrane izvoenje predstave. Komad je ekao etrdeset godina na prvo
izvoenje, dugo posle Antonenove smrti. Premda je pozorite zabranjeno, te veoma kratko
radilo, bilo je izuzetno uticajno na umetnike onog vremena, a esti posetioci bili su Andre id
(Andr Gide), Artur Adamov (Arthur Adamov) i Pol Valeri (Paul Valry).
Godine 1931. ugledao je na jednom sajmu demonstraciju plesa sa Balija. Bio je opinjen i
iste godine napisao je Prvi manifest surovog pozorita. Rukopis je objavljen, a kasnije je
postao poglavlje u knjizi Pozorite i njegov dvojnik. Godine 1935. producirao je adaptaciju
elijeve (Percy Byssche Shelley) drame u kojoj se prvi put na sceni koristio elektronski
instrument, a scenografiju je radio Baltus (Balthasar Kossowski), poznati slikar. Predstava je
bila finansijski neuspeh, te je 1936. Arto sakupio novac za put u Meksiko gde je sluao
predavanja o dekadenciji zapadne civilizacije. Prouavao je ivot plemena Tarahumara,
probao pejote, beleio iskustva koja je kasnije objavio kao Putovanje u zemlju Tarahumara,
sa britkim zapaanjima o jednoj svetlosti koju zapadni ovek ne vidi. Iz Meksika se vratio
izmuen, posle teke heroinske krize.
Ve sluen, 1937. godine putuje u Irsku da vrati tap za koji je verovao da je pripadao
Luciferu i Isusu. Ne govori engleski, nema novca da plati smetaj. Na brodu je umislio da ga
dvojica mornara napadaju, pa im je uzvratio. Uhapen je. Godine 1938. izdaje knjigu
Pozorite i njegov dvojnik u kojoj su dva manifesta surovog pozorita i u kojima pokuava
da iznese reima ono to mu drutvo nije dopustilo da izrazi i istrai na sceni.
Njegovo zanimanje za natprirodno, onostrano, arolije, astrologiju i nadrealistike crtee
doktori smatraju za bolest, te manje-vie bez prekida ostaje u raznim bolnicama i
sanatorijumima u kojima ga lee elektro-okovima. Kasnije ga prijatelji i lekari savetuju da
pone ponovo da pie i crta, to i ini. Napisao je studiju Van Gog, samoubica rtva drutva
(Van Gogh le suicid de la socit), koju je kritika odlino primila. Snimio je i radijsku
emisiju (danas bismo rekli podkast) Da svrimo sa boijim sudom (Pour en Finir avec le
Jugement de dieu), koju francuski radio nije hteo da pusti, ak i poto je komisija od 50
uvaenih umetnika (Kokto, Berolt i drugi) jednoglasno procenila da je posredi remek-delo.
Posredi je nadrealni performans koji su dravni zvaninici cenzurisali zbog antiamerikog,
antireligijskog sadraja, nasuminosti, kakofonije i preteranog pominjanja govana. Osim toga
dobar deo emisije sastojao se od Artoovih krika, onomatopeja i reenica koje se ponavljaju.

Arto u ludnici, pred smrt

U januaru 1948. godine ustanovljen mu je rak debelog creva, a nedugo posle je i umro,
navodno od trovanja hloral hidratom (zapravo se predozirao ovom hemikalijom). Trideset
godina kasnije, francuski radio je, ipak, pustio njegovo delo.
Granice koje je pomerio umetnici i danas jure da ispune, da ih pomere jo malo. Nadahnuo je
stvaranje treeg pozorita, savremenog pozorita, antropolokog pozorita. Ukazivao je na to
da zapadni ovek, pripadnik nae civilizacije, nema vie ono to su tradicionalni plesovi
Indijanaca sauvali kroz ritualno i kodifikovano. I danas, pozorite robuje tekstu, a dramski
pisci su kraljevi pozorita.
Antonen je sanjao (i doprineo da se izrodi) novo pozorite koje e imati svoj jezik i svoja
pravila, bez tiranije teksta. eleo je da pozorite bude sve, a ne samo niz glumaca koji
izgovaraju rei, da bude pokret, da bude glas, neto izmeu pokreta i misli. udeo je da vrati
strast i krv u umetnost umrtvljenu drutvenim normama. Granica koju je pomerio daleko jeste
injenica da je ostvarenje tog vrtoglavog i krvoskonog pozorita video u asketskoj discplini
glumaca, koji e moi da gurne publiku u stanje oka, ne samo emotivnog i vizuelnog, ve i
fizikog. U pozorite e se ii kao kod zubara, svesni da ne moemo ostati netaknuti, kae
Arto. eleo je da pomeri granicu koju klasino pozorite dri izmeu prikaza na sceni i
uukane publike u mraku. Staviti publiku u akciju, predlagao je Arto.
Sam nije doiveo ostvarenje ovih ideala. Ali jeste pokrenuo itav jedan novi pozorini svet, a
na ovaj ili onaj nain Artoove misli uticale su na razne umetnike. Njegovim stopama poli su
Piter Bruk (Peter Brook), Living Theatre, kasnije na svoj nain proroci novog pozorita Jeri
Grotovski (Jerzy Grotowski) i Euenio Barba (Eugenio Barba). Artoov uticaj nai ete i kod

Ginsberga (Allen Ginsberg) i Morisona (Jim Morisson), bendova Bauhaus i Mtley Cre.
Bukovski (Charles Bukowski) naveo je Artoa kao vrhunski uticaj za svoje pisanje.
S obzirom na to da nam je civilzacija sve dekadentnija, granice koje je postavio Arto bie jo
dugo daleko od svakodnevice umetnosti koje drutvo podrava