FARMACEUTSKI OTPAD

Pojam opasnog otpada

Pod opasnim otpadom se podrazumeva odreeni otpad ili kombinacija

otpadnih materija koji zbog koliine i koncentracije fizikih, hemijskih ili infektivnih osobona moe
znaajno poveati smrtnost stanovnitva ili u velikoj koliini izazvati porast razliitih vrsta bolesti i
ugroziti ivotnu sredinu.
Osnovni kriterijumi za odreivanje opasnog otpada su:
- Zapaljivost
- Reaktivnost
- Toksinost
Opasne otpadne materije imaju jednu od sledeih karakteristika:
- Eksplozivnost
- Zapaljivost
- Sklonost spontanom sagorevanju
- Sklonost oksidaciji
- Organski im je peroksid
- Akutna otrovnost
- Infektivnost
- Sklonost koroziji
- Osloboenje u kontaktu sa vodom otrovnih gasova
Opasan otpad su otpadne materije nekom od predhodno navedenih karakteristika kao i ambalaa u
kojoj je bio ili je spakovan opasan otpad. Prema svetskim standardima opasan otpad je otpad koji
pokazuje osobine zapaljivosti, toksinosti, reaktivnosti ili radioaktivnosti, potie iz nespecifinih
izvora, generisani otpad iz industrijskih procesa, potie iz specifinih izvora iz specijalne industrije,
specifian je hemijski proizvod ili poluproizvod, predstavlja smeu definisanih opasnih otpada i
predstavlja materiju koja nije iskljuena sa liste opasnih otpada a koja je sastavni deo zakonske
regulative.
Dejstvo opasnog otpada
Opasan otpad se javlja u vrstom, tenom i gasovitom stanju. Zbog nepravilnog tretmana opasan
otpad ugroava ivotnu sredinu, zdravlje ljudi, ostali ivi svet i ivotnu sredinu u celini. Delujui u
jednom od navedenih agregatnih stanja on ugroava vazduh, prisutno je zagaenje vode i zemljita
navedenim gasovima koje spiraju atmosferske padavine.
ovek, biljke i ivotinje su preko kontaminiranog vazduha, vode i zemljita ugroenom mreom
lanaca ishrane, a godinje se produktuje oko 400 000 000 tona opasnog otpada (podaci sekretarijata
Bazelske konvencije). Potrebno je opasan otpad iz hemijske industrije ukloniti (industrija iji
proizvodi imaju opasna svojstva npr. Industrija pesticida).
Prema mestu nastanka i sastavu opasan otpad se klasifikuje na osnovu hemijskih osobinam
agreganog stanja i izbora najpogodnijeg tretmana. Klasifikacija se vri u cilju adekvatnog

eventualnog iskoriavanja. Opasan otapad moe sadrati u sastavu jedinjenja cinka, olova, ive,
kadmijuma, cijanida, fenola, bazni i vrsti otpad, organo hlorna i mnoga druga jedinjenja.

2. Definicija i podele farmaceutskog otpada

2.1. Farmaceutski otpad
Farmaceutski otpad je opasni otpad koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova i medicinskih
sredstava (ukljuuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti, pripremljeni a
neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg razloga, kao i
organske zagaujue materije), kao i oprema koja se koristi pri rukovanju. Pod farmaceutskim
otpadom podrazumevaju se lekovi (gotovi, galenski i magistralni lekovi i farmaceutske supstance)
kojima je istekao rok upotrebe. Biljni, tradicionalni i homeopatski lekovi takoe se mogu smatrati
farmaceutskim otpadom u zavisnosti od njihovog sastava.
Proizvoa i vlasnik farmaceutskog otpada duan je da sa farmaceutskim otpadom postupa kao sa
opasnim otpadom.
Farmaceutski otpad predstavlja specijalni problem meu otpadnim materijama i po mestu nastanka
se moe kategorisati kao komunalni, specijalni i opasan otpad. Za svaki od ovih tipova se otvara
problem njegovog konanog tretmana.
Paradoks koji se odnosi na farmaceutski otpad je da se on moe kategorisati kao bilo koji od tri
kategorije.
Opasan otpad je u Bazelskoj konvenciji do tanina definisan a istiu se take vezane za farmacetski
i koje ga definiu u kategorijama:
Y2 Otpad koji potie iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
Y3 Otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova
Y4 Otpad iz proizvodnje, formulacije i korienja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda.
Takoe, farmaceutski otpad spada u kategoriju sa ute liste EWC formirane odlukom vea EEC o
kontroli prekograninog kretaja otpada namenjenog rekuperaciji. Trenutno najvece koliine
farmaceutskog otpada potiu od lekova sa isteklim rokom trajanja.
Farmaceutski otpad nastaje :
- Apoteke
- Bolnika odeljenja
- Lekarske ordinacije
- Stomatoloke ordinacije
- Domovi zdravlja
- Instituti
- Zavodi
- U zdravstvenim ustanovama
- U vanzdravstvenim ustanovama
- Proizvoai
- Veledrogerije
- Prosvetne ustanove
- Domainstva
Vrste otpada
U smislu Zakona:
-Komunalni
-Komercijalni
-Industrijski

U zavisnosti od opasnih karakteristika:

-Inertan
-Neopasan
-Opasan
Sortiranje farmaceutskog otpada :
Prema karakteristikama aktivne supstance:
-Kontrolisani lekovi
-Antiinfektivni lekovi
-Citotoksini lekovi
-Antiseptici i dezinficijensi
- Narkotici
-Psihotropne supstance
Prema formi doziranja:
-vrsti, poluvrsti, prakovi
-Tenosti
-Aerosoli

KLASIFIKACIJA
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema:
-mestu nastanka
-poreklu
-predvienom nainu postupanja
Lista otpada je nomenklatura otpada prema karakteru otpada.
Otpad se razvrstava prema:
-Poreklu
-Karakteru
-Kategoriji

2.2 MOGU UTICAJ FARMACEUTSKOG OTPADA NA IVOTNU SREDINU

Prilikom identifikovanja uticaja na ivotnu sredinu, ukljuujui i uticaje do kojih bi moglo doi pri
akcidentalnim situacijama, analiziraju se sledee opte grupe uticaja:
uticaj na vazduh,
uticaj na vodu,
uticaj na zemljite,
uticaj na prirodne resurse,
uticaj na floru,
uticaj na faunu i
uticaj na ljude.
Za sve aktivnosti koje imaju, odnosno mogu da imaju uticaj na ivotnu sredinu (aspekte ivotne
sredine) vri se procena:
obima aspekata ivotne sredine,
uestalosti pojave aspekata ivotne sredine i
ozbiljnosti posledica aspekata ivotne sredine.

Ocene znaaja rizika za ivotnu sredinu dobijaju se mnoenjem unetih ocena za obim, uestalost
pojavljivanja i ozbiljnost posledica aspekata ivotne sredine. Uoeni aspekti ocenjeni kao znaajni
se prate, predlau se i sprovode mere kojima se smanjuje njihov uticaj na ivotnu sredinu, a sve u
cilju kontinualnog poboljanja sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

3. UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji je ureeno "Zakonom o upravljanju otpadom" (Sl. glasnik
RS br. 36/2009), kao i odreenim (trenutno vaeim) podzakonskim aktima kojima se ureuju i
propisuju mere zatite ivotne sredine od tetnog dejstva otpada, ukljuujui i opasan otpad.
Upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja postupke koji obuhvataju sakupljanje,
razvrstavanje i uvanje farmaceutskog otpada do predaje za pravilno unitavanje.
Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere i unitavati
na visokim temperaturama (1200C) u peima sa specijalnim filterima kakva postoji u okolini Bea,
gde mnoge farmaceutske kue iz Srbije unitavaju svoj otpad.
Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih
karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili
jeste upakovan;
Upravljanje otpadom - sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;

3.1.ZAKONSKA REGULATIVA ,USVOJENI ZAKONI U 2009.

Zakon o zatiti ivotne sredine

Zakon o upravljanju otpadom
Zakon o ambalai i ambalanom otpadu
Zakon o hemikalijama
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija
Zakon o prevozu opasnih materija

4. PROBLEM FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI

Grube procene kazuju da je u Srbiji trenutno lagerovano oko 200 tona farmaceutskog otpada,
odnosno lekova kojima je istekao rok upotrebe.
ak 90 odsto farmaceutskog otpada, kako se procenjuje, nastaje u domainstvima. Iako je u pitanju
potencijalno toksini otpad, ije unitavanje zahteva posebne procedure, neupotrebljivi lekovi iz
kunih apoteka esto zavravaju na komunalnoj deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, a
nekad i na buvljak.
Poraavajui je podatak da su medikamenti koji su kao donacija stizali devedesetih godina prolog
veka, sa svih strana sveta, bili bajati ili im se bliio kraj roka trajanja za koji mesec,tako da je
Srbija posluila kao deponija farmaceutskog otpada kojeg se sada nije lako otarasiti.
Zalihe, obino nepotrebne, gomilaju sezbog nabavki lekovada se nau zlu ne trebalo. Kada
postanu neupotrebljivi, ti lekovi su se do sada najee bacali u kontejnere, odatle na deponije, i
zavravali u vodotokovima, pa je postojala opasnost, grubo reeno, da budue generacije piju vodu
u kojoj su rastvoreni antibiotici, sedativi, analgetici.
Ima sluajeva da su pojedinci medikamente bacali u kotlove i spaljivali ih zajedno sa ugljem i
drvima, ne znajui da na taj nain ugroavaju ne samo ivotnu sredinu, ve i vlastito zdravlje, jer se
meanjem plastine mase boica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh. Bezbedno

skladitenje i unitavanje lekova u Srbiji nije mogue, jer nema adekvatne spalionice. Farmaceutske
kompanije, veledrogerije i apoteke uglavnom se pridravaju strogih propisa.
Najvea mrea dravnih apoteka, Apoteka Beograd, reila je viedecenijski problem nagomilanih
neispravnih lekova - u svojoj kui. Bilo je tu od hemikalija i lekova isteklog roka, do humanitarnih
donacija, a raieno je sve to je godinama amilo po objektima. Sada u toj ustanovi postoje ne
samo procedure upravljanja otpadom, nego i njegove prevencije..
Veliku koliinu farmaceutskog otpada generiu fabrike lekova. Vraki Hemofarm, u dve
protekle godine izvezao je na spaljivanje u inostranstvo 20 tona otpada, leskovako Zdravlje oko
120 tona, u aprilu ove godine ova fabrika bi trebalo da izveze i ostatak od 80 tona. Zemunska
Galenika deo svog otpada unitava u svojim postrojenjima, a procenjuje se da ona ima
lagerovano jo oko 50 t. Kod ostalih proizvoaa, u veledrogerijama, apotekama i klinikim
centrima, procenjuje se da ima jo oko 120 tona farmaceutskog otpada.
ak i kada budu postojali svi akti, oni e imati smisla ako se bude vie panje posvetilo edukaciji
stanovnitva, kako bi se iskorenila opasna navika da lekove bacamo na deponiju ili kanalizaciju. Isti
problem postoji i kod odlaganja bajatih dijetetskih proizvoda.

4.2. Preventivne mere koje bi trebalo primenjivati u apotekama

- Potujte sva vaea uputstva za nabavku, prijem i skladitenje za svoju organizacionu jedinicu;
- Pri prijemu ne primajte proizvode iji je rok upotrebe krai od utvrene granice (osim ako
ugovorom nije drugaije definisano);
- Posebno vodite rauna o kontrolisanju rokova upotrebe kod manje frekventnih proizvoda;
- Primenjujte principe dobre prakse u rotaciji zaliha - novoprimljeni proizvodi fiziki se postavljaju
iza proizvoda koji su prethodno prispeli, tako da se prvo koriste proizvodi iji je rok upotrebe krai
(princip Krai rok - prvi izlaz);
- Redovno vodite Knjigu rokova upotrebe (OB-06) u cilju evidentiranja proizvoda sa kratkim rokom
upotrebe (do 6 meseci od momenta prijema);
- Proizvode sa kratkim rokom upotrebe posebno oznaite markicama na polici u magacinu, kako bi
se to pre izdali/prodali/upotrebili;
- Internom komunikacijom obezbedite meusobnu razmenu/preuzimanje robe izmeu
organizacionih jedinica;
- Optimalno vodite radne procese sa minimalnim mogunostima nastajanja otpadnih tokova
(naroito kod izrade magistralnih i galenskih lekova);
- Primarnu ambalau farmaceutskih supstanci vratite dobavljau (u skladu sa obavezama
definisanim ugovorom);
- Sekundarnu i tercijernu ambalau iskoristite za sopstvene potrebe uvek kada je to mogue ili je
vratite dobavljau.

4.3. Rukovanje, skladitenje i transport

Kljuni korak u smanjenju i efikasnom upravljanju medicinskim otpadom je razdvajanje/separacija
i identifikacija otpada. S obzirom da su cene tretmana i odlaganja opasnog medicinskog otpada oko
10 puta vee nego za generalni/komunalni otpad, sav neopasan otpad treba da bude odvojen i
tretiran kao komunalni otpad.
Razdvajanje otpada je obaveza proizvodjaca otpada i preporuuje se da se vri to je mogue blie
mestu nastanka i mora pratiti skladitenje i transport. Neophodno je uspostavljanje istog sistema
irom regiona. Najpogodniji nain za identifikaciju kategorija medicinskog otpada je njegovo
sortiranje u plastine kese ili kontejnere koji su kodirani razliitim bojama, u skladu sa
preporuenom SZO emom kodiranja, sa oznakama koje sadre osnovne informacije o vrsti,
koliini i generatoru otpada. Transport opasnog medicinskog otpada mora biti identifikovan
prateom dokumentacijom u skladu sa preporukama UN i postojeom zakonskom regulativom.
Farmaceutski otpad se najee izvozi u Maarsku i Austriju na spaljivanje, a njegova klasifikacija,

transport, carinjenje i sam postupak unitavanja kotaju puno. Zavisno od vrste otpada, i cene su
razliite i kreu se u rasponu od 1,5 do est evra po kilogramu. Zakon o upravljanju otpadom je
jasan kako ne postoji spalionica kod nas, otpad mora da se izvozi na unitavanje, a kao lagerovan
ne bi smeo da se uva due od godinu dana. Ove zakonske odredbe danas se retko ko pridrava, a
razlog je jednostavan za izvoz i unitavanje nemaju novca.

Zakljuak
Razvitak farmaceutske industrije i sve starija populacija na Zemlji doveli su do veoma
rasprostranjene proizvodnje i upotrebe lekova, a to, opet, do generisanja farmaceutskog otpada. ak
i neznatne koncentracije odreenih supstanci u lekovima mogu imati tetnog efekta na kvalitet
voda, a samim tim i na ljudsko zdravlje. Lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju i komunalno
smee, to se, naalost, esto deava.
Kao drava iji je jedan od postavljenih ciljeva ulazak u Evropsku Uniju, Srbija e morati da izvri
niz institucionalnih promena, ali i niz promena socio-kulturnih obrazaca koji e (u nekim oblastima)
nuno dovesti i do promene naina ivota njenih graana. Jedna od ovakvih oblasti je, i zatita
ivotne sredine. Osim usvajanja ekolokih principa na institucionalnom nivou, neophodno je i
jaanje ekoloke svesti graana, i to, ne samo u cilju pristupanja EU, ve i u cilju usvajanja takvih
vrednosti koje e omoguiti odriv opstanak naeg drutva u celini. U tom cilju, potrebno je
informisati graane o ekolokim problemima, promovisati ekoloke vrednosti, ali, po najvanije,
podsticati njihov lokalni aktivizam i participaciju, kako u ekolokim, tako i u svim drugim
oblastima drutvenog ivota.
LITERATURA
-Beri Slavica,Politika online,Gde bacamo stare lekove,Beograd
-Iskustva u izvozu farmaceutskog otpada,Nevena oli,Momilo Manojlovi,Miteco d.o.o,Srbija
2009
-Upravljanje farmaceutskim otpadom urina Jelii
-Olivera Novitovi,Dragia Rani,Aleksandar Novitovi,Zatita ivotne sredine,Uice 2009
-Savi I. : Ekologija i zatita ivotne sredine, Beograd.