Usaid Solid Waste Manual

PLANIRANJE
UPRAVLJANJA
VRSTIM
OTPADOM
PRIRUNIK ZA UESNIKE
Prvo izdanje
Beograd, april 2009.
The Urban Institute

poseduje ili kontrolie
autorska prava nad ovim pisanim
materijalima. Informacije date
u ovim pisanim materijalima
se mogu koristiti za potrebe sprovoenje istraivanja,
u akademske, regulatorne ili druge
nekomercijalne svrhe. Pri ovome, neophodno je izvriti
odgovarajuce naznaenje imena.
U sluaju da se na bilo koji nain vri izmena
ovih pisanih materijala
bez izriitog pisanog odobrenja
The Urban Institute,
neophodno je dopisati
sledei tekst izjave o
odricanju od odgovornosti:
Tekst izvornog dokumenta je
promenjen, i zakljuci, preporuke i
miljenja data ovde automatski
ne odraavaju zakljuke, preporuke
i miljenja izvornog
autora
Program podsticaja
ekonomskom razvoju optina
je petogodinji projekat
u Srbiji koji finnansira
Americka agencija
za meunarodni razvoj
(USAID),
a implementira
Urban Institut
(UI)
PREDGOVOR
Namena prirunika
Uspostavljanje efikasnog Sistema upravljanja komunalnim vrstim otpadom podrazumeva dobro
poznavanje oblasti zbrinjavanja vrstog otpada, tehnikih trendova, standarda i najbolje dostupnih
tehnologija, odgovarajua organizaciona reenja koja, esto, podrazumevaju i potrebu za
meuoptinskom saradnjom, odgovoran odnos optinske uprave, normativno i legalno voenje
postupaka uspostavljanja sistema i adekvatan izbor kadrova u organizaciji / kontroli sistema. Najzad,
sama realizacija sistema u ovoj oblasti donosi i neke nove organizacione modele, posebno sa aspekta
saradnje javnog i privatnog sektora.
Optinski rukovodioci i odgovorna lica u javnim komunalnim preduzeima kao slubenici koji su
direktno ukljueni u proces odluivanja o tipu i samoj organizaciji sistema upravljanja vrstim
otpadom, kao i ostala lica koja su u poziciji da utiu na postupak odluivanja, duni su da to bolje
upoznaju sisteme zbrinjavanja vrstim otpadom, ukljuiv i sistem javnih nabavki u Republici Srbiji i
da svoje obaveze ispunjavaju dosledno, korektno i struno. Da bi se to postiglo, potrebno je jasno
definisati aktivnosti, nosioce, obaveze i odgovornosti svih lica ukljuenih u postupak uspostavljanja
optinskog (u sastavu ireg regionalnog) sistema upravljanja vrstim otpadom i obezbediti im jasne
i, kad god je to mogue, pisane instrukcije o radu.
Ovaj prirunik ima za cilj da ukae na osnovna sistemska reenja u oblasti upravljanja vrstim
otpadom u EU i Republici Srbiji i prui osnovna praktina uputstva za postupanje u najeim
situacijama u kojima se subjekti odluivanja u lokalnoj samoupravi mogu nai. Posebna namena
Prirunika je da pojasni nain postupanja u sistemima koji zahtevaju dogovor javnog i privatnog
partnera.
Strana 3
10/06/2009.
SADRAJ
SADRAJ ............................................................................................................................................ 4
1
OPTI PREGLED UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM ............................................. 10
1.1
UVOD ......................................................................................................................................... 10
1.2
KOMUNALNI VRSTI OTPAD (KO).................................................................................. 10
1.3
VRSTE VRSTOG OTPADA .................................................................................................. 11
1.4
USLUGE VEZANE ZA VRSTI OTPAD ............................................................................... 12
1.5
ELEMENTI PLANIRANJA ...................................................................................................... 12
1.5.1 PODRUJE USLUGE .......................................................................................................... 12
1.5.2 Proizvodnja otpada ................................................................................................................ 13
TABELA 1.1 Procena koliine otpada ............................................................................................ 13
1.5.3 StandardI usluge .................................................................................................................... 14
Tabela 1.2 - Primer standarda usluga ................................................................................................. 14
1.5.4 PRUAOCI USLUGA.......................................................................................................... 15
TABELA 1.3 Raspodela kljunih odgovornosti u okviru najuobiajenijeg upravljanja vrstim
otpadom Opcije uea privatnog sektora ....................................................................................... 16
1.5.5 Zakonski i regulatorni elementi............................................................................................. 16
1.5.6 finansijski elementi ............................................................................................................... 17
2
ZAKONSKI i REGULATORNI ZAHTEVI ......................................................................... 19
2.1
UVOD ......................................................................................................................................... 19
2.2
ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ....................................................................................... 21
2.3
KONCESIJA ................................................................................................................................ 22
2.4
MEOVITA PRAVNA LICA ................................................................................................... 24
3. JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA............................................................................... 29
3.1
UVOD ......................................................................................................................................... 29
3.2
UGOVORI O USLUGAMA...................................................................................................... 29
3.3
UGOVORI O UPRAVLJANJU ................................................................................................ 30
3.4
FRANIZE ................................................................................................................................ 31
3.5
KONCESIJE .............................................................................................................................. 32
3.6
OTVORENO NADMETANJE.................................................................................................. 32
4. RAZRADA PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM ............................................................ 35
4.1.
UVOD ......................................................................................................................................... 35
4.2
FORMIRANJE TIMA ZA PLANIRANJE ................................................................................ 35
4.3
ANALIZA MERODAVNIH ZAKONA I PROPISA................................................................. 36
4.4
DEFINSANJE PODRUJA USLUGE........................................................................................ 37
4.5
PRIKUPLJANJE PODATAKA .................................................................................................. 37
4.6
POSTUPCI OCENJIVANJA POSTOJEIH USLUGA ........................................................... 40
4.6.1. ADEKVATNOST USLUGE ............................................................................................... 40
4.6.1.1
Tehniki uinak ............................................................................................................ 42
4.6.1.2
Pitanja vezana za ivotnu sredinu ................................................................................. 42
4.6.1.3
Finansijsko-ekonomski uinak ..................................................................................... 43
4.6.1.4
Socijalni i kulturni uinak ............................................................................................ 44
4.6.1.5
Institucionalni i organizacioni uinak........................................................................... 44
4.6.1.6
Politiki i pravni uinak................................................................................................ 44
4.7
RAZRADA PLANA USLUGA UPRAVLJANJA OTPADOM ................................................ 45
Strana 4
10/06/2009.
4.8
USLUGE SAKUPLJANJA OTPADA IZ DOMAINSTAVA I KOMERCIJALNOG OTPADA
PROJEKTNI ASPEKTI .......................................................................................................................... 48
4.8.1. MESTO SAKUPLJANJA .................................................................................................... 49
4.8.2. Metod SAKUPLJANJA ....................................................................................................... 52
4.8.3. VRSTA KontEJnerA ZA DRANJE OTPADA ................................................................. 54
4.8.4. UESTALOST SAKUPLJANJA ........................................................................................ 56
4.9
SAKUPLJANJE INDUSTRIJSKOG OTPADA........................................................................... 56
4.9.1. MESTO SAKUPLJANJA .................................................................................................... 57
4.9.2. VRSTA KontEJnerA ZA DRANJE OTPADA ................................................................. 57
4.9.3. UESTALOST SAKUPLJANJA ........................................................................................ 59
4.10
SAKUPLJANJE MEDICINSKOG OTPADA ............................................................................ 59
4.10.1. Uvod................................................................................................................................... 59
4.10.2. IZVORI OTPADA ............................................................................................................. 59
4.10.3. UPRAVLJANJE NA LICU MESTA ................................................................................. 60
4.10.3.1 Skladitenje................................................................................................................... 62
4.10.4. SAKUPLJANJE OTPADA ............................................................................................... 63
4.10.4.1 Transportna vozila i kontejneri ..................................................................................... 63
4.10.4.2 Uestalost sakupljanja otpada ....................................................................................... 64
4.11
RECIKLIRANJE OTPADA ....................................................................................................... 65
4.11.1. Uvod................................................................................................................................... 65
4.11.2. IZBOR MATERIJALA KOJI MOE DA SE RECIKLIRA ............................................. 66
4.11.3. SAKUPLJANJE OTPADA KOJI MOE DA SE RECIKLIRA ....................................... 68
Tabela 4.12. Projektni kriterijumi za mesto sakupljanja otpada ........................................................ 70
4.11.4. PRERADA OTPADA ........................................................................................................ 70
4.12
ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJU ................................................................................ 72
4.12.1. IZBOR LOKACIJE ........................................................................................................... 73
4.12.2. ASPEKTI PROJEKTOVANJA DEPONIJE ..................................................................... 78
4.12.2.1 Obloge deponija............................................................................................................ 79
4.12.2.2 Upravljanje procednim vodama.................................................................................... 81
4.12.2.3 Kontrola gasa iz organskih otpadaka. ........................................................................... 82
4.12.2.4 Kontrola pristupa .......................................................................................................... 84
4.13
USLUGE IENJA ULICA I JAVNIH OBJEKATA ............................................................ 84
4.13.1. DEFINIITE I OCENITE TRENUTNU PRAKSU .......................................................... 85
4.13.2. ASPEKTI PROJEKTOVANJA - IENJE ULICA ...................................................... 86
4.13.2.1 Podruje usluge ............................................................................................................ 86
4.13.2.2 Uestalost usluge .......................................................................................................... 86
4.13.2.3 Vreme pruanja usluge ................................................................................................. 87
4.13.2.4 Metode ienja ............................................................................................................ 88
4.13.3. ASPEKTI PROJEKTOVANJA - IENJE JAVNIH OBJEKATA ............................... 89
4.13.3.1 Usluga obezbedjenja korpi za otpatke .......................................................................... 89
4.13.3.2 Pranje javnih konstrukcija ............................................................................................ 92
4.14
PRIMENA PLANA .................................................................................................................... 93
4.14.1.
Uvod ............................................................................................................................. 93
4.14.2
Nastavljanje sa pruanjem usluga................................................................................. 93
4.14.3
Privatizacija usluga ....................................................................................................... 94
5
UVOD U FINANSIJSKO UPRAVLJANJE ....................................................................... 100
5.1
SAKUPLJANJE FINANSIJSKIH PODATAKA ZA POSTOJEE USLUGE ....................... 101
5.1.1
PRIHODI .................................................................................................................... 102
TABELA 5.1. Primer izvora prihoda ............................................................................................ 102
TABELA 5.2. - Primer rezimea podataka o prihodima.................................................................... 103
5.1.2.
TROKOVI ................................................................................................................ 103
Strana 5
10/06/2009.
5.2
5.3
6.1
6.2
6.3
6.4
5.1.2.1. Operativni trokovi ......................................................................................................... 104

5.1.2.2. Investicioni trokovi........................................................................................................ 106
5.1.3.
OKVIR ZA POPIS VOZILA I OPREME .................................................................. 107
2. OKVIR ZA POPIS VOZILA i OPREME ........................................................................... 107
5.1.3.1. Trokovi pre poetka pruanja usluge ............................................................................ 109
5.1.3.2. Trokovi na kraju pruanja usluge .................................................................................. 109
5.1.3.3. Indirektni trokovi ........................................................................................................... 109
5.1.3.4. Rezime trokova.............................................................................................................. 110
5.1.4.
FINANSIJSKI RAUNI ............................................................................................ 111
2. FINANSIJSKI RAUNI ..................................................................................................... 111
FINANSIJSKA ANALIZA POSTOJEEG OBAVLJANJA POSLOVA .............................. 112
PROCENJIVANJE BUDUIH TROKOVA ........................................................................ 113
5.3.1.
OBAVLJANJE POSLOVA........................................................................................ 114
5.3.2.
POTREBE ZA KAPITALOM.................................................................................... 114
6
UVOD U RASPISIVANJE TENDERA ............................................................................. 118
OPTI ZAKONSKI ZAHTEVI ............................................................................................... 119
6.1.1.
POKRETANJE POSTUPKA ..................................................................................... 119
6.1.2.
USLOVI ZA POKRETANJE POSTUPKA ............................................................... 120
6.1.3.
ODLUKA O POKRETANJU POSTUPKA ............................................................... 120
6.1.4.
PRINCIP OSIGURANJA PRAVINOG NADMETANJA MEDJU PONUDJAIMA
121
ADMINISTRATIVNI ZAHTEVI U VEZI SA TENDEROM ................................................. 121
6.2.1.
TRANSPARENTNOST U KORIENJU JAVNIH SREDSTAVA ........................ 121
6.2.2.
JEDNAKOST PONUDJAA .................................................................................... 121
6.2.3.
ZATITA PODATAKA ............................................................................................ 122
6.2.4.
DOKUMENTACIJA I VODJENJE EVIDENCIJE ................................................... 122
6.2.5.
UVANJE DOKUMENTACIJE ............................................................................... 122
6.2.6.
JEZIK KOJI SE KORISTI U POSTUPKU JAVNE NABAVKE .............................. 122
6.2.7.
VALUTA.................................................................................................................... 123
6.2.8.
ANTI-KORUPCIJSKO PRAVILO ............................................................................ 123
6.2.9.
TENDERSKA KOMISIJA ......................................................................................... 123
PRETKVALIFIKACIJA PONUDJAA (RESTRIKTIVNI POSTUPAK)............................ 124
6.3.1.
POSTUPCI PRETKVALIFIKACIJE ......................................................................... 124
6.3.2.
PRIPREMA ZAHTEVA ZA KVALIFIKOVANJE ................................................... 125
6.3.3.
MINIMALNI ZAHTEVI ZA PRETKVALIFIKACIJU - TEHNIKI ...................... 125
6.3.4.
MINIMALNI STANDARDI ZA PRETHODNO TEHNIKO ISKUSTVO
UKLJUUJU SLEDEE: ........................................................................................................... 125
6.3.5.
MINIMALNI ZAHTEVI ZA PRETKVALIFIKACIJU NETEHNIKA PITANJA
127
6.3.6.
JAVNO OGLAAVANJE ......................................................................................... 128
6.3.7.
IZDAVANJE ZAHTEVA ZA KVALIFIKOVANJE ZAInteresOVANIM
IZVOAIMA ............................................................................................................................ 128
6.3.8.
OCENJIVANJE ODGOVORA PRIMLJENIH OD IZVOAA ............................. 129
PRIPREMA TENDERA .......................................................................................................... 130
6.4.1.
UVOD ........................................................................................................................ 130
6.4.2.
ZVANIAN POZIV .................................................................................................. 132
6.4.3.
INFORMACIJE I INSTRUKCIJE ............................................................................. 132
6.4.4.
NACRT UGOVORA, OPTI USLOVI I PRILOZI .................................................. 132
6.4.5.
OPTI USLOVI ......................................................................................................... 133
6.4.6.
PRILOZI UZ OPTE USLOVE................................................................................. 134
6.4.7.
TEHNIKE SPECIFIKACIJE ................................................................................... 134
Strana 6
10/06/2009.
6.5
6.6
6.7
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
7.7
7.8
7.9
7.10
7.11
7.12
7.13
7.14
8.1
8.2
6.4.7.1. Odeljak 1 Opti opis usluga ......................................................................................... 134

6.4.7.2. Odeljak 2 - Specifikacije usluga ..................................................................................... 134
6.4.7.3. Odeljak 3 Minimalni tehniki zahtevi .......................................................................... 135
6.4.7.4. Odeljak 4 - Norme rada.................................................................................................. 135
6.4.7.5. Odeljak 5 Praenje rezultata rada................................................................................. 136
6.4.7.6. Odeljak 6 - Merenje i plaanje ........................................................................................ 136
6.4.7.7. Odeljak 7 - Penali............................................................................................................ 137
6.4.8.
TEHNIKA PONUDA PONUDJAA ..................................................................... 138
6.4.8.1. Obaveze koje preuzima Ponudja ................................................................................... 138
6.4.9.
PONUDJAI KOJI INE ARANMAN ZAJEDNIKOG ULAGANJA ............... 138
6.4.10.
NACRT PLANA RADA ............................................................................................ 139
6.4.11.
OSOBLJE ................................................................................................................... 140
6.4.12.
ODELJAK O POSTROJENJIMA I OPREMI ........................................................... 141
6.4.13.
REZIME JAKIH STRANA I INOVATIVNIH PRISTUPA IZ TEHNIKE PONUDE
141
IZMENA NACRTA UGOVORA............................................................................................ 141
GARANTNO PISMO ZA DOBRO IZVRENJE UGOVORA .............................................. 142
REFERENTNI MATERIJAL .................................................................................................. 142
6.7.1.
OPTA DOKUMENTA VEZANA ZA NABAVKE................................................. 142
6.7.2.
TEHNIKE SPECIFIKACIJE ZA UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM ......... 142
7
UVOD OCENA PONUDA NA TENDER I UGOVARANJE ........................................ 145
KOMISIJA ZA OCENJIVANJE PONUDA ............................................................................ 145
OTVARANJE PONUDA NA TENDER ................................................................................. 146
OCENJIVANJE OPTIH ZAHTEVA ZA PODNESKE......................................................... 147
OCENA TEHNIKIH PONUDA ........................................................................................... 149
7.4.1.
PREDLOENO OSOBLJE ........................................................................................ 150
7.4.2.
KVALITET OPREME I POSTROJENJA ................................................................. 151
7.4.3.
KOMPATIBILNOST NACRTA PLANA RADA ..................................................... 151
OCENA FINANSIJSKE PONUDE ......................................................................................... 152
IZBOR IZVOAA ............................................................................................................... 153
OBAVETENJE O DODELI UGOVORA ............................................................................. 154
PREGOVARANJE O UGOVORU I DODELA UGOVORA ................................................. 154
7.8.1.
DOSTAVLJANJE TRAENIH DOKUMENATA .................................................... 154
PRIHVATANJE PONUDE IZVOAA ............................................................................... 155
IZMENE PONUDE IZVOAA ........................................................................................... 155
POTPISIVANJE UGOVORA ................................................................................................. 155
ADMINISTRATIVNI ZAHTEVI ........................................................................................... 156
OVLAENJE ZA POTPISIVANJE...................................................................................... 156
DOKUMENTACIJA ............................................................................................................... 156
8
UVOD INFORMACIJE ZA I KOMUNIKACIJA SA JAVNOU ............................... 159
FAZA PLANIRANJA ............................................................................................................. 160
8.1.1.
DEFINISANJE OPTIH CILJEVA KAMPANJE ..................................................... 161
8.1.2.
OSNIVANJE TIMA ZA INFORMISANJE JAVNOSTI I KOMUNIKACIJU SA
JAVNOU................................................................................................................................. 162
8.1.3.
IZRADA ANALIZE ORGANIZACIONIH POTREBA ............................................ 162
8.1.4.
OBAVLJANJE PROCENE KOMUNIKACIJE/EDUKACIJE .................................. 164
8.1.5. REZULTAT PROCENE KOMUNIKACIJE/EDUKACIJE.............................................. 164
8.1.5.1. Predvidjanje problema .................................................................................................... 164
8.1.5.2. Identifikovanje ciljnih javnosti i razrada njihovih profila ............................................... 165
8.1.5.3. Identifikovanje glavnih aktera .................................................................................... 166
FAZA RAZRADE ................................................................................................................... 166
Strana 7
10/06/2009.
8.2.1
PLANIRANJE STRATEGIJE KomuniKaCiJE ......................................................... 167
8.2.1.1. Rafinisanje krajnjih ciljeva kampanje ........................................................................ 167
8.2.1.2
Rezime nalaza u pogledu kljune ciljne javnosti ........................................................ 167
8.2.1.3
Razrada poruke kampanje .......................................................................................... 167
8.2.1.4
Izrada strategije realizacije ......................................................................................... 168
8.2.1.5
Izrada budeta za komuniciranje ................................................................................ 168
8.3
FAZA REALIZACIJE ............................................................................................................. 169
8.3.1.
PRIPREMA TAMPANOG MATERIJALA, PUBLIKACIJA I ALATA
BAZIRANIH NA MEDIJIMA .................................................................................................... 169
8.3.2.
LANSIRANJE KAMPANJE ...................................................................................... 170
8.3.2.1. Mobiliziranje glavnih aktera ........................................................................................... 170
8.3.2.2. Mobiliziranje medija ....................................................................................................... 170
8.3.3.
OrganizOVANJe PromotiVnIH DOGADJAJA ......................................................... 171
8.3.3.1. Razrada plana koncepta za svaki dogadjaj ...................................................................... 171
8.4
FAZA OCENJIVANJA ........................................................................................................... 173
8.4.1.
OCENA PROCESA ................................................................................................... 173
8.4.2.
OCENA USPENOSTI PROMOTIVNIH DOGADJAJA ........................................ 174
8.4.3.
OCENA UTICAJA ..................................................................................................... 174
8.4.3.1
Izrada upitnika za kvantitativno istraivanje .............................................................. 175
8.4.3.2
Zavravanje ocenjivanja uticaja i priprema konanog izvetaja ................................. 175
ANEKS 1- uzorak tenderskih dokumenata .................................................................................. 178
ANEKS 2 - MODEL TEHNIKIH SPECIFIKACIJA ............................................................... 179
Strana 8
10/06/2009.
Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom
POGLAVLJE
PROJEKT POMOI OD STRANE PROGRAMA MEGA
Prirunik za planiranje upravljanja vrstim otpadom
Opti pregled
planiranja
upravljanja vrstim
otpadom
Strana 9
10/06/2009.
POGLAVLJE 1
1
1.1
OPTI PREGLED UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM

UVOD
U ovom dokumentu su date informacije i smernice koje se tiu planiranja i upravljanja
uslugama prikupljanja i odlaganja vrstog otpada. U ovom dokumentu su takodje
sadrane informacije o metodama Javnog-privatnog uea (Public-Private Participation
- PPP) za pruanje usluga u vezi sa vrstim otpadom, ukljuujui i postupke kod
tendera, ugovaranje i vodjenje ugovora. Informacije o finansijskoj analizi i svesti javnosti
i komunikaciji sa njome su takodje sadrane.
U toku procesa planiranja, moe se identifikovati, razvijati i procenjivati vie alternativa
usluga vezanih za otpad. Ovi alternativni planovi usluga treba da sadre dovoljno
detaljne informacije, kako bi se pripremile procene projektovanih trokova za svaku
alternativu koja se prouava. Oni takodje treba da sadre osnovne informacije koje su
potrebne da se urade preliminarne procene naknada i naplate usluga koje su potrebne
da bi se podrao poeljan nivo usluge i da bi se procenilo da li je poeljna privatizacija.
Planiranje upravljanja otpadom je iterativni proces. U nekim sluajevima, informacije
razradjene tokom te analize mogu da dovedu do toga da oni koji su ukljueni u ovaj
proces ponovo razmisle o svojim eljenim ciljevima i rezultatima. U drugim sluajevima
se moe pokazati da su eljene alternative preskupe ili teke za realizaciju, u kom
sluaju moe biti opravdano da se vrate na proces planiranja kako bi odabrali neki
drugaiji plan. Podruja usluge mogu da se menjaju. eljene vrste ili nivoi usluge
upravljanja otpadom mogu da se menjaju. Treba shvatiti da ove vrste situacija nisu loe:
da biste imali bolji sistem upravljanja otpadom, morate da uzmete u obzir mnoge
varijable, od kojih su neke nepoznate sve dok se ne uradi analiza. Konano, planiranje
upravljanja otpadom je u stvari neprekidni proces, a ne jedna jedina mera ili odluka.
1.2
KOMUNALNI VRSTI OTPAD (KO)

Komunalni vrsti otpad se tipino definie tako da obuhvata otpad iz domainstava,
komercijalnih ustanova, i javnih institucija, kao i otpade sa slinim karakteristikama iz
Strana 10
10/06/2009.

industrijskih, komunalnih, poljoprivrednih i medicinskih objekata. On tipino ne obuhvata
opasan, infektivni, radioloki, ili teni otpad i mulj, niti tipino obuhvata otpad od ienja
ulica ili industrijski, poljoprivredni otpad, te otpad od izgradnje i ruenja.
Ovaj Prirunik e se fokusirati na planiranje, realizaciju i rad novih sistema za otpad, a
za upravljanje Komunalnim otpadom. U njemu se ne razmatra opasan, radioloki, teni
otpad, ili talog, iako bi i sisteme za upravljanje ovim vrstama otpada takodje trebalo
paljivo razmotriti.
1.3
VRSTE VRSTOG OTPADA

vrsti otpad obuhvata mnoge razliite vrste otpada. vrsti otpad se tipino sastoji od
otpadaka koje proizvode stanovnici, komercijalne firme, javne institucije, gradjevinske
delatnosti i industrije. Potencijalni izvori i vrste otpada koje mogu da se oekuju iz
svakog izvora unutar veine Podruja usluge su sledei:
IZ DOMAINSTAVA: otpaci od hrane, papir, karton, plastika, tekstil, koa,
batenski otpad, drvo, staklo, metal, pepeo, specijalni otpadi (npr. kabaste stvari,
elektronika za iroku potronju, uredjaji za domainstvo, baterije, ulje,
pneumatici), i opasni otpad iz domainstava.
INDUSTRIJSKI/PROIZVODNI: otpad od sredstava za ienje, ambalaa,
otpaci od hrane, izgradnje i proizvodnje, opasni otpad, talog, teni otpad, pepeo,
specijalni otpad i otpadni materijal/kart.
IZ KOMERCIJALNIH USTANOVA: papir, karton, plastika, drvo, otpaci od hrane,
staklo, metal, specijalni otpad i opasni otpad.
MEDICINSKI: otpad od sredstava za ienje, ambalaa, otpaci od hrane,
opasni otpad, infektivni otpai i radioloki otpad.
POLJOPRIVREDNI: otpaci od pokvarene hrane, otpaci od useva, opasni otpad
(npr., pesticidi) i nuzproizvodi iz prerade hrane.
Strana 11
10/06/2009.

OD IZGRADNJE/RUENJA: drvo, elik, beton, bunje, kamenje, zemlja, opasni
otpad,
OTPAD OD KOMUNALNIH USLUGA: otpad od ienja ulica; rezanja grana
drvea i uredjenja zemljita; opti otpad iz parkova, sa plaa i drugih rekreativnih
povrina; i otpadni mulj iz postrojenja za preiavanje vode i otpadnih voda.
1.4
USLUGE VEZANE ZA VRSTI OTPAD

Usluge vezane za vrsti otpad normalno obuhvataju neke ili sve od sledeih aktivnosti:
1.5
Sakupljanje otpada
o
iz domainstava
iz komercijalnih ustanova
industrijskog
medicinskog
Redukcija otpada, recikliranje i kompostiranje
Odlaganje otpada (Spaljivanje/Odlaganje na sanitarnu deponiju)
Runo i mainsko ienje ulica
Pranje i ienje javnih objekata
ELEMENTI PLANIRANJA
Da bi se razradio sveobuhvatni plan za usluge upravljanja utpadom, moraju se razmotriti
brojni elementi. Najvaniji elementi su opisani u narednim pasusima.
1.5.1
PODRUJE USLUGE
Podruje usluge je(su) geografska(e) lokacija(e) u kojoj(kojima) se ele realizovati

usluge upravljanja otpadom. Podruje usluge moe da se sastoji od teritorije jedne cele
Optine, ili samo odredjenih podruja unutar Optine. U nekim sluajevima, moe ak
biti korisno da dve ili vie Optina potrae regionalno reenje i kombinuju resurse za
primenu novog sistema za upravljanje vrstim otpadom. U takvom sluaju, Podruje
usluge moe da se prostire na vie od jedne Optine u pogledu odredjenih aktivnosti,
kao to su reciklaa i odlaganje na sanitarnu deponiju u skladu sa Nacionalnom
strategijom za upravljanje vrstim otpadom. U veini sluajeva, Podruje usluge e biti
definisano standardnim politikim podelama, kao to su administrativni okrug, optina, ili
region.
Strana 12
10/06/2009.

1.5.2
PROIZVODNJA OTPADA
Mora da se utvrdi koliina otpada koji se proizvodi, a ona zavisi od mnogih faktora.
Medju njima su: stepen socioekonomskog razvoja; stepen industrijalizacije; klima; obim
recikliranja; javna svest i interesi javnosti; i utemeljene kulturne vrednosti. Generalno,
vee koliine otpada se proizvode, kada se meri po glavi stanovnika, na lokacijama na
kojima je vii stepen ekonomskog prosperiteta i vei procenat urbane populacije.
Procene koliine otpada koji se proizvodi unutar datog podruja mogu da se izvre
primenom nekoliko razliitih pristupa. Za potrebe planiranja, zapremina ili teina otpada
moe da se proceni korienjem javno dostupnih objavljenih informacija o proizvodnji
otpada za podruja koja imaju sline fizike i kulturne karakteristike, kao i karakteristike
u pogledu korienja zemljita. Medjutim, ukoliko su ve u upotrebi sredstva za zvanino
prikupljanje otpada, odvoenje i/ili odlaganje, mogu se prikupiti i koristiti informacije koje
su vie specifine za lokalnu situaciju, kako bi se uradile preciznije procene (tj. tabela
podataka, broj i vrsta vozila za prikupljanje otpada koja se koriste, broj i vrsta vozila za
odlaganje otpada na odlagalite).
Procenjivanje koliine proizvedenog otpada na osnovu optih karakteristika podruja
usluge zahteva prikupljanje demografskih podataka o tom podruju. U Tabeli 1.1 su
nabrojane neke od informacija koje mogu da predstavljaju osnovu za procenjivanje
koliina otpada.
TABELA 1.1 Procena koliine otpada
VRSTA
OTPADA
IZVOR
OTPADA
Iz domainstava
Jednolana i vielana
domainstva
Industrijski i
Proizvodni
Laki i teki proizvodni

pogoni, Elektrane i
hemijske fabrike,
Rafinerije, itd.
Prodavnice, Restorani,
Kafane, Hoteli,
Poslovne zgrade
Zatvori, kole, Parkovi,
Muzeji
Od
komercijalnih
ustanova
Od javnih
institucija
FAKTORI
PROIZVODNJE
OTPADA
Stanovnitvo, Broj
domainstava, Veliina
Podruja usluge
Vrsta industrije, Broj
zaposlenih, Veliina
postrojenja, Proizvod
Broj zaposlenih, Broj
klijenata, Veliina objekta
Broj zatvorenika, Broj
studenata, Broj posetilaca
Strana 13
TIPINE
JEDINICE
MERE
Kilogram/osoba,
Kilogram/domainstvo,
Kilogram/povrina
Kilogram/jedinica
proizvodnje,
Kilogram/zaposleni,
Kilogram/kvadratni metar
Kilogram/zaposleni,
Kilogram/klijent,
Kilogram/zatvorenik
Kilogram/student,
Kilogram/posetilac
10/06/2009.
VRSTA
OTPADA
IZVOR
OTPADA
FAKTORI
PROIZVODNJE
OTPADA
Broj pacijenata, Broj
zaposlenih, Broj klijenata
Medicinski
Bolnice, Apoteke
Poljoprivredni
Farme, Postrojenja za
preradu hrane,
Od izgradnje i
Ruenja
Gradilita objekata,
Lokacije ruenja
objekata
ienja ulica,
Nakupljeni otpad,
Parkovi, Javne povrine
Od komunalnih
usluga
1.5.3
Veliina farme, Vrsta useva,

Vrsta hrane koja se
preradjuje
Veliina zgrada, Vrsta
gradnje
Povrina ili duina ulica,
Veliina parkova, Veliina
javnih povrina
TIPINE
JEDINICE
MERE
Kilogram/pacijent,
Kilogram/krevet,
Kilogram/zaposleni
Kilogram/kvadratni
metar, Kilogram/tona
useva
Tona, Tona/kvadratni
metar
Kilogram/metar,
STANDARDI USLUGE
Za svaku uslugu upravljanja otpadom, postoje razliiti standardi usluge vezani za pitanja
kvaliteta, obima-uestalosti i pogodnosti za korisnike usluge. Standardi usluga obino
obuhvataju kriterijume za uestalost date aktivnosti, pogodnosti date usluge za korisnika
i neke sveukupne mere kvaliteta, kao to su pouzdanost i temeljitost usluge. Na primer,
usluge sakupljanja otpada iz domainstava mogu da se pruaju nedeljno (uestalost), sa
preuzimanjem na vratima stana/kue. Tipini Standardi usluga su prikazani u Tabeli 1.2
Tabela 1.2 - Primer standarda usluga
VRSTA USLUGE
TIPINE MERE
TIPINE OPCIJE NIVOA USLUGA
KOMENTARI
UESTALOSTI
Sakupljanje
otpada iz
domanstava
Sakupljanje
otpada iz
komercijalnih
ustanova
Sakupljanje
industrijskog
otpada
Sakupljanje
medicinskog
otpada
Svakodnevno,
svaki drugi dan,
utvrdjeni broj
dana/nedeljno.
Svakodnevno,
svaki drugi dan,
utvrdjeni broj
dana/nedeljno.
Svakodnevno,
svaki drugi dan,
utvrdjeni broj
dana/nedeljno.
Svakodnevno,
svaki drugi dan.
Od stana do stana, Od zgrade

do zgrade, Sa lokacija gde se
objedinjuje otpad
Pogodnost (za korisnike) i

uestalost imaju glavni
uticaj na trokove.
Od stana do stana, Od zgrade

do zgrade.
Usluga je generalno
integrisana sa prikupljanjem
otpada iz domainstava.
Preuzimanje na licu mesta,

Regionalni centri za
prikupljanje
Nivo usluge i uestalost su

generalno u medjusobnom
dogovoru sa Industrijskim
korisnikom usluge.
Uestalost usluge zavisi od
vrste objekta i karakteristika
otpada.
Preuzimanje na licu mesta u

kontejnerima koje obezbedjuje
prualac usluge za Medicinski
otpad, isporuka od strane
proizvodjaa do postrojenja za
preradu otpada.
Strana 14
10/06/2009.

VRSTA USLUGE
TIPINE MERE
TIPINE OPCIJE NIVOA USLUGA
KOMENTARI
UESTALOSTI
Tretman
medicinskog
otpada
Odlaganje otpada
Neprekidno ili na
dane prikupljanja.
Dezinfekcija, sterilizacija,
Spaljivanje
Rad postrojenja zavisi od

metoda i prikupljanja.
Svakodnevno,
radno vreme moe
da bude
ogranieno.
Prihvatanje nekog ili svog

otpada sa podruja usluge,
Odlaganje na sanitarne
deponije, Reciklaa
Runo i
mainsko
ienje ulica
Svakodnevno,
odredjeni broj dana
nedeljno.
Mehaniko, runo, sve ulice,

glavne i sporedne ulice, korpe
za otpatke
Pranje i ienje
javnih objekata
Nedeljno,
Meseno,
Dvomeseno
Mehaniko pranje pod

pritiskom, Runo pranje.
Vrlo varijabilni nivoi usluge

zavisno od prirode objekta,
tj. da li je ono izgradjena
sanitarna deponija ili samo
smetlite ili neto izmedju.
Varijabilni nivoi usluge,
Trokovi su vrlo varijabilni i
normalno proporcionalni sa
uestalou i nivoom usluge
Varijabilna uestalost
usluge. Trokovi direktno u
vezi sa uestalou i
kvalitetom usluge.
1.5.4
PRUAOCI USLUGA
Najuobiajeniji pruaoci usluga upravljanja otpadom su organizacije lokalne uprave,

neformalne privatne organizacije i zvanine kompanije iz privatnog sektora. Mora se
razmotriti ko e i kako pruati uslugu, za svaku uslugu upravljanja vrstim otpadom.
Optina moe da prua neke ili sve usluge koristei sopstvenu opremu i osoblje ili da
ugovori sa privatnim kompanijama neke ili sve usluge. Informacije o privatizaciji usluga
su sadrane u Poglavlju 3 (Partnerstva javnog i privatnog sektora) i Poglavlju 6
(Raspisivanje tendera i ugovaranje).
Lokalne uprave mogu da ispune svoje zakonske obaveze da pruaju usluge:
korienjem sopstvene opreme ili zaposlenih; ugovaranjem sa kompanijama iz privatnog
sektora da pruaju neke ili sve usluge; organizovanjem davanja franize ili sistema
rejonizacije; ili mogu da koriste kombinaciju resursa iz javnog i privatnog sektora. U
nekim sluajevima, usluge pruaju grupe ljudi neformalno organizovanih sa konkretnom
namerom da sakupljaju i recikliraju otpad kao nain zaradjivanja za ivot.
Ukoliko Optina odlui da koristi privatne kompanije za pruanje nekih ili svih usluga, na
raspolaganju je nekoliko alternativa. U Tabeli 1.3 su rezimirane te alternative. Kompletna
diskusija o partnerstvima izmedju javnog i privatnog sektora je sadrana u Poglavlju 3 i
ostalim lako dostupnim referentnim dokumentima.
Strana 15
10/06/2009.

TABELA 1.3 Raspodela kljunih odgovornosti u okviru najuobiajenijeg upravljanja vrstim otpadom
Opcije uea privatnog sektora
VLASNITVO
OPCIJA
NAD
IMOVINOM
RAD I
ULAGANJE
KOMERCIJALNI
TIPINO
UPRAVLJANJE
KAPITALA
RIZIK
TRAJANJE
Ugovori o
Javno i/ili
Javno i/ili
Javno i/ili
uslugama
Privatno
Privatno
Privatno
Ugovori o
Javno
Privatno i/ili
upravljanju
Javni
3-15 godina
Javno
Javni
3-5 godina
Javno
Franiza
Privatno
Privatno
Privatno
Zajedniki
5-15 godina
Koncesija
Javno i/ili
Privatno
Privatno
Privatni
25-30 godina
Privatno
Privatno
Privatni
Neogranieno
Privatno
Javno
Privatno
nadmetanje
1.5.5
ZAKONSKI I REGULATORNI ELEMENTI
Proces planiranja mora da obuhvati razmatranje merodavnih Nacionalnih i Lokalnih

zakona i propisa i odgovarajuih administrativnih politika i direktiva. Relevantni zakoni su
oni koji se odnose na oblast ivotne sredine i administrativne i regulatorne oblasti. Stoga
planiranje treba da obuhvati i razmatranje i razumevanje odgovarajuih zakonskih i
regulatornih tema koje pokrivaju zakoni i propisi doneti na nacionalnom i lokalnom nivou,
kao to su:
Postojee zakonodavstvo koje se odnosi na odreivanje odgovornosti za

upravljanje vrstim otpadom sadri zakonske i regulatorne zahteve koji
vae za aktivnosti upravljanja otpadom, zakone i propise vezane za
ivotnu sredinu, zakonska i administrativna pitanja vezana za javnoprivatna partnerstva, i zahteve i procedure za raspisivanje tendera i
ugovaranje.
Detaljna diskusija o Zakonskim i regulatornim zahtevima je detaljno razmatrana u

Poglavlju 2.
Strana 16
10/06/2009.

1.5.6
FINANSIJSKI ELEMENTI
Kako optine usredsredjuju vie panje i resursa na unapredjenje upravljanja vrstim

otpadom, tako postaje presudan znaaj zdravog finansijskog upravljanja u okviru
sveukupnog posla oko upravljanja vrstim otpadom. Kako se bude unapredjivala praksa
upravljanja vrstim otpadom, postae oigledno da e oskudna novana sredstva za
plaanje ovog unapredjivanja morati paljivo da se aktiviraju i efikasno koriste. Bez
obzira na to da li se Optine odlue da unapredjuju upravljanje vrstim otpadom
podizanjem na vii nivo postojeih internih kapaciteta, ili ugovaranjem sa privatnim
sektorom, zdravo finansijsko upravljanje igra znaajnu ulogu.
Za lokalne uprave je presudno da osiguraju da se zdrava praksa finansijskog upravljanja
ugradi u sveukupnu strukturu upravljanja komunalnim vrstim otpadom. Ukoliko neka
lokalna uprava razmilja o eksternalizaciji/ustupanju poslova spoljnim izvriocima ili
ugovaranju usluga prikupljanja i odlaganja kompunalnog vrstog otpada, dobra praksa
finansijskog upravljanja postaje bitna u kontekstu poslovanja i pregovaranja sa privatnim
sektorom. Jednostavno reeno, ukoliko neka lokalna uprava ne zna svoje prave
trokove prikupljanja i odlaganja vrstog otpada, kako ona moe uspeno da oceni bilo
koju finansijsku ponudu od privatnog sektora za se usluge?
U sluaju kada lokalna uprava odlui da nastavi da sama upravlja uslugama vezanim za
vrsti otpad, dobro finansijsko upravljanje e stvoriti efikasnosti koje treba da se pretoe
u efikasnije usluge sakupljanja otpada, istije gradove i zadovoljne gradjane.
Finansijsko upravljanje moe da se opie kao proces raspodele resursa koji sam sebe
odrava. Taj proces ima tri glavne komponente:
Utvrdjivanje stvarnih tekuih trokova.
Procenu buduih trokova.
Odredjivanje i naplatu naknada za usluge upravljanja vrstim otpadom.
Poglavlje 6 sadri detaljnu diskusiju o pitanjima finansijskog upravljanja.
Strana 17
10/06/2009.
Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi
POGLAVLJE
PROJEKT POMOI OD STRANE MEGA
ZAKONSKI I
REGULATORNI
ZAHTEVI
Strana 18
10/06/2009.
POGLAVLJE 2
2
ZAKONSKI I REGULATORNI ZAHTEVI
2.1
UVOD
Delatnosti koje predstavljaju prirodne monopole u Srbiji, kao to su preiavanje i
distribucija pijae vode, preiavanje i kanalisanje kanalizacione vode, proizvodnja i
isporuka pare i tople vode, te prevoz tramvajem i trolejbusima autobusima, su
komunalne usluge koje treba da obavljaju iskljuivo javna komunalna preduzea.1
Medjutim, ukoliko osnivanje takvog jednog preduzea ne bi bilo "racionalno" za javna
preduzea, grad/Optina mogu da povere tu delatnost nekom drugom. To jest, lokalnim
samoupravama je dozvoljeno da ustupe komunalne usluge privatnim partnerima u
delatnostima koje predstavljaju prirodne monopole samo ukoliko obavljanje takvih
delatnosti ne bi bilo efikasno i ekonomski opravdano usled broja korisnika, nivoa

poslovne aktivnosti ili iz drugih razloga. U Zakonu o komunalnim delatnostima se navodi
da optina utvrdjuje zahteve i nain ustupanja obavljanja komunalnih delatnosti. U istom
aktu se navodi nain kontrole obavljanja te delatnosti.
Po Zakonu o komunalnim delatnostima, na osnovu sprovedene procedure (javnog
nadmetanja, raspisivanja tendera ili direktnih pregovora), mora da se zakljui ugovor o
ustupanju poslova. Mora se podvui da Zakon o komunalnim delatnostima dozvoljava
da, u izuzetnim sluajevima, optina moe da ustupi obavljanje komunalne delatnosti
privatnom partneru bez primene postupka nadmetanja. Taj Zakon zahteva da se
postupak dodele posla organizuje od strane specijalnog tela (organizacije) koje odabere
optina. To telo e pregledati dostavljene ponude i prema njima e pregovarati posao.2
Taj Zakon dalje utvrdjuje da neka delatnost od javnog interesa moe da se dodeli
privatnom preduzeu na period od pet (5) godina, osim ukoliko se ona dodeljuje
preduzeu koje se obavezalo da investira u pomenutu delatnost, u kom sluaju e ta
dodela biti na period koji je potreban za povraaj ulaganja i ne dui od dvadeset pet (25)
1
2
lan 8, stav 2 Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa

lan 12, stav 3 Zakona o komunalnim uslugama
Strana 19
10/06/2009.

godina. Na kraju napred pomenutog perioda, to preduzee e imati pravo da se
nadmee pod istim uslovima kao i ostala zainteresovana preduzea za dobijanje dodele
date delatnosti. Pravila i uslove za ovo nadmetanje utvrdjuje optinska skuptina. Kada
ustupaju javne komunalne usluge, drava, autonomna pokrajina i/ili lokalna uprava imaju
pravo da kontroliu obavljanje te delatnosti, da utvrdjuju cene i na drugi nain utiu na
obavljanje date delatnosti.
Relevantne odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, koji je stupio na snagu pre
Zakona o koncesijama, koje definiu period od 5 godina za taj ugovor, koji se poveava
na 25 godina za amortizaciju ulaganja, tendersku proceduru i dodelu ugovora nekoj
organizaciji, su verovatno neprimenljive na JPP transakcije, i mogu ih zaista Zakon o
Koncesijama i Zakon o javnim nabavkama (barem one odredbe koje definiu postupke
tendera) uiniti neprimenljivim i zastarelim, poto bi se optinske koncesije dodeljivale
po Zakonu o koncesijama, a tradicionalna nabavka javnih usluga bi bila pokrivena
Zakonom o javnim nabavkama.3
Od 12 ispitanih JPP sluajeva srpskih optina koje su nedavno ugovorile eksterno
obavljanje komunalnih usluga, samo u jednom sluaju (Prokuplje iznajmljivanje javnog
gradjevinskog zemljita za parkiralita), privatni partner je bio odabran u postupku
direktnog pregovaranja. Ovaj ugovor o JPP predvidja najslabiju zatitu javnog interesa:
optina je odabrala partnera bez jasnih kriterijuma za kvalifikovanost, nije obavljeno
ocenjivanje tog novog poslovnog poduhvata (studija izvodljivosti/cost benefit analiza ili
ocenjivanje biznis plana), ugovor ne sadri nikakve odredbe o podeli rizika, nikakve
odredbe o obaveznim tehnikim i finansijskim ocenjivanjima, kao ni odredbe o
finansijskim obavezama privatnog partnera da investira u razvoj parkiralita. U ostalim
ispitanim sluajevima, optine su dodelile obavljanje javne usluge putem otvorenog
postupka izbora najpovoljnije ponude u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Ugovor za obavljanje javnih komunalnih usluga sa privatnim operaterom, baziran na
korienju i odravanju, ne dozvoljava privatnoj ugovornoj strani da bude autonomna tj.
da radi bez nadzora javnog partnera. tavie, u oblasti utvrdjivanja tarifa, i ugovor za
Videti takodje: Gide Loyrette Noyel, Javno privatno partnerstvo za sektor Beogradskog vodovoda i
kanalizacije/otpadnih voda, Beograd, februar 2004. (revidirana verzija jula 2004.)
Strana 20
10/06/2009.

korienje i odravanje ostavlja ogranieni prostor za privatnog partnera da utie na
kriterijume za utvrdjivanje cena proizvoda ili usluga koje obavlja. U lanu 3, stavu 3
Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa se navodi da bi
privatno pravno lice koje obavlja javne usluge imalo iste dunosti i odgovornosti u
obavljanju te javne usluge, kao i neko javno preduzee ili javna institucija. 4 Ta odredba
takodje podrazumeva da e u oblasti utvrdjivanja tarifa grad/optina (a takodje i Vlada
Srbije) zadrati pravo da odobrava promene cena privatnog partnera. ak i u JPP kada
postoji direktna veza izmedju privatnog partnera i krajnjeg korisnika (sluaj javnog
transporta Beograda) i privatni partner prua neku uslugu javnosti, grad/optina
zadrava pravo da kontrolie visinu naknada koje se naplauju korisnicima date usluge i,
ukoliko je potrebno, dopunjuju subvencijama.
Kao to je ve pomenuto, dodela ugovora o korienju i odravanju treba da se obavi u
skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.5 Ovaj Zakon utvrdjuje pravni reim dodele
javnih usluga privatnim investitorima, nastojei da smanji eventualne rizike u nabavci po
pravna lica koja ih nabavljaju (ukljuujui i lokalne uprave), kao to su nedostatak
tehnikih kapaciteta i strunosti, na ta mogu da naidju. Cilj ovog zakona je takodje da
osigura konkurenciju, transparentnost i da sprei zloupotrebu kada se raspolae
sredstvima iz javnih prihoda.
2.2
ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

Zakon o javnim nabavkama utvrdjuje vrlo detaljan postupak za nabavku usluga. Dodela
ugovora za javne nabavke usluga moe da se obavlja po tri postupka: otvorenom,
restriktivnom i pregovarakom postupku. Glavne karakteristike otvorenog postupka su
da sve zainteresovane stranke mogu da uestvuju, bez mogunosti prethodnog
ogranienja na samo odredjena pravna lica. Oglas sa javnim pozivom za dostavljanje
ponuda mora da se objavi u Slubenom Glasniku RS. Restriktivni postupak se sastoji
iz dve faze, pri emu je prva faza pretkvalifikaciona faza. Prema Zakonu o javnim
nabavkama, taj postupak moe da se primeni samo kada su predmet javne nabavke ona
roba, usluge ili gradjevinski radovi koje moe da obezbedi samo ogranien broj
ponudjaa sa adekvatnim tehnikim, ljudskim i finansijskim resursima. Treba
napomenuti da Zakon o javnim nabavkama utvrdjuje neke preduslove za dodelu
4
5
lan 3, stav 3 Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa

Slubeni list Republike Srbije br. 39/02, 43/03, 55/04
Strana 21
10/06/2009.

ugovora za javne nabavke. Ta nabavka treba da je prethodno uvrtena u program javnih
nabavki i da su sredstva za nju izdvojena u budetu grada ili optine.
Broj ispitanih sluajeva i dalje nije dovoljan za izvlaenje definitivnog zakljuka o
ogranienjima trenutnog zakonskog okvira za ugovaranje lokalnih javnih usluga sa
spoljnim izvriocima. Trenutno, optine koje ugovaraju obavljanje javnih usluga u
postupku prikupljanja ponuda ne primenjuju zastareli postupak utvrdjen u Zakonu o
komunalnim uslugama, nego primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Medjutim, kada
Optina odlui da ugovori neke usluge sa spoljnim izvriocem, Zakon o javnim
nabavkama e se primeniti samo na proces izbora privatnog partnera. Tu je problem to
postoji praznina u postojeem pravnom okviru poto nema eksplicitne odredbe koja
regulie prava i obaveze javnog pravnog lica u procesu realizacije. Medjutim, uspeh
jednog ugovorenog javno privatnog partnerstva u velikoj meri zavisi od kvaliteta njegove
realizacije. U Srbiji, samo Zakon o koncesijama u dovoljnom stepenu definie prava i
obaveze obeju ugovornih strana u fazi realizacije. Medjutim, optine koje eksterno
ugovaraju obavljanje usluga koje ne potpadaju pod zakon o koncesijama, imaju slobodu
da primenjuju standarde i principe utvrdjene u Zakonu o koncesijama. ini se da bi
nedostatak iskustva i strunosti, slabe vetine pregovaranja i mnogi drugi tetni faktori
mogli da utiu na uspeh ispitanih srpskih ugovornih JPP i zatitu javnog interesa.
Sledstveno tome i u skladu sa preporukama EU, opravdano je ispitati da li postoje
objektivni razlozi za dodeljivanje koncesija i za dodeljivanje ostalih ugovornih JPP prema
razliitim skupovima odredaba. Bilo bi pametno razmotriti da dodeljivanje svih ugovornih
JPP, bilo da su oznaeni kao javni ugovori ili kao koncesije, podlee identinim pravilima
za dodeljivanje (Zakon o koncesijama).
2.3
KONCESIJA
Drugi metod dodele prava za obavljanje javnih komunalnih usluga privatnom partneru
jeste putem koncesije. Dodela prava koncesijom se u Srbiji regulie Zakonom o
koncesijama.6 Zakon o koncesijama definie koncesiju kao pravo na korienje prirodnih
resursa, dobara u optoj upotrebi ili obavljanje delatnosti od javnog interesa, to
nadleni dravni organ ustupa domaem ili stranom licu pod odredjenim uslovima i uz
Zakon o koncesijama (Slubeni list RS, br. 55/2003.)
Strana 22
10/06/2009.

odredjenu naknadu. Predmet neke koncesije koju dodeljuje lokalna uprava moe da
bude izgradnja, obnavljanje, odravanje i korienje komunalnih objekata. Ovo je vrlo
iroka definicija i mogla bi da pokrije veinu formi, ako ne sve forme javno privatnih
partnerstava, ukljuujui i lizing i BOT. Uslovi za dobijanje neke koncesije su racionalno
korienje javnih dobara, unapredjenje tehnikih sistema i zatita ivotne sredine.
Zakon o koncesijama navodi mogunost da odredjeni zakoni utvrdjuju uslove posebno
za svaku delatnost. Jedna koncesija moe da traje do 30 godina. To pravo dodeljuje
Vlada Republike Srbije (Koncedent). A Vladi Republike Srbije predlog za dodelu
koncesije podnosi nadleno ministarstvo, nadlena nacionalna agencija, zainteresovano
privatno pravno lice, nadleni organ autonomne pokrajine ili skuptina lokalne
samouprave (u sluaju kada se dati prirodni resurs ili dobro u optoj upotrebi nalaze na
njihovoj teritoriji). Vlada RS daje miljenje o dodeli koncesije, i donosi koncesioni akt koji
sadri razloge zbog kojih koncesija treba da se dodeli, elemente javnog tendera,
neophodne kriterijume za izbor ponudjaa, tehnoloki kapacitet za korienje,
maksimalno trajanje koncesije, itd.
U pogledu potencijalnih subjekata koncesije, kada su u pitanju javne komunalne usluge,
postupak za koncesiju se preklapa sa postupkom za dodelu prava na obavljanje javnih
komunalnih usluga, kao to je napred pomenuto. Medjutim, obavljanje javnih komunalnih
usluga po koncesiji se razlikuje od obavljanja istih na osnovu ugovora o korienju i
odravanju (dodele prava na obavljanje javnih komunalnih usluga). Kada dodeljuje pravo
za obavljanje javnih komunalnih usluga putem koncesije, Koncesionar stie pravo da se
autonomno bavi takvom aktivnou, tj. bez nadzora Koncedenta (izuzev opteg prava
Koncedenta da kontrolie da li Koncesionar obavlja aktivnost koja mu je dodeljena
koncesijom, ili ukoliko je drugaije dogovoreno kod dodele te koncesije). Koncedent
nema pravo da se mea u donoenje odluka koje su u delokrugu rada Koncesionara.
U oblasti utvrdjivanja tarifa, ugovor o koncesiji treba da sadri odredbe o kriterijumima za
utvrdjivanje cene proizvoda ili usluga koje obezbedjuje Koncesionar. Te ugovorne
odredbe ne obezbedjuju pravo direktnog uticaja Koncedenta na cene koje odredjuje
Koncesionar. Koncedent nema pravo da odobrava promenu cena Koncesionara, nego
samo ima mogunost da proverava da li je data cena formirana u skladu sa ugovorenim
Strana 23
10/06/2009.

kriterijumima i, u sluaju odstupanja, da zahteva ispunjenje ugovora o koncesiji ili
njegovo raskidanje.
Zakon o koncesijama je najprimenljiviji na institucionalizaciju javno-privatnog partnerstva
u procesu dodele kljunih optinskih komunalnih delatnosti. Definicija "koncesije" je
data dovoljno iroko da se izbegne svaka diskusija o primenljivosti na JPP. Taj Zakon je
kompromis izmedju institucionalno sposobnih srpskih optina da identifikuju i predlau
optinske koncesije u oblastima koje su inae u domenu nadlenosti i pod nadzorom
Vlade RS, i uloge onog Ministarstva nadlenog za oblast kojoj pripada predloena
koncesija.
Mogue manjkavosti koncesija kao sredstva za uspostavljanje JPP su duina postupka
koncesije, sloenost zahteva utvrdjenih Zakonom za sastavljanje predloga za dodelu
koncesije (najrazvijenija lokalna uprava u Srbiji Beograd, je ugovorno angaovala
medjunarodnog konsultanta WB/IFC da prua podrku oko pripreme tehnike
dokumentacije za obe koncesije) i neka politika ogranienja (tj. odluka na centralnom
nivou se nekada bazira na politikim razlozima).
2.4
MEOVITA PRAVNA LICA

Imajui u vidu da Srbija jo uvek nije zapoela proces privatizacije komunalnih
preduzea, postojei zakonski okvir ne podrava ba mnogo institucionalna JPP na
lokalnom nivou. Prema odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o komunalnim
delatnostima, javno optinsko preduzee koja obavlja kljune komunalne delatnosti
moe da se proda (privatizuje) samo do 49% svog kapitala.
Zakon o privatizaciji utvrdjuje da je predmet privatizacije dravni kapital u preduzeima i
drugim pravnim licima, osim ukoliko nije drugaije utvrdjeno posebnim propisima. Tako,
imajui u vidu ovu iroku definiciju toga ta moe da se privatizuje, te injenicu da
privatizacija javnih optinskih preduzea nije nigde iskljuena u ovom ili bilo kom drugom
zakonu, moemo zakljuiti da i javno optinsko preduzee se moe privatizovati do 49%
svog kapitala. Ta pomenuta odredba nije ograniavajui faktor za uvodjenje privatnog

sektora u delatnosti javnih optinskih preduzea kroz privatizaciju poto privatni
Strana 24
10/06/2009.

partner ima pravo da dodatno ulae u preduzee i da sledstveno tome uvea svoj udeo
u njemu.
Od 17 ve analiziranih JPP u 15 optina, u tri optine (Sombor i ievac gas i Subotica
turizam), optine su odluile da prodaju javne udele i da osnuju meovita javnoprivatna pravna lica kroz privatizaciju (institucionalizovana JPP) koja e obavljati javne
delatnosti (kljunu komunalnu delatnost obezbedjivanje javnog grejanja ili drugu
optinsku delatnost turizam). Medjutim, na osnovu raspoloivih informacija, izgleda da
je u ova dva sluaja, izbor privatnog partnera pozvanog da uestvuje u procesu
osnivanja zajednikog preduzea obavljen u postupku direktnog pregovaranja, to nije u
skladu sa standardima EU utvrdjenim u Zelenoj knjizi.7 Osim toga, dodela ugovora
meovitom pravnom licu nije obavljena u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama/Zakonom o koncesijama.8
Optina Sombor je1999. godine osnovala kompaniju Somborgas d.o.o. Tri godine
kasnije, Sombor je organizovao medjunarodni tender i prodao 51% akcija privatnom
investitoru Montomontai iz Zagreba, Hrvatska (to nije u skladu sa Zakonom od
samog poetka, poto je promena vlasnike strukture preduzea koje obavlja javnu
delatnost ograniena na 49% akcija). Privatni partner je bio obavezan da investira 5, 5
miliona Evra u gasnu infrastrukturu. U prve tri godine realizacije ugovora privatni
partner je uloio 1,95 miliona Evra u gasifikaciju i sledstveno tome je udeo privatnog
partnera porastao na 67%. Optina nije bila u mogunosti da ulae u gasnu
infrastrukturu slinom dinamikom kao privatni partner i javno vlasnitvo u Somborgasu
d.o.o. se smanjilo na 33%. Treba oekivati da e budue ekspanzivne investicije
nastaviti da umanjuju javni udeo koji e na kraju nestati. Ukoliko uzmemo u obzir
odredbe datog ugovora koje garantuju podelu dobiti u skladu sa vlasnikom strukturom
razumno je oekivati da e Sombor u naredne tri godine izgubiti i prava upravljanja i
prihode koji potiu iz ovog prvobitno komunalnog preduzea koje obavlja ovu vitalnu
7
8
Zelena knjiga o Javno Privatnim Partnerstvima i Zakonu Zajednice o ugovorima o javnim nabavkama i
koncesijama, Brisel, 30. 4. 2004. COM (2004) 327 konaan tekst
(...) u odsustvu jasnih i objektivnih kriterijuma koji omoguavaju nadlenom organu da odabere ekonomski
najpovoljniju ponudu, data kapitalna transakcija bi mogla da predstavlja krenje zakona o ugovorima o javnim
nabavkama i koncesijama; Zelena knjiga o Javno Privatnim Partnerstvima i Zakonu Zajednice o ugovorima o
javnim nabavkama i koncesijama, Brisel, 30. 4. 2004. COM (2004) 327 konaan tekst
Strana 25
10/06/2009.

javnu delatnost. Privatni vlasnik e postati monopolista u oblasti distribucije gasa i
Optina nee biti u stanju da izvrava bilo koja od njenih kontrolnih ovlaenja (u skladu
sa Zakonom o komunalnim delatnostima i Zakonom o javnim preduzeima) na primer,
da osigura neophodan kvalitet i obim usluga, da spreava poveanje cena koje nije
opravdano trinim razlozima, itd.
Strana 26
10/06/2009.
Poglavlje 3 Javna - Privatna Partnerstva
Strana 27
10/06/2009.
POGLAVLJE
Javno-privatna
partnerstva
Strana 28
10/06/2009.
POGLAVLJE 3
3. JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA
3.1
UVOD
Ima mnogo razliitih naina da privatni sektor uestvuje u pruanju usluga upravljanja
vrstim otpadom. Uobiajene vrste ugovora ili odnosa koji formiraju osnovu za mnoga
javno-privatna partnerstva su:
Ugovori o uslugama.
Ugovori o upravljanju.
Franize.
Koncesije.
Otvoreno nadmetanje.
Faktori koje treba razmotriti kada se bira varijanta privatizacije ili kombinacija varijanti za
neku konkretnu uslugu obuhvataju takve stvari, kao to su podela odgovornosti za
vlasnitvo nad imovinom i ulaganje kapitala, prenos komercijalnog rizika i postojei
metod pruanja usluge, ukljuujui i kapacitete i kvalitet usluge.
3.2
UGOVORI O USLUGAMA
Ugovori o uslugama se koriste za dobijanje pomoi od privatnog sektora oko obavljanja
jednog ili vie specifinih poslova u vezi upravljanje vrstim otpadom. Ti poslovi mogu da
obuhvataju takve aktivnosti, kao to su: odravanje vozila za otpad; popravka kontejnera
za otpad; sakupljanje otpada; vodjenje centra za reciklau ili deponije; itd.
Ugovori o uslugama ogranienog obima obino kratko traju (6 meseci do 2 godine) i
relativno ih je lako pripremiti. Sloeni ugovori za sveobuhvatnije usluge, kao to su
kompletne usluge i sakupljanja i odlaganja otpada se normalno zakljuuju na dui
vremenki period. Jedna od dobiti ugovaranja usluga je da javni sektor koji nema dovoljno
znanja za obavljanje svojih tehnikih poslova unapredi svoju strunost uz pomo
strunosti privatnog sektora. Ugovaranje usluga moe da dovede i do unapredjenja u
Strana 29
10/06/2009.

efikasnosti obavljanja usluga, ali ovako ugovorene delatnosti se moraju paljivo pratiti i
njima se mora paljivo upravljati.
Nekada ugovori o uslugama mogu da prenesu samo male deo komercijalnog rizika i
odgovornosti na privatni sektor i da stoga eventualno rezultiraju u malo poboljanje
sveukupne efikasnosti u upravljanju. Na drugom kraju spektra, postupkom otvorenog
nadmetanja dodeljuje se skoro sva odgovornost i rizik privatnom sektoru, ali ovaj pristup
funkcionie samo kada postoje jaka politika reenost i sutinski regulatorni kapaciteti
na strani odgovorne javne agencije.
Manjkavosti ugovora o uslugama koji su ogranienog obima su u tome da oni ne moraju
da rezultiraju u znaajna unapredjenja u sveukupnom programu usluga i ne mogu da
eliminiu ili ree probleme, kao to su nepropisno projektovani sistemi usluga. Medjutim,
ugovori o uslugama ogranienog obima mogu da obezbede ekonomian nain da se
zadovolje specijalne tehnike ili uslune potrebe za neku komunalnu delatnost kojom se
ve dobro upravlja i koja je komercijalno odriva.
Korienje ugovora o uslugama koji su sveobuhvatnog obima, kao to su ugovori koji
ukljuuju pruanje svih ili veine usluga u vezi upravljanja vrstim otpadom unutar celog
Podruja usluge moe da bude vrlo dobar nain da se osiguraju usluge izvoaa iz
privatnog sektora koji ima kapacitete za upravljanje vrstim otpadom. Ovi ugovori mogu
da minimalizuju direktno angaovanje uprave u pruanju tih usluga i mogu da rezultiraju
u znaajna unapredjenja usluga pod uslovom da su ti ugovori dobro napisani i vodjeni.
3.3
UGOVORI O UPRAVLJANJU
Ugovori o upravljanju su vrsta ugovora po kome kompanija iz privatnog sektora
preuzima odgovornost za upravljanje veinom ili svim aktivnostima javne komunalne
slube, kao to su korienje i odravanje (O&M), fakturisanje i naplata i svakodnevno
obavljanje usluga. Ugovor o upravljanju obino traje 3 do 5 godina ili due.
Ima mnogo razliitih vrsta ugovora o upravljanju. Najjednostavniji se odnose na plaanje
nekoj privatnoj firmi fiksne naknade za obavljanje poslova upravljanja, dok sloeniji
ugovori uvode vee podsticaje za efikasnost, tako to definiu ciljeve rada i zasnivaju
Strana 30
10/06/2009.

plaanje izvoau, barem delimino, na sposobnosti izvoaa da postigne ili premai
njegove ciljeve. Primena ugovora o upravljanju moe da rezultira u poboljanu uslugu uz
smanjene rizika po klijenta (tj. upravu). Druge koristi mogu da budu znaajna poboljanja
u operativnoj efikasnosti sistema i usluzi; unapreena organizaciona reforma obavljanja
poslova; i ovi ugovori mogu da budu dobar prvi korak u pravcu znaajnog ukljuenja
privatnog sektora u upravljanje vrstim otpadom. Jedan od znaajnijih nedostataka je u
tome da uprava ostaje odgovorna za finansiranje svih kapitalnih ulaganja.
Primena ugovora o upravljanju je izvodljiva u vie situacija:
Kada tarife nisu dovoljno visoke da podravaju komercijalno poslovanje, a

potrebno je vreme da se primeni nova struktura tarifa.
Kada postojei regulatorni okvir treba da se unapredi ili menja kako bi omoguio
da uee privatnog sektora bude izvodljivije.
Kada uprava nema iskustva u primeni projekata sa ueem privatnog sektora u

sektoru upravljanja otpadom.
Kada postoji neizvesnost oko toga da li je podrka za uee privatnog sektora,

unutar uprave i medju zainteresovanim akterima, dovoljna da podri dugorono
angaovanje privatnog sektora.
Kada zakonska struktura za olakanje uea privatnog sektora ne postoji i treba

da se razvije.
Stoga je najverovatnije da e ugovori o upravljanju biti korisni tamo gde je glavni cilj da
se brzo poboljaju tehniki/upravljaki kapaciteti Optine u upravljanju otpadom i njena
efikasnost u obavljanju specifinih zadataka, ili da se ona pripremi za vee angaovanje
privatnog sektora na due rokove.
3.4
FRANIZE
Jedna Optina odgovorna za usluge upravljanja otpadom moe da dodeli pravo nekoj
kompaniji iz privatnog sektora da prua usluge unutar nekog definisanog podruja
usluge. U ovom sluaju, privatna firma ugovorom prihvata da prua konkretne usluge u
zamenu za pravo da korisnicima direktno naplauje te usluge. Uprava zadrava izvesnu
kontrolu nad tarifama po kojima izvoa naplauje korisnicima i takodje obezbedjuje
Strana 31
10/06/2009.

nadzor nad kvalitetom rada izvoaa. Takav izvoa se bira u postupku javnog
nadmetanja-izbora najpovoljnije ponude.
3.5
KONCESIJE
U tipinom ugovoru o koncesiji za upravljanje otpadom, Optina bi dodelila pravo
izvoau da koristi optinski resurs, kao to su vrsti otpad, oprema, zemljite, zgrade,
itd. Izvoa bi mogao da koristi otpad za izdvajanje papira, plastike, metala, stakla, ili za
proizvodnju energije. Ova vrsta ugovora se obino vezuje za usluge koje zahtevaju
znaajne investicije u objekte, kao to su sanitarne deponije, centri za reciklau, itd.
Izvoau se daju ekskluzivna prava u zamenu za korienje nekog resursa ili direktno
plaanje za pruanje usluge od strane uprave. Koncesije mogu da se zasnivaju na
dugoronom ugovoru za izgradnju, posedovanje, korienje i transfer (BOOT)
konkretnog objekta. Ovaj metod obezbedjivanja usluga od privatnog sektora se najee
primenjuje na projekte deponije, reciklae i proizvodnje energije.
3.6
OTVORENO NADMETANJE
Otvoreno nadmetanje omoguava svakom domainstvu, komercijalnoj instituciji,
industriji, ili medicinskom objektu da angauje nekog izvoaa po svom izboru za usluge
prikupljanja otpada. Svaki korisnik usluge potom plaa tom izvoau za pruene usluge.
Rezultat ugovaranja usluga upravljanja otpadom na ovaj nain su obino vii trokovi
nego kada usluge sakupljanja otpada prua jedno jedino pravno lice. To je prvenstveno
zbog ekonomije zato to, kada vie firmi prua uslugu u istom podruju, to nije tako
efikasno kao kada samo jedna kompanija posluje u tom podruju.
Obezbedjivanje usluga upravljanja otpadom putem otvorenog nadmetanja je jedino
delotvorno kada postoje jake regulatorne kontrole koje se odnose na odlaganje otpada,
a koje se striktno sprovode, i kada ljudi mogu sebi da priute da plaaju tu uslugu. To
generalno nije prikladan metod u podrujima sa malim primanjima ili podrujima u kojima
gradjani svuda bacaju otpatke i gde postoji problem odlaganje otpada na javnim
povrinama. Medjutim, to moe da bude vrlo delotvoran izbor za upravljanje
sakupljanjem industrijskog otpada, ak i u podrujima ili zemljama sa niskim prihodima
Strana 32
10/06/2009.
Strana 33
10/06/2009.
Poglavlje 4 Razrada plana upravljanja otpadom
POGLAVLJE
Razrada plana za
upravljanje otpadom
Strana 34
10/06/2009.
POGLAVLJE 4
4. RAZRADA PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM
4.1.
UVOD
U ovom Poglavlju su date informacije i smernice za analizu postojeih usluga upravljanja
vrstim otpadom i razradu i analizu predloenih novih planova za budue usluge
upravljanja vrstim otpadom.
U toku procesa analize i planiranja, moe da se razradi i proceni vie planova za
upravljanje otpadom. Ukoliko se razmatraju alternativni planovi usluge, svaki plan bi
trebalo da sadri dovoljno detaljnih informacija za ocenjivanje kvaliteta usluge i pripremu
procena projektovanih trokova. Takodje bi trebalo da sadre osnovne informacije koje
su neophodne da se urade preliminarne procene naknada i trokova usluga koje su
potrebne za podrku poeljnog nivoa usluga i za procenu da li je poeljna privatizacija.
Planiranje upravljanja otpadom je normalno iterativni proces. U nekim sluajevima
informacije do kojih se dolazi u toku te analize mogu da dovedu do toga da oni koji su
ukljueni u taj proces ponovo razmisle o njihovim eljenim ciljevima i rezultatima. U
drugim sluajevima se eljene alternative mogu pokazati kao preskupe ili teke za
realizaciju, u kom sluaju moe biti potrebno da se vrate na proces planiranja kako bi
razradili neki drugaiji plan. Podruja usluge i eljene vrste ili nivoi usluge upravljanja
otpadom mogu da se menjaju. Da bi se imao bolji sistem upravljanja otpadom, moraju
se uzeti u obzir mnoge varijable, od kojih su neke nepoznate sve dok se ne uradi ta
analiza. Konano, planiranje upravljanja otpadom je neprekidni proces, a ne jedna
kampanja ili odluka.
4.2
FORMIRANJE TIMA ZA PLANIRANJE

Prvi korak u procesu planiranja je da se formira Tim za planiranje. Uloga Tima za
planiranje je da:
Strana 35
10/06/2009.
Oceni gde su potrebne nove usluge upravljanja otpadom (da definie Podruje
usluge ).
Prikupi informacije o vrstama i koliinama otpada koji se proizvodi unutar

Podruja usluge.
Oceni nivo i adekvatnost postojeeg sistema usluge upravljanja otpadom.
Identifikuje alternative za novi(e) sistem(e) upravljanja otpadom.
Oceni alternative usluge i odabere novi plan upravljanja otpadom.
lanovi tog tima treba da budu politike vodje, kao i ljudi sa znanjem i iskustvom u
dravnim poslovima, upravljanju programima javnih radova, upravljanju vrstim
otpadom, javnom zdravlju, zatiti ivotne sredine, javnim finansijama, urbanistikoj
infrastrukturi i drutvenim pitanjima. Uesnici u tom procesu planiranja takodje treba da
budu glavni akteri, kao to su korisnici usluge, pruaoci usluge, politike vodje, itd. Kada
se odaberu lanovi, prvi zadaci su sledei:
Identifikovati vodju.
Razraditi plan rada i rokove.
Odrediti potkomisije i preneti odgovornosti na konkretne pojedince.
Planirati redovne sastanke kako bi se osigurao blagovremeni napredak u pravcu

ciljeva.
4.3
ANALIZA MERODAVNIH ZAKONA I PROPISA

Tim za planiranje treba da se upozna sa merodavnim zakonima i propisima koji se
odnose na pruanje usluga upravljanja vrstim otpadom. Proces planiranja upravljanja
mora da obuhvati razmatranje merodavnih nacionalnih i lokalnih zakona i propisa i
odgovarajuih administrativnih praktinih politika i direktiva. Relevantni zakoni ukljuuju
one koji se odnose na oblasti ivotne sredine, administrativne i regulatorne oblasti.
Stoga proces planiranja treba da obuhvati analizu i razumevanje merodavnih zakonskih i
regulatornih tema pokrivenih zakonima i propisima donetim na nacionalnom i lokalnom
nivou, kao to su:
Postojee zakonodavstvo koje se odnosi na dodelu odgovornosti za upravljanje

vrstim otpadom.
Zakonski i regulatorni zahtevi koji vae za aktivnosti oko upravljanja otpadom.
Zakonska i administrativna pitanja u javno'privatnim partnerstvima
Strana 36
10/06/2009.
Zahtevi i procedure za raspisivanje tendera i ugovaranje.
Tim za planiranje treba da se temeljno upozna sa svim postojeim merodavnim

zakonima, propisima, itd., tako da moe da se proceni usaglaenost postojeeg sistema
upravljanja vrstim otpadom, i tako da svaki novi sistem koji se usvoji moe da se
primeni, da se njime upravlja i da funkcionie u skladu sa merodavnim zakonima i
propisima.
4.4
DEFINSANJE PODRUJA USLUGE

Tim za planiranje treba da pripremi mapu sa oznaenom celom granicom eljenog
Podruja usluge. Mapa Podruja usluge takodje treba da sadri granice razliitih
namena zemljita unutar Podruja usluge. Klasifikacije namena zemljita od znaaja u
planiranju upravljanja otpadom obuhvataju:
Stambenu namenu (velike gustine, srednje gustine, male gustine naseljenosti).
Komercijalnu.
Industrijsku (laka, srednja, teka industrija).
Dravnu.
Institucionalnu.
Medicinsku.
Za javne objekte (pijace, aerodrome, autobuske i eleznike stanice, parkove,

itd.).
Turistika podruja i podruja sa starinama.
Poljoprivredna.
Otvoreni prostor.
Svaka od ovih klasifikacija treba da se prikae na mapi Podruja usluge. Ukoliko

postoje, takodje mogu da se unesu ostale relevantne informacije, kao to su visine
prihoda, stepen razvoja, itd.
Jednom kada je definisano Podruje usluge, sledei korak je da se identifikuje izvor i
vrsta vrstog otpada koji se proizvodi unutar tog podruja.
4.5
PRIKUPLJANJE PODATAKA
Strana 37
10/06/2009.

Da bi obavio ocenu postojeeg sistema upravljanja vrstim otpadom, bie potrebno da
Tim za planiranje prikupi znaajne koliine informacija. Jedna metodologija za
prikupljanje ovih informacije je okvirno prikazana u daljem tekstu.
4.5.1. SASTANITE SE SA POSTOJEIM PRUAOCIMA USLUGA U VEZI SA
OTPADOM.
Predstavnici tima za planiranje treba da se sastanu sa svakim postojeim pruaocem
usluga vezanih za otpad, bilo dravnim, privatnim pod ugovorom ili drugima. Intervjui
treba da se obave kako bi se:
Utvrdili nivoi usluge (videti tabelu 1.2.).
Identifikovale vrste otpada koji se sakuplja, reciklira i/ili odlae.
Pribavili podaci o koliinama otpada koji dati prualac usluge obradjuje.
Identifikovale vrste otpada koje se uoavaju kod proizvoaa otpada, ali koji ne
obradjuju postojei pruaoci usluga vezanih za otpad.
Pribavile kopije svih evidencija koje vodi(e) prualac(pruaoci) te usluge o

vrstama otpada ili koliinama koje se sakupljaju i/ili odlau.
4.5.2. SAINITE LISTE INDUSTRIJSKIH, MEDICINSKIH, INSTITUCIONALNIH I VEIH

JAVNIH I POSLOVNIH OBJEKATA NA PODRUJU USLUGE.
Predstavnici Tima za planiranje treba da analiziraju sve raspoloive informacije o
vrstama i lokacijama ovih objekata unutar Podruja usluge. Primeri ovih objekata su:
Industrijski: fabrike, livnice, topionice
Medicinski: bolnice, klinike, medicinske laboratorije, veterinarske klinike
Institucionalni: univerziteti, kole, dravne kancelarije, zatvori
Vei javni objekti: aerodromi, eleznike i autobuske stanice, pijace, parkovi
Vei poslovni objekti: hoteli, restorani, prodavnice hrane, poslovni kompleksi.
4.5.3. OBAVITE POSETE TIM LOKACIJAMA
Posetite identifikovane industrijske, medicinske, institucionalne i vee javne i

poslovne objekte kako biste intervjuisali odgovorno osoblje i posmatrali praksu
sakupljanja i odlaganja otpada. Predstavnici Tima za planiranje treba da
razumeju koje vrste i koliine otpada se proizvode u ovim vrstama objekata na
Podruju usluge. Tamo gde su raspoloive, Tim za planiranje treba takodje da
Strana 38
10/06/2009.

pribavi kopije sve evidencije koju vode ovi proizvodjai otpada o vrstama ili
koliinama otpada koji se proizvodi i odlae.
Obavite terenske posete kako biste uoili praksu sakupljanja otpada od strane
pruaoca usluge. Predstavnici Tima za planiranje treba da prate i posmatraju
ekipe za sakupljanje otpada kako bi procenili tanost informacija koje daju
proizvoai otpada i pruaoc(i) usluge i kako bi se upoznali sa postojeom
praksom sakupljanja otpada.
Obavite terenske posete lokacijama za odlaganje otpada. Predstavnici Tima za

planiranje treba da posete i posmatraju aktivnosti odlaganja otpada na
postojeoj(im) lokaciji(ama) za odlaganje kako bi procenili tanost informacija koje
daju proizvoai otpada i pruaoc(i) usluge i kako bi se upoznali sa postojeom
praksom odlaganja otpada.
Posetite sva podruja unutar Podruja usluge. Predstavnici Tima za planiranje

treba da potvrde informacije o nameni zemljita koje su ranije prikupili i da
procene koliine nesakupljenog otpada, razbacanog otpada, nagomilanog otpada
i druge pokazatelje neadekvatne usluge po manjim podrujima ili okruenjima
(videti tabelu 4.1.).
4.5.4. PRIBAVITE MILJENJA KORISNIKA USLUGE
Tim za planiranje treba da organizuje fokusne grupe korisnika iz domainstava i

od komercijalnih korisnika, kako bi pribavio ulazne informacije od korisnika o
postojeim uslugama i kako bi identifikovao eljene standarde usluge. Takodje
treba sprovesti ankete korisnika usluge, kako bi se dobila miljenja i ulazne
informacije u vezi sa kvalitetom postojeih usluga i eljeni standardi za budue
usluge. Tipino, korisnici usluga izraavaju miljenja i zainteresovani su za
sledea pitanja:
o
Uestalost prikupljanja otpada.
Kvalitet, pouzdanost i prikladnost usluge.
Uticaji (negativni) od nakupljenog djubreta na ulicama, ukljuujui i:

neprijatne mirise, insekte, glodare, dim i bolesti.
Snienje kvaliteta ivota.
Odsustvo praktinih alternativa odlaganja otpada.
Neusklaenost izmedju trokova i koristi.
Strana 39
10/06/2009.

4.5.5. KONAAN REZULTAT
eljeni konani rezultat procesa prikupljanja podataka treba da obuhvata sledee:
Mapu koja prikazuje kompletno Podruje usluge, ukljuujui i generalnu lokaciju

manjih podruja onih proizvoaa otpada koji imaju sline karakteristike
proizvodnje otpada, kao to je opisano optim vrstama namene zemljita
(industrijskoj, komercijalnoj, otvoreni prostor, itd.) unutar Podruja usluge.
Tabelarni rezime sledeeg:

o
Procenjene vrste i koliine otpada koji se proizvodi unutar svakog

manjeg podruja za koje se planira upravljanje otpadom, po glavnim
kategorijama proizvodjaa otpada.
Procenjene vrste i koliine otpada koji se sakuplja, reciklira i odlae,

po postojeim pruaocima usluga vezanih za otpad na Podruju
usluge.
Procenjene vrste i koliine otpada koji se proizvodi, ali se ne sakuplja

ili kojim se ne upravlja na neki drugi nain, po postojeim pruaocima
usluga vezanih za vrsti otpad.
Rezultata anketa korisnika usluga o postojeem sistemu upravljanja

vrstim otpadom.
4.6
POSTUPCI OCENJIVANJA POSTOJEIH USLUGA

4.6.1. ADEKVATNOST USLUGE
To to se usluga prua, ne znai da je ona adekvatna. Da li je Podruje usluge
generalno isto i bez previe otpadaka ili nagomilanog otpada? Da li se korisnicima
dopada ta usluga? Da li smatraju da je lako da se ona koristi? Da li se upravlja
odlagalitem otpada kako bi se smanjio neprijatni miris, tetoine, poari i drugi
negativni uticaji na ivotnu sredinu? Da li se bezbedno upravlja medicinskim otpadom?
Da li postoji nezakonito odlaganje industrijskog otpada?
Treba oceniti svaki deo ukupne postojee usluge upravljanja otpadom. Neki aspekt
fizikog pruanja usluge, kao to su loa tehnologija, neadekvatno funkcionisanje i
odravanje, itd., moe da bude uzrok postojeih nedostataka ili to moe da bude usled
problema sa institucionalnom strukturom koja prua tu uslugu, na primer, neadekvatno
finansiranje ili propust da se prepoznaju potrebe. U mnogim sluajevima, pruanje bolje
usluge je pitanje prevazilaenja ovih problema. Na primer, unapredjene usluge moe da
Strana 40
10/06/2009.

budu rezultat bolje prakse upravljanja koja poveava produktivnost radnika. Pruanje
usluge treba oceniti sa stanovita cilja da se zadovolje specifine elje korisnika i drugih
faktora, kao to su trokovi i efikasnost rada.
U Tabeli 4.1. su nabrojana neka tipina pitanja koja treba postaviti u vezi sa
adekvatnou postojeih usluga.
TABELA 4.1. Adekvatnost postojeih usluga
VRSTA
USLUGE
Sakupljanje
otpada iz
domainstava
Sakupljanje
komercijalnog
otpada
Sakupljanje
industrijskog
otpada
Sakupljanje
medicinskog
otpada
Odlaganje
otpada
Pometanje i
ienje ulica
Pranje i ienje
javnih objekata
UESTALOS
T
Da li je uestalost adekvatna
da se izbegne preterano
akumuliranje otpada na
izvoru?
Da li je uestalost
adekvatna?
da se izbegne neeljeno
nagomilavanje otpada?
da se spree potencijalne
opasnosti po zdravlje i
spree problemi oko
skladitenja?
Da li je objekat za odlaganje
otpada otvoreno za
prihvatanje otpada u
odgovarajue vreme?
Da li je uestalost takva da
su ulice iste tokom
prihvatljivog vremenskog
perioda?
Da li javni objekti izgledaju
uredni i isti najvei deo
vremena?
NIVO
USLUGE
Da li je usluga
prikladna za korisnika
usluge?
Da li je usluga
usluge?
Da li je usluga
usluge?
Da li su proizvodjau
otpada obezbedjeni
propisni kontejneri?
KOMENTARI
Da li ta usluga rezultira u pozitivne
rezultate, tj. iste zgrade, ulice i
susedstva? Da li je usluga
pouzdana?
Da li ta usluga rezultira u pozitivne
susedstva?
Da li ta usluga rezultira u eljene
susedstva?
Da li se sav otpad propisno odlae
i stavlja u kontejnere na izvoru?
Da li sistem spreava nepropisan
pristup infektivnom otpadu?
Da li objekat za
odlaganje otpada ima
adekvatni kapacitet
skladitenja? Moe li
da primi sav otpad
svakodnevno?
Da li se standardi
kvaliteta prate i
primenjuju?
Da li objekat ispunjava sadanje

prihvatljive projektne standarde?
Da li se objektom propisno
upravlja? Da li je objekat
prihvatljiv sa stanovita ivotne
sredine?
Da li je metod ienja delotvoran
i efikasan?
Da li se veina ili svi

javni objekti peru i
iste?
Treba li i druge konstrukcije i/ili

objekte ukljuiti u program pranja
i ienja?
Tim za planiranje koji ocenjuje sveukupnu adekvatnost postojeeg sistema upravljanja

vrstim otpadom treba da uradi kvalitativnu procenu. Ova procena rada treba da bude u
vidu SWOT analize (istraivanje Snaga, Slabosti, Prilika i Pretnji sa stanovita svakog
od raznih glavnih aktera). Na primer, planiranje reciklae e uvek zahtevati dobro
poznavanje neformalnog, uobiajenog sistema recikliranja koji se moda razvio kao
odgovor na uslugu sakupljanja otpada i potranju materijala na tritu. Svaki novi sistem
Strana 41
10/06/2009.

reciklae e biti odriiviji (i verovatno e se bolje prihvatiti) ako se nadgradjuje na
postojee aktivnosti, umesto da se pretvara da one ne postoje.
Ta analiza treba da obuhvata procenu rada iz tehnike perspektive (koliko se otpada
sakuplja, koliko kamiona se koristi), kao i ostale kriterijume uinka, ukljuujui i socijalne,
institucionalne, ekonomske, ekoloke i politike. Idealno, ona bi trebalo da obuhvati
svaki element sistema za otpad, ne samo sakupljanje.
Ukljuivanje vanih aktera u proces razrade pitanja i tema koje treba obuhvatiti u toj
proceni e dodati kvalitet prikupljenim informacijama i podstai vee angaovanje. Slede
primeri pitanja za usmeravanje procene u svakoj od ovih oblasti:
4.6.1.1
Tehniki uinak
Koliko dobro funkcionie sistem upravljanja otpadom?
Koji su elementi sistema trenutno ukljueni u upravljanje komunalnim otpadom?
Koliko su dobro sistemi upravljanja otpadom prilagodjeni na lokalne fizike

uslove, klimu i topografiju?
Da li upravljanje otpadom funkcionie zajedno sa ili u koliziji sa bilo kojim drugim

gradskim, urbanistikim sistemima?
Norma sakupljanja (koliko se otpada sakupi kao procenat ukupne proizvedene

koliine)?
Pokrivenost sakupljanjem (koliko ljudi se opsluuje kao procenat ukupne

populacije)?
Podruja koja se ne opsluuju redovnim saikupljanjem (koja i koliko)?
Broj kanti za otpatke u komercijalnim podrujima.
Produktivnost vozila (koliina otpada koji se sakupi po ruti i po jedinici vremena).

o
Trajanje i koliina jedne povratne vonje za sakupljanje (sakupljanje,

prevoz na odlagalite i nazad).
Da li se odlaganje otpada obavlja na bezbedan i efikasan nain?

4.6.1.2
Proseni procenat vremena kada kamioni ne rade.
Pitanja vezana za ivotnu sredinu
Procenat odlaganja (procenat sakupljenog otpada koji se odlae na sanitarnu ili

kontrolisanu deponiju).
Strana 42
10/06/2009.
Sakupljanje i odlaganje opasnog otpada (procenat opasnog otpada koji se

proizvede i koji se sakuplja i adekvatno tretira).
Stopa iskorienja (koliko se otpada reciklira/ponovo koristi od dravnog i

privatnog sektora (formalnog i neformalnog) kao procenat ukupne proizvedene
koliine).
Zdravstveno stanje stanovnika mereno uestalou bolesti vezanih za

otpad/izluevine organizma, kao to su hepatitis A, tifus/paratifus, kolera, amebna
dizenterija, askaridoza, istozomijaza, filarioza.
Postojanje i sprovodjenje lokalnih propisa koji podravaju reciklau i ponovno

korienje otpada.
Postojanje praktinih politika za promociju spreavanja proizvodnje otpada,

(bezbednog) ponovnog korienja i reciklae.
Politika, budet i aktivnosti za podizanje svesti o ivotnoj sredini.

4.6.1.3
Finansijsko-ekonomski uinak
Da li dravna uprava ima ovlaenje da ubira svoja sopstvena sredstva za

upravljanje otpadom (kroz naknade ili poreze)?
Da li upravljanje otpadom ima svoj zaseban budet?
Da li je ovaj budet garantovan (da se koristi samo za upravljanje otpadom),

uslovni (budetske stavke se finansiraju samo kada se prikupi dovoljno naknada)
ili je u konkurenciji sa ostalim funkcijama?
Da li se trokovi analiziraju pre nego to se utvrde naknade? Koji su trokovi

ukljueni, koji procenat trokova se nadoknadi?
Da li naplaene naknade idu u specijalni namenski budet, koji se koristi samo za

upravljanje otpadom?
Koji su kapitalni i godinji operativni trokovi?
Koji je nivo podele trokova medju glavnim akterima?
Koji je stepen povraaja trokova (prihodi dobijeni kroz naknade i poreze za

sakupljanje otpada) kao procenat ukupnih trokova upravljanja otpadom?
Da li su naknade iste za komercijalne korisnike usluga i za domainstva?
Strana 43
10/06/2009.
4.6.1.4
Socijalni i kulturni uinak
Ko su glavni akteri u upravljanju otpadom u oblasti planiranja?
Ko ima interes za upravljanje otpadom ili ko je pogodjen njime?
Koje vrste aktivnosti ovi glavni akteri obavljaju?
Da li dravna uprava saradjuje sa ovim akterima?
Kako oni komuniciraju jedni sa drugima? Da li postoji struktura (platforma,

komisija, redovni sastanci, ili konkretna osoba unutar optine) za komuniciranje
sa ostalim akterima?
Da li postoji neki mehanizam za albe u optini za iroku javnost (za albe oko
propusta da se sakupi otpad, o nezakonitom odlaganju)? Da li ovaj mehanizam
za albe dobro funkcionie?
Da li korisnici usluga imaju uticaja na strukture naknada i nivoe usluge putem

neke vrste uea javnosti (diskusija u lokalnim veima, javnim sastancima,
anketama o miljenju javnosti)?
4.6.1.5
Institucionalni i organizacioni uinak
Da li je upravljanje vrstim otpadom odgovornost jednog odeljenja ili su zadaci

podeljeni izmedju nekoliko odeljenja?
Da li su sve funkcije upravljanja otpadom, kao to su sakupljanje i odlaganje, u

okviru nadlenosti samo jedne optine?
Da li optina ima ovlaenje da ugovara (uslugu) sa privatnim preduzeima?
Koliko su laki uslovi za ugovaranje sa malim preduzeima i organizacijama unutar

zajednice?
Da li postoji dovoljno strunog osoblja za upravljanje otpadom?
Kakvi su radni uslovi za radnike koji se bave upravljanjem otpadom (uniforme,

rukavice, mala visina utovara, dodatak za izlaganje rizicima, zdravstveno
osiguranje i zdravstvene usluge)?
4.6.1.6
Politiki i pravni uinak
Da li postoji lokalni zakonski okvir za upravljanje otpadom?
Strana 44
10/06/2009.
Da li lokalna uprava ima nadlenost i ovlaenje da planira, finansira i rukovodi

sistemima za upravljanje otpadom i/ili da ih privatizuje?
Da li postoji vladavina prava? Da li su ugovori obavezujui i da li se sprovode po

zakonu?
Da li su lokalne odluke i uredbe za upravljanje otpadom dovoljne (da li one

pokrivaju sva potrebna pitanja, da li su kazne dovoljne da deluju destimulativno)?
Koliko dobro fukcionie sprovodjenje ovih propisa?
Da li postoji strategija ili plan za upravljanje otpadom na nacionalnom nivou?
Da li postoji zahtev ili nalog/ovlaenje za planiranje?
Ukoliko postoji, koje su glavne prepreke da se postignu ciljevi iz te

strategije/plana?
Analiza lokalnog politikog, zakonskog i regulatornog okvira.
Analiza upravljanja (ukoliko je u pitanju dravna sluba).
Ti rezultati sveobuhvatne procene postojeeg sistema za upravljanje otpadom treba da

se kompiliraju i rezimiraju u jednom dokumentu koji e analizirati glavni akteri i donosioci
odluka. Taj proces razrade ovog dokumenta e osvetliti sve fundamentalne sistemske
probleme i olakae identifikovanje onih opcija sistema za upravljanje otpadom koji
imaju potenciajl da budu ispravljeni. Ta ocena treba da rezimira nalaze, identifikuje
prepreke i ogranienja za dobar rad, prepozna prilike i da obezbedi listu potencijalno
primenljivih opcija za unapredjenje svake od datih usluga.
Informacije prikupljene u toku ocenjivanja i predstavljene u kvalitativnoj proceni treba da
omogue Timu za planiranje da efikasno odgovori na sledea pitanja:
4.7
da li je postojei sistem upravljanja vrstim otpadom adekvatan?
Ako nije, koje usluge vezane za otpad treba unaprediti?
RAZRADA PLANA USLUGA UPRAVLJANJA OTPADOM

Tim za planiranje treba da razradi novi Plan ili Planove usluge za svaku uslugu na
osnovu nalaza iz procene postojeih usluga. Tim za planiranje treba da bude u stanju
da identifikuje poeljan Plan usluge za svaku eljenu uslugu na osnovu analize
zakona/propisa, ocene postojeeg sistema za otpad, eljenih nivoa usluga i analize
trokova.
Strana 45
10/06/2009.
Taj konaan Plan usluge treba da sadri:
eljene vrste usluga koje treba da se pruaju (tj. sakupljanje iz domainstava i iz

komercijalnog sektora, sakupljanje industrijskog otpada, sakupljanje medicinskog
otpada, recikliranje, kompostiranje, preradu otpada, odlaganje otpada, itd.).
eljenu bazu korisnika usluga za svaku vrstu usluge (tj. domainstva,

komercijalna, institucionalna, samo urbana podruja, itd.).
Nivo usluge za svaku vrstu usluge (tj. sakupljanje od zgrade do zgrade, vrsta i
veliina kontejnera za otpad, recikliranje otpada, prerada, ili kapacitet za
odlaganje, itd.).
Uestalost usluge za svaku vrstu usluge (tj. nedeljno sakupljanje otpada iz

domainstava, svakodnevno sakupljanje industrijskog otpada, odlaganje otpada
24 sata dnevno, itd.).
Tim za planiranje potom moe da uradi finansijsku analizu kako bi utvrdio finansijsku
izvodljivost poeljne Alternative usluge. Ukoliko ta procena pokae da je ta inicijalna
poeljna Alternativa usluge preskupa i/ili na neki drugi nain finansijski neizvodljiva,
onda Tim treba da modifikuje Plan. Za svaku uslugu moe da se identifikuje nekoliko
alternativa za finansijsku ocenu i analizu. Kao to je razmatrano u uvodu, oekuje se da
e ovo biti iterativan proces, te moe da zahteva analizu nekoliko alternativa pre nego
to Tim konano bude u stanju da odabere jednu koja je i tehniki, socijalno i politiki
prihvatljiva, kao i (finansijski) pristupana.
Pogledati sledee tabele sa ilustrativnim ciframa kao primere toga kako treba da se
organizuju projektne odluke na osnovu informacija o sakupljanju otpada iz
domainstava, komercijalnog, industrijskog i medicinskog otpada, o odvodu otpadnih
voda, preradi otpada, odlaganju otpada, pometanju i ienju ulica i ienju javnih
objekata.
Strana 46
10/06/2009.

TABELA 4.2. Sakupljanje otpada iz domainstava
(Ilustrativne cifre, stvarne cifre e se izvesti iz podataka o Podruju usluge)
Broj korisnika
Vrsta usluge
usluge
(od vrata do vrata, od zgrade do zgrade,
(Ljudi ili
lokacije na kojima se skuplja otpad)
Domainstava)
15.260 ljudi
90 domainstava
Od vrata do vrata
Od zgrade od zgrade
460 domainstava
Lokacije na kojima se centralno sakuplja otpad
Uestalost
usluge
(Broj dana
nedeljno)
.
1 dan nedeljno
3 dana nedeljno
Sakupljanje po
potrebi
TABELA 4.3. - Sakupljanje komercijalnog otpada
(Ilustrativne cifre, stvarne cifre e se izvesti iz podataka o podruju usluge sakupljenih u koraku 3)
Broj komercijalnih
institucija
46 komercijalnih
ustanova (broj mora da
se koordinie sa
potrebama
domainstava za
uslugom.)
97 komercijalnih
ustanova
Vrsta usluge
(od vrata do vrata, od zgrade do
zgrade, lokacije na kojima se skuplja
otpad)
Usluga od vrata do vrata (vrsta usluga
mora da se koordinira sa potrebama
domainstava za uslugom)
Usluga od zgrade do zgrade
Uestalost usluge
(Broj dana nedeljno)
2 dana nedeljno.
(uestalost mora da se
koordinira sa uestalou
potreba domainstava za
uslugom.)
1 dan nedeljno.
TABELA 4.4. - Sakupljanje industrijskog otpada
(Ilustrativne cifre, stvarne cifre e se izvesti iz podataka o podruju usluge prikupljenih u koraku
3)
Broj i vrsta
industrija
(mala,
srednja,
velika)
Veliina kontejnera za uslugu

(kubnih metara)
Nabrojati veliine kontejnera
koje e biti potrebne za uslugu
kategorije nabrojane u koloni 1.
Uestalost usluge
Nabrojati procenjenu uestalost usluge koja je
potrebna na osnovu koliine otpada, veliine
obezbedjenog kontejnera i vrste i prirode industrije
koja se opsluuje
8 malih
industrija
10 srednjih
industrija
6 velikih
industrija
1 kubni metar
2 dana/nedeljno
1 kubni metar
4 dana/nedeljno
3 kubna metra
5 dana/nedeljno
Strana 47
10/06/2009.

TABELA 4.5. - Sakupljanje medicinskog otpada

Vrsta i broj proizvodjaa otpada Procenjena koliina otpada
(bolnica, klinika, itd.)
2 bolnice
0,2 tone/nedeljno
13 lekarskih ordinacija
0,1 tona/nedeljno
Uestalost usluge
Svaki drugi dan
Nedeljno
TABELA 4.6. - Reciklaa i odlaganje otpada

Vrsta otpada
(iz domainstava, komercijalni,
industrijski, medicinski)
Iz domainstava
Koliina otpada
(tona dnevno)
Metod prerade i/ili odlaganja

otpada
12 tona/dnevno
Komercijalni
Medicinski
7 tona/dnevno
0,5 tone/dnevno
Deponija sa 20% redukcije po

teini putem recikliranja
Deponija
Spaljivanje, potom odlaganje na
deponiju
TABELA 4.7. - Pometanje i ienje ulica
Vrsta i koliina ulica
(duina glavnih, sporednih, neasfaltiranih)
6 km glavnih ulica
64 km sporednih ulica
Vrsta usluge
(manuelna, mehanizovana)
Mehanizovana
Manuelna
Uestalost usluge
Nedeljno
Dvonedeljno
TABELA 4.8. - Pranje i ienje javnih objekata
Vrsta objekta
Veliina/broj
Uestalost
Javni parkovi
4 kvadratna kilometra Nedeljno
Autobuske stanice 1
Svakodnevno
eleznike stanice 1
Svakodnevno
4.8
USLUGE SAKUPLJANJA OTPADA IZ DOMAINSTAVA I KOMERCIJALNOG OTPADA
PROJEKTNI ASPEKTI
Potrebno je doneti strateke odluke u vezi sa sledeim osnovnim elementima sistema da
bi se projektovao sistem za sakupljanje otpada:
mesto sakupljanja.
Materijal koji treba da se sakuplja.
Strana 48
10/06/2009.
Vrsta kontejnera za ostavljanje otpada.
Metod sakupljanja.
Uestalost sakupljanja.
Proces donoenja odluka moe se olakati primenom sledeih projektnih ciljeva

sistema:
usaglaenost sa zakonima i uredbama
rentabilnost
zdravlje/bezbednost
kompatibilnost sa ivotnom sredinom
uinkovitost
prihvaenost od javnosti
efikasnost.
Relativan znaaj ovih projektnih ciljeva e odstupati zavisno od karakteristika i

oekivanja lokalnih glavnih aktera. Primer rezultata primene ovih projektnih ciljeva na
svaki element sistema je dat u diskusiji o svakom od njih u daljem tekstu.
4.8.1. MESTO SAKUPLJANJA
Prva strateka odluka koju treba doneti jeste da se odlui odakle e se otpad sakupljati;
tj. mesto sakupljanja. Generalno, postoje tri opcije za taku sakupljanja:
na vratima svake stambene jedinice ili komercijalne firme.
Izvan i uz zgradu du ulice ili staze.
Sa neke centralizovane lokacije za sakupljanje otpada, tipino na javnom

zemljitu.
NA VRATIMA: Sakupljanje na vratima je poeljna opcija ukoliko postoji izvodljiv nain da

se finansiraju visoki trokovi na dugi rok. Poto se otpad "uzima" na mestu proizvodnje,
to uveliko eliminie svuda prisutne probleme otpadaka i akumuliranih gomila otpada koje
su rezultat prakse nekontrolisanog skladitenja i odlaganja. Kada imaju tako lak sistem
da propisno odlau svoj otpad, stanovnici ili male firme nemaju neku motivaciju ili
potrebu da nastave sa neprihvatljivom praksom koja proizilazi iz odsustva opcija usluga
sakupljanja. Proizvodjai otpada mogu jednostavno da stave svoj otpad u plastine kese
ili male plastine ili metalne krute kontejnere ispred vrata da bi bio sakupljan u zakazano
vreme.
Strana 49
10/06/2009.

KOD ZGRADE: Sakupljanje iz kontejnera postavljenih izvan i uz zgrade je takodje
prihvatljiva opcija mesta sakupljanja ukoliko se obezbede adekvatni kontejneri za otpad i
uestalost usluge. Ukoliko je mogue, trebalo bi izbei korienje plastinih kesa i
konvencionalnih kontejnera za stavljanje otpada (kanti za djubre). Najprikladniji
kontejner koji treba koristiti je "kanta na tokove", naroito projektovan za tu svrhu (videti
Vrste kontejnera za stavljanje otpada). Kanta na tokove obezbedjuje adekvatni
kapacitet, ima poklopac koji titi otpad od problema vezanih za atmosferalije i tetoine i
olakava rentabilno sakupljanje.
LOKACIJE ZA SAKUPLJANJE OTPADA: Iako je najrentabilnije, sakupljanje otpada sa
centralizovanih lokacija za sakupljanje otpada je optereeno drugim znaajnim
problemima koji oteavaju uskladjenost sa ostalim projektnim ciljevima. Taj sistem zavisi
od toga da proizvodjai otpada nose sopstveni otpad do mesta sakupljanja, koje ciljni
korisnici usluge esto ocenjuju kao predaleko mesto. Rezultat je da se otpad odlae
nekontrolisano na mestima koja su pogodnija za proizvodjaa otpada, to rezultira u
nastavak problema. Osim ako nema raspoloivih mehanizama finansiranja koji e
podrati druge opcije, ili gustina zgrada spreava pristup vozilima za prikupljanje otpada,
lokacije za prikupljanje otpada treba da budu poslednja opcija.
Rezimirani rezultati podvrgavanja ove tri opcije mesta sakupljanja otpada projektnim
ciljevima su dati u sledeoj tabeli.
TABELA 4.9. Pitanja mesta sakupljanja
Opcije mesta sakupljanja

Projektni cilj
Rentabilnost
Na vratima
Uz zgradu
Najskuplje
Umereni trokovi
Najvie povreda radnika

Bezbednost
usled noenja i penjanja

sa teretom
Prihvatljivost
za ivotnu
sredinu
Manuelni rad i smanjeni

rizik od povreda, naroito
uz korienje kanti na
tokove
Lokacija za
prikupljanje otpada
Najrentabilnije
Opasnije za korisnike
usluge i ekipu koja
prua uslugu od
sakupljanja kod
zgrada
Najprihvatljivije za
Prihvatljivo za ivotnu
Potencijal za
ivotnu sredinu; kontrola
sredinu, ali moe da
prelivanje otpada,
otpada na izvoru;
dovede do toga da neki
bacanje otpadaka,
nikakav otpad ne izlazi
otpaci budu napolju oko
insekte, ptice, glodare
Strana 50
10/06/2009.

Opcije mesta sakupljanja
Projektni cilj
Na vratima
Uz zgradu
izvan zgrade
kontejnera ako uestalost
Lokacija za
prikupljanje otpada
i bolesti
usluge nije adekvatna
Uinkovitost
Prihvaenost
od javnosti
Uinkovito ako stanari
Vrlo uinkovito ako se
Ne mnogo uinkovito;
potuju pravila; moraju
koriste kante na tokove;
stanari se ale na
da stave otpad ispred
kanta moe da se postavi
hodanje, estetiku,
vrata u dato vreme
kako odgovara stanaru
tetoine i smrad
Slaba prihvatljivost;
Vrlo dobra; najprikladnije
neprikladno za
stanare
Nije efikasno sa aspekta

Efikasnost
Umerena prikladnost
produktivnosti; zahteva
najvie resursa radne
snage i opreme
Vrlo efikasno, smanjuje
Niski trokovi, ali
potrebe za radnom
esto ne daje eljene
snagom i kamionima
rezultate
SPECIJALNE POTREBE ZA SAKUPLJANJEM: sve vrste otpada koji proizvode stanari i

komercijalne firme ne mogu lako da se uklope u konvencionalni sistem sakupljana
otpada. Neki od ovih otpada mogu da zahtevaju zasebne sisteme sakupljanja. Ti
"specijalni" otpadi su:
Kabasti otpad - velike jedinice vrstog otpada, kao to su nametaj, kuni aparati i
auto delovi, koji zbog njihove zapremine/veliine zahtevaju specijalno sakupljanje
i upravljanje.
Otpad od izgradnje i ruenja (C & D) - material vrstog otpada koji potie od

izgradnje, prepravke, opravke ili ruenja zgrada, peakih staza/trotoara i slinih
konstrukcija, koji nije stavljen u kontejnere, koji je preteak, ili nije prikladan za
stavljanje u vozila za sakupljanje KO.
Otpad iz dvorita biljni organski otpad, kao to je lie, obrezane grane drvea,
grane od palmi i male biljke koje nastaju u dvoritima i batama stanovnika i
komercijalnih firmi, koje mogu da imaju korisnu svrhu kao kompost i stoga mogu
da zahtevaju zasebno sakupljanje.
Opasan otpad iz domainstava.
Projektant sistema za sakupljanje otpada iz domainstava i komercijalnog otpada mora

da odlui da li i kako e se ovaj materijal integrisati u sistem sakupljanja. Opet
ponavljamo, ta odluka e u velikoj meri zavisiti od projektnih ciljeva.
Strana 51
10/06/2009.

Ukljuenje bilo kog od ovih specijalnih otpada moe znaajno da povea trokove
sistema za sakupljanje otpada. Medjutim, iskljuivanje njihove integracije u projekat
sistema za sakupljanje otpada iz domainstava i komercijalnog otpada bez
obezbedjivanja alternative za njihovo sakupljanje i odlaganje znai da je mala
verovatnoa da e se ispuniti krajnji ciljevi sistema upravljanja vrstim otpadom. Stoga,
iako ovi specijalni otpadi nisu u skladu sa nekim od projektnih ciljeva, treba ozbiljno
razmotriti ukljuivanje svih tih otpada u sistem za sakupljanje otpada zbog posledica
koje su vezi sa njihovim izostavljanjem.
Izbor najprikladnijeg mesta za sakupljanje moe se olakati tako to e se podruje
usluge prvo podeliti na manja podruja na osnovu gustine stanovanja/irine ulica i potom
primeniti kriterijumi dati u Tabeli 4.9. Mada je najbolje nastojati da se utvrdi univerzalno
primenjiivo mesto sakupljanja, to moda nee biti izvodljivo ukoliko su neke opcije
iskljuene zbog neadekvatnih irina ulica. Na primer, ukoliko podruje koje se planira
ima manja podruja sa gusto postavljenim kuama sa uskim neasfaltiranim ulicama koje
iskljuuju korienje konvencionalnih vozila za sakupljanje, nee biti prikladna usluga
sakupljanja od zgrade do zgrade i sa lokacije na kojoj se sakuplja otpad, poto su za te
usluge potrebni kamioni sa sistemima za mehaniki utovar. Ovde bi bila prikladna usluga
od vrata do vrata. Ukoliko je tako, projektant treba da razradi dobru procenu kilometara
puta i broja stambenih jedinica kako bi o tome obavestio potencijalne izvoae.
Rezultat ovog posla e biti odredjivanje mesta sakupljanja za sve stambene jedinice i
komercijalne firme u podruju koje se planira, mape podruja koje se planira koja
ilustruje te rezultate i rezimirana tabela razumnih procena broja stambenih jedinica i
komercijalnih firmi koje pripadaju svakom podruju.
4.8.2. METOD SAKUPLJANJA
MANUELNO SAKUPLJANJE: Radnici nose otpad od mesta sakupljanja do vozila za
sakupljanje, gde manuelno istovaruju otpad u vozilo za sakupljanje bez korienja bilo
kakve mehanike opreme za utovar. Primena manuelnog sakupljanja funkcionalno
ograniava kapacitet i teinu (punu) pojedinanog kontejnera za dranje otpada na
najvie 200 litara i 20 kg.
POLUAUTOMATIZOVANO SAKUPLJANJE: Zahteva korienje specijalizovanih
kontejnera za dranje otpada koji mogu manuelno da se pomeraju (tipino vuku na
tokovima) do vozila za sakupljanje (ili da vozilo za sakupljanje dodje do kontejnera ako
je prevelik za pomeranje) da bi se mehaniki (hidrauliki) ispraznio. Kapacitet kontejnera
za dranje otpada moe da se kree od 150 litara do 10 kubnih metara.
Strana 52
10/06/2009.

AUTOMATIZOVANO SAKUPLJANJE: Eliminie potrebu za bilo kakvim manuelnim
radom korienjem specijalno projektovanih vozila za sakupljanje koja su opremljena
hidraulikim/mehanikim sistemima koji omoguavaju pomeranje i pranjenje kontejnera
za dranje otpada bez potrebe da rukovalac vozila izlazi iz vozila. Kapacitet kontejnera
moe da se kree od 150 litara do 8 kubnih metara.
esto postoji direktan odnos izmedju ostalih stratekih odluka o sakupljanju i metoda
sakupljanja. Na primer, ukoliko je mesto sakupljanja na vratima stambenih jedinica koje
se nalaze u nekoj stambenoj zgradi, onda metod sakupljanja mora da nude manuelan.
Sa druge strane, postoji odnos izmedju vrste kontejnera i metode sakupljanja. Kante na
tokove zahtevaju poluautomatizovano sakupljanje. Sa druge strane, ukoliko se prvo
donese odluka o mestu sakupljanja, a ono je pored zgrade, eventualno bi moglo da se
bira izmedju manuelnog, poluautomatizovanog, ili automatizovanog sakupljanja.
Medjutim, usled brojnih prepreka, kao to su parkirani automobili, drvee, stubovi sa
znakovima, nadzemni komunalni vodovi, ivinjaci i ograniene irine mnogih ulica,
automatizovano sakupljanje verovatno nee biti izvodljivo u veini urbanih podruja.
Konano, ukoliko je mesto sakupljanja najmodernija lokacija za prikupljanje otpada, gde
se koriste velike metalne ili plastine kante za dranje otpada, izbor treba da bude
ogranien na poluautomatizovano ili automatizovano sakupljanje. Ni pod kakvim
okolnostima ne bi trebalo razmatrati korienje manuelnog rada za pranjenje sadraja
velikih kontejnera za dranje otpada kapaciteta preko 200 litara.
Prednosti i nepovoljnosti vezane za postizanje projektnih ciljeva za sistem vezano za
svaki metod sakupljanja su rezimirane u Tabeli 4.10.
TABELA 4.10. Opcije metoda sakupljanja i ciljevi
Metod sakupljanja
Projektni cilj
Rentabilnost
Zdravlje
/bezbednost
Manuelni
Poluautomatizovani
Vrlo skup; naroito u Rentabilan; potrebno
viespratnicama
daleko manje rada;
mehaniko pranjenje
sniava trokove
Automatizovani
Rentabilan u
prikladnim uslovima;
ne primenjuje se
iroko u urbanim
podrujima
Najvei rizik od
Smanjen manuelni rad;
Nema dizanja otpada
povrede radnika zbog eliminisanje podizanja
ili izloenosti otpadu;
potrebnog dizanja i
smanjuje rizik od povreda skoro da nema rizika
Strana 53
10/06/2009.
Metod sakupljanja
Projektni cilj
Manuelni
noenja
Donekle prihvatljivo
Prihvatljivost za ivotnu sredinu;
kontrola otpada na
za ivotnu
izvoru; preterano
sredinu
korienje goriva
Uinkovit, ali uz
visoke finansijske
Uinkovitost trokove i veliki broj
osoblja
Prihvaenost
od javnosti
Efikasnost
Poluautomatizovani
ledja i drugih povreda
Automatizovani
od povreda
Prihvatljivo za ivotnu
sredinu; alternativni
rezultati u akumuliranom
otpadu i ekoloki
problemi
Vrlo uinkovit; daje
eljeni pozitivan efekat
kontrole otpada na izvoru
Prihvatljivo za
ivotnu sredinu;
minimalno korienje
energetskih resursa
Vrlo prihvatljiv;
najprikladniji
Vrlo uinkovit u
prikladnim uslovima;
potreban je zaseban
sistem za sakupljanje
za kabasti otpad.
Vrlo prihvatljiv, ali ne
tako primenljiv
Verovatno vrlo
prihvatljiv; kljuan za
odravanje istoe ulica i
trotoara
Neefikasno korienje Vrlo efikasan; mehaniko Vrlo efikasan pod
radne snage koja se
pranjenje omoguava
odgovarajuim
finansira javnim
visoku produktivnost
lokalnim uslovima
sredstvima; zahteva
znatne resurse radne
snage i opreme
4.8.3. VRSTA KONTEJNERA ZA DRANJE OTPADA

Za skladitenje otpada moe biti pogodno vie vrsta kontejnera, ali u nekim sluajevima,
taj izbor diktira metod ili mesto sakupljanja. Zavisno od metode i/ili mesta sakupljanja,
bilo koji od sledeih kontejnera moe da bude prikladan za dranje otpada iz
domainstava i komercijalnog otpada:
Plastine kese
Metalni ili plastini kruti kontejneri
Kante na tokovima (veliki plastini kontejneri na tokovima)
Velike metalne ili plastine kante.
PLASTINE KESE: Plastine kese su pogodne za dranje otpada unutar mesta

proizvodnje otpada, ali izvan njega treba da se koriste samo ukoliko je mesto
sakupljanja na vratima. One smanjuju rad na sakupljanju/pranjenju koji se zahteva od
radnika koji sakuplja otpad i mogu prikladno da se sakupljaju u njegovu kesu/korpu za
sakupljanje kako se kree kroz zgradu. Plastine kese postavljene izvan zgrade privlae
Strana 54
10/06/2009.

make, ptice i druge tetoine, to je jedan od glavnih uzroka da se otpad rastura po
ploinicima i ivinjacima ulica.
METALNI ILI PLASTINI KRUTI KONTEJNERI: Samo kruti plastini ili metalni
kontejneri koji su proizvedeni namenski za dranje otpada i koji imaju poklopce koji ih
vrsto zatvaraju treba da se koriste ukoliko je mesto sakupljanja izvan zgrade. Mogu biti
prihvatljive konvencionalne plastine i metalne kante za djubre sa poklopcima koji ih
vrsto zatvaraju kapaciteta izmedju 100 i 150 litara, ali postoje i bolji kruti kontejneri za
dranje otpada napolju.
KANTE NA TOKOVIMA: Jedna specijalizovana vrsta krutog kontejnera je "kanta na
tokovima," specijalno dizajnirani plastini kontejner koji moe da se gura na tokovima
od mesta uvanja do vozila za sakupljanje i da se potom prazni mehaniki. Stoga je
potreban polu- ili potpuno automatizovani metod sakupljanja. Kante na tokovima se
mogu dobiti u dimenzijama izmedju 120 i 480 litara i vrlo su prigodne za uvanje otpada
iz vie stambenih jedinica ili komercijalnih firmi. Na primer, jedna kanta na tokovima od
360 litara moe da podnese dnevni otpad iz do 60 stambenih jedinica.
KANTE ZA OTPAD: Lokacije za sakupljanje otpada mogu biti potrebne u sluajevima
kada irine ulica spreavaju korienje konvencionalnih vozila za sakupljanje. Jedina
operativno i ekoloki prihvatljiva vrsta kontejnera za dranje otpada koju treba koristiti za
lokacije za centralno sakupljanje otpada jeste plastina ili metalna "kanta za otpad," koja
se nekada naziva "kontejner za djubre", koja moe mehaniki (hidrauliki) da se podigne
i isprazni u vozilo za sakupljanje otpada. Kante za otpad kapaciteta od 1 do 6 kubnih
metara se tipino koriste za lokacije za sakupljanje otpada. One treba da imaju poklopce
koji ih vrsto zatvaraju i da imaju visinu i irinu tako da korisnici mogu lako da ih otvore
da bi ubacili otpad. Kante za otpad treba da isti i dezinfikuje prualac usluge najmanje
jednom u svaka tri meseca, kako bi se smanjili neprijatni mirisi i privlaenje tetoina i
opasnost po javno zdravlje.
U Tabeli 4.11. je dat rezime rezultata ocenjivanja kompatibilnosti svake vrste kontejnera
za uvanje otpada sa projektnim ciljevima sistema za sakupljanje.
TABELA 4.11. Vrste kontejnera za dranje otpada i ciljevi
Vrsta kontejnera za dranje otpada

Projektni
cilj
Rentabilnost
Zdravlje/
bezbednost
Plastina kesa
Kruti plastini/
metalni kontejner
Kanta na tokove
Kanta za otpad
Rentabilna pod
Rentabilna poto se
pravim uslovima;
rad na sakupljanju
kante traju 10
svodi na minimum;
godina; smanjuje
kante traju deset
trokove sakupljanja
godina
Rizik od povrede
Potencijal za povredu Nema podizanja ili
Potencijalan rizik po
radnika koji
ledja ako je kontejner izlaganja otpadu;
zdravlje i bezbednost
sakupljaju otpad, od pretovaren;
minimalan rizik od
korisnika i radnika na
Najrentabilnija;
moe besplatno da
se dobije; olakava
sakupljanje
Umeren troak za
kontejner; oteava
sakupljanje
Strana 55
10/06/2009.
Projektni
cilj
Vrsta kontejnera za dranje otpada

Plastina kesa
Kruti plastini/
metalni kontejner
otrih predmeta u
ponavljanje podizanja
kesama
smanjuje dugovenost
radnika
Koristi vie prirodne Prihvatljiv za ivotnu
resurse; potencialni sredinu; korienje
izvor otpadaka
kontejnera smanjuje
Prihvatljivost
potencijal pojave
za ivotnu
otpadaka i viestruko
sredinu
korienje tedi
resurse
Uinkovitost
Prihvaenost
od javnosti
Efikasnost
Kanta na tokove
Kanta za otpad
povrede korisnika ili

pruaoca usluge
sakupljanju
Prihvatljiv za
ivotnu sredinu: vek
kante tedi resurse;
propisno korienje
eliminie otpatke
Nije prihvatljiva za
ivotnu sredinu: veliki
potencijal za
pretrpavanje i
negativni uticaji na
ivotnu sredinu;
vazduh, vodu i
zemljite
Uinkovita; laka za Vrlo uinkovit; daje Vrlo uinkovit:
Umereno uinkovita,
rukovanje i za
eljeni pozitivan
pogodan, kontrolie ali ne postie uvek
korisnika i za
efekat kontrole otpada otpad i smanjuje
eljeni rezultat
radnika koji
na izvoru
uticaj na ivotnu
unapredjenja
sakuplja otpad
sredinu
upravljanja otpadom
Vrlo prihvaena;
Nije velika
Vrlo prihvaena u
Loe; javnost je
najprikladnija
prihvaenost ako je ogranienoj primeni iskusila negativan
lokalna javnost
i verovatno e biti
uticaj; smrad,
navikla da koristi
dobro primljena
neprikladna, runa,
plastine kese
tetoine,
Vrlo efikasna za
Donekle efikasan;
Visoka efikasnost; Donekle efikasna:
korisnika i radnika umereno uinkovit uz efikasan za
umereni trokovi i
koji sakuplja;
umerene trokove
korienje i
samo umereno
mehaniko
uinkovit
pranjenje poveava
produktivnost
sakupljanja
4.8.4. UESTALOST SAKUPLJANJA

Konana strateka odluka koju treba doneti je koliko esto treba sakupljati otpad iz
domainstava i komercijalni otpad. U toj odluci o odgovarajuoj uestalosti sakupljanja
moraju da se uzmu u obzir potrebe za kapacitetom skladitenja i raspoloivi prostor za
skladitenje, kao i standardni kriterijumi projektovanja. Mogle bi da se razmotre sledee
uestalosti sakupljanja za razliite okolnosti u Srbiji zavisno od lokalnih uslova i platene
sposobnosti.
jednom nedeljno
dvaput nedeljno
svakodnevno
ostalo.
4.9
SAKUPLJANJE INDUSTRIJSKOG OTPADA

Optina moe da odabere da obezbedjuje sakupljanje i transport neopasnog
industrijskog otpada unutar podruja usluge do odlagalita.
Strana 56
10/06/2009.

4.9.1. MESTO SAKUPLJANJA
Svaka industrija e imati svoje jedinstveno mesto ili mesta sakupljanja. Ona e sluiti
kao interfejs izmedju internog programa upravljanja otpadom te industrije i datog
pruaoca usluge. Mesta sakupljanja e generalno biti lokacije na posedu te industrije,
gde e biti postavljene kante za otpad koje obezbedjuje prualac usluga.
Osoblje industrije koje je odgorovno za upravljanje otpadom e stavljati otpad u ove
kante pre nego to ga prualac usluge sakupi. Vani kriterijumi za utvrdjivanje
delotvornih mesta za sakupljanje kod svake industrije obuhvataju sledee:
Mesta za sakupljanje e biti potrebno da budu pristupana za izvoaevu opremu

za sakupljanje. Pristupanost e biti potrebno da obuhvata mogunost da vozilo
za sakupljanje ima dovoljno prostora za manevrisanje, tako da moe da podigne
napunjene kante i da ih transportuje do lokacije za preradu ili odlaganje. Zavisno
od koliine i vrste sakupljanja otpada, kante mogu jednostavno da se isprazne u
teretni prostor kamiona na lokaciji sakupljanja. Kada se isprazne, kante se
vraaju na njihov prvobitan poloaj.
Mesta sakupljanja treba da budu zaklonjena, kako bi se spreilo da se industrijski

otpad razbacuje za vreme jakih vetrova.
Mestima za sakupljanje treba aktivno upravljati i treba ih izolovati od onih koji

kopaju po djubretu. Ona ne treba da budu locirana na javnim ulicama, gde bilo ko
moe da ima pristup do njih.
Na mestu za sakupljanje treba da bude dovoljno prostora za postavljanje prazne

kante pre preuzimanja pune u sluaju da se koriste kontejneri na tokovima.
4.9.2. VRSTA KONTEJNERA ZA DRANJE OTPADA

Kante za otpad obezbedjene svakoj industriji e biti vaan element za uspeh aktivnosti
sakupljanja i transporta otpada. Odluka o tome koju vrstu kontejnera obezbediti zavisi od
vie faktora, ukljuujui i:
Radno okruenje u koje e se kontejneri smestiti.
Fizika ogranienja lokacija na kojima e se raditi.
Vrste i koliina materijala koji treba da se transportuje.
Zavisno od vrsta kontejnera koji se postavljaju kod svake industrije, one u stvari mogu
da imaju dve razliite konfiguracije rute za sakupljanje otpada radi servisiranja industrija
Strana 57
10/06/2009.

u podruju usluge. Ukoliko se koriste male kante koje se prazne direktno u kamion na
mestu sakupljanja, moe da se ustanovi formalnija ruta za sakupljanje otpada. U ovom
scenariju, vozilo za sakupljanje moe da putuje od jednog do drugog mesta za
sakupljanje, skupljajui otpad sve dok se vozilo ne napuni. U tom trenutku, taj kamion e
putovati do lokacije za preradu ili odlaganje da bi istovario svoj koristan teret i vratie se
na rutu za sakupljanje otpada. Za servisiranje industrija koje proizvode velike koliine
industrijskog otpada, mogu da se koriste kante na tokovima. U ovakvim sluajevima,
proces sakupljanja se sastoji od dovoenja praznog kontejnera na mesto sakupljanja,
njen istovar i utovar napunjenog kontejnera na kamion radi transporta do mesta
odlaganja.
Postoje dve primarne konfiguracije za podizanje velikih kanti na tokovima radi
transporta: konfiguracije sa ramom za zakretanje i podizanje kukom. Veina operacija
kotrljanja kanti je pomou rama za zakretanje koji se sastoji iz dve fiksne ine koje se
podiu pomou hidraulikog klipa. Vitlo sa kablom se privrsti za kuku na kontejneru, koji
se povlai na nagnute ine. Kabl vue kontejner uz ine dok on ne dostigne ravnotenu
taku na inama. ine se sputaju, a kabl vue kontejner du sputenih ina sve dok se
on kompletno ne postavi na kamion. U konfiguraciji za dizanje kukom, fiksni kosi
podupuira se okree na osovini koja se nalazi na zadnjem delu asije kamiona. Taj kosi
podupira se izvlai do zadnjeg dela kamiona kroz hidraulini cilindar pod malim uglom.
Podupira se zakai na kontejner i vue ga na platformu kamiona.
Kamioni koji se koriste za transport kanti za otpad mogu da budu opremljeni sa vie
uredjaja, kao to su automatski pokrivai u vidu cerade. Automatski pokrivai-cerade
omoguavaju efikasnije pokrivanje tereta koji treba da se transportuje, a takodje
omoguavaju da se proces pokrivanja ceradom obavlja bezbedno.
Kontejneri koji se kotrljaju mogu da se dobiju u dve osnovne varijante, ukljuujui i
koritaste ili kutijaste konfiguracije. Veliine im se kreu od 10 do 50 kubnih metara (m3).
Kontejner u koritastoj varijanti se pojavio na tritu nekoliko godina posle etvrtaste
kutijaste konfiguracije. Kao to mu ime govori, stranice ovog kontejnera su vertikalne sa
dnom upola manjim od dna koje ima oktagonalna konfiguracija. Ova konfiguracija
kontejnera nema nijednu povrinu pod 90 stepeni na povrinama dna i zidova, tako da
se istije prazni, to spreava nagomilavanje otpada u uglovima i olakava njegovo
ienje. Jo jedna prednost ove konfiguracije je da ti kontejneri mogu da se stavljaju
jedni u druge, to znai da vie kontejnera moe istovremeno zajedno da se
transportuje. Generalno, samo korienje kontejnera e takodje diktirati zapreminu
kontejnera.
U veini sluajeva, manji kontejneri na kotrljanje se koriste za gui materijal, kao to je
materijal od izgradnje i ruenja. Najei kontejneri u optoj upotrebi su u rasponu
Strana 58
10/06/2009.

kapaciteta od 30 do 40 m3 i koriste se za laki materijal. Veliina kontejnera za svaku
konkretnu industriju e biti u funkciji koliine industrijskog vrstog otpada koji se
sakuplja; gustine materijala koja odredjuje teinu materijala koji se transportuje, po
jedinici zapremine; ukupna teina koja moe da se transportuje u bilo koje vreme moe
da bude u funkciji ogranienja puta i; fizike configuracije mesta sakupljanja koje moe
da ograniava veliinu kontejnera koji moe da se koristi.
4.9.3. UESTALOST SAKUPLJANJA
Uestalost sakupljanja je u direktnoj vezi sa koliinom industrijskog otpada koji
proizvede svaka industrija svakoga dana i sa veliinom i vrstom obezbedjenog
kontejnera za sakupljanje. Sakupljanje moe da bude svakodnevno, nedeljno, ili bilo
koje druge planirane uestalosti neophodne da bi se uklonio otpad bez preterane
akumulacije otpada na lokaciji.
4.10
SAKUPLJANJE MEDICINSKOG OTPADA

4.10.1. UVOD
U programu upravljanja medicinskim otpadom, zdravstveni objekti e normalno zadrati
odgovornost za upravljanje svojim otpadom na svojoj lokaciji. To ukljuuje interno
sakupljanje i skladitenje medicinskog otpada u datom zdravstvenom objektu.
Unutar veih izvora, kao to je bolnica, razna odeljenja e proizvoditi raliite vrste
medicinskog otpada. Na primer, razliita odeljenja jedne tipine bolnice e proizvoditi
sledee:
4.10.2. IZVORI OTPADA
BOLNIKA ODELJENJA: Infektivni otpad, kao to su zavoji za rane, povoji/povezi,
flasteri, rukavice, medicinska sredstva za jednokratnu upotrebu, iskoriene potkone
injekcije i intravenski kompleti, telesni fluidi i izluevine, kontaminirana abmalaa i ostaci
od hrane.
OPERACIONE SALE I HIRURKA ODELJENJA: Anatomski otpad, kao to su tkiva,
organi, fetusi i delovi tela, kao i drugi infektivni otpad i seiva.
Strana 59
10/06/2009.

LABORATORIJE: patoloki (ukljuujui i izvestan anatomski), visoko infektivni otpad
(mali komadi tkiva, mikrobioloke kulture, zalihe infektivnih agenasa, inficirani leevi
ivotinja, krv i ostali telesni fluidi) i seiva, plus izvestan radioaktivni i hemijski otpad.
4.10.3. UPRAVLJANJE NA LICU MESTA
Jedna od primarnih odgovornosti jednog zdravstvenog objekta u programu upravljanja
medicinskim otpadom e biti njegova paljiva karakterizacija i razdvajanje njenog
medicinskog otpada. Poto su trokovi prerade i odlaganja medicinskog otpada tipino
mnogo vii od trokova za opti otpad, zdravstveni objekti moraju da odrade svoj deo
posla, kako bi osigurali da samo odgovarajui otpad udje u sistem upravljanja
medicinskim otpadom.
Ukupni trokovi vezani za program upravljanja medicinskim otpadom e porasti ukoliko
mora da se upravlja znaajnom koliinom otpada koji nije pravi medicinski otpad u okviru
ovog programa. Ovo e zahtevati blisku koordinaciju i odravanje komunikacije izmedju
pruaoca usluge i zdravstvenih objekata. Ovo e naroito biti sluaj ukoliko nema
direktne naplate zdravstvenom objektu za sakupljanje i odlaganje medicinskog otpada.
To moe da eliminie njihov podsticaj da koliinu pravog medicinskog otpada koji mora
da se sakuplja svedu na minimum.
Zdravstveni objekti moraju da pokau da je javno zdravlje njihov vrhunski prioritet. Zbog
ovoga, osoblje za upravljanje otpadom u zdravstvenim objektima treba da bude
odgovarajue edukovano. Zdravstveni objekti treba takodje da utvrde detaljne procedure
kako bi odravali blisku i bezbednu kontrolu medicinskog otpada pre nego se on sakupi.
Ovo moe da ukljuuje stavljanje raznih kategorija vrstog otpada u plastine kese ili
kontejnere koji su kodirani bojama. Ovo omoguava da se bezbedno manipulie
medicinskim otpadom uz poznavanje osnovnih osobina materijala unutar kontejnera.
Ima vie uobiajenih univerzalnih sistema kodiranja bojama koji su razvijeni za
upravljanje raznim oblicima medicinskog otpada. U planu za upravljanje medicinskim
otpadom treba detaljno da se definie vrsta kontejnera i sistem kontrole koji e se
koristiti u pruanju usluge u vezi sa medicinskim otpadom.
Sledi nekoliko preporuenih procedura koje bi trebalo slediti u zdravstvenim objektima u
upravljanju medicinskim otpadom. Mnoge od ovih procedura e uticati na mesto i
uestalost sakupljanja otpada.
Strana 60
10/06/2009.
Optim nemedicinskim otpadom bi trebalo da se manipulie u okviru sistema za

upravljanje otpacima iz ekonomata datog zdravstvenog objekta.
Otri predmeti treba svi da se sakupljaju zajedno, bez obzira da li su

kontaminirani ili nisu. Kontejneri za otre predmete treba da budu otporni na
buenje i obino su napravljeni od metala ili plastike velike gustine. Kontejneri za
otre predmete treba da budu osigurani od intervencije neovlaenih lica i da
imaju poklopce koji ne dozvoljavaju pristup otrim predmetima koji se unutra dre.
Ti kontejneri treba da budu kruti i nepromoivi/neprobojni, tako da bezbedno
zadravaju, ne samo otre predmete, nego i preostale tenosti iz priceva.
Kese za infektivni otpad treba da budu crvene i oznaene medjunarodnim

simbolom za infektivne materije.
Kese i kontejnere treba uklanjati kada su napunjeni do ne vie od tri etvrtine,

kako bi se unapredilo bezbedno rukovanje istim. Neke kese mogu da se zatvore
vezivanjem vrha kese, dok za kese veih dimenzija moe biti potrebno da imaju
plastine patente za samozaptivanje.
Citotoksini otpad treba da se sakuplja u jakim kontejnerima koji su otporni na

curenje i koji su jasno obeleeni kao citotoksini otpadi.
Velike koliine zastarelih farmaceutskih proizvoda ili farmaceutskih proizvoda

kojima je istekao rok, a koji su uskladiteni na bolnikim odeljenjima ili slubama
treba da se vrate apoteci radi odlaganja.
Velike koliine hemijskog otpada treba stavljati u hemijski otporne kontejnere i

slati ih u specijalizovana postrojenja za preradu ukoliko postoje. Treba jasno
oznaiti identitet tih hemikalija na kontejnerima i opasni hemijski otpadi razliitih
vrsta ne bi trebalo da se meaju.
Otpadi sa visokim sadrajem tekih metala, kao to su kadmijum i iva, treba da

se sakupljaju zasebno radi odlaganja na odgovarajuim lokacijama.
Aerosolni kontejneri mogu da se sakupljaju sa optim medicinskim otpadom kada

su kompletno prazni pod uslovom da taj otpad nije namenjen za spaljivanje.
U internom planu za upravljanje otpadom za konkretni zdravstveni objekat treba da se

navedu redovne procedure i dinamike po kojima se otpad sakuplja svakodnevno ili
onoliko esto koliko je potrebno i transportuje do odabrane centralne lokacije za
skladitenje koja e, najverovatnije, biti mesto sakupljanja. Ukoliko je neophodno da se
medicinski otpad transportuje na licu mesta od lokacija gde se proizvodi do mesta
Strana 61
10/06/2009.

sakupljanja ili skladitenja, zdravstveni objekti moraju da osiguraju da se to radi
bezbedno. Ovo moe da zahteva korienje kolica sa tokovima, kontejnera, ili kolica na
dva toka koja se ne koriste u bilo kakve druge svrhe. Generalno, oni e zadovoljavati
sledee specifikacije:
da budu laki za utovar i istovar.
Da nemaju otre ivice koje bi mogle da otete kese ili kontejnere za otpad u toku
utovara i istovara.
Da budu laki za ienje i dezinfekciju najmanje svakodnevno.
U meri u kojoj je to mogue, medicinski otpad treba da se skladiti u zasebnom prostoru,

prostoriji ili zgradi veliine koja odgovara koliini otpada koji se proizvodi i uestalosti
sakupljanja.
4.10.3.1
Skladitenje
Osim ukoliko ne postoji prostorija za skladitenje sa hladjenjem, vreme skladitenja za

medicinski otpad ne bi trebalo da premauje duinu vremena u kome taj otpad moe da
se skladiti, a da ne stvara probleme sa neprijatnim mirisom. U zemljama sa toplom
klimom, ovo vreme ne treba da bude due od 48 sati u hladnoj sezoni i 24 sata tokom
meseci kada je toplo vreme.
Sledi lista optih karakteristika dobrih prostora za skladitenje otpada u zdravstvenim
objektima:
Skladini prostori treba da imaju nepromoiv tvrdi pod sa dobrom drenaom koji
moe lako da se isti i dezinfikuje.
Treba da imaju dovod vode za potrebe ienja.
Skladini prostori treba da omogue lak pristup za osoblje koje je zadueno za

rukovanje otpadom.
Treba da bude mogue da se prostor za skladitenje zakljuava kako bi se

spreio pristup neovlaenim licima. Bitno je da vozila za sakupljanje otpada
imaju lak pristup tom prostoru.
Skladini prostori treba da budu zatieni od sunca.
Skladini prostori treba da budu nedostupni glodarima, psima, makama,

insektima, pricama i ostalim ivotinjama.
Oni treba da imaju dobro osvetljenje i ventilaciju.
Strana 62
10/06/2009.
Skladini prostori ne treba da se nalaze u blizini prostora za skladitenje ili

pripremu hrane.
Rezerve opreme za ienje, zatitne odee i kesa ili kontejnera za otpad treba
da se nalaze prikladno blizu prostoru za skladitenje, kako bi osoblje koje upravlja
otpadom moglo da ih koristi.
4.10.4. SAKUPLJANJE OTPADA

Efikasna mrea za sakupljanje otpada e biti jedan od najvanijih elemenata programa
upravljanja medicinskim otpadom. Zdravstveni objekti e oekivati i mora da im se
obezbedi pouzdana usluga sakupljanja otpada. Ta usluga sakupljanja otpada treba da
se planira tako da bude to je mogue vie rutinska, pri emu se sakupljanje obavlja u
vreme na koje proizvodjai otpada mogu da se oslanjaju. U mnogim sluajevima,
zdravstveni objekti nee imati mogunost da skladite medicinski otpad na due vreme i
morae da se oslone na pruanje usluge sakupljanja otpada od strane pruaoca usluge
u smislu pouzdanog sakupljanja otpada.
Prva bitna aktivnost pruaoca ove usluge je sakupljanje medicinskog otpada u
zdravstvenim objektima. Kada je medicinski otpad sakupljen, prualac usluge e biti
odgovoran za bezbedni transport tog materijala do postrojenja za preradu. Sakupljanje
medicinskog otpada e obavljati vozni park namenskih vozila, kojima upravlja osoblje
koje je obueno da bezbedno rukuje medicinskim otpadom koje sakuplja. Takodje je
naroito vano da osoblje koje sakuplja otpad jasno razume odgovornosti koje imaju
zdravstveni objekti u interfejsu sa sistemom za sakupljanje. Osoblje koje sakuplja otpad
treba da sakuplja samo onaj medicinski otpad koji je propisno upakovan i postavljen na
odabrano mesto za sakupljanje.
Proces sakupljanja medicinskog otpada e biti aktivnost u kojoj iroka javnost moe da
dodje u najblii kontakt sa medicinskim otpadom. Kao rezultat toga, taj program
sakupljanja je potrebno planirati tako da se odrava bezbedna i delotvorna kontrola
medicinskog otpada, tako da on bude izolovan od direktnog kontakta sa ljudima.
4.10.4.1
Transportna vozila i kontejneri
Kese za otpad mogu da se stavljaju direktno u transportno vozilo, ali je obino

bezbednije staviti ih u dodatne kontejnere, kao to je kartonska kutija ili kruta, plastina,
ili pocinkovana kanta na tokovima. Iako je rezultat ovoga prednost u smislu smanjenja
baratanja napunjenim kesama sa medicinskim otpadom, rezultat ovoga takodje mogu da
Strana 63
10/06/2009.

budu vii transportni trokovi. Svako vozilo koje se koristi za transport medicinskog
otpada treba da ima sledee opte tehnike karakteristike:
karoserija vozila treba da bude prikladnih dimenzija proporcionalnih koliini

medicinskog otpada koje mora da transportuje.
Treba da postoji pregrada izmedju kabine vozaa i karoserije vozila projektovana

tako da zadri teret ukoliko to vozilo bude upleteno u neku saobraajnu
nezgodu/nesreu.
Treba da ima odgovarajui sistem za osiguranje tereta u toku transporta.
Prazne plastine kese, odgovarajua zatitna odea, oprema za ienje, alati,

dezinfektant i specijalni kompleti za reavanje problema prosipanja tenosti treba
da se dre u zasebnoj pregradi u vozilu.
Unutranji zavrni sloj vozila treba da omoguava njegovo ienje parom.
Unutranji uglovi prostora za skladitenje otpada treba da budu zaokrugljeni radi

lakeg ienja.
Vozilo treba da bude obeleeno tako da nosi ime i adresu izvoaa posla.
Medjunarodni znak za biohazard treba da stoji na vozilu ili kontejneru, kao i broj
telefona za hitne situacije.
Vozila koja se koriste za transport medicinskog otpada ne bi trebalo da se koriste

za transport bilo kog drugog materijala.
Vozila treba da se dre zakljuana sve vreme, osim kada se vri utovar i istovar.
4.10.4.2
Uestalost sakupljanja otpada
Idealno, osoblje koje sakuplja otpad e se pojaviti u jednom zdravstvenom objektu u

regularnom i navedenom vremenskom rasponu svakog dana kada treba da sakuplja
otpad. Kao rezultat toga, osoblje koje upravlja otpadom u tom zdravstvenom objektu
moe da osigura da sav medicinski otpad bude na mestu sakupljanja i adekvatno
pripremljen za sakupljanje i transport. Kada dodje do situacija koje stvaraju kanjenja u
procesu sakupljanja, uspena komunikacija izmedju pruaoca usluge sakupljanja i datog
zdravstvenog objekta moe da pomogne u odravanju dobre koordinacije izmedju
internog i eksternog procesa sakupljanja. Vano je napomenuti da sakupljanje
medicinskog otpada moe da se obavlja u bilo koje vreme u toku dana i da sakupljanje
za neke zdravstvene objekte locirane u gusto naseljenim podrujima ili podrujima sa
intenzivnim saobraajem moe da se obavlja nou, kada je slabiji saobraaj koji ometa
proces sakupljanja. Tipino, uestalost sakupljanja se odredjuje u konsultacijama sa
Strana 64
10/06/2009.

administrativnim osobljem bolnice i zavisi od internih procedura upravljanja u tom
objektu.
4.11
RECIKLIRANJE OTPADA
4.11.1. UVOD
Hiljade zajednica irom sveta su odabrale da ukljue recikliranje i druge tehnike
redukcije otpada kao sastavne elemente njihovih sistema integrisanog upravljanja
vrstim otpadom (ISWM), kako bi pomogle da se produi operativni vek postojeih
deponija i da se smanji potreba za novim deponijama. Ima sve manje raspoloivog
zemljita za postrojenja za vrsti otpad u blizini naseljenih centara. Kako raste vrednost
otpadnog materijala, redukcija otpadna postaje sve vanija. Redukcija otpada i
recikliranje su primarni naini za smanjenje zavisnosti od odlaganja otpada i
neobnovljivih resursa. Iako ovakva praksa ne moe u potpunosti da eliminie potrebu za
odlaganjem otpada, dobro planirani i agresivno promovisani programi za redukciju i
recikliranje otpada mogu znaajno da smanje koliine otpada koji mora da se odlae na
deponiju.
Recikliranje je najire poznata i praktikovana tehnika redukcije otpada. Kada se propisno
planira i realizuje, recikliranje moe da preusmeri znaajne koliine otpadnog materijala
iz toka otpada i kasnijeg odlaganja. Koristi od reciklae daleko premauju jednostavnu
utedu prostora deponije:
Recikliranje predstavlja izvor dragocenih sirovina. Mnoga trita postoje za papir,

metal, karton, staklo, plastiku i drugi materijal. Sakupljanje i prodaja ovog
materijala verovatno nee praviti profit za vau zajednicu ali, u nekim sluajevima,
moe da smanji trokove upravljanja otpadom vae zajednice stvaranjem toka
prihoda od otpada. Recikliranje je sastavni deo optimizirane nacionalne strategije
integrisanog upravljanja otpadom i resursima.
Recikliranje tedi resurse. Recikliranje 1 tone novinskog papira tedi ekvivalent

17 stabala drveta. Proizvodnja nove aluminijumske konzerve od reciklirane
aluminijumske konzerve smanjuje potrebe za energijom za proizvodnju za 75
procenata. Proizvodi napravljeni od papira i plastike zahtevaju znatno manje
energije kada se koristi reciklirani materijal kao sirovina. Recikliranje pomae da
se smanje trgovinski deficiti u platnom bilansu, tako to se obezbedjuje lokalni
Strana 65
10/06/2009.

izvor sirovina za proizvodnju. Materijal dobijen iz toka otpada i recikliran smanjuje
potrebu za uvozom sirovina iz dalekih krajeva sveta.
Recikliranje obezbedjuje nova radna mesta i ekonomski razvoj. Studije su

pokazale da reciklaa obezbedjuje priblino devet puta vie radnih mesta u
odnosu na odlaganje ekvivalentne koliine otpada na deponiju. Programi
reciklae obezbedjuju zapoljavanje za ljude koji imaju tekoe da nadju
zaposlenje, ukljuujui i fiziki i mentalno invalidne radnike i ljude koji su na javnoj
(socijalnoj) pomoi.
Proizvodnja proizvoda od recikliranog materijala smanjuje emisije u ivotnu

sredinu. Komercijalne firme i industrije su tradicionalno reciklirale znaajne
koliine svojih otpadaka. Na primer, proizvodjai plastine ambalae izdvajaju i
prodaju plastini kart kao usitnjeno punilo drugim proizvodjaima plastinih
proizvoda, kao to su kese za djubre, a kutije od talasaste lepenke koje se koriste
za pakovanje proizvoda za isporuku do maloprodajnih radnji se sakupljaju radi
reciklae.
Organizovani programi za sakupljanje i recikliranje najrazliitijih otpadaka iz izvora

domainstava i malih komercijalnih firmi su razradjeni i realizovani tek u poslednjih 10 do
15 godina. Ovi programi su tipino planirani i vodjeni zajedno sa sistemima za
upravljanje komunalnim otpadom i finansiraju se kroz poreske prihode ili naknade od
direktnih korisnika.
4.11.2. IZBOR MATERIJALA KOJI MOE DA SE RECIKLIRA
Prva strateka odluka je da se identifikuje materijal koji e se ukljuiti u program
recikliranja. Ne moe sav materijal koji moe da se reciklira, a koji proizvode stanovnici i
komercijalne firme, da se lako ili uspeno ukomponuje u konvencionalni sistem
recikliranja. Zavisno od nalaza iz analize sastava otpada, ta lista materijala koji moe da
se reciklira koji treba razmotriti e verovatno sadrati sledee:
Papir (novine, lepenka, karton, papir za pisanje, koverte, asopisi, itd.)
Plastika (boce i plastini artikli)
Staklo
Aluminijum
Metali sa sadrajem gvodja (konzerve i kart)
Ostali obojeni metali
Strana 66
10/06/2009.
Tekstil
Zeleni otpad.
Organski materijal.
Onaj ko planira recikliranje mora da donosi odluke razmatrajui da li e i kako svaki od

ovih vrsta materijala biti integrisan u sistem za sakupljanje.
PAPIR: Posle organskog materijala, papir je tipino najei artikal i u tokovima otpada
iz domainstava i komercijalnog otpada, kreui se u rasponu od 10 do 25 procenata od
ukupnog otpada. Priblino dve treine od ukupne koliine e biti neka vrsta papira, a
jedna treina e spadati u talasastu lepenku ili karton.
PLASTIKA: Plastika je trenutno najee reciklirani materijal iz otpada iz domainstava u
veini zemalja. Plastini artikli koji mogu da se recikliraju ukljuuju boce za hranu, pie,
sapun i kozmetiku i neke plastine artikle, kao to su igrake, vaze i vetako cvee.
Plastini film/folija (kese) se takodje reciklira kada ga ima u dovoljno velikim koliinama.
Plastika se sortira po vrsti i boji, pere se, melje ili granulira, a potom se topi u plastine
granule ili prodaje na trita za krajnju upotrebu.
STAKLO: Staklene boce ine priblino 2 do 6 procenata iz tokova tipinog komunalnog
otpada. Sve flae za bezalkoholna pia mogu ponovo da se koriste nakon pranja i
sterilizacije. Ostale staklene flae mogu da se izdvajaju po boji i da se prodaju
proizvodjaima staklenih boca gde se drobe, meaju sa ostalim staklenim kartom i tope
pre nego se ponovo proizvedu u nove flae ili druge proizvode, kao to su pepeljare i
dekorativni artikli.
ALUMINIJUM: Aluminijum obino ini manje od 1 procenta iz toka otpada iz
domainstava, ali ima smisla razmotriti ga da bude ukljuen (u reciklau) zato to se
lako izdvaja i ima visoku trinu vrednost. Otpadni alumiijnum se topi i kombinuje sa
primarnim aluminijumom u nove aluminijumske proizvode. Zasebno sakupljen otpad od
aluminijumskih konzervi moe da se koristi u proizvodnji novih kontejnera za pia.
METALI KOJI SADRE GVODJE: Gvozdene konzerve (esto se nazivaju limene
konzerve) i ostali artikli od gvodja koji se odbacuju (lonci i erpe) su takodje prisutni u
tokovima otpada u koliini od manje od 1 procenta od ukupnog otpada. Iako je njihova
Strana 67
10/06/2009.

vrednost relativno niska, oni se lako izdvajaju i prodaju. Staro gvodje se koristi sa
primarnim elikom u proizvodnji mnogih proizvoda od elika.
TEKSTIL: Tekstil moe da bude prisutan u tokovima otpada iz domainstava na nivou u
rasponu od priblino 1 do 6 procenata.
ORGANSKI MATERIJAL: Organski materijal, ukljuujui i otpad od hrane i zeleni otpad.
4.11.3. SAKUPLJANJE OTPADA KOJI MOE DA SE RECIKLIRA
Postoje u osnovi dva naina sakupljanja materijala koji moe da se reciklira. Izdvajanje
na izvoru zahteva da proizvodja otpada izdvaja sav reciklani materijal u zasebne
kontejnere ili da odlae taj materijal u kante za reciklau postavljene po celoj zajednici.
Drugi metod je ostavljanje reciklanog materijala sa svim ostalim otpadima i njegovo
ukljuivanje u normalno sakupljanje ovih otpada (sakupljanje meovitog otpada).
Izdvajanje se potom obavlja na centralnoj lokaciji, obino na lokaciji deponije. Svi
programi recikliranja, sa izuzetkom sakupljanja i prerade meovitog otpada, zahtevaju
promenu u ponaanju proizvodjaa otpada.
Ukoliko je cilj da se maksimizira uee i korienje otpadnog materiala, iskustvo je
pokazalo da sistemi sakupljanja koji imitiraju sistem sakupljanja otpada (mesto i
uestalost sakupljanja) i maksimiziraju praktinost obezbedjuju najvie preusmeravanje
otpada. U ovom koraku, planer treba da razmotri sledee, te da odabere jednu ili vie od
nie navedenih opcija sakupljanja.
OD VRATA DO VRATA: sakupljanje na vratima je poeljna opcija ukoliko postoji
izvodljivi nain da se finansiraju relativno visoki trokovi na dugi rok. Veina zajednica je
utvrdila da praktino sakupljanje rezultira u maksimalno uee. Mnogo od neformalnog
recikliranja koje se trenutno odvija, obavlja se putem sakupljanja reciklanog materijala
(esto pomeanog sa otpadom) na vratima proizvodjaa otpada (stanova ili
komercijalnih firmi). Uzimanje reciklanog materijala na mestu proizvodnje otpada
znaajno smanjuje kopanje po otpadu koje se javlja kada se materijal ostavlja na javnim
mestima radi sakupljanja. Proizvodjai reciklanog materijala jednostavno ostavljaju taj
materijal u plastine kese ili male plastine kante za reciklau isped vrata radi
sakupljanja i odvoenja u dogovoreno vreme.
Strana 68
10/06/2009.

OD ZGRADE DO ZGRADE: sakupljanje iz kontejnera postavljenih izvan i do zgrada je
prihvatljiva opcija za mesto sakupljanja. Ova opcija sakupljanja se tipino bira ako je
otean pristup individualnim stambenim jedinicama i komercijalnim firmama. Ona
zahteva adekvatan broj kontejnera i estu uslugu sakupljanja. Ukoliko je mogue, treba
izbegavati korienje plastinih kesa i konvencionalnih kontejnera za dranje otpada
(kanti za djubre). Najprikladniji kontejner koji treba koristiti je kanta na tokovima,
naroito projektovana za tu svrhu. Kanta na tokove ima adekvatan kapacitet, ima
poklopac koji titi otpad za reciklau od atmosferalija i problema vezanih za tetotine i
olakava uinkovito sakupljanje.
CENTAR ZA SORTIRANJE OTPADA: Iako je najuinkovitije, sakupljanje reciklanog
materijala iz centara za sortiranje otpada je optereeno znaajnim problemima koji
oteavaju postizanje ostalih projektnih ciljeva. Mogu biti potrebne zasebne kante za
otpad sa svaku vrstu materijala koji moe da se reciklira ukoliko ne postoji lokalni
kapacitet za preradu (sortiranje). Ovaj sistem zavisi od toga to proizvodjai otpada nose
svoj otpad do mesta sakupljanja, koje ciljni korisnici usluge esto ocenjuju kao
predaleka, a potom eventualno moraju da izdvajaju materijal u oznaene kante za
otpad. Sa ovim sistemom, materijal koji moe da se reciklira moe da zavri tako da
bude ostavljen nekontrolisano kao otpad na mestima koja vie odgovaraju
proizvodjaima otpada. Po materijalu koji moe da se reciklira ostavljenom u bilo kom
centru za sortiranje otpada koji nema osoblje ili nije osiguran na trajnoj osnovi vrlo
verovatno e kopati postojei neformalni sektor za reciklau. Osim ukoliko ne postoje
mehanizmi finansiranja koji e podrati druge opcije ili gustina zgrada onemoguava
pristup vozila za sakupljanje, centri za sortiranje otpada treba da budu poslednja opcija.
Izbor odgovarajuih mesta za sakupljanje ovog otpada je laki ukoliko prvo podelite
podruje koje planirate u manja podruja na osnovu gustine stanovanja i irine ulica, a
potom primenite projektne kriterijume nabrojane u tabeli 4.10. Iako je najbolje nastojati
da se iznadje univerzalno primenljivo mesto za sakupljanje, to moda nee biti izvodljivo
ukoliko se neke opcije onemoguavaju neadekvatnom irinom ulica. Na primer, poto
gusto naseljena podruja sa uskim neasfaltiranim ulicama onemoguavaju korienje
konvencionalnih vozila za sakupljanje otpada, ne mogu da se primene ni usluga od
zgrade do zgrade ni centar za sortiranje otpada, poto oni zahtevaju konvencionalne
kamione za sakupljanje sa mehanikim sistemima za utovar. U ovakvim vrstama
podruja, jedino je prikladna usluga od vrata do vrata. Prema tome, planer treba da
Strana 69
10/06/2009.

izradi dobru procenu ukupne duine puta, po vrstama irine i asfaltiranosti puteva, kao i
broja stambenih jedinica i firmi po manjim podrujima, tako da prualac usluge ima
dovoljno informacija za razradu svojih planova rada i/ili izradu ponuda.
Tabela 4.12. Projektni kriterijumi za mesto sakupljanja otpada
Opcija mesta sakuopljanja otpada
Projektni kriterijumi
Od vrata do vrata
Od zgrade do zgrade
Centri za sortiranje otpada
Vrednost i mogunost
Dobra manje anse za
Srednja potencijalna
Loa vii rizik od
plasmana materijala
kontaminaciju.
kontaminacija od otpada
kontaminacije materijala.
ostavljenog u kontejner za
reciklau.
Uinkovitost
Najskuplja usled vee potrebe
Umereni trokovi mala
za radnom snagom ali takodje uinkovitost.
Najnii trokovi ali

neuinkovita.
najuinkovitija.
Zdravlje i bezbednost
Najvie povreda radne snage
Manuelni rad i rizik od
Vie rizika po zdravlje i
zbog penjanja po stepenicama i povrede znaajno smanjeni, bezbednost za korisnike

potom silaenja sa teretom.
naroito uz korienje
usluge i ekipe koje pruaju
kontejnera na tokovima.
uslugu u poredjenju sa
sakupljanjem u zgradama.
Prihvatljivost za ivotnu Ekoloki najispravnija kontrole Donekle ekoloki ispravna Potencijal za negativan
sredinu
materijala na izvoru; najvie
ali e se verovatno iskoristiti uticaj na ivotnu sredinu
iskorienje.
nii nivo resursa.
znaajno smanjeno
iskorienje resursa.
Efektivnost-
Izuzetno delotvorna ukoliko
Jedino delotvorna ako se po Nije delotvorna; stanovnici
Delotvornost
uestvuju stanovnici moraju
materijalu ne kopa u
Prihvatljivost za
verovatno nee uloiti
da ostavljaju reciklani materijal kantama na tokovima
dodatni napor da uestvuju
ispred vrata u datom
vie potencijala za
vei potencijal za kopanje
vremenskom periodu.
kontaminaciju.
po otpadu.
Vrlo visoka najpraktinija.
Umerena praktinost
Mala prihvatljivost i uee
javnost/uee javnosti
manje uea (stanovnika). nepraktino za veinu

stanovnika.
Efikasnost
Nije efikasna sa stanovita
Efikasnija smanjuje
Niski trokovi ali takodje
produktivnosti zahteva najvie potrebe za radnom snagom mala korist. Uee

resursa radne snage i opreme
i kamionima, ali je manje
(stanovnika) i iskorienje
po kg iskorienog materijala.
uee i sveukupnu
(materijala) daleko nii.
efikasnost moe da smanji

kopanje po otpadu.
4.11.4. PRERADA OTPADA
Strana 70
10/06/2009.

Vrste postrojenja za preradu koja bi bila kompatibilna sa prethodno opisanim opcijama
izdvajanja materijala spadaju u tri kategorije:
Postrojenje za iskorienje suvog materijala (DMRF): za preradu svog otpada koji

nije organski otpad. Takodje zahteva postrojenje za kompostiranje za organski
materijal.
Postrojenje za preradu jedinstvenog toka otpada (SSPF): za sav otpad koji moe
da se reciklira, a koji iz otpada izdvaja proizvodja otpada, ali se mea zajedno u
jedan tok otpada.
Postrojenje za preradu meovitog otpada (MWPF): za sortiranje materijala koji
moe da se reciklira iz toka meovitog otpada.
Vrstu postrojenja za preradu diktira izdvajanje koje se zahteva od korisnika usluge (videti
prethodnu diskusiju o opcijama za zahteve da proizvodja otpada vri njegovo
sortiranje).
Mogui su sledei scenariji:
Ukoliko ne elite da traite od stanovnika i komercijalnih firmi da vre bilo kakvo

sortiranje, onda e biti potrebno postrojenje za preradu meovitog otpada.
Ako traite od korisnika usluge da sortiraju sav njihov reciklani otpad i da ih sve
zajedno rasporede u zasebne plastine kese ili kante za reciklani materijal za
sakupljanje, onda ete morati da imate sav reciklani materijal sortiran u
postrojenju za preradu jedinstvenog toka otpada.
Ukoliko od korisnika usluge traite da razdvajaju svoj otpad na mokre (organske) i
suve frakcije onda e, pored postrojenja za preradu za suvu frakciju, biti potrebno
da prualac usluge izgradi i upravlja postrojenjem za kompostiranje za sav
organski materijal.
Generalno, kako budete poveavali zahteve za sortiranje od strane korisnika usluge,

tako e trokovi sakupljanja da rastu, a trokovi prerade da se smanjuju. I obrnuto, kako
budete smanjivali zahteve za sortiranje na mestu proizvodnje otpada, trokovi
sakupljanja e se smanjivati, a trokovi prerade e rasti. Zbog toga je izuzetno vano da
razradite nekoliko razliitih scenarija sakupljanja/prerade, to vam omoguava
izraunavanje neto uticaja na ukupne trokove programa.
Kada definiete usluge prerade otpada koje treba da se ukljue u neki novi program
recikliranja, imajte na umu da je prvenstveni cilj prerade da se doda vrednost
recikliranom materijalu. Sledei aspekti e uticati na plasiranje reciklanog materijala:
Potrebe trita.
Strana 71
10/06/2009.
4.12
Potranja za specifinim vrstama i oblicima pojedinanih vrsta materijala.

Specifikacije kvaliteta.
Lokacija trita.
Trini sporazumi.
ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJU

Deponije su neophodni deo svakog integrisanog sistema za upravljanje vrstim otpadom
(ISWM) bilo da njim rukovodi neka javna agencija ili privatni izvoa. To je injenica bez
obzira na to koliko je uspeno iskorienje vrstog otpada ili prerada u preusmeravanju i
iskorienju materijala iz toka otpada. ak i najefikasniji program redukcije otpada,
reciklae, kompostiranja ili proizvodnje energije iz otpada e imati neke ostatke koji
zahtevaju odlaganje.
esti problemi u postrojenjima za odlaganje otpada koji su ispod standarda mogu da
pogode zdravlje i blagostanje uobiajenih receptora. Receptor je ili lice ili ivotinja koji su
najverovatnije u opasnosti usled opasnosti koje predstavlja neko dejstvo koje rezultira iz
nekog odlagalita otpada. Osnovna namera dobrog projektovanja jeste da se smanji
kontakt izmedju opasnih osobina vrstog otpada koji se odlae na neko odlagalite i
receptora koji mogu da budu pogodjeni njime.
Jedan unapredjeni program integralnog sistema za upravljanje otpadom treba da
ukljuuje izgradnju i rukovodjenje kontrolisanim deponijama, koji uzima u obzir prirodne i
izgradjene karakteristike lokacije sa ciljem da se smanje posledice po ivotnu sredinu i
zdravlje. Da bi se ovo postiglo, moraju da se koriste projektne, konstrukcione i
operativne procedure koje imaju za cilj bezbedno odlaganje vrstog otpada na
kontrolisan i planirani nain. Standardi projektovanja treba da budu u skladu sa vaeim
smernicama EU, kao i generalno prihvaenom ispravnom praksom za odlaganje vrstog
otpada.
Sve najmodernije deponije su kombinacija konstrukcija i sistema, kao to su obloge,
sistemi za sakupljanje i ienje filtrata od mulja, sistemi za upravljanje gasom od
organskih otpadaka iz deponije, itd. Da bi projektovanje i rukovodjenje bili delotvorni, svi
potrebni sistemi moraju da budu integrisani u konfiguraciju koja realizuje sveukupnu
nameru projektovanja postrojenja deponije.
Strana 72
10/06/2009.

4.12.1. IZBOR LOKACIJE
Identifikovanje pogodnih lokacija za novi lokaciju za odlaganje na deponiju moe da
bude vrlo teko. Percepcije ljudi o bilo kojoj realizaciji nove deponije e se, naalost,
zasnivati na njihovim vizuelnim slikama postojee ili ranije prakse. Ta pogodnost zavisi
od brojnih tehnikih, ekolokih, ekonomskih, socijalnih i politikih kriterijuma. Kada se
biraju potencijalne lokacije, potrebno je da se postigne ravnotea izmedju viestrukih
kriterijuma koji bi mogli da imaju konkurentne ciljeve. Relativna teina data svakom
kriterijumu koji se koristi u izboru pogodnih lokacija e varirati na osnovu problema,
potreba i oekivanja date zajednice.
U mnogim sluajevima, podizanje prakse upravljanja vrstim otpadom na vii nivo e
zahtevati izgradnju novog prostora za odlaganje otpada. Iako ima vie prednosti ako se
nastavi sa rukovodjenjem poslovima na trenutnom podruju za odlaganje otpada, to bi
trebalo da se desi samo ukoliko karakteristike postojee lokacije omoguavaju
odravanje ekoloki zdravih uslova. Takodje ima i vie prednosti ako se odredi da
lokacija nove deponije bude na mestu postojeeg ili odmah do postojeeg smetlita,
ukljuujui i sledee:
Lokacija sa postojeim subjektom upravljanja vrstim otpadom moe da bude

prihvatljivija irokoj javnosti nego neka nova lokacija.
Sistem za sakupljanje je ve projektovan da transportuje vrsti otpad do

postojee lokacije.
Bilo da je objekat nove deponije lociran na sadanjoj lokaciji za upravljanje vrstim

otpadom ili na novoj lokaciji, lociranje deponije u primerenom hidrogeolokom okruenju
moe esto da izbegne znaajne trokove za sistem obloga radi zatite podzemne vode.
Medjutim, ekonomska pitanja, kao to su trokovi prevoza i trokovi zemljita, esto
diktiraju gde moe da se locira nova deponija. Stoga uslovi lokacije definiu koji koraci
moraju da se preduzmu u smislu projekta, kako bi se ograniio uticaj objekta deponije na
ivotnu sredinu. Loe pozicionirano odlagalite otpada moe da dovede do vie
problema, ukljuujui i:
Visoke trokove vezane za transport vrstog otpada do prostora za odlaganje.
tetu po ivotnu sredinu kao rezultat nedovoljne izolacije od povrinskih i

podzemnih uslova.
Lo pristup i konfiguraciju koja oteava kontrolu funkcionisanja.
Strana 73
10/06/2009.

Izbor dobre lokacije za izgradnju novog odlagalita je jedno od najvanijih pitanja u
razradi i realizaciji novog programa upravljanja vrstim otpadom. Kljuna pitanja
ukljuuju:
Transportno rastojanje: transportno rastojanje treba da bude to je krae mogue

kako bi se trokovi odravali na niskom nivou Ukoliko nova deponija moe da se
locira unutar ekonominog transportnog rastojanja koje omoguava direktan
transport vozilima za sakupljanje otpada, mogu da se izbegnu trokovi pretovara.
Ogranienja lokacije: ogranienja lokacije moraju da se razumeju i da se potuju.
Raposloiva povrina zemljita: u procesu utvrdjivanja lokacije, raspoloiva

povrina zemljita predstavlja kljuno pitanje. Da bi se sveli na minimum trokovi
vezani za aktivnosti projektovanja, dobijanja dozvola, lociranja i zatvaranja i
perioda posle zatvaranja deponije, poeljno je imati objekat koji e raditi razumno
dugi vremenski period. Idealno, treba traiti lokaciju sa dovoljno kapaciteta za
minimum 10 do 20 godina rada za koliinu otpada koje e se primati radi
odlaganja.
U identifikovanju novih potencijalnih lokacija za deponiju, moe da se primeni niz

kriterijuma za kvalifikovanje razliitih optih lokacija i konkretnih potencijalnih lokacija.
Ovi kriterijumi mogu da se grupiu u sledee kategorije koje takodje pokazuju razumne
parametre uinka:
Kriterijumi vezani za transport

o
Unutar razumnog rastojanja od pogodnog glavnog puta.
Unutar ekonomske duine putovanja od mesta nastanka otpada.
Geotehniki, hidroloki i hidrogeoloki kriterijumi:

o
Izvan vodoplavnih dolina ili drugih podruja sklonih plavljenju.
Udaljeno od strmih padina koje su sklone obruavanju.
U podrujima bez visoke ili sezonski visoke podzemne vode.
Izvan movarnih podruja ili drugih podruja od ekolokog znaaja.
Kriterijumi vezani za namenu zemljita

o
Izvan oznaenih podruja prihrane podzemnih voda, znaajnih

izdani/vodonosnih slojeva, ili podruja sakupljanja povrinske vode za
sisteme za vodosnabdevanje.
Na podrujima koja nemaju nekompatibilnu sadanju ili buduu

namenu zemljita.
Strana 74
10/06/2009.
Kriterijumi vezani za prihvatljivost od strane javnosti.

o
Proces utvrdjivanja lokacije treba da obuhvata uee javnosti na

samom poetku procesa i neprestano u toku procesa. Sticanje
kredibiliteta i poverenja kod javnosti je podjednako vano kao i
reavanje ekolokih, socijalnih i ekonomskih pitanja vezanih za dati
objekat. Javnost mora da bude legitimni partner u procesu
utvrdjivanja lokacije deponije, kako bi se integrisale potrebe i problemi
zajednice i kako bi ona uticala na sam proces odluivanja.
Trebalo bi obaviti inicijalni pregled etnjom kroz svaku potencijalnu lokaciju. Cilj je da se
identifikuju specifine karakteristike lokacije koje mogu da budu pogodne ili nepogodne
za izgradnju odlagalita, te da se identifikuju ogranienja u dovoljnoj meri, to e
rezultirati u smanjenje broja potencijalnih lokacija na maksimum tri.
Svaka potencijalna lokacija treba da se analizira u kontekstu prethodno opisanih
kriterijuma. Taj proces koji se primenjuje da se ocene potencijalna odlagalita treba da
bude to je mogue objektivniji na osnovu paljivo razradjenih i transparentnih
kriterijuma. Na ove kriterijume treba da utiu ulazni podaci od javnosti i drugih
zainteresovanih strana koje pogadja izgradnja tog novog odlagalita otpada.
Pored definisanja nivoa napora i vremena koje e biti potrebno za izgradnju tog novog
odlagalita, proces ocenjivanja e pomoi da se definie rad i termin plan potrebni da se
zatvori postojea lokacija kada se izgradi nova deponija. Od Optine e se verovatno
traiti da upravlja postojeim odlagalitem sve dok se ne izgradi nova lokacija deponije.
Ukoliko je to sluaj, u usvojemom planu treba da se navede nain na koji e se postii
rad postojee lokacije.
Radni parametri za funkcionisanje sadanjeg odlagalita otpada u medjuvremenu, kao i
unapredjenja koje e primeniti Optina ili Izvoa treba da se iskau u oceni alternativa.
Takodje je mogue da se odabrani izvoa, ukoliko se odabere javno-privatna opcija,
aktivno ukljui u proces utvrdjivanja lokacije odlagalita otpada.
Iako mnogi od sledeih kriterijuma nisu osnova za kompletnu eliminaciju neke
potencijalne lokacije, oni predstavljaju osnovu za filtriranje tih potencijalnih lokacija.
Blizina stambenih podruja, veih autoputeva, industrijskih zona i ekoloki

osetljivih podruja (podruja razmnoavanja retkih i ugroenih vrsta ili zatienih
Strana 75
10/06/2009.

stanita, itd.). Treba paziti da konstrukcije i osetljiva podruja ne budu unutar
granica lokacije.
Pravac i brzina prevladavajueg vetra. Ukoliko je to uopte mogue, to mesto bi

trebalo da bude locirano niz vetar u odnosu na stambena podruja, industrijske
zone i poslovna podruja.
Vidljivost/izloenost pogledu. Ukoliko je mogue, to mesto treba da bude locirano

izvan pogleda sa veih javnih puteva i poslovnih/stambenih centara.
Sociopolitiki osetljive lokacije. To mesto treba da bude locirano dalje od lokacija,

kao to su istorijska mesta, Nacionalni parkovi, spomenici i druga podruja, to ne
bi bilo prihvatljivo za javnost.
Treba da postoji dovoljna povrina zemljita kako bi se obezbedio dovoljan

kapacitet deponije na osnovu oekivane koliine otpada koji e se primati od
podruja usluge.
Treba odabrati lokaciju koja je unutar razumnog vremena putovanja za vozila za

sakupljanje otpada. Lokacija odlagalita otpada moe da ima znaajan uticaj na
efikasnost programa sakupljanja vrstog otpada. Programi sakupljanja najbolje
funkcioniu kada se najvei deo vremena u stvari provodi na sakupljanju vrstog otpada
sa izvora otpada umesto na transport putevima do odlagalita. Na primer, kriterijumi za
izbor lokacije mogu da navedu maksimum 30 minuta vremena putovanja od mesta
sakupljanja do odlagalita. Udaljene lokacije mogu da zahtevaju izgradnju pretovarnih
mesta unutar podruja usluge. Ova pretovarna mesta e omoguiti ekonominiji
transport vrstog otpada od mesta sakupljanja do udaljenih odlagalita ukoliko je
rastojanje do odlagalita od zona sakupljanja preveliko.
Potencijalna podruja mogu da se iskljue iz razmatranja ukoliko na njima postoji visok
sezonski nivo podzemne vode ili kao rezultat kritinih aspekata podzemne vode ispod
neke konkretne lokacije. Na primer, ukoliko podzemna voda ispod neke potencijalne
lokacije slui kao izvor pijae vode, onda potencijalna kontaminacija vezana za novo
odlagalite moe da sprei korienje te lokacije.
Najbolja lokacija za deponiju je na mestu sa relativno nepropustljivim zemljitem. I
obrnuto, lokacija sa propustljivim zemljitem koje bi moglo da doprinese znaajnoj
migraciji filtrata iz deponije moe da bude loa lokacija.
Ne treba da bude nikakvih privatnih ili javnih bunara, bunara za dovod vode za irigaciju
ili za vodosnabdevanje bunara za stoku u blizini predloene lokacije ukoliko postoji rizik
Strana 76
10/06/2009.

da oni budu kontaminirani od tog novog objekta. Ne bi trebalo da bude krenjakih,
karbonatmnih, ili drugih formacija poroznih stena ispod nje, koje bi bile neuinkovite kao
barijere za migraciju procednih voda ili gasa. Ne bi trebalo da bude nikakvih znaajnih
seizmikih rizika vezanih za potencijalnu lokaciju koji bi mogli da zahtevaju skupe
tehnike mere za stabilizaciju tela deponije nakon to je otpad tu odloen.
Predloene deponije treba da budu locirane u podrujima koja su pristupana i koja
mogu da prime dodatni saobraaj kamiona koji e biti povezan sa isporukom otpada do
novog odlagalita.
Treba razviti numeriki zasnovan sistem rangiranja, koji e omoguiti da se svaka
lokacija oceni i rangira na objektivan nain. Taj numeriki sistem treba da doda dodatnu
teinu presudinim kriterijumima za utvrdjivanje lokacije. to je vii nivo objektivnosti u
utvrdjivanju numerikih kriterijuma i kasnijeg rangiranja lokacija, to e bolje proces
utvrdjivanja lokacije postii eljeni rezultat. Do stepena do kog je to mogue, sistem
rangiranja lokacije treba da se razradi i definie pre ocenjivanja bilo koje lokacije. Ovo e
pomoi da celokupan proces ocenjivanja lokacije bude to je mogue objektivniji.
Da bi se dodtano pomoglo u identifikaciji poeljne lokacije, trebalo bi pripremiti idejna
reenja za svaku potencijalnu lokaciju koja je ula u ui izbor. Ova idejna reenja treba
da omogue priblinu procenu sledeeg:
Kapaciteta lokacije u m3 otpada.
Zapremine privremene i zavrne zemljane prekrivke koja je potrebna.
Resursa neophodnih za instalaciju adekvatnog sistema za kontrolu procednih

voda.
Stepena radova potrebnih da se obezbedi pristup do lokacije.
Trokova vezanih za sve napred navedeno.
Uticaja sistema za sakupljanje otpada na podruju usluge na korienje lokacije

(vozila, pretovarnih mesta, itd.).
Ocena alternativa treba da predstavi nalaze komisije za izbor lokacije za lokacije koje su
ule u ui izbor i da pokae koje lokacije su najpoeljnije u sledeih pet oblasti:
fizikoj i ivotnoj sredini
tehnikoj
ekonomskoj
Strana 77
10/06/2009.
socijalnoj i kulturnoj
zakonskoj.
U ekonomskoj oceni rada nove deponije potrebno je razmotriti sve finansijske implikacije
na sistem upravljanja otpadom, ukljuujui i:
Trenutne trokove odlaganja otpada na postojeu lokaciju.
Trenutne trokove sakupljanja i transportovanja otpada postojee lokacije.
Trokove zatvaranja postojee lokacije.
Oekivane trokove projektovanja, izgradnje, funkcionisanja, zavretka rada i

naknadne brige o novoj sanitarnoj deponiji.
Oekivane trokove sakupljanja i transportovanja otpada do nove sanitarne

deponije.
Analiza alternativa e posluiti kao primarni pomoni dokument pomou koga mogu da
se donose odluke o izgradnji novog odlagalita. Izvetaj o izvodljivosti mora jasno da
pokae:
Da postoji potreba da se unapredi trenutna praksa odlaganja otpada.
Da e najprikladniji nain biti izgradnjom i radom dugorone deponije.
Da je izabrana lokacija najbolja koja postoji u datom podruju. Ta nova deponija

moe da bude i bie izgradjena i funkcionisae prema zadovoljavajuim
ekolokim standardima i standardima rada.
Da je uticaj njenog uvodjenja na sistem sakupljanja otpada u potpunosti

procenjen.
Da su trokovi izmena sistema za upravljanje otpadom razumni i pristupani.
Na osnovu kriterijuma za ocenjivanje koje odabere Tehnika komisija, izvetaj o analizi

alternativa treba da predstavi preporuku za to koja lokacija se najbolje uklapa u
kriterijume za rangiranje.
4.12.2. ASPEKTI PROJEKTOVANJA DEPONIJE
Dobro projektovane deponije obino sadre sledee osobine i operativne karakteristike:
Obloge.
Upravljanje procednim vodama i svodjenje uticaja na ivotnu sredinu na

minimum.
Upravljanje gasom od organskih otpadaka iz deponije i smanjenje rizika.
Bezbednost pristupa.
Korienje:
Strana 78
10/06/2009.

o
Rad na povrinskim poslovima.
Vodjenje evidencije za dokumentovanje rada.
Kompaktiranje otpada i postavljanje prekrivke.
Dokumentovani i delotvorni radni postupci i programi obuke radnika i

bezbednosti. Uspene deponije zahtevaju aktivno upravljanje u kome
sve funkcije kontrolie namensko osoblje i menaderi odgovorni za
sve aktivnosti na deponijama i koji rade na objektu tokom celokupnog
radnog vremena objekta.
Uspostavljanje i odravanje dobrih odnosa sa zajednicom.
Planiranje zatvaranja i perioda posle zatvaranja deponije.
Nie su opisana vana razmatranja za neke od ovih projektnih elemenata.

4.12.2.1
Obloge deponija
Obloge deponija su ili izgradjene ili su in-situ barijere koje se koriste da se sprei ili
svede na minimum migracija procednih voda i gasa od organskih otpadaka iz deponije u
okolno zemljite i/ili podzemnu vodu. Postoji vie vrsta materijala za obloge koji se
koriste u deponijama za vrsti otpad, ukljuujui i:
o
prirodni ili preradjeni materijal iz zemljita, kao to je glina.
Sintetiki membranski materijal, kao to je polietilen velike gustine

(HDPE).
Korienje obloga na deponijama nije novost. Njihovo korienje je evoluiralo kako se

irilo saznanje o potencijalnom uticaju procednih voda na podzemne vode. Ovo je
dovelo do konstrukcija obloga ija je namena obezbedjenje vie zatite i osiguranja za
dugoroni rad deponija. Ranije, lokacije deponija su se birale na osnovu, delom, optih
uslova zemljita za koja se smatralo da su delotvorna u tretiranju procednih voda bez
znaajne kontaminacije podzemnih voda. Takve deponije su se zvale deponije sa
priguenjem. Naalost, sada shvatamo da je generalno nemogue spreiti izvesnu
kontaminaciju, osim ukoliko deponija nije projektovana kao bezbedni objekat u kome se
sva procedna voda sakuplja i uklanja iz deponije. Odluke o tome da li treba koristiti
oblogu e biti u funkciji uslova zemljita na kome deponija treba da se locira i vrednosti
resursa podzemne vode koji treba da se zatiti.
U poslednjih 10 godina, projekti obloga za deponije za vrsti otpad su se kretali od
jednog sloja sabijene gline ili obloga od geomembrane, do dvostrukih elastinih
Strana 79
10/06/2009.

membrana ili kompozitnih obloga sa detekcijom curenja. Izbor materijala za oblogu i
konfiguracije koje su primenjivane u konstrukciji su u funkciji korienja materijala koji
moe da se ugradi uz minimum nedostataka, tako da moe da bude delotvoran na dugi
rok. Obloge je teko ugraditi i zahtevaju strogu kontrolu kvaliteta ukoliko traba da
uspeno zadravaju procedne vode. Neke od tipinih konstrukcija obloga koje se koriste
na objektima deponija ukljuuju:
OBLOGE OD GLINE: Ponovo sabijena zemlja od gline se koristi kao materijal obloge u
izgradnji deponije sa jednostrukom oblogom od gline ili kao komponenta sloene obloge.
Glina ima vie karakteristika koje je ine korisnim materijalom za oblogu. Glina se
prvenstveno sastoji od jednoobraznih, vrlo finih estica zemlje. Iako ovo moe da
rezultira u veliki procenat prostora sa porama izmedju tih estica, glinena zemlja takodje
ima snane osobine zadravanja tenosti koje zadravaju vodu da ne protie kroz te
prostore sa porama. Stvarno ponaanje u smislu bubrenja prirodnih meavina zemljita
koje sadri glinu e zavisiti od toga koji su minerali gline prisutni u datoj meavini
glinenog zemljita.
OBLOGE SA ELASTINOM MEMBRANOM: Obloge sa elastinom membranom (FML)
se koriste pojedinano ili u kombinaciji sa glinastim materijalom za formiranje
kompozitne obloge. Iako ima na hiljade moguih hemijskih kombinacija koje bi mogle da
se upotrebe za pravljenje materijala za geomembranu, ima ih samo nekoliko koje su
iroko koriene za oblaganje povrinskih akumulacija i deponija. Materijal za obloge
proizvodjai uobiajeno proizvode u strogim procesima kontrole kvaliteta. Vrsta
materijala koji e se koristiti za oblogu je u funkciji aplikacije na koju se data obloga
primenjuje.
KOMPOZITNE OBLOGE: Kompozitna obloga se sastoji iz dva elementa obloge sa
razliitim osobinama koje deluju zajedno jedne sa drugima kako bi spreile curenje.
Konstrukcija standardne kompozitne obloge se sastoji od gornje obloge od membrane i
donje obloge od sabijenog zemljita. Membrana je tipino od polietilena velike gustine
(HDPE) debljine od najmanje 2 mm. Standardna konstrukcija zemljanje (glinene)
komponente kompozitne obloge je obino debljine od najmanje 50 cm i treba da ima
hidrauliku provodljivost od manje od 1 x 10-7 cm u sekundi nakon to je postavljena.
Strana 80
10/06/2009.

4.12.2.2
Upravljanje procednim vodama
Procedne vode su tenost koja se proizvodi kada se voda cedi ili filtrira kroz vrsti otpad
i rastvara njegove rastvorljive sastojke. Procedne vode su tipino tamna tenost koja ima
jak neprijatan miris i koja moe da kontaminira povrinske i podzemne vode. Treba
izbegavati direktno izlaganje procednim vodama.
Neke osnovne injenice vezane za procedne vode ukljuuju sledee:
Voda je univerzalni rastvara. Skoro sve to dodje u kontakt sa njom moe do

neke mere da se rastvori.
Mnoge komponente vrstog otpada su organske i lako se izluuju. Ostalom

materijalu, kao to su metali, treba due vreme, ali i oni izluuju.
Procedne vode sadre rastvorene organske i neorganske materije, suspendovani

materijal i mikroorganizme (viruse, bakterije, itd.). Neke vrste od ovog materijala
su opasne za ljude i ivotinje.
Komponente procednih voda i njihove koncentracije zavise od starosti date

deponije. Do odstupanja dolazi usled takvih uslova kao to su:
o
bre raspadanje organskih otpada, koliina vode koja se kree kroz

deponiju i praksa u radu, kao to je recirkulacija procednih voda, itd.
Procedne vode mogu da budu vee koncentracije ukoliko je koliina mala kao
rezultat niskog nivoa infiltracije.
Proizvodnja procednih voda moe da se svede na minimum tako to e se tenosti

drati podalje od deponije, tako da one ne dolaze u kontakt sa materijalom vrstog
otpada. Paljiva kontrola tokova povrinske vode moe da pomogne da se eliminie
kontakt atmosferske vode sa materijalom koji moe da je kontaminira. Kada atmosferska
voda ili povrinska voda dodje u kontakt sa vrstim otpadom, ona mora da se tretira kao
procedna voda zbog njene kontaminacije.
Karakteristike procednih voda su u funkciji vrste otpada koji se odlae na odlagalite.
Neki oblici industrijskog otpada, na primer, mogu da imaju znaajan uticaj na
karakteristike proizvedenog filtrata. To je jedan od razloga zato se deponije koje se
projektuju za odlaganje opasnog vrstog otpada esto projektuju sa viim stepenom
zatitekao to su dvostruke oblogeda bi se spreila migracija procednih voda.
Strana 81
10/06/2009.

U deponijama osiguranim oblogom, procedne vode se zadravaju pomou obloge i
uklanjaju se sistemom za sakupljanje procednih voda instalisanim iznad te obloge.
Sistem za sakupljanje procednih voda se obino sastoji od mree perforiranih cevi koje
sakupljaju procedne vode i omoguavaju im da teku do lokacije za skladitenje ili
tretman. Projekat sistema sakupljanja procednih voda ne sme da dozvoli nagomilavanje
procednih voda nad oblogom poto akumulacija procednih voda moe da povea
potencijalnu opasnost od njihovog curenja kroz oblogu.
Ukoliko se procedne vode sakupljaju, treba ih preradjivati ili odlagati na nain koji ne
rezultra tetom po ivotnu sredinu, poto je svrha njigovog sakupljanja da se to sprei. U
zemljama koje imaju suve uslove, procedne vode se mogu sakupljati u obloen bazentalonik izgradjen na nioj koti u odnosu na deponiju. U takvom bazenu, procedne vode
se putaju da ispare. Uspenost ovog pristupa zavisi od klimatskih uslova u regionu u
kome se nalazi data deponija.
4.12.2.3
Kontrola gasa iz organskih otpadaka.
Gas iz organskih otpadaka se dobija iz biolokog razlaganja KO i on je prvenstveno

smesa metana i ugljendioksida. Opte osobine gasa od organskih otpadaka iz deponije
su u funkciji hemijskih sastojaka iz kojih se taj gas sastoji i, stoga, u funkciji vrste vrstog
otpada koji se odlae na deponiju.
Metan, glavna komponenta gasa od organskih otpadaka iz deponije, je veoma zapaljiv i
predstavlja riizik od poara i eksplozije na lokaciji ili izvan nje. U toku normalnih
aktivnosti odlaganja na deponiju, gas od organskih otpadaka iz deponije e iscuriti u
atmosferu kroz nepokriveni otpad ili dnevnu i intermedijarnu zemljanu prekrivku.
Medjutim, kako se materijal razlae, pritisak formiranog gasa moe da poraste, i on e
da migrira, nastojei da se oslobodi. Kada se dozvoli da ovaj pritisak poraste, mogu da
se jave problemi sa migracijom gasa od organskih otpadaka iz deponije, naroito nakon
to je deponija potpuno popunjena i kada se na nju nanese zavrni sloj nepropustljivog
zemljanog pokrivaa ili nepropustljiva sintetika pokrivka. Taj konani zemljani pokriva
ili konstrukcija pokrivke moe da blokira curenje gasa u atmosferu.
Da bi se smanjilo ovo narastanje pritiska, esto se ugradjuju pasivne ili aktivne oduke
za gas kroz zavrni zemljani pokriva na gornjim slojevima deponije. Bez kontrolisanih
oduki, gas od organskih otpadaka iz deponije e traiti postojee take najmanjeg
Strana 82
10/06/2009.

otpora, kao to su rovovi za cevi, propustljivo zemljite, pukotine kroz stenske podloge,
itd., kako bi oticao do mesta izvan deponije. Ukoliko ovi gasovi otiu do neke lokacije
gde postoji izvor paljenja, kao to je kua ili garaa, moe da dodje do eksplozije ili
poara. Dobar primer izvora paljenja na odlagalitu su radionice za odravanje u kojima
se obavljanju poslovi zavarivanja u toku opravke opreme za deponiju.
Uspeno upravljanje gasom od organskih otpadaka iz deponije je stoga vano u
projekovanju i upravljanju deponijom iz vie razloga:
Gas od organskih otpadaka iz deponije moe da oteti sistem pokrivke za

zatvaranje deponije.
Gas od organskih otpadaka iz deponije moe da uniti vegetaciju koja moe da

postoji iznad pokrivene deponije. Do ovog unitavanja moe da dodje zbog
osiromaenja kiseonika u zemljitu usled njegovog fizikog istiskivanja ili bioloke
redukcije. Prisustvo gasa od organskih otpadaka iz deponije dovodi do
istiskivanja kiseonika i vegetacija se u stvari zagui.
On moe da stvori eksplozivne uslove unutar lokacije deponije ili na lokacijama

izvan nje.
On moe da doprinese emisijama zagadjenja vazduha u vidu organskih

jedinjenja u tragovima i gasova koji imaju efekat staklene bate, kao to su
ugljendioksid i metan.
On moe da stvori rizike po ljudsko zdravlje i bezbednost usled potencijalnih

eksplozija i/ili poara, kao i emisija u vazduh.
Opte opcije koje postoje za upravljanje gasom od organskih otpadaka iz deponije
nakon sakupljanja obuhvataju:
Direktno isputanje kroz oduke u atmosferu.
Paljenje korienjem sistema baklji.
Sagorevanje.
Dobijanje goriva za proizvodnju elektrine struje ili proizvodnju industrijskog ili

kvalitetnog komunalnog gasa.
Postoje dve osnovne konfiguracije koje se koriste za sakupljanje gasa od organskih

otpadaka iz deponije, kako bi se postigli napred navedeni rezultati. One se sastoje iz
pasivnih i aktivnih sistema za sakupljanje, koji su u osnovi sledei:
SISTEMI ZA PASIVNO SAKUPLJANJE: Ovo je najjednostavnija vrsta sistema za
sakupljanje gasa od organskih otpadaka iz deponije. Oni koriste odune rovove i/ili
odune bunare bez korienja mehanikih uredjaja (pumpi i ventilatora) za istiskivanje
gasa. Premisa u projektovanju pasivnih sistema je da kretanje gasa moe da se
postigne obezbedjivanjem putanje za gas, kako bi napustio deponiju na kontrolisanoj
Strana 83
10/06/2009.

lokaciji, obino na vrhu deponije kroz pokrivku. Osnova za ovo kretanje je pritisak koji se
nagomilava u deponiji dovodei do toga da se gas kree ka lokacijama nieg pritiska.
Oni se normalno ugradjuju kako sekcije deponije dostiu svoj kapacitet i kako se one
zatvaraju.
SISTEMI ZA AKTIVNO SAKUPLJANJE: U sistemima za aktivno sakupljanje gasa,
vakuum ili negativan pritisak vazduha se dovodi u bunare za ekstrakciju ili rovove unutar
mase deponije da bi se gas odvlaio do lokacije na deponiji gde moe da se tretira. Taj
vakuum slui u svrhu izvlaenja gasa iz deponije do blizine bunara za ekstrakciju i
potom u sistem za sakupljanje, a onda na mesto na kom gas od organskih otpadaka iz
deponije moe da se pali u vidu baklje ili da se koristi kao gorivo.
4.12.2.4
Kontrola pristupa
Deponije treba projektovati tako da se ogranii neovlaeni pristup prostoru za

odlaganje otpada i da se zalutale ivotinje dre podalje. Zavisno od karakteristika
lokacije, treba postaviti ogradu, zid, ili ivu ogradu du celog oboda lokacije. Zavisno od
njihovog projekta, ove konstrukcije takodje mogu da pomau u hvatanju papira ili
ostataka plastike koji lete zbog vetrovitih uslova.
Kapija sa osobljem treba da bude na mestu ulaza u lokaciju za odlaganje otpada za
vozila i sve koji imaju posla na lokaciji. Idealno, lokacija kapije za prostor za odlaganje
otpada bi trebalo da bude opremljena vagom za merenje teine vozila koja ulaze i izlaze
iz postrojenja. Ovim se obezbedjuje evidencija tonae materijala koji se prima u
postrojenje za odlaganje.
Izvesno praenje primljenih koliina je presudna dobra praksa poto obezbedjuje vane
informacije za praenje korienja objekta i za planiranje buduih potreba za
upravljanjem vrstim otpadom.
4.13
USLUGE IENJA ULICA I JAVNIH OBJEKATA

ienje ulica i javnih objekata je jedna od najuoljivijih od svih usluga dravne uprave.
Svesno ili nesvesno, stanovnici dozvoljavaju da njihova miljenja o istoi javnih ulica
utiu na njihova oseanja u vezi sa njihovom zajednicom i lokalnim zvaninicima.
Posetioci e verovatno instinktivno stei svoj prvi, i esto trajni, utisak o jednoj zajednici
na osnovu istoe ulica i drugih javnih objekata. Praksa bacanja vrstog otpada na
javnim ulicama i na javnim prostorima stvara presudnu potrebu za ienjem ulica i
javnih objekata u svim naseljenim podrujima.
Strana 84
10/06/2009.

Usluge ienja ulica i javnih objekata mogu da ukljuuju bilo ta od sledeeg:
Mehaniko ienje ulica
Manuelno ienje ulica
ienje neasfaltiranih ulica
Sakupljanje otpadaka iz javnih objekata
Uslugu postavljanja korpi za otpad
Pranje javnih konstrukcija.
4.13.1. DEFINIITE I OCENITE TRENUTNU PRAKSU

Prvi zadatak je da obezbedi razumevanje o uslugama ienja ulica koje ve postoje u
podruju koje se planira. Mogu se identifikovati oblasti za unapredjenje putem procene
trenutnog rada. Osim toga, konano e morati da se donesu odluke u pogledu toga koji
delovi, ukoliko ih ima, od postojee infrastrukture e se integrisati u budui program
ienja ulica lokalne uprave.
Pored usluga ienja ulica, bie potrebno da se ocene elementi skladitenja i
sakupljanja iz postojeeg sistema za upravljanje otpadom. Ta ocena treba da se obavi
primenom kriterijuma uspenosti koje odabere tim za planiranje. Oni bi mogli da
ukljuuju, ali da ne budu ogranieni na sledee:
Potovanje nacionalnih zakona i lokalnih uredbi
Rentabilnost (trokovi/koristi)
Zdravlje i bezbednost
Prihvatljivost za ivotnu sredinu
Delotvornost (postizanje eljenog rezultata)
Prihvatljivost od strane javnosti
Efikasnost (pokazatelj produktivnog rezultata rada i materijalnih resursa u

poredjenju sa imputom).
Relativan znaaj dodeljen svakom od ovih kriterijuma za ocenjivanje e varirati zavisno

od karakteristika podruja koje se planira i oekivanja iroke javnosti.
Strana 85
10/06/2009.
4.13.2. ASPEKTI PROJEKTOVANJA - IENJE ULICA

4.13.2.1
Podruje usluge
Ispravna praksa se tie pravinog pruanja usluga i gradjanima i komercijalnim firmama,

poto zdravlje i blagostanje date zajednice u velikoj meri zavisi podjednako ili vie od
istoe siromanih podruja koliko i od istoe onih bolje stojeih. Prvi zadatak je da se
odlui koje ulice na podruju usluge treba da se odrede za mehaniko ienje ulica.
Ukoliko je krajnji cilj da se odrava isto okruenje u celokupnom podruju usluge, onda
bi dobra polazna taka bila da se utvrdi da e se sve ulice sa asfaltiranim povrinama ili
istiti mehaniki ili manuelno, ili i na jedan i drugi nain. Poto e mehaniko ienje
ulica ukljuivati i pranje, te otuda efikasnije sakupljanje praine, njega treba razmatrti za
sve javne puteve sa velikim saobraajem, glavne arterije i prioritetne puteve. Sve ulice
sa vie od dve saobraajne trake treba razmatrati takodje. Koji god kriterijumi da se
koriste za odabir, trebalo bi da se primenjuju na sve asfaltirane ulice u podruju koje se
planira. Rezulrat ovog posla treba da bude mapa konkretnih ulica, ili jasna i
nedvosmislena definicija vrsta ulica, kao to je glavna, koje treba da se obuhvate.
4.13.2.2
Uestalost usluge
Svaku vrstu ulice u podruju planiranja treba razmatrati zasebno, kako bi se utvrdilo
koliko esto moraju da se iste da bi se postigao eljeni standard za datu zajednicu.
Glavna pitanja na koja planeri moraju da odgovore kod donoenja odluke u pogledu
uestalosti su:
Koliko isto treba data ulica da se odrava? (Ovo vai i za vizuelne i za merljive
standarde koji su napred opisani.)
Koje vrste prljavtine i otpadaka/uta dominiraju?
Koliko se prljavtine i otpaci/ut dnevno akumuliraju na datoj ulici?
Koje standarde istoe ele vlasnici imovine, komercijalnih firmi i stanovnici?
Koji standard istoe eli da dostigne ugovorna agencija?
Da li tu postoje neke specijalne okolnosti koje zahtevaju naroitu panju kako bi

se dostigla norma istoe na nivou cele zajednice?
Pre odredjivanja uestalosti ienja da bi se postigla optimalna produktivnost, planeri

moraju da odlue o koliini prljavtine i otpadaka/uta po kilometru ivinjaka koju su
spremni da dozvole da se akumulira na datoj ulici izmedju ienja. Ovo je dozvoljeni
Strana 86
10/06/2009.

nivo optereenja. Stopa akumulacije uline prljavtine i djubreta je prvenstveno u
funkciji sledeeg:
Postojanja i korienja usluge sakupljanja vrstog otpada.
Postojanja i korienja kontejnera za otpatke.
Uestalosti ienja.
Uspenosti ienja mainama za ienje.
Uestalosti padavina.
Gustine saobraaja.
Parkiranja.
Drvea.
Odravanja trapova u kanalizacionom sistemu.
Kakva god uestalost da se odabere, treba da planirate ienje konkretnih ulica na

konkretne dane i istim redosledom, tako da stanovnici i komercijalne firme mogu da
prilagode svoje parkiranje i putovanje tako da se tome najbolje prilagode.
4.13.2.3
Vreme pruanja usluge
Sledei zadatak u planiranju poslova ienja ulica je da se utvrdi u koje doba dana ili
noi treba da se iste razne vrste ulica. Pitanja na koja treba odgovoriti u utvrdjivanju
najboljeg vremena za pruanje usluge ukljuuju sledee:
U koje vreme ima najmanje vozila parkiranih na ulici koja treba da se isti?
U koje vreme je obim saobraaja najnii?
Da li se neka podruja iste lake od drugih?
ienje treba da se obavlja kada su ulice najvie oslobodjene vozila. Na primer, ovo
znai da veinu poslovnih etvrti treba istiti posle ponoi, ali pre nego to se prodavnice
otvore narednog jutra. Ukoliko se ovaj posao planira da se zavri u rano jutro, onda
prualac usluge moe da poalje istu opremu na ulice u stambenim podrujima da se
opsluuju po danu. Ovo ima vie prednosti. Stanovnici mogu da se bune protiv ienja
u njihovom susedstvu nou zbog buke, te zato ulice u kojima se stanuje treba planirati
za ienje tokom dana kada e veina stanovnika biti na poslu. Osim toga,
rukovaocima maina za ienje moe da bude teko da nou iste ulice u kojima se
stanuje zbog parkiranih vozila i slabe vidljivosti. Na kraju, ienje tokom dana prua
vidljivi dokaz javnosti da se naknade za uslugu ienja ulica dobro troe.
Strana 87
10/06/2009.

4.13.2.4
Metode ienja
Mehaniko ienje se tipino obavlja korienjem jednog ili vie od sledeih

vrsta mehanikih uredjaja za ienje:
mehanike metle
regenerativnog vazduha
suvih uz pomo vakuuma
mokrih uzpomo vakuuma.
Manuelno ienje ulica tipino ukljuuje sakupljanje i uklanjanje otpadaka i uta

sa asfaltiranih ulica angaovanjem manuelnih istaa i to se iroko praktikuje u
veini zemalja u razvoju usled velike ponude i niskih trokova radne snage. Ono
moe da se koristi kao komplementarna usluga uz mehaniko ienje na
glavnim ulicama radi odravanja visokog nivoa istoe izmedju mehanikih
ienja. Ono se tipino koristi kao jedina usluga ienja na sporednim ulicama i
na komercijalnim trnicama i nekim poslovnim etvrtima.
Jo jedna druga usluga koju treba razmotriti, ukljuujui i unutar grupe usluga ienja
ulica, jeste sakupljanje otpadaka vezanih za javnu upotrebu komercijalnih ili
administrativnih objekata. Za ovu uslugu, prualac usluga treba da obezbedi manuelnu
radnu snagu koja e deurati u toku sveg radnog vremena, kako bi istila i uklanjala sve
otpatke i ostatke/ut iz javnih objekata, kao to su otvorene komercijalne pijace, parkovi,
vrtovi, trgovi, eleznike stanice, autobuska stajalita, te iz svih drugih koje eventualno
elite da ukljuite. Ova usluga treba da obuhvati sakupljanje svih otpadaka sa
zajednikih povrina otvorenih komercijalnih pijaca, pranjenje svih korpi za otpatke i
ostalih kontejnera za otpad koji su tamo locirani, te stavljanje sakupljenih otpadaka i
ostalog vrstog otpada u kante locirane na ili neposredno izvan pijace. Sakupljanje
otpadaka iz javnih objekata je u osnovi isto to i manuelno ienje ulica, osim to je
ovde ta aktivnost svedena na odredjene javne objekte.
Planiranje za realizaciju ove usluge zahteva da se donesu odluke u pogledu sledeih
osnovnih parametara:
definisanja javnih objekata koje treba opsluivati
eljenog nivoa uspenosti ienja objekata
uestalosti usluge
vremena pruanja usluge
dana pruanja usluge.
Strana 88
10/06/2009.

4.13.3. ASPEKTI PROJEKTOVANJA - IENJE JAVNIH OBJEKATA
4.13.3.1
Usluga obezbedjenja korpi za otpatke
Otpaci unitavaju privlanost jedne zajednice i podrivaju volju ljudi da unaprede njihovu
ivotnu sredinu. Otpaci takodje predstavljaju opasnost za saobraaj peaka i vozila, oni
su opasnost od poara i predstavljaju mesto razmnoavanja pacova, insekata i ostalih
opasnosti po zdravlje. Konano, otpaci dovode do novih otpadaka. Ukoliko su ulice
zatrpane otpacima, stanovnici su vie skloni da dodaju otpatke umesto da kontroliu
otpad na odgovorniji nain. Neki opravdavaju bacanje otpadaka na pod, zbog odsustva
usluge sakupljanja otpada dok drugi zauzimaju stav da, ukoliko su deurni manuelni
istai, onda je bacanje otpadaka bezopasno, poto e oni konano biti pokupljeni.
Veina izgleda da nije svesna posledica njihovih postupaka.
Ljudi proizvode otpatke na vie naina:
Kao peaci.
Kao motoristi ili iz nemara ili namerno.
Nemarnim skladitenjem otpada iz domainstava ili komercijalnog otpada pre
sakupljanja.
Nekontrolisanim bacanjem otpada iz domainstva.
Loim odravanjem gradilita i lokacija za ruenje.
Transportom otpada ili drugog materijala u nepokrivenim kamionima.
Postoje tri opte metode odvraanja stanovnika i vlasnika komercijalnih firmi od bacanja
otpadaka po ulicama i na drugim javnim povrinama:
Donoenjem i sprovodjenjem lokalnih uredbi kojima se zabranjuje bacanje

otpadaka.
Korienjem ubedjivanja kroz kampanje protiv bacanja otpadaka.
Obezbedjivanjem dovoljnog broja kontejnera za otpatke (korpi) tako da se

bacanje otpadaka u ove kontejnere uini lakim i prikladnim.
Sve ove tri metode moraju da se primene zajedno da bi se videlo znaajno smanjenje
koliine otpadaka koji se proizvode u vaem podruju usluge. Korpe za otpatke su
primarni kontejneri koji se koriste za sakupljanje otpada na javnim mestima. One su
projektovane da peaci usput odlau otpad. Postojanje i korienje kontejnera za
odlaganje otpada proizvedenog na javnim mestima moe da ima direktan uticaj na nivo i
trokove usluge pometanja ulica. Obezbedjenje adekvatnog broja propisno postavljenih i
lako uoljivih kontejnera za odlaganje javnih otpadaka moe znaajno da smanji
uestalost i trokove pometanja ulica.
Strana 89
10/06/2009.

Razrada plana usluge pometanja ulica i obezbedjenja korpi za otpatke treba da se odvija
istovremeno, kako bi se optimizirala sinergija izmedju te dve aktivnosti. Obe usluge bi
trebalo univerzalno i pravino pruati i promovisati kroz celokupno podruje koje se
planira ukoliko nameravate da unapredite kvalitet ivota stanovnika i privlanost datog
podruja za posetioce i turiste.
Usluga obezbedjenja korpi za otpatke ukljuuje sledee elemente koji moraju da se
razmotre bilo da datu uslugu treba da prua Optina ili neki privatni izvoa:
Nabavku.
Distribuciju.
Postavljanje.
Servisiranje (pranjenje sadraja).
Sanitaciju.
Odravanje i zamenu.
Planiranje za realizaciju usluge obezbedjenja korpi za otpatke zahteva od planera da

razmotre raspoloive opcije za sledee osnovne parametre koji diktiraju projektovanje i
uinak sistema:
Postavljanje korpi za otpatke.
Broj korpi za otpatke.
Vrstu korpi za otpatke.
Standard za opsluivanje.
POSTAVLJANJE KORPI ZA OTPATKE: Napor svake zajednice da smanji koliinu

djubreta mora da ukljuuje postavljanje korpi za otpatke na mestima koja su pogodna za
javnu upotrebu. Trebalo bi da razmotrite postavljanje korpi za otpatke u svim podrujima
koja se vezuju za veliki saobraaj peaka, npr. u parkovima, kolama, prodavnicama
brze hrane, veim autobuskim stajalitima, uglovima ulica, javnim zgradama,
komercijalnim poslovnim etvrtima, oping centrima i otvorenim pijacama. to je korpa
za otpatke blia potencijalnom izvoru otpadaka, to e ona biti delotvornija. Lokacije koje
su poznate po proizvodnji otpadaka, kao to su tandovi sa osveenjima i jako korieni
parkovi i autobuska stajalita, treba da imaju adekvatan broj korpi za otpatke koje su
prikladno locirane u blizini.
Ukoliko data Optina ima odeljenje za ienje i/ili ulepavanje koje je u prolosti
postavljalo i servisiralo korpe za otpatke, mogu se zatraiti njihova iskustva kako bi se
pomoglo da se identifikuju svi javni prostori koji bi trebalo da imaju korpe za otpatke.
Strana 90
10/06/2009.

BROJ KORPI ZA OTPATKE: Niko ne moe da obezbedi pouzdano pravilo koje e
zvaninicima rei koliko korpi za otpatke treba postaviti du neke ulice. Medjutim, u
svakom podruju sa velikim saobraajem peaka, kao to su podruja sa prodavnicama
i poslovne etvrti, treba da ih ima najmanje tri u svakom bloku (pod pretpostavkom da je
duina bloka 150 m).
Ukupan broj korpi za otpatke koje treba postaviti u podruju usluge e biti u funkciji
duina ulica i broja zasebnih podruja u kojima je veliki saobraaj peaka, i razmaka koji
se odabere. Korpe za otpatke treba da budu rasporedjene u odabranim podrujima u
intervalima koji olakavaju i motiviu njihovo korienje od strane javnosti. Iskustvo je
pokazalo da peaci tipino nee da hodaju vie od 50 m da bi doli do korpe za otpatke.
Konano, potrebno je da zapamtite da zahtevate od pruaoca usluga da dri u rezervi
priblino 25 procenata za zamenu oteenih korpi i za zadovljenje vrne potranje za
vreme praznika.
VRSTA KORPI ZA OTPATKE: Vrsta korpi za otpatke e imati uticaj na stepen
korienja. Kriterijumi za izbor mogu da se rezimiraju kako sledi:
Zapremina: i zapremina i oblik treba da budu takvi da jedan radnik na sakupljanju

moe da isprazni taj kontejner bez preteranog napora. Zapremina treba da bude
izmedju 30 i 100 litara.
Privlanost: to je korpa za otpatke uoljivija, to e ona privui vie otpadaka. One

treba da imaju prijatan i privlaan izgled, generalno sa nekim atraktivnim znakom
zajednice.
Konstrukcija: korpe treba da budu vrste i trajne radi dueg korisnog veka i da bi
izdrale zloupotrebu. Treba da budu projektovane tako da omogue lako i brzo
pranjenje. Konstrukcija treba da olaka lako ienje i odravanje. Korpe za
otpatke mogu da budu otvorene ili sa zatvorenim gornjim delom. Prve su jeftinije,
pristupanije i lake za korienje od strane peaka i za pranjenje od strane
radnika koji sakupljaju otpad, ali predstavljaju potencijalnu opasnost od poara,
to moe da bude opasno ukoliko neko baci upaljenu cigaretu u nagomilane
otpatke. Njihov je sadraj takodje sklon uklanjanju jakim vetrovima, pticama i
drugim ivotinjama. Manja je verovatnoa da e se sadraj tipa korpi sa
zatvorenim gornjim delom prosuti na trotoar ili ulicu. Ona moe da bude
konstruisana dovoljno kompaktno tako da se, ukoliko se vatra zapali, ona ugasi
usled nedostatka kiseonika.
Strana 91
10/06/2009.

Obe vrste korpi imaju inherentne slabe strane. Ukoliko se postavljaju blizu prodavnica
hrane, kontejneri od eline mree i sa otvorenim gornjim delom esto privlae insekte i
druge napasnike. Osim toga, otpaci u njima nisu zatieni od vetra. Oni se povremeno
zapale. Pokriveni kontejneri sa horizontalnim obrtnim poklopcem ispod metalnog svoda
zahtevaju esto ienje, poto se lepljivi ostaci akumuliraju na tom poklopcu. Ljudi
nekada nerado guraju lepljivi poklopac da bi bacili svoje otpatke.
Plastine kese i tretirani plastini umeci smanjuju odravanje korpi za otpatke. Plastine
kese su skuplje, ali obezbedjuju najsanitarniju uslugu. Plastini umeci su ekonominiji,
ali zahtevaju ee ienje. Mali kontejneri postavljeni na stub su opcija koja je stekla
izvestan stepen popularnosti. Oni mogu da se postavljaju na stubove za osvetljanje ili
neke vrste ulinog mobilijara. Prednost je u tome da ih je teko ukrasti. Oni tipino imaju
dno sa arkom, koje se dri zatvoreno pomou opruge. Ovo olakava pranjenje od
strane manuelnih istaa koji patroliraju datim podrujem, koji ih otvaraju i prazne
sadraj tih korpi u njihove kontejnere za otpatke. Poto su mali, potrebno ih je vie, a
njihovo korienje izgleda da je najbolje prilagodjeno za poslovna podruja.
Spoljni materijal moe da bude aluminijum, plastika, elik ili beton. Do nedavno je elik
bio najee korien materijal kada je plastika postala zastupljenija. Prednost elika je
njegova niska cena. Aluminijum i plastika se mogu nai u vie raznovrsnih oblika.
Ukoliko odaberete plastiku, potrebno je da proverite da ta plastika izdrava visoke
temperature. Primarne prednosti betona su trajnost i njegove karakteristike otpornosti
na unitavanje.
4.13.3.2
Pranje javnih konstrukcija
Izgled javnih konstrukcija u kojima javnost ima pravo prolaza doprinosi sveukupnom
utisku koji stanovnici i posetioci imaju u pogledu istoe i atraktivnosti date zajednice.
Odravanje istoe ovih konstrukcija je jo jedna usluga koja zavredjuje da se razmotri
da bude ukljuena u va sveukupni program ienja ulica i javnih objekata. Ova usluga
se sastoji od mehanikog pranja javnih konstrukcija lociranih na javnim putevima kroz
glavne i sporedne ulice.
Javne konstrukcije mogu da ukljuuju, ali se ne ograniavaju obavezno na:
Fontane, spomenike i statue.
Mostove, ukljuujui i obalne stubove, stubove, kamene ivinjake i

sigurnosne/zatitne ograde.
Tunele.
Strana 92
10/06/2009.
Autobuska stajalita.
Tramvajska stajalita.
Izdignute trase puteva i peake prelaze.
Semafore.
Uline stubove sa svetiljkama i lampe.
Uline oznake.
Znakove za kontrolu saobraaja.
Reklamne znakove - (locirane tamo gde javnost ima pravo prolaza).
Kuice za sobraajce koji kontroliu saobraaj.
U planiranju za realizaciju ove usluge, moraju da se donesu odluke u pogledu sledeih

elemenata usluge:
4.14
Vrste kostrukcija koje treba obuhvatiti. eljeni nivo uspenosti ienja.
Uestalosti pranja.
Vremena pruanja usluge.
Broja dana pruanja usluge.
PRIMENA PLANA
4.14.1.
Uvod
Po zavretku analize postojeeg sistema i razrade plana eljene usluge za svaku vrstu
usluge, moraju da se donesu odluke u pogledu najpoeljnijeg i najefikasnijeg naina na
koji treba primeniti taj plan. Fundamentalna odluka koju treba doneti jeste ko e da prua
datu uslugu. Da li Optina treba da prua datu uslugu ili da li treba sve ili neke od usluga
da se privatizuju? Treba zasebno oceniti svaku posebnu uslugu (sakupljanje otpada,
upravljanje medicinskim otpadom, recikliranje, odlaganje, itd.) poto moe biti poeljno
da se nastavi sa pruanjem nekih usluga direktno, a privatizovati druge primenom
razliitih metoda privatizacije.
4.14.2
Nastavljanje sa pruanjem usluga
Ukoliko se u toku ocenjivanja postojeih usluga uvrdi da ima malo nedostataka u

uslugama i da se postojee usluge pruaju na rentabilan nain, onda bi moglo biti
oportuno nastaviti sa pruanjem tih usluga na slian nain. Medjutim, ukoliko ovo nije
sluaj, onda bi u planu realizacije trebalo da se definie ta treba uraditi da se unapredi
data usluga i/ili efikasnost rada.
Strana 93
10/06/2009.

Ukoliko su eljeni nivoi usluge izmenjeni u odnosu na trenutne uslove, onda je vano
proceniti uticaje na trenutno poslovanje. Na primer, proirenje podruja usluge, kako bi
se obuhvatilo vie korisnika usluga i/ili poveanje uestalosti sakupljanja e imati
znaajan uticaj na potrebe za osobljem i opremom. Ovo e za uzvrat zahtevati vie
kapitala za finansiranje nabavke nove opreme. Ukoliko ovo bude sluaj, onda treba
uraditi procenu u pogledu sposobnosti Optine da prikupi taj kapital za finansiranje
dodatnih poslova u okviru usluge.
Mogu postojati drugi razlozi da se ne vre znaajne izmene postojeeg sistema pruanja
usluga. Ovi razlozi bi mogli da ukljuuju sledee faktore:
Postojanje dugoronih ugovora.
Neprihvatljive ili nepoeljne uticaje na postojee zaposlene.
Odsustvo interne ekspertize potrebne da se pokrenu znaajne promene.
Odsustvo zakonodavnog ili regulatornog organa vlasti.
Odsustvo prihvatljivosti od strane javnosti.
Odsustvo finansijjskih mogunosti.
Kada se razmatra neki plan za pruanje neke ili svih usluga direktno, treba razmotriti
sledee faktore:
Da li data Optina trenutno ima na raspolaganju kompetentno osoblje za

upravljanje?
Da li je potrebno poveati broj operativnog osoblja?
Da li e biti potrebno kupiti novu opremu?
Da li moe da se prikupi dovoljan kapital da se finansira kupovina nove opreme

(kamiona, kanti, itd.).
Sledei smernice date u Poglavlju 6 (Finansijsko planiranje), mogu da se utvrde i

kratkorone i dugorone potrebe za kapitalom. Kada su poznate potrebe za kapitalom,
bie potrebno da se razradi plan finansiranja, kako bi se utvrdilo gde i kako moe da se
pribavi taj potrebni novac. Optina e jedino biti u stanju da prua usluge uz korienje
sopstvenih resursa ukoliko moe da se nadje izvor finansiranja.
4.14.3
Privatizacija usluga
Neka Optina moe da odlui da pribavlja usluge privatnih kompanija, koje e pruati
neke ili sve usluge. Mora se naglasiti da nije neophodno 'privatizovati' sve usluge. Na
primer, neka Optina moe da odlui da nastavi sa pruanjem usluga sakupljanja otpada
Strana 94
10/06/2009.

sopstvenim snagama, ali da ugovori odlaganje otpada na Deponiju. Ova odluka treba da
se zasniva na finansijskim razlozima, da se odabere metod koji e rezultirati u pruanje
usluga uz najmanje trokove po stanovnike date zajednice.
U situacijama kada je kvalitet usluge koju prua dravna uprava nezadovoljavajui,
iskustvo je pokazalo da pristupi privatnom sektoru (firmama) radi upravljanja javnim
uslugama mogu znaajno da unaprede kvalitet usluge i/ili da smanje trokove. Neki od
razloga za efikasnost privatnog sektora su:
Ekonomski podsticaji, koji su normalni deo poslovanja privatnog sektora, mogu

da stimuliu i motiviu menadment i zaposlene za vii nivo uinka od onoga na
koji moe da se naidje u slinim javnim organizacijama.
Usluge dravne uprave u upravljanju vrstim otpadom esto nisu tako efikasne
kako bi trebalo da budu u mnogim sluajevima; tu moe da bude previa radnika
na platnom spisku ili previe nadzornika i menadera, a nedovoljno radnika.
U ambijentu dravne/lokalne uprave ima manje podsticaja za stimulaciju visoke

produktivnosti.
Neki kriterijumi koje treba razmotriti kada se odluuje da li da se promeni stepen ili
priroda uea privatnog sektora u uslugama upravljanja vrstim otpadom su:
Da li dravna uprava ima ili da li moe da pribavi kapacitete da napie

specifikacije za rad koje jasno definiu taj posao?
Da li dravna uprava moe adekvatno da definie pokazatelje uspenosti koji

mogu da se prate i sprovode?
Da li dravna uprava moe da prua efikasnu uslugu?
Da li postoje bilo kakve ekonomije razmera?
Da li dravna uprava ima kapacitet da prati kvalitet usluga i volju da sprovodi

ugovore ili licencne ugovore, ili i jedno i drugo, sa privatnim sektorom?
Da li je privatni sektor adekvatno razvijen da osigura konkurenciju u procesu

nabavke usluga?
Strana 95
10/06/2009.
Kakve su socijalne implikacije? Da li e neka promena dovesti do sveukupnog

poboljanja kvaliteta ivota? Da li e neka promena dovesti do neto novih radnih
mesta ili gubitaka radnih mesta?
Strana 96
10/06/2009.
Strana 97
10/06/2009.
Poglavlje 5 Finansijsko upravljanje
Strana 98
10/06/2009.
POGLAVLJE
Finansijsko
upravljanje
Strana 99
10/06/2009.
POGLAVLJE 5
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE
5
UVOD U FINANSIJSKO UPRAVLJANJE

Trenutna najbolja praksa u oblasti upravljanja vrstim otpadom je primena prorauna
punih sopstvenih trokova (Full Cost Accounting-FCA). FCA se definie kao:
...sistematski pristup za identifikovanje, sumiranje i izvetavanje o stvarnim trokovima
upravljanja vrstim otpadom. On uzima u obzir prole i budue izdatke, trokove reije
(usluga nadzora i podrke) i operativne trokove.9 Informacije date u ovom Poglavlju

ilustruju kako treba da se koristi FCA kako bi se razradio i funkcionisao finansijski sistem
upravljanja.
Lokalne uprave su ranije koristile raunovodstvene metode na osnovu novanih tokova
(raunovodstvo na bazi gotovine ili opteg fonda u kome se prate finansijski izvori
lokalne uprave) za prikazivanje tokova finansijskih sredstava, i prihoda i rashoda. Sistem
raunovodstva na bazi tokova novca registruje prihode i rashode kada se oni pojave. Na
primer, kupovina kamiona za sakupljanje otpada bi se registrovala kao rashod na datum
kada je taj kamion kupljen. Ili, prihod od naknada bi se registrovao kako se one primaju
od onih koji ih plaaju. Sa druge strane, FCA je obraunski raunovodstveni sistem koji
priznaje trokove kako se sredstva koriste ili rezerviu/veu, bez obzira na to kada se
novac troi. Kada uzmemo prethodni primer kupovine kamiona za sakupljanje otpada,
FCA priznaje da taj kamion, kao resurs, nee biti iskorien u godini u kojoj je kupljen. U
stvari, on e imati koristan vek od mnogo godina i stoga, rashod za taj kamion treba da
se rasporedi na te godine upotrebe (podvrgnut amortizaciji).
Kritini koncept koji je inherentan u sistemima FCA jeste diferencijacija termina: izdatak i
troak. Izdatak se odnosi na stvarnu potronju novca za kupovinu neke imovine ili za
plaanje za usluge. Troak se odnosi na novanu vrednost resursa kako se oni koriste ili
troe. Tako je u gornjem primeru izdatak za to vozilo cena koja je plaena da se to vozilo
Agencija za zatitu ivotne sredine Sjedinenih Amerikih Draava (1997.), Proraun sopstvenih punih trokova za
upravljanje komunalnim vrstim otpadom: Prirunik, Vaington, DC
Strana 100
10/06/2009.

kupi. Troak tog vozila e biti godinja amortizacija koja se primenjuje na njegovu
vrednost.
Slino tome, bruto fakturisanja naknada (ne stvarnog prijema novca) bi se priznala kao
prihod po pravilima FCA. Lica ili kompanije koje nisu platile svoje naknade bi se
prikazala u posebnom raunu u ovom sistemu.
FCA zahteva novi nain razmiljanja o upravljanju vrstim otpadom. Koristi od FCA su
mnoge, a najznaajnije od njih su rezimirane u daljem tekstu:
FCA olakava identifikovanje pravih trokova - kada lokalne uprave zaista znaju
koji su trokovi njihovog upravljanja vrstim otpadom, onda ih je lake kontrolisati.
Izbegava brda i doline u gotovinskim rashodima - FCA koristi amortizaciju

osnovnih sredstava i amortizaciju-otplatu duga koji trokove rasporedjuju dajui
realistiniju sliku programa upravljanja vrstim otpadom bez distorzija koje
prevladavaju u praktinim politikama raunovastva na bazi novanih tokova.
Pomae kod ugovaranja usluga zato to lokalne Optine bolje razumeju

trokove po FCA, one se pozicioniraju za bolje pregovaranje i donoenje odluka u
vezi sa operaterima iz privatnog sektora koji podnose ponude za ugovore za
privatizaciju. U sutini, primena FCA omoguava Optini da posmatra poslove
upravljanja vrstim otpadom isto kao to bi to inila neka privatna kompanija.
Alat za analizu - FCA omoguava optinama da pojedinano navedu svaku

komponentu usluga upravljanja vrstog otpada, tako da svaka zasebno moe da
se oceni u pogledu uspenosti. Na primer, FCA bi omoguio analizu postupka
reciklae zasebno u odnosu na druge operacije u upravljanju vrstim otpadom.
Ovo se znaajno razlikuje od lokalnih optinskih raunovodstvenih sistema koji
esto primenjuju centralizovano izraunavanje cene kotanja bez obzira na
mesto gde su nastali.
Uporedjivanje s najboljim - FCA omoguava optinama da porede njihov uinak u

upravljanju vrstim otpadom sa standardima u toj oblasti. Ovo moe da bude
koristan alat za ocenjivanje.
Programi podizanja javne svesti - FCA omoguava tano otkrivanje podataka

gradjanima u okviru svake komponente programa podizanja javne
svesti/edukacije.
5.1
SAKUPLJANJE FINANSIJSKIH PODATAKA ZA POSTOJEE USLUGE
Strana 101
10/06/2009.

Prvi korak u podizanju sistema informacija na standarde FCA jeste sakupljanje
raunovodstvenih podataka. Ovo se uobiajeno odnosi na sve aktivnosti vezane za
prihode i rashode.
5.1.1
PRIHODI
Na strani prihoda, treba sainiti listu svih izvora prihoda za prolu godinu, kao to je
ilustrovano u tabeli 5.1.
TABELA 5.1. Primer izvora prihoda
Raun prihoda
Naknade od korisnika
Opis
Zaraunate usluge koje se naplauju od vlasnika stambenih
nekretnina za pruene usluge.
Prenos iz fonda lokalne
Jednostavni prenosi sredstava iz opteg optinskog fonda
uprave
prihoda odeljenju za upravljanje vstim otpadom.
Prenos od nacionalne
Direktna subvencija koju obezbedjuje nacionalna vlada preko
vlade
Ministarstva finansija
Prodaja
Prihod od prodaje kompostiranog otpada, reciklanog

materijala. Takodje ukljuuje sve naplaene naknade za
odlaganje otpada.
Ugovori
Prihod po ugovorima za sakupljanje otpada sklopljenih sa

velikim proizvodjaima, kao to su hoteli, restorani, itd.
U Tabeli 5.2. je dat primer okvira za prikaz sakupljanjenih podataka o prihodima. Na

poetku ovog posla, napravite listu samo ukupnih iznosa u poslednjem redu. Prihodi
mogu kasnije da se raspodele na glavne aktivnosti upravljanja vrstim otpadom kada
budu poznati.
Strana 102
10/06/2009.

TABELA 5.2. - Primer rezimea podataka o prihodima
Okvir za prikaz prihoda za upravljanje vrstim otpadom

Rauni prihoda
Prenos iz
Aktivnost
Naplate
optinskog
usluge
fonda
prihoda
Prenos od
nacionaln
Prodaja
Ugovori
Ukupno
e vlade
Sakupljanje
otpada
Pretovar
otpada
Reciklaa i/ili
prerada otpada
Tretman
otpada
ienje ulica
ienje javnih
objekata
(parkova,
spomenika,itd.)
Ukupno
5.1.2. TROKOVI
Primena FCA e povlaiti za sobom priznavanje brojnih vrsta trokova, od kojih mnogi
ne bi bili priznati po raunovodstvenom sistemu na bazi novanih tokova. U Tabeli 5.3.

su prikazani neki od trokova koji se koriste u sistemu FCA i, mada moda nisu svi
trokovi koji su prikazani primenljivi u svakoj Optini, oni su ovde zabeleeni kao stavka
detaljne analize.
TABELA 5.3. Primer trokova u okviru FCA
Strana 103
10/06/2009.

Vrsta troka
Komponente trokova
Trokovi pre
Programi za podizanje javne svesti i ukljuivanje
poetka pruanja
javnosti
usluge
Kupovina zemljita
Trokovi dozvola
Izgradnja zgrada
Operativni
trokovi
Tekui trokovi
Rad i odravanje (O&M)
Servisiranje dugova
Investicioni
Kupovina imovine koja se koristi tokom
trokovi
poslovanja sa vekom duim od jedne godine

(podlee amortizaciji).
Trokovi na kraju
Zatvaranje lokacije
pruanja usluge
Rashovanje zgrada/opreme
Odravanje posle zatvaranja
Naknade za penzijsko i zdravstveno osiguranje
za trenutno zaposlene
Nepredvidjeni
Trokovi remedijacije
trokovi
Trokovi finansijskih obaveza (tete po

imovinu, povrede osoblja, itd.)
U FCA mi se bavimo sa dve razliite vrste trokova, Operativnim trokovima i

Investicionim trokovima. O svakom od njih se detaljnije diskutuje u daljem tekstu:
5.1.2.1. Operativni trokovi
Operativni trokovi su tekui trokovi ili rashodi poslovanja. Glavni trokovi poslovanja
se generalno smatra da su: (1) rad i odravanje (O&M), i (2) servisiranje dugova
(plaanja kamata na zajmove). Ove dve vrste operativnih trokova mogu da se podele
na direktne i indirektne kategorije. Direktni rashodi su oni koji se pripisuju glavnim
aktivnostima vodjenja posla upravljanja vrstim otpadom, kao to su sakupljanje otpada,
poslovi na transfer stanicama, poslovi na deponiji, poslovi recikliranja, itd. Indirektni
rashodi su oni nastali kao podrka glavnim aktivnostima. Primeri ovih rashoda su
raunovodstveni trokovi, administrativno osoblje, usluge obrauna plata, obrada
podataka, osiguranje, itd. Mnoge od ovih vrsta trokova se nazivaju reijski. Trokovi
Strana 104
10/06/2009.

vodjenja ovih aktivnosti moraju da se rasporede na sve odgovarajue raune rashoda.
Ovi rauni rashoda su nabrojani u Tabeli 5.4. zajedno sa dodatnim opisom:
Strana 105
10/06/2009.

TABELA 5.4. - Kategorije Operativnih trokova
Raun
Opis
rashoda
Radna snaga
Zarade/plate zaposlenih. Ovde su ukljueni trokovi naknada za

zaposlene, kao to su zdravstveno osiguranje, penzijski planovi,
bonusi, itd. Takodje su ukljuene i naknade za dnevni rad.
Vozila i oprema
Trokovi rada vozila, ukljuujui i: gorivo, ulja i maziva,

odravanje, itd. Takodje su ukljueni trokovi lizinga ako postoji.
Plaanja rentiranja ili
Primeri za ovo bi bio iznos plaen za najam zemljita za rad
najma
deponije, transfer stanicu, garau za vozni park, kancelarije, itd.
Ugovori za usluge
Rashodi za ugovaranje za specifinih usluga, kao to su

pometanje ulica, recikliranje, itd.
Otplate zajmova
Plaanja kamata za sve zajmove uzete za glavne aktivnosti

upravljanja vrstim otpadom.
Ostala plaanja
Svaka druga vrsta plaanja koja nisu napred opisana.
Gore navedene aktivnosti i rauni rashoda su samo primeri i moda ne pokrivaju sve to
je potrebno za odredjene situacije. Uzevi informacije koje su napred pruene, jedna
lokalna uprava moe da uspostavi Okvire Prihoda i Rashoda (videti Tabelu 5.6.), u
kojima su navedeni njeni direktni i indirektni trokovi rasporedjeni na odgovarajue
finansijske raune. Primeri koji su ovde citirani su za Upravljanje vrstim otpadom iz
domainstava i iz komercijalnih ustanova. Lokalna uprava takodje moe hteti da razradi
sline okvire za industrijski otpad, medicinski otpad, pometanje ulica i ienje javnih
objekata, ili druge usluge upravljanja otpadom zavisno od konkretne situacije. Ovde je
glavna ideja da se rashodi organizuju na logian nain u kome se pravilno navode
rahodi rasporedjeni na razne aktivnosti upravljanja vrstim otpadom.
5.1.2.2. Investicioni trokovi
Veina imovine u jednom sistemu za upravljanje vrstim otpadom se obino sastoji od
vozila, opreme, zemljita i gradjevinskih objekata koji imaju vek upotrebe od vie od
jedne godine. Stoga izdaci (plaena cena) za ovu imovinu nee biti priznati u jednoj
godini, nego e se rasporediti na vek upotrebe te imovine. Drugim reima, ta imovina e
Strana 106
10/06/2009.

podlegati amortizaciji i amortizacija za svaku godinu e predstavljati trokove date
imovine za tu godinu. Trokovi za resurse sa vekom upotrebe od preko jedne godine se
uobiajeno nazivaju Investicioni trokovi.
Stoga je vano da se uspostavi i odrava popis svih osnovnih sredstava tako da trokovi
vezani za korienje ovih resursa mogu pravilno da se rasporede. U Tabeli 5.5. je dat
primer formata tog popisa koji bi lokalna uprava mogla da koristi u ovu svrhu. Svrha
ovog popisa je da se odvoji imovina koja treba da se klasifikuje kao dugotrajnai koja
podlee amortizacijiza razliku od one imovine koja to nije.
5.1.3. OKVIR ZA POPIS VOZILA I OPREME
TABELA 5.5. Primer popisa dugotrajne imovine
2. OKVIR ZA POPIS VOZILA I OPREME

Kupljeni (k) ili
Aktivnost
Koliina
pod lizingom
(L)
Datum
Plaeni
Preostali vek
kupovine
iznos
upotrebe
Oprema
Smeari sa
zadnjim utovarom
Sakupljanje otpada
Smeari sa
prednjim utovarom
Auto podizai
Kamioneti
Pikap vozila
Motorcikli
Garaa
Radionica za
Prednji utovariva
transport
Transfer stanica i
odravanje
Zadnji utovariva
Pikap vozila
Pretovarno vozilo
Abrol kontejneri
Strana 107
10/06/2009.

Kran
Objekat za
kolsko vaganje
Zemljite
Zgrada i maine
Poslovi reciklae
za reciklau
Okretai
komposta
Prednji
utovarivai
Ostala vozila
Poslovi na deponiji
Zemljite
Kolska vaga
Kamioni cisterne
za vodu
Grejderi
Kiperi
Kompaktori
Ostala vozila
Napomena: stavke pod lizingom nisu investicioni trokovi.
Jednom kada se zavri popis dugotrajne imovine, izraunajte preostali vek upotrebe
svake imovine i godinju amortizaciju koja treba da se pripie. Za nae potrebe, koristite
metod proporcionalne amortizacije (tj. iznos izdatka podeljen sa brojem godina
amortizacije). Nemojte da nastavljate sa amorizacijom imovine nakon zavretka njenog
amortizacionog veka, ak i kada se ta imovina i dalje koristi. Tipini periodi amortizacije
su ilustrovani u sledeoj listi:
Opis
Broj godina za
amortizaciju
Zgrade
20-25 godina
Maine
10-15
Vozila
10
Strana 108
10/06/2009.

Nametaj
10
Elektronika i
kompjuteri
5.1.3.1. Trokovi pre poetka pruanja usluge

Trokovi vezani za uspostavljanje sistema funkcionisanja upravljanja vrstim otpadom
moraju da se izraunaju kroz amortizaciju. Trokovi pre poetka pruanja usluge su oni
trokovi nastali pre nego to dati projekat postane operativan. Ovi trokovi obuhvataju
studije izvodljivosti, kupovinu zemljita za deponiju, trokove izgradnje, dozvole, itd. Iako
oni predstavljaju izdatke pretrpljene pre poetka poslovanja, oni treba da budu prikazani
kao godinji troak amortizacije u toku perioda eksploatacije.
5.1.3.2. Trokovi na kraju pruanja usluge
Trokovi na kraju pruanja usluge su oekivani trokovi koji e nastati nakon to
prestane obavljanje tih poslova. Primer ovih trokova bi bilo zatvaranje deponije. Nakon
zatvaranja, deponija vie nije deo poslova, ali tu e biti neki trokovi vezani za
odravanje njene lokacije. Sve predvidljive rashode koji e nastati nakon prestanka
obavljanja poslova treba da se amortizuju u toku perioda rada. Drugim reima, taj budui
izdatak se priznaje kao dug i vre se godinja plaanja na jedan raun (amortizovana)
tako da bude dovoljno sredstava na raspolaganju da se taj dug plati kada bude
dospeo.
5.1.3.3. Indirektni trokovi
Raspored indirektnih rashoda moe da bude tei za utvrivanje nego direktnih trokova
koji se pripisuju poslovima upravljanja vrstim otpadom. Ukoliko su indirektni rashodi
(reija) iskljuivo za posao oko upravljanja vrstim otpadom, onda njih treba rasporediti
na razna mesta trokova na osnovu procenta vremena/resursa odvojenih za svako
mesto trokova (ili po nekom drugom pravinom sistemu raspodele). Medjutim, ukoliko
se indirektni trokovi dele sa ostalim optinskim funkcijama, onda moraju da se utvrde
oni delovi koji se mogu pripisati samo upravljanju vrstim otpadom i da se potom
rasporede na mesta trokova.
Strana 109
10/06/2009.

5.1.3.4. Rezime trokova
Jednom kada su utvrdjeni svi trokovi za svaku kategoriju trokova, mogu da se utvrde
ukupni trokovi za funkcionisanje postojeeg sistema za upravljanje otpadom. U Tabeli
5.6. je dat jedan format za rezimiranje i sabiranje svih trokova.
Strana 110
10/06/2009.
5.1.4. FINANSIJSKI RAUNI
TABELA 5.6. Rezime Operativnih rashoda
Aktivnosti
2. FINANSIJSKI RAUNI
Vozila i
Plaanja za
Ugovorene
Otplate
Ostala
oprema
rentiranje ili najam
usluge
zajmova
plaanja
Sakupljanje
otpada
Transfer stanice
Vozila za
pretovar
Rad deponije
Direktni rashodi
Centar za
reciklau
Program
podizanja javne
svesti
Jedinica za
monitoring
Podzbir
Raunovodstvo
Fakturisanje
Funkcionisanje
zgrada
Administrativne
aktivnosti
Indirektni rashodi
Komuniciranje
Obrada
podataka
Osiguranje
Pravni poslovi
Platni spisak
Osoblje
Strana 111
10/06/2009.
Ukupno

Nabavke
Ostalo
Podzbir
Ukupno
5.2
FINANSIJSKA ANALIZA POSTOJEEG OBAVLJANJA POSLOVA

Praksa agresivnog sakupljanja podataka u kombinaciji sa sistemima FCA omoguava
lokalnim upravama da:
pripreme zdrave budete koji e izdrati javni uvid i preispitivanje;
tano nadju nefikasnosti ili druge probleme unutar pojedinanih mesta trokova; i
porede svoje sopstvene finansijske rezultate/pokazatelje sa
rezultatima/pokazateljima drugih zemalja ili u odnosu na druge lokalne uprave.
Imaju osnovu za projektovanje buduih operativnih trokova i potreba za

kapitalom.
Na kraju, dobra finansijska analiza je jedino mogua sa dobrim finansijskim

raunovodstvom. Rezultati finansijske analize slue kao alat za unapredjenje efikasnosti,
eliminisanje otpada, unapredjenje usluge gradjanima i za nie trokove. Tabela 5.7.
sadri neke tipine trokove i glavne operativne pokazatelje za upravljanje vrstim
otpadom.
Koristei informacije sakupljene o postojeem sistemu za upravljanje vrstim otpadom,
kao to je opisano u Poglavlju 4, i sa prikupljenim informacijama o trokovima, mogu da
se izraunaju jedinini trokovi za svaku postojeu uslugu. Rezultati ove analize mogu
da se uporede sa ostalim zajednicama u regionu, kako bi se utvrdilo da li se postojeim
sistemom rukovodi na uinkovit nain imajui u vidu nivo usluge koja se prua. Ona
takodje moe da se koristi kao osnova za ocenjivanje ponuda izvoaa za pruanje
slinih usluga.
U sledeoj tabeli je rezimiran raspon trokova za usluge vezane za vrsti otpad. Iako su
ovi podaci stari (iz 1994.), oni ipak predstavljaju osnovu za poredjenje trokova sa
trokovima koji se trenutno plaaju u Srbiji.
Strana 112
10/06/2009.

TABELA 5.7. Primer glavnih pokazatelja za analizu
Cointreau-Levine, Sandra (1994.), Uee privatnog sektora u uslugama vezanim za
komunalni vrsti otpad u zemljama u razvoju (Knj. 1), Svetska banka, Vaington, DC
Trokovi upravljanja komunalnim vrstim otpadom: poredjenje (1988. $)
Sistem pretovara
otpada
Sanitarna deponija
ienje javnih
prostora
Sakupljanje otpada
Osnova
5.3
Proizveden vrsti
otpad
Trokovi sakupljanja
Trokovi sakupljanja
Trokovi sakupljanja
Trokovi rada i
odravanja
Trokovi radne snage
Investicioni trokovi
Trokovi sakupljanja
Trokovi sakupljanja
Trokovi sakupljanja
Trokovi rada i
odravanja
Trokovi radne snage
Trokovi odlaganja
Trokovi odlaganja
Trokovi odlaganja
Trokovi rada i
odravanja
Trokovi radne snage
Trokovi pretovara
Trokovi pretovara
Trokovi pretovara
Trokovi rada i
odravanja
Trokovi radne snage
Zemlja sa niskim
prihodima
0,2 t
Zemlja sa srednjim
prihodima
0,3 t
Industrijalizov
ana zemlja
0,6 t
$ 15 - 30
$3-6
$ 30 - 70
$ 9 - 21
$ 70 - 120
$ 42 72
0,9 1,7 %
0,5 1,1 %
0,2 0,4 %
45%
30%
20%
% od ukupnih trokova
$/tona
$/po glavi
stanovnika/godinje
% od prihoda po glavi
stanovnika
15%
40%
$ 30 - 60
$ 0,6 1,2
40%
30%
$ 60 140
$ 1,8 4,2
70%
10%
$ 140 240
$ 4,2 7,2
0,2 0,3 %
0,1 - 0,2 %
0,02 0,04 %
20%
10%
10%
$/tona
$/po glavi
stanovnika/godinje
stanovnika
50%
30%
$1-3
$ 0,2 0,6
70%
20%
$ 3 - 10
$ 0,9 3,3
65%
25%
$ 15 50
$ 9,0 30,0
0,05 0,2 %
0,05 0,2 %
0,05 0,2 %
35%
30%
25%
$/tona
$/po glavi
stanovnika/godinje
stanovnika
10%
55%
$35
$ 0,62 1,0
20%
50%
$ 5 15
$ 1,5 4,5
35%
40%
$ 15 20
$ 9,0 12,0
0,2 0,3 %
0,1 0,2 %
0,05 0,07 %
25%
25%
20%
10%
65%
25%
50%
45%
35%
Tone/po glavi
stanovnika/godinje
$/tona
$/po glavi
stanovnika/godinje
stanovnika
PROCENJIVANJE BUDUIH TROKOVA

Budui trokovi mogu da se procene primenjujui istu fundamentalnu logiku koja se
primenjuje za utvrdjivanje stvarnih trokova za funkcionisanje postojeeg sistema
koristei metode FCA. Jedina je razlika u tome da trokovi za svaku kategoriju rashoda
moraju da se procene na osnovu plana eljene nove usluge.
Strana 113
10/06/2009.

5.3.1. OBAVLJANJE POSLOVA
Priprema procena buduih operativnih trokova za neki novi plan usluge moe da se
uradi primenom vie razliitih metoda.
Prvi metod ukljuuje korienje postojeih jedininih trokova utvrdjenih u analizi

postojeeg sistema i ekstrapolaciji tih trokova, uzimajui u obzir dodatne
rashode vezane za proirenje i/ili unapredjenje postojeih usluga.
Drugi metod se zasniva na sainjavanju kompletno novog budeta na osnovu

novog plana upravljanja u kome su uzeti u obzir budua operativna unapredjenja,
porast stanovnitva, inflacija i efikasnosti.
Trei metod zahteva razmatranje za korienje raspoloivih informacija o

trokovima od ostalih zajednica i modifikavciju tih informacija tako da odraavaju
razlike izmedju zajednica.
Treba primeniti jednu ili vie od ovih metoda. Korienje vie od jedne metode
obezbedjuje osnovu za utvrdjivanje valjanosti postavljenih pretpostavki i one mogu da se
porede kako bi se utvrdilo da li su te procene razumne.
5.3.2. POTREBE ZA KAPITALOM
Ukoliko data Optina eli da razmotri pruanje buduih usluga korienjem sopstvene
opreme i osoblja, moraju da se procene potrebe za kapitalom. Procene mogu da se
urade tako to e se utvrditi trokovi za budue nabavke opreme, zemljita, kanti za
otpad, zgrada, itd., koje su neophodne za pruanje usluga definisanih u tom planu.
Ukupni trokovi za sve ove stavke e biti iznos poetnog kapitala koji data Optina mora
da prikupi da bi mogla da realizuje taj plan. Iste tabele koje su koriene u finansijskoj
analizi postojeeg sistema mogu da se koriste za utvrdjivanje potreba za tim kapitalom
za novi plan, uz odgovarajue izmene u iznosima na osnovu planiranih novih nivoa
usluge.
Ukoliko neka Optina odlui da privatizuje neke ili sve usluge, onda taj ugovor treba da
odraava taj stepen uea (iznos kapitala koji treba da se uloi) svake od ugovornih
strana. Ukoliko, na primer, data Optina eli da uloi zemljite, opremu, ili druge
postojee resurse koje e koristiti Izvoa, investiciona vrednost ovih uloga treba da se
uzme u obzir kada se utvrdjuje razumnost predloga trokova izvoaa. U ovom sluaju,
Strana 114
10/06/2009.

trokovi izvoaa treba da budu manji nego u sluaju kada se ne ulau nikakva osnovna
sredstva.
Strana 115
10/06/2009.
Poglavlje 6 Procedure raspisivanja tendera
Strana 116
10/06/2009.
POGLAVLJE
Procedure
raspisivanja tendera
Strana 117
10/06/2009.
POGLAVLJE 6
PROCEDURE RASPISIVANJA
TENDERA
6
UVOD U RASPISIVANJE TENDERA

ta je proces raspisivanja tendera? To je proces koji neka institucija, javna ili privatna,
primenjuje za nabavku robe ili usluga od neke druge institucije na transparentan i
konkurentan nain. U svrhe ovog prirunika, ovaj proces raspisivanja tendera e se
odnositi na to kako bi neka Optina pribavila usluge nekog privatnog izvoaa za
obavljanje svih ili nekih od usluga upravljanja vrstim otpadom, kako je definisano u
usvojenom planu za upravljanje vrstim otpadom.
Krajnji cilj procesa raspisivanja tendera je potpisivanje obostrano korisnih ugovora

izmedju Naruioca i privatnih izvoaa za dodelu nekih ili sve odgovornosti za pruanje
usluga upravljanja vrstim otpadom. Primarni cilj ovog procesa nabavke putem
nadmetanja jeste da se osigura eljeni nivo usluga od kompetentnih izvoaa iz
privatnog sektora uz najmanje mogue trokove. Postizanje ovog krajnjeg cilja zahteva
sledee:
iroku upoznatost sa tom nabavkom medju potencijalnim pruaocima

usluga, kako bi se maksimizirao broj potencijalnih ponudjaa.
eljene usluge kompletno i jasno definisane u tenderskoj dokumentaciji.
Predloeni ugovor pravino rasporedjuje rizik izmedju ugovornih strana

potpisnica ugovora.
Proces nabavke se obavlja na poten i pravian nain i na nain kojim se

izbegavaju nepravilnosti ili pojava nepravilnosti.
Strana 118
10/06/2009.

U Zakonu o javnim nabavkama se definiu uslovi i reguliu metode i postupci za
kupovinu robe i usluga i ugovaranje gradjevinskih radova i usluga, u sluajevima kada je
naruilac neko vladino telo, organizacija ili agencija ili neko pravno lice.
Ti postupci, utvrdjeni u ovom Poglavlju, se zasnivaju na pretpostavci da je Zakon o
javnim nabavkama merodavni Zakon koji se odnosi na veinu nabavki vezanih za usluge
u pogledu vrstog otpada. Ugovori mogu da se dodele primenjujui ili otvoreni
postupak, ili restriktivni postupak. Otvoreni postupak je postupak u kome svi
zainteresovani isporuioci mogu da dostave ponude pripremljene u skladu sa prethodno
definisanim zahtevima naruioca, kako je propisano u tenderskoj dokumentaciji.
Restriktivni postupak je postupak u kome u prvoj fazi naruilac utvrdjuje kvalifikovanost
ponudjaa na osnovu prethodno utvrdjenih zahteva za kvalifikovanost, dok u drugoj fazi
poziva sve one kandidate ija je kvalifikovanost utvrdjena da podnesu svoje ponude.
Naruilac moe da primeni restriktivni postupak samo kada su predmeti javne nabavke
takva roba, usluge ili gradjevinski radovi koje moe da realizuje samo ogranieni broj
ponudjaa koji imaju adekvatne tehnike, ljudske i finansijske resurse.
6.1
OPTI ZAKONSKI ZAHTEVI

Sledei stavovi su izvodi iz Zakona o javnim nabavkama koji su od naroite vanosti za
proces nabavke. Ovde su sadrane samo najvanije odredbe. Kada se preduzima neka
konkretna nabavka, treba analizirati kompletan tekst ovog Zakona, kako bi se osiguralo
da se potuju sve odredbe.
6.1.1. POKRETANJE POSTUPKA
Naruilac moe sprovoditi restriktivni postupak kada su predmet javne nabavke takva
dobra, usluge ili radovi koji, s obzirom na tehniku, kadrovsku i finansijsku
osposobljenost, mogu biti isporueni, prueni, odnosno izvedeni samo od strane
ogranienog broja ponuaa. Naruilac moe sprovoditi restriktivni postupak i kada javnu
nabavku nije mogue unapred planirati sa stanovita obima i vremena, a predmet te
nabavke su povremene usluge ili potrona dobra, odnosno povremene popravke ili radovi
na odravanju, koji se pruaju, isporuuju ili izvode, ne prema posebnim zahtevima
naruioca, ve u skladu sa trinim uslovima .
Strana 119
10/06/2009.

6.1.2. USLOVI ZA POKRETANJE POSTUPKA
Neka Optina moe da pokrene neki postupak javne nabavke ukoliko je ta nabavka bila
ukljuena u program javnih nabavki i ukoliko su sredstva za tu nabavku izdvojena u
Budetu Republike Srbije (u daljem tekstu nazvan Republiki budet), budetu
teritorijalne autonomije, ili lokalne samouprave ili u nekom finansijskom programu u
smislu Zakona o budetskom sistemu.
Sredstva za konkretnu javnu nabavku ne mogu da premae iznos koji je predvien
propisom kojim se regulie realizacija Budeta i javno finansiranje.
Ukoliko postupak javne nabavke traje due od jedne godine, obaveze koje dospevaju u
narednim godinama e biti ugovorene u iznosima koji su utvrdjeni propisima koji reguliu
realizaciju budeta za svaku godinu zasebno.
Ukoliko Republiki budet, budet teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave ili
finansijski program drugog naruioca nisu jo uvek usvojeni, naruilac moe da pokrene
postupak javne nabavke samo do iznosa planiranog u skladu sa propisom o
privremenom finansiranju.
6.1.3. ODLUKA O POKRETANJU POSTUPKA
Naruilac e pokrenuti postupak javne nabavke putem pisane odluke koja sadri barem
sledee podatke:
redni broj javne nabavke za tekuu godinu;
predmet javne nabavke i vrstu postupka javne nabavke;
vrednost javne nabavke, kako je klijent procenjuje i oekuje u ponudama;
pozivanje na odluku o odobrenju vrste ulaganja u javnu nabavku u skladu sa

jednoobraznom metodologijom, ukoliko je potrebno;
pribline rokove do kojih pojedinane faze postupka javne nabavke moraju da se

realizuju;
definiciju stavki za plaanje u budetu ili finansijskom planu.
Strana 120
10/06/2009.

6.1.4. PRINCIP OSIGURANJA PRAVINOG NADMETANJA MEDJU PONUDJAIMA
Naruilac nee ograniiti pravino nadmetanje medju ponudjaima, naroito nee
obstruirati nijednog ponudjaa neopravdanom primenom restriktivnog postupka ili
primenom diskriminatornih mera.
Lice ili pravno lice, koje je pripremalo tendersku dokumentaciju ili njene delove, nee
uestvovati kao ponudja ili podizvoa i nee saradjivati sa ponudjaem u pripremi
ponude.
Naruilac nee zahtevati od ponudjaa da angauje bilo kog konkretnog podizvoaa ili
da izvri bilo koju drugu transakciju, na primer, izveze konkretnu robu ili usluge, osim
ukoliko nije drugaije utvdjeno specijalnim zakonom ili medjunarodnim sporazumom, ili
ukoliko se u tenderskoj dokumentaciji ne navodi da ponudja treba da angauje
odredjeni broj domaih podizvoaa ili da ukljui odredjenu koliinu ili vrednost robe i
usluga domaeg porekla.
6.2
ADMINISTRATIVNI ZAHTEVI U VEZI SA TENDEROM

Opti zahtevi iz ovog Zakona o javnim nabavkama koji su merodavni za nabavku usluga
upravljanja vrstim otpadom ukljuuju sledee:
6.2.1. TRANSPARENTNOST U KORIENJU JAVNIH SREDSTAVA
Javni poziv za javnu nabavku treba da se objavi u Slubenom glasniku Republike
Srbije i na Portalu javnih nabavki i u jednoj od dnevnih novina.
Svako lice koje je uestvovalo u tenderu imae pravo da izvri uvid u detaljne podatke o
sprovedenom postupku javne nabavke u skladu sa ovim Zakonom a nakon donoenja
odluke.
6.2.2. JEDNAKOST PONUDJAA
Naruilac nee utvrditi uslove koji bi znaili teritorijalnu, formalnu ili linu diskriminaciju
bilo kakve vrste medju ponudjaima ili diskriminaciju koja proistie iz klasifikacije posla
koji obavlja dati ponudja.
Utvrdjivanje porekla robe ili usluga e biti doputeno u sluajevima i u svrhe utvrdjene
posebnim propisom.
Naruilac nee eliminisati ponude iskljuivo zato to je neki ponudja stacioniran u nekoj
zemlji koja nema sporazum sa Republikom Srbijom o jednakom tretmanu domaih i
stranih ponudjaa.
Strana 121
10/06/2009.

6.2.3. ZATITA PODATAKA
Naruilac e uvati kao poverljive sve podatke o ponudjaima sadrane u tenderskoj
dokumentaciji koji su definisani kao poverljivi nekim posebnim aktom.
Naruilac moe da odbije da dostavi one informacije koje bi znaile krenje poverljivosti
podataka primljenih u ponudama.
Naruilac e uvati kao poslovnu tajnu imena ponudjaa i podnete ponude do datuma
utvrdjenog za otvaranje ponuda.
6.2.4. DOKUMENTACIJA I VODJENJE EVIDENCIJE
Naruilac e voditi evidenciju o svim fazama postupka javne nabavke.
Naruilac e uvati dokumentaciju u vezi sa javnim nabavkama u skladu sa propisima
kojima se regulie sektor dokumenata i arhiva.
Naruilac e voditi evidenciju o svim zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama.
6.2.5. UVANJE DOKUMENTACIJE
Naruilac e uvati svu dokumentaciju vezanu za svaku javnu nabavku najmanje osam
godina posle roka za izvrenje ugovora kako je navedeno u lanu 14, stav 2.
6.2.6. JEZIK KOJI SE KORISTI U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
Naruilac e sainiti tendersku dokumentaciju i vodie postupak na srpskom jeziku. Za
tendere za javne nabavke za robu i usluge ija je vrednost preko 150.000.000,00 Dinara
i za radove od preko 300.000.000,00 Dinara, naruilac e sainiti tendersku
dokumentaciju i voditi postupak na stranom jeziku koji se uobiajeno koristi u
medjunarodnoj trgovini.
Ponudjai e dostavljati ponude na jeziku iz tenderske dokumentacije ili na jeziku koji je
naveden u tenderskoj dokumentaciji.
Naruilac moe da dozvoli da ponudjai dostave svoje ponude, delimino ili u celosti,
takodje i na nekom drugom jeziku, naroito u delu koji se odnosi na tehnike
karakteristike, kvalitet i tehniku dokumentaciju.
U sluaju iz stava (1) ovog lana, naruilac e navesti koji deo ponude moe da bude na
stranom jeziku, kao i na kom stranom jeziku.
Strana 122
10/06/2009.

Ukoliko u toku analize i ocenjivanja ponuda, klijent otkrije da deo ponude koji nije
dostavljen na srpskom jeziku treba da se prevede na srpski, moe da zatrai od
ponudjaa da to urade u navedenom vremenskom roku.
U sluaju spora, tenderska dokumentacija na srpskom jeziku, ili ponuda na srpskom
jeziku e se koristiti kao referentna dokumentacija.
6.2.7. VALUTA
Vrednosti u tenderskoj dokumentaciji i ponudi e biti navedene u Dinarima. Naruilac
moe da trai da ponudjai takodje navedu vrednosti i u drugim valutama. U ovom
sluaju, naruilac e navesti da se relevantni srednji devizni kurs Narodne banke Srbije,
koji vai na dan otvaranja ponuda, koristi za konverziju u Dinare. U sluaju opisanom u
lanu 17, stavu 2 Zakona o javnim nabavkama, kada je ponudjaima dozvoljeno da
dostavljaju ponude u nekoj drugoj valuti pored Dinara, naruilac e u tenderskoj
dokumentaciji navesti valute u kojima mogu da se dostavljaju ponude.
6.2.8. ANTI-KORUPCIJSKO PRAVILO
Naruilac e odbiti ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponua
neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled poklon ili neku drugu korist lanu
komisije za javne nabavke, licu koje je uestvovalo u pripremi konkursne dokumentacije,
licu koje uestvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ono na njih
izvrilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije ili da utie na postupanje
naruioca ili donoenje odluka u bilo kojoj fazi postupka javne nabavke. Naruilac e
odbiti ponudu i ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponua neposredno
ili posredno pretio lanu komisije za javne nabavke, licu koje je uestvovalo u pripremi
konkursne dokumentacije, licu koje uestvuje u planiranju javne nabavke ili nekom
drugom licu kako bi ovo na njih izvrilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije, ili
da utie na postupanje naruioca ili donoenje odluka u bilo kojoj fazi javne nabavke.
Naruilac e odmah obavesti nadlene organe koji e protiv takvih subjekata preduzeti
zakonom propisane mere.
6.2.9. TENDERSKA KOMISIJA
Naruilac e, istovremeno sa donoenjem odluke da pokrene postupak javne nabavke,
doneti i akt o imenovanju ekspertske komisije u skladu sa utvrdjenim kriterijumima za
formiranje takvih komisija. Ministar nadlean za poslove finansija blie propisuje
kriterijume za obrazovanje komisija za javne nabavke.
Strana 123
10/06/2009.

6.3
PRETKVALIFIKACIJA PONUDJAA (RESTRIKTIVNI POSTUPAK)

Ogranieni postupak je postupak u kome, u prvoj fazi postupka nabavke, naruilac
utvrdjuje kvalifikovanost ponudjaa na osnovu prethodno utvrdjenih zahteva za
kvalifikovanost, dok u drugoj fazi poziva sve ove kandidate ija je kvalifikovanost
utvrdjena da dostave ponude. Restriktivni postupak e oznaavati postupak u kome
samo oni ponudjai koje je naruilac pozvao mogu da dostave ponude posle utvrdjivanja
njihove kvalifikovanosti (kandidati).
6.3.1. POSTUPCI PRETKVALIFIKACIJE
Prvi korak u procesu nabavke primenom restriktivnog postupka jeste da se identifikuju
kvalifikovani izvoai koji su zainteresovani za ugovaranje datog posla. Generalno,
najbolje je ograniiti broj izvoaa koji se pozivaju da dostave ponude samo na one
izvoae koji su proli pretkvalifikaciju. Svrha pretkvalifikacije je trostruka:
prvo, da se potvrdi postojanje i interes izvoaa koji su kvalifikovani da prue

eljene usluge;
drugo, da se osigura da se ponude na tender prime samo od izvoaa koji imaju

prethodno neophodno iskustvo i tehnike, finansijske i menaderske kapacitete
za uspeno preuzimanje odgovornosti i dunosti iz ugovora;
tree, da se utedi na trokovima pripreme ponude za tender onih izvoaa koji

ne bi uspeli da se kvalifikuju za dati posao u vreme ocenivanja ponuda. Otuda bi
se Tenderska dokumentacija izdala samo pretkvalifikovanim izvoaima.
Proces Pretkvalifikacije se sastoji od sledeih aktivnosti:
pripreme Zahteva za kvalifikovanje
javnog oglaavanja date nabavke
izdavanja Zahteva za kvalifikovanje zainteresovanim izvoaima
ocenjivanja odgovora primljenih od izvoaa
obavetavanje o rezultatima i njihovo objavljivanje.
Ministar nadlean za poslove finansija blie propisuje obavezne elemente konkursne

dokumentacije
Strana 124
10/06/2009.
6.3.2. PRIPREMA ZAHTEVA ZA KVALIFIKOVANJE

U prvoj fazi restriktivnog postupka u kome se pregovara, Naruilac e odabrati one
kandidate, koji e biti pozvani u drugu fazu, da dostave ponude ili da uestvuju u
pregovorima. Naruilac e odabrati kandidate u prvoj fazi postupka na osnovu
informacija koje dostave ponudjai, a koji dokazuju:
pravni status ponudjaa
ekonomski poloaj ponudjaa
finansijski poloaj ponudjaa
tehnike sposobnosti ponudjaa
kapacitete ponudjaa u ljudskim resursima.
6.3.3. MINIMALNI ZAHTEVI ZA PRETKVALIFIKACIJU - TEHNIKI

Prihvatljiv nivo prethodnog iskustva i finansijska mo predstavljaju jedno od najvanijih
pitanja u pripremi i u sadraju Zahteva za kvalifikovanje. Generalno govorei, prethodno
iskustvo u obavljanju zadovoljavajueg posla sline prirode predstavlja dobru indikaciju
kvalifikovanosti. Minimalni prihvatljivi standardi za prethodno iskustvo treba da se utvrde
tako da budu u najmanju ruku jednaki veliini i obimu planiranog ugovora. Minimalni
tehniki standardi ne treba da se postave tako visoko da samo mali broj firmi moe da
se kvalifikuje za dati posao ili tako nisko da se dovede u pitanje nivo poverenja u
sposobnost izvoaa.
6.3.4. MINIMALNI STANDARDI ZA PRETHODNO TEHNIKO ISKUSTVO
UKLJUUJU SLEDEE:
Broj usluenih klijenata. Da li data firma ima iskustva u upravljanju otpadima u

drugim gradovima ili regionima slinim po veliini vaem Podruju usluge?
Karakteristike podruja usluge. Da li data firma ima iskustva u upravljanju

otpadima u drugim gradovima ili regionima sa brojem stanovnika i stepenom
razvoja slinim kao u vaem Podruju usluge?
Vrste otpada kojim se upravlja (Komunalni vrsti otpad, Industrijski, Medicinski,

itd.). Da li data firma ima iskustva u upravljanju svim vrstama otpada kojima vi
hoete da se upravlja u vaem Podruju usluge?
Strana 125
10/06/2009.
Tone otpada koji se sakuplja/odlae. Da li data firma ima iskustva u upravljanju

koliinama otpada kojima vi hoete da se upravlja u vaem Podruju usluge?
Iskustvo u recikliranju, kompostiranju, spaljivanju, odlaganju na deponiju,

skretanju tokova, itd., otpada. Da li data firma ima iskustva u upravljanju
specifinim otpadom i tehnologijama redukcije koje biste vi eleli u vaem
Podruju usluge?
Tone otpada koji je recikliran, kompostiran, spaljivan, odlagan na deponiju, iji je

tok skrenut, itd. Da li data firma ima iskustva u upravljanju tim koliinama otpada
primenjujui specifine tehnologije koje vi elite u vaem Podruju usluge?
Kilometri oienih ulica. Da li data firma ima iskustva u ienju onoliko

kilometara ulica koliko vi hoete da se iste u vaem Podruju usluge?
Kvadratni metri oienih javnih povrina. Da li data firma ima iskustva u ienju
onoliko kvadratnih metara javnih povrina koliko vi hoete da se iste u vaem
Podruju usluge?
Zadovoljstvo prethodnih klijenata. Da li je data firma prikazala istorijat obavljanja

eljenih usluga na eljenom nivou i na zadovoljavajui nain?
Trebalo bi utvrditi dodatne kriterijume za ocenjivanje vezano za minimalni broj lokacija

gde su potrebne usluge pruane, te minimalni broj godina tokom kojih je data firma
obavljala ove usluge. Na primer, u Zahtevu za kvalifikovanje se moe traiti da je data
firma koja odgovara na zahtev sakupljala najmanje 50 tona dnevno (koliinu slinu
obimu vaeg posla) otpada iz domainstava i komercijalnog otpada u najmanje tri grada
u zemljama u razvoju sa populacijama od 25.000 ili vie najmanje tokom 5 godina.
Jednom kada se postave, ovi standardi postaju osnova kriterijuma za ocenjivanje i
smernice za firmu koja odgovara na zahtev u smislu ta ona treba da obezbedi u svom
odgovoru. Ovo nije vano samo zato da se utvrdi da li te firme imaju traeno iskustvo,
nego je takodje vano da one imaju potrebno iskustvo na vie od jedne lokacije i da su
obavljale te usluge tokom nekog minimalnog perioda vremena.
Jedan nain da se obezbedi da dobijete ove informacije jeste da zahtevate od firme koja
odgovara na zahtev da prui informacije o minimalnom broju projekata u okviru kojih je
ona pruala usluge tokom nekog minimalnog broja godina za svaki tehniki standard.
Dobra ideja je da se od firme koja odgovara na zahtev zatrai da prui ove informacije u
nekom konkretnom formatu. Ukoliko firme koje odgovaraju na zahtev slede ovaj format,
Strana 126
10/06/2009.

to e ne samo olakati ocenjivanje i analizu, nego e i verovaztnoa da e firma koja
odgovara na zahtev nenamerno izostaviti vane informacije biti manja.
Voma je vano da se zahteva od firmi koje odgovaraju na Zahtev za kvalifikovanje da

prue kompletne informacije o kontaktu za svaki projekat naveden u Zahtevu za
kvalifikovanje, ukljuujui i:
naziv i adresu organizacije datog klijenta.
Naziv, adresu, broj telefona, broj faksa i adresu elektronske pote nekog
konkretnog lica u organizaciji datog klijenta koje moete da kontaktirate kako bi
ste diskutovali o uslugama date firme koja odgovara na zahtev za tu organizaciju.
6.3.5. MINIMALNI ZAHTEVI ZA PRETKVALIFIKACIJU NETEHNIKA PITANJA

Od firmi koje odgovaraju na zahtev bi trebalo traiti da prue informacije kojima e
pokazati da imaju osoblje i finansijska sredstva, te institucionalne kapacitete da mogu da
preuzmu predloemi zadatak. Trebalo bi zahtevati informacije sledee prirode.
Revidirane finansijske izvetaje.
Sastav osoblja.
Poslovnu strukturu.
Istorijat poslovanja (ukljuujui i istorijat sudskih sporova).
Rezime relevantnih poslova/projekata (ukljuujui i reference).
Minimalni kriterijumi za osoblje, finansijski i institucionalni aspekti moraju generalno da

budu subjektivne prirode poto je generalno teko da se utvrde precizne mere za
ocenjivanje i one nisu uvek poeljne. Na primer, mere finansijske moi tipino ukljuuju
jedan broj medjupovezanih faktora, kao to su vlasniki kapital, ukupan dug, obrtni
kapital, profitabilnost, prihodi, potraivanja, promet, itd., to vrlo oteava obavljanje
sveukupne procene. Iz ovog razloga, normalno se zahtevaju licitacione garancije i
garancije za dobro izvrenje posla u procesu nadmetanja, ime se obezbedjuju
finansijska jemstva, a ne zahteva se dubinska analiza ovih faktora. U svakom sluaju,
vano je da se izvri inicijalna generalna procena, kako bi se izbeglo ukljuivanje
kompanija koje oigledno nisu kvalifikovane da obavljaju dati posao usled nedostatka
osoblja, finansijskih sredstava ili institucionalnih kapaciteta.
Strana 127
10/06/2009.
6.3.6. JAVNO OGLAAVANJE

Da bi se dobila najbolja usluga uz najnie trokove, u najboljem je interesu date Optine
da publikuje taj dati projekat za maksimalni broj potencijalnih izvoaa. Ovaj cilj moe da
se postigne na sledee naine:
oglaavanjem u veim domaim dnevnim novimama
oglaavanjem u medjunarodnim publikacijama, ukljuujui i:
vee dnevne novine
biltene i Web lokacije udruenja date industrije
strukovne asopise date industrije
komercijalne ataee u ambasadama.
Ukoliko dati projekat treba da se oglaava na medjunarodnom nivou i/ili u mesenim

publikacijama, potrebno je najmanje 60 dana od pokretanja procesa odglaavanja do
vremena slanja Zahteva za kvalifikovanje. Ovoliko vreme je potrebno da se plasira oglas
i da se on stvarno pojavi u datoj publikaciji. Ukoliko se vri samo lokalno oglaavanje,
vremenski period za slanje Zahteva za kvalifikovanje moe da se skrati na priblino 30
dana. Primer Oglasa je dat u Prilogu 2 uz ovaj dokument.
6.3.7. IZDAVANJE ZAHTEVA ZA KVALIFIKOVANJE ZAINTERESOVANIM
IZVOAIMA
Zahtev za kvalifikovanje treba da se izda svim strankama koje podnesu pisani zahtev.
Da bi se obezbedili odgovori na pitanja koja se postavljaju u toku procesa odgovaranja
na Zahtev za kvalifikovanje i/ili da bi se soptile dodatne instrukcije potencijalnim
firmama koje e odgovoriti na zahtev, mora da se vodi zvanina lista svih stranaka koje
zahtevaju Zahtev za kvalifikovanje. Ova zvanina lista treba da sadri ime, adresu, broj
telefona i lice kome je izdat Zahtev za kvalifikovanje. Treba ostaviti minimum 45 do 60
dana izmedju datuma kada se oglaava Zahtev za kvalifikovanje do roka za dostavljanje
odgovora izvoaa.
Strana 128
10/06/2009.

6.3.8. OCENJIVANJE ODGOVORA PRIMLJENIH OD IZVOAA
Odgovore treba da analiziraju i ocenjuju tehnika i finansijska komisija za ocenjivanje u
skladu sa utvrdjenim kriterijumima sadranim u Zahtevu za kvalifikovanje. Kao to je
napred razmatrano, tehnika i finansijska komisija za ocenjivanje treba da utvrde i
dogovore kriterijume za ocenjivanje u toku pripreme Zahteva za kvalifikovanje.
Treba ostaviti minimum 30 dana da se zavri pregled izjava o kvalifkovanosti. Ovaj
proces moe da se pojednostavi korienjem obrasca u kome je dat kontrolni popis za
svaki od minimalnih zahteva nasuprot sposobnostima Firme koja odgovara na zahtev i
njenog iskustva za svaki od kriterijuma za kvalifikovanje.
Nije neophodno rangirati firme koje su odgovorile na zahtev zato to je poeljno izvriti
pretkvalifikaciju to je mogue veeg broja Ponudjaa, kako bi se maksimizirala
konkurencija za dati posao. U fazi pretkvalifikacije, jedino je neophodno odluiti o tome
da li je ili nije data firma koja odgovara na zahtev dostavila sve od zahtevanih informacija
i da li data firma koja odgovara na zahtev ispunjava minimum zahteva za kvalifikovanje i
u pogledu iskustva. Ukoliko je minimum zahteva zadovoljen ili premaen, onda data
firma koja odgovara na zahtev treba da se pretkvalifikuje i treba joj dati priliku da
podnese Ponudu za taj posao.
Data Komisija treba prvo da pregleda svaki podnesak u pogledu kompletnosti kako bi se
utvrdilo da li je firma koja odgovara na zahtev postupila u skladu sa konkretnim
zahtevima i dostavila sve obavezne obrasce i materijal kako je utvrdjeno u Zahtevu za
kvalifikovanje. Ukoliko firma koja odgovara na zahtev nije dostavila sve obavezne
obrasce i materijal, onda njen odgovor moe da se odbaci. Sve firme koja odgovaraju
na zahtev moraju da imaju jednak tretman od strane Tenderske komisije u ovoj analizi,
kao i tokom celokupnog procesa nadmetanja.
Ta Komisija treba potom da oceni svaki odgovor, kako bi utvrdila da li firma koja
odgovara na zahtev zadovoljava minimum zahteva u pogledu tehnikog iskustva, kao
to je opisano u Zahtevu za kvalifikovanje. Ta Komisija takodje treba da utvrdi konkretne
usluge za koje firma koja odgovara na zahtev poseduje minimum uslova za tehniko
iskustvo. Sve firme koje odgovaraju na zahtev, a koje ne zadovoljavaju minimum
zahteva za pretkvalifikaciju za bilo koju ili neku konkretnu uslugu treba da se eliminiu iz
Strana 129
10/06/2009.

daljeg razmatranja za sve usluge ili za one usluge za koje one nisu kvalifikovane i treba
da budu o tome pismeno obavetene. Komisija treba da zadri pravo da zahteva
pojanjenja od firmi koje odgovaraju na zahtev kada se trae dodatne informacije.
Potrebno je analizirati finansijsku kvalifikovanost samo ukoliko firma koja odgovara na
zahtev zadovoljava minimum tehnikih zahteva. Potrebno je analizirati finansijsku
kvalifikovanost svake tehniki kvalifikovane firme koja odgovara na zahtev, kako bi se
utvrdilo da li ona poseduje finansijske kapacitete potrebne za pruanje konkretne usluge
upravljanja vrstim otpadom za koju poseduje minimum zahteva za tehnikim iskustvom.
Stoga, da bi se kvalifikovale da dobiju Tendersku dokumentaciju, firme koje odgovaraju
na zahtev moraju da pokau da imaju zdravo tehniko iskustvo i finansijsku mo.
Pored analize dostavljenog materijala, veoma je vano da se kontaktiraju prethodni
klijenti of firme koja odgovara na zahtev, kako bi se proverilo da li su tane informacije
koje je dostavila firma koja odgovara na zahtev, te da li je prethodni klijent bio
zadovoljan sa kvalitetom pruene usluge.
Ovaj proces ocenjivanja e se zavriti odabirom Pretkvalifikovanih ponudjaa. Sve firme
koje odgovaraju na Zahtev za kvalifikovanje treba pismeno obavestiti o rezultatima
procesa pretkvalifikacije prema listi datoj u Zahtevu za kvalifikovanje. Ovaj poslednji
korak u procesu pretkvalifikacije treba zavriti u roku od maksimum 120 dana posle
objavljivanja Zahteva za kvalifikovanje.
6.4
PRIPREMA TENDERA
6.4.1. UVOD
Priprema Zahteva za ponude (Request for Tender - RFT) zahteva vreme i to je sloen
korak u procesu nabavke. Medjutim, kvalitet Zahteva za ponude je moda najpresudniji
faktor u procesu nabavke. Ovo je dokument kroz koji e Optina saoptiti tehnike
informacije koje su specifine za ovaj projekat i utvrditi konkretne odredbe i uslove koji
su merodavni za usluge koje treba da prua Izvoa. Pored tih tehnikih zahteva, ovaj
dokument takodje treba da sadri konkretne menaderske, poslovne, izvodjake i
bezbednosne zahteve, te ostale opte odredbe i uslove.
Strana 130
10/06/2009.

Odgovor Ponudjaa na Zahtev za ponude, kada se korektno pripremi i kada ga
Ponudja vrati, postaje Ponuda na Tender datog Ponudjaa. Ova Ponuda na Tender,
ukoliko je Optina prihvati bez izmena, ini obavezujui sporazum izmedju tog
Ponudjaa i Optine. Do prihvatanja dolazi kada Optina pismeno obavesti tog
Ponudjaa o svojoj nameri da sklopi ugovor na osnovu ponudjenih uslova sadranih u
toj Ponudi na Tender. Ukoliko taj Ponudja odbije da potpie Ugovor u skladu sa
uslovima njegove Ponude na Tender, onda taj Ponudja mora da izgubi njegovu
"Licitacionu garanciju," ili drugim reima, od njega e se zahtevati da Optini plati iznos
novca naveden u Zahtevu za ponude.
Ponuda na Tender mora da se prihvati bez ikakvih kvalifikacija da bi se Ugovor formirao
bez ikakvih daljih radnji datog Ponudjaa. Prihvatanje koje se na bilo koji nain
kvalifikuje ne ini Ugovor, ve predstavlja kontra-ponudu i ne ini dogovor, osim ukoliko
Ponudja ne prihvati tu kontra-ponudu.
Tipian Zahtev za ponude e sadrati informacije koje pokrivaju sledei sadraj:
Zvanini poziv za pretkvalifikovane Ponudjae.
Informacije i uputstva.
Nacrt Ugovora, Opte uslove i Priloge uz Opte uslove.
Standardni obrazac Licitacionog garantnog pisma.
Ponudjaeve Priloge sa obrascima sa cenama.
Obrazac pisma za ponudu na Tender.
Obavetenje o prijemu Tenderske dokumentacije.
Zahtev za ponude i sve njegove odgovarajue dokumente treba da priprema samo ekipa
pojedinaca koji imaju iskustvo iz oblasti prava, nabavke, ugovaranja i upravljanja vrstim
otpadom. Dokumenta koja su pripremana i uspeno koriena za druge projekte mogu
da poslue kao poetna taka u ovom procesu pripreme, ali ih nikada ne treba koristiti, a
da ih prethodno ne pregledaju i izmene iskusni profesionalci.
Strana 131
10/06/2009.

6.4.2. ZVANIAN POZIV
Zvanian poziv jeste zahtev Optina Pretkvalifikovanim Ponudjaima da dostave
Ponude na Tender za eljene usluge u skladu sa odredbana i uslovima iz Zahteva za
ponude.
6.4.3. INFORMACIJE I INSTRUKCIJE
Odeljak Informacije i Instrukcije predstavlja osnovu dokumenta koji ini Zahtev za
ponude. Ovaj odeljak treba da sadri, kao minimum, sledee informacije:
Istorijske informacije kojima se opisuju karakteristike podruja usluge, postojea

postrojenja i usluge i opti opis obima usluga.
Pravila i propise u vezi sa nabavkom (protokole, zahteve za prisustvom na

sastancima), ukljuujui i zahteve u pogledu valute i jezika.
Zahteve za dostavljanjem dve glavne komponente Ponude na Tender, Tehnike

ponude i Finansijske ponude (ukljuujui i sve obrasce koje Ponudjai treba da
popune i dostave).
Vremenski redosled nabavke, od izdavanja Zahteva za ponude sve do, i

ukljuujui i, dodelu Ugovora.
Zahteve za potpisivanje, pakovanje i dostavljanje Ponude na Tender.
Postupke i standarde za prijem, ocenjivanje Ponude na Tender i pismeno

obavetavanje Ponudjaa.
Standardne obrasce i zahtevane obaveze koje treba preuzeti.
6.4.4. NACRT UGOVORA, OPTI USLOVI I PRILOZI

Obrazac nacrta ugovora je kratak i jednostavan dokument u kome su utvrdjeni osnovni
elementi dogovora izmedju ugovornih strana i u kome se definie koji dokumenti
sainjavaju celokupan sporazum.
Osnovni elementi valjanog ugovora su:
Da ugovorne strane imaju zakonsko ovlaenje da sklope ugovor.
Da su ugovorne strane zakonski salgasne da sklope sporazum.
Da postoji zakonita svrha za taj ugovor.
Postoji razmena neega to je vrednost izmedju ugovornih strana.
Strana 132
10/06/2009.

Tipian nacrt ugovora, kao minimum, treba da sadri sledei sadraj:
Imena Ugovornih strana potpisnica ugovora.
Datum stupanja ugovora na snagu.
Formulacije odgovornosti, namere i potovanja merodavnih zakona.
Podatke o Ugovornim stranama.
Dokumente koji ine sporazum/ugovor.
Kompenzaciju i Uslove plaanja.
Relevantne datume/rokove.
Zvanine potpise i overe.
6.4.5. OPTI USLOVI

Opti uslovi Ugovora sadre veinu odredaba i uslova ugovora koji se odnose na
administrativne, finansijske i zakonske zahteve iz ugovora. Treba pribaviti pomo od
profesionalaca/strunjaka za nabavke i pravo, kada se priprema Ugovor i Opti uslovi
Ugovora. Odeljak Opti uslovi sadri veinu zahteva koji se odnose na prenos rizika.
Problemi mogu da nastanu kada ovaj proces raspodele rizika nije osmiljen i definisan
unapred i ukoliko se u ugovoru ne navede jasno koja je ugovorna strana u stvari
odgovorna za koji element rizika. Data Optina ne bi trebalo da porkua da sav rizik
prenese na Izvoaa, ni da predlae ugovor koji je preterano jednostran. Mnogi dobri
izvoai e odbiti da podnesu Ponudu na Tender ukoliko je predloeni ugovor
jednostran i nepravian.
Generalno, rizike treba dodeliti onoj ugovornoj strani koja ima najvie kontrole nad datim
rizikom, ili kada dati rizik ne moe da se kvantifikuje, onda je uobiajena praksa da
korisnik usluge preuzme taj rizik. Takvi rizici ili neizvesnosti bi mogli da obuhvataju
inflaciju, porast stanovnitva, devalvacije valuta, civilne nemire, itd. Veina takvih rizika
bi trebalo da ostane na Optini, poto bi pokuaj da se ovi rizici prenesu na Izvoaa
mogao da rezultira u mnogo vee trokove po Optinu ili, jo gore, da ona ne moe da
nadje ni jednog Ponudjaa koji bi bio spreman da podnese ponudu na tender za dati
posao.
Strana 133
10/06/2009.

6.4.6. PRILOZI UZ OPTE USLOVE
Prilozi uz Opte uslove se koriste da se navedu konkretne informacije koje su potrebne
da se kompletno definiu zahtevi za radovima i da se prue svi informacije koje utiu na
obavljanje date usluge. Tipine teme koje se obuhvataju ukljuuju sledee:
Tehnike specifikacije.
Tehniku ponudu Ponudjaa.
Postrojenja i opremu.
Garantno pismo za dobro izvrenje Ugovora.
Dopunske informacije.
6.4.7. TEHNIKE SPECIFIKACIJE

Tehnike specifikacije treba da prue sveobuhvatan opis eljenih usluga i da definiu
specifine zahteve koji se odnose na pruanje tih usluga. Tehnike specifikacije treba da
prue sve sledee informacije koje su generalno organizovane na sledei nain.
6.4.7.1. Odeljak 1 Opti opis usluga
Ovo je odeljak Tehnikih specifikacija u kome su opisane informacije o optoj prirodi
poslova. To je mesto gde se daje irok sveukupni opis usluga, kako bi se italac
upoznao sa time ta je obuhvaeno ovim konkretnim Prilogom. Tipine informacije bi
sadrale traene usluge, ohuvat podruja usluge ili opti obuhvat, identifikaciju svih
postojeih postrojenja, te sve ostale informacije koje bi mogle da budu relevantne za
usluge koje treba da prua uspeni Ponudja.
6.4.7.2. Odeljak 2 - Specifikacije usluga
Specifikacije usluga opisuju posao koji treba da se obavlja. Jednostavan primer
specifikacije usluga bila bi izjava, kao to je:
Sakupljanje i odvoenje svih komunalnih vrstih otpada unutar navedenog

podruja usluge 2 dana nedeljno.
Strana 134
10/06/2009.

Detaljni opisi specifikacija usluga treba da budu sadrani u svakom odeljku Tehnikih
specifikacija.
6.4.7.3. Odeljak 3 Minimalni tehniki zahtevi

Minimalni Tehniki zahtevi se koriste da se specificira, detaljno, kako neto treba da se
radi ukoliko se utvrdi da je vano da se to tako radi. Oni bi takodje trebalo da obuhvate
specifikacije opreme i materijala, ukoliko je to poeljno. Generalno govorei, najbolje je
da se zahtevi koji se odnose na to "kako" treba da se obavlja svedu na minimum, jer je
to najbolje ostaviti Izvoau koji je unajmljen da obavlja posao. Medjutim, u nekim
sluajevima, moe da bude vano da se specificira kako posao treba da se obavlja ili
koja oprema treba da se koristi. U nastavku gornjeg primera, jednostavni Minimalni
tehniki zahtevi bi mogli da budu:
Sva vozila koja se koriste za transport otpada nee biti starija od 5 godina.
6.4.7.4. Odeljak 4 - Norme rada

Norme rada utvrdjuju minimalne prihvatljive nivoe rada u odnosu na neku Specifikaciju
usluge ili Tehniki zahtev. Norme rada se daju prepoznavajui injenicu da ne moe sav
posao da se obavlja korektno 100 posto vremena. Osim toga, normalno postoje
finansijske kazne koje se vezuju za rad izvoaa koji ne zadovoljava specificirane
zahteve iz Ugovora; stoga je bitno da se navede razumna i jasna norma rada za sve
specifikacije usluga i tehnike zahteve.
Norma rada moe da bude norma nulte tolerancije po kojoj se zahteva 100 posto
ispunjenje zahteva u svakom trenutku. Ovo je primereni zahtev kada bi neispunjenje
zahteva normalno rezultiralo iz namernog ina kojim se kre odredbe ugovora, kao to je
obezbedjenje opreme koja je starija od onoga to je specificirano. Norme rada koje su
manje zahtevne obino se vezuju za zahteve koji vie zavise od ljudske greke ili su
znatno pod uticajem kvaliteta upravljanja. Aktivnosti, kao to su sakupljanje otpada od
vrata do vrata bi tipino imale normu rada vezanu za pouzdanost koja bi bila nia od 100
posto.
Strana 135
10/06/2009.

6.4.7.5. Odeljak 5 Praenje rezultata rada
Optina ima odgovornost da prati rezultate rada, kako bi osigurala da Izvoa prua
usluge koje su specificirane. Poto to praenje moe da utie na rad Izvoaa, vano je
da se u tehnikoj specifikaciji objasni kako e se pratiti rad. Generalno, praenje se
obavlja posmatranjem, iz prve ruke, rada Izvoaa. Medjutim, postoje i druge metode,
kao to je zahtevanje da Izvoa sam podnosi izvetaj, ili da se primaju i prate
pritube/albe koje iskau korisnici usluge. U svakom sluaju, vano je da obe strane
potpisnice Ugovora jasno razumeju kako uinak treba da se prati.
6.4.7.6. Odeljak 6 - Merenje i plaanje
U Zahtevu za ponude i rezultirajuoj Ponudi na Tender mora jasno da se definie kako
e se posao, koji Izvoa stvarno obavlja, meriti i plaati tokom veka trajanja Ugovora.
Opti uslovi obino sadre opte odredbe i uslove vezane za plaanje, dok u Tehnikim
specifikacijama treba da se daju detalji o tome kako se posao u stvari obavlja i tu e se
utvrditi iznos dospelog plaanja. Drugim reima, u Tehnikim specifikacijama se definie
kako utvrditi iznos koji treba da se plati, dok se u Optim uslovima definie kada i kako
e se izvriti plaanje Izvoau.
Postoji vie metoda za specificiranje kako e se utvrditi iznos koji treba da se plati
Izvoau. Neke ee metode sadre sledee.
Paualna suma Paualna suma kao vrsta plaanja je primerena kad god
priroda i koliina posla mogu jasno da se definiu i kada se ne bi oekivalo da se
one menjaju tokom veka vanosti Ugovora. Ona generalno nije ba prikladna za
dugorone ugovore za usluge za koje bi se oekivalo da znaajno variraju u
obimu, kao to su usluge upravljanja otpadom kada bi porast broja stanovnika
znaajno izmenio broj korisnika usluge tokom veka trajanja ugovora.
Jedinina cena Uslovi plaanja sa jedininom cenom su prikladni u sluaju kada

koliina posla ne moe precizno da se utvrdi i/ili kada bi koliina posla mogla
znaajno da varira tokom veka trajanja Ugovora. Naroito je vano da se primeni
ova vrsta metode plaanja kada na koliinu posla koji se obavlja ne moe
kontrolie ili na nju ne moe da utie Izvoa. Ovaj metod je sasvim prikladan za
veinu usluga upravljanja otpadom.
Trokovi plus neki procenat naknade U ovoj vrsti konstrukcije plaanja,

Izvoau bi se plaali svi trokovi koji nastanu u obavljanju usluga plus neki
Strana 136
10/06/2009.

dodatni iznos koji je jednak unapred utvrdjenom procentu ovih trokova. Ova
vrsta konstrukcije plaanja se tipino primenjuje u upravljakim vrstama
ugovora, kada Izvoa preuzima odgovornost za upravljanje nekim postojeim
dravnim pravnim licem i stoga nema kompletnu upravljaku kontrolu nad
trokovima koji nastaju u obavljanju date usluge. Ovaj metod bi trebalo
primenjivati samo u onim sluajevima kada Izvoa nema kontrolu nad
trokovima i kada uslovi Ugovora dodeljuju mali rizik Izvoau. Obino u ovom
sluaju, ta procentualna naknada koja se plaa preko i iznad stvarnih nastalih
trokova je prilino mala zato to Izvoa preuzima vrlo mali rizik. Ova vrsta
konstrukcije plaanja predstavlja podsticaj za Izvoaa da poveava trokove, to
moe ili ne mora da bude povoljno za datu Optinu, zavisno od prirode usluga
koje se pruaju i sveukupnih krajnjih ciljeva projekta.
Trokovi plus neka fiksna naknada - U ovom sluaju, Izvoau se nadoknadjuju

svi stvarni i dokumentovani trokovi koji nastanu plus bi mu se plaao jedan
dodatni fiksni iznos novca za obavljanje posla. Ovaj metod plaanja se tipino
primenjuje u situacijama kada Izvoa ima znaajnu kontrolu nad trokovima i
stoga se Izvoau daje posticaj da snizi trokove, ime se poveava njegov
procenat profita. Sa ovom konstrukcijom plaanja, Izvoa nema koristi da
poveava trokove.
6.4.7.7. Odeljak 7 - Penali
Penali su neophodni kako bi se omoguile korekcije u kompenzaciji usled propusta

Izvoaa da obavlja zadatak u skladu sa uslovima Ugovora. Bez konkretno definisanih
penala, jedini izlaz za lo rad bi bio raskid ugovora ili sudski postupak, od kojih su oba
pristupa skupa i zahtevaju troenje vremena. Penali se tipino utvrdjuju na nivoima koji
su dovoljno visoki da podstiu visoki kvalitet rada Izvoaa, a da pritom nisu nerazumni.
Tipino, penale treba utvrditi na nivou koji je neto iznad trokova koje bi Izvoa snosio
ukoliko bi se usluge pruale na zadovoljavajui nain.
Strana 137
10/06/2009.

6.4.8. TEHNIKA PONUDA PONUDJAA
Tehnika ponuda Ponudjaa mora da se pripremi u skladu sa odredbama Zahteva za
ponude. Treba traiti kratak rezime, navedenog broja strana, o glavnim aspektima
Tehnike ponude Ponudjaa. Tipian sadraj bi ukljuivao sledee informacije:
6.4.8.1. Obaveze koje preuzima Ponudja
Od Ponudjaa treba traiti da u svoju tehniku ponudu ukljui zvanino pismo na
obrascu datom u Zahtevu za ponude koje potpisuje Predsednik firme (ili u sluaju
Zajednikog ulaganja, Glavni izvrni direktor svake od firmi uesnika) kojim se potvrdjuje
da e Ponudja:
sklopiti ugovor ukoliko bude odabran.
Obezbediti osoblje za menadment, nadzorno i tehniko osoblje kako je

identifikovano u Ponudi za preuzetu obavezu opisanu u Tehnikoj ponudi.
Obezbediti resurse (finansijske ili druge) za obavljanje njegovih ponudjenih

usluga.
Obavezati se da dri Ponudu vaeom za navedeni broj dana od datuma

podnoenja, kao to je utvrdjeno u Zahtevu za ponude.
6.4.9. PONUDJAI KOJI INE ARANMAN ZAJEDNIKOG ULAGANJA

Ukoliko je u pitanju Zajedniko ulaganje, od Ponudjaa treba traiti da predstavi opis tog
Zajednikog ulaganja i uloge i odgovornosti svakog uesnika. Od Ponudjaa koji su se
pretkvalifikovali kao Zajedniko ulaganje treba traiti da dostave pismo potpisano od
strane odgovornog slubenika iz svakog Uesnika u Zajednikom ulaganju, kojim se
potvrdjuje njihova preuzeta obaveza prema Zajednikom ulaganju, prihvatanje
aranmana koji su predloeni i njihova spremnost da obezbede garanciju Optini da
osiguraju rad Zajednikog ulaganja u pogledu Ugovora. Od Ponudjaa u Zajednikom
ulaganju treba traiti da imenuju jednu kompaniju koja e da preuzme vodeu ulogu u
ime ostalih kompanija u Zajednikom ulaganju i koja e imati ovlaenje da obavee sve
uesnike.
Strana 138
10/06/2009.

6.4.10. NACRT PLANA RADA
Treba zahtevati nacrt Plana rada koji sadri narativni opis o tome kako e se svaka od
usluga, ukljuujui i sve aktivnosti koje ine usluge, koje Ponudja predlae da prua,
obavljati i zavravati. Termini "usluge" i s njima povezane "aktivnosti", kada se
primenjuju na usluge upravljanja vrstim otpadom, mogu da obuhvataju neto ili sve od
sledeeg, zavisno od Alternativne usluge koju odabere tim za planiranje:
sakupljanje i odlaganje otpada iz domainstava i komercijalnog otpada
sakupljanje i odlaganje industrijskog otpada
sakupljanje, recikliranje i odlaganje otpada od izgradnje i ruenja
sakupljanje, recikliranje i odlaganje poljoprivrednog otpada
sakupljanje, prerada i odlaganje medicinskog otpada
pretovar i odlaganje otpada
redukcija i recikliranje otpada
kompostiranje
pometanje ulica i ienje javnih konstrukcija
spaljivanje i konverzija otpada u energiju
sanitarne deponije i zatvaranja otvorenih deponija
podizanje svesti kod i komuniciranje sa javnou.
Narativni deo koji podnosi Ponudja treba da bude napisan sveobuhvatno i sa detaljnim
opisom i da obuhvati sve informacije koje se zahtevaju Tehnikim specifikacijama i
Optim uslovima. Taj Plan rada treba da sadri, kao minimum, sledee informacije:
Ponudjaevo razumevanje obima svake usluge i aktivnosti koju data usluga

obuhvata, a koje su eljene za one usluge koje Ponudja namerava da prua,
ukljuujui i krajnje ciljeve, dunosti i odgovornosti vezane za ove usluge.
Sveobuhvatni opis toga kako Ponudja predlae da obavlja te usluge i aktivnosti,

kako bi ispunio zahteve iz Ugovora za svaku od definisanih usluga.
Opis procedura i metoda koje treba da se primene za realizaciju administrativnih

sistema.
Procedure i metode za preuzimanje operativne odgovornosti za svaku od usluga i

aktivnosti od kojih se data usluga sastoji. Te informacije koje se daju treba da
sadre Ponudjaevo razumevanje toga kako se te usluge i aktivnosti trenutno
obezbedjuju.
Strana 139
10/06/2009.
Indikatore poslovanja i mere uinka koje e koristiti Ponudja za interno

osiguranje kvaliteta i kontrolu kvaliteta vezano za obavljanje usluga i s njima
povezanih aktivnosti.
6.4.11. OSOBLJE
Treba zahtevati informacije o osoblju, administriranju i upravljanju, ukljuujui i, kao
minimum, sledee:
grafiki dijagram koji prikazuje organizacionu strukturu osoblja, ukljuujui i

menadment, nadzorno i tehniko osoblje koje predstavlja predloeno osoblje
Ponudjaa za ovaj projekat.
Informacije kojima se definiu dunosti i odgovornosti za svako od radnih mesta

identifikovanih u toj organizacionoj emi, ukljuujui i dunosti, odgovornosti,
ovlaenja, bilo privremena ili trajna, itd.
Sveobuhvatne radne biografije predloenog rezidentnog generalnog menadera

(ili ekvivalentne pozicije) i za sve osoblje koje je direktno odgovorno toj poziciji
(pozicije drugog nivoa) koje se predlae za projekat. U svakom sluaju, radne
biografije moraju da se obezbede za najmanje pet najviih rezidentnih
menaderskih pozicija definisanih u predloenoj organizacionoj strukturi.
Potpisana pisma o preuzetoj obavezi i saglasnosti o prihvatanju datog

postavljenja od predloenog rezidentnog generalnog menadera (ili ekvivalentne
pozicije) i sveg osoblja koje je direktno odgovorno ovoj poziciji (pozicije drugog
nivoa) ili za najmanje pet najviih rezidentnih menaderskih pozicija.
Tabela u kojoj se rezimira ukupan procenjeni broj zaposlenih za svaku kategoriju

zaposlenja, ukljuujui i fizike radnike, tako da zbir svih saoptenih kategorija
predstavlja ukupan procenjeni broj zaposlenih koji e zadovoljavati zahteve iz
ugovora.
Strana 140
10/06/2009.
6.4.12. ODELJAK O POSTROJENJIMA I OPREMI

Ovaj odeljak Tehnike ponude Ponudjaa treba da sadri sveobuhvatan opis postrojenja
i opreme koje Ponudja namerava da koristi u obavljanju usluga. Te sadrane
informacije treba da sadre, kao minimum, sledee podatke i sve ostale informacije koje
se trae u Tehnikim specifikacijama:
Opis i ukupan broj svake vrste opreme koja e se koristiti u obavljanju usluga, za
svaku uslugu. Taj opis treba da sadri vrstu i model, te opte specifikacije sve
mehanizacije i vozila.
Opis postrojenja koja e se koristiti u obavljanju usluga, ukljuujui i veliinu i

lokaciju objekata sa kancelarijama i za odravanje, pretovarne stanice,
postrojenja za reciklau, postrojenja za kompostiranje, itd.
Rezime sve ostale opreme koja e se obezbediti, ukljuujui i veliinu i broj

kontejnera za otpad, sanduke za sakupljanje otpadaka, itd.
6.4.13. REZIME JAKIH STRANA I INOVATIVNIH PRISTUPA IZ TEHNIKE PONUDE

Od Ponudjaa treba traiti da obezbede rezimirani opis jakih strana njihovih Tehnikih
ponuda i svih inovativnih pristupa koje dati Ponudja unosi u Projekat. Dati Ponudja
moe da upotrebi ovaj odeljak da objasni zato on treba da bude Ponudja koji e biti
izabran za dati projekat.
6.5
IZMENA NACRTA UGOVORA

Ponudja treba da podnese svoju Ponudu na Tender na osnovu Nacrta ugovora i
njegove izmene iskljuivo sainjene nekim zvaninim Dodacima izdatim u toku perioda
pripreme Ponude na Tender. Ponudja moe da dostavlja pitanja, zahteve za
pojanjenja i komentare na Nacrt ugovora u skladu sa dinamikom i procedurama
izloenim u Zahtevu za ponude. Ovaj odeljak Tehnike ponude treba da sadri kopije
svih Dodataka koji su izdati, kako bi se utvrdilo da je Ponudja bazirao svoju ponudu na
eljenim zahtevima koji su izmenjeni Dodacima izdatim u toku perioda pripreme ponude.
Strana 141
10/06/2009.

6.6
GARANTNO PISMO ZA DOBRO IZVRENJE UGOVORA

Garantno pismo za dobro izvrenje daje garanciju "treeg lica" da e to tree lice platiti
sve obaveze koje rezultiraju iz realizacije ugovora od strane Izvoaa prema Optini
koje Izvoa nije platio.
6.7
REFERENTNI MATERIJAL
6.7.1. OPTA DOKUMENTA VEZANA ZA NABAVKE
Ceo komplet dokumenata za pretkvalifikaciju i zahtev za ponude e se generalno
sastojati od nekoliko stotina stranica. Organizacije, kao to su Svetska banka,
Medjunarodna Federacija Inenjera Konsultanata (FIDIC - International Federation of
Consulting Engineers) i ostale, razradile su standardne dokumente koji se koriste irom
sveta za sve vrste nabavki. Ova dokumenta su strukturisana na takav nain da mogu da
se koriste kao osnova za pripremu dokumenata koji su specifini za dati projekat.
Standardni dokumenti moraju da se modifikuju, kako bi odrazili zakone i propise koji su
specifini za datu zemlju, kao i da bi uzeli u obzir veliinu i vrstu projekta za koji se
koriste. Oni ne sadre tehnike specifikacije koje su specifine za dati projekat, ali
sadre odgovarajue reference za ovakav materijal.
Ceo komplet standardnih dokumenata za nabavke Svetske banke za ugovor tipa:
projektovanje-izgradnja-upravljanje za postrojenje za odlaganje vrstog otpada sadran
je u Prilogu 2. Ti dokumenti su dati samo kao referenca i zahtevaju znatne izmene
ukoliko se koriste za konkretne nabavke u Srbiji. Medjutim, oni predstavljaju odlinu
osnovu za pripremu dokumenata za nabavke koji su specifini za neki projekat.
6.7.2. TEHNIKE SPECIFIKACIJE ZA UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM
Tehnike specifikacije koje su specifine za dati projekat moraju da se napiu za svaku
uslugu upravljanja vrstim otpadom. Tehnike specifikacije moraju da sadre sve
informacije koje su potrebne, kako bi se opisale sve usluge koje izvoa treba da prua.
Primer tehnikih specifikacija je takodje sadran u Prilogu 2 kao opta referenca za
korisnike ovog prirunika.
Strana 142
10/06/2009.
Strana 143
10/06/2009.
Poglavlje 7 Ocena ponuda na tenderu i ugovaranje
POGLAVLJE
Ocena ponuda na
tenderu i
ugovaranje
Strana 144
10/06/2009.
POGLAVLJE 7
OCENA PONUDA NA TENDER I
UGOVARANJE
7
UVOD OCENA PONUDA NA TENDER I UGOVARANJE

U Poglavlju 6 su date informacije o prvim koracima Procesa nabavke privatizacije,
ukljuujui i Pretkvalifikaciju ponudjaa i Pripremu i izdavanje Zahteva za ponude
(Request for Tender - RFT). U ovom Poglavlju emo diskutovati o naredna tri koraka:
7.1
ocenjivanju ponuda na tender
izboru Izvoaa
pregovaranju i potpisivanju ugovora.
KOMISIJA ZA OCENJIVANJE PONUDA

Optina treba da formira Komisiju za ocenjivanje ponuda (Tender Evaluation Committee
- TEC) koja e biti odgovorna za obavljanje ocenjivanja svih elemenata Ponuda na
Tender.
Tipino, Komisija za ocenjivanje ponuda e imati dve potkomisije: Potkomisiju za
ocenivanje Tehnike ponude, za ocenjivanje Tehnikih ponuda, te Potkomisiju za
ocenjivanje Finansijske ponude, koja e ocenjivati Finansijske ponude. lanove Komisije
za ocenjivanje ponuda treba odrediti da rade ili u Potkomisijama za ocenjivanje
Tehnikih ili Finansijskih ponuda.
Imajui u vidu visoko konkurentan proces i visoko tehniku prirodu procesa nabavke
usluge vezane za vrsti otpad, bitno je da lica koje se imenuju za Komisiju za
ocenjivanje ponuda imaju sledee karakteristike:
da su nezavisni od svih poslovnih veza sa bilo kojim od Pretkvalifikovanih

ponudjaa koji dostavljaju ponude.
Strana 145
10/06/2009.
Da predstavljaju ljude i organizacije na koje e uticati usluga upravljanja vrsatim

otpadom, ukljuujui i gradjane, firme, industriju, medicinske objekte i Optinu.
Da imaju tehniko i finansijsko znanje i vetine potrebne da se propisno ocene

Ponude na Tender.
Linu reenost da slue najboljim interestima Optine, njenih gradjana i njenih

firmi.
Linu reenost da rade u Komisiji za ocenjivanje ponuda tokom trajanja procesa

ocenjivanja.
Treba razmotriti imenovanje lica za Komisiju za ocenjivanje ponuda koja imaju znanje i
iskustvo u sledeim oblastima:
Sakupljanju, preradi, tretmanu i odlaganju otpada.
ienju javnih povrina (pometanju ulica i ienju javnih objekata).
Srpskim zakonima, praktinoj politici i propisima vezanim za ivotnu sredinu.
Menadmentu i raunovodstvu u poslovima privatnog sektora.
Da budu predstavnici grupa gradjana.
Da budu predstavnici firmi i industrijskih asocijacija.
Da budu predstavnici agencije koja trai Ponude na Tender.
Normalno je da se jedno lice imenuje kao predsedavajui, kako bi nadgledao i

usmeravao radne aktivnosti Komisije za ocenjivanje ponuda. Takodje, treba utvrditi neke
vremenske rokove za njene radne aktivnosti, kako bi se osigurao blagovremeni pregled,
ocenjivanje i davanje preporuka.
Javni je tender u pitanju i podlegae principima javnosti, jednakih prilika i slobode
nadmetanja. Sve mere ili odluke koje donese Komisija za ocenjivanje ponuda e
sadrati razloge na kojima su se zasnivali neka odluka ili postupak.
7.2
OTVARANJE PONUDA NA TENDER

Ponude na tender treba da se otvaraju javno, ili, kao minimum, u prisustvu predstavnika
iz svih kompanija koje ponose ponudu, koje ele da imaju nekog predstavnika prisutnog
na otvaranju ponuda. Prvo treba da se otvore tehnike ponude. Finansijske ponude ne
Strana 146
10/06/2009.

treba da se otvaraju sve dok se svaka tehnika ponuda ne oceni, kako bi se proverilo da
li zadovoljava sve zahteve iz Zahteva za ponudu. U vreme otvaranja Tehnikih ponuda,
treba javno navesti ime svake kompanije koja je podnela ponudu na tender, a svaki
podnesak treba ukratko pregledati, kako bi se utvrdilo da li su svi traeni dokumenti
sadrani u tom podnesku.
Nakon to se Tehnike ponude kompletno ocene i nakon to se utvrdi da dati podnesci
zadovoljavaju minimum zahteva, onda treba otvoriti finansijske ponude. Ovo "otvaranje"
treba obaviti u prisustvu predstavnika kompanija koje su podnele Ponude na Tender i
treba da se obavi na otvoren nain.
Na otvaranju finansijskih ponuda, data Optina treba da objavi imena Ponudjaa,
Ponudjene cene, ukupan iznos iz svake Ponude i iz svake alternativne Ponude (ukoliko
su alternative zahtevane ili dozvoljene), sve popuste, izmene i povlaenja Ponuda,
postojanje ili osdustvo Jemstva za Ponudu (ukoliko je deo finansijske ponude) i sve
ostale podatke koji se mogu smatrati prikladnim.
Ni jedan Ponudja ne treba da kontaktira optinske zvaninike ili njene zaposlene ili bilo
kog drugog zaposlenog u Dravnoj upravi po bilo kom pitanju koje se odnosi na njegovu
Ponudu na Tender od trenutka otvaranja Ponuda na Tender do vremena kada se dodeli
Ugovor. Svako nastojanje nekog Ponudjaa da utie na optinske zvaninike, zaposlene
u optini, ili bilo kog drugog zvaninika Dravne uprave u toku ocenjivanja Ponuda na
Tender, poredjanja Ponuda na Tender, ili odluke o dodeli ugovora moe da rezultira
odbijanjem Ponude datog Ponudjaa i njegovim gubljenjem Licitacionog garantnog
pisma.
7.3
OCENJIVANJE OPTIH ZAHTEVA ZA PODNESKE

Dokumenti iz Zahteva za ponude treba da sadre konkretne instrukcije za Ponudjae
kojim se od Ponudjaa trai da obave odredjane aktivnosti i da prue konkretne
informacije i dokumente. Komisija za ocenjivanje ponuda treba paljivo da proita
Dokumente iz Zahteva za ponude kako bi identifikovala koji su to znaajni zahtevi za
podneske. Ukoliko neki Ponudja ne sledi instrukcije sadrane u Zahtevu za ponude u
Strana 147
10/06/2009.

pogledu zahteva za podneske, Komisija za ocenjivanje ponuda moe da ga diskvalifikuje
bez daljeg razmatranja.
Stoga je vano utvrditi koje od zahteva u Zahtevu za ponude treba smatrati znaajnim
Zahtevima za podneske koji mogu da rezultraju diskvalifikacijom nekog Ponudjaa
ukoliko ne ispunjava Zahteve za podneske. Na primer, mogu postojati odredjeni zahtevi
koji, iako se zahtevaju po Dokumentima iz Zahteva za ponude, ne moraju da se
smatraju tako vanim da bi rezultirali diskvalifikacijom ukoliko se ne ispune. Generalno,
nije poeljno ustanovljavati kriterijume koji bi zahtevali od date Optine da diskvalifikuje
nekog inae kompetentnog Ponudjaa zbog nekog manjeg nedostatka u podnesku.
Ponude na Tender koje su nekompletne, neizbalansirane, uslovne, nejasne, koje sadre
dodatke koji nisu doputeni, prepravke ili znaajne neregularnosti, ili koje nisu u skladu
sa Zahtevom za ponude, mogu da se odbace po nahodjenju Optine.
Odgovor koji je dao dati Ponudja na Zahteve za podnesak treba ocenjivati u vidu
pitanja Da/Ne. Ukoliko dati Ponudja zadovoljava dati Zahtev, onda bi odgovor na to
pitanje bio "Da". Pozivanje na neki konkretni odeljak iz Zahteva za ponude bi trebalo
povezati sa svakim Zahtevom tako da lanovi Komisije za ocenjivanje ponuda mogu
lako da se pozovu na taan tekst sadran u Zahtevu za ponude.
Tipini Zahtevi za podneske mogu da ukljuuju sledee:
Da li je dati Ponudja prisustvovao obaveznoj konferenciji pred podnoenje

ponuda / za pitanja (ukoliko je potrebno)?
Da li je dati Ponudja dostavio svoju Tehniku i Finansijsku ponudu na vreme ili

pre navedenog vremena?
Da li je dati Ponudja dostavio original i navedeni broj kopija njegove Ponude na

Tender na traenim jezicima i da li je jasno oznaio koji je original?
Da li je dati Ponudja propisno zapeatio Tehniku i Finansijsku ponudu u

zasebnim kovertama i propisno oznaio koverte?
Da li se Ponudja sastoji od iste kompanije, korporacije, itd., koja je bila

pretkvalifikovana?
Da li Ponudja podnosi Ponudu na Tender samo za one Usluge za koje je bio

pretkvalifikovan?
Strana 148
10/06/2009.
Da li je dati Ponudja, ili valjano ovlaeno(a) lice(a), potpisao original i sve kopije
Ponude na Tender?
Ukoliko su dostavljene bilo kakve izmene, da li je dati Ponudja propisno

pripremio, zapeatio, oznaio i dostavio te izmene?
Da li je Licitaciono garantno pismo prihvatljivo?
Krajni rezultat Pregleda Zahteva za podneske treba da bude lista Ponudjaa koji su
ispunili Zahteve za podneske i ije su Ponude na Tender prihvatljive za Ocenjivanje
Tehnike ponude. Krajni rezultat takodje moe da ukljuuje i listu Ponudjaa koji nisu
potovali Zahteve za podneske i koji su diskvalifikovani iz daljeg razmatranja i koji su
obaveteni o njihovoj diskvalifikaciji.
7.4
OCENA TEHNIKIH PONUDA

U Zahtevu za ponude e biti ukljuene konkretne instrukcije u pogledu informacija koje
Ponudja treba da dostavi u odeljku Tehnika ponuda iz njegove Ponude na Tender.
Otuda bi prvi korak u pripremi za ocenjivanje trebalo da bude pregledanje celokupnog
Zahteva za ponude i identifikovanje svih navedenih zahteva za Tehniku ponudu.
Tehniku ponudu bi potom trebalo pregledati da bi se utvrdilo da li je Ponudja ispunio
svaki od zahteva za podnesak vezanih za tehniku ponudu.
Nakon to se utvrdi da su ispunjeni zahtevi za podnesak za Tehniku ponudu, onda
Tehniku ponudu treba detaljno pregledati, kako bi se utvrdilo da li je Ponudja dokazao
dovoljno sposobnosti da preuzme obavljanje datih usluga i aktivnosti.
Kriterijume za ocenjivanje za Tehniku ponudu treba jasno navesti u Zahtevu za
ponude. Neki tehniki zahtevi mogu da budu vaniji od ostalih zahteva. Stoga sistem
ocenjivanja ponuda treba da sadri metod za dodeljivanje razliitih pondera kriterijumima
na osnovu njihovog znaaja. Moe da se dodeli ponder (numerika vrednost) za svaki
kriterijum na osnovu njegovog znaaja. Na primer, poeni mogu da se dodele nejednako
kriterijumima za ocenjivanje za neku konkretnu uslugu na osnovu njihovog relativnog
znaaja. Njegov deo od ukupnog broja poena predstavlja prioritet svakog kriterijuma u
odnosu na druge. Normalno, dobra ideja je da se glavni ponderisani kriterijumi unesu u
Zahtev za ponude. U tom sluaju, ocenjiva e samo trebati da primeni te kriterijume u
procesu ocenjivanja.
Strana 149
10/06/2009.
Mogu da se primene ostali ponderisani kriterijumi, kao to su kriterijumi za svaku uslugu

ili kriterijumi za ocenjivanje, koji odraavaju njihov znaaj u kompletnom paketu usluga
vezanih za vrsti otpad i ienje javnih prostora. Na primer, usluge sakupljanja vrstog
otpada i usluga odlaganja na deponije mogu da se smatraju bitno vanijim od usluga za
medicinskil otpad i industrijski otpad, u kom sluaju, dati ukupan broj poena moe da se
rasporedi izmedju tih usluga, kako bi se predstavio znaaj svake od usluga u odnosu na
ostale usluge i na ukupan paket usluga. U ovom sluaju, svakoj usluzi moe da se
dodeli bilo koji deo poena, a vie nego jednoj usluzi bi mogao da se dodeli isti ponder
ukoliko je zakljueno da dve usluge zasluuju isti prioritet.
7.4.1. PREDLOENO OSOBLJE

Takodje treba oceniti broj i kvalifikacije kljunog osoblja koje se predlae za dati
zadatak, ukljuujui i:
Kvalifikacije i iskustvo predloenog rezidentnog generalnog menadera.
Kvalifikacije i iskustvo ostalog kljunog osoblja za dati zadatak, ukljuujui i

iskustvo u zahtevanim oblastima ekspertize.
Konzistentnost plana osoblja sa planom rada, ukljuujui i vrstu i broj osoblja

uporedjene sa uslugama koje treba da se pruaju.
Od Ponudjaa se normalno trai da prue detaljne informacije o kljunom

administrativnom i menaderskom osoblju u njihovoj Tehnikoj ponudi. Data
Optina mora da bude sigurna da osoblje najvieg nivoa koje Ponudja predlae
ima obrazovanje, obuku i iskustvo da realizuje i upravlja predloenim Uslugama.
Treba utvrditi kriterijume da se ocene kvalifikacije osoblja najvieg nivoa, tj. generalnog
menadera i menadera koji mu direktno odgovaraju (npr., finansijskog, operativnog, za
postrojenja, odravanje i opravke, personalnog, za informacione sisteme, te odnose sa
javnou). Iskustvo osoblja najvieg nivoa treba da ukljuuje:
Iskustvo u upravljanju velikim ugovorima za uslugu vezanu za vrsti otpad.
Iskustvo u velikim urbanim podrujima u zemljama u razvoju.
Iskustvo u njihovoj konkretnoj oblasti odgovornosti.
Strana 150
10/06/2009.
7.4.2. KVALITET OPREME I POSTROJENJA

lanovi Komisije za ocenjivanje ponuda moraju da se oslanjaju na njihovo sopstveno
znanje i iskustvo, kako bi utvrdili kriterijume za ocenjivanje kvaliteta postrojenja i opreme
koje nudi dati Ponudja. Kvalitet znai da li je struktura postrojenja ili opreme
trajna,/izdrljiva, napravljena od odgovarajueg materijala, te je stoga verovatno da e
sluiti funkcijama koje predlae dati Ponudja. Na primer, ukoliko postrojenja ili oprema
nisu nikada pre korieni u svrhe upravljanja vrstim otpadom, njihov kvalitet i
primenljivost mogu da budu neadekvatni.
U ovom delu ocenjivanja se ne razmatra adekvatnost postrojenja i opreme koje nudi
Ponudja. Adekvatnost znai da li su ta postrojenja i oprema propisno dimenzionisani i
odredjeni za nameravani posao. Na primer, neko postrojenje za preradu Medicinskog
otpada moe da bude napravljeno od kvalitetnog materijala i da koristi kvalitetnu
opremu, ali moe da bude preveliko ili premalo za datu Uslugu. Na slian nain, kamioni
za sakupljanje otpada velikog kapaciteta koji su prihvatljivog kvaliteta bili bi neprikladni
za sakupljanje vrstog otpada iz uskih i slepih ulica. Ili, ak i ako je veliina opreme
odgovarajua, moe se desiti da ih je previe ili premalo predloeno za korienje od
strane Ponudjaa. Razmatranje ovih pitanja je ugradjeno u ocenjivanje Kvaliteta nacrta
Planova rada.
7.4.3. KOMPATIBILNOST NACRTA PLANA RADA
Tehnike specifikacije za svaku uslugu treba prouiti u nacrtu Plana rada iz Tehnike
ponude, kako bi se razradilo kompletno razumevanje oveukupnog obima, specifikacija i
detaljnih zahteva za datu Uslugu. Potom mogu da se formuliu kriterijumi za ocenjivanje
za svaku Uslugu. Njih treba izvui iz dva odeljka iz Tehnikih specifikacija: Specifikacija
usluga i Minimalnih tehnikih zahteva. Ovi odeljci sadre opise onoga to treba da se
uradi i svih konkrentih zahteva vezanih za to kako taj posao treba da se radi.
Komisija za ocenjivanje ponuda treba paljivo da razmotri ove zahteve i da izabere one
koji su najvaniji za ocenjivanje ponude datog Ponudjaa. Ne moraju sve Specifikacije
usluga i Tehniki zahtevi da budu kriterijumi za ocenjivanje. Prvo, ima mnogo
Specifikacija i Zahteva koji mogu da se ocenjuju tek poto neki Izvoa pone da prua
datu Uslugu. Drugo, neke Specifikacije i Zahtevi ne moraju da budu vrlo vani kada se
Strana 151
10/06/2009.

uporede sa stvarnim obavljanjem Usluga (tj. uestalost pranja vozila, ili kako su vozila
obeleena).
Krajni rezultat Ocene Tehnikih ponuda treba da bude lista Ponudjaa koji, ne samo da
su zadovoljili Zahteve za podnesak, nego su i jasno pokazali da su takodje tehniki
kompetentni da obavljaju traene usluge i da imaju institucionalne kapacitete da
ispunjavanju zahteve iz ugovora.
Krajni rezultat takodje moe da ukljuuje i listu Ponudjaa koji nisu jasno pokazali
potrebnu tehniku kompetenciju i/ili institucionalne kapacitete i koji su diskvalifikovani iz
daljeg razmatranja i koji su obaveteni o njihovoj diskvalifikaciji.
7.5
OCENA FINANSIJSKE PONUDE

Potom e se javno otvoriti finansijske ponude svakog Ponudjaa koje su zadovoljile
minimum zahteva specificiranih u skladu sa vremenskim rokovima i procedurama
naznaenim u Zahtevu za ponude. Finansijske ponude Ponudjaa koje nisu zadovoljile
minimum zahteva iz ostalih oblasti treba vratiti Ponudjau neotvorene. Jednom kada se
utvrdi da je Tehnika ponuda nekog Ponudjaa prihvatljiva, treba otvoriti i oceniti
Finansijsku ponudu.
U veini nabavki radi privatizacije, Zahtev za ponude e sadrati konkretne obrasce i
instrukcije kojima se definiu zahtevi za finansijsku ponudu. Ovi zahtevi su tipino
utvrdjeni u "Programu nadmetanja" i s njim povezanim Instrukcijama i u Zahtevu za
ponude -Informacijama i instrukcijama.
Ocenjivanje finansijske ponude je normalno vrlo jednostavan i otvoren proces. Zahtev za
ponude e normalno sadrati jedan obrazac ili tabelu sa listom svake stavke posla ili
usluge i prostoru u kome dati Ponudja treba da navede cenu za pruanje te opisane
usluge.
Primarno i najvanije pitanje u ocenjivanju finansijske ponude jeste da se utvrdi
razumnost predloene cene koju je dao konkretni Ponudja. Vano je da predloena
cena Ponudjaa ne bude previsoka u odnosu na usluge koje se nude, ni da bude
Strana 152
10/06/2009.

preniska kako bi adekvatno kompenzovala Izvoaa za pruene usluge. Iako moda
izgleda povoljno da se prihvati vrlo niska ponuda, poto bi to izgladalo kao da se tedi
novac, to ne mora da bude sluaj na duge staze. Isuvie niska cena bi najverovatnije
rezultirala time da Izvoa kri uslove ugovora, te bi stoga rezultirala poremeajem
usluga i moguim trokovima po datu Optinu koji su vii od razumnih u budunosti,
tokom veka trajnja ugovora.
Krajni rezultat Ocenjivanja Finansijske ponude treba da bude rangiranje Kvalifikovanih
ponudjaa na osnovu cena, sa Kvalifikovanim ponudjaem koji ima najniu cenu
rangiranim kao prvim, sledeim sa najniom cenom rangiranim kao drugim, itd. Namera
date Optine treba da bude da sklopi Ugovor sa najvie rangiranim Kvalifikovanim
ponudjaem za pruanje usluga. Medjutim, ukoliko iz bilo kog razloga data Optina i
najvie rangirani Kvalifikovani ponudja ne mogu medjusobno da potpiu Ugovor, onda
data Optina treba da se obrati sledeem najvie rangiranom Kvalifikovanom ponudjau.
7.6
IZBOR IZVOAA
Uspeni ponudja e biti kompanija koja je:
podnela Ponudu na Tender koja odgovara zahtevima za podnesak iz Zahteva za

ponude,
podnela Tehniku ponudu koja jasno pokazuje razumevanje datog posla i

sposobnost da se obavljaju usluge na prihvatljiv nain; i
podnela finansijsku ponudu koja zadovoljava sve zahteve iz Zahteva za ponude i

koja ima najniu razumnu cenu koju je dao od bilo kog kvalifikovanog Ponudjaa.
Veoma je vano da se odgovarajui, odgovoran i kvalifikovani Ponudja sa najniom

razumnom cenom, koji ispunjava sve ostale zajteve iz tendera, odabere kao uspean
Ponudja. Ukoliko se to ne uradi, celokupan proces nabavke e biti doveden u pitanje i
kompanije nee uestvovati u ovim vrstama procesa nabavki u budunosti. Ovo e
rezultirati smanjenom konkurencijom i stoga viim cenama za usluge.
Tender e se dodeliti Ponudjau koji je ponudio najbolje odredbe i uslove i koji ima
najniu cenu, nakon unificiranja kriterijuma za poredjenje izmedju svih podnetih ponuda
u pogledu svih tehnikih i finansijskih aspekata.
Strana 153
10/06/2009.

7.7
OBAVETENJE O DODELI UGOVORA

Optina treba da obavesti uspenog Ponudjaa, u pisanom obliku, preporuenim
pismom, da je njegova Ponuda na Tender prihvaena. Ovo mora da se uradi pre isteka
perioda vanosti Ponude na Tender navedenog u Zahtevu za ponude. To obavetenje o
dodeli posla e predstavljati formiranje ugovora izmedju Ponudjaa i Optine, pod
uslovom da pismo o prihvatanju ne sadri uslove koji menjaju uslove Ponudjaeve
Ponude na Tender.
7.8
PREGOVARANJE O UGOVORU I DODELA UGOVORA

Potvrda prijema Obavetenja o dodeli posla je obezbedjena obavetenjem o prijemu tog
preporuenog pisma. Normalno, takodje bi se odrao zvanini sastanak izmedju
Ponudjaa i optinskih predstavnika, kako bi se priznalo i potvrdilo to prihvatanje i
formiranje ugovora/sporazuma izmedju ugovornih strana.
7.8.1. DOSTAVLJANJE TRAENIH DOKUMENATA
Uspeni Ponudja mora da obezbedi, u roku od navedenog broja dana, poev od dana
posle obavetenja o prihvatanju njegove ponude preporuenim pismom, licitacionu
Garanciju za dobro izvrenje posla koja e poveati iznos Licitacione garancije do nekog
unapred utvrdjenog procenta vrednosti ugovora (kako je navedeno u Zahtevu za
ponude). Ta Garancija za dobro izvrenje posla se smatra garancijom za potpisivanje
ugovora i mora da se refundira nakon kompetnog izvrenja ugovora. Ukoliko je uspeni
Ponudja lociran u inostranstvu, ova odredba o licitacionoj Garanciji za izvrenje posla
moe da se proiri.
Ukoliko taj uspeni Ponudja nije platio konani depozit u vremenskom roku, data
Optina, nakon to ga obavesti preporuenim pismom sa povratnicom, ima pravo da
raskine Ugovor i da ga potpie sa Ponudjaem koji je posle njega po rangu. U ovom
sluaju, taj privremeni depozit se nee refundirati.
Optina e takodje imati pravo da odbije sve iznose vezane za sve gubitke do kojih je
dolo usled neizvrenja ugovora od svakog iznosa koji dospeva ili e dospeti usled
neizvrenja obaveza Ponudjaa. Ukoliko ovi iznosi nisu dovoljni da pokriju taj gubitak,
Optina ima pravo da izvri odbitak od svih iznosa koji se duguju dostavljau ponude
Strana 154
10/06/2009.

kod neke druge Optine. Osim toga, Optina zadrava svoje pravo da pokrene sudski
postupak protiv datog dostavljaa ponude.
7.9
PRIHVATANJE PONUDE IZVOAA

Ponuda na Tender koju dostavi Ponudja jeste ponuda Izvoaa da se sklopi
ugovor/sporazum za obavljanje usluga u skladu sa odredbama i uslovima utvrdjenim u
Zahtevu za ponude. Prihvatanje ove ponude od strane Optine stvara obavezujui
sporazum izmedju ugovornih strana. Ukoliko Ponudja odbije da se pridrava zahteva iz
njegove Ponude na Tender i ne saglasi se da potpie obavezujui ugovor za obavljanje
usluga u skladu sa njegovom ponudom, od Ponudjaa e se zahtevati da se odrekne
njegovog garantnog pisma na ponudu kao znaajne kazne.
7.10
IZMENE PONUDE IZVOAA

Ponuda uspenog Ponudjaa ne moe da se menja, osim ukoliko se Ponudja ne
saglasi da to uini. Stoga data Optina mora da prihvati Ponudu na Tender koju dostavi
dotini Ponudja ili da pregovara sa tim Ponudjaem, kako bi se izmenile odredbe
njegove ponude. Od datog Ponudjaa se ne zahteva da menja uslove njegove Ponude
na Tender. Ukoliko data Optina ne eli da potpie ugovor/sporazum bez izmena, od
Ponudjaa se nee zahtevati da izgubi njegovo Garantno pismo na ponudu ukoliko
odbije da potpie taj izmenjeni ugovor/sporazum. Stoga je presudno vano da original
Zahteva za ponude tano odraava usluge i uslove ugovora/sporazuma koje se ele.
Mogue je da data Optina i Ponudja pregovaraju o izmenama ugovora pre
potpisivanja tog ugovora/sporazuma pod uslovom da obe ugovorne strane mogu da se
saglase sa tim izmenama. Medjutim, mora se paziti da se slede procedure koje nee
rezultirati gubitkom zatita koje su date garancijom na ponudu koju je dao Ponudja.
7.11
POTPISIVANJE UGOVORA
U toku faze nadmetanja, normalno je i uobiajeno da se izdaju Dodaci uz Zahtev za
ponude kojima se menjaju uslovi tog zahteva. Jednom kada su primljene Ponude na
Tender, kada su otvorene i ocenjene i kada je Izvoa odabran, te Dodatke treba
ugraditi u konaan sporazum. Jo jednom, vano je zapamtiti da se od Ponudjaa ne
Strana 155
10/06/2009.

zahteva da potpie ugovor koji se razlikuje od onoga to je utvrdjeno u Zahtevu za
ponude. Medjutim, on mora da prihvati odredbe svih Dodataka koji su propisno izdati u
toku faze nametanja.
7.12
ADMINISTRATIVNI ZAHTEVI
U Zahtevu za ponude e biti utvrdjeni svi administrativni zahtevi za obe ugovorne strane
potpisnice sporazuma u vezi sa aktivnostima koje se zahtevaju pre potpisivanja ugovora.
Na primer, jedna od prvih mera koje se zahtevaju od uspenog Ponudjaa bie da
povea vrednost Licitacionog garantnog pisma.
7.13
OVLAENJE ZA POTPISIVANJE
Ponudja treba da obezbedi dokument u kome se naznaava ovlaenje datog lica koje
potpisuje ugovor. On treba da bude u vidu korporativne odluke, korporativnog peata, ili
u drugom zakonski prihvatljivom obliku odredjivanja ili priznavanja ovlaenja koje je
dato licu(ima) koje(a) potpisuje(u) ugovor.
7.14
DOKUMENTACIJA
Svaka ugovorna strana treba da ima barem jednu "zvaninu" kopiju ugovora. Ova
"zvanina" kopija treba da bude ugovor koji sadri originalne potpise, peate i ostale
verifikacije koje se trae po zakonu kako bi se osigurala valjanost ugovora.
Strana 156
10/06/2009.
Strana 157
10/06/2009.
Poglavlje 8 Informacije za i komunikacija sa javnou
POGLAVLJE
Informacije za i
Komunikacija sa
javnou
Strana 158
10/06/2009.
Poglavlje 8
Informacije za i komunikacija sa
javnou
8
UVOD INFORMACIJE ZA I KOMUNIKACIJA SA JAVNOU

Veoma vaan element koji treba imati u vidu za uspeh svakog sveobuhvatnog programa
upravljanja vrstim otpadom jeste ukljuivanje i uee svih lanova date zajednice.
Iako je primarna svrha upravljanja vrstim otpadom sakupljanje i odlaganje specifinih
otpada, podjednako vaan cilj je odravanje iste zajednice. Da bi se ovo uradilo, svako
u datoj zajednici mora da uestvuje u ovom procesu.
U ovom Poglavlju emo objasniti kako da se razradi i realizuje jedna kampanja za
informisanje iroke javnosti i komunikaciju sa njom, kako bi se osiguralo da javnost
razume sistem za upravljanje vrstim otpadom i da aktivno uestvuje u odravanju iste i
zdrave ivotne sredine. Ovde su date informacije koje opisuju korake koji se moraju
preduzeti kako bi se realizovala uspena kampnja, kao i smernice za razvoj jedne
organizacije koja moe da preuzme odgovornost za upravljanje takvom kampanjom. Tu
se jednostvanim reima objanjava ko e ta da radi, kada i kako.
Program informisanja i edukacije javnosti je kljuan za uspenu realizaciju svake
politike odluke, naroito kada ona zahteva podrku javnosti i promenu ponaanja od
izbornih okruga. Kampanje za informisanje javnosti se planiraju sa glavnim ciljevima da
se privue panja javnosti na odredjena javna pitanja ili podruja problema i da se
dovede do promene ponaanja i socijalnih promena. Kada se uvodi neki novi javni
koncept, pitanje, praktina politika ili projekat, presudno je da glavna publika na koju e
to uticati primi i razume te poruke. Stoga je vano da se razumeju potrebe i elje ciljne
javnosti, kao i njene percepcije o tim predloenim promenama.
Strana 159
10/06/2009.

Primarna svrha jedne kampanje za odnose sa javnou jeste da se utie na pojedinana
i institucionalna ponaanja kako bi cela zajednica imala koristi. Kada kreatori politike
uvode nove usluge koje zahtevaju aktivno uee gradjana, oni moraju da planiraju i
realizuju programe komunikacije sa ciljem da javnost obavetavaju o i da objanjavaju
koristi od tih novih usluga. to se planira vie poruka za komunikaciju kako bi se
reagovalo na potrebe i upite javnosti, to je vei potencijal da e gradjani izmeniti njihovo
ponaanje na naine na koje e se sveukupno upravljanje vrstim otpadom unaprediti u
datoj zajednici.
Realizacija novog plana za upravljanje vrstim otpadom zahteva od gradjanstva da
kompletno razume te promene koje se vre, krajnje ciljeve i mehanizme tog novog
sistema, ta se od njih zahteva, te kakve e ono imati koristi od toga.
Proces podizanja svesti javnosti se sastoji od etiri razliita koraka:
Korak 1 Faza planiranja

Korak 2 - Faza razrade
Korak 3 - Faza realizacije
Korak 4 - Faza ocenjivanja.
Svaka faza je presudna za uspeno prenoenje poruka za podizanje svesti javnosti i

komuniciranje sa njom.
Ovo Poglavlje se fokusira na stvaranje i korienje jedne nezavisne organizacije za
odnose sa javnou unutar date Optine koja e biti odgovorna za planiranje i realizaciju
kampanja i ono sadri informacije o tome kako da se osnuje ova organizacija. Iako je
osnivanje specijalne organizacije verovatno najprikladniji pristup za vodjenje kampanja
za podizanje svesti javnosti i komuniciranje sa njom, to nije jedini nain da se vodi neka
kampanja. Optina takodje moe da razmotri angaovanje neke specijalizovane firme
koja se bavi komunikacijom/odnosima sa javnou, po potrebi, da ona vodi faze koje su
opisane u ovom Poglavlju.
8.1
FAZA PLANIRANJA
im je doneta odluka da se realizuje plan nove usluge upravljanja otpadom, poinje
Faza planiranja. Ova faza je priprema za posao podizanja javne svesti organizovanjem
resursa i identifikovanjem ciljeva. Postoje tri osnovna koraka u Fazi planiranja:
Strana 160
10/06/2009.
definisanje Optih ciljeva kampanje
kreiranje organizacije koja e je realizovati
procenjivanje trenutne situacije.
8.1.1. DEFINISANJE OPTIH CILJEVA KAMPANJE

On osnovu identifikovanja prioriteta projekta, administratori projekta i specijalisti za
podizanje svesti javnosti treba da saine kompletnu listu optih ciljeva za kampanju za
podizanje svesti javnosti, te da ih poredjaju po prioritetu. Opti ciljevi su sve pozitivne
akcije i rezultati, kako primarni, tako i sekundarni, koje mogu da se postignu tom
kampanjom za podizanje svesti javnosti. Sainjavanjem te sveobuhvatne liste ciljeva na
poetku Faze planiranja, istraivai javne svesti e biti bolje pripremljeni da identifikuju
prioritete, te da razrade strategiju komuniciranja koja e se pozabaviti jednim irim nizom
ciljeva. Primeri optih krajnjih ciljeva obuhvataju:
Unapredjenje sveukupne svesti o pitanjima ivotne sredine.
Podizanje svesti javnosti o koristima od plana novih usluga upravljanja otpadom.
Minimiziranje potencijalnog protivljenja javnosti privatizaciji usluga upravljanja

vrstim otpadom (ukoliko je ovo plan za budunost).
Mobilizaciju lokalnog rukovodstva da aktivno podri i uestvuje u toj kampanji.
Stvaranje novih lidera koji mogu da poslue kao partneri u slanju poruka iz
kampanje ciljnim javnostima u kolama, na univerzitetima, zajednici i verskim
organizacijama, te medijima.
Osiguranje uskladjenosti javnosti sa tim novim uslugama upravljanja vrstim

otpadom diseminacijom pravila, propisa i instrukcija.
Postizanje znaajnih promena u stavovima javnosti prema otpacima i navikama u

odlaganju otpada.
Podsticanje redukcije koliina otpada koji se proizvodi u domainstvima.
Unapredjenje rukovanja otpadom u domainstvima.
Osiguranje odrivosti novih usluga upravljanja vrstim otpadom; itd.
Strana 161
10/06/2009.
8.1.2. OSNIVANJE TIMA ZA INFORMISANJE JAVNOSTI I KOMUNIKACIJU SA

JAVNOU
Osnivanje uspene i receptivne organizacije za informisanje javnosti i komunikaciju sa
njom jeste kljuni korak u razradi uspene kampanje za podizanje nivoa svesti javnosti.
U ilustraciji 8.1 je data lista glavnih uloga i odgovornosti te nove organizacije.
ILUSTRACIJA 8.1. - Uloge i odgovornosti
Razrada planova i budeta rada na komunikaciji.
Komuniciranje sa javnou, kako bi se podigla njena svest.
Obuka lokalnih lidera, kao to su profesori, nastavnici/uitelji, eici, popovi i

poslovni ljudi, iz mehanizama podizanja svesti javnosti u pogledu ivotne
sredine.
Priprema i pravljenje prezentacija razliitim partnerima i glavnim akterima.
Izrada planova i strategija za medije.
Rad sa medijima koji se bave vestima, kako bi se optimiziralo pokrivanje

projekta i publicitet.
Organizovanje konferencija za tampu za predvodnike javnog miljenja,

zvaninike vlade/dravne uprave, kao i administratore projekta radi irenja
informacija o projektu.
Identifikovanje i stvaranje prilika za odnose sa javnou.
Izrada promotivnog i edukativnog materijala koji treba da se distribuira

jabvnosti.
Organizovanje promotivnih aktivnosti i dogadjaja.
Razrada razliitih strategija da bi se protivljenje javnosti svelo na minimum.
Odgovaranje na upite javnosti.
8.1.3. IZRADA ANALIZE ORGANIZACIONIH POTREBA

Prvi korak u osnivanju te organizacije jeste da se vratimo nazad na eljene kratkorone i
dugorone ciljeve kampanje i da ponemo da definiemo opte zadatke koji su potrebni
kako bi se ispunili ti ciljevi. Administratori projekta moraju potom da preduzmu sledee
korake po ovom redosledu:
Strana 162
10/06/2009.
sainiti inventar kljunih zadataka i oekivanih rezultata, kako bi se ispunili ciljevi

kampanje.
Proceniti broj radnih mesta koja su potrebna da se odrade zadaci iz kampanje.
Utvrditi organizacionu strukturu koja e odgovarati ciljevima kampanje.
Definisati kanale komunikacije i linije odgovornosti/ovlaenja za tu novu

organizaciju (interno kao instituciju ili eksterno, poto e ona imati interakciju sa
administracijom).
Jednom kada su administratori projekta utvrdili kljune zadatke koji su potrebni da se

ispune ciljevi kampanje i razliite uloge i odgovornosti lanova tima, onda moraju da
utvrde radna mesta koja su potrebna da se obavljaju ti zadaci unutar odabrane
organizacione strukture, te da razrade profil kandidata za svako radno mesto, kao i opis
radnog mesta.
Kada se trae kandidati za ta potrebna radna mesta, treba razmotriti balansiranje
budetskih ogranienja sa organizacionim potrebama, te uskladjivanje kandidata koji
imaju specifine kvalifikacije sa specijalizovanim zadacima. Na primer, ukoliko kolska
deca trebada budu ciljna grupa, onda bi mogao da bude potreban specijalista za
podizanje svesti javnosti sa iskustvom u osnovnom obrazovanju, a ukoliko je cilj
kampanje razvoj ire svesti o pitanjima ivotne sredine, onda bi mogao da bude
potreban specijalista za podizanje svesti javnosti sa iskustvom u novinarstvu ili na
televiziji.
Vano je utvrditi nivo menaderskih vetina koji je potreban za svako radno mesto,
vezano za zadatke koji se dodeljuju datom radnom mestu. Utvrdjivanje koje su vrste
kljunih zadataka koje e biti potrebno obavljati da bi se postigli kratkoroni ciljevi
kampanje; kljune organizacione vetine i strunosti potrebne da se obavljaju ovi zadaci;
nivo menadmenta koji je potreban da se obave zadaci i odri kvalitet (tj. praktino
svakodnevno upravljanje nasuprot pasivnijem sistemu izvetavanja); stepen napora
potrebnog da se obavljaju zadaci (tj. koliko radnih mesta, koliko dana/sati); kriterijume
uinka za jedan uspean tim; itd.
Administratori projekta treba da kritiki razmotre svako predloeno radno mesto. Oni
treba da pitaju:
Koje su nameravane uloge i odgovornosti svakog radnog mesta?
Strana 163
10/06/2009.
Da li bi specifine dunosti svakog radnog mesta mogle da se efikasnije

izvravaju njihovim spajanjem sa drugim radnim mestom?
Da li dato radno mesto najuspenije i najefikasnije koristi resurse kampanje?
Profil kandidata odredjuje minimum zahteva za obrazovanjem i iskustvom koji kvalifikuju

jednog kandidata za razmatranje. Ovaj profil slui kao osnova za kriterijume za izbor, te
treba da sadri konkretna dostignua, kao to su minimalna struna sprema i godine
radnog iskustva u eljenoj oblasti. Takodje je vano da se identifikuju neopipljivi
preduslovi za zaposlenje, kao to su dobre komunikacione i organizacione vetine,
profesionalizam i pozitivan stav.
8.1.4. OBAVLJANJE PROCENE KOMUNIKACIJE/EDUKACIJE
Istraivai javne svesti treba da ponu sa oblikovanjem date kampanje obavljanjem
temeljnog pregleda postojeih informacija, kako bi pribavili relevantne podatke i tipine
dokaze. Na ovaj nain, moe da se dobije velika koliina informacija, brzo i jeftino. Izvori
informacija ukljuuju:
tehnike asopise i strune publikacije.
Ispitivanja javnog mnenja i ankete potroaa.
Prethodni izvetaji o tim pitanjima u novinama i asopisima.
Statistika iz popisa stanovnika i pregledi demografskih podataka.
Podatke i izvetaje koje pripremaju NVO, kole, univerziteti, verske institucije, itd.
Vladine institucije koje se bave ivotnom sredinom; firme koje se bave

iztraivanjem trita; itd.
Ukoliko ovi sekundarni izvori informacija nisu dovoljni da se ispune ciljevi procene,
kvalitativno i kvantitativno istraivane mora da se obavi korienjem fokusnih grupa,
jednostavnim posmatranjem, detaljnim intervjuima i anketama.
8.1.5. REZULTAT PROCENE KOMUNIKACIJE/EDUKACIJE
8.1.5.1. Predvidjanje problema
Jednom kada je gotov pregled postojeih informacija, treba obaviti analizu tih informacija
koje su prikupljene, kako bi se predvideli potencijalni problemi koji mogu da oteaju
kampanju za podizanje svesti javnosti. Predvidjanjem zamki koje treba izbegavati,
kampanja za podizanje svesti javnosti moe da se planira tako da se suprotstavi ovim
Strana 164
10/06/2009.

izazovima od samog poetka i da se uveliko poveaju anse za njen uspeh. Problemi
koje treba razmotriti ukljuuju:
Prethodno protivljenje javnosti slinim inicijativama.
Visoke stope nepismenosti koja bi mogla da koi uspenu komunikaciju.
Ustaljene obrasce ponaanja u pogledu rukovanja otpadom.
Prthodne koncepcije zasnovane na prethodnim pogrenim porukama iz

medija.
Nesposobnost nekih lokalnih lidera da uspeno prenesu poruke

kampanje.
Ciljne javnosti koje ne misle da im je potrebna nova ili unapredjena

usluga; itd.
8.1.5.2. Identifikovanje ciljnih javnosti i razrada njihovih profila

Administratori projekta sada moraju da utvrde do koje(ih) ciljne(ih) javnosti treba da se
dopre da bi se ostvarili krajnji ciljevi kampanje. Iako se za ciljnu javnost mogu razmatrati
ene ili mladi ljudi ili odredjeni deo zajednice, ili ak javnost uopte, preventivnim
merama, nalazima, kontrolama i testovima/PACT mora da se segmentira ta javnost u
grupe kojima moe da se barata.
Standardna praksa za segmentiranje neke ciljne javnosti stavlja veliki naglasak na
demografske ili socioekonomske faktore. Ova praksa takodje vai i za kampanje za
podizanje svesti javnosti u pogledu otpada i pitanja ivotne sredine, i ona je generalno
poeljna da pone segmentiranjem ciljne javnosti i po demografskim i po faktorima
ponaanja.
Ovaj proces identifikovanja i definisanja javnosti dovodi do utvrdjivanja prioriteta u
pogledu javnosti: odluivanja koja je najvanija, ko je vaan, ali manje kritian, te na
koga ne treba ciljati u kampanji. Ukoliko su ciljna javnost mladi ljudi, onda bi mogla da se
razmotri kao potencijalna grupa neka konkretna kola, ili omladinska sportska
organizacija; ukoliko je ciljna javnost odredjeno susdestvo ili podruja grada, onda bi
potencijalna grupa mogla da bude domainstva sa decom sa niskim prihodima koja
stanuju u tom susedstvu. Kljuni aspekti ukljuuju:
Strana 165
10/06/2009.
Koja ciljna javnost e imati najvie koristi od te inicijative?
Na koju ciljnu javnost moe kampanja najvie pozitivno da utie?
Koja ciljna javnost je najspremnija da usvoji nove stavove i praksu?
Da li je data ciljna javnost dovoljno velika da ima znaajan pozitivan uticaj na

rezultat?
Moe li do te ciljna javnost lako da se dosegne kroz efikasno korienje sredstava

i resursa?
Da li e ta ciljna javnost obratiti panju na poruke kampanje, ili e ta kampanja

morati da se takmii za panju sa ostalim kampanjama i porukama?
8.1.5.3.
Identifikovanje glavnih aktera
Glavni akteri su bilo koja grupa ili pojedinac koje mogu da utiu na rezultat kampanje za
podizanje svesti javnosti i ima uticaj na uspeh tog novog sistema. Takvi glavni akteri
mogu da ukljuuju NVO, obrazovne i verske institucije, posrednike ili predstavnike
organizacije, firme iz privatnog sektora i tehnika i profesionalna tela. Glavni akteri mogu
da budu presudni u povezivanju sa ciljnim javnostima.
Glavni akteri podravaju kampanju za podizanje javne svesti na mnogo naina. Oni
mogu da smanje otpor i protivljenje porukama za podizanje javne svesti i takodje mogu
da pomognu da se prevazidje odsustvo interesa kod nekih lokalnih lidera. Oni mogu da
podravaju razvoj i izradu komunikacionih alata, tako to e pomoi da se rafiniraju
poruke kampanje da bi se zadovoljili stavovi ciljne javnosti. Konano, oni mogu da
pomognu u postizanju koherentnije integracije medju raznim komunikacionim kanalima i
da proire domet poruke kampanje do ire mree unutar ciljne javnosti.
8.2
FAZA RAZRADE
U Fazi razrade se uzimaju informacije prikupljene u toku Faze planiranja i koriste se da
se izradi konkretna strategija za kampanju za podizanje javne svesti, kompletno sa
porukama kampanje i strategije za diseminaciju poruka.
Postoje tri fundamentalna koraka u Fazi razrade:
planiranje strategije komunikacije
Strana 166
10/06/2009.
planiranje strategije realizacije
razrada budeta za komunikaciju.
8.2.1
PLANIRANJE STRATEGIJE KOMUNIKACIJE
8.2.1.1.
Rafinisanje krajnjih ciljeva kampanje
Rafinranje krajnjih ciljeva kampanje predstavlja jednostavno potkategorije optih krajnjih

ciljeva kampanje. Na primer, ukoliko je krajnji cilj neke kampanje da se podstakne
promena ponaanja kod dece, onda bi jedan rafinisani krajnji cilj mogao da bude da se u
ivotni stil dece usadi vanost istoe. Ukoliko je krajnji cilj neke kampanje da se smanji
otpad proizveden u domainstvima, onda bi jedan rafinisani krajnji cilj kampanje mogao
da bude da se domaice edukuju u vezi sa novim metodama rukovanja otpadom, itd.
8.2.1.2
Rezime nalaza u pogledu kljune ciljne javnosti
Rezimiranje nalaza o informacijama prikupljenim o kljunim ciljnim javnostima je u stvari

nain da se definiu izvorni uzroci temeljnih ekolokih problema koji su povezani sa tim
ciljnim javnostima. Na primer, koje se lekcije mogu nauiti iz prolih inicijativa za
podizanje javne svesti kod datih ciljnih javnosti ili slinih javnosti? Koja su verovanja i
trenutna praksa ciljnih javnosti koje doprinose datom problemu? Koje su njihove potrebe
i oekivanja? Kakva je njihova percepcija sadanjeg sistema za vrsti otpad i ta e im
ponuditi taj novi sistem?
8.2.1.3
Razrada poruke kampanje
Poruka kampanje treba da bude jasna i koncizna. To znai da ne treba da bude vie od
dve ideje ili informacije. Takodje moe biti od pomoi da se razmisli o relevantnim
kulturnim ikonama ili izrekama koje mogu da se poveu sa datom porukom kako bi joj
dali dodatni uticaj i zvunost.
Najbolji nain da se razradi neka poruka kampanje jeste da se odgovori na pitanja kao
to su sledea:
Koje glavne stavove treba ciljna javnost da prihvati iz date poruke?
Koja jedinstvena ideja ili tema moe najbolje da opie tu novu,

privatizovanu uslugu upravljanja vrstim otpadom?
Koje akcije treba da preduzme ta ciljna grupa kao rezultat ove

komunikacije?
Strana 167
10/06/2009.

8.2.1.4
Izrada strategije realizacije
Kada se bira neki konkretan alat za komuniciranje da biste se obratili nekoj konkretnoj
javnosti, mora da se uradi procena kako bi se utvrdilo koji je najdelotvorniji alat da bi se
dostigao nivo svesti i znanja koji su potrebni? Da li e on takodje pomoi ljudima da
promene njihove stavove? Koju vrstu slike e ta javnost da ima o projektu kao rezultat
korienja tog alata? U donjoj tabeli 8.2. je data lista vrsta alata za komuniciranje.
TABELA 8.2. VRSTE ALATA ZA KOMUNICIRANJE
Institucionalna
Direktan kontakt
Publikacije
Mediji
podrka
NVO
Formalni ili
Posteri
neformalni
Oglasi/reklame u
novinama i asopisima
sastanci
Obrazovne
Prezentacije,
Broure i flajeri
Televizija i radio,
Posete na terenu
Knjige sa uputstvima
Saoptenja za medije
institucije
Verske
institucije.
Materijal za obuku i
Relevantni TV i radio
video zapisi
programi
Direktne potanske
poiljke
8.2.1.5
Izrada budeta za komuniciranje
Taj budet treba da sadri linijske stavke za svaki odabrani alat za komuniciranje,
ukljuujui i sve broure, publikacije, video zapise i postere, kao i sve trokove vezane
za organizovanje planiranih dogadjaja. Najbolji i najtaniji nain da se procene trokovi
za svaku linijsku stavku u budetu jeste da se pribave ponude od vie razliitih
potencijalnih prualaca usluga. Jedan deo budeta e verovatno biti posveen
oglaavanju/reklamiranju i treba da obuhvata trokove produkcije i vremena oglaavanja
na radiju/TV ili trokove davanja oglasa. Budet takodje mora da obuhvati sve reijske
trokove, kao to su pisai pribor i kancelarijski materijal, transportne naknade,
potanski trokovi, trokovi telekomunikacije, itd.
Strana 168
10/06/2009.

8.3
FAZA REALIZACIJE
Faza realizacije obuhvata stvarnu izradu publikacija i medijskih alata i njihovu
diseminaciju, stvarno pokretanje kampanje sa medijima i glavnim akterima, te planiranje
i dovretak promotivnih dogadjaja.
Postoje tri osnovna koraka u Fazi realizacije:
priprema tampanog materijala, publikacija i alati bazirani na medijima
pokretanje kampanje
plan i dinamika promotivnih dogadjaja.
8.3.1. PRIPREMA TAMPANOG MATERIJALA, PUBLIKACIJA I ALATA BAZIRANIH

NA MEDIJIMA
Izrada sveg tampanog materijala ili publikacija mora da prodje kroz sledee procese:
razradu sinopsisa
razradu koncepta
zatitu authorskih prava
fotografije
ilustraciju ideja
fino doterivanje i uredjivanje
preliminarno testiranje
tampanje.
U sinopsisu se utvrdjuju sve informacije koje e biti sadane u datoj publikaciji,

ukljuujui i: krajnje ciljeve te publikacije; poruke koje treba preneti; kljune rei o datom
projektu; ciljnu javnost; predloen sadraj; grafike prikaze i fotografije; kanale
distribucije; i jezik, kada se razmatra korienje stranih medija.
Nakon utvrdjivanja informacija koje treba predstaviti ciljnim javnostima, to osoblje treba
da blisko saradjuje sa nekim kvalifikovanim piscem reklama, kako bi osiguralo da on ili
ona kompletno razume krajnje ciljeve i eljeni uticaj na tu ciljnu javnost. I osoblje i
strunjak za reklame treba blisko da saradjuju sa dizajnerom, kako bi osigurali da
spajanje tog teksta, fotografija i prelom uspeno ilustruju ideje koje su okvirno date u
tekstu.
Taj materijal treba da se predstavi uzorku planirane javnosti da bi ga ona pregledala,
prokomentarisala i dala povratne informacije o tim publikacijama i materijalu. To
preliminarno testiranje treba da se obavi u toku razrade ovog materijala, tako da
Strana 169
10/06/2009.

povratne informacije i izmene mogu da se unesu u finalnu verziju. To preliminarno
testiranje je presudni korak u sainjavanju broura, flajera, lista podataka, postera, itd.,
za podizanje svesti javnosti, poto je to uspean nain da se meri uticaj materijala pre
nego se on masovno distribuira. Preliminarno testiranje omoguava planerima podizanja
svesti javnosti da osiguraju da taj sadraj predstavi poruke na jasan i razumljiv nain, te
da dizajn bude privlaan za ciljnu javnost. Najuobiajeniji nain da se obavi preliminarno
testiranje jeste korienje fokus grupa ili upitnika.
8.3.2. LANSIRANJE KAMPANJE
8.3.2.1. Mobiliziranje glavnih aktera
Glavni akteri, koji su ranije definisani kao svaka grupa ili pojedinac koji mogu da imaju
uticaj na ishod date kampanje za podizanje svesti javnosti i imaju uticaj na uspeh datog
plana upravljanja otpadom, su presudni za uspeh te kampanje, te moraju da se mobiliu
kako bi preneli poruke kampanje i razaslali materijal, i uestvovali u promotivnim
dogadjajima.
Program informisanja i komuniciranja sa javnou treba da se pokrene nekom minikampanjom, kako bi se doseglo do to svih glavnih aktera. Ovo ukljuuje sastanke velikih
i malih grupa, aktivnost pokretanja javne kampanje sa glavnim akterima, ili direktno
pozivanje ili slanja pote. Ove vrste aktivnosti deluju na olakavanje redovne
komunikacije sa i povratne informacije od glavnih aktera, da bi se pomoglo da se osigura
neprekidno angaovanje i praenje do kraja. Mobilizovanje glavnih aktera zahteva
paljivo planiranje. Sveukupni menadment plan treba da sadri preliminarne rokove za
aktivnosti koje treba obaviti sa raznim grupama glavnih aktera. Sastanke, seminare,
konferencije i javne dogadjaje treba planirati uzimajui u obzir najbolji vremenski
trenutak za uticaj i uee javnosti. Na primer, letnja sezona moe da bude najbolja za
aktivnosti bazirane u zajednici sa glavnim akterima koji moda nisu slobodni u toku
kolske godine.
8.3.2.2. Mobiliziranje medija
Iako mnogi smatraju medije za opasnog protivnika, oni mogu da deluju kao moan
saveznik. Kampanja mora da iskoristi prednosti medija, u njihovim brojnim oblicima, te
njihovu sposobnost da dopru do irokog spektra velikog broja javnosti. Pozitivni odnosi
Strana 170
10/06/2009.

sa medijima mogu da zaponu tako to vie profesionalaca iz oblasti medija kontaktiraju
sa razliitim lanicama medija i uspostavljaju radni odnos sa njima. Ponite tako to ete
predstaviti dati projekat, ali takodje saznajte o nainu na koji oni rade. Na primer, pitajte
za njihove uobiejene rokove, demografiju publike, format, i prioritete publike. Saznajte
ta moete o tome koji aspekti neke prie je ine zanimljivom za objavljivanje, a kada
dajete informacije o projektu, priajte u tom smislu. Zapamtite, medijima su potrebne
prie da popune svje centimetre kolumni i vreme oglaavanja na radiju/TV. Optina je
koristan izvor ovih pria. Obezbedite kontakte sa medijima pomou promotivnog
materijala, kao to su obavetenja za medije, liste podataka i flajeri koji e reporterima
pomoi da brzo razumeju dati problem. to vie informacija obezbedite, to je verovatnije
da e se neka pria objaviti. Na primer, ukoliko se eli objavljivanje neke prie na
televiziji, taj medij treba kontaktirati sa osnovnim podacima u vidu vizuelnog materijala,
kao to su video trake na kojima se prikazuju napori na datom projektu.
Termin mediji se odnosi na mnoga razliita pravna licaradio, televiziju, novine,
asopise i vie od togato znaajno varira unutar svakog od ovih pravnih lica. Svaki
od ovih kanala medija prua razliite prilike da se dopre do konkretnih javnosti sa nekom
specifnom vrstom poruke. Specijalisti za medije moraju da utvrde kako moe najbolje
da se dopre do prioritetne ciljne javnosti, te koji je medij najprikladniji za slanje date
poruke. Na primer, kada se odabere televizija, mora da se obavi paljivo istraivanje
kako bi se utvrdilo koje je vreme najvee gledanosti. Isto pravilo vai i za tamputreba
se paljivo usmeriti na asopise i novine sa najveom itanou od strane ciljane
javnosti da biste u njih ubacili obavetenja za tampu i lanak sa vestima. Proverite
profile itanosti, sluanosti, ili gledanosti za svaku pojedinanu tampu ili stanicu.
8.3.3. ORGANIZOVANJE PROMOTIVNIH DOGADJAJA
8.3.3.1. Razrada plana koncepta za svaki dogadjaj
Isto kao to sinopsis mora da se napie za svaku planiranu publikaciju, isto tako sinopsis
mora da sepriprema da bi se utvrdio koncept i parametri za svaki planirani promotivni
dogadjaj. Taj sinopsis treba da sadri:
datum i vreme datog dogadjaja
naslov dogadjaja
Strana 171
10/06/2009.
krajnje ciljeve dogadjaja
profil planirane ciljne javnosti
primarna pitanja o kojima treba diskutovati ili koje treba osvetliti u toku dogadjaja
govornike ili druge uesnike
cilji broj oekivanih prisutnih lica
lokaciju dogadjaja
jezik koji e se koristiti u toku dogadjaja
predlog dnevnog reda za dogadjaj
dokumenta i materijal koji treba da se distribuira u toku dogadjaja
budetske stavke; itd., potkresati logistiki plan za svaki dogadjaj.
Organizacija je kljuna za uspean dogadjaj, te stoga treba uraditi logistiki plan, kako bi
se obezbedili rokovi za pripremu i rasporedile dunosti vezane za menadment
dogadjaja. U vremenskom planu za pripermu jednog dogadjaja se mapiraju sve
aktivnosti vezane za planiranje jednog dogadjaja, od vremena kada se razradjuje
sinopsis, pa sve do uspenog zavretka tog dogadjaja. Treba utvrditi realistine i
izvodljive rokove za svaku fazu pripreme, a potovanje tih utvrdjenih rokova e biti
presudno za uspeno upravljanje tim dogadjajem.
Iako vremenski plan za pripermu jednog dogadjaja prikazuje grubu dinamiku svih veih
postupaka koje treba obaviti, kontrolna lista dogadjaja sadri vrlo detaljnu listu linijskih
stavki logistike i priprema, lica kojima je dodeljena svaka stavka i njen krajni rok. Ta
kontrolna lista pomae organizatorima dogadjaja da zadre kontrolu nad svim detaljima
menadmenta vezanim za neki dogadjaj. U tabeli 8.3. je prikazan primer kontrolne liste
dogadjaja.
Sav materijal koji treba da se predstavi na jednom dogadjaju mora paljivo da se
pripremi, ukljuujui i prezentacije od strane spoljanjih govornika. Organizatori
dogadjaja moraju da budu ukljueni u pripremu i pregledanje sveg materijala. Dokumenti
i publikacije koje treba da se distribuiraju na datom dogadjaju moraju da se urade
onoliko profesionalno koliko do dozvoljava budet. Ukoliko treba da se distribuira vie
stavki, onda se efektivnije ukoliko su te stavke materijala vizuelno sline. Na primer,
ukoliko se priprema vie flajera, sve njih treba tampati na istom kvalitetu papira, sa
Strana 172
10/06/2009.

slinim marginama, prigodnim fontovima, itd. Pazite da se unapred tano proceni broj
oekivanih prisutnih lica kako bi se osiguralo dogoljno kopija materijala.
TABELA 8.3. Primer kontrolne liste dogadjaja
Postupci
ZADUENO LICE
Rok
Iznajmljivanje opreme
Odabir menija/pauza za kafu
Uredjenje mesta dogadjaja
Ploice sa imenima za uesnike
Fotogaf za kontakt
Priprema materijala koji e se deliti
Kupovina pribora za pisanje
Ostalo
8.4
FAZA OCENJIVANJA
Faza ocenjivanja je jedan od najvanijih koraka u realizaciji kampanje za podizanje
svesti javnosti i komuniciranje sa njom, poto se u njoj ocenjuje uspenost date
kampanje. Pravi test uspenosti date kampanje nije u broju sainjenog materijala ili
realizovanih dogadjaja, nego do kog stepena su taj materijal i dogadjaji podrali
tranziciju na privatizovano upravljanje vrstim otpadom, i imali uticaj na percepcije i
ponaanja ciljne javnosti.
Postoje dva osnovna koraka u Fazi ocenjivanja:
ocenjivanje procesa
ocenjivanje uticaja.
8.4.1. OCENA PROCESA

U ocenjivanju procesa se utvrdjuje da li se doprlo do planirane ciljne javnosti i ono treba
da se obavlja periodino u toku svakog dela date kampanje. Ocenjivanje procesa
ukljuuje praenje i analizu medija, kao i ocenu aktivnosti u okviru kampanje.
Ocenjivanje procesa e omoguiti utvrdjivanje u ranoj fazi date kampanjena vreme da
se vre izmene ukoliko postoje segmenti ciljne javnosti koji se ne nisu svesne poruka
kampanje. Na primer, ukoliko neka ocena ukazuje na nizak nivo svesti medju enama,
Strana 173
10/06/2009.

onda osoblje mora da istrai da li se koriste kanali komuniciranja i alati koji su prikladni
za ensku publiku.
8.4.2. OCENA USPENOSTI PROMOTIVNIH DOGADJAJA
Po zakljuenju svakog promotivnog dogadjaja za podizanje svesti javnosti, treba uraditi
ocenjivanje procesa kako bi se utvrdio rezultat datog dogadjaja. To ocenjivanje
dogadjaja predstavlja vrednu smernicu o tome kako dodatne dogadjaje treba ili ne treba
organizovati da bi se dodatno naglasile poruke za podizanje svesti javnosti.
U listi za ocenjivanje dogadjaja treba traiti sveukupno miljenje uesnika o datom
dogadjaju, ukljuujui i miljenje o materijalu koji je distribuiran, vremenskom momentu
dogadjaja, mestu dogadjaja i osveenjima, itd. Taj list za ocenjivanje dogadjaja treba
takodje da omogui uesnicima da izraze svoje miljenje o govornicima, prezentacijama,
da li smatraju da je dati dogadjaj bio koristan ili nije i da daju sve sugestije za
unapredjenje buduih dogadjaja.
Izvetavanje je poslednji korak i u njemu treba dati komentare i o nainu na koji je dati
dogadjaj organizovan i da li je postigao svoje krajnje ciljeve ili nije. Izvetaj o jednom
dogadjaju bi mogao da sadri sledee informacije: istorijat datog dogadjaja; krajnje
ciljeve dogadjaja (pogledati napred navedeni sinopsis dogadjaja i planiranje koncepta);
poseenost od strane ciljne javnosti; strategiju dogadjaja; kljuna pitanja i intervencije
iskazane u toku dogadjaja; izazove na koje se nailo u toku organizovanja datog
dogadjaja; rezime ocene dogadjaja; itd.
8.4.3. OCENA UTICAJA
Osoblje treba da obavi primarno istraivanje, kako bi objektivno ispitalo rezultate
kampanje i dodelile merljive izjave o uinku datoj kampnji. Neophodno je i kvalitativno i
kvantitativno istraivanje, i taj proces istraivanja treba dobro planirati na samom
poetku ukoliko elite da dobijete eljene informacije. Kvalitativno istraivanje je
nestrukturisani istraivaki metod istraivanja, na bazi malih uzoraka, koji je osmiljen da
obezbedi uvid u ponaanja i stavove ciljne javnosti. Ima vie metoda za obavljanje
kvalitativnog istraivanja, ukljuujui i fokus grupe, mini grupe, detaljne pojedinane
intervjue, intervjue parova i kune posete.
Iako kvalitativno istraivanje prua sveukupni uvid u ponaanje i stavove ciljne javnosti,
kao i promene u ponaanju i stavovima uoene od poetka faze planiranja date
kampanje, ono ne moe da iskae ovu promenu u cirfama ili procentima. Kvantitativno
istraivanje ukljuuje sakupljanje podataka i njihovo analiziranje da bi se dobili statistiki
Strana 174
10/06/2009.

podaci i broj uestalosti. To istraivanje je obino u formi upitnika za svrhe ocenjivanja
kampanja za podizanje svesti javnosti.
8.4.3.1
Izrada upitnika za kvantitativno istraivanje
Osoblje treba da saini jedan upitnik koji se odnosi na svrhu i krajnje ciljeve te studije, da
identifikuje uzorak publike i da precizno upravlja sakupljanjem podataja.
Pitanja moraju da budu relevantna za svrhu i krajnje ciljeve ove studije, da budu kratka,
objektivna i da ne navode ispitanika ni na koji konkretan odgovor. Vano je da se
postavljaju nedvosmislena pitanja i da se izbegavaju nepoznate rei ili znaenja i da se
izbegne da se pitanjima zahtevaju znanje i informacije koje ispitanik nema. Iako pitanja
mogu da budu i otvorena ili zatvorena, ona uvek treba da se fokusiraju na efikasno
pribavljanje eljenih informacija.
Uzorak grupe je grupa ljudi koji e biti intervjisani ili od kojih e se traiti da popune taj
upitnik. Kvalitet je vaniji od veliine kada se uzima uzorak, a cilj je da se dobiju odgovori
koji su reprezentativni za celu populaciju koja vas zanima, to znai da treba da imate
predstavnike iz svake grupe ciljne javnosti, kao to su ene, deca, poslovni ljudi, fiziki
radnici, itd. Taj disparitet medju uzorcima grupa bi ak mogao da dovede do
sainjavanja vie od jedne verzije upitnika (tj. Jedne primerene deci, itd.).
Nadgledanje onih koji sakupljaju podatke je veoma vaan korak u ovom procesu
istraivanja. Supervizori treba da paze da se oni koji rade intervjue pridravaju modela
uzorka, poto oni koji rade intervjue mogu pogreno da misle da je pogodnije ukljuiti
pojedince koji ne zadovoljavaju model uzorka, ili mogu da budu nesigurni u pogledu toga
koga treba da kontaktiraju. Supervizori takodje moraju da budu pri ruci da prate
probleme koji mogu da se jave tokom intervjua, te da paze da oni koji obavljaju intervjue
budu spremni da postavljaju pitanja na nain na koji se ne podstiu pristrasni, netani ili
nekompletni odgovori.
8.4.3.2
Zavravanje ocenjivanja uticaja i priprema konanog izvetaja
Istraivai u okviru osoblja treba da sklope sve sakupljene podatke, da ih obrade i

analiziraju i da pripreme konani izvetaj. Prvi korak u analizi podataka jeste da se
evidentiraju odgovori na svako pitanje od svakog ispitanika. Ovo se esto radi
kodiranjem tih informacija u bazi podataka kompjutera, i tabelarnim prikazom uestalosti
raznih odgovora. Utvrdjivanjem koji su najei ili proseni odgovori za svako pitanje,
Strana 175
10/06/2009.

osoblje treba da dobije preliminarni uvid u to koje strategije komunikacije imaju najvei
uticaj.
U konanom izvetaju treba rezimirati rezultate istraivanja za ocenjivanje, ukljuujui i
sve korake preduzete u toku tog ocenjivanja i kompletan rezime nalaza. Medjutim, ono
to je najvanije, u tom izvetaju treba identifikovati strateke implikacije tih nalaza. Na
primer, od kojih ciljnih javnosti se oekuje da prihvate te nove, privatizovane usluge
upravljanja vrstim otpadom? Koji su kanali komuniciranja najdelotvorniji? Koji su glavni
akteri najmoniji u mobilizaciji zajednice? Kako budet moe da se preraspodeli da bi
bio uinkovitiji?
Strana 176
10/06/2009.
Dopunske informacije
Dopunske
informacije
Strana 177
10/06/2009.
PRIRUNIK ZA UPRAVLJANE
VRSTIM OTPADOM
DOPUNSKE INFORMACIJE
ANEKS 1- UZORAK TENDERSKIH DOKUMENATA
SVETSKA BANKA
UZORAK
STANDARDNIH TENDERSKIH
DOKUMENATA
ZA
PROJEKTOVANJE-IZGRADNJURUKOVODJENJE
OBJEKTOM ZA ODLAGANJE
VRSTOG OTPADA
Strana 178
10/06/2009.
VRSTIM OTPADOM
ANEKS 2 - MODEL TEHNIKIH SPECIFIKACIJA
USLUGE UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM I

IENJEM
Strana 179
10/06/2009.
ANEKS 1
DEO 2
[Naziv projekta]
Opti uslovi
OPTI USLOVI
ZA UGOVOR
ZA PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I RUKOVANJE - POSLOVANJE
OBJEKTOM ZA UKLANJANJE VRSTOG OTPADA
SADRAJ
A.
UGOVOR I TUMAENJE ................................................................................................................ 1

L A N 1 - UG OV OR I T UM A E NJ E ................................................................................................... 1
1.1
Definicije................................................................................................................................... 1
1.2
Ugovorni dokumenti ................................................................................................................. 5
1.3
Tumaenje ................................................................................................................................. 6
1.3.1
Jezik .................................................................................................................................. 6
1.3.2
Jednina ili mnoina ........................................................................................................... 6
1.3.3
Zaglavlja ........................................................................................................................... 6
1.3.4
Vlastite imenice................................................................................................................. 6
1.3.5
Inkotermini ........................................................................................................................ 6
1.3.6
Celokupni sporazum ......................................................................................................... 6
1.3.7
Amandmani ....................................................................................................................... 6
1.3.8
Broj dana ........................................................................................................................... 7
1.3.9
Nezavisan Izvoa ............................................................................................................ 7
1.3.10
Zdrueni poduhvat ili Konzorcijum .................................................................................. 7
1.3.11
Neodricanje ....................................................................................................................... 7
1.3.12
Odvojivost ......................................................................................................................... 8
1.3.13
Zemlja porekla .................................................................................................................. 8
1.3.14
Opstanak obaveza ............................................................................................................. 8
1.4
Obavetenje ............................................................................................................................... 8
1.5
Vladajui zakon ........................................................................................................................ 9
1.6
Poravnanje razmirica................................................................................................................. 9
1.6.1
Presuiva ......................................................................................................................... 9
1.6.2
Arbitraa ........................................................................................................................... 9
1.6.3
Obaveze tokom Arbitrae ............................................................................................... 10
1.7
Dodeljivanje ............................................................................................................................ 10
1.8
Zapisi Ugovora, Raunovodstvo i Revizija ............................................................................ 10
1.8.1
Zapisi Ugovora ................................................................................................................ 10
1.8.2
Raunovodstvo ................................................................................................................ 11
1.8.3
Revizija sopstvenih rauna Operatera-Izvoaa i ugovornih zapisa ............................... 11
1.8.4
Revidirani rauni Operatera-Izvoaa ............................................................................ 11
1.8.5
Revizija Banke ................................................................................................................ 12
1.9
Potraivanja Operatera-Izvoaa tokom perioda Projektovanja-izvoenja ............................ 12
B.
PREDMETNA MATERIJA UGOVORA ....................................................................................... 14

L A N 2 - T E R M I N, USK L A E NO V R E M E I Z A V R E T A K UG OV OR A ................................... 14
2.1
Opte ....................................................................................................................................... 14
2.1.1
Stupanje na snagu Ugovora............................................................................................. 14
2.1.2
Istek Ugovora .................................................................................................................. 14
2.1.3
Poetak Usluga................................................................................................................ 14
2.2
Period Projektovanja-izvoenja i period Novog poslovanja-rukovanja ................................. 14
2.3
Period Projektovanja-izvoenja poetak, kanjenja i obustava ........................................... 15
2.3.1
Poetak Usluga projektovanja-izvoenja ........................................................................ 15
2.3.2
Vreme za Zavretak ........................................................................................................ 15
2.3.3
Vremenska Dinamika projektovanja-izvoenja .............................................................. 15
2.3.4
Produenje vremena za Zavretak ................................................................................... 16
2.3.5
Stopa napredovanja ......................................................................................................... 16
2.3.6
Kanjenje Zavretka Likvidirana obeteenja Kanjenje .......................................... 17
2.3.7
Period projektovanja-izvoenja Specijalni zahtevi Poslovanja-Rukovanja ................. 17
2.4
Period Novog poslovanja-rukovanja ....................................................................................... 17
2.4.1
Poetak poslovanja Usluga .......................................................................................... 17
2.4.2
Usluge posle datuma Zavretka ...................................................................................... 18
2.4.3
Produenje Ugovora........................................................................................................ 18
L A N 3 - OB A V E Z E OPE R A T E R A -I Z V OA A ........................................................................... 18
3.1
Opte Usluge i standardi izvrenja ....................................................................................... 18
3.2
Zakon koji regulie Usluge ..................................................................................................... 18
3.3
Sukob interesa ......................................................................................................................... 18
3.4
Mehanizacija i oprema, oprema Izvoaa-Operatera (za projektovanje-izvoenje) i oprema za
Poslovanje (Poslovanje-Rukovanje) ................................................................................................... 19
3.5
Informacije o i Istraivanje Lokaciji ....................................................................................... 19
3.6
Pristup Lokaciji i Novom objektu ........................................................................................... 20
L A N 4 - OB A V E Z E V L A SNI K A ...................................................................................................... 21
4.1
4.2
4.3
C.
Pomo Vlasnika Operateru-Izvoau ..................................................................................... 21

Pristup Lokaciji i Novom objektu ........................................................................................... 21
Pregled i odobrenje Podnesaka ............................................................................................... 21
PLAANJE ....................................................................................................................................... 23
L A N 5 - C E NA UG OV OR A I PL A A NJ E ...................................................................................... 23
5.1
Cena Ugovora ......................................................................................................................... 23
5.2
Termini plaanja ..................................................................................................................... 23
5.3
Naknada za podsticaj u izvoenju ........................................................................................... 24
5.4
Likvidirana obeteenja Poslovanje-Rukovanje .................................................................. 24
5.5
Jemstva .................................................................................................................................... 24
5.5.1
Garancija za dobro izvrenje posla ................................................................................. 24
5.5.2
Garancija za dati avans ................................................................................................... 24
5.6
Porezi i Carine......................................................................................................................... 25
D.
INTELEKTUALNA SVOJINA ....................................................................................................... 26

L A N 6 - A UT OR SK O PR A V O DOK UM E NT A C I J A PR OJ E K T OV A NJ A -I Z V OE NJ A ..... 26
6.1
6.2
E.
Autorsko pravo Kopiranje Dokumentacije projektovanja-izvoenja................................... 26

Poverljivost ............................................................................................................................. 26
IZVRENJE USLUGA .................................................................................................................... 28
L A N 7 - A DM I NI ST R A C I J A I NA DZ I R A NJ E UG OV OR A U T OK U PE R I ODA
PR OJ E K T OV A NJ A -I Z V OE NJ A I NOV OG POSL OV A NJ A -R UK OV A NJ A ........................... 28
7.1
Opte ....................................................................................................................................... 28
7.2
Nadzor Projektovanja-izvoenja ............................................................................................. 28
7.2.1
Nadzor u toku Perioda Projektovanja-izvoenja............................................................. 28
7.2.2
Dunosti i ovlaenja Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja (Period
Projektovanja-izvoenja) ................................................................................................................ 28
7.2.3
Delegiranje od strane Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja ................................ 29
7.2.4
Uputstva od strane Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja .................................... 29
7.2.5
Zamena Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja ..................................................... 29
7.2.6
Konstatacije od strane Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja ............................... 30
7.3
Nadzor Poslovanja-Rukovanja ................................................................................................ 30
7.3.1
Nadzor tokom perioda Novog poslovanja-Rukovanja .................................................... 30
7.3.2
Poslovanje dunosti i ovlaenja JNKU-a ................................................................... 30
7.3.3
Poslovanje Delegiranje od strane JNKU-a ................................................................... 31
7.3.4
Uputstva od strane JNKU-a ............................................................................................ 31
7.3.5
Promene u JNKU-u ......................................................................................................... 31
7.3.6
Konstatacije od strane JNKU-a ....................................................................................... 31
L A N 8 - PR E DST A V NI C I , OSOB L J E I PODI Z V OE NJ E .......................................................... 32
8.1
Predstavnici ............................................................................................................................. 32
8.1.1
Predstavnik Vlasnika....................................................................................................... 32
8.1.2
Predstavnik Operatera-Izvoaa ..................................................................................... 32
8.2
Nadzor Operatera-Izvoaa .................................................................................................... 33
8.3
Osoblje Operatera-Izvoaa .................................................................................................... 33
8.4
Zamena osoblja Operatera-Izvoaa ....................................................................................... 34
8.5
Postojee osoblje ..................................................................................................................... 34
8.6
Podizvoai ............................................................................................................................. 34
F.
ODGOVORNOST I RASPODELA RIZIKA ................................................................................. 36

L A N 9 - ODG OV OR NOST I R A SPODE L A R I Z I K A .................................................................... 36
9.1
Odgovornost za nedostatak ..................................................................................................... 36
9.2
Ogranienje Odgovornosti ...................................................................................................... 37
9.3
Transfer Vlasnitva i Postojea oprema i materijali ............................................................... 37
9.3.1
Transfer Vlasnitva ......................................................................................................... 37
9.3.2
Postojea oprema i materijali .......................................................................................... 38
9.4
Briga o Gradilitu i Novom objektu ........................................................................................ 38
9.5
Obeteenje ............................................................................................................................. 39
9.6
Osiguranje ............................................................................................................................... 40
9.7
Nepredvidivi fiziki uslovi...................................................................................................... 41
9.8
Via Sila .................................................................................................................................. 42
9.9
Rizici od rata ........................................................................................................................... 44
9.10 Izmene u Zakonima i Propisima ............................................................................................. 45
9.11 Naknada za Patente ................................................................................................................. 45
9.11.1 Naknada od strane Operatera-Izvoaa .......................................................................... 45
9.11.2 Obavetenje o Potraivanju ............................................................................................. 45
9.11.3 Obeteenje od strane Vlasnika ...................................................................................... 46
9.12 Funckionalne Garancije .......................................................................................................... 46
L A N 10 - I Z M E NE U E L E M E NT I M A UG OV OR A ....................................................................... 47
10.1 Izmene u uslugama Projektovanja i Izgradnje ........................................................................ 47
10.1.1 Uvoenje izmene............................................................................................................. 47
10.1.2 Izmene od strane Vlasnika .............................................................................................. 47
10.1.3 Izmene od strane Operatera-Izvoaa ............................................................................. 49
10.1.4 Plaanja u odgovarajuim valutama................................................................................ 49
10.1.5 Period projektovanje-izvoenje ...................................................................................... 49
10.2 Izmene u uslugama poslovanja ............................................................................................... 49
L A N 11 - SUSPE NZ I J A I OK ON A NJ E ........................................................................................ 49
11.1 Suspenzija ............................................................................................................................... 49
11.1.1 Suspenzija od strane Vlasnika......................................................................................... 49
11.1.2 Suspenzija od strane Operatera-Izvoaa ....................................................................... 50
11.2 Okonanje ugovora ................................................................................................................. 51
11.2.1 Okonanje od strane Vlasnika iz njegovog interesa........................................................ 51
11.2.2 Plaanje po Okonanju od strane Vlasnika iz njegovog interesa .................................... 51
11.2.3 Okonanje ukoliko Operater-Izvoa ne ispuni obaveze ................................................ 52
11.2.4 Plaanje po okonanju ukoliko Operater - Izvoa ne ispuni obaveze ........................... 54
11.2.5 Okonanje od strane Operatera-Izvoaa ....................................................................... 54
11.2.6 Isplata po okonanju od strane Operatera-Izvoaa ....................................................... 56
11.2.7 Opte odredbe - Okonanje ............................................................................................. 56
Strana 1 od 56
OPT I USL OV I UG OV OR A
A.
UG OV OR I T UM A E NJ E
LAN 1 - UGOVOR I TUMAENJE

1.1
Definicije
Izuzev ako kontekst drugaije nalae, sledei termini e gde god se koriste u ovom
Ugovoru imati sledea znaenja:
Presuiva znai osoba koja je imenovana u SUU-u;
Primenjiv zakon znai zakoni i bilo koji drugi instrumenti koji imaju snagu zakona u zemlji navedenoj
u SUU-u, onako kako mogu s vremena na vreme biti objavljeni i na snazi, ukljuujui bilo koje dekrete
Predsednika ili vlade zemlje;
Autoritet postavljanja je autoritet naveden u SUU-u;
Vlasti znai Vlasnik i Zemlja kako su navedeni u SUU-u;
Dokument sa pozadinskim informacijama znai Dokument sa pozadinskim informacijama koji
Operater obezbeuje Vlasniku u toku procesa oglaavanja tendera koji predhodi ovom Ugovoru;
Banka znai Svetska banka;
Tenderski dokumenti znai dokumenti koje izdaje Vlasnik u vezi sa procesom oglaavanja za izbor
izvoaa - operatera za projektovanje, izvoenje i rukovanje novim Objektom i za pruanje Usluga;
Program kapitalne investicije znai Program kapitalne investicije Vlasnika, ako postoji, sa osvrtom
na Stav 10.2(2) DUP-a;
Izmena je definisana u Stavu 10.1.1(1) OU-a;
Nalog za izmenu je definisan u Stavu 10.1.2(4) OU-a;
Zavretak znai da su Novi objekat i sve projektantske i izvoake Usluge operativno i konstruktivno
zavrene i da su dovedene u strogo i isto stanje u skladu sa Dodatkom o tehnikim standardima , i da je
Izvoa-Operater stekao pravo da dobije Upotrebnu dozvolu izdatu za Novi objekat, ili njegov deo, u
skladu sa Stavom 6.2 DUPI-a;
Sertifikat o zavretku znai sertifikat izdat od strane Inenjera Nadzora za projektovanje-izvoenje u
skladu sa Stavom 6.2 DUPI-a;
Fond za neprdviene situacije znai fond uspostavljen shodno Stavu 10.1.2(1);
Ugovor znai sporazum izmeu Vlasnika i Operatera koji se sastoji od Ugovornih dokumenata;
Ugovorni dokumenti znai oblik Ugovora, Opti uslovi, i svi dodaci Optim uslovima kako je izneto u
Stavu 1.2 OU-a;
Cena Ugovora je definisana u Stavu 5.1 oblika Ugovora OU;
Strana 2 od 56
Zapisi Ugovora su definisani u Stavu 1.8.1(1) OU-a;

Termin Ugovora znai termin Ugovora, ukljuujui bilo kakve obnove odobrene od strane Vlasnika,
poevi od Efektivnog datuma i nastavljajui do, i ukljuujui datum Zavretka;
Trokovi znae svi razumno nametnuti rashodi, ili oni koji e biti nametnuti Operateru-Izvoau
ukljuujui reiju ali iskljuujui dobit;
Zemlja znai zemlja navedena u SUU-u;
Zemlja porekla znai zemlje ili teritorije kvalifikovane prema pravilima Svetske banke kako su
definisane pod Smernicama: Nabavke pod Zajmovima IBRD i Kreditima IDA prema izmenama;
JNKU je definisan u Stavu 7.3.2(1) OU-a;
Direktor JNKU je definisan u Stavu 7.3.2(2) OU-a;
Potroai znae sve osobe kojima izvoa-Operater prua Usluge uklanjanja vrstog otpada,
ukljuujui one potroae koji postoje na dan novog datuma Poetka poslovanja-rukovanja i one osobe
koje postanu potroai posle novog datuma Poetka poslovanja;
Prostorija za podatke znai prostorija za podatke koju Vlasnik moe da uspostavi u tenderskom
postupku kako je izneto u Tenderskim Dokumentima;
Deo sa DUPI-a znai Deo sa Dodatkom o Uslugama projektovanja-izvoenja;
Period odgovornosti za defekte znai period vaenja garancija datih od strane Operatera Izvoaa u
kome je Operater-Izvoa odgovoran za defekte u odnosu na Novi objekat, ili njegov relevantni deo, kako
je izloeno u Stavu 9.1(2) OU-a;
Dokumenti projektovanja-izvoenja znai crtei, specifikacije, projekti, makete, elektronke makete i
drugi dokumenti i materijali koji se odnose na projektovanje i izgradnju Gradilita i Novog objekta kako
je izneto ili razmatrano u Dodatku o Uslugama projektovanja-izvoenja ili kako se Strane dogovore s
vremena na vreme tokom trajanja termina Ugovora;
Inenjer Nadzora projektovanja-izvoenja znai konsultant angaovan od strane Vlasnika da nadzire
Izvoaa-Operatera, u skladu sa Ugovornim dokumentima, u izvrenju Usluga projektovanja-izvoenja;
Period projektovanja-izvoenja je definisan u Stavu 2.2(a) OU-a;
Usluge projektovanja-izvoenja znae usluge projektovanja-izvoenja koje treba Izvoa-Operater da
prui kako je zamiljeno Optim uslovima i Dodatku o Uslugama projektovanja-izvoenja;
Datum poetka projektovanja-izvoenja je definsan u Stavu 2.1.3(1) OU-a;
Efektivan datum znai datum kada ovaj Ugovorstupa na snagu i vaenje shodno Stavu 2.1.1 OU-a;
EMU znai Evropska monetarna unija;
Datum Zavretka je definisan u Stavu 2.1.2 OU-a;
Postojea oprema i materijali definisani su u Stavu 9.3.2(1) OU-a;
Strana 3 od 56
Postojei objekat znai deponija u eksploataciji na Lokaciji onako kako postoji na dan datuma Poetka
projektovanja-izvoenja;
Usluge Postojeeg poslovanja su definisane u Stavu 4.1 DUPI-a;
Datum produenja je definisan u Stavu 2.4.3 OU-a;
Via sila je definisana u Stavu 9.8(1) OU-a;
Stav OU-a znai Stav Optih uslova (OU-a);
MAR znai Meunarodna agencija za razvoj;
ukljuujui znai ukljuujui bez ogranienja, a ukljuuje znai ukljuuje bez ogranienja, izuzev
ako je izriito drugaije navedeno;
Likvidirana obeteenja odgaanje definisano je u Stavu 2.3.6(2) OU-a;
Upravnik-Rukovodilac je definisan u Stavu 8.2(3) OU-a;
Meseno poslovno plaanje je definisano u Stavu 1.4 Dodatka o terminima i postupcima plaanja;
Novi objekat znai sanitarnu deponiju projektovanu i izvedenu od strane Izvoaa-Operatera shodno
ovom Ugovoru;
Novi period poslovanja je definisan u Stavu 2.2(b) OU-a;
Datum poetka Novog poslovanja je definisan u Stavu 2.1.3(2) OU-a;
Prijem Poslovanja znai prijem Novog objekta ili njegovog dela od strane Vlasnika, u skladu sa
Stavom 7.3 DUPI-a;
Usluge poslovanja znae Usluge Poslovanja-Rukovanja koje Izvoa-Operator treba da prui kako je
zamiljeno u Optim uslovima i Dodatkom o Uslugama poslovanja;
Operater (Izvoa) znai Izvoa i Operater za odlaganje vrstog otpada angaovan od strane
Vlasnika da vri te Usluge, i ujedno je ime jedne od Ugovornih Strana u Ugovoru;
Oprema Operatera (za Projektovanje-izvoenje) znai sva mehanizacija, aparati, vozila i druga
oprema neophodna za izvrenje i zavretak Usluga Projektovanja-izvoenja i za ispravku bilo kakvih
defekata, ali ne obuhvata materijal, mehanizaciju, aparate i drugu opremu koja sainjava deo pogona i
opreme Novog objekta;
Oprema Operatera (za Poslovanje-Rukovanje) znai sve stvari bilo koje vrste uopte, ukljuujui
opremu, materijale, pribor, vozila i potrone materijale neophodne za rukovanje, odravanje i popravke
Gradilita i Novog postrojenja;
Osoblje Operatera je definisan u Stavu 8.3(1) OU-a;
Predstavnik Operatera je definisan u Stavu 8.1.2(1) OU-a;
Deo DUP-a znai Deo Dodatka o Uslugama Poslovanja;
Strana 4 od 56
Vlasnik znai jedna od ugovornih Strana imenovana kao Vlasnik u Ugovoru;

Predstavnik Vlasnika definisan je u Stavu 8.1.1(1) OU-a;
Matica znai matina kompanija Operatera (Izvoaa), ako je ima;
Strana znai Vlasnik ili Operater (Izvoa), kako sluaj nalae, a Strane znai obe strane;
[Primedba: Ukoliko Matica potpie Ugovor, Matica e biti obuhvaena definicijom Strane.]
Naknada za podsticaj u izvoenju definisana je u Dodatku o Naknadi za podsticaj u izvoenju;
Bezbednost Izvoenja definisana je u Stavu 5.4.1(1) OU-a;
Mehanizacija i Oprema znai stalna mehanizacija, oprema, maine, aparati, predmeti, stvari svih vrsta
koje treba obezbediti i koje su namenjene da stalno predstavljaju deo Novog objekta;
Usluge znae Usluge projektovanja-izvoenja i Usluge poslovanja koje e Operater-Izvoa pruati
kako je izloeno u Optim uslovima i Dodacima Optim uslovima;
Deoniar znai bilo koji od deoniara kompanije sa zajednikim ulaganjem, ukoliko Operater-Izvoa
jeste kompanija osnovana na bazi zajednikog ulaganja;
Lokacija znai fiziko mesto kako je izneto u Dodatku o Lokaciji koje je identifikovano kao lokacija
za Novi objekat;
Informacija o Lokaciji definisana je u Stavu 3.5(1) OU-a;
Podugovor znai bilo koji ugovor, bilo pisani ili usmeni, u koji Operater/Izvoa i Podizvoa stupaju
za izvoenje bilo kog dela Usluga;
Podizvoa znai bilo koja osoba ili entitet kome Operater/Izvoa da u podugovor ili u
podkonsultaciju bilo koji deo Uluga u skladu sa odredbama Stava 8.6 OU-a, ukljuujui bilo koju osobu
ili entitet angaovane za isporuku bilo koje Mehanizacije i Opreme, Opreme Operatera/Izvoaa (za
projektovanje-izvoenje) ili Opreme Operatera/Izvoaa (za poslovanje-rukovanje) ili za pruanje bilo
kakve usluge;
Rok Predaje znai datum za predaju ponuda, kako je navedeno ili dodeljeno u Tenderskim
Dokumentima;
Sledei Operater/Izvoa znai Operater/Izvoa koji e preuzeti pruanje Usluga po okonanju ili
zavretku Ugovora, i moe obuhvatiti jednu od Uprava;
Porezi su definisani u Stavu 5.6 OU-a;
Techniki standardi su definisani u Dodatku o Tehnikim standardima;
Testovi po zavretku znae oni testovi izloeni u Prilogu 1 Dodatka o Tehnikim standardima koji se
izvode shodno Stavu 6.2(1) DUPI-a;
Trea Strana znai bilo koja druga osoba ili entitet od Strana;
Vreme zavretka definisano je u Stavu 2.3.2 OU-a;
Strana 5 od 56
Vremenska dinamika definisana je u Stavu 2.3.3(1) OU-a;

Pomo u prelaznoj fazi definisana je u Stavu 2.4.2 OU-a;
Deo DTS-a znai Deo Dodatka o tehnikim standardima;
Nepredvidivo znai ako nije razumno predvidljivo na dan roka predaje od strane iskusnog Operater/
Izvoa koji je sproveo ili je trebao da sprovede inspekcije i preglede ili koji je bio upoznat ili je trebao
biti upoznat sa informacijom opisanoj u Stavu 3.5 OU-a; i
Ratni rizici su definisani u Stavu 9.9(1) OU-a.
1.2
Ugovorni dokumenti
Podlono odredbama Ugovora, namera je da svi dokumeti koji sainjavaju deo Ugovora,
i svi njihovi delovi, budu korelativni, komplementarni i da se meusobno objanjavaju. Ugovor treba
itati kao celinu. Na sledee dodatke, koji su obuhvaeni u Ugovoru upuivanjem na njih, treba se
pozivati kako sledi:
Dodatak 1
Specijalni uslovi Ugovora (SUU)
Dodatak 2
Termini i procedure Plaanja (Dodatak o terminima i

procedurama Plaanja)
Dodatak 3
Tehnike specifikacije koje sainjavaju,

Dodatak 3A
Usluge Projektovanja-izvoenja (Dodatak

o Uslugeama Projektovanja-izvoenja)
Dodatak 3B
Usluge poslovanja rukovanja (Dodatak o

Uslugama poslovanja)
Dodatak 3C
Tehniki standardi (Dodatak o Tehnikim

standardima)
Dodatak 4
Opis Lokacije (Dodatak o Lokaciji)
Dodatak 5
Opis Podruja opsluivanja (Dodatak o Podruju usluge)
Dodatak 6
Podeavanje cene Ugovora ( Dodatak o Podeavanju cene

Ugovora)
Dodatak 7
Naknada za podsticaj u izvoenju (Dodatak o Naknadi za

podsticaj u izvoenju)
Dodatak 8
Likvidirana obeteenja Poslovanje (Dodatak o Likvidiranim

obeteenjima Poslovanje)
Dodatak 9
Postojee osoblje (Dodatak o postojeem osoblju)
Dodatak 10
Ekspertiza osoblja Operatera (Dodatak o ekspetizi Operatera)
Dodatak 11
Ponuda Operatera (Dodatak o Ponudi Operatera)
Strana 6 od 56
1.3
Tumaenje
1.3.1
Jezik
(1)
Svi ugovorni Dokumenti, sva korespondencija i komunikacije koje treba dati, i sva druga
dokumentacija koja treba da se pripremii isporui pod Ugovorom bie pisana na jeziku specifikovanom u
SUU-u, i Ugovor e se analizirati i tumaiti u skladu sa tim jezikom.
(2)
Ukoliko je bilo koji od ugovornih Dokumenata, korespondencije i komunikacije
pripremljen u bilo kom drugom jeziku od rukovodeeg jezika pod Stavom 1.3.1(1) OU-a, prevod takvih
Dokumenata, korespondencije i komunikacije na rukovodei jeziki e preovladati u pitanjima tumaenja.
1.3.2
Jednina ili mnoina
Jednina e obuhvatiti mnoinu i mnoina e obuhvatiti jedninu izuzev tamo gde kontekst
drugaije nalae.
1.3.3
Zaglavlja
Zaglavlja u Ugovoru su obuhvaena radi lakog upuivanja i nee predstavljati deo

Ugovora niti uticati na njegovo tumaenje.
1.3.4
Vlastite imenice
Rei koje oznaavaju linosti ili entitete obuhvatie preduzea, korporacije i dravne
entitete.
1.3.5
Inkotermini
Izuzev ako su nekonzistentni sa bilo kojom odredbom Ugovora, znaenje bilo kog
trgovinskog izraza, i prava i obaveze Strana koja iz njega proizlaze, bie propisani Incoterm-ima.
Incoterm-i znae meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih izraza izdata od strane Meunarodne
trgovake komore (poslednje izdanje), 38 Cours Albert 1er, 75008 Paris, France.
1.3.6
Celokupni sporazum
Ovaj Ugovor predstavlja celokupni sporazum izmeu Vlasnika i Operatera/Izvoaa u

odnosu na predmetnu materiju Ugovora i zamenjuje sve komunikacije, pregovore i sporazume, bilo
pismene ili usmene, sainjene u odnosu na njega od strane ugovornih Strana pre datuma Ugovora.
1.3.7
Amandmani
Nijedan amandman niti druga varijanta Ugovora nee biti vaee ukoliko nisu napisane,
datirane, iskljuivo vezane za Ugovor i potpisane od strane valjano ovlaenog predstavnika svake Strane
Ugovora.
Strana 7 od 56
1.3.8
Broj dana
Izuzev ako je izriito navedeno suprotno drugde u ovom dokumentu, u raunanju broja
dana za potrebe Ugovora svi dani e se raunati, ukljuujui subote, nedelje i praznike predviene
zakonom u Zemlji, pod uslovom da e se, meutim, ukoliko poslednji dan bilo kog perioda padne na neku
subotu, nedelju ili praznik predvien zakonom u Zemlji, poslednji dan smatrati sledeim danom koji nije
neka subota, nedelja ili praznik predvien zakonom u Zemlji.
Nezavisan Izvoa
1.3.9
(1)
Operater/Izvoa e biti nezavisan izvoa u svom izvrenju Ugovora. Ugovor ne stvara
nikakvu agenciju, partnerstvo, zajedniko ulaganje ili drugi odnos udruivanja izmeu Vlasnika i
Operatera/Izvoaa ili njegovih Deoniara.
(2)
Shodno odredbama Ugovora, Operater/Izvo e biti jedini odgovoran za nain na koji se
Ugovor izvrava. Svi zaposleni, agenti, predstavnici ili podizvoai angaovani od strane Operatera
/Izvoaa u vezi sa izvrenjem Ugovora bie pod potpunom kontrolom Operatera/Izvoaa i nee se
smatrati zaposlenim od strane Vlasnika, i nita sadrzano u Ugovoru, ili bilo kom Podugovoru dodeljenom
od strane Operatera/Izvoaa se nee tumaiti da stvara bilo kakav ugovorni odnos ili pravnu obavezu
izmeu Operaterovih zaposlenih, agenata, predstavnika ili podizvoaa i Vlasnika.
Zajedniko ulaganje-Zdrueni poduhvat, ili Konzorcijum
1.3.10
(1)
Ukoliko se Operater/Izvoa sastoji od jedne kompanije zdruenog poduhvata sa dva ili
vie pojedinaca, Deoniari ovime ovlauju predstavnika imenovanog u SUU-u da postupa za njihov
raun u ispoljavanju svih prava i obaveza Deoniara i Operatera/Izvoaa prema Vlasniku pod ovim
Ugovorom, ukljuujui primanje odobrenja, saglasnosti, nareenja, sertifikata, uputstava i isplata od
Vlasnika, izmenu Ugovora i u svim drugim pitanjima pod Ugovorom, ukljuujui poravnanja razmirica.
(2)
Ukoliko je Operater/Izvoa kompanija zdruenog poduhvata sa dva ili vie pojedinaca,
svaki Deoniar kompanije zdruenog poduhvata i njenih matinih kompanija e se zdrueno i viestruko
obavezati prema Vlasniku za izvrenje odredbi Ugovora od strane Operatera/Izvoaa. Potraivanja
prema matinim kompanijama ili Deoniarima, ve kako sluaj nalae, bie podlona svim pravnim
odbranama na raspolaganju Operateru/Izvoau, ukljuujui one iznete u Stavu 9.2 OU-a.
(3)
Sastav, raspored deonica, kontrola ili konstitucija Operatera/Izvoaa bie u skladu sa
Ponudom Operatera/Izvoaa, i nee se menjati bez predhodne saglasnosti Vlasnika.
(4)
1.3.11
Deoniari e odravati vrstu i broj obinih deonica iznetih u SUU-u.

Neodricanje
(1)
Shodno Stavu 1.3.11(2) OU-a, bilo kakvo poputanje, odricanje, uzdravanje, kanjenje
ili povlaivanje bilo koje ugovorne Strane u sprovoenju bilo kojih odredaba i uslova Ugovora, ili
odobravanje vremena bilo koje Strane drugoj, nee prejudicirati, uticati na, ili ograniiti prava te Strane
pod Ugovorom, niti e pratanje bilo koje Strane za neispunjenje Ugovora funkcionisati kao pratanje bilo
kojih narednih ili nastavljenih neispunjenja Ugovora.
(2)
Da bi odricanje bilo vaee, bilo koje odricanje prava, ovlaenja ili pravnog leka Strane
pod Ugovorom e,
Strana 8 od 56
1.3.12
(a)
biti napismeno;
(b)
biti datirano i potpisano od strane predstavnika Vlasnika ili Operatera/Izvoaa,

koji god da daje takvo odricanje; i
(c)
specifikovati pravo, ovlaenje ili pravni lek koga se odrie, i meru u kojoj se
odrie.
Odvojivost
Ukoliko je bilo koja odredba ili uslov Ugovora zabranjena ili uinjena nevaeom ili
nesprovodljivom, takva zabrana, nevaenje ili nesprovodljivost nee uticati na vaenje i sprovodljivost
bilo kojih drugih odredbi i uslova Ugovora.
1.3.13
Zemlja porekla
Poreklo znai mesto gde su materijali, oprema i drugi pribori za Novi objekt iskopani,
uzgojeni, proizvedeni ili izraeni, i sa kojih se usluge pruaju.
1.3.14
Opstanak obaveza
Po zavretku ili isteku Ugovora u skladu sa Ugovorom, sva prava i obaveze njegovih
Strana e prestati, izuzev onih navedenih u SUU-u.
1.4
Obavetenje
(1)
Sva obavetenja koja se daju pod Ugovorom e biti napisana i slae se putem line
isporuke, kurira, ili fakscimilim na adresu za obavetenja relevantne Strane kako je izneto u SUU-u, i
sledee odredbe se primenjuju:
(a)
Bilo koje obavetenje poslato fakscimilom e biti potvreno od strane poaljioca

ne kasnije od dva dana od slanja, putem obavetenja od kurira;
(b)
Bilo koje obavetenje poslato kurirom smatrae se isporuenim 10 dana posle

upuivanja. U dokazivanju injenice upuivanja, bie dovoljno pokazati da je
koverta koja je sadravala takvo obaveenje bila valjano adresirana, sa valjanim
isplatom kurira, i preneta kurirskoj slubi za transmisiju; i
(c)
Bilo koje obavetenje predato lino ili poslato fakscimilom smatrae se

isporueno na dan isporuke.
(2)
Jedna Strana moe promeniti adresu za obavetenja shodno ovom Ugovoru time to
drugoj Strani daje obavetenje o promeni u skladu sa Stavom 1.4 ovih OU-a.
(3)
Adresa Operatera/Izvoaa za potrebe uruivanja obavetenja shodno Stavu 1.4 ovih OUa bie u Zemlji navedenoj u SUU-u.
(4)
Smatrae se da Obavetenja obuhvataju bilo koja odobrenja, saglasnosti, uputstva,
naredbe, sertifikate i sline komunikacije koje se daju pod Ugovorom.
Strana 9 od 56
Vladajui zakon
1.5
Ovim Ugovorom, njegovm znaenjem i tumaenjem, i odnosom izmeu Strana vladae

Primenjiv zakon.
1.6
Poravnanje razmirica
1.6.1
Presuiva
(1)
Ukoliko neka razmirica bilo koje vrste uopte nastane izmeu Vlasnika i Operatera/
Izvoaa u vezi sa, ili proizilaanjem iz Ugovora, ukljuujui,
(a)
bilo koje pitanje koje se tie postojanja, vaenja ili zavretka Ugovora; i
(b)
bilo koje pitanje vezano za izvrnje Usluga,
Strane e nastojati da takve sporove ili razmirice razree putem meusobne konsultacije. Ukoliko Strane
ne uspeju da takve sporove ili razmirice razree putem meusobne konsultacije, spor e se uputiti
pismeno od strane bilo Operatera ili Vlasnika Presuivau sa kopijom drugoj Strani ili Stranama.
(2)
Stav 1.6.1(1) OU-a e se primenjivati,

(a)
tokom izvoenja Usluga i posle zavretka Usluga; i
(b)
pre i posle zavretka, naputanja ili neispunjenja Ugovora.
(3)
Presuiva e svoju odluku dati napismeno obema Stranama ne kasnije od 30 dana po
upuivanju spora. Ukoliko je Presuiva doneo svoju odluku u roku od vremenske granice od 30 dana, i
nikakva objava o nameri da se otpone arbitraa nije data od strane bilo Vlasnika ili Operatera pre isteka
60 dana od upuivanja spora Presuivau, Presuivaeva odluka e postati finalna i obavezujua prema
Vlasniku ili Operateru. Bilo koja odluka koja je postala finalna i obavezujua Strane e odmah
implementirati.
(4)
Presuivau e biti plaen honorar po stopi specifikovanoj u SUU-u plus razumni rashodi
nastali u izvrenju svojih dunosti kao Presuivaa, i ovi trokovi e biti podeljeni jednako izmeu
Vlasnika i Operatera/Izvoaa.
(5)
Ukoliko Presuiva da otkaz ili umre, ili se Vlasnik i Operater/Izvoa sloe da
Presuiva ne ispunjava svoje funkcije u skladu sa odredbama Ugovora, Vlasnik i Operatera/Izvoaa e
zajedno postaviti novog Presuivaa. Ukoliko se Vlasnik i Operater/Izvoaa ne mogu sloiti oko novog
Presuivaa u roku od 30 dana od otkaza, smrti ili rasputanja postojeeg Presuivaa, novog Presuivaa
e na zahtev bilo koje ugovorne Strane postaviti Organ postavljanja specifikovan u SUU-u.
1.6.2
Arbitraa
(1)
Ukoliko su bilo Vlasnik ili Operater/Izvoa nezadovoljni odlukom Presuivaa, ili ako
Presuiva propusti da odluku donese u roku od 30 dana poto mu je spor upuen, onda bilo Vlasnik ili
Operater/Izvoa moe, u roku od 60 dana posle takvog uruivanja da uputi obavetenje drugoj Strani, sa
kopijom informacija Presuivau, o njegovoj nameri da zapone arbitrau, kako je ovde previeno, u vezi
spornog pitanja, i nikakva arbitraa u vezi ovog pitanja ne moe da se otpone ukoliko takvo obavetenje
nije urueno.
Strana 10 od 56
(2)
ilo koji spor u odnosu na koji je urueno obavetenje o nameri da se otpone arbitraa, u
skladu sa Stavom 1.6.2(1), bie konano reen arbitraom.
(3)
1.6.3
Postupak Arbitrae e se voditi u skladu sa pravilima procedure odreenim u SUU-u.

Obaveze tokom Arbitrae
Uprkos bilo kom upuivanju na Presuivaa ili ovde navedenoj arbitrai,
1.7
(a)
Strane e nastaviti da izvravaju svaka svoje obaveze pod Ugovorom izuzev ako
se drugije ne dogovore; i
(b)
Vlasnik e platiti Operateru/Izvoau bilo koja sredstva koja duguje Operater/

Izvoau.
Dodeljivanje
(1)
Operater nee dodeliti bilo kojoj treoj Strani Ugovor, ili neki njegov deo, ili bilo koja
prava, korist, obavezu, ili interes sadran u njemu ili pod njim bez predhodne saglasnosti Vlasnika, a
saglasnost se ne moe nerazumno uskratiti.
(2)
Operater/Izvoa moe da dodeli, absolutno ili putem naplate, bilo koja sredstva koja su
joj duna i naplativa, ili koja mu mogu postati duna i naplativa pod Ugovorom.
(3)
Da bi dodeljivanje bilo vaee a koje je odobreno od strane Vlasnika shodno Stavu 1.7(1)
OU, dodeljivanje mora,
(a)
biti napismeno;
(b)
biti datirano i potpisano od strane predstavnika Vlasnika; i
(c)
naznaiti specifine detalje dodeljivanja.
1.8
Zapisi Ugovora, Raunovodstvo i Revizija
1.8.1
Zapisi Ugovora
(1)
Izuzev kako je odreeno u Stavu 6.1 OU-a, svi podaci, informacije, dokumentacija,
raun, planovi, programi, izvetaji, istraivanja i smernice bilo koje vrste (Zapisi Ugovora) pripremljeni
od strane Operatera/Izvoaa u izvravanju Usluga postae i ostae vlasnitvo Vlasnika, i Operater e
isporuiti sve zapise Ugovora i detaljan inventar tih zapisa Ugovora Vlasniku ne kasnije od datuma
zavretka ili isteka Ugovora, izuzev kada se radi o takvim zapisima Ugovora za koje je potrebno da se
predaju ranije.
(2)
Zapisi Ugovora e obuhvatiti,

(a)
informacije bilo koje vrste vezane za finansije, prihode ili rashode poslovanja
Vlasnika;
(b)
sve fascikle, dokumente, planove, crtee, specifikacije, beleke, zapisnike sa

sastanaka, i zapisnike o razgovorima;
Strana 11 od 56
(c)
sve planove, programe, izvetaje, istraivanja i smernice pripremljene od strane

Operatera/Izvoaa u obavljanju Usluga poslovanja;
(d)
raunovodstvo poslovanja sa vrstim otpadom u Novom objektu;
(e)
sve prirunike, izvetaje, prikaze uslova, zapise o bezbednosti, revizorske zapise,

inventare, rezultate laboratorijskih testova, zapise o nabavkama, informacije o
potroaima, finansijske informacije, finansijske izvetaje, fakture,
raunovodstvene zapise, podugovore i zapise o osoblju; i
(f)
Dokumentaciju Projektovanja-izvoenja,
bilo da se uvaju u papirnoj formi ili elektronski.

(3)
Operater/Izvoa e Vlasniku obezbediti neogranien pristup zapisima Ugovora tokom
termina Ugovora, ukljuujui pravo da pravi i zadri kopije.
(4)
Operater/Izvoa moe da zadri kopiju zapisa Ugovora, ali ih nee koristiti u svrhe
nevezane za ovaj Ugovor bez predhodne saglasnosti Vlasnika. Stav 1.8.1(4) ovih OU-a ni na koji nain ne
oslobaa Operatera/Izvoaa od poverljivosti shodnoj Stavu 6.2 OU-a.
(5)
Izuzev kako je predvieno u Stavu 6.1 OU-a, Operater/Izvoa potvruje da Vlasnik, kao
vlasnik zapisa Ugovora, moe postupati sa zapisima Ugovora kako god on odredi, ukljuujui pravljenje
zapisa Ugovora javno dostupnim i dostupnim potencijalnim ponuaima koji mogu da se ukljue u
postupak biranja sledeeg Operatera/Izvoaa.
Raunovodstvo
1.8.2
Operater/Izvoa e voditi tane i sistematske raune vezane za Usluge i za Ugovor u

skladu sa meunarodno prihvaenim principima raunovodstva.
Revizija sopstvenih rauna Operatera/Izvoaa i ugovornih zapisa
1.8.3
(1)
Vlasnik moe, po svojoj iskljuivoj diskreciji, revidovati,

(a)
sopstvene raune Operatera/Izvoaa, finansijske informacije, finansijske

izvetaje i tehnike informacije u bilo koje razumno vreme, uz najavu Operateru/
Izvoau od 24 sati; i
(b)
ugovorne zapise i dokumentaciju Projektovanja-izvoenja u bilo koje razumno

vreme i bez najave Operateru/ Izvoau,
u vezi bilo kog pitanja vezanog za Ugovor.

(2)
Vlasnik moe sam da obavi reviziju ili revizije, ili moe angaovati nezavisnog revizora,
o troku Vlasnika, radi obavljanja revizije ili revizija.
1.8.4
Revidirani rauni Operatera/ Izvoaa
Operater e predati Vlasniku, ne kasnije od 90 dana posle kraja fiskalne godine

Operatera/ Izvoaa, godinje revidirane raune svojih sopstvenih finansija za svaku fiskalnu godinu
Operatera/ Izvoaa koja se odvija tokom Termina Ugovora.
Strana 12 od 56
1.8.5
Revizija Banke
Banka moe, po svojoj iskljuivoj diskreciji, pregledati ili revidirati Operaterove/

Izvoaeve raune, finansijske informacije, finansijske izvetaje i tehnike informacije koje se odnose na
bilo koja pitanja vezana za Ugovor u bilo koje razumno vreme i bez najave Operateru/Izvoau i moe
dati da reviziju izvre revizori koje je odredila Banka.
1.9
Potraivanja Operatera/ Izvoaa tokom perioda Projektovanja-izvoenja
(1)
Ukoliko Operater/Izvoa smatra da mu pripada pravo na produenje vremena za
Zavretak ili na bilo kakvu dodatnu isplatu, pod bilo kojim delom vezanim za Usluge Projektovanjaizvoenja ovih Optih uslova, Operater/Izvoa e uruiti obavetenje Inenjeru Nadzor za
Projektovanje-izvoenje, sa opisom dogaaja ili okolnosti koji su doveli do potraivanja. Obavetenje e
biti urueno im je praktino mogue, i ne kasnije od 30 dana poto je Operater/Izvoa saznao ili trebao
da sazna o dogaaju ili okolnosti.
(2)
Ukoliko Operater/Izvoa propusti da urui obavetenje o potraivanju u roku od tih 30
dana, vreme Zavretka se nee produavati, Operater/Izvoa nee stei pravo na dodatnu isplatu, i
Vlasnik e biti osloboen od svih odgovornosti vezanih za potraivanje. U suprotnom e se primeniti
sledee odredbe Stava 1.9 ovih OU-a.
(3)
Operater/Izvoa e takoe predati bilo koja druga obavetenja vezana za Usluge
Projektovanja-izvoenja koje zahteva Ugovor, i pojedinosti koje podravaju potraivanje, koje su
relevantne za takav dogaaj ili okolnost.
(4)
Operater/Izvoa e voditi takve zapise koji bi mogli biti potrebni da podre bilo koje
potraivanje vezano za Usluge Projektovanja-izvoenja, bilo na Lokaciji ili na drugom mestu
prihvatljivom Inenjeru Nadzoraza Projektovanje-izvoenje. Bez priznavanja odgovornosti Vlasnika,
Nadzorni inenjer za Projektovanje-izvoenje moe, posle prijema bilo kojih obavetenja pod Stavom 1.9
ovih OU-a, da prati voenje zapisa ili da da uputstvo Operateru/Izvoau da vodi dodatne zapise.
Operater/Izvoa e dozvoliti Inenjeru Nadzora za Projektovanje-izvoenje da pregleda sve ove zapise,
i, ako dobije uputstva, predae kopije Inenjeru za Projektovanje-izvoenje.
(5)
Ne kasnije od 42 dana poto je Operater/Izvoa saznao, ili trebao da sazna, o dogaaju
ili okolnosti iz kojih proizlazi potraivanje, ili u roku od drugog takvog perioda koju predloi Operater/
Izvoa a odobri Nadzorni inenjer za Projektovanje-izvoenje, Operater/Izvoa e Inenjeru Nadzora
za Projektovanje-izvoenje poslati u potpunosti detaljno potraivanje koje obuhvata u potpunosti
podravajue pojedinosti o osnovi potraivanja i produenja vremena ili dodatniom plaanju koje se
potrauje. Ukoliko se dogaaj ili okolnost iz kojih proizlazi potraivanje nastave,
(a)
ovo potpuno detaljno potraivanje e se smatrati privremenim;
(b)
Operater/Izvoa e slati dodatna privremena potraivanja u mesenim

intervalima, prikazujui akumulirano kanjenje ili iznos potraivanja, i dodatne
pojedinosti koje Nadzorni inenjer za Projektovanje-izvoenje moe razumno da
trai;
(c)
Operater/Izvoa e poslati finalno potraivanje ne kasnije od 30 dana po

prestanku efekata koji su proizali iz dogaaja ili okolnosti, ili u roku od drugog
perioda kakvog predloi Operater/Izvoa a odobri Nadzorni inenjer za
Projektovanje-izvoenje.
Strana 13 od 56
(6)
Ne kasnije od 42 dana po prijemu potraivanja ili bilo kojih dodatnih pojedinosti u
podrci nekog prethodnog potraivanja, ili u roku takvog perioda koga predloi Inenjer Nadzora
Projektovanja-izvoenja i odobri Operater/Izvoa, Inenjer Nadzora za Projektovanja-izvoenja e
odgovoriti odobravanjem, ili neodobravanjem sa detaljnim komentarima. Inenjer Nadzora za
Projektovanja-izvoenja takoe moe zahtevati bilo koje neophodne dodatne pojedinosti, ali e pored
svega dati svoj odgovor po principima potraivanja u propisanom roku.
(7)
Svaka faktura poslata od strane Operatera/Izvoaa e obuhvatiti takve iznose, za bilo
koja potraivanja, koji su razumno utvreni kao dospeli pod relevantnom odredbom Ugovora. Sve dok
dostavljene pojedinosti nisu dovoljne da potvrde celo potraivanje, Operater/Izvoa e samo imati pravo
na isplatu za onaj deo potraivanja koji je uspeo da potvrdi.
(8)
Operater e u skladu sa Stavom 7.2.6 OU-a zatim zahtevati,

(a)
Produenje, ako postoji, vremena za Zavretak pre ili posle isteka u skladu sa
Stavom 2.3.4 OU-a; ili
(b)
Dodatnu isplatu, ako postoji, na koju Operater/Izvoa misli da ima pravo pod
Ugovorom.
(9)
Zahtevi ovog Stava 1.9 OU-a su dodatni na one iz bilo koje druge odredbe koja se moe
odnositi na potraivanje. Ukoliko Operater/Izvoa propusti da se pridri ove ili druge odredbe vezane za
bilo koje potraivanje, bilo koje odgaanje ili dodatno plaanje e uzeti u obzir meru, ako postoji, u kojoj
je propust spreio ili prejudicirao valjano ispitivanje potraivanja, izuzev ako je potraivanje iskljueno
Stavom 1.9(2) OU-a.
(10)
Ovaj Stav 1.9 OU-a e se primenjivati samo na Usluge projektovanja-izvoenja,
iskljuujui usluge Postojeeg poslovanja.
Strana 14 od 56
B.
PR E DM E T NA M A T E R I J A UG OV OR A
LAN 2 - TERMIN, USKLAENO VREME I ZAVRETAK UGOVORA

2.1
Opte
2.1.1
Stupanje na snagu Ugovora
Ovaj Ugovor e potpisati Operater/Izvoa, Matino preduzee i Deoniari ukoliko je

Operater/Izvoa kompanija zdruenog poduhvata, pre potpisivanja od strane Vlasnika. Ugovor e stupiti
na snagu i u dejstvo na datum potpisivanja Ugovora od strane Vlasnika (Efektivni datum), u
povezanosti sa konanim odobrenjem od strane Banke.
2.1.2
Istek Ugovora
Ovaj Ugovor e biti okonan bilo,
(a)
po isteku broja meseci posle Datuma poetka Novog poslovanja specifikovanom

u SUU-u;
(b)
na dan Produetka shodno Stavu 2.4.3 OU-a; ili
(c)
na dan zavretka Ugovora shodno Stavu 11.2 OU-a,
( Zavrni datum), kako ve bude primenjivo.

Poetak Usluga
2.1.3
(1)
Izuzev ako nije drugaije navedeno u SUU-u, datum Poetka Projektovanja-izvoenja
bie ne kasnije od 30 dana od Dana stupanja ugovora na snagu, i Vlasnik e Operateru/Izvoau uruiti
obavetenje o datumu Poetka projektovanja-izvoenja najmanje 7 dana ranije.
(2)
2.2.
Datum poetka Novog poslovanja bie datum Sertifikata Prijema poslovanja.

Period Projektovanja-izvoenja i period Novog poslovanja
Termin Ugovora e biti podeljen na dva perioda kako sledi:
(a)
period koji poinje dana stupanja ugovora na snagu i zavrava se upravo dan pre
datuma Poetka Novog poslovanja (Period projektovanja i izgradnje), i
(b)
period koji poinje na dan Poetka Novog poslovanja i zavrava se na dan

Zavretka (Period Novog poslovanja).
Strana 15 od 56
2.3
Period Projektovanja-izvoenja poetak, kanjenja i obustava
2.3.1
Poetak Usluga projektovanja-izvoenja
Operater/Izvoa e zapoeti Usluge projektovanja-izvoenja ne kasnije od dana Poetka

projektovanja-izvoenja, i onda e pristupiti Uslugama projektovanja-izvoenja sa primerenom
ekspeditivnou i bez kanjenja.
2.3.2
Vreme za Zavretak
Operater/Izvoa e zavriti celokupne Usluge projektovanja-izvoenja u skladu sa

vremenom za zavretak iznetim u SUU-u (Vreme za Zavretak) za Usluge projektovanja-izvoenja,
ukljuujui,
2.3.3
(a)
uspeno obavljanje Testova putanja u rad prilikom primo-predaje; i
(b)
dovravanje svih Usluga projektovanja-izvoenja tako da zavreni Novi objekt

moe da se koristi kao u potpunosti operativan Novi objekt u skladu sa
Ugovorom.
Vremenska Dinamika projektovanja-izvoenja
(1)
Operater/Izvoa e predati detaljan vremenski program (vremensku Dinamiku)
Inenjeru Nadzora za projektovanje-izvoenje ne kasnije od 30 dana posle dana Poetka projektovanjaizvoenja. Operater/Izvoa e takoe predati preraenu vremensku Dinamiku svaki put kada je
predhodna vremenska Dinamika u raskoraku sa stvarnim napredovanjem ili sa obavezama
Operatera/Izvoaa. Svaka vremenska Dinamika e obuhvatiti opis,
(a)
redosleda u kome Operater/Izvoa namerava da obavi Usluge projektovanjaizvoenja, ukljuujui oekivano vreme odvijanja svake faze projektovanja,
Dokumentacije projektovanja-izvoenja, nabavke, proizvodnje, inspekcije,
isporuke lokaciji, izgradnje, montae, testiranja i primo-predaje;
(b)
vremenskih perioda za revizije i bilo kojih drugih predaja, odobrenja i saglasnosti

specifikovanih u Ugovoru;
(c)
redosleda i usklaenosti vremena inspekcija i testova specifikovanih u Ugovoru;
(d)
predvienog vremena Zavretka, planiranog vremena zavretka i planiranog

datuma Poetka Novog poslovanja;
(e)
svih vanih dogaaja i aktivnosti u proizvodnji Dokumentacije projektovanjaizvoenja; i
(f)
svih glavnih faza i znaajnih datuma u pruanju Usluga projektovanja-izvoenja
(2)
Nadzorni inenjer za projektovanje-izvoenje e pregledati svaku vremensku Dinamiku i
dati komentare Operateru/Izvoau o tome da li je vremenska Dinamika usklaena sa Ugovorom.
Ukoliko Nadzorni inenjer za projektovanje-izvoenje propusti da prui takve komentare pre isteka 21
dana od prijema vremenske Dinamike, Operater/Izvoa e nastaviti u skladu sa vremenskom
Dinamikom, shodno svojim drugim obavezama pod Ugovorom. Operater e imati pravo da se osloni na
vremensku Dinamiku kada planira svoje aktivnosti.
Strana 16 od 56
(3)
Operater/Izvoa e hitno dati obavetenje Inenjeru Nadzora za projektovanje-izvoenje
o specifinim verovatnim buduim dogaajima ili okolnostima koje mogu nepovoljno uticati na Usluge
projektovanja-izvoenja ili dovesti do kanjenja u izvrenju Usluga projektovanja-izvoenja. Nadzorni
inenjer za projektovanje-izvoenje moe zahtevati od Operatera/Izvoaa da preda procenu oekivanog
efekta budueg dogaaja ili okolnosti, ili predlog prema Stavu 10.1.3 OU-a.
(4)
Ukoliko, u bilo koje vreme, Nadzorni inenjer za projektovanje-izvoenje urui
obavetenje Operateru/Izvoau da neka vremenska Dinamika proputa, u navedenoj meri, da se
pridrava Ugovora ili da bude usaglaena sa stvarnim napretkom i Operaterovim navedenim namerama,
Operater e predati preraenu vremensku Dinamiku Inenjeru za projektovanje-izvoenje u skladu sa
Stavom 2.3.3 ovih OU2.3.4
Produenje vremena za Zavretak
(1)
Vreme za Zavretak e biti produeno ukoliko Operater/Izvoa kasni, ili je ometen u
izvrenju Usluga projektovanja-izvoenja iz bilo kog od sledeih razloga:
(a)
Izmena, izuzev ako su se Strane ve sloile oko podeavanja vremena za

Zavretak kao sastavnim delom dotine izmene;
(b)
nastajanja Vie sile kako je predvieno u Stavu 9.8 OU-a, Nepredvidivih fizikih
uslova kako je predvieno u Stavu 9.7 OU-a, ili gubitak ili tete proizile iz
sluajeva iznetim u Stavu 9.4(2) OU-a;
(c)
bilo koja naredba o obustavi data od strane Vlasnika shodno Stavu 11.1.1 OU-a;
(d)
bilo koja promena Primenjivog zakona u skladu sa Stavom 9.10 OU-a;
(e)
bilo koja krenja ili nepridranje Ugovora od strane Vlasnika ili bilo kakva
aktivnost, in ili propust bilo kog drugog izvoaa angaovanog od strane
Vlasnika; ili
(f)
bilo koje drugo pitanje specifino pomenuto u Ugovoru,
za onaj period koji je pravian i razuman u svim okolnostima i koji e pravino odraziti stvarno kanjenje
ili smetnju koju je pretrpeo Operater/Izvoa.
(2)
Operater/Izvoa e Inenjeru Nadzora za projektovanje-izvoenje predati bilo koja
obavetenja o potraivanju za produenje vremena Zavretka u skladu sa Stavom 10.1.3 OU-a.
(3)
Operater/Izvoa e, u svako doba, uloiti razumne napore da bilo koje kanjenje u
izvrenju svojih obaveza pod Ugovorom svede na minimum.
2.3.5
Stopa napredovanja
(1)
izvoenja,
Ukoliko u bilo koje vreme napredak Operatera u odnosu na Usluge projektovanja(a)
bude suvie sporo da se Usluge projektovanja-izvoenja zavre u skladu sa

vremenom za Zavretak; ili
(b)
zaostao, ili e zaostati iza tekue vremenske Dinamike
Strana 17 od 56
izuzev kao rezultat uzroka navedenih u Stavu 2.3.4 OU-a, onda Nadzorni inenjer za projektovanjeizvoenje moe dati uputstvo Operateru/Izvoau da preda preraenu vremensku Dinamiku i pratei
izvetaj koji opisuje promenjene metode koje Operater/Izvoa namerava da usvoji sa ciljem da ubrza
napredak i zavri Usluge projektovanja-izvoenja.
(2)
Izuzev ako ga Nadzorni inenjer za projektovanje-izvoenje ne obavesti drugaije,
Operater/Izvoa e usvojiti promenjene metode navedene u Stavu 2.3.5(2) OU-a, koje mogu da
zahtevaju poveanje u,
(a)
radnom vremenu ili broju osoblja Operatera/Izvoaa, ili oba; ili
(b)
mehanizaciji i opremi,
na rizik i o troku Operatera/Izvoaa. Ukoliko ove promenjene metoda kao uzrok Vlasniku nanesu
dodatne trokove, Operater/Izvoa e, shodno Stavu 1.9 OU-a, platiti Vlasniku ove trokove, dodatno na
obeteenja za kanjenje, ako ih ima, pod Stavom 2.3.6 OU-a.
2.3.6
Kanjenje Zavretka Likvidirana obeteenja Kanjenje
(1)
Operater/Izvoa garantuje da e postii Zavretak Novog objekta u skladu sa vremenom
za Zavretak specifikovanom u SUU-u i Stavu 2.3.2 OU-a, ili u skladu sa produenjem vremena
Zavretka odobreno Operater/uIzvoau u skladu sa Stavom 2.3.4 OU-a.
(2)
Ukoliko Operater/Izvoa propusti da postigne Zavretak Novog objekta u roku vremena
za Zavretak, ili bilo kakvog njegovog produetka u skladu sa Stavom 2.3.4 OU-a, Operater/Izvoa e
platiti Vlasniku Likvidirana obeteenja u iznosu specifikovanom u SUU-u (Likvidirana obeteenja
Kanjenje). Ukupan iznos Likvidiranih obeteenja Kanjenja ni u kom sluaju nee prei iznos
specifikovan kao Maksimum u SUU-u. Vlasnik moe da okona Ugovor shodno Stavu 11.2.3 OU-a
ako Operater dostigne Maksimalni nivo za Likvidirana obeteenja Kanjenje.
(3)
Plaanje ili plaanja Likvidiranih obeteenja Kanjenja od strane Operatera/Izvoaa u
potpunosti e zadovoljiti obavezu Operatera/Izvoaa da postigne Zavretak Novog objekta u roku od
vremena za Zavretak ili bilo kog produenja shodnom Stavu 2.3.4 OU-a.
(4)
Plaanje ili plaanja Likvidiranih obeteenja Kanjenja od strane Operatera/Izvoaa
nee na bilo koji nain osloboditi Operatera/Izvoaa od svojih obaveza da zavri Novi objekat, ili bilo
kojih drugih obaveza i odgovornosti Operatera/Izvoaa pod Ugovorom.
(5)
Ukoliko Operater/Izvoa postigne Zavretak Novog objekta pre vremena za Zavretak
ili bilo kog produenja shodnom Stavu 2.3.4 OU-a, i ukoliko Vlasnik namerava da plati bonus Operateru/
Izvoau za rani zavretak, iznos bonusa je iznet u SUU-u. Ukupan iznos takvog bonusa ni u kom sluaju
nee premaiti iznos specifikovan kao Maksimum u SUU-u.
Period projektovanja-izvoenja Specijalni zahtevi Poslovanja
Izuzev ako je drugaije navedeno u SUU-u, Operater/Izvoa e obaviti Usluge
Postojeeg poslovanja za Postojei objekt kako je izneto u Stavu 4.1 Dodatka o Uslugama projektovanjaizvoenja u toku Perioda projektovanja-izvoenja, poevi na dan datuma Poetka projektovanjaizvoenja. Delovi 2.3.1 do2.3.6 OU-a se ne primenjuju na Usluge Postojeeg poslovanja.
2.3.7
2.4
Period Novog poslovanja
2.4.1
Poetak poslovanja Usluga
Operater/Izvoa e zapoeti Usluge poslovanja ne kasnije od dana Poetka Novog

poslovanja, i tada e pristupiti Uslugama poslovanja uz duno izuzee i bez kanjenja.
Strana 18 od 56
2.4.2
Usluge posle datuma Zavretka
Operater/Izvoa e, po pismenom zahtevu od strane Vlasnika ne kasnije od 60 dana pre

dana Zavretka, pruati pomo Vlasniku, bez ikakvog plaanja od strane Vlasnika, za vreme prelaznog
perioda odo 60 dana posle datuma Zavretka (Pomo u prelaznoj fazi). Svrha Pomoi u prelaznoj fazi je
da se osigura gladak prelaz izmeu Operatera/Izvoaa i narednog Operatera/Izvoaa Novog objekta.
Pomo u prelaznoj fazi e se odnositi samo na tranzicione usluge i nee podrazumevati celokupni opseg
Usluga kako je iznet u Dodatku o Uslugama poslovanja.
2.4.3
Produenje Ugovora
Ukoliko se obe strane sloe, ovaj Ugovor se moe produiti za period do 5 godina posle
dana Zavretka. Vlasnik e obavestiti Operatera/Izvoaa ne kasnije od 6 meseci pre dana Zavretka ako
eli da ue u pregovore u smislu produenja Ugovora. Dan kada Ugovor treba da istekne kao rezultat
produenja bie dan Produetka.
LAN 3 - OBAVEZE OPERATERA/IZVOAA
3.1
Opte Usluge i standardi izvrenja

Operater/Izvoa e,
(a)
izvravati postojee Usluge poslovanja kako je izneto u Dodatku o Uslugama

projektovanja-izvoenja;
(b)
izvravati Usluge projektovanja-izvoenja prema uslovima iznetim u Dodatku o

Uslugama projektovanja-izvoenja;
(c)
izvravati Usluge poslovanja prema uslovima iznetim u Dodatku o Uslugama

poslovanja; i
(d)
izvravati Usluge u skladu sa tehnikim Standardima iznetim u Dodatku o

tehnikim Standardima,
sve uz dunu brigu i marljivost u skladu sa Ugovorom.

3.2
Zakon koji regulie Usluge
Operater/Izvoa e se pridravati primenjivog Zakona i vodie rauna da se osoblje

Operatera/Izvoaa i Podizvoai pridravaju primenjivog Zakona. Operater/Izvoa e Vlasnika
osigurati i tretitati bezazlenim od i protiv bilo kojih i svih odgovornosti, obeteenja, potraivanja, kazni,
penala i trokova bilo koje prirode koji proizlaze ili nastanu od krenja primenjivog Zakona od strane
Operatera/Izvoaa, osoblja Operatera/Izvoaa, Podizvoaa i osoblja Podizvoaa.
3.3
Sukob interesa
(1)
Naknada Operateru/Izvoau shodno lanu 5 OU-a predstavljae jedinu naknadu
Operateru/ Izvoau vezanu za ovaj Ugovor i, izuzev kako je predvieno lanu 5 OU-a, Operater/Izvoa
nee primiti za svoju sopstvenu korist bilo kakvu trgovaku proviziju, popust ili slinu uplatu vezanu za
aktivnosti shodne ovom Ugovoru ili u izvrenju svojih obaveza pod ovim Ugovorom, i Operater/Izvoa
e uiniti sve to moe da osigura da osoblje Operatera/Izvoaa, Podizvoai, i osoblje i agenti
Podizvoaa takoe ne prime bilo kakve takve dodatne naknade.
Strana 19 od 56
(2)
Operater, Podizvoai i bilo koji entitet udruen sa Operaterom ili Podizvoaem, bie
diskvalifikovan, u toku Termina Ugovora od pruanja dobara, radova ili usluga, osim Usluga vezanih za,
(a)
dobra, radove i usluge kupljene iz Rezervnog fonda (za nepredviene situacije), i
(b)
Program kapitalne investicije.
(3)
Operater/Izvoa, osoblje Operatera/Izvoaa, Podizvoai i osoblje i podrunici
Podizvoaa nee se uputati, bilo neposredno ili posredno, u bilo kakav posao ili profesionalne
aktivnosti koje bi bile u sukobu sa aktivnostima koje su im dodeljene pod ovim Ugovorom.
(4)
Operater/Izvoa i njegovi Deoniari nee uestvovati u bilo kojim diskusijama i nee
pruati nikakve usluge ili savete Vlasniku vezane za,
(a)
institucionalno restrukturisanje ili reorganizaciju Vlasnika ili neke komunalne

slube ili odelenja Vlasnika izuzev kada su u vezi sa svojim odgovornostima
kako su iznete u Dodatku o Uslugama poslovanja,;
(b)
razvoj ili pregled tenderskih dokumenata za angaovanje bilo kog narednog

Operatera/Izvoaa, ili
(c)
pripreme za postupak nabavke za angaovanje bilo kog narednog Operatera.
(5)
Propust Operatera/Izvoaa ili Deoniara da se pridravaju Stava 3.3 ovih OU-a, pored
toga to predstavljaju krenje ovog Ugovora, mogu dovesti do diskvalifikacije Operatera/Izvoaa i
Deoniara iz tendera u postupku nabavke za angaovanje bilo kog narednog Operatera/Izvoaa.
3.4
Mehanizacija i oprema, oprema Operatera (za projektovanje-izvoenje) i oprema
za Poslovanje (za Poslovanje)
(1)
Bilo koja mehanizacija i oprema, oprema Operatera (za projektovanje-izvoenje) i
oprema za Poslovanje (za Poslovanje) koja e biti inkorporirana u, ili biti potrebna za Lokaciju i Novi
objekt ili Usluge poslovanja, imae svoje poreklo kako je specificirano pod Stavom 1.1 OU-a (zemlja
Porekla).
(2)
Operater e pripremiti spisak sve Operaterove Opreme (za projektovanje-izvoenje) i
Operaterove Opreme (za Poslovanje), (Spiskovi opreme Operatera). Operater e aurirati Spiskove
opreme Operatera na godinjoj osnovi i obezbedie Vlasnuku aurirane Spiskove opreme Operatera ne
kasnije od 30 dana posle kraja svake od fiskalnih godina Operatera za vreme ugovornog Termina.
3.5
Informacije o i Istraivanje Lokacije
(1) Operater/Izvoa, potvruje da je Vlasnik Operateru/Izvoau, stavio na raspolaganje u toku

postupka tendera, bilo neposredno ili stavljanjem podataka u Sobu za podatke i u Dokument sa
pozadinskim informacijama, sve raspoloive podatke o hidrolokim i pod-povrinskim uslovima
Lokacije, i studije o uticaju na ivotnu sredinu koje su morale da se pribave od strane, ili za raun
Vlasnika, iz ispitivanja raenih u oekivanju Usluga projektovanja-izvoenja i poslovanja (Informacije o
lokaciji). Operater e biti odgovoran za tumaenje svih podataka o gradilitu koje mu obezbedi Vlasnik.
(2) Smatrae se da je Operater/Izvoa, pregledao i ispitao Lokaciju, njeno okruenje,
Informacije o Lokaciju i druge raspoloive informacije, i da se zadovoljio pre pristupanja Ugovoru o,
(a)
formi i prirodi Lokacije, ukljuui uslovima ispod povrine;
Strana 20 od 56
(b)
primenjivim hidrolokim, hidrogeolokim i klimatskim uslovima;
(c)
obimu i prirodi posla, mehanizaciji i opremi, Operaterovoj opremi (za

projektovanje-izvoenje) i Operaterovoj opremi (za Poslovanje) neophodnoj za
izvrenje i zavrenje Usluga, i ispravku bilo kakvih nedostataka; i
(d)
potrebama Operatera po pitanju pristupa Lokaciji, smetaja, osoblja, energije,

transporta, vode i drugih komunalija.
(3)
Smatrae se da je Operater/Izvoa pribavio sve neophodne informacije po pitanju rizika,
nepredvienih situacija i svih drugih okolnosti koje mogu da utiu ili da se odraze na izvrenje svojih
obaveza pod Ugovorom.
(4)
U meri u kojoj Operater/Izvoa nije vrio bilo koje od tumaenja, istraivanja ili
ispitivanja, ili se nije zadovoljio, ili nije dobio takve informacije na koje se poziva u Stavu 3.5 ovih OU-a,
Operater/ Izvoa predstavlja i garantuje da je voljan da preuzme, i ovde zaista preuzima odgovornost za
bilo koje i sve gubitke i tete od bilo kog uzroka uopte koje su tumaenjem, istraivanjem, ispitivanjem i
pribavljanjem informacija od strane Operater/Izvoa, mogle da se izbegnu, i slae se da Vlasnika osigura
od svih proizlazeih rizika i od uslova koji nastanu ili se pojave u toku izvoenja Usluga koji mogu da
uine izvravanje Usluga tegobnijim i skupljim za ispunjenje ili izvoenje nego to se oekivalo na dan
Efektivnog datuma. Pored bilo ega suprotnog u Ugovoru, Operater potvruje i izjavljuje da ulaskom u
Ugovor on se nije, i ne oslanja se na bilo koju informaciju ili izvetaj obezbeen od strane ili za raun
Vlasnika ili njegovih agenata, predstavnika ili osoblja.
3.6
Pristup Gradilitu i Novom postrojenju
(1)
Operater/Izvoa e, za vreme kako perioda projektovanja-izvoenja tako i perioda
Novog poslovanja, obezbediti slobodan i otvoren pristup Lokaciji, Postojeem objektu i Novom objektu
na zahtev Vlasnika. Vlasnik e se razumno potruditi da obezbedi razumnu najavu Operateru/Izvoau pre
pristupa Vlasnika, ali takva najava nije obavezna. Predstavnik Vlasnika na Lokaciji, Postojeem objektu i
Novom objektu e se pridravati svih propisa o bezbednosti i zdravlju i razumnih uputstava Operatera/
Izvoaa.
(2)
Operater/Izvoa e obezbediti sav razuman pristup bilo kojim drugim izvoaima
angaovanim od strane Vlasnika na ili blizu Lokacije radi obavljanja svog posla.
(3)
Ukoliko Operater/Izvoa uini dostupnim drugim izvoaima bilo koje puteve ili
prolaze za ije je odravanje odgovoran Operater/Izvoa,, ili dozvoli takvim drugim izvoaima
korienje opreme Operatera/Izvoaa (za projektovanje-izvoenje) i opreme Operater/Izvoa (za
Poslovanje), ili obezbedi bilo koju drugu uslugu ma koje prirode takvim drugim izvoaima, Vlasnik e u
potpunosti obetetiti Operatera/Izvoaa za bilo kakav gubitak ili tetu uzrokovanu ili uprilienu od strane
takvih drugih izvoaa vezanu za za bilo kakvo korienje takvih usluga, i platie Operateru/Izvoau
razumnu naknadu za korienje takve opreme i pruanje takvih usluga.
(4)
Operater/Izvoa e takoe urediti da izvodi svoje radove tako da, u moguoj meri, svede
ometanje rada drugih izvoaa na minimum. Inenjer Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktor
JNKU-a, kako ve bude primenjivo, odredie reenje bilo kakvih nesuglasica ili sporova koji mogu
nastati izmeu OperateraIzvoaa i drugih izvoaa i radnika Vlasnika, vezanih za njihov rad.
Strana 21 od 56
(5)
Operater/Izvoa e brzo obavestiti Inenjera Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili
Direktora JNKU-a, kako ve bude primenjivo, o bilo kakvim nedostacima u radovima drugih izvoaa o
kojima sazna, i koji mogu uticati na izvoenje Usluga od strane Operatera/Izvoaa. Po inspekciji
Lokacije, Postojeeg objekta i Novog objekta, Inenjer Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktor
JNKU-a, kako ve bude primenjivo, odredie korektivne mere, ako ih ima, koje su potrebne da bi se
ispravila situacija. Odluke koje donese Inenjer N adzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktor JNKUa, kako ve bude primenjivo, bie obavezujue za OperateraIzvoaa.
LAN 4 - OBAVEZE VLASNIKA
4.1
Pomo Vlasnika Operateru/Izvoau

Vlasnik e uloiti razumne napore da,
4.2
(a)
Operateru/Izvoau, Podizvoaima i osoblju Operatera/Izvoaa obezbedi

radne dozvole i druga takva dokumenta koja e biti potrebna da omogue
Operateru/Izvoau, Podizvoaima i osoblju Operatera da izvode Usluge;
(b)
uredi za Operaterovo/Izvoaevo osoblje i, ukoliko je to pogodno, njihove

kvalifikovane lanove porodica da brzo dobiju sve neophodne ulazne i izlazne
vize, boravine dozvole, dozvole za razmenu i bilo koje druge dokumente
neophodne za njihov boravak u Zemlji;
(c)
olaka brzo osloboenje kroz carinu bilo koje imovine potrebne za Usluge i
linih stvari osoblja Operatera i njihovih kvalifikovanih lanova porodica; i
(d)
slubenicima, agentima i predstavnicima Operatera izda takva uputstva koja

mogu biti neophodna ili prikladna za brzu i efektivnu implementaciju Usluga.
Pristup Lokaciji i Novom objektu
Vlasnik e biti odgovoran za pribavljanje i obezbeivanje pravnog i fizikog posedovanja

Lokacije i njegovom prilazu, i za obezbeivanje posedovanja i pristupa svim drugim mestima razumno
potrebnim za valjano izvrenje Ugovora, ukljuujui svih potrebnih prava prolaza. Vlasnik e Operateru/
Izvoau obezbediti, besplatno, potpuno posedstvo Lokacije, Postojeeg objekta i Novog objekta u vreme
trajanja termina Ugovora.
4.3
Pregled i odobrenje Podnesaka
(1)
Izuzev kako je drugaije odreeno u Ugovoru, ukoliko Operater/Izvoa pismenim
putem preda plan, izvetaj ili drugu dokumentaciju Vlasniku, a Vlasnik, ili Inenjer Nadzora za
Projektovanja-izvoenja ili Direktor JNKU-a, su duni da odobre taj podnesak, Inenjer Nadzora za
Projektovanja-izvoenja ili Direktor JNKU-a, kako je ve primenjivo, e pregledati i bilo odobriti ili dati
napismene komentare na podnesak Operatera/Izvoaa ne kasnije od 14 dana od dana predaje Inenjeru
Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktoru JNKU-a od strane Operatera/Izvoaa.
(2)
Ukoliko Inenjer Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktor JNKU-a, kako je ve
primenjivo, propusti da odobri ili odbije da odobri podnesak Operatera/Izvoaa u skladu sa Stavom
4.3(1) OU-a, Operater e napismeno obavestiti Vlasnika da nije primio odgovor na svoj podnesak.
Strana 22 od 56
(3)
Ukoliko Inenjer Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktor JNKU-a, kako je ve
primenjivo, propusti da odgovori na Operaterovo/Izvoaevo pismeno obavetenje shodno Stavu 4.3(2)
OU-a u roku od 14 dana od prijema od strane Inenjera Nadzora za Projektovanja-izvoenja ili Direktora
JNKU-a, kako je ve primenjivo, Operaterovog/Izvoaevog pismenog obavetenja,
Operaterov/Izvoaev podnesak e se smatrati odobrenim.
Strana 23 od 56
C.
PL A A NJ E
LAN 5 - CENA UGOVORA I PLAANJE

5.1
Cena Ugovora
(1)
Cena Ugovora e biti kako je spedifikovana u Ugovoru.
(2)
Izuzev ako je drugaije naznaeno u SUU-u, Cena Ugovora e biti,

(a)
vrsti paualni iznos u odnosu na Usluge projektovnja i izvoenja; i
(b)
vrsta mesena jedinina stopa u odnosu na Usluge Poslovanja,
nepodlone bilo kakvoj promeni, izuzev u sluaju Izmene Usluga projektovanja-izvoenja u skladu sa
Stavom 10.1 OU-a ili izmene Usluga poslovanja u skladu sa Stavom 10.2 OU-a ili kako je drugaije
predvieno u Dodatku o Podeavanju cene Ugovora.
(3) Podlono Stavu 9.7 OU-a Operater/Izvoa e se smatrati da je sebe zadovoljio u smislu
korektnosti i dovoljnosti cene Ugovora, koja e, izuzev kako je drugaije odreeno u Ugovoru, pokriti sve
njegove obaveze pod Ugovorom, ukljuujui sve trokove i izdatke za projektovanje-izvoenje Novog
objekta i rukovanja Novim objektom i Postojeim objektom.
5.2
Termini plaanja
(1)
Cena Ugovora e biti plaena kako je specifikovano u odgovarajuem Dodatku
Ugovornom sporazumu o terminima i procedurama Plaanja. Procedure koje treba pratiti u formulisanju
molbe za, i procesovanje uplata, bie one opisane u istom Dodatku.
(2)
Nikakva uplata od strane ovog Operatera/Izvoaa nee se smatrati da predstavlja prijem
Novog objekta ili njegovog dela od strane Vlasnika.
(3)
U sluaju da Vlasnik propusti da izvri bilo koju uplatu do njenog datuma prispea ili u
roku iznetom u Ugovoru, Vlasnik e Operateru/Izvoau platiti kamatu na iznos tako zakasnele uplate po
stopi prikazanoj u SUU-u i kako je specifikovano u SUU-u za period kanjenja sve dok uplata ne bude
izvrena u potpunosti, bilo pre ili posle naknade od prosuivanja ili arbitrae.
(4)
Valuta ili valute u kojima se vre uplate Operateru/Izvoau pod ovim Ugovorom bie
specifikovane u SUU-u, podlono optem principu da e se uplate vriti u valuti ili valutama u kojima je
cena Ugovora izraena u operaterovoj/izvoaevoj Ponudi.
(5)
Sve uplate e biti izvrene u valuti ili valutama specifikovanim u odgovarajuem
Dodatku o terminima i procedurama Plaanja shodno Stavu 5.2(3) OU-a. Ukoliko su i specifikovana
valuta i Evro vaei u zemlji specifikovane valute, zbog lanstva u EMU-i, plaanja se takoe mogu vriti
u Evru. U sluaju da je specifikovana valuta prestala da vai u zemlji specifikovane valute zbog lanstva
u EMU-i, plaanja e se vriti u odgovarajuem iznosu u Evru. Konverzija iznosa specifikovane valute u
Evro e se u oba sluaja vriti u skladu sa zakonom propisanom stopom razmene primenjive u zemlji
specifikovane valute.
Strana 24 od 56
Naknada za podsticaj u izvoenju
5.3
Ukoliko Vlasnik namerava da Operateru/Izvoau plati Naknadu za podsticaj u

izvoenju, Vlasnik e takvu naknadu platiti na kraju perioda Novog poslovanja i u skladu sa Dodatkom o
Naknadi za podsticaj u izvoenju.
Likvidirana obeteenja Poslovanje
5.4
Operater/Izvoa e platiti Vlasniku likvidirana obeteenja za propust da zadovolji

Tehnike standarde kako je izneto u Dodatku o Likvidiranim obeteenjima Poslovanje.
5.5
Jemstva
5.5.1
Garancija za dobro izvrenje posla
(1)
Operater/Izvoa i, ako je primenjivo, njegova Matica i Deoniari e svi Vlasniku
obezbediti garanciju za Operaterovo/izvoaevo valjano izvrenje Ugovora ne kasnije od dana koji je
specificiran u Tenderskim Dokumentima (Garancija za dobro izvrenje posla).
(2)
(3)
Garancija za dobro izvrenje posla bie,

(a)
u iznosu specificiranom u SUU-u;
(b)
nominalno izraene u valuti ili valutama Ugovora, ili slobodno konvertibilnoj

valuti prihvatljivoj Vlasniku; i
(c)
u obliku specificiranom u Tenderskim Dokumentima ili u nekom drugom obliku

odobrenom od strane Vlasnika.
Garancija za dobro izvrenje posla je bankarska garancija i bie izdata od strane bilo,
(a)
neke banke ili osiguravajueg drutva koje se nalazi u Zemlji, ili
(b)
neke strane banke ili osiguravajueg drutva kroz korespondentnu banku ili
osiguravajue drutvo koje se nalazi u Zemlji.
(4)
Garancija za dobro izvrenje posla bie vaea do 180 dana posle datuma Zavretka, ili
bilo kog produenja datuma Zavretka.
5.5.2
(5)
Vlasnik e vratiti Garanciju za dobro izvrenje ne kasnije od 14 dana posle njenog isteka.
(6)
Troak pridravanja Stavu 5.5.1 ovih OU-a e snositi Operater/Izvoa.

Garancija za dati avans
(1)
Operater/Izvoa e obezbediti garanciju u iznosu jednakom avansu izraunatom u
skladu sa Dodatkom o terminima i procedurama Plaanja i u istoj valuti ili valutama.
Strana 25 od 56
(2)
Garancija za dati avans bie u obliku odreenom u Tenderskim Dokumentima ili u
nekom drugom obliku odobrenom od strane Vlasnika. Iznos Garancije za dati avans moe se progresivno
umanjivati kako je predvieno u Dodatku o terminima i procedurama Plaanja. Garancija za dati avans e
biti vraena Operateru/Izvoa odmah po njenom isticanju.
5.6
Porezi i Carine
(1)
Izuzev kako je specifino drugaije odreeno u Ugovoru, Operater/Izvoa e snositi i
platiti sve poreze, carine, namete i optereenja (Porezi) koja se odrede Operateru/Izvoau, njegovim
Podizvoaima ili njihovom osoblju od strane optinskih ili republikih dravnih uprava u vezi sa
Uslugama u Zemlji i van nje.
(2)
Ukoliko su bilo kakva oslobaanja, umanjenja, olakice ili privilegije na raspolaganju
Operateru/Izvoau u Zemlji, Vlasnik e se razumno potruditi da Operateru/Izvoau omogui da ima
koristi od bilo kojih takvih poreskih uteevina u maksimalnoj dozvoljenoj meri.
(3)
Za potrebe Ugovora usaglaeno je da je cena Ugovora specifikovana u Ugovoru
zasnovana na Porezima koji preovlauju u Zemlji 30 dana pre roka Predaje. Takoe je dogovoreno da
cena Ugovora ne uzima u obzir bilo koja oslobaanja, umanjenja, olakice ili privilegije koje
Operateru/Izvoau u mogu biti na raspolaganju u Zemlji. Ukoliko se bilo koje stope Poreza uveaju ili
umanje, neki novi Porez uvede, postojei porez ukine, neko oslobaanje, umanjenje, olakica ili
privilegija primenjuje ili je odobrena ili doe do bilo kakve izmene u tumaenju ili primeni bilo kog
Poreza u toku izvoenja Ugovora, koji je bio ili e biti obraunat Operateru/Izvoau, Podizvoaima ili
njihovom osoblju u vezi sa izvoenjem Ugovora, izvrie se pravino podeavanje cene Ugovora tako da
se u potpunosti uzme u obzir bilo koja takva izmena time to e se dodati ili oduzeti od cena Ugovora,
kako sluaj ve bude, u skladu sa Stavom 9.10 OU-a.
Strana 26 od 56
D.
I NT E L E K T UA L NA SV OJ I NA
LAN 6 - AUTORSKO PRAVO DOKUMENTACIJA PROJEKTOVANJA-IZVOENJA

6.1
Autorsko pravo Kopiranje Dokumentacije projektovanja-izvoenja
(1)
Kao meu Stranama, Operater/Izvoa e zadrati autorsko pravo i druga prava
intelektualne svojine u Dokumentima Projektovanja-izvoenja sainjene od strane, ili za raun
Operater/Izvoa.
(2)
Smatrae se da je Operater/Izvoa potpisivanjem Ugovora dao Vlasniku neprekidnu,
prenosivu, neiskljuivu, licencu bez nadoknade autorskog honorara, da kopira, koristi i komunicira
Dokumente Projektovanja-izvoenja, ukljuujui pravljenje i korienje izmena u njima. Ova licenca e,
(a)
biti u primeni tokom stvarnog ili ciljanog radnog veka, koji god je dui,
relevantnih delova Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog objekta;
(b)
dati pravo bilo kome ko je u pravom posedu relevantnog dela Lokacije,

Postojeeg objekta ili Novog objekta da kopira, koristi i komunicira Dokumente
Projektovanje i Izvoenja u svrhu dovravanja, upravljanja, rukovnja,
odravanja, menjanja, podeavanja, popravljanja i ruenja Postojeeg objekta ili
Novog objekta;
(c)
u sluaju Dokumenata Projektovanja-izvoenja koji su u obliku raunarskih

programa i drugug softvera, dozvoliti njihovo korienje na bilo kom raunaru na
Lokaciji, Postojeem objektu ili Novom objektu i drugim mestima predvienim
Ugovorom, ukljuujui i na zamenama bilo kojih raunara koje obezbedi
Operater/Izvoa i
(d)
dozvoliti Vlasniku da Dokumenata Projektovanja-izvoenja uini dostupnim za

inspekciju od strane potencijalnog ponuaa koji se moe nai u postupku biranja
narednog Operatera/Izvoaa .
(3)
Vlasnik nee, bez predhodne saglasnosti Operatera/Izvoaa, koristiti, kopirati ili
komunicirati Dokumente Projektovanje i Izvoenja Treem Licu od strane, ili za raun, Vlasnika u svrhe
koje nisu dozvoljene prema Stavu 6.1(2) OU-a.
6.2
Poverljivost
(1)
Operater/Izvoa e drati poverljivim i nee, bez predhodne saglasnosti Vlasnika, otkriti
bilo kom Treem licu bilo koje dokumente, podatke ili druge informacije koje neposredno ili posredno
proistiu iz pruanja Usluga prema Ugovoru, bilo da je takva informacija dobijena pre, za vreme, ili po
zavretku Ugovora. Uprkos ovom Stavu 6.2(1) OU-a, Operater/Izvoa moe svojim Podizvoaima
obezbediti takve dokumente, podatke ili druge informacije u meri koja je potrebna da Podizvoai
izvravaju svoj rad prema Ugovoru, u kom sluaju e Operater/Izvoa pribaviti od takvih Podizvoaa
obavezu poverljivosti slinu onoj koja se namee na Operatera/Izvoaa prema ovom Stavu 6.2(1) OU-a.
(2)
Operater/Izvoa nee koristiti takve dokumente, podatke ili druge informacije primljene
od Vlasnika za bilo koje svhe koje nisu Usluge kakve su potrebne za izvoenje Ugovora.
Operater/Izvoa nee objaviti, dozvoliti objavljivanje, niti obelodaniti bilo koje pojedinosti Usluga,
Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog objekta u bilo kojoj profesionalnoj ili tehnikoh publikaciji ili
reklamnim materijalima bez prthodne pismene saglasnosti Vlasnika.
Strana 27 od 56
(3)
Obaveze Operatera/Izvoaa prema Delovima 6.2(1) i 6.2(2) OU-a, nee se primenjivati
na onoj informaciji koja,
(a)
sada ili nadalje ue u javni domen bez ikakve krivice Operatera/Izvoaa;
(b)
se moe dokazati da je bila u posedu Operatera/Izvoaa u vremenu otkrivanja i

koja nije predhodno dobijena, neposredno ili posredno, od Vlasnika; ili
(c)
inae legalno postane dostupna Operateru/Izvoau od nekog Treeg lica koje

nema nikakvu obavezu prema poverljivosti.
Strana 28 od 56
E.
I Z V R E NJ E USL UG A
LAN 7 - ADMINISTRACIJA I NADZIRANJE UGOVORA U TOKU PERIODA

PROJEKTOVANJA-IZVOENJA I NOVOG POSLOVANJA
7.1
Opte
Strane potvruju da e se dva odvojena pristupa administraciji i nadzoru Ugovora

uspostaviti tokom Termina Ugovora kako sledi:
(d)
od Dana stupanja na snagu ugovora do Dana poetka Novog poslovanja, pristup

nadzora Projektovanja-izvoenja e biti uspostavljen od strane Vlasnika; i
(e)
od Dana poetka Novog poslovanja do Dana zavretka, pristup nadzora

poslovanja e biti uspostavljen od strane Vlasnika.
7.2
Nadzor Projektovanja-izvoenja
7.2.1
Nadzor u toku Perioda Projektovanja-izvoenja

Stav 7.2 OU-a e se primenjivati samo u toku Perioda Projektovanja-izvoenja.
Dunosti i ovlaenja Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja (Period Projektovanjaizvoenja)
7.2.2
(1)
Vlasnik e postaviti Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja koji e biti odgovoran za
svakodnevno upravljanje i nadzor Ugovora tokom perioda Projektovanja-izvoenja. Osoblje Inenjera
Nadzora Projektovanja-izvoenja e obuhvatati pogodno kvalifikovane inenjere i druge strunjake koji
su kompetentni da obave ove dunosti.
(2)
Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja nee imati nikakav autoritet da menja Ugovor.
(3)
Izuzev kako je specifino drugaije predvieno Ugovorom, Inenjer Nadzora
Projektovanja-izvoenja moe ispoljavati autoritet koji se moe pripisati Inenjeru Nadzora
Projektovanja-izvoenja kako je navedeno u, ili nuno implicitno iz Ugovora. Vlasnik prihvata da nee
nametati dodatna ogranienja na autoritet Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja, izuzev po
dogovoru sa Operaterom.
(4)
Ukoliko je Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja u obavezi da dobije saglasnost od
Vlasnika pre ispoljavanja nekog specifinog autoriteta, ove restrikcije treba da budu iznete u SUU-u.
Ukoliko Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja ispolji neki specifian autoritet za koji je potrebna
saglasnost Vlasnika onda e se, za potrebe Ugovora, smatrati da je Vlasnik dao saglasnost.
(5)
Izuzev kako je drugaije navedeno u Ugovoru,

(a)
ako Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja obavlja dunosti ili ispoljava

autoritet, specificirane ili implicirane Ugovorom, smatrae se da Inenjer
Nadzora Projektovanja-izvoenja postupa za raun Vlasnika;
(b)
Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja nema nikakvo ovlaenje da bilo koju

Stranu oslobaa dunosti, obaveza i odgovornosti pod Ugovorom; i
(c)
Bilo kakvo odobrenje, provera,sertifikat, saglasnost, ispitivanje, inspekcija,

uputstvo, saoptenje, predlog, zahtev, test ili slian in od strane Inienjera
Strana 29 od 56
Nadzora Projektovanja-izvoenja, ukljuujui odsutnost neodobravanja, nee

osloboditi Operatera/Izviaa bilo koje odgovornosti koju ima pod Ugovorom,
ukljuujui odgovornost za greke, propuste, neslaganje i neusaglaenosti.
7.2.3
Delegiranje od strane Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja
(1)
Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja moe s vremena na vreme dodeliti zaduenja i
delegirati ovlaenja asistentima, i moe takoe da povue takve zadatke i ovlaenja. Ovi asistenti mogu
da ukljue nekog rezidentnog inenjera, ili nezavisne inspektore odreene da ispitaju ili testiraju delove
mehanizacije ili opreme. Zaduenje, delegiranje ili povlaenje e biti u pisanom obliku i nee stupiti na
snagu dok obe Strane nisu primile kopije. Izuzev ako se drugaije dogovore obe Strane, Inenjer
Projektovanja-izvoenja nee delegirati ovlaenje da utvrdi bilo koje pitanje u skladu sa Stavom 7.2.6
OU-a.
(2)
Asistenti e biti odgovarajue kvalifikovani pojedinci koji su kompetentni da obavljaju
ova zaduenja i ispoljavaju ova ovlaenja, i koji teno vladaju jezikom za komunikacije definisane u
Stavu 1.3.1 OU-a.
(3)
Svaki asistent kome su dodeljena zaduenja ili delegirana ovlaenja bie samo ovlaen
da izdaje uputstva Operateru u meri definisanoj u delegiranju. Bilo koje odobrenje, provera, sertifikat,
saglasnost, ispitivanje, inspekcija, uputstvo, obavetenje, predlog, zahtev, test, ili slian in od strane
asistenta, u skladu sa delegiranjem, imae isti efekat kao da je in bio in Inenjera Nadzora za
Projektovanja-izvoenja. Meutim,
7.2.4
(a)
bilo koji propust da se ne odobri bilo koji rad ili mehanizacija i oprema nee
predstavljati odobrenje, i prema tome nee prejudicirati pravo Inenjera Nadzora
Projektovanja-izvoenja da odbije rad ili mehanizaciju i opremu; i
(b)
ukoliko Operater/Izvoa osporava bilo koju konstataciju ili uputstvo nekog

asistenta, Operater/Izvoa moe uputiti pedmet Inenjeru Nadzora
Projektovanja-izvoenja, koji e brzo potvrditi, preokrenuti ili promeniti
konstataciju ili uputstvo.
Uputstva od strane Inenjera Projektovanja-izvoenja
(1)
Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja moe izdati uputstva Operateru/Izvoau, u
bilo koje vreme u toku perioda Projektovanja-izvoenja, koja mogu biti neophodna za izvrenje Usluga
Projektovanja-izvoenja i ispravku bilo kojih nedostataka, sve u skladu sa Ugovorom. Operater/Izvoa
e samo uvaavati uputstva od Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja, ili od asistenta kome su
odgovarajua ovlaenja delegirana pod Stavom 7.2.3 OU-a. Ukoliko bilo koje uputstvo predstavlja,
primenjivae se Stav 10.1 OU-a.
(2)
Operater/Izvoa e se povinovati uputstvina datim od strane Inenjera Nadzora
Projektovanja-izvoenja ili delegiranog asistenta, po bilo kom pitanju vezanom za Ugovor. Uputstva e se
davati u pismenom obliku.
7.2.5
Zamena Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja
Ukoliko Vlasnik namerava da zameni Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja,

Vlasnik e, ne manje od 42 dana pre namerenog datuma zamene, uruiti obavetenje Operateru/Izvoau
o imenu, adresi i relevantnom iskustvu nameravane zamene Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja.
Vlasnik nee zameniti Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja osobom protiv koje Operater/Izvoa
izrazi razumno protivljenje putem obavetenja Vlasniku, sa podupiruim pojedinostima.
Strana 30 od 56
7.2.6
Konstatacije od strane Inenjera Projektovanja-izvoenja
(1)
Kada god Ugovor odredi da e Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja postupiti u
skladu sa Stavom 7.2.6 ovih OU-a da se saglasi i konstatuje bilo koje pitanje, Inenjer Nadzora
Projektovanja-izvoenja e se konsultovati sa svakom Stranom u nastojanju da postigne sporazum.
Ukoliko se ne postigne sporazum, Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja e sainiti pravinu
konstataciju u skladu sa Ugovorom, uzimajui u duan obzir sve relevantne okolnosti.
(2)
Inenjer Nadzora Projektovanja-izvoenja e Stranama dati obavetenje o svakom
sporazumu ili konstataciji, sa podupiruim pojedinostima. Svaka Strana e uvaiti svaki sporazum ili
konstataciju izuzev ako se, i dok se ne promeni pod Stavom 1.9 OU-a.
7.3.
Nadzor Poslovanja
7.3.1
Nadzor tokom perioda Novog poslovanja
Ovaj Stav 7.3 OU-a e se primenjivati samo tokom perioda Novog poslovanja i
vremenskog perioda odmah posle datuma Zavretka, iskljuivo u svrhu reavanja prelaznih pitanja i bilo
kojih neizmirenih pitanja nastalih tokom perioda Novog poslovanja.
Poslovanje dunosti i ovlaenja JNKU-a
7.3.2
(1)
Vlasnik e formirati Jedinicu za nadzor i koordinaciju Ugovora (JNKU) koja e
obavljati dunosti koje su joj zadate u Ugovoru. Oseblje JNKU-a e ukljuiti odgovarajue kvalifikovane
profesionalce koji su kompetentni da obavljaju ove dunosti.
(2)
Vlasnik e postaviti Direktora JNKU-a (Direktor JNKU-a) koji e biti primarno
odgovoran za aktivnosti JNKU-a.
(3)
JNKU nee imati bilo kakvo ovlaenje da menja Ugovor.
(4)
JNKU moe ispoljavati ovlaenja koja se pripisuju JNKU-u kako je specifikovano u, ili
nuno implicitno iz Ugovora. Vlasnik se obavezuje da nee nametati dodatna ogranienja na ovlaenja
JNKU-a, izuzev kako je dogovoreno sa Operaterom/Izvoaem.
(5)
Ukoliko se od JNKU-a zahteva da pribavi odobrenje Vlasnika pre ispoljavanja nekog
specifikovanog ovlaenja, zahtev e biti naveden u SUU-u. Ukoliko JNKU ispoljava neko specifikovano
ovlaenje za koje je potrebna saglasnost Vlasnika, onda e se za potrebe Ugovora smatrati da je Vlasnik
dao saglasnost.
(6)
Izuzev kako je drugaije navedeno u ovim optim Uslovima,

(a)
kada god obavlja dunosti ili ispoljava ovlaenja, specifikovana ili implicitna u
Ugovoru, JNKU e se smatrati da postupa za raun Vlasnika;
(b)
JNKU nema nikakvo ovlaemje da bilo koju Stranu razrei bilo kakvih dunosti,
obaveza ili odgovornosti pod Ugovorom; i
(c)
Bilo kakvo odobrenje, provera,sertifikat, saglasnost, ispitivanje, inspekcija,

uputstvo, saoptenje, predlog, zahtev, test ili slian in od strane JNKU-a,
ukljuujui odsutnost neodobravanja, nee osloboditi Operatera/Izvoaa bilo
koje odgovornosti koje ima pod pod Ugovorom, ukljuujui odgovornost za
greke, izostavljanja, neusklaenosti i nepridravanja.
Strana 31 od 56
7.3.3
Poslovanje Delegiranje od strane JNKU-a
(1)
Direktor JNKU-a moe s vremena na vreme dodeliti dunosti i delegirati ovlaenja
asistentima JNKU-a, i moe takoe da povue takve zadatke i ovlaenja. Izuzev ako je drugaije
specifikovano u pisanom obliku od strane JNKU-a, sva uputstva, odobrenja, sertifikati, saglasnost,
saoptenja, zahtevi ili slini inovi od strane JNKU-a bie izdati od strane Direktora JNKU-a. Direktor
JNKU-a nee delegirati ovlaenje da se utvrdi bilo koje pitanje u skladu sa Stavom 7.3.6 OU-a.
(2)
Asistenti e biti odgovarajue kvalifikovani pojedinci koji su kompetentni da obavljaju
ova zaduenja i ispoljavaju ova ovlaenja, i koji teno vladaju jezikom za komunikacije definisane u
SUU-u.
(3)
Svaki asistent kome su dodeljena zaduenja ili delegirana ovlaenja bie samo ovlaen
da izdaje uputstva Operateru/Izvoau u meri definisanoj u delegiranju. Bilo koje odobrenje, provera,
sertifikat, saglasnost, ispitivanje, inspekcija, uputstvo, obavetenje, predlog, zahtev, test, ili slian in od
strane asistenta, u skladu sa delegiranjem, imae isti efekat kao da je in bio in JNKU-a. Meutim,
7.3.4
(a)
bilo koji propust da se ne odobri bilo koji rad nee predstavljati odobrenje, i
prema tome nee prejudicirati pravo Direktora JNKU-a da odbije rad; i
(b)
ukoliko Operater/Izvoa osporava bilo koju konstataciju ili uputstvo nekog

asistenta, Operater/Izvoa moe uputiti pedmet Direktora JNKU-a, koji e brzo
potvrditi, preokrenuti ili promeniti konstataciju ili uputstvo.
Uputstva od strane JNKU-a
(1)
JNKU kroz Direktora JNKU-a moe izdati uputstva Operateru/Izvoau, u bilo koje
vreme, koja mogu biti neophodna za izvrenje Usluga poslovanja i ispravku bilo kojih nedostataka, sve u
skladu sa Ugovorom. Operater/Izvoa e samo uvaavati uputstva od JNKU-a, ili od asistenta kome su
odgovarajua ovlaenja delegirana pod Stavom 7.3.3 OU-a.
(2)
Operater/Izvoa e se povinovati uputstvima datim od strane Direktora JNKU-a ili
delegiranog asistenta, po bilo kom pitanju vezanom za Ugovor. Uputstva e se davati u pismenom obliku.
7.3.5
Promene u JNKU-u
Vlasnik moe po svojoj sopstvenoj diskreciji promeniti lanove JNKU-a. Ukoliko

Vlasnik namerava da promeni Direktora JNKU-a, on e Operateru/Izvoau uruiti predhodnu najavu od
30 dana o promeni.
7.3.6
Konstatacije od strane JNKU-a
(1)
Kada god ovi opti Uslovi odrede da e JNKU postupiti u skaladu sa Stavom 7.3.6 ovih
OU-a da se saglasi i konstatuje bilo koje pitanje, Direktor JNKU-a e se konsultovati sa svakom Stranom
u nastojanju da postigne sporazum. Ukoliko se ne postigne sporazum, Direktor JNKU-a e sainiti
pravinu konstataciju u skladu sa Ugovorom, uzimajui u duan obzir sve relevantne okolnosti.
(2)
JNKU e obema Stranama dati obavetenje o svakom sporazumu ili konstataciji, sa
podupiruim pojedinostima.
Strana 32 od 56
LAN 8 - PREDSTAVNICI, OSOBLJE I PODIZVOENJE

8.1
Predstavnici
8.1.1
Predstavnik Vlasnika
(1)
(2)
Predstavnik Vlasnika (Predstavnik Vlasnika) bie kako sledi:

(a)
tokom perioda Projektovanja-izvoenja, Predstavnik Vlasnika e biti Inenjer

Nadzora Projektovanja-izvoenja; i
(b)
tokom perioda Novog poslovanja, Predstavnik Vlasnika e biti Direktor JNKU-a.
Vlasnik e imenovati svog predstavnika,

(a)
ne kasnije od 14 dana posle Efektivnog datuma za Inenjera Nadzora

Projektovanja-izvoenja; i
(b)
ne kasnije od 14 dana posle Zavretka Novog objekta za Direktora JNKU-a.
(3)
Vlasnik moe s vremena na vreme promeni svog predstavnika i dae obavetenje o
promeni bez odlaganja. Vlasnik nee menjati svog predstavnika u vreme i na nain koji bi ometao
napredovanje bilo Usluga projektovanja o izvoenja ili Usluge poslovanja.
(4)
Predstavnik Vlasnika e predstavljati i postupati za raun Vlasnika u svako doba tokom
izvoenja Ugovora. Sva obavetenja, uputstva, naredbe, sertifikati, odobrenja i sve druge komunikacije
pod Ugovorom od strane Vlasnika bie date od strane Inenjera Nadzora Projektovanja-izvoenja ili
Direktora JNKU-a, kako je primenjivo, izuzev kako je ovde drugaije odreeno.
(5)
Sva obavetenja, uputstva, informacije i sve druge komunikacije upuene Vlasniku od
strane Operatera pod Ugovorom bie date Inenjeru Projektovanja-izvoenja ili Direktoru JNKU-a, kako
je primenjivo, izuzev kako je ovde drugaij odreeno.
8.1.2
Predstavnik Operatera/Izvoaa
(1)
Ukoliko predstavnik Operatera/Izvoaa nije imenovan u SUU-u, Operater/Izvoa e
imenovati svog predstavnika (Predstavnik Operatera/Izvoaa) ne kasnije od 14 dana posle Dana
stupanja na snagu Ugovora i zahtevae od Vlasnika da odobri predloenog Predstavnika Operatera/
Izvoaa. Ukoliko Vlasnik ne stavi prigovor na predloenog Predstavnika Operatera/Izvoaa,
Predstavnik Operatera/Izvoaa e se smatrati odobrenim.
(2)
Ukoliko Vlasnik stavi prigovor na predloenog Predstavnika Operatera/Izvoaa pre
isteka 14 dana od predloga, Operater/Izvoa e predloiti zamenu ne kasnije od 14 dana po prijemu
prigovora Vlasnika i razloga za prigovor, i Stav 8.1.2(1) OU-a e se primeniti na predloenu zamenu.
(3)
Predstavnik Operatera/Izvoaa e predstavljati i postupati za raun Operatera/Izvoaa
u svako doba tokom izvoenja Ugovora. Sva obavetenja, uputstva, naredbe, sertifikati, odobrenja i sve
druge komunikacije pod Ugovorom od strane Operatera/Izvoaa bie date od strane Predstavnika
Operatera/Izvoaa, izuzev kako je ovde drugaije odreeno.
Strana 33 od 56
(4) Sva obavetenja, uputstva, informacije i sve druge komunikacije upuene Operateru/
Izvoau od strane Vlasnika pod Ugovorom bie date Predstavniku Operatera/Izvoaa kako je utvreno
shodno Stavu 8.1.2 ovih OU-a.
(5)
Operater/Izvoa nee povui postavljenog Predstavnika Operatera/Izvoaa bez
predhodne pismene saglasnosti Vlasnika, koja nee biti nerazumno uskraena. Ukoliko se Vlasnik sa time
sloi, Operater/Izvoa e postaviti neku drugu osobu na mesto Predstavnika Operatera/Izvoaa, shodno
postupku iznetom u Stavu 8.1.2 OU-a.
(6)
Predstavnik Operatera/Izvoaa moe, podlono saglasnosti Vlasnika, koja nee
nerazumno biti uskraena, u bilo koje doba delegirati bilo kojoj osobi bilo koja od vlasti, funkcija i
ovlaenja preneta na njega ili nju. Bilo koje takvo delegiranje moe biti povueno u bilo koje vreme.
Bilo kakvo takvo delegiranje ili povlaenje bie podlono predhodnom obavetenju potpisanom od strane
Predstavnika Operatera/Izvoaa, i specifikovae vlasti, funkcije i ovlaenja time delegirana ili
povuena. Nijedno takvo delegiranje ili povlaenje nee stupiti na snagu izuzev ako, i sve dotle dok
kopija iste nije dostavljena Inenjeru Nadzora Projektovanja-izvoenja ili Direktoru JNKU-a, kako je ve
primenjivo.
(7)
Bilo koji in ili primena, od strane bilo koje osobe, vlasti, funkcija i ovlaenja tako
delegiranim njemu ili njoj u skladu sa Stavom 8.1.2(6) OU-a bie smatran kao in ili primena od strane
Predstavnika Operatera/Izvoaa.
8.2
Nadzor Operatera/Izvoaa
(1)
Tokom itavog termina Ugovora Operater/Izvoa e obezbediti sav potreban nadzor da
planira, uredi, upravlja, rukovodi, pregleda i testira Usluge.
(2)
Nadzor e vriti dovoljan broj pojedinaca koji imaju adekvatno znanje jezika za
komunikaciju kako je izneta u SUU-u i poslovanja koje treba obavljati, ukljuujui potrebnih metoda i
tehnika, opasnosti koje e se verovatno susretati i metoda spreavanja nesrea, za zadovoljavajue i
bezbedno izvrenje Usluga.
(3) Predstavnik Operatera/Izvoaa e postaviti odgovarajuu osobu kao rukovodioca izgradnje
ili poslovanja, kako je primenjivo, (Rukovodilac). Rukovodilac e nadgledati sav rad koji na Lokaciji,
Postojeem objektu i Novom objektu izvodi Operater/Izvoa, i bie prisutan na Lokaciji, Postojeem
objektu i Novom objektu tokom normalnog radnog vremena izuzev kada je na odsustvu, bolovanju ili
odsustvu vezanom za valjano izvoenje Ugovora. Kada god je Rukovodilac odsutan sa Lokacije,
Postojeeg objekta i Novog objekta, odgovarajua osoba e se postaviti da postupa kao njegov zamenik.
8.3
Osoblje Operatera/Izvoaa
(1)
Operater/Izvoa e za izvoenje Usluga na Lokaciji obezbediti i zaposliti takvu
visokokvalifikovanu, kvalifikovanu i nekvalifikovane radnu snagu kako je potrebna za valjano i
blagovremeno izvrenje Ugovora (Osoblje Operatera/Izvoaa). Operater/Izvoa se potstie da koristi
lokalnu radnu snagu koja ima potrebne strune spreme. Operater/Izvoa e obezbediti celokupnu
ekspertizu potrebnu za obavljanje Usluga, ukljuujui ekspertizu navedenu u Dodatku o ekspetizi
Operatera/Izvoaa.
(2)
Izuzev ako je drugaije predvieno Ugovorom, Operater/Izvoa e biti odgovoran za
regrutaciju, zaposlenje, prevoz, smetaj i organizovanu ishranu celokupne radne snage, lokalne ili strane,
neophodne za izvrenje Ugovora i za sve isplate u vezi sa navedenim.
Strana 34 od 56
(3)
Operater/Izvoa e biti odgovoran za pribavljanje svih neophodnih dozvola i viza od
odgovarajuih vlasti za ulazak u Zemlju celokupne radne snage i osoblja koje e biti zaposlena na
Lokaciji.
(4)
Operater/Izvoa e o svom troku obezbediti sredstva za repatrijaciju u razne zemlje
stanovanja za celokupno svoje, i osoblje zaposleno od strane Podizvoaa na Lokaciji. On e takoe
obezbediti odgovarajue privremeno izdravanje svih takvih pojedinaca od prestanka njihovog zaposlenja
na Ugovoru do datuma programiranog za njihov odlazak. U sluaju da Operater/Izvoaa ne ispotuje
obavezu da obezbedi takva sredstva za prevoz i privremeno izdravanje, Vlasnik moe obezbediti ista
takvom osoblju i povratiti trokove takvog postupka od Operatera/Izvoaa.
(5)
Operater/Izvoa e u svako doba tokom napredovanja Ugovora uloiti najvee napore
da sprei bilo kakvo nezakonito, buntovno ili nasilniko vladanje ili ponaanje od strane, ili meu svojim
osobljem i radnom snagom svojih Podizvoaa.
(6)
Operater/Izvoa e u svom ophoenju sa svojom, i radnom snagom svojih Podizvoaa
trenutno zaposlenom na ili u vezi sa Ugovorom, ukazati duno potovanje prema svim priznatim
festivalima, zvaninim praznicima, verskim i drugim obiajima i svim lokalnim zakonima i propisima
koji se tiu zapoljavanja radne snage.
8.4
Zamena osoblja Operatera/Izvoaa
Inenjer Nadzora Projektovanja i Izvoenje ili Direktor JNKU-a, kako je ve primenjivo,

moe zahtevati od Operatera/Izvoaa da ukloni i zameni bilo kog lana Operaterovog/Izvoaevog
osoblja koji,
8.5
(a)
nastavi u bilo kakvom loem ponaanju ili nedistatku brige;
(b)
obavlja zaduenja nekompetentno i nemarno;
(c)
propusti da se pridrava bilo koje odredbUgovora; ili
(d)
nastavi u bilo kakvom ponaanju koje Vlasniku daje razuman razlog za

nezadojstvo njime ili njome.
Postojee osoblje
Ukoliko je Operater/Izvoa u obavezi da angauje osoblje zaposleno od strane Vlasnika

kako je navedeno u SUU-u, on e to izvesti u skladu sa Dodatkom o Postojeem osoblju.
8.6.
Podizvoai
(1)
Operater/Izvoa nee ulaziti u bilo koji ugovor ili ugovore koji bi rezultirali u
Operaterovom/Izvoaevom premaivanju maksimalnog procenta podugovaranja dozvoljenom u odnodu
na Usluge projektovanja-izvoenja i Usluga Poslovanja, kako je iznet u Dokumentima licitacije.
(2)
Izuzev u odnosu na Podizvoae imenovane u Operaterovoj/Izvoaevoj Ponudi,
Operater/Izvoa nee ulaziti u ugovor sa bilo kojim podizvoaem bez predhodne saglasnosti Vlasnika.
(3)
Operater/Izvoa e biti odgovoran za pridravanje terminima i uslovima pod Ugovorom
od strane Podizvoaa, i vodie rauna da su sve relevantne odredbe Ugovora obuhvaene u Opeaterovim
/Izvoaevim ugovorima sa Podizvoaima.
Strana 35 od 56
(4)
Podugovaranje od strane Operatera/Izvoaa nee osloboditi Operatera/Izvoaa od bilo
kojih njegovih obaveza pod Ugovorom, i Operater/Izvoa e biti odgovoran za radnje, propuste i
neizvrenja svih Podizvoaa i njihivog osoblja, agenata i pod-podizvoaa u istoj meri kao da su to
radnje, propusti i neizvrenja Operatera/Izvoaa ili osoblja Operatera/Izvoaa.
Strana 36 od 56
F.
ODG OV OR NOST I R A SPODE L A R I Z I K A
LAN 9 - ODGOVORNOST I RASPODELA RIZIKA

9.1
Odgovornost za nedostatak
(1)
Operater/Izvoa garantuje da e Lokacija i Novi objekt ili bilo koji njihov deo biti bez
nedostataka u projektu, inenjeringu, materijalima i izradi isporuenih Postrojenja i Opreme i u izvedenim
radovima.
(2)
Period Odgovornosti za nedostatke bie 18 meseci od dana zavretka Novog objekta ili
12 meseci od dana Operativnog prijema Novog objekta (dobijanja upotrebne dozvole), koji god se dogodi
prvi, izuzev ako je drugaije specifikovano u SUU-u.
(3)
Ukoliko se tokom perioda Garancije za nedostatke pronae neki nedostatak u projektu,
inenjeringu, materijalima i izradi isporuenih Postrojenja i Opreme i u radovima izvedenim od strane
Operatera/Izvoaa, Operater/Izvoa e brzo, uz konsultacije i saglasnost Vlasnika u vezi odgovarajuih
ispravki nedostataka, i o svom troku, popraviti, zameniti ili drugaije ispraviti takve defekte koje
Operater/Izvoa ustanovi po svojoj diskreciji, kao i bilo koje tete nanete Novom objektu usled
nedostataka. Operater/Izvoa nee snositi odgovornost za popravku, zamenu ili ispravljanje bilo kojih
nedostataka ili tete na Novom objektu koje su nastale ili uzrokovane normalnim habanjem i troenjem.
(4)
Obaveze Operatera/Izvoaa pod Stavom 9.1 ovih OU-a nee se primenjivati na,
(a)
bilo koji projekat, specifikacije ili druge podatke projektovane, isporuene ili
specifikovane od strane Vlasnika, ili za njrgov raun; i
(b)
bilo koji drugi materijal isporuen, ili bilo koji drugi rad izveden od strane
Vlasnika ili za njegov raun, izuzev za rad izveden od strana Vlasnika pod
Stavom 9.1(19) OU-a.
(5)
Vlasnik e Operateru/Izvoau uruiti obavetenje naznaujui prirodu takvog nedostatka
zajedno sa svim raspoloivim dokazima o njemu, brzo po otkriu nedostatka. Vlasnik e pruiti svu
razumnu priliku za Operatera/Izvoaa da pregleda bilo koje takve nedostatke.
(6)
Vlasnik e Operateru/Izvoau pruiti sav neophodni pristup Novom objektu i Lokaciji
da bi Operateru/Izvoau omoguio da izvri obaveze pod Stavom 9.1 ovih OU-a.
(7)
Operater/Izvoa moe, uz saglasnost Vlasnika, da ukloni sa Lokacije bilo koje
postrojenje i opremu, opremu Operatera/Izvoaa (za Projektovanje-izvoenje) i opremu Operatera/
Izvoaa (za Poslovanje) ili bilo koji deo Novog objekta sa nedostacima, ukoliko je priroda nedostatka, ili
bilo koja teta na Novom objektu prouzrokovana nedostatkom, takva da se popravke ne mogu efikasno
izvriti na Lokaciji.
(8)
Ukoliko je popravka, zamena ili ispravljanje takvog karaktera da moe afektirati
efikasnost u Novom objektu ili bilo kom njegovom delu, Vlasnik moe Operateru/Izvoau uruiti
obavetenje u kome se trai od Operatera/Izvoaa da izvri testiranje defektnog dela Novog objekta
odmah nakon zvretka takvih popravnih radova, u kom sluaju e Operater/Izvoa izvriti takve testove.
(9)
Ukoliko takav deo ne proe testove, Operater/Izvoa e obaviti dodatne opravke,
zamene ili ispravke, kako sluaj bude nalagao, sve dok taj deo Novog objekta ne proe takve testove.
Testovi e biti dogovoreni od strane Vlasnika i Operatera/Izvoaa.
Strana 37 od 56
(10)
Ukoliko Operater/Izvoa propusti da zapone rad neophodan da se ispravi takav
nedostatak ili oteenje Novog objekta uzrokovano takvim nedostatkom u razumnom vremenu, koje se ni
u kom sluaju ne moe smatrati da bude manje od 25 dana, Vlasnik moe, poto to najavi Operateru/
Izvoau, da pristupi da obavi takve radove, i razumne trokove nanete Vlasniku u vezi sa njima e
Operater/Izvoa platiti Vlasniku, ili ih Vlasnik moe odbiti od bilo kog novca dunom Operateru/
Izvoau ili koji se potrauje na osnovu Garancije za dobro izvrenje posla.
(11)
Ukoliko Novi objekt ne moe da se koristi iz razloga pomenutog nedostatka ili
otklanjanja takvog nedostatka, period odgovornosti za Defekte Novog objekta ili takvog dela, kako sluaj
ve bude, bie produen za period jednak periodu tokom kojeg Novi objekt ili takav deo ne moe da se
koristi od strane Vlasnika iz bilo kojih napred navedenih razloga.
(12)
Izuzev kako je odreeno u Delovima 9.1 i 9.5 OU-a, Operater/Izvoa nee biti pod bilo
kakvim obavezavama koje na bilo koji nain proizau, bilo pod Ugovorom ili prema zakonu, u odnosu na
nedostatke u Novom objektu ili bilo kom njegovom delu, Postrojenju i Opremu, projektovanje ili
inenjering ili izvedene radove koji se pojave posle zavretka Lokacije, Novog objekta ili bilo kog
njegovog dela, izuzev kada su takvi nedostaci proizvod grubog nemara, prevare, kriminalnog ili
namernog ina od strane Operatera/Izvoaa.
(13)
Operater/Izvoa e takoe obezbediti produenu garanciju za bilo koju komponentu
Novog objekta i tokom vremenskog perioda koji moe biti specifikovan u SUU-u. Takva obaveza e biti
dodatna na Period odgovornosti za defekte specifikovan pod Stavom 9.1(2) OU-a.
9.2
Ogranienje Odgovornosti
Izuzev u sluajima krivinog nemara ili namerno loeg postupanja,
(a)
Operater/Izvoa nee biti odgovoran Vlasniku po ugovoru, deliktu, ili drugaije,

za bilo kakvu posrednu ili posledinu tetu, gubitak upotrebe, gubitak
proizvodnje, ili gubitak dobiti od kotanja kamate, pod uslovom da se ovo
izuzee nee primenjivati na bilo koje obaveze Operatera/Izvoaa da plati
likvidirana obeteenja Vlasniku; i
(b)
ukupna obaveza Operatera/Izvoaa prema Vlasniku, bilo po ugovoru, deliktu, ili

drugaije, nee prei celinu Cene ugovora (ukljuujui Mesene poslovne uplate
pomnoene sa prvobitnom procenom broja meseci tokom Perioda Novog
poslovanja) i ukupnu raspoloivu Kompenzaciju za potsticaj dobrog izvrenja,
pod uslovom da se ovo ogranienje nee primenjivati na bilo koju obavezu
Operatera/Izvoaa da obeteti Vlasnika po pitanju patentnih prekraja.
9.3
Transfer Vlasnitva i Postojea oprema i materijali
9.3.1
Transfer Vlasnitva
(1)
Vlasnitvo nad Postrojenjima i Opremom, ukljuujui rezervne delove, koji e biti
uveeni u Zemlju bie preneto na Vlasnika po isporuci na Lokaciju.
(2)
Vlasnitvo nad Postrojenjima i Opremom nabavljenim u Zemlji bie preneto na Vlasnika
kada se Postrojenja i Oprema donesu na Lokaciju.
Strana 38 od 56
(3)
Vlasnitvo nad bilo kojim Postrojenjem i Opremom koja premauje potrebe Novog
objekta bie vraena Operateru/Izvoau po Zavretku Novog objekta ili ak i pre ako se Vlasnik i
Operater/Izvoa saglase da Postrojenje i Oprema u pitanju nije vie potrebna za Novi objekt.
(4)
Podlono Stavu 9.3.1(5), vlasnitvo opreme Operatera/Izvoaa (za Projektovanjeizvoenja) i opreme Operatera/Izvoaa (za Poslovanje), ukljuujui rezervne delove, ostae kod
Operatera/ Izvoaa ili Podizvoaa.
(5)
Operater/Izvoa moe po sopstvenoj diskreciji da po danu Zavretka otkupi bilo koju
opremu Operatera/Izvoaa (za Poslovanje), ukljuujui rezervne delove, po pravinoj trinoj vrednosti
takve opreme Operatera/Izvoaa (za Poslovanje) kako odredi nezavisni vetak i Operater/Izvoa e
preneti vlasnitvo i posedovanje takve opreme Operatera/Izvoaa (za Poslovanje) Vlasniku od datuma
Zavretka.
(6)
Uprkos prenosu vlasnitva Postrojenja i Opreme, odgovornost za brigu i staranje o
Postrojenju i Opremi, opremi Operatera/Izvoaa (za Projektovanje-izvoenja) i opremi Operatera/
Izvoaa (za Poslovanje), zajedno sa rizikom od njenog gubitka ili oteenja, ostaje na
Operateru/Izvoau shodno Stavu 9.4 OU-a do datuma Zavretka.
9.3.2
Postojea oprema i materijali
(1)
Vlasnik e preneti brigu, kontrolu i odgovornost za svu postojeu opremu, materijale,
pribor i potrona dobra, ako ih ima, koriena u radu i odravanju Postojeeg objekta (Postojea oprema
i materijali) Operateru/Izvoau na datumu Poetka Projektovanja-izvoenja bez ikakve nadoknade od
strane Operatera/Izvoaa.
(2)
Operater/Izvoa e, ne kasnije od 15 dana posle dana Poetka Projektovanja-izvoenja,
pripremiti spisak Postojee opreme i materijala i predati ga Vlasniku na proveru i odobrenje.
Operater/Izvoa e aurirati spisak Postojee opreme i materijala jedanput godinje i predati ga Vlasniku
za njegovu proveru i odobrenje.
(3)
Operater/Izvoa e vratiti svu Postojeu opremu i materijale na spisku, kako je aururan,
Vlasniku na dan Zavretka u istom stanju u kome su preneti na Operatera/Izvoaa, izuzev razumnog
habanja i istroenosti, i bez ikakve nadoknade od strane Vlasnika.
9.4
Briga o Lokaciji i Novom objektu
(1)
Izuzev kako je odreeno u Delovima 9.9 i 9.4(2) OU-a. Operater/Izvoa e biti
odgovoran za brigu i staranje o Lokaciji, Postojeem objektu i Novom objektu ili bilo kom njihovom delu
do dana Zavretka i izvrie nadoknade bilo kojih gubitaka ili oteenja Lokacije, Postojeeg objekta i
Novog objekta uzrokovanih bilo ime tokom tog perioda. Operater/Izvoa e takoe biti odgovoran za
bilo koje gubitake ili oteenja Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog objekta uzrokovanih od strane
njegovih Podizvoaa tokom bilo kojih izvedenih radova hodno Stavu 9.1 OU-a.
(2)
Ukoliko doe do bilo kakvog gubitka ili oteenja Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog
objekta ili bilo kom njihovom delu iz razloga,
(a)
utoliko koliko se odnose na Zemlju, nuklearna reakcija, nuklearno zraenje,

radioaktivno zagaenje, talas vazdunog pritiska uzrokovan letilicom ili drugim
vazdunim predmetima, ili bilo koji drugi sluaj koji jedan iskusan izvoa ili
operater ne moe razumno da predvidi, ili ako je bio razumno predvidiv, nije
mogao razumno da preduzme mere niti da se osigura protiv njega, utoliko to se
Strana 39 od 56
protiv takvih rizika ne moe izvaditi osiguranje na tritu osiguranja i pominju se

u optim izuzeima polise osiguranja, ukljuujui rizike od Rata, izdvojeni pod
Stavom 9.6 OU-a;
(b)
bilo kakvo korienje ili zauzee od strane Vlasnika ili bilo kog Treeg lica,
izuzev Podizvoaa, bilo kog dela Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog objekta
odobreno od strane Vlasnika; ili
(c)
bilo kakvo korienje ili oslanjanje na projekte, podatke ili specifikacije

obezbeene ili odreene od strane ili za raun Vlasnika, ili bilo koje takvo pitanje
od ije se odgovornosti Operater/Izvoa ovde ogradio,
Vlasnik e platiti Operateru/Izvoau sve iznose naplative u odnosu na izvedenu Lokaciju, Postojei
objekt ili Novi objekt, bez obzira da li su isti izgubljeni, uniteni ili oteeni. Ukoliko Vlasnik u pismenom
obliku zahteva od Operatera/Izvoaa da ispravi bilo koji gubitak ili oteenje Postojeeg objekta ili
Novog objekta tada uprilienog, Operater/Izvoa e ispraviti iste o troku Vlasnika u skladu sa Stavom
10.1 OU-a. Ukoliko Vlasnik u pismenom obliku ne zahteva od Operatera/Izvoaa da ispravi bilo koji
gubitak ili oteenje Novog objekta tada uprilienog, Vlasnik e bilo zahtevati izmenu u skladu sa Stavom
10.1 OU-a, izuzimajui izvoenje onog dela Novog objekta time izgubljenog, unitenog ili oteenog, ili,
tamo gde gubitak ili oteenje utie na bitan deo Novog objekta, Vlasnik e okonati Ugovor shodno
Stavu 11.2.1 OU-a.
(3)
Operater/Izvoa e biti odgovoran za bilo koji gubitak ili oteenje Operaterove/
Izvoaeve opreme (za Projektovanje-izvoenje), Operaterove/Izvoaeve opreme (za Poslovanje) ili bilo
koje druge imovine Operatera/Izvoaa koriene ili namenjene korienju za potrebe Lokacije,
Postojeeg objekta ili Novog objekta, izuzev kada je takav gubitak ili oteenje nastalo iz razloga bilo
kojih pitanja specifikovanih u Delovima 9.4(2) i 9.9 OU-a..
(4)
U odnosu na bilo koji gubitak ili oteenje Novog objekta ili bilo kog njegovog dela,
Operaterove/Izvoaeve opreme (Projektovanje-izvoenje) ili Operaterove opreme (Poslovanje) iz
razloga bilo kojih pitanja specifikovanim u Stavu 9.9(1) OU-a, primenjivae se odredbe Stava 9.9(3) OU.
9.5
Obeteenje
(1)
Podlono Stavu 9.5(5) OU-a. Operater/Izvoa e obetetiti i smatrati nedunim Vlasnika
i njegovo osoblje i slubenike od i protiv svih parnica, radnji i administrativnih postupaka, potraivanja,
zahteva, gubitaka, teta, nadoknada i trokova bilo koje prirode, ukljuujui honorare i trokove advokata,
u odnosu na smrt ili povredu bilo koje osobe ili gubitak ili oteenje bilo koje imovine, nastalih u vezi sa
izvoenjem Usluga od strane Operatera i iz razloga nemara Operatera ili njegovih Podizvoaa, ili
njihivog osoblja, slubenika ili agenata, izuzev bilo koje povrede, smrti ili oteenja imovine uzrokovane
nemarom Vlasnika, njegovih izvoaa, osoblja, slubenika ili agenata.
(2)
Ukoliko se bilo koji potupak povede ili bilo koje potraivanje napravi protiv Vlasnika
koje moe Operatera/Izvoaa podlei odgovornosti pod Stavom 9.5(1) OU-a, Vlasnik e brzo dati
obavetenje o tome Operateru, i Operater/Izvoa moe o svom troku i u ime Vlasnika povesti takav
postupak ili potraivanje i bilo koje pregovore za poravnanje bilo kojih takvih postupaka ili potraivanja.
(3)
Ukoliko Operater/Izvoa propusti da obavesti Vlasnika pre isteka 30 dana posle prijema
obavetenja datog shodno Stavu 9.5(2) OU-a da namerava da vodi takav postupak ili potraivanje, onda
e Vlasnik biti slobodan vodi isto u svoje ime. Izuzev ako je Operater/Izvoa tako propustio da obavesti
Vlasnika u roku perioda od 30 dana, Vlasnik nee dati bilo kakvo priznanje koje moe da prejudicira
odbranu u bilo kojim takvim postupcima ili potraivanju.
Strana 40 od 56
(4)
Vlasnik e, na zahtev Operatera/Izvoaa, obezbediti svu raspoloivu pomo Operateru/
Izvoau u voenju takvog postupka ili potraivanja, i bie nadoknaen od strane Operatera/Izvoaa za
sve razumne trokove nanete tako radei.
(5)
Vlasnik e obetetiti i smatrati nedunim Operatera/Izvoaa i njegovo osoblje i
slubenike i Podizvoae za bilo koje odgovornosti za gubitak ili oteenje imovine Vlasnika koje je
uzrokovano vatrom, eksplozijom ili bilo kojim drugim opasnostima, koji premauju iznos koji se moe
povratiti od osiguranja pribavljena pod Stavom 9.6 OU-a, pod uslovom da takva vatra, eksplozija ili
druge opasnosti nisu uzrokovane bilo kakvom radnjom ili omakom Operatera/Izvoaa.
(6)
Strana koja im pravo na naknadu od obeteenja pod Stavom 9.5 OU-a preduzee sve
razumne mere da da ublai gubitak ili oteenje koje je nastalo. Ukoliko Strana propusti da preduzme
takve mere, odgovornost druge Strane e biti odgovarajue umanjena.
9.6
Osiguranje
(1)
U meri u kojoj je specifikovano u SUU-u, Operater/Izvoa e, o svom troku, izvaditi i
odravati vaeim ili uzrokovati da se izvadi i odrava vaeim, u vreme izvoenja Ugovora, dole izneta
osiguranja u iznosima i sa ueima i drugim uslovima specificiranim u SUU-u. Identitet osiguraa i oblik
polisa bie podleni predhodnoj saglasnosti od strane Vlasnika koji nee nerazumno uskratiti takvu
saglasnost. Operater/Izvoa e Vlasniku predati odgovarajue sertifikate osiguranja koji pokazuju da je
Operater/Izvoa zadovoljio svoje obaveze shodno Stavu 9.6 ne kasnije od Efektivnog datuma.
(a)
Osiguranje tovara tokom prevoza

Pokriva gubitak ili oteenje Postrojenja i Opreme, opreme Operatera/Izvoaa
(za Projektovanje-izvoenje) i opreme Operatera/Izvoaa (za Poslovanje),
ukljuujui rezervne delove za njih, nastalo u tranzitu od radionica ili stovarita
Operatera/Izvoaa ili Podizvoaa do stizanja na Lokaciju;
(b)
Osiguranje svih rizika za instalacije

Pokriva fiziki gubitak ili oteenje Novog objekta na Lokaciji nastalih pre
Zavretka Novog objekta, sa produenim pokriem odravanja za odgovornost
Operatera/Izvoaa u odnosu na bilo koji gubitak ili oteenje nastalo tokom
Perioda odgovornosti za defekte dok je Operater/Izvoa na Lokaciji za potrebe
izvravanja svojih obaveza u toku Perioda odgovornosti za defekte;
(c)
Osiguranje odgovornosti Treeg lica

Pokriva telesnu povredu ili smrt pretrpljene od strane Treih lica, ukljuujui
osoblje Vlasnika, i gubitak ili oteenje imovine nastale u vezi sa Uslugama;
(d)
Osiguranje Profesionalne odgovornosti

Pokriva gubitak ili oteenje nastalih usled profesionalnog nemara u
projektovanju, izgradnji i poslovanju na Lokaciji i Novom objektu;
(e)
Osiguranje odgovornosti za motorno vozilo

Pokriva upotrebu svih vozila koje koristi Operater/Izvoa ili njegovi
Podizvoai, bez obzira da li su u njihovom vlasnitvu ili ne, u vezi sa Uslugama
i izvrenjem Ugovora;
(f)
Nadoknada radnicima
U skladu sa zahtevima Primenjivog zakona;
Strana 41 od 56
(g)
Odgovornost Poslodavca
U skladu sa zahtevima Primenjivog zakona; i
(h)
Druga osiguranja
Takva druga osiguranja koja mogu biti izneta u SUU-u.
(2)
Vlasnik e biti imenovan kao sa-osiguranik pod svim polisama osiguranja izvaenim od
strane Operatera/Izvoaa shodno Stavu 9.6(1) OU-a, izuzev za Odgovornost Treeg lica, Nadoknade
radnicima i osiguranja za odgovornost Poslodavca, i Podizvoai Operatera/Izvoaa e biti imenovani
kao sa-osiguranici pod svim polisama osiguranja izvaenim od strane Operatera/Izvoaa shodno Stavu
9.6(1) OU-a, izuzev za osiguranje Tovara tokom prevoza, Nadoknade radnicima i osiguranja za
odgovornost Poslodavca. Sva prava osiguraa na zamenu protiv takvih sa-osiguranika za gubitke i
potraivanja nastalih iz zvoenja Ugovora bie izuzeta pod takvim polisama.
(3)
Operater/Izvoa e Vlasniku uruiti sertifikate osiguranja, ili kopije polisa osiguranja,
kao dokaz da su neophodne polise u potpunosti na snazi i vaee. Certifikati e sadrati odredbu po kojoj
mora da se da najava od ne manje od 21 dan Vlasniku od strane osiguraa pre ponitavanja ili materijalne
izmene neke polise.
(4)
Operater/Izvoa e osigurati da, gde je primenjivo, Podizvoai izvade i odravaju
vaeim adekvatne polise osiguranja za svoje osoblje i vozila i za radove koje oni izvedu pod Ugovorom,
izuzev ako su takvi Podizvoai pokriveni polisama koje je izvadio Operater/Izvoa.
(5)
Ukoliko Operater/Izvoa propusti da izvadi i odrava vaeim osiguranja koja se
navode u Stavu 9.6(1) OU-a, Vlasnik moe da izvadi i odrava vaeim bilo koja takva osiguranja i moe
s vremena na vreme da odbije od iznosa koji duguje Operater pod Ugovorom bilo koju premiju koju je
Operater trebao da plati osigurau, ili moe na drugi nain povratiti takav iznos kao dug od Operatera.
(6)
Izuzev ako je drugaije odreeno u Ugovoru, Operater/Izvoa e pripremiti i obaviti sva
i bilo koja potraivanja pravljena pod polisama koje vae za njih shodno ovom Stavu 9.6 OU-a, i sav
novac za isplatu od strane bilo kog osiguraa bie isplaem Operateru/Izvoau. Vlasnik e pruiti
Operateru/Izvoau svu svu takvu razumnu pomo koju moe da zatrai Operater/Izvoa. U odnosu na
potraivanj od osiguranja u kojima je upleten interes Operatera/Izvoaa, Operater/Izvoa nee initi
nikakve ustupke niti kompromise sa osiguraem bez predhodne saglasnosti Vlasnika.
(7)
Kada je svaka premija osiguranja uplaena, Operater/Izvoa e predati kopiju priznanica
Vlasniku i obavestie predstavnika Vlasnika da je to uradio.
(8)
Operater/Izvoa e se pridravati uslova ugovoreneih u svakoj od polisa osiguranja.
Operater/Izvoa nee napraviti nikakve materijalne izmene odredaba bilo kog osiguranja bez predhodne
saglasnosi Vlasnika. Ukoliko neki osigura izmeni, ili nagovesti da e izvriti bilo koju takvu izmenu,
Operater/Izvoa e odmah obavestiti Vlasnika.
(9)
Nita u ovom Stavu 9.6 OU-a ne ograniava obaveze, optereenja niti odgovornosti
Operatera/Izvoaa, prema ostalim odredbama Ugovora ili inae. Bilo koje iznose koji nisu osigurani ili
nadoknaeni od osiguraa snosie Operater/Izvoa.
9.7
Nepredvidivi fiziki uslovi
(1)
U ovom Stavu 9.7 OU-a fiziki uslovi znae prirodni fiziki uslovi i vetake i druge
fizike prepreke i zagaivai koje Operater susree na Lokaciji pri obavljanju usluga Projektovanjaizvoenja, ukljuujui pod-povrinske i hidroloke uslove, ali iskljuujui klimatske uslove.
Strana 42 od 56
(2)
Ukoliko se Operater/Izvoa suoi sa nepovoljnim fizikim uslovima za koje smatra da
su bili nepredvidivi, Operater/Izvoa e dati obavetenje Inenjeru Nadzora za Projektovanje-izvoenje
im to bude izvodljivo.
(3)
Operaterovo/Izvoaevo obavetenje shodno Stavu 9.7(2) OU-a opisae fizike
okolnosti, tako da ih Nadzorni inenjer za Projektovanje-Izvoenje moe pregledati, i iznee razloge
zato ih Operater/Izvoa smatra nepredvidivim. Operater/Izvoa e nastaviti da izvrava usluge
projektovanja-izvoenja, koristei takve valjane i razumne mere koje odgovaraju fizikim uslovima, i
povinovae se uputstvima koje Nadzorni inenjer za Projektovanje-izvoenje moe dati. Ukoliko bilo
koje uputstvo predstavlja izmenu, primenie se Stav 10.1.3 OU-a.
(4)
Ukoliko i u meri u kojoj se Operater/Izvoa suoi sa fizikim uslovima koji su
Nepredvidivi, da obavetenje zahtevano Stavom 9.7(2) OU-a, i pretrpi kanjenje ili Troak usled tih
uslova, Operater/Izvoa e imati pravo, podlono Stavu 1.9 OU-a, na,
(a)
Produetak vremena za bilo koje takvo kanjenje, ako zavretak kasni ili e
kasniti, pod Stavom 2.3.4 OU-a; i
(b)
Nadoknadu bilo kog takvog Troka, koja e biti obuhvaena u ceni Ugovora.
(5)
Poto primi takvo obavetenje i pregleda ili ispitivanja ovih fizikih uslova, Inenjer
Nadzora Projektovanja-izvoenja e pristupiti u skladu sa Stavom 7.2.6 OU-a da se saglasi ili da odredi,
(a)
da li su i u kojoj meri ovi fiziki uslovi bili Nepredvidivi; i
(b)
iznose kanjenja ili Troka, ako ih ima, shodno Stavu 9.7(4) OU-a.
(6)
Pre nego to se dodatni Troak konano usaglasi ili odredi prema Stavu 9.7 (5) OU-a,
Nadzorni inenjer za Projektovanje-izvoenje, shodno Stavu 7.2.6 OU-a, takoe moe razmotriti da li su
druge fizike okolnosti bile povoljnije nego to se razumno moglo predvideti kada je Operater/Izvoa
predao Ponudu. Ukoliko, i u meri u kojoj su ove povoljnije okolnosti susrele, Nadzorni inenjer za
Projektovanje-izvoenje moe postupiti u skladu sa Stavom 7.2.6 OU-a da se sloi ili da odredi
umanjenja Troka koji su uzrokovani ovim uslovima, koja mogu da se obuhvate, kao odbici, u ceni
Ugovora. Neto efekat svih podeavanja pod Stavom 9.7(4)(b) OU-a i svih ovih odbitaka, za sve fizike
uslove na koje se naie na Lokaciji, nee dovesti do neto umanjenja cene Ugovora.
(7)
Nadzorni inenjer za Projektovanje-izvoenje moe uzeti u obzir bilo koje dokaze o
fizikim uslovima predvienim od strane Operatera/Izvoaa prilikom predaje Ponude, koje moe da
prui Operater/Izvoa, ali nee biti ogranien bilo kojim takvim dokazima.
9.8
Via Sila
(1)
Via Sila e znaiti bilo koji dogaaj,

(a)
Koji je van razumne kontrole Vlasnika ili Operatera/Izvoaa, ve prema sluaju;
(b)
Koja je neizbena bez obzira na mere predostonosti Ugovorne Strane na koju

utie.
(2)
Via Sila e ukljuivati dogaaje koji su dole navedeni u ovom Stavu 9.8(2) OU-a
ukoliko su zadovoljeni uslovi iz Stavu 9.8(1)(a) i (b) OU-a:
Strana 43 od 56
(a)
Rat, neprijateljstva ili ratnohukalke operacije bilo da je proglaeno ratno stanje

ili ne, invazija, delovanje stranog neprijatelja i graanski rat;
(b)
pobuna, revolucija, ustanak, buna, uzurpacija civilne ili vojne vlasti, konspiracija,
neredi,drutveni mete i teroristika dela;
(c)
konfiskacija, nacionalizacija, mobilizacija, preuzimanje ili rekvizicija od strane

ili po nareenju vlade ili neke druge de jure ili de facto vlasti ili vladara ili bilo
koji drugi in ili nedostatak delovanja lokalne, dravne ili nacionalne vlasti;
(d)
trajk, sabotaa, blokiranje pristupa, embargo, ogranienja uvoza, zakrenost

luke, nedostatak uobiajenog javnog prevoza ili komunikacija, industrijske
rasprave, brodolom, manjak ili restrikcije u snabdevanju elektrinom energijom,
epidemije, karantin i kuga;
(e)
zemljotres, odroni zemljita, vulkanska aktivnost, poar, poplava, plimski talas,

tajfun ili ciklon, uragan, oluja, grmljavina ili drugi loi vremenski uslovi,
nuklerni talasi i pritisci ili druge prirodne ili fizike nepogode; i
(f)
manjak radne snage, materijala ili usluga javnih preduzea koji su izazvani
okolnosima koje su same Via Sila.
(3)
Ukoliko su Ugovorne Strane spreene, ometane ili kasne u izvrenju bilo kojih obaveza
koje proistiu iz Ugovora zbog dogaaja Vie Sile, onda e obavestiti drugu stranu pismenim putem u
roku od 14 dana od takvog dogaaja da se dogodilo tako neto kao i o okolnosti koje su nastale.
(4)
Ugovorna Strana koja je dobila takvo obavetenje e biti izuzeta od ispunjavanja obaveza
ili rokova prema Ugovoru sve dok dogaaj izazvan Viom Silom traje i u meri u kojoj ona spreava,
ometana ili prouzrokuje kanjenje. Vreme Izvrenja e biti produeno prema Stavu 2.3.4(1) OU-a za
dogaaje izazvane Viom Silom tokom perioda Projektovanja-Izgradnje. Ukoliko je Vreme Izvrenja
produeno prema Stav 2.3.4(1) OU-a, Datim Zavretka e biti pomeren za vremensi period koji je jednak
vremenskom periodu tokom koga je trajao dogaaj izazvan Viom Silom.
(5)
Ugovorna Strana ili Ugovorne Strane pod uticajem Vie Sile e uiniti razumne napore
da umanje njene efekte na svoje izvravanje Ugovora i da ispune svoje obaveze prema Ugovoru, ali bez
prejudiciranja prava bilo koje Ugovorne Strane da okonaju Ugovor prema Stavu 9.8(7) i 9.9(6) OU-a.
(6)
Nikakvo kanjenje ili neizvrenje obaveza od strane bilo koje Ugovorne Strane koji su
izazvani bilo kakvom Viom Silom nee,
(a)
Predstavljati neizvrenje obaveza ili krenje Ugovora; ili
(b)
prema Stavu 9.4(2), 9.9(3) i 9.9(5) OU-a, predstavljate povod za zahtev za

odtetu ili dodatne trokove,
ukoliko i u meri u kojoj je takvo kanjenje ili neizvrenje obaveza prouzrokovano Viom Silom.
(7)
Ukoliko izvrenje usluga postane nemogue ili u prilinoj meri onemogueno u jednom
periodu od vie od 60 dana ili u zbirnom periodu od vie od 120 dana zbog jedne ili vie pojava Vie Sile
tokom trajanja Ugovora, Ugovorne Strane e pokuati da nau reenje na obostrano zadovoljstvo a
ukoliko ne uspeju bilo koja strana moe da okona ugovor davanjem obavetenja drugoj strani ali bez
prejudiciranje prava bilo koje Ugovorne strane da okona ugovor prema Stavu 9.9(6) OU-a.
Strana 44 od 56
(8)
U sluaju okonanja prema Stavu 9.8(7) OU-a, prava i obaveze Vlasnika i Operatera/
Izvoaa e biti prema specifikacijama Stava 11.2.1(2) i 11.2.2(1) OU-a.
(9)
Sa izuzetkom Stava 9.8(6) OU-a, Via Sila se nee primenjivati na bilo koje obaveze
Vlasnika da izvri plaanja prema Operateru/Izvoau.
9.9
Rizici od rata
(1)
Rizici od rata e znaiti bilo koji dogaaj koji je specificiran u Stavu 9.8(2)(a) i (b)
OU-a i bilo koja eksplozija ili uticaj bilo koje mine, bombe, artiljerijske naprave, granate ili drugog
projektila, projektila, municije ili ratnih eksploziva, koji se desio ili postoji u ili blizu Zemlje.
(2)
Sa izuzetkom bilo ega to je sadrano u Ugovoru, Operater/Izvoa nee ni u kojoj meri
biti odgovoran za ili u vezi sa,
(a)
Unitenje ili tetu nanetu gradilitu i postrojenjima i opremi ili bilo kom
njihovom delu;
(b)
Unitenje ili tetu nanetu imovini Vlasnika ili bilo kog treeg lica; ili
(c)
Povrede ili gubitak ivota,
Ukoliko su ta unitenja, tete, povrede ili gubitak ivota izazvani bilo kojim ratnim rizikom, i Vlasnik e
obetetiti Operatera/Izvoaa i nee imati bilo kakva potraivanja, procese, tube, tete, trokove ili
nadoknade od Operatera/Izvoaa kao posledica ili u vezi sa istim.
(3)
Ukoliko gradilite, postojei objekat, novi objekat ili bilo koje postrojenje ili oprema,
oprema Operatera/Izvoaa (za Projektovanje-izvoenje), oprema Operatera/Izvoaa (za Poslovanje) ili
bilo koja druga imovina Operatera/Izvoaa koja se koristi ili koja treba da se koristi za Usluge pretrpi
unitenje ili tetu iz razloga ratnih rizika, Vlasnik e platiti Operateru/Izvoau za,
(a)
Bilo koji deo Novog Objekta ili Postrojenja ili Opreme koja je unitena ili
oteena u meri u kojoj nije ve plaen od strane Vlasnika;
(b)
Zamenu ili popravku bilo koje Opreme Operatera/Izvoaa (za Projektovanjeizvoenje), Opreme Operatera/Izvoaa (za Poslovanje) ili druge imovine
Operater/Izvoa koja je na taj nain unitena ili oteena; i
(c)
U meri u kojoj to zahteva Vlasnik i koja moe biti potrebna da bi se kompletirale

Usluge, zamena ili popravka bilo kog unitenja ili oteenja na Lokaciji,
Postojeem objektu, Novom objektu ili Postrojenju i Opremi ili bilo kom
njihovom delu.
(4)
Ukoliko Vlasnik ne trai od operatera da zameni ili popravi bilo kakva unitenja ili
oteenja na Lokaciji, Postojeem objektu ili Novom objektu, Vlasnik e bilo traiti Izmenu u skladu sa
Stavom 10.1 OU-a iskljuujui onaj deo Postojeeg objekta ili Novog objekta koji je uniten ili oteen
ili, tamo gde je gubitak, unitenje ili oteenje toliko da utie na znaajan deo Lokacije, Postojeeg
objekta ili Novog objekta okonati Ugovor prema Stavu 11.2.1 OU-a.
(5)
Sa izuzetkom bilo ega to je sadrano u Ugovoru, Vlasnik e platiti Operateru/Izvoau
za bilo koje poveane trokove koji su na bilo koji nain vezani za, posledica ili rezultat bilo kakvih
Ratnih Rizika ukoliko Operater/Izvoa pismeno obavesti Vlasnika o bilo kakvih poveanim trokovima
im je to mogue.
Strana 45 od 56
(6)
Ukoliko tokom trajanja Ugovora doe do bilo kakvog ratnog rizika koji finansijski ili na
bilo koji drugi materijalni nain utie na izvrenje Ugovora od strane Operatera/Izvoaa, Operater/
Izvoa e uloiti razumne napore da izvri Ugovor poklanjajui potrebnu panju bezbednosti svog
osoblja i osoblja podizvoaa koji radi na izvrenju Ugovora. Ukoliko izvrenje usluga postane nemogue
ili u prilinoj meri onemogueno u jednom periodu od vie od 60 dana ili u zbirnom periodu od vie od
120 dana zbog Ratnih Rizika, Ugovorne Strane e pokuati da nau reenje na obostrano zadovoljstvo a
ukoliko ne uspeju bilo koja strana moe da okona ugovor davanjem obavetenja drugoj strani.
(7)
U sluaju okonanja prema Stavu 9.9(4) ili 9.9(6) OU-a, prava i obaveze Vlasnika i
Operatera/Izvoaa e biti prema specifikacijama Stava 11.2.1(2) i 11.2.2(1) OU-a.
9.10
Izmene u Zakonima i Propisima
Ukoliko do 30 dana pre konanog dana za Predaju Ponude na Tenderu doe do

donoenja, promene, naputanja ili izmene bilo kog zakona, propisa, lokalnih pravila ili drugih zakonskih
akata u Zemlji za koje se moe smatrati da ukljuuju bilo kakve promene u interpretaciji ili primeni koje
utiu na cenu i trokove Operatera/Izvoaa ili na Rok, Ugovorna Cena e se na odgovarajui nain
poveati ili smanjiti ili e se na odgovarajui nain promeniti Rok u meri u kojoj to utie na mogunost
Operatera/Izvoaa da ispuni svoje obaveze prema ugovoru. Sa izuzetkom prethodno pomenutog, takvi
dodatni ili umanjeni trokovi se nee posebno platiti ili povratiti ukoliko su isti ve bili uzeti u obzir u
odredbama za podeavanje Ugovorne Cene gde je to primenljivo u skladu sa SUU-om.
9.11
Naknada za Patente
9.11.1
Naknada od strane Operatera/Izvoaa
Operater/Izvoa e obetetiti Vlasnika i nee imati potraivanja prema njemu i njegovim

zaposlenima ili odgovornima za bilo kakve postupke, aktivnosti ili administrativne procedure i druga
potraivanja, zahteva, gubitaka, trokova i izdataka bilo kakve prirode ukljuujui honorare za advokate i
trokove koje bi Vlasnik mogao da ima kao rezultat bilo kakvih prekraja ili navodnih prekraja bilo
kakvih patenata, modela, registrovanih projekata, igova, intelektualne svojine ili bilo kakvih drugih
prava koja proizilaze iz intelektualne svojine koja je registrovana ili ne od strane Operatera, njegovih
zaposlenih ili odgovornih, Podizvoaa ili njihovih zaposlenih, agenata ili prestavnika.
9.11.2
Obavetenje o Potraivanju
(1)
Ukoliko se pokrene bilo kakav postupak ili ukoliko postoji potraivanje od Vlasnika koja
proistiu iz pitanja na koje se poziva Stav 9.11.1 OU-a, Vlasnik e odmah dostaviti obavetenje Operateru
/Izvoau o istom i Operater/Izvoa moe o svom troku i u ime Vlasnika da vodi takve postupke ili
potraivanja kao i bilo kakve pregovore za poravnanje takvih postupaka ili potraivanja.
(2)
Ukoliko Operater/Izvoa ne obavesti Vlasnika u roku od 30 dana po prijemu takvog
obavetenja da namerava da vodi postupak ili potraivanje, onda e Vlasnik biti slobodan da sam za sebe
vodi takve postupke. Ukoliko operater nije obavestion Vlasnika u roku od 30 dana, Vlasnik nee dati bilo
kakvo priznanje koje bi prejudiciralo takve postupke ili potraivanja.
(3)
Vlasnik e, na zahtev Operatera/Izvoaa, dati svu moguu pomo Operateru/Izvoau u
voenju takvih postupaka ili potraivanja i bie obeteen od strane Operatera/Izvoaa za sve razumne
trokove koje je ima u tome.
Strana 46 od 56
9.11.3
Obeteenje od strane Vlasnika
Vlasnik e obetetiti i nee imati potraivanja od Operatera/Izvoaa i njegovih

zaposlenih, odgovornih i podizvoaa niti parnica, aktivnosti ili administrativnih procedura, drugih
potraivanja, zahteva, gubitaka, trokova i izdataka bilo kakve prirode ukljuujui honorare za advokate i
trokove koje Operater/Izvoa moe da ima kao rezultat krenja ili navodnih krenja od strane Vlasnika
bilo kakvih patenata, modela, registrovanih projekata, igova, intelektualne svojine ili bilo kakvih drugih
prava koja proizilaze iz intelektualne svojine koja je registrovana ili ne a koja postoje od dana vaenja
ugovora a koja proizilaze iz ili u vezi sa projektom, podacima, crteima, specifikacijama ili drugim
dokumentima ili materijalima koji su dostavljeni ili projektovani za ili u korist Vlasnika. .
9.12
Funckionalne Garancije
(1)
Operater/Izvoa garantuje da e prilikom Testova i Inspekcije iz DUPI-a lan 5, Novi
Objekat i svi njegovi delovi dostii Funkcionalne Garancije koje su specificirane u Dodatku 1 Aneksa o
Tehnikim Standardima (Funkcionalne garancije), prema uslovima koji su u njima specificirani.
(2)
Ukoliko, iz razloga za koje je odgovoran Operater/Izvoa, nije dostignut minimalni nivo
Funckionalnih Garancija u celini ili delimino, Operater/Izvoa e o svom troku da napravi bilo koje
promene, modifikacije ili dodatne radove na Novom Objektu ili bilo kom njegovom Stavu koje su
potrebne da bi se dostigao barem minimalni nivo Funkcionalnih Garancija. Operater/Izvoa e obavestiti
Vlasnika o zavretku svih izmena, modifikacija ili dodatnih radova i traie od Vlasnika da ponovi
odgovarajue Testove i Inspekcije sve dok se ne dostigne minimalni nivo Funkcionalnih Garancija.
Ukoliko Operater/Izvoa na kraju ne zadovolji minimalni nivo Funkcionalnih Garancija, Vlanik moe da
razmotri okonanje Ugovora prema Stavu 11.2.3 OU-a.
(3)
Ukoliko, iz razloga za koje je odgovoran Operater/Izvoa, nisu dostignute Funckionalne
Garancije u celini ili delimino, ali je dostignut minimalni nivo Funkcionalnih Garancija,
Operater/Izvoa e prema svom nahoenju bilo
(a)
Da napravi izmene, modifikacije ili dodatne radove u Novom Objektu ili bilo
kom njegovom delu koje su potrebne da se dostignu Funkcionalne Garancije o
svom troku i traie od Vlasnika da ponovi Testove i Inspekciju; ili
(b)
Da plati odtetu Vlasniku zbog nemogunosti da postigne Funkcionalne

Garancije u skladu sa Aneksom o Odteti.
(4)
Plaanje odtete prema stavu 9.12(3) OU-a do visine granice odgovornosti koja je
specificirana u SUU-u, e u potpunosti zadovoljiti garancije Operatera/Izvoaa prema Stavu 9.12(3) OUa, i Operater/Izvoa nee imati daljih obaveza prema Vlasniku u vezi toga.
Strana 47 od 56
G.
IZMENE U ELEMENTIMA UGOVORA
LAN 10 - IZMENE U ELEMENTIMA UGOVORA

10.1
Izmene u uslugama Projektovanja i Izgradnje
10.1.1
Uvoenje izmene
(1)
Prema Stavu 10.1.2(6) i 10.1.2(10) OU-a, Vlasnik e imati pravo da predloi, a potom
zahteva, da Nadzorni inenjer za Projektovanje-Izgradnju naredi Operateru/Izvoau s vremena na vreme
u toku trajanja ugovora da napravi promene, izmene, dodatke ili brisanje u ili iz Usluga ProjektovanjaIzgradnje (Izmena), pod uslovom da takva izmena spada unutar generalnog obima Usluga
Projektovanja-Izgradnje i ne predstavlja nevezane radova kao i da su tehniki izvodljive uzimajui u obzir
i dokle se stiglo u Uslugama Projektovanja-Izgradnje i tehniku kompatibilnost Izmene koja je
predviena sa prirodom Usluga Projektovanja-Izgradnje koja je specificirana u Ugovoru.
(2)
Operater/Izvoa moe s vremena na vreme u toku trajanja Ugovora da predloi
Vlasniku, sa kopijom upuenom Nadzornom Inenjeru za Projektovanje-Izgradnju bilo koju Izmenu koju
Operater/Izvoa smatra neophodnom ili poeljnom da bi se poboljao kvalitet, efikasnost ili bezbednost
Usluga Projektovanja-Izgradnje. Vlasnik moe prema svom nahoenju da odobri ili odbaci bilo koju
Izmenu koju je predloio Operater/Izvoa.
(3)
Sa izuzetkom Stavova 10.1.1(1) i 10.1.1(2) OU-a, nijedna izmena koja je bilo potrebna
zbog neizvravanja obaveza Operatera/Izvoaa u ispunjavanju svojih obaveza po Ugovoru se nee
smatrati Izmenom i takva izmena nee dosvesti do bilo kakvog podeavanja Ugovorne Cene ili Vremena
do Izvrenja.
(4)
Procedura za preduzimanje i izvravanje Izmena je specifikovana u Stavu 10.1.2 i 10.1.3
OU-a, i Nadzorni Inenjer za Projektovanje-Izgradnju e dostaviti Operateru/Izvoau dodatne
informacije i uzorne formulare o procedurama Izmene pre datuma poetka Projektovanja-Izgradnje.
Izmene od strane Vlasnika
10.1.2
(1)
Ukoliko Vlasnik predlae Izmenu prema Stavu 10.1.1(1) OU-a, poslae Operateru/
Izvoau Zahtev za Predlogom Izmene, zahtevajui od Operatera da to je mogue pre pripremi i
dostavi Nadzornom Inenjeru za Projektovanje-Izgradnju Predlog Izmene koji e da sadri sledee:
(a)
Kratak opis Izmene;
(b)
Uticaj na Vreme Izvrenja;
(c)
Procenjenu cenu Izmene; i
(d)
Efekat na bilo koje druge odredbe Ugovora.
(2)
Pre pripreme i dostave Predloga Izmene, Operater/Izvoa e dostaviti Nadzornm
Inenjeru za Projektovanje-Izgradnju Procenu za Predlog Izmene koja e biti procena cene pripreme i
dostavljanja Predloga za Izmenu.
(3)
Po prijemu Procene za Predlog Izmene, Vlasnik e,

(a)
Prihvatiti Operaterovu/Izvoaevu procenu sa uputstvima Operateru/Izvoau da

pone sa pripremom Predloga za Izmenu;
Strana 48 od 56
(b)
Obavestiti Operatera/Izvoaa ukoliko je bilo koji deo njegove Procene za

Predlog Izmene neprihvatljiv i zahtevati od Operatera/Izvoaa da reviduje svoju
procenu; ili
(c)
Obavestiti Operatera/Izvoaa da Vlasnik nema nameru da prihvati Izmenu.
(4)
Po prijemu instrukcije od Vlasnika da zapone sa radom prema Stavu 10.1.2(3)(a)
(Nalog za Izmenu) OU-a, Operater/Izvoa e, odgovarajuom brzinom, zapoeti sa pripremom
Predloga za Izmenu u saglasnosti sa Stavom 10.1.2(1) OU-a.
(5)
Cene bilo koje Izmene e, koliko je to mogue, biti obraunate u skladu sa cenama koje
su sastavni deo Ugovora. Ukoliko su takve cene nepravedne, Ugovorne Strane e se dogovoriti o
specifinim jedininim cenama za vrednovanje Izmene.
(6)
Ukoliko, pre ili prilikom pripreme Predloga za Izmenu, postane vidno da e agregatni
efekat prilagoavanja ovom i svim drugim Nalozima za izmenu koji su ve postali obaveza za Operatera
/Izvoaa prema Stavu 10.1 OU-a biti poveenje ili smanjenje Ugovorne Cene za vie od 15 procenata,
Operater/Izvoa moe da dostavi pismeno obavetenje o prigovoru i pre nego to dostavi Predlog o
Izmeni. Ukoliko Vlasnik prihvati prigovor Operatera/Izvoaa, Vlasnik moe da povue predloenu
izmenu i o tome pismeno izvesti Operatera/Izvoaa.
(7)
Ukoliko Operater/Izvoa ne dostavi prigovor prema Stavu 10.1.2(6) OU-a to nee
uticati na njegovo pravo da prigovori na bilo koje kasnije zahteve za Izmenama ili Naloge za Izmene, niti
e uticati na njegovo pravo da uzme u obzir, prilikom buduih prigovora, procenat poveanja ili
smanjenja Ugovorne Cene koju bilo koja Izmena na koju nije bilo prigovora od strane Operatera/
Izvoaa predstavlja.
(8)
Po prijemu Predloga za Izmene, Vlasnik i Operater/Izvoa e se uzajamno saglasiti sa
svim pitanjima koja su u njemu sadrana. Vlasnik e, ukoliko namerava da nastavi sa Izmenom, izdati,
Operateru/Izvoau Nalog za Izmenu u roku od 14 dana od takvog sporazuma.
(9)
Ukoliko Vlasnik odlui da ne nastavi sa Izmenom iz bilo kog razloga, obavestie
Operatera/Izvoaa pre isteka 14 dana od dana sporazuma o Izmeni. U tim okolnostima, Operater/
Izvoa e imati pravo na nadoknadu svih razumnih trokova koje je imao prilikom pripreme Predloga za
Izmenu pod uslovom da oni ne prelaze iznos koji je Operater/Izvoa dao u svojoj Proceni za Predlog
Izmene koja je dostavljena prema Stavu 10.1.2(2) OU-a.
(10)
Ukoliko Vlasnik i Operater/Izvoa ne mogu da postignu sporazum o ceni za Izmenu, o
odgovarajuem podeavanju Vremena Izvrenja ili o bilo kom drugom pitanju identifikovanom u
Predlogu za Izmenu, Vlasnik moe da izda nalog Operateru/Izvoau da zapone sa Izmenom izdavanjem
Naloga za Izmenu u Oekivanju Sporazuma.
(11)
Po prijemu Naloga za Izmenu u Oekivanju Sporazuma Operater/Izvoa e odmah
zapoeti sa Izmenama koje su sadrane u tom Nalogu. Ugovorne strane e posle toga pokuati da
postignu saglasnost o nereenim pitanjima u Nalogu za Izmenu.
(12)
Ukoliko Ugovorne Strane ne mogu da postignu saglasnost pre isteka 60 dana od dana
izdavanja Naloga za Izmenu u Oekivanju Sporazuma, onda predmet moe da se da na razmatranje
Presuditelju u saglasnosti sa odredbama u Stavu 1.6.1 OU-a.
Strana 49 od 56
10.1.3
Izmene od strane Operatera/Izvoaa
(1)
Ukoliko Operater/Izvoa predloi Izmenu prema Stavu 10.1.1(2) OU-a, Operater/
Izvoa e dostaviti Nadzornom Inenjeru za Projektovanje-Izgradnju pismenu Prijavu za Predlog
Izmene, navodei razloge za predloenu Izmenu i ukljuujui informacije koje su specifikovane u Stavu
10.1.2(1) OU-a.
(2)
Po prijemu Prijave za Predlog Izmene Ugovorne Strane e pratiti procedure koje su
izloene u Stavu 10.1.2(8) i 10.1.2(10) OU-a. Ukoliko Vlasnik rei da ne pristane, Operater/Izvoa nee
imati pravo da naplati trokove pripremanja Prijave za Predlog Izmene.
10.1.4
Plaanja u odgovarajuim valutama
Ukoliko je Ugovorom omogueno plaanje Ugovorne Cene u vie od jedne valute, onda
kada god se dogovori, odobri ili odredi neka Izmena prema Stavu 10.1.2 ili 10.1.3 OU-a, odredie se i
iznos koji e se platiti u svakoj dozvoljenoj valuti. Za ovu namenu e se pozivati na stvarne ili oekivane
odnose izmeu valuta u Ceni Izmene, i na odnose raznih valuta koje su specificirane za plaanje
Ugovorne Cene.
10.1.5
izvoenje.
10.2
Period projektovanje-izvoenje
Delovi 10.1.1 do 10.1.4 OU-a e samo biti primenljivi tokom Perioda projektovanjeIzmene u uslugama poslovanja
(1)
Sem kada je to izriito dozvoljeno u Stavu 10.2(2) OU-a ili drugde u Ugovoru, Operater/
Izvoa nee podnostiti nikakve zahteve za podeavanje Ugovorne Cene tokom perioda Novog
poslovanja.
(2)
Operater/Izvoa ili Vlasnik mogu da zahtevaju podeavanje u Mesenom Plaanju za
Poslovanje ukoliko se masa otpada koja je dostavljena na Lokaciju menja u skladu sa SUU-om. U sluaju
takve izmene u zapremini otpada, Operater/Izvoa ili Vlasnik, to god je primenljivo, e biti ovlaen da
primi poveanje ili smanjenje koje je jednako stvarnom poveanju ili smanjenju u ceni koju dokae
Operater/Izvoa. Operater/Izvoa ili Vlasnik e podneti Direktoru JNKU-a zahtev za podeavanje
prema ovom Stavu 10.2 OU-a.
LAN 11 - SUSPENZIJA I OKONANJE
11.1
Suspenzija
11.1.1
Suspenzija od strane Vlasnika
(1)
Vlasnik moe da trai od Inenjera Nadzora za projektovanje-izvoenje ili Direktora
JNKU-a, to god je primenljivo, davanjem obavetenja Operateru/Izvoau, da izda nalog Operateru/
Izvoau da suspenduje ispunjenje bilo kojih ili svih ugovornih obaveza prema ugovoru. Takvo
obavetenje e specificirati obavezu ije ispunjenje treba da se suspenduje, datum kada stupa na snagu
suspenzija i razloge zbog kojih je izdato. Operater/Izvoa e po prijemu da suspenduje ispunjenje te
obaveze, sem ukoliko su obaveze neophodne radi uvanja Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog objekta,
sve dok ne primi pismeni nalog da se ponovo pone sa radovima od Inenjera Nadzora za projektovanjeizvoenje ili Direktora JNKU-a, to god je primenljivo.
Strana 50 od 56
(2)
Ukoliko je, zbog naloga o suspenziji koju je izdao Nadzorni inenjer za projektovanjeizvoenje ili Direktor JNKU-a, to god je primenljivo, sem iz razloga Operaterovog/Izvoaevog
neispunjenja ili krenja Ugovora, suspendovano ispunjenje bilo kojih ugovornih obaveza Operatera/
Izvoaa tokom agregatnog perioda od vie od 90 dana, onda u bilo kom periodu posle toga i pod
uslovom da i dalje traje suspenzije ispunjenja obaveza, Operater/Izvoa moe da da obavetenje
Nadzornom inenjeru za projektovanje-izvoenje ili Direktoru JNKU-a, to god je primenljivo,
zahtevajui da Vlasnik u roku od najvie 30 dana od dana prijema obavetenja, naredi ponovo poinjanje
radova ili da zahteva i potom naredi Izmenu u saglasnosti sa Stavom 10.1 OU-a, iskljuujui rad na
suspendovanim ugovornim obavezama iz Ugovora.
(3)
Ukoliko Vlasnik ne naredi nastavak radova u skladu sa Stavom 11.1.1(2) OU-a, Operater
/Izvoa moe, davanjem obavetenja Inenjeru Nadzora za Projektovanje-izvoenje ili Direktoru JNKU,
to god je primenljivo, da odabere da tretira suspenziju, u meri u kojoj se odnosi samo na deo usluga, kao
brisanje tog dela u skladu sa Stavom 10.1 OU-a ili, tamo gde se odnosi na sve usluge, kao okonanje
Ugovora prema Stavu 11.2.1 OU-a.
10.1.2
Suspenzija od strane Operatera

(1)
Ukoliko Vlasnik,
(a)
Nije platio Operateru/Izvoau bilo koju sumu koju duguje prema Ugovoru u
roku koji je specificiran u Ugovoru;
(b)
Nije odobrio bilo koju fakturu ili dokumentaciju koja je podrava bez valjanog
razloga po Ugovoru; ili
(c)
Ne ispuni u znaajnoj meri obaveze iz Ugovora,
Operater/Izvoa moe da Vlasniku preda zahtev kojim trai isplatu te sume sa interesom kako je
odreeno u Stavu 5.2(3) OU-a da trai saglasnost na fakturu ili na dokumentaciju koja je podrava ili
specificira neispunjenje obaveza i da od Vlasnika trai da preduzme korake kako bi se obaveze ispunile,
ve prema sluaju.
(2)
Ukoliko Vlasnik ne isplati sume koje Operater/Izvoa zahteva u skladu sa Stavom
11.1.2(1) OU-a ili ne uspe da prebrodi neispunjenje obaveza ili da preduzme korake da prebrodi
neispunjenje obaveza u roku od 14 dana po prijemu obavetenja od Operatera/Izvoaa, onda
Operater/Izvoa moe, davanjem obavetenja Vlasniku 14 dana unapred da suspenduje sve ili deo svojih
obaveza po Ugovoru ili u sluaju usluga Projektovanja-izvoenja, smanji Operaterovu/Izvoaevu stopu
izvrenja.
(3)
Ukoliko Operater/Izvoa nije u stanju da ispuni bilo koje svoje obaveze koje proistiu iz
Ugovora iz bilo kog razloga ije je uzrok Vlasnik, ukljuujui i nemogunost Vlasnika da obezbedi
preuzimanje ili pristup Lokaciji ili drugim delovima u skladu sa Stavom 4.2 OU-a, onda Operater/
Izvoa moe, davanjem obavetenja Vlasniku 14 dana unapred suspendovati sve ili delove svojih
obaveza prema Ugovoru, ili, u sluaju usluga projektovanja-izvoenja, smanjiti Operaterovu/Izvoaevu
stopu izvrenja.
(4)
Ukoliko je dolo do suspenzije izvravanja obaveza Operatera/Izvoaa ili je brzina
napretka smanjena prema ovom Stavu 11.1.2 OU-a, onda e se produiti Vreme za zavretak u saglasnosti
sa Stavom 2.3.4 OU-a, a Vlasnik e platiti dodatne trokove koje je Operater/Izvoa imao kao rezultat
takve suspenzije ili smanjenja preko Ugovorne cene, sem u sluaju naloga o suspenziji ili smanjenju
obima zbog neizvrenja obaveza od strane Operatera/Izvoaa ili neispunjenja obaveza iz Ugovora..
Strana 51 od 56
(5)
Tokom perioda suspenzije, Operater/Izvoa nee ukloniti sa Lokacije ili iz Novog
objekta bilo kakvu Opremu ili Postrojenja, opremu Operatera/Izvoaa (za Projektovanje-izvoenje),
opremu Operatera/Izvoaa (za Poslovanje), ili bilo koji deo Novog objekta, bez prethodno pribavljene
pismene saglasnosti Vlasnika.
11.2
Okonanje ugovora
11.2.1
Okonanje od strane Vlasnika iz njegovog interesa
(1)
Vlasnik moe u bilo koje doba da okona Ugovor iz bilo kog razloga davanjem
obavetenja Operateru/Izvoau koje se poziva na ovaj Stav 11.2.1(1) OU-a.
(2)
Po prijemu obavetenja koje se poziva na Stav 11.2.1(1) OU-a,

(a)
(b)
11.2.2
Operater/Izvoa e odmah, ili na datum koji je specificiran u obavetenju o

okonanju,
(i)
Prestati sa svim daljim radom, sem radova koje Vlasnik moe da

specificira obavetenju o okonanju iskljuivo radi zatite onog dela
Objekta koji je ve zavren ili bilo kojih radova koji su potrebni da bi se
Lokacija ostavila u istom i bezbednom stanju;
(ii)
Okona sve podugovore; i
(iii)
Ukloni svu opremu Operatera (Projektovanje-izvoenje) i, sem ukoliko

se Vlasnik pozove na svoja prava prema Stavu 9.3.1(5) OU-a, opremu
Operatera (Poslovanje) sa Lokacije, izvri repatrijaciju osoblja Operatera
i osoblja podizvoaa sa Lokacije, ukloni sa Lokacije bilo koj kr,
otpatke ili ubre i ostavi celu Lokaciju u istom i bezbednom stanju; i
Operater/Izvoa e, pod uslovom da se izvri plaanje specifikovano u Stavu

11.2.2 OU-a,
(i)
Isporuiti vlasniku delove Novog objekta koje je izveo Operater/Izvoa

do dana okonanja ugovora; i
(ii)
Isporuiti Vlasniku sva ugovorna dokumenta, ukljuujui dokumentaciju

za projektovanje i izgradnju koje je pripremio Operater/Izvoa ili
njegovi podizvoai do dana okonanja ugovora.
Plaanje po Okonanju od strane Vlasnika iz njegovog interesa
(1)
Po okonanju ovog Ugovora prema Stavu 11.2.1 OU-a, Vlasnik e izvriti samo sledea
plaanja Operateru/Izvoau,
(a)
deo Ugovorne Cene koja se isplauje Operateru/Izvoau za usluge koje su na

zadovoljavajui nain pruene pre datuma okonanja obraunat prema Stavu 5.2
OU-a;
(b)
trokove koje je Operater/Izvoa imao prilikom uklanjanja Operaterove/

Izvoaeve Opreme (Projektovanje-izvoenje) i, sem ukoliko Vlasnik zahteva
svoje prema Stavu 9.3.1(5) OU-a, Operaterove Opreme (za Poslovanje) sa
Lokacije i za repatrijaciju Operaterovog osoblja i osoblja njegovih podizvoaa;
Strana 52 od 56
(c)
bilo koji iznosi koje Operater/Izvoa treba da plati svojim podizvoaima u vezi
sa okonanjem bilo kog podugovora, ukljuujui i razumne trokove otkazivanja;
(d)
razumne trokove koje je Operater/Izvoa imao za zatitu Lokacije, Postojeeg

objekta i Novog objekta i da ostavi Lokaciju u istom i bezbednom stanju prema
Stavu 11.2.1(2)(a)(i) OU-a; i
(e)
razumne trokove zadovoljavanja svih drugih obligacija, obaveza i potraivanja

koje je Operater/Izvoa poteno preuzeo prema treim licima u vezi sa
Ugovorom a koje ne pokriva Stav 11.2.2(1) OU-a.
(2)
Operater/Izvoa potvruje da su jedine isplate koja treba da se uine Operateru/
Izvoau ukoliko Vlasnik okona ugovor definisane u ovom Stavu 11.2.2 OU-a. Operater/Izvoa nee
imati potraivanja za nestale ili mogue profte, prihode, nadoknade tete ili bilo koje druge trokove,
tete, izdatke ili gubitke bilo koje vrste kao posledica ili u vezi sa okonanjem ovog Ugovora.
Okonanje ukoliko Operater/Izvoa ne ispuni obaveze
11.2.3
(1)
Vlasnik moe, bez prejudiciranja bilo kojih drugih prava ili zakonom predvienih
sredstava koje moe da ima, okonati Ugovor smesta u sledeim sluajevima, davanjem obavetenja
Operateru/Izvoau o okonanju i o razlozima zbog kojih do toga dolazi sa referencom na ovaj Stav
11.2.3(1) OU-a:
(a)
Ukoliko Operater/Izvoa bankrotira ili postane insolventan, ima sudski

odreena potraivanja, ili zahteve od poverioca;ili ako je kao korporaciji, doneta
odluka ili podnesen zahtev da se zatvori, sem ukoliko je dobrovoljna likvidacija
zbog amalgamacije ili rekontrukcije; ili ako je imenovan sudski izvritelj
preuzimanja dela ili cele imovine, ili ako je Operater/Izvoa predmet nekog
drugog slinog postupka kao posledica dugova;
(b)
Ukoliko Operater/Izvoa prenese prava na Ugovor ili bilo koje drugo pravo ili
interes na Ugovor to kri odredbe Stava 1.7 OU-a; ili
(c)
Ukoliko je Operater/Izvoa, prema oceni Vlasnika, uestvovao u korumpiranim

ili prevarantskim aktivnostima u naticanju za ili u izvrenju Ugovora. Za
potrebe ovog Stava 11.2.3(1)(c) OU-a,
korumpirana aktivnost znai nuenje, davanje, primanje ili traenje bilo kakve
vrednosti da bi se uticalo na aktivnost javnog slubenika u procesu nabavke ili
izvrenja ugovora; i
prevarantska aktivnost znai lano prikazivanje injenica da bi se uticalo na
proces nabavke ili izvrenje ugovora na tetu Vlasnika, i ukljuuje tajne
dogovore izmeu ponuaa, pre i posle podnoenja ponuda sa namerom da se
uspostave cene tokom tendera na vetakom, nekompetitivnom nivou tako
onemogui Vlasnik da ima koristi od slobodnog i otvorenog naticanja.
(2)
Ukoliko je Operater/Izvoa,
(a)
Napustio ili odbacio Ugovor;
Strana 53 od 56
(b)
Bez ikakvog valjanog razloga nije odmah zapoeo rad na Lokaciji, Postojeem
objektu ili Novom objektu ili je prekinuo, sem prema Stavu11.1.1(2) OU-a,
izvrenje Ugovora due od 30 dana od dana prijema pismenog naloga da zapone
sa radom od strane Vlasnika;
(c)
Uporno ne izvrava usluge u skladu sa Ugovorom ili uporno zanemaruje da

ispuni svoje obaveze prema Ugovoru bez valjanog razloga; ili
(d)
Odbija da ili nije u stanju da obezbedi dovoljno materijala, usluga i radne snage
da obezbedi usluge,
Onda Vlasnik moe, bez uticaja na bilo koja druga prava koja moe da ima po Ugovoru, da Operateru/
Izvoau obavetenje gde navodi prirodu neispunjenja obaveza i zahteva od Operatera/Izvoaa da iste
ispuni. Ukoliko Operater/Izvoa ne ispuni obaveze ili ne preduzme korake da se iste ispune u roku od 14
dana po prijemu obavetenja, Vlasnik moe da smesta okona Ugovor davanjem Operateru/Izvoau
obavetenja o okonanju koji se poziva na ovaj Stav 11.2.3(2) OU-a.
(3)
Po prijemu obavetenja o okonanju po Delovima 11.2.3(1) ili 11.2.3(2) OU-a Operater/
Izvoa e, bilo odmah ili pre datuma koje je specificiran u obavetenju o okonanju
(a)
Obustaviti dalji rad, izuzev radova koje Vlasnik odredi u obavetenju o

okonanju kao neophodne radi zatite bilo kog dela Lokacije, Postojeeg objekta
ili Novog objekta koji je ve izveden, ili bilo kojih radova koji su potrebni da bi
se Lokacija ostavila u istim i bezbednim uslovima; i
(b)
Okona sve podugovore;
(c)
Isporuiti Vlasniku delove novog objekta koje je Operater/Izvoa uradio sve do

datuma okonanja; i
(d)
Isporuiti Vlasniku sva Ugovorna Dokumenta, ukljuujui i dokumenta za

projektovanje i izgradnju, koja postoje na dan okonanja.
(4)
Vlasnik moe da ue u novi objekat i, po ulasku na Lokaciju, izbaci Operatera/ Izvoaa,
i, ako Nov objekat nije zavren, vlasnik moe da zavri objekat bilo sam ili angaovanjem nekog treeg
lica. Vlasnik moe, iskljuujui bilo koje pravo Operatera/Izvoaa na isto, da preuzme i koristi uz
plaanje Operateru/Izvoau korektne nadoknade za korienje,sa svim trokovima odravanja na raun
Vlasnika i sa nadoknadom svih pravnih obaveza ukljuujui odtetu ili nadoknadu zbog ozleda koje su
proistekla iz Vlasnikovog korienja takve opreme, bilo koju opremu Operatera/ Izvoaa (za
Projektovanje-izvoenje) i opremu Operatera/Izvoaa (za Poslovanje) koja je vlasnitvo
Operatera/Izvoaa i koja se nalazi na Lokaciji u vezi sa Postojeim objektom i Novim objektom na
razuman period koji Vlasnik matra dovoljnim za zavretak novog objekta. Po zavretku Novog Objekta ili
na neki raniji datum koji odgovara Vlasniku, Vlasnik e obavestiti Operatera/Izvoaa da e se ta oprema
(za Projektovanje-izvoenje) i, sem ukoliko Vlasnik zahteva priznavanje svojih prava prema Stavu
9.3.1(5) OU-a, i oprema (za Poslovanje) vratiti Operateru/Izvoau u skladu sa tim obavetenjem.
Operater/Izvoa e onda bez zadravanja i o svom troku ukloniti ili obezbediti da se ukloni ista sa
Lokacije.
Strana 54 od 56
Plaanje po okonanju ukoliko Operater/Izvoa ne ispuni obaveze
11.2.4
(1)
Ukoliko je ugovor okonan prema Stavu 11.2.3 OU-a i, prema Stavu 11.2.4(2) OU-a,
Operater/Izvoa e imati prava da bude plaen,
(a)
Bilo koji deo Ugovorne Cene na koju Operater/Izvoa ima pravo za usluge koje
su na zadovoljavajui nain pruene pre dana okonanja;
(b)
Vrednost bilo koje nekoriene ili delimino koriene opreme ili mehanizacije
na Lokaciji, sem u meri u kojoj je Vlasnik tu opremu ili postrojenja ve platio; i
(c)
Trokove, ukoliko ih ima, koje je Operater/Izvoa imao da bi zatitio Lokaciju i

Novi objekat i da bi ostavio Lokaciju u istom i bezbednom stanju prema Stavu
11.2.3(3)(a) OU-a.
Bilo koji iznosi koje Operater/Izvoa duguje Vlasniku gde su potraivanja nastala pre dana zavretka e
se odbiti od sume koja treba da bude plaana Operateru/Izvoau prema ovom Ugovoru.
(2)
Ukoliko Vlasnik zavri Novi objekt prema Stavu 11.2.3(4) OU-a, odredie se koliko je
Vlasnika kotalo zavravanje Novog objekta, i, ukoliko je suma koja treba da se plati Operateru/
Izvoau, prema Stavu 11.2.4(1) OU-a, plus svi razumni trokovi koje je Vlasnik imao u zavravanju
Novog objekta, vea od Ugovorne Cene, Operater/Izvoa e biti odgovoran za prekoraenje prema
sledeem;
(a)
Ukoliko je prekoraenje vee nego sume koje se duguju Operateru/Izvoau

prema Stavu 11.2.4(1) OU-a, Operater/Izvoa e platiti razliku Vlasniku; ili
(b)
Ukoliko je prekoraenje manje nego sume koje se duguju Operateru/Izvoau

prema Stavu 11.2.4(1) OU-a, Vlasnik e platiti razliku Operateru/Izvoau.
(3)
Obe strane e se pismeno dogovoriti o proraunima opisanim u Stavu 11.2.4(2) OU-a i o
nainu na koji e se bilo koja suma isplatiti.
Okonanje od strane Operatera
11.2.5
(1)
Ako,
(a)
Vlasnik,
(i)
Ne ispuni obavezu plaanja Operateru/Izvoau bilo koje sume koja mu

sledi po Ugovoru u propisanom roku, ne odobri bilo koju fakturu ili
dokumenta koja je podravaju bez prihvatljovog razloga prema
odgovarajuem Aneksu o Uslovima i Procedurama za Plaanje, ili
znaajno prekri Ugovor, Operater/Izvoa moe da obavesti Vlasnika
da zahteva plaanje te sume, sa interesom kako je uslovljeno u Stavu
5.2(3) OU-a, da zahteva odobrenje takve fakture ili dokumenta koja je
podravaju, ili specificira krenje uslova Ugovora i zahteva od vlasnika
da iste ispravi, ve prema sluaju; i
(ii)
Ne platu tu sumu sa interesom, ne odobri takvu fakturu ili dokumenta

koja je podravaju ili ne da svoje razloge zbog kojih nije dao odobrenje,
ne ispravi krenje uslova u roku od 14 dana od prijema obavetenja od
Operatera/Izvoaa; ili
Strana 55 od 56
(b)
Ukoliko Operater/Izvoa nije u stanju da ispotuje svoje obaveze prema

Ugovoru iz bilo kog razloga u ijoj je osnovi Vlasnik, ukljuujui i nemogunost
Vlasnika da preda ili obezbedi pristup Lokaciji ili drugim delovima,
Onda Operater/Izvoa moe da o tome obavesti Vlasnika, i ukoliko Vlasnik ne plati iznos koji duguje,
ne odobri fakturu ili dokumenta koja je podravaju, ne da svoje razloge za odbijanje odobrenja ili ne
ispravi kreenje uslova u roku od 30 dana od dana takvog obavetenja, ili ukoliko Operater/Izvoa jo
uvek nije u mogunosti da zadovolji svoje obaveze prema ugovoru iz bilo kog razloga kome je u osnovi
Vlasnik u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja, Operater/Izvoa moe, davanjem jo jednog
obavetenja Vlasniku pozivajui se na ovaj Stav 11.2.5(1) OU-a, smesta okonati Ugovor.
(2)
Operater/Izvoa moe da smesta okona ugovor dostavljanjem obavetenja Vlasniku, uz
referencu na ovaj Stav 11.2.5(2) OU-a,
(3)
(a)
Ukoliko Vlasnik bankrotira ili postane insolventan;
(b)
Ima sudski odreena potraivanja, ili zahteve od poverioca;
(c)
Poto je korporacija, ako je doneta odluka ili podnesen zahtev da se zatvori, sem
ukoliko je dobrovoljna likvidacija zbog amalgamacije ili rekontrukcije; ili
(d)
Ako je imenovan sudski izvritelj preuzimanja dela ili cele imovine, ili ako je
Vlasnik predmet nekog drugog slinog postupka kao posledica dugova.
Ukoliko se Ugovor okona po Stavu 11.2.5(1) ili 11.2.5(2) OU-a, onda e,

(a)
(b)
Operater/Izvoa smesta,
(i)
Obustaviti dalji rad, izuzev radova koji mogu da budu neophodni radi
zatite bilo kog dela Lokacije, Postojeeg objekta ili Novog objekta koji
je ve izveden, ili bilo kojih radova koji su potrebni da bi se Lokacija
ostavila u istim i bezbednim uslovima; i
(ii)
Okona sve podugovore; i
Operater/Izvoa e, pod uslovom da se izvri plaanje specifikovano u Stavu

11.2.6 OU-a,
(i)
Isporuiti Vlasniku delove novog objekta koje je Operater/Izvoa

uradio sve do datuma okonanja; i
(ii)
Isporuiti Vlasniku sva Ugovorna Dokumenta, ukljuujui i dokumenta

za projektovanje i izgradnju, koja postoje na dan okonanja.
(4) Okonanje od strane Operatera/Izvoaa premu ovom Stavu 11.2.5 OU-a ne prejudicira bilo
koja druga prava ili pravna sredstva Operatera/Izvoaa koja mogu da se primene umesto ili kao dopuna
prava koja proizilaze is ovog Stava 11.2.5 OU-a.
Strana 56 od 56
11.2.6
Isplata po okonanju od strane Operatera/Izvoaa
Ukoliko je Ugovor okonan prema Delovima 11.2.5(1) ili 11.2.5(2) OU-a, Vlasnik e
Operateur/Izvoau platiti sva dugovanja koja su specifikovana u Stavu 11.2.2(1) OU-a, i razumnu
kompenzaciju za sav gubitak, sem gubitka profita, i sve trokove koje je Operater/Izvoa imao a koji su
nastali, ili su u vezi sa, ili su posledica takvog okonanja.
11.2.7
Opte odredbe - Okonanje
(1)
U ovom Stavu 11.2 OU-a, izraz izvreno novo postrojenje e ukljuivati sve radove
koji su izvreni, usluge koje su date, i svu opremu koja je nabavljena ili koja je predmet pravno
obavezujue obligacije da se kupi od strane Operatera/Izvoaa i koja se koristi ili postoji namera da se
koristi radi pruanja usluga sve do, i ukljuujui datuma okonanja.
(2)
U ovom Stavu 11.2 OU-a, prilikom prorauna bilo kakvih monetarnih obaveza Vlasnika
prema Operateru/Izvoau, uzee se u obzir,
(a)
Bilo koja suma koju je Vlasnik prethodno isplatio Operateru/Izvoau po

Ugovoru, ukljuujui bilo koje avansno plaanje prema Aneksu o Uslovima i
Procedurama Plaanja;
(b)
Bilo koja suma koju Operater/Izvoa duguje Vlasniku prema Ugovoru,

ukljuujui obraunatu odtetu za kanjenja koja je obraunata prema Stavu 5.4
OU-a.
TOR_2024-#11410161-V3-GENERAL_CONDITIONS.DOC
ANEKS 2
UZORNE TEHNIKE SPECIFIKACIJE
UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM I USLUGE
IENJA
Aneks 2 - Uzorne specifikacije - Deo 1 - Sakupljanje
DEO 1
USLUGE SAKUPLJANJA STAMBENOG I KOMERCIJALNOG
OTPADA
SADRAJ
S A D R A J ........................................................................................................................... 1
DEFINICIJE ............................................................................................................................ 3
1.
OPTI OPIS USLUGA ........................................................................................... 7

1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
2.
OBIM USLUNIH POSLOVA ........................................................................................... 7

STAMBENI I DEMOGRAFSKI PODACI ............................................................................. 7
KOLIINE I SASTAV OTPADA ....................................................................................... 7
POSTOJEE USLUGE SAKUPLJANJA .............................................................................. 7
PRIPREMNI PERIOD ...................................................................................................... 7
KRATAK PREGLED NAMERA ........................................................................................ 8
SPECIFIKACIJE USLUGA .................................................................................. 8
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9
2.10
2.11
OPTE ......................................................................................................................... 8
VRSTE USLUGA SAKUPLJANJA STAMBENOG I KOMERCIJALNOG OTPADA KOJE TREBA
OBEZBEDITI ................................................................................................................ 9
UESTALOST I VREMENSKI RASPORED USLUGA SAKUPLJANJA .................................. 10
SATNICA SAKUPLJANJA ............................................................................................. 10
NAIN SAKUPLJANJA ................................................................................................ 11
PRISTUPANOST LOKACIJI ZA USKLADITENJE OTPADA ............................................ 12
VRSTE OTPADA KOJE SE TREBAJU OBUHVATITI USLUGOM SAKUPLJANJA OTPADA ..... 12
TRANSFER, OBRADA I DEPONOVANJE SAKUPLJENOG OTPADA ................................... 12
ZAHTEVI IZVETAVANJA ........................................................................................... 12
DODAVANJE NOVIH POTROAA ............................................................................... 14
POSTUPANJE SA ALBAMA ........................................................................................ 14
MINIMALNI TEHNIKI ZAHTEVI................................................................. 15
3.
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
4.
OPREMA ZA SAKUPLJAJE OTPADA ............................................................................. 15

ZAHTEVI ZA KONTEJNERE/KANTE ZA SKLADIENJE I ODLAGANJE OTPADA .............. 17
POSTAVLJANJE KANTI/KONTEJNERA ZA SAKUPLJANJE OTPADA ................................. 21
KADROVI IZVOAA ................................................................................................. 22
KANCELARIJA ZA USLUGE POTROAIMA ................................................................. 23
STANDARDI IZVRENJA.................................................................................. 23
4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
4.7
4.8
4.9
4.10
4.11
OPTE ....................................................................................................................... 23
PLANOVI RADA ......................................................................................................... 23
USLUGA SAKUPLJANJA OTPADA ................................................................................ 24
VREMENSKI RASPORED PRUANJA USLUGE SAKUPLJANJA OTPADA ........................... 24
STANDARDI ZA NAINE SAKUPLJANJA....................................................................... 25
STANDARDI ZA TRANSFER, OBRADU I DEPONOVANJE KO-A I KABASTOG OTPADA .. 25
STANDARDI IZVETAVANJA ...................................................................................... 26
STANDARDI ZA POSTUPANJE SA ALBAMA ................................................................ 26
VOZILA ZA SAKUPLJANJE OTPADA ............................................................................ 27
4.12
KONTEJNERI ZA SKLADITENJE KO-A [CEO OVAJ DEO TREBA

MODIFIKOIVATI TAKO DA ODRAAVA ELJENE PRIMENJIVE
STANDARDE] ....................................................................................................... 28
PRAENJE IZVRENJA .................................................................................... 28
5.
5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
5.6
5.7
5.8
5.9
5.10
5.11
OPTE ....................................................................................................................... 28
VREMENSKI RASPORED PRUANJA USLUGE SAKUPLJANJA OTPADA ........................... 30
NAIN SAKUPLJANJA ................................................................................................ 30
TRANSFER, OBRADA I DEPONOVANJE KO-A I KABASTOG OTPADA .......................... 31
IZVETAVANJE .......................................................................................................... 31
POSTUPANJE SA ALBAMA ........................................................................................ 32
MERENJE PRIDRAVANJA STANDARDIMA ZA VOZILA ZA SAKUPLJANJE OTPADA ....... 32
MERENJE USAGLAENOSTI SA STANDARDOM PERFORMANCE KONTEJNERA ZA
SMETAJ KO-A ...................................................................................................... 34
6.
MERENJE I PLAANJE..................................................................................... 34
7.
PENALI .................................................................................................................. 34
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
7.7
7.8
7.9
7.10
7.11
7.12
OPTE ....................................................................................................................... 34
PLANOVI RADA ......................................................................................................... 34
ODREIVENJE TRASE SAKUPLJANJA OTPADA ............................................................ 35
PRIDRAVANJE SATNICAMA SAKUPLJANJA ............................................................... 35
NAIN IZVOENJA USLUGA ....................................................................................... 35
TRANSFER, OBRADA I UKLANJANJE SAKUPLJENOG KO I KABASTOG OTPADA ......... 36
IZVETAVANJE .......................................................................................................... 36
POSTUPANJE PO ALBAMA ........................................................................................ 36
VOZILA ZA SAKUPLJANJE OTPADA ............................................................................ 37
KONTEJNERI/KANTE ZA SKLADITENJE KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA ................ 37
DEFINICIJE
Prihvatljivi otpadi Komunalni vrsti otpad (KO) i kabasti otpadi koje Izvoa sakuplja u
skladu sa zahtevima Ugovora
Nagomilani otpad Otpadni materijali koji se nasumice odbacuju na tlo, koji kao
kompaktna masa zauzima vie od 0,25 kubnih metara zapremine.
Godinji izvetaj o poslovanju (GIP) Dokument koji e Izvoa jedanput godinje predati
Administratoru projekta, u kome su rezimirana izvrenja i rezultati vezani za svaku vrstu
usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada za prethodni dvanaestomeseni
operativni period.
Kante Metalni kontejneri sa poklopcem, od 0,1 do 0,6 kubnih metara zapremine, koji se
koriste za sakupljanje i skladienje KO-a kod zbirnih lokacija za otpad i kod velikih
komercijalnih generatora, koji su kompatibilni za mehaniko pranjenje pomou vozila za
sakupljanje sa stranjim utovarom.
Zgrade Objekti koje sainjavaju jedna ili vie stambenih jedinica, komercijalne poslovne
prostorije, dravne ili institucionalne kancelarije, mesta bogosluenja, kole, ili bilo koje
druge aktivnosti koje generiu komunalni vrsti otpad (KO).
Usluga sakupljanja otpada od-zgrade-do-zgrade (Z-Z) Skupljanje KO-a smetenog u
kontejnerima na tokovima, i kabastog otpada smetenog pored kontejnera na tokovima od
strane korisnika zgrada, i dostava ovog otpada u naznaeni objekat od strane Izvoaa.
Kabasti otpadi Predmeti izbaeni iz stambenih jedinica i zgrada koji su suvie veliki da
stanu u odgovarajue kontejnere, koji obuhvataju, ali nisu ogranieni na nametaj i ureaje,
elektronske proizvode, automobilske delove, drvee i grane, palmine listove i paprat, i drugu
vegetaciju.
Evidencija albi Dokument sa povezom u kome e Izvoa upisivati sve albe od strane
potroaa i Optinskih kontrolora projekta, sa naznakom imena i adrese podnosioca albe,
datuma i vremena albe, prirode albe, i prirode i datuma postupanja po albi.
Otpad od graevinskih radova i ruenja vrsti otpad koji proizlazi iz gradnje, adaptacije,
opravke i ruenja objekata, puteva, trotoara, ili infrasrukture; neobraena drvena graa i
neobraena piljevina od bilo kog izvora; vrsti otpad koji se sastoji od prozorskog stakla
motornih vozila; i vrsti otpad koji se sastoji od vegetacije od raiavanja i grabuljanja
terena, odravanja infrastrukture, i sezonskog ureenja ili raiavanje vezano za oluje. Ovi
otpadi obuhvataju, ali nisu ogranieni na cigle, beton i druge zidarske materijale, krovne
materijale, zemlju, kamen, drvo, drvene proizvode, zavrne pokrove zidova ili podova, gips,
zidove of gipsanih tabli, vodovodne instalacije, elektrine ice, elektrine komponente bez
opasnih materijala, izolaciju bez azbesta i graevinsku ambalau. "Otpad od graevinskih
radova i ruenja" ne sme da obuhvati otpadni materijal koji sadri drobljiv azbest, ubre,
nametaj, ureaje, elektrinu opremu koja sadri opasne materijale, gume, burad, i
kontejnere, iako je taj otpad proizaao iz gradjevinskih radova i ruenja. isti ut koji se
izmea sa drugim graevinskim ili ruevnim otpadom tokom ruenja ili prevoza, mora se
smatrati Otpadom od graevinskih radova i ruenja.
Ugovor Pisani sporazum izmeu Optine i Izvoaa koji se sastoji od Ugovornih
dokumenata.
Izvoa Privatno preduze sa kojim je Optina potpisala ugovor o Uslugama upravljanja
vrstim otpadom.
Generalni direktor Izvoaa Osoba koju je Izvoa odredio kao najvieg slubenika sa
stalnim prebivalitem na teritoriji optine koja snosi odgovornost za Projekat upravljanja
vrstim otpadom.
Datum potpisivanja Ugovora Datum kada je Ugovor potpisan od strane Optine i
Izvoaa.
Potroa Bilo koja osoba, vlasnik ili predstavnik preduzea, dravna ili institucionalna
organizacija, ili bilo koji drugi generator vrstih otpada u uslunom rejonu koji prima
uslugu prema specifikaciji u Ugovoru.
Kancelarija za pruanje usluga potroaima Fiziko mesto uspostavljeno, opremljeno i
sa neprekidnim prisustvom zaposlenih koje obezbedjuje Izvoa za potrebe prihvatanja i
reagovanja na pitanja o uslugama, i na albe od strane potroaa i Optinskih kontrolora
projekta.
Dnevna inspekcija vozila za skupljanje otpada Inspekcija svakog vozila za skupljanje
otpada koju Izvoa mora da izvri svakog dana da bi utvrdio da su sve mehanike funkcije i
bezbednosni sistemi vozila za skupljanje otpada u ispravnom funkcionalnom stanju.
Naznaena konsolidaciona lokacija lokacija odobrena od strane Optinskog
administratora projekta gde se prikupljeni KO i kabasti otpad prihvataju i konsoliduju
(sabijaju) u vea vozila za prevoz do Naznaenih objekata. Dnevni kapacitet ne treba biti vei
od 20 tona.
Naznaeni objekat za deponovanje Izgraena deponija odobrena od strane Optinskog
administratora projekta za deponovanje KO-a, kabastog otpada i ostataka.
Naznaeni objekat Bilo koja vrsta objekta odobrena od strane Optinskog administratora
projekta za prihvat Prihvatljivog otpada ili materijala proizalih od Prihvatljivog otpada od
strane Izvoaa, ali iskljuujui Naznaene konsolidacione lokacije.
Naznaeni objekat za obradu Bilo koji objekat odobren od strane Optinskog
administratora projekta za sortiranje, preradu ili obnavljanje materijala iz KO i Kabastog
otpada za korisnu upotrebu.
Naznaeni objekat za transfer Objekat odobren od strane Optinskog administratora
projekta gde se KO, materijali proizali iz KO-a, i/ili Kabasti otpad prihvataju za
konsolidaciju u transfer vozila i prevoze do Naznaenih objekata za obradu ili deponovanje.
Stopa preusmeravanja-izdvajanja otpada za reciklau Definisana sledeom formulom:
(Tone sakupljenog Tone deponovanog) / (Tone sakupljenog)
gde Tone treba da su jednake zbiru KO-a i Kabastog otpada i Industrijskog otpada.
Nacrt Radnog plana Dokument predvien u Zahtevu za Tender (ZZT) koji Izvoa mora
da preda kao deo svoje Tenderske ponude. On prikazuje detalje aktivnosti koje e Izvoa
preduzeti i metodologije koje e se koristiti u pripremi, implementaciji i pruanju svake vrste
Usluge.
Stambena jedinica stalno fiziko mesto boravka jedne ili vie porodica; to je tipino jedna
ili vie prostorija koje zajedno ine Stambenu jedinicu za jednu porodicu ili domainstvo, ili
zajedno sa drugim Stambenim jedinicama sainjavaju Zgradu sa vie porodica.
Usluga sakupljanja otpada od-stambene jedinice-do-stambene jedinice (SJ-SJ)
Sakupljanje KO-a smetenog u Odgovarajuim kontejnerima, i kabastog otpada stavljenog
do jednog metra udaljeno od kontejnera od strane stanara Stambenih jedinica, i prenos, od
strane Izvoaa, ovih otpada do nekog od Naznaenih objekata.
Celi sadraj Sav KO u kontejnerima ili kantama na tokovimai koji je rastresit, i koji e
se gravitacijom presuti u ko vozila za sakupljanje otpada kada se podignu u najvii poloaj
za izruivanje.
Terenski nadzornik Osoba(e) imenovane od strane Izvoaa da budu prisutni na terenu, da
koordiniraju i nadziru aktivnosti ekipa za sakupljanje otpada.
Finalni plan rada Dokument predvien u Zahtevu za Tender (ZZT) kojim se od Izvoaa
zahteva da OPTINI preda pismenim putem, i radi saglasnosti OPTINE, detalje aktivnosti
koje e Izvoa preduzeti u pripremi, implementaciji, i pruanju svih vrsta Usluga.
Optinski administrator projekta Osoba koju Optina imenuje da upravlja organizacijom
koja je odgovorna da se objave i tite interesi OPTINE u svim aspektima implementacije i
operative Usluga upravljanja vrstim otpadom od strane Izvoaa, kako je opisano u
Ugovoru.
Optinski kontrolor projekta Naznaeni predstavnici Optinskog administratora projekta
ija je odgovornost da ocenjuju pridravanje Izvoaa standardima izvrenja, i pridravanje
potroaa republikim zakonima i optinskim propisima koji se odnose na upravljanje
vrstim otpadom i javnu istou.
Spaljivanje Kontrolisani postupak sagorevanja vrstih, tenih ili gasovitih otpada iji je
ishod formiranje gasova i preostalog otpada koji sadri malo sagorljivog materijala.
Nekompletno sakupljanje Sakupljanje od bilo koje vrste potroaa pri kome Izvoa
ostavi ostatke KO-a, Kabastog otpada ili rasuti otpad, a da nije ostavio Obavetenje o
neizvrenom sakupljanju u kome navodi razlog zbog koga je ostavio materijale.
Industrijski otpadi vrsti otpadi generisani iz industrijskih postrojenja. Oni ne obuhvataju
mulj, tenosti, opasne otpade, radioaktivne otpade, medicinske otpade, poljoprivredne otpade,
niti graevinske, niti otpade od ruenja.
Veliki komercijalni generatori (VKG) Generatori KO-a i kabastog otpada koji
obuhvataju, ali nisu ogranieni na, visoke stambene zgrade, hotele, restorane, poslovne
zgrade, dravne zgrade, supermarkete i velike maloprodajne prodavnice u svim Uslunim
sektorima Rejona usluga, koji generiu vie od jednog (1,0) kubnog metra KO-a i/ili
Kabastog otpada dnevno.
Usluga sakupljanja otpada Velikih komercijalnih generatora (VKG) Sakupljanje KOa smetenog u kontejnere ili kante na tokovima, i Kabastog otpada smetenog do jednog
metra udaljenosti od kontejnera ili kante, od strane Velikih komercijalnih generatora, i prevoz
ovih otpada do Naznaenog objekta za deponovanje od strane Izvoaa.
Medicinski otpadi Bilo koji vrsti otpad generisan u dijagnostici, leenju, ili vakcinaciji
ljudi, ili od ivotinja u istraivanjima vezanih za isto, ili u proizvodnji ili testiranju biolokog
materijala. Medicinski/zarazni otpadi obuhvataju kulture i rastvore, ljudske patoloke otpade,
ljudsku krv i proizvode od krvi, korieni i nekorieni medicinski pribori, instrumenti i
posude, otpadi iz izolacije, i ivotinjski otpadi. Ovaj termin ne obuhvata opasne otpade.
Vienamenska zgrada Graevinska konstrukcija koja moe da sadri bilo koju
kombinaciju sledeih: stambene jedinice, trgovinske radnje, preduzea, dravne kancelarije i
javne ustanove.
Meseni izvetaj o pripremama (MIPP) Dokument koji Izvoa mora predati OPTINI
na kraju svakog meseca za vreme Pripremnog perioda u kome je detaljno opisano
napredovanje radova, kao i bilo kakve potencijalne smetnje zadovoljavajuoj implementaciji

u naznaenom roku.
Meseni izvetaj o poslovanju (MIOP) - Dokument koji Izvoa mora predati OPTINI na
kraju svakog meseca za vreme Operativnog perioda koji obuhvata detaljne informacije o
izvrenju svake vrste Usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada.
Komunalni vrsti otpad (KO) Otpadi generisani iz zasebnih stambenih jedinica,
stambenih, komercijalnih, dravnih i institucionalnih zgrada, i bilo kojih drugih izvora koji
imaju hemijske i fizike karakteristike slinim onim otpadima generisanim iz zasebnih
stambenih jedinica. On obuhvata ubre, smee, i druge odbaene materijale, ukljuujui, ali
ne i ogranieni na vrsti i polu-vrsti materijal, mulj, tenosti i zatvorene gasovite otpadne
materijale. Ne obuhvata opasne otpade, radioaktivne otpade, Medicinske otpade, Industrijske
otpade, poljoprivredne otpade, niti graevinske, ni otpade od ruenja.
Operativna faza Period koji sledi posle potpisivanje Ugovora u kome Izvoa prua
usluge upravljanja otpadom i ienja.
Standardi izvrenja Parametri izvoenja radova koje Izvoa mora da zadovolji u
pruanju usluga onako kako su opisane kroz sva ugovorna dokumenta.
Pripremni period Period koji poinje potpisivanjem Ugovora u kome Izvoa mora da
obezbedi, mobilie i uposli radnu snagu, i resurse opreme.
Usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada Usluge navedene u lanu 2 koje
obuhvataju sakupljanje otpada tipa SJ-SJ, sakupljanje otpada tipa Z-Z, sakupljanje otpada
tipa VKG i usluge sakupljanja tipa SLO.
Ostaci deo materijala primljenih u Naznaene objekte za preradu otpada koji nije usmeren
u korisne namene (nije odvojen za reciklau).
Kontejneri na tokovima Plastini kontejneri za otpad koji se koriste u uslugama
sakupljanja otpada tipa Z-Z i VKG, kapaciteta 240 do 360 litara, montirani na dva toka, i
koji su kompatibilni sa hidraulinim mehanizmima za istovar montiranim na vozilama za
sakupljanje otpada.
Neizvrenje usluge Bilo koje neizvrenje bilo kog tipa Usluga sakupljanja stambenog i
komercijalnog otpada po dinamici predvienoj u Specifikacijama usluga.
Usluni sektor Specifina geografska celina unutar Uslunog rejona za koju je predvieno
primanje specifinog tipa Usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada.
Odgovarajui kontejner kontejner koji treba koristiti za smetaj i odlaganje KO-a od
strane stanara Stambenih jedinica koji su primaoci Usluge sakupljanja otpada tipa SJ-SJ.
Tona 1.000 kilograma ili 2.200 funti
Vozila za sakupljanje otpada Bilo koji pokretni komad opreme, sa ili bez motora, koji
Izvoa koristi na javnim ulicama OPTINE za potrebe prihvata, sabijanja, skladitenje ili
prevoza KO-a u bilo kojoj fazi procesa sakupljanja, od take sakupljanja do take
deponovanja.
Usluga sakupljanja pri Sabirnoj lokaciji za otpad (SLO) Sakupljanje KO-a smetenog
u kontejnerima minimalne veliine jedan (1,0) kubni metar i maksimalne veliine est (6,0)
kubnih metara na lokacijama koje OPTINA treba da odredi u okviru Uslunog sektora SLOa, i pevoz do Naznaenih objekata za preradu ili deponovanje. Usluga takoe obuhvata
nabavku, distribuciju, sanitaciju i odravanje kontejnera.
1.
OPTI OPIS USLUGA
1.1
Obim uslunih poslova
Izvoa e obezbediti sav rad, nadzor, materijale i pribor, dozvole, licence, osiguranje i
opremu potrebne za sakupljanje svog komunalnog vrstog otpada (KO), ukljuujui krupne
predmete (kabasti otpad), generisan od strane stambenih jedinica, trgovinskih poslovnih
aktivnosti, kancelarija, kola, mesta bogosluenja, javnih ustanova i dravnih zgrada na
prostoru uslunog rejona. Sav sakupljen KO e biti prevezen do Naznaenih objekata za
transfer, preradu ili deponovanje, odobrenih od strane OPTINE. Izvoa e izvravati ove
usluge u skladu sa specifikacijama i zahtevima sadranim u ovom lanu, i prema svim
drugim zahtevima iz zahteva za tender.
1.2
Stambeni i demografski podaci
[OBUHVATITI INFORMACIJE O BROJU STAMBENIH JEDINICA, STANOVNITVA,

ITD., KOJE SE NALAZE U OKVIRU USLUNOG REJONA].
Koliine i sastav otpada
1.3
[OBEZBEDITI KOMPLETAN OPIS KOLIINA OTPADA I SASTAVA OTPADA IJE

SE GENERISANJE OEKUJE U USLUNOM REJONU]
Postojee usluge sakupljanja
1.4
1.4.1
Sakupljanje KO iz stambenih jedinica.
[OBEZBEDITI INFORMACIJE O POSTOJEEM SISTEMU SAKUPLJANJA,

UKLJUUJUI BROJ DOMAINSTAVA, SAKUPLJENE KOLIINE OTPADA, ITD.]
1.4.2
Sakupljanje Ostalog KO.
[OBEZBEDITI INFORMACIJE O DRUGIM AKTIVNOSTIMA SAKUPLJANJA]

1.4.3
ienje ulica.
[OBEZBEDITI INFORMACIJE O LOKACIJI, KOLIINAMA OTPADA, METODAMA,

ITD. POSTOJEIH AKTIVNOSTI IENJA ULICA]
1.4.4
Postojei Ugovori o uslugama
[OBEZBEDITI OPIS BILO KOG POSTOJEEG UGOVORA O USLUGAMA KOJI

MOE DA AFEKTIRA TENDERSKU PONUDU IZVOAA]
1.5
Pripremni period
Izvoa e imati pripremni period od est [UNETI VREME] meseci posle datuma
potpisivanja Ugovora, da izvede sledee:
Finalizuje prikupljanje i analizu podataka sa terena (stambene jedinice, zgrade, tonaa

KO-a).
Narui, primi i mobilie opremu.
Obezbedi i opremi lokacije za kancelarije operative i potroakih usluga.
Regrutuje i obui upravne i operativne kadrove.
Pripremi potrebne mape trasa i rasporede.
Uspostavi/sagradi objekte.
Obezbedi sporazume o uslugama sa prodavcima.
Razvije i sprovede Program javne edukacije.
Vezano za Pripremni period Izvoa e pripremiti i predati OPTINI Plan pripremnih radova
i Mesene izvetaje o pripemama koji detaljno opisuju napredovanje priprema i bilo koje
potencijalne smetnje implementaciji u navedenom vremenskom periodu.
Kratak pregled namera
1.6
Namera OPTINE kako je navedena u ovom Zahtevu za Tender je da graanima i poslovnim

organizacijama po konkurentnim cenama obezbedi usluge sakupljanja stambenog i
komercijalnog otpada visokog kvaliteta. Samo pred-kvalifikovani Izvoai snose
odgovornost da procene sve postojee uslove i da se oslone na sopstvene procene o radu na
razvoju radnih planova i utvrivanju cena predatih u Tenderskoj ponudi.
2.
SPECIFIKACIJE USLUGA
2.1
2.1.1
Opte
Nacrt radnih planova. Kao deo ovog Tehnikog predloga, Ponua e predati Nacrt
radnih planova za svaku vrstu Usluga sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada.
Bitna pitanja koja treba obraditi u Nacrtu radnih planova treba da obuhvate, ali nisu
ograniena na sledee:
Mape predloenih trasa sakupljanja.
Predloeni redovi vonje za trase.
Dinamika prijema i rehabilitacuje postojeih objekata.
Opisi broja i vrste kadrova koji e biti angaovani.
Plan za regrutovanje i obuku radne snage, operatere opreme, i nadzornog

osoblja.
Distribucija, sanitacija i odravanje kontejnera i kanti na tokovima.
Opis programa za obuku i testiranje vozaa.
Spiskovi opreme koji prikazuju vrstu, proizvoaa, veliinu i starost.
Literatura proizvoaa za svu opremu predloenu za upotrebu za sakupljanje

otpada, koja prikazuje da li je oprema trenutno na rapolaganju, i ako nije, kada
e biti na raspolaganju.
Planovi za administraciju i nadzor na terenu.
Opis sistema za uvanje dokumentacije i izvetavanja za sve informacije i

podatke koje treba podneti.
Predloene procedure za komunikaciju sa OPTINSKIM Administratorom

projekta i svim kategorijama potroaa.
Plan zaposlenosti, opremljenosti i odravanja kancelarije za usluge za

potroae.
Planiranje i sprovoenje Programa javne edukacije.
Predlog programa i dinamike higijenskog i preventivnog odravanja vozila za

sakupljanje otpada.

2.1.2
Opis kako e se Izvoa uskladiti sa svakom od Specifikacija uluga i

Minimalnim tehnikim zahtevima navedenim u ovom lanu.
Pripremni plan rada. Izvoa mora da preda Pripremni plan rada (PPR) u roku od
[UNETI BROJ DANA] dana od potpisivanja konanog Ugovora. PPR e dati
dinamike za pokretanje i zavretak svih aktivnosti Pripremnog perioda, ukljuujui,
ali ne i ograniene na sledee:
Regrutacija i obuka radne snage i nadzornog osoblja.
Nabavka dobara i opreme.
Rehabilitacija postojeih objekata.
Izgradnja novih objekata.
Sprovoenje strukture upravljanja projektom.
Sprovoenje informacione baze podataka i sistema voenja dokumentacije.
Projektovanje i izrada dinamike konane trase sakupljanja.
Isporuka kontejnera za otpad za Usluge od-zgrade-do-zgrade, Sabirne lokacije

za otpad, i Velike komercijalne generatore.
Priprema i distribucija materijala za javnu edukaciju.
2.1.3
Finalni radni plan. Izvoa e predati Finalni radni plan u roku od [UNETI BROJ
DANA] dana od datuma potpisivanja Ugovora. Finalni radni plan e se osvrnuti na
svaku od aktivnosti predoenih u Nacrtu radnog plana, i obuhvatie preienja i
izmene o kojima je diskutovano i postignuta saglasnost izmeu OPTINE i Izvoaa
pre zakljuenja Ugovora. Finalni radni plan treba takoe da sadri i Pripremni radni
plan koji detaljno opisuje aktivnosti Izvoaa (zajedno sa dinamikama) tokom
Pripremnog perioda.
2.1.4
Vlasnitvo otpada. Kada su stambeni i komercijalni vrsti otpadi izneseni za

sakupljanje takvi otpadi e postati vlasnitvo Izvoaa, izuzev to e Potroa, i samo
Potroa moi da uzme nazad otpad koji on/ona eli, sve dok te otpadne materijale
nije sakupio Izvoa. Tada ono postaju samo i iskljuivo vlasnitvo Izvoaa.
2.2
Vrste usluga sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada koje treba obezbediti
2.2.1
Usluga sakupljanja otpada od stambene jedinice do stambene jedinice (SJ-SJ).

Izvoa e sakupiti sav KO smeten u odgovarajue kontejnere, i kabaste otpade
ostavljene od strane stanara do jedan (1) metar od vrata zajednikog hodnika
pojedinanih jedinica, od svih stambenih jedinica u SJ-SJ uslunim sektorima
sakupljanja otpada prikazanim na mapama usluga.
2.2.2
Usluga sakupljanja otpada od zgrade do zgrade (Z-Z). Izvoa e sakupiti sav KO

smeten u kontejnere na tokovima koje je Izvoa kupio i stavio kod svake
stambene, institucionalne, komercijalne i vienamenske zgrade, kole, mesta
bogosluenja u Z-Z Uslunim sektorima, kako je ilustovano na mapama usluga. Pored
toga, Z-Z Usluga sakupljanja otpada e obuhvatiti sakupljanje i uklanjanje kabastih
otpada smetenih do jedan (1) metar od kontejnera na tokove.
2.2.3
Usluga sakupljanja kod Sabirne lokacije za otpad (SLO). Izvoa e nabaviti,

rasporediti, opsluivati (prazniti sadraj KO-a) i odravati kontejnere za otpad
(kante) minimalne veliine od jednog (1) kubnog metra i maksimalne veliine od est
(6) kubnih metara. Kontejneri e se postavljati na lokacijama koje podleu saglasnosti

OPTINE. Kontejneri/Kante e biti adekvatni, u broju i veliini, za smetaj svog
KO-a (ukljuujui kabaste otpade) generisanog dnevno u SLO Uslunim sektorima
kako su ilustrovani na mapama usluga.
2.2.4
2.3
Usluga prema Velikim komercijalnim generatorima (VKG). Izvoa e nabaviti,

rasporediti, opsluivati (prazniti sadraj KO-a) i odravati dovoljno kontejnera za
otpad (kontejneri ili kante na tokovima) za skladienje KO-a generisanog u
jednom danu za VKG-e ukljuujui, ali ne i ograniene na javne institucije, kole,
mesta bogosluenja, hotele, restorane, poslovne zgrade, samoposluge i velike
maloprodajne prodavnice koje generiu vie od jednog (1) kubnog metra KO-a
dnevno, u svim Uslunim sektorima Uslunog rejona-Oblasti usluge.
Uestalost i vremenski raspored usluga sakupljanja
2.3.1
Uestalost Usluge sakupljanja. Izvoa e pruati uslugu [UNETI UESTALOST

USLUGE] na osnovu planirane trase, za svaku vrstu Usluge sakupljanja stambenog i
komercijalnog otpada opisnoj u stavu 2.2.
2.3.2
Dinamika tokom praznika. [UNETI POTREBE USLUGA TOKOM PRAZNIKA]
2.3.3
Vremenski raspored sakupljanja KO-a. U meri u kojoj je to praktino mogue,

Izvoa e zapoinjati sakupljanje otpada na svakoj trasi od istog mesta, u isto vreme,
i pratiti istu trasu svakog dana pruanja Usluge sakupljanja otpada.
2.3.4
Vremenski raspored sakupljanja kabastog otpada. Izvoa e ukloniti bilo koje

kabaste otpade stavljene do jednog (1) metra udaljenosti od drugog KO-a izneenog
na mesta sakupljanja tipa SJ-SJ, Z-Z i SLO u roku od dvadeset i etiri (24) sata od
vremena sakupljanja KO-a.
2.4
Satnica sakupljanja
2.4.1
Opte odredbe. Izvoa e pruati redovno planirane usluge sakupljanja otpada prema
satnicama predvienim u ovoj specifikaciji. Vreme pruanja usluga sakupljanja
otpada na svakoj trasi sakupljanja bie prijavljeno OPTINI kao deo Finalnog radnog
plana.
2.4.2
Promene vremena sakupljanja. Kada su usvojene dinamike i uspostavljene trase,

Izvoa e svesti promene vremena sakupljanja na minimum. Ukoliko se vremena
sakupljanja tipa SJ-SJ i Z-Z pomere napred (ranije) vie od jednog (1) sata bez
predhodno datog obavetenja potroaima, Izvoa e biti odgovoran za bilo koji
otpad izneen kasno tog dana.
2.4.3
Prilagoavanje neuobiajenim okolnostima. Loe vremenske prilike i razne aktivnosti

kao to su popravke ulice, instalacija ili popravka komunalne infrastrukture,
graevinski radovi, policijska intervencija, suzbijanje poara i lokalne manifestacije
mogu privremeno da odgode pristup odreenim Potroaima. Kada nastanu takve
okolnosti Izvoa e pruiti uslugu bilo unapred, ili im pristup bude slobodan tokom
normalnog radnog vremena. Prilikom otrih vremenskih prilika kako je odredio
OPTINSKI administrator projekta, stambeni i komercijalni otpadi e se sakupiti
prvom prilikom, osim ako je sakupljanje reprogramirano od strane OPTINSKOG
Administratora Projekta. Izvoa e se povinovati svim uputstvima reprogramiranja.
2.4.4
Satnica sakupljanja otpada od stambene jedinice do stambene jedinice (SJ-SJ).

Usluga sakupljanje otpada tipa SJ-SJ bie pruana najranije od 8:00 asova i sa
Aneks 2 - Uzorne specifikacije - Deo 1 - Sakupljanje 10
zavretkom ne kasnije od 20:00 asova. Izvoa e preduzeti razumne mere da svede

nivoe buke i bilo kojeg drugog ometanja stanara stambenih jedinica na minimum.
2.4.5
Satnica sakupljanja otpada od zgrade do zgrade (Z-Z). Usluga sakupljanje otpada tipa
Z-Z bie pruana sa poetkom ne ranije od 6:00 asova i sa zavretkom ne kasnije od
20:00 asova.
2.4.6
Satnica sakupljanja otpada na Sabirnim lokacijama za otpad (SLO). Usluga

sakupljanje otpada tipa SLO moe se pruati u bilo koje doba dana. Izvoa e se
truditi da SLO opsluuje u vremenima kada je najmanje optereenje saobraaja u
okruenju datog SLO-a. Na svoju izriitu diskreciju OPTINA moe da ogranii
vremena sakupljanja na SLO-ama u stambenim naseljima ako se one mogu adekvatno
opsluiti u drugim vremenima.
2.4.7
Satnica sakupljanja otpada kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). Usluga

sakupljanja otpada kod VKG-a moe se pruati u bilo koje doba dana koje je
prihvatljivo za VKG Potroaa pod uslovom da se usluga moe izvesti bez
izvanrednih nivoa buke od opreme prema oblinjim Stambenim jedinicama.
OPTINSKI administrator projekta moe ograniiti vremena sakupljama zbog
prekomernog nivoa buke u stambenim naseljima.
2.5
Nain sakupljanja
2.5.1
Uznemiravanje. Izvoa e preduzeti sve razumne izvodljive korake da

uznemiravanje Potroaa, kao i obstrukciju peaka i vozaa motornih vozila, svede na
minimum za sve vreme izvoenja svih aspekata procesa sakupljanja otpada.
2.5.2
Oteenje imovine. Izvoa e biti odgovoran za sve trokove vezane za opravku i/ili
zamenu oteene imovine bilo koje vrste koje se moe pripisati radnjama njegove
opreme, zaposlenih ili agenata. Ekipe za sakupljanje e Generalnom direktoru
Izvoaa prijaviti bilo koji incident koji je mogao uzrokovati tetu imovini treeg lica,
a on e s njegove strane obavestiti OPTINU u roku od osam (8,0) sati od takvog
sluaja.
2.5.3
Buka. Izvoa e preduzeti mere da buku od opreme za skupljanje i aktivnosti osoblja

sakupljanje otpada svede na minimum. Takve mere e obuhvatiti paljivo otvaranje i
zatvaranje poklopaca kontejnera, i nabijanje otpada samo onoliko esto koliko je
potrebno da se postigne visoka nabijenost i efikasna produktivnost sakupljanja.
2.5.4
Javna bezbdnost i pogodnost. Izvoa e izvoditi svoje radove na nain koji e

opasnost po bezbednost, nepogodnost i dosaivanje prema optoj javnosti i
vlasnicima imovine svesti na minimum.
2.5.5
Prava korienja ulice. Izvoau se odobrava pravo na korienje ulice za potrebe

pruanja usluga sakupljanja otpada navedenih u Ugovoru, ali mu nije dodeljeno
ekskluzivno korienje tih ulica. Kada vozilo Izvoaa blokira prolaz drugih vozila,
vozilo izvoaa e se povui u stranu prvom prilikom i dozvoliti vozilima koja ekaju
da prou.
2.5.6
Pridravanje Lokalnih propisa. Izvoa e se pridravati OPTINSKIH propisa koji

se odnose na prepreavanje ulica, dranja prolaza otvorenim i zatitom istih, i
povinovae se zakonima i OPTINSKIM propisima koji kontroliu ili ograniavaju
one koji su angaovani u pruanju usluga sakupljanja otpada.
2.5.7
Rasipanje. Izvoa nee biti odgovoran za ienje KO-a oko bilo kog kontejnera za
otpad predvienih za pojedinane vrste usluge sakupljanja otpada gde je takav KO
prouzrokovan nemarnou potroaa. Meutim, Izvoa e biti odgovoran za

uklanjanje bilo kog otpada prosutog usled dejstva Izvoaeve opreme za sakupljanje
otpada i/ili osoblja.
2.5.8
Prebiranje otpada. Izvoa e zabraniti svim ekipama za sakupljanje otpada da

stavljaju bilo koji KO ili kabasti otpad u unutranjost ili na spoljanost Vozila za
sakupljanje otpada izuzev u prostor za skladienje otpada vozila. Izvoa nee
dozvoliti ekipama za sakupljanje da istovaruju bilo kakave materijale dok se nalaze na
trasama sakupljanja ili tokom prevoza otpadnih materijala do Naznaenih objekata.
2.5.9
Odnosi sa javnou. Svom osoblju za sakupljanje otpada koje zapoljava Izvoa bie
obezbeena adekvatna obuka da mogu Potroaima davati injenine informacije o
uslugama sakupljanja otpada i da se sa Potroaima i javnou mogu ophoditi na
kurtoazan i nesvadljiv nain.
2.6
2.6.1
2.7
Pristupanost lokaciji za uskladitenje otpada

Privremeno zatvaranje ulica. U onim sluajima u kojima su neka javna ili privatna
ulica, sokak ili prolaz zatvoreni za saobraaj vozila, ali su pristupani za peaki
saobraaj od Izvoaa se nee zahtevati da koristi peaki pristup da prui usluge
sakupljanja otpada tipa ZZ, SLO i VKG. Izvoa e sainiti zapis i prijaviti svaki
takav sluaj OPTINSKOM administratoru projekta u roku od osam (8) sati od
vremena kada je pristup spreen.
Vrste otpada koje se trebaju obuhvatiti uslugom sakupljanja otpada
2.7.1
Komunalni vrsti otpad (KO) Otpadi generisani od strane stambenih jedinica,

stambenih, poslovnih, dravnih i institucionalnih zgrada, i bilo kojih drugih izvora
koji imaju hemijske i fizike karakteristike slinim onim otpadima generisanim iz
stambenh jedinica. On obuhvata ubre, smee, i druge odbaene materijale
ukljuujui, ali ne i ogranieni na, vrste i poluvrste materijale, mulj, tenosti i
zatvorene gasovite materijale.
2.7.2
Kabasti otpadi predmeti izbaeni iz Stambenih jedinica i Zgrada koji su suvie

veliki da stanu u odgovarajue kontejnere koji ukljuuju, ali nisu i ogranieni na
nametaj i ureaje, elektronke proizvode, automobilske delove, drvee i grane, listove
paprati palmi, i drugu vegetaciju.
2.8
Transfer, obrada i deponovanje sakupljenog otpada
Sav KO i kabasti otpadi sakupljeni kao ishod pruanja usluga sakupljanja stambenog i
komercijalnog otpada bie preveeni do Naznaenih objekata za transfer, obradu i
deponovanje, gde e se teina meriti i upisivati u knjige koristei sertifikovane
automatizovane vage.
2.9
Zahtevi izvetavanja
2.9.1
Meseni izvetaj o pripremama. Za vreme pripremnog perioda (UNESI TRAJANJE)

Izvoa e predavati OPTINSKOM Administratoru projekta Meseni izvetaj o
pripremama (MIPP) u kome je opisano napredovanje aktivnosti opisanih u paragrafu
1.5.1 Pripremnog radnog plana za svaki tekui mesec. MIPP e biti predavan u roku
od deset (10) dana od dana zavretka svakog meseca.
2.9.2
Mape trasa i Dinamike. ezdeset (60) dana pre odpoinjanja Usluga sakupljanja
stambenog i komercijalnog otpada, Izvoa e OPTINI obezbediti detaljne obojene
mape Uslunog rejona koje prikazuju mesto polaska, marrutu i mesto zavretka
svake trase sakupljanja, kao i vrstu i veliinu vozila za sakupljanje otpada koja e se
koristiti.
2.9.3
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). Za vreme operativnog perioda Izvoa e

OPTINSKOM administratoru projekta predavati Mesene izvetaje o poslovanju
koji e obuhvatiti detaljne informacije vezane za izvoenje svakog tipa usluge
sakupljanja otpada.
2.9.3.1 Sadraj Mesenog operativnog izvetaja. Informacije koje treba pruiti u MIOP e
obuhvatati, ali nee nuno biti ograniene na sledee informacije:
Ukupan broj vozila za skupljanje otpada stavljenih u slubu i personala
angaovanog svakog dana, prema vrsti Usluge sakupljanja otpada i Uslunom
sektoru.
Ukupan broj radnih sati odraenih svakog dana ljudstva i vozila.
Ukupan broj mesta (Stambenih jedinica, Zgrada, Sabirnih lokacija za otpad,
Velikih komercijalnih generatora) sa kojih je sakupljen KO svakog dana.
Broj mesta sa kojih je sakupljen kabasti otpad svakog dana.
Tonaa KO-a i kabastog otpada sakupljenog svakog dana za svaku vrstu
Usluge sakupljanja otpada.
Mesena tonaa KO-a i kabastog otpada preusmerenog kroz selekciju ili
kompostiranje.
Broj obavetenja o nesakupljenom otpadu ostavljenom dnevno, sa adresama i
opisom problema.
Evidencija albi u kojoj su pobrojane dnevno primljene albe Potroaa.
Opis reenja za svaku albu.
Dispozicija svog sakupljenog KO-a i kabastog otpada; koliine sakupljene,
preveene, povraene i uklonjene.
Aurirane baze podataka o ZZ, SLO i VKG kontejnerima za otpad (kante na
tokovima i kontejneri) sa pobrojanim opravkama, zamenama i dopunama.
Usluna vremena za svaku Sabirnu lokaciju za otpad.
Spiskovi kontejnera (kante na tokovima i kontejneri) na kojima su izvrene
usluge odravanja ili sanitacije.
Zapisi o Preventivnom odravanju kako je specifikovano u stavci 3.1.7.
Zbirni izvetaj o Dnevnim inspekcijama vozila.
Aurirani inventar svih vozila korienih za sve Usluge sakupljanja otpada u
OPTINI, ukljuujui marku, proizvoaa, tip, godinu proizvodnje, registarski
broj tablice i vlasnitvo.
Aurirani spisak imena celog nadzornog personala zaduenog za svaku vrstu
Usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada.
Opis problema koji se sreu i predlozi za uveavanje efikasnosti usluga i
postignua uslunih ciljeva.
Opis svih sluajeva oteenja javne i privatne imovine i linih povreda

nastalih prilikom pruanja usluga sakupljanja otpada, ukljuujui kopiju
izvetaja o nezgodi ili incidentu zavedenih u preduzeu ili kod odgovarajuih
vlasti.
Opis bilo kojih prekraja vaeih zakona i njihove dispozicije.
2.9.3.2 Vreme predaje Mesenih operativnih izvetaja. Meseni operativni izvetaji e biti
predavani OPTINSKOM administratoru projekta u roku deset (10) dana od kraja
meseca.
2.9.4
Godinji operativni izvetaji (GIP). Izvoa e OPTINSKOM administratoru

projekta predati Godinji operativni izvetaj u kome su rezimirani izvoenje i
rezultati vezani za svaku pojedinanu vrstu Usluge sakupljanja stambenog i
komercijalnog otpada.
2.9.4.1 Sadraj Godinjeg operativnog izvetaja. Sadraj Godinjeg operativnog izvetaja e

sadrati, ali ne i nuno biti ogranien na, sve stavke navedene u stavu 2.10.3.1, kao i
predloge izmena Ugovora koje e uveati operativnu efikasnost. Svi meseni podaci
e biti prikazani grafiki po mesecima, i meseni podaci e biti rezimirani u
godinjim zbirovima.
2.9.4.2 Vreme predaje Godinjeg operativnog izvetaja. Godinji operativni izvetaj e se
predati OPTINSKOM administratoru projekta u roku od trideset (30) dana od
kraja predhodne Ugovorne godine.
2.9.5
Lano izvetavanje Obuhvatanje bilo kakvog materijalno netanog iskaza ili

predstavljanje takvih u bilo kojem izvetaju predatog od strane Izvoaa rezultirae
u nametanju kazni.
2.10 Dodavanje novih potroaa

2.10.1 Izvoa e produiti trase i proiriti Usluge sakupljanja opada do bilo koje nove
Stambene jedinice, Zgrade ili Velikog komercijalnog generatora u roku od dvadeset i
etiri (24) sati od prijema obavetenja od OPTINSKOG administratora projekta.
2.11 Postupanje sa albama
2.11.1 Kancelarija. Izvoa e voditi Kancelariju sa telefonom i faksom gde mogu da se
prime albe [UNETI BROJ SATI] sati dnevno od OPTINSKIH kontrolora projekta i
svih Potroaa.
2.11.2 Potroake usluge. Na sve pozive na Izvoaevu Kancelariju za Potroake usluge
odgovorie se na profesionalni i kurtoazni nain.
2.11.3 Evidencija albi. Izvoa e u knjizi sa povezom voditi zapise o svim albama,
upisujui ime i adresu alioca, datum i vreme podnoenja albe, prirodu albe i
prirodu i datum reavanja albe.
2.11.4 Prijavljivanje albi. Izvoa e sainiti zbirnu statistiku tabelu prema Evidenciji
albi, u formi koja zadovoljava OPTINU, i predati tabelu OPTINI na kraju svakog
kvartala. OPTINA e zadrati pravo da pregleda Evidenciju albi u bilo koje vreme.
2.11.5 Reavanje albi. Izvoa e se odazvati na sve albe Potroaa u roku od dvanaest
(12) sati, iskljuujui nedelje i praznike. Ako se alba tie propusta u sakupljanju od
bilo kog Potroaa kako se zahteva Ugovorom, Izvoa e sakupiti KO ili kabasti
otpad u pitanju u roku od dvanaest (12) sati od dojave, pod uslovom da je isti
pripremljen za sakupljanje u skladu sa pravilima o kontejnerizaciji i iznoenju
navedenim u stavu 3.2.
2.11.6 Nerazreene albe. U sluaju da bilo koji OPTINSKI kontrolor projekta ili Potroa
prijave Izvoau da neka alba nije razrena na zadovoljstvo Potroaa, Izvoa e
predati detaljan izvetaj koji opisuje prirodu albe i predloeno reenje ili radnje koje
su preduzete za razreenje albe. Ukoliko su, po miljenju OPTINSKOG
administratora projekta, predloeno reenje ili preduzete radnje nedovoljne za
zadovoljavajue razreenje albe, OPTINA moe, u razumnim okvirima, zahtevati
od Izvoaa da izvede postupak kojim bi se alba razreila na zadovoljavajui nain.
3.
MINIMALNI TEHNIKI ZAHTEVI
3.1
Oprema za sakupljaje otpada
3.1.1
Opte. Izvoa e sve vreme imati na raspolaganju Vozila za sakupljanje otpada koja
ne prelaze [UNETI GODINU] godinu proizvodnje i opremu kakva je neophodna za
adekvatno i efikasno izvrenje Usluga sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada
navedenih u ovom lanu. Trideset (30) dana pre poetka, i potom jednom godinje,
Izvoa e obezbediti spisak, u formi koju OPTINA smatra prihvatljivom, opreme
(voznog parka vozila za sakupljanje) koju e Izvoa koristiti u pruanju Usluga
sakupljanja otpada.
3.1.2
Izmene u voznom parku vozila za sakupljanje. Izmene voznog parka tokom perioda
trajanja Ugovora bie prijavljene napismeno Optinskom administratoru projekta u
roku od tri (3) dana od efektivnog datuma izmene.
3.1.3
Tovarni prostor vozila za sakupljane otpada. Prostor u karoseriji vozila za sakupljanje

otpada koji se koristi za sabijanje i skladitenje KO-a bie nepromoiv i spreie
prosipanje bilo kojih vrstih ili tenih otpadnih materijala, ulja, masti ili drugih
supstanci na zemlju ili na spoljnu karoseriju vozila. U sluaju da se bilo koji takvi
vrsti otpadi, ulje, mast ili druge supstance ispuste ili prospu u toku radova Izvoaa,
oni se moraju smesta oistiti.
3.1.4
Korienje vozila za sakupljanje bez hidraulinog sabijanja. Otpadi sakupljeni u

svakoj vrsti Usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada mogu se sakupiti
korienjem vozila bez hidraulinog sabijanja, pod uslovom da:
Svi otpadi moraju biti zatvoreni i pokriveni kada razdaljina izmeu mesta
sakupljanja prelazi 100 metara, ili brzina vozila prelazi 30 km/h.
Takva vozila budu opremljena sa mehanikim mehanizmom za istovar.
Svi otpadi budu prebaeni u vozila sa hidraulinim sabijanjem ako razdaljina

izmeu zavrnog mesta trase sakupljanja vozila i Naznaenog objekta za obradu
ili deponovanje pree pet (5) km.
3.1.5
Vozila za sakupljanje sa hidraulinim sabijanjem. Vozila za sakupljanje opremljena sa

sistemima hidraulikog sabijanja imae sposobnost da sabiju sav sakupljeni KO na
gustinu od najmanje 600 kg po kubnom metru.
3.1.6
Higijena vozila za sakupljanje. Unutranjost prostora za smetaj otpada svih vozila

korienih u svrhe sakupljanja i prevoza KO-a i kabastog otpada bie prana vodom i
sredstvom za ienje sa dezinfekcijskim i dezodorisnim dejstvom prema dinamici
predatoj kao deo Konanog radnog plana, a minimum dva puta nedeljno. Sve spoljne
povrine asije i karoserije vozila za sakupljanje otpada moraju biti oprane sa vodom i
sredstvom za odmaivanje najmanje jedanput (1) nedeljno.
3.1.7
Odravanje vozila za sakupljanje. Izvoa e odravati sva vozila za sakupljanje u

bezbednom i ispravnom stanju radi svoenja opasnosti po zdravlje i bezbednost
radnika i javnosti na minimum, i radi smanjenja njihovog uticaja na ivotnu sredinu u
okruenju.
3.1.8
Dnevne inspekcije vozila za sakupljanje. Izvoa e dnevno pregledati svako vozilo

za sakupljanje da osigura da sva oprema radi ispravno. Vozila koja ne prou pregled
bie povuena iz slube sve dotle dok ne mogu da prou inspekciju i rade ispravno.
3.1.9
Upravljanje vozilom za sakupljanje. Samo osobe koje su specifino obuene da

bezbedno i efikasno upravljaju vozilima za sakupljanje otpada upravljae takvim
vozilima. Svi operateri vozila e posedovati sve potrebne dozvole i licence. Izvoa
e OPTINI potvrditi dokumentima ne kasnije od deset (10) dana pre poetka radova
sakupljanja da je svim operatorima vozila obezbeena obuka o upravljanju i
bezbednosti, i da su poloili pismeni ispit i vozaki test.
3.1.10 Oznake i identifikacija vozila za sakupljanje. Sva vozila koriena bilo u nadzoru ili
pruanju bilo koje vrste Usluga sakupljanja otpada imae na svakoj strani karoserije
vozila vrlo vidljivim slovima (> 10 cm) ispisano ime Izvoaa i broj telefona slube
usluga potroaima , identifikaciju OPTINE kao Ugovorne agencije, i
identifikacione brojeve vozila (numerisana uzastopno). Sva vozila koja nose otpad
takoe e imati nosivi kapacitet u kubnim metrima i bruto teinu vozila (BTV)
ispisane brojevima najmanje dvanaest (12) santimetara visine izloene u gornjem
prednjem uglu levog i desnog boka karoserije.
3.1.11 Licenciranje i inspekcija vozila za sakupljanje. Sva vozila za sakupljanje kojim
upravlja Izvoa bie registrovana, pregledana, osigurana i pridravae se svih
lokalnih propisa i nacionalnih zakona koji se odnose na vlasnitvo i upravljanje
motornim vozilima.
3.1.12 Izgled vozila za sakupljanje. Vozila za sakupljanje e se prefarbati bar jedanput svake
tri (3) godina ili ee po potrebi kako bi se odravao ist i profesionalni izgled.
3.1.13 Pomona oprema. Svako vozilo za sakupljanje otpada bie opremljeno sa sledeim:
Aparatom za gaenje poara.
Lopatom i metlom za skupljanje bilo kakvog prosutog otpada.
Ureajem za upozorenje koje se aktivira kada vozilo ide u rikverc.
Dvosmernom komunikacijom sa Izvoaevim nadzornikom sakupljanja i

Izvoaevom kancelarijom za dispeerstvo/odravanje.
Signalnim raketama, zastavama i klinovima za blokiranje tokova za upotrebu

kada se kvarovi dogode na javnim ulicama.
3.1.14 Lokacija za smetaj vozila za sakupljanje. Ni jedno Izvoaevo vozilo nee se

ostavljati na bilo kojoj javnoj ulici ili drugoj javnoj imovini (sa izuzetkom postojeih
objekata koji se preputaju Izvoau) u OPTINI. Ukoliko se dre u granicama
OPTINE, sva vozila za sakupljanje otpada e se u svako doba drati na privatnoj
svojini sa pravilnim zoniranjem, bilo u nekoj zgradi ili ograenom dvoritu, kada nisu
u upotrebi. Izvoa e OPTINSKOG administratora projekta pismeno obavestiti o
mestu smetaja svih vozila za sakupljanje otpada korienih u Uslugama sakupljanja

otpada trideset (30) dana pre prvog dana slube, i svake godine nakon toga.
3.1.15 Rezervna oprema. Izvoa e u svako doba imati na raspolaganju rezervnu opremu
koja se moe staviti u slubu u roku od dva (2) sata od bilo kog kvara tako da se
nikakav zastoj u redovno planiranom sakupljanja otpada ne dogodi. Takva rezervna
oprema e odgovarati po veliini i kapacitetu opremi koju Izvoa normalno koristi u
pruanju Usluga sakupljanja otpada.
3.1.16 Utovar Vozila za sakupljanje. Nijedno vozilo korieno za sakupljanje nee biti
natovareno preko nominalne bruto teine vozila (BTV) navedene od proizvoaa ili
preko maksimalne teine propisane od strane srpskih vlasti za puteve i mostove.
3.2
Zahtevi za kontejnere/kante za skladienje i odlaganje otpada
3.2.1
Kontejneri/kante za otpad za usluge od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJSJ). [DATI OPIS ELJENIH KONTEJNERA ZA OTPAD]
3.2.2
Obavetenje o nesakupljanju. U sluaju nesakupljanja zbog propusta bilo kog SJ-SJ

Potroaa da se pridrava pravila iznoenja otpada i/ili specifikacija kanti sadranim u
stavu 3.2.1, Izvoa e zakaiti Obavetenje o nesakupljanju na odgovarajuu kantu u
kome se objanjava zato nije pruena usluga sakupljanja. Pre kraja svakog radnog
dana Izvoa e obavestiti OPTINSKOG administratora ugovora o vrstom otpadu,
njegovoj lokaciji i razlogu za bilo koji sluaj nesakupljanja.
3.2.3
Uslune kante (na tokovima) za Uslugu od Zgrade do Zgrade (Z-Z). Izvoa e biti
odgovoran za kupovinu i rasporeivanje potpuno sklopljenih i funkcionalnih kanti za
otpad (u daljem tekstu Kotrljajue kante) za sve zgrade naznaene da primaju Uslugu
sakupljanja otpada tipa Z-Z. Izvoa e isporuiti Kotrljajue kante sa najmanje
esnaest (16) litara kapaciteta po Stambenoj jedinici. Kotrljajue kante e se
proizvoditi od reciklane i popravljive linearne polietilenske plastike srednje ili visoke
gustine (HDPE), bie opremljeni sa dva toka za lake pokretanje, i bie sposobni za
servisiranje od strane Vozila za sakupljanje otpada opremljenim poluautomatizovanim
hidraulikim sistemima, i zadovoljie ili premaiti sve tehnike specifikacije u stavu
3.2.3.1.
3.2.3.1 Tehnike specifikacije za Kotrljajue kante. Ponua e uz svoju tehniku ponudu

predati listu tehnikih podataka od proizvoaa prema kojima Kotrljajue kante koje
on namerava da obezbedi zadovoljavaju ili pemauju sve sledee tehnike
specifikacije:
Trup Kotrljajuih kanti: [MODIFIKOVATI PO ELJI] bie rotaciono

kalupljen od plastine smole prvog kvaliteta. Sertifikovan da sadri
ultravioletnu stabilizaciju obezbeenu ekvivalentom od 0,5 % UV 531
stabilizacione smese. Sertifikovan da zadovoljava minimalnu procenu ESCR
koja premauje 1.000 sati za Igepal rastvore kako od 100 % tako i od 10%.
Zapreminski kapacitet: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Ne manji od 240 i ne

vei od 369 litara, iskljuujui zapreminu koja proizlazi od poklopca u
zatvorenom poloaju. Ponua mora predati nezavisni rezultat testa,
sertifikovan od profesionalnog inenjera, koji pokazuje tanu zapreminu
zaokruenu na najbliu litru.
Minimalna procena optereenja: [MODIFIKOVATI PO ELJI] 240 litara:

100 kg; 360 litara: 150 kg
Standardi dizajna: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Dizajnirani da zadovolje

sve relevantne delove Amerikog nacionalnog instituta za standarde (ANSI)
Z245.30 1999 ili Z245.60 1999, ili ekvivalent. Dizajnirani tako da sav
KO slobodno istie iz kanti kada se prazni polu-automatizovanim
mehanizmom za dizanje sa zabravljivanjem pomou ipke. (ANSI tip B, ili
ekvivalent).
Kompatibilnost: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kompatibilni sa

komercionalno dostupnim poluautomatskim mehanizmom sa hidraulinim
radom ANSI tip B, ili ekvivalent sa minimalnim ciklusom pranjenja od
osam (8) sekundi.
Poklopac: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Mora biti proizveden od istog

materijala kao i trup kanti, da rotira barem 270 stepeni bez smetnje; da bude
vodonepromoiv kada je zatvoren, da dihtuje i da preklapa rub kanti, i da
bude samo-oceujui. Poklopac mora biti konfigurisan tako da se nee
iskriviti, saviti, opustiti, ili izobliiti u tolikoj meri da se vie ne uklapa
pravilno sa trupom kanti, ili na drugi nain postane neupotrebljiv.
Drka: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kanta mora biti opremljena drkom

od najmanje 2,5 cm u preniku. Drai drke moraju biti bilo integralno
saliveni sa trupom kanti ili, ako se koriste drke zakaene zavrtnjima, moraju
biti tako dizajnirane da spree da se oni razlabave tokom aktivnog ivota
kanti.
Dno: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Dno Kotrljajuih kanti mora imati

salivene trake za habanje koje tite od povlaenja po zemlji.
Tokovi [MODIFIKOVATI PO ELJI] Svaka kanta bie opremljena sa dva

toka. Svaki toak e biti najmanje dvadeset (20) santimetara u preniku,
imati gazeu povrinu iroku najmanje 4 cm, sigurnosni mehanizam kojim je
privren za osovinu kante, i biti proizveden od prirodne gume ili
polimerske smese. Svaki toak e se procenjivati za minimalnu ocenu
optereenja kante, i nee se plastino deformisati kada se izloi
projektovanom optereenju kante. Drai tokova bie od plastificiranog
elika.
Osovine: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Proi e kroz trup kotrljajuih kanti

van prostora za smetaj otpada; minimum 1,5 cm pocinkovani elik u
potpunosti podupret trupom kanti. Nikakvi zavrtnji niti nitne se ne koriste za
montau.
Privrivai: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Svi privrivai e biti otporni

na koroziju, bez otrih ivica, i nijedan privriva nee probiti trup kanti u
delu gde e biti smeten otpad.
Obrada povrina: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Unutranje povrine bie

glatke sa polu- ili visoko-sjajnom obradom. Spoljne povrine mora da budu
pogodne za toplotno igosanje na trupu i poklopcu, i ne smeju imati otre
ivice niti uglove, ispupenja, ili druge konstrukcije koje mogu predstavljati
smetnju ili opasnost za ljude.
Sklapanje: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kotrljajue kante se moraju lako

sklapati, zavrtnji moraju biti samo-zatezajui, i zavrtnji i nitne moraju biti
tako dizajnirani da javnost ne moe da ih ukloni obinim alatom.
Identifikacija i oznake: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Poklopac mora imati

pogodno mesto za prilepljivanje odgovarajue nalepnice sa edukativnim i/ili
drugim informacijama.
Boja: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Ultravioletno stabilizovana, zelena koja

ne bledi.
Stabilnost: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kotrljajua kanta e biti stabilna i

samobalansirajua kada je u uspravnom poloaju, bilo puna ili prazna.
Dizajniran da sprei prevrtanje pri vetrovima do 50 km/sat u bilo kom pravcu
kada je prazna. Korisnik treba lako da naginje i pomera kantu.
Dizanje i pranjenje: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kotrljajua kanta e biti

opremljena mestima za prikainjanje koja ih ine kompatibilnim sa
standardnim polu-automatizovanim dizaima sa zabravljivanjem pomou
ipke. Gornja taka dizanja mora biti integralno salivena u trup kante. Donja
ipka mora biti dizajnirana da izdri preko deset godina prikaivanja za
diza, i mora biti od pocikovanog elika 2,5 cm. Ona se mora slobodno
okretati punih 360 stepeni oko sopstvene osovine.
Nestabilnost: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Da bi se maksimizirao broj

sklopljenih kanti koje se mogu isporuiti Potroaima koristei mala pikap
vozila, i da bi se maksimizirala efikasnost pri odlaganju, kotrljajue kante se
moraju dizajnirati tako da svaka potpuno sklopljena kotrljajua kanta moe
da se ugnezdi u bilo koju drugu istog dizajna tako da se najmanje est (6)
mogu bezbedno naslagati.
Garancija: Bie najmanje deset (10) godina za sve delove kotrljajuih kanti;
nee biti proporcionalno podeljena i mora specifino da obezbedi zamenu
bez uea za bilo koje komponentne delove koji propadnu u materijalu ili
izradi u periodu od deset (10) godina od instalacije. Bilo kakva greka pod
garancijom da je na trupu kante, tokovima, drci poklopca, i dugim
pomonim delovima i privrivaima, ta kanta e biti zamenjena novoproizvedenom kotrljajuom kantom.
3.2.3.2 Dinamika rasporeivanja. Izvoa e isporuiti kotrljajue kante u svim zgradama u

svim Z-Z Uslunim sektorima ne ranije od petnaest (15) dana, i ne kasnije od pet (5)
dana pre otpoinjanja Z-Z Usluge sakupljanja otpada. Izvoa e povui sve
kotrljajue kante od bilo kog Potroaa koji odbije ili prestane da uestvuje u
programu sakupljanja otpada.
3.2.3.3 Odravanje kotrljajuih kanti. Izvoa e biti odgovoran za praenje, kontrolu,
pranje, higijenu i opte odravanje kotrljajuih kanti kako bi se osiguralo njihovo
ouvanje i dug koristan ivot. Izvoaev Finalni radni plan e obuhvatiti klauzule za
pranje/sterilisanje kotrljajuih kanti barem dva puta godinje i opisae program za
usaglaavanje sa ovom specifikacijom.
3.2.3.4 Zamena kotrljajuih kanti. Izvoaevi radnici e se postarati da spree oteenja na
kotrljajuim kantama nepotrebnim grubim rukovanjem. Izvoa e o svom troku
zameniti bilo koje oteene kotrljajue kante u roku od tri (3) radna dana bez ikakve
naplate od Potroaa. Izvoa e prijaviti sve zamene kotrljajuih kanti
OPTINSKOM administratoru ugovora o vrstom otpadu u mesenom izvetaju o
poslovanju.
3.2.3.5 Popravke kotrljajuih kanti. Izvoa e biti odgovoran za popravku kotrljajuih
kanti u oblastima koje obuhvataju, ali nisu i ograniene na poklopce sa arkama,
tokove i osovine. U roku od tri (3) radna dana od prijave od strane ekipa za
sakupljanje, OPTINE, ili nekog Potroaa o potrebi za takvim popravkama,
Izvoa e popraviti kotrljajue kante ili ako je potrebno povui kotrljajue kante na
popravku i isporuiti zgradi zamenu kotrljajuih kanti.
3.2.3.6 Vlasnitvo nad kotrljajuim kantama. Izvoa ima vlasnitvo nad kotrljajuim
kantama.
3.2.4
Kontejneri sabirne lokacije za otpad (SLO). Kontejneri e biti nabavljeni, rasporeeni,

servisirani, odravani i sanitizovani od strane Izvoaa. Kontejneri e se proizvoditi
od metala, imati etiri (4) toka da olakaju smetanje i pomeranje, imati minimalni
kapacitet od jednog (1) kubnog metra, i imati prikaene poklopce. Izvoa e u svako
doba odravati izgled i funkcionalnost kontejnera.
3.2.4.1 Tehnike specifikacije za kontejnere sabirne lokacije za otpad. Ponua e uz

Tehniku ponudu predati spisak tehnikih podataka od proizvoaa kontejnera koji
pokazuje da e kontejneri koje namerava da obezbedi zadovoljiti ili premaiti sve
sledee tehnike specifikacije:
Zapreminski kapacitet: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Izvoa treba da
obezbedi Kontejnere sledeih kapaciteta (u kubnim metrima mereno sa
zatvorenim poklopcem): 1,0, 1,5, 2,0, 3,0, 4,0 i 6,0.
Kompatibilnost: Kontejneri e biti kompatibilni sa komercionalno dostupnim
mehanizmima Vozila za sakupljanje otpada sa stranje dizanjem.
Standardi dizajna: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kontejneri e biti
dizajnirani da zadovolje sve relevantne delove Amerikog nacionalnog
instituta za standarde (ANSI) Z245.30 1999 ili Z245.60 1999, ili
ekvivalent.
Materijali izrade [MODIFIKOVATI PO ELJI] Trup Kontejnera e biti
izraen od metala, a poklopac e biti izraen od plastike koja sadri UV
inhibitore.
Poklopac: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Bie nepromoiv i samooceujui, speie ulazak kie kada je zatvoren, i bie vrsto zakaen za
kontejner.
Obrada povrina: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Unutranje i spoljne
povrine e imati zatitni sloj koji spreava ru i koji je otporan na koroziju.
Boja: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Zelena
Koturai: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Bie ih ukupno etiri sa najmanje
dva koja se obru 360 stepeni. Koturai montirani da se obru imae mazive
delove. Svaki kotura mora biti u stanju da nosi 300 kg za svaki kubni metar
zapreminskog kapaciteta kontejnera. Koturai nisu neophodni na
Kontejnerima od 4,0 i 6,0 kubnih metara.
Odliv: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Svaka kanta e imati rupu za odliv sa
vodozaptivajuim epom.
Identifikacija i oznake: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Kontejneri e
zadovoljiti sve relevantne klauzule ANSI 245.30-1999, ili ekvivalentne, i
imae glatku bezavnu povrinu za nalepnicu sa prednje strane veliine ne

manje od 15 cm sa 25 cm za stavljanje OPTINSKOG logoa i broja telefona
Izvoaeve slube za potroae. Pored toga, svaki Kontejner e imati
naznake sa navedenim materijalima sadraja, istaknute srpskim slovima
najmanje 8 cm visine.
Garancija: [MODIFIKOVATI PO ELJI] Bie najmanje jednu (1) godinu za
materijal i izradu svih delova kontejnera (da nije proporcionalno podeljena).
3.2.4.2 Dinamika rasporeivanja. Izvoa e postaviti sve kontejnere na lokacije koje on

odabere za uslugu sakupljanja KO-a ne ranije od deset (10) dana, i ne kasnije od
dva (2) dane pre otpoinjanja Usluge sakupljanja KO-a. Svi kontejneri e biti
postavljeni na nain koji e olakati korienje od strane Potroaa, dok su smetnje
saobraaju peaka i vozila i izgledu Grada svedeni na minimum.
3.2.4.3 Odravanje kontejnera. Izvoa e biti odgovoran za praenje, kontrolu, pranje,
sterilisanje i opte odravanje kontejnera kako bi se osiguralo njihovo ouvanje i
dug koristan vek. Izvoaev Finalni radni plan e obuhvatiti klauzule za
pranje/sterilisanje kontejnera berem jednom svaka tri (3) meseca i opisati program
za usaglaavanje sa ovom specifikacijom.
3.2.4.4 Vlasnitvo kontejnera. Kontejneri e biti u vlasnitvu Izvoaa.
3.2.4.5 Popravka kontejnera. Izvoa e biti odgovoran za popravku Kontejnera u oblastima
koje obuhvataju, ali nisu i ograniene na, poklopce i arke, tokove i osovine, i sve
delove koji su neophodni za bezbedno i efikasno pranjenje otpada skladitenog u
Kontejneru. U roku od dva (2) radna dana od obavetenja od OPTINE o potrebi za
takvim popravkama, Izvoa e opraviti kontejner, ili ako je potrebno, ukloniti
kontejner radi opravki i dostaviti drugi kontejner u zamenu.
3.2.4.6 Zamena oteenih kontejnera. Radnici Izvoaa e voditi rauna da spree oteenja
kontejnera nepotrebnim grubim rukovanjem. Izvoa e o svom troku zameniti bilo
koji kontejner oteen od strane Izvoaa, u roku od dva (2) radna dana bez ikakve
nadoknade ili uznemiravanja Potroaa.
3.2.5
3.3
3.3.1
Usluni kontejneri Velikih komercijalnih generatora. Izvoa e obezbediti

kotrljajue kante ili kontejnere ako VKG generie u proseku vie od jednog (1)
kubnog metra KO-a i kabastog otpada dnevno. Kontejneri koji zadovolje ili
premae minimalne tehnike zahteve navedene u stavovima 3.2.3.1 ili 3.2.4.1 su
prihvatljivi. Izvoa e biti odgovoran za odravanje izgleda i funkcionalnosti
kotrljajuih kanti i kontejnera postavljenih kod VKG-a. Sve kotrljajue kante i
kontejneri locirani kod VKG-a bie prani i sanitizovani prema dinamici
specifikovanoj u Finalnom radnom planu predatom OPTINI, a barem jednom svakih
tri meseca.
Postavljanje kanti/kontejnera za sakupljanje otpada
Odlaganje Otpada tipa od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJ-SJ). Izvoa
e sakupiti sav KO upakovan u odgovarajue kante koje zadovoljavaju specifikacije
navedene u stavu 3.2.1 i neupakovane kabaste otpade iznesene na do jednog (1) metra
od vrata zajednikog hodnika bilo koje Stambene jedinice koja prima Uslugu
sakupljanja otpada tipa SJ-SJ.
3.3.2
Postavljane kotrljajuih kanti za sakupljanje od Zgrade do Zgrade (Z-Z). Izvoa e

postaviti kotrljajue kante za Uslugu sakupljanje od Zgrade do Zgrade uzimajui u
obzir pristipanost korisnicima, pristupanost za servisiranje, zdravlje, bezbednost i
estetiku. Potroai e stavljati preveliki kabasti otpad na do jednog (1) metra
razdaljine od kotrljajuih kanti na nain koji e omoguiti bezbedan i efikasan pristup
Izvoaevoj opremi i radnicima.
3.3.3
Postavljane kontejnera za sakupljanje otpada na Sabirnim lokacijama za otpad (SLO).

Izvoa e biti odgovoran da obezbedi kontejnere za rasprostranjeno rasporeivanje u
svim SLO Uslunim sektorima kao i na specifikovanim SJ-SJ i Z-Z lokacijama
Uslunih sektora. Rasprostranjeno rasporeivanje e znaiti da e se jedna sabirna
lokacija za otpad nalaziti na do pedeset (50) metara od bilo kog Potroaa u bilo kom
SLO Uslunom sektoru. Postavljanje kontejnera kod Sabirnih lokacija za otpad bie
odgovornost Izvoaa. Sve Sabirne lokacije za otpad bie smetene na javnoj imovini.
Mesta lokacija i pojedinanih kontejnera treba da uzmu u obzir sledee:
Pristupanost Korisnicima.
Pristupanost za servisiranje.
Protok saobraaja peaka i vozila.
Javno zdravlje i bezbednost.
Blizina trgovinskih radnji koje prodaju hranu i/ili pie.
Vidljivost.
Izloenost ivotinjama i pticama.
Ukupna estetika.
OPTINA zadrava pravo da odobrava mesta postavljanja pojedinih Sabirnih lokacija

za otpad i kontejnera Sabirnih lokacija za otpad.
Izvoa e biti odgovoran za sakupljanje svog kabastog otpada izneenog na do dva
(2) metra udaljenosti od Kontejnera Sabirnih lokacija za otpad.
3.3.4
3.4
Postavljaje kontejnera za sakupljanje otpada kod Velikih komercijalnih generatora

(VKG). Kontejneri za smetaj KO-a generisanog od strane VKG-a bie postavljeni
na lokaciji na imovini VKG-a obostrano prihvatljivo VKG-u i Izvoau.
Kadrovi izvoaa
3.4.1
Kompetentnost i sprema. Svi Podizvoai, nadzornici, i radnici zaposleni od strane

Izvoaa e biti kompetentni i oprezni radnici sa odgovarajuim spremama za svoja
zanimanja.
3.4.2
Pravo otputanja. OPTINSKI administrator projekta moe zahtevati otputanje bilo

koje osobe zaposlene od strane Izvoaa koja ponavlja propuste neizvrenja svojih
radnih zadataka, koja je nekompetentna i nemarna u pravilnom izvoenju svojih
zadataka, i takve osobe se nee ponovo zapoljavati od strane Izvoaa bez pismene
saglasnosti OPTINSKOG administratora projekta.
3.4.3
Terenski nadzor. Izvoa e odrediti jednog kvalifikovanog terenskog nadzornika za

svaki Usluni sektor i dostavie napismeno Administraru Ugovora ime te osobe.
Terenski nadzornik e biti prisutan na lokaciji sve vreme dok rade ekipe, i imae
komunikaciju radiom sa kancelarijom Izvoaa i sa svim Vozilima za sakupljanje

otpada pod njegovim nadzorom.
3.4.4
Ponaanje. Izvoa e zahtevati da se svi zaposleni ponaaju na kurtoazan i uljudan

nain i da se uzdre od korienja glasnog ili profanog govora.
3.4.5
Uniforme. Izvoa e svim zaposlenima obezbediti adekvatne uniforme, kape, radne

izme, reflektivne prsluke, i drugu zatitnu odeu koja je neophodna za njihov izgled i
bezbednost.
3.4.6
Pristup privatnoj imovini. Osoblje Izvoaa nee nezakonito stupati na privatnu

imovinu ili razbacivati otpad, prelaziti imovinu do susednih objekata, ili se meati i
dirati imovinu koja ih se, ili ne treba da ih se tie.
3.4.7
Prebiranje otpada. Prebiranje otpada od strane zaposlenih Izvoaa za vreme

izvoenja aktivnosti sakupljanja otpada nee biti dozvoljeno.
3.4.8
Vozake dozvole. Svaki voza vozila za sakupljanje e u svako doba nositi vaeu
srpsku komercijalnu vozaku dozvolu i sve druge potrebne dozvole.
3.4.9
Honorari i napojnice. Izvoa nee dozvoliti bilo kom zaposlenom, agentu ili
podizvoau da nudi specijalne usluge van obima ovog Ugovora, ili da trai,
iznuuje, zahteva, ili primi, bilo direktno ili indirektno,bilo kakvu nadoknadu ili
napojnicu za usluge koje spadaju u obim ovog Ugovora.
Kancelarija za usluge potroaima
3.5
3.5.1
Radno vreme. Izvoa e odravati Kancelariju gde se pitanja i albe od

OPTINSKIH kontrolora projekta i Potroaa mogu primati osam (8) sati dnevno,
sedam (7) dana nedeljno.
3.5.2
Osoblje. U Kancelariji e biti zaposlen adekvatan broj obuenog osoblja da osigura da

pozivaoci telefonom mogu dobiti kancelariju i kvalifikovanog predstavnika slube za
usluivanje potroaa u razumnom vremenskom periodu.
3.5.3
Telefonske linije. Izvoa e odravati minimum od [UNETI BROJ] telefonskih linija

i jednu (1) liniju za faks namenjene iskljuivo za pozive od OPTINSKIH kontrolora
projekta i Potroaa.
4.
STANDARDI IZVRENJA
4.1
4.1.1
4.2
Opte
Osim ako je drugaije navedeno, zahteva se sto (100) procentno pridravanje svake
Specifikacije usluga i Minimalnih tehnikih zahteva.
Planovi rada
4.2.1
Finalni plan rada. Finalni plan rada e biti predat u roku predvienom u stavu 2.1.2 i
sadrae detaljne opise o tome kako e se Izvoa usaglasiti sa svakom
Specifikacijom usluga i Minimalnim tehnikim zahtevima iz ovog lana. Finalni plan
rada mora pokazati na zadovoljstvo OPTINSKOG administratora projekta da je
Izvoa pravilno protumaio sve zahteve usluga i da se opredelio za plan koji ima
veliku verovatnou da bude usaglaen sa svim standardima izvoenja.
4.2.2
Pripremni plan rada. Plan rada za Pripremni period bie predat na vreme i sadraj
mora obraditi svako od navedenih pitanja na nain koji je zadovoljavajui za
OPTINSKOG administratora projekta.
4.3
Usluga sakupljanja otpada
4.3.1
Pouzdanost sakupljanja od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJ-SJ). Propusti

u Usluzi nee premaiti [UNETI BROJ] procenata svih Stambenih jedinica planiranih
za uslugu tog dana.
4.3.2
Pouzdanost sakupljanja od Zgrade do Zgrade jedinice (Z-Z). Propusti u Usluzi nee

premaiti [UNETI BROJ] procenata svih Zgrada planiranih za uslugu tog dana.
4.3.3
Pouzdanost sakupljanja kod Sabirne lokacije za otpad (SLO). Sve Sabirne lokacije za
otpad e biti opsluene dovoljno esto da se sprei prepunjavanje KO-a kod [UNETI
BROJ] procenata svih Sabirnih lokacija za otpad bilo kog dana.
4.3.4
Pouzdanost sakupljanja kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). Propust da se

obezbedi usluga prema dogovorenoj dinamici ne sme prei [UNETI BROJ] procenata
svih VKG-a planiranih za uslugu tag dana.
4.3.5
Obavetenje o neizvrenom sakupljanju. Prijave o propustima da se ostavi

obavetenje o neizvrenom sakupljanju na mestu gde Potroai iznose KO i kabasti
otpad nee prei [UNETI BROJ] dnevno.
4.3.6
Kvalitet sakupljanja od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJ-SJ).

Nekompletna sakupljanja ne smeju prei [UNETI BROJ] procenata svih planiranih
usluga sakupljanja tipa SJ-SJ tog dana. Nekompletno sakupljanje je definisano kao
ono u kom sakuplja ostavi ostatke KO-a, kabasti otpad ili prosuti otpad bez
ostavljanja obavetenja o neizvrenom sakupljanju u kome je naveden razlog zato to
nije uraeno.
4.3.7
Kvalitet sakupljanja od Zgrade do Zgrade (Z-Z). Nekompletna sakupljanja ne smeju

prei [UNETI BROJ] procenata svih planiranih usluga sakupljanja tipa Z-Z tog dana.
Nekompletno sakupljanje je definisano kao ono u kom sakuplja ostavi ostatke KOa ili prosuti otpad bez ostavljanja obavetenja o neizvrenom sakupljanju u kome je
naveden razlog zato to nije uraeno.
4.3.8
Kvalitet sakupljanja kod Sabirne lokacije za otpad (SLO). Propust u pranjenju

celokupnog sadraja bilo kog kontejnera Sabirne lokacije za otpad, ili propust da se
saisti sve to se rasulo prilikom postupka pranjenja ne smeju prei [UNETI BROJ]
procenata svih SLO-a planiranih za opsluivanje tog dana.
4.3.9
Kvalitet sakupljanja kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). Propust u

pranjenju celokupnog sadraja bilo kojih kotrljajuih kanti ili kontejnera kod VKGa, ili propust da se oisti sve to se rasulo prilikom postupka pranjenja ne smeju prei
[UNETI BROJ] procenata svih VKG-a opsluivanih tog dana.
4.4
Vremenski raspored pruanja usluge sakupljanja otpada
4.4.1
Vremenski raspored usluge sakupljanja. Izmene vremena polaska na pojedinanim SJSJ i Z-Z trasama sakupljanja otpada, mesta polaska, ili trase, bez dvadeset i etiri (24)
sata predhodnog obavetenja potroaa, nee premaiti [UNETI BROJ] procenata svih
trasa sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada opsluenih tog dana.
4.4.2
Vremenski raspored sakupljanja kabastog otpada. Kabasti otpad iznet kako je

specifikovano u stavu 2.3.4 bie sakupljen u roku od dvadeset i etiri (24) sata od
usluge sakupljanja KO-a [UNETI BROJ] procenata vremena svakog dana pruanja
usluge.
4.5
Satnica sakupljanja
4.5.1
Satnica sakupljanja od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJ-SJ). Usluga

sakupljanja otpada tipa SJ-SJ e poeti ne ranje od 6:00 asova i zavrie se ne
kasnije od 20: 00 asova na trasama SJ-SJ [UNETI BROJ] procenata vremena
(procenjeno dnevno).
4.5.2
Satnica sakupljanja od Zgrade do Zgrade jedinice (Z-Z). Usluga sakupljanja otpada

tipa Z-Z e poeti ne ranije od 6:00 asova i zavrie se ne kasnije od 20: 00 asova
na trasama Z-Z [UNETI BROJ] procenata vremena (procenjeno dnevno).
4.5.3
Usluga Sabirne lokacije za otpad (SLO). Usluga sakupljanja tipa SLO e se odvijati
unutar specifikovane satnice za [UNETI BROJ] procenata svih usluga sakupljanja tipa
SLO gde su satnice sakupljanja ograniene od strane OPTINE (procenjeno dnevno).
4.5.4
Usluga sakupljanja otpada kod velikih komercijalnih generatora (VKG). Broj albi
vezanih za satnicu Usluge sakupljanja otpada tipa VKG nee premaiti [UNETI
BROJ] procenata broja izvrenih usluga.
4.6
Standardi za naine sakupljanja
4.6.1
Uznemiravanja. Broj prijava uznemiravanja (ukljuujui buku) od korisnika zgrada,

peaka i vozaa motornih vozila nee premaiti [UNETI BROJ].
4.6.2
Oteenje imovine. Broj incidenata oteenja imovine uzrokovana osobljem i

opremom Izvoaa nee premaiti [UNETI BROJ] dnevno.
4.6.3
Prava korienja ulice. Broj prijava o blokiranju saobraaja d strane vozila Izvoaa
nee premaiti [UNETI BROJ] na svakih [UNETI BROJ] vozila za sakupljanje
stavljenih u slubu svakog dana.
4.6.4
Prosipanje. Broj prijava o prosipanju KO-a proizilog iz rada ekipa za sakupljanje

nee premaiti [UNETI BROJ] na svakih [UNETI BROJ] vozila za sakupljanje
stavljenih u slubu svakog dana.
4.6.5
Odnosi sa javnou. Broj prijava o nekurtoaznom, svadljivom ili uvredljivom

ponaanju nee premaiti [UNETI BROJ] na svakih [UNETI BROJ] vozila za
sakupljanje stavljenih u slubu svakog dana.
4.7
Standardi za transfer, obradu i deponovanje KO-a i kabastog otpada
4.7.1
Usaglaenost sa Zakonima i Specifikacijama. Svi radovi na transferu, preradi i

deponovanju e u svako doba biti uz potpunu usaglaenost sa svim zakonima u Srbiji i
sa ovim specifikacijama koje se odnose na te aktivnosti.
4.7.2
Transfer KO-a i kabastog otpada na trasi. Izvoa nikada nee konsolidovati ili
prebacivati KO i kabasti otpad na javnoj ili privatnoj imovini dok se nalazi na bilo
kojoj trasi izuzev na lokacijama koje je pregledao i odobrio OPTINSKI
administrator projekta.
4.7.3
Vaganje sakupljenog otpada. Teina svih tovara KO-a i kabastog otpada koje sakupi
Izvoa bie precizno izmerena koristei sertifikovane vage, i evidentirane od strane
OPTINE i Izvoaa pre istovara kod Naznaenih objekata za obradu i deponovanje.
4.7.4
Korienje Naznaenih objekata za transfer, obradu i deponovanje. Izvoa e

isporuiti svaki tovar KO-a i kabastog otpada koji sakupi samo Naznaenim
objektima za transfer, prepadu i deponovanje imenovanim od strane OPTINE.
4.7.5
Zahtev za preusmeravanje otpada na reciklau. [UNETI BROJ] procenata svog KOa i kabastog otpada sakupljenog od strane Izvoaa godinje mora se preusmeriti od
deponovanja na reciklau u Naznaenom objektu za deponovanje. Stopa
preusmerenosti je definisana sledeom formulom:
(Tone sakupljenog Tone deponovanog) / (Tone sakupljenog)
gde e tone biti jednake ukupnom KO-u i kabastom otpadu i Industrijskom otpadu.
4.8
Standardi izvetavanja
4.8.1
Meseni izvetaji o pripremama(MIPP). Meseni izvetaji o pripremama se moraju

predati u roku od deset (10) dana od kraja svakog meseca Pripremnog perioda
(poevi sa drugim mesecom) i sadraj e pruiti pun i detaljan opis stvarnog napretka
postignutog u svim aktivnostima specifikovanim u stavu 1.5.1 na zadovoljstvo
OPTINSKOG administratora projekta.
4.8.2
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). Izvoa e predavati Mesene izvetaje o

poslovanju u skladu sa svim specifikacijama opisanim u stavovima 2.9.3.1 i 2.9.3.2
posle svakog meseca Usluga pruenih tokom Ugovornog operativnog perioda, koji
zadovoljavaju OPTINSKOG administratora projekta.
4.8.3
Godinji izvetaji o poslovanju (GIP). Izvoa e predavati Godinje izvetaje o

poslovanju na vreme i u skladu sa svim specifikacijama sadraja opisanim u
stavovima 2.9.4.1 i 2.9.4.2 posle svake godine Usluga pruenih tokom Ugovornog
operativnog perioda
4.8.4
Lano izvetavanje. Obuhvatanje bilo kog materijalno netanog iskaza ili

predstavljanja u bilo kom Izvetaju predatom OPTINI je apsolutno zabranjeno.
4.9
4.9.1
Dodavanje novih potroaa

Uvoenje usluge. Propust u pruanju specifikovane Usluge sakupljanja otpada novim
Potroaima u roku od dvadeset i etiri (24) sata od zvaninog pismenog obavetenja
od OPTINSKOG administratora projekta nee prei [UNETI BROJ] procenata svih
zahteva sainjenih meseno.
4.10 Standardi za postupanje sa albama

4.10.1 Radno vreme. Potpuno pridravanje specifikaciji angaovanosti osoblja e se
odravati.
4.10.2 Usluge Potroaima. Broj prijava od Potroaa i OPTINSKIH kontrolora projekta
koje navode da se do predstavnika Izvoaa nije moglo doi u roku od jednog (1) sata
nee prei [UNETI BROJ] procenata svih poziva primljenih meseno.
4.10.3 Dokumentacija o albama. Izvoa e voditi evidenciju o svakoj albi primljenoj od
bilo kog Potroaa ili predstavnika OPTINSKOG administratora projekta u formi
koja je specifikovana u stavu 2.11.3.
4.10.4 Razreenje albe. Propusti da se razree albe na zadovoljstvo alioca i
OPTINSKOG Aministratora projekta nee prei [UNETI BROJ] procenata svih
albi primljenih na mesenoj osnovi.
4.11 Vozila za sakupljanje otpada

4.11.1 Godinji inventar vozila za sakupljanje. Inventar voznog parka vozila za sakupljanje
koji se predaje OPTINSKOM Administratoru projekta bie predat na vreme svake
godine na specifikovanom obrazcu i sa svim informacijama specifikovanim u stavu
3.1.1.
4.11.2 Izmene u voznom parku vozila za sakupljanje. Svaka izmena u voznom parku vozila
za sakupljanje mora da se prijavi u roku od 3 DANA od efektivnog datuma izmene.
4.11.3 Integritet tovarnog prostora. Prijave o curenju iz tovarnog prostora vozila za
sakupljanje otpada ili prosipanju tokom radova sakupljanja nee prei stopu od
[UNETI BROJ] za svakih [UNETI BROJ] kamiona putenih u slubu svakog dana
sakupljanja.
4.11.4 Korienje Vozila za sakupljane otpada bez hidraulinog sabijanja. Prijave o
nepridravanju bilo koje od specifikacija sadranih u stavu 3.1.4 nee prei stopu od
[UNETI BROJ] za svakih [UNETI BROJ] vozila za sakupljane otpada putenih u
slubu svakog dana.
4.11.5 Hidrauliko sabijanje. Minimum od [UNETI BROJ] procenata svih tovara KO-a
primljenih u Naznaeni objekat za uklanjanje bie puni tovari, i [UNETI BROJ]
procenata svakog punog tovara KO-a e zadovoljiti ili premaiti gustinu od 600 kg
po kubnom metru (mereno na mesenoj osnovi).
4.11.6 Higijena Vozila za sakupljanje. Unutranje i spoljne povrine svih vozila za
sakupljanje otpada koji su u slubi moraju biti oprane prema uestanosti
specifikovanoj u Finalnom radnom planu.
4.11.7 Odravanje Vozila za sakupljanje. Izvoa e odravati nivo od [UNETI BROJ]
procenata pridravanja (mereno na mesenoj osnovi) dinamici preventivnog
odravanja specifikovanoj u Finalnom radnom planu.
4.11.8 Inspekcija Vozila za sakupljanje. Izvoa e odravati nivo od [UNETI BROJ]
procenata pridravanja specifikaciji dnevne inspekcije vozila u stavu 3.1.8.
4.11.9 Upravljanje Vozilima za sakupljanje. Svi operateri vozila za sakupljanje otpada
moraju posedovati sve potrebne dozvole i licence.
4.11.10 Oznake i identifikacija Vozila za sakupljanje. Sva vozila koriena kako u nadzoru
tako i u pruanju Usluga sakupljanja otpada moraju biti obeleena sa
identifikacionom informacijom po specifikaciji u stavu 3.1.10 sve vreme dok su u
slubi.
4.11.11 Pomona oprema. Sva vozila kojima upravlja Izvoa moraju imati pomonu
opremu specifikovanu u stavu 3.1.13 sve vreme dok su u slubi.
4.11.12 Rezervna oprema. Dnevni broj zastoja Usluge sakupljanja otpada na bilo kojoj trasi
dua od dva (2) sata usled nedostatka rezervne opreme nee prei [UNETI BROJ] za
svakih [UNETI BROJ] trasa sakupljanja planiranih za taj dan.
4.11.13 Utovar Vozila za sakupljanje otpada. Broj puta kada teina puno natovarenog Vozila
za sakupljane otpada moe prei proizvoaeve granice bruto teine vozila (BTV) ne
sme prei [UNETI BROJ] procenata svih tovara isporuenih Naznaenim objektima
za transfer, obradu i deponovanje.
4.11.14 Buka. Buka emitovana od bilo kog vozila za sakupljanje otpada do 100 metara
udaljenosti od bilo koje Stambene jedinice nee prei nivo od sedamdeset i pet (75)
decibela kada se meri na razdaljini od dvadeset i pet (25) stopa.
4.12 Kontejneri za skladitenje KO-a [CEO OVAJ DEO TREBA MODIFIKOIVATI
TAKO DA ODRAAVA ELJENE PRIMENJIVE STANDARDE]
4.12.1 Uinak kotrljajuih kanti. 99,7 procenata svih Kotrljajuih kanti obezbeenih od
strane Izvoaa zadovoljie standard ANSI 245.30-1999, klauzulu 7.2.4.2 (zahtevi
testiranja kanti sa dva toka) za sledee parametre:
Zapreminski tovarni kapacitet.
Stabilnost na kosini.
Postojanost prilikom vuenja.
Utovar i istovar (ciklini test).
Pozicija centra teita.
Sila pri kojoj se kanta prevre.
Poklopac (kolaps).
Sve metalne komponente Kotrljajue kante moraju zadovoljiti zahteve otpora
koroziji na 500 sati izloenosti slanoj mlaznici kako je opisano u ASTM-u
B117.
Kotrljajue kante moraju zadovoljiti test performance proputanja.
Prazne kotrljajue kante moraju zadovoljiti test performance stabilnosti na
vetru.
Kotrljajue kante moraju odati integritet i funkcionalni rad za vreme
garantnog perioda kada su izloena ultra-violetnoj radijaciji sunca.
Kotrljajue kante se ne smeju plastino deformisati kada su izloene
temperaturama u opsegu od 10 stepeni C do 50 stepeni C i kompresionom
optereenju od 90 kg.
4.12.2 Performansa kontejnera na Sabirnoj lokaciji za otpad. Devedeset i devet (99)
procenata svih kontejnera stavljenih u slubu od strane Izvoaa moraju zadovoljiti
sve relevantne klauzule iz ANSI 245.30-1999. Svi kontejneri takoe moraju
zadovoljiti test kolapsa poklopca zasnovan na Test poklopaca za kontejnere u ANSI
Z245.30-1999, i adaptiran po potrebi za kontejnere za stranje utovarivae.
4.12.3 Ne vie od tri (3) procenata svih kotrljajuih kanti stavljenih u slubu moe da
zahteva zamenu bilo kojih komponentnih delova koji otkau u materijalu ili izradi za
vreme trajanja Operativnog perioda Ugovora.
4.12.4 Ne vie od tri (3) procenata svih kontejnera stavljenih u slubu moe da zahteva
zamenu bilo kojih komponentnih delova koji otkau u materijalu ili izradi za vreme
trajanja Operativnog perioda Ugovora.
5.
PRAENJE IZVRENJA
5.1
5.1.1
Opte
Dostupnost dokumentaciji. Sva dokumentacija navedena u ovom Delu bie dostupna
za inspekciju od strane OPTINSKOG administatora projekta ili imenovanog
predstavnika tokom radnog vremena svih usluga sakupljanja otpada, i kopije e biti
predate uz Meseni izvetaj o poslovanju.
5.1.2
OPTINSKO praenje projekta. Usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog

otpada bie praene od strane OPTINSKOG administatora projekta. OPTINSKI
administator projekta e odrediti dovoljno OPTINSKIH kontrolora projekta da
posmatraju i ocenjuju usaglaenoste Izvoaa sa svim Standardima o izvrenju
sadranim u ovom lanu.
5.1.3
Forma dokumentacije. Forma sve dokumentacije specifikovane u ovom Delu bie

podlona saglasnosti od strane OPTINE.
5.1.4
Finalni radni plan. OPTINSKI administator projekta e oceniti usaglaenost

Izvoaa sa standardom za izvrenje za Finalni radni plan na osnovu vremena predaje
i uklapanja sadraja sa stavom 2.1.2.
5.1.5
Pripremni radni plan (PRP). OPTINSKI administator projekta e oceniti

usaglaenost Izvoaa sa standardom za izvrenje za Pripremni radni plan na osnovu
vremena predaje i uklapanja sadraja sa zahtevima.
5.2
5.2.1
Pouzdanost sakupljanja od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJ-SJ).

OPTINSKI administator projekta e dnevno meriti usaglaenost sa standardom tako
to e podeliti ukupan broj prijavljenih propusta u Uslugama tipa SJ-SJ sa ukupnim
brojem Stambenih jedinica planiranim za sakupljanje prema Konanom radnom planu
Izvoaa.
5.2.2
Pouzdanost sakupljanja od Zgrade do Zgrade (Z-Z). OPTINSKI administator

projekta e dnevno meriti usaglaenost sa standardom time to e podeliti ukupan broj
prijavljenih propusta u Uslugama tipa Z-Z sa ukupnim brojem kotrljajuih kanti
planiranim za sakupljanje prema Konanom radnom planu Izvoaa.
5.2.3
Pouzdanost sakupljanja kod Sabirnih lokacija za otpad (SLO). OPTINSKI

administator projekta e dnevno meriti usaglaenost sa standardom time to e
podeliti ukupan broj prijavljenih prepunjavanja SLO-a sa ukupnim brojem Sabirnih
lokacija za otpad planiranim za sakupljanje prema Konanom radnom planu Izvoaa.
5.2.4
Pouzdanost sakupljanja kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). OPTINSKI

podeliti ukupan broj prijavljenih propusta u VKG Uslugama sa ukupnim brojem
Velikih komercijalnih generatora planiranim za sakupljanje prema Konanom radnom
planu Izvoaa.
5.2.5
Kvalitet Usluge sakupljanja otpada od Stambene jedinice do Stambene jedinice (SJSJ). OPTINSKI administator projekta e dnevno meriti usaglaenost sa standardom
time to e podeliti ukupan broj prijavljenih nekompletnih sakupljanja tipa SJ-SJ sa
ukupnim brojem stambenih jedinica planiranim za sakupljanje prema Konanom
radnom planu Izvoaa.
5.2.6
Kvalitet Usluge sakupljanja otpada od Zgrade do Zgrade (Z-Z). OPTINSKI

podeliti ukupan broj prijavljenih nekompletnih sakupljanja tipa Z-Z sa ukupnim
brojem kotrljajuih kanti planiranim za sakupljanje prema Konanom radnom planu
Izvoaa.
5.2.7
Kvalitet Usluge sakupljanja kod Sabirnih lokacija za otpad (SLO). OPTINSKI

podeliti ukupan broj prijavljenih nekompletnih sakupljanja tipa SLO sa ukupnim
brojem kontejnerai za sakupljanje otpada planiranim za sakupljanje prema Konanom

radnom planu Izvoaa.
5.2.8
5.3
Kvalitet Usluge sakupljanja kod Velikih komercijalnih generatora (VKG).

OPTINSKI administator projekta e dnevno meriti usaglaenost sa standardom time
to e podeliti ukupan broj prijavljenih nekompletnih sakupljanja tipa VKG sa
ukupnim brojem Velikih komercijalnih generatora planiranim za sakupljanje prema
Finalnom radnom planu Izvoaa.
Vremenski raspored pruanja usluge sakupljanja otpada
5.3.1
Satnica Usluge sakupljanja KO-a. OPTINSKI administrator projekta e meriti

usaglaenost sa standardom dnevno time to e podeliti broj prijavljenih promena
satnice sa ukupnim brojem trasa sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada
planiranih za taj dan.
5.3.2
Satnica sakupljanja Kabastog otpada. OPTINSKI administrator projekta e meriti

usaglaenost sa standardom dnevno time to e podeliti broj prijava o kasnom
sakupljanju sa ukupnim brojem dnevnih sakupljanja kabastog otpada prijavljenim u
Mesenom izvetaju o poslovanju.
5.4
Satnica sakupljanja
5.4.1
Satnica sakupljanja otpada od stambene jedinice do stambene jedinice (SJ-SJ).

OPTINSKI administrator projekta e meriti dnevno usaglaenost sa standardom time
to e podeliti broj prijavljenih prestupa satnice SJ-SJ-a sa brojem SJ-SJ trasa
sakupljanja izvrenih svakog dana.
5.4.2
Satnica sakupljanja otpada od zgrade do zgrade (Z-Z). OPTINSKI administrator

projekta e meriti dnevno usaglaenost sa standardom time to e podeliti broj
prijavljenih prestupa satnice Z-Z-a sa brojem Z-Z trasa sakupljanja izvrenih svakog
dana.
5.4.3
Vremena sakupljanja kod Sabirnh lokacija za otpad (SLO). OPTINSKI administrator

projekta e meriti dnevno usaglaenost sa standardom time to e podeliti broj
prijavljenih prestupa satnice SLO-a sa brojem SLO sakupljanja izvrenih svakog
dana.
5.4.4
Satnica sakupljanja otpada Velikih komercijalnih generatora (VKG-a). OPTINSKI

administrator projekta e meriti dnevno usaglaenost sa standardom time to e
podeliti broj prijavljenih prestupa satnice VKG-a sa brojem VKG sakupljanja
izvrenih svakog dana.
5.5
Nain sakupljanja
5.5.1
Uznemirenja. OPTINSKI administrator projekta e meriti dnevno usaglaenost sa

standardom time to e podeliti broj prijava o uznemiravanju sa brojem vozila za
sakupljanje otpada koje Izvoa prijavi da su koriena svakog dana.
5.5.2
Oteenje imovine. Proverene prijave OPTINSKOG kontrolora projekta i Potroaa

OPTINSKOJ Kancelariji za usluge Potroaima posluie kao mera o broju
incidenata oteenja imovine dnevno.
5.5.3
Javna bezbednost. Proverene prijave OPTINSKOG kontrolora projekta i Potroaa

OPTINSKOJ Kancelariji za usluge Potroaima posluie kao mera o broju
incidenata u kojima aktivnosti ekipa za sakupljanje ugroavaju javnu bezbednost.
5.5.4
Prava korienja ulice. Proverene prijave OPTINSKOG kontrolora projekta i

Potroaa OPTINSKOJ Kancelariji za usluge Potroaima posluie kao mera o
broju incidenata u kojima aktivnosti ekipa za sakupljanje ometaju prolaz peaka i tok
saobraaja.
5.5.5
Prosipanje. OPTINSKI administrator projekta e meriti dnevno usaglaenost sa

standardom time to e podeliti broj prijava prosipanja sa brojem vozila za
sakupljanje otpada koje Izvoa prijavi (u MIOP-u) da su koriena svakog dana.
5.5.6
Prebiranje po otpadu. OPTINSKI administrator projekta e meriti dnevno

usaglaenost sa standardom time to e podeliti broj prijava prebiranja sa brojem
vozila za sakupljanje otpada koje Izvoa prijavi (u MIOP-u) da su koriena svakog
dana.
5.5.7
Odnosi sa javnou. OPTINSKI administrator projekta e meriti dnevno

pridravanje standardu time to e podeliti broj proverenih prijava o nediplomatskom
ponaanju sa brojem vozila za sakupljanje otpada koje Izvoa prijavi (u MIOP-u) da
su koriena svakog dna.
5.6
Transfer, obrada i deponovanje KO-a i kabastog otpada
5.6.1
Pridravanje Zakona Srbije. Proverene prijave OPTINSKOG kontrolora projekta i

Potroaa OPTINSKOJ Kancelariji za usluge Potroaima o Izvoaevom
nepridravanju Zakona Srbije posluie kao mera o broju prestupa.
5.6.2
Usputni pretovar KO-a i kabastih otpada. Proverene prijave OPTINSKOG

kontrolora projekta i Potroaa OPTiNSKOJ Kancelariji za usluge Potroaima o
Izvoaevom korienju neodobrenih lokacija za pretovar posluie kao mera o broju
prestupa.
5.6.3
Vaganje sakupljenog otpada. Stalno OPTINSKO posmatranje rada vaga za merenje

teine kod svih Naznaenih objekata za obradu i deponovanje obezbedie osnovu za
merenje pridravanja standardu.
5.6.4
Korienje Naznaenih objekata za obradu i deponovanje. Predaja uz Meseni

izvetaj o poslovanju dnevnih dokumentacija vozila za sakupljanje sa sertifikovanim
karticama vagane teine od Naznaenog objekta za obradu i deponovanje za svaki
tovar KO-a i kabastog otpada sakupljenog u Uslunom rejonu obezbedie osnovu za
merenje pridravanja standardu.
5.6.5
Zahtevi preusmeravanja otpada sa deponovanja na reciklau. Stopa preusmeravanja e

se raunati na godinjoj osnovi (svaki dvanaestomeseni period poevi od datuma
poetka Usluga sakupljanja otpada). Zbir sertifikovanih kartica vagane teine od
Naznaenih objekata za obradu i deponovanje za svaki tovar KO-a i kabastog otpada
sakupljenog u Uslunom rejonu obezbedie osnovu za merenje ukupne tone
sakupljenog stambenog i komercijalnog otpada. Rauni od kupaca svih povraenih
materijala, ukljuujui sertifikovane kartice vagane teine, obezbedie osnovu za
merenje preusmerenog KO-a i kabastog otpada.
5.7
5.7.1
Izvetavanje
Meseni pripremni izvetaji. OPTINSKI administrator projekta e proceniti
pridravanje Izvoaa standardu izrade mesenog pripremnog izvetaja na osnovu
usaglaenosti sadraja sa zahtevima iz paragrafa 1.51.
5.7.2
Mape trasa i rasporedi. OPTINSKI administrator Ugovora e proceniti pridravanje

Izvoaa standardu izrade mapa trasa i rasporeda na osnovu usaglaenosti sadraja sa
zahtevima iz Odeljka 2.
5.7.3
Meseni operativni izvetaji (MIOP). OPTINSKI administrator projekta e proceniti

pridravanje Izvoaa standardu na osnovu usaglaenosti sadraja sa zahtevima iz
Odeljka 2.
5.7.4
Godinji operativni izvetaji. OPTINSKI administrator projekta e proceniti

pridravanje Izvoaa standardu na osnovu usaglaenosti sadraja sa zahtevima iz
Odeljka 2.
5.7.5
Pogreno izvetavanje. OPTINSKI administrator projekta e proceniti pridravanje

Izvoaa standardu na osnovu usaglaenosti celog sadraja izvetaja sa Odeljkom 2.
5.8
5.8.1
5.9

Uvoenje usluge. OPTINSKI administrator projekta e meriti mesenu usklaenost
sa standardom time to e podeliti broj izvetaja o propustima Izvoaa da uvede
usluge sa ukupnim brojem sainjenih zahteva za ulugu.
Postupanje sa albama
5.9.1
Radno vreme kancelarije. OPTINSKI administrator projekta e meriti usklaenost sa

standardom time to e pregledati kontrolne kartice kancelarijskih radnika Izvoaa
koje se predaju sa mesenim izvetajem o uslugama.
5.9.2
Potroake usluge. OPTINSKI administrator projekta e meriti usklaenost sa

standardom time to e podeliti broj prijava da kancelarija nije mogla da se dobije za
tri (3) minuta sa ukupnim brojem poziva potroaa sa albama ili upitima primljenih
svakog meseca.
5.9.3
Evidencija o albama. Izvoa e praviti zapise u Evidenciji o albama o svim

pozivima sa pitanjima ili albama, a kopija e biti obezbeena OPTINSKOM
administratoru projekta zajedno sa Mesenim operativnim izvrtajem da bi obezbedio
osnovu za merenje pridravanja standardu.
5.9.4
Reenje albi. OPTINSKI administrator projekta e meriti mesenu usklaenost sa

standardom time to e podeliti broj albi koje nisu reene na zadovoljstvo potroaa
sa ukupnim brojem albi primljenih u mesecu (prema podacima iz mesenog
operativnog izvetaja).
5.10 Merenje pridravanja standardima za vozila za sakupljanje otpada

5.10.1 Godinji Inventar vozila za sakupljanje. OPTINSKI administrator projekta e oceniti
pridravanje Izvoaa standardu izvrenja na osnovu vremena predaje i usklaenosti
sadaja standardu.
5.10.2 Izmene u voznom parku vozila za sakupljanje. OPTINSKI administrator projekta e
oceniti pridravanje Izvoaa standardu na osnovu vremena predaje i usklaenosti
sadaja sa zahtevima iz stava 3.1.2.
5.10.3 Integritet tovarnog prostora. OPTINSKI administrator projekta e dnevno ocenjivati
pridravanje Izvoaa standardu time to e podeliti broj prijavljenih curenja sa
brojem vozila za sakupljanje otpada stavljenih u slubu.
5.10.4 Korienje vozila za sakupljanje otpada bez hidraulinog nabijanja. OPTINSKI
administrator projekta e dnevno ocenjivati pridravanje Izvoaa standardu time to
e podeliti broj prijavlja o prestupima sa brojem vozila za sakupljanje otpada

stavljenih u slubu.
5.10.5 Hidraulino nabijanje. OPTINSKI administrator projekta e dnevno meriti
pridravanje time to e podeliti broj punih tovara KO-a koji dostignu ili premae
gustinu od 600 kg po kubnom metru sa ukupnim brojem punih tovara KO-a
prihvaenih u naznaenim objektima.
5.10.6 Sanitacija vozila za sakupljanje. Prisustvo jednog OPTINSKOG kontrolora projekta
na lokacijama za stacioniranje/odravanje vozila za sakupljanje otpada u toku radnih
vremena obezbedie osnovu za merenje pridravanja standardu putem posmatranja i
poreenja stvarne uestanosti pranja sa dinamikom pranja predate u Konanom
radnom planu.
5.10.7 Odravanje vozila za sakupljanje. OPTINSKI administrator projekta e oceniti
pridravanje standardu time to e podeliti stvarni broj pravilno prijavljenih akcija
preventivnog odravanja sa ukupnim brojem akcija preventivnog odravanja
predloenim u Konanom planu rada. Prisustvo jednog OPTINSKOG kontrolora
projekta na lokacijama za stacioniranje/odravanje vozila za sakupljanje otpada u toku
radnih vremena obezbedie osnovu za proveravanje prijavljenih informacija.
5.10.8 Inspekcija vozila za sakupljanje. Odobrenje izvetaja Izvoaa o inspekciji vozila od
strane OPTINSKOG kontrolora projekta kada vozila naputaju lokacije Izvoaa za
stacioniranje/odravanje vozila za sakupljanje otpada bie osnova za merenje
usaglaenosti sa standardom.
5.10.9 Rad vozila za sakupljanje. Inspekcija vozake dozvole vozaa svakog vozila od strane
OPTINSKOG kontrolora projekta kada vozilo naputa lokaciju Izvoaa za
stacioniranje/odravanje vozila za sakupljanje otpada bie osnova za merenje
5.10.10Oznake i identifikacija vozila za sakupljanje. Inspekcija svakog vozila za sakupljanje
otpada od strane OPTINSKOG kontrolora projekta kada naputa lokaciju Izvoaa
za stacioniranje/odravanje vozila za sakupljanje otpada obezbedie osnovu za
merenje usaglaenosti sa standardom.
5.10.11Pomona oprema. Inspekcija svakog vozila za sakupljanje otpada od strane
OPTINSKOG kontrolora projekta kada naputa lokaciju Izvoaa za
stacioniranje/odravanje vozila za sakupljanje otpada obezbedie osnovu za merenje
5.10.12Rezervna Oprema. OPTINSKI administrator projekta e meriti pridravanje time to
e proveriti i uporediti sa standardom broj prijava prekida Usluga sakupljanja
stambenog i komercijalnog otpada koji traju vie od dva (2) sata.
5.10.13Utovar vozila za sakupljanje otpada. OPTINSKI administrator projekta e meriti
usaglaenost sa standardom time to e podeliti broj pretovarenih vozila za
sakupljanje otpada (prema merenju vaga od strane OPTINSKOG osoblja) sa
ukupnim brojem tovara isporuenih Naznaenim objektima.
5.10.14Buka. Jednom OPTINSKOM kontroloru projekta e se poveriti odgovornost i
neophodna oprema za nasumino merenje buke od Vozila za sakupljanje otpada koji
rade na do 100 metara udaljenosti od nasumice odabranih Stambenih jedinica.
Merenje e se obavljati bez predhodnog obavetenja Izvoaa.
5.11 Merenje usaglaenosti sa standardom performance kontejnera za smetaj KO-a

5.11.1 Uinak kotrljajuih kanti. Izvoa e predati sertifikaciju od proizvoaa kotrljajuih
kanti da je minimum tri (3) na svakih hiljadu kotrljajuih kanti proizvedenih testirano,
i da zadovoljavaju sve parametre obuhvaene u standardu.
5.11.2 Korisni vek trajanje kotrljajuih kanti. OPTINSKI administrator projekta e svake
godine meriti usaglaenosti sa standardom time to e podeliti broj dotrajalih
kotrljajuih kanti sa prosenim brojem kotrljajuih kanti u slubi tokom predhodnih
dvanaest (12) meseci.
5.11.3 Kontejnere kod sabirne lokacije za otpad. Izvoa e predati sertifikaciju od
proizvoaa kontejnera da je minimum tri (3) na svakih sto proizvedenih kontejnera
testirano, i da zadovoljavaju sve parametre obuhvaene u standardu.
5.11.4 Korisno trajanje kontejnera. OPTINSKI administrator projekta e svake godine
meriti usaglaenosti sa standardom time to e podeliti broj dotrajalih kontejnera sa
prosenim brojem kontejnera u slubi tokom predhodnih dvanaest (12) meseci.
6.
MERENJE I PLAANJE
[DATI OPIS NAINA PLAANJA, TJ. PAUALNI IZNOS, JEDININA CENA, ITD.]
7.
PENALI
7.1
Opte
7.1.1
Nespecifini penali. Propusti u zadovoljenju bilo koje specifikacije usluga ili

minimanlih tehnikih zahteva za koje nikakav standard o izvrenju nije specificiran
rezultirae kaznom od [UNETI IZNOS] po prestupu.
7.1.2
Period odgoenih obaveza. Izvoau e se odobriti interval od est (6) meseci od

poetka operativnog perioda u kome e sve novane kazne, izuzev onih vezanih za
radne planove i zahteve o izvetavanju, nametnute Izvoau po specifikacijama u
ovom odeljku biti obraunate po stopi od dvadeset i pet (25) procenata njihove
vrednosti.
7.2
Planovi rada
7.2.1
Finalni plan rada. Kazna za propust da se preda Finalni plan rada koji je u skladu sa
standardom bie novana kazna od [UNETI IZNOS] za svaki dan prekoraenja roka.
7.2.2
Pripremni plan rada. Kazna za propust da se preda Pripremmni plan rada koji je u
skladu sa standardom bie novana kazna od [UNETI IZNOS] za svaki dan
prekoraenja roka.
7.3
7.3.1
Pouzdanost sakupljanja otpada od stambene jedinice do stambene jedinice (SJ-SJ).

Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaku
neizvrenu uslugu.
7.3.2
Pouzdanost sakupljanja otpada od zgrade do zgrade (Z-Z). Kazna za propust u

usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaku neizvrenu uslugu.
7.3.3
Pouzdanost sakupljanja otpada kod sabirne lokacije za otpad. Kazna za propust u

usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaku neizvrenu uslugu.
7.3.4
Pouzdanost sakupljanja otpada kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). Kazna

za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaku neizvrenu
uslugu.
7.3.5
Obavetenja o neizvrenom sakupljanju. Kazna za propust u usaglaenosti sa

standardom bie [UNETI IZNOS]. Pored toge, Izvoa e za svaki prijavljeni propust
sakupiti sav ostavljeni KO i kabasti otpad u roku od dvanaest (12) sati od prijema
obavetenja od OPTINSKOG administratora projekta.
7.3.6
Kvalitet sakupljanja otpada od stambene jedinice do stambene jedinice (SJ-SJ). Kazna

za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svako
nekompletno sakupljanje.
7.3.7
Kvalitet sakupljanja otpada od zgrade do zgrade (Z-Z). Kazna za propust u

usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svako nekompletno sakupljanje.
7.3.8
Kvalitet sakupljanja otpada kod sabirne lokacije za otpad. Kazna za propust u

usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svako nekompletno sakupljanje.
7.3.9
Kvalitet sakupljanja otpada kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). Kazna za

propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svako nekompletno
sakupljanje.
7.4
Odreivenje trase sakupljanja otpada
7.4.1
Raspored trase sakupljanja KO-A. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom

bie [UNETI IZNOS] za svaki prestup standarda o satnici.
7.4.2
Raspored trase sakupljanja kabastog otpada. Kazna za propust u usaglaenosti sa

standardom bie [UNETI IZNOS] za svaki propust u sakupljanju kabastog otpada u
roku od dvadeset i etiri (24) sata.
7.5
Pridravanje satnicama sakupljanja
7.5.1
Satnica sakupljanja otpada od stambene jedinice do stambene jedinice (SJ-SJ). Kazna

za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaki put kada je
usluga vrena van odobrenih radnih sati.
7.5.2
Satnica sakupljanja otpada od zgrade do zgrade (Z-Z). Kazna za propust u

usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaki put kada je usluga vrena
van odobrenih radnih sati.
7.5.3
Satnica sakupljanja otpada kod sabirne lokacije za otpad. Kazna za propust u

usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaki put kada je usluga vrena
van odobrenih radnih sati.
7.5.4
Satnica sakupljanja otpada kod Velikih komercijalnih generatora (VKG). Kazna za

propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] za svaki put kada je
usluga vrena van odobrenih radnih sati.
7.6
Nain izvoenja usluga
7.6.1
Uznemiravanje. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI

IZNOS] za svako provereno uznemiravanje prijavljeno.
7.6.2
Oteenje imovine. Kazna za usaglaenosti sa standardom bie [UNETI IZNOS] po

incidentu oteene imovine.
7.6.3
Javna bezbednost. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI

IZNOS] za svaki prijavljeni provereni incident nebezbednog ponaanja.
7.6.4
Pravo korienja ulice. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie LE 300

po prijavljenom incidentu.
7.6.5
Rasipanje otpada. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI

IZNOS] po prijavljenom incidentu.
7.6.6
Prebiranje po otpadu. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI

IZNOS] po svakom prijavljenom incidentu preturanja.
7.6.7
Osnosi sa javnou. Kazna za propust u usaglaenosti sa standardom bie [UNETI

IZNOS] po svakom proverenom incidentu nediplomatskog ponaanja prijavljenom.
7.7
Transfer, obrada i uklanjanje sakupljenog KO i kabastog otpada
7.7.1
Vaganje sakupljenog otpada. Kazna za svaki prestup e biti [UNETI IZNOS].
7.7.2
Korienje imenovanih objekata za preradu i uklanjanje. Kazna za svaki prestup

standarda izvoenja bie [UNETI IZNOS].
7.7.3
Zahtev za preusmeravanjem otpada. Ukoliko Izvoa ne uspe da postigne zahtev za

preusmeravanjem od 20% koji je definisan u ovim specifikacijama, platie kaznu od
[UNETI IZNOS] po toni preusmerenog otpada koji bi bio potreban da se zadovolji
zahtev za preusmeravanjem.
7.8
Izvetavanje
7.8.1
Meseni izvetaji o pripremama (MIPP). Sankcija za propust u predaji Mesenih

izvetaja o pripremama koji su u skladu sa standardom e biti novana kazna od
[UNETI IZNOS] na dan, za svaki dan kanjenja MIP-a.
7.8.2
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). Izvoa nee primiti isplatu za bilo koje
usluge sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada izvrene u bilo kom mesecu
dok Izvoa ne preda Meseni operativni izvetaji koji je u skladu sa standardom.
7.8.3
Godinji izvetaji o poslovanju (GIP). Izvoa nee primiti isplatu za bilo koje usluge
sakupljanja stambenog i komercijalnog otpada izvrene u dvanaestom mesecu svake
od ugovornih godina dok Izvoa ne preda Godinji izvetaji o poslovanju koji je u
skladu sa standardom.
7.8.4
Pogreno izvetavanje. Kazna za svaki incident pogrenog izvetavanja e biti

[UNETI IZNOS].
7.9
7.9.1

Uvoenje usluga. Kazna za svako nepridravanje standarda e biti [UNETI IZNOS].
7.10 Postupanje po albama

7.10.1 Radno vreme kancelarije. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI IZNOS]
za svaki sat radnog vremena kada kancelarija nije otvorena.
7.10.2 Usluge Potroaima. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI IZNOS] za
svaki prestup.
7.10.3 Dokumentacija o albama. Kazna za svaku albu potroaa koja nije pravilno
evidentirana bie [UNETI IZNOS].
7.10.4 Reavanje albe. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI IZNOS] za svaku
nereenu albu.
7.11 Vozila za sakupljanje otpada
7.11.1 Godinji inventar vozila za sakupljanje otpada. Kazna za propust da se obezbedi
godinji inventar vozila za sakupljanje otpada koji zadovoljava standard bie novana
kazna od [UNETI IZNOS] dnevno za svaki dan za koji zadovoljavajui inventar
kasni.
7.11.2 Promene voznog parka vozila za sakupljanje. Kazna za svako nepridravanje
standarda rada e biti LE 100.
7.11.3 Integritet tovarnog prostora. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI
IZNOS] za svako prijavljeno curenje i rasipanje.
7.11.4 Korienje vozila za sakupljanje bez hidraulinog sabijanja. Kazna za nepridravanje
standarda e biti [UNETI IZNOS] za svako prijavljeno krenje specifikacija.
7.11.5 Hidraulino sabijanje. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI IZNOS] za
svaki prijavljeni prestup.
7.11.6 Sanitacija vozila za sakupljanje. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI
IZNOS] za svako vozilo za sakupljanje koje nije oprano u skladu sa rasporedom
priloenom u Finalnom radnom planu.
7.11.7 Odravanje vozila za sakupljanje. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI
IZNOS] za svako vozilo za sakupljanje koje nije odravano u skladu sa rasporedom
preventivnog odravanja priloenom u Finalnom radnom planu.
7.11.8 Inspekcija vozila za sakupljanje. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI
IZNOS] za svaku dnevnu inspekciju vozila koja nije zadovoljavajue dovrena.
7.11.9 Rad vozila za sakupljanje. Kazna za svaki prestup e biti [UNETI IZNOS].
7.11.10 Oznake i identifikacija vozila za sakupljanje. Kazna za svaki prestup e biti [UNETI
IZNOS].
7.11.11 Pomona oprema. Kazna za svaki prestup e biti [UNETI IZNOS].
7.11.12 Rezervna oprema. Kazna za nepridravanje standarda e biti [UNETI IZNOS] svaki
put kada je usluga prekinuta vie od dva (2) sata.
7.11.13 Optereenje vozila za sakupljanje otpada. Kazna za nepridravanje standarda e biti
[UNETI IZNOS] svaki put kada je vozilo za sakupljanje otpada prepunjeno.
7.11.14 Buka. Kazna za svaki prestup standarda e biti [UNETI IZNOS].
7.12 Kontejneri/kante za skladitenje komunalnog vrstog otpada
7.12.1 Rok trajanja kotljajuih kanti. Kazna za neusaglaenost sa standardom e biti [UNETI
IZNOS] za svaku kotljajuu kantu koja se mora zameniti zbog otkazivanja bilo koje
komponente ili loe izrade pre deset (10) godina sluenja. Izvoa e takoe u roku
od dva (2) dana od prijave zameniti bilo koju kotljajuu kantu koja se pokvarila.
7.12.2 Kontejneri sabirne lokacije za otpad. Kazna za neusaglaenost sa standardom e biti

[UNETI IZNOS] za svaki kontejner koji se mora zameniti zbog loe izrade ili
otkazivanja komponenati pre pet (5) godina sluenja. Izvoa e takoe u roku od dva
(2) dana od prijave zameniti bilo koji kontejner koji se pokvario.
ANNEX 2
DEO 2
PROCESIRANJE I TRANSFER
Annex_2_Serb_model_spec_sec_2_process.doc
-1-
SADRAJ
DEO 1 OPTI OPIS USLUGA .................................................................................................... 1

1.1
OBIM USLUGA .................................................................................................................. 1
1.2
POSTOJEI OBJEKTI .......................................................................................................... 1
1.3
USLUGE ........................................................................................................................... 1
DEO 2 SPECIFIKACIJE USLUGA....................................................................................................... 2

2.1
OPTE .............................................................................................................................. 2
2.2
PRIJEM OTPADA ............................................................................................................... 4
2.3
PROCESIRANJE MATERIJALA ............................................................................................ 5
2.4
KOMPOSTIRANJE .............................................................................................................. 5
2.5
ZAHTEVI ZA IZVETAVANJE. ............................................................................................ 6
DEO 3 MINIMALNI TEHNIKI USLOVI .................................................................................. 7

3.1
PRIJEM ............................................................................................................................. 7
3.2
OBJEKTI ZA KOMPOSTIRANJE ........................................................................................... 7
3.3
RADNA SNAGA IZVOAA I PODIZVOAI ....................................................................... 9
3.4
KONTROLA IVOTNE SREDINE I REAGOVANJE U VANREDNIM SLUAJEVIMA .................... 9
3.5
OBJEKTI I ENERGENTI ..................................................................................................... 10
DEO 4 STANDARDI ZA IZVRAVANJE POSLA ................................................................. 10

4.1
OPTI ............................................................................................................................. 11
4.2
KOMPOSTIRANJE ............................................................................................................ 11
4.3
KONTROLA IVOTNE SREDINE I REAGOVANJE U VANREDNIM SLUAJEVIMA .................. 11
DEO 5 PRAENJE POSLOVANJA ........................................................................................... 11

5.1
OPTE ............................................................................................................................ 11
5.2
DOKUMENTACIJA O MATERIJALIMA ............................................................................... 11
5.3
KOMPOSTIRANJE ............................................................................................................ 12
5.4
KONTROLA IVOTNE SREDINE I REAGOVANJE U VANREDNIM SLUAJEVIMA .................. 13
-1-
5.5
OBJEKTI I ENERGENTI .................................................................................................... 14
DEO 6 MERENJE I PLAANJA ................................................................................................. 15
6.1
MERENJE........................................................................................................................ 15
6.2
PLAANJE ...................................................................................................................... 15
DEO 7 - KAZNE ............................................................................................................................. 15
7.1
OPTE ............................................................................................................................ 15
7.2
PRIJEM OTPADA ............................................................................................................. 16
7.3
KOMPOSTIRANJE ............................................................................................................ 16
-2-
DEO 1 OPTI OPIS USLUGA

1.1
Obim usluga
OPTINA ima nameru da izda [UNETI BROJ] ugovor za upravljanje vrstim otpadom i
uslugama [DATI OPTI OPIS]. Ugovori mogu da se dodele pojedinanim pre-kvalifikovanim
firmama ili samo jednom pre-kvalifikovanom izvoau.
Izvoa e preusmeriti sa deponovanja na obradu minimum [UNETI BROJ] procenata
(teinskih) sakupljenog stambenog i komercijalnog vrstog otpada. Ukoliko Izvoa koristi
recikliranje i/ili metode kompostiranja da zadovolji ovaj zahtev, Izvoa e zadovoljiti
primenljive odredbe ovog lana.
1.2
Postojei objekti
OPTINA e omoguiti Izvoau korienje sledeih objekata:
[DATI OPIS]
Pre-kvalifikovani Izvoai koji podnose tendersku dokumentaciju ne moraju da koriste postojee
objekte. Pre-kvalifikovani Izvoa e opisati u svojoj ponudi usluge procesiranja i transfera koje
namerava da obavlja u OPTINI.
Ukoliko Izvoa iskoristi postojee objekte, Izvoa e biti odgovoran za obnavljanje terena i
radove na odravanju koji su potrebni da bi se zadovoljili zahtevi ovog lana i svi drugi zahtevi
Ugovora. Obnavljanje postojeih objekata i radovi na odravanju mogu da ukljue ali nisu
ogranieni na opte poboljanje terena, instalaciju novih i/ili opravku postojee fiksne i nabavku
nove i/ili popravku postojee pokretne opreme.
Sve lokacije i objekti koji se koriste za kompostiranje ili recikliranje, bilo privremeni ili stalni, na
bilo kojoj lokaciji koju koristi Izvoa za usluge procesiranja i transfera, moraju da odgovaraju
svim relevantnim zahtevima ovog lana i svim drugim zahtevima iz Ugovora.
1.3
Usluge
Usluge procesiranja i transfera koje Izvoa moe da preduzme, ali koje nisu obavezne,
ukljuuju sledee aktivnosti:
Odvajanje materijala koji mogu da se recikliraju ili kompostiraju iz

komunalnog i industrijskog vrstog otpada.
Procesiranje i ponuda reciklabilnog materijala na tritu.
Procesiranje organskih materijala, proizvodnja i ponuda na tritu visoko

kvalitetnog, stabilnog komposta dobijenog aerobnim razlaganjem.
Prevoz preostalog vrstog otpada do naznaenog mesta za deponovanje.
-1-
Usluge procesiranje i transfera ne ukljuuju bilo koji oblik spaljivanja.
Izvoa moe da obavi usluge procesiranje i transfera koristei bilo koju

kombinaciju sledeih vrsta objekata: zemljita za konsolidaciju (za
deponovanje i kompaktiranje otpada), objekat za transfer, objekti za sortiranje
vrstog otpada, objekti za recikliranje, objekti za kompostiranje i integrisani
objekti. Sve stacionarne aktivnosti koji obavlja Izvoa moraju da se odvijaju
u jednom od ovih tipova objekata.
DEO 2 SPECIFIKACIJE USLUGA

2.1
Opte
2.1.1 Nacrt Radnog Plana. Izvoa e obezbediti Nacrt Radnog Plana za Procesiranje i
Transfer kao deo svoje tehnike ponude. Nacrt Radnog Plana za Procesiranje i Transfer e
sadrati detaljne opise lokacija objekata, projekata objekata, predloge obnove postojeih objekata
(gde je to primenljivo), nain rada, radne snage, specifikacije opreme i vozila, i projektovani
kapacitet objekata. Nacrt Radnog Plana za Procesiranje i Transfer e opisati sve predloene
objekte i sve operacije.
Situacije lokacije.
Posebne situacije lokacije e biti pripremljene za svaki objekat u minimalnoj

razmeri od 1:1000 sa izohipsama na 0,5metara.
Sve situacijelokacija e ukljuivati i mapu okoline koja pokazuje lokaciju i

ulinu adresu objekta.
Situacije lokacija e prikazati postojee i finalne konture zemljita, granice

terena, ograde, kapije, objekte, sva velika stacionarna postrojenja, puteve i
drenau.
Situacije e identifikovati lokacije za sledee aktivnosti: prijem otpada,

sortiranje otpada, procesiranje materijala, skladitenje i otpremu.
Za objekte za kompostiranje, situacija e takoe identifikovati lokacije za

sledee aktivnosti: priprema materijala za kompostiranje, aktivna proizvodnja
komposta (ukljuujui osnovu korita), podruje sazrevanja komposta, i fina
dorada komposta
2.1.2 Projekat Objekata i Opis Poslovanja. Za svaki objekat treba podneti pisani opis
projektovanog stanja i opis poslovanja. Pisani opis treba da sadri sledee:
Vrsta objekta.
Dnevni i godinji projektivani kapacitet i prosenu i vrnu stopu dnevnog
-2-
protoka (teina vlanog i teina suvog, kao i volumen).
2.1.3
Diagrame procesa koji sumiraju dimenzije opreme, potrebe za radnom snagom,

vreme zadravanja i kapacitete skladitenja za svaku od sledeih aktivnosti:
prijem otpada, sortiranje otpada, procesiranje materijala, skladitenje i otprema.
Pored toga, za objekte za kompostiranje, diagram procesa treba da obezbedi
gore pomenute informacije za sledee aktivnosti: priprema komposta, aktivna
proizvodnja komposta, stabilizacija komposta, i finu dorada komposta, i
skladitenje i distribuciju.
Pisane opise osnova za odreena projektna reenja i delovanje za svaku od

sledeih faza: prijem otpada, sortiranje otpada, procesiranje materijala,
skladitenje i otprema. Pored toga, za objekte za kompostiranje, Pisane opise
osnova za odreena projektna reenja i delovanje za svaku od sledeih faza:
priprema komposta, aktivna proizvodnja komposta, stabilizacija komposta, i fina
dorada komposta, i skladitenje i distribucija.
Planove za nepredviene sluajeve kada je potrebno preduzeti korektivne ili

popravne mere u sluaju kvara na opremi, isporuke neprihvatljivog otpada,
kontaminacije okoline i kriznih situacija.
Nain na koji se kontroliu i tretiraju kina kanalizacija i odlivi.
Izvori i vrste agensa za odravanje vlage i maksimalna zapremina tog agensa

koji e biti uskladiten u objektu.
Specifikacije za opremu. Izvoa e obezbediti literaturu od proizvoaa opreme za

kompostiranje.
2.1.4 Plan Radne Snage. Opis minimalnih kvalifikacija, zadataka, odgovornosti I broj pozicija
za svaku kategoriju zaposlenih.
2.1.5 Finalni Radni Plan. Izvoa e podneti Finalni Radni Plan u roku od etrdeset pet (45)
dana od dana potpisivanja Ugovora. Finalni Radni Plan e sadrati sve izmene u odnosu na Nacrt
Radnog Plana na koje su se saglasili OPTINA i Izvoa.
Finalni Radni Plan e sadrati Pripremni Radni Plan (PRP) koji detaljno opisuje aktivnosti
Izvoaa u vezi sa Uslugama Procesiranja i Tranfera (sa rokovima za aktivnosti) tokom
Pripremnog Perioda. PRP e odrediti rokove za zapoinjanje i zavretak svih aktivnosti tokom
Pripremnog Perioda ukljuujui, a ne ograniavajui se samo na, sledee:
Regrutovanje i obuka radne snage i supervizora.
Nabavka materijala i opreme.
Obnovu starih objekata.
Izgradnju novih objekata.
-3-
Implementaciju strukture upljavljanja projektom.
Implementaciju informatike baze podataka i sistema arhive dokumenata.
2.1.6 Pripremni Period. Izvoa e imati Pripremni Period od (6) meseci od dana potpisivanja
Ugovora da bi Izvoa imao dovoljno vremena da izmeu ostalog:
Finalizuje prikupljanje podataka na licu mesta i uradi njihovu analizu.
Regrutuje i obui menadment i odgovorne za delovanje.
Uspostavi/izgradi objekte za pruanje Usluga Procesiranja I Transfera.
Porui i primi opremu.
Obezbedi potrebne ugovore sa isporuiocima.
2.1.7 Izvori Otpada. Svi objekti e primati i procesirati samo komunalni vrsti otpad i
materijale i industrijski otpad koji je prikupljen prema zahtevima u lanovima 1 i 6.
2.1.8 Rukovanje otpadom koji podlee truljenju. Sve komponente komunalnog i industrijskog
otpada koji je preusmeren sa deponovanja a koje podleu truljenju e biti procesirane u
objektima za kompostiranje od strane Izvoaa kao to je to specificirano u Radnom Planu
Izvoaa.
2.1.9 Odlaganje otpada. Izvoa e isporuiti KO i IO i ostatke od recikliranja i
kompostiranja u Naznaeni objekat za deponovanje. Naznaeni objekat za deponovanje je opisan
u Aneksu 4.
2.1.10 Satnica. Usluge procesiranja i transfera mogu da se odigraju u bilo koje doba dana ili noi
s tim da aktivnosti ne prouzrokuju naruavanje javnog reda, smetnje ili da ugroavaju
bezbednost.
2.1.11 Naruavanje javnog reda, smetnje ili ugroavanje bezbednosti. Izvoa e svesti na
minimum naruavanje javnog reda, smetnje ili ugroavanje bezbednosti.
2.2
Prijem Otpada
2.2.1 Kontrola Pristupa i Satnica. Isporuka otpada na Lokacije za Konsolidaciju i Transfer

mogu da se odigraju u bilo koje doba dana pod uslovom da OPTINA to odobri.
Isporuka otpada u sve druge objekte je ograniena na vreme izmeu 07:00 and 18:00, est dana
nedeljno. U svako drugo vreme objekti moraju da budu zatvoreni i obezbeeni na nain koji
spreava pristup ljudima ili vozilima bez odobrenja.
-4-
2.2.2 Vaganje i Sistem Klasifikacije Materijala. Izvoa e obezbediti i upravljati sistemom za

klasifikaciju, vaganje i dokumentovanje svog KO i materijala od preusmeravanja ukljuujui
ali ne ograniavajui se na KO, reciklirane materijale, kompost i ostatke od aktivnosti
recikliranja i kompostiranja i industrijski otpad.
2.3
2.3.1
na:
Procesiranje Materijala
Opte Odredbe. Akrivnosti procesiranja materijala e ukljuivati ali nee biti ograniene
Sortiranje KO I IO da se izdvoje i povrate kompostabilni i reciklabilni

materijali. Aktvnosti sortiranja mogu da ukljuuju pregled, runo sortiranje,
magnetno razdvajanje, radvajanje po gustini, balistiko razdvajanje, razdvajanje
pomou jednosmerne struje, optiko sortiranje i druge procese.
Procesiranje reciklabilnog materijala tako da zadovolji specifikacije trita

ukljuujui baliranje, drobljenje, seckanje, presovanje, mlevenje i druge procese.
Procesiranje organskih materijala u materijal za kompostiranje.
Dorada-rafinacija sazrelog komposta da se zadovolje trine specifikacije

ukljuujui prosejavanje, seckanje, stavljanje u vree i druge procese.
Konsolidacija-sabijanje i prevoz ostataka vrstog otpada do Naznaenog objekta

za deponovanje.
2.3.2 Lokacija Delatnosti Procesiranja. Sve aktivnosti procesiranja materijala koje se sprovode
prema ovom Ugovoru moraju da se odvijaju samo u objektima koji se odreeni Radnim Planom.
2.3.3 Prebiranje po Otpadu. Radnici zaposleni kod Izvoaa ne mogu da prebiru po otpadu sem
u korist Izvoaa.
2.3.4 Prevoz Materijala. Izvoa mora da se pridrava svih relevatnih odredbi lana 1 kod
prevoza KO, materijala preusmerenih iz KO i IO izmeu objekata za procesiranje ili izmeu
objekata za procesiranje i naznaenog objekta za deponovanje.
2.4
Kompostiranje
2.4.1 Priprema materijala za kompostiranje. Aktivnosti pripreme materijala za kompostiranje

treba da ukljuuju smanjivanje estica organskog materijala. Agensi za odravanje vlage treba da
se koriste same po potrebi da bi se regulisala koliina vlage i odnos ugljenik:azot u organskom
otpadu. Voda e se koristiti po potrebi da bi se regulisala koliina vlage u organskom materijalu.
Materijal za proizvodnju komposta e se dobro izmeati pre poetka kompostiranja.
2.4.2 Tehnologija kompostiranja. Tehnologija kompostiranja e biti u vidu korita sa hrpama
materijala i sa okretanjem hrpe. Aktivno kompostiranje e obezbediti aerobino, ubrzano
razlaganje uz visoku temperaturu. Korito za koritom hrpe materijala e proizvoditi kompost
svakog dana uzastopno. Materijal za kompostiranje e se odravati u aerobnom stanju estim
-5-
meanjem, okretanjem i treenjem. Forsirano produvavanje moe da se koristi ali se ne zahteva.

2.4.3 Stabilizacija komposta. Kompost e se stavljati na gomile koje nisu vee (duina, visina, i
irina) od kapaciteta opreme za rukovanje materijalom. Svaka gomila e sazrevati u uzastopnim
danima. Gomile moraju povremeno da se okrenu da bi se obezbedilo dobro meanje i bioloka
stabilizacija ubriva kao i da se pospei suenje.
2.4.4 Dorada komposta. Fizike primese treba da se odstrane iz zrelog komposta koristei
mehanika ili runa sredstva. Fizike primese ukljuuju ali nisu ograniene na plastiku, staklo,
metal, tekstil, baterije, cigle, beton, asfalt, kamen i drugi neorganski otpad.
2.5
Zahtevi za Izvetavanje.
2.5.1 Meseni izvetaji o pripremama. Tokom estomesenog (6) Pripremnog Perioda Izvoa
e podnositi Optinskom Administratoru Projekta Mesene izvetaje o pripremama (MIPP)
opisujui detaljno izvrenje poslova iz Pripremnog Radnog Plana u toku prethodnog meseca i
bilo kakve potekoe u implementaciji koje su nastale u specificiranom periodu. Svaki MIPP e
biti dostavljen ne kasnije od 10 dana od kraja meseca.
2.5.2 Meseni izvetaji o poslovanju. Izvoa e podnositi Optinskom Administratoru
Projekta Mesene izvetaje o poslovanju (MIOP) koji e sadrati informacije o izvrenju Usluga
procesiranja i transfera. Izvetaji moraju da budu u obliku koji je prihvatljiv za optinu. MIOP
mora da sadri, ali da ne bude ogranien na, sledee informacije:
Mesena tonaa materijala koji se unosi u svaki objekat.
Mesena tonaa materijala koji se iznosi iz svakog objekta.
Mesena tonaa recikliranih proizvoda, ukljuujii kompost koje Izvoa

otpremi treim licima, za svaki objekat.
Podatke o individualnim albama i reenja po svakoj albi za svaki objekat.
Kratak pregled svih rezultata testova.
Opis svih deavanja krenja zakona ili propisa i njihovo reenje.
Svaki MIOP e biti dostavljen Optinskom Administratoru Projekta do 10.og dana narednog
meseca.
2.5.3 Godinji izvetaji o poslovanju. Izvoa e dostaviti Optinskom Administratoru Projekta
Godinje izvetaje o poslovanju (GIP). GIP e sadrati, ali nee biti ogranieno na, godinje
preglede rezultata iz MIOP. Svaki GIP e biti dostavljen Optinskom Administratoru Projekta u
roku od 30 dana od kraja prethodne ugovorne godine.
-6-
DEO 3 MINIMALNI TEHNIKI USLOVI

3.1
Prijem
3.1.1 Sistem vaganja i klasifikacije materijala. Svi objekti za procesiranje i transfer e biti
opremljeni stalnim sistemom za vaganje vozila koji se sastoji od vage za vozila koja je ugraena
u zemlju i od zatvorenog objekta gde sav dolazei KO i IO moe da se klasifikuje, vaga i unese
u knjige. Sistem za vaganje vozila mora da zadovolji zahtev da moe da meri sva vozila koja
ulaze i izlaze u inkrementima koji nisu vei od 10 kilograma da bi se postigla tanost of plus ili
minus 10 kilograma.
3.1.2 Vreme boravka. Za lokacije za konsolidaciju i transfer stanice, sav KO i preusmereni
KO i IO mora da se premesti iz objekta u Naznaeni objekat za procesiranje ili odlaganje u
roku od dvadeset etiri (24) asa od vremena prijema u objekat. Za sve druge objekte sav KO i
preusmereni materijal iz KO koji je sklon truljenju i IO mora da se premesti iz dela za prijem
do dela za procesiranje materijala ili izrau komposta do kraja radnog dana svakog dana. Nee
biti mogue skladititi KO i preusmereni materijal iz KO koji je sklon truljenju i IO preko
noi u delu za prijem.
3.2
Objekti za kompostiranje
3.2.1 Priprema materijala za kompostiranje. Sistem za pripremu materijala za kompostiranje

mora da moe da: 1) ukloni neorganske primese i reciklabilni materijal i 2) proizvede materijal
za izradu komposta koji zadovoljava sledee parametre:
Veliina estice: 100% prolazi kroz raster od 8 cm.
Sadraj vlage: 40% do 60%.
Odnos ugljenik:azot (C:N): vei od 25:1 (na osnovu teine).
Neorganske fizike primese: manje od 5% (teinskih). Fizike primese ukljuuju

ali nisu ograniene na plastiku, staklo, metal, tekstil, baterije, cigle, beton, asfalt,
kamen i drugi neorganski otpad.
Agensi za odravanje vlage mogu da se koriste da bi se podesila vlaga i odnos

ugljenik:azot. Ti agensi treba da zadovolje sledee parametre:
Sadraj vlage: manji ili jednak 25%.
Odnos ugljenik:azot (U:A): vei ili jednak 60:1.
Voda moe da se koristi da bi se podesila vlaga u materijalu za kompostiranje.
Materijal pripremljen za kompostiranje mora da bude jako dobro izmean i

homogenizovan pre nego to se pristupi aktivnom kompostiranju.
Sav materijal pripremljen za kompostiranje e biti podvrgnut aktivnom

kompostiranju u roku od 12 sati od vremena kada je uraena priprema.
-7-
Samo e materijal koji zadovoljava zahteve iz ovog dela biti prihvatljiv za

aktivno kompostiranje.
3.2.2 Aktivno kompostiranje. Materijal za kompostiranje mora da ima sadraj vlage od 40% do
60% u toku aktivnog kompostiranja. Sav materijal mora da ostane u delu za aktivno
kompostiranje najmanje 28 dana. Minimum od 28 dana boravka e se meriti poev od poslednjeg
dana kada je materijal dodat u individualno korito sa hrpama.
3.2.3 Sav materijal za kompostiranje mora da zadovolji sledee zahteve u odnosu na vreme,
temperaturu i obrtanje pre nego to moe da se ukloni iz aktivnog kompostiranja:
Temperatura materijala za kompostiranje mora da se odrava na temperaturi od
55 stepeni ili vioj minimalno 15 dana, tokom kojih materijal za proizvodnju
komposta mora da se okrene minimalno pet puta.
Materijal za kompostiranje koji zadovoljava minimalne zahteve u odnosu na

vreme, temperaturu i okretanje mora da se direktno premesti iz dela za aktivno
kompostiranje u deo za stabilizaciju.
3.2.4 Materijali koji su izmeteni iz dela za aktivno kompostiranje koji ne zadovoljavaju

minimalne zahteve u odnosu na vreme, temperaturu i okretanje moraju da se umeaju sa sveim
ulaznim materijalom i da se ponovo uvedu u deo za aktivno kompostiranje.
3.2.5 Samo kompost koji zadovoljava zahteve iz ovog dela moe da bude prihvaen za
stabilizaciju.
3.2.6 Stabilizacija. Kompost e da se stabilie minimalno 45 dana. Minimum od 45 dana
boravka e se meriti od poslednjeg dana kada je kompost iz zone aktivnog kompostiranja dodat
na gomilu za stabilizaciju. Tokom tog perioda kompost se mora okrenuti i dobro promeati
minimalno est (6) puta.
3.2.7
Sav kompost mora da zadovolji sledea dva standarda za stabilnost:
Temperatura gomile je pala na ambijentalnu temperaturu.
Kompozitni uzorak iz gomile e se ovlaiti do otprilike 50% sadraja vlage,

zatvoriti u dvostruko zaptivenu kesu koja ne proputa vazduh i drati se na
temperaturi izmeu 15 i 25 stepeni tokom 48 sati. Kesa e se tada otvoriti i
proverie se prisustvo neprijatnog mirisa. Stabilni kompost ne odaje neprijatne
mirise.
3.2.8 Sav kompost koji zadovoljava minimalne standarde za odravanje i stabilnost e se

premestiti iz dela za stabilizaciju u deo za rafiniranje komposta.
-8-
3.2.9 Materijali koji ne zadovoljavaju zahtev za stabilnou e se pomeati sa sveim ulaznim

materijalom i ponovo uneti u deo za stabilizaciju.
3.2.10 Samo kompost koji zadovoljava zahteve iz ovog dela e biti prihvaen za rafiniranje
komposta.
3.2.11 Rafiniranje komposta i skladitenje. Operacija rafiniranja komposta mora da bude u
stanju da proseje i proizvede kompost sa manje od jednog procenta vidljivih neorganskih
primesa (teinskih). Samo kompost koji zadovoljava ovaj uslov e biti prihvaen za distribuciju
i/ili prodaju.
Kompost mora da se ukloni iz objekata za kompostiranje u roku od 8 meseci od dana kada je
uklonjen iz stabilizacije.
3.2.12 Identifikacija korita-redova za kompostiranje i gomila za stabilizaciju.
3.3
Svakom koritu-redu za kompostiranje mora da bude dodeljen jedinstveni

identikacioni kodni broj kojim e jasno biti obeleenoa i gde e biti datum
kada je korito napravljeno.
Svakoj gomili za stabilizaciju mora da bude dodeljen jedinstveni identikacioni

kodni broj kojim e jasno biti obeleena i gde e biti datum kada je gomila
napravljena.
Radna snaga Izvoaa i Podizvoai
3.3.1 Upravljanje objektima. Izvoa e odrediti kvalifikovanog rukovodioca objekta za svaki

objekat i dostaviti ime te osobe pismenim putem Adminstratoru Projekta.
3.3.2 Oprema za zatitu. Izvoa e obezbediti adekvatne rukavice, radne izme, zatitu za oi,
zatitu za ui i drugu zatitnu odeu i zahtevati od svih zaposlenih da ih koriste zbog svoje
zatite.
3.3.3 Honorari i napojnice. Izvoa nee dozvoliti bilo kom zaposlenom da nudi specijalne
usluge izvan obima ovog Ugovora ili da trai, zahteva ili prihvati, bilo direktno ili indirektno,
bilo kakvu naknadu ili napojnicu za usluge koje spadaju u okvir ovog Ugovora.
3.4
Kontrola ivotne sredine i reagovanje u vanrednim sluajevima
3.4.1 Odlivanja i procedne vode. Za sve objekte, sva povrinska voda od atmosferskih
padavina koja pada na bilo koji deo gde KO ili materijali iz KO koji mogu da trunu ili IO
dolaze u kontakt sa zemljom mora da se odvoji od drugih odliva i da se zadri u jednom ili vie
rezervoara. Tako prikupljeni odliv moe da se koristi za dodavanje vlage u materijal za pripremu
komposta ili prilikom aktivnog kompostiranja. Alternativno moe se odstraniti u objektu za
preradu otpadnih voda ukoliko to OPTINA dozvoli.
-9-
3.4.2 Kontrola pristupa objektu. Svi objekti moraju da budu ograeni sa kombinacijom ograde
(ili neke druge barijere) i kapije(a) koje spreavaju nedozvoljeni pristup objektu i vandalizam.
Sve ograde, barijere i kapije moraju da se odravaju tako da budu u ispravnom stanju u svako
doba.
3.4.3 albe na miris iz objekta za kompostiranje. Svaka alba na miris koja se primi u objektu
mora da se zavede u knjigu albi na mirise. Na svaku albu na mirise koja se primi mora da se
reaguje sprovoenjem procene da bi se odredio izvor mirisa. Rezultati procene e se zavesti u
knjigu albi.
3.4.4 Kontrola ubreta. Izvoa e vriti poslove u objektu na nain koji ne dozvoljava da
ubre izlazi izvan granica terena. Izvoa e svakodnevno vriti inspekciju celog objekta i
sakupljati ubre u svim objektima i na svim lokacijama konsolidacije.
3.5
Objekti i energenti
3.5.1 Skladitenje i distribucija goriva. Skladite goriva i distributivni sitem u objektu e

zadovoljiti odgovarajue standarde i propise.
3.5.2
Laboratorija u objektu za kompostiranje.
Izvoa e obezbediti laboratoriju ili ugovor sa nezavisnom laboratorijom za

testiranje materijala i analize. Laboratorija mora da moe da obavi sledee
kvantitativne analize:
Gustina, nasipna teina
Sadraj vlage
Granulometrijsku analizu
Isparljiv sadraj vrstih materijala
Test za peurke
pH
Provodljivost (slanost)
Izvoa e imati u svakom momentu prirunik za laboratoriju koji

sadri specifine opise procedura prikupljanja uzoraka, opte
laboratorijske procedure, detaljne procedure za analitiko
testiranje, procedure za zapisivanje podataka kao i procedure za
zatitu zdravlja i bezbednost.
DEO 4 STANDARDI ZA IZVRAVANJE POSLA

- 10 -
4.1
Opti
4.1.1 Nivo izvrenja. Ukoliko to nije drugaije opisano u ovim Standardima za izvrenje posla,
Usluge Procesiranja i Transfera koje Izvoa obavlja moraju da budu 100 posto usaglaene sa
specifikacijama u uvom lanu.
4.1.2 Merenje usaglaenosti. Izvetaji koji naprave i provere Optinski kontrolori ugovora kao i
podaci i dokumenti koje sam Izvoa ima e se koristiti da bi se merila usaglaenost sa
specifikacijama ovog lana.
4.1.3 Preusmeravanje-Dodatna prerada otpada. Izvoa e dodatno preraditi 20% KO i IO
sakupljene prema ovom Ugovoru.
4.2
Kompostiranje
4.2.1 Standard za kvalitet komposta i skladitenje. Pre distribucije ili prodaje, 80 procenata
(teinskih) ubriva mora da zadovolji sve specifikacije navedene u Minimalnim Tehnikim
Zahtevima.
4.3
4.3.1 Remeenje javnog reda, smetnje i ugroena bezbednost. Izvetaji o remeenju javnog
reda, smetnjama i ugroenoj bezbednosti koji dolaze iz objekata koje Izvoa ima ne treba da
prelaze broj od 1 meseno ili ukupno 5 za sve objekte. Broj izvetaja koje zabelee i provere
kontrolori ugovora od strane Optine e se koristiti da bi se merila usaglaenost sa ovim
standardom.
DEO 5 PRAENJE POSLOVANJA
5.1
Opte
5.1.1 Dostupnost dokumentaciji. Sva dokumentacija koja je specificirana u ovom delu mora da
bude lako dostupna u toku radnog vremena objekata za kompostiranje radi inspekcije od strane
predstavnika OPTINE.
5.1.2 Oblik dokumentacije. Oblik dokumentacije koja je specificirana u ovom delu treba da
bude odobren od strane OPTINE.
5.1.3 Monitoring ugovora od stane OPTINE. Optinski administrator projekta e odrediti
optinske kontrolore ugovora da osmatraju i evaluiraju usaglaenost Izvoaa sa specifikacijama
sadranim u ovom lanu. Izvoa e obezbediti kontrolorima ugovora pristup svim objektima u
svako doba.
5.2
Dokumentacija o materijalima
5.2.1 Dokumentacija o materijalima koji ulaze. Izvoa e drati detaljnu dokumentaciju o

KO, materijalima proizalim iz KO i IO koji su primljeni u svim objektima osim naznaenih
- 11 -
lokacija za konsolidaciju. Izvoa e dokumentovati kategoriju materijala, izvor, teinu, datum i

vreme za svaki tovar koji ulazi. Dokentacija mora da bude u obliku koji je prihvatljiv za Optinu.
5.2.2 Dokumentacija o materijalima koji izlaze. Izvoa e drati detaljnu dokumentaciju o
KO, materijalima i IO koji su izlaze iz svih objekata osim imenovanih lokacija za
konsolidaciju. Izvoa e dokumentovati kategoriju materijala, izvor, teinu, datum i vreme za
svaki tovar koji izlazi. Za sve materijale koji se otpremaju radi upotrebe od strane treih lica,
dokumentacija o materijalima koji izlaze treba da dokumentuje specifian naziv proizvoda (na
pr. Stare novine u balama, granulirani isti PET, ubrivo, itd.). tokom Perioda Priprema Izvoa
e dostaviti OPTINI spisak proizvoda koje e praviti i prodavati.
5.3
Kompostiranje
5.3.1 Praenje temperature u koritima za kompostiranje. Izvoa e svakodnevno meriti

temperaturu u svim koritima gde se sprovodi aktivno kompostiranje. Temperatura e se meriti na
15 i 60 santimetara ispod povrine gomile na distancama koje nisu vee od 10 metera du korita.
5.3.2 Dokumentacija o kompostiranju. Izvoa e imati aktivnu dokumentaciju o
kompostiranju. Izvoa e voditi dokumentaciju na nain koji jasno identifikuje svako korito
korienjem jedinstvenog identifikacionog koda i dokumentovae sledee informacije za svako
korito:
Datum izgradnje.
Merenje temperature po datumu.
Prevrtanje sadraja po datumu.
Datumi konsolidacije sa drugim koritima
Datum vaenja i premetanja na stabilizaciju.
5.3.3 Praenje temperature u gomilama za stabilizaciju. Izvoa e meriti temperaturu u svim

gomilama na stabilizaciji najmanje tri puta nedeljno. Temperatura e se meriti na 15 i 60
santimetara ispod povrine gomile na distancama koje nisu vee od 10 metera du gomile.
5.3.4 Dokumentacija o stabilizaciji komposta. Izvoa e drati dokumentaciju o stabilizaciji
komposta. Izvoa e voditi dokumentaciju na nain koji jasno identifikuje svaku gomilu
korienjem jedinstvenog identifikacionog koda i dokumentovae sledee informacije za svaku
gomilu:
Datum izgradnje.
Merenje temperature po datumu.
Prevrtanje sadraja po datumu.
Datumi konsolidacije sa drugim gomilamaa
Datum vaenja i premetanja iz stabilizacije.
- 12 -
5.3.5 Dokumentacija o rafiniranju komposta. Izvoa e voditi dokumentaciju o rafiniranju

komposta koja dokumentuje dnevne koliine procesiranog komposta i dnevne koliine primesa
koje su odstranjene i odloene.
5.3.6 Dokumentacija o skladitenju i distribuciji komposta. Izvoa e voditi dokumentaciju o
skladitenju i distribuciji komposta koja e da sadri sledee informacije:
Datum i koliina komposta koji ulazi u skladite.
5.3.7
Datum, zapremina i teina svakog tovara komposta koji iznosi iz skladita zbog
slanja treem licu.
Analiza kvaliteta komposta.
5.4
Svake nedelje e se uzimati uzorci iz komposta koji ulazi u skladite i

analizirae se sadraj vlage, sadraj isparljivih vrstih materijala, pH, gustinanasipna teina, veliina estica, i provodljivost.
Svake nedelje e se uzimati uzorci iz komposta koji ulazi u skladite i podvri

e se testu na gljive da be se odredilo da li je kompost stabilan a ne
fitotoksian. Uspean test e biti onaj gde vie od 90% semena proklija.
Svake nedelje e se uzimati uzorci iz komposta koji ulazi u skladite i

analizirae se kontaminacija sa neorganskim materijalom. Uslovi za
neorganske materijale e biti zadovoljeni ukoliko se postigne da suv, izmereni
uzorak komposta moe da se proseje kroz raster od 6 mm. Materijal koji
ostane na rasteru e se vizuelno ispitati a neorganske fizike primese koje lako
mogu da se identifikuju e se odstraniti i izmeriti. Teina izdvojenih primesa
podeljena sa ukupnom teinom uzorka pomnoeno sa 100 predstavlja
procenat suve teine primesa.
5.4.1 Dokumentacija o albama na mirise. Izvoa e voditi dokumentaciju o albama na

mirise koja dokumentuje sledee informacije za svaku albu koju izvoa primi:
Datum i vreme albe.
Osoba ili firma koja podnosi albu.
Osoba koja unosi albu u dokumentaciju.
Opis albe.
Izvoa e upisati rezultate procene koja se sprovede u odnosu na albu o

mirisima ukljuujui sledee informacije:
- 13 -
Datum i vreme procene.
Osoba koja sprovodi procenu.
Mesto procene.
Relativan intenzitet mirisa.
Relativne osobine mirisa.
5.4.2 Dokumentacija o izlivima. Izvoa e voditi dokumentaciju o svim izlivima koja sadri
sledee informacije za svaki izliv:
Datum i vreme izliva.
Osoba koja dokumentuje izliv.
Mesto izliva.
Vrsta i koliina tenosti koja se izlila.
Opis preduzetih mera da se ogranii izliv i oisti lokacija.
5.4.3 Dokumentacija o vanrednim sluajevima. Izvoa e voditi dokumentaciju o vanrednim

sluajevima koja sadri sledee informacije za svaki sluaj gde je dolo do poara ili nezgode
kada je neko povreen:
5.5
Datum i vreme vanrednog sluaja.
Osoba koja dokumentuje vanredni sluaj.
Mesto dogaaja.
Vrsta vanrednog sluaja.
Opis preduzetih mera.
Objekti i Energenti
5.5.1 Laboratorijska dokumentacija. Laboratorija e voditi sveobuhvatnu dokumentaciju o

testiranju materijala i analizama koje su sprovedene u laboratoriji ili spoljnim analitikim
centrima. Dokumentacija laboratorije treba da sadri sledee informacije:
Datum i vreme prikupljanja uzorka.
- 14 -
Vrsta uzorka (na pr. Sluajni ili kompozitni).
Tip i izvor materijala uzorka.
Vrste obavljenih testova.
Rezultati obavljenih testova.
Posoba odgovorna za obavljanje testova.
DEO 6 MERENJE I PLAANJA

6.1
Merenje
Merenje za potrebe plaanja nije neophodno za ovaj rad. Usaglaenost sa zahtevom za preradu
otpada (na bazi teine) e se meriti meseno prema sledeoj formuli
(prikupljene tone deponovane tone) / (prikupljene tone)
6.2
Plaanje
Nee biti posebnih plaanja za kompostiranje i recikliranje. Plaanje za ovu uslugu e biti
ukljueno u plaanje za predmet ugovora: Prikupljanje stambenog i komercijalnog otpada i
Industrijskog otpada. Izvoa e biti ovlaen da zadri sav prihod od prodaje proizvoda koji su
generisani pruanjem ove usluge.
DEO 7 - KAZNE
7.1
Opte
7.1.1 Radni Plan. Kazna ukoliko Izvoa ne podnese Finalni Radni Plan koji zadovoljava
zahteve ovih specifikacija u roku od 45 dana od dana potpisivanja ugovora e biti monetarna
kazna od [UNETI BROJ] po danu.
7.1.2 Meseni izvetaji o pripremama. Ukoliko Izvoa ne podnese MIPP u skladu sa uslovima
ovog Ugovora, platie kaznu od [UNETI BROJ] po danu po MIPPu.
7.1.3 Pripremni Period. Ukoliko Izvoa ne zavri aktivnosti koje su definisane u Radnom
Planu za Pripremni Period u roku od est (6) meseci Pripremnog Perioda, platie kaznu od
[UNETI BROJ] po danu. Ova kazna se moe izbei jedino ako to OPTINA odlui ukoliko
Izvoa pokae da je imao opravdane razloge za kanjenje.
- 15 -
7.1.4 Poetak usluga Procesiranja i Tranfera. Ukoliko Izvoa ne zapone usluge procesiranja i
transfera na kraju pripremnog perioda, Izvoa e platiti kaznu za svaki dan kanjenja u visini od
[UNETI BROJ] po danu. Ova kazna se moe izbei jedino ako to OPTINA odlui ukoliko
Izvoa pokae da je imao opravdane razloge za kanjenje.
7.1.5 Zahtev za deliminom obradom otpada. Ukoliko Izvoa ne zadovolji zahtev za
deliminom obradom otpada koja je definisana u ovih specifikacijama, platie kaznu od [UNETI
BROJ] po toni preraenog otpada koja bi bila potrebna da se zadovolji zahtev za deliminom
obradom otpada.
7.1.6 KO, IO i otklanjanje ostataka. Kazna ukoliko Izvoa odstrani KO, IO i ostatke bilo
gde drugde osim na naznaenom objektu za deponovanje je monetarna kazna u visini od [UNETI
BROJ] po incidentu plus monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po toni.
7.1.7 Izvetavanje. Kazna ukoliko Izvoa ne podnese MIOP na vreme e biti monetarna kazna
u visini od [UNETI BROJ] po danu po izvetaju. Kazna ukoliko Izvoa ne podnese godinji
izvetaj na vreme e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po danu po izvetaju.
7.1.8 Dokumentacija. Kazna ukoliko Izvoa 1) ne odrava svu potrebnu dokumentaciju, ili 2)
ne daje dokumentaciju OPTINI na uvid tokom radnog vremena objekta za kompostiranje e biti
monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po incidentu.
7.2
Prijem Otpada
7.2.1 Neprihvatljiv Otpad. Kazna ukoliko Izvoa primi neprihatljiv otpad e biti monetarna
kazna u visini od [UNETI BROJ] to toni.
7.2.2 Vaganje Vozila. Kazna ukoliko Izvoa ne odredi dobro materijale koji ulaze i izlaze iz
objekata u skladu sa ovim specifikacijama e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ]
po incidentu.
7.2.3 Maksimalno vreme skladitenja. Kazna za prisustvo bilo kakvog otpada u delu za prijem
u bilo kom objektu koje je u sukobu sa odredbama ovih specifikacija e biti monetarna kazna u
visini od [UNETI BROJ] po incidentu po danu.
7.3
Kompostiranje
- 16 -
7.3.1 Prihvatljivi materijali. Kazna ukoliko Izvoa rukuje bilo kojim materijalom u bilo kojoj
fazi kompostiranja koje je u sukobu sa odredbama ovih specifikacija e biti monetarna kazna u
visini od [UNETI BROJ] po incidentu po danu.
7.3.2 Standardi za materijal za kompostiranje. Ukoliko Izvoa nije u saglasnosti sa
parametrima definisanim u ovim specifikacijama za bilo koji materijal koji ulazi u proces
aktivnog kompostiranja, bie odreena monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po incidentu
po danu.
7.3.3
Zahtevi u vezi procesa.
Kazna ako se materijal za kompostiranje ne uvede u aktivno kompostiranje u

skladu sa ovim specifikacijama e biti monetarna kazna u visini od [UNETI
BROJ] po incidentu po danu.
Kazna ukoliko Izvoa ne zadovolji vreme, temperaturu i zahteve za

prevrtanjem tokom aktivnog kompostiranje e biti monetarna kazna u visini
od [UNETI BROJ] po incidentu.
Kazna ukoliko Izvoa ne zadovolji minimalno vreme boravka, minimalno

prevrtanje i zahteve za stabilnost tokom prerade e biti monetarna kazna u
visini od [UNETI BROJ] po incidentu.
Kazna ukoliko Izvoa ne zadovolji finalni kvalitet komposta koji je definisan

u ovim specifikacijama e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po
toni.
7.3.4 Identifikacija korita i gomila. Kazna ukoliko Izvoa ne identifikuje i obelei korita i
gomile za kompostiranje e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po koritu/gomili
po danu.
7.3.5 Sadraj vlage. Kazna ukoliko Izvoa ne odrava korita za kompostiranje sa adekvatnom
vlagom e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po koritu po danu.
7.3.6 Maksimalno vreme skladitenja. Kazna ukoliko Izvoa ne ukloni kompost iz objekta za
kompostiranje u skladu sa maksimalnim vremenom skladitenja e biti monetarna kazna u visini
od [UNETI BROJ] po toni po danu.
7.3.7
7.3.8 Remeenje javnog reda, smetnje i ugroena bezbednost. Kazna za svako remeenje
javnog reda, smetnje i ugroenu bezbednost koje je vee od zahteva u ovim specifikacijama e
biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po incidentu.
7.3.9 Kontrola otpadaka. Kazna ukoliko Izvoa ne implementira mere kontrole otpadaka
prema zahtevima iz ovih specifikacija e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po
- 17 -
danu.
7.3.10 Poar. Kazna za svaki sluaj poara u bilo kom materijalu koji se koristi u objektima
Izvoaa e biti monetarna kazna u visini od [UNETI BROJ] po dogaaju i plaanje svih
trokova koje su imale OPTINSKE poarne brigade.
- 18 -
ANEKS 2
UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM I USLUGE IENJA
DEO 3
IENJE ULICA I JAVNIH OBJEKATA
Annex_2_Serb_model_spec_sec_3_street.doc
-1
SADRAJ
SADRAJ .......................................................................................................................... 1
1.
OPTI OPIS USLUGA ............................................................................................ 3

1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
2.
OBIM USLUGA ...................................................................................................... 3

INFORMACIJA O ULICAMA I PUTEVIMA ................................................................. 3
KOLIINE I STASTAV MATERIJALA KOD IENJA ULICA ...................................... 3
TRENUTNE USLUGE IENJA ULICA .................................................................... 3
PERIOD PRIPREME ................................................................................................ 4
KRATAK PREGLED NAMERE.................................................................................. 4
SPECIFIKACIJE USLUGA .................................................................................... 4

OPTE .................................................................................................................. 4
VRSTE USLUGA IENJA ULICA KOJE E SE PRUATI .......................................... 6
VREME PRUANJA USLUGA .................................................................................. 8
NAIN PRUANJA USLUGE .................................................................................... 9
PRISTUP LOKACIJAMA KOJE SE OPSLUUJU ........................................................ 10
VRSTE OTPADA KOJI TREBA DA BUDU UKLJUENI U USLUGE IENJA ULICA .... 10
TRANSFER, PROCESIRANJE I ODLAGANJE ULINOG UBRETA I OTPADAKA SA
JAVNIH POVRINA .......................................................................................................... 10
2.8
UEE U PROGRAMU JAVNOG INFORMISANJA ................................................. 11
2.9
ZAHTEVI ZA IZVETAVANJEM ............................................................................ 11
2.10 PROMENE U NIVOU USLUGA ............................................................................... 15
2.11 OBRADA ALBI .................................................................................................. 15
2.12 PROCEDURE PRANJA JAVNIH KONSTRUKCIJA .................................................... 16
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
3.
MINIMALNI TEHNIKI ZAHTEVI .................................................................. 16

3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
4.
OPREMA ZA IENJE ULICA .............................................................................. 16

KORPE ZA OTPATKE ........................................................................................... 20
KOLICA ZA RUNO IENJE ULICA ................................................................... 22
ODEA, ALATKE I OPREMA ZA RUNOG ISTAA ............................................... 23
OPREMA I MATERIJALI ZA PRANJE JAVNIH KONSTRUKCIJA ............................... 23
KANCELARIJA ZA USLUGE GRAANIMA ............................................................. 25
STANDARDI ISPUNJENJA USLOVA................................................................ 25

4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
OPTE ................................................................................................................ 25
RADNI PLANOVI ................................................................................................. 25
USLUGE IENJA ULICA .................................................................................. 25
VREME IENJA ULICA ..................................................................................... 27
NAIN PRIKUPLJANJA......................................................................................... 27
TRANSFER, PROCESIRANJE I ODLAGANJE OTPADAKA OD IENJA ULICA I JAVNIH
POVRINA I OTPADA OD RUENJA GRAEVINA................................................................ 28
4.7
STANDARDI ZA IZVETAVANJE .......................................................................... 28
4.8
DODAVANJE NOVIH USLUGA ............................................................................. 28
-1
4.9
4.10
4.11
4.12
4.13
5.
REAGOVANJE NA ALBE .................................................................................... 29

OPREMA ZA IENJE ULICA ............................................................................. 29
KORPE ZA OTPATKE ........................................................................................... 30
KOLICA ZA RUNO IENJE ............................................................................. 30
ZATITNA ODEA, ALATKE I OPREMA ZA RUNE ISTAE ............................... 31
PRAENJE POSLOVANJA ................................................................................. 31

5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
OPTE ................................................................................................................ 31
USLUGE IENJA ULICA .................................................................................. 31
VREME IENJA ULICA .................................................................................... 34
NAIN PRUANJA USLUGA ................................................................................ 34
5.6
IZVETAVANJE ................................................................................................... 35
5.7
PROIRENJE USLUGA .......................................................................................... 36
5.8
REAGOVANJE ZA ALBE ..................................................................................... 36
5.9
MERENJE USAGLAENOSTI SA STANDARDIMA ZA OPREMU ZA IENJE ULICA 36
5.10 MERENJE USAGLAENOSTI SA SPECIFIKACIJAMA ZA KOLICA ZA RUNO IENJE
38
5.11 ZATITNA ODEA, ALATI I OPREMA ZA RUNE ISTAE ULICA ........................... 38
6.
MERENJA I PLAANJA ...................................................................................... 38
7.
KAZNE .................................................................................................................... 38
OPTE ................................................................................................................ 38
RADNI PLANOVI ................................................................................................. 39
USLUGE IENJA ULICA ................................................................................... 39
VREME IENJA ULICA ..................................................................................... 40
NAIN PRUANJA USLUGA ................................................................................. 40
7.7
IZVETAVANJE ................................................................................................... 41
7.8
PROIRENJE USLUGA .......................................................................................... 41
7.9
REAGOVANJE NA ALBE ..................................................................................... 42
7.10 OPREMA ZA IENJE ULICA .............................................................................. 42
7.11 KORPE ZA OTPATKE ........................................................................................... 43
7.12 KOLICA ZA RUNO IENJE .............................................................................. 43
7.13 ZATITNA ODEA, ALAT I OPREMA ZA RUNE ISTAE ULICA ............................ 43
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
-2
1.
1.1
OPTI OPIS USLUGA

Obim usluga
Izvoa e obezbediti svu radnu snagu, nadzor, materijale, dozvole, osiguranje i opremu
koji su potrebni da bi se obavljale usluge ienja ulica u (OPTINI). Sledee usluge
ienja ulica e se obezbediti u podruju gde se prua usluga:
Mehaniko ienje primarnih ulica
Runo ienje primarnih i sekundarnih ulica
ienje ulica bez zavrnog sloja
Prikupljanje smea iz javnih objekata
Usluge prikupljanja smea iz korpi
Pranje javnih konstrukcija
Dodatne usluge
Izvoa e obavljati ove usluge u skladu sa Specifikacijama Usluga i Minimalnim

Tehnikim Zahtevima koji su sadrani u ovom Stavu kao i u skladu sa svim ostalim
zahtevima iz Zahteva za Ponudama (ZZP).
1.2
Informacija o ulicama i putevima
[DATI OPIS ILI MAPE KOJE DEFINIU RAZLIITE KATEGORIJE ULICA,

KONSTRUKCIJA, LOKACIJE KORPI, JAVNE OBJEKTE, ITD.]
1.3
Koliine i stastav materijala kod ienja ulica
[DATI SVE RASPOLOIVE INFORMACIJE O KOLIINAMA I SASTAVU

ULINOG SMEA]
1.4
Trenutne usluge ienja ulica
Trenutne usluge ienja ulica su opisane u Stavu Prikupljanje stambenog i

-3
1.5
Period Pripreme
Izvoa e imati est (6) meseci za period pripreme posle dana potpisivanja ugovora da bi
Izvoa imao dovoljno vremena da izmeu ostalog:
Finalizira prikupljanje podataka na licu mesta i analizu (duina ulica i puteva,

njihovo stanje, itd.).
Porui, primi i postavi opremu i korpe za smee.
Nae i opremi kancelarije za upravljanje i usluge korisnicima.
Regrutuje i obui menadment i osoblje.
Pripremi mape trasa i raspored rada.
Postavi/izgradi objekte za dranje i odravanje opreme za ienje ulica i/ili

radnika.
Obezbedi potrebne ugovore sa isporuiocima.
Razvije i implementira Program Javnog Obavetavanja.

Kratak pregled namere
1.6
Namera OPTINE koja je opisana u ovom ZZP je da se graanima i firmama obezbedi

visok nivo usluga ienja ulica po najboljoj ceni i sa najviim nivoom kvaliteta usluga.
Odgovornost pre-kvalifikovanih Ponuaa je da marljivo procene sve postojee uslove
rada i da se baziraju na sopstvenim procenama u razvoju radnih planova i proraunu cena
koje su date u Ponudi.
2.
Specifikacije usluga
2.1
2.1.1
Opte
Nacrt radnog plana. Kao deo svoje tehnike ponude Ponua treba da dostavi
nacrt Radnog Plana za svaki tip usluga ienja ulica koji je predloen kao to je
to opisano u Informacijama i Uputstvima za ZZP. Vana pitanja na koja treba
odgovoriti u nacrtu radnog plana treba da ukljue ali da ne budu ograniena na
sledee:
Mape predloenih trasa za ienje ulica, ukljuujui i faktore koji su

korieni u njihovom odreivanju
-4
Predloeni raspored rada po trasama
Opis broja i vrste osoblja i opreme koji e biti razmeteni
Smernice za norme ispunjenja za operatore mehanikih istilica i runih

istaa
Plan za regrutovanje i obuku osoblja, operatora opreme i nadzornog

osoblja
Literatura od proizvoaa za svu opremu za ienje ulica koja se predlae
Opis plana za transfer pokupljenog otpada od ienja ulica i otpadaka u

naznaeni objekat za odlaganje
Plan za snabdevanje mehanikih istilica vodom
Planovi administriranja i upravljanja svakom vrstom usluga ienja ulica
Distribucija, sanitacija i odravanje korpi za otpatke
Opis obuke operatora mehanikih istilica i program testiranja
Spiskove sve opreme za ienje ulica ukljuujui tip, proizvoaa,

dimenzije, kapacitet i starost
Opis sistema za voenje dokumentacije i izvetavanje za sve informacije i

podatke koji treba da se dostave
Predloene procedure za usmene i pisane komunikacije sa osobljem iz

OPTINSKE administracije projekta.
Predlog ienja opreme za ienje ulica i program preventivnog

odravanja sa rasporedom
Posebni opisi kontrole saobraaja, procedura upravljanja vodom za pranje

i ispiranje koja e se koristiti prilikom pranja svake vrste javnih
konstrukcija
Opis naina na koji e da zadovolji sve specifikacije usluga i minimalne

tehnike zahteve koji su izneti u ovom Stavu
-5
2.1.2
2.1.3
2.2
2.2.1
Finalni radni plan (FRP). Izvoa e podneti finalni radni plan u roku od etrdeset
(45) dana od dana potpisivanja ugovora. Finalni radni plan e opisati sve
aktivnosti koje su propisane za Nacrt radnog plana i ukljuie poboljanja i
promene o kojima su OPTINA i Izvoa razgovarali i koje su usaglasili pre
potpisivanja ugovora. Finalni radni plan e takoe sadrati i Plan Pripremnih
Radova (PPR) koji detaljno opisuje aktivnosti Izvoaa (sa rasporedom) tokom
Pripremnog Perioda. PPR e dati raspored za zapoinjanje i zavretak svih
aktivnosti tokom Pripremnog Period ukljuujui, ali neograniavajui se samo na
sledee:
Regrutovanje i obuka radne snage i osoblja za nadzor
Nabavka materijala i opreme
Renoviranje starih objekata
Izgradnja novih objekata
Implementacija strukture za upravljanje projektom
Implementacija baze podataka informacija i sistema za uvanje

dokumentacije
Finalni projekat trasa za ienje ulica i raspored
Isporuka korpi za otpatke
Razvoj i distribucija materijala za javno obrazovanje
Vlasnitvo nad otpacima od ienja ulica i iz korpi. im se obavi ienje ulica i

prikupljanje otpadaka, taj materijal e postati vlasnitvo Izvoaa koji e jedino
imati odgovornost za njihovo odlaganje u naznaeni objekat za odlaganje.
Vrste usluga ienja ulica koje e se pruati
Mehaniko ienje primarnih ulica. Izvoa e mehaniki oprati, poistiti i
ukloniti sve otpatke du svih kilometara ivinjaka tri puta nedeljno u svim
primarnim ulicama na spisku u Dodatnim informacijama (Aneks 7). Primarne
ulice treba da ukljue obraene povrine izmeu normalnih linija ivinjaka bilo da
ivinjaci postoje ili ne, ukljuujui povrine izmeu kolovoza, ali nee ukljuivati
peaka ostrva, trotoare, povrine do ulice ni parkinge.
-6
2.2.2
Runo ienje. Izvoa e runo oistiti i ukloniti sve otpatke sa primarnih i

sekundarnih ulica [UNETI BROJ] dana nedeljno, od ponedeljka do subote. Izraz
sekundarna ulica ukljuuje bilo koji put, prolaz ili sporednu ulicu koja je
napravljena od asfalta, kamena, ploica, opeke ili betona ili ima neku drug tvrdu
provrinu.
2.2.3
ienje ulica bez zavrnog sloja. Izvoa e sakupiti i ukloniti sve otpatke sa
ulica bez zavrnog sloja tokom tri [UNETI BROJ] dana nedeljno. Radna zona e
ukljuivati sve javne delove ulice koji se koriste za saobraaj vozila i kretanje
peaka izmeu zgrada
2.2.4
Prikupljanje otpadaka iz javnih ojekata. Izvoa e obezbediti radnu snagu koja

e biti na raspolaganju kada su javni objekti kao to su otvorene pijace, religiozni
objekti, parkovi, bate, trgovi, eleznike stanice i autobuske stanice, kao i druga
mesta koja su navedena u Aneksu 7 otvoreni. Ova usluga e ukljuivati
prikupljanje svih otpadaka iz zajednikih delova pijaca, pranjenje svih kanti za
otpatke i drugih sabiralita otpadaka i stavljanje prikupljenog otpada u sanduke
koji se nalaza upravo izvan pijace.
2.2.5
Usluge servisiranja kanti za otpatke. Izvoa e nabaviti, distribuirati i dnevno

servisirati (prazniti sadraj), sanitizovati i opravljati kante za otpatke du ulica i
na javnih provrinama sa visokim protokom peakog saobraaja koje odredi
OPTINA a koje su prikazane na Mapama Usluga u Aneksu A, Dodatak 7. Kante
za otpatke e se postaviti u intervalima koji nisu vei od [UNETI BROJ] metara
sa obe strane odreenih ulica i na svakom uglu svake raskrsnice sa nekom drugom
ulicom. Priblino [UNETI BROJ] kanti za otpatke e biti postavljene.
2.2.6
Pranje javnih konstrukcija. Izvoa e mehaniki prati sve javne konstrukcije du

primarnih i sekundarnih ulica. Javne konstrukcije ukljuuju:
Fontane
Mostove- ukljuujuci potporne zidove, stubove, ivinjake, ograde
Tunele
Autobuske stanice
Tramvajske stanice
Nadvonjake i peake mostove
Semafore
Ulinu rasvetu
-7
2.2.7
2.3
Oznake ulica
Saobraajne znakove
Reklame (koje se nalaze u javnom prostoru)
Zatitne objekte za kontrolu saobraaja
Dodatne usluge radne snage. Izvoa e obezbediti organizovan i profesionalno

voen pul od [UNETI BROJ] osoba dnevno radi obezbeivanja dodatnih usluga
ienja ukljuujui ali ne ograniavajui se na prikupljanje otpadaka i uklanjanje
nagomilanog otpada u neplaniranim delovima i na putevima bez zavrnog sloja.
Izvoa e rasporediti ovu radnu sangu, zajedno sa odgovarajuim nadzorom,
alatima i opremom na javnim povrinama koje specificira OPTINSKI
Vreme pruanja usluga
2.3.1
Opte odredbe. Izvoa e obezbediti usluge u vremenima koji su odreeni u

ovom Delu. Vremena kada e se pruati usluge ienja ulica na svakoj trasi e se
dostaviti kao deo Finalnog radnog plana na odobrenje od strane OPTINSKOG
administratora projekta.
2.3.2
Promene u vremenima pruanja usluga ienja ulica. Kada se jednom usvoje

vremena i trase, Izvoa e svesti na minimum promene u vremenima ienja
ulica. U vreme vremenskih nepogoda, usluge ienja ulica e se obaviti prvom
prilikom ukoliko OPTINSKI administrator projekta ne promeni vreme. Izvoa
e zadovoljiti sva uputstva za promenu vremena.
2.3.3
Redovnost vremena. Izvoa e, u meri u kojoj je to praktino izvodljivo,

zapoinjati sve usluge na svakoj trasi u isto vreme i pratie svaku trasu kad god
se prua usluga. Izvoa e uloiti razumne napore da izvri usluge ienja ulica
u roku od dvanaest sati (12.0) poto je pruena usluga prikupljanja stambenog i
2.3.4
Prilagoavanje vanrednim okolnostima. Loi vremenski uslovi i razne aktivnosti

kao to su popravke ulica, popravke komunalija, instalacija komunalija,
graevinski radovi, aktivnost policije, gaenje poara i lokalne manifestacije
mogu da izazovu privremeni prekid u pristupu ulicama i putevima. Izvoa e
obavestiti OPTINSKOG administratora projekta u roku od etiri sata ukoliko je
onemoguena usluga ienja ulica iz bilo kog od gore navedenih razloga.
Odloeno ienje ulica treba da se zavri sledeeg redovnog radnog dana.
2.3.5
Mehaniko ienje primarnih ulica. Ne treba da pone pre 10 sati uvee i treba
da se zavri do 6 sati ujutro. Izvoa e organizovati aktivnosti mehanikog
ienja ulica na nain koji najmanje utie na automobilski i peaki saobraaj i
na stvaranje buke u susednim stambenim etvrtima.
-8
2.3.6
Runo ienje sekundarnih ulica. Usluge runog ienja e se obezbediti ne pre

7 ujutro i ne kasnije od 7 uvee ukoliko OPTINSKI administrator projekta
drugaije ne odredi.
2.3.7
ienje ulica bez zavrnog sloja. ienje ulica bez zavrnog sloja e se odvijati
izmeu 7 ujutro i 7 uvee.
2.3.8
Prikupljanje otpadaka sa javnih povrina. Prikupljanje otpadaka sa javnih

povrina e se kontinualno odvijati tokom normalnog vremena kada su povrine
otvorene, [UNETI BROJ] dana nedeljno.
2.3.9
Usluge pranjena korpi za otpatke. Korpe za otpatke e se prazniti najmanje

[UNETI BROJ], tokom perioda kada se odvija runo ienje ulica na trasama
gde se nalaze korpe za otpatke.
2.3.10 Dodatne usluge radne snage. Dodatne usluge radne snage e se odvijati u vreme
koje bude zahtevao OPTINSKI administrator projekta.
2.4
Nain pruanja usluge
2.4.1
Ometanje. Izvoa e pruati usluge ienja ulica sa najmanjim moguim

ometanjem stanara i korisnika malih komercijalnih objekata i sa minimalnim
ometanjem peaka i onih koji upravljalju motornim vozilima.
2.4.2
Oteenja imovine. Mora se obazrivo postupati da bi se spreila oteenja

privatne ili javne imovine. Izvoa e biti odgovoran za sve trokove vezane za
opravku ili zamenu oteene imovine bilo koje vrste koja je nastala pod dejstvom
opreme, osoblja ili sredstava za ienje Izvoaa. Osoblje koje isti ulice mora
da prijavi nadzorniku bilo koji incident koji je moda prouzrokovao oteenje
imovine treih lica, a nadzornik e onda informisati OPTINU u roku od osam
(8.0) sati od momenta takvog dogaaja.
2.4.3
Buka. Izvoa e preduzeti sve razumne mere da minimizira buku od opreme za

ienje ulica i aktivnosti osoblja koje isti ulice.
2.4.4
Javna bezbednost i ometanje. Izvoa e pruati usluge ienja ulica na razuman

nain koji minimizira ometanje stanovnitva i vlasnika objekata.
2.4.5
Pravo na upotrebu ulica Izvoa dobija pravo da koristi ulice radi vrenja usluga
ienja ulica koje su definisane ovim Ugovorm, ali ne dobija ekskluzivno pravo
korienja tih ulica. Kada oprema ili osoblje koje je koristi blokiraju prolaz
vozilima ili peacima, oni treba da se sklone im se ukae prilika i omogue
vozilima i peacima koji ekaju da prou.
2.4.6
Usaglaenost sa lokalnim propisima. Izvoa mora da bude usaglaen sa lokalnim

propisima u vezi zakravanja ulica, omoguavanja da prolazi budu otvoreni i
zatita istih, i mora da potuje sve zakone i optinske propise koji kontroliu ili
ograniavaju one koji se bave pruanjem usluga ienja ulica.
-9
2.4.7
Prosipanje. Izvoa e biti odgovoran za bilo kakvo prosipanje koje se dogodi

zbog radnih aktivnosti opreme ili osoblja koje vri usluge ienja ulica. Sav
otpad treba da bude zatvoren ili pokriven prilikom prevoza tako da se sprei
prosipanje ili razletanje takvog materijala.
2.4.8
Preturanje po otpadu. Izvoa e zabraniti svom osoblju koje isti ulice da

preturaju po otpadu.
2.4.9
Odnosi sa javnou. Svo osoblje koje isti ulice treba da bude obueno da se sa
stanovnitvom odnosi na pristojan nain, da bude od koristi a ne svadljiv.
2.5
2.5.1
2.6
Pristup lokacijama koje se opsluuju

Privremeno zatvaranje ulica. Tamo gde je primarna ili sekundarna ulica, put,
prolaz ili sporedna ulica unutar sektora koji se opsluuje privremeno zatvorena za
vozila, ali pristupana za peake, Izvoa nee morati da koristi peaki pristup da
bi obezbedio usluge mehanikog ienja ulica ili pranja javnih konstrukcija.
Vrste otpada koji treba da budu ukljueni u usluge ienja ulica
2.6.1
Ulino ubre. Sav vrsti material koji se prikupi mehanikim ili runim ienjem
primarnih i sekundarnih ulica ukljuujui otpad od graenja i ruenja graevina i
ubre iz korpi i sa javnih povrina.
2.6.2
Otpaci sa javnih povrina. Veoma vidljiv deo vrstog otpada koji se stvara
nemarnou kod skladitenja, prevoza ili bacanja vrstog otpada.
2.6.3
Otpad od graenja i ruenja graevina. Ovaj otpad ukljuuje sve materijale koje
normalno prikupi mehanika ulina istilica kao to je pesak, staklo, papir,
konzerve, kamenje, lie i drugi materijali na povrinama primarnih i sekundarnih
ulica.
2.7
Transfer, Procesiranje i Odlaganje Ulinog ubreta i Otpadaka sa javnih povrina
2.7.1
Usaglaenost sa OPTINSKIM i srpskim zakonima. Otpad nee biti tranferisan,

procesiran ili odloen na nain koji je zabranjen OPTINSKIM i srpskim
zakonima.
2.7.2
Transfer Ulinog ubreta i Otpada na javnim ulicama. Izvoau e biti

zabranjeno da transferie ulino ubre iz opreme za prikupljanje do vozila za
transfer na nain koji bi prouzrokovao smetnje peakom ili automobilskom
saobraaju, ili stvaranje praine koja leti i/ili prosipanje bilo kog prikupljenog
materijala ili ugrozi zdravlje ili bezbednost bilo kog pojedinca ili komercijalne
firme.
2.7.3
Naznaeni Objekti za Transfer i Odlaganje. Sve koliine ulinog ubreta i otpada

e biti prevezene do naznaenih objekata za transfer, procesiranje ili odlaganje
gde e se izmeriti i dokumentovati teina korienjem automatskih vaga kojima
rukuje osoblje OPTINE.
- 10
2.8
2.8.1
2.9
Uee u Programu Javnog Informisanja

Koordinacija sa OPTINOM. Stanovnici e biti podsticani da ne parkiraju na
stambenim ulicama u vreme kada je predvieno mehaniko ienje ulica kroz
program javnog informisanja. OPTINA e raditi sa Izvoaem da obezbedi
edukativne materijale koje e Izvoa distribuirati i usmeravae edukativni rad.
OPTINA e takoe razviti materijale za sopstveni program. Usmerene kampanje
e biti stvorene od stane OPTINSKIH slubenika ili ugovorene sa agencijama za
odnose sa javnou da bi se poslale specifine poruke, materijali, ili obavestile
specifini delovi OPTINE da bi se uticalo na ponaanje graana i/ili gde uee
graana moe da se povea. Poeljni ciljevi e se odrediti na osnovu podataka
koje e pruiti Izvoa na osnovu iskustava u pruanju usluga ienja ulica i od
strane OPTINE kroz zapaanja zaposlenih i pregleda rada a i ponaanja graana.
Zahtevi za Izvetavanjem
2.9.1
Meseni izvetaji o pripremama (MIPP). Tokom estomesenog (6) Pripremnog

Perioda Izvoa e podnositi Optinskom Administratoru Projekta Mesene
izvetaje o pripremama (MIPP) opisujui detaljno izvrenje poslova iz
Pripremnog Radnog Plana u toku prethodnog meseca u svakoj od aktivnosti koje
su navedene u pafagrafu 1.5.1. Svaki MIPP e biti dostavljen ne kasnije od 10
dana od kraja meseca o kome se izvetava.
2.9.2
Mape trasa i raspored rada. ezdeset (60) dana pre poetka usluga ienja ulica
Izvoa e dostaviti OPTINI detaljne bojom obeleene mape podruja gde se
vri usluga koju prikazuju:
2.9.3
Poetak trase, samu trasu i zavrnu taku za svaku uslugu ienja

ulica.
Tip i veliinu opreme za ienje ulica.
Broj i vrstu radne snage koja e se koristiti.
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). Tokom perioda poslovanju prema

ugovoru Izvoa e dostavljati OPTINSKOM administratoru projekta mesene
izvetaje o poslovanju koji e ukljuivati detaljne informacije o obavljanju svake
vrste ugluga ienja ulica.
2.9.3.1 Sadraj mesenog izvetaja o poslovanju. Informacija koja e se dostaviti u

MIOPu treba da ukljuuje ali ne i da bude ograniena na sledee:
Za svaku trasu mehanike istilice:

o Broj trase istilice.
o Raspored datuma za ienje.
- 11
o Identifikacion broj istilice upotrebljene za svako pojedinano

ienje.
o Ime operatera istilice.
o Ukupan broj kilometara koji su planirani za ienje.
o Ukupan broj kilometara koji su oieni.
o Vreme kada je zapoeto i vreme kada je zavreno ienje.
o Broj tona ulinog otpada koje je prikupljeno i odloeno.
o Koliina u kubnim metrima ulinog otpada koje je odloeno.
o Raspored svog prikupljenog otpada, koliine koje su
transferisane i odloene.
o Spisak ulica koje su promaene, sa razlozima zbog kojih je do
toga dolo.
o Priblian broj vozila koja su bila parkirana na ulici.
o Bilo koja druga informacija koja moe da bude korisna za
poboljanje buduih usluga mehanikog ienja ulica.
o Knjigu izvetaja o primljenim albama.
o Reenje svake albe.
Runo ienje i ienje ulica sa nezavrenim povrinama:

o Broj trase.
o Identifikacion broj istilice.
o Ukupan broj kilometara ili povrina koji su planirani za
ienje.
o Ukupan broj kilometara ili povrina koji su oieni.
o Vreme kada je zapoeto i vreme kada je zavreno ienje.
o Ukupna zapremina ulinog otpada koje je prikupljeno u
kubnim metrima (sve trase zbirno).
- 12
o Raspored svog prikupljenog otpada, koliine koje su

transferisane i odloene.
o Spisak ulica koje su promaene, sa razlozima zbog kojih je do
toga dolo.
o Bilo koja druga informacija koja moe da bude korisna za
poboljanje buduih usluga runog ienja i ienja ulica sa
nezavrenim povrinama.
o Knjiga izvetaja o dnevno primljenim albama.
o Reenje svake albe.
Prikupljanje otpadaka sa javnih povrina:

o
Ukupan broj osoblja koje je izalo svakog dana.
Ukupan broj ovek-sati rada svakog dana.
Broj mesta gde su prikupljeni otpaci svakog dana.
Koliina u kubnim metrima otpadaka koje je sakupljeno sa

javnih povrina i odloeno (zbirno za sve povrine gde se
sakupljaju otpaci).
Knjiga albi o dnevno primljenim albama.
Opis reenja svake albe.
Dispozicija prikupljenih otpadaka, koliine koje su tranferisane

i odloene.
Usluga sakupljanja iz korpi za otpatke:

o
Auriranje baze podataka o korpama za otpatke.
Broj pranjenja svake korpe za otpatke svakog dana.
Spiskovi korpi za otpatke koje su podrvrgnute odravanju ili

sanitaciji.
o Spisak oteenih i zamenjenih korpi za otpatke.
Pranje javnih konstruckija:
- 13
o Datum pranja za svaku javnu konstrukciju po kategoriji

(mostovi, tuneli, fontane, itd.).
o Kratak pregled ukupne radne snage i upotrebe opreme.
o Narativni opis bilo kakvih nastalih probleme i/ili sugestije za
poboljanje usluge.
o Spisak oteenja koje je primeeno na bilo kojoj javnoj
konstrukciji koja zahtevaju panju i/ili popravku od strane
OPTINE.
Aurirani spisak svih vozila koja se koriste za usluge ienja ulica u

OPTINI ukljuujui marku-proizvoaa, tip, godite, broj tablice i
vlasnitvo..
Listie o vaganju svih prikupljenih ulinih otpadaka.
Popunjene dnevnike rada osoblja koje radi u kancelarijama za pruanje

usluga.
Aurirani spisak svih imena Nadzornika koji su rasporeeni na usluge

ienja ulica.
Dokumentacija o odravanju sve opreme za ienje ulica.
Opis problema na koje se nailo i predloge za poboljanje usluga

ienja ulica i postizanje eljenih rezultata.
Opise svih sluajeva u kojima je dolo do oteenja javne i privatne

imovine i/ili povreda koje su nastale dok su se pruale usluge ienja
ulica, ukljuujui i kopije izvetaja o nezgodi ili incidentu koji su
evidentirani kod Izvoaaa ili kod nadlenih slubi.
Opis bilo kog krenja vaeih zakona i nain na koji je to reeno.
2.9.3.2 Vreme podnoenja mesenog izvetaja o poslovanju Meseni izvetaj o

poslovanju treba da se dostavi OPTINSKOM administratoru projekta u roku od
petnaest (15) dana od poslednjeg dana meseca za koji se podnosi izvetaj.
2.9.4
Godinji izvetaji o poslovanju (GIP). Izvoa e dostaviti Optinskom

Administratoru Projekta Godinje izvetaje o poslovanju (GIP) koji e dati
pregled poslovanja i rezultate za svaku vrstu usluga ienja ulica za svaki
dvanaestomeseni period poslovanja.
- 14
2.9.4.1 Sadraj godinjeg izvetaja o poslovanju. Godinji izvetaj o poslovanju treba da

sadri ali da ne bude ogranien na sve stavke koje su navedene u stavu 2.9.3.1,
kao i predloge za promene u ugovoru koje bi dovele do poveanja operativnog
uinka.
2.9.4.2 Vreme podnoenja godinjeg izvetaja o poslovanju. Izvoa treba da dostavi
OPTINSKOM administratoru projekta Godinji izvetaj o poslovanju u roku
od trideset (30) dana od kraja prethodne ugovorne godine.
2.9.5
Lano izvetavanje. Ukljuivanje bilo kakve netane tvrdnje ili tvrdnje koja moe
dovesti do zablude ili lanog predstavljanja u bilom kom izvetaju moe da
dovede to nametanja kazni.
2.10 Promene u nivou usluga

2.10.1 Dodatne usluge. Izvoa e produiti trase za ienje ulica i usluge u roku od
dvadeset etiri (24) asa od zahteva OPTINSKOG administratora projekta.
2.10.2 Promena. OPTINA e imati pravo da povea ili smanji frekvenciju bilo koje
usluge ienja ulica ukoliko OPTINA obavesti Izvoaa o novoj frekvenciji
najmanje tri (3) meseca pre nego to promena treba da nastane.
2.11 Obrada albi
2.11.1 Kancelarija. Izvoa e imati potpuno opremljenu i nametenu kancelariju za
pruanje usluga korisnicima sa besplatnim telefonskim brojem gde mogu da se
prime albe od korisnika i opomene o neispunjavanju specifikacija usluga od
strane OPTINSKIH kontrolora projekta 8 sati dnevno, 6 dana nedeljno.
2.11.2 Odnos sa korisnicima. Na sve telefonske pozive na Kancelariju e se odgovoriti
na profesionalan i uljudan nain.
2.11.3 Dokumentacija o albama. Izvoa e dokumentovati u posebno ukorienoj knjizi
za svaku vrstu usluga ienja ulica sve albe, unosei ime i adresu osobe koja
podnosi albu, datum i vreme albe, vrstu albe kao i vreme i nain reenja albe.
Izvoa e zadrati Knjigu albi a kopiju e dostaviti OPTINI sa Mesenim
Izvetajem o Poslovanju. OPTINA zadrava pravo da u svakom momentu
pregleda Knjigu albi.
2.11.4 Izvetavanje o albama. Izvoa e napraviti kratak pregled Knjige albi u vidu
statistike tabele u obliku koji zadovoljava OPTINU i dostaviti tabelu OPTINI
na kraju svakog kvartala.
2.11.5 Reavanje albi. Izvoa e odgovoriti na sve albe bilo da su upuene direktno
ili kroz OPTINSKU kancelariju za pruanje usluga. Ukoliko se alba odnosi na
neizvrenje bilo koje usluge ienja ulica koje su specificirane u ovom Stavu,
Izvoa e obaviti tu uslugu u roku od dvanaest (12.0) sati od kada je dobio
opomenu od OPTINE.
- 15
2.11.6 Nereene albe. Ukoliko korisnik ili OPTINSKI kontrolor projekta prijavi da
alba nije reena u korist korisnika Izvoa e podneti detaljan izvetaj
OPTINSKOM administratoru projekta sa opisom prirode albe i predloenim
reenjem ili aktivnostima koje su preduzete da bi se odgovorilo na albu. Ukoliko
je predloeno reenje ili su predloene aktivnosti nedovoljne da se uspeno
odgovori na albu, OPTINA moe da u razumnoj meri zahteva od Izvoaa da
sprovede aktivnost koja bi dovela do konkretnog reenja albe.
2.12 Procedure Pranja Javnih Konstrukcija
2.12.1 Frekvencija usluge Izvoa e prati fontane, autobuske stanice i tramvajske
stanice i ograde mostova [UNETI BROJ]. Sve druge javne konstrukcije navedene
u Aneksu A, Dodatak 7 e se prati jednom u [UNETI BROJ] meseca.
2.12.2 Kontrola saobraaja. Izvoa e obezbediti osoblje da kontrolie vozila i tok
peakog saobraaja kada god se radi na primarnim i sekundarnim ulicama.
2.12.3 Pranje. Pranje e se sastojati od pranja deterdentom i ispiranja. Izvoa e
obezbediti radnu snagu i svu specijalizovanu opremu na nain i dovoljno dugo da
rezultat bude uklanjanje sve prljavtine, zemlje, grafita, masnoa i drugih naslaga.
2.12.4 Kontrolisanje vode za pranje. Izvoa e kontrolisati i ukloniti vodu za pranje i
ispiranje da bi se izbegla oteenja okolne vegetacije i bilo kakva akumulacija
vode u vidu bara.
3.
Minimalni Tehniki Zahtevi
3.1
Oprema za ienje ulica
3.1.1
Opte. Izvoa e imati na raspolaganju u svako doba ispravnu opremu za

ienje ulica koja nije starija od [UNETI BROJ] godita koja e omoguiti
Izvoau da adekvatno i efikasno obavi usluge koje su specificirane u ovom
Stavu. Sva oprema za ienje ulica e biti nova i istovetno ofarbana na poetku
Perioda Delovanja. Izvoa e obezbediti, u obliku koji je prihvatljiv za
OPTINU, spisak opreme koja e se koristiti za ienje ulica (Inventar Opreme
za ienje Ulica) trideset (30) dana pre poetka rada, a jedanput godinje posle
toga.
3.1.2
Promene u Inventaru Opreme. Promene u inventaru opreme tokom trajanja

ugovora e se pismeno dostaviti OPTINSKOM administratoru projekta u roku
od dvadesed etiri (24) asa od efektivnog datuma promene.
- 16
3.1.3
Tehnike specifikacije za mehaniku opremu za ienje ulica. Ponua na

tenderu e dostaviti u okviru svoje tehnike ponude, listove sa tehnikim
podacima od proizvoaa da mehanika oprema za ienje ulica koju Ponua
ima nameru da koristi zadovoljava ili premauje sve sledee tehnike
specifikacije:
Vrsta: Sa etkama ili mehanika; ureaji na tri toka su poeljni

tamo gde se zahteva pokretljivost oko parkiranih automobila
Starost: Sva oprema treba da bude nova
Kontrola praine koja se oslobaa: Sertifikacija o zadovoljavanju

SCAQMD Propisa 1186 (S.A.D.) za kontrolu praine koja se
oslobaa sa aerodinaminim prenikom od 10 mikrona (PM10)
Kontrola izduvnih gasova: Radi na alternativnim gorivima kao to

je tean prirodan gas (TPG), propan ili metanol, ili je opremljena
sa ureajem za kontrolu izduvnih gasova koji smanjuje emisiju
estica i drugog materijala kog je odobrila OPTINA.
Tovarni deo mehanikih istilica ulica. Deo mehanikih istilica

ulica koji se koristi za skladitenje prikupljenog ulinog otpada
treba da bude nepropustiv za vodu i da spreava izlivanje bilo
kakvog vrstog ili tenog materijala, ulja, masnoe ili drugih
substanci na zemlju ili na karoseriju vozila.
3.1.4
Higijena opreme za ienje ulica. Unutranjost tovarnog dela mehanikih

istilica ulica e se prati vodom i sredstvom za dezinfekciju i uklanjanje mirisa
prema rasporedu koji je dostavljen kao deo konanog radnog plana, a minimalno
dva (2) puta nedeljno. Sve spoljne povrine opreme za ienje ulica moraju da se
operu vodom i sredstvom za uklanjanje masnoa minimalno jedanput (1)
nedeljno.
3.1.5
Odravanje opreme. Izvoa e odravati svu opremu za ienje ulica u

bezbednom i radnom stanju da bi se smanjila ugroenost radnika i javna
bezbednost i da bi se smanjio uticaj opreme na okolinu. Svo ienje,
podmazivanje i pranje treba da se obavlja na lokaciji za skladitenje i odravanje.
Izvoa e imati dokumentaciju o odravanju za svaki komad mobilne opreme i
dostavljati kopije u Mesenom Izvetaju o Poslovanju koje treba da sadre
identifikacioni broj opreme, datum/kilometrau, vrstu opravke, i potpis
nadzornika za odravanje da je opravka dobro uraena.
3.1.6
Dnevna Inspekcija Mehanikih istilica Ulica. Izvoa e vriti inspekciju svake

mehanike istilice svakog dana da proveri da li sva oprema dobro radi. istilice
koje ne prou inspekciju ne treba da izlaze sve dok ne mogu da prou inspekciju i
pravilno rade. Izvoa e imati tane dnevne izvetaje o inspekciji mehanikih
- 17
istilica ulica koji mogu odmah da se stave na uvid OPTINSKIM kontrolorima

projekta kada oni to zatrae.
3.1.7
Upravljanje Mehanikim istilicama Ulica. Samo osoblje koje je specifino

obueno za bezbedan i efikasan rad na mehanikim istilicama ulica moe da
upravlja njima. Svi operateri moraju da imaju potrebne dozvole i licence i da
mogu da obave manje opravke ili doterivanje opreme. Izvoa e dostaviti
OPTINI dokumentaciju najkasnije deset (10) dana pre poetka pruanja usluga
ienja ulica da su svi operateri mehanikih istilica ulica proli kroz obuku o
rukovanju i bezbednosti i da su poloili pisani ispit i test vonje.
3.1.7.1 Brzina rad. Operator e se kretati sa mehanikim istilicama ulice razumnom

brzinom du trase, a tamo gde su parkirani automobili, uinie svaki napor da
oisti slivnike to blie parkiranim automobilima.
3.1.7.2 Pravac. Operator e obavljati svoje aktivnosti tako da se mehanike istilice
ulica kreu u normalnom pravcu saobraaja.
3.1.7.3 Kontrola praine. istilica e primeniti adekvatnu jainu i pritisak u svako doba
da bi se kontrolisala praina u skladu sa standardom rada.
3.1.7.4 Putanja istilice. Putanja e zapoeti uz stranicu ivinjaka i ukljuivae slivnike.
Sem ukoliko nisu blokirani parkiranim vozilima, ivinjak i slivnik e uvek biti
ukljueni u putanju itilice.
3.1.7.5 Broj prolaza. Operator mehanike istilice ulica e proi vie puta ukoliko je
potrebno da bi se zadovoljio standard rada.
3.1.7.6 Snabdevanje vodom. Izvoa e se dogovoriti sa OPTINSKIM javnim
preduzeem vodovoda da dobije vodu koja je potrebna za rad. Izvoa e biti
odgovoran za trokove snabdevanja vodom.
3.1.8
Obeleavanje i identifikacija Vozila. Sva vozila koja se koriste za nadzor i za

pruanje svih usluga ienja ulica e imati vrlo vidljive (> 10 cm) oznake sa
svake strane karoserije sa imenom Izvoaa i brojem telefona, naznaku OPTINE
kao ugovaraa posla i identifikacioni broj vozila (brojevi davani broj za brojem).
Sve Mehanike istilice ulica e imati i kapacitet (u kubnim metrima i bruto
teini vozila) vozila prikazan sa brojevima koji su najmanje (12) santimetara
visine naznaenim u gornjem prednjem uglu leve i desne strane karoserije.
3.1.9
Registracija i Inspekcija Vozila. Sva motorizovana vozila za ienje ulica koja

Izvoa koristi moraju da budu registrovana, sa izvrenom inspekcijom, sa
osiguranjem i moraju da zadovoljavaju sve lokalne propise i nacionalne zakone
koji se odnose na vlasnitvo nad vozilima i rukovanje njima.
- 18
3.1.10 Izgled opreme. Oprema za ienje i pranje mora da se isti prema specifikacijma
u stavu 3.1.4 a bie prefarbana najmanje svake dve (2) godine.
3.1.11 Dodatna Oprema. Svaka mehanika istilica ulica e imati sledeu opremu:
Ureaj za gaenje vatre
Lopatu i metlu za prikupljanje bilo kog prosutog materiijala od

ulinih otpadaka
Zvuni ureaj za kretanje unazad koji se aktivira kada vozilo ide

unazad
Dvosmernu komunikacija izmeu nadzornika ienja ulica i

dispeerske kancelarije
Zastavice, svetlosno obeleavanje i sprave koje blokiraju tokove

ukoliko doe do kvara na javnim ulicama
3.1.12 Skladitenje Vozila za ienje ulica. Nijedno vozilo za ienje ulica se nee
drati na bilo kojoj javnoj ulici ili drugoj javnoj lokaciji (sem postojeih objekata
koji se daju na korienje u) u OPTINI. Sva oprema, ukoliko se dri unutar
granica OPTINE, mora da se u svako doba dri na lokacijama koje je OPTINA
odobrila a koje imaju odgovarajuu namenu bilo unutar zgrade ili unutar
ograenog dvorita kada nije u upotrebi. Izvoa e pismenim putem obavestiti
OPTINSKOG administratora projekta o mestu dranja svih vozila koja e se
koristiti prilikom pruanja usluga ienja ulica trideset (30) dana pre poetka
rada i jednom godinje posle toga.
3.1.13 Rezervna Oprema. Izvoa e imati u svakom momentu na raspolaganju rezervnu
opremu koja moe da se stavi u pogon u roku od dva (2.0) sata od vremena bilo
kakvog kvara tako da ne doe do prekida u pruanju planiranih usluga ienja
ulica. Rezervna oprema e odgovarati po veliini, kapacitetu I performansama
opremi koju Izvoa normalno koristi za pruanje usluga ienja ulica.
3.1.14 Nosivost. Mobilna oprema koja se koristi za ienje ulica se nee natovariti vie
od bruto teine vozila koju je odredio proizvoa ili vie od maksimalno
specificirane teine.
3.1.15 Buka. Buka koju proizvodi bilo koja mehanika istilica ulica u krugu od 100
metara od bilo kog stambenog objekta ne moe da bude vea od sedamdeset pet
(75) decibela mereno na distanci od dvadeset pet (25) stopa na visini od pet (5.0)
stopa iznad nivoa zemlje koristei A skalu standardnog ureaja za merenje sa
sporim odzivom.
- 19
3.1.16 Obeleja radi bezbednosti. Sva oprema za ienje ulica koju koristi Izvoa mora
da ima odgovarajua obeleja radi bezbednosti koja ukljuuju ali nisu ograniena
na svetla za autoputeve, treptajua svetla i svetla za upozorenje, svetla za
proputanje i zastavice za upozorenje.
3.2
Korpe za otpatke
3.2.1
Opte. Izvoa e nabaviti, isporuiti, instalirati, prazniti i odravati

slobodnostojee (fiksirane za tlo) korpe za otpatke montirane na stubiima koje e
biti visokokvalitne, standardno proizvedene jedinice koje su trajne, atraktivne,
konstruktivno jake i otporne na vandalizam. Korpe za otpatke e se instalirati na
intervalima koji nisu vei od [UNETI BROJ] metara i na svakom uglu svih
raskrsnica du obe strane svih ulica koje odredi OPTINA kao to je prikazano na
mapama ukljuenim u Aneksu 7.
3.2.2
Tehnike specifikacije za korpe za otpatke. Ponua na tenderu e dostaviti uz

svoju tehniku ponudu, tehnike specifikacije od Proizvoaa da su korpe za
otpatke koje Ponua ima nameru da isporui i kao i nain njihove montae bili
testirani najmanje 3 puta na 1000 proizvedenih jedinica i zadovoljavaju ili prelaze
sve sledee tehnike specifikacije:
Telo korpe: Polietilen visoke gustine oblikovan ubrizgavanjem sa

integralnom bojom i otpran na uticaje. Sertifikovan da sadri
ultravioletnu stabilizaciju obezbeenu ekvivalentom od 0.5 % UV 531
stabilizacione meavine I da zadrava postojanost i funkcionalnost
tokom perioda garancije kada je izloen ultravioletnom zraenju sunca
i temperaturama do 50 stepeni Celzijusa. Sertifikovan da zadovoljava
minimalno ESCR bodovanje za preko 1000 sati i za 100 % i 10 %
Igepal rastvore.
Zapreminski Kapacitet: Minimalni kapacitet od 30 litara, iskljuujui

koliinu koja zauzima napunjeni poklopac u zatvorenoj poziciji.
Standardi za projektovanje: Projektovani da zadovolje sve relevantne

delove ISO 9001.
Poklopac: Emajlirani elik ili ekvivalent koji mora da bude

konfigurisan na nain da ne dolazi do vitoperenja, savijanja, upadanja
ili distorzije do mere u kojoj vie ne odgovara samoj korpi ili postaje
na bilo koji drugi nain neupotrebljiv. Sa arkom koja spreava da
ptice ukljanjaju otpatke. Samozatvarajui koji se otvara sa standardnim
kljuem i zatvara jakim pritiskom.
Lakoa pranjenja: Poklopac e se otvarati kljuem i omoguie lako

vaenje tela korpe. Telo kante e se lako vratiti u svoje leite ili u
fiksni deo korpe.
- 20
3.2.3
Montaa: Svi privrivai treba da budu otporni na koroziju, bez

otrih ivica i ne treba da prodiru u telo kante gde e biti smeteni
otpaci. Treba da budu laki za montau, navrtnji treba da budu
samozakljuavajui a i navrtnji i zavrtnji treba da budu projektovani
tako da stanovnitvo ne moe da ih ukloni sa obinim alatom.
Metalne Komponente: Moraju da zadovolje zahtev da budu otporne na

koroziju od 500 sati izloenosti na prskanje solju kako je opisano u
ASTM B117.
Obrada povrina: Unutranje povrine treba da budu glatke sa sjajnom

ili polusjajnom obradom. Spoljne povrine moraju da budu prikladne
za vrelo utiskivanje oznake i da nemaju otre ivice i uglove, izboine
ili druge elemente koji mogu da budu neugodni ili da predstavljaju
opasnost po ljude.
Identifikacija i obeleavanje: Glavni deo e imati utisnut

identifikacioni broj i imae odgovarajuu povrinu na koju moe da se
stavi odgovarajua nalepnica za edukaciju javnosti i/ili druge
informacije.
Boja: Stabilizovana za ultravioletno zraenje, zelena koja nee

izbledeti.
Garancija: Najmanje deset (10) godina za sve delove; a ne srazmerna I

mora da specifino obezbedi zamenu, bez naplate, bilo koje
komponente koja propadne zbog materijala ili izvedbe za period od
deset (10) godina nakon instalacije. Bilo kakav kvar pod garancijom e
prouzrokovati zamenu sa novoproizvedenom jedinicom.
Raspored distribucije. Izvoa e isporuiti i instalirati ukupan traeni broj korpi

za otpatke u fazama prema sledeem:
Dvadeset pet (25.0) procenata ukupnog broja koji je specificiran u

ZZP ne kasnije od deset (10) dana pre poetka perioda poslovanja
Pedeset (50) procenata ukupnog broja koji je specificiran u ZZP ne

kasnije od est (6) meseci od prvog dana perioda poslovanja.
Sto (100) procenata koji je specificiran u ZZP ne kasnije od devet (9)

meseci od prvog dana perioda poslovanja.
Izvoa e distribuirati i opsluivati dodatne korpe za otpatke ili ukloniti

postojee korpe za otpatke kada primi pisani zahtev od OPTINSKOG
- 21
3.2.4
Odravanje korpi za otpatke. Izvoa e biti odgovoran za praenje, kontrolu,

pranje, sterilizaciju i drugo odravanje korpi za otpatke da bi to due trajale I bile
od koristi. Izvoa e u Finalnom Radnom Planu da ukljui odredbe o pranju
/sterilizaciji korpi za otpatke najmanje etiri (4) puta godinje i opisae program
za usaglaenost sa ovom specifikacijom.
3.2.5
Briga izvoaa za korpe za otpatke. Osoblje Izvoaa e preduzeti mere da spree

oteenja korpi za otpatke podvrgavanjem korpi nepotrebnoj sili. Izvoa e o
svom troku da zameni bilo koju korpu za otpatke koju je otetio Izvoa, u roku
od dva (2) radna dana bez naplate.
3.2.6
Popravka korpi za otpatke. Izvoa e biti odgovoran za popravku korpi za

otpatke ukljuujui ali ne ograniavajui se na poklopce prikaene arkama,
uloke i elemente za montau. Izvoa e popraviti korpu za otpatke u roku od
dva (2.0) radna dana od dana opomene od strane OPTINE da je potrebna
opravka, ili, ukoliko je to potrebno, ukloniti korpu za otpatke da bi izvrio
popravke i dostaviti zamenu na istu lokaciju.
3.2.7
Zamena korpi za otpatke. Kada Izvoaa OPTINSKI administrator projekta

obavesti da je neka korpa za otpatke ukljonjena, ukradena ili oteena na nain
gde nije mogua popravka, Izvoa e zameniti korpu za otpatke u roku od dva
(2.0) radna dana.
3.2.8
Vlasnitvo nad korpom za otpatke. Vlasnitvo nad korpom za otpatke e biti

Optinsko.
3.3
Kolica za runo ienje ulica
3.3.1
Opte. Izvoa e nabaviti runa kolica za svakog runog istaa ulica koja e biti
visokokvalitetne, standardno proizvedene jedinice koje su dugotrajne, lake za
manevrisanje, atraktivne, konstruktivno jake i olakavaju runim istaima
punjenje i pranjenje.
3.3.2
Tehnike specifikacije za kolica za runo ienje ulica. Ponua na tenderu e

dostaviti sa svojom tehnikom ponudom tehnike specifikacije od Proizvoaa da
kolica za runo ienje ulica koje on ima nameru da obezbedi zadovoljavaju ili
premauju sledee tehnike specifikacije:
Materijal tela: galvanizona elik ili rotaciono oblikovani vrsti

polietilen velike gustine otporan na ultravioletno zraenje I proizveden
prema ISO 9001 kontroli kvaliteta koji odgovara temperaturnom raonu
od 70 stepeni Celzijusa do 111 stepeni Celzijusa (ASTM test
standardi D746 i D1525).
Ram (ukoliko postoji): Vrelo galvanizovani elik koji je otporan na

koroziju.
Zavrna obrada bojom: Izdrljiv poliester.
- 22
3.4
3.4.1
3.4.2
3.5
3.5.1
Rezervoar za otpatke: Po dva (2) plastina na tokovima sa

kapacitetom izmeu 80 i 120 litara koji mogu lako da se izvade kroz
prednja ili zadnja pristupna vratanca.
Prostor za noenje alata: dovoljan da obezbedi lako skladitenje i

uzimanje lopate-aova, metle i grabulja.
Tokovi kolica: Minimalno dva (2) toka sa prenikom od najmanje

25 cm x 3.0 cm irine gume sa kuitima koji se mogu podmazati za
glavu i osovinu.
Garancija: Pet (5) godina za sve delove i servis.
Odea, alatke i oprema za runog istaa

Zatitna odea. Izvoa e obezbediti svim istaima zatitnu odeu koja e da
ukljuuje ali nee biti ograniena na sledee:
Sigurnosna obua
Prsluci sa reflektorskim trakama
Kombinezoni sa obelejem izvoaa (najmanje 3 kompeta)
Kape
Rukavice
Maske za prainu (za povremenu upotrebu)
Alat i Oprema. Izvoa e obezbediti svakom istau runa kolica koja

zadovoljavaju tehnike specifikacije u stavu 3.3.2, kao i metlu, grabulje i lopatu.
Oprema i Materijali za Pranje Javnih Konstrukcija
Tehnike specifikacije opreme za pranje. Izvoa e koristiti za ienje svih
javnih konstrukcija opremu za pranje sa toplom vodom pod visokim pritiskom
koja zadovoljava ili premauje sledee minimalne tehnike specifikacije:
Montirana na kamion da bi se olakao pristup svim javnim

konstrukcijama pomou dizalice ili buma
Pritisak vode na vrhu rasprivaa od 1500 psi
Temperatura vode od najmanje 80 stepeni Celzijusa

- 23

3.5.2
Protok vode najmanje 20 litara u minuti
Tehnike specifikacije rastvora za ienje. Izvoa e samo koristiti rastvore za

ienje koji ne mogu da otete zavrnu obradu bilo koje javne konstrukcije, a
koji zadovoljavaju ili premauju sledee minimalne tehnike specifikacije koje
odobrava OPTINSKI administrator projekta:
Rastvara se u vodi i nejonogen je.
Ne stvara koroziju
Ne stvara penu
3.5.3
Osoblje Izvoaa
3.5.4
Strunost i znanje. Svi podizvoai, nadzornici I radnici koje uposli Izvoa

moraju da budu struni i paljivi radnici koji znaju svoj zanat.
3.5.5
Nadlenost za otputanje. OPTINSKI administrator projekta moe da trai

otputanje bilo koje osobe koju zapoljava Izvoa ako vie puta ispoljava loe
vladanje ili je nekompetentan ili nehatan u ispravnom izvrenju svojih zadataka I
takva osoba nee biti ponovo zaposlena bez pismenog odobrenja OPTINSKOG
3.5.6
Nadzor na terenu. Izvoa e odrediti kvalifikovane nadzornike rada na terenu u

svakom sektoru pruanja usluga i za svaku vrstu usluga ienja ulica i dostavie
imena tih osoba pismenim putem OPTINSKOM administratoru projekta.
Nadzornik rada na terenu e biti prisutan dok ekipe rade i imae radio
komunikaciju sa kancelarijom Izvoaa i sa svim vozilima za ienje ulica pod
njegovim nadzorom.
3.5.7
Ponaanje. Izvoa e zahtevati od svih zaposlenih da se uljudno ponaaju I da

izbegavaju glasno dovikivanje i psovke.
3.5.8
Uniforme. Izvoa e obezbediti svim zaposlenima na ienju ulica adekvatne

uniforme, radne izme i drugu zatitnu odeu po potrebi radi njihovog izgleda I
bezbednosti. Uniforme i zatitna sredstva treba da odobri OPTINSKI
3.5.9
Pristup privatnoj svojini. Radnici Izvoaa nee nedozvoljeno pristupati ili prljati
lokacije u blizini niti dirati imovinu koja ih se ne tie niti treba da ih se tie.
3.5.10 Prevrtanje otpadaka. Izvoa e zabraniti bilo kakvo prevrtanje otpadaka I

vaenje materijala od strane bilo kog zaposlenog na iemju ulica.
- 24
3.5.11 Dozvole za vonju. Svaki voza bilo kog motorizovanog vozila za ienje ulica
e nositi sa sobom vaeu dozvolu za vonju i druge potrebne dozvole.
3.5.12 Honorari i napojnice. Izvoa nee dozvoliti bilo kom zaposlenom, agentu ili
podizvoau da nudi specijalne usluge izvan obima ovog Ugovora ili da trai,
zahteva ili prihvati, bilo direktno ili indirektno, bilo kakvu naknadu ili napojnicu
za usluge koje spadaju u okvir ovog Ugovora.
Kancelarija za usluge graanima
3.6
3.6.1
Radno vreme. Izvoa e imati kancelariju gde mogu da se prime albe od strane
korisnika ili OPTINSKIH kontrolora projekta 8 sati dnevno, 6 dana nedeljno.
3.6.2
Zaposleni. Kancelarija e imati dovoljno zaposlenog obuenog osoblja da

omogui da oni koji zovu telefonom mogu da razgovaraju sa nekim u kancelariji
koji je kvalifikovan da prui adekvatnu uslugu.
4.
Standardi ispunjenja uslova
4.1
4.1.1
4.2
Opte
Ukoliko nije drugaije naznaeno u ovom Delu, zahteva se usaglaenost od sto
(100) procenata sa svim specifikacijama usluga i minimalnim tehnikim
zahtevima.
Radni planovi
4.2.1
Finalni Radni Plan. Finalni radni plan e biti dostavljen u roku koji je specificiran
i sadrae detaljne opise naina na koji Izvoa zadovoljava sve specifikacije
usluga i minimalne tehnike zahteve sadrane u ovom Stavu. Finalni radni plan
mora da dokae na nain koji zadovoljava OPTINSKOG administratora projekta
da je Izvoa korektno interpretirao sve zahteve za uslugama i da je napravio plan
sa visokom verovatnoom da e zadovoljiti svaki uslov.
4.2.2
Pripremni Radni Plan (PRP). Pripremni radni plan e biti dostavljen na vreme I
njegov sadraj mora da odgovori na sve specificirane take na nain koji
zadovoljava OPTINSKOG administratora projekta.
4.3
Usluge ienja Ulica
4.3.1
Pouzdanost Mehanikog ienja Ulica. Izvoa e na zadovoljavajui nain

oistiti najmanje devedeset (90.0) procenata ukupnog broja kilometara koji su
planirani za mehaniko ienje svakog dana. Izvoa e na zadovoljavajui
nain oistiti sto (100) procenata ukupnog broja kilometara koji su planirani za
mehaniko ienje najmanje devedeset (90.0) procenata od svih dana kada se
vri mehaniko ienje u svakom mesecu.
4.3.2
Pouzdanost Runog ienja Ulica. Izvoa e na zadovoljavajui nain oistiti

najmanje devedeset (90.0) procenata ukupnog broja blokova koji su planirani za
- 25
runo ienje svakog dana. Izvoa e na zadovoljavajui nain oistiti sto (100)
procenata ukupnog broja blokova koji su planirani za runo ienje najmanje
devedeset (90.0) procenata od svih dana kada se vri runo ienje u svakom
mesecu.
4.3.3
Pouzdanost ienja Ulica koje nisu pokrivene zavnim slojem. Izvoa e na

zadovoljavajui nain oistiti najmanje devedeset (90.0) procenata ukupnog broja
kilometara koji su planirani za ienje svakog dana. Izvoa e na
zadovoljavajui nain oistiti sto (100) procenata ukupnog broja kilometara koji
su planirani za ienje najmanje devedeset (90.0) procenata od svih dana kada se
vri mehaniko ienje u svakom mesecu.
4.3.4
Pouzdanost Prikupljanja Otpadaka. Izvoa e imati na dunosti u svakom

javnom prostoru koji je odreen za ovu vrstu usluga od strane OPTINSKOG
administratora projekta onaj broj istaa koji je specificirao u svom Finalnom
Radnom Planu najmanje devedeset devet (99.0) procenata vremena kada je
predvieno da se prua ova vrsta usluge.
4.3.5 Pouzdanost Usluga Servisiranja Korpi za Otpatke. Broj neizvrenja usluga

servisiranja Korpi za otpatke nee prei jedan (1.0) procenat dnevno za ukupan
broj korpi za otpatke koje se servisiraju.
4.3.6
Pouzdanost Pranja Javnih Konstrukcija. Izvoa e prati javne konstrukcije prema

rasporedu koji je dostavljen u finalnom radnom planu najmanje devedeset osam
(98) procenata vremena.
4.3.7
Pouzdanost Dodatne Radne Snage. Izvoa e obezbediti najmanje devedeset pet

(95.0) procenata ovek-dana radne snage ili nadzora koje trai OPTINA ili koja
je usaglaena u finalnom radnom planu bilo kog datog dana. Izvoa e
obezbediti sto (100.0) procenata ovek-dana radne snage ili dogovorenog nivoa
nadzora najmanje devedeset (90.0) procenata ukupnog broja radnih dana svakog
meseca.
4.3.8
Uinak Mehanikog ienja Ulica Prosena ocena istoe (vidi stav 5.2.8) svih
primarnih ulica koje su mehaniki oiene od strane Izvoaa i koje su
OPTINSKI kontrolori projekta ocenili mora da bude minimalno 1,02 za svaki
mesec pruanja usluga.
4.3.9
Uinak Runog ienja Ulica. Prosena ocena istoe (vidi stav 5.2.8) svih
sekundarnih ulica koje su runo oiene od strane Izvoaa i koje su
4.3.10 Uinak ienja Ulica bez Zavrnog Sloja. Prosena ocena istoe (vidi stav
5.2.8) svih ulica bez zavrnog sloja koje su oiene od strane Izvoaa i koje su
4.3.11 Uinak Prikupljanja Otpadaka na javnim mestima. Prosena ocena istoe (vidi
stav 5.2.8) svih javnih mesta gde Izvoa prua ovu uslugu mora da bude
minimalno 1,05 za svaki mesec pruanja usluge.
- 26
4.3.12 Uinak Usluga Opsluivanja Korpi za Otpatke na javnim nestima. Broj korpi za
otpatke koje OPTINSKI kontrolori projekta ili graani prijave kao pune ili
prepune ne moe da bude vei od 0,1 procenat svih korpi za otpatke u upotrebi.
4.3.13 Uinak Pranja Javnih Konstrukcija. Izvoa e se pridravati specificiranih naina
pranja najmanje devedeset pet (95.0) procenata vremena kada aktivnosti pranja
posmatraju OPTINSKI kontrolori projekta.
4.4
Vreme ienja ulica
4.4.1
Usaglaenost sa vremenom mehanikog ienja ulica. Mehaniko ienje ulica

nee poeti pre 10:00 uvee a zavrie se do 6:00 ujutro na najmanje devedeset
pet (95.0) procenata trasa za mehaniko ienje ulica svakog meseca.
4.4.2
Usaglaenost sa vremenom runog ienja ulica. Runo ienje ulica nee

poeti pre 7:00 ujutro a zavrie se do 7:00 uvee na najmanje devedeset pet
(95.0) procenata trasa za runo ienje ulica svakog meseca.
4.4.3
Usaglaenost sa vremenom ienja ulica bez zavrnog sloja. Ova usluga nee
poeti pre 7:00 ujutro a zavrie se do 7:00 uvee na najmanje devedeset pet
(95.0) procenata trasa za ienja ulica bez zavrnog sloja svakog meseca.
4.4.4
Usaglaenost sa vremenom pranja javnih konstrukcija. Pranje javnih konstrukcija

nee poeti pre ponoi a zavrie se do 8:00 ujutro u najmanje devedeset (90.0)
procenata dana kada je planirano pranje javnih konstrukcija svakog meseca.
4.4.5
Usaglaenost sa vremenom kada je potrebna Dodatna Radna Snaga. Dodatne

usluge treba da budu obezbeene u navedenom vremenskom periodu u devedeset
pet (95.0) procenata svih sluajeva mereno na mesenoj osnovi.
4.5
Nain prikupljanja
4.5.1
Ometanja. Prijave o ometanjima (ukljuujui buku) ljudi u zgradama, peaka ili

onih koji upravljaju motornim vozilima ne treba da budu brojnije od jedne na
svakih sto (100) radnika koji iste ulice dnevno.
4.5.2
Imovinska teta. Broj incidenata gde osoblje Izvoaa ili njegova oprema izazovu
imovinske tetu ne treba da bude brojniji od jednog (1.0) dnevno.
4.5.3
Javna bezbednost. Izvoa e bit kanjen za svaku proverenu prijavu da su radnik

na ienju ulica ili neki komad opreme izazvali bilo kakvu opasnost po javnu
bezbednost.
4.5.4
Pravo na korienje ulice. Broj prijava o vozilima za ienje ulica Izvoaa koji
blokiraju saobraaj bez dozvole OPTINE ne treba da bude brojniji od jedne (1.0)
nedeljno.
4.5.5
Prosipanje. Broj prijava o prosipanju otpadaka, ubreta ili otpada koji nastaju kao
posledica rada ekipa za ienje ulica ne treba da budu brojnije od jedne na svakih
sto (100) radnika koji iste ulice dnevno.
- 27
4.5.6
Prebiranje po otpadu. Broj prijava o prebiranju otpada od strane radnika za

ienje ulica ne treba da budu brojnije od jedne na svakih sto (100) radnika koji
iste ulice dnevno.
4.5.7
Odnosi sa javnou. Broj prijava o neljubaznom, svadljivom ili uvredljivom

ponaanju ne treba da bude brojniji od jedne dnevno (1.0) na svakih sto radnika
koji iste ulice dnevno.
4.6
Transfer, Procesiranje i Odlaganje otpadaka od ienja ulica i javnih povrina i

otpada od ruenja graevina
4.6.1
Usaglaenost za zakonom u Srbiji. Sav tranfer, procesiranje i odlaganje treba da

se u svako doba odvija u skladu sa svim vaeih zakonima u Srbiji koji se odnose
na te aktivnosti.
4.6.2
Transfer na Trasi. Izvoa e uvek izvriti tansfer otpadaka od ienja ulica i

javnih povrina na bilo kojoj servisnoj trasi samo na lokacijama i na nain koji je
OPTINSKI administrator projekta ispitao i odobrio.
4.6.3
Vaganje prikupljenog materijala. Teina svakog tovara otpadaka od ienja ulica

i javnih povrina i otpada od ruenja graevina koje prikupi Izvoa mora da se
tano izmeri korienjem odobrenih vaga i da se dokumentuje pre nego to se
izvri istovar na lokaciji koju je OPTINA odredila za procesiranje i odlaganje.
4.6.4
Korienje naznaenih objekata za transfer, procesiranje i odlaganje. Izvoa e

dostaviti svaki tovar otpadaka od ienja ulica i javnih povrina koje prikupi
samo na lokaciju koju je OPTINA odredila za transfer, procesiranje i odlaganje.
4.7
Standardi za Izvetavanje
4.7.1
Meseni izvetaji o pripremama (MIPP). Meseni izvetaji o pripremama moraju

da se dostave u roku od deset (10) dana od kraja svakog meseca tokom
Pripremnog Perioda (sa poetkom od drugog meseca) a njihov sadraj treba da
obezbedi puni i detaljan opis napretka u svakoj od specificiranih aktivnosti na
nain koji zadovoljava OPTINSKOG administratora projekta.
4.7.2
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). Izvoa e dostaviti mesene izvetaje o

poslovanju na kraju svakog meseca pruanja usluga na vreme i u skladu sa svim
specifikacijama na nain koji zadovoljava OPTINSKOG administratora
projekta.
4.7.3
Godinji izvetaji o poslovanju (GIP). Izvoa e dostaviti godinje izvetaje o

poslovanju na vreme i u skladu sa svim specifikacijama posle svakog perioda od
dvanaest meseci rada.
4.7.4
Netano izvetavanje. Ukjuivanje bilo kakvih netanih ili obmanjivakih izjava

ili prikaza u bilo kom izvetaju koji se dostavlja OPTINSKOM administratoru
projekta je strogo zabranjeno.
4.8
Dodavanje Novih Usluga
- 28
4.8.1
4.9
Poetak usluge. Neizvrenje specificirane usluge ienja ulice u bilo kom novom
podruju u roku od dvadeset etiri (24) asa od zvaninog pismenog naloga
OPTINSKOG administratora projekta nee biti vee od jednog (1.0) procenta
svih takvih zahteva upuenih u jednom mesecu.
Reagovanje na albe
4.9.1
Radno vreme. Zahteva se potpuna usaglaenost sa specifikacijama broja

zaposlenih ljudi u kancelariji.
4.9.2
Usluga korisnicima. Broj prijava od korisnika ili OPTINSKIH kontrolora

projekta da prestavnik Izvoaa nije odgovorio na albu nee biti vei od 0,1
procenat svih poziva koji se prime u toku jednog meseca.
4.9.3
Dokumentacija o albama. Izvoa mora da dokumentuje svaku albu koju primi

od bilo kog korisnika ili od prestavnika OPTINSKOG administratora projekta u
obliku koji je specificiran u paragradu 2.12.3.
4.9.4
Izvetaji o albama. Izvoa e dostaviti detaljnu dokumentaciju o albama kao i

pregled svih albi OPTINSKOM administratoru projekta zajedno sa mesenim
izvetajem o poslovanju.
4.9.5
Reavanje albi. Neizvrenje reenja albe na zadovoljstvo podnosioca i

OPTINSKOG administratora projekta nee biti vee od 0.1 procenat svih poziva
koji se prime u toku jednog meseca.
4.10 Oprema za ienje Ulica

4.10.1 Godinji Inventar Opreme za ienje Ulica. Inventar opreme koji treba da se
dostavi OPTINSKOM administratoru projekta treba da bude dostavljen svake
godine u vreme kada je to specificirano.
4.10.2 Izmene u Inventaru Opreme. Svaka promena u inventaru opreme mora da se
prijavi u roku od dvadeset etiri (24.0) asa od trenutka nastanka promene.
4.10.3 Celovitost tovarnog dela. Prijave o prosipanju iz tovarnog dela mehanikih
istilica ulica tokom ienja ne treba da budu vee od stope od jedne (1.0)
nedeljno.
4.10.4 Higijena Opreme Za ienje Ulica. Unutranje i spoljne povrine svih
mehanikih istilica ulica i druge opreme za ienje ulica koja se koristi mora da
budu oprane prema specifikaciji.
4.10.5 Odravanje Opreme. Izvoa e odravati nivo od devedeset pet (95.0) procenata
zadovoljenja rasporeda za preventivno odravanje koji je specificiran u finalnom
radnom planu (mereno na mesenom nivou).
4.10.6 Inspekcija Mehanikih istilica Ulica. Izvoa e odravati nivo od devedeset pet
(95.0) procenata zadovoljenja rasporeda dnevne inspekcije vozila.
4.10.7 Dozvole za Operatore Mehanikih istilica Ulica. Svi operatori mehanikih
istilica ulica moraju da imaju sve potrebne dozvole i licence.
- 29
4.10.8 Rukovanje Mehanikim itilicama Ulica. Rukovanje mehanikim istilicama

ulica e biti u potpunosti u skladu sa specifikacijama najmanje devedeset pet
(95.0) procenata vremena.
4.10.9 Oznake i Identifikacija Vozila. Sva vozila koja se koristi za nadzor I za obavljanje
usluga ienja ulica moraju da budu oznaena sa identifikacionim podacima
prema specifikacijama kada god je vozilo u upotrebi.
4.10.10Dodatna Oprema. Sve mehanike istilice ulica koje koristi Izvoa moraju da
imaju svu dodatnu opremu prema specifikacijama kada god je vozilo u upotrebi.
4.10.11 Rezervna Oprema. Broj puta kada doe do prekida usluge ienja ulica na bilo
kojoj trasi vie od dva (2.0) sata zbog nedostatka rezervne opreme ne moe da
bude vei od jedan (1.0) nedeljno.
4.10.12 Utovar Vozila Za ienje Ulica. Broj puta kada potpuno natovareno vizilo za
ienje ulica moe da bude tee od specifikacije proizvoaa ili propisa u Srbiji
ne moe da bude vei od jedan (1.0) nedeljno.
4.10.13 Buka. Buka koja nastaje od bilo koje opreme za ienje ulica u orkuenju od
100 metara od bilo koje stambene jedinice ne moe da pree nivo od sedamdeset
pet (75) decibela mereno na rastojanju od dvadeset pet (25) stopa.
4.11 Korpe za otpatke
4.11.1 Usaglaenost sa Tehnikim Specifikacijama. Sve korpe za otpatke moraju da u
potpunosti zadovoljavaju sve tehnike specifikacije.
4.11.2 Raspored za Distribuciju. Izvoa e isporuiti I montirati minimalno devedeset
osam (98.0) procenata svih Korpi za otpatke prema specifiranom rasporedu.
4.11.3 Higijena Korpi za Otpatke. Izvoa e zadovoljiti minimalno sa devedeset osam
(98.0) procenata zahtev za pranjem etiri puta godinje.
4.11.4 Odravanje Korpi za Otpatke. Izvoa e odravati i opravljati korpe za otpatke
minimalno devedeset osam procenata vremena.
4.11.5 Zamena Korpi za Otpatke. Zamena korpi za otpatke zbog oteenja, krae ili
uklanjanja treba da se dogodi u roku od dva (2) radna dana po prijavi od strane
OPTINE najmanje devedeset osam procenata vremena.
4.11.6 Ekektivni Rok Trajanja. Ne vie od 0,3 procenata svih korpi za otpatke u upotrebi
e trebati zamenu bilo kog dela zbog loeg materijala ili izrade tokom svakog
radnog perioda od 12 meseci.
4.12 Kolica za Runo ienje
4.12.1 Usaglaenost sa Tehnikim Specifikacijama. Sva kolica moraju da u potpunosti
zadovoljavaju sve tehnike specifikacije u stavu 3.3.2.
- 30
4.13 Zatitna Odea, Alatke i Oprema za Rune istae

4.13.1 Zastitna Odea. Izvoa e u potpunosti zadovoljavati specifikacije za zatitnu
odeu.
4.13.2 Alati i Oprema. Izvoa e u potpunosti zadovoljavati specifikacije za alatke i
opremu.
5.
Praenje poslovanja
5.1
Opte
5.1.1
Dostupnost dokumentaciji. Sva dokumentacija koja je specificirana u Stavu mora

da bude lako dostupna u toku radnog vremena ienja ulica radi inspekcije od
strane OPTINSKOG administratora projekta a kopije e biti dostavljene sa
mesenim izvetajem o poslovanju.
5.1.2
Monitoring projekta od strane OPTINE. OPTINSKI administrator projekta e

vriti monitoring svih usluga ienja ulica. OPTINSKI administrator projekta
e odrediti OPTINSKE kontrolore projekta da imaju uvid i ocene usaglaenost
Izvoaa sa svim standardima za poslovanje koji su sadrani u ovom stavu.
5.1.3
Finalni Radni Plan. OPTINSKI administrator projekta e oceniti usaglaenost

Izvoaa sa standardima za poslovanje za finalni radni plan na osnovu vremena
dostave izvetaja i usaglaenosti sadraja sa stavom 2.1.2.
5.1.4
Pripremni Radni Plan (PRP). OPTINSKI administrator projekta e oceniti

usaglaenost Izvoaa sa standardima za poslovanje za prirpemni radni plan na
osnovu usaglaenosti sadraja sa stavom 2.1.2.
5.2
Usluge ienja Ulica
5.2.1
Pouzdanost Mehanikog ienja Ulica. OPTINSKI administrator projekta e

meriti dnevno i meseno usaglaenost sa standardom delei ukupan broj
kilometara ulica koje su prijavljene kao nepoiene sa ukupnim brojem
kilometara koji su planirani za mehaniko ienje prema rasporedu koji je
specificiran u finalnom radnom planu.
5.2.2
Pouzdanost Runog ienja Ulica. OPTINSKI administrator projekta e meriti

dnevno i meseno usaglaenost sa standardom delei ukupan broj kilometara ulica
koje su prijavljene kao nepoiene sa ukupnim brojem kilometara koji su
planirani za runo ienje prema rasporedu koji je predloen u finalnom radnom
planu.
5.2.3
Pouzdanost ienja Ulica Bez Finalnog Sloja. OPTINSKI administrator

projekta e meriti dnevno i meseno usaglaenost sa standardom delei ukupan
broj kilometara ulica koje su prijavljene kao nepoiene sa ukupnim brojem
kilometara koji su planirani za ienje prema rasporedu koji je predloen u
finalnom radnom planu..
- 31
5.2.4
Pouzdanost Usluge Prikupljanja Otpadaka sa javnih povrina. OPTINSKI

administrator projekta e meriti dnevno i meseno usaglaenost sa standardom
delei ukupan broj prijava o nedovoljnom broju zaposlenih na dunosti na javnim
mestima sa ukupnim brojem javnih mesta koji su planirani za prikupljanje
otpadaka prema rasporedu koji je predloen u finalnom radnom planu.
5.2.5
Pouzdanost Usluge Pranjenja Korpi za Otpatke. OPTINSKI administrator

projekta e dnevno meriti usaglaenost sa standardom delei ukupan broj korpi za
otpatke koje su svakog dana prijavljenje kao neispranjene sa ukupnim brojem
korpi za otpatke koje su prijavljenje u mesenom izvetaju o poslovanju kao
rasporeene na ulici.
5.2.6
Pouzdanost Pranja Javnih Konstrukcija. OPTINSKI administrator projekta e

dnevno meriti usaglaenost sa standardom delei ukupan broj konstrukcija koje su
svakog dana prijavljenje kao neoprane sa ukupnim brojem konstrukcija koje su
planirane za pranje tog dana prema rasporedu koji je dostavljen u finalnom
radnom planu.
5.2.7
Pouzdanost Dodatne Radne Snage. OPTINSKI administrator projekta e dnevno

meriti usaglaenost sa standardom delei ukupan broj ovek-dana koji nije bio
stavljen na raspolaganje sa ukupnim brojem ovek-dana koji je specificiran u
Ugovoru.
5.2.8
Uinak Mehanikog ienja Ulica. Uinak e se meriti na osnovu skale za ocenu

istoe ulice od sedam taaka:
1.0
ista ulica. Bez otpadaka.
1.2
ista ulica, sem nekih tragova ili komada otpadaka.
1.5
Nema koncentracije otpadaka. Nema gomila otpadaka i

postoji veliki razmak izmeu komada otpadaka ili manji
razmak izmeu komada otpadaka.
1.8
Otpaci su koncentrisani na nekim mestima; moe da postoji

veliki razmak izmeu gomila otpadaka ili manji razmak
izmeu komada otpadaka.
2.0
Otpaci su koncentrisani i postoji samo mali razmak izmeu

gomila otpadaka.
2.5
Otpaci su vrlo koncentrisani bez razmaka izmeu gomila

otpadaka. Otpaci su u pravoj liniji du ivinjaka.
3.0
Otpaci su vrlo koncentrisani bez razmaka izmeu gomila

otpadaka. Otpaci su u pravoj liniji du ivinjaka i prelaze
ivinjak.
- 32
5.2.8.1 Broj uzoraka i vreme uzimanja uzoraka. OPTINSKI kontrolori projekta e

zapisati posebne ocene za fiksan broj uzoraka individualnih segmenata ulica
koji e biti dogovoreni izmeu OPTINE i Izvoaa u svakom delu optine
svakog meseca. OPTINSKI administrator projekta e osigurati da je uzorak
statistiki i geografski reprezentativan. Meseni raspored uzimanja uzoraka e
biti napravljen tako da varira da bi se obezbedile reprezentativne inspekcije
stvarnih uslova na ulici, ukljuujui:
Ko ocenjuje zonu
U koje doba dana se vri ocenjivanje
Kog dana u toku nedelje se vri ocenjivanje
Koje nedelje u toku meseca se vri ocenjivanje

Inspekcije mogu da se obave pre ienja ulice da bi se ocenilo ponaanje
stanovnitva i treba da se obave u roku od jednog (1.0) sata po zavretku ienja
ulice da bi se izmerila usaglaenost Izvoaa sa standardima rada.
5.2.8.2 Kontrola Kvaliteta. Da bi se osigurala kontrola kvaliteta za ocene istoe ulica
OPTINSKI administrator projekta e vriti kvartalnu kontrolu kvaliteta ocena
od strane kontrolora projekta i oni e proi ponovnu obuku ukoliko je to
potrebno. Mesene provere na vie mesta e se obavljati da bi se proverila
konsistencija ocena izmeu OPTINSKIH kontrolora projekta i inspekcije e se
vriti s vremena na vreme da bi se uoile eventualne pristrasne ocene. Ocene
koje su nastale grekom se nee uzimati u obzir, a ulice e se ponovo oceniti
kada je to potrebno.
5.2.8.3 Mesena Ocena. OPTINSKI administrator projekta e meriti usaglaenost
Izvoaa sa standardima raunanjem proseka svih individualnih ocena koje su
dostavili OPTINSKI kontrolori projekta za taj mesec.
5.2.9
Uinak Runog ienja. OPTINSKI administrator projekta e meriti

usaglaenost sa standardom za runo ienje po specifikaciji u stavu 5.2.8.
5.2.10 Uinak ienja Ulica Bez Zavrnog Sloja. OPTINSKI administrator projekta e
meriti usaglaenost sa standardom za ienje ulica bez zavrnog sloja po
specifikaciji u stavu 5.2.8.
5.2.11 Uinak Prikupljanja Otpadaka sa javnih povrina. OPTINSKI administrator
projekta e meriti usaglaenost sa standardom za prikupljanje otpadaka po
specifikaciji u stavu 5.2.8.
5.2.12 Uinak Pranjenja Korpi za Otpatke. OPTINSKI administrator projekta e meriti
dnevnu usaglaenost sa standardima deljenjem ukupnog broja prijava o
prenatrpanim korpama za otpatke sa brojem korpi za otpatke koje se nalaze na
ulicama.
5.2.13 Uinak Pranja Javnih Konstrukcija. OPTINSKI administrator projekta e meriti
dnevnu usaglaenost sa standardima deljenjem ukupnog broja prijava o
nekorienju specificiranih tehnika pranja sa ukupnim brojem aktivnosti pranja
koje OPTINSKI kontrolori projekta proprate.
- 33
5.3
Vreme ienja Ulica
5.3.1
Vreme Mehanikog ienja Ulica. OPTINSKI administrator projekta e meriti

mesenu usaglaenost sa standardima deljenjem ukupnog broja radnih sati kada se
Izvoa nije pridravao odobrenog vremena svakog meseca sa brojem trasa koje
su se mehaniki istile tog meseca.
5.3.2
Vreme Runog ienja Ulica. OPTINSKI administrator projekta e meriti

Izvoa nije pridravao odobrenog vremena svakog meseca sa brojem trasa koje
su se runo istile tog meseca.
5.3.3
Vreme ienja Ulica Bez Zavrnog Sloja. OPTINSKI administrator projekta e

meriti mesenu usaglaenost sa standardima deljenjem ukupnog broja radnih sati
kada se Izvoa nije pridravao odobrenog vremena svakog meseca sa brojem
trasa koje su se istile tog meseca.
5.3.4
Vreme Pranja Javnih Konstrukcija. OPTINSKI administrator projekta e meriti

Izvoa nije pridravao odobrenog vremena svakog meseca sa brojem dana kada
su se javne konstrukcije prale tog meseca.
5.3.5
Vrema Kada Je Na Raspolaganju Dodatna Radna Snaga. OPTINSKI

administrator projekta e meriti mesenu usaglaenost sa standardima deljenjem
ukupnog broja radnih sati kada se Izvoa nije pridravao odobrenog vremena
svakog meseca sa brojem radnih dana u mesecu.
5.4
Nain Pruanja Usluga
5.4.1
Ometanja. OPTINSKI administrator projekta e meriti mesenu usaglaenost sa

standardima deljenjem prijavljenog i proverenog broja ometanja sa ukupnim
brojem radnika na ienju ulica koje je Izvoa rasporedio svakog dana.
5.4.2
Oteenja Imovine. Broj proverenih prijava od strane OPTINSKIH kontrolora

projekta i korisnika kancelariji za usluge graanima e predstavljati broj
incidenata oteenja imovine dnevno.
5.4.3
Javna Bezbednost. Broj proverenih prijava od strane OPTINSKIH kontrolora

projekta i korisnika kancelariji za usluge graanima e biti mera broja incidenata
kada aktivnosti ienja ulica ugroavaju javnu bezbednost.
5.4.4
Pravo Korienja Ulica. Broj proverenih prijava od strane OPTINSKIH

kontrolora projekta i korisnika kancelariji za usluge graanima e biti mera broja
incidenata kada aktivnosti ekipa za ienja ulica smetaju javnom peakom ili
automobilskom saobraaju.
5.4.5
Prosipanje. OPTINSKI administrator projekta e meriti usaglaenost sa

standardima deljenjem broja prijavljenog prosipanja sa ukupnim brojem radnika
na ienju ulica koje Izvoa rasporedi svakog dana.
- 34
5.4.6
Prebiranje po Otpadu. OPTINSKI administrator projekta e meriti usaglaenost

sa standardima deljenjem broja prijavljenog prebiranja po otpadu sa ukupnim
brojem radnika na ienju ulica koje Izvoa rasporedi svakog dana.
5.4.7
Odnosi sa Javnou. OPTINSKI administrator projekta e meriti usaglaenost sa

standardima deljenjem broja prijavljenog i proverenog prebiranja po otpadu sa
ukupnim brojem radnika na ienju ulica koje Izvoa rasporedi svakog dana.
5.5

5.5.1
Usaglaenost sa zakonima u Srbiji. Proverene prijave od strane OPTINSKOG

kontrolora projekta i korisnika kancelariji za usluge graanima da se Izvoa ne
pridrava zakona u Srbiji e sluiti kao mera broja prekraja.
5.5.2
Transfer na trasi. Proverene prijave od strane OPTINSKOG kontrolora projekta i

korisnika kancelariji za usluge graanima da Izvoa koristi neodobrene lokacije
za transfer e sluiti kao mera broja prekraja. Korienje iste neodobrene lokacije
tokom razliitih dana e se meriti kao posebni prekraji.
5.5.3
Vaganje. OPTINSKO vaganje u svim naznaenim lokacijama za procesiranje I

odlaganje e biti osnov za merenje usaglaenosti sa standardima za rad.
5.5.4
Korienje naznaenih lokacija za procesiranje i odlaganje. Dokumentacijadnevnik rada, predat uz meseni operativni izvetaj o dnevnom transferu vozilima
zajedno sa sertifikovanim ceduljom o merenju sa naznaene lokacije za
procesiranje i odlaganje za svaki tovar otpadaka od ienja ulica i javnih
povrina bie osnov za merenje usaglaenosti sa standardima za rad
5.6
Izvetavanje
5.6.1
Meseni izvetaji o pripremama (MIPP). OPTINSKI administrator projekta e

ocenjivati usaglaenost Izvoaa sa standardom na osnovu sadraja koji
zadovoljava zahteve u stavu 2.9.1.
5.6.2
Mape trasa i raspored. OPTINSKI administrator projekta e ocenjivati

usaglaenost Izvoaa sa standardom na osnovu sadraja koji zadovoljava zahteve
u stavu 2.9.2.
5.6.3
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). OPTINSKI administrator projekta e

5.6.4
Godinji izvetaj o poslovanju (GIP). OPTINSKI administrator projekta e

- 35
5.6.5
5.7
5.7.1
5.8
Lano izvetavanje. OPTINSKI administrator projekta e ocenjivati

usaglaenost Izvoaa sa standardom na osnovu sadraja svih izvetaja koji
zadovoljavaju zahteve u stavu 2.9.5.
Proirenje usluga
Poetak usluge. OPTINSKI administrator projekta e ocenjivati usaglaenost
Izvoaa sa standardom deljenjem broja prijava da Izvoa nije uspeo da zapone
davanje usluge sa ukupnim brojem zahteva za novim uslugama koje su
napravljene.
Reagovanje za albe
5.8.1
Radno vreme. OPTINSKI administrator projekta e ocenjivati usaglaenost

Izvoaa sa standardom pregledanjem dnevnika rada osoblja u kancelarije za
usluge stanovnitvu koji se podnose iz meseni izvetaj o poslovanju.
5.8.2
Usluge korisnicima. OPTINSKI administrator projekta e ocenjivati

usaglaenost Izvoaa sa standardom deljenjem broja prijava da kancelarija nije
bila dostupna tri (3.0) minuta sa ukupnim brojem poziva radi albi ili radi traenja
informacija koje su korisnici uputili svakog meseca.
5.8.3
Dokumentacija o albama. Dokumentacija o albama u vezi svih poziva radi albi

ili radi traenja informacija koje su korisnici uputili koja se dostavlja OPTINI
zajedno sa mesenim izvetajem o poslovanju e biti osnov za merenje
5.8.4
Reavanje albi. OPTINSKI administrator projekta e ocenjivati usaglaenost

Izvoaa sa standardom deljenjem broja albi koje nisu reene sa ukupnim brojem
albi koje su primljene u toku meseca.
5.9
Merenje Usaglaenosti sa Standardima za Opremu za ienje Ulica
5.9.1
Godinji inventar opreme za ienje ulica. OPTINSKI administrator projekta e

oceniti usaglaenost Izvoaa sa standardom na osnovu vremena dostavljanja
inventara i usaglaenosti njegovog sadraja sa tehnikim zahtevima.
5.9.2
Izmene u inventaru opreme. OPTINSKI administrator projekta e oceniti

usaglaenost Izvoaa sa standardom na osnovu vremena dostavljanja inventara i
usaglaenosti njegovog sadraja sa tehnikim zahtevima u stavu 3.1.2.
5.9.3
Celovitost tovarnog dela. OPTINSKI administrator projekta e oceniti

usaglaenost Izvoaa sa standardom uporeujui broj prijava o prosipanju
sadraja iz mehanikih istilica ulica sa standardom.
5.9.4
Higijena mehanikih istilica ulica. Prisustvo OPTINSKOG kontrolora projekta

na lokacijama za skladitenje/odravanje mehanikih istilica ulica tokom trajanja
radnog vremena e biti osnov za merenje usaglaenosti sa standardom kroz
- 36
posmatranje i poreenje uestalosti pranja sa rasporedom za preventivno

odravanje koji je specificiran u finalnom radnom planu.
5.9.5
Odravanje opreme. OPTINSKI administrator projekta e oceniti usaglaenost

Izvoaa sa standardom deljenjem broja aktivnosti na preventivnom odravanju o
kojima je dostavljem izvetaj sa ukupnim brojem aktivnosti na preventivnom
odravanju koje su specificirane u finalnom radnom planu. Prisustvo
OPTINSKOG kontrolora ugovora na lokacijama za skladitenje/odravanje
mehanikih istilica ulica tokom trajanja radnog vremena e biti osnov za proveru
informacija iz izvetaja.
5.9.6
Inspekcija mehanikih istilica ulica. Saglasnost OPTINSKOG kontrolora

projekta na izvetaje Izvoaa o inspekciji mehanikih istilica ulica u momentu
kada oprema naputa lokaciju Izvoaa za skladitenje/odravanje e biti osnov
za merenje usaglaenosti sa standardom.
5.9.7
Rad na mehanikom ienju ulica. Pregled vozakih dozvola svakog operatora

vozila za mehaniko ienje ulica kada naputaju lokaciju Izvoaa za
skladitenje/odravanje e biti osnov za merenje usaglaenosti sa standardom.
5.9.8
Oznake na vozilima i identifikacija. Pregled svakog vozila za mehaniko ienje

ulica kada naputa lokaciju Izvoaa za skladitenje/odravanje od strane
OPTINSKOG kontrolora projekta e biti osnov za merenje usaglaenosti sa
standardom.
5.9.9
Dodatna oprema. Pregled svakog vozila za mehaniko ienje ulica kada naputa
lokaciju Izvoaa za skladitenje/odravanje od strane OPTINSKOG kontrolora
projekta e biti osnov za merenje usaglaenosti sa standardom.
5.9.10 Rezervna oprema. OPTINSKI administrator projekta e meriti usaglaenost

proveravajui i uporeujui sa standardom broj izvetaja o prekidima u pruanju
usluga ienja ulica koji su dui od dva (2,0) sata.
5.9.11 Utovar mehanike istilice ulice. OPTINSKI administrator projekta e meriti
usaglaenost sa standardom brojanjem broja prijava svake nedelje da je
mehanika istilica ulice natovarena preko zvanine bruto teine vozila.
5.9.12 Buka. Jedan OPTINSKI kontrolor ugovora e imati odgovornost i potrebnu
opremu da prati buku od prikupljanja stambenog i komercijalnog otpada i od rada
opreme za ienje ulica u preniku od 100 metera od stambenih jedinica koje su
izabrane po principu sluajnog uzorka. Monitoring e se vriti bez prethodne
najave Izvoau.
5.9.13 Merenje usaglaenost sa specifikacijama rada na pranjenju korpi za otpatke
5.9.14 Usaglaenost sa tehnikim specifikacijama. Svaka korpa za otpatke koja nije u
potpunosti u skladu sa tehnikim specifikacijama predstavlja krenje standarda.
5.9.15 Raspored razmetaja. OPTINSKI administrator ugovora e meriti usaglaenost
sa standardom deljenjem broja korpi za otpatke koje su isporuene na vreme sa
ukupnim brojem korpi ija je isporuka planirana.
- 37
5.9.16 Higijena korpi za otpatke. OPTINSKI administrator ugovora e meriti

usaglaenost sa standardom svakog meseca deljenjem broja prijava da korpe za
otpatke nisu oprane prema rasporedu sa ukupnim brojem korpi za otpatke koje su
planirane za pranje.
5.9.17 Odravanje korpi za otpatke. OPTINSKI administrator ugovora e meriti
usaglaenost sa standardom svakog meseca deljenjem broja prijava da korpe za
otpatke nisu odravane prema specifikaciji sa ukupnim brojem korpi za otpatke
kojima je potrebno odravanje.
5.9.18 Zamena korpi za otpatke. OPTINSKI administrator projekta e meriti
usaglaenost sa standardom svakog meseca deljenjem broja korpi za otpatke koje
nisu zamenjene prema specifikaciji sa ukupnim brojem korpi za otpatke koje je
potrebno zameniti.
5.9.19 Efektivni radni vek. OPTINSKI administrator projekta e meriti usaglaenost sa
standardom svakog meseca deljenjem broja korpi za otpatke koje treba zameniti
zbog kvara nekog dela ili komponente sa prosenim brojem korpi za otpatke koje
su bile u upotrebi u prethodnih dvanaest (12,0) meseci.
5.10 Merenje usaglaenosti sa specifikacijama za kolica za runo ienje
5.10.1 Tehnike specifikacije. OPTINSKI administrator projekta e smatrati svaku
korpu za otpatke koja u potpunosti ne zadovoljava tehnike specifikacije kao
prekraj standarda.
5.11 Zatitna odea, alati i oprema za rune istae ulica
5.11.1 Zatitna odea. OPTINSKI administrator projekta e smatrati da svaki radnik na
runom ienju koji nema obezbeenu svu potrebnu zatitnu odeu predstavlja
krenje standarda.
5.11.2 Alati i oprema. OPTINSKI administrator projekta e smatrati da svaki radnik na
runom ienju koji nema obezbeena runa kolica i alate predstavlja krenje
standarda.
6.
Merenja i Plaanja
Plaanja e biti na osnovu godinje cene koja je data za svaku vrstu usluga u godinjem
cenovniku. Izmene ovog iznosa mogu da se naprave ako se promenio obim posla od onog
koji je specificiran u tehnikim specifikacijama. Izmene e biti zasnovane na faktorima
za izmenu jedinine cene koji su dati u cenovniku za izmene cena. Mera za promenu cene
e biti aktualna promena u obimu posla od onog koji je prvobitno specificiran a koje
odredi OPTINA.
7.
7.1
Kazne
Opte
- 38
7.1.1
Nespecifine kazne. Kazne ukoliko se ne zadovolje specifikacije usluga ili

minimalni tehniki zahtevu u ovom Stavu za koje nisu odreeni standardi za rad
e biti kazna od [UNETI BROJ] po prekraju.
7.1.2
Period poeka. Izvoau e biti omoguen period od est (6) meseci od dana
poetka rada tokom kojih e sve monetarne kazne izreene Izvoau a
specificirane u ovom delu, sa izuzetkom onih koji se odnose na bilo kakve
zahteve u vezi izvetavanja ili radnih planova, biti obraunate po stopi od
dvadeset pet (25,0) procenata od njihove sume.
7.2
Radni planovi
7.2.1
Finalni radni plan. Kazna ukoliko se ne podnese finalni radni plan koji je
usaglaen sa standardom e biti monetarna kazna od [UNETI BROJ] po danu za
svaki dan po isteku roku.
7.2.2
Pripremni radni plan (PRP). Kazna ukoliko se ne podnese pripremni radni plan
koji je usaglaen sa standardom e biti monetarna kazna od [UNETI BROJ] po
danu za svaki dan po isteku roku.
7.3
Usluge ienja ulica
7.3.1
Pouzdanost mehanikog ienja ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji bilo dnevni

ili meseni standard e biti [UNETI BROJ] za svaki (1,0) km koji nije oien na
vreme.
7.3.2
Pouzdanost runog ienja ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji bilo dnevni ili
meseni standard e biti [UNETI BROJ] za svaki (1,0) km koji nije oien na
vreme.
7.3.3
Pouzdanost ienja ulica bez zavrnog sloja. Kazna ukoliko se ne zadovolji bilo
dnevni ili meseni standard e biti [UNETI BROJ] za svaki (1,0) km koji nije
oien na vreme.
7.3.4
Pouzdanost prikupljanja otpadaka. Kazna ukoliko se ne zadovolji bilo dnevni ili

meseni standard e biti [UNETI BROJ] za svaki (1,0) put kada radna snaga koja
je odreena da prikuplja otpatke na javnim mestima nije bila usaglaena sa
rasporedom koji je dostavljen u finalnom radnom planu.
7.3.5
Pouzdanost pranjenja kanti za otpatke. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e

biti [UNETI BROJ] za svaku kantu za otpatke koja nije ispranjena barem
jedanput dnevno.
7.3.6
Pranje javnih konstrukcija. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti

[UNETI BROJ] svaki put kada standard nije zadovoljen.
7.3.7
Pouzdanost dodatne radne snage. Kazna ukoliko se ne zadovolji bilo dnevni ili
meseni standard e biti [UNETI BROJ] za svaki (1,0) put kada broj ovek dana
nije usaglaen sa brojem koji je dogovoren u Ugovoru.
- 39
7.3.8
Uinak mehanikog ienja ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti

[UNETI BROJ] za svakih 0,01 bodova iznad standarda.
7.3.9
Uinak runog ienja ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti

7.3.10 Uinak ienja ulica bez finalnog sloja. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard
e biti [UNETI BROJ] za svakih 0,01 bodova iznad standarda.
7.3.11 Uinak prikupljanja otpadaka. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
7.3.12 Uinak pranjenja korpi za otpatke. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
[UNETI BROJ] za svaku korpu za otpatke koja je prepuna otpadaka.
7.3.13 Pranje javnih konstrukcija. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
[UNETI BROJ] svaki put kada standard nije zadovoljen.
7.4
Vreme ienja ulica
7.4.1
Vreme mehanikog ienja ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti

[UNETI BROJ] svaki put kada se usulga obavlja van dozvoljenog vremena za
rad.
7.4.2
Vreme runog ienja ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti

[UNETI BROJ] svaki put kada se usluga obavlja van dozvoljenog vremena za
rad.
7.4.3
Vreme ienja ulica bez zavrnog sloja. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard
e biti [UNETI BROJ] svaki put kada se usulga obavlja van dozvoljenog vremena
za rad.
7.4.4
Pranje javnih konstrukcija. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti

[UNETI BROJ] svaki put kada se usulga obavlja van dozvoljenog vremena za
rad.
7.4.5
Vreme kada treba da bude obezbeena dodatna radna snaga. Kazna ukoliko se ne
zadovolji standard e biti [UNETI BROJ] svaki put kada se usluga obavlja van
dozvoljenog vremena za rad.
7.5
Nain pruanja usluga
7.5.1
Ometanja. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ] za

svaku proverenu prijavu ometanja.
7.5.2
teta priinjena imovini. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI

BROJ] za svaku proverenu prijavu tete.
- 40
7.5.3
Javna bezbednost. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ]

za svaku proverenu prijavu ugoavanja bezbednosti.
7.5.4
Pravo korienja ulice. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI

BROJ] za svaku prijavu.
7.5.5
Prosipanje. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ] za

svaku prijavu.
7.5.6
Prebiranje po otpacima. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI

BROJ] za svaku prijavu prebiranja.
7.5.7
Odnosi sa Javnou. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI

BROJ] za svaku proverenu prijavu neprimerenog ponaanja.
7.6

7.6.1
Usaglaenost sa zakonom u Srbiji. Kazna za svaki prekraj e biti [UNETI

BROJ].
7.6.2
Tranfer otpadaka od ienja ulica i javnih povrina i otpada od ruenja graevina

na trasi. Kazna za svaki prekraj e biti [UNETI BROJ].
7.6.3
Vaganje sakupljenih otpadaka. Kazna za svaki prekraj e biti L.E. 1,000.
7.6.4
Korienje naznaenih lokacija za procesiranje i odlaganje. Kazna za svaki

prekraj e biti [UNETI BROJ].
7.7
Izvetavanje
7.7.1
Meseni izvetaji o pripremama (MIPP). Ukoliko Izvoa ne podnese MIPP u

skladu sa uslovima ovog Ugovora, platie monteranu kaznu od [UNETI BROJ]
po danu za svaki dan kanjenja MIPPa.
7.7.2
Meseni izvetaji o poslovanju (MIOP). Izvoa nee biti plaen za bilo koje
izvrene usluge ienja ulica dok ne podnese meseni izvetaj o poslovanju koji
je usaglaen sa standardom.
7.7.3
Godinji izvetaji o poslovanju (GIP). Izvoa nee biti plaen za bilo koje
izvrene usluge ienja ulica u dvanaestom mesecu svake ugovorne godine dok
ne podnese godinji izvetaj o poslovanju koji je usaglaen sa standardom.
7.7.4
Netano izvetavanje. Kazna za svako netano izvetavanje e biti [UNETI

BROJ].
7.8
7.8.1
Proirenje usluga
Poetak usluge. Kazna kada god se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ]
svaki put kada se ne prue dodatne usluge.
- 41
7.9
Reagovanje na albe
7.9.1
Radno vreme. Kazna kada god se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ] za
svaki sat kada kancelarija nije otvorena po danu.
7.9.2
Usluge graanima. Kazna kada god se ne zadovolji standard e biti [UNETI

BROJ] za svaki prijavljeni prekraj.
7.9.3
Dokumentacija o albama. Kazna e bit [UNETI BROJ] za svaku albu korisnika

koja nije zavedena.
7.9.4
Izvetaji o albama. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti monetarna

kazna od [UNETI BROJ] po danu kanjenja zadovoljavajueg izvetaja o
albama.
7.9.5
Reenja albi. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ].
7.10 Oprema za ienje ulica

7.10.1 Godinji inventar opreme za ienje ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji
standard e biti monetarna kazna od [UNETI BROJ] po danu kanjenja
zadovoljavajueg godinjeg inventara opreme za ienje ulica.
7.10.2 Izmene u opremi za ienje ulica. Kazna za svaku izmenu u opremi za ienje
ulica koja nije prijavljena e biti [UNETI BROJ].
7.10.3 Celovitost tovarnog dela. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI
BROJ] za svaku prijavu rasipanja ili curenja materijala.
7.10.4 Higijena mehanikog istaa ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
[UNETI BROJ] za svaku mehaniku istilicu ulica koji nije oprana prema
rasporedu koji je dostavljen u finalnom radnom planu.
7.10.5 Odravanje opreme. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI
BROJ] za svaki komad pokretne opreme za ienje ulica koji nije odravan
prema rasporedu za preventivno odravanje je dostavljen u finalnom radnom
planu.
7.10.6 Inspekcija mehanikih istaa ulice. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e
biti [UNETI BROJ] za svaku inspekciju koja nije na zadovoljavajui nain
uraena.
7.10.7 Dozvole za operatore mehanikih istilica ulica. Kazna za svaki prekraj
standarda e biti [UNETI BROJ].
7.10.8 Rad mehanikih istilica ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
[UNETI BROJ] svaki put kada je primeena ili proverena prijava.
7.10.9 Oznaka vozila i identifikacija. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
[UNETI BROJ] za svako vozilo za ienje ulica koje ne zadovoljava standard.
- 42
7.10.10Dodatna oprema. Kazna za svaki prekraj standarda e biti [UNETI BROJ] po

prekraju.
7.10.11 Rezervna oprema. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti [UNETI BROJ]
svaki put kada je usluga prekinuta vie od dva (2,0) asa.
7.10.12 Tovar u mehanikoj istilici ulica. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti
[UNETI BROJ] svaki put kada je mehanika istilica ulica pretovarena.
7.10.13 Buka. Kazna za svaki prekraj standarda e biti [UNETI BROJ].
7.11 Korpe za otpatke
7.11.1 Usaglaenost sa tehnikim specifikacijama. Kazna za svaku korpu za otpatke koja
ne zadovoljava sve tehnike specifikacije e biti [UNETI BROJ].
7.11.2 Vreme rasporeivanja. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti za svaku
korpu za otpatke koja nije postavljena na vreme.
7.11.3 Higijena korpi za otpatke. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti za svaku
korpu za otpatke koja nije oprana.
7.11.4 Odravanje korpi za otpatke. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti za
svaku korpu za otpatke koja nije redovno odravana.
7.11.5 Zamena korpi za otpatke. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti za svaku
korpu za otpatke koja nije zamenjena po specifikaciji.
7.11.6 Efektivni radni vek. Kazna ukoliko se ne zadovolji standard e biti za svaku korpu
za otpatke koja zahteva zamenu jer je propala neka komponenta ili je loe
izraena pre nego to je isteklo deset (10) godina. Izvoa e takoe zameniti bilo
koju korpu za otpatke koja je propala u roku od dva (2) dana od podnesenog
zahteva.
7.12 Kolica za runo ienje
7.12.1 Usaglaenost sa tehnikim specifikacijama. Kazna za svaka kolica za runo
ienje koja ne zadovoljavaju sve tehnike specifikacije e biti [UNETI BROJ].
7.13 Zatitna odea, alat i oprema za rune istae ulica
7.13.1 Zatitna odea. Kazna kada god runi ista ne dobije svu potrebnu zatitnu odeu
e biti [UNETI BROJ]. Svaki dan je poseban prekraj.
- 43
7.13.2 Alati i oprema. Kazna kada god runi ista ne dobije sav potreban alat i opremu
e biti [UNETI BROJ]. Svaki dan je poseban prekraj.
- 44
VRSTIM OTPADOM
ANEKS 1SVETSKA BANKA
UZORAK
STANDARDNIH TENDERSKIH
DOKUMENATA
ZA
PROJEKTOVANJE-IZGRADNJURUKOVODJENJE
OBJEKTOM ZA ODLAGANJE
VRSTOG OTPADA
UZORAK
STANDARDNE TENDERSKE
DOKUMENTACIJE
Projektovanje-IzgradnjaRukovanje
Dokumentacija za
Objekat za vrst otpad
The World Bank

Washington, D.C.
Avgust 2005.
UZORAK STANDARDNE TENDERSKE DOKUMENTACIJE

UGOVOR ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I RUKOVANJE OBJEKTOM ZA ODLAGANJE
VRSTOG OTPADA
INDEKS
I
Dokumentacija za predkvalifikaciju
II
Tenderska dokumentacija
Aneks A uz Tendersku dokumentaciju
Obrazac ponude ponuaa
Cenovnici ponuaa
Obrazac ponudbene garancije
Obrazac garancije za dobro izvrenje posla
Obrazac bankarske garancije Avansno plaanje
Obrazac Curriculum Vitae za predloeni kljuni personal
Obrazac Upitnika za razjanjenje
Aneks B uz Tendersku dokumentaciju
Obrazac ugovora
Opti uslovi
Prilog 1: Specijalni uslovi ugovora
Prilog 2: Uslovi i nain plaanja
Prilog 3: Tehnike specifikacije
3A: Usluge projektovanja i izgradnje
3B: Usluge rukovanja
3C: Tehniki standardi
Prilog 4: Lokacija
Prilog 5: Podruje usluge
Prilog 6: Korekcija ugovorene cene
Prilog 7: Podsticajna kompenzacija
Prilog 8: Ugovorna kazna
Prilog 9: Postojei zaposleni
Prilog 10: Ekspertiza izvoaa radova
Prilog 11: Ponuda izvoaa radova
[Naziv Projekta]
Dokumentacija za predkvalifikaciju
Ugovor za projektovanje, izgradnju i upravljanje
DOKUMENTACIJA ZA PREDKVALIFIKACIJU ZA
UGOVOR ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I RUKOVANJE
OBJEKTOM ZA ODLAGANJE VRSTOG OTPADA
[Datum izdavanja]
Page 1 of 2
POZIV ZA PREDKVALIFIKACIJU
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Datum: [unesite datum]

Ugovor Br.: [unesite broj ugovora]
[Zajmoprimalac] je primio Zajam od [Meunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj, u daljem
tekstu IBRD], u razliitim valutama za trokove [unesite naziv projekta] projekta, i namerava da
deo sredstava od zajma nameni plaanju prema ugovoru za koji se objavljuje ovaj Poziv za
predkvalifikaciju. Isplate po IBRD zajmu i IDA kreditima e, u svakom pogledu, biti u skladu s
odredbama i uslovima Ugovora o zajmu, ukljuujui procedure za isplatu i "Smernice za nabavku
prema IBRD zajmovima i IDA kreditima".
[Unesite naziv vlasnika], u daljem tekstu Vlasnik, namerava da sprovede predkvalifikaciju
podobnih firmi za projekat koji obuhvata sledee usluge i radove:
[Unesite opis projekta, na primer:]
[i.
izrada glavnog izvoakog projekta za unapreenje i proirenje postojeeg objekta za
odlaganje vrstog komunalnog otpada [lokacija], u skladu sa savremenim
meunarodnim standardima;]
[ii.
izgradnja nove elije sanitarne deponije, zajedno sa svom pripadajuom infrastrukturom,
i obnavljanje postojee elije koja se trenutno koristi za odlaganje vrstog komunalnog
otpada;]
[iii.
nabavka svih fiksnih i pokretnih ureaja i opreme potrebne za unapreenje standarda
rukovanja na objektu deponije; i]
[iv.
rukovanje i odravanje objekta za odlaganje otpada ukljuujui obezbeenje obuke za
personal iz jedinice lokalne uprave u svim aspektima rukovanja i odravanja deponije.]
Predkvalifikacioni sastanak sa Vlasnikom i Svetskom bankom, odrae se [unesite vreme, datum
i lokaciju]. Svi potencijalni Podnosioci prijave se pozivaju da prisustvuju kako bi dobili
informacije o projektu i postupku predkvalifikacije.
Oekuje se da Pozivi za davanje ponuda budu upueni [unesite datum].
Predkvalifikacija je otvorena za firme i slobodno formirana zajednika ulaganja iz prihvatljivih
zemalja, u skladu sa Smernicama: Nabavka prema IBRD zajmovima i IDA kreditima (izdanje maj
2004. Svetska banka. ISBN 0-8213-5829-X).
Podobni Podnosioci prijave mogu dobiti predkvalifikacionu dokumentaciju poevi od [unesite
datum] od Vlasnika, na nienavedenoj adresi, po podnoenju pisane prijave sa navedenim brojem
ugovora i priloenom uplatnicom za nepovratnu naknadu od [unesite valutu(e) i iznos(e)].
Vlasnik e odmah poslati dokumentaciju [preporuenom avio poiljkom], ali ni pod kakvim
uslovima nee biti odgovoran za zakasnelo prispee ili gubitak tako poslate dokumentacije.
Podnete prijave za predkvalifikaciju moraju biti primljene u zapeaenim kovertama, bilo da su
predate lino ili poslate preporuenom potom Vlasniku na nienavedenu adresu najkasnije do
vremena i datuma koji su navedeni u PITA i moraju imati jasan natpis "Prijava za
predkvalifikaciju za [unesite naziv i opis ugovora].
Vlasnik zadrava pravo da prihvati ili odbaci zakasnele prijave.
Podnosioci prijave e biti obaveteni, na vreme, o rezultatima njihovih prijava. Samo firme i
zajednika ulaganja koja u ovom postupku budu predkvalifikovana bie pozvani da podnesu
ponude.
[Unesite naziv Vlasnika,
adresu i
informaciju o kontaktu]
SA DR A J
ODE L J A K 1 - I Z V OR F I NA NSI R A NJ A , OB UH V A T R A DOV A I
PR E DK V A L I F I K A C I ONI H DOK UM E NA T A ...................................................................... 1
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
Izvor finansiranja ............................................................................................................ 1

Obuhvat radova ............................................................................................................... 1
Poziv za podnoenje ponuda ........................................................................................... 1
Tip ugovora ..................................................................................................................... 1
Informacije o objektu za odlaganje vrstog otpada ......................................................... 1
Predkvalifikaciona dokumentacija .................................................................................. 1
ODE L J A K 2 - PR E V A R A I K OR UPC I J A ................................................................................. 2

2.1
Prevara i korupcija ......................................................................................................... 2
ODE L J A K 3 - PODOB NOST DR A V A I PONUA A .......................................................... 2

3.1
3.2
Podobne drave ............................................................................................................... 2

Podobni ponuai ............................................................................................................ 3
ODE L J A K 4 - K V A L I F I K A C I ONI K R I T E R I J UM I ................................................................ 3

4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
4.7
4.8
4.9
Opte ............................................................................................................................... 3
Podugovaranje ................................................................................................................. 4
Odgovornost Izvoaa radova......................................................................................... 4
Opte iskustvo sa odlaganjem vrstog otpada ................................................................. 4
Posebno iskustvo sa odlaganjem vrstog otpada............................................................. 5
Finansijske mogunosti ................................................................................................... 5
Sposobnost personala ...................................................................................................... 5
Istorija parnienja i pravnih sluajeva............................................................................. 6
Pravo na odustajanje ....................................................................................................... 6
ODE L J A K 5 - Z A J E DNI K A UL A G A NJ A .............................................................................. 6

5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
5.6
5.7
Podobnost ........................................................................................................................ 6
Kvalifikacioni kriterijumi................................................................................................ 6
Vodei uesnik ................................................................................................................ 6
Ogranienja uesnika i Zajedniko preduzee ................................................................ 7
Zajednika i solidarna odgovornost ................................................................................ 7
Sporazum o zajednikom ulaganju ................................................................................. 7
Rasformiranje zajednikog ulaganja ............................................................................. 7
ODE L J A K 6 - Z A H T E V I Z A R A Z J A NJ E NJ A ....................................................................... 7
6.1
Obavetenje i odgovor..................................................................................................... 7
ODE L J A K 7 - PODNOE NJ E PR I J A V A .................................................................................. 8

7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
Dostavljanje .................................................................................................................... 8
Zakasnele Prijave ............................................................................................................ 8
Jezik ................................................................................................................................ 8
Obrazac Prijave ............................................................................................................... 8
Nedostatak informacija ................................................................................................... 9
Materijalne promene ....................................................................................................... 9
ODE L J A K 8 - OB A V E T A V A NJ E OD ST R A NE V L A SNI K A I POST UPA K

NA DM E T A NJ A ......................................................................................................................... 9
TABLE OF CONTENTS
8.1
8.2
8.3
8.4
8.5
8.6
Obavetenje o predkvalifikaciji i Poziv za ponude ......................................................... 9

Uslovna predkvalifikacija ............................................................................................... 9
Jedna ponuda po Podnosiocu prijave .............................................................................. 9
Ponudbena garancija i Garancija za dobro izvrenje posla (Postupak nadmetanja) ..... 10
Promene posle predkvalifikacije ................................................................................... 10
Prava Vlasnika .............................................................................................................. 10
OPT E I NST R UK C I J E Z A PODNOSI OC E PR I J A V E ( G I T A )

ODE L J A K 1 - IZVOR FINANSIRANJA, OBUHVAT RADOVA I PREDKVALIFIKACIONA
DOKUMENTA
1.1
Izvor finansiranja
Zajmoprimalac imenovan u Posebnim instrukcijama za Podnosioce prijave (PITA) podneo je

prijavu ili je dobio zajam ili kredit ( Zajam) od Svetske banke, Meunarodne asocijacije za
razvoj ili Meunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj (u daljem tekstu pod optim nazivom
"Banka") ekvivalentan iznosu u USD koji je naveden u PITA za potrebe Projekta iji je naziv
naveden u PITA. Zajmoprimalac namerava da deo uplata od ovog Zajma nameni za prihvatljiva
plaanja po ugovoru za projektovanje, izgradnju i rukovanje objektom za odlaganje vrstog
otpada za koji se objavljuje ova predkvalifikacija (Ugovor). Ponuaima se stavlja do znanja
da Zajmoprimalac i vlasnik koji je imenovan u PITA (Vlasnik) mogu, u mnogim projektima,
biti isti entitet.
1.2
Obuhvat radova
Vlasnik, koji je imenovan u PITA, namerava da predkvalifikuje budue izvoae radova koji su
opisani u PITA u postupku nadmetanja koji je generalno u saglasnosti sa smernicama Svetske
banke za nabavku. Prvi korak u postupku nadmetanja je predkvalifikacija podnosilaca prijave
(Podnosioci prijave) na osnovu prijava koje su podnete kao odgovor na ovu Predkvalifikacionu
dokumentaciju (Prijave).
1.3
Poziv za podnoenje ponuda
Oekuje se da e predkvalifikovani Podnosioci prijave biti pozvani da podnesu svoje ponude u

toku meseca i godine koji su navedeni u PITA.
1.4
Tip ugovora
Tenderska dokumentacija, tip ugovora i nain plaanja, bilo da su cene fiksne ili promenljive, i
uslovi Ugovora, navedeni su u PITA.
Informacije o objektu za odlaganje vrstog otpada
1.5
Opte informacije koje se odnose na podruje usluga i karakteristike objekta za odlaganje vrstog otpada
koji e biti predmet Ugovora priloene su u Aneksu 1 uz PITA.
1.6
1.6.1
Predkvalifikaciona dokumentacija
Ova predkvalifikaciona dokumentacija se sastoji od
a)
Optih uputstava za Podnosioce prijave (GITA);
b)
Posebnih uputstava za Podnosioce prijave (PITA); i
c)
Aneksa uz Posebna uputstva za Podnosioce prijave kako sledi:

(i)
Aneks 1 Opte informacije o vrstom otpadu i informacije o objektu za

odlaganje vrstog otpada;
(ii)
Aneks 2 Prijava;
(iii)
Aneks 3 Obrasci s podacima;
(iv)
Aneks 4 Uzorci obrazaca Obavetenje o predkvalifikaciji i Poziv za

podnoenje ponuda; i
(v)
Aneks 5 Mapa podruja usluga.
Ova dokumentacija zajedno ini "Predkvalifikacionu dokumentaciju".
1.6.2
ODE L J A K 2 - PREVARA I KORUPCIJA

2.1
Prevara i korupcija
Politika Banke je da zahteva od Zajmoprimaoca, ukljuujui korisnika kredita Banke, kao i

ponuaa, isporuilaca ili izvoaa na osnovi ugovora koje finansira Banka, da se tokom
nabavke i izvrenja takvih ugovora pridravaju najviih etikih standarda. Shodno ovakvoj
politici, Banka
a)
definie, za potrebe ove odredbe, dole navedene uslove kako sledi:

i)
praksa korupcije podrazumeva nuenje, primanje, ili iznuivanje,
neposredno ili posredno, bilo koje stvari od vrednosti kako bi se vrio uticaj na nekog
javnog zvaninika tokom prostupka nabavke ili izvrenja ugovora, i
ii)
praksa prevare podrazumeva pogrenu interpretaciju ili prikrivanje
injenica kako bi se uticalo na postupak nabavke ili izvrenje ugovora;
iii)
praksa tajnog udruivanja podrazumeva emu ili dogovor izmeu dva
ili vie ponuaa, sa ili bez znanja Zajmoprimaoca, sa ciljem da se ustanove ponuene cene
na vetakim, nekonkurentnim nivoima, i
iv)praksa iznuivanja podrazumeva povreivanje ili pretnju povreivanjem,
direktno ili indirektno, licima ili njihovoj imovini kako bi se uticalo na njihovo uee u
postupku nabavke ili uticalo na izvrenje ugovora;
b)
e odbaciti predlog za dodelu ugovora ukoliko utvrdi da je ponua koji je predloen za
dodelu ugovora bio, direktno ili preko posrednika, ukljuen u praksu korupcije, prevare, tajnog
udruivanja ili iznuivanja prilikom nadmetanja za predmetni ugovor;
c)
e obustaviti deo zajma predvien za ugovor ukoliko utvrdi u bilo koje vreme da su
predstavnici Zajmoprimaoca ili korisnika zajma ukljueni u sluaj korupcije, prevare, tajnog
udruivanja ili iznuivanja tokom postupka nabavke ili izvrenja tog ugovora, ako Zajmoprimalac
nije preduzeo pravovremenu i odgovarajuu akciju prihvatljivu za Banku, kako bi popravio
stanje;
d)
e sankcionisati firmu ili pojedinca, ukljuujui njihovo proglaavanje za nepodobne, bilo
na neogranieni ili na odreeni vremenski period, za dobijanje ugovora koje finansira Banka, ako
u bilo koje vreme utvrdi da su oni ukljueni u sluaj korupcije, prevare, tajnog udruivanja ili
iznuivanja u nadmetanju za, ili izvrenju ugovora koji finansira Banka, i
e)
e imati pravo da zahteva da se u tendersku dokumentaciju i ugovore koji se finansiraju
iz zajma Banke unese odredba koja zahteva od ponuaa, isporuilaca, izvoaa i konsultanata da
odobre da Banka izvri inspekciju njihovih rauna i arhive i drugih dokumenata koji se odnose na
podnoenje ponude i izvrenje ugovora i da moe traiti njihovu reviziju od strane revizora koje
imenuje Banka.
ODE L J A K 3 - PODOBNOST DRAVA I PONUAA
3.1
Podobne drave
1.
Podnosilac prijave moe imati dravljanstvo bilo koje drave, uz ogranienja u skladu sa
Odeljkom 3.1(2). Smatrae se da je Podnosilac prijave dravljanin neke drave ako je Podnosilac
prijave graanin te drave, ili je konstituisan, osnovan ili registrovan i posluje u skladu sa
odredbama zakona te drave, to je evidentirano u njegovom osnivakom aktu ili dokumentima o

konstituisanju, i njegovim dokumentima o registraciji.
2.
Podnosioci prijave iz podobne drave mogu biti iskljueni ako,

(a)
u skladu sa zakonom ili vaeim propisom, drava Zajmoprimaoca
zabranjuje trgovinske odnose sa tom dravom, pod uslovom da je Banka uverena da
takvo iskljuenje nee onemoguiti efikasnu konkurenciju za isporuku traenih dobara ili
usluga, ili
(b)
aktom usaglaavanja sa odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
donetom prema Poglavlju VII Povelje Ujedinjenih nacija, drava Zajmoprimaoca
zabranjuje bilo kakav uvoz dobara ili ugovaranje radova ili usluga iz te drave ili bilo
kakva plaanja licima ili entitetima u toj dravi.
3.
Spisak nepodobnih drava je naveden u PITA.

Podobni Ponuai
3.2
1.
Firma, i bilo koja od njenih filijala i firmi iz iste ekonomske ili finansijske grupe, koju je
Zajmoprimalac angaovao da obezbedi konsultantske usluge vezane za,
i)
izradu Ugovorne dokumentacije;
ii)
rad na pripremanju i izradi nacrta Ugovora; ili
iii)
postupak nabavke prema Ugovoru,
bie diskvalifikovana iz kasnijeg obezbeivanja roba, usluga ili radova, osim produetka firminih ranijih
konsultantskih usluga, bilo ponuaima u postupku nadmetanja ili izvoau radova po Ugovoru.
2.
Nijednoj zavisnoj agenciji Zajmoprimaoca ili Pod-zajmoprimaoca na projektu koji
finansira Banka nee biti dozvoljeno da nudi ili podnosi ponudu za nabavku roba, radova ili
usluga u okviru projekta. Preduzea u vlasnitvu Vlade u dravi Zajmoprimaoca mogu
uestvovati samo ako su u stanju da dokau da su ona,
(a)
pravno i finfansijski nezavisna, i
(b)
da posluju po trgovakom pravu.
3. Podnosilac prijave koga je Banka oglasila nepodobnim u skladu sa Odeljkom 2.1(c), na

dan podnoenja prijave ili kasnije, bie diskvalifikovan. Banka vodi spisak firmi i pojedinaca koje je
sankcionisala u skladu sa Odeljkom 2.1 i koji nisu podobni da uestvuju u nabavkama koje finansira
Banka. Ovaj spisak se redovno aurira, i njegova adresa je navedena u PITA.
ODE L J A K 4 - KVALIFIKACIONI KRITERIJUMI
4.1
Opte
1.
Predkvalifikacija e biti zasnovana na tome da Podnosilac prijave ispunjava sve sledee
minimalne proao-nije proao kriterijume koji se odnose na njhovo opte iskustvo na
projektovanju, izgradnji, upravljanju i odravaju i posebno iskustvo sa objektima za odlaganje
vrstog otpada, finansijski poloaj, sposobnosti personala, i drugih bitnih informacija koje su
prikazane kroz odgovore Podnosioca prijave date u Obrascima sa podacima koje su oni priloili
uz svoje Prijave. Dopunski zahtevi za zajednika ulaganja su dati u Odeljku 5.
2.
Podnosioci prijave mogu podneti Pijavu bilo kao,

(a)
samostalna firma ili entitet, ili
(b)
zajedniko ulaganje,
uz uslov da oni zadovoljavaju zahteve Predkvalifikacione dokumentacije. Za potrebe

ocenjivanja nekih predkvalifikacionih kriterijuma, mogu se ukljuiti kvalifikacije i
iskustvo podizvoaa i specifine odredbe u tom smislu su navedene u Odeljku 4.5(2).
4.2
Podugovaranje
1)
Podnosioci prijave e biti ocenjeni na osnovu kvalifikafcija,

(a)
Podnosioca prijave; i
(b)
nominovanih podizvoaa i podkonsultanata samo u odnosu na ocenu
iskustva kako je navedeno u Odeljku 4.5(2), i samo ako su podizvoai i podkonsultanti
nominovani u Prijavi.
Za potrebe Odeljka 4.7, Podnosioci prijave mogu nominovati personal podizvoaa i

podkonsultanata da bi popunili kljune poloaje navedene u PITA.
2)
Podnosilac prijave mora da obezbedi detaljan spisak svih nominovanih podizvoaa i
podkonsultanata i spisak njihovog iskustva i kvalifikacija na odgovarajuim Obrascima sa
podacima. Izvoau radova po ovom Ugovoru e biti zabranjeno da zakljui ugovor ili ugovore
koji bi doveli do toga da izvoa radova prekorai maksimalan procenat podugovaranja i
poskonsultovanja koji je odobrio Vlasnik, kako je navedeno u PITA.
3)
Vlasnik moe zahtevati od Podnosilaca prijave da obezbede vie informacija o
podizvoaima i podkonsultantima koji su nominovani u njihovim prijavama. Ako Vlasnik utvrdi
da je bilo koji podizvoa ili podkonsultant nepodoban ili nepodesan da izvri dodeljeni zadatak,
Vlasnik moe zatraiti od Podnosioca prijave da predloi prihvatljivu zamenu, i moe u skladu s
tim da uslovno predkvalifikuje Podnosioca prijave, pre izdavanja Poziva za ponude.
4)
Podnosiocima prijave nee biti dozvoljeno da menjaju podizvoae i podkonsultante koji
su nominovani u njihovim Prijavama bez prethodne pisane saglasnosti Vlasnika. Uspeni
Podnosioci prijave moraju zatraiti takav pristanak pre podnoenja ponuda u odgovoru na
postupak nadmetanja. Vlasnik nee bezrazlono zadravati takvu saglasnost.
Odgovornost Izvoaa radova
4.3
Posle dodeljivanja Ugvoora, podugovaranje bilo kog dela radova, osim za one podizvoae i
podkonsultante koji su nominovani u Prijavi, zahtevae prethodnu pisanu saglasnost Vlasnika.
Bez obzira na takvu saglasnost, izvoa radova e ostati odgovoran za injenja, greke i nemar
svih podizvoaa i podkonsultanata tokom implementacije Ugovora.
Opte iskustvo sa odlaganjem vrstog otpada
4.4
1)
Podnosilac prijave mora da obezbedi dokaze da,
a)
je bio aktivno angaovan u projektovanju, izgradnji, rukovanju i odravanju objekta za
odlaganje vrstog otpada, ukljuujui merenje, obraunavanje i prikupljanje prihoda vezanog za
ta postorjenja, najmanje u periodu koji je naveden u PITA neposredno pre datuma podnoenja
Prijava, i
b)
da je ostvario srednji godinji ukupan obrt, od projektovanja, izgradnje, rukovanja i
odravanja objekta za odlaganje vrstog otpada, tokom perioda koji je naveden u PITA, koji je
vei od iznosa koji je naveden u PITA.
Srednji godinji ukupan obrt je definisan kao ukupna plaanja primljena po osnovu opteg
projektovanja i radova na izgradnji i radova koji se odnose na projektovanje, izgradnju,
rukovanje i odravanje objekta za odlaganje vrstog otpada od strane firme ili firmi koje
sainjavaju Podnosioca prijave, podeljen sa brojen godina koji je naveden u PITA.
2)
Za potrebe ove Predkvalifikacione dokumentacije, "objekat za odlaganje vrstog otpada"
podrazumeva sanitarnu deponiju koja je projektovana da prihvati neopasan vrst otpad iz
domainstava, komercijalni i industrijski vrst otpad ili deponiju projektovanu da prihvati opasne
otpade.
4.5
Posebno iskustvo na odlaganju vrstog otpada

1)
Podnosilac prijave mora da prui dokaze da je uspeno realizovao ili sutinski realizovao
najmanje onoliki broj i tip projekata ili zadataka na odlaganju vrstog otpada koji je naveden u
PITA u periodu koji je naveden u PITA. Ove projekte ili zadatke je Podnosilac prijave mogao da
realizuje kao glavni izvoa, ili proporcionalno kao lan zajednikog ulaganja, ili kao podizvoa
ili podkonsultant, sa referencama koje su podnete kao potvrda zadovoljavajueg rezultata.
2)
Za potrebe prikazivanja iskustva u skladu sa Odeljkom 4.4(1)(a) i 4.5, Podnosilac prijave,
ukljuujui zajedniko ulaganje u svojstvu Podnosioca prijave, moe ukljuiti iskustvo
podizvoaa i podkonsultanata koji su nominovani u Obrascima sa podacima.
4.6
Finansijske mogunosti
1)
Podnosilac prijave mora da pokae da ima pristup, ili ima na raspolaganju, likvidna
sredstva, neoptereenu imovinu, kreditne linije, i druga sredstva, nezavisna od bilo kog avansnog
plaanja po ugovoru, koja su dovoljna da ispune zahteve protoka novca za ovaj Ugovor u sluaju
zastoja, putanja u rad, ili drugih kanjenja u plaanju, najmanje u visini procenjenog iznosa koji
je naveden u PITA, u neto iznosu bez obaveza Podnosioca prijave na drugim projektima.
2)
U odgovarajuem Obrascu sa podacima, Podnosilac prijave mora takoe da pokae,
prema zahtevu Vlasnika, da ima adekvatne izvore finansiranja da ispuni zahteve protoka novca za
radove koji su trenutno u toku i za budue obaveze po ugovorima.
3)
Zavrni rauni Podnosioca prijave koji su proli reviziju ili, ako zakoni drave
Podnosioca prijave to ne zahtevaju, drugog finansijskog iskaza prihvatljivog za Vlasnika, za
poslednjih pet godina moraju biti podneti i moraju pokazati trenutnu sigurnost finansijskog
poloaja Podnosioca prijave i ukazivati na njegovu potencijalnu dugoronu profitabilnost. Ako
Vlasnik smatra za potrebno, Vlasnik e imati pravo da izvri provere kod banaka Podnosioca
prijave.
4.7
Sposobnost personala
Podnosilac prijave mora da dostavi opte informacije o upravljakoj strukturi firme, i obezbedi
odgovarajue kvalifikovan personal za popunjavanje kljunih radnih mesta nevedenih u PITA, koja su
potrebna tokom implementacije Ugovora. Podnosilac prijave mora da dostavi informacije o kandidatu za
svako kljuno radno mesto, koji e zadovoljiti navedene zahteve u pogledu iskustva. Podnosilac prijave
moe da nominuje personal podizvoaa i podkonsultanata za popunu kljunih radnih mesta navedenih u
PITA.
Istorija parnienja i pravnih sluajeva
4.8
1)
Podnosilac prijave mora da na "Obrascu o prethodnom neispunjenju ugovornih obaveza"
obezbedi precizne informacije o neispunjenju ugovornih obaveza i tekuim parnicama vezanim
za okonane ili tekue ugovore koje je realizovao tokom poslednjih pet godina. Dosledna istorija
odluka protiv Podnosioca prijave ili bilo kog lana zajednikog ulaganja moe imati za rezultat
odbacivanje Prijave.
4.9
Pravo na zanemarivanje
Vlasnik zadrava pravo da zanemari manja odstupanja od kvalifikacionih kriterijuma ako ona ne utiu
materijalno na sposobnost Podnosioca prijave da realizuje Ugovor.
ODE L J A K 5 - ZAJEDNIKA ULAGANJA
5.1
Podobnost
Ako se Podnosilac prijave sastoji od nekoliko firmi koje udruuju svoje resurse u zajedniko ulaganje,
pravni entitet koji sainjavaju zajedniko ulaganje i pojedinani uesnici u zajednikom ulaganju moraju
zadovoljiti kriterijume iz Odeljka 3 gore.
5.2
Kvalifikacioni kriterijumi
1)
Svaki uesnik u zajednikom ulaganju mora obezbediti informacije navedene u Odeljku
5.2(2) i (3) koje se odnose na sopstvenu firmu uesnika.
2)
U cilju ispunjenja kvalifikacionih kriterijuma navedenih u Odeljku 4 sledei podaci
svakog uesnika se mogu sabrati zajedno da bi se ispunili kvalifikacioni kriterijumi:
(a)
opte projektovanje, izgradnja, rukovanje i odravanje objekta za odlaganje

vrstog otpada kako je navedeno u Odeljku 4.4(1)(a);
(b)
srednji godinji ukupan prihod kako je navedeno u Odeljku 4.4(1)(b);
(c)
posebno iskustvo u odlaganju vrstog otpada kako je navedeno u Odeljku 4.5; i
(d)
sposobnost personala kako je navedeno u Odeljku 4.7.
3)
U cilju ispunjenja kvalifikacionih kriterijuma koji su navedeni u Odeljku 4 svaki uesnik
u zajednikom ulaganju mora individudalno zadovoljiti sledee kvalifikacione kriterijume:
a)
finansijsku sigurnost kako je navedeno u Odeljku 4.6(1);
b)
odgovarajue izvore za ispunjenje finansijskih obaveza kako je navedeno u Odeljku
4.6(2); i
c)
pravno obelodanjivanje kako je navedeno u Odeljku 4.8.
4)
Podnosilac prijave mora u svojoj Prijavi da navede sve informacije koje se odnose na
uesnike u zajednikom ulaganju koje su potrebne za ispunjenje kvalifikacionih kriterijuma u Odeljku 4,
u skladu sa Odeljkom 5.2.
5.3
Vodei uesnik
Jedan od uesnika u zajednikom ulaganju koji je odgovoran za izvravanje kljune uloge u upravljanju
ugovorom ili za realizaciju velikog dela predloenog ugovora bie imenovan za odgovornog za vreme
postupaka predkvalifikacije i nadmetanja i, u sluaju uspenog nadmetanja, tokom izvrenja Ugovora
(Vodei uesnik). Vodei uesnik mora biti ovlaen da preuzima obaveze i prima instrukcije za raun i
u ime svakog i svih uesnika u zajednikom ulaganju. Ovo ovlaenje se mora dokazati podnoenjem u
sastavu Prijave ovlaenja koje su potpisali pravno ovlaeni potpisnici svakog od uesnika u
zajednikom ulaganju.
Ogranienja uesnika i Zajedniko preduzee
5.4
1.
Ukoliko Podnosilac prijave,
a)
podnese prijavu kao zajedniko ulaganje;
b)
bude predkvalifikovan da primi tendersku dokumentaciju i preda ponudu, i
c)
bude izabran od strane Vlasnika kao uspean ponua u postupku nadmetanja,
Podnosilac prijave mora, pre potpisivanja Ugovora, osnovati poseban pravni entitet, koji e se
sastojati od uesnika u zajednikom ulaganju.
2.
Za potrebe podnoenja Prijave za predkvalifikaciju, uesnici zajednikog ulaganja nisu
obavezni da osnuju posebni pravni entitet. Meutim, uesnici zajednikog ulaganja e u svojoj
prijavi navesti procente u kojima e oni uestvovati u vlasnitvu nad posebnim entitetom, kada ga
budu osnovali.
5.5
Zajednika i solidarna odgovornost
Svi uesnici u zajednikom ulaganju moraju biti pravno odgovorni, zajedniki i solidarno
zajedniki i pojedinano, tokom postupka nadmetanja i za vreme izvrenja Ugovora u
skladu sa uslovima Ugovora, i izjava sa takvim znaenjem se mora uneti u ovlaenja
koja se trae u skladu sa Odeljkom 5.3.
5.6
Sporazum o zajednikom ulaganju
S Prijavom mora biti predato i pismo o nameri da se u sluaju uspenog nadmetanja zakljui Ugovor o
zajednikom ulaganju (JVA), potpisano od strane svih uesnika. U skladu sa Odeljcima 5.3 do 5.5, ovo
pismo o nameri mora da sadri, izmeu ostalog, i opis ciljeva zajednikog ulaganja, predloenu strukturu
uprave, doprinos svakog od uesnika u aktivnostima zajednikog ulaganja, pristajanje svakog uesnika na
zajedniku i solidarnu odgovornost za dobro izvrenje Ugovora, odtete ili sankcije unutar zajednikog
ulaganja u sluaju povrede ili povlaenja bilo kog uesnika, i naine za obezbeenje potrebnih
obeteenja.
5.7
Ukidanje zajednikog ulaganja
Predkvalifikacija zajednikog ulaganja nee predkvalifikovati bilo kog od njegovih uesnika da podnese
ponudu individualno niti u svojstvu uesnika u bilo kom drugom zajednikom ulaganju ili asocijaciji. U
sluaju ukidanja zajednikog ulaganja pre podnoenja ponuda, bilo koja od firmi lanica moe da se
predkvalifikuje ukoliko ispunjava sve zahteve predkvalifikacije, to podlee pisanoj saglasnosti Vlasnika.
Individualni lanovi raskinutog zajednikog ulaganja mogu uestvovati kao podizvoai ili
podkonsultanti predkvalifikovanih Podnosioca prijave prema odredbama Odeljaka 4.2, 4.3 i 8.3.
ODE L J A K 6 - ZAHTEVI ZA RAZJANJENJA
6.1
Obavetenje i odgovor
1.
Podnosioci prijave su odgovorni za zahteve u pogledu bilo kojih razjanjenja
Predkvalifikacione dokumentacije. Zahtev za razjanjenje mora se podneti u pisanom obliku na
adresu koja je navedena u PITA ne kasnije od broja dana navedenog u PITA pre krajnjeg roka za
podnoenje Prijava (Rok za razjanjenja). Vlasnik e odgovoriti na sve zahteve za razjanjenja
koje primi pre Roka za razjanjenja ne kasnije od 14 dana pre krajnjeg roka za podnoenje
Prijava. Kopije odgovora Vlasnika, ukljuujui opis upita ali bez identifikovanja njegovog
izvora, bie prosleene svima koji su kupili Predkvalifikacionu dokumentaciju.
2.
Nikakva usmena objanjenja koje da Vlasnik, ili bilo koja druga osoba ili entitet, u
odgovoru na zahtev za razjanjenje ne mogu ni na koji nain promeniti Predkvalifikacionu
dokumentaciju.
ODE L J A K 7 - PODNOENJE PRIJAVA
7.1
Dostavljanje
1.
Vlasnik mora primiti Prijave za predkvalifikaciju ne kasnije od datuma za podnoenje
koji je naveden u PITA,
2.
u zatvorenim omotima koji se dostavljaju bilo lino ili preko kurira na adresu koja je
navedena u PITA; ili
3.
ako je tako navedeno u PITA, Podnosioci prijave e imati mogunost da podnesu svoje
prijave elektronskim putem, u skladu sa postupkom za elektronsko podnoenje prijava koja je
navedena u PITA.
4.
Ime i potanska adresa Podnosioca prijave moraju biti navedeni na omotu, to mora biti
jasno oznaeno kako je navedeno u PITA. Za sve podnete Prijave bie izdate potvrde o prijemu.
7.2
Zakasnele Prijave
Vlasnik moe, prema svom nahoenju, produiti krajnji rok za predaju Prijava putem izmene i dopune
Predkvalifikacione dokumentacije u kom sluaju e se sva prava i obaveze Vlasnika i Podnosioca prijave
koje su se odnosile na prethodni krajnji rok odnositi na produeni krajnji rok.
7.3
Jezik
Podnosioci prijave moraju da obezbede sve zahtevane informacije za predkvalifikaciju na jeziku koji je
naveden u PITA. Informacije mogu biti podnete na nekom drugom jeziku, ali uz njih mora biti priloen
precizan prevod njihovih relevantnih delova na jezik naveden u PITA. Ovi prevodi e biti vaei i
koristie se za interpretiranje informacija.
7.4
Obrazac Prijave
1.
Obrazac koji podnosi Podnosilac prijave mora sadrati:
2.
popunjene Obrasce s informacijama;
3.
informacije zahtevane u Odeljku 4.8 i napomene sadrane u Obrascu s informacijama (6);
4.
informacije o zajednikom ulaganju zahtevane u Odeljku 5 ukljuujui,

(a)
dokument koji otvruje procenat uea u vlasnitvu svakog od uesnika u

zajednikom ulaganju;
(b)
opis uloge i odgovornosti svakog uesnika u zajednikom ulaganju;
(c)
odgovarajua ovlaenja;
(d)
potvrdu o saglasnosti svakog uesnika u zajednikom ulaganju na zajedniku i

solidarnu odgovornost u skladu sa Odeljkom 5.5; i
(e)
u skladu sa Odeljkom 5.6, kopiju Sporazuma o zajednikom ulaganju ili pismo o

nameri da se zakljui sporazum o zajednikom ulaganju potpisan od strane uesnika,
(f)
popunjenu Prijavu.
7.5
5.
Podnosioci prijave moraju svoje Prijave za predkvalifikaciju da predaju u skladu sa

Prijavom i Obrascima s informacijama koji su priloeni uz Anekse uz PITA.
6.
Podnosioci prijave moraju da popune svoje podneske i da obezbede sve odgovore na sva
postavljena pitanja po redu, formatu i organizovane na nain kako je navedeno u Prijavi i
Obrascima s informacijama koji su priloeni uz Anekse uz PITA.
7.
Podnosioci prijave moraju da dostave sve informacije koje dopunjavaju odgovore na

pitanja postavljena u Prijavi i Obrascima s informacijama u posebno povezanom
dokumentu oznaenom s "Dopunske informacije".
8.
Svaki Podnosilac prijave mora da dostavi onoliki broj kopija svoje Prijave koji je naveden
u PITA.
Nedostatak informacija
Ako neki od Podnosilaca prijave propusti da obezbedi sveobuhvatne i precizne informacije koje su od
sutinskog znaaja za evaluaciju kvalifikovanosti Podnosioca prijave od strane Vlasnika, ili propusti da na
vreme obezbedi razjanjenja ili dokaze za podnete informacije, rezultat moe biti diskvalifikacija
Podnosioca prijave.
7.6
Materijalne promene
Podnosioci prijave, i oni koji su kasnije predkvalifikovani, ili uslovno predkvalifikovani, moraju
informisati Vlasnika o bilo kojoj materijalnoj promeni informacija koje bi mogle da utiu na njihov
kvalifikacioni status. Od onih koji se budu odazvali postupku nadmetanja bie zahtevano da auriraju
kljune informacije iz predkvalifikacije u vreme podnoenja ponude. Pre dodele Ugovora, od uspenog
ponuaa e biti zatraeno da potvrdi svoj kvalifikovani status u postupku postkvalifikacionog
preispitivanja.
ODE L J A K 8 - OBAVETAVANJE OD STRANE VLASNIKA I POSTUPAK NADMETANJA
8.1
Obavetenje o predkvalifikaciji i Poziv za nuenje
U periodu koji je naveden u PITA od datuma za podnoenje Prijava, Vlasnik e pisanim putem obavestiti
sve Podnosioce prijave o rezultatima njihovih Prijava, i imenima svih predkvalifikovanih i uslovno
predkvalifikovanih Podnosilaca (vidi Odeljak 8.2 dole). im to bude mogue posle ovog obavetavanja,
predkvalifikovani Podnosioci prijave e biti pozvani da dostave svoje ponude, putem pisma u obliku koji
je priloen kao Aneks 4 uz PITA.
8.2
Uslovna predkvalifikacija
Podnosilac prijave moe biti "uslovno predkvalifikovan", odnosno kvalifikovan pod uslovom da ispuni
neka manja odstupanja od predkvalifikacionih zahteva prema zahtevu Vlasnika, pre podnoenja ponude.
Posle pune saglasnosti sa zahtevima predkvalifikacije, drugi predkvalifikovani Podnosioci prijave e biti
u skladu s tim obaveteni.
8.3
Jedna ponuda po Podnosiocu prijave
Samo firme i zajednika ulaganja koja su bila predkvalifikovana po ovom postupku mogu podnositi
ponude. U postupku nadmetanja jedna firma moe podneti samo jednu ponudu, bilo individualno ili kao
uesnik u zajednikom ulaganju. Nijedna firma ne moe biti podizvoa ili podkonsultant ako podnese
ponudu individudalno ili kao uesnik u zajednikom ulaganju u istom postupku nadmetanja. Firma koja
uestvuje u svojstvu podizvoaa ili podkonsultanta u bilo kojoj ponudi, moe uestvovati u vie od jedne
ponude, ali samo u tom svojstvu. Ponua koji podnese, ili uestvuje u vie od jedne ponude
prouzrokovae da sve ponude u kojima je ponua uestvovao budu diskvalifikovane.
8.4
Ponudbena garancija i garancija za dobro izvrenje posla (Postupak nadmetanja)
Od predkvalifikovanih ponuaa e se zahtevati da obezbede ponudbenu garanciju (samo u vreme

nadmetanja, ne tokom postupka predkvalifikacije) u obliku i iznosu koji se navode u tenderskoj
dokumentaciji. Od uspenog ponuaa e se zahtevati da obezbedi garanciju za dobro izvrenje posla u
obliku i iznosu koji se navode u tenderskoj dokumentaciji.
8.5
Promene posle predkvalifikacije
Bilo koja promena strukture ili obrasca Podnosioca ponude koji je predkvalifikovan i pozvan da podnese
ponundu mora biti podlona prethodnoj saglasnosti Vlasnika pre krajnjeg roka za podnoenje ponuda.
Takva saglasnost e biti uskraena ako kao posledica bilo koje promene,
a)
individudalna firma, ili zajedniko preduzee u celini, ili bilo koji individualni uesnik u
zajednikom ulaganju, ne ispunjava kolektivne ili pojedinane kvalifikacione zahteve;
b)
novi uesnik u zajednikom ulaganju nije bio prethodno predkvalifikovan, bilo kao
individualna firma ili kao drugo zajedniko preduzee; ili
c)
8.6
po miljenju Vlasnika, rezultat moe biti sutinski smanjena konkurentnost.

Prava Vlasnika
Vlasnik zadrava pravo da preduzme sledee akcije, i nee snositi odgovornost za bilo koju od takvih
akcija:
(a)
da izvri izmene i dopune obima i vrednosti Ugovora za koji e se nadmetati u okviru

ovog projekta, u kom sluaju e se ponude zahtevati samo od onih Podnosilaca prijave
koji ispunjavaju izmenjene i dopunjene predkvalifikacione zahteve koji su rezultat toga;
(b)
da odbaci ili prihvati bilo koju Prijavu za predkvalifikaciju, ili bilo koju zakasnelu
Prijavu; i
(c)
poniti postupak predkvalifikacije i odbaci sve Prijave.
POSEBNA UPUTSTVA ZA PODNOSIOCE PRIJAVA (PITA)

Ova posebna upustva i pripadajui Obrasci za informacije namenjeni su da kompletiraju, izmene
i/ili dopune, ili upotpune odredbe GITA. U sluaju spora ili nejasnoa (dvosmislenosti) odredbe
PITA e imati prvenstvo nad odredbama GITA.
Referentni
Odeljak
GITA
1.1
1.2
Zahtevana Informacija
Izvor finansiranja
Zajmoprimalac:
[Naziv drave]
Vrednost [Kredita ili Zajma]:
Priblino ekvivalent od USD [ ] miliona
Naziv projekta:
[Naziv projekta]
Ciljevi projekta su:
[Ovde se unose detalji o ciljevima projekta. Izvor: Dokument o proceni projekta]
Vlasnik:
[Naziv vlasnika]
Obuhvat posla
Naziv:
Ugovor za projektovanje, izgradnju i rukovanje Objektom za odlaganje vrstog otpada, [Naziv
projekta].
Radovi:
Izvoa radova koji bude izabran u skladu s postupkom nadmetanja obezbedie usluge koje su
neophodne za projektovanje, izgradnju, rukovanje, upravljanje i odravanje objekta za
odlaganje vrstog otpada u [lokacija] u periodu od [naprimer, 8 godina]. Od izvoaa radova
se oekuje da, izmeu ostalog,
[Unesite opis uloge izvoaa radova, naprimer:]
(a)
[projektuje, izgradi i rukuje novim objektom za odlaganje vrstog otpada];
[Napomena: Ovde se po potrebi navode druge alternative. Naprimer, rehabilituje
postojei objekat ili zatvori postojei objekat.]
(b)
1.3
[razvije i implementira standardne postupke za rukovanje, postupke za odravanje,

programe praenja i uzorkovanja vode, programe kontrole gasova i programe
bezbednosti na novom objektu za odlaganje vrstog otpada];
(c)
[razvije i implementira sisteme za odmeravanje, obraun i prikupljanje prihoda na
novom objektu za odlaganje vrstog otpada];
(d)
[razvije i implementira programe razdvajanja, ponovne upotrebe i reciklae na
novom objektu za odlaganje vrstog otpada];
(e)
[razvije i implementira programe informacija za javnost i usluge kupcima za novi
objekat za odlaganje vrstog otpada];
(f)
[razvije i implementira sisteme za upravljanje informacijama na novom objektu za
odlaganje vrstog otpada]; i
(g)
[razvije i implementira sveobuhvatne programe obuke koji se odnose na sve faze
upravljanja i rukovanja efikasnim objektom za odlaganje vrstog otpada].
Od izvoaa radova e se zahtevati da preduzme i izvri radove i usluge koji su neophodni da
bi se ispunili ciljevi projekta koji su opisani u Aneksu 1.
[Napomena: OVO JE SAMO PRIMER USLUGA. Opis uloge izvoaa radova je potrebno
preispitati za svaki projekt.]
Poziv za podnoenje ponuda
Oekivani datum poziva za podnoenje ponuda:
Referentni
Odeljak
GITA
1.4
[Datum]
Tip ugovora
Tenderska dokumentacija i tip ugovora:
Tenderska dokumentacija za Ugovor za projektovanje, izgradnju i rukovanje objektom za
odlaganje vrstog otpada.
Ugovor e se odnositi na projektovanje, izgradnju i rukovanje objektom za odlaganje vrstog
otpada koji se sastoji od sledeih elemenata:
[Unesite opis elemenata Ugovora, naprimer:]
[glavni (izvoaki) pojekat radova koji su neophodni za osavremenjavanje
postojeeg objekta za odlaganje otpada;]
[rukovanje i odravanje proirenim objektom za odlaganje vrstog otpada tokom

odreenog (vremenskog) perioda.]
Nain plaanja:
[Kombinacija fiksne paualne cene zasnovane na koliini za ugovorne elemente projektovanja
i izgradnje i fiksna mesena nadoknada za obezbeenje usluga rukovanja i upravljanja.]
[Nadoknada za uinak]
Trajanje Ugovora:
Projektovanje-Izgradnja [Naprimer, 3 godine]
Upravljanje, Rukovanje i Odravanje [Naprimer, 5 godina]
Podruje usluga i opte informacije o vrstom otpadu
Vidi Aneks 1 i Aneks 5 uz PITA.
Spisak nepodobnih drava
[Unesite spisak nepodobnih drava.]
Spisak odstranjenih Podnosilaca prijava
Elektronska adresa firmi koje je banka odstranila je:
http://www.worldbank.org/debarr.
Najvei procenat podugovaranja ili podkonsultovanja
________ procenata
1.5
3.1(3)
3.2(3)
4.2(2)
[izvoaki radovi neophodni za osavremenjavanje postojeeg objekta za odlaganje

otpada;] i
Referentni
Odeljak
GITA
4.4
4.4(1)(a)
4.4(1)(b)
Opte iskustvo u projektovanju, izgradnji, rukovanju i upravljanju

Vremenski period:
Podnosilac prijave mora imati ranije angamane kao glavni izvoa, izvoa menader, partner
u zajednikom ulaganju ili podizvoa ili podkonsultant, u realizaciji najmanje [dva] projekta
koji su po prirodi i sloenosti uporedivi sa ovim projektom u toku poslednjih [pet] godina
neposredno pre podnoenja Prijave. Bez ograniavanja opteg smisla GITA Odeljka 4.4(1)(a),
u nastavku su navedeni primeri uporedivog iskustva:
(i)
[opte i specijalno premetanje zemljita i iskustvo u izgradnji, ukljuujui
izgradnju puteva, razotkrivanje zemljita i priprema lokacije za izgradnju);]
(ii) [uspostavljanje mera za kontrolisanje povrinskih voda i drenau;]
(iii) [izgradnja nasipa;]
(iv) [izgradnja, rukovanje i upravljanje sistemima za upravljanje otpadnim vodama ;
i]
(v) [izgradnja, rukovanje i upravljanje pomonim objektima i objektima.]
Zahtevani godinji ukupan obrt:
Srednji godinji ukupan prihod je definisan kao zbir overenih rauna za plaanje za radove u
toku ili zavrene radove od strane firme ili firmi koje sainjavaju Podnosioca prijave u toku
prethodnih [pet] godina, podeljen sa [pet].
(a) Podnosilac prijave treba da je generisao minimum prosean ukupan obrt u
gornjem periodu koji je vei od ekvivalenta od [unesite sumu] godinje
(ekvivalent od priblino USD [450.000] godinje).
(b)
4.5
4.5(1)
Podnosilac prijave treba da je generisao minimum ukupan obrt u najmanje

jednoj od godina iz petogodinjeg perioda koji nije manji od ekvivalenta od
[unesite sumu] (ekvivalent od priblino USD [900.000]).
Posebno iskustvo u odlaganju vrstog otpada
Vremenski perod
Celokupno iskustvo koje navodi Podnosilac prijave prema GITA Odeljku 4.5 mora biti unutar
perioda od 10 godina neposredno pre datuma za podnoenje Prijava.
Referentni
Odeljak
GITA
4.5(2)
Iskustvo:
Podnosilac prijave, ili Podnosilac prijave i njegovi podizvoai i podkonsultanti koji su
navedeni u Prijavi, moraju pokazati, kao minimum, uspeno iskustvo u obezbeenju tehnikih
i ugovornih usluga u projektovanju, igradnji i operativnom menadmentu u pogledu izgraenih
sanitarnih deponija i prateih sistema za upravljanje ivotnom sredinom, kako sledi:
Projektovanje najmanje 7 godina ukupnog opteg iskustva na odlaganju vrstog otpada, i
iskustvo u:
(a)[geologiji i hidrologiji ili hidrogeologiji;]
(b)[geotehnikom inenjeringu;]
(c)[projektovanju deponija;]
(d)[rukovanju i upravljanju deponijama;]
(e)[tretiranju procednih voda ili upravljanju otpadnim vodama i kontroli
deponijskog gasa;]
(f)[upravljanje i monitoring ivotne sredine ; i]
(g)[ponovno iskorienje resursa (upravljanje ekolokim otpadom, ukljuujui i
reciklau i kompostiranje).]
Izgradnja iskustvo na ne manje od tri od sledeih pet kategorija:
(i) [priprema (iskop, gradiranje i sabijanje) najmanje 3 ha. (30.000 m2) na
projektima razvoja zemljita;]
(ii) [iskop i odvoenje zapremine tla/kamena od najmanje 10.000 m3;
(iii) [postavljanje strukturalne popune do specificiranih zahteva kompaktnosti
zapremine od najmanje 5.000 m3;
(iv) [izgradnja jednospratnih zgrada, sa minimalnom povrinom poda od pet stotina
(500) m2; ili]
(v) [3 godine izvrenja radova striktno usaglaenih sa odobrenim planom za
upravljanje i monitoring ivotne sredine.]
Rukovanje sledee specificirano iskustvo:

(i)[rukovanje i upravljanje sanitarnim deponijama;]
(ii)[upravljanje sistemima za tretiranje procednih voda ili tretiranje otpadnih voda; ili]
(iii)[vrenje usluga u striktnoj saglasnosti sa odobrenim operativnim planovima ili
planovima upravljanja i monitoringa ivotne sredine.]
Oprema
[Unesite zahteve, na primer: Nije potrebna nikakva oprema za graenje. Meutim,
u vreme nuenja, od predkvalifikovanih Podnosilaca prijava e se zahtevati da
pokau da poseduju, ili su obezbedili pristup (naprimer, putem iznajmljivanja,
nabavke po osnovu lizinga, itd.), kompletnoj opremi za premetanje zemljita i
drugoj specijalizovanoj opremi u punoj radnoj spremnosti, koja odgovara
predloenom ugovoru. Podonosilac prijave se poziva, ako tako eli, da navede
spisak celokupne opreme koja bi mogla biti i bie na raspolaganju za ovaj
Ugovor.]
Referentni
Odeljak
GITA
4.6(1)
4.7
6.1
7.1
7.3
7.4
8.1
Finansijska sposobnost
Minimalni zahtevani iznos Protoka novca je: ekvivalent od USD
.
[Zahtevani iznos protoka novca se moe izraunati za odreeni broj meseci do najblie
polovine meseca, najvie do est meseci, odreen kao ukupno vreme potrebno da se plati
raun Izvoaa radova, koje uzima u obzir (a) vreme odpoinjanja vrenja usluga od poetka
fakturisanog meseca, (b) vreme koje je potrebno Vlasniku da izda meseni certifikat, (c) vreme
koje je potrebno da se plati taj iznos, i (d) jedan mesec za nepredviene okolnosti.]
Sposobnost personala
Pogodno kvalifikovan personal za popunjavanje sledeih kljunih radnih mesta, sa
specificiranim minimalnim iskustvom na slinim poslovima i na tom poloaju:
1.
[Rukovodilac projekta sa 7 godina iskustva;]
2.
[Rukovodilac radova sa 5 godina iskustva;]
3.
[Operativni rukovodilac sanitarne deponije sa 3 godine iskustva;]
4.
[Inenjer projektant deponija sa 5 godina iskustva;]
5.
[Inenjer za regulaciju procesa sa 3 godine iskustva;]
6.
[Specijalista za ponovnu upotrebu resursa sa 2 godine iskustva; i]
7.
[Rukovodilac objekta ili elektro-mainski inenjer sa 5 godina iskustva.]
Zahtevi za razjanjenje
Adresa:
[Unesite adresu i brojeve telefona i faksa]
Krajnji rok za razjanjenja:
Ne kasnije od [21] dan pre krajnjeg roka za podnoenje Prijava
Odgvori na pitanja za razjanjenje:
Vlasnik e odgovoriti na bilo koje pitanje za razjanjenje, koje primi pre krajnjeg oka za
razjanjenja, ne kasnije od [14] dana pre krajnjeg roka za podnoenje Prijava.
Podnoenje prijava
Adresa:
[Unesite adresu i brojeve telefona i faksa]
Datum za podnoenje:
[Datum]
Oznake na omotu:
Predkvalifikaciona dokumentacija Ugovor za projektovanje, izgradnju i upravljanje
objektom za odlaganje vrstog otpada, [Naziv projekta]
Jezik
[Ovde navedite jezik.]
Obrazac prijave
Broj kopija:
[Broj]
Obavetenje o predkvalifikaciji
Vremenski period za obavetavanje Podnosilaca prijave o predkvalifikaciji : [45] dana
Page 1 of 1
Aneks 1
Opte informacije o vrstom otpadu/Informacije o objektu za odlaganje vrstog otpada
[Napomena: Iza ove naslovne strane dodajte list koji e sadrati opte informacije o
injenicama/brojkama/uslovima u pogledu vrstog otpada u podruju usluga]
[Napomena: U nastavku se navode primeri za vrstu prateih informacija koje mogu biti date Podnosiocu
prijave::
(i)
stanovnitvo i lokacije kojima e na usluzi biti novi ili postojei objekti
(ii)
vrste i koliine otpada koje jedan postojei objekat primi u periodu vremena (ili poredivi objekti
kada se predlae novi objekat)
(iii)
infrastruktura
veliina novog ili postojeeg objekta
kapacitet novog ili postojeeg objekta
popunjena zapremina postojeeg objekta
opis sistema za prikupljanje procednih voda
opis sistema za prikupljanje gasa
(iv)
operativne informacije (postojee ili predviene)
metodi odlaganja (npr. samo sabijanje, sabijanje/spaljivanje)
stepeni sabijanja
pokrivni materijal i snabdevanje
programi za recikliranje
programi za odvajanje otpada
smetaj otpada; i
(v)
popunjavanje personalnog sastava
broj zaposlenih]
Aneks 2
Prijava/Pismo o nameri
Page 1 of 4
PRIJAVA
[memorandum podnosioca zahteva ili
uesnika koji je odgovoran za zajedniko
ulaganje, ukljuujui punu potansku
adresu, telefon, broj faksa i teleksa, i
telegrafsku adresu.]
Datum:
Za:
[ime i adresa [vlasnika]
Naziv projekta:
Ugovor za izgradnju, projektovanje i rukovanje
objektom za odlaganje vrstog otpada,
[Naziv projekta]
1. Uz propisanu autorizaciju da predstavlja i nastupa u ime
(u
daljem tekstu Podnosioca prijave), i poto je pogledao i u potpunosti razumeo sve zahteve u
pogledu predkvalifikacije i izloene informacije, dole potpisani se ovim prijavljuje za
predkvalifikaciju radi podnoenja ponude za Ugovor o izgradnji, projektovanju i rukovanju
objektom za odlaganje vrstog otpada, [Naziv projekta] (Ugovor).
2. Ovom pismu su priloene kopije originalnih dokumenata koji definiu 1:
(a)
Pravni status Podnosioca prijave;
(b)
Glavno mesto poslovanja Podnosioca prijave; i
(c)
Mesto gde je Podnosilac prijave inkorporisan (za Podnosioce prijave koji su korporacije),
ili mesto registracije i dravljanstva vlasnika (za Podnosioce prijave koji predstavljaju
partnerstvo ili su firme u individualnom vlasnitvu).
3. to se tie GITA Odeljka 4.2(2), naa je namera da podugovorom definiemo vie od procenta
navedenog u PITA Odeljku 4.2(2) za aproksimativnu cenu Ponude, iji detalji su ovde dati.
4. Vaa agencija i njeni ovlaeni predstavnici se ovim ovlauju da sprovode sva ispitivanja ili istrage
kako bi verifikovali izjave, dokumenta i informacije koji su dati u vezi s ovom Prijavom, i da
trae razjanjenje od naih bankara i klijenata u pogledu svih finansijskih i tehnikih aspekata.
Ova Prijava e takoe sluiti i kao autorizacija svakoj osobi ili autorizovanom predstavniku svake
institucije navedenom u prateoj informaciji da prui one informacije koje se smatraju
neophodnim i koje ste vi traili kako biste verifikovali izjave i informacije date u Prijavi, kao to
su resursi, iskustvo, i nadlenosti Podnosioca prijave.
Za Prijave koje podnose zajednika ulaganja, sem za naznaene sluajeve, sve informacije koje se
zahtevaju u Predkvalifikacionim dokumentima moraju se dati zajednikom ulaganju i odvojeno svakom
uesniku u zajednikom ulaganju. Vodei uesnik mora biti jasno oznaen. Svaki uesnik zajednikog
ulaganja e potpisati Prijavu.
Page 2 of 4
5. Vaa agencija i njeni ovlaeni predstavnici mogu kontaktirati sledee osobe za dobijanje daljih
informacija 2
Opta i menaderska pitanja
Kontakt 1
Adresa i sredstva komunikacije
Kontakt 2
Tehnika pitanja
Kontakt 1
Kontakt 2
Finansijska pitanja
Kontakt 1
Kontakt 2
6. Ova Prijava je podneta uz puno razumevanja da:

(a)
ponude koje dostave predkvalifikovani Podnosioci prijava podleu u vreme podnoenja

ponude verifikaciji u pogledu svih informacija koje su podnete u cilju predkvalifikacije;
(b)
vaa agencija zadrava pravo da:
(c)
(i)
izmeni i dopuni domet i vrednost Ugovora za koji treba dati ponudu u okviru
ovog projekta, u kom sluaju e se pozvati da daju ponude samo oni Podnosioci
prijave koji ispunjavaju izmenjene i dopunjene zahteve u pogledu
predkvalifikacije; i
(ii)
odbije ili prihvati svaku Prijavu, otkae proces predkvalifikacije, ili odbije sve
Prijave.
vaa agencija nee biti odgovorna ni za jednu takvu akciju prema gore navedenom 5(b).
Podnosioci prijave koji nisu zajedniko ulaganje treba da izbriu stavove 7 i 8 i da parafiraju izbrisano.
7. Kao dodatak ovoj Prijavi, dajemo detalje uea svakog uesnika, ukljuujui kapitalni doprinos i
sporazume o profitu/gubitku, u zajednikom ulaganju ili asocijaciji. Mi takoe konkretizujemo
finansijske obaveze u smislu procenta udela u kompaniji koja treba da bude stvorena i koja
predstavlja zajedniko ulaganje, i odgovornosti za izvravanje Ugovora.
8. Potvrujemo da e, ako podnesemo ponudu, ta ponuda, kao i svaki Ugovor koji je rezultat te ponude,
biti:
2
Prijave koje podnose zajednika ulaganja treba da na posebnom papiru daju ekvivalentne informacije za
svakog uesnika zajednikog ulaganja.
Page 3 of 4
(a)
potpisan tako da pravno obavee sve uesnike u zajednikom ulaganju, zajedniki i

solidarno; i
(b)
podnet sa sporazumom o zajednikom ulaganju koji daje zajedniku i solidarnu

odgovornost svih uesnika u sluaju da nam Ugovor bude dodeljen.
Mi takoe prihvatamo da se od svakog uesnika u zajednikom ulaganju moe zahtevati, po diskrecionoj

odluci vae agencije, da potpie Ugovor.
9. Potpisnici izjavljuju da su date izjave i informacije navedene u propisno popunjenoj Prijavi potpune,
tane i ispravne u svakom detalju.
Potpisao
Ime
Za i u ime [ime Podnosioca prijave ili Vodeeg uesnika zajednikog ulaganja]
Potpisao
Ime
Za i u ime [naziv uesnika u zajednikom ulaganju]
Potpisao
Ime
Za i u ime [naziv uesnika zajednikog ulaganja]
Aneks 3
Formulari za informacije
Podnosioci prijava mogu izdvojeno dati dopunske informacije.
Page 1 of 2
OBRAZAC ZA INFORMACIJE (1)

Opte informacije
Sve pojedinane firme i svaki uesnik u zajednikom ulaganju koji se prijavljuju za
predkvalifikaciju moraju dati informacije koje se trae u ovom formularu. Informacije o
dravljanstvu treba da daju svi vlasnici ili Podnosioci prijava koji su partnerstva ili firme u
pojedinanom vlasnitvu.
Ako Podnosilac prijave predlae korienje imenovanih podugovaraa ili podkonsultanata, za
podugovaraa(e) i podkonsultanta (e) treba da budu date sledee informacije .
1.
Naziv firme
2.
Adresa glavne kancelarije
3.
Telefon
Kontakt
4.
Faks
Teleks
5.
Mesto inkorporisanja / registracije
Godina inkorporisanja / registracije
Dravljanstvo vlasnika 1
Ime
Dravljanstvo
1.
2.
3.
4.
5.
1. Moraju popuniti svi vlasnici u partnerstvima ili vlasnici firmi u pojedinanom vlasnitvu.
Page 2 of 2

(GITA Odeljak 4.4)
Opte informacije o iskustvu u pogledu projektovanja, izgradnje, rukovanja i upravljanja
Ime Podnosioca prijave ili uesnika u zajednikom ulaganju
Sve pojedinane firme i svi uesnici u zajednikom ulaganju moraju dati informacije koje se trae
u ovom formularu o njihovom iskustvu u pogledu projektovanja, izgradnje, rukovanja, upravljanja i
odravanja objekta za odlaganje vrstog otpada ili ekvivalentnih objekta.
Opis Ugovora/objekta za odlaganje vrstog
otpada
Naziv odgovornog uesnika u zajednikom
ulaganju
Naziv grada/urbanog podruja
Zemlja
Stanovnitvo kome je na usluzi
Uloga Ugovora (uesnik zajednikog
ulaganja, podugovara, podkonsultant,
vodei, itd.) i procenat udela u totalnom
ugovoru
Priroda, uloga i domet uea (puni opis)
Datum poetka ugovora
Datum zavretka ugovora
Vrednost Ugovora (USD)
Kontakt osoba
Adresa,
Telefon,
Faks za kontakt
Page 3 of 2
OBRAZAC ZA INFORMACIJE (2A)

(GITA Odeljak 4.4)
Opte informacije o obrtu
Ime podnosioca prijave ili uesnika zajednikog ulaganja
Sve pojedinane firme i svi uesnici u zajednikom ulaganju moraju dati informacije koje se trae
u ovom formularu u pogledu njihovog iskustva u projektovanju, izgradnji, rukovanju, upravljanju i
odravanju objekta za odlaganje vrstog otpada. Informacije koje se daju treba da se odnose na
godinji obrt Podnosioca prijave (ili svakog lana zajednikog ulaganja) u smislu iznosa koji se
zaraunava klijentima za svaku godinu u toku ili zavrenu, konvertovano u USD po zvaninom
kursu na kraju izvetajnog perioda. Godinji periodi treba da budu kalendarske godine, s
deliminim obraunom za godinu do datuma podnoenja Prijava.
Koristite poseban list za svakog uesnika u zajednikom ulaganju.
Podnosioci prijave ne treba da prilau preporuke, sertifikate, i reklamni materijal uz svoju Prijavu
jer nee biti uzeti u obzir prilikom procenjivanja kvalifikacija.
Podaci o godinjem obrtu (samo rad u vezi sa odlaganjem vrstog otpada)
Godina
[Godina]
[Godina]
[Godina]
[Godina]
[Godina]
Obrt (iznosi obraunati

klijentima)
Ekvivalent u USD
(konverzija prema
zvaninom kursu listi na
kraju izvetajnog perioda)
Page 4 of 2
OBRAZAC ZA INFORMACIJE (2B)

Rezime zajednikog ulaganja
STRANA
OD
STRANA
Imena svih uesnika u zajednikom ulaganju

1. Vodei uesnik
2. Uesnik
3. Uesnik
4. Uesnik
Ukupna vrednost godinjeg obrta koji se odnosi na projektovanje, izgradnju, rukovanje,
upravljanje i odravanje objekta za odlaganje vrstog otpada, u smislu rada koji je obraunat
klijentima, ekvivalent u USD, konvertovan prema zvaninom kursu na kraju izvetajnog perioda:
Podaci o godinjem obrtu (samo rad obavljen za odlaganje vrstog otpada; USD ekvivalent)
Uesnik
1. Vodei
uesnik
Formular za
informacije
(2A) strana
br.
[Godina]
[Godina]
[Godina]
[Godina]
[Godina]
2. Uesnik
3. Uesnik
4. Uesnik
Ukupno
Podnosioci prijava e dodati uz Formular 2B:
(a)
Dokument koji potvruje procenat udela svakog uesnika u zajednikom ulaganju u

kompaniji koja treba da bude osnovana; i
(b)
Opis uloge i odgovornosti svakog uesnika u zajednikom ulaganju. (Podnosioci prijave

u ovom opisu moraju jasno naznaiti preciznu ulogu svakog uesnika u zajednikom
ulaganju).
Podnosioci prijave se podseaju da treba da podnesu odgovarajua ovlaenja kako se zahteva u GITA
Odeljak 5.3 i da prue sve druge informacije koje se trae uz ovlaenje (videti GITA Odeljak 5, naroito
Odeljke 5.3, 5.5(1)i 5.6).
Page 5 of 2

(GITA Odeljak 4.5)
Projektovanje objekta za odlaganje vrstog otpada (Posebno iskustvo u odlaganja vrstog otpada)
Opis Ugovora/objekt za odlaganje vrstoga otpada

Ime odgovornog uesnika zajednikog ulaganja
Ime grada/urbanog podruja
Zemlja
Uloga Ugovora (uesnik u zajednikom ulaganju,
podugovara, podkonsultant, vodei, itd.) i
procenat udela u ukupnom ugovoru
Priroda, uloga i domet uea (puni opis)

Datum kraja ugovora
Vrednost ugovora (USD)
Kontakt osoba
Adresa, telefon,
faks za kontakt
Dati potpuni opis usluga pruenih prema ovom ugovoru, demonstriranjem da je ostvarena definicija
objekta za odlaganje vrstog otpada prema GITA Odeljak 4.5(3).
Page 6 of 2
OBRAZAC ZA INFORMACIJE (3B)

(GITA Odeljak 4.5)
Izgradnja objekta za odlaganje vrstog otpada (Posebno iskustvo u odlaganja vrstog otpada)
Opis Ugovora/objekta za odlaganje vrstog otpada

Zemlja
Uloga Ugovora (uesnik u zajednikom ulaganju,
podugovara, podkonsultant, vodei, etc.) i
Priroda, uloga i domet uea (dati puni opis)

Datum kraja ugovora
Kontakt osoba
Adresa,
Telefon,
Faks za kontakt
Dajte puni opis usluga obavljenih prema ovom ugovoru kao dokaz da je potovana definicija objekta za
odlaganje vrstog otpada prema GITA Odeljku 4.5(3).
Page 7 of 2
OBRAZAC ZA INFORMACIJE (3C)

(GITA Odeljak 4.5)
Rukovanje objekta za odlaganje vrstog otpada (Posebno iskustvo u odlaganju vrstog otpada)
Opis sistema za merenje i obraunavanje i

prikupljanje prihoda
Zemlja
Uloga Ugovora (uesnik zajednikog ulaganja,
podugovara, podkonsultant, vodei, etc.) i
Priroda, uloga i domet uea (dati puni opis)

Datum kraja ugovora
Kontakt osoba
Adresa,
Telefon,
Faks za kontakt
Dajte potpuni opis usluga obavljenih prema ovom ugovoru.
Page 8 of 2

Finansijske sposobnosti
STRANA
OD
STRANA
Podnosioci prijave, ukljuujui svakog partnera u zajednikom ulaganju, dae finansijske

informacije kako bi pokazali da ispunjavaju zahteve navedene u GITA. Svaki Podnosilac prijave ili
uesnik u zajednikom ulaganju mora popuniti ovaj obrazac. Ukoliko je to potrebno, koristie se
odvojeni listovi za davanje kompletne bankarske informacije. Mora se priloiti primerak oditovanog
zavrnog rauna.
Autonomna odeljenja za odlaganje vrstog otpada pri matinim sloenim firmama podnee
finansijske informacije koje se odnose samo na posebne aktivnosti odeljenja.
Bankar
Naziv bankara
Adresa bankara
Telefon
Ime i titula osobe za kontakt
Faks
Teleks
Sumirajte aktuelna prihode i dugovanja u ekvivalentnom USD iznosu (prema zvaninom kursu na
kraju svake godine) za prethodnih pet kalendarskih godina. Na osnovi poznatih obaveza sumirajte
projektovana sredstva i prihode i dugovanja u USD ekvivalentu za naredne dve kalendarske
godine, sem ukoliko Podnosilac prijave moe potvrditi zadravanje takvih informacija od strane
javnih kompanija koje se kotiraju na berzi.
Finansijske informacije Aktuelno:
ekvivalent dat u USD Prethodnih pet godina
[Godina]
1. Ukupna sredstva
2. Tekua sredstva
3. Ukupna dugovanja
4. Tekua dugovanja
5. Profiti pre
oporezivanja
6. Profiti posle
oporezivanja
Projektovano:
Naredne
dve
godine
[Godina] [Godina] [Godina] [Godina] [Godina] [Godina]
Page 9 of 2
Navedite predloene izvore finansiranja, kao to su likvidna sredstva, neoptereena stvarna

sredstva, kreditne linije, i druga finansijska sredstva, neto tekue obaveze koji su dostupni za
ispunjavanje ukupnih zahteva u pogledu priliva novca za izgradnju prema predmetnom Ugovoru ili
ugovorima kako je navedeno u PITA 4.6(2).
Izvor finansiranja
Iznos (ekvivalent u USD)
1.
2.
3.
4.
Priloite finansijske izjave ukljuujui, kao minimum, raun o profitu i gubicima, zavrni raun, i
objanjenja za period naveden u GITA 4.6 (za pojedinanog Podnosioca prijave ili za svakog
uesnika u zajednikom ulaganju).
Ako zemlja porekla Podnosioca prijave ne zahteva reviziju, partnerstva i firme u vlasnitvu
pojedinaca mogu podneti svoje zavrne raune koje je overio registrovani knjigovoa uz kopije
povraaja poreza.
Page 10 of 2

(GITA Odeljak 4.7)
Sposobnosti personala
Za konkretne nie navedene pozicije Podnosioci prijave moraju dati imena kandidata koji je kvalifikovan
da ispuni zahteve navedene za svaku poziciju. Podaci o njihovom iskustvu treba da budu dati na
odvojenim listovima, uz korienje jednog obrasca (5A) za svakog kandidata.
Podnosioci prijave mogu predloiti alternativne sporazume za upravljanje i implementaciju koji trae
razliito kljuno osoblje, za koje treba priloiti dokaze o iskustvu.
1.
Naziv funkcije*
Ime kandidata
2.
Naziv funkcije *
Ime kandidata
3.
Naziv funkcije*
Ime kandidata
4.
Naziv funkcije*
Ime kandidata
5.
Naziv funkcije*
Ime kandidata
6.
Naziv funkcije*
Ime kandidata
7.
Naziv funkcije*
Ime kandidata
*Kao to je navedeno u PITA 4.7, imajui u vidu GITA 4.7
Page 11 of 2

(GITA Odeljak 4.7)
Rezime kandidata
Poloaj
Informacija o
kandidatu
Ime kandidata
Kandidat
Datum roenja
Profesionalne kvalifikacije
Sadanje
zaposlenje
Ime Poslodavca
Adresa poslodavca
Telefon
Kontakt (menaer/referent za
personal)
Faks
Teleks
Naziv radnog mesta kandidata
Godine kod sadanjeg poslodavca
Sumirajte profesionalno iskustvo tokom poslednjih dvadeset godina, obrnutim hronolokim redosledom.
Navedite tehniko i menadersko iskustvo koje ima znaaja za projekat.
Od
Do
Kompanija/Projekat/Pozicija/Relevantno tehniko i menadersko
iskustvo
Page 12 of 2
EVIDENCIJA O PRETHODNOM NEISPUNJAVANJU UGOVORA

[Nienavedenu tabelu popuniti za Podnosioca prijave i za svakog partnera u zajednikom ulaganju]
Pravni naziv Podnosioca prijave: [unesite puni naziv]
Datum: [unesite dan, mesec, godinu]
Pravni naziv strane koja je zajedniko ulaganje: [unesite puno ime]
ICB br. i naslov: [unesite ICB broj i naslov]
Strana [unesite broj strane] od [unesite ukupni broj] strana
Neizvreni Ugovori u skladu s Odeljkom 4.8
Neizvravanja Ugovora nije bilo tokom [broj] godina navedenih u Odeljku 4.8
Ugovor(i) koji nisu izvreni tokom [broj]godina navedenih u Odeljku 4.8
Godina
Neizvreni deo
ugovora
[unesite [unesite iznos i

godinu] procenat]
Identifikacija Ugovora
Identifikacija ugovora: [navedite puni naziv

ugovora/ime,i svaku drugu identifikaciju]
Ime poslodavca: [unesite puni naziv]
Adresa poslodavca: [unesite ulicu/grad/zemlju]
Razlog(razlozi) za neizvrenje: navedite glavni
razlog/razloge]
Nedovrena parnica, saglasno Odeljku 4.8

Nema nedovrenih parnica saglasno Odeljku 4.8
Nedovrena parnica saglasno Odeljku 4.8
Ukupni iznos
Ugovora
(sadanja
vrednost,
ekvivalent u
USD)
[unesite iznos]
Page 13 of 2
Aneks 4
1. Primer obrasca Obavetenje o predkvalifikaciji
2. Primer obrasca Poziv za podnoenje ponuda
Page 14 of 2
UZORAK OBRASCA ZA OBAVETAVANJE O PREDKVALIFIKACIJI

[datum]
To:
[Naziv firme]
[Adresa]
Reference: [unesite broj IBRD zajma ili broj IDA kredita]
Naziv Ugovora, i identifikacioni broj ________ / ________*
Potovana gospodo:
Ovim Vas obavetavamo da ste predkvalifikovani za podnoenje ponude za gorenavedeni
Ugovor.
Ovo su predkvalifikovani i uslovno predkvalifikovani Podnosioci prijava:
[Spisak predkvalifikovanih Podnosilaca prijave.]
Molimo Vas da odmah potvrdite prijem ovog pisma slanjem telegrama, faksa ili teleksa. Ukoliko
ne nameravate da podnesete ponudu, molimo Vas da nas to pre o tome obavestite.
Iskreno Va,
Ovlaeni potpisnik
Ime i titula
[Ime vlasnika]
Page 15 of 2
UZORAK OBRASCA ZA POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA

[datum]
To:
[Naziv firme]
[Adresa]
Reference: [Naziv zemlje i projekta]

[Zajam IBRD broj ili Kredit IDA broj]
[Naziv ugovora i identifikacija broj
/
]
Potovana gospodo,
Nedavno ste obaveteni da ste predkvalifikovani za podnoenje ponude za gorenavedeni
Ugovor. Spisak predkvalifikovanih Podnosilaca prijava priloen je ovom pozivu.
Mi sada pozivamo Vas i druge predkvalifikovane Podnosioce prijava da podnesete
zapeaene ponude radi izvrenja i dovravanja navedenog Ugovora.
Dodatne informacije moete dobiti u naim biroima, u kojima moete i prouiti tendersku
dokumentaciju, na nie navedenoj adresi od [unesite radno vreme]. Proces nabavki za ovaj
ugovor e generalno biti u saglasnosti sa smernicama Svetske banke.
Potpuni komplet tenderskih dokumenta na [unesite ime jezika] moete otkupiti tako to
ete poslati zahtev na dole navedenu adresu i uplatiti nepovratnu taksu u iznosu od [unesite iznos
u lokalnoj valuti] ili [unesite iznos u odreenoj konvertibilnoj valuti]. Nain plaanja je [unesite
nain plaanja]. Tenderska dokumentacija e biti dostavljena [unesite nain slanja].
Ponude moraju biti uruene na dole navedenu adresu do ili pre datuma navedenog u
rasporedu datom u Podacima vezanim za ponudu. Uz sve ponude mora se priloiti osiguranje
ponude [unesite iznos osiguranja ponude] ili ekvivalentni iznos valute koja se moe slobodno
konvertovati. Zakasnele ponude bie odbijene. Ponude e biti otvarane u prisustvu predstavnika
ponuaa koji se odlue da prisustvuje na adresi i u vreme koji su navedeni u tenderskoj
dokumentaciji.
Molim Vas da odmah potvrdite prijem ovog pisma pisanim putem, telegramom, faksom
ili teleksom. Ukoliko ne nameravate da podnesete ponudu, molimo Vas da nas o tome to pre
obavestite.
Iskreno Va,
Ovlaeni potpisnik
Ime i titula
[Ime vlasnika]
Adresa:
Telefon:
Faks:
Telegram:
[unesite potansku adresu ili ulicu]

[unesite broj telefona s pozivnim brojevima drave i grada]
[unesite broj telegrama, ukoliko postoji]
Aneks 5
Mapa podruja usluga
[Napomena: unesite mapu podruja ospluivanja.]

TOR_2024-#11410002-V5-PREQUALIFICATION_DOCUMENTS.DOC
[Naziv projekta]
tenderska dokumentacija za
Ugovor
za projektovanje, izgradnju i rukovanje
objekat za odlaganje vrstog otpada
[Datum izdavanja Tenderske dokumentacije]
Poziv za dostavljanje ponuda
UGOVOR ZA
UZORAK OBRASCA ZA POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA
[datum]
To:
[Naziv firme]
[Adresa]
Reference: [Naziv zemlje i projekta]

[Zajam IBRD broj ili kredit IDA broj]
[Naziv Ugovora i identifikacioni broj
Potovana gospodo,
Nedavno ste obaveteni da ste predkvalifikovani za podnoenje ponuda za gore navedeni
Ugovor. Spisak predkvalifikovanih Podnosilaca prijava priloen je ovom pozivu.
Mi sada pozivamo Vas i druge predkvalifikovane Podnosioce prijava da podnesete
zapeaene ponude radi izvrenja i dovravanja navedenog Ugovora.
Dodatne informacije moete dobiti u naim biroima, u kojima moete i prouiti tendersku
dokumentaciju, na nie navedenoj adresi od [unesite radno vreme]. Proces nabavki za ovaj
ugovor e generalno biti u saglasnosti sa smernicama Svetske banke.
Potpuni komplet tenderske dokumentacije na [unesite ime jezika] moete otkupiti tako
to ete poslati zahtev na dole navedenu adresu i uplatiti nepovratnu taksu u iznosu od [unesite
iznos u lokalnoj valuti] ili [unesite iznos u odreenoj konvertibilnoj valuti]. Nain plaanja je
[unesite nain plaanja]. Tenderska dokumentacija e biti dostavljena [unesite nain slanja].
Ponude moraju biti uruene na dole navedenu adresu do ili pre datuma navedenog u
rasporedu koji se nalazi u Podacima vezanim za ponudu. Uz sve ponude moraju se priloiti
osiguranja ponude [unesite iznos osiguranja ponude] ili ekvivalentni iznos valute koja se moe
slobodno konvertovati. Zakasnele ponude bie odbijene. Ponude e biti otvarane u prisustvu
predstavnika ponuaa koji se odlue da prisustvuje na adresi i u vreme koji su navedeni u
tenderskim dokumentima.
Molim Vas da odmah potvrdite prijem ovog pisma pisanim putem, telegramom, faksom
ili teleksom. Ukoliko ne nameravate da podnesete ponudu, molimo Vas da nas o tome to pre
obavestite.
Iskreno Va,
Ovlaeni potpisnik
Ime i titula
[Ime vlasnika]
Adresa:
Telefon:
Faks:
Telegram:
[unesite potansku adresu ili ulicu]

[unesite broj telegrama, ukoliko postoji]
[Naziv projekta]
UPUTSTVA ZA PONUAE
ZA UGOVOR ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I UPRAVLJANJE
SADRAJ
ODE L J A K 1 - UV OD .................................................................................................................... 1
1.1
1.2
1.3
1.4
Izvori finansiranja ........................................................................................................... 1

Podobni Ponuai ........................................................................................................... 1
Podobna postrojenja i oprema i usluge ........................................................................... 1
Trokovi izrade Ponude................................................................................................... 2
ODE L J A K 2 - T E NDE R SK A DOK UM E NT A C I J A ................................................................. 2

2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9
Sadraj Tenderske dokumentacije................................................................................... 2

Razjanjenje Tenderske dokumentacije .......................................................................... 3
Poseta lokaciji ................................................................................................................. 3
Soba sa podacima i osnovne informacije ........................................................................ 4
Pred-tenderski sastanak ................................................................................................... 4
Izmene i dopune Tenderske dokumentacije .................................................................... 4
Kontakti sa Vlasnikom radi razjanjenja ......................................................................... 5
Informacije koje obezbeuje Vlasnik/duna panja Ponuaa ....................................... 5
Vremenski plan ............................................................................................................... 5
ODE L J A K 3 - I Z R A DA PONUDA .............................................................................................. 5

3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
Jezik ponude .................................................................................................................... 5

Dokumenti koji sainjavaju ponudu................................................................................ 6
Tehniki Odeljak Deo I Informacije o tehnici i personalu ........................................ 6
Tehniki Odeljak Deo II Ponudbena garancija ......................................................... 8
Tehniki Odeljak Deo III Obrazac ponude i aurirane predkvalifikacione
informacije ...................................................................................................................... 9
Tehniki Odeljak Deo IV Dokumentacija i zahtevi u pogledu zajednikog
ulaganja ........................................................................................................................... 9
Tehniki Odeljak Deo V Ovlaenje....................................................................... 10
Tehniki Odeljak Deo VI Provizije i nagrade ......................................................... 10
Tehniki Odeljak Deo VII tampana literatura....................................................... 10
Finansijski Odeljak Cenovnici ................................................................................... 11
Finansijski Odeljak Cene ponude............................................................................... 11
Finansijski Odeljak Valute ponude ............................................................................ 12
Ponuene alternative se nee razmatrati ....................................................................... 12
Period vanosti Ponude ................................................................................................. 12
Oblik i potpisivanje Ponude .......................................................................................... 12
ODE L J A K 4 - DOST A V L J A NJ E PONUDA ............................................................................ 13

4.1
4.2
4.3
4.4
Zatvaranje i oznaavanje Ponuda .................................................................................. 13

Krajnji rok za dostavljanje Ponuda ............................................................................... 13
Zakasnele ponude .......................................................................................................... 13
Modifikacije i povlaenje Ponuda ................................................................................. 13
ODE L J A K 5 - OT V A R A NJ E I E V A L UA C I J A PONUDA ..................................................... 14

5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
5.6
5.7
Otvaranje ponuda od strane Vlasnika ........................................................................... 14

Razjanjenje ponuda...................................................................................................... 15
Preliminarni pregled ponuda ......................................................................................... 15
Konverzija u jednu valutu ............................................................................................. 16
Tehnika evaluacija....................................................................................................... 16
Evaluacija cene ............................................................................................................. 17
Kontaktiranje Vlasnika.................................................................................................. 17
SADRAJ
ODE L J A K 6 - DODE L A UG OV OR A ...................................................................................... 17
6.1
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7
6.8
Kriterijumi za dodelu .................................................................................................... 17

Pravo Vlasnika da prihvati ili odbaci i zanemari nepravilnosti..................................... 17
Informacija o dodeli ...................................................................................................... 18
Potpisivanje Obrasca ugovora ....................................................................................... 18
Garancija za dobro izvrenje posla ............................................................................... 18
Nepotpisivanje Obrasca ugovora ili neobezbeivanje garancije za dobro izvrenje
posla .............................................................................................................................. 18
Arbitar ........................................................................................................................... 18
Praksa korupcije ili prevare ........................................................................................... 19
Page 1 of 21
UPUTSTVA ZA PONUAE
ODE L J A K 1 - UVOD
1.1
Izvori finansiranja
1.
Zajmoprimalac koji je imenovan u Podacima vezanim za ponudu Podacima vezanim za
ponudu je dobio/podneo prijavu za zajam/kredit (u daljem tekstu Zajam) od Meunarodne
banke za obnovu i razvoj (IBRD) ili od Meunarodne asocijacije za razvoj (IDA) (kako je
navedeno u Podacima vezanim za ponudu, u daljem tekstu pod zajednikim nazivom Banka) u
iznosu u USD koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu. Ovaj zajam e se koristiti u
razliitim valutama za trokove Projekta koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu.
Zajmoprimalac namerava da usmeri deo prihoda od ovog zajma za odobrena plaanja po ugovoru
za koji se izdaje ova Tenderska dokumentacija. Ponuaima se stavlja do znanja da
Zajmoprimalac i Vlasnik koji je imenovan u Podacima vezanim za ponudu mogu, u mnogim
projektima, biti isti entitet.
2.
Banka e biti izvriti plaanja samo na zahtev Zajmoprimaoca i po odobrenju Banke, u
skladu sa odredbama i uslovima sporazuma o zajmu, i u svakom pogledu u skladu s odredbama i
uslovima tog sporazuma. Sporazum o zajmu zabranjuje vuenje sa rauna zajma za potrebe bilo
kakvog plaanja licima ili entitetima, ili za bilo koji uvoz postrojenja i opreme, ako je takvo
plaanje ili uvoz, po saznanju Banke, zabranjeno odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
donetoj prema Poglavlju VII Povelje Ujedinjenih nacija. Nijedna strana osim Zajmoprimaoca ne
moe da ima bilo kakva prava iz sporazuma o zajmu ili da ima bilo kakve zahteve prema
sredstvima iz zajma.
1.2
Podobni Ponuai
Ovaj Poziv za slanje ponuda, koji je objavio Vlasnik koji je imenovan u Podacima
vezanim za ponudu, otvoren je za one Ponuae koji su se predkvalifikovali da dobiju ovaj Poziv
za slanje ponuda kroz prethodno sproveden postupak predkvalifikacije. Predkvalifikovane firme
su navedene u Podacima vezanim za ponudu.
1.3
Podobna postrojenja i oprema i usluge

1.
Za potrebe ove tenderske dokumentacije, rei postrojenje i oprema i usluge imae
znaenje u skladu sa odgovarajuim definicijama koje su im dodeljene u Ugovoru.
2.
Sva postrojenja i oprema koji treba da bude isporueni i montirana, i Usluge koje treba da
se izvre prema Ugovoru, mogu biti poreklom iz bilo koje drave, kako je definisano u
Smernicama: Nabavka pod IBRD zajmovima i IDA kreditima (Izdanje maj 2004 ) (IBRD
Smernice za nabavku) i u skladu sa Uputstvima za Ponuae (ITB) Odeljak 1.3(3), i svi
trokovi uinjeni po Ugovoru bie ogranieni na takva postrojenja i opremu i usluge.
3.
U skladu sa stavkom 1.8 IBRD Smernica za nabavku, Ponuai iz podobne drave mogu
biti iskljueni ukoliko,
4.
po zakonu ili zvaninoj regulativi, drava Zajmoprimaoca zabranjuje trgovinske odnose
sa tom dravom, pod uslovom da je Banka uverena da takvo iskljuenje ne onemoguuje efikasnu
konkurenciju za potrebne isporuke dobara ili usluga, ili
5.
aktom usaglaavanja sa odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija donetom prema
Poglavlju VII Povelje Ujedinjenih nacija, drava Zajmoprimaoca zabranjuje bilo kakav uvoz
dobara ili ugovaranje radova ili usluga iz te drave ili bilo kakva plaanja licima ili entitetima u
toj dravi.
Page 2 of 21
6.
Spisak nepodobnih drava je naveden u Podacima vezanim za ponudu.
7.
Za potrebe ovog Odeljka 1.3 ITB, poreklo ima znaenje mesta gde su postrojenje i
oprema ili njihovi sastavni delovi iskopani, gajeni ili proizvedeni. Postrojenje i oprema su
proizvedeni kada, kroz proizvodnju, preradu ili sutinsko i vee sastavljanje komponenata, nastaje
komercijalno priznati proizvod koji se po svojim osnovnim karakteristikama ili po nameni ili
upotrebi sutinski razlikuje od svojih komponenata.
8.
1.4
Poreklo postrojenja i opreme i Usluga se razlikuje od dravljanstva Ponuaa.

Trokovi izrade Ponude
Ponua e snositi sve trokove vezane za izradu i podnoenje svoje ponude, i Vlasnik
nee ni u kom sluaju biti odgovoran za ove trokove, bez obzira na sprovoenje ili
rezultat postupka nadmetanja.
ODE L J A K 2 - TENDERSKA DOKUMENTACIJA
2.1
Sadraj Tenderske dokumentacije

1.
Tenderska dokumentacija propisuje podruje usluivanja, usluge, lokaciju i objekat koji
Izvoa radova treba da projektuje, izgradi, njime upravlja i rukuje i da ga odrava, procedure
koje se moraju slediti tokom postupka nadmetanja i uslove ugovora i tehnike zahteve. Tenderska
dokumentacija se sastoji od:
(a)
Poziva za slanje ponuda;
(b)
Uputstva za Ponuae;
(c)
Podataka vezanih za ponudu;
(d)
Aneksa A uz Tendersku dokumentaciju Obrasci
(e)
(A)
Obrazac Ponude Ponuaa;
(B)
Cenovnici ponuaa;
(C)
Obrazac ponudbene garancije;
(D)
Obrazac garancije za dobro izvrenje posla;
(E)
Obrazac garancije banke Avansno plaanje;
(F)
Obrazac Curriculum Vitae za predloeni kljuni personal; i
(G)
Obrazac za pitanja za razjanjenje;
Aneksa B uz Tendersku dokumentaciju ugovor (Nacrt Ugovora) koji se

sastoji od:
(H)
Obrasca Ugovora;
(I)
Optih uslova Ugovora, i
(J)
Priloga uz Opte uslove, koji ukljuuju,
Specijalne Uslove Ugovora;
o
o
o
o
o
Prilog Uslovi i nain plaanja;

Tehnike specifikacije;
Prilog Lokacija;
Prilog Podruje opsluivanja;
Prilog Korekcija ugovorene cene;
Page 3 of 21
o
o
o
o
Prilog Kompenzacija za uinak;

Prilog Ugovorna kazna - Rukovanje ;
Prilog Postojei zaposleni; i
Prilog Ekspertiza Izvoaa; i
2.
Dodaci uz dokumenta navedena u ITB Odeljci 2.1(a) do (e), ukoliko ih je Vlasnik
objavio.
3.
Dokumenti navedeni u ITB Odeljci 2.1(a), (b), (c), (d), (e) i (f) zajedno predstavljaju
Tendersku dokumentacija.
4.
Svaki Ponua e prouiti sva uputstva, odredbe i uslove, obrasce, specifikacije i druge
informacije koje su sadrane u Tenderskoj dokumentaciji. Ako Ponua,
a)
ne obezbedi svu dokumentaciju i informacije koje se zahtevaju prema Tenderskoj
dokumentaciji, ili
b)
podnese ponudu koja nije sutinski odgovorila odredbama i uslovima Tenderske
dokumentacije,
on to ini na sopstveni rizik i Vlasnik moe odluiti da Ponuda ne odgovara Tenderskoj
dokumentaciji i moe da je odbaci.
2.2
Razjanjenje Tenderske dokumentacije

1.
Potencijalni Ponua koji trai neko razjanjenje Tenderske dokumentacije moe
obavestiti Vlasnika pisanim putem potom, kurirskom dostavom, faksom ili linom dostavom na
potansku adresu Vlasnika koja je navedena u Podacima vezanim za ponudu. Slino tome, ako
Ponua osea da e bilo koja vana odredba u Tenderskoj dokumentaciji, kao to su one
navedene u ITB Odeljak 3.3, biti neprihvatljiva, takva jedna tema mora biti pokrenuta tokom faze
razjanjavanja.
2.
Svi takvi upiti i zahtevi za razjanjenje moraju biti dostavljeni na Obrasca za pitanja za
razjanjenje koji se nalazi u Aneksu A uz Tenderskoj dokumentaciju.
3.
Vlasnik e odgovoriti pisanim putem na svaki zahtev za razjanjenje ili modifikaciju
Tenderske dokumentacije koji primi na Obrascu za pitanja za razjanjavanje ne kasnije od datuma
koji je utvren u vremenskom planu u Podacima vezanim za ponudu. Pisane kopije odgovora
Vlasnika, ukljuujui i objanjenje upita, ali bez indikacije njegovog izvora, (Odgovor na
dokument sa pitanjima) bie upuene svim potencijalnim Ponuaima koji su primili Tendersku
dokumentaciju. Ukoliko Ponuai upute slina ili ponovljene upite, Vlasnik moe navesti te upite
kao jedan upit i odgovoriti na takav upit jednom.
2.3
Poseta lokaciji
1.
Svakom Ponuau se savetuje da poseti i proveri lokaciju za predloeni objekat za vrsti
otpad (Poseta lokaciji) i njenoj okolini i po sopstvenoj odgovornosti dobije sve informacije koje
mogu biti potrebne za izradu Ponude i zakljuenje Ugovora. Vlasnik e isplanirati vreme na dan
ili posle datuma navedenog u vremenskom planu u Podacima vezanim za ponudu i razraditi
proceduru po kojoj e biti obavljena poseta Ponuaa lokaciji. Trokovi posete lokaciji idu na
raun Ponuaa.
2.
Vlasnik e svakom Ponuau i bilo kome od njegovog personala ili agenata dati dozvolu
da ue u njegove prostorije i zemljite radi takve posete Lokaciji, ali samo uz jasan uslov da e
Ponua, njegov personal i agent osloboditi i zatititi Vlasnika, Zajmoprimaoca, i njihov personal
i agente, od bilo kakve odgovornosti u odnosu na smrt ili linu povredu, gubitak ili tetu na
imovini i bilo kakav drugi gubitak, tetu, trokove i izdatke nastale kao posledica posete lokaciji.
Page 4 of 21
2.4
Soba sa podacima i osnovne informacije

1.
Osim ako je drugaije navedeno u Podacima vezanim za ponudu, Vlasnik e odrediti
sobu sa podacima (Soba sa podacima) sa kolekcijom relevantnih podataka koji e biti dostupni
Ponuaima ili njihovim predstavnicima od datuma koji je odreen u vremenskom planu
navedenom u Podacima vezanim za ponudu do krajnjeg roka za slanje ponuda (Krajnji rok za
dostavljanje), u skladu sa rasporedom koji utvrdi Vlasnik.
2.
Vlasnik moe obezbediti za potencijalne Ponuae poseban dokument sa osnovnim
informacijama (Dokument sa osnovnim informacijama) ako je to navedeno u Podacima
vezanim za ponudu. Dokument sa osnovnim informacijama nije Tenderski dokument.
2.5
Predtendersaki sastanak
Svaki potencijalni Ponua se poziva da prisustvuje predtenderskom sastanku,

koji e se odrati na mestu i u vreme koje je navedeno u Podacima vezanim za ponudu. Iako
prisustvo na predtenderskom sastanku nije obavezno, Ponuai se podstiu da prisustvuju. Svrha
predTenderskog sastanka je da prui tehniku prezentaciju, da razjasni teme i odgovori na pitanja
bilo koje vrste koja mogu biti pokrenuta na sastanku. Od svakog potencijalnog Ponuaa se trai,
ukoliko je mogue, da dostavi bilo koje pitanje u pisanom obliku tako da stigne do Vlasnika ne
kasnije od nedelju dana pre predtenderskog sastanka. Moda nee biti praktino da se na
sastanku odgovori na pitanja koja budu primljena kasnije, ali pitanja i odgovori e biti preneti
kako je ovde u nastavku navedeno. Zapisnik sa predTenderskog sastanka e biti dostavljen bez
odlaganja svim potencijalnim Ponuaima kojima je izdata Tenderska dokumentacija. Svi
odgovori na pitanja pokrenuta na predtenderskom sastanku e biti ukljuena u Dokument za
odgovore na pitanja.
2.6
Izmene i dopune Tenderske dokumentacije

1.
U bilo koje vreme do Krajnjeg roka za dostavljanje Vlasnik moe, iz bilo kog razloga, na
sopstvenu inicijativu ili kao odgovor na razjanjenje koje je traio neki potencijalni Ponua, da
izvri izmenu i dopunu Tenderske dokumentacije putem dodatka. Bilo koja komunikacija bilo
koje vrste, ukljuujui, bez ogranienja, zapisnik sa predtenderskog sastanka ili Dokument sa
odgovorima na pitanja, nee modifikovati Tendersku dokumentaciju.
2.
Dodaci, ako ih bude, bie poslati u pisanom obliku avionskom potom, kurirskom potom
ili faksom svim potencijalnim Ponuaima i bie obavezujui za njih. Ponuai e odmah
Vlasniku potvrditi prijem svake takve izmene i dopune, i podrazumevae se da Ponua u svojoj
Ponudi uzeo u obzir informacije koje su tamo sadrane.
3.
Da bi potencijalnim Ponuaima dao razumno vreme da prilikom izrade svojih ponuda
uzmu u obzir izmene i dopune Vlasnik moe, po svom nahoenju, produiti krajnji rok za
dostavljanje, u kom sluaju e Vlasnik obavestiti sve potencijalne Ponuae pisanim putem o
produenom krajnjem roku.
Page 5 of 21
2.7
Kontakti sa Vlasnikom radi razjanjavanja
Da bi traili informacije i razjanjenja, ili iz bilo kog drugog razloga u vezi s

postupkom nadmetanja, Potencijalni ponuai i Ponuai e kontaktirati samo osobe koje su
imenovane na adresama u Podacima vezanim za ponudu. Potencijalni Ponuai i Ponuai nee
kontaktirati nijednu drugu osobu kod Vlasnika tokom postupka nadmetanja. Od trenutka
otvaranja Ponuda pa do dodele Ugovora, ukoliko bilo koji Ponua eli da kontaktira Vlasnika
po bilo kom pitanju u vezi sa postupkom nadmetanja, moe to uiniti pisanim putem.
2.8
Informacije koje obezbeuje Vlasnik/duna panja Ponuaa

1.
Svaki Ponua je sam odgovoran za sprovoenje svog nezavisnog istraivanja, za dunu
panju koju posveuje tome, i za sve druge aktivnosti ili istraivanja, kao i za traenje bilo kog
nezavisnog saveta koji su potrebni za izradu Ponuda, pregovaranje sporazuma, i kasniju isporuku
svih usluga koje treba da obezbedi Ponua koji bude uspean u postupku nadmetanja (Uspean
ponua).
2.
Nee biti ubeivanja niti garancija, izraenih ili podrazumevanih, i Vlasnik ili njegovi
savetnici, zaposleni, konsultanti ili agenti nee prihvatiti odgovornost bilo koje vrste u pogledu
potpunosti ili preciznosti svih informacija sadranih u Tenderskoj dokumentaciji ili u Dokumentu
sa odgovorima na pitanja, ili informacija koje su dobijene tokom postupka nadmetanja ili za
vreme trajanja Ugovora. Vlasnik i njegovi savetnici, zaposleni, konsultanti i agenti nee biti
odgovorni bilo kojoj osobi ili entitetu po osnovu upotrebe bilo koje informacije koja je sadrana u
Tenderskoj dokumentaciji ili Dokumentu sa odgovorima na pitanja, ili koja je dobijena tokom
postupka nadmetanja ili u vreme trajanja Ugovora..
3.
Ponuai ne treba da se oslanjanju na bilo koju izjavu datu usmeno od strane Vlasnika ili
njegovih savetnika, zaposlenih, konsultanata ili agenata.
4.
Ponuai moraju, pre dostavljanja svoje ponude, da proue sve zahteve koji se tiu
registracije korporacija i sve druge zahteve koji se odnose na kompanije koje ele da posluju u
dravi Vlasnika. Ponuai su sami odgovorni za materiju koja se odnosi na njihov pravni
kapacitet da posluju u pravnom okruenju na koje se ovaj postupak nadmetanja odnosi.
2.9
Vremenski plan
1.
Procenjeni vremenski plan, od izdavanja Tenderske dokumentacije do identifikovanja
Uspenog ponuaa od strane Vlasnika i izvrenja Ugovora, naveden je u Podacima vezanim za
ponudu.
2.
Vlasnik moe, po svom nahoenju i bez prethodnog obavetavanja Ponuaa, izmeniti i
dopuniti vremenski plan koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu. Ponuai ne treba ni na
koji nain da se oslanjaju na procenjen vremenski plan naveden u Podacima vezanim za ponudu i
Vlasnik nee imati nikakvu odgovornost koja bi proistekla iz izmena i dopuna procenjenog
vremenskog plana. Vlasnik e dati obavetenje o izmenama i dopunama vremenskog plana, ako
ih bude, putem dodatka.
ODE L J A K 3 - IZRADA PONUDA

3.1
Jezik ponude
Ponuda koju izrauje Ponua, sva korespondencija i dokumentacija koja se

odnosi na Ponudu a koju su razmenili Ponua i Vlasnik i postupak nadmetanja e biti pisani na
jeziku koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu, pod uslovom da sva tampana literatura
koju dostavlja Ponua moe biti pisana na nekom drugom jeziku, dokle god je tampana
Page 6 of 21
literatura praena prevodom njenih relevantnih delova na jezik koji je naveden u Podacima
vezanim za ponudu, u kom sluaju e, za potrebe interpretacije Ponude, vaiti prevod.
Dokumenti koji sainjavaju ponudu
3.2
1.
Svaki Ponua e dostaviti samo jednu Ponudu koja se sastoji od,

(a)
jednog Tehnikog odeljka koji sadri sledee delove po sledeem redosledu:

(i)
Deo I informacije prema zahtevu iz ITB Odeljak 3.3;
(b)
Deo II Ponudbena garancija prema zahtevu iz ITB Odeljak 3.4;
(c)
Deo III Obrazac ponude prema zahtevu iz ITB Odeljak 3.5(1), i, po potrebi,
informacije prema zahtevu iz ITB Odeljak 3.5(2);
(d)
Deo IV po potrebi, dokumentacija o zajednikom ulaganju prema zahtevu iz

ITB Odeljak 3.6;
(e)
Deo V ovlaenja prema zahtevu iz ITB Odeljak 3.7;
(f)
Deo VI deklaracija o provizijama i nagradama prema zahtevu iz ITB Odeljak

3.8; i
(g)
Deo VII opcioni, posebno relevantna tampana literatura, i
2.
jednog Finansijskog Odeljka koji e sadrati Cenovnike popunjene u skladu sa ITB
Odeljak 3.10.
3.
Svaki Ponua takoe mora da podnese parafiran nacrt Ugovora, u skladu sa ITB Odeljak
3.15(2), u istom omotu kao i svoj Tehniki Odeljak.
4.
Preporuuje se da Ponuda, iskljuujui parafiran Nacrt govora, dostavljena u skladu s
ITB Odeljak 3.15(2)(c) ne pree broj stranica koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu.
3.3
Tehniki Odeljak Deo I Informacije o tehnici i personalu
Deo I Tehnikog odeljka Ponude mora biti sastavljen od sledeih pod-delova, po

sledeem redosledu:
(a)
Izvrni rezime Tehnikog odeljka;
(b)
Detaljan plan projektovanja i izgradnje, ukljuujui detaljni programski

vremenski plan (Plan projektovanja i izgradnje) koji definie nain na koji
Ponua predlae da izvri usluge projektovanja i izgradnje koje su definisane u
Nacrtu Ugovora (Usluge projektovanja i izgradnje) i ispuni tehnike standarde
projektovanja i izgradnje u skladu sa prilogom Tehniki standardi uz Opte
Uslove. Plan projektovanja i izgradnje bie biti podeljen na sledee odeljke:
i)
odeljak pod nazivom Crtei koji sadri konceptualne crtee koji su
dovoljno detaljni da odgovaraju nameri iz projekta Ponuaa za sve komponente
predloenog objekta deponije i lokacije. Konceptualni crtei moraju ukljuiti
sledee:
Situacioni plan koji pokazuje lokaciju deponije na kojoj

izvoa radova ima prilaz i izlaz, faznost radova i granice
graevinske aktivnosti Izvoaa;
Situacioni plan koji pokazuje sve predloene radove koji su
navedeni u Podacima vezanim za ponudu;
Page 7 of 21
(ii)
detaljan tekstualni deo kao obrazloenje konceptualnih crtea

koji definiu plan Ponuaa o tome kako e ispuniti prilog
Usluge projektovanja i izgradnje i tehnike standarde definisane
u prilogu Tehniki standardi, koji e ukljuiti obezbeenje i
kontrolu kvaliteta pri izgradnji;
detaljan program i vremenski plan koji definie predloeni

redosled radova koji e se izvoditi, ukljuujui procenjeni datum
poetka, datum zavretka i odreivanje vremena za pojedinane
komponente radova, predloene resurse koji bi bili dodeljeni i
identifikaciju kljunih etapa, ukljuujui podnoenje ematske
projektne dokumentacije, razvojne projektne dokumentacije,
projektno-izvoake dokumentacije i primopredaje pojedinih
komponenata objekta deponije, i
pojedinani spisak glavnih tehnikih propisa i standarda koji se

predlau za korienje tokom Usluga projektovanja i izgradnje; i
odeljak pod naslovom Postrojenja i oprema, i oprema Izvoaa koji

sadri spisak predloenih isporuilaca glavnih postrojenja i opreme, i
opreme (za projektovanje i izgradnja) Izvoaa i opreme (za Rukovanje)
Rukovaoca deponijom, ukljuujui:
fiksna postrojenja i opremu, ukljuujui vage za merenje, sistem

za pranje tokova, sakupljanje i odvoenje deponijskog gasa, i
izdvajanje procedne vode, njen transport i tretiranje;
pokretna postrojenja i oprema, ukljuujui buldoere,

kompaktore, rovokopae i kamione; i
materijale, ukljuujui geosintetske komponente, cevovode i

glavne konstrukcione materijale.
Za sve pozicije navedene u ITB Odeljak 3.3(b)(ii), Ponuai moraju obezbediti bilo
iseke iz kataloga ili detaljne informacije u vezi proizvoaa i izvora, oznaku modela,
osnovne specifikacije, i godinu proizvodnje, prema potrebi;
(c)
Detaljan plan rada (Operativni plan) koji definie nain na koji Ponua
predlae da funkcionie deponija za odlaganje vrstog otpada kako je definisano
u Nacrtu ugovora (Usluge rukovanja) i da se ispune operativno tehniki
standardi u skladu sa prilogom Tehniki standardi uz Opte uslove. Operativni
plan mora biti podeljen u sledee odeljke:
(i)
odeljak pod nazivom Putanje u rad koji obezbeuje okvirni sadraj i

pregled planova i programa koji predlae Ponua za poetak rada
objekta deponije, i
(ii)
odeljak pod nazivom Plan rada, tj Operativni plan koji obezbeuje

okvirni sadraj i pregled planova i programa koje Ponua predlae za
rukovanje objektom, ukljuujui i pozicije navedene u Podacima
vezanim za ponudu;
Page 8 of 21
(d)
Detaljan opis planova i metodologija Ponuaa kojima e se obezbediti da

zahtevi koji se odnose na Plan upravljanja ivotnom sredinom za predloen
objekat deponije i lokaciju budu implementirani i praeni;
(e)
Detaljan Plan personala (Plan personala) koji definie personalne aranmane

koje predlae Ponua za sprovoenje Usluga projektovanja-izgradnje i
rukovanja. Plan personala mora da bude podeljen na sledee odeljke:
(i)
dva pod-odeljka, (jedan za Usluge projektovanja i izgradnje i jedan za

Usluge rukovanja ) svaki pod nazivom Dijagram personala; svaki
sadri dijagram koji definie spisak svih radnih mesta Izvoaa, ulogu
svakog radnog mesta, vreme trajanja tog radnog mesta, i lokacija osobe
koja popunjava radno mesto u toku perioda kada je angaovana na
obavljanju Usluga projektovanja-izgradnje i rukovanja;
(ii)
odeljak pod nazivom Saetak kvalifikacija personala koji sadri

sumarnu tabelu koja definie,
(iii)
3.4
(A)
za Kljuna radna mesta, imena zaposlenih kod Ponuaa koji e

biti na kljunim radnim mestima; i
(B)
sva predloena radna mesta za personal Izvoaa i kvalifikacije,

godine iskustva i polje specijalnosti, ukljuujui jasnu naznaku
specijalnosti koju e personal obezbediti u skladu sa zahtevima
definisanim u prilogu Ekspertiza Izvoaa koji je prilog uz Nacrt
ugovora, za svako predloeno radno mesto, i
odeljak pod nazivom, Curriculum Vitae koji sadri potpisan

curriculum vitae za svako kljuno radno mesto, u obliku koji je definisan
u Aneksu A uz Tendersku dokumentaciju;
(f)
Za potrebe ITB Odeljak 3.3(e)(ii)(A) i (iii), Kljuni personal podrazumeva one

pojedince koji e popunjavati radna mesta navedena u Podacima vezanim za
ponudu; i
(g)
Spisak svih nominovanih podugovaraa i podkonsultanata i detaljan opis usluga

koje e nominovani podugovarai i podkonsultanti vriti ili postrojenja i opreme
koje e isporuiti. Ponua mora da obezbedi ime i dravljanstvo svih
nominovanih podugovaraa i podkonsultanata. Ponua mora da obezbedi da svi
nominovani podugovarai i podkonsultanti zadovoljavaju ITB Odeljak 1.3 i da
Ponuai potvrde podizvoae i podkonsultante koje je Ponua nominovao u
postupku predkvalifikacije koji je prethodio ovom postupku nadmetanja.
Ponua ne sme da prekorai najvei procenat podugovaranja i podkonsultovanja
koji je definisan u GC Odeljak 8.6(1) Nacrta Ugovora.
Tehniki Odeljak Deo II Ponudbena garancija

1.
U Delu II Tehnikog odeljka svoje Ponude, Ponua mora da dostavi, kao deo svoje
Ponude, Ponudbenu garanciju u iznosu koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu u valuti
drave Vlasnika ili u ekvivalentnom iznosu slobodno konvertibilne valute (Ponudbena
garancija). Ekvivalentnost ovog iznosa e se izraunati na dan i korienjem izvora koji su
definisani u Podacima vezanim za ponudu.
2.
Ponudbena garancija e, po izboru Ponuaa, biti u obliku overenog eka, ali samo pod
uslovom da overeni ek pokazuje datum validnosti, akreditiva ili bankarske garancije koje je
izdala renomirana banka ili osiguravajue drutvo koje Ponua moe izabrati u bilo kojoj
Page 9 of 21
podobnoj dravi. Ako je institucija koja izdaje garanciju locirana van drave Zajmoprimaoca,
mora imati korespondentnu finansijsku instituciju lociranu u dravi Zajmoprimaoca kako bi
mogla biti sprovedena. Oblik bankarske garancije koju obezbeuje Ponua mora biti u skladu sa
oblikom Ponudbene garancije koji se nalazi u Aneksu A uz Tendersku dokumentaciju. Drugi
oblici mogu biti dozvoljeni, pod uslovom da ih je prethodno pisanim putem odobrio Vlasnik.
Ponua mora da obezbedi da Ponudbena garancija ostane vaea u roku od 30 dana posle kraja
originalnog perioda vanosti ponude, kako je definisano u ITB Odeljak 3.14(1), i 30 dana posle
bilo kojeg produenja koje kasnije bude zatraio Vlasnik u skladu sa ITB Odeljak 3.14(2).
3.
Svaku Ponudu bez priloene prihvatljive Ponudbene garancije Vlasnik e odbaciti kao
neodgovarajuu. Ponudbena garancija zajednikog ulaganja mora biti u ime svih uesnika u
zajednikom ulaganju koji podnose Ponudu.
4.
Vlasnik e u najkraem roku vratiti Ponudbene garancije neuspenim Ponuaima, ali ne
kasnije od 30 dana posle isticanja perioda vanosti ponuda.
5.
Ponudbena garancija Uspenog ponuaa e biti vraena kada Ponua potpie Obrazac
ugovora u skladu sa ITB Odeljak 6.4 i obezbedi zahtevanu garanciju za dobro izvrenje posla
kako je definisano u Ugovoru i ITB Odeljak 6.5.
6.
Ponudbena garancija moe, po nahoenju Vlasnika, biti otkazana,

(a) ako Ponua povue svoju Ponudu tokom perioda njene vanosti; ili
i)
u sluaju Uspenog ponuaa, ako Uspean ponua ne izvri unutar
specificiranog vremenskog perioda Obrazac ugovora u skladu sa ITB Odeljak
6.4; ili
ii)
ne preda Vlasniku garanciju za dobro izvrenje posla u skladu sa ITB
Odeljak 6.5.
3.5
Tehniki Odeljak Deo III Obrazac ponude i aurirane predkvalifikacione

informacije
1.
U delu III Tehnikog odeljka svoje Ponude, svaki Ponua mora dati popunjen Obrazac
ponude istog oblika i sadraja kao to je Obrazac ponude koji se nalazi u Aneksu A uz Tehniku
dokumentaciju.
2.
U delu III Tehnikog odeljka svoje Ponude, Ponuai e aurirati informacije koje su
izmenjene od vremena kada ih je Ponua predao Vlasniku u vezi sa svojom Prijavom za
Predkvalifikaciju. Svaki Ponua mora i dalje ispunjavati minimalni prag kriterijuma koji su
definisani u predkvalifikacionoj dokumentaciji i zahteve u pogledu promena u Prijavi ponuaa
kako su definisani u Predkvalifikacionoj dokumentaciji.
3.6
Tehniki Odeljak Deo IV Dokumentacija i zahtevi u pogledu zajednikog ulaganja

1.
Ponuai koji su se predkvalifikovali kao zajedniko ulaganje (Ponuai zajednikog
ulaganja" Joint Venture Bidders) nee promeniti svoj dogovor o zajednikom ulaganju bez
prethodne pisane saglasnosti Vlasnika. Ponuai zajednikog ulganjaja moraju u svojim
Ponudama ponoviti dogovor o zajednikom ulaganju koji je bio osnova na kojoj je Ponuda
ponuaa zajednikog ulaganja predkvalifikovana, i moraju podneti, uz svoju Ponudu, primerak
sporazuma koji su zakljuili Ponuai zajednikog ulaganja radi zajednikog ulaganja.
2.
Svaki Ponua iz zajednikog ulaganja mora podneti, kao Deo IV Tehnikog odeljka
svoje Ponude, pisanu obavezu u obliku pisma koje je na propisani nain potpisao ovlaeni
slubenik svakog od uesnika u zajednikom ulaganju koja
Page 10 of 21
3.
(a)
potvruje pristanak svakog od uesnika u zajednikom ulaganju na zajedniko

ulaganje, i prihvatanje dogovora o zajednikom ulaganju koji je opisan u Ponudi
u skladu sa ITB Odeljak 3.6(3);
(b)
potvruje spremnost svakog od uesnika u zajednikom ulaganju da obezbedi

zajedniku i solidarnu garanciju da jemi dobro izvrenje posla zajednikog
ulaganja u odnosu na Ugovor; i
identifikuje koji e uesnik zajednikog ulaganja,

(ii)
preuzeti vodeu ulogu u ime ostalih uesnika u zajednikom ulaganju; i
(iii)
imati ovlaenje da obavezuje sve uesnike u zajednikom ulaganju.
4.
Ako Uspean ponua bude Ponua zajednikog ulaganja i Ugovor bude dodeljen
njemu, Uspeni ponua mora da osnuje poseban pravni entitet (Zajedniko preduzee) koji e
zakljuiti Ugovor s Vlasnikom. U vreme podnoenja Ponude, potrebno je pokazati samo nameru
uesnika u zajednikom ulaganju da osnuju poseban pravni entitet prema zahtevu iz ovog ITB
Odeljka 3.6(3). Uspean ponua mora da obezbedi da Zajedniko preduzee ima puni pravni
kapacitet da izvri svoje obaveze prema Ugovoru i da ispuni sve zahteve primenljivih zakona.
5.
Ako se zakljui Ugovor izmeu Vlasnika i Zajednikog preduzea, od Zajednikog
preduzea e se zahtevati garancija za dobro izvrenje posla u iznosu i u istom obliku i sadraju
kako je definisano u ITB Odeljak 6.5. Od akcionara Zajednikog preduzea i akcionara
roditeljskih kompanija Vlasnik moe po svom diskrecionom pravu zahtevati da podnesu garancije
za dobro izvrenje posla u istom obliku i sadraju kako je navedeno u ITB Odeljak 6.5, koja e
biti dodatak na garanciju za dobro izvrenje posla Zajednikog preduzea. Zajedniko preduzee,
akcionari Zajednikog preduzea i akcionari roditeljskih kompanija e biti zajedniki i solidarno
odgovorni za izvrenje Ugovora u skladu sa odredbama i uslovima Ugovora. Vlasnik moe, po
svom diskrecionom pravu, takoe da trai od akcionara ili roditeljskih firmi akcionara, ili i jednih
i drugih, da budu ugovorne strane u Ugovoru i da zadre udeo u Zajednikom preduzeu na nivou
koji je specificiran u Ugovoru.
3.7
Tehniki Odeljak Deo V Ovlaenje
Svaki Ponua mora da obezbedi, kao Deo V Tehnikog odeljka svoje Ponude,
pisano ovlaenje u skladu sa ITB Odeljak 3.15(3).
3.8
Tehniki Odeljak Deo VI Provizije i nagrade
U delu VI Tehnikog odeljka svoje Ponude, Svaki Ponua mora obezbediti

detaljnu informaciju sa listom svih provizija i nagrada, ako ih ima, koje su plaene ili koje
Ponua mora da plati agentima u vezi sa ovom Ponudom ili Ugovorom, ako Ponuau bude
dodeljen Ugovor. Ponua mora da navede spisak imena i adresa svih agenata, iznos i valutu koji
su plaeni, ili koji treba da bude plaeni agentima, i svrhu provizije ili nagrade. Ako takve
provizije i nagrade nisu plaene, Ponua mora da obezbedi ovu informaciju u delu VI
Tehnikog odeljka svoje Ponude.
3.9
Tehniki Odeljak Deo VII tampana literatura
Ako Ponua eli da obezbedi tampanu literaturu o Ponuau ili uesnicima

zajednikog ulaganja, takva tampana literatura mora se nalaziti samo u delu VII Tehnikog
odeljka Ponude i mora biti posebno povezana.
Page 11 of 21
3.10
Finansijski Odeljak Cenovnici
Svaki Ponua mora podneti popunjene i na propisan nain potpisane cenovnike u

oblicima koji se nalaze u Aneksu A uz Tendersku dokumentaciju. Ponuai moraju da
kompletiraju Cenovnike u potpunosti i ne smeju ih dopunjavati ili menjati ni na koji nain.
Finansijski Odeljak u Ponudi svakog Ponuaa mora sadrati samo popunjene i propisno
potpisane Cenovnike.
3.11
Finansijski Odeljak Cene ponude

1.
Ponuai moraju navesti svoju cenu Ponude za kompletan objekt i sve usluge na principu
jedinstvene odgovornosti tako da ukupna cena Ponude pokriva sve obaveze Izvoaa navedene
u Tenderskoj dokumentaciji, ili koje se razumno mogu zakljuiti na osnovu Tenderske
dokumentacije a koje se odnose na projektovanje, proizvodnju, ukljuujui i nabavku i
podugovaranje, ako ih ima, isporuku, izgradnju, montau i kompletiranje objekta i izvrenje
Usluga kako je definisano u Nacrtu Ugovora. Ovo ukljuuje sve zahteve u okviru odgovornosti
Izvoaa za ispitivanje, probni rad i primopredaju lokacije i objekta, pribavljanje svih dozvola,
saglasnosti i licenci, usluga projektovanja, izgradnje, rukovanja, odravanja i obuavanja, i takvih
drugih pozicija i usluga koje mogu biti specificirane u Tenderskoj dokumentaciji, sve u
saglasnosti sa zahtevima Optih Uslova Ugovora.
2.
Za potrebe podnoenja Ponuda, Ponuai treba da vode rauna da cena Ponude mora da
ukljui sve takse, carine, davanja ili naknade dravi Vlasnika u skladu sa Ugovorom. Cena
Ponude ne sme da obuhvata bilo kakva izuzea od poreza, smanjenja ili privilegije koje mogu biti
dostupne Ponuau u dravi Vlasnika.
3.
U Cenovnicima, Ponuai moraju da daju traene detalje i svoje cene razbijene na sledei
nain:
(a)
projektno-izvoake usluge moraju biti navedene odvojeno i moraju ukljuiti

fiksnu cenu za svu radnu snagu, opremu (projektno-izvoaka) Izvoaa,
privremene radove, potrone materijale i sve materijale i stvari bilo koje prirode,
ukljuujui izradu projektno-izvoake dokumentacije i izvrenje obaveza
izgradnje, ako su identifikovani u Tenderskoj dokumentaciji kao potrebni za
pravilno izvrenje projektno-izvoakih usluga u skladu sa ugovorom; i
(b)
usluge rukovanja moraju biti navedene odvojeno i moraju ukljuiti fiksnu cenu
za svu radnu snagu, opremu (Rukovanje) Izvoaa, potrone materijale i sav
materijal i druge stvari bilo koje prirode, ukljuujui izradu i implementaciju
planova, programa i izvetaja, i izvrenje usluga rukovanja i odravanja, uslugu
rukovanja deponijom vrstog otpada, obuku, pruanje usluga korisnicima i
uslugu finansijskog upravljanja, koje su neophodne za pravilno izvrenje Usluga
rukovanja u skladu sa Ugovorom.
4.
Cene koje navede Ponua moraju biti fiksne u toku izvrenja Ugovora od strane
Ponuaa i ne mogu se menjati iz bilo kog razloga, osim u skladu sa odredbama o korekciji cena
koje su definisane u Ugovoru. Ponuda dostavljena sa navoenjem promenljivosti cene bie
tretirana kao neodgovarajua i bie odbaena. Osim popusta predvienih kao modifikacije
Ponude u skladu sa ITB Odeljak 4.4, popusti se nee razmatrati.
5.
Ponuaima se preporuuje da razmotre GC Odeljak 5.6 i prilog Uslovi i nain plaanja
pre popunjavanja njihovih Cenovnika i dostavljanja cena svoje ponude.
Page 12 of 21
3.12
Finansijski Odeljak Valute ponude
Ponuai mogu navesti svoje cene u valuti bilo koje drave lanice Banke do najvie tri valute.
3.13
Ponuene alternative se nee razmatrati

1.
Ponuai moraju bazirati svoje Ponude na odredbama i uslovima iz Tenderske
dokumentacije i, bez ograniavanja optosti napred navedenog, moraju
(a)
podneti svoje cene na bazi odredbi i uslova iz Tenderske dokumentacije;
(b)
podneti svoje Ponude na bazi pretpostavke da e konani Ugovor biti isti kao i
Nacrt ugovora i ne smeju bazirati svoje ponude na premisi da e moi da menjaju
Nacrt ugovora, i
2.
ukljuiti u svoje ponude Obrazac ugovora i Nacrt ugovora parafirane na svakoj stranici u
skladu sa ITB Odeljak 3.15(2)(c).
3.
Nijedan Ponua ne sme da podnese Ponudu koja sadri izjave koje nisu dosledne sa
Tenderskom dokumentacijom.
4.
Ponua ne sme da podnese Ponudu koja predlae aranman izmeu Vlasnika i Ponuaa
koji je, po miljenju Vlasnika, razliit od aranmana definisanog u Tenderskoj dokumentaciji
(Alternativna ponuda). Vlasnik namerava da zakljui Ugovor za projektovanje, izgradnju i
upravljanje objektom za odlaganje vrstog otpada na bazi odredbi i uslova iz Tenderske
dokumentacije. Ako Ponua podnese alternativnu ponudu ona e biti vraena Ponuau i
Vlasnik je ni na koji nain nee razmatrati.
3.14
Period vanosti Ponude

1.
Ponude moraju ostati vaee u periodu koji je naveden u Podacima vezanim za ponudu
posle krajnjeg roka za dostavljanje ili bilo kog njegovog produetka koji propie Vlasnik za
prijem Ponuda, u skladu sa ITB Odeljak 3.14(2) (Period vanosti Ponuda). Ponude sa kraim
rokom vanosti Vlasnik e odbaciti kao neodgovarajue.
2.
U izuzetnim situacijama, Vlasnik moe zatraiti od Ponuaa pristanak za produenje
perioda vanosti Ponuda. Zahtev i odgovori na njega moraju biti u pisanom obliku i poslati
avionskom poiljkom, kurirskom poiljkom ili faksom. Ako Ponua prihvati da produi period
vanosti Ponude, Ponudbena garancija mora takoe biti odgovarajue produena. Ponua moe
odbiti zahtev bez protestovanja njegove Ponudbene garancije. Od Ponuaa koji prihvati zahtev
nee biti zatraeno, niti e mu biti dozvoljeno da menja svoju Ponudu, osim kako je predvieno u
ITB Odeljak 4.4.
3.15
Oblik i potpisivanje Ponude

1.
Svaki Ponua mora pripremiti i podneti jedan potpisan i parafiran original svoje Ponude
i onoliki broj kopija Ponude koji je definisan u Podacima vezanim za ponudu, sa jasnim
oznakama na svakoj kao Originalna ponuda, Kopija br. 1, ili Kopija br. 2, itd. po potrebi. U
sluaju bilo kakvog odstupanja izmeu kopija i originala, vaei e biti original.
2.
Original i kopije Ponude, od kojih se svaki sastoji od dokumenata navedenih u ITB
Odeljak 3.2, moraju biti odtampani ili napisani neizbrisivim mastilom. Osoba ili osobe koje su
propisno ovlaene da obaveu Ponuaa u vezi sa njegovom Ponudom i Ugovorom mora
potpisati Ponudu tako to e,
(a)
potpisati original Obrasca ponude;
(b)
parafirati sve stranice originala Ponude, osim neizmenjene tampane literature; i
Page 13 of 21
(c)
parafirati Obrazac ugovora i parafirati sve stranice Nacrta ugovora.
3.
Ovlaenje osobe ili osoba koje potpisuju Ponudu da obaveu Ponuaa mora da bude
dokazano ovlaenjem u pisanoj formi, propisno overenim kod notara, koje e biti ukljueno u
Ponudu i predato kao Deo V Tehnikog odeljka Ponude i koje e obavezivati Ponuaa za sve
vreme trajanja perioda vanosti Ponude.
4.
Ponuda ne sme sadrati ispravke, izostavljanja ili dodavanja, osim ako je takve korekcije
parafirala osoba ili osobe koje potpisuju Ponudu.
ODE L J A K 4 - DOSTAVLJANJE PONUDA
Zatvaranje i oznaavanje Ponuda
4.1
1.
Svaki Ponua mora zapeatiti original i svaku kopiju Ponude u odvojeni omot, propisno
oznaavajui omote sa Originalna Ponuda i Kopija br. [broj]. Omoti se zatim moraju
zapeatiti u spoljni omot..
2.
Unutranji i spoljni omot moraju,

(a)
Biti adresirani na Vlasnika i adresu navedenu u Podacima vezanim za ponudu i
(b)
nositi naziv Ugovora naveden u Podacima vezanim za ponudu i izjavu NE

OTVARATI PRE ____________, sa datumom i vremenom navedenim u
Podacima vezanim za ponudu u skladu sa ITB Odeljak 5.1.
3.
Unutranji omoti moraju sadrati ime i adresu Ponuaa tako da Ponuda moe da se vrati
neotvorena u sluaju da bude proglaena za "zakasnelu".
4.
Ako spoljni omot ili paket nije zapeaen i oznaen prema zahtevu iz ovog ITB Odeljka
4.1, Vlasnik nee snositi nikakvu odgovornost ako Ponuda bude zaturena ili pre vremena
otvorena. Ako bilo spoljni omot ili paket otkrivaju identitet Ponuaa, Vlasnik nee garantovati
anonimnost Ponude ali ovo otkrivanje nee biti razlog za odbacivanje Ponude.
4.2
Krajnji rok za dostavljanje Ponuda

1.
Vlasnik mora primiti Ponude na adresi koja je navedena u Podacima vezanim za ponudu
najkasnije u vreme i do datuma koji su navedeni u istim kao krajnji rok za dostavljanje.
2.
Vlasnik ima diskreciono pravo da produi krajnji rok za dostavljanje putem izmene i
dopune Tenderske dokumentacije u skladu sa ITB Odeljci 2.6 i 2.9(2), u kom sluaju e se posle
toga sva prava i obaveze Vlasnika i Ponuaa odnositi na produeni krajnji rok za dostavljanje.
3.
Svaki Ponua mora dostaviti svoju Ponudu lino ili putem kurira. Ponua ne sme
predavati Ponudu faksom ili elektronskim putem. Svaki Ponua e biti odgovoran za to da
njegova Ponuda bude dostavljena na vreme na adresu navedenu u Podacima vezanim za ponudu
bez obzira na tekoe u isporuci ili lokalne tekoe.
4.3
Zakasnele ponude
Sve Ponude koje Vlasnik bude primio posle krajnjeg roka za podnoenje koji je
Vlasnik propisao, u skladu sa ITB Odeljak 4.2, bie odbaene i vraene Ponuau neotvorene.
4.4
Modifikacije i povlaenje Ponuda

1.
Ponua moe modifikovati ili povui svoju ponudu posle dostavljanja, pod uslovom da
pisano obavetenje o modifikaciji ili povlaenju Vlasnik primi pre krajnjeg roka za dostavljanje.
2.
Ponuaeve modifikacije, ako ih bude, moraju biti izraene, zapeaene i oznaene na
sledei nain:
Page 14 of 21
(a)
Sve modifikacije svoje Ponude Ponua mora da obezbedi u originalu i u broju

kopija koji je specificiran u Podacima vezanim za ponudu, koje su jasno
identifikovane kao takve, u dva unutranja omota oznaena sa Modifikacije
Ponude Original odnosno Modifikacije Ponude Kopije. Unutranji omoti
moraju biti u spoljnjem omotu, koji e biti propisno oznaen, Modifikacije
Ponude"; i
(b)
Druge odredbe koje se odnose na oznaavanje i dostavljanje Modifikacije

Ponude moraju biti u skladu sa ITB Odeljak 4.1(2), 4.1(3) i 4.1(4).
3.
Ponua koji eli da povue svoju Ponudu e o tome obavestiti Vlasnika pre krajnjeg
roka za dostavljanje. Obavetenje o povlaenju mora,
(a)
biti dostavljeno lino ili preko kurira, u skladu sa ITB Odeljak 4.4(5);
(b)
biti adresirano na Vlasnika i na adresu koja je navedena u Podacima vezanim za

ponudu; i
(c)
nositi naziv ugovora, kako je definisao u Podacima vezanim za ponudu, i rei
OBAVETENJE O POVLAENJU PONUDE.
4.
Obavetenja o povlaenju ponude koje Vlasnik primi posle krajnjeg roka za dostavljanje
bie ignorisane, i smatrae se da je dostavljena Ponuda validno podneta Ponuda.
5.
Ponua moe poslati obavetenje o povlaenju Vlasniku elektronski ili faksom, ali ono
mora biti kasnije potvreno slanjem potpisane kopije sa potanskim igom koji sadri datu ne
kasniji od krajnjeg roka za dostavljanje.
6.
Nijedna Ponuda ne sme biti modifikovana ili povuena u periodu izmeu krajnjeg roka za
dostavljanje ponuda i isteka perioda vanosti ponuda. Povlaenje Ponude tokom ovog intervala
moe imati za posledicu povlaenje Ponudbene garancije Ponuaa, u skladu sa ITB Odeljak
3.4(6).
ODE L J A K 5 - OTVARANJE I EVALUACIJA PONUDA
5.1
Otvaranje ponuda od strane Vlasnika

1.
Vlasnik e otvoriti Ponude, ukljuujui povlaenja i modifikacije uinjene u skladu sa
ITB Odeljak 4.4, koje su dostavljene pre krajnjeg roka za dostavljanje,
(a)
u prisustvu predstavnika Ponuaa koji odlue da prisustvuju otvaranju; i
(b)
u vreme, na dan i na lokaciji koji su navedeni u Podacima vezanim za ponudu.
Predstavnici Ponuaa koji budu prisustvovali otvaranju Ponuda moraju se potpisati u registru
radi evidentiranja njihovog prisustva.
2.
Prvo e se otvoriti omoti sa natpisima Povlaenje i ime Ponuaa se mora proitati.
Ponude za koje je dostavljeno prihvatljivo obavetenje o povlaenju u skladu sa ITB Odeljak 4.4
nee biti otvorene.
3.
Pri otvaranju ponude, Vlasnik e saoptiti

a)
imena Ponuaa;
b)
povlaenje i modifikacije Ponuda;
(c)
da li je Ponudbena garancija priloena ili nije;
(d)
cenu Ponude Ponuaa; i
(e)
sve druge detalje koje Vlasnik moe smatrati prigodnim.
Page 15 of 21
Posle toga, Vlasnik mora otvoriti i proitati, sa odgovarajuim detaljima koje odredi
Vlasnik, sve omote oznaene sa Modifikacija. Vlasnik nee odbaciti nijednu ponudu na
otvaranju, osim zakasnelih ponuda u skladu sa ITB Odeljak 4.3.
4.
Vlasnik e napisati zapisnik sa otvaranja ponuda ukljuujui informacije koje su
saoptene onima koji su bili prisutni u skladu sa ITB Odeljak 5.1(2) i 5.1(3).
5.
Ponude koje nisu otvorene i proitane na otvaranju ponuda ne smeju se dalje razmatrati
pri evaluaciji, bez obzira na okolnosti.
5.2
Razjanjenje ponuda
Tokom evaluacije ponuda, Vlasnik moe, prema svojoj diskrecionoj odluci, zatraiti od
Ponuaa da pojasni svoju Ponudu. Zahtev za razjanjenja i odgovor moraju biti u
pisanom obliku, i nikakva izmena cene ili sutine Ponude se ne smeju traiti, nuditi niti
dozvoliti .
5.3
Preliminarni pregled ponuda

1.
Vlasnik e pregledati svaku ponudu da bi odredio da li je kompletna, da li su napravljene
neke greke u izraunavanju, da li su priloene traene garancije, da li su dokumenti propisno
potpisani i da li je Ponuda generalno u redu.
2.
Aritmetike greke u Ponudama e biti ispravljene na sledei nain:

(a)
ako postoji odstupanje izmeu podzbirova i ukupne cene, jedinina cena ili
podzbir e biti vaei, i ukupna cena e biti korigovana; i
(b)
ako postoji odstupanje izmeu rei i brojeva, vaei je iznos naveden reima.
Ako Ponua ne prihvati korekcije aritmetikih greaka, njegova ponuda e biti odbaena.
3.
Vlasnik moe da zanemari manje neformalnosti, neusaglaenosti ili neregularnosti u
Ponudi koje ne predstavljaju materijalno odstupanje, i koje ne prejudiciraju ili ne utie na
relativno rangiranje bilo kog Ponuaa kao rezultat tehnike i cenovne evaluacije u skladu sa ITB
Odeljak 5.5 i 5.6.
4.
Pre detaljne evaluacije, Vlasnik e utvrditi da li je svaka Ponuda prihvatljivog kvaliteta,
kompletna i da li sutinski odgovara Tenderskoj dokumentaciji. Za potrebe ovog utvrivanja,
sutinski odgovarajua ponuda je ona koja je u saglasnosti sa svim odredbama, uslovima i
specifikacijama iz Tenderske dokumentacije bez materijalnih odstupanja, primedbi, uslovljavanja
ili ogranienja. Materijalno odstupanje, primedbe, uslovljavanja ili ogranienja su oni
a)
koji utiu na bilo koji sutinski nain na obim, kvalitet ili dobro izvrenje
ugovora;
b)
koji ograniavaju na bilo koji sutinski nain, nekonzistentan sa Tenderskom
dokumentacijom, prava Vlasnika ili obaveze Uspenog ponuaa u skladu sa ugovorom,
ili
(c)
ije bi korigovanje nekorektno uticalo na konkurentan poloaj drugih Ponuaa

koji su prezentirali sutinski odgovarajue Ponude.
5.
Ako ponuda sutinski ne odgovara Vlasnik e je odbaciti, i ne moe se kasnije uiniti
odgovarajuom tako to e Ponua korigovati neusaglaenost. Vlasnik svoju ocenu da li je
ponuda odgovarajua mora zasnivati na sadraju same Ponude bez traenja spoljnih dokaza.
Page 16 of 21
5.4
Konverzija u jednu valutu

1.
Da bi se omoguili evaluacija i poreenje Vlasnik e sve cene Ponuda iji su iznosi
izraeni u razliitim valutama u kojima je cena ponude plativa konvertovati bilo u,
(a)
valutu drave Vlasnika po prodajnom kursu koji je za sline transakcije utvrdila

centralna banka ili neka komercijalna banka u dravi Vlasnika, ili
(b)
valutu koja je u irokoj upotrebi u meunarodnoj trgovini, kao to je USD, po

prodajnom kursu koji je objavljen u meunarodnoj tampi za deo plativ u stranoj
valuti, a po prodajnom kursu koji je za sline transakcije utvrdila centralna banka
drave Vlasnika za iznose plative u valuti drave Vlasnika.
2.
Valuta koja se izabere za konvertovanje cena ponuda na zajedniku osnovu za potrebe
evaluiranja, zajedno sa izvorom i datumom kursa, navedena je u Podacima vezanim za ponudu.
Tehnika evaluacija
5.5
1.
Vlasnik e izvriti detaljnu evaluaciju Tehnikih odeljaka, za koje je prethodno odreeno
da sutinski odgovaraju, u cilju utvrivanja na osnovi proao/nije proao da li su tehniki aspekti
u skladu sa zahtevima utvrenim u Tenderskoj dokumentaciji. Ponuaima se stavlja do znanja
da e Vlasnik, da bi mogao da to utvrdi, prouiti i analizirati tehnike aspekte svake ponude na
osnovu informacija koje su dostavili Ponuai, uzimajui u obzir kompletnost, konzistentnost i
stepen detaljnosti sledeih faktora:
(a)
2.
3.
u odnosu na Projektno-izvoaki plan rada,

(i)
sposobnost Ponuaa da pokae kako e ispuniti projektne ciljeve i

zahteve Vlasnika, tehnike standarde i Plan upravljanja ivotnom
sredinom; i
(ii)
valjanost predloene metodologije i pristupa, i do koje granice Plan

projektovanja i izgradnje pokazuje razumevanje lokalnih uslova i
specifinih projektnih zahteva;
u odnosu na Operativni plan,

(i)
do koje granice se Operativni plan bavi svim Uslugama rukovanja koje

treba obezbediti u skladu s Ugovorom;
(ii)
valjanost predloene metodologije i pristupa, i granica do kojih

Operativni plan pokazuje razumevanje lokalnih uslova i specifinih
projektnih zahteva; i
(iii)
sposobnosti Ponuaa da pokae kako e ispuniti tehnike standarde; i
u odnosu na Plan personala,

(i)
kvalifikacije i kompetentnost kljunog personala; i
(ii)
ukupan kvalitet Plana personala , ukljuujui dubinu i organizacionu

snagu koje Plan pokazuje i granice do kojih on ispunjava zahteve
strunosti definisane u prilogu Strunost Izvoaa uz Nacrt ugovora.
Page 17 of 21
4.
Za potrebe ITB Odeljak 5.5(1)(c)(ii), evaluacija opteg kvaliteta Plana personala e biti
zasnovana na,
5.6
a)
jasnoi, sveobuhvatnosti i nivou detaljnosti Plana personala;
(b)
granice do koje je strunost koja je traena kroz prilog Strunost Izvoaa uz

Nacrt ugovora ukljuena u Plan personala; i
(c)
granice do koje se Plan personala bavi specifinim Uslugama koje se zahtevaju

kroz priloge Projektno-izvoake usluge i Operativne Usluge uz Opte uslove.
Evaluacija cene
1.
Vlasnik e prouiti Finansijski odeljak svakog Ponuaa da bi utvrdio da li je takav
Finansijski odeljak kompletan i da li sutinski odgovara Tenderskoj dokumentaciji.
2.
Finansijski odeljci, koji sutinski odgovaraju Tenderskoj dokumentaciji, bie rangirani od
najnieg do najvieg na bazi cene ponude. Za potrebe poreenja samo Finansijskog odeljka
Ponuaa, Vlasnik e pomnoiti cene ponude za Operativne usluge sa brojem meseci koji je
definisan u Podacima vezanim za ponudu. Stvarno plaen ukupni iznos za Operativne usluge e
zavisiti od stvarnog broja meseci rukovanja koje e izvriti Izvoa pre datuma okonanja.
5.7
Kontaktiranje Vlasnika
1.
Od momenta otvaranja ponuda do momenta dodele ugovora, ako bilo koji Ponua eli
da kontaktira Vlasnika, to mora uiniti u pisanom obliku.
2.
Bilo koji pokuaj Ponuaa da utie na Vlasnika, njegove savetnike, zaposlene,
konsultante ili agente, u procesu evaluacije ponuda od strane Vlasnika, poreenja ponuda, ili
odluivanja o dodeli ugovora, moe po diskrecionoj odluci Vlasnika rezultirati odbacivanjem
Ponude tog Ponuaa.
ODE L J A K 6 - DODELA UGOVORA

6.1
Kriterijumi za dodelu
Pod uslovima ITB Odeljak 6.2, Vlasnik e dodeliti Ugovor Ponuau za iju je
Ponudu utvreno da je, na osnovu tehnike i cenovne evaluacije, sutinski odgovarajua, da je
"prola" tehniku evaluaciju, i da ima najniu evaluiranu cenu Ponude.
6.2
Pravo Vlasnika da prihvati ili odbaci i zanemari nepravilnosti

1.
Vlasnik zadrava pravo da,

(a)
prihvati bilo koju Ponudu;
(b)
odbaci bilo koju Ponudu;
(c)
poniti postupak nadmetanja i odbaci sve ponude;
(d)
poniti postupak nadmetanja i zapone novi postupak, i
(e)
zanemari nepravilnosti, manja formalna odstupanja, ili manje neusaglaenosti koje

ne predstavljaju materijalno odstupanje dostavljenih Ponuda od Tenderske
dokumentacije,
Page 18 of 21
u bilo koje vreme pre dodele ugovora, i nee snositi bilo kakvu odgovornost prema pogoenom
Ponuau ili Ponuaima i nema nikakvu obavezu da pogoenog Ponuaa ili Ponuae
informie o razlozima svoje odluke.
2.
Nita u od navedenog u ITB Odeljak 6.2(1) nije usmereno ka tome da dozvoli Vlasniku
da odbije da dostavi razloge zbog kojih je odbacio neuspenog Ponuaa.
6.3
Informacija o dodeli
Pre kraja perioda vanosti ponude, Vlasnik mora pisanim putem obavestiti
Uspenog ponuaa kurirskom poiljkom da je njegova Ponuda prihvaena od strane Vlasnika
(Obavetenje o dodeli). Ugovor stupa u dejstvo sa datumom kada Vlasnik potpie Ugovor pod
uslovom da Banka da konanu saglasnost Banke.
6.4
Potpisivanje Obrasca ugovora

1.
Istovremeno sa dostavljanjem obavetenja o dodeli Uspenom ponuau , Vlasnik mora
da dostavi Uspenom ponuau,
(a)
Obrazac ugovora, i
(b)
drugu ugovornu dokumentaciju.
2.
Ne kasnije od 30 dana poto Uspean ponua primi obavetenje o dodeli, Obrazac
ugovora i drugu Ugovornu dokumentaciju u skladu sa ITB Odeljak 6.3 i 6.4(1), Uspean ponua
mora potpisati i datirati Obrazac ugovora i parafirati svaku stranicu Ugovora i vratiti ih Vlasniku.
6.5
Garancija za dobro izvrenje posla
Ne kasnije od 30 dana poto Uspean ponua primi Obavetenje o dodeli,

Uspean ponua mora da dostavi Vlasniku garanciju za dobro izvrenje posla na iznos koji je
naveden u Podacima vezanim za ponudu i sa sadrajem i u obliku koji su definisani u Aneksu A
ili u drugom obliku koji odobri Vlasnik.
6.6
Nepotpisivanje Obrasca ugovora ili neobezbeivanje Garancije za dobro izvrenje

posla
Ako Uspean ponua ne postupi u skladu sa odredbama ITB Odeljak 6.4(2) ili
6.5, ovaj propust e biti dovoljan osnov za ponitavanje odluke o dodeli i povlaenje Ponudbene
garancije, i u tom sluaju Vlasnik moe dodeliti (ugovor) sledeem najnie evaluiranom
Ponuau ili pozvati na novo nadmetanje.
6.7
Arbitar
Vlasnik predlae da osoba koje je imenovana u Podacima vezanim za ponudu bude

izabrana za arbitra prema ugovoru, uz honorar po satu naveden u Podacima vezanim za
ponudu. Radna biografija imenovane osobe je priloena uz Podatke vezane za ponudu,
kao i opis trokova za koje se smatra da podleu nadoknadi. Ako Ponua ne prihvati
arbitra koga predlae Vlasnik, treba to da navede u Obrascu svoje ponude i da predloi
drugog arbitra i drugi iznos honorara po satu. Ako se, na dan potpisivanja Obrasca
ugovora, Vlasnik i Izvoa ne usaglase o imenovanju arbitra, arbitra e, na zahtev bilo
koje strane, imenovati telo za imenovanje navedeno u Posebnim uslovima ugovora.
Page 19 of 21
6.8
Praksa korupcije ili prevare
Banka zahteva od Zajmoprimaoca, ukljuujui korisnika kredita Banke, kao i Ponuae,

isporuioce i podugovarae na osnovi ugovora koje finansira Banka, da se tokom nabavke i
izvrenja takvih ugovora pridravaju najviih etikih standarda. Shodno ovakvoj politici, Banka
1.
definie, za potrebe ove odredbe, dole navedene uslove kako sledi:

(i)
praksa korupcije podrazumeva nuenje, primanje, ili iznuivanje,

neposredno ili posredno, bilo koje stvari od vrednosti kako bi se vrio
uticaj na nekog javnog zvaninika tokom postupka nabavke ili izvrenja
ugovora, i
(ii)
praksa prevare podrazumeva pogrenu interpretaciju ili prikrivanje

injenica kako bi se uticalo na postupak nabavke ili izvrenje ugovora;
(iii)
praksa tajnog udruivanja podrazumeva emu ili dogovor izmeu dva

ili vie ponuaa, sa ili bez znanja Zajmoprimaoca, s ciljem da se
ustanove ponuene cene na vetakim, nekonkurentnim nivoima, i
(iv)
praksa iznuivanja podrazumeva povreivanje ili pretnju

povreivanjem, direktno ili indirektno, licima ili njihovoj imovini kako
bi se uticalo na njihovo uee u postupku nabavke ili uticalo na
izvrenje ugovora;
2.
e odbaciti predlog za dodelu ugovora ukoliko utvrdi da je Ponua koji je predloen za
dodelu ugovora bio, direktno ili preko posrednika, ukljuen u praksu korupcije, prevare, tajnog
udruivanja ili iznuivanja prilikom nadmetanja za predmetni ugovor; i
3.
e sankcionisati firmu ili pojedinca, ukljuujui njihovo proglaavanje za nepodobne, bilo
na neogranieni ili na odreeni vremenski period, za dobijanje ugovora koje finansira Banka, ako
u bilo koje vreme utvrdi da su oni ukljueni u sluaj korupcije, prevare, tajnog udruivanja ili
iznuivanja u nadmetanju za dobijanje ili izvrenja ugovora koji finansira Banka.
Podaci vezani za ponudu
Sledei podaci vezani za ponudu u pogledu postrojenja i usluga koje treba nabaviti izmenie ili
dopuniti odredbe iz Uputstava za ponuae (Instruction to Bidders ITB). U sluaju konflikta,
ovde navedene odredbe e imati prioritet nad odredbama u ITB.
[Napomene date kurzivom daju uputstva za popunjavanje Podataka vezanih za ponudu u odnosu
na relevantne klauzule ITB.]
REFERENTNI
POTREBNA INFORMACIJA
ITB ODELJAK
ITB 1.1(1)
Naziv Zajmoprimaoca:
ITB 1.1(1)
Broj zajma ili kredita:

Iznos zajma ili kredita:
[Po potrebi]
ITB 1.1(1)
Naziv i kratak opis Projekta:
ITB 1.1(1), 1.2
Naziv Vlasnika:
ITB 1.2
Spisak imena i drava porekla predkvalifikovanih firmi i zajednikih

ulaganja:
ITB 1.3(4)
ITB 2.2(1)
Spisak nepodobnih drava:

Adresa Vlasnika, i brojevi telefona i faksa:
ITB 2.4
Soba sa podacima:
Za ovaj postupak nadmetanja [nije] predviena je Soba sa
podacima.
ITB 2.5
ITB 2.7
Za ovaj postupak nadmetanja [nije] je dat Dokument s osnovnim

podacima. [ILI: Dokument sa osnovnim podacima, koji sadri
informacije o projektu i Lokaciji, bie obezbeen [unesite metod
distribucije, naprimer na kompakt diskovima svim
predkvalifikovanim potencijalnim Ponuaima koji otkupe
Tendersku dokumentaciju].
Mesto i vreme odravanja predtenderskog sastanka:
[Unesite adresu mesta sastanka, ili navedite da se sastanak nee
odrati.]
Adresa Vlasnika i zastupnika Vlasnika, i brojevi telefona i faksa
kontakt osoba:
[Unesite informacije o kontakt osobi Vlasnika i kontakt osobi
zastupnika, ili dajte informaciju da je to isto kao ITB 2.2(1).]
REFERENTNI
ITB ODELJAK
ITB 2.9(1), 2.2(3),
2.3(1), 2.4(1),
2.9(2)
Procenjeni vremenski plan je:
(a) Izdavanje Tenderske dokumentacije
[datum]
(b) Otvaranje Sobe sa podacima
[datum]
(c) Posete lokaciji
[datum]
(d) Pred-Tenderski sastanak
[datum]
(e) Poslednji dan za dostavljanje pitanja Ponuaa u vezi

Tenderske dokumentacije
[datum]
(f) Poslednji datum za dostavljanje Dopunskih pitanja

[datum]
Ponuaa (samo onih koja iskrsnu tokom Posete lokaciji)
(g) Izdavanje odgovora na Upite
[datum]
(h) Datum za izraunavanje ekvivalentnosti Ponudbene

[datum]
garancije (ITB Odeljak 3.4(1)) i datuma za izraunavanje
konverzije u jednu valutu radi evaluacije (ITB Odeljak 5.4)
(i) Krajnji rok za dostavljanje Ponuda
[datum]
(Krajnji rok za dostavljanje) 12:00:00 u podne lokalno
[ime grada] vreme
(j) Otvaranje ponuda
1:00:00 po podne lokalno [naziv grada] vreme
[datum]
(k) Utvrivanje Uspenog ponuaa
[datum]
(l) Obavetenje o dodeli
[datum]
(m) Potpisivanje Ugovora
[datum]
(n) Priblian datum poetka projektovanja i izgradnje
[datum]
(o) Priblian datum kompletiranja novog objekta
[datum]
ITB 3.1
Jezik ponude je [engleski/francuski].
ITB 3.2(3)
Preporuena duina ponude: [#] strana
REFERENTNI
ITB ODELJAK
ITB 3.3(b)(i)(B)
Situacioni plan mora da sadri:
[Unesite opis situacionog plana, naprimer:]
[putevi, ukljuujui spoljnje putne pravce, pristupni putevi,
unutranje trase i pomoni putevi, saobraajni pravci i povrine za
parkiranje;]
-
[komunalne usluge;]
[granice raiavanja lokacije;]
[radovi po perimetru ukljuujui ogradu, kapije, ureenje

terena i unutranje pristupne koridore;]
[objekti, ukljuujui administrativne kancelarije, merne
vage, objekat za opremu i odravanje, depo za gorivo i objekte
privremenih kancelarija;]
[svi drugi pripadajui radovi ukljuujui radove na
odvoenju olujnih drenanih voda, radove kontrole podzemnih
voda, sisteme za kontrolisanje i upravljanje procednim vodama,
sisteme za kontrolu i upravljanje deponijskim gasom, i stanice za
monitoring ivotne sredine;]
[operativne elije ukljuujui i prikaz planiranog broja
elija, veliine elija, redosleda upotrebe elija, i koordinirano
skladitenje pokrivnog materijala;]
[prikaz izgleda tipine elije ukljuujui osnovno
izravnavanje, sisteme za sakupljanje i transport procednih voda,
sistem osnovne zatitne folije/inenjerske barijere, sistem za
kontrolisanje i ventilaciju deponijskog gasa;]
-
[prostori za specijalni otpad;]
[prostori za privremeno i trajno odlaganje;]
[detalji zatvaranja elija ukljuujui sve inenjerske sisteme

za prekrivanje i drenane sisteme; i]
-
ITB 3.3(c)
[predloen konani izgled zemljita]
Operativni plan mora ukljuiti:

[Unesite opis Operativnog plana, naprimer:]
[fazni program razvoja objekta deponije, ukljuujui
postepeno zatvaranje elija;]
REFERENTNI
ITB ODELJAK
[opis standardnih radnih postupaka, za prijem otpada,
inspekciju i zapisivanje, postavljanje i sabijanje otpada, nanoenje
dnevne pokrivke, protokoli odravanja, reciklaa i ponovna
upotreba materijala, upravljanje procednom vodom i deponijskim
gasom i postupci za vanredne situacije;
[opis predloenih radnih postupaka za bilo koji pred-tretman
otpada, mehaniko ili runo sortiranje otpada, druge tehnike za
izdvajanje materijala koji se mogu reciklirati, tehnike
kompostiranja, ili bilo kojih drugih slinih postupaka uklanjanja
(tj. uklanjanja sa deponije) ukljuenih u Operativni plan radi
ispunjenja tehnikih specifikacija definisanih u prilogu Operativne
usluge i prilogu Tehniki standardi uz Opte uslove ugovora); i]
[opis predloene administracije za sve aktivnosti na lokaciji
ukljuujui, ali bez ograniavanja na, prijem i upisivanje otpada,
upravljanje inventarom, finansijsko upravljanje, usluge
korisnicima, linije za vezu i obavetavanje zajednice]
ITB 3.3(e)(ii)(B)
ITB 3.3(f)
ITB 3.4(1)
Jezike sposobnosti Personala izvoaa;

[Engleski]
Spisak kljunog personala:
Iznos Ponudbene garancije:
[Da bi se izbeglo otkrivanje ponuakih cena preko finansijskih
institucija koje izdaju garanciju, treba da se specificira fiksna suma.
Ova suma treba da se kree u granicama od ekvivalenta od 1% od
procenjenih trokova Objekta za ugovore preko USD 100 miliona
do 3% od procenjenih trokova za male ugovore.]
ITB 3.4(1)
Datum i izvor konverzije valuta Ponudbena garancija:

[Unesite datum i izvor za konverziju valute.]
ITB 3.14(1)
Period vanosti ponude:

[Ovaj period mora biti dovoljan da omogui zavretak evaluacije i
poreenja ponuda, preispitivanje predloenog izbora sa Bankom
(ako se tako trai), i dobijanje svih neophodnih odobrenja i
obavetenja o dodeli (ugovora). Uobiajeno je da period vanosti
ponude bude sto dvadeset (120) dana. Treba specificirati
realistian period da bi se izbegla potreba produenja.]
[U skladu sa ITB Odeljak 3.14(2), faktori koji treba da se primene i
navedu u zahtevu za produenje trebalo bi da budu sledei:
(i) Vrednost faktora strane valute treba da bude baziran na, ili
uporediv sa, oekivanim srazmernim godinjim poveanjem
meunarodnih cena.
(ii) Vrednost faktora lokalne valute treba da bude baziran na
REFERENTNI
ITB ODELJAK
ITB 3.15(1), 4.1(1)
and 4.4(2)(a)
ITB 4.1(2)(a),
4.2(1), 4.2(3),
4.4(3)(b)
ITB 4.1(2)(b),
4.4(3)(c)
ITB 4.1(2)(b),
4.2(1), 5.1(1)(b)
ITB 5.4(2)
planiranoj inflaciji u dravi Vlasnika u periodu na koji se odnosi.]
Original i ______ kopija.
Adresa za dostavljanje Ponude:
Krajnji rok za dostavljanje:
[Datum i vreme]
Naziv Ugovora:
Mesto, datum i vreme otvaranja ponuda:
Valuta koja je izabrana za potrebe konverzije u zajedniku valutu:
[Specificirajte bilo koju lokalnu valutu ili neku konvertibilnu valutu,
naprimer USD.]
Izvor kursa:
[Ako je zajednika valuta razliita od lokalne valute, naprimer USD,
navedite naziv nekih novina u meunarodnoj cirkulaciji koje daju
dnevne kurseve valuta npr. The Financial Timeskoje e se
koristiti za konverziju cena u stranim valutama. Za cene u lokalnoj
valuti, i ako je gore kao zajednika valuta izabrana lokalna valuta,
specificirajte ili centralnu banku ili neku komercijalnu banku koja je
locirana u dravi Vlasnika.]
ITB 5.6(2)
ITB 6.5
ITB 6.7
Datum kursa:
[Odaberite datum koji nee biti ranije od etiri (4) nedelje pre
originalnog krajnjeg roka za prijem ponuda, kako je specificirano u
ITB Odeljak 4.2(1), i koji nee biti kasniji od originalnog datuma
isticanja Perioda vanosti ponude, kako je specificirano u ITB
Odeljak 3.14(1).]
Vlasnik e pomnoiti cene ponuda za Usluge rukovanja sa [unesite
procenjeni broj meseci pruanja Usluga rukovanja]
Iznos Garancije za dobro izvrenje posla:
[Iznos Garancije za dobro izvrenje posla e obino biti 10% od
Ugovorene cene (ukljuujui i procenjenu cenu za Usluge
rukovanja, tj. broj meseci puta Ponuaeva mesena Cena za
Operativne usluge.]
Ime arbitra koga predlae Vlasnik:
[Priloite radnu biografiju imenovane osobe uz Podatke vezane za
ponudu]
Honorar po satu za arbitra:
Aneks A
uz Tendersku dokumentaciju
(i)
(ii)
(iii)
(iv)
(v)
(vi)
(vii)
Obrazac ponude ponuaa

Cenovnici ponuaa
Obrazac ponudbene garancije
Obrazac garancije za dobro izvrenje posla
Obrazac bankarske garancije Plaanje avansa
Oblik Curriculum Vitae za predloeni kljuni personal
Obrazac za upite za razjanjenje
OBRAZAC PONUDE PONUAA

[NAZIV PROJEKTA]
Datum:
Zajam/Kredit Br:
Ugovor Br:
[Naziv Ugovora]
Za: [Naziv i adresa Vlasnika]
Dame i/ili gospodo,
Poto smo pregledali Tendersku dokumentaciju, ukljuujui Dopune br. [unesite
brojeve], iji prijem ovim potvrujemo, mi, dole potpisani, nudimo da projektujemo,
izgradimo, proizvedemo, ispitamo, isporuimo, montiramo, izvrimo probni rad i pustimo
u eksploataciju Novi objekat i izvrimo Usluge na osnovu gore navedenog Ugovora u
punoj saglasnosti sa navedenom Tenderskom dokumentacijom za iznos od: [iznos u
valuti #1 slovima], [iznos u ciframa], i [iznos u valuti #2, ako je primenljivo, slovima],
[iznos u ciframa] i [iznos u valuti #3, ako je promenljivo, slovima], [iznos u ciframa] ili
takve druge iznose koji mogu biti odreeni u skladu sa odredbama i uslovima Ugovora.
Gore navedeni iznosi su u saglasnosti sa Cenovnicima ponuaa koje ovde prilaemo i
koji su deo ove Ponude.
Preuzimamo obavezu, ukoliko naa Ponuda bude usvojena, da zaponemo Novi objekat i
izvrimo Kompletiranje u odgovarajuim rokovima koji su navedeni u Tenderskoj
dokumentaciji.
Ako naa Ponuda bude prihvaena, mi se obavezujemo da obezbedimo garanciju za
plaanje avansa i Garanciju za dobro izvrenje posla u obliku, i iznosima, i u rokovima
koji su specificirani u Tenderskoj dokumentaciji.
Prihvatamo imenovanje [ime predloeno u Podacima vezanim za ponudu] za arbitra.
ili
Ne prihvatamo imenovanje [ime predloeno u Podacima vezanim za ponudu] za arbitra, i
umesto njega predlaemo da za arbitra bude imenovan [ime], iju radnu biografiju i
honorar po satu prilaemo.
Saglasni smo da budemo vezani ovom Ponudom, koja se sastoji od ovog pisma i druge
dokumentacije navedene u ITB Odeljak 3.2, u periodu koji je u Podacima vezanim za
ponudu identifikovan kao trajanje perioda vanosti ponude, i za nas e ona ostati
obavezujua i moe biti prihvaena od vae strane u bilo koje vreme pre isteka tog
perioda.
Sve dok izmeu nas ne bude pripremljen i zakljuen formalni ugovor, ova Ponuda,
zajedno sa vaim pisanim prihvatanjem iste i vaim obavetenjem o dodeli (ugovora), e
predstavljati obavezujui dogovor izmeu nas.
Razumemo da vi niste u obavezi da prihvatite najniu ili bilo koju Ponudu koju ete
primiti.
Datirano ovog
dana
, [Godine].
[potpis]
U svojstvu
[poloaj u firmi]
Propisno ovlaen da potpie ovu ponudu u ime i za raun

[naziv Ponuaa]
CENOVNICI PONUAA
LAN 1 - PREAMBULA ZA CENOVNIKE PONUAA

1.0
Opte
1.1
Ovi cenovnici su podeljeni u odvojene Preglede kako sledi:
Pregled 1
Cenovnik
Pregled 2
Ralanjivanje cena
Ralanjivanje cena je SAMO ZA INFORMACIJU.
1.2 Cenovnici ne daju puni opis postrojenja i opreme, opreme (za rukovanje) Izvoaa i
opreme (projektno-izvoake) Izvoaa koji e biti isporueni, i Usluga koje e biti
izvrene po svakoj poziciji. Podrazumeva se da su Ponuai pre popunjavanja cena
proitali Nacrt ugovora, ukljuujui prilog Tehnike specifikacije koji se sastoji od
priloga Projektovanje-Izgradnja, priloga Operativne usluge rukovanja i priloga Tehniki
standardi, i druge odeljke Tenderske dokumentacije da bi se uverio u puni obim zahteva
Ugovora koji je ukljuen u svaku poziciju. Smatra se da unete cene ukljuuju puni obim
kako je gore navedeno, ukljuujui reijske trokove i profit.
1.3 Ako Ponuaima nije jasan ili nisu sigurni u obim bilo koje pozicije, moraju traiti
razjanjenje u skladu sa Uputstvima za ponuae u Tenderskoj dokumentaciji pre
dostavljanja svoje Ponude.
2.0
Upisivanje cena
2.1 Cene se moraju uneti neizbrisivim mastilom, i bilo kakve izmene potrebne zbog
greaka mora parafirati Ponua. Kako je navedeno u Podacima vezanim za ponudu, cene
moraju biti utvrene i nepromenljive za vreme trajanja Ugovora, osim usklaivanja u
skladu sa Ugovorom.
2.2 Cena ponude se mora navesti na nain koji je naveden i u valutama koje se
specificirane u Uputstvima za ponuae i Tenderskoj dokumentaciji. Za svaku poziciju
Ponuai moraju popuniti svaku odgovarajuu kolonu u relevantnim Pregledima, dajui
ralanjenu cenu kako je navedeno u Pregledima. Cene navedene u Pregledima za svaku
poziciju odnose se na obim pokriven tom pozicijom onako kako je detaljno navedeno u
Nacrtu ugovora ili na nekom drugom mestu u Tenderskoj dokumentaciji.
2.3 Vlasnik e izvriti plaanja Izvoau u valuti ili valutama koje su navedene za
svaku odgovarajuu poziciju.
2.4 Na zahtev Vlasnika za potrebe plaanja ili deliminih plaanja, vrednovanja izmena
ili evaluiranja zahteva, ili za druge takve potrebe koje bi Vlasnik mogao razumno da
zatrai, Izvoa mora prezentirati Vlasniku ralanjenu cenu kompozitnih ili paualnih
pozicija koje su ukljuene u Preglede.
3.0
Usklaivanje cene
3.1 Pravila koja se odnose na usklaivanja cene ponude, ukoliko ih ima, definisana su u
prilogu Usklaivanje cene uz Nacrt ugovora.
Pregled 1. Cenovnik
Usluga
Projektno-izvoake usluge 1
Cene
Valuta
Iznos
Valuta
Iznos 3
1.
2.
3.
Operativne usluge - Usluge rukovanja 2
1.
2.
3.
1.
/meseno
2.
/meseno
3.
/meseno
Cena za projektno-izvoake usluge kako su definisane u Nacrtu ugovora.

Cena za usluge rukovanja kako su definisane u Nacrtu ugovora.
Za potrebe evaluacije Ponuda, ovaj meseni iznos e biti pomnoen s procenjenim
brojem meseci usluga rukovanja, kako je definisano u Podacima vezanim uz ponudu za
ITB 5.6(2).
Pregled 2. Ralanjivanje cena

Bez obzira to je svaki Ponua naveo svoje cene u najvie do tri valute u svojim Cenovnicima
ponuaa (Pregled 1), Ponuai moraju, kada budu popunjavali Pregled 2 Ralanjivanje cena,
(a)
da navedu sve iznose u [Lokalna valuta]; i
(b)
da upotrebe Datum za kalkulaciju ekvivalentnosti Ponudbene garancije i Datum za
konverziju u jednu valutu za evaluaciju koji su definisani u Podacima vezanim za
ponudu u tabeli za potrebe konverzije cena u drugim valutama u [Lokalna valuta].
[Unesite ralanjivanje koje se trai, kao to je sledei primer:]
Pozicija
PROJEKTNO-IZVOAKE USLUGE
1. Pripreme
Mobilizacija
Garancije i osiguranja
Potrebe Vlasnika
Potrebe Izvoaa
Privremeni smetaj
Privremene energetske-komunalne instalacije
Privremeni radovi
Izvetaji o napredovanju i godinji izvetaji
Razliiti drugi trokovi
Podzbir
2. Rukovanje postojeim objektom
Odlaganje otpada
Monitoring ivotne sredine
Upravljanje ivotnom sredinom
Podzbir
3. Projektovanje novog objekta

Projektne takse
Obezbeenje projektno-izvoake
dokumentacije
Podzbir
4. Izgradnja novog objekta (prva elija)
Ograivanje/obezbeenje lokacije
ienje lokacije
Formiranje deponije
Izrada nepropusne barijere
Sistem za prikupljanje procedne vode
Sistem za odvoenje procedne voede
Sistem za prebacivanje procedne vode
Sistem za tretiranje procedne vode
Sistem za prikupljanje i upravljanje
deponijskim gasom
Upravljanje povrinskim vodama
Putevi na lokaciji
Objekat kolske vage
Iznos
Pozicija
Iznos
Ureaji za pranje tokova

Platforme/parkirne povrine
Prostor za skladitenje neprihvatljivog otpada
Reciklaa i odvajanje materijala
Ureenje terena
Instalacije za monitoring
Pomone enegetske instalacije-komunalne
usluge na lokaciji
Nadzor kod izgradnje
Obezbeenje kvaliteta pri izgradnji
Razni drugi trokovi
Podzbir
Pozicija
USLUGE RUKOVANJA
1. Rukovanje novim objektom
Prihvatanje i evidencija otpada
Razastiranje i sabijanje otpada
Reciklaa i odvajanje materijala
Upravljanje procednim vodama
Upravljanje deponijskim gasom
Administracija
Upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanje
uticaja na ivotnu sredinu
Razni drugi trokovi
Podzbir
2. Prebacivanje postojeeg otpada
Upravljanje procednim/povrinskim vodama

Iskopavanje
Prebacivanje i odlaganje ostataka
Razni drugi trokovi
Podzbir
3. Izgradnja elije 2
Formiranje deponije
Izrada nepropusne barijere
Sistem za prikupljanje procedne vode
Sistem za odvoenje procedne vode
Sistem za prebacivanje procedne vode
Sistem za prikupljanje i upravljanje
deponijskim gasom
Upravljanje povrinskom vodom
Iznos
Pozicija
Ureenje terena
Nadzor nad izgradnjom
Obezbeenje kvalitete pri izgradnji
Razni drugi trokovi
Podzbir
4. Zatvaranje elija
Pokrivni meusloj
Podzbir
Iznos
OBRAZAC PONUDBENE GARANCIJE (GARANCIJA BANKE)

S OBZIROM DA JE, ...........................(naziv Ponuaa ukljuujui nazive svih uesnika
zajednikog ulaganja) (u daljem tekstu Ponua) dostavio svoju Ponudu (u daljem
tekstu Ponuda) od (datum) za izvrenje (naziv Ugovora).
Ovim se svima daje na znanje da se Mi .................... (naziv banke) iz
.................... (naziv drave) sa registrovanom kancelarijom u .................... (u daljem
tekstu Banka) obavezujemo prema .................... (u daljem tekstu Vlasnik) u iznosu
od .................... za ije plaanje u potpunosti navedenom Vlasniku, Banka obavezuje
sebe, svoje naslednike i ovim imenovane.
[Ponua treba da unese garancije slovima i ciframa. Ta cifra treba da bude isti iznos koji
je definisan u ITB Odeljak 3.4(1) i u Podacima vezanim za ponudu. Detalji u vezi
Ponudbene garancije su definisani u istom ITB Odeljak 3.4.]
USLOVI ove obaveze su:
(1)
ako Ponua povue svoju Ponudu u toku perioda vaenja ponude, ili
(2)
ako Ponua, poto je bio obaveten o prihvatanju svoje Ponude od strane
Vlasnika u toku Perioda vaenja ponude,
(a)
ne potpie Obrazac ugovora u skladu sa i kada je traeno u ITB Odeljak
6.4; ili
(b)
ne preda Vlasniku garanciju za dobro izvrenje posla u skladu sa i kada je
traeno u ITB Odeljak 6.5.
Mi se obavezujemo da platimo Vlasniku do gornjeg iznosa uz prezentaciju njegovog
prvog pisanog zahteva, bez potrebe da Vlasnik dokazuje svoj zahtev, pod uslovom da u
svom zahtevu Vlasnik navede da je traeni iznos dospeo jer se dogodio jedan ili vie gore
definisanih uslova, uz navoenje tog ili tih uslova.
Ova garancija e ostati u punoj vanosti do i ukljuujui 30 dana posle isteka perioda
vanosti ponude i Vlasnik je moe produiti u skladu sa Tenderskoj dokumentacijom, i
odriemo se potrebe obavetavanja Banke o tom produetku(cima). Bilo koji zahtev u
vezi sa ovom garancijom mora stii u Banku najkasnije do gornjeg datuma ili produenog
datuma.
OVERENO peatom navedene
Banke ovog ....... dana ...................., [godine].
_________________________
SVEDOK
(potpis, ime i adresa)
___________________________
POTPIS BANKE
PEAT
Ime:
Poloaj u firmi:
OBRAZAC GARANCIJE ZA DOBRO IZVRENJE POSLA

[Naziv banke, i adresa filijale ili kancelarije koja je izdavalac]
[Naziv i adresa Vlasnika]
Korisnik:
Datum:
GARANCIJA ZA DOBRO IZVRENEJ POSLA Br.:
Obaveteni smo da je
[naziv Izvoaa] (u daljem tekstu Izvoa) sa vama
zakljuio Ugovor Br.
[referentni broj ugovora] dana
, koji se odnosi
na ugovor za projektovanje, izgradnju i upravljanje objektom za odlaganje vrstog otpada u
[naziv lokacije] (u daljem tekstu Ugovor).
Nadalje, razumeli smo da se, u skladu sa uslovima Ugovora, zahteva garancija za dobro izvrenje
posla.
Na zahtev Izvoaa, mi
[naziv Banke] ovim neopozivo preuzimamo obavezu da vam
platimo bilo koji iznos ili iznose koji ukupno nee prei iznos od
[iznos u ciframa]
(
) [iznos slovima], poto primimo va prvi pisani zahtev praen pisanom izjavom kojom
se tvrdi da je Ugovara prekrio svoje obaveze po Ugovoru, bez obaveze da dokaete ili
pokaete osnove vaeg zahteva ili u njemu navedenog iznosa.
Ova garancija e istei najkasnije sa ranijim od datuma:
(a) est meseci posle datuma okonanja, kako je definisano u Ugovoru, ili
(b) est meseci posle datuma prekida Ugovora u skladu sa njegovim odredbama.
Stoga, bilo koji zahtev za plaanje na osnovu ove garancije mi moramo primiti u ovoj kancelariji
tog datuma ili pre njega.
Ova garancija podlee Jedinstvenim pravilima za garancije o zahtevima, ICC Izdanje br. 458
osim to je pod-stav (ii) pod-lana 20(a) ovde iskljuen.
Iskreno vai,
[naziv Banke]
Ovlaeni potpis
OBRAZAC BANKARSKE GARANCIJE AVANSNO PLAANJE

[naziv Ugovora]
Za:
[naziv i adresa Vlasnika]
Drage dame i/ili gospodo,
Pozivamo se na Ugovor (Ugovor) koji je potpisan [datum] izmeu vas i [naziv
Izvoaa] (Izvoa) u vezi Usluga koje su definisane Ugovorom za projektovanje,
izgradnju i upravljanje objektom za odlaganje vrstog otpada.
S obzirom da je, u skladu s odredbama Ugovora, Vlasnik prihvatio da plati ili da
izdejstvuje plaanje Izvoau avansa u iznosu od [broj] procenata (____%) od
Ugovorene cene za Izvoaev projektovanja i izgradnje Izvoaa, odnosno plaanje:
[iznos u stranoj valuti slovima], [iznos u ciframa], i [iznos u lokalnoj valuti slovima],
[iznos u ciframa].
Ovim pismom mi, dole potpisani, [naziv Banke], Banka (ili kompanija) koja je
organizovana prema zakonima [drava Banke] i koja ima svoju registrovanu
kancelariju/glavnu kancelariju u [adresa Banke], ovim pojedinano i solidarno sa
Izvoaem neopozivo garantujemo povraaj iznosa na prvi zahtev Vlasnika bez
detaljisana ili osporavanja u sluaju da Izvoa ne zapone radove, ili ne ispuni svoje
obaveze prema odredbama Ugovora, i u sluaju takvog propusta, odbije da vrati Vlasniku
ceo ili deo (zavisno od sluaja) avansa.
Uvek uz uslov da e obaveza Banke biti ograniena na iznos koji je jednak preostaloj
razlici avansa, imajui u vidu takve iznose koje je Izvoa vraao s vremena na vreme u
skladu sa uslovima plaanja prema Ugovoru, to se dokazuje odgovarajuim
dokumentima o isporuci ili certifikatima za plaanje.
Ova garancija e u potpunosti biti na snazi od datuma kada Izvoa primi avans do
datuma kada Izvoa u potpunosti vrati avansirani iznos Vlasniku u skladu sa odredbama
Ugovora. U vreme kada preostali iznos postane nula, ova garancija e postati nitavna i
nevaea, bez obzira da li je njen original vraen ili ne.
Bilo koje zahtevi ispostavljene na osnovu ove garancije Banka mora primiti u toku
perioda njene vanosti.
Iskreno vai,
[naziv Banke]
Ovlaeni potpis
OBLIK CURRICULUM VITAE (CV) ZA PREDLOENI KLJUNI PERSONAL
Predloeno radno mesto:
Naziv firme:
Ime lana personala:
Profesija:
Datum roenja:
Godina u firmi/entitetu:
Dravljanstvo:
lanstvo u profesionalnim udruenjima:
Detalji poverenih zadataka:
Kljune kvalifikacije:
[Dati za lana personala kratak pregled iskustva i obuenosti koji su vezani za poverene
zadatke. Opiite stepen odgovornosti koju je imao lan personala na relevantnim
prethodnim zadacima i navedite datume i lokacije. Upotrebite oko pola stranice.]
Obrazovanje:
[Dati saetak srednja kola/univerzitet i drugo specijalizovano obrazovanje lana
personala, navedite nazive kola, datume upisa, i steena zvanja. Upotrebite oko
etvrtine strane.]
Evidencija zaposlenja:
[Poevi od sadanjeg poloaja, dati spisak obrnutim redosledom svakog prethodnog
zaposlenja. Navedite spisak svih poloaja koje je zauzimao lan personala od kada je
diplomirao, navodei datume, nazive organizacije poslodavca, titule i radna mesta koja je
zauzimao, i lokacije zadataka. Za iskustvo u poslednjih deset godina navesti takoe i
vrste izvrenih aktivnosti i reference klijenata, prema potrebi. Upotrebiti oko dve strane.]
Jezici:
[Za svaki jezik navedite nivo znanja: odlino, dobro, osrednje ili slabo u govoru, itanju i
pisanju.]
Certifikacija:
Ja, dole potpisani, potvrujem da prema mom najboljem znanju i uverenju, ovi podaci
korektno opisuju mene, moje kvalifikacije i moje iskustvo. Takoe potvrujem da sam
dao saglasnost da moj CV bude ukljuen samo u Ponudu koju dostavlja
[Ovde popunite ime Ponuaa.]
Datum:
[Potpis lana personala i ovlaenog predstavnika firme]
Puno ime lana personala:
Puno ime ovlaenog predstavnika firme:
Dan/mesec/godina
Page 14 of 14
Obrazac za pitanja za razjanjavanje

Naziv Ponuaa:
Adresa Ponuaa:
Pozic
ija br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Referentni odeljak
Datum podnoenja:
Strana br.
Odeljak ili
lan br.
Pitanje/Upit/Razjanjenje/Komentar
Aneks B uz Tendersku dokumentaciju

Nacrt ugovora
(i)
Obrazac ugovora
(ii)
Opti uslovi ugovora
(iii) Prilozi uz Opte uslove
[Naziv Vlasnika]
OBRAZAC UGOVORA
ZA UGOVOR ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I UPRAVLJANJE
[DATUM]
UGOVOR ZA PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU i FUNKCIONISANJE OBJEKTA ZA

ODLAGANJE VRSTOG OTPADA
OBRAZAC UGOVORA
OVAJ UGOVOR je izraen i zakljuen ovog ____ dana _______, [godine]

IZMEU
[Naziv Vlasnika], preduzea osnovanog u skladu sa zakonima [drava Vlasnika] ije je
osnovno mesto poslovanja u [adresa Vlasnika]
(u daljem tekstu Vlasnik)
i
[Ovde dolazi naziv preduzea Izvoaa] osnovanog u skladu sa zakonima [mesto
osnivanja] sa svojim osnovnim mestom poslovanja u [adresa Izvoaa]
(u daljem tekstu Izvoa)
i
[Naziv roditeljske kompanije Izvoaa ili bilo kog drugih entiteta za koje Vlasnik moe
traiti da budu strane u Ugovoru]
S OBZIROM DA:
1.
Vlasnik je nadlean da zakljui Ugovor, kako je definisan u Odeljku 1.1 dole, u
skladu sa vaeim zakonom;
2.
Vlasnik je obezbedio sva neophodna odobrenja i potvrdio je putem svih potrebnih
zakona u skladu sa vaeim zakonom da se Vlasniku dozvoljava da zakljui ovaj Ugovor;
3.
Vlasnik eli da angauje Izvoaa da [projektuje, izgradi i upravlja radom novog
objekta za vrst otpad i obezbedi efikasnost i odrivost objekta za odlaganje vrstog otpada];
4.
Izvoa je pokazao Vlasniku da ima znanja i sposobnosti da projektuje, izgradi,
upravlja radom i odrava objekat za odlaganje vrstog otpada na ekonomian i efikasan nain sa
[smanjenim trokovima i poveanom profitabilnou] i saglasan je da to uini posle i u skladu sa
odredbama i uslovima iz Ugovorne dokumentacije;
5.
Izvoa je odgovorio na Predkvalifikacionu dokumentaciju datiranu [ ] i
Tendersku dokumentaciju datiranu [ ] koju je organizovala Vlada [ ] i izabran je kao preporueni
Izvoa da izvri projektno-izvoake usluge i usluge rukovanja koje su definisane u prilogu
Tehniki standardi;
6.
Izvoa poseduje korporativni kapacitet i ovlaenja da zakljui Ugovor; i
7.
Roditeljska kompanija Izvoaa [ili akcionari zajednikog preduzea] garantuje
Ugovor kako je predvieno Ugovorom;
STOGA, imajui u vidu ovde utvren zajedniki sporazum i saglasnost, Vlasnik i
Izvoa su se sporazumeli kako sledi:
ODE L J A K 7 - UGOVORNA DOKUMENTACIJA
7.1
Ugovorna dokumentacija
Ovaj Ugovor za projektovanje, izgradnju i upravljanje objektom za odlaganje vrstog otpada

izmeu Vlasnika i Izvoaa (Ugovor) sastoji se od sledeih dokumenata (zajedno Ugovorna
dokumentacija), i svaki od sledeih e se itati i smatrati kao sastavni deo Ugovora:
7.2
(a)
Obrazac ugovora;
(b)
Posebni uslovi ugovora (prilog 1 uz Opte uslove ugovora)
(c)
Opti uslovi ugovora; i
(d)
Preostali prilozi uz Opte uslove ugovora.
Redosled prioriteta
1.
U sluaju bilo koje nejasnoe ili konflikta izmeu Ugovorne dokumentacije koja je
navedena u Odeljku 1.1 ovog Obrasca ugovora, redosled prioriteta e biti redosled kojim je
navedena Ugovorna dokumentacija navedena u Odeljku 1.1 ovog Obrasca ugovora.
2.
Bez obzira na Odeljak 1.2(1) ovog Obrasca ugovora i bilo koje druge odredbe ili uslova
iz Ugovorne dokumentacije, ako bilo koja izjava ili odredba u Prilogu 11 uz Opte uslove
ugovora Ponuda Izvoaa , nije u skladu sa ili je u sukobu sa bilo kojom drugom odredbom ili
uslovom is preostale Ugovorne dokumentacije, vaie preostala Ugovorna dokumentacija.
7.3
Definicije
Rei i fraze pisane velikim slovima koje se ovde koriste imae ista znaenja koja su im dodeljena
u Optim uslovima ugovora i prilozima uz Opte uslove ugovora.
ODE L J A K 8 - NADOKNADA IZVOAU I USLOVI PLAANJA

8.1
Nadoknada Izvoau
Vlasnik se ovim saglaava da plati Izvoau ugovorenu cenu, kao nadoknadu za izvrenje
nienavedenih obaveza, a ugovorena cena je: [Unesite iznos slovima i ciframa. Zapazite da e
cena projektovanja i izgradnje (za projektno-izvoake usluge) biti za ukupan iznos, dok e
plaanja za meseno rukovanje (za usluge rukovanja) biti meseni iznos za svaki mesec u kome
Izvoa bude rukovao novim objektom], kako je specificirano u cenovnicima Ponuaa ili takve
druge iznose koji mogu biti odreeni u skladu sa odredbama i uslovima Ugovora.
8.2
Nain plaanja
Uslovi i postupak plaanja kojim e Vlasnik kompenzovati Izvoaa su definisani u Optim

uslovima ugovora.
ODE L J A K 9 - DATUM STUPANJA NA SNAGU I DATUMI POETKA
9.1
Datum stupanja na snagu i datum poetka
Datum stupanja na snagu, datum poetka projektovanja i izvoenja i datum poetka rukovanja
bie odreeni u skladu s Optim uslovima ugovora.
POTVRUJUI OVO Vlasnik i Izvoa su uinili da njihovi propisno ovlaeni predstavnici

izvre ovaj Obrazac ugovora.
IZVRENO na dan koji je prvi naveden gore.
[Vlasnik]
Od strane:
Ime:
____________________________________
____________________________________
Titula (poloaj):
Svedok:
____________________________________
____________________________________
[IZVOA]
Od strane:
Ime:
____________________________________
____________________________________
Titula (poloaj):
Svedok:
____________________________________
____________________________________
[RODITELJ(i) IZVOAA]
Od strane:
Ime:
____________________________________
____________________________________
Titula (poloaj):
Svedok:
____________________________________
____________________________________
Prilog 1
Posebni uslovi ugovora
POSEBNI USLOVI UGOVORA

PRILOG 1 UZ OPTE USLOVE
ZA UGOVOR
ZA PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I FUNKCIONISANJE
OBJEKTA ZA VRSTI OTPAD
POSEBNI USLOVI UGOVORA

Sledei Posebni uslovi ugovora e dopuniti Opte uslove. Kadgod postoji konflikt, ove odredbe e imati
prioritet nad odredbama Optih uslova. Odgovarajui brojevi lanova i odeljaka Optih uslova su
navedeni u zagradama.
1.
Definicije (GC Odeljak 1.1)

Drava: Drava je [naziv drave].
2.
Jezik (GC Odeljak 1.3.1(1))

Jezik je [naziv jezika].
3.
Predstavnik akcionara (GC Odeljak 1.3.10(1))

Predstavnik akcionara je:
[Ime, adresa, brojevi telefona i faksa]
4.
Udeo akcionara (GC Odeljak 1.3.10(4))

[Opiite tip i iznos zahtevanog udela akcionara.]
5.
Opstanak obaveza (GC Odeljak 1.3.14)

Po okonanju ili isteku Ugovora, sledea prava i obaveze Strana e opstati:
6.
(a)
Takva prava i obaveze koji mogu dospeti ili na koje Strane mogu imati prava na dan
okonanja, i bilo koja prava koja Strane mogu imati po vaeem zakonu;
(b)
Obaveze Izvoaa vezane za ugovorne zapise, knjigovodstvo i reviziju definisane u GC

Odeljak 1.8;
(c)
Obaveze Izvoaa vezane za pomo u tranziciji definisane u GC Odeljak 2.4.2;
(d)
Prava i obaveze Strana vezane za autorska prava definisana u GC Odeljak 6.1;
(e)
Obaveze Izvoaa na poverljivost kako je definisana u GC Odeljak 6.2;
(f)
Prava i obaveze Strana vezane za garantni period definisane u GC Odeljak 9.1; i
(g)
Prava i obaveze Strana vezane za naknadu tete definisane u GC Odeljak 9.5.
Obavetavanje (GC Odeljak 1.4)

Adresa za obavetavanje Vlasnika je:
Adresa za obavetavanje Izvoaa je:

7.
Arbitar (GC Odeljak 1.6.1(1))

Arbitar je:
8.
Nadoknada za arbitra (GC Odeljak 1.6.1(4))

Arbitru e biti plaena honorar po satu od [unesite honorar po satu u odgovarajuoj valuti.]
9.
Telo za imenovanje novog arbitra (GC Odeljak 1.6.1(5))

Telo za imenovanje je:
10.
Pravila postupka za voenje arbitranog postupka (GC Odeljak 1.6.2(3))

Svi nesporazumi koji proisteknu u vezi s ovim Ugovorom e biti konano razreeni prema
Arbitranim pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovako pravo
(UNCITRAL) od strane jednog ili vie arbitara imenovanih u skladu sa Pravilima.
11.
Datum zavretka (GC Odeljak 2.1.2(a))

Za potrebe GC Odeljak 2.1.2(a), datum koji e se primenjivati e biti [unesite broj] meseci od
datuma poetka rada novih operacija.
12.
Datum poetka projektovanja i izgradnje (GC Odeljak 2.1.3(1))

Datum poetka projektovanja i izgradnje e biti najkasnije [unesite broj dana] od datuma
stupanja na snagu.
13.
Vreme za kompletiranje (GC Odeljak 2.3.2)

Novi objekt mora biti kompletiran u roku od [unesite nedelje ili mesece reima i ciframa].
14.
Kanjenje kompletiranja Ugovorna kazna (GC Odeljak 2.3.6(2))

U sluaju da Izvoa na okona izvrenje Projektno-izvoakih usluga do vremena za
kompletiranje, Izvoa e platiti Ugovornu kaznu kanjenje od [Unesite obraun Ugovorne
kazne - kanjenje. Npr. USD 10.000 za svaki dan ili njegov deo kada projektno-izvoake usluge
nisu zavrene posle perioda za kompletiranje.]
15.
Maksimalna kazna po Ugovoru (GC Odeljak 2.3.6(2))

Maksimalna kazna po ugovoru kanjenje e biti [unesite maksimalnu sumu u istoj valuti kao i
Ugovornu kaznu u kojoj je plativa Ugovorna kazna kanjenje].
16.
Bonus za Izvoaa (GC Odeljak 2.3.6(5))

U sluaju da Izvoa okona izvrenje projektno-izvoakih usluga pre vremena za kompletiranje
ili bilo kog produetka takvog vremena za kompletiranje, Izvoa e primiti bonus od [Unesite
metod za izraunavanje bonusa, naprimer USD 10.000 dnevno za koliko projektno-izvoake
usluge budu okonane pre vremena za kompletiranje]. Ukupan iznos bonusa za Izvoaa ne moe
biti vei od [Unesite maksimalan bonus za Izvoaa u istoj valuti u kojoj je plativ bonus].
17.
Period projektovanja i izgradnje posebni operativni zahtevi

(GC Odeljak 2.3.7 i DBSA Odeljak 4.1)
Izvoa [e obezbediti ILI nije odgovoran za obezbeenje] usluga postojeih operacija.
18.
Ugovorna cena (GC Odeljak 5.1)

[Unesite sve zahteve u pogledu cena koji se razlikuju od odredbi definisanih u GC Odeljak 5.1.]
19.
Nain plaanja kamate (GC Odeljak 5.2(3))

Za potrebe GC Odeljak 5.2(3) i priloga Uslovi i postupak plaanja, kamatna stopa koja e se
primenjivati na iznos duga u lokalnoj valuti je _____ procenata godinje za period zakanjenja
dok plaanje nije u potpunosti izvreno i, za iznos duga u stranoj valuti, kamatna stopa koja e se
primenjivati je [Londonska meubankarska ponuena kamatna stopa London Interbank
Offered Rate (LIBOR)] plus ____ procenata godinje za period kanjenja dok plaanje nije u
potpunosti izvreno.
[Unesite cifru koja moe biti razliita za deo u stranoj i lokalnoj valuti i cifru koja odslikava cenu
novca u odgovarajuim valutama. Alternativno, stopa moe biti definisana odgovarajuom
stopom centralne banke u dravi ili stranoj dravi da bi se dozvolile periodine promene cene
novca.]
20.
Valuta (GC Odeljak 5.2(4))

[Treba da se unese valuta iz cene ponude.]
21.
Garancija za dobro izvrenje posla (GC Odeljak 5.5.1(2)(a))

Izvoa mora obezbediti Garanciju za dobro izvrenje posla u iznosu od 10 procenata od zbira,
(a)
cene projektovanja i izgradnje; i
(b)
mesenog plaanja za rukovanje puta procenjeni broj meseci za period novog rukovanja.
22.
Organienje ovlaenja Inenjera Nadzora za projektovanje-izgradnju (GC Odeljak
7.2.2(4))
Inenjer za projektovanje i izgradnju mora dobiti saglasnost Vlasnika pre korienja svojih
ovlaenja u sledeim situacijama:
[Unesite spisak situacija kada se zahteva saglasnost Vlasnika, naprimer:]
23.
(a)
[saglasnost za prenoenje Ugovora, ili nekog njegovog dela, na osnovu GC Odeljak 1.7;]
(b)
[definisanje produenja Roka za kompletiranje na osnovu GC Odeljak 2.3.4;]
(c)
[overavanje dodatnih trokova odreenih na osnovu GC Odeljak 1.9(8)(b) ili 9.7; i]
(d)
[izdavanje Naloga za izmene na osnovu GC Odeljak 10.1.2, osim:

(i)
u vanrednoj situaciji, koju e razumno odrediti Inenjer za projektovanjeizgradnju;ili
(ii)
ako takav Nalog za izmenu poveava vrednost Ugovora za manje od 1%.]
Ogranienja ovlaenja CSCUs (GC Odeljak 7.3.2(5))

CSCU mora da dobije saglasnost Vlasnika pre korienja svog ovlaenja u sledeim situacijama:
[Unesite spisak situacija kada se zahteva saglasnost Vlasnika, naprimer:]
24.
(a)
[saglasnost za prenoenje Ugovora, ili nekog njegovog dela na osnovu GC Odeljak 1.7;]
(b)
[definisanje produenja roka za kompletiranje na osnovu GC Odeljak 2.3.4;]
(c)
[overavanje dodatnih trokova odreenih na osnovu GC Odeljak 1.9(8)(b) ili 9.7; i]
(d)
[izdavanje naloga za izmenu na osnovu GC Odeljak 10.1.2, osim:

(i)
u vanrednoj situaciji, koju e razumno odrediti Inenjer za projektovanjeizgradnju;ili
(ii)
ako takav nalog za izmenu poveava vrednost Ugovora za manje od 1%.]
Predstavnik Izvoaa (GC Odeljak 8.1.2(1))

Predstavnik Izvoaa je: ______________________
25.
Postojei personal (GC Odeljak 8.5)

Izvoa [mora ILI nije obavezan da] zadri personal zaposlen od strane Vlasnika.
26.
Maksimalan procenat podugovaranja (GC Odeljak 8.6(1))

_________ procenat
27.
Garantni period (GC Odeljak 9.1(2))

Garantni period e biti:
[Unesite nedelje ili mesece slovima i ciframa].
28.
Garancija za defekte (GC Odeljak 9.1(13))

Izvoa mora obezbediti produenu garanciju za sledee komponente i za sledee vremenske
periode:
Komponente novog objekta
[Unesite komponentu objekta, naprimer:]
A.
[Kolske vage ili ekvivalent]
[do 6 meseci posle datuma zavretka]]
B.
[Sistem za evidentiranje kolske

vage]
[do 6 meseci posle datuma zavretka]
C.
[Sistem za odvoenje i
prebacivanje procednih voda ili
ekvivalent]
[Sistem za tretiranje procednih
voda ili ekvivalent]
[Sistem za upravljanje
deponijskim gasom]
D.
E.
29.
Garantni period

Produena garancija (GC Odeljak 9.1(13))

Izvoa mora da obezbedi produene garancije za sledee komponente objekta
(a)
30.
[Unesite komponentu objekta]
[unesite period produene garancije]
Osiguranje (GC Odeljak 9.6(1))

Izvoa mora izvaditi i odravati sledee polise osiguranja u specificiranim iznosima i sa
specificiranim odbicima kako je nie navedeno:
(a)
Osiguranje tereta u transportu:
[Unesite iznos traene osigurane sume u

odgovarajuoj valuti, odbitke koji su dozvoljeni i
bilo koje druge uslove osiguranja.]
(b)
Osiguranje instalacija od svih rizika:

(c)
Osiguranje od odgovornosti prema treim licima:

[Unesite iznos traene
osigurane sume u odgovarajuoj valuti, odbitke
koji su dozvoljeni i bilo koje druge uslove
osiguranja
31.
(d)
Osiguranje od profesionalne odgovornosti:

(e)
Automobilsko osiguranje odgovornosti: [Unesite iznos traene osigurane sume u

(f)
Kompenzacija za radnike:

(g)
Odgovornost Vlasnika:

(h)
Ostalo osiguranje:

bilo koje druge uslove osiguranja
Izmene zakona i propisa (GC Odeljak 9.10)

Odredbe za korekciju ugovorene cene su: [unesite vezu sa odredbama za izmenu ili korekciju
ugovorene cene, kako Vlasnik odredi .]
32.
Izmene Usluga rukovanja (GC Odeljak 10.2(2))

Izvoa [ili Vlasnik] mogu zahtevati korekciju ugovorene cene ukoliko obim otpada premai:
[Umesite koliinu otpada ili stopu promene otpada].
TOR_2024-#11409812-V3-SPECIAL_CONDITIONS_OF_CONTRACT.DOC
TABLE OF CONTENTS
Prilog 2
Uslovi i postupak plaanja
USLOVI I POSTUPAK PLAANJA

ZA UGOVOR ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I FUNKCIONISANJE OBJEKTA
ZA ODLAGANJE VRSTOG OTPADA
PRILOG 2. USLOVI I POSTUPAK PLAANJA

[Napomena: Sledei uslovi i postupak plaanja su dati kao smernica. U sluaju da Vlasnik eli
da uvede razliite uslove plaanja od ovih koji slede, mora prethodno da dobije pisanu
saglasnost Banke za uslove koje eli da upotrebi. Ako se uvedu dodatni cenovnici, moraju se
dodati odgovarajui uslovi plaanja koji se odnose na dodatne cenovnike.]
ODE L J A K 10 - Uslovi plaanja
10.1
Opte
U skladu sa odredbama GC Odeljak 5.2, Vlasnik mora da plati Izvoaa na nain i u vreme
utvreno ovim prilogom Uslovi i postupak plaanja.
10.2
Plaanje tokom perioda projektovanja i izgradnje

1.
U pogledu iznosa za Projektno-izvoake usluge koji su navedeni u Pregledu 1
cenovnika iz Ponude izvoaa (Cena projektovanja i izvoenja) za delove u svim
valutama, Vlasnik e izvriti sledea plaanja pod uslovima Odeljka 10.3 ovog priloga
Uslovi i postupak plaanja:
(a)
10 procenata cene projektovanja i izvoenja u vidu avansa uz

prezentaciju neopozive garancije za avans u ekvivalentnom iznosu u
korist Vlasnika;
(b)
80 procenata Cene projektovanja i izgradnje plaeno u mesenim

iznosima koji su jednaki procentu Projektno-izvoakih usluga za koje
Inenjer Nadzora za projektovanje-izgradnju navede u Izjavi Inenjera
Nadzora za projektovanje-izgradnju da su zavrene ili isporuene, ta
bude primenljivo, u prethodnom mesecu, najkasnije 30 dana poto
Vlasnik primi Izjavu Inenjera Nadzora za projektovanje-izgradnju;
(c)
5 procenata Cene projektovanja i izgradnje posle izdavanja Certifikata o

kompletiranju, najkasnije 45 dana posle izdavanja Certifikata o
kompletiranju, i
(d)
5 procenata ukupne cene projektovanja i izgradnje najkasnije 45 dana

posle isteka garantnog perioda.
2.
Iznosi koji treba da budu plaeni Izvoau tokom perioda projektovanja i
izgradnje u skladu sa Odeljkom 1.2(1) ovog priloga Uslovi i postupak plaanja moraju
ukljuiti sve izdatke i trokove Izvoaa u izgradnji Novog objekta i obezbeenju
projektno-izvoakih usluga, ukljuujui sve izdatke i trokove koji se odnose na usluge
rukovanja postojeim objektom.
3.
Iznosi koji su plaeni Izvoau u skladu sa Odeljkom 1.2(1)(a) ovog priloga
Uslovi i postupak plaanja bie vraeni Vlasniku kao deo mesenih plaanja definisanih
u Odeljku 1.2(1)(b) smanjivanjem tih mesenih plaanja za iznos koji je jednak avansu
pomnoenom istim procentom Projektno-izvoakih usluga koji odredi Inenjer za
projektovanje i izgradnju u skladu sa Odeljkom 1.2(1)(b) ovog priloga Uslovi i postupak
plaanja.
10.3
Depozit
Vlasnik e od svakog plaanja Izvoau u skladu sa Odeljkom 10.2(1)(b), (c) i (d) ovog priloga
Uslovi i postupak plaanja odbiti depozit u iznosu od 10 procenata od svakog plaanja Izvoau.
Vlasnik e iznos zadran u skladu sa ovim Odeljkom 1.3 vratiti prema sledeem postupku:
10.4
(a)
50 procenata zadranog iznosa e biti plaeno Izvoau najkasnije 45

dana posle izdavanja Certifikata o kompletiranju; i
(b)
50 procenata zadranog iznosa e biti plaeno Izvoau najkasnije 45

dana posle isteka garantnog perioda.
Plaanje tokom perioda rukovanja
U odnosu na iznos za Usluge rukovanja naveden u cenovniku, za delove u svim valutama, posle
datuma poetka rukovanja, Vlasnik e vriti Izvoau jednake mesene uplate, koje su jednake
mesenom iznosu definisanom u cenovniku za Usluge rukovanja (Mesena uplata za
rukovanje).
10.5
Valute
Vlasnik e vriti plaanja u valutama koje je Izvoa naveo u Ponudi izvoaa, ukoliko se Strane
drugaije ne dogovore.
ODE L J A K 11 - POSTUPAK PLAANJA
Prilikom prijave za certifikaciju i izvrenje plaanja mora se potovati sledei postupak:
1.
Tokom perioda projektovanja i izgradnje, plaanje se obavlja u skladu s DBSA
Odeljak 6.1(2), i
2.
Tokom perioda rukovanja, Izvoa mora izdati fakturu najkasnije 15 dana po
zavretku 30-dnevnog perioda na koji se faktura odnosi. Ako datum zavretka padne na
datum koji ini poslednji period rukovanja Izvoaa kraim od 30 dana, Izvoa mora
izdati fakturu koja ini deo mesene uplate za rukovanje na bazi broja dana kada su
usluge rukovanja bile obezbeene u poslednjem periodu rukovanja.
Prilog 3A
Prilog
Projektno-izvoake usluge
PROJEKTNO-IZVOAKE USLUGE
PRILOG 3A UZ OPTE USLOVE
UGOVORA ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I FUNKCIONISANJE
OBJEKTA ZA ODLAGANJE VRSTOG OTPADA
ODE L J A K 1 - OPT E .................................................................................................................. 1

1.1
1.2
Opis Projektno-izvoake usluge ................................................................................... 1

Dopunjavanje Optih uslova ........................................................................................... 1
ODE L J A K 2 - USL UG E PR OJ E K T OV A NJ A .......................................................................... 1

2.1
2.1.1
2.1.2
2.1.3
2.1.4
2.1.5
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
Opte .............................................................................................................................. 1
Projektovanje i inenjering ..................................................................................................... 1
Propisi i standardi .................................................................................................................. 2
Projektne odgovornosti........................................................................................................... 2
Projektno-izvoaka dokumentacije ....................................................................................... 3
Projektni uslovi ....................................................................................................................... 3
Projektne odgovornosti pitanja van Lokacije .............................................................. 4

Projektne odgovornosti pitanja na Lokaciji ................................................................. 4
Dispozicija deponijskih elija i redosled popunjavanja.................................................. 5
Odreivanje deponija na terenu za druge namene .......................................................... 6
Upravljanje povrinskim i podzemnim vodama ............................................................. 6
Administrativni objekti na lokaciji ................................................................................. 7
Druge projektne odgovornosti ........................................................................................ 7
ODE L J A K 3 - USL UG E Z I DA NJ A I I Z G R A DNJ A ................................................................. 8

3.1
3.2
3.3
3.3.1
3.3.2
3.3.3
3.3.4
3.3.5
3.3.6
3.3.7
3.3.8
3.3.9
3.3.10
3.3.11
3.3.12
3.3.13
3.3.14
3.3.15
Opte ............................................................................................................................... 8
Nabavke i transport ......................................................................................................... 8
Graevinske obaveze .................................................. Error! Bookmark not defined.
Privremene podrke, konstrukcije i komunalne usluge ........................................................... 9
Pregled dokumentacije ........................................................... Error! Bookmark not defined.
Postrojenje i oprema .............................................................................................................. 9
Dokumentacija na lokaciji ...................................................................................................... 9
Korienje lokacije i novog objekta ...................................................................................... 10
Osnivanje gradilita ................................................................ Error! Bookmark not defined.
Obezbeenje kvaliteta ........................................................................................................... 10
Pristupni putevi za Izvoaa i pravo prolaza tokom perioda projektovanja i izgradnje ...... 10
Pravila na lokaciji i bezbednost............................................................................................ 10
Oprema (projektovanje i izgradnja) Izvoaa i raiavanje Lokacije .............................. 11
Zatita ivotne sredine .......................................................................................................... 12
Bezbednost Lokacije, postojeeg objekta i novog objekta .................................................... 13
Vlasnitvo nad kulturnim dobrima ........................................................................................ 13
Hitni radovi .......................................................................................................................... 13
Rad nou i u dane praznika .................................................................................................. 13
ODE L J A K 4 - R UK OV A NJ E POST OJ E I M OB J E K T OM ................................................ 13

4.1
Rukovanje postojeim objektom.............................................................................. 13
ODE L J A K 5 - T E ST OV I I I NSPE K C I J A ............................................................................... 13

5.1
Testovi i inspekcija ....................................................................................................... 13
ODE L J A K 6 - K OM PL E T I R A NJ E NOV OG OB J E K T A ...................................................... 14

6.1
6.2
Obavetenje o mesenom napredovanju ....................................................................... 14

Kompletiranje radova ................................................................................................... 15
ODE L J A K 7 - PUT A NJ E U R A D I T E H NI K I PR I J E M ................................................... 15

7.1
7.2
Putanje u rad ............................................................................................................... 15

Testovi za putanje u rad .............................................................................................. 15
7.3
Tehniki prijem .......................................................................................................... 16
ODE L J A K 8 - I Z V E T A V A NJ E T OK OM PR OJ E K T NO-I Z V OA K OG
PE R I ODA ................................................................................................................................. 16
8.1
Izvetaj o napredovanju projektno-izvoakih radova ................................................. 16
PRILOG: PROJEKTNO-IZVOAKE USLUGE
ODELJAK 1 - OPTE
1.1
Opis projektno-izvoakih usluga
Izvoa radova e sprovesti i biti odgovoran za projektovanje i izgradnju Lokacije i

novog objekta. Rad i usluge Izvoaa kao deo "projektno-izvoakih usluga e
obuhvatiti,
(a)
projektovanje u vezi s Lokacijom i novim objektom kako su izloeni u DBSA l.

2;
(b)
radove i usluge na zidanju i izgradnji u vezi s Lokacijom i novim objektom kako

su izloeni u DBSA l. 3;
(c)
rukovanje postojeim objektom kako je izloeno u DBSA l. 4; i
(d)
sve radove i usluge koji se odnose na usluge izloene u DBSA Odeljcima 1.1(a),
(b) i (c) koji mogu biti,
(a) nuni ili poeljni za projektovanje i izgradnju novog objekta u skladu s
projektno-izvoakom dokumentacijom i Tehnikim standardima, kako u
pogledu projektovanja, tao i u pogledu izvoenja; ili
(b)
1.2
koji mogu biti nuni ili poeljni za rukovanje postojeim objektom.
Dopunjavanje Optih uslova
Odredbe sadrane u ovom prilogu uz Projektno-izvoaku dokumentaciju namenjene su

da budu dopuna Optim uslovima u cilju dalje konkretizacije projektno-izvoakih
usluga koje e obaviti Izvoa.
ODELJAK 2 USLUGE PROJEKTOVANJA
2.1
2.1.1.
Opte
Projektovanje i inenjerstvo
1.
Izvoa e izraditi osnovni i detaljni projekat Lokacije i novog objekta i inenjerskih
radova u vezi s tim projektom, saglasno odredbama Ugovora, ili kad nije navedeno, u skladu s
dobrom inenjerskom praksom.
2.
Izvoa e biti odgovoran za sva odstupanja, greke ili propuste u specifikacijama,
crteima i drugoj pripremljenoj tehnikoj dokumentaciji, bez obzira na to da li je takve
specifikacije, crtee i druge dokumente odobrio Inenjer Nadzora za projektovanje i izgradnju,
pod uslovom da ta odstupanja, greke ili omake nisu rezultat netane informacije dostavljene
pisanim putem Izvoau od strane ili u ime Vlasnika.
3.
Izvoa e imati pravo da odbije odgovornost za svaki projekat, podatke, crtee,
specifikacije ili druga dokumenta, ili sve njihove modifikacije dobijene od Vlasnika ili u njegovo
ime, time to e o takvom odbijanju pismeno obavestiti Inenjera za projektovanje i izgradnju.
TABLE OF CONTENTS
2.1.2
Propisi i standardi
Kad god se u Ugovoru poziva na propise i standarde, ukljuujui propise i standarde

navedene u prilogu Tehniki standardi, u skladu s kojima e biti izvravan Ugovor, 30
dana pre roka za dostavljanje dokumentacije primenjivae se vaea publikacija s takvim
propisima i standardima ili njena revidirana verzija, sem ukoliko nije drugaije navedeno.
Tokom izvrenja Ugovora svaka promena u takvim propisima ili standardima bie
primenjivana nakon odobrenja Vlasnika i bie tretirana u skladu s GC Odeljak 10.1.
2.1.3
Odgovornosti za projektovanje
1.
Usluge Izvoaa koje se tiu projekta u uem i irem smislu e obuhvatiti:

a. pripremu projekta koji odgovara kriterijumima navedenim u Projektnoizvoakoj dokumentaciji i koji predvia novi objekt koji odgovara Tehnikim
standardima ili ih prevazilazi;
b. pribavljanje svih podataka i informacija koji su neophodni za pripremu projekta i
koji su potrebni da bi se pokazalo da novi objekt odgovara Tehnikim
standardima ili ih prevazilazi;
c. pripremu ematske projektne dokumentacije radi ilustrovanja obima i karaktera
projektno-izvoakih usluga i uzajamnog funkcionalnog odnosa meu delovima
projektno-izvoakih usluga;
d. pripremu dokumentacije za razvoj projekta, na osnovu ematske projektne
dokumentacije koju je prihvatio Vlasnik, a koja se sastoji od crtea i druge
dokumentacije usklaene s veliinom Lokacije i Novog objekta kako bi se opisali
veliina i karakter celokupne Lokacije i novog objekta, ukljuujui arhitektonske,
mehanike, graevinske radovi i elektrine sisteme, materijale, operativne
procese, ureenje terena i druge takve elemente prema potrebi;
e. pripremu projektno-izvoake dokumentacije koja sadri detaljne zahteve za
izgradnju na osnovu dokumentacije vezane za razvoj projekta a koju je prihvatio
Vlasnik;
f.
pribavljanje svih saglasnosti, dozvola, ukljuujui graevinske dozvole, i licence

za projektno-izvoake usluge, sem onih saglasnosti, dozvola ili licenci za koje
se prema vaeim propisima eksplicitno trai da ih Vlasnik sam pribavi, u kom
sluaju e Izvoa pripremiti svu dokumentaciju i pruiti pomo Vlasniku u
pribavljanju takvih saglasnosti, dozvola, ili licenci;
g. pripremu neophodnih garancija za regulatorne vlasti da je projekat saglasan s

vaeim graevinskim propisima, ekolokim standardima i zahtevima u pogledu
zdravstvenih i sigurnosnih zahteva na radnom mestu, ukljuujui pitanja koja se
odnose na bezbednost gradnje;
h. priprema Izmena kako su navedene u GC Odeljak 10.1;
i.
neophodnu koordinaciju radi integrisanja svih delova projektno-izvoakih

usluga;
j.
druge projektno-izvoake usluge koje mogu biti povremeno neophodne a s

kojima su se pisanim putem saglasili Izvoa i Vlasnik; i
k. sprovoenje optih preispitavanja u procesu projektovanja, u neophodnom

obimu, kako bi se Izvoa uverio da li se usluge projektovanja obavljaju u skladu
sa zahtevima Ugovora i vaeih propisa.
TABLE OF CONTENTS
Projektno-graevinska dokumentacija
2.1.4
1.
Izvoa e pripremiti celokupnu graevinsko-projektnu dokumentaciju. Projektnoizvoaka dokumentacija e obuhvatiti planove, projektovanje, crtee, projekt izvedenog objekta,
prirunike za rukovanje, specifikacije, ematsku projektnu dokumentaciju, dokumentaciju i
modele koji se odnose na razvoj projekta, i sve neophodne modifikacije za ispravno i potpuno
ispitivanje, analiziranje, planiranje, projektovanje i izgradnju Lokacije i novog objekta kako je
pedvieno Tehnikim standardima i preostalim odredbama Ugovora.
2.
Izvoa e pripremiti sva druga dokumenta koje bi mogao traiti Inenjer Nadzora za
projektovanje i izgradnju jer ih smatra neophodnim kako bi kontrolisao kako napreduju
projektno-graevinski poslovi i ocenio da li se Izvoa pridrava Ugovora.
3.
Izvoa e takoe pripremiti svu drugu dokumentaciju koja je neophodna da bi personal
Izvoaa dobio uputstva.
4.
Izvoa e i Inenjeru Nadzora za projektovanje i izgradnju i Vlasniku dati po dva
kompleta projektno-graevinske dokumentacije u formi koja se moe reprodukovati i
modifikovae ih kako bi ih aurirao u skladu sa zahtevima Inenjera Nadzora za projektovanje i
izgradnju koji e postupati na profesionalno razuman nain. Projektno-graevinska
dokumentacija, s izuzetkom projekta izvedenog objekta, podlee pregledu i saglasnosti Inenjera
Nadzora za projektovanje i izgradnju pre nego to se obave bilo kakve usluge navedene u DBSA
l. 3 u pogledu svih projektno-graevinskih dokumenata.
5.
Kada vri dostavu Vlasniku u skladu s DBSA Odeljak 6.2, Izvoa e Inenjeru Nadzora
za projektovanje i izgradnju dostaviti jedan primerak projektno-izvoake dokumentacije
izvedenog objekta u formi koja se moe reprodukovati, koji pokazuje tano izvedeno stanje
podruja, dimenzije i detalje Lokacije i novog objekta i projektno-graevinskih usluga kako su
izvedene. Smatrae se da Lokacija i novi objekt nisu kompletirani u smislu DBSA Odeljak 6.2
sve dok ne bude dostavljena projektno-izvoaka dokumentacija. Izvoa e aurirati projektnograevinsku dokumentaciju prema potrebi radi ispravljanja greaka ili nedostataka predvienih u
DBSA Odeljak 6.2.
2.1.5
Projektni uslovi
Tokom pripreme projekta za Lokaciju i novi objekat i projektno-graevinske

dokumentacije Izvoa e
(a)
tititi javno zdravlje i bezbednost, ukljuujui i sredstvima predvienim u DBSA

Odeljak 3.3.9;
(b)
maksimizirati ekoloku zatitu i minimizirati sve loe ekoloke uticaje Lokacije i

Novog objekta na celu oblast u kojoj se izvode radovi, kao i u zemlji, ukljuujui
i prema zahtevu, prema preporuci ili potrebi u skladu sa svim tehnikim
standardima ili ekolokim ocenama, na ili u blizini Lokacije i Novog objekta i
sredstvima navedenim u DBSA Odeljak 3.3.11;
(c)
verifikovati procenjene predviene koliine i sastav otpada koji e se procesuirati

na Lokaciji i u novom objektu;
(d)
obezbediti da Lokacija i novi objekat imaju kapacitet da prime predvieni otpad

na osnovu verifikacija koje je pripremio Izvoa u skladu s DBSA Odeljak 2.1.5;
(e)
obezbediti da novi objekat bude tako projektovan da bude maksimizirana njegova

trajnost kao u potpunosti funkcionalnog objekta za vrsti otpad koji ispunjava
Tehnike standarde ili ih prevazii; i
TABLE OF CONTENTS
(f)
obezbediti da Lokacija i novi objekat budu projektovani tako da ispune zahteve

iznete u prilogu Tehniki standardi, ukljuujui detaljnu kontrolu sledeih mera
koje se odnose na minimiziranje uticaja na ivotnu sredinu:
(i) materijali za obuku kako bi se pomoglo Vlasniku u dugoronom praenju
povrinskih voda, podzemnih izvora, emisija i tretiranog otpadnih voda;
(ii) uticaj na vrednost lokalnog zemljita i ublaavanje uticaja saobraaja
koji se odvija ka deponiji i od nje;
(iii) uticaj na lokalne organizacije za ienje;
(iv) kontrola klinikog i opasnog otpada;
(v)
uticaj buke koju stvaraju izgradnja i rad objekta na lokalnu zajednicu;
(vi) praenje uticaja povrinskih i podzemnih voda sa Lokacije i iz novog

objekta ukljuujui program osnovnog monitoringa; i
(vii) uticaj kvaliteta vazduha na Lokaciji i novom objektu, ukljuujui uticaj
emisija deponijskog gasa, praine i opreme tokom izgradnje i rada, neprijatne
mirise tokom rada, i izduvnih gasova iz vozila koja skupljaju i istovaruju otpad
na deponiji.
2.2
Projektne odgovornosti pitanja van Lokacije
Prilikom projektovanja Lokacije i novog objekta i izrade projektno-izvoake

dokumentacije, Izvoa e kao deo projekta ukljuiti
a)
poboljanje postojeih putnih pravaca koji vode do objekta ili e biti korieni za
pristup objektu;
b)
poboljanje ili projektovanje svih pristupnih puteva od postojeih lokalnih puteva
do Lokacije i objekta, i ukrtanja s lokalnim putevima; i
c)
planove i projekte za irenje svih komunalnih usluga koje su neophodne za
obavljanje usluga na Lokaciji i na objektu.
2.3
Projektne odgovornosti pitanja koja se odnose na lokaciju
Prilikom pripremanja projekta za Lokaciju i novi objekat i projektno-izvoake

dokumentacije Izvoa e obezbediti da projekat
a) adekvatno pripremi i planira i preduzima adekvatne mere za kontrolu pristupa
ivotinja i ljudi i vozila Lokaciji i novom objektu u perimetru Lokacije i novog
objekta, ukljuujui planove za rovove, bankine, saenje i vegetaciju, ogradu,
kapiju koja se moe zakljuavati na takama pristupa vozila, i za stvaranje
internog perimetra pristupnog koridora unutar ili, uz odgovarajue lokalne i
druge saglasnosti, na zemljitu koje okruuje Lokaciju;
b) ukljui parking prostore, unutranje pristupne puteve i putne pravce kako bi
upravljao saobraajnim tokovima na Lokaciji i Novom objektu;
c) obezbedi komunalne usluge na Lokaciji i Novom objektu kao to su struja,
telefon, pijaa vodu, tehnika vodu i prikupljanje i odlaganje kanalizacionog
otpada; i
TABLE OF CONTENTS
d) obezbedi povrine za ispiranje ako je to dozvoljeno, prijem materijala razliitog
porekla i program za obnovu materijala na licu mesta.
2.4
Dispozicija deponijskih elija i redosled popunjavanja
Izvoa e biti odgovoran za planiranje i projektovanje dela povrine Lokacije koji e biti
deponija, ukljuujui projekat koji
a)
smanjuje na minimum boni i vertikalni obim radnog fronta i domet odloenog
otpada koji je izloen;
b)
priprema Lokaciju za rad deponije i prikazuje tipinu strukturu elije;
c)
planira raiavanje i iskopavanje zemljita, uta i drugog materijala na povrini
deponije;
d)
planira pripremanje stabilne osnove za povrinu za odlaganje otpada;
e)
obuhvata, prema potrebi, mere za kontrolu i upravljanje podzemnim vodama
ispod i uz povrinu deponije;
f)
obuhvata projektovanu barijeru ili oblogu dna kako bi se spreilo da procedne
vode dopru do povrinskih i podzemnih voda;
g)
obezbedi sakupljanje i prebacivanje procednih voda sa podruja deponije do
odgovarajueg objekta za njihovo tretiranje;
h)
dozvoljava poravnavanje i izgradnju dna i stranica elije, tako da projektovana
barijera ili obloga dna ne budu oteeni i da budu strukturalno celoviti, pouzdani i u
svako doba stabilni;
i)
obezbeuje ugradnju sistema za sakupljanje i odvajanje povrinskih i olujnih
voda kako bi se zatitilo podruje deponije i s njom povezani radovi u cilju smanjivanja
proizvodnje i generisanja procednih voda;
j)
obezbeuje progresivno uvoenje kontrolnih mera za upravljanje procednih voda
i deponijskog gasa;
k)
obezbeuje odlaganje otpada na nain koji e spreiti oteenja na, projektovanoj
barijeri ili oblozi dna deponije, sistem koji kontrolie procedne vode, sistem za
sakupljanje i prebacivanje procednih voda i sistem za kontrolu i upravljanje deponijskim
gasom;
l)
planira periodino servisiranje sistema za kontrolu, sakupljanje, transfer i tretman
procednih voda, i sistema za kontrolu i upravljanje deponijskim gasom;
m)
ukljuuje odgovarajue sisteme podrke u sluaju kvara bilo koje komponente
sistema za ekoloku kontrolu i upravljanje;
n)
planira premetanje svih postojeih komunalnih i drugih usluga koje su locirane
ispod, na ili preko, ili koje prolaze ispod, na ili preko Lokacije i Novog objekta;
o)
planira ukljuivanje projektovane barijere ili prekrivne obloge deponije,
drenanog sloja i humusa, prema potrebi, kao deo konanog sistema pokrivke na gornjoj
povrini odloenog otpada;
p)
planira da po kompletiranju radova pojedinane elije budu progresivno
zatvarane;
q)
planira razvoj pojedinanih elija u koherentnom i loginom redosledu i na nain
koji obezbeuje stabilnost svih radnih faza, svih taaka na kojima se istovaruje otpad i
TABLE OF CONTENTS
optu stabilnost nagomilanog otpada tokom progresivnog razvoja i prilikom njegove
konane konfiguracije; i
r)
2.5
maksimizira korisnu zapreminu deponije.
Odreivanje podruja deponije namenjena drugim potrebama
Prilikom pripremanja projekta i dispozicija za Lokaciju i Novi objekat, Izvoa e

odrediti povrine na Lokaciji i Novom objektu koje e se koristiti za
a)
interne rute i parkiralita za vozila i opremu;
b)
popunjavanje deponije;
c)
tretman procednih voda;
d)
prikupljanje materijala za upotrebu u izgradnji Novog objekta;
e)
prikupljanje materijala predvienog da bude pokrivni materijal koji e biti
korien tokom rada na deponiji;
f)
skladitenje drugih materijala koji se trae za radove na lokaciji;
g)
upravu i administraciju gradilita;
h)
prostorije koje e koristiti Vlasnik;
i)
zatienu zona po perimetru;
j)
obnovu materijala i resursa ukljuujui kompostiranje; i
k)
privremeno bezbedno skladitenje i procesuiranje posebnog neprihvatljivog
otpada.
2.6
Upravljanje povrinskim i podzemnim vodama
Tokom pripremanja projekta za Lokaciju i Novi objekat i projektno-izvoake

dokumentacije Izvoa e
a)
kontrolisati i pripremiti program za testiranje zemljita na Lokaciji u pogledu
nivoa podzemnih voda, vodnih tokova, stvaranja vode, upijanja, skladitenja i drenae na,
u, ispod i u okolini planirane Lokacije i Novog objekta;
b)
planirati i projektovati povrinsku drenau na Lokaciji i Novom objektu preko
adekvatnih kanala za drenau vode, cevi, kanalizacije, konstrukcije i dodatke, ukljuujui
i na viim nivoima, koji mogu savladati najvie sezonske nivoe i koliine olujnih voda; i
d)
planirati i projektovati Lokaciju i Novi objekat tako da ima odgovarajuu zatitu
od poplava, bez obzira da li je re o kii, podzemnim vodama, visokom renom
vodostaju, oluji ili drugom izvoru.
TABLE OF CONTENTS
2.7
Administrativni objekti na lokaciji
Izvoa je odgovoran za administriranje Lokacijom i Novim objektom tokom projektnoizvoakog perioda i projektovae
a)
privremeni kancelarijski prostor za potrebe Izvoaa i njegovih podugovaraa za
pitanja administracije i izvrenja projektno-izvoakih usluga;
b)
novi stalni kancelarijski prostor kao deo Novog objekta koji e biti korien za
administrativne potrebe Usluga rukovanja za smetaj personala, nametaja, komunalnih
usluga, trpezariju, prostoriju za pranje i javne klozete;
c)
odgovarajue oznaavanje Lokacije i Novog objekta, ukljuujui oznake koje

i)
obeleavaju Novi objekat, podkompenente Novog objekta i Vlasnika;
ii)
usmeravaju saobraaj na uredan nain;
iii) obeleavaju na terenu privremene i stalne lokacije glavnih

administrativnih kancelarija Izvoaa, Inenjera Nadzora za projektovanje i
izgradnju, Vlasnika i podugovaraa;
iv) obezbeuju obavetavanje o upozorenju i opasnostima u odreenim
podrujima gde je potrebno; i
v) obeleavaju podruja Novog objekta koja su zabranjena za pristup
posetiocima i dostupna su samo za imenovane zaposlene kod izvoaa;
d)
ureenje terena za objekat kako je predvieno projektno-izvoakom
dokumentacijom;
e)
bilo koje i sve vage, privremene vage, kuicu uz vagu za osoblje, opremu za
opsluivanje predvienog obima kamionskog saobraaja i dimenzija i tipova kamiona,
sisteme podrke za beleenje podataka sa vage i njihov prenos na druge lokacije, i
objekte za pranje tokova;
f)
zgradu za opravke i servisiranje opreme i odlaganje alata, rezervnih delova i
potronog materijala;
g)
sigurno mesto za magacioniranje, merenje i rasuto gorivo i obezbedie
spreavanje i sakupljanje iscurelog goriva; i
h)
podruje za privremeno dranje, koje je obloeno, ima bankinu, ograeno je,
nepropusno i sakuplja materije koje otiu, i za neprihvatljiv otpad.
2.8
Druge projektne odgovornosti
Izvoa e imati sledee odgovornosti za projekat u uem i irem smislu:

a) Izvoa e pripremiti planove i projekte za sve privremene radove u skladu s
projektom Izvoaa i sa Ugovorom;
b) Izvoa e pripremiti planove i projekte za sisteme za kontrolu, upravljanje i
tretman otpadnih voda i gasa na podruju deponije na Lokaciji i Novom objektu;
c) Izvoa e pripremiti planove i projekte za ureenje terena za Lokaciju i Novi
objekat;
d) Izvoa e, u konsultaciji sa Vlasnikom, pripremiti planove i projekte za krajnji
izgled zemljita i korienje Lokacije i Novog objekta;
TABLE OF CONTENTS
e) Izvoa e pripremiti planove i projekte za sve druge specifine objekte i procese
predviene, ili ureene Ugovorom, ukljuujui, ali ne ograniavajui se na obnovu
materijala i resursa;
f) Izvoa e pripremiti planove i projekte za dobijanje svih podataka i informacija
neophodnih za izradu njegovog projekta ukljuujui, ali ne ograniavajui se na bilo
koja vid ispitivanja zemljita, preglede van Lokacije i program za osnovni monitoring
ivotne sredine koji zahteva ili predvia Ugovor; i
g) Izvoa e pripremiti detaljne planove i metodologije za testiranje i inspekciju
postrojenja i opreme i bilo kog dela novog objekta kako je definisano u Ugovoru i
dopuni uz prilog Tehniki standard.
ODELJAK 3 USLUGE ZIDANJA I IZGRADNJE
3.1
Opte
1.
Izvoa e izvesti celokupno zidanje i izgradnju svih projektovanih pozicija u skladu s
DBSA l. 1 i l. 2, sem to Izvoa nee biti u obavezi da izvede zidanje i izgradnju u pogledu
pozicija navedenih u DBSA Odeljak 13 0, za elije koje nisu zatvorene pre krajnjeg datuma.
2.
Izvoa e obezbediti sve radove i usluge u vezi s ruenjem, iskopavanjem, zidanjem,
koordinacijom, opravkom, garancijom, kontrolom, inspekcijom, testiranjem, garancijom i
kontrolom kvaliteta, praenjem, zakazivanjem, ienjem i drugim graevinskim radovima i
uslugama koji su potrebni za modifikaciju Lokacije i izgradnju novog objekta kako je predvieno
projektno-izvoakom dokumentacijom.
3.
Izvoa e imati punu kontrolu nad zidanjem i gradnjom i na delotvoran nain e
usmeravati i nadgledati zidanje i izgradnje kako bi obezbedio da budu saglasni s projektnoizvoakom dokumentacijom .
4.
Izvoa e biti sam odgovoran za graevinska sredstva, metode, tehnike, redosled i
postupke i za koordinaciju razliitih delova projektno-izvoakih usluga prema Ugovoru.
3.2.
Nabavke i transport
1.
U skladu su GC Odeljak 3.4, Izvoa e proizvesti ili nabaviti i transportovati do
Lokacije sva postrojenja i opremu na ekspeditivan i uredan nain.
2.
Izvoa e na sopstveni rizik i troak transportovati sva postrojenja i opremu, i opremu
(projektno-izvoaku) Izvoaa i opremu (za rukovanje) Izvoaa na Lokaciju na nain koji
Izvoa smatra najpogodnijim u svim okolnostima.
3
Osim ako je drugaije predvieno Ugovorom, Izvoa moe izabrati svaki bezbedan
nain transporta, bez obzira u ijoj organizaciji, radi prevoza postrojenja i opreme, opreme
(projektno-izvoake) Izvoaa i opreme (za rukovanje) Izvoaa.
4
Nakon istovara svake poiljke postrojenja i opreme, opreme (projektno-izvoaka)
Izvoaa i opreme (rukovanje) Izvoaa, Izvoa e obavestiti Vlasnika teleksom, telegramom ili
faksom ili putem elektronske razmene podataka (Electronic Data Interchange EDI) o opisu
postrojenja i opreme, kao i opreme (projektno-izvoaka) Izvoaa, punktovima i sredstvima
istovara, i o procenjenom vremenu i punktu na kome e ui u zemlju u kojoj se nalazi Lokacija,
ako je to primenljivo, i na Lokaciju. Izvoa e dati Vlasniku relevantna dokumenta za poiljku o
kojima e se strane dogovoriti.
5
Izvoa e biti odgovoran za pribavljanje, ukoliko je potrebno, saglasnosti vlasti
nadlenih za transport postrojenja i opreme, opreme (projektno-izvoake) Izvoaa i opreme
(rukovanje) Izvoaa na Lokaciju. Vlasnik e pravovremeno i ekspeditivno uloiti razuman napor
kako bi pomogao Izvoau da dobije te saglasnosti ukoliko Izvoa to od njega trai. Izvoa e
TABLE OF CONTENTS
obeteti i Vlasnika i smatrae da nije odgovoran za bilo kakvu tetu priinjenu putevima,
mostovima ili bilo kom saobraajnom objektu koja bi mogla biti posledica transporta postrojenja i
opreme, opreme (projektno-izvoake) Izvoaa i opreme (za rukovanje) Izvoaa do Lokacije.
6
Izvoa e, na sopstveni troak, organizovati sva uvozna postrojenja i opremu, opremu
(projektno-izvoaku) Izvoaa, opremu (rukovanje) Izvoaa na punktu/punktovima uvoza i on
e obaviti sve formalnosti za carinski prolaz. Ako vaei propisi zahtevaju da Vlasnik podnese
bilo kakvu prijavu ili podnesak, ili da to neko uini u njegovo ime, Vlasnik e preduzeti sve
neophodne korake kako bi postupio u skladu s takvim vaeim propisima. U sluaju da doe do
produenog trajanja carinskih formalnosti za koje nije kriv Izvoa, Izvoa e imati pravo na
produenje roka za dovretak radova, u skladu s GC Odeljak 2.3.4.
3.3
3.3.1
Graevinske odgovornosti
Privremena podrka, konstrukcije i komunalne usluge
1.
Izvoa e biti sam odgovoran za projekat, podizanje, rukovanje, odravanje i uklanjanje
privremene podrke, konstrukcija i komunalnih usluga, i za projektovanje i izvoenje
graevinskih metoda koje se potrebne za njihovo korienje.
2.
Izvrilac e angaovati i platiti registrovani profesionalni inenjerski personal obuen za
odgovarajue discipline da obavi funkcije navedene u DBSA Odeljak 3.3.1(1) kad je to
predvieno zakonom ili projektno-izvoakom dokumentacijom i u svim sluajevima u kojima su
takve privremene podrke, strukture i komunalne usluge i njihovi projekti i metodi izgradnje
takve prirode da su neophodne profesionalne inenjerske sposobnosti da bi se ostvarili bezbedni i
zadovoljavajui rezultati.
3.3.2
Pregled dokumentacije
Izvoa radova e pregledati projektno-izvoaku dokumentaciju i odmah e obavestiti

Inenjera Nadzora za projektno-izvoake usluge o svakoj greci, nedoslednosti ili
propustu koje e moda otkriti. Ako Izvoa otkrije bilo koju greku, nedoslednost ili
propust u projektno-izvoakoj dokumentaciji, on nee nastaviti sa radovima na koje se
to odnosi dok ne ispravi sve takve greke i nedoslednosti ili ne prui svaku nedostajuu
informaciju i te ispravke budu pisanim putem dobile saglasnost Inenjera Nadzora za
projektno-izvoake usluge i Vlasnika.
3.3.3
Postrojenje i oprema
1
Izvoa e obezbediti i platiti rad, postrojenja i opremu, alate, graevinske maine i
opremu, materijal i snabdevanje, vodu, grejanje, svetlo, energiju, transport i sve druge objekte i
usluge koji su neophodni za izvoenje projektno-izvoakih usluga u skladu s projektnograevinskom dokumentacijom.
2
Izvoa e obezbediti da sva postrojenja i oprema koji se daju budu novi. Postrojenja i
oprema koji nisu navedeni bie takvog kvaliteta da budu u skladu sa onima koji jesu navedeni i
da budu prihvatljivi Inenjeru Nadzora za projektno-graevinske usluge.
3.3.4
Dokumentacija na gradilitu
Izvoa radova e uredno uvati jedan primerak aurirane projektno-graevinske

dokumentacije, podneske, izvetaje i zapisnike sa sastanaka odranih na Lokaciji, i oni e
biti dostupni Vlasniku i Inenjeru Nadzora za projektno-izvoake usluge na njihov
zahtev i u bilo koje razumno vreme.
TABLE OF CONTENTS
3.3.5
Korienje Lokacije i Novog objekta

1.
Izvoa radova e ograniiti graevinske maine i opremu, skladitenje postrojenja i
opreme, opreme (projektno-izvoake) Izvoaa i opreme (za rukovanje) Izvoaa, i operacije
svog personala na ogranienja data zakonom, dekretima, dozvolama ili projektno-izvoakom
dokumentacijom i nee bez razloga opteretiti Lokaciju postrojenjima i opremom, opremom
(projektno-izvoakom) Izvoaa i opremom (za rukovanje) Izvoaa. Izvoa radova nee
opteretiti niti dozvoliti da se optereti bilo koji deo Lokacije ili Novog objekta teretom ili silom
koji bi ugrozili sigurnost Lokacije ili Novog objekta.
2.
Izvoa radova nee skladititi postrojenja i opremu, opremu (projektno-izvoaku)
Izvoaa ili opremu (za rukovanje) Izvoaa na lokaciji koji nisu neophodni za izgradnju Novog
objekta.
3.3.6
Osnivanje gradilita
1
Izvoa e biti odgovoran za pravo i ispravno osnivanje gradilita Lokacije i Novog
objekta u pogledu koordinate, referentne oznake i linije koje su navedene u projektnograevinskoj dokumentaciji.
2.
Ukoliko se bilo kada tokom izgradnje novog objekta pojavi bilo kakva greka u pogledu
pozicije, nivoa ili poravnavanja Lokacije i Novog objekta, Izvoa o tome e odmah obavestiti
Inenjera Nadzora za projektno-izvoake usluge i na sopstveni troak odmah ispraviti takvu
greku na nain koji e razumno zadovoljiti Inenjera Nadzora za projektno-izvoake usluge.
3.3.7
Obezbeenje kvaliteta
1.
Izvoa e uvesti sistem garancije kvaliteta kako bi obezbedio ispunjavanje zahteva iz
projektno-izvoake dokumentacije. Potovanje sistema garancije kvaliteta ne oslobaa Izvoaa
njegovih dunosti, obaveza ili odgovornosti.
2.
Izvoa e detalje postupaka za garancije u pogledu kvaliteta i dokumenata koji pokazuju
da Izvoa potuje sistem garancije kvaliteta podneti na saglasnost Inenjeru Nadzora za
projektovanje i izgradnju pre nego to zapone bilo koju fazu projektno-izvoakih radova kao
to je navedeno u rasporedu. Kada se bilo koji dokument izda Inenjeru Nadzora za projektovanje
i izgradnje, bie propraen potpisanim izjavama o kvalitetu za takav dokument, ukoliko ih ima.
Inenjer Nadzora za projektovanje i izgradnju moe izvriti reviziju svakog aspekta sistema
garancije kvaliteta i Izvoa e preduzeti sve korektivne radnje koje Inenjer za projektovanje i
izgradnju smatra odgovarajuim.
3.3.8
Pristupni putevi Izvoaa i pravo prolaza tokom perioda projektovanja i

izgradnje
1
Izvoa e se uveriti da li mu odgovaraju podobnosti i dostupnost pristupnih puteva koje
izabere da koristi tokom projektno-izvoakog perioda za dolazak i odlazak sa Lokacije. Izvoa
radova e, to se tie obuhvaenih strana, biti odgovoran za odravanje pristupnih puteva tokom
projektno-izvoakog perioda. Vlasnik nee biti odgovoran u odnosu na ni za bilo koje zahteve
za odtetu koji mogu proistei iz upotrebe ili iz drugih razloga koji se odnose na bilo koji
pristupni put. Vlasnik ne garantuje podobnost ili dostupnost nijednog konkretnog pristupnog puta
i nee prihvatiti nikakve zahteve za nepodobnost ili nedostupnost za kontinualnu upotrebu tokom
perioda projektovanja i izgradnje ni za jedan takav put.
2
Izvoa radova e snositi sve trokove i izdatke za specijalna ili privremena prava
prolaza koje zahteva radi pristupa Lokaciji. Izvoa e takoe obezbediti, na sopstveni troak, sve
dodatne objekte van Lokacije ili Novog objekta koje trai u svrhe obavljanja projektnoizvoakih radova.
3.3.9
Pravila na Lokaciji i bezbednost
TABLE OF CONTENTS
1.
Izvoa e uspostaviti pravila za Lokaciju koja e definisati propise koji se moraju
potovati tokom izvrenja Ugovora na Lokaciji i pridravae ih se. Izvoa e pripremiti
predloena pravila i dati ih Vlasniku, s primerkom za Inenjera za projektantsko-izvoake
usluge, radi dobijanja saglasnosti Vlasnika, s tim da ta saglasnost ne bude neopravdano otezana.
Takva regulativa u odnosu na Lokaciju obuhvatie propise koji se tiu bezbednosti, sigurnosti
Lokacije, postojeeg objekta i novog objekta, kontrole na kapiji, sanitarnih vorova, medicinske
slube, pripravnosti za hitne situacije, reagovanje u hitnim situacijama, bezbednosne obuke
zaposlenih na licu mesta i spreavanje poara.
2.
Izvoa e se pridravati svih vaeih bezbednosnih propisa prilikom obavljanja
projektno-izvoakih usluga i zauzimanja bilo kog dela Lokacije, postojeeg objekta ili novog
objekta. Sem ukoliko je drugaije predvieno u projektno-izvoakoj dokumentaciji, Izvoa e,
tokom projektantsko-izvoakog perioda,
a)
obezbediti sigurnosnu ogradu, osvetljenje, uvanje i nadgledanje projektnoizvoakih usluga;
b)
obezbediti privremene putne pravce, peake staze, uvare i ograde koji su
neophodni za smetaj i zatitu njegovih zaposlenih, posetilaca Lokacije, vlasnika i
korisnika zemljita, javnosti i drugih;
c)
pripremiti prirunik za bezbednosne programe i postupke koji se mogu primeniti
u svakoj fazi projektno-izvoakih usluga i na Lokaciju i Novi objekat u celini i
distribuirae takav prirunik svim podugovaraima, agentima, predstavnicima i
zaposlenima koji rade na Lokaciji ili Novom objektu; i
d)
sprovoditi bezbednosne brifinge u pogledu pravila koja su na snazi za sve
zaposlene, podugovarae, agente, predstavnike i posetioce Lokacije, postojeeg objekta i
Novog objekta pre nego to se dozvoli prvi pristup date osobe Lokaciji i Novom objectu,
i u redovnim intervalima nakon toga.
3.
Tokom perioda projektovanja i izgradnje Izvoa e razraditi i sprovesti obuhvatni
program bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zatite personala Izvoaa i svih drugih osoba koje
bi mogle doi na Lokaciju i Novi objekat. Program e ukljuiti opis toga kako e Izvoa
a)
odgovoriti svim obavezama u pogledu zdravlja i sigurnosti u odnosu na Lokaciju
ili Novi objekat kako je predvieno vaeim pravnim propisima;
b)
razraditi i upravljati svim postupcima za izvetavanje o zdravlju i bezbednosti na
radu; i
c)
radu.
3.3.10
upravljati svim zahtevima koji se odnose na zdravstvene i bezbednosne uslove na

Oprema (projektno-izvoaka) Izvoaa i ienje Lokacije
1.
Smatrae se da je celokupna oprema Izvoaa (projektno-izvoaka) koju je Izvoa
doneo na lokaciju namenjena korienju iskljuivo za izvrenje Ugovora. Izvoa iste nee
ukloniti s Lokacije bez saglasnosti Inenjera Nadzora za projektantsko-izvoake usluge da ova
oprema (projektantsko-izvoaka) Izvoaa vie nije potrebna za izvrenje Ugovora.
2.
Izvoa e drati Lokaciju, postojei objekat i Novi objekat u urednom stanju i bez
nagomilanog otpada i uta. Izvoa e ukloniti otpad i ut sa Lokacije i ostavie objekt u istom
stanju, podoban za primopredaju i obavljanje usluge rukovanja pre potpunog kompletiranja
radova. Izvoa e ukloniti proizvode, alat, graevinsku mehanizaciju i opremu, ukljuujui
opremu (projektno-izvoaka) Izvoaa, koji nisu potrebni za izvoenje preostalih projektnoizvoakih usluga.
TABLE OF CONTENTS
3.
Pre obavetavanja Vlasnika u skladu s DBSA 6.2(1), Izvoa e ukloniti proizvode, alate,
graevinsku mehanizaciju i opremu, otpad i ut, ukljuujui opremu (projektno-izvoaku)
Izvoaa.
4.
Nakon izdavanja bilo kog certifikata o zavretku radova Izvoa e raistiti i ukloniti sa
Lokacije, postojeeg objekta i Novog objekta celokupnu opremu (projektno-izvoaku) Izvoaa,
viak materijala, otpad, ubre i privremene radove i konstrukcije. Izvoa e obezbediti da
Lokacija, postojei objekt i Novi objekat budu u istom i bezbednom stanju o emu e ocenu dati
Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge.
5.
Ako Izvoa ne ukloni, najkasnije 30 dana nakon izdavanja certifikata o kompletiranju
radova, svu preostalu opremu (projektno-izvoaku) Izvoaa, viak materijala, otpad, ubre i
privremene radove ili konstrukcije, Vlasnik moe prodati ili se na drugi nain osloboditi ovih
stvari. Vlasnik je ovlaen da od prihoda od takve prodaje zadri iznos koji je dovoljan da pokrije
trokove nastale u vezi s prodajom ili odlaganjem, i obnavljanjem Lokacije, postojeeg objekta i
Novog objekta. Sav preostali iznos prihoda e biti isplaen Izvoau. Ako su prihodi od prodaje
nedovoljni da pokriju trokove Vlasnika, Vlasnik e traiti od Izvoaa da nadoknadi razliku.
6.
Vlasnik e, ako se to trai, uloiti razumne napore da pomogne Izvoau da dobije sve
lokalne, dravne ili nacionalne vladine dozvole koje trai Izvoa za izvoz opreme (projektnoizvoake) Izvoaa koja je uvezena iskljuivo za izvrenje Ugovora a koja vie nije potrebna za
izvrenje Ugovora.
3.3.11
Zatita ivotne sredine

1.
Izvoa e preduzeti sve opravdane korake u cilju zatite ivotne sredine, kako na
Lokaciji tako i van nje, i ograniavanja tete i neprijatnosti za ljude i imovinu koji bi nastali od
zagaenja, buke, praine i drugih posledica njegovih usluga, ukljuujui,
a)
usvajanje radnih procedura koje spreavaju ili minimiziraju transfer svih
zagaivaa van lokacije;
b)
odravanje pristupnih puteva u dobrom stanju;
c)
korienje odgovarajuih metoda za potiskivanje praine;
d)
ograniavanje rada kamiona i glasne mehanizacije i opreme na dnevne sate;
e)
korienje izduvnih cevi, priguivaa i drugih odgovarajuih metoda u cilju
minimiziranja buke prilikom izgradnje;
f)
korienje muljevitih ograda, bala sena, muljevitih klopki i drugih metoda za
minimiziranje erozije tla i spreavanje zagaenja povrinskih voda, i prevoz zemlje van
lokacije u susedno zemljite;
g)
zidanje novog objekta da bi se spreilo kretanje ocednih voda i deponijskih
gasova van lokacije; i
h)
odravanje istoe na Lokaciji, postojeem objektu i Novom objektu, bez
ubreta, sem podruja za odlaganje, i uta.
2.
Izvoa e, u svako doba tokom zidanja i izgradnje, obezbediti da bude potovan plan za
upravljanje ivotnom sredinom.
3.
Izvoa radova e pratiti kvalitet podzemnih voda uzvodno i nizvodno od postrojenja
tokom celokupnog procesa izgradnje.
4.
Izvoa e nadzirati kvalitet vode uzvodno i nizvodno od Lokacije i Novog objekta, pre i
tokom procesa izgradnje.
TABLE OF CONTENTS
3.3.12
Bezbednost na Lokaciji, postojeem objektu i Novom objektu
Osim ako nije drugaije navedeno u projektno-izvoakoj dokumentaciji:

a)
Izvoa e biti odgovoran za to da neovlaena lica ne ulaze na Lokaciju, u
postojei objekt i u Novi objekt,
b)
Izvoa e voditi detaljan zapisnik o svim osobama koje ulaze na Lokaciju,
postojei objekt i Novi objekt; i
c)
Izvoa e obezbediti da ovlaena lica budu ograniena na lica sa spiska
zaposlenih kod Izvoaa, Inenjera za projektno-izvoake usluge, zaposlene kod
podugovaraa i osobe koje ovlaste Vlasnik ili Inenjer za projektno-izvoake radove.
3.3.13
Vlasnitvo nad predmetima kulture

1.
Izvoa radova e preduzeti razumne preventivne mere kako bi spreio da njegovi
zaposleni, agenti, predstavnici, podugovarai, ili druge osobe uklanjaju ili otete bilo kakve
fosile, novie, antikvitete i strukture i druge ostatke ili stvari na Lokaciji koje su interesantne u
geolokom ili arheolokom smislu. Izvoa e, odmah po otkriu takvih artikala ili stvari ,
posavetovati Inenjera za projektno-izvoake radove, i moe izdati uputstva za rukovanje tim
nalazima. Svi fosili, novii, vredni predmeti ili antikviteti, i strukture i drugi ostaci ili stvari koje
su interesantne u geolokom ili arheolokom smislu a koji su otkriveni na Lokaciji bie svojina
Vlasnika.
2.
Ako Izvoa bude kasnio ili bude trpeo bilo kakvu tetu ili trokove zato to je sledio bilo
kakva uputstva Inenjera za projektno-izvoake radove u skladu s DBSA Odeljkom 3.3.13(1), i
ukoliko takva kanjenja ili trokovi nisu mogli biti predvieni, Izvoa e uputiti dopis Inenjeru
Nadzora za projektno-izvoake radove, a kopiju e poslati Vlasniku. Nakon prijema takvog
dopisa, Inenjer Nadzora za projektno-izvoake radove odredie u skladu s GC Odeljak 7.2.6 da
li Izvoa ima pravo na produenje roka ili ni bilo kakvo obeteenje za takve tete ili trokove i
obavestie o tome Izvoaa.
3.3.14
Rad u hitnim sluajevima

1.
Ukoliko, iz razloga hitnih okolnosti koje su nastale u vezi sa izvrenjem projektnoizvoakih usluga i tokom njih, bude potreban bilo kakav hitan rad na zatiti ili otklanjanju
posledica kako bi se spreila oteenja na Lokaciji, postojeem objektu ili Novom objektu,
Izvoa e odmah sprovesti takve radove.
2.
Ako Izvoa nije u mogunosti ili nije voljan da odmah preduzme takve radove, Vlasnik
moe da ih obavi ili da izdejstvuje obavljanje takvih radova za koje smatra da su neophodni kako
bi se spreila teta na Lokaciji, postojeem objektu ili Novom objektu. U tom sluaju Vlasnik e,
im je to mogue nakon to se dogodio hitni sluaj, pisanim putem obavestiti Izvoaa o tom
hitnom sluaju, obavljenim radovima i razlozima za to. Ako su radovi koje je izveo Vlasnik, ili za
koje je izdejstvovao da budu izvedeni, radovi za ije izvrenje je bio odgovoran Izvoa o svom
troku prema Ugovoru, Izvoa e isplatiti Vlasniku razumne trokove koje je s njima u vezi
imao Vlasnik. Inae, trokove za takve radove na popravljanju stanja snosi Vlasnik.
3.3.15
Rad nou i u dane praznika

1.
Osim ako je drugaije predvieno Ugovorom, bez prethodne pismene saglasnosti
Vlasnika nee biti obavljani nikakvi radovi van radnog vremena postojeeg objekta i na dan
javnih praznika drave, sem kada su radovi neophodni ili su zatraeni kako bi se osigurala
bezbednost Lokacije, postojeeg objekta ili Novog objekta ili radi zatite ivota, ili radi
spreavanje gubitka ili oteenja imovine, u kom sluaju e Izvoa odmah obavestiti Inenjera
Nadzora za projektno-izvoake usluge, pod uslovom da se ove odredbe iz DBSA Odeljak 3.3.15
ne primenjuju ni na kakve radove koji se uobiajeno izvode u rotaciji ili duplim smenama.
TABLE OF CONTENTS
2.
Bez obzira na GC Odeljak 8.3(6) ili DBSA Odeljak 3.3.15(1), ako i kada Izvoa smatra
neophodnim da izvri radove nou ili na dan praznika kako bi ispunio rokove zavretka radova i
za to zatrai saglasnost Vlasnika, Vlasnik nee neopravdano zatezati s takvom saglasnou.
ODELJAK 4 - FUNKCIONISANJE POSTOJEEG OBJEKTA
4.1
Funkcionisanje postojeeg objekta
Osim ako je drugaije navedeno u SCC, Izvoa e, poev od datuma poetka

projektovanja i izgradnje pa sve do datuma otpoinjanja rada, sprovoditi sve aktivnosti
(usluge postojeih operacija) ukljuujui,
a) svaki prijem, sortiranje, skladitenje i odlaganje vrstog otpada u postojeem objektu;
b) rasprostiranje, ukopavanje i pokrivanje vrstog otpada;
c) upravljanje postojeim aktivnostima za skupljanje otpada;
d) upravljanje olujnim vodama i procednim vodama;
e) celokupan nadzor koji zahtevaju vaei pravni propisi;
f) preduzimanje mera u cilju kontrolisanja potencijalne ekoloke neprijatnosti,
ukljuujui neprijatne mirise, otpatke, tetoine, insekte, glodare i ptice;
g) sprovoenje svih aktivnosti vezanih za odnose i usluge klijentima, ukljuujui
evidenciju o isporukama otpada; i
h) sva pitanja koja se odnose na rukovanje iodravanje celokupne opreme za postojee
aktivnosti.
ODELJAK 5 TESTOVI I INSPEKCIJA
5.1
Testovi i Inspekcije
1.
Izvoa e na sopstveni troak na mestu proizvodnje ili na Lokaciji sprovesti sve testove i
inspekcije postrojenja i oprema i svakog dela novog objekta, kako je navedeno u Ugovoru i u
dopuni 1 uz Tehnike standarde. Izvoa e, uz ove testove i inspekcije navedene u Ugovoru,
razraditi plan za sva testiranja i inspekciju Novog objekta koji se trae za dovravanje novog
objekta u skladu s prilogom uz Tehnike standarde.
2.
Vlasnik i Inenjer Nadzora za projektovanje i izgradnju ili njihovi imenovani
predstavnici imae pravo da prisustvuju svakom testiranju ili inspekciji, pod uslovom da Vlasnik
snosi sve trokove i izdatke izazvane takvim prisustvom ukljuujui, ali ne ograniavajui se na,
trokove puta i boravka i stanovanja.
3.
Kada god da je Izvoa spreman da sprovede bilo koji test ili inspekciju, Izvoa e
dovoljno unapred obavestiti Inenjera za projektovanje i izgradnju usluge o testu ili inspekciji i o
mestu i vremenu kada e biti obavljeni. Izvoa e od bilo koje relevantne tree strane ili
proizvoaa prikupiti sve potrebne dozvole ili saglasnosti kako bi omoguio Vlasniku i Inenjeru
Nadzora za projektno-izvoake usluge (ili njihovim imenovanim predstavnicima) da prisustvuju
testu ili inspekciji.
4.
Izvoa e Inenjeru za projektno-izvoake usluge dostaviti overeni izvetaj o
rezultatima svih testova i inspekcija.
5.
Ako Vlasnik ili Inenjer za projektno-izvoake usluge, ili njihovi imenovani
predstavnici, ne prisustvuju, ili ako se strane dogovore da takve osobe nee prisustvovati, Izvoa
moe nastaviti da sprovodi test ili inspekciju u odsustvu tih lica i dostavie Inenjeru Nadzora za
projektovanje i izgradnju overeni izvetaj o njihovim rezultatima.
TABLE OF CONTENTS
6.
Inenjer za projektovanje i izgradnju moe zahtevati od Izvoaa da izvede bilo koji test
ili inspekciju koje Ugovor ne navodi, pod uslovom da se razumni trokovi i izdaci koje bi za
Izvoaa izazvali takvi testovi i inspekcija budu dodati na ugovorenu cenu. Nadalje, ako takav
test i inspekcija ugroavaju odvijanje radova na novom objektu ili uinak Izvoaa u pogledu
drugih obaveza prema Ugovoru, dozvolie se potrebno produenje u pogledu roka zavretka i
drugih obaveza koje su time pogoene.
7.
Ako bilo koje postrojenja i oprema, ili bilo koji deo novog objekta, ne proe neki test ili
inspekciju, Izvoa e ili ispraviti ili zameniti takvo postrojenje i opremu ili deo novog objekta, i
ponovie test ili inspekciju i prethodno o tome obavestiti u skladu s DBSA Odeljak 5.1(3).
8.
Ukoliko izmeu strana iskrsne bilo koji spor ili razlike u miljenju u vezi sa, ili kao
rezultat, testa ili inspekcije postrojenja i opreme ili dela novog objekta koji ne mogu biti reeni
izmeu strana u okviru razumnog vremena, to se moe preneti u nadlenost arbitra na odluivanje
u skladu s GC Odeljak 1.6.1(1).
9.
Izvoa e Vlasniku i Inenjeru Nadzora za projektovanje i izgradnju, na raun Vlasnika,
dozvoliti pristup u svako razumno vreme svakom delu novog objekta ili svakom mestu gde se u
novom objektu proizvodi ili ugrauje postrojenje i oprema, kako bi se kontrolisalo napredovanje
radova i nain proizvodnje i ugradnje, pod uslovom da Inenjer Nadzora za projektovanje i
izgradnju o tome prethodno obavesti Izvoaa u razumnom roku.
10.
Izvoa je saglasan da ni izvoenje testova ili inspekcije postrojenja i opreme, ili bilo kog
dela Lokacije i Novog objekta, ni prisustvo Vlasnika ili Inenjera Nadzora za projektovanje i
izgradnju, ni pitanje bilo kog certifikata u skladu s DBSA Odeljak 5.1(4), ne oslobaa Izvoaa
nijedne odgovornosti koju ima prema Ugovoru.
11.
Nijedan deo novog objekta ili temelja nee biti pokriven na Lokaciji a da Izvoa ne
sprovede svaki test ili inspekciju koje koji zahteva Ugovor. Izvoa e u razumnom roku unapred
obavestiti Inenjera Nadzora za projektno-izvoake usluge kad god je bilo koji deo novog
objekta ili temelja spreman, ili skoro spreman, za test ili inspekciju; takvi test ili inspekcija, i
obavetenje o njima, podleu zahtevima Ugovora.
12.
Izvoa e otkriti svaki deo novog objektaili temelja, ili e napraviti otvore u njima, ili
kroz njih, u skladu s mogunim povremenim zahtevima Inenjera Nadzora za projektnoizvoake usluge na Lokaciji, i vratie u preanje stanje i popraviti takav deo ili delove.
13.
Ako su bilo koji delovi novog objekta ili temelja ve pokriveni na Lokaciji nakon to su
potovani zahtevi DBSA Odeljak 5.1(12) i nakon to je ustanovljeno da su izvreni u skladu s
Ugovorom, trokove njihovog otkrivanja, pravljenje otvora na njima ili kroz njih, povraaj u
preanje stanje i opravku snosie Vlasnik, a rok za zavretak radova bie razumno prilagoen do
razmera do kojih je to odloilo ili ugrozilo Izvoaa u izvravanju bilo kojih svojih obaveza
prema Ugovoru.
ODELJAK 6 KOMPLETIRANJE NOVOG OBJEKTA
6.1
Obavetenje o mesenom napredovanju radova

1.
Izvoa e na kraju svakog meseca Inenjeru Nadzora za projektno-izvoake usluge
dostaviti est primeraka, od kojih je svaki potpisao predstavnik Izvoaa imenovan u skladu s GC
Odeljak 8.1.2, obavetenja (Meseni izvetaj o napredovanju) u obliku kakav Inenjer Nadzora
za projektno-izvoake usluge moe povremeno propisati, u kome e se pokazati procenat
zavretka koji Izvoa smatra da je ostvario u prethodnom mesecu u pogledu projektnoizvoakih usluga.
2.
Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge e, ne kasnije od 30 dana po primitku
Mesenog izvetaj o napredovanju, dostaviti Vlasniku izjavu (Izjava inenjera Nadzora za
projektno-izvoake usluge) u kojoj e, izdvojeno, navesti procenat zavretka projektno-
TABLE OF CONTENTS
izvoakih usluga za koje Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge smatra da su
obavljene u datom mesecu.
3.
Ako Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge obavesti Izvoaa o bilo kakvim
kvarovima illi nedostacima, ili o oboje, u bilo kojoj projektno-izvoakoj usluzi, Izvoa e
kvarove i nedostatke otkloniti i ponovie postupak opisan u DBSA Odeljak 6.1(1).
6.2
Kompletiranje radova
1.
im su radovi na projektovanju i izgradnji, po miljenju Izvoaa, zavreni u skladu s
prilogom Tehniki standardi, izuzev manjih pozicija koje u materijalnom smislu ne utiu na rad
ili sigurnost novog objekta, i Novi objekt je uspeno proao sve testove o kompletiranju u skladu
s dopunom br. 1 prilogu Tehniki standardi, Izvoa e o tome pisanim putem obavestiti Vlasnika
(Obavetenje o kompletiranju) i dati projektno-izvoaku dokumentaciju navedenu u DBSA
Odeljak 2.1.4(4).
2.
Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge e, ne kasnije od 30 dana po primitku
obavetenja od Izvoaa u skladu s DBSA Odeljak 6.2(1), ili izdati Certifikat o kompletiranju u
kome se kae da je novi objekat zavren s datumom obavetenja koje je dobio od Izvoaa u
skladu su DBSA Odeljak 6.2(1), ili e pisanim putem obavestiti Izvoaa o bilo kakvim
defektima ili nedostacima, ili o oboje.
3.
Ako Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge smatra da projektno-izvoake
usluge nisu kompletirane, on e obavestiti pisanim putem Izvoaa o svim defektima ili
nedostacima ne kasnije od 7 dana po prijemu Obavetenja o kompletiranju.
4.
Ako Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge obavesti Izvoaa o bilo kakvim
defektima ili nedostacima, ili o oboje, Izvoa e popraviti takve defekte i nedostatke, i ponovie
postupke opisane u Odeljak 6.2(1).
5.
Ako Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge smatra da su projektno-izvoaki
kompletirani, Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge e, ne kasnije od 7 dana nakon
prijeme ponovljenog obavetenja od Izvoaa, izdati Certifikat o kompletiranju u kome e se rei
da su projektno-izvoake usluge kompletirane s datumom kada je Izvoa ponovio obavetenje
o kompletiranju.
6.
Ako Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge ne izda Certifikat o kompletiranju i
ne obavesti Izvoaa o bilo kakvim defektima ili nedostacima 14 dana po prijemu obavetenja o
kompletiranju ili 7 dana po prijemu ponovljenog obavetenja Izvoaa, smatrae se da su
projektno-izvoake usluge zavrene s datumom obavetenja o kompletiranju ili , u drugom
sluaju, ponovljenog obavetenja o kompletiranju
7.
Po zavretku radova Izvoa e u najkraem roku kompletirati sve istaknute manje
pozicije, tako da Lokacija i Novi objekt budu u potpunosti saglasni sa zahtevima Ugovora, a
ukoliko to ne uradi Vlasnik e obaviti te zavrne poslove i trokove oduzeti od novca koji duguje
Izvoau.
ODELJAK 7 PUTANJE U RAD I TEHNIKI PRIJEM

7.1
Putanje u rad
1.
Putanje u rad novog objekta e poeti odmah poto Inenjer Nadzora za projektnoizvoake usluge izda Certifikat o kompletiranju, u skladu s DBSA Odeljak 6.2(2), ili neposredno
nakon izdavanja pretpostavljenog kompletiranju, u skladu s DBSA Odeljak 6.2(6).
7.2
Testovi za putanje u rad

1.
Testove za putanje u rad, kako su izneti u dopuni 1 uz prilog Tehniki standardi, i
njihova ponavljanja, sprovee Izvoa tokom putanja u rad novog objekta kako bi utvrdio da li
TABLE OF CONTENTS
Novi objekt ili relevantni deo mogu dostii tehnike standarde iznete u dodatku uz Tehnike
standarde. Savetodavni personal Izvoaa i Inenjera Nadzora za projektno-izvoake usluge e
prisustvovati testovima za putanje u rad, i savetovae i pomagati Vlasniku. Vlasnik e promptno
dostaviti Izvoau informacije koje Izvoa moe razumno da trai u odnosu na sprovoenje i
rezultate testova za putanje u rad, i sva njegova ponavljanja.
2.
Ukoliko iz razloga koji se ne mogu pripisati Izvoau testovi za putanje u rad Novog
objekta ne mogu biti uspeno okonani u roku od 21 dan posle perioda od datuma kompletiranja
navedenog u SCC, ili bilo kog drugog perioda o kome se dogovore Vlasnik i Izvoa, smatrae se
da je Izvoa ispunio svoje obaveze u pogledu testova za putanje u rad.
Tehniki prijem
7.3
1.
Tehniki prijem Novog objekta obavie se kada budu uspeno zavreni testovi za
putanje u rad.
2.
U svako doba posle uspenog okonanja testova za putanje u rad Izvoa moe
Inenjeru Nadzora za projektno-izvoake usluge uputiti dopis i traiti Certifikat o tehnikom
prijemu Novog objekta.
3.
Inenjer Nadzora za projektno-izvoake usluge e, posle konsultacija s Vlasnikom, ali
ne kasnije od 7 dana po prijemu dopisa Izvoaa, izdati Certifikat tehnikom prijemu.
4.
Ukoliko u roku od 7 dana nakon prijema dopisa Izvoaa Inenjer Nadzora za projektnoizvoake usluge ne izda Certifikat o tehnikom prijemu ili ne obavesti Izvoaa pisanim putem
o opravdanim razlozima zbog kojih Inenjer za projektno-izvoake usluge nije izdao Certifikat o
tehnikom prijemu, smatrae se da je novi objekt prihvaen na dan kada je Izvoa poslao
pomenuti dopis.
ODELJAK 8 IZVETAVANJE TOKOM PERIODA PROJEKOTVANJA I IZGRADNJE
8.1
Izvetaji o napredovanju projektno-izvoakih radova

1.
Izvoa e pripremiti meseni izvetaj o napredovanju projektno-izvoakih usluga
tokom perioda projektovanja i izgradnje i podnee est primeraka izvetaja Inenjeru za
projektno-izvoake usluge. Prvi izvetaj e obuhvatiti period do kraja kalendarskog meseca
posle onog u kome je projektno-izvoaki datum poetka radova i izvetaj e biti podnet mesec
dana kasnije, s tim da nijedan nee biti podnet kasnije od 14 dana posle poslednjeg dana meseca
na koji se odnosi.
2.
Meseni izvetaji za projektno-izvoake usluge sadrae sledee informacije:

a)
fotografije i detaljne opise napredovanja, ukljuujui svaku fazu projekta,
nabavke, proizvodnje, isporuke na Lokaciju ili Novi objekt, izgradnju, podizanje,
testiranje i putanje u rad;
b)
dijagrame koje pokazuju status projektno-izvoake dokumentacije, porudbine
za nabavku, proizvodnju i izgradnju;
c)
za proizvodnju svakog pojedinanog proizvoda, opreme, mehanizacije,
komponente novog objekta, ime proizvoaa, lokaciju proizvodnje, procentualni
napredak, aktuelne ili oekivane datume za poetak proizvodnje, inspekcije i testove
Izvoaa i isporuke s tim u vezi;
d)
detaljne zapise u pogledu personala Izvoaa i opreme (projektno-izvoake)
Izvoaa na Lokaciji ili novom pogodnu i aktuelno korienje opreme (projektnoizvoake) Izvoaa tokom izvetajnog perioda i zadaci koje je obavio personal
Izvoaa;
TABLE OF CONTENTS
e)
primerke dokumenata koji se odnose na garancije kvaliteta, rezultati testova i
certifikati za postrojenje i opremu;
f)
sve rezultate monitoringa;
g)
koliine otpada koje su primljene u postojeem objektu;
h)
statistike u pogledu bezbednosti, ukljuujui detalje o svakom opasnom incidentu
i aktivnostima koje se odnose na ekoloke aspekte i odnose s javnou;
i)
ostvareni napredak u procentima, u poreenju s planiranim procentom zavretka
svake aktivnosti; i
j)
kada neka aktivnost zaostaje u planiranom kompletiranju, komentare i verovatne
posledice i opis akcije koja je preduzeta da bi se to ispravilo.
TABLE OF CONTENTS
Pr ilog 3B
Usluge r ukovanja
U SL UG E R UK OV A NJ A
P R I L OG 3B UZ O PT E USL OV E
Z A U G OV OR Z A
P R OJ E K T OV A NJ E , I Z G R A DNJ U I R UK OV A NJ E
OB J E K T OM Z A ODL A G A NJ E V R ST OG OT PA DA
TABLE OF CONTENTS
ODE L J A K 1 - T UM A E NJ E
1.1
1.2
.................................................................................................. 0
Definicije ......................................................................................................................... 0
Dopunjavanje Optih uslova ........................................................................................... 0
ODE L J A K 2 - OPT I OPI S USL UG A I Z A H T E V A U POG L E DU PL A NOV A ,

PR OG R A M A I I Z V E T A J A ................................................................................................... 0
2.1
2.2
2.2.1
2.2.2
2.2.3
Opti opis usluga koje e izvriti Izvoa ....................................................................... 0

Opte odredbe primenljive na planove i programe ......................................................... 1
Spisak planova i programa
1
Opti zahtevi u pogledu planova i programa 2
Usaglaenost planova i programa
3
ODE L J A K 3 - PL A NOV I I PR OG R A M I Z A PO E T A K R UK OV A NJ A ............................. 3

3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9
3.10
Plan za poetak rukovanja - Opte .................................................................................. 3

Program uzorkovanja i monitoringa................................................................................ 3
Programi za organizaciju pretraivanja otpada ............................................................... 3
Program zdravstvene i sigurnosne zatite na radu .......................................................... 4
Program razdvajanja po vrsti otpada ............................................................................... 4
Plan upravljanja ivotnom sredinom i ublaavanja ekolokih posledica ........................ 4
Program organizacije odravanja .................................................................................... 5
Upravljanje finansijama i program za sistem informisanja o uslugama klijentima ........ 5
Povezivanje sa zajednicom i program javnog informisanja ................................... 6
Plan upravljanja materijalima ..................................................................................... 6
ODE L J A K 4 - PL A N/PR OG R A M R UK OV A NJ A ................................................................... 6

4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
Plan/Program rukovanja Opte .................................................................................... 6

Plan rukovanja................................................................................................................. 6
Standardni postupci rukovanja ........................................................................................ 7
Prirunici za rukovanje i odravanje.......................................................................... 7
Zatvaranje i plan rehabilitacije ................................................................................... 7
Plan tranzicije................................................................................................................ 8
ODE L J A K 5 - PR OG R A M UPR A V L J A NJ A I M OV I NOM ..................................................... 8

5.1
5.2
5.3
Program upravljanja imovinom Opte .................................................................... 8

Srednjorone i konane analize situacije................................................................... 8
Planovi za saniranje imovine ...................................................................................... 8
ODE L J A K 6 - G ODI NJ I I Z V E T A J ........................................................................................ 8

6.1
Godinji izvetaj ............................................................................................................ 8
ODE L J A K 7 - OPT E USL UG E ............................................................................................... 10

7.1
7.2
7.3
7.4
Nabavke - Rezervni fond ........................................................................................... 10

Takse za istovar otpada i stvaranje prihoda .................................................................. 10
Nove tehnologije, regulatorna pitanja i korporativna komunikacija ............................. 10
Finansijsko, administrativno i regulatorno upravljanje ................................................. 10
ODE L J A K 8 - R UK OV A NJ E ODL A G A NJ E M V R ST OG OT PA DA ................................ 11

8.1
8.1.1
8.2
8.2.1
Upravljanje inventarom ............................................................................................. 11

Upravljanje inventarom
11
Opte usluge za rukovanje objektom za odlaganje vrstog otpada ............................... 11

Rukovanje
11
8.2.2
8.2.3
8.2.4
8.2.5
Upravljanje povrinskim vodama 11

Upravljanje podzemnim vodama 12
Sakupljanje i tretman procednih voda
12
12
ODE L J A K 9 - ODR A V A NJ E NOV OG OB J E K T A I OPR E M A ........................................ 12

9.1
Usluge opteg odravanja ............................................................................................. 12
ODE L J A K 10 - OPR A V K E , Z A M E NE I R E H A B I L I T A C I J E , NE PR E DV I E NE
SI T UA C I J E I PR OG R A M K A PI T A L NI H I NV E ST I C I J A ................................................ 13
10.1
10.1.1
10.1.2
10.2
Opravke, zamena i rehabilitacija i nepredviene situacije .................................... 13

Opravka, zamena i rehabilitacija imovine
Rezervni fond
13
13
Program kapitalnih investicija....................................................................................... 13
ODE L J A K 11 - UPR A V L J A NJ E F I NA NSI J A M A I USL UG E K L I J E NT I M A ................... 14

11.1
11.1.1
11.1.2
11.1.3
11.2
Usluge klijentima i usluge upravljanja finansijama ...................................................... 14

Obraun i naplata
Merenje otpada
Pritube 15
14
14
Sakupljanje i tretman prihoda ....................................................................................... 15
ODE L J A K 12 - K V A R T A L NI I G ODI NJ I I Z V E T A J I ...................................................... 15

12.1
12.2
Kvartalni izvetaji ......................................................................................................... 15

Godinji izvetaj ............................................................................................................ 16
PRILOG: USLUGE RUKOVANJA-OSA

ODELJAK 1 - TUMAENJE
1.1
Definicije
Godinji izvetaj je definisan u OSA Odeljak 6.1(1);

Godinji izvetaj je definisan u OSA Odeljak 12.2;
Plan zatvaranja i rehabilitacije je definisan in OSA Odeljak 4.5;
Povezivanje zajednice i program javnog je definisan u OSA Odeljak 3.9;
Rezervni fond je definisan u OSA Odeljak 10.1.2(1);
Upravljanje ivotnom sredinom i plan za ublaavanje ekolokih posledica je definisan u OSA
Odeljak 3.6(1);
Konana analiza situacije je definisan u OSA Odeljak 5.2(2);
Upravljanje finansijama i plan za sistem informisanja o uslugama klijentima je definisan u
OSA Odeljak 3.8(1);
Program organizacije odravanja je definisan u OSA Odeljak 3.7(1);
Plan za upravljanje materijalima je definisan u OSA Odeljak 3.10;
Srednjorona analiza situacije je definisan u OSA Odeljak 5.2(1);
Program zdravstvene i bezbednosne zatite na radu je definisan u OSA Odeljak 3.4(1);
Prirunici za rukovanje i odravanje je definisan u OSA Odeljak 4.4;
Plan rukovanja je definisan u OSA Odeljak 4.2;
Kvartalni izvetaj je definisan u OSA Odeljak 12.1;
Plan za sanaciju je definisan u OSA Odeljak 5.3;
Programi uzorkovanja i monitoringa je definisan u OSA Odeljak 3.2(1);
Program organizacije pretraivanja otpada je definisan u OSA Odeljak 3.3;
Programi za razdvajanja po poreklu je definisan u OSA Odeljak 3.5;
Standardni postupci rukovanja je definisan u OSA Odeljak 4.3(1); i
Plan tranzicije je definisan u OSA Odeljak 4.6(1).
1.2
Dopunjavanje Optih uslova
Odredbe sadrane u ovom prilogu Usluge rukovanja namenjeni su dopunjavanju Optih

uslova u svrhu vee konkretizacije usluga rukovanja koje e obavljati Izvoa.
ODELJAK 2 OPTI OPIS USLUGA I ZAHTEVA U POGLEDU PLANOVA, PROGRAMA i
IZVETAJA
2.1
Opti opis usluga koje e izvriti Izvoa
Izvoa e
a)
rukovati i upravljati Novim objektom da bi

(i) primao, sortirao, skladitio i odlagao vrst otpad;
(ii) odlagao vrst otpad unutar definisanog podruja Novog objekta;
(iii) sabio i pokrio vrst otpad koji je odloen;
(iv) reciklirao i preprodao radi daljeg korienja odreene kategorije vrstog otpada;
(v) razradio i upravljao planovima za zatvaranje i rehabilitaciju elija na Novom objektu;
Page 1 of 37
(vi) sakupljao, nadzirao i tretirao procedne vode;
(vii) sakupljao, nadzirao i uklanjao gas iz objekta za vrst otpad;

(viii) ogradio i osigurao Novi objekt od onih koji pretrauju otpad i spreio neovlaen
pristup drugim osobama; i
(ix) preduzeo mere za kontrolisanje potencijalnih ekolokih neprijatnosti, ukljuujui, ali
ne ograniavajui se na, neprijatne mirise, ubre, tetoine, insekte, glodare i ptice;
2.2
b)
odravati Novi objekt i razraditi obuhvatni program za organizaciju odravanja Novog

objekta;
c)
razraditi i organizovati programe obuke i specijalizacije personala Izvoaa;
d)
obavljati sve funkcije iz oblasti odnosa s klijentima i usluga, ukljuujui merenje otpada
koji je primljen u Novom objektu i pomaganje Vlasniku u obavljanju njegovih funkcija
obrauna i naplate za vrsti otpad, kako Ugovor predvia ;
e)
planirati i upravljati sprovoenjem planova opravki i rehabilitacije;
f)
davati periodine izvetaje o rukovanju i upravljanju Novim objektom;
g)
osim ako je drugaije predvieno, sprovoditi sve upravljake, finansijske i administrativne

obaveze koje se tiu odlaganja vrstog otpada u objektu;
h)
transferisati postojei otpad u Novi objekt; i
i)
rehabilitovati postojei objekt
j)
kao to je predvia ovaj prilog Usluge rukovanja.
Opte odredbe primenljive na planove i programe
2.2.1
Spisak planova i programa
U skladu s prilogom Usluge rukovanje, od Izvoaa se trai da, uz druge obaveze,

razradi sledee:
a)
Plan/program rukovanja koji obuhvata detaljan i obuhvatan program za svaku od sledeih

stavki:
(i) Uzorkovanje i monitoring;
(ii) Organizacija pretraivanja otpada;

(iii) Zdravlje i sigurnost na radnom mestu;
(iv) Razdvajanje po poreklu;
(v) Upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanje ekolokih posledica;
(vi) Organizacija odravanja;
(vii) Upravljanje finansijama i sistemi za informisanje o uslugama klijentima; i
(viii) Povezivanje sa zajednicom i javno obrazovanje;
b)
Plan/Program rukovanja, ukljuujui,
Page 2 of 37
(i) Plan rukovanja;

(ii) Standardne postupke rukovanja;
(iii) Prirunike za rukovanje i odravanje;
(iv) Plan upravljanja materijalima
(v) Plan zatvaranja i rehabilitacije; i
(vi) Plan tranzicije; i
c)
Program upravljanja imovinom, ukljuujui

(i) Srednjoronu analizu situacije;
(ii) Konanu analizu situacije; i
(iii) Planove za sanaciju imovine; i
d)
2.2.2
Godinji izvetaj.
Opti zahtevi za sve planove i programe
to se tie svih planova i programa navedenih u OSA Odeljak 2.2.1 Izvoa e ispuniti
sledee zahteve:
a)
Izvoa e na pregled i odobrenje podneti CSCU-u svaki od planova i programa na jeziku

navedenom u SCC.
b)
Prilikom pripremanja plana i programa Izvoa e se tokom razrade dokumenata

konsultovati s CSCU.
c)
Izvoa e poeti sprovoenje preporuka koje se odnose na planove i programe u skladu s

planom i rasporedom navedenim u planovima i programa nakon to od CSCU dobije
saglasnost za planove i programe.
d)
Izvoa e napraviti godinji pregled i aurirati svaki od planova i programa i ukljuie

rezimee i ocene, aurne podatke i revizije godinjih izvetaja.
e)
Izvoa e dati statusni izvetaj o sprovoenju i svim preporukama navedenim u

dokumentima kao deo kvartalnih izvetaja i godinjih izvetaja.
f)
Izvoa e sprovoditi planove i programe na sopstveni troak.
Page 3 of 37
2.2.3
Usaglaenost planova i programa
Izvoa e obezbediti da svi planovi i programi koji treba da budu razraeni u skladu s ovim
prilogom Usluge rukovanja, i svim preporukama sadranim u njemu, budu konzistentni i u
saglasnosti s vaeim pravnim propisima i da budu razraeni u skladu s Optim standardima
kvaliteta kako su definisani u prilogu Tehniki standardi.
ODELJAK 3 PLANOVI I PROGRAMI ZA POETAK RUKOVANJA
3.1
Plan za poetak rukovanja opte
Izvoa e razraditi i sprovesti plan za poetak rukovanja koji ukljuuje planove,

programe i aktivnosti opisane u OSA Odeljak 3.2 to 3.6.
3.2.
Program uzorkovanja i monitoringa

1.
Izvoa e za Novi objekt razraditi programe za karakterizaciju otpada, deponije, gasa,
procednih voda, programa uzorkovanja i monitoringa podzemnih i povrinskih voda ("Programi
uzorkovanja i monitoringa"). Programi uzorkovanja i monitoringa e ukljuiti
a)
detaljno obrazloenje, metodologije, postupke, protokole i lokacije, i raspored

uzorkovanja i testiranja koji e biti izvoeni u okviru Programa uzorkovanja i
monitoringa;
b)
program za inspekciju, uzorkovanje, monitoring deponije i karakterizaciju otpada

koji se doprema u objekat;
c)
program za uzorkovanje i nadzor nad stvaranjem deponijskog gasa, njegovog

skupljanje i emisiju sa Novog objekta;
d)
program za uzorkovanje i nadzor nad generisanjem, akumuliranjem, sakupljanjem

i tretmanom procednih voda na Novom objektu i odvoenje tretiranih procednih
voda s Novog objekta;
e)
program uzorkovanja i nadzor nad kvalitetom podzemnih i povrinskih voda na

Novom objektu i na susednom zemljitu;
f)
program kojim bi se kontrolisalo da li Novi objekt odgovara standardima koji su

propisani vaeim pravnim propisima i svim regulatornim saglasnostima za Novi
objekt;
g)
detaljan protokol za trenutno obavetavanje Vlasnika i svih relevantnih

regulatornih tela o tome da nisu ispunjeni standardi iz Programa za uzorkovanje i
monitoring;
h)
protokol na osnovu koga e se tretirati svi sluajevi u kojima Novi objekt nije
ispunjavao ili se nije pridravao operativnih kriterijuma kako su zamiljeni
Planom za upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanje ekolokih posledica.
2.
Vlasnik ima diskreciono pravo da zahteva od Izvoaa da uzme uzorke u ime Vlasnika kako
bi Vlasnik mogao da pregleda program testiranja i laboratorijskih analiza Izvoaevog programa.
3.3
Program za organizaciju pretraivanja otpada
Izvoa e razraditi program (Program za organizaciju pretraivanja otpada) kojim e

spreiti da se na Objektu nekontrolisano vri pretraivanje otpad, i koji e obuhvatiti program
koji e dozvoliti da na odreenim lokacijama na Objektu dozvoli pretraivanje otpada pre
nego to se otpad kompaktira i prekrije.
Page 4 of 37
3.4
Program zdravstvene i sigurnosne zatite na radu

1.
Izvoa e razraditi praksu zdravlja i sigurnosti na radnom mestu, programe i prirunike radi
zatite personala Izvoaa i svih drugih osoba koje mogu dolaziti na Novi objekt (Program
zdravstvene i bezbednosne zatite na radu).
2.
Program zdravstvene i sigurnosne zatite na radu sadrae opis toga kako e Izvoa
a) sprovesti sve obaveze vezane za zdravstvenu i sigurnosnu zatitu na radu na Novom
objektu, kako to zahtevaju vaei pravni propisi;
b) razraditi medicinsko praenje personala Izvoaa;
c) obezbediti trening za personal Izvoaa namenjen zdravstvenoj i sigurnosnoj zatiti na
radu;
d) obezbediti odgovarajuu odeu i zatitnu opremu za personal Izvoaa i sva druga lica
koja poseuju Novi objekt;
e) organizovati brifinge i savetovati sva lica koja poseuju Novi objekt u vezi s vaeim
odredbama Programa zdravstvene i sigurnosne zatite na radu;
f) razviti i upravljati svim postupcima izvetavanja o zdravstvenim i sigurnosnim
temama vezanim za radno mesto; i
g) upravljati svim zahtevima u vezi sa zdravstvenom i sigurnosnom zatitom na radnom
mestu.
3.5
Program razdvajanja po vrsti otpada
Ako to zahteva Vlasnik, Izvoa e za stanovnike i klijente koji koriste Objekt razraditi
programe za razdvajanje otpada na izvoru i dostavljanje Objektu otpada razdvojenog prema
kategorijama ("Programi razdvajanja po vrsti") koji e obuhvatiti,
a) identifikaciju tipova otpada koji se moe razdvajati po vrsti;
b) metode za razdvajanje, sakupljanje i odlaganje otpada prema vrsti;
c) javno obrazovanje i programi kojima e se obezbediti da javnost potuje Program
razdvajanja otpada po vrsti; i
stvaranje prihoda od otpada razdvojenog po vrsti.

3.6
Upravljanje ivotnom sredinom i program ublaavanja ekolokih posledica

1.
Izvoa e biti odgovoran za sve aspekte ublaavanja ekolokih posledica na Novom objektu
ukljuujui sva pitanja navedena u OSA Odeljak 3.6 i razradie plan za ublaavanje ekolokih
posledica (Plan za zatitu ivotne sredine i ublaavanja ekolokih posledica").
2.
Plan za upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanja ekolokih posledica obuhvatie
programe za ublaavanje ekolokih posledica na Novom objektu i susednom zemljitu, ukljuujui,
a) smanjivanje neprijatnih mirisa na najmanju meru;
b) spreavanje blata i njegovo smanjivanje putem, izmeu ostalog, nivelisanja i drenae,
raiavanja ulaza na podruju objekta i obezbeivanjem mogunosti pranja ili
ienja tokova na ulazima u podruje objekta;
c) spreavanje praine i njeno smanjivanje putem, izmeu ostalog, ozelenjavanja
izloenih povrina, pokrivanja nagomilanog otpada i primenom potiskivaa praine na
putevima;
Page 5 of 37
d) spreavanje buke i njeno smanjivanje putem, izmeu ostalog, ograniavanja radnih

sati za korienje opreme, korienjem izduvnih cevi, priguivaa, i korienjem
ograda, titnika ili nasipa;
e) spreavanje ubreta na lokaciji objekta, njegovo sakupljanje i odlaganje putem,
izmeu ostalog, prenosivih ograda za ubre koje se redovno iste, patrolama koje e
sakupljati ubre unutar Lokacije, na perimetru Lokacije i van Lokacije, i pokrivanjem
dolaznih kamiona;
f) identifikaciju i privremeno magacioniranje neprihvatljivog otpada ukljuujui opasan
industrijski, radioaktivni, biomedicinski i azbestni otpad i ivotinjske leeve i pruanje
pomoi Vlasniku za odlaganje neprihvatljivog otpada van Lokacije;
g) ublaavanje zabrinutosti za javno zdravlje i sigurnost u pogledu glodara, insekata,
ptica i tetoina izmeu ostalog i time to e se primeniti dnevne i privremene
prekrivke, eliminisati podruja sa stajaom vodom, i to e se primeniti programi
kontrole i odabira; i
h) ublaavanje vizuelnog uticaja Novog objekta korienjem, izmeu ostalog, nasipa i
prekrivki za prekrivanje.
3.7
Program za organizaciju odravanja

1.
Izvoa e za Novi objekt i opremu razraditi obuhvatni program odravanja ("Program za
upravljanje odravanjem").
2.
Program za organizaciju odravanja koji e Izvoa razraditi ukljuie,

a) korektivni program odravanja;
b) preventivni program odravanja;
c) razvoj kompjuterizovanog sistema upravljanja odravanjem ;
d) program za sve servisne aktivnosti koje su neophodne za odravanje svih garantija
koje se odnose na Novi objekt;
e) program za odravanje vozila i opreme;
f) identifikacija bitnih rezervnih delova i odravanje potrebnih nivoa rezervi takvih
bitnih rezervnih delova; i
g) sistem planiranja, rasporeivanja i evidencije svih servisnih aktivnosti.
3.8
Upravljanje finansijama i program za sisteme informisanja o uslugama za klijente

1.
Izvoa e napraviti obuhvatni pregled postojeih informacionih sistema u pogledu Vlasnika,
imajui u vidu sva pitanja koja se odnose na,
a) upravljanje finansijama, ukljuujui knjigovodstvene sisteme;
b) sisteme obrauna i naplate; i
c) usluge klijentima, ukljuujui baze podataka koje se tiu pritubi i postavljenih
pitanja, i vremena za odgovor na pritube i pitanja,
(Upravljanje finansijama i Plan za sisteme informisanja o uslugama klijentima).
Page 6 of 37
2.
Upravljanje finansijama i Plan za sisteme informisanja o uslugama klijentima e ukljuiti

a) Analiza postojeih informacionih sistema; i
b) Pregled postojeih knjigovodstvenih sisema i razvijanje knjigovodstvenog sistema
koje koristi Izvoa na osnovu meunarodnih standarda.
3.9
Povezivanje sa zajednicom i program javnog informisanja

1.
Izvoa e razraditi program povezivanja zajednice i javnog obrazovanja (Program
povezivanja zajednice i javnog obrazovanja).
2.
Program za povezivanje zajednice i javnog obrazovanja koje bude razradio Izvoa
obuhvatie
a) postupke za prijem, obradu i reavanje pritubi javnosti na Objekat;
b) obrazovanje javnosti o objektu, ukljuujui posete deponiji i programe na terenu;
c) programe da se podstakne smanjivanje otpada, usmeravanje otpada i ponovno
korienje recikliranog otpada; i
d) obuku optinskih kadrova za rukovanje objektom.
3.
Izvoa e se konsultovati i povezati s drugim organizacijama i vladinim agencijama koje
sprovode programe javnog obrazovanja koji se odnose na sakupljanje i odlaganje otpada pre razrade
Programa povezivanja zajednice i javnog obrazovanja i tokom njegovog sprovoenja programa.
3.10
Plan za upravljanje materijalima
Izvoa e razraditi plan za upravljanje, marketing, obradu i prodaju materijala dopremljenog

na Lokaciju i razvrstanog po vrsti (Plan za upravljanje materijalom).
ODELJAK 4 PLAN/PROGRAM RUKOVANJA
4.1
Plan/Program rukovanja opte
Izvoa e razraditi i sprovoditi Plan/Program rukovanja koji ukljuuje planove,

programe i aktivnosti navedene u OSA Odeljak 4.2 do 4.6.
4.2
Plan rukovanja
Izvoa e razraditi plan rukovanja Novim objektom (Plan rukovanja). Plan

rukovanja e ukljuiti plan i program u odnosu na
a) uspostavljanje i odravanje ulaza u Objekta, ukljuujui postavljanje oznaka na
samom Novom objektu;
b) monitoring i evidentiranje pristupa Novom objektu;
c) uspostavljanje i voenje kancelarije na Novom objektu;
d) upravljanje radionicama, skladitima i magacinima;
e) upravljanje svim aspektima spoljnog osvetljenja;
f) obezbeenje mobilnih postrojenja;
g) upravljanje fizikim postrojenjem, ukljuujui sisteme za sakupljanje, transfer i
tretman procednih voda i sisteme za sakupljanje i emisiju gasa;
h) obezbeenje i odravanje telefonskih, elektrinih i drugih komunalnih usluga;
Page 7 of 37
i)
obezbeenje i odravanje ograde u cilju sigurnosti Novog objekta;
j)
odreivanje podruja za prijem otpada;
k) klasifikaciju, sortiranje, skladitenje i pohranjivanje otpada u jame;

l)
klasifikacija, i skladitenje i procesiranje otpada koji nije prihvatljiv za odlaganje na

Novom objektu;
m) stvaranje planova za pristup putevima i upravljanje putevima i kretanjem saobraaja

na lokaciji;
n) priprema elija za prijem otpada;
o) stavljanje otpada u elije i obezbeenje pristupa kamionima sa otpadom mestu
istovara;
p) maksimiziranje kapaciteta elija i kompaktiranje otpada, ukljuujui najvei stepen
odvajanja otpada dopremljenog na Lokaciju deponije u smislu smanjenja koliine za
deponovanje;
q) obavljanje periodinih pregleda podruja za odlaganje otpada u svrhe testiranja i
evaluacije stepena sabijanja;
r) odabir i primena dnevnih i meufaznih prekrivki za otpad i minimiziranje otvorenih
istovarnih mesta; i
s) upravljanje nepredvienim situacijama, ukljuujui planiranje vlanog vremena.
4.3
Standardni postupci rukovanja

1.
Izvoa e pripremiti standardne postupke rukovanja za Novi objekt (Standardni postupci
rukovanja).
2.
Izvoai e na stalnoj osnovi aurirati Standardne postupke rukovanja kako bi se videle sve
promene na Novom objektu.
Prirunici za rukovanje i odravanje
4.4
1.
Izvoa e pripremiti prirunike za rukovanje i odravanje Novog objekta (Prirunici za
rukovanje i odravanje).
4.5
2.
Izvoa e obezbediti da Prirunici za rukovanje i odravanje budu napravljeni prema

potrebama Novog objekta i svih vozila i opreme pod kontrolom Izvoaa.
3.
Izvoa e permanentno aurirati prirunike za rukovanje i odravanje kako bi uvek bili

usklaeni sa svim promenama na Novom objektu.
Plan za zatvaranje i rehabilitaciju
Izvoa e razraditi plan za zatvaranje i rehabilitaciju elija na Novom objektu (Plan za

zatvaranje i rehabilitaciju), koji e obuhvatiti
a) odabir, primenu, i odravanje prekrivnog materijala i ozelenjavanje elija;
b) testiranje i nadzor nad procednim vodama i gasom iz elija;
c) odravanje bezbednosti zatvorenih elija;
d) nivelisanje i oblikovanje terena zatvorenih elija; i
e) rehabilitacija zatvorenih elija.
Page 8 of 37
4.6
Plan tranzicije
1.
Bar dve godine pre krajnjeg roka, Izvoa e razraditi plan za predaju Novog objekta
sledeem Izvoau na kraju ugovornog perioda (Plan tranzicije).
2.
Plan tranzicije e obuhvatiti

a. planove za predaju Novog objekta sledeem izvoau;
b. planove za prelazak onih koji su sada zaposleni kod Izvoaa kod sledeeg izvoaa;
c. predlog procesa za transfer svih ugovornih evidencija Vlasniku;
d. planove za transfer rukovanja i odravanja sledeem izvoau; i
e. program obuke personala Vlasnika u svim aspektima rukovanja i odravanja Novog
objekta.
3.
Najkasnije 6 meseci pre krajnjeg roka, Izvoa e sprovesti program obuke pripremljen u
skladu su OSA Odeljak 4.6(2)(e).
ODELJAK 5 PROGRAM UPRAVLJANJA IMOVINOM

5.1
Program upravljanja imovinom Opte
Izvoa e razraditi i primeniti program upravljanja imovinom koji ukljuuje planove,

programe i aktivnosti opisane OSA Odeljak 5.2 i 5.3.
5.2
Srednjorone i konane analize situacije

1.
Pre nego to se zavri trea godina obavljanja usluge rukovanja Izvoa e sprovesti pregled
stanja objekta (Srednjoroni pregled situacije).
2.
Pre krajnjeg roka Izvoa e sprovesti pregled stanja Objekta koristei kao vodi srednjoroni
pregled stanja (Konani pregled stanja).
5.3
Plan za sanaciju imovine
Istovremeno sa pripremom srednjoronih i konanih pregleda stanja Izvoa e

pripremiti i dati Vlasniku na saglasnost plan za ispravljanje svih nedostataka Novog objekta (Plan
sanacije) ukljuujui planove za sanaciju uticaja procednih voda, gasa ili uticaja Novog objekta na
lokaciju i susedno podruje.
ODELJAK 6 GODINJI IZVETAJ
6.1
Godinji izvetaj
1.
Izvoa e sprovesti obuhvatnu kontrolu rukovanja Novim objektom, njegovog odravanja,
organizovanja i komercijalnog uinka u prvoj godini rada (Godinji izvetaj), i izvestie Izvoaa o
svojim nalazima.
2.
Izvoa e aurirati godinji izvetaj za svaku godinu ugovornog perioda i obavestie
Vlasnika o svojim nalazima.
Page 9 of 37
3.
Godinji izvetaj e obuhvatiti,

a.
kvantitativne i kvalitativne podatke, analize, i opise nivoa i kvaliteta uinka Novog

objekta u prvoj godini rada ukljuujui podatke, analize i opise u vezi sa
(i)
obimom sakupljenog, razvrstanog i uskladitenog otpada i njegove
klasifikacije i obim otpada koji je selektiran na Lokaciji u smislu smanjenja koliine
otpada za deponovanje
(ii)
zapreminom odloenog otpada na Novom objektu i dostignuti stepeni
sabijanja;
(iii)
preostali kapacitet Novog objekta i njegovo projektovano trajanje;
(iv)
nivo, tip i uestalost odravanja Novog objekta, vozila i opreme;
(v)
tip i uestalost kvarova i opravke kvarova za Novi objekat, vozila i opremu;
(vi)
vreme reagovanja u sluaju opravki kvarova;
(vii)
dogaaji koji su uzrokovali privremeno zatvaranje Novog objekta i/ili
suspenzija rada Novog objekta;
(viii)
obim i tip korienog prekrivnog materijala;
(ix)
efikasnost sistema za prikupljanje procednih voda i gasa;
(x)
koliina sakupljenih i tretiranih procednih voda i deponijskog gasa, i koliina
tretiranih procednih voda koje su istekle van lokacije, i deponijskog gasa ije emisije su
prele granice lokacije;
(xi)
stanje podzemnih voda i povrinskih voda Novog objekta i uticaj Novog
objekta na podzemne i povrinske vode van lokacije;
(xii)
efikasnost svih bezbednosnih sistema koji treba da spree pretraivanje po
otpadu; i
(xiii)
efikasnost programa za kontrolu ekolokih neprijatnosti, ukljuujui
neprijatne mirise, ubre, tetoine, insekte, glodare i ptice;
b.
analizu i opis nivoa i kvaliteta uinka Objekta u prvoj godini rada s obzirom na
obraunavanje i naplatu trokova i usluge klijentima ukljuujui njihovu analizu i opis,
(xiv)
gubici pri obranuavanju i prikupljanju novanih sredstava ukljuujui
neplaene raune; i
c.
analizu i opis usluga klijentima ukljuujui analizu i opis obrade pritubi klijenta i
procenat pitanja ili optubi koji su reeni tokom prvog kontakta klijenta s Novim
objektom; i
d.
analiza i opis kljunih karakteristika radne snage Novog objekta u prvoj godini rada
ukljuujui statistiku u pogledu prekovremenog rada, odsustvovanja, dana koji su
izgubljeni zbog nesrea na radu, produktivnosti i obuke kadra.
Page 10 of 37
4.
Izvoa e ukljuiti u Godinji izvetaj sve kalkulacije, predvianja i pretpostavke, ukljuujui
one koji se koriste za merenje uinka u pogledu osnovnih standarda, njihovog izraunavanja,
predvianja i uspostavljanja.
5.
Pre nego to Izvoa izvri kontrolu u skladu s OSA Odeljak 6.1(1), Izvoa e podneti
Vlasniku predloeni izvod Godinjeg Izvetaja na pregled i odobrenje.
ODELJAK 7 OPTE USLUGE
7.1
Nabavka Rezervni fond

1.
Na zahtev Vlasnika Izvoa e nabaviti robu, radove i usluge koji su potrebni za program u
skladu s Rezervnim fondom saglasno s OSA Odeljak 7.1(2).
2.
U sluaju roba, radova i usluga koji su plaeni iz Rezervnog fonda, i koji su odobreni saglasno
OSA Odeljak 10.1.2(1), Izvoa e usvojiti i pratiti programe nabavke u skladu s uputstvima Vlasnika.
7.2
Takse za istovar otpada i stvaranje prihoda

1.
Na zahtev Vlasnika, Izvoa e obezbediti savet i pomo Vlasniku u pogledu svih pitanja koja
se tiu odreivanja taksi za istovar koje se naplauju klijentima i stvaranje prihoda od Novog objekta.
2.
7.3
Saveti i pomo Izvoaa ukljuie

a.
obezbeenje pomoi Vlasniku u svim pregovorima i diskusijama s regulatorima;
b.
obezbeenje finansijskih modela;
c.
obezbeenje osnovnih informacija i profesionalnog saveta u odnosu na odreivanje

taksi za istovar, ukljuujui savete u pogledu meunarodnih trendova koji se tiu
tretiranju taksi za istovar;
d.
sprovoenje istraivanja i ispitivanja u pogledu razliitih pitanja koja se odnose na

takse za istovar; i
e.
razrada programa za stvaranje prihoda od programa razdvajanja otada i ponovnog

korienja i recikliranja otpada.
Nove tehnologije, regulatorna pitanja i korporativne komunikacije
Izvoa e dati savet i pomo, kao i obezbediti tehniku ekspertizu Vlasniku u svim pitanjima
koja se odnose na
7.4
a.
nove tehnologije dostupne na tritu koje se odnose na Novi objekt i aktivnosti i

zadatke Vlasnika;
b.
nove pravne zahteve koje predloi regulator;
c.
predloge za promenu postojeih regulatornih zahteva; i
d.
odnose s medijima i pitanja u vezi s njima.
Finansijsko, administrativno i regulatorno upravljanje
Izvoa e upravljati svim finansijskim, administrativnim i regulatornim pitanjima u odnosu

na rad Novog objekta, ukljuujui
a. pravilno voenje knjiga prema meunarodnim standardima;
b. dnevno upravljanje informacionim sistemima;
c. dnevno upravljanje nabavkom;
Page 11 of 37
d. priprema izvetaja koje trai bilo koji regulator ili vladini organi, i diskusije s
regulatorima i vladinim organima; i
e. upravljanje svim dozvolama i licencama.
ODELJAK 8 RUKOVANJE ODLAGANJEM VRSTOG OTPADA
8.1
8.1.1
1.
Izvoa e upravljati i nadgledati vozila, opremu, materijale i zalihe.
2.
Izvoa e u upravljanje i nadgledanje inventara ukljuiti,

a. evidenciju trokova za koriena vozila, opremu, materijale i nabavku, raspodeljeno na
profitne centre u skladu s dijagramom knjigovodstvenih propisa;
b. odravanje obuhvatne analize opreme, materijala i zaliha iz magacina kao i analize
prihvatljivih minimalnih nivoa opreme, materijala i zaliha u magacinima i odgovarajuih
nivoa ponovnih narudbi;
c. odravanje sposobnosti sreivanja evidencije zaliha i inventara;
d. tekuu kontrolu postupaka i modela;
e. uspostavljanje internog metoda sistemske kontrole, ukljuujui revizorska ispitivanja;
f.
sprovoenje analize zaliha, trokova i obrta; i
g. sprovoenje analize informacionih sistema u pogledu menaderskih funkcija koje se tiu

inventara.
8.2
Opte usluge za rad objekta za odlaganje vrstog otpada
8.2.1
Aktivnosti
Izvoa e biti odgovoran za sve aktivnosti Novog objekta, ukljuujui sva pitanja
navedena u OSA Odeljak 4.2, i rukovae Novim objektom u skladu s planom rukovoenja.
8.2.2
Izvoa e biti odgovoran za upravljanje povrinskim vodama na Novom objektu i za

upravljanje uticajem Novog objekta na povrinske vode na okolnom zemljitu, ukljuujui
a.
obezbeenje dobre drenae na Novom objektu;
b.
minimiziranje koliine zemlje i sedimenata koji oticanjem stignu van Lokacije;
c.
sakupljanje, pohranjivanje i tretiranje zagaenih povrinskih voda i odravanje

privremenih objekata za pohranjivanje svih zagaenih povrinskih voda dok ne budu
podvrgnute tretiranju;
d.
monitoring povrinskih voda i uticaja Novog objekta na povrinske vode, i
e.
popravljanje uticaja Novog objekta na povrinske vode.
Page 12 of 37
8.2.3
Upravljanje podzemnim vodama
Izvoa e biti odgovoran za upravljanje podzemnim vodama na Novom objektu i za

upravljanje uticajem Novog objekta na podzemne vode susednog zemljita ukljuujui
a.
ustanovljavanje ema tokova podzemnih voda, sezonska podizanja nivoa podzemnih

voda i stopu podzemnih vodotokova;
b.
izgradnju bunara ili korienje postojeih izvora kako bi se dobili reprezentativni

uzvodni i nizvodni uzorci podzemnih vodnih tokova, osnovnog kvaliteta podzemnih
voda i tip i domet kontaminacije koja potie sa Lokaciji ili Novog objekta; i
c.
sprovoenje mera koje e ublaiti uticaji Novog objekta na podzemne vode,

ukljuujui operativne promene.
8.2.4
Izvoa e biti odgovoran za sakupljanje i tretman procednih voda na Novom objektu

ukljuujui
a.
nadziranje kvaliteta procednih voda na Novom objektu i kvalitet i obim procednih

voda koje je sakupio sistem za sakupljanje procednih voda;
b.
nadgledanje nivoa procednih voda iznad nivoa projektovane barijere ili obloge dna
deponije;
c.
upravljanje, rukovanje i odravanje svih sistema za sakupljanje procednih voda kao

to su cevi, kanalizacija, pumpe i druga oprema povezana sa sistemom za sakupljanje
procednih voda;
d.
tretiranje procednih voda i testiranje procednih voda pre njihovog odlaganja ili
pranjenja; i
e.
odlaganje i pranjenje procednih voda.
8.2.5
Izvoa e biti odgovoran za upravljanje deponijskim gasom na Novom objektu, ukljuujui

a.
nadziranje gasa koji se isputa s Novog objekta;
b.
ekstrakciju gasa iz elija na Novom objektu;
c.
kada je primenljiv, program za ekstrakciju, i spaljivanje ili iskorienje deponijskih

gasova;
d.
monitoring nivoa gasova i potencijalne eksplozivnosti gasova unutar zgrada na

Novom objektu, van zgrada na Novom objektu i na susednom zemljitu.
ODELJAK 9 ODRAVANJE NOVOG OBJEKTA I OPREME

9.1
Opte usluge odravanja
Izvoa e sprovesti sve korektivne i preventivne programe odravanja za Novi objekt i

opremu u skladu s odobrenim programom upravljanja odravanjem.
Page 13 of 37
ODELJAK 10 OPRAVKA, ZAMENA I REHABILITIACIJA, NEPREDVIENE SITUACIJE I

PROGRAM KAPITALNIH INVESTICIJA
10.1
Opravka, zamena i rehabilitacija, i nepredviene situacije
10.1.1
Opravka, zamena i rehabilitacija imovine

1.
Izvoa e sprovesti ili uiniti da budu sprovedene opravke, zamene i rehabilitacija Novog
objekta i Lokacije kako je predvieno tekuim operacijama Novog objekta.
2.
Obaveza Izvoaa da sprovede opravke, zamene i rehabilitaciju obuhvatie sve opravke,
zamene ili rehabilitaciju koji se odnose na
a.
Novi objekt ili bilo koji njegov deo, ukljuujui

(i)
sistem za sakupljanje, transfer i tretman procednih voda;
(ii)
sistem za upravljanje povrinskim vodama;
(iii)
sistem za upravljanje podzemnim vodama; i
(iv)
sistem upravljanja deponijskim gasom
b.
Lokaciju ili bilo koji njen deo, i
c.
Opremu (za rukovanje) Izvoaa,
tokom perioda trajanja Ugovora.

3.
Obaveza Izvoaa da sprovodi opravke, zamene i rehabilitaciju iskljuivae samo opravke,
zamene i rehabilitaciju koji bi bili
a)
direktno uzrokovani ili su rezultat vie sile;
b)
nepredvidljivi; ili
c)
direktno uzrokovani ili su rezultat ratnog rizika.
10.1.2
Rezervni fond
1.
Vlasnik e uspostaviti rezervni fond (Rezervni fond) da bi finansirao opravke, zamene i
rehabilitaciju za koje Izvoa nije odgovoran u skladu s OSA Odeljak 10.1.1(3) i (5).
2.
Ako Izvoa veruje da, usled ograda navedenih u OSA Odeljak 10.1.1(3), neka opravka,
zamena ili rehabilitacija treba da budu plaeni iz Rezervnog fonda, traie od CSCU da dobije pristup
Rezervnom fondu. Takav zahtev e izneti,
10.2
a.
osnov po kom opravka, zamena ili rehabilitacija ispunjavaju kriterijume iznete u OSA
10.1.1 ili 10.1.1(3); i
b.
detaljan opis obima i prirode opravke, zamene ili rehabilitacije, ukljuujui planirane
trokove
Program kapitalnih investicija

1.
Osim za projektno-izvoake usluge, Izvoa nee biti odgovoran za sprovoenje bilo kakvog
programa kapitalnih investicija koji Vlasnik moe paralelno sprovoditi.
2.
Izvoa e saraivati s Vlasnikom, ili licima koje je on imenovao, bez trokova po Vlasnika i
na zahtev Vlasnika, u sprovoenju od strane Vlasnika, ili lica koje je imenovao, svakog programa
Page 14 of 37
kapitalnih investicija. Vlasnik e nastojati da sarauje s Izvoaem kako bi sveo na najmanju meru
uticaj programa kapitalnih investicija na rad objekta.
3.
Saradnja Izvoaa u skladu s OSA Odeljak 10.2(2) e ukljuiti,

a. savet Vlasniku u pogledu kapitalnih poboljanja Novom objektu koje Izvoa
predlae da budu ispitana;
b. savet Vlasniku u skladu sa stavom Izvoaa o kapitalnim poboljanjima koje sugeriu
Vlasnik ili tree strane; i
c. kontrola odabranih inenjerskih izvetaja koji se odnose na sva kapitalna poboljanja
iz operativne perspektive.
4.
Izvoa e nominovati pojedinca koji e delovati kao veza izmeu Izvoaa i Vlasnika, ili
imenovanog zastupnika Vlasnika, u pogledu saradnje s Vlasnikom u sprovoenju svakog
investicionog programa.
ODELJAK 11 UPRAVLJANJE FINANSIJAMA I USLUGE KLIJENTIMA

11.1
Usluge klijentima i usluge upravljanja finansijama

Obraun i naplata
11.1.1
1.
Izvoa e biti u potpunosti odgovoran za obraun i naplatu za raun Vlasnika u odnosu na
Objekat.
2.
Izvoa e
a) naplatiti od klijenata sve iznose koji se odnose na usluge rukovanja,
(i) preko obraunske kancelarije Izvoaa u Objektu;
(ii) preko banaka, pota ili altera u obraunskim kancelarijama; ili
(iii) na drugi nain o kome se moe dogovoriti s Vlasnikom;
b) identifikovati i evidentirati sve nenaplaene raune i preduzeti sve mere da ih naplati;
c) podneti Vlasniku kao deo kvartalnih izvetaja rezime i analizu neplaenih rauna; i
d) upravljati svim aspektima kako postojeih, tako i novih ugovora s klijentima.
11.1.2
Merenje otpada
Izvoa e,
a) instalirati i obezbediti vage za merenje na Novom objektu u skladu s optim
uputstvima Vlasnika;
b) oitavati vage za merenje u skladu s optim uputstvima Vlasnika svaki put kada neki
klijent ue u Novi objekt ili ga napusti;
c) evidentirati sva oitavanja vage u odgovarajuu kompjutersku bazu podataka i
konvertovati oitavanja u obraunske iznose za klijente;
d) razraditi program monitoringa kako bi obezbedio tanost kalibrae na vagama za
merenje, dati pisane izvetaje o rezultatima monitoringa, i razviti metode koje e
popraviti oitavanje mernih vaga kako bi obezbedio veu tanost i ispravio eventualne
nedostatke;
Page 15 of 37
e) odgovoriti na izvetaje o loem funkcionisanju merne vage;

f) uputiti Vlasniku izvetaje o koliini i tipovima otpada koji ulazi u Novi objekt;
g) nadzirati i meriti koliinu otpada koji je dopremljen na Novi objekt a koji se ne odlae
u Novom objektu; i
h) nadzirati koliinu otpada koji se pohranjuje na podruju objekta.
11.1.3
Pritube
Izvoa e
a) uspostaviti i sprovoditi postupke za prijem, obradu i reavanje pritubi od ljudi iz
javnosti o Novom objektu; i
b) uspostaviti i sprovoditi postupke za prijem, obradu i reavanje pritubi klijenata.
11.2
Sakupljanje i tretman prihoda

1.
Vlasnik e otvoriti i odravati raun za polaganje novca (Raun prihoda) kod banke po
izboru Vlasnika koja ima svoj ogranak u Zemlji koji e biti korien samo za polaganja prihoda.
2.
Izvoa e naplaene iznose direktno uplaivati na raun prihoda, koji e biti raun odreen za
prihode. Izvoa priznaje da e u svako doba vlasnitvo nad prihodima imati Vlasnik. Izvoa e
polagati na raun prihoda sve prihode, bilo da su u obliku gotovine, ekova ili u drugom obliku, na
dan prijema. Ako Izvoau nije mogue da prihode poloi na raun na dan prijema, Izvoa e
prihode uloiti sledeeg dana rada banke.
3.
U svako doba svi prihodi bie imovina odgovarajueg Vlasnika. Do trenutka kada Izvoa
poloi prihode na raun prihoda, Izvoa e voditi rauna o prihodu i biti odgovoran za njega.
4.
Izvoa nee uloiti niti dozvoliti ulaganje prihoda na bilo koji drugi raun sem na raun
prihoda.
5.
Izvoa e biti odgovoran za svaki gubitak, krau ili unitavanje prihoda koji se dogode pre
ulaganja prihoda na Raun prihoda. U sluaju bilo kakvog gubitka ili krae pre ulaganja na Raun
prihoda, Izvoa e odmah platiti iznos takvih gubitaka i bez preduzimanja bilo kakve odbrane ili
ulaganja primedbe.
ODELJAK 12 KVARTALNI I GODINJI IZVETAJI

12.1
Kvartalni izvetaji
1.
Nezavisno od bilo kojih drugih zahtevanih izvetaja Izvoa e pripremiti i dostaviti Vlasniku
svaka tri meseca izvetaj (Kvartalni izvetaj) na jeziku navedenom u SCC koji ukljuuje, ali nije
ogranien na, sledee:
a)
izvetaj o napretku po svakom od dokumenata navedenih u OSA Odeljak 2.2.1;
b)
izvetaj o sprovoenju preporuka iz dokumenata sadranih u OSA Odeljak 2.2.1, prema

potrebi;
c)
izvetaj o uinku Izvoaa izmerenom na osnovu Tehnikih standarda;
d)
izvetaj o nadzoru ekolokog kvaliteta ukljuujui informacije o sakupljanju i emisiji

deponijskog gasa, sakupljanju i tretmanu deponijskog gasa, kvalitetu podzemnih i
povrinskih voda, i pretraivanje otpada, kontrolu tetoina, ubreta, emisiju praine i
buke, i druga pitanja koja se odnose na ekoloka pitanja;
Page 16 of 37
e)
izvetaj o fizikoj inspekciji i nedostacima koji se odnose na bezbednost u okviru

Novog objekta;
f)
finansijski izvetaj o trokovima rukovanja i odravanja;
g)
izvetaj o prihodima, obraunima i naplati, ukljuujui podatke o neplaenim raunima;
h)
informacije o obimu otpada koji je isporuen Novom objektu, pohranjen na Novom

objektu, odloen na Novom objektu i o stepenu sabijanja; i
i)
rezime primljenih pritubi i vreme u kome je dat odgovor.
2.
Kvartalni izvetaj e biti dostavljen najkasnije 15 dana posle poslednjeg dana kvartala na koji
se izvetaj odnosi.
12.2
Godinji izvetaj
Izvoa e, najkasnije 30 dana posle poslednjeg poslovnog dana svake ugovorne godine,
podneti Vlasniku godinji izvetaj (Godinji izvetaj) na jeziku navedenom u Specijalnim
uslovima Ugovora u kome e biti rezimirane aktivnosti Izvoaa u prethodnoj ugovornoj
godini u oblastima opisanim u OSA Odeljak 12.1 i sve druge informacije koje Vlasnik moe
zahtevati.
Prilog 3C
Tehniki standardi
PRILOG
TEHNIKI STANDARDI
PRILOG 3C UZ OPTE USLOVE
ZA UGOVOR ZA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I RUKOVANJE OBJEKTOM
ZA ODLAGANJE VRSTOG OTPADA
Page 1 of 37
ODELJAK 1 OPTE
Dokumenta koja ine prilog Tehniki standardi
1.1
1.
Prilog Tehniki standardi se sastoji od

a) Optih odredbi iz Tehnikih standarda;
b) Dijagrama iz priloga Tehniki standardi; i
c) Prilog 1 Testovi koje Izvoa treba izvri.
2.
Dijagram iz priloga Tehniki standardi prikazuje tehnike standarde u pogledu Odeljka
projektovanje i izgradnja i priloga Usluge rukovanja.
1.2
Dopunjavanje Optih uslova i priloga Projektovanje i izgradnja ili Usluge rukovanja
Prilog Tehniki standardi dopunjuje Opte Uslove i priloge Projektovanje i izgradnja i Usluge rukovanja radi
konkretizacije tehnikih standarda koje Izvoa mora da ispuni.
ODELJAK 2 - DIJAGRAM TEHNIKIH STANDARDA
Opis priloga za projektno-izvoake usluge ili usluge rukovanja
2.1
Opis sadran u koloni dijagrama u prilogu Tehniki standardi pod naslovom "Opis usluge" slue Izvoau i ne
zamenjuje aktuelne informacije priloga Projektovanje i izgradnja i Usluge rukovanja.
2.2
Opti standardi kvaliteta

1.
Termin Opti standard kvaliteta znai standard uinka koji,

a)
je pouzdan, efikasan, ekonomian i u skladu s meunarodno prihvaenim tehnikama

korienim za odlaganje otpada i u graevinarstvu;
b)
je u skladu s profesionalnom inenjerskom praksom, knjigovodstvenim i konsultantskim

standardima, prema potrebi, priznat od strane nacionalnih i meunarodnih
profesionalnih tela;
c)
je u skladu s ispravnim menaderskim, komercijalnim, tehnikim, projektantskim i

inenjerskim praksama;
d)
koristi odgovarajuu tehnologiju i sigurnu i delotvornu opremu, mehanizaciju i metode;
e)
je u skladu s nacionalnim i lokalnim standardima i propisima u zemlji Vlasnika;
f)
titi interese vlasti;
g)
je u skladu s vaeim pravnim propisima;
h)
je u skladu s tehnikim specifikacijama i projektnim standardima Vlasnika kako su

preneti Izvoau;
i)
je u skladu s vaeim planom, ekolokim procenama i planom upravljanja ivotnim

standardom i ublaavanjem ekolokih posledica; i
j)
je u skladu s projektno-izvoakom dokumentacijom i ima saglasnost Vlasnika.
2.
U sluaju bilo kakvog sukoba ili nesaglasnosti s bilo kojim standardima koji ine Opti
standard kvaliteta, lokalni i nacionalni standardi koji vae u zemlji Vlasnika imaju prevagu nad
meunarodnim standardima.
Page 2 of 37
3.
Izvoa e, u svako doba, sprovoditi usluge u skladu s Tehnikim standardima kako su
navedeni i, kada odreeni tehniki standard kvaliteta ili uinka nije naveden, Izvoa e izvriti uslugu
prema standardu iz "Opti standard kvaliteta" naveden u Odeljku 2.2(1) priloga Tehniki standardi.
4.
Ako je Vlasnik dobio kazne ili penale usled toga to je Izvoa prekrio ove Tehnike
standarde, takve kazne ili penale platie Izvoa.
2.3
Projektno-izvoake usluge
1.
to se tie projektno-izvoakih usluga Izvoa e obezbediti da projekat Novog objekta
pripreme kvalifikovani projektanti s profesionalnim priznanjem za projektovanje Novog objekta.
2.
Izvoa garantuje da Izvoa i projektanti i projektni podugovarai imaju iskustvo i
sposobnosti neophodne za projektovanje.
Page 1 of 37
Prilog uz
Odeljak
Opis usluge
projektnoizvoake usluge
PRILOG PROJETNO-IZVOAKE USLUGE
LAN 2 PROJEKTNE USLUGE
DBSA 2.1.2
Navedite i dostavite Vlasniku i Inenjeru
Nadzora za projektovanje i izgradnju dva
primerka svakog od sadanjih inenjerskih
propisa i standarda koji su korieni za Novi
objekat
DBSA 2.1.5
Pripremite projekat za Lokaciju i Novi
objekat
DBSA 2.2
DBSA 2.2(a)
DBSA 2.2(b)
Projektne odgovornosti pitanja van Lokacije

Projektna poboljanja do putnih pravaca
Projekat pristupnih puteva i ukrtanja
Tehniki standard
[Najkasnije 60 dana posle datuma poetka projektovanja i izgradnje]
[Projektujte Novi objekt tako da ima dovoljno kapaciteta da ostane funkcionalan i da obavlja svoje
zadatke na nivou koji zadovoljava zahteve iznete u prilogu Tehniki standardi najmanje 99,5%
vremena kad Novi objekt bude puten u rad]
[Pripremite generalni plan Lokacije koji zadovoljava sledee projektne kriterijume:
- maksimizira koliinu otpada koji se odvaja i ne deponuje
- maksimizira dostupni prostor deponije
- obezbeuje kapacitet odlaganja da bi prihvatio sav otpad koji pristie tokom ugovornog
perioda i sav postojei otpad na postojeem objektu, i da bi obezbedio minimalni dodatni
operativni period trajanja od 10 godina uz uobiajeni intenzitet prikupljanja i isporuke
otpada, uzimajui u obzir ogranienja u pogledu visine zbog dalekovoda.
- usklaen je s preovlaujuim meteorolokim, geolokim, seizmolokim i hidrogeolokim
uslovima
- uzima u obzir odstupanje od najmanje 3 metra od linije ograde]
[Usvojite sledei projektovani vek trajanja:
- graevinski radovi - 40 godina;
- mehaniko i elektrino postrojenje 20 godina;
- oprema za elektronsku kontrolu 15 godina; i
- kablovi 15 godina]
[U skladu s lokalnim drumskim vlastima i standardima korienja zemljita]

[ Optinski putevi poboljani da bi prihvatili deponijski saobraaj]
Projektovano da obezbedi da nikakva kolona kamiona ne bude toliko duga da dosegne do lokalnih
puteva]
Page 2 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.2(c)
DBSA 2.3
DBSA 2.3(a)
Tehniki standard
Opis usluge
Planiranje i projekat komunalnih usluga do
Lokacije i Novog objekta
Projektne odgovornosti pitanja na Lokaciji

Plan i projekat Lokacije i Novog objekta za
kontrolu pristupa ljudi i ivotinja i vozila na
perimetru Lokacije i Novog objekta
[Projektovano da obezbedi usklaenost s lokalnim komunalnim zahtevima ili nacionalnim

propisima]
[Usluge za Novi objekat i Lokaciju e obuhvatiti struju, telefon, pijau vodu, vodu za druge svrhe
(sanitarna postrojenja, ienje, navodnjavanje i protivpoarna zatita) i prikupljanje sanitarne
kanalizacije i tretman otpadnih materija]
[Pruanje komunalnih usluga e trajati najmanje onoliko koliko je projektovano trajanje Novog
objekta]
Projekat za interni pristupni koridor

internom perimetru
DBSA 2.3(b)
Projektovanje parking prostora, internih

pristupnih puteva i putnih pravaca za
upravljanje saobraajnim tokovima na
Lokaciji i Novom objektu
[iana ograda e biti visoka 1,8m a bodljikava ica e biti ugraena tamo gde se oekuju
kraa ili vandalizam]
[Opti standard kvaliteta]
[Jarak/nasip/ozelenjavanje i konfiguracija moi e da odbiju ivotinje]
[Ograivanje e obuhvatiti perimetar ograde i interno ograivanje podruja za skladitenje
neprihvatljivog otpada, pohranjivanje materijala i delova opreme, objekte za skladitenje goriva i
sisteme za kontrolu i upravljanje procednim vodama i deponijskim gasom; i]
[Ograivanje e obuhvatiti kapije koje se mogu zakljuavati na takama pristupa vozila]
[Pristupni koridor mora imati irinu od najmanje 5 metara i biti u skladu s ekolokim procenama i
vaeim ekolokim standardima]
[Pristupni koridor mora da odgovara potrebama servisiranja, nadzora, sredstvima, korekcijama,
merama za kontrolu neprijatnosti i ozelenjavanje Lokacije]
[Putevi s minimalnom irinom od 3 metra, iskljuujui bankine, ili gde su obimi vee visine, 2
staze s minimumom od 6 metara, iskljuujui bankine]
[Putevi moraju biti izgraeni tako da ne spreavaju saobraajne tokove]
[Putevi moraju biti projektovani i izgraeni tako da tok saobraaja ne bude prekidan bez obzira
na vremenske uslove]
[Parkiralita e biti dimenzija koje su dovoljne da opsluuju osoblje i posetioce, s minimalnim
kapacitetom od [12] vozila]
[Putevi moraju biti projektovani i dimenzionisani tako da obezbede siguran i delotvoran protok
saobraaja za minimalnu bruto teinu vozila od [25] tona]
[Putevi moraju biti projektovani tako da budu strukturalno stabilni i takvi da budu drenirani, da
se ne stvaraju na njima jezerca, i da nema povrinskih spiranja]
[Putevi moraju biti projektovani i izgraeni tako da budu otporni na eroziju]
Page 3 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.3(c)
Tehniki standard
Opis usluge
Obezbeenje komunalnih usluga na
Lokaciji i Novom objektu
DBSA 2.3(d)
Projektna podruja za dozvoljeno

pretraivanje otpada, prijem materijala
razdvojenog prema poreklu i program za
obnovu materijala na licu mesta
DBSA 2.4
DBSA 2.4(a)
DBSA 2.4(b)
Dispozicija deponijske elije i redosled punjenja

Svedite na najmanju meru mesto za istovar
Pripremiti Lokaciju za rad deponije
[U skladu s lokalnim komunalnim zahtevima ili nacionalnim propisima [Naziv i citiranje

lokalnih komunalnih zahteva ili propisa ovde ubaciti]]
[Ako ne postoje zahtevi ili propisi, ovde ubaciti zahteve vezane za lokaciju koje treba razraditi.]
[Usluge za Novi objekt i Lokaciju e obuhvatiti struju, najmanje [2] telefonske kopnene linije,
pijau vodu, vodu za druge potrebe (sanitarna postrojenja, ienje, navodnjavanje i
protivpoarna zatita)i sakupljanje sanitarne kanalizacije i tretman otpadnih materija]
[Pruanje komunalnih usluga e trajati najmanje onoliko koliko je projektovano trajanje Novog
objekta]
[Nema pretraivanja otpada na mestu istovara]
[1/3 dnevnog otpada na pokretnoj traci]
[Lokalna pravila za pretraivanje otpada moraju biti ovde razmotrena]
[Obezbediti adekvatno dimenzionirana podruja za upravljanje tokovima otpada razvrstanog
prema vrsti]
[Minimum je upravljanje biorazgradivim otpadom i otpadom za reciklau]
[Projektujte minimalnu stopu separacije otpada od [30%]]
[Otvor za istovar mora imati kapacitet da opslui [#] vozila za isporuku otpada u bilo koje
vreme]
[Maksimalna visina otvora za istovar e biti [2,5] metra]
[Projekat Lokacije u delu na kome e se puniti deponija i vriti srodne aktivnosti moraju
ukljuiti projektovanu nivelaciju, izmetanje postojeih vodnih tokova i zatitu prirodnih osobina]
[Projekat mora obezbediti da povrinska drenaa prolazi kroz Lokaciju i da nije prekidana ili
kontaminirana]
[Erozija tla i stvaranje praine moraju biti svedeni na minimum]
[Nivelisane padine na Lokaciji moraju biti najmanje 5% i najvie 25%]
[Projekat mora obezbediti dovoljno podruje za ukrtanje izmetenih vodnih tokova kako bi se
opsluili najvei nivoi tokova ukljuujui i kapacitet za savladavanje godinjih oluja]
[Tokom pripremanja Lokacije mora biti predvieno ozelenjavanje svakog izloenog dela
povrine]
[Moraju se napraviti talonici kako bi se spreila drenaa i oticanje vode koja sadri zemlju i
sedimente]
[Mora biti u skladu s vaeim ekolokim standardima]
Page 4 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.4(c)
Tehniki standard
Opis usluge
Raiavanje i iskopavanje zemlje, uta i
drugog materijala
DBSA 2.4(f)
Projektovane barijere
DBSA 2.4(p)
Progresivno zatvaranje pojedinanih elija

posle kompletiranja
DBSA 2.5
DBSA 2.5

[Ne sme biti dublje od [1,5] metar iznad maksimalnog sezonskog nivoa podzemnih voda i u
skladu s vaeim ekolokim standardima]
[Svako iskopavanje u nagibu i nasipanje moraju biti stabilni i dugorono, i kratkorono]
[Ako se koristi prirodna glina, projektovane barijere e imati debljinu od najmanje [1,0] metra,
smetena i sabijena u najmanje [etiri] sloja]
[Svi materijali e biti osloboeni organskih materija i uta]
[Pre izgradnje Izvoa e pripremiti i testirati probni komad predloene projektovane barijere]
[Hidraulina provodljivost ne vea od ekvivalenta od [1 metra gline s propustljivou ne veom
od 1 x 10-9 metara u sekundi]]
[Projekat mora izolovati otpad od povrinskog izlaganja, svesti na najmanju meru infiltraciju
atmosferskih padavina, obezbediti ventilaciju deponijskog gasa uvis, i podrati dozvoljeno
korienje zemlje posle zatvaranja, ukljuujui ozelenjavanje]
[Projekat mora predvideti najmanje 750mm zemlje kao finalnu pokrivku od ega 150mm mora
biti zemlja vrhunskog kvaliteta kako bi podrala rast vegetacije]
[Projekat mora predvideti povrinske padine s minimalnim nagibom od 5% i maksim od 25%]
[Projekat mora predvideti da se podruja s nagomilanim otpadom ventiliraju preko grubog
peska i ljunka s visokom propustljivou da bi se ventilirali gasovi koji se kreu]
[Projekat mora predvideti konanu prekrivku koja e se stavljati progresivno nakon dostizanja
finalnih projektovanih nivoa]
Odreivanje podruja deponije za druge potrebe

Namenite podruja za deponovanje,
[Projekat mora predvideti da se na Lokaciji odrede privremena podruja koja e primiti tokove
skladitenje prekrivnog materijala i
neprihvatljivog otpada kao to su kompostabilne materije, gume, biomedicinski otpad ili opasni
privremeno sigurno smetanje i upravljanje
otpad, s kapacitetom smetaja od 30 dana]
neprihvatljivim otpadom
[Povrina podruja za privremeni smetaj mora biti nepropusna]
[Sve povrinske vode sa podruja za privremeni smetaj bie sakupljene i tretirane u skladu s
odgovarajuim standardima]
Page 5 of 37
Prilog uz
Odeljak
Opis usluge
DBSA 2.6
Upravljanje povrinskim i podzemnim vodama
DBSA 2.6(a)
Kontroliite i testirajte Lokaciju i Novi
objekt za vodne tokove i drenau
DBSA 2.6(b)
Projektujte sisteme za drenau vode
DBSA 2.6(c)
Zatitite Lokaciju i Noviobjekat od poplava
DBSA 2.7
DBSA 2.7(a)
Administrativni objekti na Lokaciji

Projektujte privremene kancelarijske
prostore za Vlasnika i Izvoaa
Tehniki standard
[U skladu s vaeim ekolokim standardima]

[Projekat mora obuhvatiti najmanje 5 probnih bunara, 2 uzvodno od Lokacije i 3 probna
bunara nizvodno od Lokacije na razumnoj udaljenosti jedan od drugog]
[Meseno uzorkovanje i testiranje kvaliteta povrinskih voda i nivoa i kvaliteta podzemnih voda,
poev najkasnije 1 mesec posle efektivnog datuma]
[Projekat e obezbediti da nema loeg uticaja na nivoe, tokove ili kvalitet podzemnih voda, i
nikakve dugorone promene po nivoe podzemnih voda]
[Projekat mora predvideti projektovane barijere]
[Projekat mora obezbediti da, ako je izvodljivo, bude izmetena drenaa prirodnih povrinskih
voda, uz odravanje ili popravljanje postojeih kapaciteta protoka, ukoliko je potrebno]
[Projekat mora obezbediti da nema opstrukcije ni kontaminacije povrinskih voda]
[Projekat sistema za upravljanje povrinskom vodom mora predvideti povratni period protoka
jednom u 25 godina na periferiji Lokacije kako bi olakao upravljanje oticanjem na aktivnoj
deponijskoj povrini]
[Projekat mora obezbediti da nema kontaminacije podzemnih i povrinskih voda]
[Lokalni graevinski propisi]

[Bie obezbeena privremena kancelarija s adekvatnim snabdevanjem energijom, energetskim
prikljucima, osvetljenjem, klimatizacijom, pijaom vodom, prostorijama za pranje i potronim
materijalom]
[Privremena kancelarija za Vlasnika bie spremna za useljenje u roku od etiri nedelje od
datuma poetka projektno-izvoake faze]
[Kancelarija e imati minimalnu povrinu koja nije manja dvadeset i pet kvadratnih metara i
imae najmanje dva kancelarijska prostora, sobu za odlaganje i higijenski toalet / sobu za pranje]
[Kancelarija e biti bezbedna i imae sigurnosnu bravu]
[Omoguuje stalno rukovanje postojeom deponijom]
Page 6 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.7(a)
DBSA 2.7(b)
Tehniki standard
Opis usluge
Projektujte novi stalni objekat za

administrativnu kancelariju
[Zahtevi Vlasnika
- klimatizacija za sve kancelarijske prostorije
- dva kancelarijska stola
- jedan konferencijski sto/sto za sastanke
- 8 stolica
- 1ormar za dokumenta s mogunou zakljuavanja, s 3 ili 4 fijoke
- 1 tabla za crtanje s nosaem
- 5 dunih metara polica za knjige
- 1 telefon i faks s mehanizmom za primanje poruka koji su povezani na javnu telefonsku mreu
- 1 desktop kompjuter (Pentium 4) i inkjet ili laserski tampa s odgovarajuim softverom,
ukljuujui AutoCAD
- 1 ormari na zakljuavanje
- 1 digitalna kamera
- 1 aparat za gaenje poara
- odgovarajui komplet za prvu pomo
- bazni radio i etiri runa prijemnika jedinice
- pristup u skladu s propisima opremi za monitoring ukljuujui teodolit i stalak, pripadajuu
opremu za ispitivanje slojeva tla, mernu traku (3m i 30m)
- snabdevanje zatitnom odeom, ukljuujuu lemove, sigurnosne prsluke i sigurnosne cipele]
[Lokalni graevinski propisi]
[Dispozicija e obezbediti pogodnu i delotvornu upotrebu]
[Zgrada mora biti dovoljno velika da primi sav personal koji je predvieni za Lokaciju]
[Pojedinane prostorije moi e da se zakljuavaju i bie sigurne]
[Projekat mora ukljuiti obezbeivanje adekvatnog nametaja za sav personal]
[Zgrada mora biti snabdevena energijom, grejanjem, ventilacijom, sobama za pranje, tekuom
vodom i odgovarajuim osvetljenjem]
[Kamen uz objekat ispod nivoa mora biti raien da bi se gasovi ventilirali]
Page 7 of 37
Prilog uz
Odeljak
Opis usluge
DBSA 2.7(c)
Projektujte oznaavanje za Lokaciju i Novi

objekt
DBSA 2.7(e)
Projektujte merne vage i mogunost za

pranje tokova
Tehniki standard
[Obezbedie se sledee prostorije
- predvorje, s odvojenim pristupom svakoj prostoriji
- kancelarija direktora, od najmanje 10 kvadratnih metara
- dve druge kancelarije, svaka od najmanje 6 kvadratnih metara
- trpezarija/kuhinja od najmanje 20 kvadratnih metara
- laboratorija od najmanje 10 kvadratnih metara
- toaleti/prostorije za pranje od dve prostorije jedna za mukarce, druga za ene, opremljene
toaletima, tuem, lavaboom
- konferencijska sala od najmanje 15 kvadratnih metara
- ostava od najmanje 5 kvadratnih metara]
[Kancelarija e imati mogunosti za klimatizaciju i odgovarajui prostor za odlaganje i kasete, i
adekvatno osvetljenje i snabdevanje energijom]
[Mora postojati bar jedna oznaka na svakom javnom ulazu ili ulazu za vozila s otpadom na
lokalnom jeziku [i na engleskom] veliine najmanje 2m x 2m sa sledeim informacijama:
- naziv i adresa vlasnika Novog objekta;
- naziv i adresa rukovaoca Novim objektom;
- sati i dani kada radi;
- tipovi otpada koji se prihvata; i
- informacije o hitnom kontaktu]
[Oprema mora biti projektovana tako da opslui projektovane veliine i tipove vozila i da meri u
dolasku kamione i vozila sa minimalnim zastojem od 15 minuta u najoptereenijim periodima]
[Merne vage moraju imati minimalnu nosivost od 30 tona]
[Sistemi moraju imati mogunost evidentiranja i prenosa podataka elektronskim putem, ukljuujui
identifikaciju vozila, teinu vozila, poreklo, kategoriju otpada, vreme i datum, i iznosima za
plaanje]
[Data sistem mora imati mogunost povezivanja sa sistemom za obraun i mora davati pisane
potvrde]
[Objekti za pranje tokova imae malu zapreminu, visok pritisak i runo koplje s mlaznicama]
Page 8 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.7(f)
Opis usluge
Projektujte zgradu za opravke i servisiranje
celokupne opreme i za smetaj alata,
rezervnih delova i potronih materijala
DBSA 2.7(g)
Projektujte sigurni objekt za smetaj i

rasipanje goriva
DBSA 2.7(h)
Podruje za privremeni smetaj

neprihvatljivog otpada
Tehniki standard
[Zgrada mora biti trajna, vodonepropusna, dobro ventilirana i opremljena pristupnim vratima za
kabastu opremu]
[Zgrada mora omoguiti opravku i servisiranje celokupne opreme, s kapacitetom za dva vozila u
bilo koje doba]
[Zgrada mora imati betonski put koji moe primiti opremu a da ne puca]
[Zgrada mora obuhvatiti podruja za smetaj alata, rezervnih delova i potronih materijala i takva
podruja se moraju obezbediti]
[Lokalna graevinska pravila]
[Lokalna graevinska pravila]
[Depoi za smetaj goriva moraju obezbediti siguran smetaj, merenje i rasipanje goriva kao to je
benzin ili dizel]
[Depoi za smetaj goriva moraju imati dovoljan smetajni kapacitet tako da oprema ne bude
ugroena, s minimalnim projektnim kapacitetom od 10.000 litara]
[Sistemi za hitno iskljuivanje bie obezbeeni za sluaj curenja ili poara]
[Adekvatne odredbe e biti formulisane za protivpoarnu opremu]
[Mora postojati dovoljna distanca izmeu depoa za smetaj goriva i drugih objekta kako bi se
spreila teta po druge objekte u sluaju eksplozije ili vatre]
[Depoi za smetaj goriva moraju imati sistem sa minimalnim smetajnim kapacitetom jednakim
110% depoa za smetaj goriva kako bi obezbedili da curenje goriva bude spreeno i sakupljeno,
a da ne doe do tla]
[Minimalni kapacitet za smetaj za 30 dana]
Page 9 of 37
Prilog uz
Odeljak
Opis usluge
DBSA 2.8
Druge projektne odgovornosti
DBSA 2.8(b)
Projektovati sisteme za upravljanje i
tretman procednih voda na Lokaciji i
Novom objektu
Tehniki standard

[Projekat mora obezbediti da sedimenti, ut, rast algi i gljiva ne spree prohodnost cevi i da se
ouva strukturalni integritet]
[Opta specifikacija kako sledi:
Unutranji prenik cevi od 150-200mm;

Perforacije na cevi od 6-12mm na 150mm c/c u poloaju kazaljke na satu od 4:00,
5:00, 7:00 i 8:00 ;
Debljina sloja ljunka 60cm, uz korienje ljunka s hidraulinom provodljivou
ne manjom od 1 x10-2 metara po sekundi
Minimalni nagib sloja ljunka 4%
Minimalni nagib cevi 1%
Minimalni razmak izmeu cevi 30m
Dihtunzi na mestu gde nivo procednih voda curi iz cevi, na obodu
Maksimalna visina procednih voda 1 metar iznad vrha projektovane barijere

Sistem mora biti sposoban da prihvati maksimalne koliine procednih voda
u svakom trenutku tokom veka trajanja Novog objekta
Kvalitet oteklih procednih voda u skladu s nacionalnim standardima]
[Projekat e svesti na minimum potencijal za stvaranje procednih voda]
[Projekat e obezbediti razdvajanje povrinskih voda od procednih voda]
[Projekat e obezbediti odgovarajue objekte za sakupljanje i ekstrakciju
procednih voda koje se nagomilavaju u deponiji]
[Projektovanje i odabir materijala za sistem upravljanja procednim vodama i
lokacija na kojoj e one biti pranjene u prijemno telo bie predmet rasprave
s Inenjerom Nadzora za projektovanje i izgradnju i Vlasnikom i podleu
njihovom odobrenju]
Page 10 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.8(b)
(continued)
Tehniki standard
Opis usluge
[Projekat e obezbediti odgovarajui sistem za transfer procednih voda iz

sistema za prikupljanje do objekta za njihov tretman]
Projektujte sisteme za upravljanje i tretman

procednih voda na Lokaciji i Novom
objektu
[Nivoi procednih voda bie praeni na trajnoj osnovi i moraju biti pogodni
za elektronsko oitavanje]
[Sistem ekstrakcije prcednih voda mora biti takav da funkcionie automatski
izmeu i iznad navedenih nivoa i obima procednih voda]
[Sistem za tretiranje procednih voda bie sposoban da radi automatski
izmeu i iznad navedenih nivoa i obima procednih voda]
[Sistem za tretiranje procednih voda bie projektovan tako da tretira nivoe
vode koja pritie prema standardima koji se primenjuju na oticanje
procednih voda pre njihovog isputanja van Lokacije]
[Sve komponente sakupljanja, ekstrakcije, transfera i tretmana procednih
voda moraju biti takve da mogu biti odravane u istom stanju u cilju
obezbeenja delotvornog rada]
DBSA 2.8(b)
(continued)
Projektujte sistem upravljanja deponijskim

gasom na Lokaciji i Novom objektu
DBSA 2.8(c)
Projektujte ureenje zemljita
DBSA 2.8(d)
Pripremite planove i projekte za konani

izgled zemljita i korienje Lokacije i
Novog objekta
Pripremite planove i projekte za druge
konkretne objekte i procese koje predvia
Ugovor, ukljuujui obnovu materijala ili
resursa
DBSA 2.8(e)

[Projekat mora predvideti pasivnu ventilaciju kako se ne bi stvarali uslovi za izbijanje poara ili
ekplozije]
[Obezbediti hortikulturalno podruje za rasadnik s minimumom od 100 kvadratnih metara
povrine]
[Sadite lokalno drvee u tampon zoni u skladu vaeim ekolokim standardima]

[Minimalno projektovano separisanje otpada iz deponijske elije jednako 30%]
Page 11 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 2.8(f)
Tehniki standard
Opis usluge
Pripremite planove i projekte za dobijanje
svih podataka koji su neophodni za
pripremu projekta Izvoaa
[Podaci e ukljuiti informacije koje se odnose na
geologiju lokacije
geotehnike uslove
hidrogeologiju
hidrologiju
postojee i osnovne ekoloke uslove
koliine otpada i karakteristike]
DBSA 2.8(g)
Pripremite planove i metodologije za

testiranje i inspekciju postrojenja i opreme i
svakog dela Novog objekta
LAN 3 USLUGE ZIDANJA I IZGRADNJE
DBSA 3.3.9
Pravila na Lokaciji i sigurnost
DBSA 3.3.9(1)
Dostavite predloena pravila za Lokaciju na
odobrenje, po jedan primerak Vlasniku i
Inenjeru za projektovanje i izgradnju
LAN 4 RUKOVANJE POSTOJEIM OBJEKTOM
DBSA 4.1
Rukovanje postojeim objektom
DBSA 4.1(a)
Primite, sortirajte, lagerujte i odloite vrsti
otpad na postojeem objektu
DBSA 4.1(b)
Rasprostrite, ukopajte i pokrijte vrsti otpad
DBSA 4.1(c)
Upravljajte postojeim aktivnostima za
sakupljanje otpada
DBSA 4.1(d)
Upravljajte olujnim i procednim vodama
DBSA 4.1(e)
Nadgledajte sva isputanja u skladu s
vaeim ekolokim standardima
DBSA 4.1(f)
Kontroliite potencijalne ekoloke
neprijatnosti
DBSA 4.1(g)
Izvrite sve funkcije vezane za odnose s
klijentima i usluge
[U skladu s prilogom 1 i Optim standardom kvaliteta]
[Najmanje 30 dana pre poetka bilo kakvih radova na Lokaciji]
[Upravljati u skladu s postojeim postupcima]


Page 12 of 37
Prilog uz
Odeljak
DBSA 4.1(h)
Opis usluge
Tehniki standard
Rukujte i upravljajte celokupnom opremom [Upravljati u skladu s postojeim postupcima]

postojeeg objekta za rukovanje
LAN 5 TEST I INSPEKCIJA
DBSA 5.1
Testovi i inspekcija
DBSA 5.1(4)
Dostavite Inenjeru Nadzora za
[Najkasnije 7 dana posle obavljanja testa ili inspekcije]
projektovanje i izgradnju certifikovani
izvetaj o rezultatima svih testova i
inspekcije
LAN 8 IZVETAVANJE TOKOM PERIODA PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE
DBSA 8.1
Izvetaji o napredovanju projektovanja i izgradnje
DBSA 8.1
Pripremite mesene izvetaje o
[Izvetaj podneti najkasnije 14 dana posle kraja meseca]
napredovanju projektovanja i izgradnje i
podnesite ih
Page 13 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
PRILOG USLUGE RUKOVANJA

LAN 3 RUKOVANJE POETNIM PLANOVIMA
OSA 3.2
Program uzorkovanja i monitoringa
OSA 3.2
Razradite program uzorkovanja i monitoringa
OSA 3.3
OSA 3.3
OSA 3.4
OSA 3.4
OSA 3.5
OSA 3.5
OSA 3.6
OSA 3.6(1)
OSA 3.6(2)(a)
OSA 3.6(2)(b)
Tehniki standard
Opis usluga
Program upravljanja pretraivanjem otpada

Razradite program upravljanja pretraivanjem
otpada
Program zdravstvene i sigurnosne zatite na radu
Razradite program zdravstvene i sigurnosne
zatite na radu
Program razdvajanja prema vrsti
Razradite program razdvajanja prema vrsti

[Najkasnije od 90 dana pre datuma poetka rukovanja]

[Najkasnije 90 dana pre datuma poetka rukovanja]
-[Opti standard kvaliteta]


Upravljanje ivotnom sredinom i plan ublaavanja ekolokih posledica
Razradite plan za upravljanje ivotnom
sredinom i ublaavanje ekolokih posledica
Smanjivanje neprijatnih mirisa na najmanju
[U skladu s Planom za upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanje ekolokih posledica i
meru
Spreavanje i smanjivanje blata
[Odravajte potreban nagib puta]
[Obezbedite i rukujte objektom za ienje tokova]
[Briite/istite javne puteve na ulazima na Lokaciju]
[Nikakvo blato da ne bude preneto na javne puteve]
Page 14 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 3.6(2)(c)
Tehniki standard
Opis usluga
Spreavanje i smanjivanje praine
OSA 3.6(2)(d)
OSA 3.6(2)(e)
Spreavanje i smanjivanje buke
Spreavanje, sakupljanje i odlaganje ubreta

na Lokaciji
OSA 3.6(2)(f)
Skladitenje neprihvatljivog otpada
OSA 3.6(2)(g)
Ublaite zabrinutost za javno zdravlje i

sigurnost koja potie od glodara, tetoina,
insekata i ptica

[Ozelenite izloena povrinska podruja i odravajte pristupne puteve korienjem mera za
kontrolu praine]
[Sve gomile moraju biti pokrivene ili ozelenjene]
[U skladu s ekolokim procenama]
[Ograniite korienje postrojenja i opreme na dnevne sate]
[Nasipe i barijere protiv buke uz otvor za istovar i druga osetljiva podruja]
[Pokrijte otvor na kraju svakog radnog dana s najmanje 100mm zemlje ili drugog
odgovarajueg inertnog materijala i stavite privremenu pokrivku od barem 300mm zemlje za sva
podruja koja nee primati otpad u periodu od preko etiri nedelje]
[Prenosive ograde za ubre, pokupite ubre u perimetru Lokacije i van Lokacije, i pokrijte
kamione koji ulaze]
[U skladu se ekolokim procenama ]
[Obezbedite skladitenje i upravljanje neprihvatljivim otpadom i saraujte s Vlasnikom ili
njegovim zastupnicima u raiavanju podruja skladitenja svakih 30 dana]
[Ograniite pristup samo ovlaenim licima, ukljuujui obezbeenje sigurnosne ograde]
odgovarajueg inertnog materijala i stavite privremenu pokrivku od barem 300mm zemlje na sva
[Eliminiite podruja sa stajaom vodom i koristite kontrolne programe kao to su mamci i
sredstva protiv glodara, tetoina i insekata, i buku za rasterivanje ptica]
Page 15 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
Tehniki standard
Opis usluga
OSA 3.6(2)(h)
Ublaite vizuelni uticaj Novog objekta
OSA 3.7
OSA 3.7
Program za organizaciju odravanja

Razradite program za organizaciju odravanja
[U skladu s Planom za upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanjem ekolokih posledica i

[Stalne bankine oko Novog objekta i privremene bankine kod mesta istovara]
[Posadite drvee u tampon zonama u skladu s vaeim ekolokim standardima]
[Odravajte zatitu u okviru perimetra pristupnog koridora]

[U skladu sa zahtevima i preporukama proizvoaa i dobavljaa]
OSA 3.8
Upravljanje finansijama i program za sisteme za informacije o uslugama klijentima
OSA 3.8
Razradite upravljanje finansijama i program za [Opti standard kvaliteta]
sisteme za informacije o uslugama klijentima
OSA 3.9
Povezivanje sa zajednicom i program javnog obavetavanja
OSA 3.9
Razradite program povezivanja sa zajednicom i [Opti standard kvaliteta]
javnog obavetavanja
OSA 3.10
Plan za upravljanje materijalima
OSA 3.10
Razradite plan za upravljanje materijalima
[Maksimizirajte separaciju otpada s za deponovanje]
[Ne kasnije od 90 dana pre datuma poetka rukovanja]
LAN 4 PLAN/PROGRAM RUKOVANJA
OSA 4.2
Plan rukovanja
OSA 4.2
Razradite plan rukovanja
OSA 4.2(a)
Uspostavite i odravajte ulaze na Novi objekt
[U skladu s planom rukovanja]
OSA 4.2(b)
Nadgledajte i evidentirajte pristup Novom
[Obezbedite da sva vozila za dostavu otpada budu evidentirana]
objektu
OSA 4.2(c)
Organizujte kancelariju na Novom objektu
OSA 4.2(d)
Upravljajte radionicama, skladitima i
magacinima
OSA 4.2(e)
Organizujte spoljno osvetljenje
OSA 4.2(f)
Obezbedite mobilna postrojenja
OSA 4.2(g)
Upravljajte fizikim postrojenjem
OSA 4.2(h)
Obezbedite i odravajte komunalne usluge
Page 16 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
Tehniki standard
Opis usluga
OSA 4.2(i)
OSA 4.2(j)
Obezbedite i odravajte ogradu

Organizujte podruje prijema otpada
OSA 4.2(k)
Klasifikujte, sortirajte i skladitite otpad
OSA 4.2(l)
Skladitite i organizujte neprihvatljiv otpad
OSA 4.2(m)
OSA 4.2(n)
Upravljanje saobraajem i putevima
OSA 4.2(o)
Smestite otpad i usmerite putne pravce ka

mestu istovara
Priprema elije
OSA 4.2(p)
Maksimizirajte kapacitet elija i sabijanje

otpada
OSA 4.2(q)
Testirajte i procenite stepene sabijanja

[Nadzirite stanje dolazeih kamiona u pogledu sigurnosti]
[Evidentirajte i elektronski izmerite sva isporuke otpada ili materijala koji na Lokaciju stiu
vozilima, kako pri ulazu tako i pri izlazu, na kompjuterizovanom sistemu merenja i unesite u
bazu podataka]
[Evidentirajte sve dolazee tovare otpada]
[Evidentirajte sve kategorije i tonau otpada]
[Evidentirajte detalje celokupnog neprihvatljivog otpada]
[Prva dva metra otpada iznad projektovane barijere i sistema za sakupljanje moraju
sadravati samo selektovani otpad, to Izvoa obavlja manuelno]
[Mora postojati radnik s uoljivom odeom i radio vezom radi usmeravanja saobraaja na
Lokaciji tokom rada]
[Usmeravajte materijal za reciklau i biorazgradiv materijal dalje od podruja odlaganja]
[Kontroliite otpad nu prihvatljivost pre nego to ga inkorporiete u podruje za odlaganje]
[Nikakv vrui otpad nee biti inkorporisan u podruje za odlaganje]
[Maksimalna visina podizanja bie 2,5m]
[Mesto za istovar e biti ogranien na irinu dovoljnu da primi tri dostavna vozila u bilo koje
doba]
[Ostvarite najmanju optu gustinu od 700kg/kubni metar sabijenog otpada, ukljuujui dnevnu
pokrivku]
[Najmanje tri do pet prolaza postrojenja za sabijanje]
[Najkasnije 15 dana posle svakog tromesenog perioda u ugovornoj godini]
Page 17 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
Tehniki standard
Opis usluga
OSA 4.2(r)
Primenjujte dnevne i privremene pokrivke za

otpad i smanjite na najmanju meru veliinu
otvorenog mesta za istovar
OSA 4.2(s)
Upravljajte neoekivanim situacijama
OSA 4.3
OSA 4.3
Standardni postupci rukovanja

Razradite standardne postupke rukovanja
OSA 4.4
OSA 4.4
Prirunici za rukovanje i odravanje

Razradite prirunike za rukovanje i odravanje
OSA 4.5
OSA 4.5
Plan zatvaranja i rehabilitacije

Razradite plan za zatvaranje i rehabilitaciju
OSA 4.6
OSA 4.6
Plan tranzicije Transition Plan

Razradite plan tranzicije
LAN 5 PROGRAM UPRAVLJANJA IMOVINOM

OSA 5.2
Srednjorona i konana analiza situacije
OSA 5.2(1)
Izradite srednjoronu analizu situacije
OSA 5.2(2)
Izradite konanu analizu situacije
OSA 5.3
OSA 5.3
Plan sanacije imovine

Pripremite plan sanacije

odgovarajueg inertnog materijala i stavite privemenu pokrivku od barem 300mm zemlje na sva
[Inkorporiite neoekivane situacije u operativno planiranje]


[Najkasnije 180 dana posle datuma poetka rukovanja]
[Omoguite upravljanje ivotnom sredinom i ublaavanje ekolokih posledica]
[Inkorporiite odredbe za kontrolu i upravljanje deponijskim gasom]

[Najkasnije 12 meseci posle datuma otpoinjanja rukovanja]
[Program obuke za personal Izvoaa o svim aspektima rada Novog objekta]

[Najkasnije 90 dana pre sredine perioda novog rukovanja]
[Najranije 180 dana i najkasnije 90 dana pre krajnjeg roka]

[U vezi s konanom analizom situacije, prema potrebi]
Page 18 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
LAN 6 GODINJI IZVETAJ

OSA 6.1
Godinji izvetaj
OSA 6.1(1)
Razradite godinji izvetaj
OSA 6.1(2)
Tehniki standard
Opis usluga
Aurirajte i izvestite o godinjem izvetaju

[Najkasnije 90 dana posle kraja svake godine rukovanja]
[Najkasnije 90 dana posle kraja svake godine rukovanja, i najkasnije do krajnjeg roka u
poslednjoj godini rukovanja]
LAN 7 OPTE USLUGE

OSA 7.4
Finansijsko, administrativno i regulatorno upravljanje
OSA 7.4
Upravljanje na dnevnoj osnovi finansijskim,
administrativnim i regulatornim pitanjima
LAN 8 RUKOVANJE ODLAGANJEM VRSTOG OTPADA
OSA 8.2.1
Rukovanje
OSA 8.2.1
Rukujte Novim objektom
[5:00 do 21:00, sedam dana nedeljno za prijem i evidenciju otpadnih tovara]
[7:00 do 17:00, sedam dana nedeljno, za rasprostiranje, odlaganje i sabijanje otpada]
[Sve druge upravljake i administrativne aktivnosti e biti ograniene, u meri u kojoj je to
izvodljivo, na dnevne sate]
[Odravajte prohodnost puteva na Lokaciji u svako doba]
[Obezbedite da se Novim objektom rukuje na takav nain da kamioni za dostavu otpada mogu
da se okrenu u roku od 20 minuta po ulasku na Lokaciju]
[Nadzirite i evidentirajte kiu na dnevnoj bazi]
[Vrite inspekciju svih dolazeih isporuka otpada, bilo u podruju prijema otpada, bilo na
mestu odlaganja]
OSA 8.2.2
OSA 8.2.2(a)
Obezbedite odgovarajuu drenau
[povratni period protoka od jednom u 2 godine mora biti osmiljen u radnom podruju]
Projekat sistema za upravljanje povrinskom vodom mora predvideti povratni period protoka
jednom u 25 godina na periferiji Lokacije kako bi olakao upravljanje oticanjem na aktivnoj
deponijskoj povrini
[Vodni putevi moraju biti odravani tako da nema prepreka, uta i taloga]
OSA 8.2.2(b)
Svedite na najmanju meru koliinu zemlje i
sedimente u otekloj vodi
[Ozelenite isturena podruja u najkraem roku]
[Upotrebite muljevite zamke i prepreke da biste spreili transfer zemlje i sedimenata van
Lokacije]
Page 19 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 8.2.2(c)
OSA 8.2.2(d)
Tehniki standard
Opis usluga
Sakupljajte, skladitite i tretirajte zagaene
povrinske vode i odravajte objekte za
skladitenje zagaenih povrinskih voda
Nadzirite kvalitet povrinskih voda
[Opti standard kvaliteta ]

[Razradite i odravajte objekte za skladitenje i tretirajte i odlaite kontaminiranu vodu]
[Nikakva kontaminacija povrinske vode nije dozvoljena]
[Kvartalno nadzirite curenje povrinskih voda uzvodno i nizvodno od Lokacije i na svim
rezervoarima za upravljanje povrinskim vodama u pogledu sledeih parametara:
pH
temperatura
provodljivost
hlorid
natrijum
tvrdoa
gvoe
boja
rastvoreni kiseonik
bioloka potronja kiseonika (BPK)
ukupne vrste suspendovane materije (USM)
ukupne rastvorene vrste materije (URM)
NO3-N
hrom (VI)
ulje i masnoa
arsen
kadmijum
Page 20 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
Tehniki standard
Opis usluga
olovo
iva
ukupne koliformne bakterije]
[U skladu s odobrenim programom uzorkovanja i monitoringa]
OSA 8.2.2(e)
Blagotvorni uticaj na
povrinske vode
OSA 8.2.3
OSA 8.2.3(a)
Uspostavite emu toka podzemnih voda
[Napomena:
Tehniki papir Svetske banke #426 (Plava knjiga) preporuuje, kao vii standard kvaliteta,
uzorkovanje povrinske vode na mesenoj osnovi. Na osnovi pretpostavke loeg kvaliteta vode i
minimalnih laboratorijskih resursa, preporuuje se 6 meseci kao tehniki standard. Parametri
treba da budu iz WBBB (strana 168) u pogledu temperature, pH, EC, DO NH4-N, CI, COD.
Zavisno od poetnih rezultata, moe se ponuditi profesionalno miljenje o smanjivanju uestalosti
na godinju osnovu.]
[Nije dozvoljena dalja degradacija povrinske vode]
[Najkasnije 60 dana posle datuma poetka rukovanja]

[Nadzirite nivoe podzemnih voda i eme tokova na mesenoj osnovi, kako unutar Lokacije,
tako i u njenom blizini]
[Napomena:
ema toka podzemnih voda treba da bude data u ekolokoj proceni ili
preliminarnoj projektnoj fazi.]
Page 21 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 8.2.3(b)
Tehniki standard
Opis usluga
Treba da dobijete reprezentativne uzorke
kvaliteta vode (uzvodno i nizvodno) iz
podzemnih tokova, osnovnog kvaliteta
podzemnih voda i tip i obim svake
kontaminacije

[Nije dozvoljena degradacija kvaliteta podzemnih voda]
[Najmanje 5 bunara, 2 uzvodno i 3 nizvodno od Novog objeka i na razumnoj meusobnoj
udaljenosti]
[Uzorci uzeti najmanje jednom svakih 6 meseci za sledee parametre:
pH
temperatura
provodljivost
hlorid
natrijum
tvrdoa
gvoe
mangan
bor
boja
rastvoreni kiseonik
bioloka potronja kiseonika (BPD)
NO3-N
hrom (VI)
ulja i masnoe
arsen
Page 22 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 8.2.3(b)
(nastavak)
Tehniki standard
Opis usluga
Treba da dobijete reprezentativne uzorke
kvaliteta vode (uzvodno i nizvodno) iz
podzemnih tokova, osnovnog kvaliteta
podzemnih voda i tip i obim svake
kontaminacije
kadmijum
olovo
iva
ukupne koliformne bakterije
fekalne koliformne bakterije]
OSA 8.2.3(c)
Sprovedite mere sanacije za ublaavanje

uticaja na podzemne vode

[Napomena:
Plava knjiga Svetske banke, strana 168, belei meseno i kvartalno (s mogunim
smanjenjima na polugodinje merenje) 22 parametra. Opet, zbog ogranienih
laboratorijskih resursa, i malih predvienih uticaja u okviru prvog roka ugovora,
uzorkovanje treba prvenstveno da prui istorijske podatke. S obzirom na to, preporuujemo
uestalost od 6 meseci. Ako tri uzastopna uzorkovanja ukau na stabilne rezultate,
uestalost moe biti smanjena na godinju osnovu.]
[Nema degradacije kvaliteta podzemnih voda]
Page 23 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 8.2.4
OSA 8.2.4(a)
Tehniki standard
Opis usluga
Nadzirite kvantitet i kvalitet procednih voda
[Neprekidno nadzirite elektronskim putem hidraulini nivo procednih voda u okviru elije
tokom perioda usluga rukovanja]
[Izvetavajte o hidraulinim nivoima procednih voda Vlasnika na mesenoj osnovi]
[Nadzirite na stalnoj osnovi koliine isputene na izlazu sa Lokacije]

[Nadzirite kvalitet tretiranog odliva procednih voda na izlazu s Lokacije najmanje jednom
svakog meseca tokom perioda u kome se vri usluga rukovanja]
[Nadgledajte reprezentativne uzorke u pogledu kvantiteta ili kvaliteta dotoka i istoka
procednih voda jednom svakog meseca za sledee parametre tokom perioda u kome se vri
usluga rukovanja:
pH
temperatura
provodljivost
hlorid
soda
tvrdoa
gvoe
boja
rastvoreni kiseonik
Page 24 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 8.2.4(a)
(nastavak)
Tehniki standard
Opis usluga
Nadgledajte kvantitet i kvalitet ocednih voda
bioloka potronja kiseonika (BPD)

ukupne suspendovane vrste materije(USM)
NO3-N
hrom (VI)
ulje i masnoa
arsen
kadmijum
olovo
iva
ukupne koliformne bakterije]
[Napomena:
Sakupljanje i tretman ocednih voda
Plava knjiga Svetske banke daje minimalnu listu od 6 parametara za

Opti otpad (strana 156). Poeljniji standard (strana 168) bi podrazumevao
uestalost koja ide od nedeljne do godinje u pogledu ak 24 parametra.]
OSA 8.2.4(c)
Upravljajte, rukujte i odravajte sistem

sakupljanja procedne vode

[Nema isputanja procednih voda u podzemne vode]
[Spreite gomilanje i isputanje procednih voda iz operativne elije]
[Maksimizirajte dozvoljeni maksimalni nivo na 1,0 metar iznad vrha projektovane barijere]
[Izvrite inspekciju sistema jednom godinje i oistite kako je predvieno tokom perioda u
kome se vri usluga rukovanja]
[U skladu s programom upravljanja rukovanjem]
Page 25 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
Tehniki standard
Opis usluga
OSA 8.2.4(d)
Tretirajte procedne vode i testirajte ih pre

odlaganja ili pranjenja
OSA 8.2.4(e)
Ispraznite ili odloite procedne vode
OSA 8.2.5
OSA 8.2.5(a)
OSA 8.2.5(b)

Proveravajte da li je u Novom objektu prisutan
deponijski gas
Ekstrakcija deponijskog gasa
OSA 8.2.5(c)
Program za upravljanje deponijskim gasom
[Svedite na najmanju meru potencijal za stvaranje maksimuma procednih voda u okviru

odloenog otpada]
[Svedite na najmanju meru stvaranje procednih voda u deponiji odvajanjem iste povrinske
vode od deponijskih procednih voda]
[Spreite stvaranje jezeraca od procedne vode na povrini]
[Tretirajte procedne vode pre pranjenja uz adekvatne opcije na dostupnom nivou, kao to su
aerisane lagune, ponovna cirkulacija, ili drugi adekvatni postupci ili sistemi,]
[Nije dozvoljeno pranjenje netretiranih procednih voda u povrinske ili podzemne vode]
[Ispraznite tretirane iscurele procedne vode samo ako ispunjavaju zahtevani standard za
pranjenje]
[Nadzirite prisustvo gasa pre ulaska u podzemne rovove, odaje i jame s vagama za merenje]
[Pasivno provetravanje]
[Kontroliite deponijski gas za analizu sledeih aspekata:
lina sigurnost
sigurnost i zatita Novog objekta
neprijatni mirisi
prisustvo metana i ugljendioksida u zatvorenim prostorima
zapaljive i eksplozivne situacije]
Page 26 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
OSA 8.2.5(d)
Tehniki standard
Opis usluga
Nadgledajte nivoe gasa i njegovu potencijalnu
eksplozivnost
LAN 9 ODRAVANJE NOVOG OBJEKTA I OPREME

OSA 9.1
Usluge opteg odravanja
OSA 9.1
Sprovedite programe odravanja

[Nadgledajte uz pomo runih aparata nivoe metana i ugljendioksida pre ulaska u podzemne
ili zatvorene prostore]
[Nadgledajte stepen stvaranja deponijskog gasa i zapaljivosti kako biste utvrdili:
potrebu za aktivnim a ne pasivnim sistemima sakupljanja
potrebu za plamenikom i bakljama
izvodljivost dobijanja kredita za ugljenik (u skladu s Protokolom iz Kjota) ili uspenog
energetskog oporavka]
[Napomena:
Iz zdravstvenih i sigurnosnih razloga sredstva kojima se detektuje prisustvo
metana/ugljendioksida treba da bude primenjena pre ulaska u bilo koje podzemno podruje
a najmanje jednom nedeljno. Evidencija e pokazati sve pojave ili eme koje za rezulat
mogu imati postavljanje sondi u odreenim podrujima. Uglavnom e siutacija na terenu u
prvim godinama diktirati mere koje treba preduzeti.]
[U skladu s programom za organizaciju odravanja]

[Preporuke proizvoaa u pogledu usluga]
[Odravajte dovoljan nivo rezervnih delova za opremu kako biste obezbedili stalni rad opreme
od kritinog znaaja]
[Oprema mora biti u dobrom radnom stanju da bi radila svaki dan]
[Zgrade moraju biti iste, bezbedne i u istom stanju kao kad su izgraene, sem normalnog
habanja]
Page 27 of 37
Prilog
Odeljku za
usluge
rukovanja
Tehniki standard
Opis usluga
LAN 11 UPRAVLJANJE FINANSIJAMA I USLUGE KLIJENTIMA

OSA 11.1
Usluge klijentima i administrativne usluge
OSA 11.1.1
Obraun i naplata
OSA
Naplatite iznose novca od klijenata
[Stepen naplate [Unesite stepen naplate] [Mora biti ustanovljen razuman stepen naplate,
11.1.1(2)(a)
imajui u vidu lokalne uslove]]
OSA 11.1.2
Merenje otpada
OSA 11.1.2(b)
Oitavajte merne skale
OSA 11.1.2(c)
Evidentirajte sva oitavanja mernih vaga
LAN 12 KVARTALNI I GODINJI IZVETAJI

OSA 12.1
Kvartalni izvetaji
OSA 12.1
Pripremite kvartalni izvetaj
OSA 12.2
OSA 12.2
Godinji izvetaj
Pripremite godinji izvetaj
[Sve isporuke otpada i materijala merene na ulazu i izlazu]

[Kompjuterizovana baza podataka i komercijalno dostupan softver za evidenciju detalja o
vozilima, vremenu transakcije, tovaru otpada, vrsti otpada i karakteristikama otpada]
[Svedite na najmanju meru vreme odlaganja i stvaranje kolona dolazeih kamiona]
[Izvetavajte na nedeljnoj osnovi o svim tonaama i klasifikacijama otpada]

[Najkasnije 15 dana posle poslednjeg dana perioda na koji se izvetaj odnosi]

[Najkasnije 90 dana posle kraja svake godine u periodu usluga rukovanja]
Page 1 of 37
Prilog 1
Testovi koje treba da sprovede Izvoa
Page 2 of 37
ODELJAK 1 TESTOVI NA POSTROJENJU I OPREMI

Testovi na postrojenju i opremi i vaei standardi uinka za testove na postrojenju i
opremi bie u skladu sa:
[Napomena: Unesite spisak, na primer:]
(a)
[usvojeni standardi i propisi za praksu;]
(b)
[preporuke ili specifikacije proizvoaa ili dobavljaa;]
(c)
[odobreni postupci i inspekcije obezbeenja graevinskog kvaliteta; i]
(d)
[dobre inenjerske prakse.]
ODELJAK 2 TESTOVI ZA KOMPLETIRANJE

Test za kompletiranje i uinak vaeih standarda uinka za testove za kompletiranje bie:
[Napomena: Unesite spisak, na primer:]
(a)
[Sva mehanika postrojenja i oprema bie aktivirani i testirani pod normalnim

radnim uslovima kako bi se obezbedilo puno funkcionisanje u skladu sa
specifikacijom i preporukama dobavljaa ili proizvoaa. Bilo koji i svi sistemi
kontrole bie verifikovani kao operativni i funkcionalni u skladu sa
specifikacijama i preporukama dobavljaa ili proizvoaa;]
(b)
[Sve pumpe bie aktivirane i testirane pod normalnim radnim uslovima kako bi
se obezbedila puna funkcionalnost u skladu sa specifikacijama i preporukama
dobavljaa i proizvoaa. Dostian kapacitet toka i stope pranjenja bie
verifikovani pod predvienim spektrom projektovanih radnih uslova;]
(c)
[Svi cevovodi i s njima povezani ventili i kontrole bie testirani na pritisak kako
bi se obezbedilo da nema curenja, da postoji kontinuitet cevovoda, i da nema
blokada i ogranienja u funkcionisanju bilo kog i svakog kontrolnog ventila i
sistema monitoringa. Kapacitet cevovoda bie verifikovan pod predvienim
spektrom projektovanih radnih uslova;]
(d)
[Svi elektrini sistemi bie aktivirani i testirani da obezbede pravilno

funkcionisanje u skladu s odobrenim projektom. Svi elektrini sistemi bie
testirani da bi se obezbedio kontinuitet elektrinog toka, funkcionisanje svih
kontrola i sistema iskljuivanja i da bi se obezbedilo da instalacije budu
sprovedene u skladu s projektovanim elektrinim standardima. Bie omogueno
da tree strane obave verifikaciju ispravnosti i bezbednosti instalacije primarno
elektrino kolo;]
(e)
[Sve automatske kontrole bie aktivirane kako bi se ustanovilo sa sigurnou da

e se automatski aktivirati u sluaju nastanka predvienih okolnosti navedenih u
odobrenom projektu. Na odgovarajui nain testirae se visoki i niski nivoi
aktiviranja]
(f)
[Svi merni sistemi, ukljuujui pridruene kompjuterske programe i softver bie

kalibrirani i njihovo puno funkcionisanje potvreno prema predvienom spektru
normalnih radnih uslova;]
(g)
[Svi sistemi deponijskih obloga bie testirani da bi se obezbedilo da nemaju

nedostatke, nesavrenosti, rupe i pukotine. Metod testiranja odgovarae
Page 3 of 37
materijalu koji se ispituje i, u skladu sa situacijom, saglasno odobrenom

protokolu za obezbeenje graevinskog kvaliteta;]
(h)
[Debljina i kontinuitet kritinih komponenti deponijskog inenjeringa,

ukljuujui projektovanu barijeru, sistem sakupljanja ocednih voda i komponenti
drenae bie verifikovani vizuelnom inspekcijom;]
ODELJAK 3 TESTOVI ZA PUTANJE U RAD

Testovi za putanje u rad i vaei standardi uinka za test za putanje u rad bie:
[Napomena: Unesite, na primer:]
(a)
[Puna operativnost i funkcionisanje Novog objekta, i njegovih pojedinanih

komponenti, s izuzetkom sistema za tretiranje procednih voda, bie testirani u
toku probnog perioda od jedne nedelje (sedam uzastopnih dana) pri
projektovanom ulaznom otpadnom tovaru od oko 40 tona dnevno;]
(b)
[Novi objekt e funkcionisati efikasno i bez krenja ekolokih standarda ili

standarda uinka tokom celog probnog perioda;]
(c)
[Celokupna kontrolna i operativna postrojenja i oprema i sistemi funkcionisae

efikasno i u skladu s odobrenim projektom; i]
(d)
[Sistem tretmana procednih voda bie testiran tokom perioda od tri do est
meseci kad Novi objekt pone da generie i akumulira procedne vode. Tretirane
procedne vode odgovarae vaeim standardima isputanja u vodotokoveili
kanalizacionu mreu na kraju probnog perioda.]
ODELJAK 4 TESTOVI ZA TEHNIKI PRIJEM

Test za tehniki prijem i vaei standard uinka za test za tehniki prijem bie:
[Napomena: Unesite spisak.]
ODELJAK 5 FUNKCIONALNE GARANCIJE
Funkcionalne garancije Izvoaa su sledee:
[Napomena: Bie potrebni minimalni standardi za funkcionalne garancije i odgovarajue ugovorne
kazne. Videti GC Odeljak 9.12(3). Ubacite spisak, na primer:]
(a)
[Novi objekt e funkcionisati i operisati efikasno u skladu s Tehnikim

standardima iznetim u ovom prilogu Tehniki standardi i u skladu s odobrenim
projektom;]
(b)
[Novi objekt e dati adekvatni prazni kapacitet za prijem i deponovanje otpada

dopremljenog na Lokaciju kako bi se odgovorilo zahtevima projekta ukljuujui
usvajanje i obezbeenje da minimalni specificirani nivoi otpada budu selektovani
i time spreeni da se odloe na deponiju;]
(c)
[Izvoa e projektovati, izgraditi, instalirati i rukovati svim odgovarajuim

merama ublaavanja i kontrole kako bi se obezbedilo da ne bude nikakvih
neovlaenih isputanja u okolinu van svih nivoa konkretizovanih i zamiljenih
prema vaeim pravnim propisima; i]
Page 4 of 37
(d)
[Izvoa e upotrebiti sve odgovarajue i neophodne nivoe postrojenja i opreme,

opreme i resursa, kako bi obezbedio stalno i neprekidno rukovanje Lokacijom,
postojeim objektom i Novim objektom kroz ceo ugovorni period.]
TOR_2024-#11409815-V3-TECHNICAL_STANDARDS_APPENDIX.DOC
Dodatak 4
Lokacija
OPIS LOKACIJE
DODATAK 4 UZ OPTE USLOVE
ZA UGOVOR ZA
Page 1 of 1
DODATAK: LOKACIJA
ODELJAK 1 OPTE
[Napomena: Svrha ovog dodatka je da se locira mesto na Lokaciji gde e biti izgraena
deponija. Stoga je najadekvatnije prikljuiti mapu ili plan lokacije, ili slian dokument
kojim bi se definisala Lokacija. Zato bi ovaj dodatak trebalo da jednostavno sadri neke
uvodne odredbe koje e opisati Lokaciju i odgovarajuu mapu ili slian referentni
materijal.]
1.1
Lokacija
(1)
Za potrebe Ugovora, Lokacija znai podruje oznaeno na mapi datoj u Prilogu 1 uz
ovaj Dodatak za Lokaciju (Mapa lokacije).
Page 1 of 1
Prilog 1
Mapa Lokacije
TOR_2024-#11409811-V3-SITE_APPENDIX.DOC
Dodatak 5
Podruje opsluivanja
PODRUJE OPSLUIVANJA
ZA UGOVOR ZA
Page 1 of 1
DODATAK: PODRUJE OPSLUIVANJA

ODELJAK 1 OPTE
Podruje opsluivanja
1.1
(1)
Za potrebe Ugovora, Podruje opsluivanja e znaiti,

(a)
podruja oznaena na mapama datim u prilogu 1 uz dodatak Podruje
opsluivanja (Mape podruja opsluivanja); i
(b)
podruja van Mape podruja opsluivanja koje sadri objekte i opremu u svojini
Vlasnika za odlaganje vrstog otpada.
(2)
Bez obzira na Odeljak 1.1 ovog dodatka Podruje opsluivanja i Mape podruja
opsluivanja
(a)
Vlasnik moe, po sopstvenoj odluci, izmeniti i dopuniti podruje opsluivanja u
skladu s vaeim pravnim propisima; i
(b)
Vlasnik priznaje da e Podruje opsluivanja ukljuiti ili iskljuiti, prema
potrebi, svako poveanje, smanjenje ili promenu podruja opsluivanja u skladu s
vaeim pravnim propisima.
Page 1 of 1
Prilog 1
Mapa podruja opsluivanja
TOR_2024-#11409810-V3-SERVICE_AREA_APPENDIX.DOC
Dodatak 5
Podruje opsluivanja
PODRUJE OPSLUIVANJA
ZA UGOVOR ZA
Page 1 of 1
DODATAK: PODRUJE OPSLUIVANJA

ODELJAK 1 OPTE
Podruje opsluivanja
1.1
(1)
Za potrebe Ugovora, Podruje opsluivanja e znaiti,

(a)
podruja oznaena na mapama datim u prilogu 1 uz dodatak Podruje
opsluivanja (Mape podruja opsluivanja); i
(b)
podruja van Mape podruja opsluivanja koje sadri objekte i opremu u svojini
Vlasnika za odlaganje vrstog otpada.
(2)
Bez obzira na Odeljak 1.1 ovog dodatka Podruje opsluivanja i Mape podruja
opsluivanja
(a)
Vlasnik moe, po sopstvenoj odluci, izmeniti i dopuniti podruje opsluivanja u
skladu s vaeim pravnim propisima; i
(b)
Vlasnik priznaje da e Podruje opsluivanja ukljuiti ili iskljuiti, prema
potrebi, svako poveanje, smanjenje ili promenu podruja opsluivanja u skladu s
vaeim pravnim propisima.
Page 1 of 1
Prilog 1
Mapa podruja opsluivanja
TOR_2024-#11409810-V3-SERVICE_AREA_APPENDIX.DOC
OVO JE SAMO UZORAK
Dodatak 7
PODSTICAJNA KOMPENZACIJA
PODSTICAJNA KOMPENZACIJA ZA UINAK

ZA UGOVOR ZA
Page 1 of 2
[Napomena: Priloen je uzorak Programa podsticajne kompenzacije koji bi mogao biti korien
u sluaju da Izvoa u skladu s Ugovorom o projektovanju, izgradnji i rukovanju naie na
odreene prelomne take u fazi rukovanja. Meutim, podsticajna kompenzacija treba da bude
konkretno prilagoena operativnim ciljevima u vezi s vrstim otpadom koje pojedinani projekat
eli da ostvari i, stoga, mora biti pripremljena od sluaja do sluaja.
Podsticajna kompenzacija e se akumulirati i bie izraunata na godinjoj osnovi, ali e
Izvoau biti isplaena tek na kraju perioda novog rukovanja. Dodatak o podsticajnoj
kompenzaciji treba izriito da kae Izvoa gubi svoju podsticajnu kompenzaciju ako Ugovor
bude prestaje da vai pre kraja perioda novih rukovanja. Na primer, ubacite sledee reenice:
Radi vee izvesnosti, ako Ugovor bude zavren pre kraja perioda Novih rukovanja
postrojenjem, [osim u sluaju prestanka vaenja u skladu s GC Odeljak 11.2.1], Vlasnik nee biti
u obavezi da Izvoau plati bilo podsticajnu kompenzaciju.]
Page 2 of 2
DODATAK ODREDBE O PODSTICAJNOJ KOMPENZACIJI ZA UINAK

ODELJAK 1 OPTE
1.1
Dokumenta koja sadre dodatak Podsticajna kompenzacija za uinak

Dodatak Podsticajna kompenzacija za uinak sastoji se od:
(1) Odredbe dodatka Podsticajna kompenzacija za uinak;
(2) Prilog #1 Napomene uz Postupak za izraunavanje podsticajne kompenzacije; i
(3) Prilog #2 Dijagrami podsticajne kompenzacije 1-[ ].
ODELJAK 2 PODSTICAJNA KOMPENZACIJA ZA UINAK

2.1
Ogranienja za podsticajnu kompenzaciju za uinak
2.1.1
Podsticajna kompenzacija za uinak plaena Izvoau nee prei ekvivalent od [

] USD tokom vaenja Ugovora.
2.1.2
Podsticajna kompenzacija za uinak koju Izvoa zaradi u bilo kojoj ugovornoj

godini nee prei ekvivalent od [ ] USD (Maksimalna godinja podsticajna
kompenzacija).
2.1.3
Iznos koji je Izvoa faktiki zaradio na ime podsticajne kompenzacije za uinak

bie odreen time do kog nivoa Izvoa ispuni kriterijume uinka koji su
navedeni u dijagramu Podsticajna kompenzacija i primenom obrauna koji je
naveden u Napomenama za postupke izraunavanja podsticaja za vaeu
ugovornu godinu.
2.1.4
Ako Izvoa ne postigne ocenu Odlian navedenu u dijagramu Podsticajna

kompenzacija, u bilo kojoj ugovornoj godini, Izvoa e biti u obavezi da
zaostatak nadoknadi u narednoj godini, kao i da ispuni ciljeve uinka za tu
ugovornu godinu.
2.1.5
Osim u sluaju da Vlasnik, po svom diskrecionom pravu, ne odredi drugaije

zbog izuzetnih okolnosti, ako Izvoa ne dostigne maksimalnu godinju
podsticajnu kompenzaciju u bilo kojoj ugovornoj godini, taj deficit nee biti
Page 3 of 2
dostupan Izvoau u narednim ugovornim godinama i ekvivalent od [ ] USD kao

maksimum za ugovornu godinu nee biti poveavan.
2.1.6
Za potrebe izraunavanja ekvivalenta iznosu od [ ] USD i [ ] USD u skladu s

Odeljkom 2.1(1) i 2.1(2) ovog dodatka Podsticajna kompenzacija za uinak,
ekvivalent e biti izraunat s danom isplate na ime podsticajne kompenzacije za
uinak.
Prilog #1
Napomene uz postupak izraunavanja podsticajne kompenzacije
Page 1 of 3
PRILOG # 1
NAPOMENE UZ POSTUPAK IZRAUNAVANJA PODSTICAJNE KOMPENZACIJE
DEO A METOD IZRAUNAVANJA PODSTICAJNE KOMPENZACIJE ZA UINAK
U SVAKOJ UGOVORNOJ GODINI
1.
Podsticajna kompenzacija za uinak za svaku ugovornu godinu e biti izraunata na
sledei nain:
Kompenzacija = kompozitna ocena x 0.2 x maksimalna godinja podsticajna kompenzacija
Gde se:
(i)
Maksimalna godinja podsticajna kompenzacija izraunava na nain koji je naveden u

Odeljka 2.1 u odredbama dodatka Podsticajna kompenzacija za uinak; i
(ii)
Kompozitna ocena izraunava u skladu s Deo B metod izraunavanja kompozitne

ocene ovih Napomena za postupak izraunavanja podsticajne kompenzacije.
DEO B - METOD ZA IZRAUNAVANJE KOMPOZITNE OCENE

1.
Kompozitna ocena za svaku ugovornu godinu bie:
Kompozitna ocena = Ukupno sve ponderisane ocene za kriterijum uinka

Gde:
(i)
Ponderisana ocena za svaki kriterijum uinka je jednaka Teina kriterijuma x Vrednost

kriterijuma;
(ii)
Vrednost kriterijuma se meri od Odlian do Lo s odgovarajuim vrednostima od 5

(za Odlian uinak) do 1 (za Lo uinak) kako je navedeno u dijagramima
podsticajne kompenzacije i procenjeno na osnovu uinka Izvoaa;
(iii)
Ocena prema vrednosnim kriterijumima koje Izvoa dobija za svaki kriterijum uinka su
zasnovani na tehnikim standardima koji su navedeni u dijagramima Podsticajna
kompenzacija pod naslovima Odlian, Vrlo dobar, Dobar, Zadovoljava, i Lo i
porede se s aktuelnim tehnikim standardima Izvoaa u svakoj godini vaenja Ugovora;
i
(iv)
Ako faktiki uinak Izvoaa u ugovornoj godini

(a)
prevazilazi tehnike standarde za vrednosni kriterijum Odlian, ocena e biti 5;
Page 2 of 3
(b)
je manji od tehnikih standarda za vrednosni kriterijum Lo, onda e ocena biti

nula; ili
(c)
je izmeu tehnikih standarda za dva vrednosna kriterijuma, onda e vrednosni

kriterijum biti zaokruen na najblii ceo broj ili 0,5 decimalnih poena.
2.
Radi jasnoe, navodi se da ima samo deset vrednosnih kriterijuma, koji treba da se koriste
na sledei nain: 0; 1; 1,5; 2; 2,5; 3; 3,5; 4; 4,5 i 5.
3.
Bez obzira na stavove 1 i 2 gore, u odnosu na kriterijum uinka koji se odnosi na
institucionalna poboljanja u Prilogu #2 dijagrami 1-8 za podsticajnu kompenzaciju,
(a)
ako je faktiki uinak Izvoaa u ugovornoj godini manji od tehnikog standarda

za vrednosni kriterijum Zadovoljava, ocena e biti nula;
(b)
radi vee jasnoe napominje se da postoje samo tri vrednosti kao kriterijumi koje
treba koristiti na sledei nain: 0, 2 i 5; i
(c)
svaki od dokumenata i planova navedenih u kriterijumima uinka bie rangiran

prema vrednosnom kriterijumu i za izraunavanje vrednosnog kriterijuma za
kriterijum uinka uzee se srednja prosena ocena, zaokruena na najblii ceo
broj ili 0,5 decimalnih poena.
4.
U cilju razjanjavanja postupka, navodi se sledee izraunavanje kompozitne ocene za
hipotetikog Izvoaa u odnosu na etiri kriterijuma uinka u jednoj ugovornoj godini.
Dijagram uzorka podsticajne kompenzacije
Kriterijum uinka
Vrednosni kriterijum
4
3
2
Vrlo
Dobar
Zadovol
dobar
java
55
50
40
Jedinice
Teina
5
Odlian
[% smanjenja u
kwh/mcm potroenih
u odnosu na baznu
godinu]
0,30
65
2. [Kriterijum 2]
0,25
20
19
17
16
15
3. [Kriterijum 3]
0,15
30
25
20
15
10
4. [Kriterijum 4]
0,30
90
85
80
75
70
1. [npr. korienje
struje]
1
Loe
30
Page 3 of 3
Sledea tabela pokazuje postupak za izraunavanje "Kompozitne ocene", ako su na kraju godine
uinci Izvoaa kako sledi:
1.
[npr. korienje struje]
57
2.
[Kriterijum 2]
22
3.
[Kriterijum 3]
29
4.
[Kriterijum 4]
69
Uzorak izraunavanja kompozitne ocene

Kriterijum
uinka
1. [Korienje
struje]
Jedinice
0,30
Rezultat
Izvoaa
57
Gruba
ocena
4
Ponderisana
ocena
1,20
2. [Kriterijum 2]
0,25
22
1,25
3. [Kriterijum 3]
0,15
29
4,5
0,675
4. [Kriterijum 4]
0,30
69
[% smanjenja u
kwh/mcm
potroenih u
odnosu na baznu
godinu]
KOMPOZITNA OCENA
Teina
3,125
[Napomena: 1. Gornji dijagrami morae da budu kompletirani na osnovi kriterijuma uinka.

2. Podsticajna kompenzacija bi mogla biti dostupna Izvoau i u fazi projektovanja i
izgradnje, i u fazi rukovanja.]
Prilog #2
Dijagram podsticajne kompenzacije
DIJAGRAM 1
OBAVEZE PREMA PODSTICAJU ZA UINAK
GODINA 1
[PROJEKTOVANJE/IZGRADNJA ILI RUKOVANJE?]
Usluge
Prilog
Reference
Kriterijum uinka
[Kompjuterizovani system
obrauna i naplate]
Vrednosni kriterijum
Vrlo
Dobar
Zadovoljava
dobar
3
2
4
Nije
Nije
Dovren na
primenljivo
primenljivo
vreme ali
potrebna
revizija
sutine
dokumenta
Lo
1
Teina
kriterijuma
Kvalitet i rokovi
[0.30]
Dovren na
vreme bez
potrebe za
revizijom
sutine
dokumenta
% smanjivanja kilovat sata

struje po m3 proizvedene vode
u odnosu na baznu godinu
Broj dana posle poetnog
datuma do instaliranja
programa kompjuterizovanog
obrauna i naplate
[0,40]
3,5
2.5
[0,30]
140
150
160
170
180
[Razrada planova i
programa 3]
[Upravljanje energijom]
Odlian
5
Jedinice
Nije
primenljiv
oo
[Napomena: dijagram je samo uzorak.]

TOR_2024-#11409802-V3-INCENTIVE_COMPENSATION_APPENDIX.DOC
U pogledu planova i programa svaki plan ili program naveden u Odeljku [] dobie ocenu ili 5 (odlian), 2 (zadovoljava) ili (0) i prosena ocean za sve planove
i programe bie pomnoena teinom kriterijumom. Prosena ocean e biti zaokruena na najbliu ,5 decimalu.
Dodatak 8
Ugovorne kazne Rukovanje
UGOVORNE KAZNE - RUKOVANJE

ZA UGOVOR ZA
[Napomena: Odredbe o ugovornim kaznama koje slede odnose se na usluge rukovanja. Iako je
iznet generalni okvir, bie vano da se identifikuju, od sluaja do sluaja, one greke u radu koje
su osnov za ugovorne kazne.
Sem toga, odredbe o ugovornim kaznama morae da budu odreene za svaku nadlenost, jer
zakon u svakoj nadlenosti moe da se razlikuje u pogledu mogunosti izvrenja ugovornih
kazni. .
Uobiajeno je da u ugovoru o projektovanju i izgradnji kanjenje Izvoaa za rezultat ima
plaanje ugovorne kazne na osnovu ocene dnevnih trokova Vlasnika ili gubitka profita koji je
izazvan kanjenjem i to je sadrano u Optim uslovima i Posebnim uslovima Ugovora. U
dejstvujuem Ugovoru, meutim, tee je okarakterisati plaanje na ime povrede tehnikih
standarda kao "ugovornu kaznu", s obzirom na to da povreda ne mora obavezno da za rezultat
ima poveane trokove ili gubitak profita za Vlasnika. U tom sluaju plaanje Izvoaa moglo bi
biti okarakterisano kao kazna, i lokalni zakon bi bio relevantan za izvrenje takvih kazni.]
Page 1 of 2
UGOVORNE KAZNE - LDA

ODELJAK 1 - OPTE
1.1
Priznanja Izvoaa
Izvoa priznaje i saglasan je da
1.2
a.
to to Izvoa nije ispunio tehnike standarde onako kako su

navedeni u prilogu Tehniki standardi predstavlja povredu Ugovora;
b.
Izvoa e platiti Vlasniku ugovorne kazne (Ugovorne kazne)

posle datog dogaaja (kako su definisani u LDA Odeljak 1.2); i
c.
Ugovorne kazne koje su naplative saglasno ovom dodatku

"Ugovorne kazne" ne predstavljaju jedini ili puni kvantum teta koje
Vlasnika trpi zbog datog dogaaja i predstavljaju samo pravu prethodnu
procenu teta koje e Vlasnik pretrpeti zbog datog dogaaja.
Definicija teta
Za potrebe dodatka Ugovorne kazne, Izvoa e biti obavezan da plati ugovorne kazne u
skladu s LDA l. 2 ako kri odreene identifikovane tehnike standarde navedene u
dodatku Tehniki standardi kako je reeno u dodatku Ugovorne tete.
1.3
Bez odlaganja
Pravo Vlasnika da primi takve ugovorne tete nee ograniiti nijedno od njegovih drugih prava u
skladu s Ugovorom ukljuujui, bez ogranienja, prava Vlasnika u skladu s GC Odeljak 1.6 i
11.2.
ODELJAK 2 - IZRAUNAVANJE I PLAANJE UGOVORNIH KAZNI

2.1
Obraun za povredu Tehnikih standarda

Izvoa e platiti ugovorne kazne za svaki dogaaj, i iznos ugovorne kazne e za svaki dogaaj
biti izraunat u skladu s formulama iznetim u dijagramu kako sledi:
Nastali dogaaj
Iznos ugovorne kazne za nastali

dogaaj
Izvoa nije [ ] [Napomena: treba

uneti nastali dogaaj i tehniki
standard. Videti sledee uzorke
nastalih dogaaja:]
[Unesite iznos ili formulu za

izraunavanje ugovornih kazni ili
penala]
[Izvoa nije ostvario minimum

opte gustine od 700 kg/kubni metar
sabijenog otpada, ukljuujui
dnevnu prekrivku
[USD________ za svaki nastali

dogaaj uoen na kraju svakog
kvartala u periodu novog rukovanja
objektom]
(OSA 4.2(q))]
[Izvoa nije odrao vrne nivoe
[USD________za svaki nastali
Page 2 of 2
procednih voda u okviru 1m od vrha

projektovane barijere
dogaaj tokom perioda novog

rukovanja]
(OSA 8.2.4(c)]
[Izvoa nije spremio Lokaciju za
prijem i odlaganje otpada
(DBSA 2.1.5)]
[USD________ za svaki dan ili deo

dana kada Lokacija i Novi objekt
nisu bili dostupni za prijem i
odlaganje otpada tokom perioda
vaenja ugovora]
[Izvoa je prekrio bilo koji od

uslova predvien u Certifikatu o
potovanju ekolokih pravila]
[U skladu s bilo kojim penalima

koje je Vlasniku nametnuo bio koji
regulatorni organ.]
[Izvoa nije dostavio nijedan od

izvetaja predvienih prema
Ugovoru u okviru vremenskih
rokova definisanih u Ugovoru]
[USD________ za svaki nastali

dogaaj tokom perioda vaenja
Ugovora]
Ugovorne kazne nee biti obraunavane za nastale dogaaje navedene u LDA Odeljak 2.1(1) ako
je uzrok nastanka dogaaja bio van kontrole Izvoaa.
Ukupni iznos ugovornih kazni koje izvoa treba da plati u bilo kom mesecu nee prei 40
procenata takse za taj mesec.
2.2
Plaanje ugovornih kazni

Izvoa e dati Vlasniku raun kako bi mogao da obavi preglede i da da svoju saglasnost za
ugovorne kazne koje Izvoa treba da plati za neki mesec u roku od 15 dana posle kraja datog
meseca. Ako Izvoa ne dostavi Vlasniku takav raun u roku tih 15 dana, Vlasnik moe traiti da
mu taj raun daju CSCU Direktor ili Inenjer NAdzora za projektovanje i izgradnju, prema
potrebi.
Nakon to Vlasnik prihvati raun Izvoa e platiti ugovorne kazne Vlasniku u lokalnoj valuti
preko bankovnog raunu po nalogu Vlasnika.
Vlasnik ima diskreciono pravo da od ugovorne kazne koju treba da plati Izvoa odbije svaki
iznos koji Vlasnik duguje Izvoau.
TOR_2024-#11409804-V3-LIQUIDATED_DAMAGES.DOC
OVO JE SAMO UZORAK
Prilog 9
Postojei personal
POSTOJEI PERSONAL
ZA UGOVOR ZA
[Napomena: Postojei dodatak koji se odnosi na personal moe ali ne mora biti zahtevan za
ovaj ugovor. Bie zahtevan samo ako postojei personal koji radi na operativnoj deponiji bude
transferisan Izvoau putem ovog ugovora. Odredbe koje slede daju samo uzorak za onu vrstu
odredbi koje mogu biti koriene u uslovima kada ve postoji personal. Meutim, ovi uslovi e u
znaajnoj meri biti pod uticajem lokalnog prava i moraju biti razmotreni od sluaja do sluaja.]
Page 1 of 2
DODATAK POSTOJEI PERSONAL

ODELJAK 1 POSTOJEI PERSONAL U PODRUJU OPSLUIVANJA
Postojei personal
1.1
1.
to se tie datuma poetka projektovanja i izgradnje ili novog rukovanja Izvoa e
zapoljavati postojei personal i bie odgovoran za njega, sem u sluajevima navedenim u ovom
dodatku za Postojei personal.
2.
Odgovornost Izvoaa za postojei personal obuhvata

a)
dnevno direktno nadgledanje postojeeg personala;
uspostavljanje organizacione strukture postojeeg personala;
c)
dodelu razliitih obaveza i zadataka postojeem personalu;
d)
odreivanje dnevnih radnih zadataka i lokacija postojeeg personala;
e)
ocena uinka postojeeg personala;
f)
unajmljivanje, otkaz, degradiranje, otputanje, smanjivanje trokova,

proglaavanje postojeeg personala nepotrebnim, postojeeg personala, prema
uslovima u ovom dodatku Postojeeg personala;
g)
disciplinske akcije u pogledu postojeeg personala;
h)
upravljanje svim evidencijama ljudskih resursa i informacionim sistemima;
i)
angaovanje u svim pregovarakim procesima vezanim za kolektivno

pregovaranje;
j)
odreivanje rutinskih radnih sati postojeeg personala;
k)
odreivanje cene rada postojeeg personala;
l)
odreivanje pogodnosti koje su dostupne postojeem personalu;
m)
bilo koje druge aktivnosti koje, prema vaeim pravnim propisima, mora obaviti
poslodavac.
3.
Akcije Izvoaa u odnosu na postojei personal, u svako doba, moraju biti u skladu s
vaeim zakonskim propisima.
1.2
Plaanje postojeeg personala

1.
Izvoa e pripremiti celokupnu dokumentaciju neophodnu za plaanje postojeeg
personala i izraunati i primenjivati sve programe beneficija i sprovodie sve druge zadatke u
pogledu plaanja u skladu s vaeim pravnim propisima.
2.
Sve trokove i izdatke u pogledu postojeeg personala platie Izvoa, sem u sluajevima
nie navedenim u Odeljku 2.2 dodatka Postojei personal.
Page 2 of 2
ODELJAK 2 Prelazak postojeeg personala Vlasnika

2.1
Transfer postojeeg personala Vlasnik

1.
Vlasnik e transferisati sve svoje zaposlene Izvoau, sem kljunog personala koji e
Vlasnik zadrati, s datumom poetka projektovanja i izgradnje ili novog rukovanja objektom.
Vlasnik e biti odgovoran za sve obaveze koje duguje postojeem personalu pre datuma poetka
projektovanja i izgradnje ili novog rukovanja objektom.
2.
Sem u sluajevima navedenim u Odeljku 2.2 dodatka Postojei personal, posle datuma
poetka projektovanja i izgradnje ili novog rukovanja objektom, Vlasnik nee biti poslodavac niti
odgovoran za postojei personal i nee plaati nadnice, plate i beneficije postojeem personalu.
[Napomena: Prelazak bilo kog personala Izvoau obavie se po lokalnim pravnim propisima. Sem toga,
Vlasnik moe imati specifine zahteve koji treba da budu ukljueni u ovaj dodatak.]
TOR_2024-#11409782-V3-EXISTING_STAFF_APPENDIX.DOC
Dodatak 10
Struno miljenje Izvoaa
STRUNO MILJENJE IZVOAA

ZA UGOVOR ZA
Page 1 of 1
DODATAK STRUNO MILJENJE IZVOAA

ODELJAK 1 OPTE
1.1
Struno miljenje Izvoaa
Izvoa e sopstvenim snagama obezbediti eskpertizu navedenu u prilogu 1 uz

dodatak Struno miljenje Izvoaa.
1.2
Kljuni personal
Osim ispunjavanja zahteva po kome treba da obezbedi ekspertizu u skladu s

Odeljkom 1.1 ovog dodatka Struno miljenje Izvoaa, Izvoa e obezbediti kljuni personal
naveden u prilogu 2 uz dodatak Struno miljenje Izvoaa. Izvoa e popuniti svako mesto na
spisku kljunog personala imenovanjem odreenog pojedincem.
OVO JE SAMO UZORAK

Prilog 1 uz dodatak Struno miljenje Izvoaa
Lino struno miljenje Izvoaa
Page 1 of 2

Lino miljenje Izvoaa
[Napomena: Podruja ekspertize i primeri pokrivenosti zadataka su samo uzorci, i bie
revidirani za svaki projekat.]
Polje strunosti
Primeri pokrivanja zadataka

(samo primeri, ne iscrpni spisak)
[Upravljanje projektom i
upravljanje izgradnjom i
objektom]
[Ukupno upravljanje projektom i svim graevinskim

aktivnostima. Izvetavanje Vlasnika i koordinacija s njim]
[Rukovanje sanitarnom
deponijom]
[Rukovanje, ukljuujui separaciju otpada i usmeravanje

otpada, pohranjivanje otpada, sabijanje otpada, selekcija i
primena prekrivke, recikliranje i ponovno korienje otpada,
razvoj i primena redovnih/hitnih planova rukovanja, planovi
odravanja, organizacija sistema pritubi, rukovanje mernim
vagama, metanskim gasom, monitoringom i sakupljanjem
procednih voda, sigurnosti i sakupljanjem otpadaka]
[Projektovanje deponije]
[Arhitektonsko inenjersko planiranje, projektovanje,

istraivanja, testiranje, priprema crtea i specifikacija za sve
komponente i proizvode koji ine Novi objekt]
[Kontrola procesa]
[Inenjerska strunost u svim aspektima kontrole procesa]
[Zidanje/Izgradnja/Obezbe
enje kvaliteta/Kontrola
kvaliteta]
[Ruenje, iskopavanje, zidanje, koordinacija, upravljanje

ugovoraa, administriranje, opravke, garancije, inspekcija,
testiranje, raiavanje i drugi graevinski radovi i usluge
neophodne za Novi objekt]
[Ekoloka sigurnost]
[Razvoj programa za monitoring i uzorkovanje vode i gasa,

upravljanje i rukovanje sistemima za sakupljanje procednih
voda i gasa, sigurnosni programi za zaposlene i druge,
programi protiv tetoina, sanacija postojeeg objekta]
[Administriranje
kompjuterskim sistemima i
bazama podataka]
[Rukovanje i sistem administriranje svim kompjuterskim

sistemima i sistemima baza podataka, razvoj i uvoenje svih
neophodnih softverskih aplikacija i standardizacija baza
podataka]
[Rukovanje odravanjem i
opravkama / mainski
inenjering / elektro-
[Razrada i sprovoenje planova odravanja, upravljanje

sakupljanjem procednih voda i gasova, optimizacija upotrebe
energije]
Page 2 of 2
Polje strunosti
Primeri pokrivanja zadataka

(samo primeri, ne iscrpni spisak)
inenjering]
[Razvoj ljudskih resursa]
[Obuka uz rad, programi za obuku menadera, opti i

specifini programi obuke za kompjuterizaciju, zdravstvenu
sigurnost na radu, informacioni sistemi u pogledu ljudskih
resursa, organizaciono strukturisanje i upravljanje
promenama]
[Taksa za istovar i struktura

prihoda / obnova resursa]
[Razrada iznosa taksi za istovar, i struktura i razrada izvora

prihoda na deponiji]
[Struno miljenje o separaciji otpada ukljuujui marketing i
prodaju]

Spisak kljunog personala
Page 1 of 1
Prilog 2 uz dodatak Struni izvetaj Izvoaa

Spisak kljunog personala
[Napomena: Spisak kljunog personala je samo uzorak, i bie revidiran za svaki projekat.]
1. [Direktor projekta]
2. [Direktor izgradnje]
3. [Direktor rukovanja sanitarnom deponijom]
4. [Inenjer za projektovanje deponije]
5. [Inenjer za kontrolu procesa]
6. [Specijalista za obnovu resursa]
7. [Direktor objekta]
8. [Obezbeenje kvaliteta izgradnje / Direktor kontrole / Inenjer]
TOR_2024-#11409808-V3-OPERATOR'S_EXPERTISE_APPENDIX_(FORMERLY_OPERATOR'S_PERSONNEL_APPENDIX).DOC
Page 1 of 1
Prilog 11
Ponuda Izvoaa
PONUDA IZVOAA
ZA UGOVOR ZA
Page 2 of 1
[Napomena Ponuaima: Ponuda Izvoaa je odvojena.

Njen naslov je
TOR_2024-#11409807-V2-OPERATOR'S_BID.DOC
i sastoji se od
tomova.]

Usaid Solid Waste Manual

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Usaid Solid Waste Manual

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PLANIRANJE

The Urban Institute

5.1.2.1. Operativni trokovi ......................................................................................................... 104

6.4.7.1. Odeljak 1 Opti opis usluga ......................................................................................... 134

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

PROJEKT POMOI OD STRANE PROGRAMA MEGA

Prirunik za planiranje upravljanja vrstim otpadom

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

OPTI PREGLED UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM

KOMUNALNI VRSTI OTPAD (KO)

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

VRSTE VRSTOG OTPADA

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

USLUGE VEZANE ZA VRSTI OTPAD

Redukcija otpada, recikliranje i kompostiranje

Odlaganje otpada (Spaljivanje/Odlaganje na sanitarnu deponiju)

Runo i mainsko ienje ulica

Pranje i ienje javnih objekata

Podruje usluge je(su) geografska(e) lokacija(e) u kojoj(kojima) se ele realizovati

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

Laki i teki proizvodni

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

Veliina farme, Vrsta useva,

TIPINE OPCIJE NIVOA USLUGA

Od stana do stana, Od zgrade

Pogodnost (za korisnike) i

Od stana do stana, Od zgrade

Preuzimanje na licu mesta,

Nivo usluge i uestalost su

Preuzimanje na licu mesta u

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

TIPINE OPCIJE NIVOA USLUGA

Rad postrojenja zavisi od

Prihvatanje nekog ili svog

Mehaniko, runo, sve ulice,

Mehaniko pranje pod

Vrlo varijabilni nivoi usluge

Najuobiajeniji pruaoci usluga upravljanja otpadom su organizacije lokalne uprave,

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

ZAKONSKI I REGULATORNI ELEMENTI

Proces planiranja mora da obuhvati razmatranje merodavnih Nacionalnih i Lokalnih

Postojee zakonodavstvo koje se odnosi na odreivanje odgovornosti za

Detaljna diskusija o Zakonskim i regulatornim zahtevima je detaljno razmatrana u

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

Kako optine usredsredjuju vie panje i resursa na unapredjenje upravljanja vrstim

Utvrdjivanje stvarnih tekuih trokova.

Procenu buduih trokova.

Odredjivanje i naplatu naknada za usluge upravljanja vrstim otpadom.

Poglavlje 6 sadri detaljnu diskusiju o pitanjima finansijskog upravljanja.

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

PROJEKT POMOI OD STRANE MEGA

Prirunik za planiranje upravljanja vrstim otpadom

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

ZAKONSKI I REGULATORNI ZAHTEVI

delatnosti ne bi bilo efikasno i ekonomski opravdano usled broja korisnika, nivoa

lan 8, stav 2 Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

lan 3, stav 3 Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

Zakon o koncesijama (Slubeni list RS, br. 55/2003.)

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi