MINERALNA

UBRIVA
I UBRENJE

Urednik
prof. dr Maja Manojlovi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Sadraj

Autor
Prof. dr Darinka Bogdanovi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredi fakultet

1. UBRIVA I UBRENJE MINERALNIM UBRIVIMA ............................................... 6

1.1. Podela ubriva ................................................................................................ 11

Recenzenti
prof. dr Momilo Ubavi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
prof. dr Vlada Liina, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Izdava:
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Trg Dositeja Obradovia 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

Predgovor .................................................................................................................... 4

2. N - UBRIVA ...................................................................................................... 13
2.1. Nitratna ubriva ............................................................................................. 14
2.2. Amonijana ubriva ...................................... ................................................. 15
2.3. Amonijano-nitratna ubriva ........................................................................ 18
2.4. Amidna ubriva ............................................................................................. 19
2.5. Sporeodelujua N - ubriva ............................................................................ 22
3. P - UBRIVA ...................................................................................................... 26
3.1. Trostruki superfosfat ....................................................................................... 28

Dizajn i tampa
TFK SIGNUM, Novi Sad

4. K - UBRIVA ...................................................................................................... 30
4.1. Kalijum hlorid .................................................................................................. 30
4.2. Kalijum sulfat .................................................................................................. 31
4.3. Patent kali ...................................................................................................... 32

Tira
100

5. SLOENA UBRIVA ........................................................................................... 33

Literatura .................................................................................................................... 43

ISBN 978-86-7520-323-0

Novi Sad, 2014.

Predgovor
Prirunik Mineralna ubriva i ubrenje je pripremljen u okviru IPA projekta
Doprinos poljoprivrede istoj okolini i zdravoj hrani (Agriculture Contribution Towards
Clean Environment and Healthy Food). S obzirom da je cilj ovog projekta poveanje
doprinosa poljoprivrede ouvanju okoline i proizvodnji kvalitetne i zdravstveno
bezbedne hrane uz ostvarivanje visokih prinosa, u ovom priruniku smo ukazali na
znaaj primene mineralnih ubriva u poljoprivrednoj proizvodnji.

U prvom delu prirunika prikazana je istorija proizvodnje i primene ubriva i data

je podela ubriva.
U drugom delu prirunika, obraena su azotna ubriva, nain njihove proivodnje,
podela i vreme i nain primene.
U treem i etvrtom delu prirunika opisana su fosforna i kalijumova ubriva,
izvori za njihovo dobijanje, nain proizvodnje i prikazana su najznaajnija ubriva za
poljoprivredu u R. Srbiji.
U petom delu prirunika, data je definicija sloenih ubriva i prikazani su agronomski
aspekti njihove primene.
elja nam je da sadraj ovog prirunika pomogne poljoprivrednim proizvoaima,
savetodavnim i strunim slubama, istraivakim institucijama i uenicima i studentima
prilikom izbora i planiranja primene ubriva.

Urednik
Prof. dr Maja Manojlovi

1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

Zapravo, prvim mineralnim ubrivom u svetu smatra se ilska alitra ija je

eksploatacija i primena poela u prvoj polovini XIX veka (1825). Princip proizvodnje
superfosfata otkriven je 1835. godine u ekoj, a sa proizvodnjom se poelo 1841.
godine u Engleskoj (u prvo vreme proizvodnja P-ubriva bila je iz kostiju, a kasnije iz
minerala).

1. UBRIVA
I UBRENJE
MINERALNIM
UBRIVIMA

Prva fabrika mineralnih ubriva u SFRJ bila je HI Zorka Subotica i proizvodila je

superfosfat od 1904. godine, itav jedan vek. Kasnije 1954.godine osnovana je Zorka
abac i proizvodila je sloena kompleksna ubriva. Ponovo 2013.godine u R.Srbiji u
renoviranim pogonima Zorkeabac, sada pod nazivom Eliksir- abac proizvode se
sloena kompleksna mineralna ubriva. Najvea Jugoslovenska, a sada samo Srpska
fabrika HI Azotara Panevo radi od osnivanja do danas, i jedina na naim prostorima
ima proizvodnju amonijaka (NH3). Smatra se da zemlja koja ima proizvodnju NH3 ima
industriju mineralnih ubriva jer je:
- NH3 osnovna azotna komponenta u proizvodnji sloenih kompleksnih ubriva
- Iz NH3 i HCO3 proizvodi se ureja, najzastupljenije ubrivo u svetu i kod nas
- Iz NH3 proizvodi se HNO3, a iz nje sve alitre (grupa NO3-N ubriva i NH4-NO3-N)

O znaaju primene ubriva u ishrani biljaka znalo se od davnina. Davne 1563. godine
Palissy je pisao da se biljke hrane mineralnim materijama iz zemljita koje osiromai
i prestaje da daje prinos ako se ne ubri. Helmond (1629) je postavio hipotezu da
je alitra osnova plodnosti jer njenim unoenjem u zemljite poveava se prinos
biljaka. Poetkom devetnaestog veka Sosir (1804) pie o znaaju ubriva za plodnost
zemljita tvrdei da ubriva sadre iste materije kao i zemljite i biljke. U istom periodu
nemac Ter (1809-1812) objavljujeNaela racionalne poljoprivrede i osniva prvu Viu
poljoprivrednu kolu u svetu. Boussingoult (1838), uvodi azotnu teoriju o ishrani
biljaka. Smatra da N-ubriva imaju znaajan uticaj na formiranje prinosa biljaka i prvi
put pie o bilansu azota. Justus von Liebig (1840) je tvorac teorije o mineralnoj ishrani
biljaka tzv. zakonu minimuma,-elemenat koji nedostaje puno ili se nalazi u nedovoljnoj
koliini, spreava druga hranljiva jedinjenja da proizvedu svoj efekat, odnosno prinos
zavisi od onog neophodnog elementa koji je u minimumu. Svi navedeni istraivai su
pretea razvoju moderne nauke o plodnosti zemljita i ishrani biljaka-agrohemiji, a
citirani su u udbeniku Agrohemije autora: Ubavi i Bogdanovi (1995).

HI AzotaraPanevo pored anhidrovanog NH3, proizvodi sloena kompleksna

ubriva, i pojedinana ureju, KAN, SAN i UAN-rastvore.
U R. Srbiji od 2007. godine radi fabrika mineralnih ubrivaFertil u Bakoj Palanci
i proizvodi sloena kompaktna ubriva (proces kompaktiranja je u osnovi suv proces,
nema tenog medijuma, niti vezivnog sredstva, to je sa ekolokog aspetka vrlo
znaajno). U asortimanu Fertila je jo MAP, DAP, KCl, KSO i prepakuje se urea iz
uvoza. U Boru se proizvodi MAP, DAP, HSO.

Vei proizvoai sloenih meanih mineralnih ubriva u R.Srbiji su u:

Kuli, Niu, na Kosovu.

Za proizvodnju sloenih ili pojedinanih ubriva, hemijska industrija R.Srbija P i

K komponentu 100% uvozi. Azotnu komponentu (zahvaljujui proizvodnji NH3 u HI
Azotara-Panevo) NH3 delom proizvodi za sloena ubriva,a delom za pojedinana
N-ubriva: ureu, KAN, SAN, AN, KNO3 , dok oko 50% od potrbnih N-ubriva se uvozi.

1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

ubriva ili prema Zakonu o ubrivima sredstva za ishranu bilja i oplemenjivai

zemljita su materije koje slue biljkama kao hrana, a unose se u zemljite da bi
se nadoknadili izneti hranljivi elementi i dopunio prirodni nedostatak zemljita u
hranivima, u cilju ubrzanja rasta i razvia biljaka i ostvarenja visokog, kvalitetnog i
ekonomski opravdanog prinosa uz zatitu ivotne sredine.
Mineralna (neorganska, industrijska) ubriva predstavljaju jako iroku grupu biljnih
fertilizatora u kojima je sadran najee visok procenat aktivne materije (biogenih
elemenata-hraniva za biljku u obliku neorganskih jedinjenja u poreenju sa organskim
ubrivima). Njihova proizvodnja i primena poela je sredinom 19. veka sa znatnom
ekspanzijom u 20. veku, posebno posle Drugog svetskog rata. Mineralnim ubrivima
biljke se vrlo efikasno i brzo obezbedjuju deficitarnim hranljivima, bez posledica na
iscrpljivanje zemljita u duem periodu korienja. Poveanom proizvodnjom i primenom
mineralnih ubriva poslednjih decenija, kako u svetu, tako i u naoj zemlji, prinosi
gajenih kultura su znatno poveani. Prema satistikim podatcima svetske organizacije za
poljoprivredu i hranu (FAO), proseno uee mineralnih ubriva u poveanju prinosa
gajenih biljaka je izmedju 40 i 50% Mada je znaaj mineralnih ubriva u ostvarenju
prinosa vrlo veliki, njihova uloga se mora posmatrati samo u sklopu kompleksnih mera
u poljoprivredi. Da bi se ostvario pravi efekat ubrenja, treba obezbediti i druge inioce
koji ulaze u sklop tehnolokog procesa u biljnoj proizvodnji. Proizvoai treba da znaju
da su ubriva vaan, ali ne i jedini faktor prinosa i potovanjem svih drugih mera ubriva
e imati pravi efekat na prinos i kvallitet proizvoda. Neki od preduslova za efikasnost
ubrenja su: otklanjanje nepovoljnih osobina zemljita: kiselosti, zaslanjenosti, suviak
i nedostatak vlage, zatim zatititi useve od bolesti, tetoina i korova, sejati visokorodne
sorte i hibride; potovati rokove setve, sklop biljaka, negu i zatitu useva...
ubriva jesu mono sredstvo za poveanje dohotka na gazdinstvu, ali ona ine i
znatan deo trokova u procesu proizvodnje (10-30%), zato ih treba racionalno koristiti,
to znai:

- izvriti pravilan izbor ubriva

- odrediti potrebne koliine ubriva za gajeni usev

- primeniti ubriva pravovremeno i na odgovarajui nain

Vano je primenu mineralnih ubriva u razliitim agroekosistemima prilagoditi

- klimatskim uslovima,

- osobinama zemljita i

1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

Na planeti Zemlji broj stanovnika se poveava geometrijskom progresijom i u 2014.

godini bilo je preko 7,2 milijardi ljudi, a obradivih porina za proizvodnju hrane za
rastuu populaciju sve je manje.
Jedini mogui put da se proizvede dovoljno hrane za rastuu populaciju je intenziviranje
proizvodnje po jedinici povrine, gde su ubriva nezamenjivo sredstvo. Prema FAO
istraivanjima u 2000. godini poljoprivreda je troila oko 140 miliona tona NPK hraniva i
hranila tadanju populaciju od 6 milijardi ljudi. U 2012. godini potronja se poveala na
178 miliona tona NPK hraniva a na planeti je preko 7 milijardi ljudi (Slika 1).

Slika 1. Potronja NPK hraniva u Svetu za period 2009-2012 godina.

Azotna ubriva kao nosioci prinosa u biljnoj proizvodnji, u ukupnoj potronji
u svetu danas uestvuju sa 100 miliona tona istog azota, a PK ubriva sa priblino
78 miliona tona fosfora ikaliuma.Od N-ubriva kroz ureu unosi se priblino 65% od
ukupne potronje N-ubriva u svetu. U R. Srbiji urea je takoe, ubrivo broj jedan po
potronji u odnosu na druga N-ubriva.Koliki je znaaj primene mineralnih ubriva u
biljnoj proizvodnji najbolje se vidi iz pisanja Prjanjinikova- koji se smatra osnivaem
Agrohemije.

- zahtevima biljaka,
da bi se potencijal poljoprivredne proizvodnje poveao,
a nivo zagaenja zemjita i voda smanjio.
8

1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

2.1. Neorganski fungicidi

Govorei o znaaju hemizacije u savremenoj zemljoradnji Prjanjinjikov je rekao

sledee: "Izostavite primenu mineralnih ubriva i prinosi e opasti, kao to su opadali u
Nemakoj za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918) kada je hemijska industrija poela,
odnosno proizvodila umesto ubriva eksplozivne materije i za 4 godine rata prinos
se vratio na nivo od pre 75 godina". To se potpuno potvrdilo i u godinama Drugog
svetskog rata, kada je izuzev SAD-a proizvodnja mineralnih ubriva u svim zemljama
brzo opadala i prinosi su se jako smanjili, zato ne udi zakljuak autora Oduzmite
SAD-u mineralna ubriva i njihova ishrana e se spustiti do oskudice, ak gladnog nivoa
Latinske Amerike.
Ruski naunik Prjanjinjikov se smatra osnivaem moderne Agrohemije-nauke
o plodnosti zemljita i primeni ubriva. A tzv. Prjanjinjikov trougao o meusonnim
odnosima zemljite-biljka-ubrivo i proizvoa- agronom unutar trougla koji regulie
odnose, jasno govori da biljna proizvodnja bez primene ubriva nije mogua (sl. 2).

1.1. PODELA
UBRIVA
Mnogobrojne materije vrlo raznovrsnog sastava slue kao ubriva
i svrstana su u vie grupa.

Prema nameni ubriva se dele na:

- Osnovna: organska, fosforitno brano, kotano brano (nisu direktno
pristupana u godini primene fosfatizacija, kalcifikacija, meliorativna ubriva)

- Dopunska: sadre hranljive elemente u lako pristupanom obliku i deluju

u godini primene pod usev pod koji se unose (N, P, K)
Slika 2. Meusobni odnos zemljite- ubrivo-biljka-ovek (Prjanjinjikov trougao)

Po poreklu:
- Prirodna (nastala od materijala biljnog i ivotinjskog porekla sa gazdinstva)
- Industrijska (proizvode se u fabrici)

10

11

1.1. Podela ubriva

2.2. Organski fungicidi

Po hemijskom sastavu:

- Organska (sadre znatne koliine organske materije biljnog i ivotinjskog porekla.

Hranljivi elementi su u sastavu organskih jedinjenja).

- Mineralna (hranljive materije su u mineralnim oblicima

u sastavu mineralnih jedinjenja)

Prema brzini dejstva:

- Brzo delujua (Azotna, kalijumova i rastvorljiva u vodi P-ubriva)
- Sporo delujua (N-ubriva i nerastvorljiva u vodi P-ubriva)

Prema broju hranljivih elemenata:

1.

Pojedinana:
- N-ubriva
- P-ubriva
- K-ubriva

2.

Sloena:
- Meana
- Kompaktna NP, NK, PK, NPK
- Kompleksna

3.

Ostala:
- Krena
- Sa mikroelementima: B, Cu, Zn, Mn, Mo, Co
- Sa sekundarnim makroelementima: S, Fe, Mg

4. Specijalna:
- Sa bioaktivnim materijama
- Sa pesticidima

2. N - UBRIVA
Podela vrstih N-ubriva izvrena je prema obliku azota:
- Nitratna N-ubriva: Azot je u nitratnom obliku
i tu su sve alitre: KNO3 ; Ca(NO3)2 ; NaNO3
- Amonijana N-ubriva. Azot je u amonijanom obliku,
tu spada (NH4)2 SO4 ; NH4Cl od vstih ; gasovito je anhidrovani
amonijak (NH3); od tenih amonijakati
- Amonijano-nitratna ubriva: KAN, SAN ili AN
- Amidna ubriva: kalcijum-cijanamid, ureja i uras
Sporodelujua N-ubriva:

Prema agregatnom stanju:

- vrsta ubriva
- Fluidna ubriva: - gasovita (NH3)

- Kondenzati uree
- Omotana, kapsulirana ubriva
- Inhibitori nitrifikacije

- tena (amonijakati, amonijane vode, prava tena ubriva)

12

13

2. N- ubriva

Osnovno jedinjenje za proizvodnju gotovo svih N-ubriva jeste proizvodnja NH3

(Haber-Bosh-u 1908. godine). Anhidrovani amonijak (NH3) moe biti korien za
diretnu primenu kao ubrivo ili kao osnova za proizvodnju svih ostalih N-ubriva i
sloenih ubriva.
N2 + 3H2 = 2NH3 + energija (9,12 J)
Vodonik se proizvodi iz metana CH4 (prirodni gas), a azot frakcionom destilacijom
tenog vazduha na bazi razlike u taki kljuanja izdvaja se od kiseonika. Azot kljua na
-196 c, a O2 na -183 c Proizvodnja N-ubriva je energetski najmanje efikasna. Tako za
kg proizvedenog N potronja energije je izmeu 51-68 MJ, zavisno od vrste N-ubriva
i efikasnosti samog procesa proizvodnje. Energetski znatno efikasnija je proizvodnja
P-ubriva, tako se npr. kg P2O5 u trostrukom superfosfatu proizvodi sa utrokom energije
od 6,82 MJ, dok za proizvodnju kg K2O u K-ubrivima potrebno je 3-7 MJ energije.

2.1. Nitratna ubriva (NO3-N)

Od alitra danas na tritu moe se kupiti kalcijumova alitra (CaNO3)2 13-16% N,
25% CaO i kalijumova alitra KNO3 12-14% N, 44-45% K2O. Obe alitre su vrlo kvalitetna
ubriva, i katjon i anjon su hranljivi elementi. S obzirom da je azot u NO3-N obliku,
alitre su brzodelujua N-ubriva, vrstog agregatnog stanja, niskokoncentrovano,
kristalne grae, (CaNO3)2 je dosta higroskopan, dobre rastvorljivosti u vodi, primenjuje
se na kiselim do neutralnim zamljitima, iskljuivo u prihrani i predsetveno. Katjon Ca+
je koagulator, poboljava strukturu zemljita, dok je K+ deficitaran elemenat u zemljitu,
te oba ubriva deluju kao dvojna sloena ubriva. Zovu se i interventna ubriva zbog
brzog dejstva na biljke.

2. N - ubriva

2.2. Amonijana ubriva (NH4-N)

vrsta amonijana ubriva su (NH4)2SO4 21% N; 23-24% S i NH4Cl 25% N i 66% Cl.
Azot u ovim ubrivima je u amonijanom obliku (NH4-N). Amonijum sulfat je relativno
skupo ubrivo, jer se proizvodi iz H2SO4 i NH3. Povoljan je za sve kulture, najbolje ga
iskoriavaju biljke duge vegetacije, bogate ugljenim hidratima (kukuruz, jeam).
S obzirom da ima sulfatni jon utie povoljno na stvaranje skroba kod krompira, na slad
u pivskom jemu, taninske materije u grou i vou, sagorevanje duvana Otuda je vrlo
esta N-komponenta u sloenim kompleksnim ubrivima i na ambalai vrei, pie da je
azotna komponenta (NH4)2SO4 zbog primene pod pomenute kulture. NH4Cl je zbog svoje
proizvodnje (nastaje pri fabrikaciji sode po Solveju) relativno jeftiniji, primenjuje se u
jesen da se Cl- tokom zime migrira pod kulture kojima Cl- ne teti. Oba ubriva su izrazito
kisele reakcije te se primenjuju na zemljita neutralne do alkaline reakcije.
Primenom NH4 ubriva na alkalnim zemljitima sa puno CaCO3 moe se formirati
(NH4)2CO3 (nestabilan) 2NH3 + CO2 + H2O (NH3 moe volatizirati).
Kod primene NH4 ubriva gubici NH3 volatizacijom mogu biti znaajni u zavisnosti
da li se ubriva primenjuju povrinski ili se inkorporiraju na dubinu 2 ili vie cm. (Tab. 1.)

ubriva
Anonijum sulfat
Amonijum nitrat (AN)
Urea (U)
Tena ubriva (50%U+50%AN)

Dubina
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4

% N koji se gubi
od primenjenog ubriva
(200 kg ha-1)
37.3
3.8
0.5
12.3
1.3
0.7
30.8
6.1
0.6
20.4
3.9
0.5

Tabela 1. Procenat gubitka azota od dodatih ubriva u koliini od 200 kg N ha-1

pri razliitim dubinama primene na glinovitim zemljitima.

14

15

2.4. Fungicidi za tretiranje semena

NH3 82,2 % N (anhidrovani amonijak)

Amonijak (NH3) je sintetiki gas koji je pod pritiskom preveden u teno stanje, uva se
u specijalnim sudovima od nerajueg elika i od fabrike do njegove aplikacije sva oprema
mora biti od nerajueg elika (da izdri pritisak 9,6-14,6 atm.). Otuda je manipulacija
transport NH3 kao ubriva sloen. Primenjuje se na zemljite poveane vlanosti jer NH3
kad se unosi u zemljite oslobaa se pritiska i postaje gas, te se mora vezati za zemljinu
vlagu da ne volatizira.Kad se unese u zemljite jako alkalizuje sredinu ak do pH=9.
Meutim za par dana pH se vraa na poetno stanje. Primenjuje se kasno u jesen, na
dubinu 25-35 cm da se smanje gubici volatizacijom i kada ne postoje uslovi za nitrifikaciju.
Treba posebna oprema za njegovu aplikaciju i struan rad. U svetu se puno koristi npr.
u SAD-u u kukuruznom pojasu (smenjuje se kukuruz soja) potronja N-ubriva je i do
50% kroz NH3. U Evropi neke zemlje ga koriste kao N-ubrivo. U bivoj Jugoslaviji bilo je
pokuaja primene NH3 kao ubriva, ak su gubici i do 50% bili isplativi. U R.Srbiji se danas
jo uvek ne primenjuje. Razlozi: industrija nema interesa da prodaje anhidrovani amonijak
postrojenja su napravljena za proizvodnju vrstih ubriva, veliki gubici pri primeni NH3
volatizacijom mada se cenom kotanja eliminiu, pojaana opreznost i strunost pri
rasturanju te nema interesa kod agronoma, i nedostatak opreme za manipulaciju sa NH3
od fabrike do njive. Kod nas se NH3 koristi kao N-komponenta u sloenim ubrivima, za
proizvodnju HNO3 i alitra nastalih od nje i u proizvodnji uree (sl.3.)
16

Slika 3. Postrojenje za proizvodnju anhidrovanog amonijaka

Aminijakati do 54% N
Amonijakati su soli NH4NO3 u NH3 i H2O ili CO(NH2)2 u NH3 i H2O ili oba ubriva
zajedno u NH3 i H2O.
Zbog velikog broja ovih ubriva postoji specijalna nomenklatura za njihovo
obeleavanje (primeri)
54,0 (44-51-0)H2O amonijum-nitratni amonijakat
45,7 (37-0-33)H2O urein amonijakat
49,0 (33-44-14)H2O meoviti amojikat
Kod amonijakata je vano znati:
- Taku kristalizacije tj. t pri kojoj dolazi do (isoljavanja) izdvajanja
kristala-taloenja soli (to je t blie 0 u i minusu to je bolje)
- Pritisak u barima, radi manipulacije ubrivima i
- Specifinu masu radi prevoenja volumnih u masene %
17

2. N- ubriva

3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva

2.na
N -fungicide
ubriva

Prednost primene amonijakata u odnosu na anhidrovani NH3 je u tome to imaju nii

napon para i sadre N u vie oblika.Amonijakati najee slue kao azotna komponenta
u proizvodnji tenih sloenih sloenih ubriva. Mogu da se koriste i kao tena azotna
ubriva sa i bez pritiska za folijarnu primenu ili fertigacijom predsetveno u povrtarskoj
i voarsko-vinogradarskoj proizvodnji.

2.3. Amonijano-nitratna ubriva

ubriva iz ove grupe sadre azot i u amonijanom i u nitratnom obliku (50:50);
imaju osobine i NO3-N i NH4-N ubriva; vrlo su fleksibilna, NO3- je pokretljiv i brzo
deluje dok NH4+ se ili adsorbuje, absorbuje ili fiksira, ili ga biljke usvoje ili podlee
procesu nitrifikacije.
U Srbiji se proizvode ili uvoze iz ove grupe:
AN ili SAN, KAN, i URAS (amonijum nitrat-sulfat).
KAN sa 27% N, NH4NO3 + CaCO3 (CaCO3MgCO3) proizvodi se u HI AZOTARI Panevo
nekada standard za N-ubriva. Proizvodi se unoenjem u pulpu NH4NO3 usitnjenog
krenjaka ili dolomita. Odnos NH4NO3:CaCO3 je razliit zavisno od zemlje proizvoaa, u
Srbiji je 60:40. ubrivo je granulisano (3-5 mm) i lako se runo i mainski rastura, manje
je higroskopno od NH4NO3 i nije eksplozivno te je manipulacija laka, neutralne je reakcije
i primenjuje se na kisela zemljita za predsetvenu primenu i za prihranjivanje useva.
Amonijum nitrat 33-35% N, NH4NO3 (AN; SAN;)
Amonijum nitrat iz uvoza i stabilizovani amonijum nitrat koji proizvodi HI AZOTARI
Panevo je pored ureje ubrivo koje se u najveoj meri primenjuje u Vojvodini jer su
zamljita neutralne i alkalne reakcije. ubrivo je fizioloki kiselo i primenom 100 kg/ha
ovog ubriva neutralie se oko 59 kg CaCO3

NH4

R=Ca + 2NH4NO3 R

+ Ca(NO3)2 Ca2+ + NO3- , a, NH4 HNO2 HNO3

NH4

oksidacijom amonijaka zakieljava se zemljite to je prednost njegove primene na

zemljita sa pH>6,.2

18

ubrivo ima veliku fertilizacionu vrednost jer je azot u NH4 i NO3 obliku i deluje
kao amonijano i kao nitratno azotno ubrivo. Primenjuje se na svim zemljitima,
a najbolje dejstvo ima na alkalnim, predsetveno i u prihranjivanju za sve ratarskopovrtarske useve i dugogodinje zasade voa i vinove loze. Moe se primenjivati i
folijarno u koncentraciji 0,3%.

2.4. Amidna ubriva

Kod ove grupe ubriva azot je u amidnom obliku (NH2), nije direktno pristupaan
biljkama ve delatnou mikroorganizama u oksidacionim uslovima sredine
transformie se u NH2 NH4 NO3. Najznaajnija amidna ubriva su urea, kalcijum
cijanamid i UAN-rastvori.
Urea 46% N, CO(NH2)2
Relativno je novo ubrivo (druga polovina XX veka), a nastalo je iz potrebe da se
nau jeftinije kiseline za proizvodnju N-ubriva i koje manje zakieljavaju zemljite.
Urea je relativno jeftino ubrivo i proizvodi se iz sintetikog amonijaka i jeftine H2CO3
kiseline, ili suvim putem iz NH3 i CO2

19

2. N- ubriva

2. N - ubriva

Po hemijskom sastavu urea je organsko jedinjenje diamid ugljene kiseline CO(NH2)2

Ubraja se u mineralna ubriva zbog relativno brze mineralizacije.
2NH3 + CO2 = CO(NH2)2 + H2O t=150C p=98 bar
Najkoncentrovanije je vrsto N-ubrivo sa 46 % N, najzastupljenije N-ubrivo u
svetu i kod nas, sa malo nekodljivih primesa izuzev biureta 1%. Kristalne je grae,
male specifine mase, malo higroskopno, velike rastvorljivosti u vodi i sa poveanjem t
poveava se rastvorljivost. Pri pripremanju vodenog rastvora ureje, treba je sipati u sita
pa dodavati vodu jer sniava t rastvora. ubrivo je kisele reakcije, otuda se primenjuje
na neutralna i alkalna zemljita (100 kg/ha ureje neutralie 85 kg CaCO3). Primenjuje
se kao vrsto ubrivo u jesen pod osnovnu obradu da razgradi etvene ostatke zbog
C/N odnosa. Predsetveno i u prihranjivanju ( I prihrana ita) kraj februara poetak
marta, najkasnije, zbog volatizacije NH3 pri poveanju t i povrinske primene. (Tab
1). Hidroliza ureje zavisno od zemljita (t,vlage, O2, organske materije, mikrobioloke
aktivnosti) traje od 5-7 dana, ponekad od 20-30 dana.
CO(NH2)2 (NH4)2 CO3
Amonijum se vee za adsorptivni kompleks zemljita.
AK = Ca + (NH4)2 CO3

NH4

AK + CaCO3

NH4

Radom nitrifikacionih bakterija (Nitrozomonas i Nitrobakter)

amonijak se oksidie u nitrate.
2NH3 + 3O2 2HNO2 + 2H2O
2HNO2 + O2 2HNO3
Znai krajnji produkt amidnog azota iz unete uree u zemljite je nitrat, kao
najmobilniji oblik azota u ishrani biljaka. Treba voditi rauna da se urea ne primenjuje
istovremeno sa setvom jer pri hidrolizi ureje osloboeni NH3 i moe tetno delovati na
klicu gajenih biljaka. Urea je zbog dobre rastvorljivosti u vodi pogodna za primenu u
tenom stanju: fertigacijom, navodnjavanjem u brazde, plavljenjem po celoj povrini,
vetakom kiom i folijarno. Pri folijarnoj primeni ureje voditi rauna o koncentraciji
rastvora zbog osetljivosti gajenih biljaka (tab.2).

20

Tabela 2. Dozvoljena koncentracija ureje u rastvoru za folijarnu primenu

Kulture

Koncentracija (%)

itarice

do 30

Livade

do 30

Kukuruz

0.6 - 6.4

Uljana repica

do 30

eerna repa

do 4.5

Krompir

do 5

Vonjaci

0.5 - 2

Masline

8 - 10

Vinova loza

0.5 - 1

Lubenice

do 0.5

Mahune

0.3 - 0.6

Krastavci

0.5 - 1

Paradajz

0.4 - 0.7

Paprika

0.4 - 0.7

Celer

0.8 - 2.4

Mrkva - Perun

1.2 - 3.8

Kupus

0.8 - 1.6

Salata

0.6 - 1

Luk

1.6 - 2.5

21

2. N- ubriva

2. N - ubriva

UAN rastvori sa 28%, 30% i 32% N, CO(NH2)2 + NH4NO3 + H2O

Tena visokokoncetrovana N-ubriva u Srbiji se nalaze na tritu, a proizvodi ih HI
AZOTARA Panevo. Proizvode se iz ureje, NH4NO3 i vode. Azot je 50% u amidnom a po
25% u NH4 i NO3 obliku. Od tetnih primesa sadre biuret <0,40%, ubriva su u tenom
stanju, taka kristalizacije im je od -2C do -18C. Primenjuju se za osnovno ubrenje za
bre razlaganje etvenih ostataka, predsetveno i u prihranjivanju useva-folijarno. UAN
rastvori imaju prednosti u odnosu na druga N-ubriva:
- Mogu se primenjivati sa pesticidima
- Ravnomerna primena ratarskim prskalicama
- Manja upotreba radne snage
- Mogunost primene malih doza azota po hektaru

UF ureaformaldehid
CDU krotonildendiurea
IBDU izobutildendiurea
Triazini, tiourea, ohamini, quanilurea...

- Mogunost primene direktno sa setvom

Ureaformaldehid UF 38% N

- Lako se transportuju i skladite

UF ureaformaldehid je zajedniki naziv za ubriva koja predstavljaju vrste

kondenzate uree i formaldehida koji sadre najmanje 35% azota veinom u
nerastvorljivom ali sporopristupanom obliku.U vodi nerastvorljivog N treba da bude
najmanje 60% od ukupnog azota. Nerastvorljiv N u vodi mora da ima aktivnost ne
manju od 40%, odreenu po AOAC metodi. Indeks aktivnosti (AI) je vrednost koja se
odreuje hemijskim analizama i pokazuje kvalitet azota ureaforma nerastvorljivog u
hladnoj vodi u pogledu njegove nitrifikacije i izraunava se:

2.5. Sporodelujua N-ubriva

Kod ovih ubriva je hemijskim ili mehanikim putem spreena rastvorljivost i
pokretljivost a time i brzina dejstva.
Nepotpuno iskoriavanje azota od strane useva u sistemu zemljite-ubrivo-biljka
najee se pripisuje gubicima azota u obliku glasova denitrifikacijom (NO, N2O, N2),
i usled povrinske primene NH4-N ubriva volatizacijom NH3, i ispiranjem NO3- izvan
zone korenovog sistema. Takoe, zapaaju se nepovoljna dejstva azota na biljke i
ivotnu sredinu. Nagomilavanje mineralnog azota nebelanevinastih azotnih materija
u biljnim tkivima, poveanje koncentracije u hranljivom rastvoru do tetnih vrednosti,
oteenja korena, akumulacije NO3- u pijaim vodama, eutrofikacija reka i jezera i dr.
Do ovih nepoeljnih dejstava N u agroekosistemu dolazi iz razloga to se celokupna
koliina N-ubriva ili njen najvei deo potreban za gajene biljke unosi jednom (pri setvi
okopavina ili u jednoj prihrani). Koren biljaka je mali ili nedovoljno razvijen i ne moe
da se izbori sa velikom koliinom hraniva u pristupanom obliku te otuda dolazi do
gubitaka azota. Biljke kao i ovek bi volele kontinuiranu ishranu, samim tim i gubici i
tetnost po agroekosistem bi bili manji. Otuda se namee potreba primene N-ubriva
sa usporenim kontinuiranim dejstvom.

22

Sporodelujua ubriva, sa gledita biljne fiziologije, treba da kontinuirano

snabdevaju zemljini rastvor u koncentracijama koje omoguavaju gajenim biljkama
da ostvare maksimum svog genetskog potencijala. Podeljena su u tri grupe: kondenzati
ureje, ubriva sa omotaem, i inhibitori nitrifikacije. U prvoj grupi ima vie ubriva, a
nastaju kondenzovanjem ureje sa razliitim aldehidima. Kondenzovanjem se spreava
rastvorljivost uree i produava njeno dejstvo u zavisnosti od aldehida sa kojim je
izvrena kondenzacija postoje:

AI= (%CWIN - %HWIN) : % CWIN 100

% cwin= azot nerastvorljiv u hladnoj vodi (25C)
% hwin= azot nerastvorljiv u vruoj vodi (98-100C)
ubriva sa omotaem
Grupu omotanih - kapsuliranih ubriva ine vodorastvorljivi materijali koji
sadre hraniva u lakopristupanim oblicima za biljke, ali je njihova rastvorljivost i
pristupanost spreena nekom fizikom barijerom. U cilju izmene fizike karakteristike
lake rastvorljivosti ubriva se omotavaju, kapsuliraju, matriksiraju. Za smanjenje
rastvorljivosti koriste se tri tipa omotaa (slika 4).

23

2. N- ubriva

2. N - ubriva

a) Nepropustljiv omota sa sitnim porama kroz koje rastvorena materija difunduje

N-serve po hemijskom sastavu su 2-hloro-6-(trichlormethy)-pyridin; i

b) Potpuno nepropustljiv omota, koji pre nego to se hraniva oslobode

mora biti uniten hemijskim, mikrobiolokim ili abrazivnim dejstvom.

AM-serve 2-amino-4chloro-6methyll-pyramidin

c) Semipropustljiv omota kroz koji voda difunduje sve dok pritisak

internog rastvora ne bude dovoljan da razori omota
Polupropustljiv omota

Primenom ovih ubriva inhibira se rad Nitrosomonasa i azot ostaje u NH4+ obliku i tako
ga biljke usvajaju. ubriva inhibitori nitrifikacije mogu se primenjivati sama, a mogu i sa
drugim tenim ubrivima. Dejstvo inhibicije je privremeno i traje 6-12 nedelja, dok se ne
obnovi populacija Nitrosomonas koji ih razlae. Dejstvo im zavisi od zemljita, teksture,
sadraja organske materije, pH, t, O2, vlage...Posle 6-12 nedelja korenov sistem gajene
kulture je dovoljno razvijen i moe da se izbori sa velikom koliinom NO3-N.

Nepropustljiv omota

Brojni rezultati ogleda su pokazali da potpuna zamena NO3- sa NH4+ u ishrani biljaka
nije mogua poto kod mnogih biljnih vrsta dovodi do smanjenja prinosa. Meutim,
delimina zamena NO3- sa NH4+ jonima priblino 25-50% od ukupne doze azota ne utie
nepovoljno na prinos, a znaajno smanjuje koncentraciju NO3 u suvoj masi biljke.

Otvori

Da li su N-ubriva zagaivai
1. Azotna ubriva nisu i ne mogu biti zagaivai zemljita, vode i hrane ako se
njihova primena zasniva na naunim principima i u skladu sa ekolokim naelima.

Nepropustljiv omota
(razara se mikroorganizmima)

Nekontrolisana upotreba N-ubriva dovodi do nepoeljnih posledica u biljnoj

proizvodnji: nagomilavanja nitrata u zemljitu oticanje u vodotoke
i podzemne vode i njihovo zagaenje, sukulentnosti biljnih tkiva,
smanjenje otpornosti na poleganja i bolesti useva.

Slika 3. Naini oblaganja sporodelujuih N-ubriva

3. Biljke ne raspoznaju i ne prave razliku pri usvajanju nitratnog jona

poreklom iz razliitih izvora: rezerve zemljita, organskih i mineralnih ubriva.

Kao omota mogu se koristiti razni materijali: voskovi, polimeri, akrilne smole,
polietilen, ulja, poliamidi, nitril, polivinil...Ova grupa ubriva se tehnoloki fabriki
najlake proizvode i najzastupljenija su na tritu.

4. Preobilna ishrana biljaka nitratima dovodi do smanjenja

upotrebne i hranjive vrednosti proizvoda

Inhibitori nitrifikacije
Cilj inhibitora nitrifikacije je spreavanje oksidacije NH4NO3 to znai da treba
toksina supstanca koja e spreiti Nitrosomonas da oksidie NH4NO2, i da azot
ostane u NH4 obliku. Ova ubriva treba primenjivati u onim sluajevima kada se
trai da gajene biljke usvaja NH4+ jone (spana, salata). Najvie koriena ubriva sa
inhibitorima nitrifikacije su:

24

2.

5. U nepovoljnim zemljinim uslovima (bez O2, pH kiselo, vodolei) mogu se

nagraditi nitrofenoli koji su postojaniji od nitrata i veoma toksini
6. Nitriti u ishrani su jaki otrovi iz probavnog sistema resorbuju se u krv
i veu se hemoglobinom u methemoglobin koji vie nije sposoban
da prenosi O2 i dolazi do methemoglobinije guenja i smrti.
7. Nitriti u hrani sa sekundarnim aminima i nekim aminokiselinama mogu stvarati
nitrozamine od kojih je veina kancerogena. Nitrozna jedinjenja imaju mutageno,
teratogeno i kancerogeno dejstvo.

25

3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

3. P - ubriva

3. Grupa trikalcijum fosfata Ca3(PO4)2 fosfor rastvorljiv u jakim mineralnim

kiselinama (H2SO4; HCl; HNO3). Ovoj grupi pripadaju sirovi fosfati,
koji slue kao sirovine za dobijanje P-ubriva

- Apatit Ca3(PO4)2CaF (ili Cl; OH) 41-42 % P2O5

- Fosforit Ca3(PO4)2 11-39 % P2O5

4. Grupa baznih fosfata Ca4P2O9 P rastvorljiv u 2% rastvoru limunske kiseline

- Tomasovo brano Ca4P2O9 8-22 % P2O5; 45-47 % CaO

- Termofosfati Ca4P2O9 18 % P2O5

5. Grupa polifosfati (kondenzovani fosfati) metafosfati u obliku soli metafosforne

kiseline HPO3, fosfor rastvorljiv u neutralnom amonijum citratu
i 2 % rastvoru limunske kiseline

3. P - UBRIVA
Izvori za dobijanje P-ubriva su: prirodni fosfati: organskog porekla (kosti) i
mineralnog porekla (naslage mineralnih fosfata-apatit, fosforit, rude gvoa koje
sadre P...) Neki prirodni fosfati se samo mehaniki sitne i koriste kao ubriva ili se
industrijski prerauju. Sa gledita prerade prirodnih fosfata fosforna ubriva su
podeljena na a) prirodna fosforna ubriva i b) industrijska fosforna ubriva.I u jednim i
drugim ubrivima fosfor se nalazi kao Ca-fosfat i u zavisnosti od njegove rastvorljivosti
P-ubriva su svrstana u 5 grupa.
1. Grupa monokalcijum fosfata Ca(H2PO4)2 fosfor rastvorljiv u vodi, predstavnici su:
a) Obian superfosfat Ca(H2PO4)22H2O + 2 CaSO42H2O 17-19 % P2O5
b) Koncentrovani superfosfati

- Dvostruki Ca(H2PO4)2 35-42 % P2O5

- Trostruki ili tripleks Ca(H2PO4)2 42-50 % P2O5 (obino 48 % P2O5)

- Kalcijum metafosfat Ca(PO3)2 63-65 % P2O5; 25-27 % CaO

- Kalijum metafosfat KPO3 58 % P2O5; 36-38 % K2O

- Amonijum metafosfat NH4PO3 73 % P2O5; 17 % N

R. Srbija za potrebe proizvodnje sloenih ubriva uvozi ili sirovine ili gotova P-ubriva
iz zemalja koje imaju velika nalazita - Rusije, Francuske, Portugala, Jordana, Maroka,
Engleske Jedino nalazite fosfata u Srbiji je Lisina kod Bosilegrada. Meutim, iako je
nalazite fosforita veliko, ruda je siromana u fosforu Ca3(PO4)2 12% P2O5 te bi se morala
podvrgnuti obradi sa skupim mineralnim kiselinama i ne eksploatie se za sada.
U R.Srbiji P-ubriva se ne primenjuju kao pojedinana (ili vrlo retko) ve kroz sloena
ubriva dvojne i trojne formulacije. Kako fosfor ima malu pokretljivost u zemljitu unosi
se u jesen pod osnovnu obradu (25-35 cm dubine). Male koliine sloenih ubriva u
kojima je fosfor rastvorljiv u vodi unose se predsetveno zbog boljeg ukorenjavanja
mladih biljaka. Na tritu Srbije od P-ubriva mogu se nai: koncentrovani superfosfat
tripleks Ca(H2PO4)2 48%, i dvojna ubriva monoamonijumfosfat MAP NH4H2PO4 11:48:0
P2O5 i diamonijum fosfat DAP (NH4)2HPO4 20:53:0

2. Grupa dikalcijum fosfata CaHPO4 fosfor rastvorljiv u vodi zasienog CO2

i u alkalnom rastvoru amonijum citrata

26

- Dikalcijum fosfat CaHPO4 30-35 % P2O5

27

3. P - ubriva

1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

3.1. Trostruki superfosfat (tripleks)

42-52 % P O , Ca(HPO ) (45 % P O )
2

4 2

Obian superfosfat sa 17-19 % fosforne kiseline nije ekonomian za primenu na

veoj udaljenosti od fabrike zbog poveanih transportnih trokova (17-19 % P2O5).
Takoe, za njegovu proizvodnju ne mogu se koristiti fosfati sa niim sadrajem fosforne
kiseline (< 28 % P2O5) i sadri gips kao primesu, to su sve razlozi za iznalaenje postupaka
za proizvodnju superfosfata sa visokim sadrajem fosforne kiseline tzv. koncentrovanih
superfosfata (dvostruki i trostruki superfosfat).
Proizvodi se tretiranjem visokokoncentrovanih sirovih fosfata
najee apatita fosfornom kiselinom
3 Ca3(PO4)2 CaF + 12 H3PO4 9 Ca(H2PO4)2 + CaF
Dobijeni trostruki superfosfat je visokokoncentrovano ubrivo, sa 42-52 % P2O5 45
%, 17-22 % CaO i 2-6 % SiO3, sa fosfornom kiselinom rastvorljivom u vodi i svim dobrim
osobinama kao obian superfosfat ali bez gipsa. Tripleks se primenjuje na zemljitima
siromanim u fosforu pod osnovnu obradu u jesen, a i kao P-komponenta u proizvodnji
sloenih ubriva.

28

29

3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

4. K - ubriva

Tabela 4. Rastvorljivost KCl i NaCl u zavisnosti od temerature vode

U hladnoj vodi

Rastvorljivost u %

0C

NaCl

36,6

KCl

4.2. Kalijum sulfat

Nalazita naslaga K-soli otkrivena su na raznim delovima zemljine kugle, a najvie

eksploatisana su: trasfurke u Nemakoj, Alzake u Francuskoj, Katalonske u paniji,
Galicijske u Poljskoj, Solikamske u Rusiji, a otkrivene su naslage i na Siciliji, Kanadi, SAD.
U R.Srbiji veih naslaga za eksploataciju nema, a manja otkrivena nalazita minerala
muskovita u okolini Prokuplja i leucita na Kosovu sadre kalijum ne rastvorljiv u vodi,
te se moraju obraivati skupim kiselinama i eksploatacija bi bila skupa te se ne koriste.
R. Srbija uvozi koncentrovana K-ubriva: KCl; K2SO4 i K2SO4MgSO4.
58-62 % K2O, KCl

Proizvodnja ovog ubriva sastoji se u rastvaranju sirovine u vruoj vodi da bi se

dobio zasien rastvor soli. Inae, ovo ubrivo se u Rusiji i Francuskoj najee dobija
iz minerala silvinita (KCl NaCl), a u Nemakoj iz karnalita (KCl MgCl2 6H2O) i tvrde
soli (KCl MgSO4 NaCl). Proizvodnja se zasniva na razliitoj rastvorljivosti KCl i NaCl
u vruoj vodi. Sam proces proizvodnje sastoji se u jednostavnom sitnjenju sirovine i
njenom unoenju u vreli ratsvor. Zatim se rastvor hladi do temperature od 20C, pri
emu dolazi so taloenja KCl, dok NaCl ostaje u rastvoru. Znai, princip proizvodnje se
sastoji u njihovoj nejednakoj rastvorljivosti, jer se NaCl podjednako rastvara u vruoj i
hladnoj vodi, dok KCl rastura daleko vie u vruoj vodi (Tab. 4).
30

28,3

U vruoj vodi 100C

39,1

34,7

56,2

Kalijum-hlorid kao ubrivo sadri oko 60 % K2O i oko 47 % hlora. Od primesa

sadri 1-3% NaCl. U Nemakoj se dobija KCl sa sadrajem 40, 50 i 60 % K2O. KCl je
kristalna so, prljavo bele boje, dobre rastvorljivosti u vodi, malo higroskopno. To je
najkoncentrovanije kalijumovo ubrivo, fizioloki kisele reakcije. Tu kiselost mu daje
Cl jon. U naoj zemlji se koristi kao pojedinano ubrivo ili kao K-komponenta pri
proizvodnji sloenih-kompleksnih ubriva. KCl se primenjuje u jesen pod osnovnu
obradu da bi se Cl- isprao tokom zime.

4. K - UBRIVA

4.1. Kalijum-hlorid

20C

48-52 % K2O, K2SO4

Potreba proizvodnje ovih ubriva proistekla je iz osetljivosti pojedinih kultura prema

hloru. Poznato je da hlor kod nekih kultura nepovoljno utie na kvalitet proizvoda.
Otuda se kod takvih kultura pri ubrenju kalijumovim ubrivima mora voditi rauna
o obliku kalijuma u njima, pa je i to doprinelo da se proizvode kalijumova ubriva na
bazi kalijum-sulfata. Od tih ubriva najpoznatiji su kalijum-sulfat i kalijum-magnezijumsulfat (patent kali).Ova ubriva se proizvode iz prirodnih naslaga kalijumovih soli koje
u sebi sadre K2SO4, kao to su minerali enit, polihalit, kizerit. S obzirom da su naslage
pomenutih minerala male i ograniene pomenuta ubriva se proizvode i industrijski.
Kalijum sulfat se dobija dejstvom sumporne kiseline na KCl, ili pak preradom kainita
kome se dodaje koncentrovani rastvor kalijum hlorida
2 KCl + H2SO4 = K2SO4 + 2 HCl;
KCl MgSO4 + KCl = K2SO4 + MgCl2
Kalijum-sulfat je so sivkasto bele boje, kristalne grae, gorkog ukusa, nije
higroskopna. Sadri 48-52 % K2O, 18 % S, 0,6 % Mg i oko 2% Cl. Kao ubrivo, zbog
skupoe proizvodnje koristi se samo kod kultura koje ne podnose hlor, a to su pre svih
korenasto krtolaste biljke, duvan, vinova loza, eerna repa, krompir, jeam. Fizioloki
je kiselo ubrivo. Kod nas se ne proizvodi, ve se uvozi i koristi se kao K-sirovina za
proizvodnju kompleksnih ubriva ili pojedinano K-ubrivo.
31

4. K - ubriva

1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

4.3. Kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali)

26-30 % K O; 9-12 % MgO, K SO MgSO
2

Ovo je dvojno ubrivo jer pored kalijuma sadri i Mg. Proizvodi se tako to se vrelom
rastvoru kizerita dodaje KCl.
2 MgSO4 + 2 KCl = K2SO4 + MgCl2
ubrivo je so sivo bele boje kristalne grae i nije higroskopna. Sadri 26-30 % K2O,
9-12 % MgO, oko 20 % S, i Cl ispod 2,5 %. Fizioloki je kiselo ubrivo. Pogodno je za
kulture koje ne podnose hlor (duvan, vinovu lozu, krtolasto korenaste biljke itd.). Kod
nas se ne proizvodi, ve se uvozi i uglavnom koristi za proizvodnju kompleksnih ubriva
ili kao pojedinano K-ubrivo.
Uticaj kalijumovih ubriva na osobine i plodnost zemljita. Kalijumova ubriva
su dobre rastvorljivosti u vodi. Po unoenju u zemljite ona se rastvaraju i na taj
nain obogauju kalijumom zemljini rastvor i adsorptivni kompleks, to dovodi do
istiskivanja Ca iz adsorptivnog kompleksa koji sa hlorom gradi CaCl2. Nastali kalcijum
hlorid je pokretljivo jedinjenje u zemljitu i u uslovima vee koliine padavina se ispira.
Otuda, dua upotreba kalijumovih ubriva na kiselim zemljitima moe izazvati pojavu
aluminijuma u ratstvoru. Ako se ima u vidu da je Al teki metal, to se moe tetno
odraziti na gajene biljke.

K
AK Al + 3 KCl =

AK

K + AlCl3
K

Ova pojava u kiselim zemljitima je nepoeljna, te da bi se spreilo prisustvo

pristupanog Al3+ u zemljinom rastvoru asimilacija od strane biljaka kao tekog metala,
na takvim zemljitima povremeno treba dodavati bazna ubriva ili vriti kalcifikaciju.
Sva kalijumova ubriva su fizioloki kisele reakcije, poto iz njih biljka uvek vie koristi
K+ jon od Cl- ili SO42- jona. Fizioloka kiselost K2SO4 je vea od kiselosti KCl.

5. SLOENA
UBRIVA
Pod pojmom sloena mineralna ubriva podrazumevaju se ubriva koja u svom
sastavu sadre dva ili vie hranljivih elemenata (NP, NK, PK, NPK, NPK + B, NPK + Zn...).
Sloena mineralna ubriva su bez balasta odlikuju se visokom koncentracijom
hraniva i homogena su. Danas u razvijenim zemljama (slino i u Srbiji) preko sloenih
ubriva se primenjuje fosfor i kalijum 80-90 %, dok azot oko 40%.
Sloena mineralna ubriva prema procesu proizvodnje mogu biti:
meana; kompaktna i kompleksna.

to se tie vremena primene kalijumovih ubriva u odnosu na adsorptivnu mo

zemljita mogu se primenjivati u svako doba godine, jer se kalijum vrsto vee za
adsorptivni kompleks. Meutim, kad je u pitanju smanjenje nepovoljnog dejstva hlora
iz KCl-ubriva, primena im mora biti to ranije u jesen. Pri primeni kalijumovih ubriva
mora se voditi rauna o antagonizmu kalijuma i drugih elemenata. Posebno je izraen
antagonizam izmeu kalijuma i: Mg, Ca, Na i B.
Pri upotrebi veih doza kalijumovih ubriva moe doi do ispiranja magnezijuma, to je
est sluaj u lakim peskovitijim zemljitima, kakva su kod nas u rejonu Subotiko - Horgoke
peare. To se deava upravo zbog antagonizma ova dva elementa. Isti je sluaj i sa Ca i Na.
Kalijumova ubriva pokazuju antagonizam i prema B. Ova injenica je od posebne vanosti
za kulture koje zahtevaju i kalijum i B kao to je sluaj sa eernom repom.
32

33

1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

5. Sloena ubriva

Sloena meana ubriva se proizvode mehanikim meanjem pojedinanih

ubriva (npr. uree, superfosfata i KCl u odreenom odnosu (za zadatu formulaciju) pri
emu u najveem delu meavine ne dolazi do hemijske reakcije izmeu upotrebljenih
komponenti, i svaki uneti element zadrava svoja svojstva. Pri primeni sloenih meanih
ubriva svaka granula ubriva predstavlja jedan element i tako deluje.
Sloena kompaktna ubriva (ubriva novijeg datuma) se proizvode procesom
kompaktiranja, koji je u osnovi suv proces, tako da nema tenog medijuma niti
vezivnog sredstva i sa ekolokog aspekta zatite agroekosistema vrlo su dobra. Proces
proizvodnje ovih ubriva se sastoji iz: pripremanja sirovina (homogenizacija i doziranje
sirovina), kompaktiranja pod visokim pritiskom proputanjem honogene mase izmeu
valjaka gde nastaje pogaa koja ide na drobljenje, granulisanje, poliranje finalnog
proizvoda i zaobljavanje ivica, granula flekica i prosejavanje.
Primenom sloenih kompaktnih ubriva svaka granula flekica sadri sva tri
hraniva elementa u odreenom odnosu, ali svaki deluje individualno. Ova ubriva su
po fertilizacionoj vrednosti izmeu sloenih meanih i sloenih kompleksnih ubriva.
U R. Srbiji proizvodi ih Fertil iz Bake Palanke.
Sloena kompleksna ubriva se proizvode specifinim hemijskim tretmanima u
reaktorima fluidnih i vrstih sirovina ili gotovih ubriva pri emu dolazi do hemijske
reakcije izmeu komponenti koje uestvuju u procesu i nastaje proizvod sasvim razliiti
od polaznih sirovina znai novo hemijsko jedinjenje sa novi svojstvima u kome su
sadrana biljna hraniva. U sloenim kompleksnim ubrivima azot je u: amidnom,
amonijanom ili nitratnom obliku, fosfor vodno ili citratno rastvorljiv a kalijum u obliku
sulfata ili hlorida odnosno u oblicima u kojima ih biljke i usvajaju, te je to zapravo i
prednost sloenih kompleksnih u odnosu na sloena meana i kompaktna ubriva.
Prednosti primene sloenih ubriva nad pojedinanim
U dilemi da li poljoprivredni proizvoai treba da koriste sloena ili pojedinana
ubriva odluuju tri momenta: ekonomski, agronomski i tehnoloki.
Prednosti sloenih mineralnih ubriva u odnosu na primenu pojedinanih
- Cena sloenih ubriva pri kupovini je vea od pojedinanih.
Meutim, sa ekonomskog aspekta cenu treba uzimati ne pri kupovini
ve posle primene na njivi.
- Transport je ekonominiji (posebno sloenih visokokoncentrovanih ubriva)
34

35

5. Sloena ubriva

- Trokovi ambalae su manji

- tedi se na radnoj snazi u transportu, jer se svodi na jednu operaciju
- Izbegava se vee gaenje useva
- Homogenije je unoenje hraniva
- Sloenim mineralnim ubrivima se unose dva ili vie hranljivih elemenata
ime se izbegava nedostatak nekog od njih, posebno u nerazvijenijim podrujima

Pod odnosom hraniva u sloenim ubrivima podrazumeva se maseni odnos N,

P2O5 i K2O pri emu se azot uvek uzima za jedinicu npr. u formulaciji 10:20:30 maseni
odnos je 1:2:3.
Odnos hraniva u formulaciji je jako znaajan jer odreuje: namenu, nain i vreme
primene ubriva. Sastav sloenih mineralnih ubriva i odnosi hranivih materija u njima
zavisi od zahteva biljaka i tehnolokih mogunosti proizvodnje ubriva, i predstavljaju
najvanija pitanja u proizvodnji i primeni ubriva.

- Preko sloenih ubriva pored osnovnih NPK mogu se uneti

i drugi neophodni biogeni elementi (Ca, Mg, S, B, Zn, Cu...).

Agronomski aspekt primene sloenih mineralnih ubriva

Nedostaci sloenih mineralnih ubriva u odnosu na primenu pojedinanih

- Da odgovara obezbeenosti zemljita u neophodnim biogenim elementima

- Vea cena jedinice hranjivih elemenata u ubrivima pri kupovini

(zbog veeg broja tehnolokih operacija)

- Osobinama zemljita u pogledu oblika hranivog elementa

- Ne postoji potreba da se uvek unose tri elementa

- Istovremeno se unose N, P i K iako je njihovo ponaanje u zemljitu razliito,
kao i vreme primene
Formulacije sloenih mineralnih ubriva i odnos hranivih elemenata u formulaciji
Pod formulacijom sloenih ubriva podrazumeva se procentualni sadraj N, P i K
u 100 kg ubriva. Sadraj N, P2O5 i K2O izraava se u masenim %, npr. 17:13:10 u 100
kg ubriva. Prvi broj je uvek N, drugi P2O5 i trei K2O, ukoliko nema nekog elementa
pie se 0.

36

5. Sloena ubriva

Sa agronomskog aspekta formulacija jednog sloenog ubriva mora:

- Potrebi ishrane biljaka u pogledu oblika i odnosa hranjivih elemenata

i nameni ubriva (za osnovno ubrenje, predsetvenu prihranu).
Asortiman ubriva
Asortiman ubriva ine sve formulacije jedne zemlje (fabrike). Asortiman jedne
zemlje treba da se sastoji iz vrlo znaajnih formulacija (od 5 do 6) i znaajnih (do 10),
to ukupno ini 12 do 16 formulacija. Tako se asortimanom ubriva od ukupno 9
formulacija pokriva obezbeenost zemljita u lakopristupanom fosforu i kalijumu pri
svim nivoima obezbeenosti zemljita u ovim elementima (tab.5).

37

5.
1. Sloena
Pedoloka
ubriva
istraivanja i uzorkovanje zemljita

5. Sloena ubriva

Tabela 6. Nivoi lakopristupanog fosfora i kalijuma u zemljitu (po AL metodi) i stepen

potrebe ubrenja PK-ubrivima za ratarske kulture (Manojlovi i sar. 1986.).

Oznaka
nivoa

Tabela 5. Potrebne formulacije ubriva za sve nivoe obezbeenosti zemljita

u lakopristupanom fosforu i kalijumu
mg P2O5/100 g zemljita

mg K2O/100 g zemljita

Dobro
Dobro
Dobro

Dobro
Srednje
Siromano

Srednje
Srednje
Srednje

Dobro
Srednje
Siromano

Siromano
Siromano
Siromano

Dobro
Srednje
Siromano

U tabeli 6. prikazan je povraaj (PK) u zavisnosti od nivoa obezbeenosti zemljita u

ovim hranivima za ratarske kulture (Manojlovi i sar. 1986.).

38

Ocena nivoa

Sadraj u
zemljitu
mg/100g
P2O5

K2O

Procenat vraanja
P2O5 od iznete
koliine prinosom

Procenat
vraanja
K2O od
iznete
koliine
prinosom

(M)

Vrlo nizak
(meliorativni)

Ispod 5

Ispod 5

Melioraciono
ubrenje 200% od
iznete koliine

100 %

Nizak
(siromano)

5-10

5-10

Veoma poveano
ubrenje 130-150%
od iznete koliine

80-90 %

Srednji
(srednje
siromano)

10-15

10-15

Umereno poveano
ubrenje 110-130%
od iznete koliine

60-70 %

Optimalan
(dobro
obezbeeno)

15-25

Samo ubrenje
odravanja 100%
(vraa se samo
izneta koliina)

50-60 %

Visok
(preterano
obezbeen)

25-40

Umereno
umanjena potreba
ubrenja 70-80% od
iznete koliine

30-40 %

40-50

Ne postoji potreba
ubrenja (ubrenje
se izostavlja
1-3 godine uz
kontrolu nivoa
mikroelemenata)

Izostaviti
primenu
1-3 godine

Preko
50

Ne postoji potreba
ubrenja za dui
vremenski period,
sprovode se mere
zatite od eventualne
toksinosti i uz
strogu kontrolu
mikroelemenata

Izostaviti
primenu
dui period

()

Vrlo visok
(ekstremno
obezbeen)

tetan

15-25

25-40

40-50

Preko
50

39

5. Sloena ubriva

1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje

5. Sloenazemljita
ubriva

Namena sloenih mineralnih ubriva

a) Za osnovno ubrenje primenjuju se formulacije:
- Sa naglaenim fosforom za zemljita slabe obezbeenosti u fosforu
- Pod osnovnu obradu, a po potrebi i za meliorativno ubrenje
8:24:16; 10:30:20; 15:20:10; 18:22:10; 11:52:0; i dr.
- Sa naglaenim kalijumom pod osnovnu obradu a po potrebi
i za meliorativno ubrenje 8:16:24; 5:10:20 sa K2SO4; 5:10:30; 8:12:26;
7:11:21 sa K2SO4; 5:10:15 sa K2SO4 i dr.
b)

Za predsetveno ubrenje primenjuju se formulacije sa naglaenim azotom

20:10:5; 17:13:10; 15:10:10 i dr. Formulacije sa odnosom hraniva 1:1:1 primenjuju
se na zemljita sa optimalnim nivoom hraniva koji treba ouvati
15:15:15; 16:16:16; 12:12:12 i dr.

c) Za prihranjivanje. Primenjuju se pojedinana azotna ubriva.

Vreme i nain primene N-ubriva za prihranu useva (jednu ili dve) uslovljeni su:
- Ukupnom koliinom mineralnog azota u zoni rasprostiranja
korenovog sistema gajenog useva (rano u prolee)
- Rasporedom mineralnog azota po profilu,
- Mineralizujuom sposobnosti zemljita
- Ukupnim potrebama gajenog useva za azotom
- Stanjem useva

Za okopavine
Vreme i nain primene N-ubriva (sve predsetveno) odreuje se:
- Na osnovu izmerenih vrednosti i rasporeda rezerve mineralnog azota
u profilu zoni rasprostiranja korenovog sistema gajenog useva (pre setve)

Za strnine

- Procene mineralizujue sposobnosti zemljita za vreme

vegetacije gajenog useva

Prva prihrana ozimih useva je na osnovu Nmin. metode Scharpf-a i Wehrman-a

(1978); rano u prolee (kraj februara-poetak marta) najee sa ureom, amonijumnitratom u Vojvodini (zbog neutralne i alkalne pH zemljita) i krenim amonijumnitratom (KAN-om) u centralnoj i junoj Srbiji (zbog kisele pH zemljita)

- Ukupnih potreba gajenog useva u azotu (PpNu, planirani prinos

pomnoen sa % udelom N u gajenoj biljci)

Druga prihrana ozimih useva provera potrebe druge prihrane je (lisna analiza,
difenil-amin test, N tester...) Izvodi se 20-30 dana posle I prihrane, najee vrstim
ubrivima ili folijarno, fertigacijom (najee sa tenim ubrivima, UAN rastvorima,
AN-om, SAN-om).

40

41

5. Sloena ubriva

Literatura

Literatura

Godina

Tabela 7. Potronja ubriva u Srbiji za period 2007-2009-2013 godina.

NPK; MAP;
DAP (000t)

Azotna
ubriva
(000t)

Ukupna
potronja
ubriva u
Srbiji (000t)

Potronja
ubriva
(obradiva
povrina
kg/ha)

Potronja
ubriva
(oranice i
bate kg/ha)

1985

935.000

515.000

1.450.000

296 (114)

388

2007

496.497

482.530

979.027

232

297

2008

286.003

355.646

641.649

152

194

2009

334.451

511.899

846.350

201 (89)

256

2013

960.000

Na tab.7 prikazana je potronja mineralnih ubriva u Srbiji za period 2007-20092013 godina i godini sa najveom potronjom 1985-oj, kada je u proseku primenjivano
114 kg (AM) hraniva po hektaru. U naoj zemlji danas ima oko 4 220 000 ha obradive
povrine, a prosena optimalna potronja trebala bi biti oko 200 kg AM/ha od ega
100-120 kg N/ha a preostalih 80-100 kg/ha kroz fosfor i kalijum (procena je prema
rezultatima analiza SKPZ u Vojvodini za period 2002/2012 g.).

1.

2. Bogdanovi, D., Ubavi, M., Maleevi, M. (2005): Metode za utvrivanje potreba biljaka
za azotom. Poglavlje u monografiji AZOT-Agrohemijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti.
Urednik R. Kastori, Nauni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 153-188.
3. Bogdanovi, D., (2010): Hemizacija potronja mineralnih ubriva u proizvodnji hrane.
Letopis naunih radova god. 34, br. 1, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 32-44.
4.

Manojlovi, S., Ubavi, M., Bogdanovi, D. (1986): Aktuelni problemi upotrebe ubriva
sa posebnim osvrtom na mogunost zagaenja zemljita i predlozi za njihovo reavanje,
kroz uvoenje i funkcionisanje sistema kontrole plodnosti zemljita i upotrebe ubriva.
Agrohemija, No 5-6. Beograd, 393-434.

5. Ubavi, M., Bogdanovi, D., (1995): Agrohemija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
6. Ubavi, M., Bogdanovi, D., (2001): Praktikum iz Agrohemije, Poljoprivredni fakultet,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
7.

42

Bogdanovi, D., Maleevi, M., Manojlovi, S. (1993): Application of the Nmin.

Method within the soil fertility and fertilizer use control system to rationalize the utilization
of nitrogen in wheat production Efficient fertilization manuring and irigation for improving
crop yield food quality and renewable. Resourses, 10th World Fertilizer Congres of CIEC,
Nicosia Cyprus, Proceedings, 229-240.

Ubavi, M., Bogdanovi, D., Svetko, V. (2005): Mineralna azotna i organska ubriva
kao izvori azota. Poglavlje u monografiji AZOT-Agrohemijski, agrotehniki, fizioloki
i ekoloki aspekti. Urednik R. Kastori, Nauni Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, 190-229. Scharpff, Wehrman (1978):

 Evropsku uniju ine 28 zemalja lanica koje su odluili da postupno poveu svoja
znanja, resurse i sudbine. Zajedniki su,tokom razdoblja proirenja u trajanju vie od 50
godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i odrivog razvoja, zadravajui pritom
kulturnu raznolikost, toleranciju i line slobode. Evropska unija posveana je deljenju
svojih postignua i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

Ova publikacija izraena je uz pomo EU.

Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost nosioca ovog projekta
i ni na koji nain se ne moe smatrati da odraava gledite Evropske unije.

Projekat finasira EU
This project is funded by the European Union