FARMACEUTSKI OTPAD

Student:

Profesor:

www.maturski.org

SADRAJ
1.UVOD
2. DEFINICIJA FARMACEUTSKOG OTPADA
2.1. PODELA FARMACEUTSKOG OTPADA
2.2. UTICAJ FARMACEUTSKOG OTPADA NA IVOTNU SREDINU
3. UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM
3.1.ZAKONSKA REGULATIVA
4. PROBLEM FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI
4.1.DOMAINSTVA,APOTEKE I FABRIKE
4.2. PREVENTIVNE MERE
4.3. RUKOVANJE,SKLADITENJE I TRANSPORT OTPADA
5. ZAKLJUAK
6.LITERATURA

1.UVOD
Pojam opasnog otpada
Pod opasnim otpadom se podrazumeva odreeni otpad ili kombinacija otpadnih materija koji
zbog koliine i koncentracije fizikih, hemijskih ili infektivnih osobona moe znaajno
poveati smrtnost stanovnitva ili u velikoj koliini izazvati porast razliitih vrsta bolesti i
ugroziti ivotnu sredinu.
Osnovni kriterijumi za odreivanje opasnog otpada su
- Zapaljivost
- Reaktivnost
- Toksinost
Opasne otpadne materije imaju jednu od sledeih karakteristika:
- Eksplozivnost
- Zapaljivost
- Sklonost spontanom sagorevanju
- Sklonost oksidaciji
- Organski im je peroksid
- Akutna otrovnost
- Infektivnost
- Sklonost koroziji
- Osloboenje u kontaktu sa vodom otrovnih gasova
Opasan otpad su otpadne materije nekom od predhodno navedenih karakteristika kao i
ambalaa u kojoj je bio ili je spakovan opasan otpad. Prema svetskim standardima opasan
otpad je otpad koji pokazuje osobine zapaljivosti, toksinosti, reaktivnosti ili radioaktivnosti,
potie iz nespecifinih izvora, generisani otpad iz industrijskih procesa, potie iz specifinih
izvora iz specijalne industrije, specifian je hemijski proizvod ili poluproizvod, predstavlja
smeu definisanih opasnih otpada i predstavlja materiju koja nije iskljuena sa liste opasnih
otpada a koja je sastavni deo zakonske regulative.
Dejstvo opasnog otpada
Opasan otpad se javlja u vrstom, tenom i gasovitom stanju. Zbog nepravilnog tretmana
opasan otpad ugroava ivotnu sredinu, zdravlje ljudi, ostali ivi svet i ivotnu sredinu u
celini. Delujui u jednom od navedenih agregatnih stanja on ugroava vazduh, prisutno je
zagaenje vode i zemljita navedenim gasovima koje spiraju atmosferske padavine.
ovek, biljke i ivotinje su preko kontaminiranog vazduha, vode i zemljita ugroenom
mreom lanaca ishrane, a godinje se produktuje oko 400 000 000 tona opasnog otpada
(podaci sekretarijata Bazelske konvencije). Potrebno je opasan otpad iz hemijske industrije
ukloniti (industrija iji proizvodi imaju opasna svojstva npr. Industrija pesticida).
Prema mestu nastanka i sastavu opasan otpad se klasifikuje na osnovu hemijskih osobinam
agreganog stanja i izbora najpogodnijeg tretmana. Klasifikacija se vri u cilju adekvatnog
eventualnog iskoriavanja. Opasan otapad moe sadrati u sastavu jedinjenja cinka, olova,
ive, kadmijuma, cijanida, fenola, bazni i vrsti otpad, organo hlorna i mnoga druga
jedinjenja.

2. Definicija i podele farmaceutskog otpada

2.1.Farmaceutski otpad je opasni otpad koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova i

medicinskih sredstava (ukljuuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti,
pripremljeni a neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg
razloga, kao i organske zagaujue materije), kao i oprema koja se koristi pri rukovanju. Pod
farmaceutskim otpadom podrazumevaju se lekovi (gotovi, galenski i magistralni lekovi i
farmaceutske supstance) kojima je istekao rok upotrebe. Biljni, tradicionalni i homeopatski
lekovi takoe se mogu smatrati farmaceutskim otpadom u zavisnosti od njihovog sastava.
Proizvoa i vlasnik farmaceutskog otpada duan je da sa farmaceutskim otpadom postupa
kao sa opasnim otpadom.
Farmaceutski otpad predstavlja specijalni problem meu otpadnim materijama i po mestu
nastanka se moe kategorisati kao komunalni, specijalni i opasan otpad. Za svaki od ovih
tipova se otvara problem njegovog konanog tretmana.
Paradoks koji se odnosi na farmaceutski otpad je da se on moe kategorisati kao bilo koji od
tri kategorije.
Opasan otpad je u Bazelskoj konvenciji do tanina definisan a istiu se take vezane za
farmacetski i koje ga definiu u kategorijama:
Y2 Otpad koji potie iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
Y3 Otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova
Y4 Otpad iz proizvodnje, formulacije i korienja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda.
Takoe, farmaceutski otpad spada u kategoriju sa ute liste EWC formirane odlukom vea
EEC o kontroli prekograninog kretaja otpada namenjenog rekuperaciji. Trenutno najvece
koliine farmaceutskog otpada potiu od lekova sa isteklim rokom trajanja.
Farmaceutski otpad nastaje :
- Apoteke
- Bolnika odeljenja
- Lekarske ordinacije
- Stomatoloke ordinacije
- Domovi zdravlja
- Instituti
- Zavodi

-U zdravstvenim ustanovama
-U vanzdravstvenim ustanovama
-Proizvoai
-Veledrogerije
-Prosvetne ustanove
-Domainstva

-Vrste otpada
U smislu Zakona:
-Komunalni
-Komercijalni
-Industrijski

U zavisnosti od opasnih karakteristika:

-Inertan
-Neopasan
-Opasan
Sortiranje farmaceutskog otpada :
Prema karakteristikama aktivne supstance:
-Kontrolisani lekovi
-Antiinfektivni lekovi
-Citotoksini lekovi
-Antiseptici i dezinficijensi
- Narkotici
-Psihotropne supstance
Prema formi doziranja:

-vrsti, poluvrsti, prakovi

-Tenosti
-Aerosoli

KLASIFIKACIJA
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema:
-mestu nastanka
-poreklu
-predvienom nainu postupanja

Lista otpada je nomenklatura otpada prema karakteru otpada.

Otpad se razvrstava prema:
-Poreklu
-Karakteru
-Kategoriji
Poreklo:
Odreuje se indeksnim brojem iz Kataloga otpada
Karakter:
Odreuje se nakon definisanja indeksnog broja postupcima kojima se utvruju:
-fizike
-hemijske
-bioloke osobine otpada i da li otpad poseduje opasne karakteristike

2.2 MOGU UTICAJ FARMACEUTSKOG OTPADA NA IVOTNU SREDINU

Prilikom identifikovanja uticaja na ivotnu sredinu, ukljuujui i uticaje do kojih bi moglo
doi pri akcidentalnim situacijama, analiziraju se sledee opte grupe uticaja:

uticaj na vazduh,
uticaj na vodu,
uticaj na zemljite,
uticaj na prirodne resurse,
uticaj na floru,
uticaj na faunu i
uticaj na ljude.
Za sve aktivnosti koje imaju, odnosno mogu da imaju uticaj na ivotnu sredinu
(aspekte ivotne sredine) vri se procena:

obima aspekata ivotne sredine,

uestalosti pojave aspekata ivotne sredine i
ozbiljnosti posledica aspekata ivotne sredine.

Ocene znaaja rizika za ivotnu sredinu dobijaju se mnoenjem unetih ocena za obim,
uestalost pojavljivanja i ozbiljnost posledica aspekata ivotne sredine. Uoeni aspekti
ocenjeni kao znaajni se prate, predlau se i sprovode mere kojima se smanjuje njihov uticaj
na ivotnu sredinu, a sve u cilju kontinualnog poboljanja sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine.

3. UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji je ureeno "Zakonom o upravljanju otpadom" (Sl.
glasnik RS br. 36/2009),kao i odreenim (trenutno vaeim) podzakonskim aktima kojima se
ureuju i propisuju mere zatite ivotne sredine od tetnog dejstva otpada, ukljuujui i
opasan otpad.

Upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja postupke koji obuhvataju sakupljanje,

razvrstavanje i uvanje farmaceutskog otpada do predaje za pravilno unitavanje.
Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere i
unitavati na visokim temperaturama (1200C) u peima sa specijalnim filterima kakva
postoji u okolini Bea, gde mnoge farmaceutske kue iz Srbije unitavaju svoj otpad.

Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih
karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad
bio ili jeste upakovan;
Upravljanje otpadom - sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;
-Opasni otpad
-Farmaceutski otpad

3.1.ZAKONSKA REGULATIVA ,USVOJENI ZAKONI U 2009.

Zakon o zatiti ivotne sredine
Zakon o upravljanju otpadom
Zakon o ambalai i ambalanom otpadu
Zakon o hemikalijama
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija
Zakon o prevozu opasnih materija
Ovi zakoni uredjuju
-

Planiranje: plan upravljanja otpadom (dokumentacija, mere, postupci)

Organizovanje: organizovanje upravljanja otpadom omoguava nain upravljanja

koji ne predstavlja opasnost pozdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

Odgovornost:

-odgovornost proizvoaa otpada

-odgovornost vlasnika otpada

Proizvoa otpada je duzan da:

-pravilno sakuplja, skladiti, predaje i vodi evidenciju ootpadu;
-odredi odgovorno lice za upravljanje otpadom koje:
- izrauje plan upravljanja otpadom
- predlae mere prevencije
- prati sprovoenje zakona i propisa

Vlasnik otpada:
-Odgovoran je za sve trokove upravljanja otpadom
-Vlasnitvo nad otpadom prestaje preuzimanjem otpada od sledeeg vlasnika
-Odgovornost vlasnika otpada ima i lice koje uestvuje u prometu otpada, a ne poseduje ga.
Izvetavanje
-proizvoa i/ili vlasnik otpada duan je da vodi dnevnu evidenciju i jednom godinje
dostavlja izvetaj Agenciji
-Agencija jednom godinje dostavlja izvetaj Ministarstvu
Nadzor
Inspekcijski nadzor vri se preko inspektora za zatitu ivotne sredine. Procedura za
postupanje sa otpadom se odnosi na:
-Razvrstavanje
-Obeleavanje
-Dokumentovanje i prosleivanje do mesta odlaganja
-Reciklau
-Unitavanje

Prema navedenoj regulativi obavezni su da postupaju svi pravni subjekti koji u toku
obavljanja delatnosti stvaraju otpad ili iji su predmet poslovanja otpad ili sekundarne
sirovine.
Republika Srbija ima obavezu da primenjuje definicije i uputstva EU u vezi sa otpadom, iako
nije lanica EU.

10

4. PROBLEM FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI

Grube procene kazuju da je u Srbiji trenutno lagerovano oko 200 tona farmaceutskog otpada,
odnosno lekova kojima je istekao rok upotrebe.
ak 90 odsto farmaceutskog otpada, kako se procenjuje, nastaje u domainstvima. Iako je u
pitanju potencijalno toksini otpad, ije unitavanje zahteva posebne procedure, neupotrebljivi
lekovi iz kunih apoteka esto zavravaju na komunalnoj deponiji i u kanalizaciji, dospevaju
u vodotokove, a nekad i na buvljak.
Poraavajui je podatak da su medikamenti koji su kao donacija stizali devedesetih godina
prolog veka, sa svih strana sveta, bili bajati ili im se bliio kraj roka trajanja za koji
mesec,tako da je Srbija posluila kao deponija farmaceutskog otpada kojeg se sada nije lako
otarasiti.
Zalihe, obino nepotrebne, gomilaju sezbog nabavki lekovada se nau zlu ne trebalo.
Kada postanu neupotrebljivi, ti lekovi su se do sada najee bacali u kontejnere, odatle na
deponije, i zavravali u vodotokovima, pa je postojala opasnost, grubo reeno, da budue
generacije piju vodu u kojoj su rastvoreni antibiotici, sedativi, analgetici.
Ima sluajeva da su pojedinci medikamente bacali u kotlove i spaljivali ih zajedno sa ugljem i
drvima, ne znajui da na taj nain ugroavaju ne samo ivotnu sredinu, ve i vlastito zdravlje,
jer se meanjem plastine mase boica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh.
Bezbedno skladitenje i unitavanje lekova u Srbiji nije mogue, jer nema adekvatne
spalionice. Farmaceutske kompanije, veledrogerije i apoteke uglavnom se pridravaju strogih
propisa.
Najvea mrea dravnih apoteka, Apoteka Beograd, reila je viedecenijski problem
nagomilanih neispravnih lekova - u svojoj kui. Bilo je tu od hemikalija i lekova isteklog
roka, do humanitarnih donacija, a raieno je sve to je godinama amilo po objektima.
Sada u toj ustanovi postoje ne samo procedure upravljanja otpadom, nego i njegove
prevencije..
Veliku koliinu farmaceutskog otpada generiu fabrike lekova. Vraki Hemofarm, u dve
protekle godine izvezao je na spaljivanje u inostranstvo 20 tona otpada, leskovako
Zdravlje oko 120 tona, u aprilu ove godine ova fabrika bi trebalo da izveze i ostatak od 80
tona. Zemunska Galenika deo svog otpada unitava u svojim postrojenjima, a procenjuje se
da ona ima lagerovano jo oko 50 t. Kod ostalih proizvoaa, u veledrogerijama, apotekama i
klinikim centrima, procenjuje se da ima jo oko 120 tona farmaceutskog otpada.
ak i kada budu postojali svi akti, oni e imati smisla ako se bude vie panje posvetilo
edukaciji stanovnitva, kako bi se iskorenila opasna navika da lekove bacamo na deponiju ili
kanalizaciju. Isti problem postoji i kod odlaganja bajatih dijetetskih proizvoda.

11

4.2.Preventivne mere koje bi trebalo primenjivati u apotekama

-

Potujte sva vaea uputstva za nabavku, prijem i skladitenje za svoju organizacionu

jedinicu;
Pri prijemu ne primajte proizvode iji je rok upotrebe krai od utvrene granice (osim
ako ugovorom nije drugaije definisano);
Posebno vodite rauna o kontrolisanju rokova upotrebe kod manje frekventnih
proizvoda;
Primenjujte principe dobre prakse u rotaciji zaliha - novoprimljeni proizvodi fiziki se
postavljaju iza proizvoda koji su prethodno prispeli, tako da se prvo koriste proizvodi
iji je rok upotrebe krai (princip Krai rok - prvi izlaz);
Redovno vodite Knjigu rokova upotrebe (OB-06) u cilju evidentiranja proizvoda sa
kratkim rokom upotrebe (do 6 meseci od momenta prijema);
Proizvode sa kratkim rokom upotrebe posebno oznaite markicama na polici u
magacinu, kako bi se to pre izdali/prodali/upotrebili;
Internom komunikacijom obezbedite meusobnu razmenu/preuzimanje robe izmeu
organizacionih jedinica;
Optimalno vodite radne procese sa minimalnim mogunostima nastajanja otpadnih
tokova (naroito kod izrade magistralnih i galenskih lekova);
Primarnu ambalau farmaceutskih supstanci vratite dobavljau (u skladu sa
obavezama definisanim ugovorom);
Sekundarnu i tercijernu ambalau iskoristite za sopstvene potrebe uvek kada je to
mogue ili je vratite dobavljau.

4.3. Rukovanje, skladitenje i transport

Kljuni korak u smanjenju i efikasnom upravljanju medicinskim otpadom je
razdvajanje/separacija i identifikacija otpada. S obzirom da su cene tretmana i odlaganja
opasnog medicinskog otpada oko 10 puta vee nego za generalni/komunalni otpad, sav
neopasan otpad treba da bude odvojen i tretiran kao komunalni otpad.
Razdvajanje otpada je obaveza proizvodjaca otpada i preporuuje se da se vri to je mogue
blie mestu nastanka i mora pratiti skladitenje i transport. Neophodno je uspostavljanje istog
sistema irom regiona. Najpogodniji nain za identifikaciju kategorija medicinskog otpada je
njegovo sortiranje u plastine kese ili kontejnere koji su kodirani razliitim bojama, u skladu
sa preporuenom SZO emom kodiranja, sa oznakama koje sadre osnovne informacije o
vrsti, koliini i generatoru otpada. Transport opasnog medicinskog otpada mora biti
identifikovan prateom dokumentacijom u skladu sa preporukama UN i postojeom
zakonskom regulativom. Farmaceutski otpad se najee izvozi u Maarsku i Austriju na
spaljivanje, a njegova klasifikacija, transport, carinjenje i sam postupak unitavanja kotaju
puno. Zavisno od vrste otpada, i cene su razliite i kreu se u rasponu od 1,5 do est evra po
kilogramu. Zakon o upravljanju otpadom je jasan kako ne postoji spalionica kod nas, otpad
mora da se izvozi na unitavanje, a kao lagerovan ne bi smeo da se uva due od godinu dana.
Ove zakonske odredbe danas se retko ko pridrava, a razlog je jednostavan za izvoz i
unitavanje nemaju novca.

12

5.Zakljuak
Razvitak farmaceutske industrije i sve starija populacija na Zemlji doveli su do veoma
rasprostranjene proizvodnje i upotrebe lekova, a to, opet, do generisanja farmaceutskog
otpada. ak i neznatne koncentracije odreenih supstanci u lekovima mogu imati tetnog
efekta na kvalitet voda, a samim tim i na ljudsko zdravlje. Lekovi se ne smeju bacati u
kanalizaciju i komunalno smee, to se, naalost, esto deava.
Kao drava iji je jedan od postavljenih ciljeva ulazak u Evropsku Uniju, Srbija e morati da
izvri niz institucionalnih promena, ali i niz promena socio-kulturnih obrazaca koji e (u
nekim oblastima) nuno dovesti i do promene naina ivota njenih graana. Jedna od ovakvih
oblasti je, i zatita ivotne sredine. Osim usvajanja ekolokih principa na institucionalnom
nivou, neophodno je i jaanje ekoloke svesti graana, i to, ne samo u cilju pristupanja EU,
ve i u cilju usvajanja takvih vrednosti koje e omoguiti odriv opstanak naeg drutva u
celini. U tom cilju, potrebno je informisati graane o ekolokim problemima, promovisati
ekoloke vrednosti, ali, po najvanije, podsticati njihov lokalni aktivizam i participaciju, kako
u ekolokim, tako i u svim drugim oblastima drutvenog ivota.

13

6.LITERATURA
-Beri Slavica,Politika online,Gde bacamo stare lekove,Beograd
-Iskustva u izvozu farmaceutskog otpada,Nevena oli,Momilo Manojlovi,Miteco
d.o.o,Srbija 2009
-Upravljanje farmaceutskim otpadom urina Jelii
-Olivera Novitovi,Dragia Rani,Aleksandar Novitovi,Zatita ivotne sredine,Uice 2009
-Savi I. : Ekologija i zatita ivotne sredine, Beograd.

www.maturski.org

14