Susreti sa Nagualom

Knjiga Armanda Toresa

eleo bih da izrazim svoju zahvalnost svima koji su pomogli na mom putu,
a posebno Karlosu Kastanedi to je doneo oseaj
za lepotu i svrhu u moj ivot.
Posveujem ovu knjigu svima onima koji znaju o emu govorim.
Armando Tores

-1-

Sadraj:
Predgovor
Uvod

PRVI DEO: ROMANSA SA ZNANJEM

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Revolucija arobnjaka
Samovanost
Put Ratnika
Svesnost Smrti
Energetsko Iscrpljivanje
Rekapitulacija
Prag Tiine

DRUGI DEO: RATNIKI RAZGOVORI

1. Prezasienost pojmovima
2. Minimalna ansa
3. Biljke Moi
4. Uenje Umetnosti Prikradanja
5. Opaajno Usklaivanje
6. Opstanak Skupne Take
7. Vidovnjaci Drevnog Meksika
8. Verifikacija Naguala
9 .Novo Razdoblje Znanja
10. Kraj Loze
TREI DEO:

PRAVILO TROZUBOG NAGUALA

ETVRTI DEO:

SVET STARIH AROBNJAKA DANAS

-2-

Predgovor
Prvi put sam upoznao Armanda Toresa kada smo se sluajno sreli na jednom
mestu moi u planinama centralnog Meksika. Osetili smo trenutno i spontano
meusobno prijateljstvo, a tema razgovora koji je usledio me je nadahnula
da mu kaem kako imam privilegiju da poznajem Karlosa Kastanedu.
Armando mi je rekao da ga je on takoe upoznao i da pie knjigu o njegovim
uenjima.
Postao sam veoma radoznao i zamolio ga da mi kae neto vie o tome. On je
izgledao nezainteresovano, govorei kako sada nije pravi trenutak za to.
Nisam navaljivao jer smo se tek upoznali.
Za vreme naeg dugogodinjeg prijateljstva, spomenuo je tu temu nekoliko
puta, ali uvek u vezi sa nekim drugim stvarima o kojima smo raspravljali. ak
i kada sam stekao prijatelje meu onima koji etaju tamo, do sada nisam
imao pristup u njegov rad.
Kada sam prvi put proitao rukopis, postao sam duboko uzbuen, jer mi je to
omoguilo da shvatim jednu od najneshvatljivijih premisa u Karlosovom
uenju ono to je on nazvao deo pravila koje se odnosi na trozubog
naguala, zadatak obnove tradicionalnog znanja na globalnom nivou.
Ubedio me je kako ga je Karlos odredio da objavi ovu informaciju, i zamolio
me je da ga podrim u izvrenju tog zadatka. Meutim, poto je rukopis bio
veoma kratak (nekih tridesetak stranica), predloio sam mu da ga dopuni sa
opisima nekih od brojnih kastanedinih lekcija, i Armando je to prihvatio.
Slaui se sa mojim predlogom, napravio je izbor pouka koje mu je Karlos
predstavio, kako u javnim predavanjima tako i u privatnim razgovorima.
Kako bi ih uinio lakim za itanje, radije ih je grupisao prema sadraju nego
da ih prikae hronolokim redom. U nekim sluajevima, morao je da
rekonstruie razgovore. Karlos je imao veoma energian nain govora i
veinu informacja je prenosio kroz gestove i izraze lica, i uivao je u meanju
linih pria i razliitih uglova posmatranja dok je sprovodio poduavanje.
Kao neoekivani poklon, Armando je na kraju knjige dodao kratak prikaz
vlastitog iskustva sa jednom drugom grupom praktiara arobnjatva.
Zbog jednostavnosti i iskrenosti njegovog pripovedanja, ova knjiga ima mo
koju nisam naao ni u jednom drugom radu koji se bavi ovom tematikom. Iz
tog razloga, veliko mi je zadovoljstvo to mogu da pomognem Armandu u
zadatku njenog objavljivanja. Siguran sam da e to biti veoma cenjeno od
svih onih koji vole rad Karlosa Kastanede.

Huan Jolilictli

-3-

Uvod
Moje ime je Armando Tores. Napisao sam ovu knjigu kako bih dovrio
zadatak koji mi je dodeljen mnogo godina ranije.
Oktobra 1984, dok sam jo bio vrlo mlad, upoznao sam Karlosa Kastanedu,
kontroverznog antropologa i pisca o temi arobnjatva. U mojoj potrazi za
odgovorima, ispitivao sam razliita duhovna uenja i eleo sam da pronaem
uitelja. Ali, od samog poetka, Kastaneda je bio vrlo jasan:
Ne obeavam nita, rekao je. Ja nisam guru. Sloboda je lini izbor, i svako
od nas mora da preuzme odgovornost povodom borbe za nju.
U jednom od prvih govora koje sam sluao, estoko je kritikovao tu vrstu
ljudske idolatrije koja nas navodi da sledimo druge, i isekujemo gotove
odgovore od njih. Rekao je da je ta sklonost zaostatak naeg mentaliteta
opora.
Onome ko iskreno eli da ue u znanje arobnjaka nije potrebno vostvo.
Dovoljno je imati stvarno interesovanje i stomak od elika. On je, kako
kae, naao sve to mu je potrebno pomou nepokolebljive namere.
To je sve to se tie pravila na kojima je na odnos bio zasnovan. Prema
tome, morao sam da se zadovoljim iskljuivo sa time da ja nisam karlosov
uenik, u bilo kom formalnom smislu te rei. Sve to sam inio je da sam
razgovarao s njim s vremena na vreme. I pored toga, to je bilo dovoljno da
me ubedi kako se istinski put zasniva na naoj odluci da budemo
besprekorni.
Glavni razlog za objavljivanje nekih iskustava koje mi je pruio je zahvalnost.
Karlos je bio velianstven za svakoga ko je imao sreu da ga poznaje, jer je
priroda naguala da daruje poklone moi. Biti pored njega je znailo primati
izobilje inspiracije i bogatstvo pripovesti, savete i poduavanje svake vrste.
Bilo bi sebino od nekoga ko je primio tolike poklone da ih uva sakrivene
kada je i sam Karlos, kao istinski ratnik totalne slobode, delio apsolutno sve
sa onima koji su ga okruivali.
Jednom mi je rekao kako sedi svake noi piui fragmente onoga to je
nauio od naguala Huana Matusa, starog vraa iz plemena Jaki u severnom
Meksiku, i od svog dobroinitelja don Henara Floresa, monog Mazatek
indijanca koji je bio lan grupe ljudi od znanja voene od don Huana. Dodao
je da je pisanje vaan aspekt njegove rekapitulacije i da bi i ja trebalo da
uinim isto sa svime to ujem tokom njegovih govora.
A ta ako zaboravim?
U tom sluaju, znanje nije za tebe. Koncentrii se na ono ega se sea.
Objasnio je kako svrha ovog saveta nije samo da mi pomogne u povraaju
informacija koje bi mogle biti korisne u budunosti. Vana stvar je da
dostignem poetni nivo discipline kako bih kasnije mogao preduzeti istinske
arobnjake akcije.

-4-

Opisao je cilj arobnjaka kao vrhunski podvig : Izvesti ljudsko bie izvan
njegovih opaajnih ogranienja kako bi povratilo kontrolu nad svojom
sveu, i omoguiti mu da stupi na put uvanja energije.
Karlos je tvrdio da sve to ratnik ini treba biti proeto praktinim oseanjem
hitnosti. Izraeno drugim reima, on treba da poseduje nepokolebljivu
usredsreenost na stvarnu svrhu ljudskih bia: slobodu.
Ratnik nema vremena za gubljenje jer je izazov svesnosti totalan i zahteva
maksimalnu panju dvadeset etiri sata dnevno.
Kontaktirajui sa njim i sa drugim ljudima od znanja, osvedoio sam se u
deavanja koja se sa racionalne take gledita mogu nazvati jedino natprirodnim. Meutim, za arobnjake su stvari kao to je vienje na daljinu,
znanje dogaaja pre nego to se dogode ili putovanje u paralelne svetove,
sasvim normalna iskustva koja se javljaju dok izvravaju svoje zadatke.
Dokle god smo neposobni da ih lino potvrdimo, mi ih neizbeno svrstavamo
u fantazije, ili, u najboljem sluaju u metafore.
Takva je priroda arobnjakog znanja; uzmite ili ostavite. Ne moete ga
shvatiti razumom; nije ga mogue dokazati intelektualno. Jedina stvar koju
moemo uiniti je da se bacimo u praksu, istraujui izvanredne mogunosti
koje postoje unutar naeg bia.

Armando Tores

PRVI DEO: ROMANSA SA ZNANJEM

1. Revolucija arobnjaka
Sakupili smo se na drugom spratu kako bi smo sasluali slavnog predavaa.
Bili smo grupa od dvanaest ljudi. Nisam nikoga poznavao izuzev prijatelja
koji me je pozvao. Dok smo ekali, neobavezno smo askali meu sobom. Na
licima ljudi su poeli da se primeuju znaci dosade.
Prolo je skoro dva sata a na gost nije stigao. Neki su oajavali i otili. U
jednom trenutku, osetio sam poriv da se nagnem kroz prozor. Video sam ga
kako dolazi, i nai pogledi su se sreli.
Iznenada je jak vetar uao u sobu, inei da se papiri razlete na sve strane.
Kada je Karlos uao, neki ljudi su se jo uvek borili da zatvore prozore.
Nije izgledao onako kako sam oekivao. Bio je nizak ali vrste grae, prosed i
tamne koe koja je poela da se ispunjava borama. Bio je neformalno obuen
to je inilo da izgleda deset godina mlai. Njegovo lice veselo i puno ivosti,
zrailo je armom. Izgledao je veoma srean to je sa nama, i bilo je pravo
zadovoljstvo biti pored njega.

-5-

Pozdravio je svakog od nas rukovanjem i rekao da moramo dobro da

iskoristimo nae vreme zato to ga oekuju negde drugde kasnije te veeri.
Onda se zavalio u fotelju i upitao: O emu elite da razgovarate? Ali, pre
nego to smo stigli da mu odgovorimo, on je preuzeo inicijativu i obasuo nas
priama. Njegov govor je bio direktan i veoma zanimljiv, zainjen alama
koje je naglaavao pokretima.
Tokom izlaganja, govorio je o nagualizmu kao skupu praksi i ideja, govorei o
njegovom istorijskom razvoju i trvdio je kako je savremenom oveku
poklonjena neverovatna ansa preko otkria arobnjaka. Kasnije je priao o
sloenom manevru svesti kome se posveuju vidovnjaci, o pomeranju
skupne take. Ta tema je bila sasvim nova za mene, tako da sam se ograniio
na sluanje i hvatanje beleki. Na sreu, Karlos je imao naviku da ponavlja
glavne ideje i to mi je olakalo da ga pratim.
Na kraju se sloio da odgovori na neka pitanja. Jedna od prisutnih osoba je
elela da sazna kako arobnjaci gledaju na pitanje rata.
Izgledalo je kao da je Karlos u neprilici.
ta bi eleli da kaem? upitao je. Da su oni pacifisti? Pa, nisu! Naa
sudbina kao obinih ljudi ih uopte ne zanima! Trebalo bi da to shvatitie
jednom za svagda! Ratnik je stvoren za borbu. Kada je u ratu on se osea
ugodno.
Sudei prema njegovoj reakciji, izgledalo je da je to pitanje dodirnulo
osetljivo mesto. Objasnio je da za razliku od nitavnih ratova koje mi kao
ljudska bia stalno vodimo zbog socijalnih, religijskih ili ekonomskih razloga,
rat arobnjaka nije usmeren protiv drugih ljudi, ve protiv njihovih
sopstvenih slabosti. Prema tome, njihov mir nije mirenje sa situacijom na ta
je savremeni ovek ogranien; pre e biti da je on neosporno stanje
unutranje tiine i discipline.
Pasivnost, ree, je nasilje nad naom prirodom, zato to smo svi mi u
svojoj sutini strahoviti borci. Svako ljudsko bie je po uroenom pravu
vojnik koji ostvaruje svoje mesto na svetu kroz borbu ivota i smrti.
Gledajte to na ovaj nain: Bar jednom, kao spermatozoid, svako od nas je
vodio bitku za ivot - jedinstven okraj protiv miliona suparnika i pobedili
smo! A bitka se nastavlja i dalje dokle god smo uhvaeni silama u svetu.
Jedan deo nas se bori da se raspadne i umre, dok drugi pokuava da sauva
ivot i svesnost po svaku cenu. Ne postoji mir! Ratnik to shvata i koristi kao
svoju prednost. Njegov stalni cilj je da dosegne ono to je nadahnulo iskru
ivota koja ga je stvorila: pristup u novi nivo svesnosti.
Nastavio je govorei da kada smo postali socijalizovani (kada je nastao
drutveni poredak, kultura, prim.prev), ljudska bia su ukroena, ba kao to
su ivotinje pripitomljene, pomou moi nagrade i kazne.
Mi smo izdresirani da ivimo i umremo ponizni, sledei neprirodna pravila
ponaanja koja nas omekavaju i ine da izgubimo taj pokretaki impuls, dok
na duh ne postane teko primetan. Mi smo roeni kao rezultat borbe.
Poricanjem naih osnovnih sklonosti, drutvo u kojem ivimo unitava
borbeno naslee koje nas pretvara u magina bia.

-6-

Dodao je kako je jedini dostupan nain za promenu ako prihvatimo sebe ba

onakve kakvi jesmo i da delujemo odatle.
Ratnik zna da on ivi u grabljivom univerzumu. On se nikada ne predaje.
Gde god da pogleda, on vidi neprekidnu borbu i zna da ona zasluuje njegovo
potovanje, zato to je to borba do smrti. Don Huan je uvek bio u pokretu,
dolazei ili odlazei, podravajui ovo ili odbacujui ono, provocirajui
napetosti ili oslobaajui ih u eksploziji, prizivajui svoju nameru ili ostajui
u tiini; inei neto. Bio je ivahan i njegov ivot je odraavao kretanja i
tokove univerzuma.
Rekao mi je da od trenutka kada se dogodila eksplozija koja nas je zaela pa
do trenutka smrti, mi ivimo unutar toka. Te dve epizode su jedinstvene jer
nas pripremaju za susret sa onim to se nalazi pred nama. A ta nas
usmerava unutar tog toka? Neprekidna borba, koju jedino ratnik prihvata.
Radi toga, on ivi u potpunoj harmoniji sa svime.
Za ratnika, biti u harmoniji znai biti fluidan a ne zaustaviti se usred bujice i
pokuavati da se naini mesto lanog i nemogueg mira. On zna da moe
samo da daje sve najbolje od sebe pod uslovima najvee napregnutosti.Iz tog
razloga, on nastoji da porazi neprijatelja na nain kako to ine borbeni
petlovi sa strau, sa radou, znajui da je sledei korak odluujui.
Njegov protivnik nije drugi ovek, ve njegove sopstvene vezanosti i slabosti
i najvei izazov za njega je da sabije slojeve vlastite energije tako da se ne
razlete kada se njegov ivot zavri, tako da njegova svesnost ne umre.
Postavite sebi ova pitanja: ta ja inim sa svojim ivotom? Da li on ima
svrhu? Da li je dovoljno ispunjen? Ratnik prihvata svoju sudbinu, kakva god
da je. Meutim, on se bori da promeni stvari i ini neto izvanredno na svom
zemaljskom putovanju. On ojaava svoju volju na takav nain da nita ne
moe da ga odvrati od njegovog cilja.
Jedan od prisutnih je podigao ruku i upitao kako arobnjaci uspevaju da
usklade principe ratnikog puta sa svojim obavezama prema drutvu. On je
odgovorio:
arobnjaci su slobodni, oni ne prihvataju drutvene dogovore. Odgovornost
je na pojedincu, ne na drugima. Da li znate zato vam je data mo opaanja?
Da li ste otkrili kojoj svrsi slui va ivot? Da li e te ponititi vau ivotinjsku
sudbinu? To su arobnjaka pitanja, jedina koja mogu bilo ta zaista
promeniti. Ako vas interesuju druga pitanja, onda odgovorite prvo na ova!
Ratnik zna da je ono to daje smisao njegovom ivotu izazov smrti, a smrt
je lina stvar. To je izazov za svakog od nas i za onog ko zaista iskreno
prihvata nain ratnika. Gledano iz tog ugla, brige obinih ljudi su samo izraz
njihove egomanije.
Karlos je tvrdio da ne moemo da poreknemo injenicu da je ratnikova
obaveza ono to on zove isto razumevanje stanje bia koje izranja iz
unutranje tiine a ne prolazne privrenosti po obiajima vremena u kome
sluajno ivi. Ustanovio je da su nae socijalne brige opisi koji su usaeni u
nas. Oni nisu nastali iz prirodnog razvoja nae svesti. Pre e biti da je to
proizvod kolektivnog uma, emocionalnog haosa, oseanja straha i krivice,
elje da se vode drugi ili da se bude voen.

-7-

Savremeni ovek ne vodi svoje sopstvene bitke. Umesto toga, on je uvuen

u tue ratove koji nemaju nikakve veze sa duhom. Naravno, arobnjake ne
pokreu takve stvari!
Moj uitelj je imao obiaj da kae kako ne potuje dogovore sainjene u
njegovoj odsutnosti: Nisam bio prisutan kada su odluili da treba da budem
imbecil! On je bio roen u delimino tekim okolnostima, ali je imao
hrabrosti da postigne neto vie nego to je to samo ljudska reakcija na te
okolnosti. On je tvrdio da je opta ljudska situacija stravina i da je
stavljanje naglaska na bilo koju posebnu grupu samo maska za rasizam.
Stalno je ponavljao da u ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi: oni koji
imaju energiju i oni koji je nemaju. On je iveo u stalnoj borbi protiv slepoe
svojih blinjih, sve dok nije postao besprekoran; vie se nije meao ni sa kim.
Kada sam pokuao da mu objasnim moju zabrinutost za ljude, pokazao je na
moj dvostruki podvaljak i rekao mi: Ne obmanjuj samog sebe, Karlitos! Da
te stanje oveanstva ozbiljno zanima ti se ne bi odnosio prema samom sebi
kao svinja.
Nauio me je da je oseati brigu za druge neprikladno za ratnike, zato to
briga za druge uvek proizilazi iz brige za samog sebe. Imao je obiaj da me
pita, ciljajui na ljude koje sreemo na naem putu: Moda vie veruje sebi
nego njima? Pomogao mi je da razumem kako solidarnost arobnjaka prema
ljudima koji ih okruuju dolazi od uzviene zapovesti a ne od ljudske
sentimentalnosti.
Nemilosrdno vrebajui moje emocionalne reakcije, vodio me je do izvora
mojih preokupacija i bio sam sposoban da shvatim kako je moja zabrinutost
za ljude obmana. Pokuavao sam da pobegnem od sebe tako to sam
prenosio svoje probleme na druge. Pokazao mi je da je saaljenje, na nain
kako mi razumemo tu re, mentalna bolest psihoza koja nas samo ini sve
vie i snanije zarobljenim u naem egu.
Bilo je oigledno da je seanje na don Huana podstaklo Karlosa. Mogao sam
da vidim kako ga preplavljuje talas uzbuenja. Jedan od prisutnih je podigao
ruku i prokomentarisao da je, nasuprot onome to je Karlos rekao, saaljenje
prema blinjima sutinska ideja svih religija.
Napravio je pokret kao da tera muvu.
Zaboravite sve to! Predstave zasnovane na saaljenju su prevara! Pomou
moi ponavljanja iste ideje ponovo i ponovo, mi smo zamenili izvorni interes
ljudskog duha sa jeftinom sentimentalnou. Postali smo profesionalci u
saaljenju. I ta onda? Da li je to neto promenilo?
Kada osetite da kolektivni um vri pritisak na vas, pokuavajui da vas
ubedi da se koncentriete na svetske pojave, ponavljajte sebi ovu razornu
istinu: ja u umreti, ja nisam vaan; niko nije vaan! Znanje o tome je jedina
stvar koja vredi.
Kao primer besmislenog truda, opisao je situaciju magarca koji se zaglavio u
movari. to se vie pomera, situacija postaje sve tea. Jedini nain da se
izvue je da ostane hladnokrvan, pokua da se oslobodi od tereta na svojim
leima i skoncentrie na okolnosti svog problema.

-8-

Dogaa nam se ista stvar. Mi smo bia koja su na putu da umru. Mi smo
programirani da ivimo kao stoka nosei terete maski i tuih verovanja dok
ne skonamo; ali mi moemo sve to da promenimo! Sloboda koju nam nudi
ratniki nain vam je na dohvat ruke; iskoristite to!
Rekao nam je da je, dok je bio uenik, imao problem: bio je naviknut na
cigarete. Pokuao je da prestane nekoliko puta, ali bez uspeha.
Jednog dana, don Huan mi je rekao da emo ii da sakupljamo biljke u
pustinjskoj oblasti i da e put trajati nekoliko dana. Rekao mi je: Najbolje je
da ponese ceo paket cigareta! Ali budi siguran da si ih umotao veoma dobro
jer je pustinja puna ivotinja koje mogu da ih ukradu.
Zahvalio sam mu na obzirnosti i paljivo uinio onako kako mi je predloio.
Ali sledeeg dana, kada sam se probudio u sred estara, otkrio sam da je
paket nestao.
Oajavao sam; znao sam da u bez cigareta uskoro poeti da se oseam
loe. Don Huan je okrivio kojota za tetu i pomogao mi da ga potraimo.
Nakon vieasovnog muenja, konano je pronaao tragove ivotinje, koje
smo pratili do kraja dana, zalazei sve dalje i dalje u planine. Kada je pao
mrak, priznao mi je da smo se potpuno izgubili.
Bez cigareta i bez znanja gde se nalazim, oseao sam se oajno. Kako bi me
uteio, uveravao me je da mora postojati grad u blizini, samo treba da
hodamo jo malo dalje i stii emo do nekog naselja i biti bezbedni. Ali, celi
sledei dan smo proveli traei put na sve strane. Tako smo proveli skoro dve
nedelje.
Doao je trenutak kada sam skoro mrtav od iscrpljenosti pao na pesak i
spremio se da umrem. Kada me je video u takvom stanju, pokuao je da me
podstakne i uini da nastavim, pitajui me: Zar nisi vie zainteresovan za
puenje?
Gledao sam ga razjareno, grdei ga zbog njegove neverovatne
neodgovornosti i razdrao sam se da sve to elim to je - da umrem. Vrlo
dobro! odgovorio je ravnoduno, Onda moemo da vratimo. Bili smo u
blizini autoputa, svo vreme!
Ova anegdota je uinila da cela prostorija eksplodira od smeha. Kad smo se
konano smirili, Karlos je primetio:
Tragedija dananjeg oveka nije u njegovom socijalnom stanju, ve u
nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije,
ali sutinski se promeniti, prekinuti sa samosaaljenjem, izbrisati ego,
odbaciti nae navike i udi... Ah, to je neto sasvim drugo! arobnjaci kau da
je prava pobuna i jedini izlaz za oveanstvo kao vrstu, ako podigne
revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao to moete da primetite, to je
samostalan rad.
Cilj arobnjaka je pobuna arobnjaka: neogranieni razvoj svih opaajnih
mogunosti. Nikad nisam upoznao veeg revolucionara od mog uitelja. On
nije samo predlagao promenu tortilja za hleb; o ne, on je iao pravo u sr
stvari. On je predlagao smrtonosni preokret misli u nepoznato, oslobaanje
od svih vezanosti. I on je demonstrirao da je to mogue!

-9-

On je preporuio da svoj ivot ispunim monim odlukama i strategijama

koje e me dovesti do svesnosti. Nauio me je da ureenje sveta ne mora biti
onakvo kako nam je reeno; to je neto to mogu uvek odbaciti na stranu.
Nisam obavezan da odravam sliku pred drugima ili da ivim kao deo poretka
koji mi ne odgovara. Moje borbeno polje je put ratnika!
Kada se susret zavrio, svi sluaoci su se okupili oko njega da se pozdrave i
razmene par rei. Kada sam doao na red, Karlos me je odmerio od glave do
pete. Onda me je zamolio da mu kaem svoje ime i zato sam tu doao.
Rekao sam mu ime i objasnio da mi je jedan prijatelj rekao o ovoj povoljnoj
prilici, znajui da sam zainteresovan za temu.
Jedino to je rekao bilo je: elim da s vama privatno razgovaram.
Bio sam pomalo zbunjen njegovim reima, ali sam saekao da zavri sa
pozdravljanjem pa sam ga onda sledio do ugla prostorije. Tamo me je pozvao
da sutradan doem na doruak u njegov hotel. Obeao sam mu da e mi to
biti zadovoljstvo.
Dao mi je adresu i rekao: Vidimo se sutra u devet sati.
Dodao je da nikome ne govorim o naem sastanku.

2. Samovanost
Stigao samu hotelsko predvorje u dogovoreno vreme i ekao sam jedva
minut kada sam ga ugledao kako silazi niz stepenice koje vode ka sobama.
Pozdravili smo se i otili u restoran gde je bio serviran ukusan doruak.U
jednom trenutku sam hteo da ga neto upitam, ali on je napravio pokret
kojim mi je dao do znanja da treba da zatvorim usta. Jeli smo u tiini.
Kada smo zavrili, proetali smo ulicom Donsesles prema Zokalu.
Dok smo obilazili prodavnice polovnih knjiga, rekao mi je da u principu ne
vodi privatne razgovore sa ljudima, ali da u mom sluaju postoji
interesovanje zato to je primio nagovetaj u vezi toga. Nisam razumeo o
emu on to pria i odluio sam da i dalje utim jer je bi svaki komentar jedino
pokazao moje neznanje.
Dodao je kako ne trebam da poremetitm njegovu naklonost sa linim
brigama.
Rekao sam mnogo puta da me moje energetsko stanje spreava da imam
uenike. Ljudi su razoarani u mene zbog toga, ali nema naina!
Priali smo o raznim stvarima. Postavljao je mnoga pitanja o mom linom
ivotu, traio moj telefonski broj, i rekao mi kako te veeri treba da odri
govor u kui prijatelja. Pozvan sam da uestvujem ali da na odnos ostane
tajna. Odgovorio sam kako bih voleo da budem tamo i on mi je dao adresu i
raspored.
U jednoj od knjiara koje smo posetili, naili smo na primerak jedne od
njegovih knjiga po imenu Odvojena Stvarnost. Bila je na odeljenju

- 10 -

fantastike to ga je veoma uznemirilo. Rekao je da su ljudi toliko okupirani

svojim svakodnevnim ivotom pa ne mogu ak ni da zamisle tajnu koja nas
okruuje. Kada otkrijemo neto nepoznato mi to automatski razvrstamo u
pogodnu kategoriju a onda zaboravimo na to.
Primetio sam da pretura po knjigama sa velikim interesovanjem a povremeno
bi neke knjige sa potovanjem obrisao svojom rukom. Rekao je da tamo
postoji neto vie nego samo knjige, tamo je skladite znanja i svi smo mi
okrueni znanjem, bez obzira u kom obliku je predstavljeno. Dodao je da su
informacije koje su nam potrebne kako bi smo poveali svesnost skrivene na
mestu o kome retko razmiljamo i ako nismo previe kruti, sve to nas
okruuje e nam rei neverovatne tajne.
Sve to je potrebno da uradimo je da se otvorimo ka znanju i ono e doi
obruavajui se na nas poput lavine.
Dok je prouavao policu sa knjigama koje su bile toliko jeftine da su bile
skoro besplatne, naglasio je koliko su te knjige jeftine u poreenju sa onim
novima. Po njegovom miljenju, to pokazuje da ljudi u stvari ne trae
informacije.Ono to oni trae je dostizanje statusa kupca.
Upitao sam ga ta najvie voli da ita i on je rekao kako je zanteresovan da
sazna sve. Meutim, u tom trenutku je traio izvesnu knjigu poezije, retko i
staro izdanje koje nikada nije ponovo tampano. Zamolio me je da mu
pomognem u potrazi.
Dugo vremena smo listali gomile knjiga. Na kraju, zaputio se ka izlazu nosei
pakovanje knjiga, ali bez one koju je traio. Sa osmehom krivca, prihvatio je:
To mi se stalno deava!
Oko podneva, seli smo da se odmorimo na klupi na jednoj raskrsnici.
Iskoristio sam priliku da priznam kako su me njegove izjave prethodne veeri
zbunile i zamolio sam ga da objasni detaljnije ta rat arobnjaka u stvari
znai.
On mi je veoma ljubazno objasnio kako je prirodno to me ova tema pogaa,
kao i sva ljudska bia koja su me od roenja poduavala da opaam svet na
isti nain kako to ini stado ovaca. Ispriao mi je prie o svojoj druini, kako
su posle mnogo godina estoke borbre za svesnost konano savladali tu
kolektivnu prinudu. Savetovao mi je da budem strpljiv i da e mi stvari
kasnije postati jasnije.
Posle kraeg oputenog razgovora, stisnuo mi je ruku kao jasan znak
rastanka. Nisam mogao da zadrim radoznalost i upitao sam ga ta je mislio
kada je rekao da je primio nagovetaj o mojoj linosti.
Umesto odgovora, paljivo se zagledao u taku iznad mog levog ramena.
Moje uvo je trenutno postalo vrue i poelo da zuji. Sledeeg trenutka mi je
rekao da on lino ne zna odgovor zato to nije sposoban da shvati prirodu tog
znaka. Ali, tu je bilo neega toliko jasnog, da je on bio u obavezi da obrati
panju.
Dodao je: Ne mogu da te vodim, ali mogu da te suoim sa ambisom koji e
testirati sve tvoje sposobnosti. Zavisi od tebe da li e odbaciti sebe i poleteti
ili e pobei da se sakrije u sigurnost svojih rutina.

- 11 -

Njegove rei su me uinile jo radoznalijim. Upitao sam ga o kakvom to

ambisu govori.
Rekao je da je to moj vlastiti san.
Odgovor me je okirao. Karlos je nekako primetio moju unutranju
nedoumicu.
Bilo je petnaest do sedam kada sam stigao u lepu kuu pored Kojoakana
(Coyoacan). Doekala me je ljubazna devojka koja je, izgleda, bila vlasnik
kue. Objasnio sam kako sam pozvan da sluam govor koji e Karlos odrati i
ona me je pustila da uem. Predstavili smo se jedno drugome; rekla mi je da
se zove Marta.
Bilo je osam osoba u prostoriji. Onda su stigla jo dva gosta a za njima je
uao Karlos. Kao i obino, srdano nas je pozdravio. Ovoga puta je bio
obuen veoma formalno, sa kravatom i sakoom i nosio je aktn-tanu koja mu
je davala izgled intelektualca. Poeo je da pria o mnogim temama i skoro
neprimetno nas je uveo u glavni predmet njegovog govora: kako ukloniti
samovanost.
Kao uvod, rekao je da vana uloga koju dajemo sebi u svemu to inimo,
govorimo ili razmiljamo poiva na nekoj vrsti kognitivne disonance koja
zamagljuje naa ula i spreava nas da stvari sagledamo jasno i objektivno.
Mi smo kao zakrljale ptice. Roeni smo sa svime to nam je potrebno za
let; meutim, mi smo stalno prisiljeni da letimo u tesnim krugovima oko
naeg vlastitog ja. Lanac koji nas sputava je samovanost.
Put koji menja obino ljudsko bie u ratnika je vrlo teak. Na oseaj kao
bia koje je u centru svega i mora uvek da ima poslednju re, zauvek nestaje.
Mi se oseamo vani. A kada je neko vaan, svaki pokuaj promene je spor,
komplikovan i bolan proces.
To oseanje nas izoluje. Kada ne bi bilo tog oseanja, svi bi smo plovili po
moru svesnosti i znali bi smo da ja ne postoji samo za sebe, njegova
sudbina je da hrani Orla.
Oseaj vanosti raste u detetu dok usavrava svoje socijalne vetine. Mi
smo istrenirani da sastavimo svet saglasnosti prema kojima moemo da se
usklaujemo, kako bi smo mogli da se meusobno sporazumevamo. Ali ovaj
dar ukljuuje grozan dodatak: nau ideju o ja. Ego je mentalna
konstrukcija, on nam dolazi spolja i vreme je da ga se otarasimo.
Karlos je rekao da su sve greke koje se deavaju kada se sporazumevamo,
ivi dokazi da je saglasnost koju smo prihvatili potpuno neprirodna.
Posle hiljadugodinjih eksperimenata sa okolnostima koje menjaju na
nain opaanja sveta, arobnjaci drevnog Meksika su otkrili neobinu
injenicu: Mi ne moramo da ivimo u jednoj stvarnosti, zato to je univerzum
sainjen prema vrlo fluidnim principima koji mogu da uzmu skoro
beskonaan broj oblika, proizvodei neizbrojive nivoe percepcije.

- 12 -

Krenuvi od ove injenice, zakljuili su da je ono to ljudska bia primaju

spolja, u stvari mogunost da uvrstimo nau panju u jednom od tih nivoa
kako bi smo ga istraili i upoznali. Oblikujemo sebe prema njemu i uimo
kako da ga opaamo kao neto jedinstveno. Tako nastaje ideja da ivimo u
jedinom svetu, to kao posledicu stvara oseaj bia i individualnog ja.
Nema sumnje da je opis koji smo primili dragocen posed, slian vrstom
kolcu koji je privezan uz neno i mlado stablo da bi ga ojaao i podupro. On
nam omoguava da odrastemo kao normalni ljudi, unutar drutva koje je
oblikovano prema vrstim pravilima. Da bi smo taj opis savladali, moramo
nauiti kako da skinemo kajmak tj. kako da napravimo selekciju meu
ogromnom koliinom podataka koji stiu do naih ula. Kad su jednom ti
odabrani podaci pretvoreni u stvarnost, vrstina nae panje slui kao
sidro i spreava nas da postanemo svesni svojih neverovatnih mogunosti.
Don Huan je prigovorio kako je plaljivost ono to ograniava ljudsku
percepciju. Kako bi smo bili sposobni da rukujemo svetom koji nas okruuje,
mi moramo da probudimo na dar opaanja a to je sposobnost da se
osvedoimo u bilo ta. Mi odbacujemo let svesnosti u zamenu za sigurnost
poznatog. Mi moemo da ivimo jakim, hrabrim, zdravim ivotima; mi
moemo biti besprekorni ratnici, ali se ne usuujemo!
To nae naslee je poput stabilne kue u kojoj moemo iveti, i moemo da
je pretvorimo u tvravu za odbranu od ega, ili ee, u zatvor u kome smo
nau energiju osudili na propadanje u doivotnom zarobljenitvu. Nae
najbolje godine, oseanja i snaga su protraene u beskrajnom obnavljanju i
podupiranju te kue, zato to smo ozleeni poistoveivanjem samih sebe sa
njom.
U procesu nastajanja socijalnog bia, dete koje raste stie lanu predstavu o
svojoj vanosti, i ono to je u poetku zdravo oseanje samoodranja
zavrava pretvoreno u sebini vapaj za panjom.
Od svih darova koje smo primili, samovanost je najokrutnija. Ona pretvara
arobno, snano stvorenje u jadnog, arogantnog, opakog avola.
Pokazujui na svoja stopala, rekao je da nas oseanje vanosti prisiljava da
inimo besmislene stvari.
Pogledajte me! Jednom sam kupio par vrlo finih cipela od kojih je svaka bila
teka skoro kilogram. Straio sam pet stotina dolara na privilegiju da vuem
unaokolo te velike cipele!
Zbog nae samovanosti, postali smo ispunjeni gorinom, zaviu i
nezadovoljstvom. Mi doputamo sebi da budemo voeni oseanjima
ugodnosti i beimo od zadatka upoznavanja samih sebe sa izgovorima kao
to su ne mogu da se uznemiravam ili kakva dosada! Iza svega toga, krije
se zabrinutost koju pokuavamo da uutkamo pomou unutranjeg dijaloga
koji je vie usiljen nego to je prirodan.
U tom trenutku svog govora, Karlos je napravio pauzu kako bi odgovorio na
neka pitanja. Iskoristio je priliku da nam kae nekoliko pria pokazujui nam
kako samovanost unakazuje ljudska bia, pretvarajui ih u krute aure.
Suoen sa njima, ratnik ne zna da li da se smeje ili da plae.

- 13 -

Posle mnogo godina uenja kod don Huana, postao sam toliko uplaen od
njegovih postupaka da sam pobegao na neko vreme. Nisam mogao da
prihvatim ono to mi rade on i moj dobroinitelj. Sve to mi je izgledalo
neljudski, nepotrebno. udeo sam za blaim tretmanom! Iskoristio sam
priliku da posetim razne duhovne uitelje iz celog sveta, nadajui se da u
nai neko znanje u njihovim uenjima koje e opravdati moje odustajanje.
Jednom sam sreo kalifornijskog gurua koji je nazvao sebe stvarni Mek Koj
(real McCoy). Prihvatio me je kao uenika i za poetak mi je dao zadatak da
sakupljam milostinju na trgovima. Razmiljajui kako je to za mene novo
iskustvo koje e me verovatno nauiti vanoj lekciji, skupio sam hrabrost i
uinio ono to je traio. Kada sam se vratio kod njega, rekao sam: sada ti to
uradi! Naljutio se na mene i izbacio me iz grupe uenika.
Na drugom putovanju, otiao sam da vidim vrlo poznatog Hindu uitelja.
Stigao sam u njegovu kuu rano izjutra i stao sa ostalima. Meutim, taj
gospodin nas je drao tu da ekamo satima. Kada se pojavio na vrhu
stepenita, imao je velikoduan izraz lica, kao da nam poklanja veliku milost
to nas je primio. Poeo je da silazi na veoma uzvien nain, ali njegova
stopala su se uplela u njegovu iroku tuniku i on je pao na pod i slomio glavu.
Umro je tamo, tano ispred nas.
Drugom prilikom, Kastaneda nam je rekao da demon samovanosti ne
napada samo one koji veruju da su gospodari. To je opti problem. Jedan od
najjaih bedema samovanosti je kad se neko brine o svom linom izgledu.
To je oduvek bila moja bolna taka. Don Huan je imao obiaj da raspali moj
bes zabavljajui se na raun moje visine. Obino bi mi rekao: to si nii, sve
si vei egomanijak! Ti si mali i ruan kao stenica; jedino reenje je da
postane slavan, u suprotnom ne postoji! Prigovorio je da ga ba takav moj
izgled tera na povraanje i zbog toga mi je bio beskrajno zahvalan.
Bio sam uvreen njegovim primedbama jer sam smatrao da preuveliava
moje nedostatke. Ali, jednog dana sam uao u prodavnicu u Los Anelesu i
shvatio da je on bio u pravu. uo sam nekoga iza sebe kako kae: Kratak ! i
osetio sam se toliko besnim da sam se bez premiljanja okrenuo prema
njemu i ljutito ga udario po licu. Posle sam shvatio da ovek uopte nije
napravio komentar u vezi mene. On je samo bio kratak sa novcem.
Jedan od saveta koje nam je don Huan davao tokom naeg uvebavanja za
ratnike, bio je da se trebamo uzdravati od korienja onoga to je on zvao
alatke za ovekoveivanje ega. Ova kategorija obuhvata stvari kao to su
ogledala, isticanje akademskih titula i albuma sa slikama koje prikazuju nau
linu istoriju. arobnjaci njegove grupe su prihvatili taj savet doslovce ali mi,
uenici, nismo marili. Meutim, iz nekog razloga, protumaio sam njegovu
naredbu na ekstreman nain i od tada nisam doputao nikome ak ni da me
fotografie.
Jednom, za vreme predavanja, objasnio sam kako su slike ovekoveenje
samozabrinutosti i da se u pozadini mog ustezanja krije namera da sauvam
izvesnu brigu u vezi svoje linosti. Kasnije sam otkrio da je izvesna gospoa
iz publike koja je verovala da je duhovni voa, prokomentarisala da kada bi
ona imala lice meksikog konobara, ona u svakom sluaju ne bi dozvolila sebi
da bude fotografisana.

- 14 -

Dok su posmatrali smisalice samovanosti i istovrsni nain na koji inficira

apsolutno svakoga, vidovnjaci su podelili ljudska bia na tri kategorije kojima
je don Huan dao najotkaenija imena koja je mogao da smisli: popianci,
prdei i bljuvotine. Svi spadamo u jednu od njih.
Popianci se prepoznaju po svojoj uslunosti; oni su ulizice, lepljivi i
prezasieni. Oni su osobe koje uvek ele da vam uine uslugu, oni se brinu o
vama, oni vas podravaju, oni vam ugaaju; oni imaju toliko mnogo
saaljenja! Na taj nain prikrivaju oajnu istinu: oni su nesposobni da
preuzmu inicijativu i nikada ne mogu nita da urade samostalno. Njima je
potrebna naredba druge osobe kao bi osetili da neto rade. Na njihovu
nesreu, oni smatraju da su drugi ljudi isti kao i oni; radi toga su stalno
uvreeni, razoarani i plaljivi.
Sa druge strane, prdei su suprotnost. Razdraeni, podmukli i puni sebe, oni
stalno nameu sebe i u sve se meaju. Kada se jednom uhvate za vas, nee
vas ostaviti na miru. To su najneprijatnije osobe koje ste ikad sreli. Ako ste
pasivni, prde e nastupiti, pokrenuti vas i uvui u svoje igre i iskoristiti vas
to je vie mogue. Oni su prirodno nadareni da budu uitelji i voe
oveanstva. Oni su vrsta koja ubija da bi ostala na vlasti.
Bljuvotine se nalaze izmeu ove dve kategorije. Kao neutralni, oni su vie
upadljivi nego to su lideri. Oni su samoreklameri, hvalisavci i egzibicionisti.
Oni nam ostavljaju utisak da su neto velianstveno ali prema aktuelnim
injenicama, oni su nita. Sve je to samo razmetljivost. Oni su karikature
ljudi koji veoma veruju u sebe, ali ako ne obraate nikakvu panju na njih,
oni su izgubljeni u svojoj beznaajnosti.
Neko iz publike ga je upitao da li je pripadnost jednoj od ovih kategorija
obavezna osobina, moglo bi se rei, uroeno stanje naeg sjaja.(Sjaja svesti,
prim.prev.)
Odgovorio je: Niko se ne raa kao takav, mi sami sebe inimo takvim! Mi se
svrstavamo u jednu od tih kategorija zbog nekog sitnog incidenta koji nam se
dogodio u detinjstvu, bilo da je to pritisak naih roditelja ili drugih manje
vanih faktora. To tada zapoinje, i kako rastemo, postajemo toliko uvueni u
odbranu sebe da u jednom trenutku vie ne moemo da se setimo dana kada
smo prestali da budemo originalni i umesto toga postali glumci. Kada uenik
ue u svet arobnjaka, njegova osnova linosti je ve formirana i nita ne
moe da je izbrie. Jedina mogunost koja mu preostaje je da se svemu tome
nasmeje.
Ali, iako to nije naa uroena osobina, arobnjaci mogu da primete, pomou
svog vienja, kakvu vrstu vanosti dajemo sebi, zato to preoblikovanje nae
prirode tokom godina proizvodi trajne deformacije u energetskom polju koje
nas okruuje.
Karlos je poeo da objanjava kako se samovanost hrani istom vrstom
energije koja nam omoguava da sanjamo. Prema tome, njeno uklanjanje je
osnovni uslov nagualizma, zato to se tada oslobaa viak energije koji
moemo koristiti; takoe i zato to bez te predostronosti put ratnika moe
da nas odvede u zastranjivanje.
To je ono to se deava mnogim uenicima. Dobro zaponu, uvajui
energiju i razvijajui svoj potencijal. Ali ne shvataju da kako poveavaju mo,

- 15 -

oni takoe hrane i parazita koji se nalazi unutar njih. Ako smo krenuli da se
preputamo pritiscima ega, preporuljivo je da to inimo kao obini ljudi,
zato to je arobnjak koji sebe smatra vanim najbednija stvar koja postoji.
Imajte na umu da je samovanost podmukla; ona moe biti prikrivena iza
fasade skoro savrene poniznosti zato to se njoj ne uri. Nakon celog ivota
truda, njoj je potrebna samo minimalna nepanja, sitna greka i, evo je
opet, kao virus koji je sazrevao u tiini, ili poput onih aba koje godinama
ekaju ispod pustinjskog peska i sa prvim kapima kie se bude iz svoje
uspavanosti i razmnoavaju se.
Imajui u vidu njenu prirodu, dunost dobroinitelja je da napada uenikovu
samovanost dok ne eksplodira. On ne moe da osea saaljenje. Ratnik
mora nauiti da bude posluan dok se sprema za teak put koji je pred njim
inae nee imati ni najmanje anse kada se suoi sa udarima nepoznatog.
Don Huan je do okrutnosti ibao svoje uenike. Preporuio je dvadesetetvoroasovnu budnost kako bi kontrolisali udovite ega. Naravno, nismo
obraali panju na njega! Izuzev Elihija, najnaprednijeg od uenika, mi ostali
smo se na najsramotniji nain prepustili svojim sklonostima. U sluaju La
Gorde, to je bilo kobno.
Ispriao nam je priu Mariji Eleni, naprednoj uenici don Huana, koja je
stekla veliku mo kao ratnica ali nije znala kako da kontrolie svoje loe
navike.
Mislila je da ih kontrolie, ali nije bilo tako. Vrlo sebina briga, lina
privrenost koja je preostala u njoj je da je oekivala poasti od grupe
ratnika i to ju je dokrajilo.
La Gorda je bila ljuta na mene zato to me je procenila kao nesposobnog da
vodim uenike u slobodu i nikada me nije prihvatila kao novog naguala. Kada
je nestala snaga don Huanovog vostva, ona je poela da mi prebacuje zbog
moje nepodobnosti, bolje reeno, moje energetske anomalije, gubei iz vida
da je to, takoe, komanda duha. Odmah posle toga, udruila se sa
Henarosima i Sestricama i poela da se ponaa kao voa drutva. Ali ono to
ju je najvie ljutilo, bio je uspeh mojih knjiga.
Jednog dana, u nastupu egomanije, okupila nas je sve zajedno, stala pred
nas i zaurlala: Gomila budala! Ja odlazim!
Ona je znala praksu unutranjeg ognja, to jest kako da pokrene skupnu
taku u svet naguala i tamo se sretne sa don Huanom i don Henarom. Ali, tog
jutra je bila veoma uzrujana. Neki od uenika su pokuali da je smire i to ju
je razbesnelo jo vie. Nisam mogao nita da uinim; situacija je blokirala
moju mo.
Posle ovog brutalnog napora, koji je bio sve samo ne besprekoran, dobila je
napad i sruila se mrtva. Ono to ju je ubilo bila je njena egomanija.
Kao pouku ove udne prie, Karlos je dodao da ratnik nikad sebi ne
dozvoljava da dostigne tu taku ludila, zato to je umreti od napada ega
najgluplji nain da se umre.
Samovanost je smrtonosna, ona zaustavlja slobodan protok energije i to je
fatalno. Ona je odgovorna za na kraj kao pojedinaca, i jednog dana e nas

- 16 -

dokrajiti i kao vrstu. Kada ratnik naui kako da je odgurne u stranu, njegov
duh se oduevljeno otvori, kao divlja ivotinja koja je osloboena iz kaveza i
putena na slobodu.
Protiv samovanosti se moemo boriti na razne naine, ali prvo je
neophodno da shvatimo da je tu. Ako imate manu i prepoznate je, ve ste
obavili pola posla!
Dakle, pre svega, shvatite to. Uzmite tablu i napiite na njoj: Samovanost
ubija, i okaite je na najuoljivijem mestu u kui. itajte tu frazu
svakodnevno, pokuajte da je se setite dok radite, meditirajte o njoj. Moda
e doi trenutak u kome e njeno znaenje prodreti u vau unutranjost i vi
e te odluiti da preduzmete neto. Samostalno doi do toga je velika pomo,
zato to borba protiv ega stvara svoj sopstveni podsticaj.
Samovanost se obino hrani naim oseanjima, kreui se od elje da
budemo pored ljudi i da budemo prihvaeni od njih, pa sve do nadmenosti i
podsmevanja. Ali, njena omiljena oblast delovanja je saaljenje prema
samom sebi i prema onima koji nas okruuju. Da bi smo se prikradali
(tragali) tome, pre svega moramo da ralanimo naa oseanja na manje
delove i otkrijemo izvore iz kojih se napajaju.
Oseanja se retko ispoljavaju u istom obliku. Ona se preruavaju. Kako bi
smo ih ulovili kao zeeve, mi moramo da postupamo veoma neno i taktiki
zato to su ona brza i mi ne moemo da ih prosuujemo.
Zapoinjemo sa najoiglednijim stvarima kao to su: Koliko ozbiljno
doivljavam sebe? Koliko sam vezan? emu posveujem svoje vreme? Ovo su
stvari koje moemo zapoeti kako bi se promenili, skupljajui dovoljno
energije da oslobodimo mali deo panje koja e nam omoguiti da uemo
dublje u praksu.
Na primer, umesto to provodimo sate gledajui televiziju, odlazei u
kupovinu ili razgovarajui sa prijateljima o glupostima, mogli bi smo da
posvetimo mali deo vremena izvoenju fizikih vebi, rekapitulaciji svoje
prolosti, ili da odemo sami u park, izujemo cipele i hodamo bosi po travi.
Izgleda jednostavno, ali sa ovim postupcima na ulni opseg e se promeniti.
Povratiemo neto to je uvek bilo tu, to smo odbacili.
Poevi od tih malih promena, moi emo da ispitamo elemente koji su
mnogo tei za otkrivanje, gde se naa uobraenost otkriva kao ludilo. Na
primer, kakva su moja verovanja? Da li smatram sebe besmrtnim? Da li sam
ja poseban? Da li ja zasluujem panju? Ovakva vrsta ispitivanja zalazi u
polje verovanja samu sutinu naih oseanja - tako da se njih treba
poduhvatiti kroz unutranju tiinu a onda uiniti vrlo vatreno delo iskrenosti.
U suprotnom, um e povui na svoju stranu i upotrebie sve vrste
opravdanja.
Karlos je dodao da te vebe treba izvoditi sa oseajem uzbune, zato to se tu
zaista radi o preivljavanju monog napada.
Shvatite da je samovanost neumoljivi otrov. Mi nemamo vremena; hitnost
je ono to nam treba. Sad ili nikada!

- 17 -

Kada ste raslanili svoja oseanja, treba da nauite kako da preusmerite

svoje napore izvan ljudskih briga, na mesto bez saaljenja. Za vidovnjake, to
mesto se nalazi u oblasti nae svetlosti, svaki deli je funkcionalan kao polje
razboritosti. Mi moemo da nauimo kako da procenimo svet sa izdvojene
take gledita, kao to smo, kada smo bili deca, nauili da ga prosuujemo sa
take gledita razuma. Jedina razlika je da je izdvojenost kao ina taka
mnogo blia temperamentu ratnika.
Bez ove predostronosti, emocionalno komeanje pobueno vebama
prikradanja (traganja) naoj samovanosti, moe biti tako bolno da nas moe
odvesti u samoubistvo ili ludilo. Dok uenik ui kako da posmatra svet sa
pozicije gde nema aljenja, opaajui da se iza svih situacija nalazi
energetska veza koja pokazuje kako postoji jedan bezlini univerzum, on
prestaje da bude samo nerazmrsivi vor oseanja i postaje fluidno bie.
Problem sa saaljenjem je da nas ono prisiljava da posmatramo svet kroz
samopoputanje. Ratnik bez saaljenja je osoba koja je postavila svoju volju
u sred ravnodunosti i ne daje sebi ozbiljnost govorei jadan ja. On je
individua koja ne osea nikakvo aljenje prema svojim slabostima i koja je
nauila da se smeje samoj sebi.
Nain da shvatimo samovanost je da je razumemo kao projekciju vlastitih
slabosti koje se izraavaju kroz odnose sa drugim ljudima. To je nalik
krikovima i postupcima u sluaju opasnosti kojima pribegavaju neke male
ivotinje kako bi sakrile injenicu da u stvari nemaju nikakvu odbranu. Mi
smo vani zato to smo uplaeni i to je vei strah to je vei ego.
Meutim, na sreu ratnika, samovanost poseduje slabu taku: ona zavisi od
prihvatanja koje je odrava. Ona je poput zmaja kome je potrebno strujanje
vazduha da bi se podigao i ostao visoko; u suprotnom, on e pasti i slomiti se.
Ako ne poklanjamo bilo kakvu vanost vanosti, ona je gotova.
Znajui ovo, uenik prepravlja svoje odnose. On ui kako da izbegne one
koji utvruju njegovu vanost a trai one kojima nije stalo do bilo ega
ljudskog. On trai kritike a ne laskanja. inei ovo esto, on poinje novi
ivot, brie svoju prolost, menja svoje ime, istraujui nove linosti i
ponitava gueu istrajnost svog ega. On stavlja sebe u situacije u kojima je
njegovo istinsko ja prisiljeno da preuzme kontrolu. Moni lovac nema
samosaaljenja; on ne trai odobravanje u bilo ijim oima.
Stanje bez aljenja je iznenaujue. Pokuaji da se ono dosegne idu korak
po korak, kroz godine neprekidnog pritiska ali se ono desi iznenada, nalik
trenutnoj vibraciji koja lomi na oblik i omoguava nam da pogledamo na
svet sa spokojnim osmehom. Prvi put posle mnogo godina, oseamo se
slobodni od uasnog tereta samog sebe i vidimo stvarnost koja nas okruuje.
U tom trenutku, mi nismo sami. Oekuje nas neverovatan podsticaj, pomo
koja stie iz srca Orla a koji nas u deliu sekunde prebacuje u univerzum
trezvenosti i razumnosti.
Kada nemamo nikakvog saaljenja prema sebi, mi moemo da se elegantno
suoimo sa udarom nae vlastite smrti. Smrt je sila koja ratniku daje
trezvenost i umerenost. Samo gledajui kroz oi smrti mi moemo da
primetimo koliko smo nevani. Tada smrt postaje na prijatelj i poinje da
nam govori svoje tajne.

- 18 -

Dodir sa nepromenljivom prirodom smrti ostavlja neizbrisiv trag na linost

uenika. On shvata, jednom za uvek, da je celokupna energija univerzuma
povezana. Ne postoji svet objekata, povezanih meusobno preko zakona
fizike. Ono to postoji je predeo svetleih zraenja nerazdvojivo svezanih
zajedno, unutar kojih moemo da pravimo tumaenja onoliko koliko nam
snaga nae panje doputa. Sve nae akcije su znaajne zato to izazivaju
lavinu u beskonanosti. Zbog tog razloga, niko nije vredniji od drugoga, niko
nije vaniji od bilo koga.
To vienje unitava nau sklonost da budemo popustljivi prema sebi. Poto
se osvedoio u tu sveoptu povezanost, ratnik postaje rtva suprostavljenih
oseanja. Sa jedne strane, u vezi svega toga postoji neopisiva radost i
najvia i bezlina naklonost. Sa druge strane, postoji oseaj neizbenosti i
duboka tuga koja nema nikakve veze sa samosaaljenjem; tuga koja dolazi iz
srca beskraja, udar usamljenosti koji ga vie nikad nee napustiti.
To proiujue oseanje daje ratniku umerenost, otroumnost i tiinu koja
mu je potrebna kako bi se usudio da stigne tamo gde svi ljudi smatraju da je
nemogue doi. Pod takvim okolnostima, samovanost ne moe da opravda
samu sebe.

3. Put Ratnika
Jednog jutra, zazvonio je telefon i na moje iznenaenje, bio je to Karlos.
Rekao je da bi trebalo da stigne na aerodrom Meksiko Sitija za etiri sata i
zamolio me ako bih mogao doem po njega. Rekao sam da e mi biti
zadovoljstvo. Rekao mi je broj leta i ja sam pretpostavio da zove sa
aerodroma u Los Anelesu jer se vreme za koje je naveo da stie uklapalo u
to.
Kada je stigao, pratio sam ga dok je obavio neke poslove povezane sa
tampanjem njegove knjige. Posle toga, otili smo u kafi da porazgovaramo.
Pre nego to smo se oprostili, dogovorili smo se da se naemo na mestu gde
je te veeri trebalo da odri predavanje.
Vreme je bilo oajno; moda sam zato, kada sam stigao u kuu gde je susret
trebalo da se odri, otkrio da je dolo samo nekoliko ljudi. Prebacio sam
kaput mokar od kie preko naslona stolice smetajui se u ugao, pored
Karlosa.
Sutina njegovih izlaganja te veeri bila je kako je univerzum gledano u celini
enski i da mu je priroda grabljiva pa se tu vodi ilava borba za svesnost u
kojoj jai gutaju slabije.
Na kosmikom nivou, snaga bia se ne meri prema njegovim fizikim
sposobnostima, ve prema njegovoj sposobnosti da rukuje sveu. Prema
tome, ako elimo da uinimo sledei korak evolucije, on mora biti uinjen
pomou discipline, odlunosti i strategije. To su naa oruija.
Pomou svog vienja, arobnjaci posmatraju tu bitku i zauzimaju svoje
mesto u njoj, spremni na najgore bez aljenja u vezi rezultata. Zato to su
uvek spremni za borbu, dobili su naziv ratnici.

- 19 -

Ratnik shvata svet u kome ivi kao veliku tajnu i on zna da tajna postoji
kako bi bila otkrivena od onog ko oprezno traga za njom. Ovakav hrabri stav
povremeno pokree pipke nepoznatog inei da se duh ispolji.
Objasnio nam je kako je ratnikova hrabrost roena kroz blizak dodir sa
smru.
Ispriao nam je priu o devojci koja je jednog dana dola u kancelariju
njegovog izdavaa, stavila malu prostirku na pod, sela na nju i rekla
izdavau: Neu da odem dok ne razgovaram sa Karlosom Kastanedom! Svi
pokuaji da je od toga odvrati, bili su beskorisni. Na kraju je izdava pozvao
Karlosa i rekao mu da neka luda devojka zahteva njegovo prisustvo.
ta sam mogao da uinim? Otiao sam tamo i sreo se sa njom. Kada sam je
upitao za razlog njenog udnog ponaanja, rekla mi je kako je smrtno
bolesna otila u pustinju da umre. Ali, dok je meditirala u samoi, shvatila je
da jo nije sve pokuala i odluila je da povue svoj poslednji potez. Za nju je
to znailo da lino upozna naguala.
Impresioniran njenom priom, uinio sam joj naroitu ponudu: Ostavi sve i
doi u svet arobnjaka. Odgovorila je trenutno: Ulazim u igru! Kada sam
uo njen odgovor, digla mi se kosa na glavi zato to je don Huan imao obiaj
da mi govori istu stvar: Ako smo krenuli da igramo, onda hajde da igramo!
Ali, mi igramo sa smru.
To oseaju ratnici kada se suoe sa svojom sudbinom: Ulaem svoj ivot za
tu svrhu, nita manje od toga. Znam da me moj kraj moe doekati bilo gde i
ne postoji nita to mogu da uradim da to spreim. Hodau svojim putem sa
najveom koncentracijom. Potpuno u prihvatiti odgovornost ivljenja,
rizikovau sve za jednu stvar.
Ratnik zna da nikakva pobeda nije zagarantovana kada se suoi sa smru.
Iako je tako, on slobodno ulazi u borbu, ne zato to veruje da e pobediti, ve
zbog uzbuenja koje mu njegov rat donosi. Za njega, ulazak u rat je ve
pobeda. I dok se bori, on je srean - zato to za onoga ko je ve mrtav, svaka
sekunda ivota je poklon.
Nastavio je govorei kako je ono to omoguava da svet postoji ba onakav
kakvim ga vidimo, naa panja i da je kod svih ljudi koji nas okruuju
istovremeno fokusirana i povezana u zamrenu mreu interpretacija ojaanih
saglasnou.
Jedan od prisutnih ga je zamolio da pojasni ovu temu.
Objasnio je: Vidite, podruje panje je od najvee vanosti na putu
arobnjaka, zato to je ona osnovni inilac stvaranja. U svim svetovima, nivo
evolucije se meri po sposobnosti da se razume, da se bude svestan.
Kako bi razumeli i rukovali ispoljavanjima koje stiu do naih ula,
arobnjaci uveavaju mo svoje panje izotravajui je pomou discipline do
izvanrednog nivoa, to im omoguava da se uzdignu iznad ljudskih
ogranienja i ostvare sve mogunosti opaanja. Njihova usredsreenost je
toliko intenzivna da oni mogu da probiju debeo oklop privida i otkriju sutinu
stvari. Vidovnjaci nazivaju taj nivo poveane svesti vienje.

- 20 -

Iako toliko vrsta panja moe izgledati kao tvrdoglavost, opsesija ili
fanatizam, za praktiara to nije nita drugo nego disciplina.
Upozorio nas je da ne pobrkamo disciplinu arobnjaka sa ljudskim
ponavljajuim navikama.
Diciplina, kako je razume ratnik, je stvaralaka, otvorena i plodna sloboda.
To je sposobnost suoavanja sa nepoznatim koje pretvara oseaj znanja u
uenje puno dubokog potovanja; sposobnost razmatranja stvari koje
prevazilaze podruje naih navika i koje nas ohrabruju da se suoimo sa
jedinim ratom koji se isplati: bitkom za svesnost. Hrabrost je prihvatiti
posledice naih akcija, kakve god da su, bez samosaaljenja ili oseanja
krivice.
Posedovanje discipline je klju za rukovanje panjom, zato to nas ona
dovodi do volje. A to nam omoguuje da izmenimo svet sve dok on ne
postane onakav kakav elimo da bude a ne kao onaj koji nam je nametnut
spolja. Iz tog razloga, za ratnike je volja ulaz u nameru. Njena mo je toliko
velika da kada se usmeri na neto, ona moe da proizvede najudesnije
posledice.
Kao primere, kazao nam je dosta pria o neobinim dogaajima kojima je
prisustvovao. Tvrdio je da paljivo ispitivanje svake od udesnih akcija
arobnjaka otkriva ceo ivot discipline, trezvenosti, izdvojenosti i
sposobnosti da se izae iz pravila ponaanja. Ratnici daju najveu vrednost
ovim osobinama, koje kada se udrue, stvaraju stanje bia koje oni nazivaju
besprekornost.
Krenuo je da objanjava kako besprekornost nema nikakve veze sa
nekakvim intelektualnim stavom, verovanjem ili bilo ime slinim. Ona je
posledica uvanja energije.
Ratnik skromno prihvata sebe onakvim kakav jeste i ne trai svoju mo na
jadikovanje jer su stvari onakve kakve jesu. Ako su vrata zakljuana, mi ih ne
utiramo i udaramo! Umesto toga mi paljivo prouavamo bravu i
procenjujemo kako da je otvorimo. Na isti nain, ako njegov ivot nije
zadovoljavajui, ratnik nije uvreen niti se ali. Nasuprot tome, on stvara
strategije kako bi promenio pravac svoje sudbine.
Ako moemo da nauimo kako da obuzdamo samosaaljenje i u isto vreme
nainimo mesta za originalno ja postaemo rukovaoci kosmike namere i
provodnici energetskih tokova.
Da bi smo uli u strujanja na takav nain, moramo nauiti da verujemo
svojim kapacitetima i da shvatimo kako smo roeni sa svime to nam je
potrebno za neobinu avanturu koja je na ivot. Kao ratnik, svaki ovek i
ena koji su uli na put arobnjatva znaju da su on ili ona odgovorni za
same sebe. On ili ona se ne osvru za sobom oekujui odobravanja ili
pokuavajui da prenesu svoja nezadovoljstva na druge.
Don Huan mi je rekao: Ono to ti trai se nalazi u tebi. Mora da se bori
kako bi izvrio svoje akcije i uspeo da razjasni samog sebe. Ostvari sebe,
pre nego to bude kasno!

- 21 -

Aspekt besprekornosti koji se tie naeg svakodnevnog ivota je znanje o

tome kako naa borba za slobodu utie na druge i izbegavanje moguih
sukoba po svaku cenu. Povremeno, nai odnosi sa drugima stvaraju sukobe i
oekivanja. Borbeni arobnjak poklanja blisku panju svojim kontaktima sa
drugima i postaje lovac na znakove. Ako nema znakova, on ne sarauje sa
ljudima; on se zadovoljava ekanjem zato to, iako nema vremena, on ima
svo strpljenje ovoga sveta. On zna da je mnogo toga stavljeno na kocku, i ne
eli da sve uniti zbog jednog pogrenog poteza.
Poto nikada nije oajan u pokuajima da ostvari kontakt sa bilo kime,
ratnik moe da bira svoje naklonosti sa umerenou i izdvojenou, vodei
rauna svo vreme da se osobe sa kojima je prihvatio da bude, poklapaju sa
njegovom energijom. Tajna postizanja tako jasne vizije poiva na
posedovanju ili ne posedovanju identiteta. arobnjak doivljava sebe kao
neto apstraktno a ne svetovno. To mu omoguava da bude nezavisan i da se
brine o sebi.
Onda nam je rekao priu o oveku koji je smatrao sebe velikim ratnkom, ali
uvek kada je imao probleme kod kue i njegova ena mu nije spremila veeru
ili nije oprala ili ispeglala odeu, on bi pao u haos. Posle dugake bitke sa tim
stanjem, ovek je odluio da uvede radikalnu promenu u svoj ivot; ali,
umesto da promeni svoj karakter, kao to je planirao da uini, on je zamenio
svoju enu drugom.
Shvatite da je, suoen sa svojom sudbinom, svako od nas sam. Zato
preuzmite kontrolu nad svojim ivotom. Ratnik doteruje detalje, razvija svoju
matu i stavlja svoju pamet na probu reavajui situacije. Njemu je
neprihvatljivo da se osea jadno, zato to poseduje samokontrolu i nije mu
potrebno nita od bilo koga. Koncentriui se na detalje, on ui kako da
neguje prefinjenost, uviavnost i eleganciju.
Don Visente Medrano je rekao da se lepota ove borbe pokazuje u
neprimetnim detaljima. To je obeleje arobnjaka, ispunjenje namere.
Dar nezavisnosti i kontrola detalja stvaraju sposobnost da se izdri tamo
gde ostali ljudi odustaju. Kada stigne do te take, ratnik je samo za korak
udaljen od besprekornog ponaanja.
Besprekornost se raa kao osetljiva ravnotea izmeu naeg unutranjeg
bia i sila spoljanjeg sveta. Ona je jedno dostignue koje zahteva napor,
vreme, odlunost i stalnu panju usmerenu ka cilju, tako da se konana svrha
nikada ne izgubi iz vida. Ali, uglavnom, ona zahteva upornost. Upornost
pobeuje ravnodunost, to je jednostavno tako.
Ulazak u magiju je namera koja se potvruje izvan onog to izgleda mogue,
poeljno ili razumno. To je mentalni skok da bi se dolo do usaglaenosti sa
voljom Orlovih ispoljavanja i da bi se prihvatile njihove komande kako bi se
izgubila vrstina naih ogranienja. Ali, retko ko je voljan da plati cenu da bi
hodao dodatni kilometar.
Priznao je da je u vie navrata hteo da napusti svog uitelja, pritisnut
ogromnou zadatka koji mu je dat. Ono to ga je na kraju spasilo i dalo mu
dodatna krila bio je talas energije koji ratnik otkrije u sebi kada sve izgleda
izgubljeno.

- 22 -

Mnogi uenici, nakon dugogodinje potrage u kojoj nisu nali nita to bi

ispunilo njihova oekivanja, odlaze razoarani ne znajui da su moda bili na
samo par koraka od svog cilja.
Zaklimao je glavom i tuno rekao:
Ne bi smo trebali da umremo na plai kada smo otplivali toliko daleko
Jednom kada je stekao fleksibilnost, skromnost, oseaj nezavisnosti,
kontrolu detalja i upornost, ratnik u potrazi za besprekornou zna da je
postigao mo nad svojim odlukama. On je osposobljen da ini ili da ne ini, u
zavisnosti od toga kako mu odgovara i niko ne moe da ga prisili da radi bilo
ta. U toj taki potrebno mu je, vie nego ikada, da ima kontrolu nad svojim
oseanjima i umom, zato to jasnoa udruena sa snagom stvara jednu
eksplozivnu meavinu. To lako moe da uini oveka nepaljivim.
Put ratnika poiva na uvanju energije; sve to je u suprotnosti sa tim preti
njegovoj nameri da bude besprekoran. Ali ponekad, zbog vika energije koju
je akumulirao u svojoj svetlosti, okolnosti mogu da mu stvore naroite
potekoe.
Njegova dilema je ista kao ona sa kojom se suoava leta na zmaju, koji
posle vie sati borbe da se popne na planinski vrh nosei svoju teku opremu,
otkriva da vremenski uslovi nisu vie povoljni za let. U takvoj situaciji, lake
mu je odluiti da ipak skoi nego da donese odluku da ostane na tlu. Ukoliko
nije nauio da mudro upravlja svojim odlukama, najverovatniji ishod je da e
skoiti u svoju smrt.
Na isti nain, doi e vreme kada e uenici zaboraviti da njihov zadatak nije
da hrane svoj ego i ui e u situacije koje su jae od njih. Ne samo to to
moe biti smrtonosno, ve to stvara ozbiljno krenje discipline koje ih uvlai
u lavirinte moi. U tim sluajevima, mo postaje njihov delat.
Ratnik na putu znanja se ne preputa nepaljivo uzbuenju rata. On prvo
proui uslove, proceni svoje mogunosti i ustanovi svoje take oslonca. Tada,
u zavisnosti od ove procene, on e navaliti napred ili e se povui bez
najmanjeg oklevanja. Njegovo odstupanje nije slepo ve on svaki korak
doivljava kao besprekornu vebu strategije.
Uenik koji nije na vreme nauio da odlui kako, kada i protiv koga mora da
ue u borbu je uklonjen. To je zato to ga je neko ubio, ili zato to je poraen
toliko puta da vie ne moe da ustane.
Ratnikov konani izazov je da uravnotei sve osobine svog puta. Jednom
kada to uini, njegova namera postaje nepopustljiva. On nije vie uzdrman
oajnikom eljom za uspehom. On je gospodar svoje volje i moe da je
postavi u svoju linu slubu. Kada doe do te take, ratnik je nauio kako da
bude besprekoran. I, za njega, nastavljanje te besprekornosti potpuno zavisi
od energije koju je sakupio.
Dao nam je primer uenika koji koristi svoje nedavno steene moi da
postane bogat. On tada stie na raskrsnicu, da li da ue u razmiljanja kao
to su elim ovo, elim ono, ili da kultivie nameru. Ako izabere prvu
mogunost, on je stigao na kraj svog puta zato to bez obzira koliko energije

- 23 -

mu posvetimo, enje ega nikada ne mogu biti stvarno zadovoljene. S druge

strane, birajui drugu mogunost on e nai svoj put do slobode.
Namera je usklaivanje nae panje sa kosmikom sveu, koje pretvara
nau volju u Orlovu komandu. Mi moramo biti hrabri da je oprezno zgrabimo,
jer tada sve postaje mogue. Namera omoguuje arobnjacima da ive u
nesvakidanjem svetu i nameravaju sudbinu slobode. Za njih, sloboda je
injenica, a ne samo utopija.
Zanemarujui principe ratnikog puta, savremeni ovek je upao u avolsku
zamku sainjenu od porodinih, religioznih i socijalnih briga. On radi osam
sati dnevno kako bi sauvao svoj nain ivota. Onda se vraa kui, gde ga
uvek isekuju supruga i njegova deca, ista kao i bilo koja od milijardi dece, i
zahtevaju stvari od njega prisiljavajui ga da ostane u svojim okovima sve
dok mu ne iscede svu snagu i on postane beskorisna stvar koja sedi u uglu
kue i meditira nad svojim uspomenama. Rei e mu da je to srea, ali on se
ne osea srenim, on se osea okovanim.
Budite ratnici, prekinite s tim! Shvatite svoj potencijal i oslobodite sebe od
svega! Ne nameite sebi ogranienja. Ako moete da prkosite sili gravitacije i
letite, to je divno! I ako uz to jo imate i potrebu da izazovete smrt i kupite
kartu za venost, to je silno!
Rizikujte! Izaite iz zamke samoposmatranja i usudite se da opaate sve
to je oveku mogue! Ratnik na putu znanja ini napor da bude autentian i
ne eli da prihvati nikakve kompromise, zato to je cilj njegove borbe totalna
sloboda.

4. Svesnost Smrti
Tokom godina, potreba za razumevanjem sveta me je navela da sakupim
mnogo naunih i religijskih objanjenja skoro svega a koja su imala jedan
zajedniki imenilac: veliko poverenje u trajnost oveka. Pomaui mi da
vidim univerzum oima arobnjaka, Karlos je razorio taj moj utisak. On je
uinio da vidim kako je smrt neopoziva stvarnost i da je sramota izbegavati
znanje o njoj pomou prihvatanja nedokazanih verovanja.
Jednom prilikom ga je neko upitao:
Karlose, ta oekuje od budunosti?
On je uzviknuo:
Ne postoje oekivanja! arobnjaci nemaju sutra!
Te veeri, sakupila se velika grupa radoznalih ljudi u privatnom stanu u
blizini San Heronima. Kada sam stigao, Karlos je ve bio tamo. Osmehivao se,
marljivo odgovarajui na pitanja.
Njegova uvodna tema je bila ono to je nazvao ne-rad, aktivnost posebno
sainjena da ukloni svaki trag svakodnevnih navika iz naih ivota. Tvrdio je
da je ne rad najbolja veba za uenike, zato to ih uvodi u udesne
okolnosti i stvara vrlo osveavajuu pometnju u njihovoj energiji. Efekat toga
na njihovu svest naziva se zaustavljanje sveta.

- 24 -

Odgovarajui na neka pitanja, objasnio je da ne-rad ne moe biti

racionalizovan. Svaki napor ka njegovom razumevanju je u stvari
interpretacija uenja i automatski spada u oblast rada.
Za arobnjake, pravilo postupanja sa ovom vrstom prakse je unutranja
tiina i kvalitet tiine neophodan za neto tako strano kao to je
zaustavljanje sveta moe doi jedino u direktnom dodiru sa velikom
istinom naeg postojanja: da smo svi mi na putu da umremo.
Posavetovao nas je:
Ako elite da upoznate sebe, budite svesni svoje sopstvene smrti. Ona se ne
moe otuiti; to je jedina stvar koju zaista posedujete.
"Sve ostalo moe omanuti, ali ne i smrt, moete to uzeti kao injenicu.
Nauite kako da je iskoristite da bi ste proizveli stvarne efekte u vaim
ivotima.
Takoe, prestanite da verujete u bajke. Nikome niste potrebni tamo negde,
van ovog sveta. Niko od nas nije toliko vaan da bi to opravdalo izmiljanje
neega tako fantastinog kao to je nemoralnost. Skromni arobnjak zna da
je njegova sudbina ista kao i sudbina bilo kog drugog ivog bia na zemlji.
Zato, umesto da gaji lane nade, on konkretno i sa velikim naporom radi na
tome da pobegne izvan ljudskih okolnosti i dostigne jedini izlaz koji imamo:
ruenje naih opaajnih (perceptualnih) barijera.
Dok sluate mudrost smrti, uinite sebe odgovornim za svoje ivote, za sve
svoje akcije. Istraite sebe, prepoznajte sebe i ivite estoko kao to
arobnjaci ive. estina je jedina stvar koja nas moe spasiti od dosade.
Kada se jednom uskladite sa smru, postaete sposobni da preduzmete
sledei korak: smanjivanje vaeg prtljaga na minimum. Ovaj svet je zatvor i
mi ga moramo napustiti kao begunci; ne moemo poneti nita sa sobom.
Ljudska bia su po svojoj prirodi putnici. Leteti i otkrivati nove horizonte je
naa sudbina. Da li nosite svoj krevet ili sto za obedovanje na putovanje?
Saberite svoj ivot!
Prokomentarisao je kako je oveanstvo u nae vreme steklo udnu naviku
koja je tipina za mentalno stanje u kome ivimo. Kada putujemo, mi
pokupujemo sve vrste beskorisnih stvari u drugim zemljama, predmeta, koje
sigurno ne bi nikad kupili u svojoj zemlji. Kada se vratimo kui, odloimo ih u
ugao i zaboravimo na njihovo postojanje sve dok ih jednog dana sluajno
ne primetimo i bacimo u ubre.
Mi se tako ponaamo i na putovanju koje je na ivot. Mi smo poput
magaraca koji nose samar beskorisnih stvari, nieg vrednog tu nema. Na
kraju, kada nas napadne starost, sve to smo uradili slui jedino tome da
beskrajno ponavljamo neke fraze kao pokvarena ploa.
arobnjak pita sebe: Koji je smisao svega toga? Zato bih ulagao svoje
snage u neto to mi uopte ne koristi? arobnjak ima sastanak sa
nepoznatim, on ne moe da vee svoju energiju za besmislice. Dok hodate
zemljom, skupljajte sa nje neto to ima stvarnu vrednost, inae nee
valjati.

- 25 -

Sila koja nama vlada poklanja nam izbor. Moemo provesti ivot posveeni
naim poznatim navikama ili se ohrabriti da upoznamo druge svetove. Jedina
stvar koja nam moe dati neophodni podsticaj je svest o smrti.
Obina osoba provede ceo ivot nikad ne prestajui sa samoposmatranjem
zato to misli da se smrt nalazi na kraju ivota; na kraju krajeva, uvek imamo
vremena za nju! Ali, ratnik otkriva da to nije istina. Smrt ivi pored nas, na
rastojanju ispruene ruke, stalno budna, posmatrajui nas spremna da skoi
na najmanju provokaciju. Ratnik pretvara svoj ivotinjski strah od umiranja u
priliku za veselje, zato to on zna da je ta situacija sve to poseduje.
Razmiljajui kao ratnici, svi smo mi na putu da umremo!
Jedan od prisutnih je upitao:
Karlose, u jednom drugom predavanju rekao si nam da imati duh ratnika
znai posmatrati smrt kao povlasticu. ta to znai?
Odgovorio je: To znai ostaviti iza sebe nae mentalne obiaje.
Mi smo toliko naviknuti na suivot da ak i suoeni licem u lice sa smru,
nastavljamo da razmiljamo po pravilima grupe. Religije nam ne govore o
kontaktu pojedinca sa apsolutnim ve o stadima ovaca i koza koje idu u raj ili
u pakao u zavisnosti koliko imaju sree. ak i ako smo ateisti i ne verujemo
da postoji neto posle smrti, to neto posle smrti je sveobuhvatno, mi
verujemo da to vai za svakoga. (Znai, i dalje razmiljamo u terminima
grupe, stada, - prim. prev.) Mi ne moemo zamisliti ideju da mo
besprekornog ivota moe promeniti stvari.
Iz ugla takvog neznanja, normalno je to svaki obian ovek osea paniku u
vezi svog kraja i to pokuava da se nagodi sa smru pomou molitvi i
medicine ili pokuava da sebe zbuni bukom sveta. (Kako ne bi mislio na
smrt, - prim. prev.)
Ljudska bia imaju egocentrinu i krajnje uproenu predstavu o
univerzumu. Mi nikada ne prestajemo da razmatratamo nau sudbinu kao
prolaznih bia. Ipak, naa opsednutost budunou nas odaje.
Nema razlike u tome da li su naa verovanja iskrena ili su cinika, zato to
duboko u sebi, svi mi znamo ta e se desiti. Zato svi mi ostavljamo znake iza
sebe. Gradimo piramide, nebodere, pravimo decu, piemo knjige ili bar
urezujemo svoje inicijale u koru drveta. To je nasleeni strah, tiho znanje o
smrti koje se nalazi iza tih podsvesnih impulsa.
Ali postoji jedna grupa ljudskih bia koja je sposobna da se suoi sa tim
strahom. Suprotno od obinih ljudi, arobnjaci udno tragaju za svakom
situacijom koja e ih odvesti izvan socijalnih tumaenja. Ima li bolje prilike
za to od njihovog sopstvenog umiranja! Zahvaljujui njihovim estim izletima
u nepoznato, oni znaju da smrt nije prirodna; ona je magina. Prirodne stvari
podleu pravilima ali smrt ne. Smrt je uvek lina stvar i jedino iz tog razloga
ona je delo moi.
Smrt je prolaz u beskonanost. Vrata sainjena po tanoj meri svakog od
nas, kroz koja emo proi jednog dana, vraajui se naem izvoru. Na
nedostatak razumevanja nas nagoni da je vidimo kao obinog razoritelja. Ali

- 26 -

ne, nema nieg obinog u vezi nje; sve u vezi nje je neobino. Upravo njeno
prisustvo daje snagu ivotu i usredsreenost ulima.
Nae postojanje je sainjeno od navika. Ve na roenju, mi smo
programirani kao vrsta, i nai roditelji su zadueni da ogranie taj program
dok nas vode ka onome to drutvo oekuje od nas. Ali, niko ne moe da
umre po navici zato to je smrt magina. Smrt ti daje do znanja da je ona tvoj
nerazdvojni savetnik i govori ti: Budi besprekoran; tvoj jedini izbor je da
bude besprekoran.
Devojka koja je prisustvovala predavanju je bila vrlo pogoena ovim reima i
odgovorila je kako je opsesivno prisustvo smrti u njegovom uenju detalj koji
naginje mranjatvu. Ona bi volela da se znaaj pridaje optimistikim
stvarima, vie usmerenim na ivot i njegovo poboljanje.
Karlos se nasmejao i odgovorio: O draga! Tvoje rei pokazuju nedostatak
ivotnog iskustva. arobnjaci nisu mrani, oni ne eznu za krajem. Ali, oni
znaju da je imati cilj za koji se isplati umreti, ono to daje vrednost ivotu.
Budunost je nepredvidljiva i neizbena. Jednog dana, vie neete biti ovde,
umreete. Da li znate da je drvo za va mrtvaki sanduk verovatno ve
poseeno?
Za ratnika kao i za obinog oveka, nunost ivljenja je podjednaka, zato to
i jedan i drugi znaju da e doi vreme kada e uiniti poslednji korak. Zbog
tog razloga moramo biti paljivi u odnosu na smrt, ona moe da nas zaskoi
iza svakog ugla. Poznavao sam momka koji se popeo na most i sa njega
mokrio na elektrini voz koji je prolazio. Mokraa je dodirnula
visokonaponske vodove koji su mu prosledili strujni udar koji ga je spalio i
nainio od njega hrpicu pepela.
Smrt nije igra, ona je stvarnost! Bez smrti ne bi bilo nikakve moi u onome
to arobnjaci ine. Ona je ukljuena u vau linost, hteli to vi ili ne. Moete
biti toliko podsmeljivi da odbacite ostale delove ovog uenja, ali ne moete
se aliti sa svojim krajem zato to je on iznad vae moi odluivanja i zato
to je neumoljiv.
Koije sudbine e pokupiti svakog od nas, bez razlike. Ali, postoje dve vrste
putnika; ratnici koji mogu da ive sa svojom celokupnou zato to su fino
uskladili svaki detalj svojih ivota i obini ljudi sa dosadnim ivotima, lienim
kreativnosti, ija je jedina uteha u ponavljanju svojih ustaljenih obrazaca
ponaanja, dok ne stignu do kraja; ljudi iji je kraj nebitan, bilo da se dogodi
danas ili za trideset godina. Svi smo tamo, ekamo na ulaz u venost, ali nisu
svi svesni toga. Svest o smrti je velika umetnost.
Kada je ratnik dokrajio svoje navike, kada vie nije zabrinut da li ima
drutvo ili je sam, zato to je uo nemi apat duha, onda se moe rei da je
zaista umro. Doavi do te take, ak i najprostije stvari u ivotu za njega
postaju izvanredne.
Zbog toga, arobnjak ui kako da ponovo ivi. On doivljava svaki trenutak
kao da je poslednji. On ne troi snagu na oseanje nezadovoljstva niti
razbacuje svoju energiju. On ne eka da postane star kako bi prouio tajne
sveta. On je neobuzdan, on istrauje i saznaje, i udi se.

- 27 -

Ako elite da napravite mesta za nepoznato, morate biti svesni svog linog
umiranja. Prihvatite svoju sudbinu kao neizbenu injenicu. Proistite taj
oseaj, postanite odgovorni za neverovatnu sluajnost to ste ivi. Ne molite
u prisustvu smrti; ona ne odgovara na molbe onih koji ele da je umilostive.
Prizivajte je, osvestite se da ste doli na ovaj svet kako bi ste je upoznali.
Izazivajte je, ak iako znate da ta god uradili nemate ni najmanje anse da
je pobedite. Ona je ljubazna prema ratniku a nemilosrdna prema obinom
oveku.
Posle ovog predavanja, Karlos nam je dao vebe.
Napravite popis onih koje volite i svakoga ko se brine o vama. Kada ste ih
rasporedili prema nivou oseanja koje gajite prema svakom od njih, onda ih,
jednog po jednog, poaljite u smrt.
agor zaprepaenja je prostrujao meu sluaocima.
inei kretnje kojima je iskazivao ozbiljnost, Kastaneda je dodao:
Ne plaite se! Nema niega stranog u vezi smrti. Ono to je strano je naa
nesposobnost da se promiljeno suoimo sa njom.
Trebalo bi da radite ovu vebu u pono kada je uvrenost vae skupne
take oslabljena i kad smo skloni da verujemo u duhove. To je veoma
jednostavno; prizovite vae drage osobe preko njihovog neizbenog kraja. Ne
mislite o tome kako e i gde umreti. Jednostavno, postanite svesni da jednog
dana oni vie nee biti tu. Jedan po jedan, oni e otii, Bog zna po kom
redosledu i uzaludno je sve to inite da bi ste to spreili.
Kada ih prizivate na ovaj nain, vi ih neete povrediti; suprotno od toga!
Videete ih u pravom svetlu. Sutina smrti je zaprepaujua, ona obnavlja
istinske vrednosti ivota.

5. Energetsko odlivanje
U mnogim prilikama kada sam sluao Karlosa, on je spominjao temu
energije. Svaki put bi je objanjavao iz drugog aspekta. Sakupio sam neke od
tih objanjenja u ovom odeljku kako bih itaocu omoguio jasniji pregled.
Njegovo uenje ili tanije, uenje tradicije vidovnjaka kojoj pripada, zasniva
se na injenici da je univerzum dvostruk. On je sastavljen od dve sile koje su
stari vidovnjaci simboliki predstavljali kao dve zmije koje su isprepletene.
Ali, te sile nemaju nita zajednikog sa dualizmima koje nazivamo dobro i
zlo, Bog i avo, pozitivno i negativno ili sa bilo kojim parom suprotnosti koji
moemo da zamislimo. Preciznije, one stvaraju nepojmljivi talas energije koji
Tolteci zovu tonal i nagual.
Oni su postavili aksiom da je tonal sve ono to moemo da tumaimo ili
zamiljamo na bilo koji nain, a ostatak, koji ne moemo da kategorizujemo,
je nagual.
Kako bi naglasili da to nisu dve suprostavljene injenice ve dva dopunjujua
vida jedne te iste sile, koju su uslovno nazvali Orao, vidovnjaci uporeuju
tonal i nagual sa dvema stranama fizikog tela, levom stranom i desnom
stranom. Oni su videli da kao to je osnovna konfiguracija organizama

- 28 -

uglavnom rasporeena prema pravilima bilateralne simetrije, tako ine i bia

u kojima energija ispoljava sebe u svemiru i to odreuje nain na koji
opaamo.
ivot nastaje kada deo slobodne energije beskraja koji su stari arobnjaci
nazvali orlove emanacije (orlovi izlivi, ispoljavanja prim.prev.) postane
zarobljen od spoljanje sile postajui samostalno bie, svesno sebe. Posle
toga su videli da se opaanje sveta dogaa kada u igru ue neto to su
nazvali taka u kojoj se sastavlja opaanje.
Iako je taj centar sastavljanja aktivan u svakom ivom biu koje postoji u
univerzumu, oslobaanje line svesti na zemlji je mogue samo ljudskim
biima i odreenim vrstama bia koje nemaju fiziko telo, a koje su stari
vidovnjaci zvali roaci(u nekim prevodima srodnici, prim. prev.) Odnosi
izmeu oveka i tih bia nisu samo mogunost, to je neto to se stalno
deava u naim snovima.
arobnjaci neguju te odnose, zato to je poznavanje neorganskih bia, koja
su mnogo starija od nas, ispunjeno neim za ime svi udimo: ono je
ispunjeno znanjem.
Radei na istraivanju energetskih pravila, mudraci starog Meksika su bili
prinueni da objasne svojim savremenicima ono to su otkrili. U njihovim
naporima da pronau najpogodnije izraze, oni su rekli kako je sve to postoji
podeljeno na svetlost i tamu, kao dan i no. Oni su iz toga izveli svaki
zamislivi dvojni opis. To je komanda koja odraava velianstveni dualizam
kosmosa.
Pomou svog vienja, otkrili su da je svet energije sainjen od naglaenih
oblasti tame, poprskanih malim takicama sjaja i primetili su da se ta
tamna energija uklapa u ensku nadmo nad upotrebom energije dok
bljetave oblasti odgovaraju mukarcima. Oni su doli do neospornog
zakljuka da je univerzum u svojoj celokupnosti uglavnom enski i da je
bljetava energija, mukost, retka pojava.
Po definiciji, uporedili su tamu sa levom stranom, sa nagualom, nepoznatim i
enskim principom; takoe, bljetavost su uporedili sa desnom stranom,
tonalom, sa poznatim, mukim.
Nastavljajui sa svojim posmatranjima, videli su da se in kosmikog
stvaranja dogaa kada tama univerzuma pone da se gri i iz toga se raa
eksplozija svetlosti, bljesak koji se iri, dajui poetak ustrojstvu vremena i
prostora. Pravilo ovog ustrojstva je da stvari uvek imaju svoj kraj, to
ponovo ukazuje da je jedinstveni i trajni princip svemira tamna energija,
enska, stvaralaka i vena.
Prema tome, ovek je podeljen na tonal, koji se ispoljava kroz njegovu
svakodnevnu panju i nagual koji je aktivan nou u njegovim snovima.
Iz ovih uvida, naguali su izveli sva ostala znanja. Oni ue da su snovi vrata ka
moi zato to, na kraju krajeva, ono to nas odrava je tamna energija, kojoj
se povremeno vraamo kako bi se obnovili. Zbog toga, oni su usmerili svu
svoju snagu ka usavravanju umetnosti da se postane svesnim u stanju sna.
Oni su nazvali to posebno stanje panje sanjanje i upotrebili su ga da
promiljeno istrae tamnu energiju te da tako dou u dodir sa sutinom

- 29 -

univerzuma. Na taj nain su poetna posmatranja mudrih Tolteka postala

praktino znanje.
Jedno od Karlosovih najeih tvrenja bilo je miljenje da mi sve
definiemo, sve vie i vie pretvarajui na svet u neto predvidljivo, sve dok
mogunost posete drugim svetovima ne postane samo bajka.
Za savremenog oveka, rekao je jednom prilikom, apsolutno sve to
postoji je stavljeno u konane kategorije. Mi obeleavamo maine. Mi
klasifikujemo svet, a svet klasifikuje nas. Ako ste jednom ubili psa, vi ste
ubica pasa do kraja svog ivota, ak i ako nikad vie niste ni pipnuli druge
pse; uz sve to, takve klasifikacije su nasledne!
Spomenuo je nekoliko smenih i upeatljivih prezimena koja izraavaju
karakteristike pojedinaca, koji onda svoje ime ostavljaju kao nametnuto
naslee svojim potomcima. Pokazao nam je da su ljudi obeleeni u
energetskom smislu.
Tvrdio je da je najbolji primer te apsurdne sklonosti da sebe obeleimo ono
to vernici zovu izvorni greh, greh Adama i Eve, koji nas ini venim
grenicima i koji takoe ini da se ponaamo kao grenici.
Postali smo jedni drugima tamniari percepcije. Okov ljudskih miljenja je
moan.
ak su i naa najdublja oseanja klasifikovana i sloena tako da nita ne
moe pobei. Jedan od primera je nain na koji otuujemo sebe od aktuelnog
vremena u kome ivimo tako to sumanuto hodamo naokolo ponavljajui
stereotipe. Mi imamo kolekciju unapred odreenih dana: Dan ena, Dan Svih
Svetih, Dan Sv. Valentina, roendanske proslave i venanja Oni su kao
stubovi za koje smo vezali svoj ivot kako se ne bi izgubili i tako hodamo
zemljom, vrtei u krug svoje opise kao zveri vezane oko vrata.
Ispriao nam je kako su jedanput on i don Huan stigli u mali grad u severnom
Meksiku i seli da se odmore na klupi ispred jedne crkve. Iznenada se pojavilo
deset ili dvanaest mladih nosei skulpturu Jude nainjenu od odee i tapova.
Bila je umotana u ebe i imala je sandale, kao indijanac. Postavili su je na
gradski trg i te veeri je organizovano javno spaljivanje. Svi su pili i svi su
uestvovali u vreanju lutke kao deo rituala.
Sa takvim obiajima, ljudi odravaju Judu ivim. Oni se njega podseaju, oni
ga dre u istinskom paklu pomou svojih seanja. A nakon to ga spale, idue
godine ga uskrsnu i ubiju ga ponovo. Takve rutine otkrivaju krutost ljudskog
ponaanja.
Jedan od sluaoca ga je upitao da li njegovo miljenje da seajui se njega,
grad odrava Judu u ivotu, izneseno u literalnom smislu ili je to samo
metafora.
Odgovorio je: arobnjaci tvrde da dokle god traje seanje, dotle postoji i
svest bia jer tok misli deluje kao inekcija ivota. Istinska smrt je zaborav.
Ideja da se vreme kree pravolinijski od prolosti prema budunosti je
veoma primitivna, neto to se suprostavlja iskustvu arobnjaka i ak,
savremenoj nauci. Zahvaljujui toj ogranienoj predstavi, veina oveanstva

- 30 -

je zarobljena u tunelu vremena u kome njihova sudbina postaje beskrajno

ponavljanje istih stvari.
Naa stvarna situacija je da smo energetski blokirani, to je posledica onoga
to arobnjaci nazivaju kolektivna uvrenost skupne take.
Neobina posledica te uvrenosti je nain na koji se specijalizujemo. Kada
se pripremamo za profesiju, na primer, umesto da proirimo svoje poglede,
mi uglavnom zavrimo postajui pasivne, dosadne osobe, liene kreativnosti i
motivacije. Za nekoliko godina, na ivot postane umren, ali, udaljeni od
preuzimanja odgovornosti za sopstvenu promenu, mi okrivljujemo
okolnosti.
Jedna od najozbiljnijih navika koja uobliava na popis je navika da priamo
drugima o svemu to radimo ili ne radimo. To je vaan deo socijalizacije. Mi
elimo da stvorimo originalnu sliku samih sebe, ali ta slika zavrava kao
oblikovanje sebe prema isekivanjima drugih ljudi tako da postajemo
imitacije onoga to drugi ele da budemo. Jednom kada su nas oni definisali
kao injenicu, mi moramo da postupamo po odreenim emama ponaanja,
ak i kada su nam se smuile ili ak i ako ne verujemo u njih, zato to nas
svaka elja za promenom navodi da se sudarimo sa zidom.
Veina ljudi se osea prazno kada nemaju ljubav ili prijatelje, zato to su
sagradili svoj ivot na slabom temelju meuljudskih odnosa tako da nemaju
ni malo vremena za preispitivanje svoje sudbine. Na alost, prijateljstvo je
uglavnom zasnovano na razmenjivanju poverljivih podataka, dok je u isto
vreme osnova premisa svakodnevnih meuljudskih odnosa da e sve to
kaemo jednog dana biti upotrebljeno protiv nas. Tuna je injenica da su oni
do kojih nam je najvie stalo, takoe izvor naih najveih glavobolja!
arobnjaci smatraju da nas prianje o sebi ini pristupanim i slabim, dok
nas uenje kako da budemo tihi ispunjava snagom. Pravilo puta znanja je da
preokrenete va sopstveni ivot u neto toliko nepredvidivo da ak ni vi lino
ne znate ta e se desiti.
Jedini nain da se izbegne pritisak grupe je naputanje svih onih koji nas
dobro poznaju. Posle nekog vremena, mentalni zidovi koji nas zarobljavaju
postae malo meki i popustljiviji. Tada se pojavljuju prave prilike za
promenu i mi moemo da preuzmemo kontrolu nad svojim ivotima.
Ako smo sposobni da prevaziemo tumaenja i suoimo se sa istom
percepcijom lienom predrasuda, na utisak o svetu objekata e ieznuti.
Tada emo se osvedoiti u energiju kako tee u univerzumu. Pod takvim
uslovima, okovi misli drugih ljudi vie nee imati ni najmanji uticaj na nas i
mi se neemo oseati obaveznim da budemo ovakvi ili onakvi niti da radimo
bilo ta. Tada naa ula nee imati nikakvih ogranienja. To je vienje.
Nastavio je da objanjava vienje: Zadatak arobnjaka je da slome fiksaciju
socijalnih interpretacija, tako da mogu direktno da vide energiju. Videti je
iskustvo totalnog opaanja.
Videti energiju kako tee je nuno potrebno na putu znanja. U sutini, svi
napori arobnjaka vode ka tome. Za ratnika nije dovoljno to zna da je
univerzum energija, on mora da se u to lino uveri.

- 31 -

Vienje je praktina stvar koja ima trenutne posledice i dalekosene efekte

na nae ivote. Najdramatiniji od njih je to arobnjaci ue da vide vreme
kao jednu objektivnu dimenziju.
Nastavio je govorei da je energija univerzuma rasporeena u slojevima. Sva
svesna bia pripadaju jednom od tih slojeva i mi moemo da se usklaujemo
sa energijom drugih podruja zbog fenomena poznatog kao podeavanje
percepcije.
U izvesnim takama ti slojevi se ukrtaju stvarajui energetske vrtloge u
kojma se deavaju posebne pojave, pojave koje su od najveeg znaaja za
arobnjake koji vide. Uslovi za usklaivanje su tamo najbolji i ono se deava
spontano. Vidovnjaci govore o prolazima, mostovima i preprekama u
prostoru, gde se koordinate vremena ponitavaju tako da svesnost putnika
moe da prodre u nepoznate svetove. Neorganska bia iz svih uglova
univerzuma koriste te take da bi prela granicu koja ih razdvaja od zemlje a
i mi moemo to isto da uinimo.
Moda e vam izgledati neverovatno, ali ta vrsta fenomena me je oborila s
nogu. Jednom su me odveli na mesto u severnom Meksiku, u pustinju, i
pokazali mi mesto na kom se kovitla kosmika namera. Satima smo se borili
da prodremo u tu oblast ali to je bilo nemogue. Izgledalo je kao da postoji
prepreka!
Pitali smo ga ta je to bilo i on je odgovorio: Nikad to nisam uspeo da
razjasnim. Osim kao arobnjak sa vikom energije koji zna kako da tu stvar
iskoristi!
Drugog puta, bio sam svedok najneobinijeg efekta od svih koji se deavaju
u tim energetskim prolazima. Vozio sam se kroz pustinju kada je oluja
zahvatila autoput, potpuno zamraivi moje vidno polje. Iznenada se pored
mog auta pojavio teretni kamion. Voza mi je signalizirao da ga pratim i ja
sam dugo vozio iza njega, zatien ogromnom prikolicom kamiona. Konano,
oluja je prestala i oboje smo se zaustavili. Nalazili smo se na ljunkovitom
putu koji mi nije bio poznat.
Voza kamiona je iskoio i pozdravio me. Prepoznao sam ga; to je bio jedan
indijanski aman iz tog kraja koga sam znao od ranije. Rekao je da mi je time
to me je zatitio na tom putu, uzvratio za poklon koji sam mu dao godinama
ranije. Rekao mi je da se ne trudim da prepoznam mesto na kome se
nalazimo zato to je to skriveno mesto u drugoj panji.
Bio sam zaprepaen njegovim reima. Taj ratnik je imao dovoljno energije
da me prebaci zajedno sa autom i ostalim u drugi svet! Posle kraeg
razgovora, rekao mi je da je vreme za rastanak zato to se oluja ve zavrila.
Pratio sam ga du nepoznatog puta, a onda sam se ponovo naao na
autoputu. Od teretnog kamiona nije bilo ni traga.
Ove zgode su zagolicale nau matu tako da smo ga zasuli svim vrstama
pitanja. Ali, Karlos je ostao smiren. Rekao je da se ovakva vrsta stvari
dogaa mnogo ee nego to bi smo poverovali, i to ne da bi smo ih
razumeli ve da bi ih iskusili.
Nastavio je objanjavajui da je drugi okantan i vrlo koristan efekat vienja
energije kako tee taj to arobnjaci direktno opaaju oseanja drugih ljudi

- 32 -

kao toplotne talase koji izbijaju iz nae svetlosne mase podstaknuti tim
oseanjima. Oni ak otkrivaju oseanja za koja sama osoba nema pojma da
su prisutna.
To je kao da imaju infracrvene naoare koje ih vode tamo gde njihovi
drugari ne vide nita osim neprobojne tame. To im omoguava da se zatite u
odnosu na ponaanje drugih ljudi. Zbog tog razloga, vidovnjaka je nemogue
prevariti i krajnje teko ga je iznenaditi.
Meutim, prava vrednost vienja je da nam ono pomae da shvatimo
nameru.
Jednom kada se osvedoimo u celokupnost postojanja kao slojeva energije,
mi vidimo da tamo ima jo neega, neka skrivena svrha, izvesna pravila
akcije koja sve organizuju. arobnjaci prepoznaju tu svrhu kao vrhovnu i
bezlinu volju, i pomou unutranje tiine oni mogu da se usklade sa njom.
Naravno, ovek od znanja sa takvim sredstvom na raspolaganju e
rasporediti stvari na nain koji najvie odgovara njegovoj energiji. Izobilna i
smirena energija je obeleje arobnjaka koji vidi.
U jednom drugom predavanju nam je rekao da smo svi mi roeni sa
celokupnom energijom, ali uglavnom postajemo zbrkani pre nego to
umremo.
To je kao da se raamo sa odreenom koliinom novca u banci, neki sa
milionom, neki sa vie, a neki sa manje. Razlika nije bitna; gledano u celini,
to je dovoljna koliina koja nam omoguava da proivimo dostojanstvene
ivote do kraja. Ali, zbog nedostatka odgovarajue kulture energetskog
rukovanja, veina ljudi odmah zaponu da troe svoje nasledstvo na glupe
naine i kada umiru nalaze se u stanju alosnog siromatva.
Meutim, neki naue kako da sauvaju i da ak uveaju svoju energiju. Oni
takoe umiru, ali sa vie kapitala. Oni nastavljaju dalje.
Razlika izmeu umiranja sa svom svojim imovinom, kao ratnik pun snage, ili
da umremo bedno kao pas na ulici, zavisi od naina na koji postupamo prema
svojoj energiji.
Objasnio je kako je svetlosno polje koje nas okruuje poput ogromne lopte
eerne vate, oblak gusto isprepletenih vlakana koja zrae energiju poput
radijatora.
Ono to se deava kada dve osobe uu u odnose je razmena zraenja. Naa
svetlea vlakna interaguju, bez obzira elimo li mi to ili ne i ostvaruju to bez
nas. To je zakon po kome energija tee sa mesta gde je ima vie na mesto
gde je ima manje. Poto provodimo ivot u stalnom meudelovanju,
normalna posledica je da smo na kraju manje svoji a vie smo ono to su
drugi ostavili u nama.
Meutim, ratnici ue kako da slome taj zakon energetske razmene pomou
praksi kao to je rekapitulacija, ija je svrha povraaj energije. Na taj nain
postaju samo - dovoljni, oni vraaju nazad svoj kapital i oprezno vraaju
svoje pozajmice. Poto vie nema rasipanja, moemo rei da su njihova
svetlea jaja izolovana.

- 33 -

Kako bi zatitili sebe od radijacije, arobnjaci obino usvajaju udne obiaje.

Neki koriste predmete moi kako bi skrenuli pritisak panje drugih ljudi.
Drugi ostaju izdvojeni od ljudi i postaju pustinjaci. Huan Tuma je koristio
tamne naoare kako se energija ne bi traila preko oiju. Prava vrednost te
predostronosti je bila da je to stvaralo barijeru izmeu njega i drugih tako
da je prestajao da bude dostupan.
Nae razmene imaju veoma ozbiljne posledice u ivotu i to daje snagu
stavovima kao to je reci mi ko su ti prijatelji i rei u ti kakav si. Ta izjava
ne opisuje samo stanje psiholoke bliskosti meu ljudima ve i odreeni
energetski efekat koji arobnjak moe da opazi. Ako elite da budete svoji,
nauite kako da budete sami.
Kljuna taka su nai meusobni odnosi zato to oni mogu da nas oslobode
ili zarobe. Nisu sve razmene nepoeljne. Ratnici trae drutvo onih koji e im
pomoi da napreduju. Optenje sa arobnjacima nas prisiljava da budemo
budni i besprekorni. S druge strane obini odnosi nas oslabljuju zato to oni
zahtevaju unapred odreeni obrazac ponaanja. Pomislite samo na odnose
meu ljubavnim parovima gde je nivo zahteva obino toliko visok da to
ponekad znai kraj sopstvenog ivota za odreenu osobu.
Jedan od prisutnih ga je upitao kako se razmena svetlosnih zraenja dogaa
u seksualnim odnosima.
Odgovorio je da poto ivot zapoinje sa seksualnim inom, moemo da
shvatimo svu energiju koja nam je dostupna kao seksualnu energiju. Prema
tome, glavno razmatranje u vezi postupanja sa naom svetlou je povezano
sa ovom sutinskom dimenzijom naeg bia.
Prva stvar koju moramo da shvatimo je da su nae emotivne veze sa
osobama posledica naina na koji smo zaeti. U tom trenutku, svetlost koja
nam je na raspolaganju je odreena jednom zauvek. U svetu energije mi smo
zapeaene jedinke, mi smo zbir strasti i elje koje su nai roditelji skupili u
trenutku kada su nas zaeli. Sve to doe kasnije, rasipanje i kompromisi ili
put uvanja i povraaja energije su manipulacije unutar tih granica.
Tu se javlja prvi problem jer su seksualni odnosi meu ljudskim biima
uglavnom rutinski in. Socijalizacija nas zarobljava na takav nain da ulazi u
nau intimu, pretvarajui maginu mogunost svesnog energetskog
ujedinjenja u jednu sramnu propisanu naviku koja donosi neeljene
posledice. A to se snano odraava na naoj deci.
Kako bi potkrepio ova tvrenja, ispriao nam je alu o oveku koji je rekao
svojoj eni: Draga, u ponedeljak neu moi da budem sa tobom zato to
igram poker sa prijateljima; u utorak idem na kuglanje, u sredu me ekaju na
gimnastici. Nastavio je tako, reajui svoje okupacije za celu sedmicu.
Konano, ona je odgovorila: U ovoj kui mi se jebemo svakog dana u osam
sati, bez obzira da li si ti tu ili nisi!
Problem nije u voenju ljubavi, ve u tome to to inimo po navici. Efekat
svih rutina je rasipanje energije i to se vidi kao najtraginije u naim
seksualnim rutinama, zato to su rezultat toga, u veini sluajeva, deca koja
dolaze na svet sa ozbiljnim manjkom ivahnosti. Mi smo toliko priviknuti na

- 34 -

tu situaciju da kada se rodi dete sa potpunom snagom, mi ga smatramo

nenormalnim i vodimo ga kod psihijatra da ga umiri.
Zbog nasuminog naina na koji biramo nae partnere za razmnoavanje,
don Huan je generaciju savremenog drutva nazvao deca zastranjivanja.
Postoje dve vrste seksa: dosadni i energetski. Iz socijalnih razloga, veoma
je teko biti proizvod energetskog seksa tako da, prema posmatranju
vidovnjaka, naa energija je zguvana i naborana, kao da smo veoma stari
ve od samog roenja. Poto ne moemo da promenimo svoje naslee,
razumno bi bilo da nauimo kako tedeti svoje resurse.
Prema arobnjacima, glavni odliv energije kod mukaraca i ena se deava
preko razmnoavanja. To je velika investicija zato to trajno utie na nau
svetlost. Prema tome, svrha donoenja dece na ovaj svet bi trebalo da bude
paljivo razmotrena i to sa krajnjom ozbiljnou.
Ako smo proizvod dosadnog seksa a u isto vreme se preputamo nagonima
razmnoavanja, neizbena posledica toga je razbijenost naeg energetskog
jedinstva. Svetlea jaja roditelja su poput izbuenih kofi iz kojih voda curi na
sve strane; te rupe su deca. Takva osoba nikada nee moi da skupi dovoljno
snage da bi se promenila osim ako primenjuje pravila ratnikog puta u svom
ivotu.
Neko od slualaca ga je pitao kako se odvija razmena izmeu roditelja i dece.
Odgovorio je da presecanje pupane vrpce novoroeneta ne znai da je veza
bebe sa njenim precima automatski prekinuta. Ue svetlosti ostaje aktivno
celog ivota kao jedna energetska slamica; to je stvarna veza koju
vidovnjaci vide kao vlakno koje se kree od svetlee ahure roditelja prema
njihovoj deci.
Poto nismo svesni da taj odliv postoji, ne postoji nain da ga spreimo.
Nebitno je koliko ljubavi roditelji i deca iskazuju jedni drugima; sa take
vienja energije, ta ljubav je zasnovana na svetlosti koja je razmenjena.
Zbog tog razloga, roditelji su uglavnom toliko zahtevni prema svojoj deci i
pokuavaju da ih oblikuju na svaki mogui nain kako bi postala ista kao i
oni. Doneti ih na ovaj svet nije samo jednostavna isporuka, to je investicija.
Vidovnjaci mogu da vide da tokom te otimaine kojoj su deca izloena ona
postaju zarobljena roditeljskom energijom koja je razbijena i delovi njene
svetlosti se prikazuju kao stara i izlizana koulja, ili kao da su isceeni i sa
izvaenom utrobom. Grozna situacija!
Karlosovi opisi, udrueni sa slikovitim kretnjama su imali efekat uzbune na
veinu njegovih slualaca. To sam mogao videti na licima osoba koje su me
okruivale.
Jedan od uesnika ga je veoma glasno upitao kako ratnik moe da zakrpi
svoje otvore odlivanja.
Odgovorio je kako je jedina mogunost za izbegavanje komande socijalizacije
odrei se oca i majke i nikad se ne osvrnuti. to se tie dece, dodao je, nema
drugog reenja nego da ih pojedemo.
Ako ne pojedete dete, ono e pojesti vas.

- 35 -

Ove rei su prevrile meru i primetio sam kako su neki od prisutnih napustili
prostoriju.
Karols nam je smireno ispriao kako je jednom doiveo izvanrdan susret sa
biem iz drugog sveta koje je eleo da oslobodi iz ropstva. Zbog te
nepromiljenosti, bio je prinuen da napravi telo za tu stranu energiju.
Kada ju je majka rodila, don Huan je uzeo to stvorenje koje je bilo devojica
i otiao sa njom. Kada se vratio stavio je zdelu punu mesa pred nas: Ovo je
vaa erka. Pojedite je! Nismo imali izbora; hipnotisani zapovednikim
izrazom njegovog lica, majka i ja smo se pokorili naredbi.
Za nas je to bio monstruozan in, ali, on je imao dragocenu posledicu:
trajno smo obnovili nae svetlosno jedinstvo. Tako to smo zajedniki pojeli
to mekano meso, oboje smo povratili sve svoje naklonosti, svu svetlost koju
smo izlili na to stvorenje tako da smo zatvorili svoje otvore. Ponovo smo
postali potpuni.
Osam godina kasnije, don Huan je vratio devojicu nazad. Predstavio je kao
Plavog Skauta i rekao da je nju svo vreme uvao skrivenu, te da je ono to
smo njena majka i ja jeli bilo prasetina.
Nastupio je tajac, a onda je talas olakanja prostrujao kroz prostoriju.
Karlos je nastavio: Ne mogu rei da je povratak moje erke pokrenuo bilo
ta, ni ljubav, niti bilo kakvu utehu to je sve to bila ala, niti bilo ta slino.
Moja energija je ostala mirna.
Neko od prisutnih je radoznalo eleo da sazna ta se dogaalo sa devojicom
tokom tih osam godina.
Odgovorio je: Ah! Moj uitelj ju je podizao u severnom Meksiku, meu
Jakijima. On je nju pretvorio u divlje bie. Ona nije normalno stvorenje,
njena energija dolazi iz drugog sveta. Ona koristi mone biljke bez
ustruavanja. Ona je bila toliko neukroena da sam morao da je veem i
strpam u gepek automobila kao kofer kako bi je odveo iz Meksika u
Sjedinjene Drave. Mi, njeni fiziki roditelji, nismo mogli da je dodirnemo.
Izgledala je malo poslunije jedino kada je sa don Huanom.
Seam se da je mala devojica jednom, svojevoljno spustila glavu na moja
kolena. Njena majka i ja smo se pogledali iznenaeno, bilo nam je teko da
poverujemo u to. Sve je to bio efekat nagualovog manevra. Ta devojica je
znala da je sama, da nema par roditelja na kojima bi parazitirala. Ona je
pretvorena u bie usklaeno sa svojom stvarnom konstitucijom.
Mi smo agresivna, teritorijalna bia; mi nismo domae ivotinje. Ta
devojica je ivi primer kakve sve manevre mogu da izvedu arobnjaci u
smislu zbijanja nae energije.
Drugom prilikom, kada je spomenuo temu dosadnog seksa, njegov govor se
bavio rukovanjem seksualnom energijom.
Rekao nam je da je stvaralaka sila koja postoji u nama uzviena, i da ima
puno naina upotrebe kojih nismo sasvim svesni. teta je to veina ljudi
jedino znaju da razmiljaju o seksu u terminima telesnog zadovoljstva. To je
kao ograniena upotreba nekog divljaka koji se sluajno doepao veoma

- 36 -

dragocene knjige; sve to on moe da vidi u njoj je pogodan materijal za

potpaljivanje vatre.
Mi provedemo vei deo ivota brinui kako pripadnici suprotnog pola gledaju
na nas. To povlai, prvo, stalnu panju u vezi naeg izgleda. Drugo, to ini da
poseujemo mesta na koja odlaze osobe sline nama kako bi se upoznavali i
uloili mnogo, mnogo sati priajui o sporednim stvarima, ali stalno imajui
na umu na glavni cilj. Ovakva vrsta ulaganja je preterana.
arobnjak zna da sutina seksa nije zadovoljstvo niti razmnoavanje. Da li
zaista verujete da bi se snaga koja nama vlada zamajavala stvarajui neto
tako vano kao to je mo stvaranja, samo da bi nam omoguila kratke
trenutke zabave ili da bi nas mnoila kao peurke na zemlji?
Svrha seksa je mnogo dublja, on nas povezuje sa tajnom porekla svih stvari,
zato to univerzum nastaje iz jedne eksplozije koja se jo uvek odvija i koja
se iskazuje svaki put kad vodimo ljubav. Ako je izvor onog to smo mi ta
stvaralaka sila onda centar naih napora mora biti preusmeravanje
seksualne energije.
inei veoma izraajan pokret rukama, uzviknuo je:
Shvatite ta imate i ne traite to! Seks je novac i to u gotovini! Naa
kosmika sudbina je da proirimo svoju svesnost; iz tog razloga, mi smo
obdareni delom kreativne sile Orla. Seks je stvoren za sanjanje.
Izjavio je da, teoretski, seksualna razmena meu parovima ne mora uticati
na svetlost dostupnu svakom od uesnika, sve dok mukarac uzima od ene
onoliko koliko ona uzima od njega i rezultat je neutralna ravnotea. U
svakom sluaju, ono to je nepoeljan ishod je da njihova energija postaje
izmeana i na taj nain se stvaraju vorovi vezanost i zavisnosti koji
ograniavaju nau slobodu i zahtevaju duge godine rekapitulacije da bi se
razmrsili.
Ali u praksi, ta vrsta razmene iscrpljuje nau ivotnu snagu, zato to kad
vodimo ljubav, kretanje energije se ne odvija unutar zatvorenog sistema;
uvek postoji otvor.
Imati seks sa nekim znai imati veze sa celim genetskim lancem koji
odreuje njegovo ili njeno poreklo, zato to zbog odlivnih vlakana koje nas
povezuju sa precima, ljudska bia nisu nezavisne svetlosti ve zavrni
elementi. Iako se seksualni in odvija izmeu dve osobe, postoji ljudski
kalup, kolektivna fiksacija skupne take koja uzima najvie energije u tom
procesu.
Ta fiksacija je odgovorna za oseanja ljubomore, zavisnosti i vezanosti koje
dovodimo u vezu sa naim seksualnim odnosima, a to ini da postanemo
nepopravljivi investitori, izopaavajui plemenitu re ljubav u neto podlo.
Odnos obinog oveka prema mogunosti da voli je poput neke bezoseajne
i proraunate maine: volim moju decu zato to je u njima pohranjena moja
energija, moju enu zato to pere moju odeu, kuva mi i jebem je, mog psa
jer uva kuu, moju zemlju jer sam u njoj roen, mog Boga je e me on
spasiti
Negovo se lice zgrilo u grimasu gaenja.

- 37 -

Kako teko je davati, bez oekivanja bilo ega zauzvrat!

Obine ljubavi zavravaju postajui dunost, kada drugi zahteva od nas istu
panju koju on daje nama. A oseanja iz dunosti su neto fatalno!
Zbog tih razloga, jedan od prioriteta za uitelja je da uniti uenikove
seksualne obrazce. Ovo je kljuna stvar koja zahteva doivotni trud ali je
neophodno da se to zapone od prvog trenutka, zato to postati lan drutva
arobnjaka ne moe biti iskorieno kao izgovor za negativne seksualne
pojave. Ako ne razjasnimo tu stvar kao obini ljudi i ene, nae anse da
napredujemo na putu ratnika su vrlo slabe.
arobnjaci imaju mnogo naina za ispravljanje uenika. Neki nemaju
nikakvih obzira i podvrgavaju uenika pravim muenjima, napadajui
njegove slabosti dok se ne promeni ili se slomi. Drugi, poput mog uitelja, su
krajnje paljivi povodom toga i vie vole da rade sa energijom iznutra, inei
da uenik postane svestan sebe i reaguje. Svaki od ovih metoda je opravdan
dokle god daje eljene rezultate.
Na primer, nagual Hulijan je kombinovao nemilosrdnu efikasnost sa
zapanjujuom sposobnou da postane ta poeli nije glumio; tanije, on je
sutinski menjao sebe pomerajui svoju skupnu taku u poloaj koji
odgovara obliku ivotinje ili druge osobe. Jedan od njegovih omiljenih oblika
je bio enski. Jedanput je, u obliku prelepe devojke, zaveo svog uenika
Huana Matusa, koji je u to vreme imao jedva dvadeset godina i bio uspaljen
kao mladi bik. Kada su se nali u krevetu, on je pomakao svoju skupnu taku
u svoj uobiajeni poloaj i postao ponovo mukarac, to je mladia nateralo
da uspanieno istri iz sobe.
Za linost kakva je Huan Matus tada bio, udarac je bio razoran. Razorio je
njegove stereotipe. To je bila uvrnuta, ali izvanredno efikasna ala. Ona je
jednim udarcem slomila njegovu sklonost da se prepusti prvoj eni koja sebe
uini dostupnom.
Don Huan nikada nije oprostio svom uitelju zbog te ale ali je, kako je
vreme prolazilo, nauio kako da se nasmeje celoj prii.
Tada je Karlos dopustio krae vreme za pitanja. Jedan od prisutnih ga je
pitao u vezi celibata; da li je on neophodan za arobnjake i kakva je korist od
toga.
Odgovorio je: U sutini, arobnjaci se ne zalau za neto niti su protiv
neega. Oni vide da sve zavisi od uroenog rasporeda energije. Postoje neki
koji su roeni sa neophodnom strau da vode ljubav svakog dana, dok je
ostali nemaju dovoljno ak ni za masturbaciju. Neki obnavljaju svoju svetlost
pomou discipline dok drugi izgledaju kao isceeni i umiru nepotpuni. Svi ti
faktori utiu na ponaanje arobnjaka u vezi seksa.
Ono to je tipino za arobnjake je njihovo odbijanje da budu rtve
kolektivne komande za razmnoavanjem, i njihova sposobnost da izaberu
odgovorno korienje svoje energije. Takoe, niko od njih ne moe biti
zarobljen ni u jednoj seksualnoj kategoriji. Oni su slobodni, oni postupaju sa
svakim trenutkom onako kako im mo ukazuje. Da bi stekli takvu viziju, oni
neguju trezvenost koju obina osoba ne poznaje.

- 38 -

Objasnio je kako novi vidovnjaci, generalno naginju ka celibatu i samodovoljnosti zato to su veoma tedljivi sa svojom energijom i vie vole da je
posvete proirivanju svesnosti. Oni su se osvedoili u svetove na svojim
putovanjima u beskraj to je sve ostalo uinilo bledim i neprivlanim, ak i
seksualni in.
Don Huan je rekao da je voenje ljubavi za one koji nemaju privrenosti.
Odgovarajui na drugo pitanje, rekao je da ne postoji takva stvar kao to je
seksualni problem ve samo pojedinci sa svojim sopstvenim i vrlo
specifinim nedoumicama koje treba da razree.
Uopteno posmatranje toga (seksualnog problema prim.prev.) je zamka,
jer to uzrokuje da ublaimo svoju odgovornost i opravdamo sebe miljenjem
kako su svi ostali isti kao i mi. Isto kao roenje i smrt, stvaranje je lini in,
dar koji nam je poklonio Orao. Ono to arobnjaci zahtevaju je vrlo
jednostavno: odgovornost.
Drutvo u kome ivimo je kola u kojoj nas prisiljavaju da se pridravamo
zauujue okrutnih pravila. Mi starimo i voenje ljubavi izokreemo u
grotesknu parodiju. Drutvo nam namee iscrpljivanje, programirano
ponaanje koje ne prestaje sve dok ne nestane i poslednja iskra svetlosti
koja je ostala u nama.
Imao sam primer toga kod moga dede. Starac je imao obiaj da kae: Ne
moe sve da ih pojebe, ali mora da pokua! Bio je ve s jednom nogom u
grobu, a i dalje je reagovao na nain na koji su ga nauili. Polovinu svog
vremena troio je da nae enu a drugu polovinu trudei se da je sauva, i
nikad nije shvatio da mu niko nije pokazao kako da uini pravi izbor.
Konano, na samrtnoj postelji, starac je postao ogoren milju kako ga
njegove ljubavnice vie ne ele zbog muevnosti ve zbog njegovog novca.
Ona me ne voli! jecao je a njegovi unuci su ga uveravali: Ona te voli deda!
Glupi ovek je tako umro, vritei: Evo me dolazim, mamice!
Da li je potrebno biti arobnjak kako bi se shvatilo da to nije sve to
moemo imati kao ljudska bia?
Priznao je kako je pre nego to je odluio da praktikuje ratniki put, verovao
da je zavodnik i da se tako ponaao, voen latinskim strereotipom mukarca.
Jednom sam zaveo devojku i uveo sam je u svoja kola. Oboje smo bili toliko
uspaljeni da se cela oferajbna zamaglila od svih tih poljubaca i zagrljaja
koje smo razmenili. Kada sam bio najuzbueniji, otkrio sam da je ta naizgled
devojka, u stvari mukarac!
Drugi put, iskreno sam se zaljubio u mladu devojku, ali sam poeo da
sumnjam da me vara. Promenio sam auto i stajao posmatrajui sa ugla njene
kue. Doao je drugi mukarac. Kada sam joj zatraio objanjenje, rekla mi
je: Sa tobom imam ljubav a sa njim je samo seks!
Ovakva vrsta sukoba je uinila da odluim da se ponaam mnogo umerenije
u svojim ljubavnim aktivnostima. Ali pritisak mojih stereotipa je bio prejak.
Nastavio sam da troim svoju energiju na seks saglasno obrascima moje

- 39 -

rase, sve dok me don Huan nije stavio pred izbor. Ili u se smiriti, ili u
napustiti obuku.
Odgovarajui na drugo pitanje, tvrdio je da je najbolji nain da se zaustavi
energetsko iscrpljivanje koje se dogaa preko seksualnosti, uenje kako da
se naprave velikoduni gestovi koji oslabljuju fiksaciju nae panje.
Primili smo ivot kao kosmiki dar i imamo privilegiju da uzvratimo na tom
gestu potpunom izdvojenou. Zahvaljujui svojoj ravnodunosti, ratnik je u
poloaju da preokrene svoju ljubav u blanko ek, u bezuslovnu i apstraktnu
privrenost, jer ona ne poinje sa eljom. Kakva udesna stvar!
Nasuprot onome to prosean ovek misli, priroda arobnjaka je strastvena.
Ali predmet njihove strasti nije vie fiziki. Oni su videli lepak koji sastavlja
sve stvari, talas strasti koji preplavljuje univerzum i koji se ne moe
zaustaviti zato to ako bi se to dogodilo, sve bi bilo svedeno na nitavilo.
Pomou vienja, postavili su svoju osnovu na kamen temeljac svesnosti,
najmonije stanje line panje. Njihova ljubav je jedna nadmona stvarnost
koja vibrira u svakom udahu i izdahu, izraena je u svakom pokretu i daje
smisao u svakom svetu; to je sila koja ih podstie da istrauju, da rizikuju i
razvijaju se, neprestano dajui sve najbolje od sebe.
arobnjaci su otkrili najistiji oblik ljubavi, zato to vole sebe. Oni znaju da
je sve to dajemo drugima odraz onoga to imamo u sebi. Oni su stavili mo
strasti u slubu bia, i ona im daje neophodan impuls da preduzmu jedinu
potragu koja se isplati: potragu za samim sobom.
Sadraj

6. Rekapitulacija
Dok sam sreivao svoje beleke, otkrio sam da je jo jedna tema koju je
Karlos naglaavao u svojim govorima, bila koncept rekapitulacije. Isticao je
da je to veba kojoj arobnjaci posveuju veinu svog vremena.
Jedanput je naglasio da uprkos energetskom iscrpljivanju kome smo izloeni
kroz socijalne interakcije, svi mi imamo izbor, zato to nam zapeaena
priroda nae svetlosne konfiguracije omoguuje da ponovo zaponemo od
nule u bilo kom trenutku i da tako obnovimo svoju celokupnost.
Nikada nije kasno, rekao je. Dokle god smo ivi, uvek postoji nain da se
pobedi bilo koja vrsta blokade. Najbolji nain da povratimo svetlosna vlakna
koja smo izgubili je da pozovemo nau energiju nazad. Najvaniji deo je
preduzeti prvi korak. Za one koji su zainteresovani da sauvaju i povrate
svoju energiju, jedini dostupan nain je rekapitulacija.
arobnjak zna da ako ne krenemo u potragu za svojim utvarama, one e
doi po nas. Zbog tog razloga on nita ne ostavlja nerazreenim. On
prepriava svoju prolost, u potrazi za maginim spojem tanim trenutkom
u kome je bio uvuen u neiju sudbinu i usmerava svu svoju koncentraciju
na tu taku razmrsujui vorove namere.

- 40 -

arobnjaci kau da mi ivimo svoj ivot sa distance, kao da je on skup

seanja. Provodimo ivot pogrbljeni, povreeni neim to se desilo trideset
godina ranije, nosei teret koji vie nema nikakvog smisla. Ne mogu to da
oprostim! vritimo, ali to nije istina, mi sami sebi ne moemo da oprostimo!
Emocionalne veze koje uspostavljamo sa ljudima su kao ulaganja koja
inimo usput. Moramo biti potpuno ludi da bi napustili i odbacili svoje
naslee na takav nain!
Jedini nain na koji moemo ponovo postati potpuni je da pokupimo ta
ulaganja usklaujui sebe sa svojom energijom tako da uklonimo teak teret
oseanja. Najbolji nain da to izvedemo koji su otkrili arobnjaci je da se
setimo dogaaja nae line prolosti dok ih potpuno ne rezimiramo.
Rekapitulacija vas izvlai iz prolosti i prebacuje u sadanjost.
Ne moemo da pobegnemo od toga to smo roeni kao proizvod dosadnog
jebanja niti to ulaemo najvei deo svoje svetlosti u pravljenje dece ili na
odravanje zamornih odnosa. Ali moemo da rekapituliramo; to uklanja
energetske efekte tih aktivnosti.
Sreom, u podruju energije, stvari poput vremena i prostora ne postoje.
Zato je mogue vratiti se u isti trenutak i mesto kada se dogaaj desio i
oiveti ga. To nije previe teko jer svi dobro znamo kada smo bili
povreeni.
Rekapitulirati znai prikradati se (tragati za) naim rutinama, podvrgavajui
ih sistematskom i nemilosrdnom razmatranju. To je aktivnost koja nam
omoguava da sagledamo svoj ivot u celokupnosti a ne samo kao niz
trenutaka. Iako to moe izgledati neobino, arobnjaci su jedini koji
rekapituliraju kao vebanje; ostalim ljudima se to moe desiti samo
sluajno.
Rekapitulacija je ostavtina starih vidovnjaka, osnovna praksa, sutina
arobnjatva. Bez nje nema puta. Don Huan se prema uenicima koji nisu
rekapitulirali odnosio kao da su radioaktivni. Don Henaro ak nije hteo ni da
se rukuje sa mnom, a ako bih ga sluajno dodirnuo on bi otrao da se opere
kao da sam ga zarazio. Rekao je da sam pun prljavtine koja izbija iz svake
pore moje koe. Pomou tog izmotavanja, usadio je u mene ideju da je
rekapitulacija elementarni in higijene.
Na drugom predavanju, Karlos je izvestio o vrsti svetlosnog zastoja koji je
opisao kao kao fiksaciju nae panje koja blokira protok energije. Rekao je
da se to deava kada odbijamo da se suoimo sa injenicama i pokuavamo
da sebe zatitimo krijui se iza akcija poputanja. Takoe, to se deava kada
ostavljamo nereenim neizbene stvari ili inimo dela koja nas sputavaju.
Posledice takve vrste zastoja su da osoba prestaje da bude svoja. Kada
postane pritisnuta okovima odluka koje je donela tokom svog ivota, vie ne
moe da postupa na promiljen nain i postaje uhvaena u mreu okolnosti.
Ova situacija moe da naraste do take mentalne ili fizike bolesti i moe biti
razreena jedino pomou rekapitulacije.
Ustanovio je da, u sutini, rekapitulacija poiva na pravljenju spiska povreda
uzrokovanim naim interakcijama. Sledei korak je da odputujemo nazad u
trenutak kada su se dogaaji desili sa ciljem da povratimo ono to pripada
nama i vratimo to pripada drugima.

- 41 -

Ratnik zapoinje vraajui unatrag dan koji je upravo proao. On

rekonstruie razgovore, tumai miljenja, pamti lica i imena, traga za
nijansama i nagovetajima, raslanjuje sopstvene i tue emocionalne
reakcije. On nita ne preputa sluaju, grabi seanja dana jedno po jedno i
proiava ih pomou disanja.
On takoe istrauje sve delove i situacije svog ivota. Na primer, partneri
koje je imao, kue u kojima je iveo, kole, radna mesta, prijatelje i
neprijatelje, sukobe i srene trenutke i tako dalje. Idealno bi blo da navalimo
na zadatak po hronolokom redu od najskorijeg seanja pa do najdavnijeg
kog je mogue prizvati. Ali, na poetku, najlake je to initi ako seanje
podelimo na oblasti.
Veoma koristan oblik vebanja, dostupan svima nama, je spontana
rekapitulacija. Ako bolje razmislimo, svi mi stalno rekapituliramo. Sva
seanja koja odgovaraju naem unutranjem dijalogu mogu se tako nazvati.
Meutim, mi ih prizivamo na nevoljan nain; umesto da im se prikradamo u
tiini, mi ih prosuujemo i odnosimo se prijemivo prema njima. To je
beskorisno. Ratnik koristi povoljnu priliku, zato to su ta naizgled sluajna
seanja upozorenja koja stiu sa nae tihe strane. (Tiha strana: energetsko
telo, dvojnik, leva strana, nagual, drugo ja. Iznenauje broj sinonima koji
Kastaneda koristi kroz ceo opus svojih knjiga i predavanja za jednu te istu
osobenost ljudskih bia - prim. prev.)
Naglasio je da za rekapitulaciju nisu potrebni nikakvi posebni uslovi. Moemo
vebati u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, kada god osetimo potrebu da
to inimo.
Ratnici rekapituliraju dok se etaju putem, u kupatilu, dok rade ili dok jedu;
kada god je mogue! Najvanija stvar je da se to obavlja.
Dodao je da nije potrebno zauzimati odreeni poloaj. Jedini uslov je da nam
bude udobno, kako fiziko telo ne bi zahtevalo panju koja bi se meala sa
seanjima.
Meutim, arobnjaci veoma ozbiljno pristupaju vebanju. Neki koriste
drvene kutije, uzdignute platforme, ormane ili peine. Drugi grade kuicu
meu najviim granama velikog drveta ili iskopaju rupu u zemlji i prekriju je
granama. Dobra praksa rekapituliranja je sedeti na krevetu, u tami, pre nego
to legnemo da spavamo. Svaki nain koji nas odvaja od okoline je dobar za
formalnu rekapitulaciju.
Kada smo locirali dogaaj i osveili u pamenju svaki njegov deo, potrebno
je da udahnemo kako bi smo povratili energiju koju smo ostavili za sobom a
onda da izdahnemo vlakna koja su drugi poloili u nama. Disanje je magino
jer je ono funkcija koja daje ivot.
Karlos je objasnio da ova vrsta disanja treba biti udruena sa vodoravnim
pokretima glave, koje arobnjaci nazivaju provetravanje dogaaja.
Neko ga je upitao da li je neophodno disati sa desna u levo ili u suprotnom
smeru.
Odgovorio je: Kakve to ima veze? To je rad sa energijom; ne postoje vrsti
obrasci. Ono to se rauna je namera. Udahnite kada elite neto da povratite
i izduvajte natrag sve to nije vae. Ako to uinite sa celokupnom svojom
prolou, prestaete da ivite zarobljeni okovima seanja a umesto toga

- 42 -

biete usredsreeni na sadanjost. Vidovnjaci opisuju taj efekat kao

suoavanje sa injenicama onakvim kakve jesu, ili kao objektivno vienje
vremena.
Upitali su ga ta trebamo uiniti sa naim seanjima kada ih lociramo; da li to
znai da ih istraujemo nekom psihoanalitkom metodom ili neim slinim
tome.
Odgovorio je: Nije neophodno initi nita odreeno. Seanja e pronai svoj
sopstveni put jer svetlost sama sebe prerasporeuje pomou disanja.
Jednostavno pokuajte, uinite sebe dostupnim; Duh e vam rei ta treba da
radite.
Rekapitulacija zapoinje iznutra i potkrepljuje samu sebe. To je pitanje
utiavanja uma kada nae energetsko telo preuzima kontrolu radei ono to
mu donosi zadovoljstvo. Oseate se dobro, udobno; daleko ste od
iscrpljivanja i to vam donosi predah. Vae telo to opaa kao neshvatljivo
energetsko kupanje.
Ali, potrebno je da imate ispravan stav prema tome. Nemojte pomeati ove
vebe sa psiholokim ispitivanjem. Ako je tumaenje ono to vam je
potrebno, idite kod psihijatra! On e vam rei ta da uinite kako bi ste
nastavili da budete idiot. Ne pokuavajte da otkrijete pouku. Prie o moralu
postoje samo u deijim knjigama.
Rekapitulacija je poseban oblik prikradanja (traganja), i treba joj pristupiti
sa velikim oseajem za strategiju. Ona se bavi razumevanjem nae
egzistencije i zavoenjem reda u nju, videi je onakvom kakva jeste, bez
kajanja, osude ili oduevljenja, sa potpunom ravnodunou i fluidnim
duhom, ak sa humorom, zato to nita u naoj prolosti nije vanije od
neega drugog, i svi odnosi su, na kraju krajeva, beznaajni.
Najvanija stvar je poetak, zato to e nam energija koju odvratimo od
prvobitne namere dati mo da nastavimo sa rekapitulacijom sve zamrenijih
aspekata naih ivota. Kao prvo, neophodno je da krenemo od najaih
ulaganja koja su najmunija oseanja. Onda kreemo sa onim seanjima koja
su pohranjena toliko duboko da mislimo kako smo ih zaboravili, ali, ona su
jo uvek tu.
Na poetku, rekapitulacija moe biti teak rad, zato to na um nije
naviknut na tu disciplinu. Ali, nakon zatvaranja najbolnijih rana, energija e
prepoznati samu sebe i postaemo posveeni vebanju. Na taj nain, svaki
deli svetlosti koji povratimo pomae nam da postignemo jo vie.
Onog trenutka kada ste spremni da zaponete sa voljnim razvezivanjem
vorova vae line istorije, uiniete odluujui korak.
Odgovarajui na drugo pitanje, rekao je da rekapitulacija nema kraja; ona
traje do kraja naeg ivota i nastavla se i dalje.
Razvlaim svoja vlakna svake noi dok se podseam dogaaja koji su se
desili tokom dana. Na taj nain moja lista dogaaja ostaje aurirana. Ali,
jednom godinje zadajem sebi mnogo potpuniju i sveobuhvatniju vebu, radi
ega se uklanjam od svega na nekoliko nedelja.

- 43 -

Upozorio nas je da ba zato to je to svakodnevna praksa, ne smemo da

posmatramo to vebanje kao rutinu.
Ako ne povratimo svoju celokupnu energiju, nae odluke nikada nee
postati mone; uvek e postojati pozadinska buka, tua komanda. A bez
monih odluka, ovek je nita.
Oivljavanje dogaaja je savrena stvar, zato to uklanja rane iz prolosti i
isti od svakog nagomilavanja u energetskim kanalima. Na taj nain, lomite
fiksirano zurenje kojim vas posmatraju drugi ljudi i otkrivate obrasce
ljudskog ponaanja tako da vas vie nita ne moe ponovo uloviti. Postajete
samostalno bie; vi odluujete ta elite da napravite od sebe.
Jedno od pitanja ticalo se efekata rekapitulacije na svesnost.
Tvrdio je da vebanje proizvodi dva glavna efekta. Efekat koji odmah nastupa
je zaustavljanje unutranjeg dijaloga. Kada je ratnik sposoban da zaustavi
svoj unutranji dijalog, on uvruje vezu sa svojom energijom. To ga
oslobaa od zahteva seanja i tereta oseanja i oslobaa preostalu energiju
koju onda moe uloiti u proirivanje granica svoje percepcije. Ratnik poinje
da prihvata stvarnost umesto tumaenja te stvarnosti. Po prvi put, dolazi u
dodir sa konsenzusom arobnjaka, koji je opis stvarnosti sastavljen na
nepojmljiv nain.
Normalno je da ratnik na tom nivou poinje da se svemu smeje, zato to
energija donosi sreu. Zahvaljujui rekapitulaciji, on je srean, ispunjen i
skakue kao dete. S druge strane, on postaje zastraujua osoba jer, poto
mu je svetlost neoteena i njegov ivot je ist, donoenje odluka vie ne
predstavlja potekou za njega. On e odluiti ono to je nuno u datom
trenutku a to drugim ljudima deluje zastraujue.
To je takoe vreme kada je ratniku potrebna dodatna koliina umerenosti i
razumnosti, jer bez toga moe preduzeti nepotrebne rizike, dovodei u
opasnost kako svoju tako i bezbednost drugih.
Drugi efekt rekapitulacije je da ona deluje kao zazivanje Duha i ini da on
poeli da doe i ivi sa nama. Drugim reima: setiti se svoje prolosti je
najefikasniji nain da se ujedine fiziko telo i energetsko telo, koji su
godinama bili razdvojeni.
Rekao je da arobnjak koji uspeva da sabije najvei deo svoje energije dolazi
u stanje kada moe da namerava junako delo perceptualne hrabrosti:
Nameravanje kopije svog ivotnog iskustva sa ciljem da prevari smrt.
To je krajnji cilj rekapitulacije: napraviti duplikat, i biti spreman za odlazak.
Ne morate biti arobnjak kako bi ste shvatili vanost svega ovoga. Umreti u
bedi je oajan nain umiranja. S druge strane, imati duplikat koji e te
ponuditi Orlu vam garantuje da e te biti sposobni da nastavite dalje.
Borba arobnjaka je herojska. Besprekorno rekapitulirajui sadraj svojih
ivota, oni sakupljaju vlakna koja odvlae njihovu panju i vraaju onima
koje poznaju svu panju koju su im poklonili. Na taj nain dolaze u stanje
ravnotee koje im omoguava da odu sa celokupnom svojom svesnou.
Njihova seanja, koherentna, proiena i integrisana, deluju kao nezavisno
bie, koje slui kao karta koju igraju u zamenu za svoju svesnost. Orao

- 44 -

prihvata taj trud kao plaanje i uklanja se u stranu. Naa replika je dovoljna
da zadovolji njegovo potraivanje.
Taj trenutak vidovnjaci vide kao eksploziju energije koja ujedinjuje njihovu
zatvorenu svesnost sa totalitetom spoljanih zraenja i tada se njihova
skupna taka iri u beskraj poput kovitlaca svetlosti.
U drugom govoru, osvrnuo se na postupak koji su sainili novi vidovnjaci a
koji moe biti koristan prilikom vebanja rekapitulacije.
Izjavio je: Jedan od arobnjakih zadataka je da stalno ispituju nagovetaje
Duha. U tu svrhu, esto koriste knjigu dogaaja koji su vredni pamenja,
mapu onih deavanja u kojima je Duh intervenisao u njihovim ivotima,
pritiskajui ih da donose odluke voljno ili nevoljno.
Objasnio je kako je prednost ove tehnike u tome to kada piemo, mi se
izdvajamo od stvari i dogaaja makar i u najmanjoj meri, a to nam
omoguava da se fokusuramo na njih sa vie objektivnosti.
Tu se ne radi o opisivanju naih dnevnih rutina ve o usmeravanju panje na
udne trenutke u kojima se ispoljila namera. To su magini momenti zato to
oni stvaraju promene i suoavaju nas licem u lice sa smislom naeg
postojanja.
Usliavajui molbe, izneo nam je par primera ove vrste dogaaja.
Iako su znakovi Duha lina stvar, postoje uobiajeni dogaaji koji uopteno
obeleavaju ljudski ivot, ka to su roenje, izbor zanimanja, vezivanje vae
sudbine sa drugom osobom ili roenje dece. Takoe tu su bolesti i ozbiljne
nesree zato to one uspostavljaju vezu sa smru. Za one koji imaju sreu da
pronau provodnika Duha u obliku naguala, to je svakako dogaaj najvredniji
pamenja.
Uplitanja namere su prethodnice, veoma znaajna seanja za ratnika koja
mogu biti upotrebljna kao take poreenja u vezi toga gde zapoeti kada
neko istrauje dogaaje vlastite prolosti. To zahteva brzinu i jasnou kako
bi ih odabrali i sastavili odbacujui line stvari a zadravajui maginu
sutinu. Kada je ovo pravilno obavljeno, onda to postaje ono to novi
vidovnjaci nazivaju apstraktni centri opaanja, matrica namere koju ratnik
ima dunost da rastumai.
Sadraj

7. Prag tiine
Jedna od Karlosovih osobenosti bila je nepredvidljivost. Ponekad je
blagovremeno dolazio na sastanke a drugi put bi kasnio i po sat vremena.
Takvo postupanje je imalo povoljne efekte; ono je inilo da oni koji su manje
zainteresovani ustanu i odu a primoravalo zainteresovanije da neguju
strpljenje.

- 45 -

Tog prepodneva sastanak je bio na Meksikom univerzitetu. Meu mnogim

drugim pitanjima, upitan je da li veruje u Boga. Odgovarajui, Karlos nas je
zamolio da ne pobrkamo njegove rei sa religioznom objavom.
arobnjaci se dre svog iskustva, rekao je. Oni su zamenili verovanje za
vienje. Oni govore o duhu ne zato to veruju u njegovo postojanje ve zato
to ga vide. Ali, oni ga ne vide kao oca punog ljubavi koji sa visine bdije nad
nama. Za njih, duh je neto mnogo direktnije i neposrednije, stanje svesnosti
koje prevazilazi razum.
Sve to dopire do naih ula je znak. Jedina stvar koja vam je potrebna je
neophodna brzina da utiate svoj um i uhvatite poruku. U smislu tih
nagovetaja, duh nam govori veoma jasnim glasom.
Jedna od prisutnih osoba je naglasila da, ak i ako to prihvatimo kao
metaforu, ideja oslukivanja duha ili razgovora sa njim ima izrazito religiozni
prizvuk.
Ali Karlos je bio nepokolebljiv u svom objanjavanju:
Taj glas nije metafora! On je bukvalan! Ponekad on govori pomou rei,
drugi put je to samo apat ili prizor pred naim oima, poput filma. Na taj
nain, duh prenosi svoje komande do nas i sve one mogu biti sabrane u
jedinstvenom izrazu: Namera, namera!
Glas duha se podjednako obraa svakome, ali mi to ne shvatamo. Toliko smo
zauzeti svojim razmiljanjima da umesto da uutimo i sluamo, mi dajemo
prednost svim vrstama okolianja. To je razlog to postoji glas podseanja.
Upitali su ga ta znai glas podseanja.
Odgovorio je: To je izvor panje, nain pristupanja drugom nivou svesnosti.
Mi moemo skoro sve upotrebiti kako bi se uskladili sa duhom, zato to se ,
na kraju krajeva, on nalazi iza svega to postoji. Ali, izvesne stvari nas
privlae vie od ostalih.
Uopteno, ljudi imaju svoje molitve, svoje amajlije ili razraene rituale,
privatne ili grupne. Drevni arobnjaci su bili skloni misticizmu; koristili su
astrologiju, predskazanja i vraanje, arobne palice i sve ostalo to bi moglo
prevariti kontrolu razuma.
Ali, prema novim vidovnjacima, takvi postupci su promaaj i u njima se krije
opasnost: oni mogu da iskrive panju osobe tako da ona postane zavisna od
simbola. Savremenim ratnicima vie odgovaraju neposredniji naini. Don
Huan je preporuio direktno nameravanje unutranje tiine.
Naglaavajui rei, precizirao je da je arobnjatvo umetnost tiine.
Tiina je prolaz izmeu svetova. Kada na um ostaje u tiini, pojavljuju se
neverovatni aspekti naeg bia. Zapoevi od te situacije, osoba postaje
nosilac namere i sva njena dela poinju da dobijaju snagu.
Tokom mog naukovanja, moj dobroinitelj je izvodio neobjanjive podvige
koji su me prestravili, ali su u isto vreme probudili moju ambiciju; poeleo
sam da budem toliko moan kao to je on! Stalno sam ga zapitkivao kako
mogu nauiti njegove trikove, ali bi on uvek stavio prst na svoje usne i zurio

- 46 -

u mene. Prole su godine dok nisam postao sposoban da shvatim

velianstvenu pouku njegovog odgovora. Klju arobnjatva je tiina.
Jedan od prisutnih ga je zamolio da objasni to gledite.
Odgovorio je: To nije objanjivo. Kada to inite onda to shvatate. Ako
pokuate to da razumete vi se blokirate. Nemojte to da posmatrate kao neto
teko ili zamreno, zato to to nije neto s onog sveta; to je samo utiavanje
uma.
Mogu da kaem da je tiina kao pristanite na koje dolaze brodovi; ako je
pristanite zauzeto, nema mesta za nita novo. To je moj pogled na stvari, ali
istina je da ja ne znam kako da govorim o tome.
Objasnio je da unutranja tiina nije samo odsustvo misli. Pravilnije, ona je u
vezi sa uklanjanjem sudova, posmatranje bez tumaenja. Tvrdio je da ulazak
u tiinu moe biti objanjen, na osobeno protivrean nain arobnjaka, kao
uenje o tome kako misliti bez rei.
Za veinu od vas, ovo to govorim nema smisla zato to ste navikli da se
posavetujete sa svojim razumom u vezi svega. Ironija je u tome to nae
misli ak i nisu nae. One odjekuju kroz nas i u tome je razlika. I kada god
nam dosauju dok uimo da upotrebljavamo razum, mi zavravamo tako to
ih prihvatimo.
Ako upitate razum, on e vam rei da je svrha arobnjaka besmislica zato
to ona ne moe biti racionalno dokazana. Umesto da vas savetuje da krenete
u iskrenu proveru te svrhe, on e vas prisiliti da se sakrijete iza vrstog zida
tumaenja. Dakle, ako elite da imate ansu, postoji samo jedan mogui
izlaz: iskljuite um! Sloboda se postie bez razmiljanja.
Poznajem ljude koji su sposobni da zaustave svoj unutranji dijalog, i oni
vie ne tumae, oni su isto opaanje; oni nikada nisu razoarani ili alosni
zato to sve to ine zapoinje iz centra za odluke. Oni su nauili da posluju
sa svojim razumom kao gospodari i ive u najizvornijem stanju slobode.
Nastavio je govorei kako je tiina nae prirodno stanje.
Mi smo roeni iz tiine i u nju e mo se vratiti. Ono to nas kvari su sve te
sulude ideje koje prolaze kroz nas u skladu sa naim nainom grupnog
ivljenja.
Nai srodnici, primati, imaju veoma ukorenjene drutvene obiaje iji je cilj
da se umanji nivo napetosti unutar grupe. Na primer, oni posveuju veinu
svog vremena brinui se jedni o drugima, njuei jedan drugog ili uzajamno
trebei vake.
Ti obiaji su uroeni, i zato su trajni; oni su tu u nama, unutar tebe i unutar
mene. Ljudska bia su samo nauila kako da ih zamene razmenjivanjem rei.
Kad god nam se ukae prilika, umirujemo jedni druge priajui o neemu.
Nakon hiljada godina zajednikog ivota mi smo se srodili sa tim prilikama do
te take da, bez obzira spavamo li ili smo budni, na um se nikad ne utiava,
on uvek pria sam sa sobom.
Don Huan je tvrdio da smo mi grabljive ivotinje koje su pomou sile
pripitomljavanja pretvorene u preivare. Mi provodimo svoj ivot

- 47 -

prevakavajui beskrajni spisak miljenja o skoro svemu. Misli nam stiu u

obliku grozdova; svaka je povezana sa drugom sve dok celi svemir uma ne
bude ispunjen. Ta buka nema upotrebnu vrednost zato to je njen praktini
cilj da slavi veliinu ega.
Zato to se protivi svemu to su nas uili kada smo bili deca, tiini treba
pristupiti u duhu borbe. Tada stiete veliko preimustvo: iskustvo prikradaa.
Savremeni arobnjaci preporuuju da proemo kroz svet bez posveivanja
ikakve panje, postupajui preme svemu jednako. Ratnik prikrada (traga)
postaje gospodar situacije na dobro ili na loe, zato to postoji neto
uasno efikasno u delovanju bez korienja uma.
Zamoljen je da nam da neke praktine vebe za postizanje tiine.
Odgovorio je kako je to veoma lino pitanje, zato to se izvori unutranjeg
dijaloga napajaju preko nae line istorije.
Meutim, tokom milenijuma prakse, arobnjaci su primetili kako smo, u
sutini, veoma slini i da postoje situacije koje imaju efekat da utiavaju
svakog od nas.
Moj uitelj mi je dao razliite tehnike kako bih zaustavio svoj um koje, ako
se dobro razmotre, mogu biti svedene na jedno: namera. Tiina se namerava
grubo: inei napor. To je u vezi sa insistiranjem koje se stalno i iznova
ponavlja. To ne znai nasilje nad naim mislima ve sticanje znanja kako da
ih kontroliemo.
Tiina zapoinje sa komandom, inom volje koji postaje Orlova komanda.
Meutim, moramo imati na umu da dokle god sebi nameemo tiinu, mi
nikada neemo zaista biti u njoj ve u prinudi. Potrebno je nauiti da
pretvoritimo volju u nameru.
Tiina je smirenost, ona vodi ka dobrobiti, tako da se moete pokrenuti. Ona
stvara utisak izdvojenosti, slino onome to dete osea kada iznenaeno bulji
u vatru. Kako je divno upamtiti taj oseaj i znati da on moe biti prizvan
ponovo!
Tiina je glavni uslov puta. Potroio sam mnogo godina borei se da je
dosegnem, ali sve to sam uinio je da sam se upetljao u svojm vlastitim
pokuajima. U skladu sa svojim uobiajenim razgovorima koje sam vodio u
svom umu, poeo sam da optuujem sebe zbog nesposobnosti da razumem
ta to don Huan oekuje od mene. Sve se promenilo jednog dana dok sam
odsutno meditirao nad nekim drveem; tiina je dola od njega obruavajui
se kao divlja zver, zaustavljajui moj svet i uvodei me u paradoksalno stanje
koje je bilo novo a u isto vreme dobro poznato.
Tehnika posmatranja to je to, razmatranje sveta bez unapred zamiljenih
predstava je veoma efikasna sa elementima. Na primer, sa plamenom,
tekuom vodom, formacijama oblaka ili sa zalaskom sunca. Novi vidovnjaci
su to nazvali prevariti mainu zato to to u osnovi poiva na uenju namere
novog opisa. (novog opisa sveta prim. prev.)
Moramo se hrabro boriti kako bi je zgrabili, ali, poto se to desi, novo stanje
svesti je prirodno podrano. Zakoraili ste korak kroz vrata, vrata su jo uvek
otvorena i samo je potrebno skupiti dovoljno energije kako bi ste preli na
drugu stranu.

- 48 -

Vano je da naa namera bude promiljena. Napor koji preduzimamo kako

bi postigli tiinu moe biti uzaludan ako pre svega nismo stvorili uslove koji
potpomau da doemo do nje. Radi toga, uz vebanje u posmatranju
elemenata, ratnik je prinuen da radi neto veoma jednostavno, ali veoma
teko: ureivanje svog ivota.
Svi mi ivimo u okovima sile koju nazivamo vreme. Poto ne moemo da
vidimo njegov izvor, nikad ne prestajemo da mislimo o njegovom kraju.Dok
smo mladi oseamo se venim, a kada ostarimo, jedina stvar koja nam
preostaje je da alimo nad straenim vremenom. Ali, to je iluzija, vreme nije
straeno, mi smo straili sami sebe!
Predstava da imamo vremena je zabluda koja ini da traimo energiju na
sve vrste vezivanja. Kada ovek doe u dodir sa unutranjom tiinom, on
daje novu vrednost svom vremenu. Radi toga, na drugaiji nain se moe
objasnti da je tiina estoka svesnost sadanjeg trenutka.
Pouzdan nain da se doe do tiine je ne-rad, aktivnost koju smo osmislili
svojim umom, ali koja ima snagu da utia nae misli onog trenutka kada je
primenimo. Don Huan je nazvao tu vrstu prakse ukloniti trn pomou drugog
trna.
Kao primere ne rada, spomenuo je oslukivanje u mraku, izmenu prioriteta
naih ula i komande koja nas prisiljava da zaspimo im sklopimo oi. Takoe
tu spada razgovor sa biljkama, stoj na glavi, hodanje unatrake, posmatranje
senki i razmaka ili prostora izmeu listova drvea.
Sve te aktivnosti spadaju meu najefikasnije za utiavanje naeg
unutranjeg dijaloga ali one imaju nedostatak: ne moemo da ih dugo
odrimo. Posle nekog vremena, prisiljeni smo da se vratimo svojim rutinama.
Ne rad sa kojim se preteruje e automatski izgubiti svoju mo i postati
rad.
Ako elimo da sakupimo duboku tiinu sa dugotrajnim efektom, najbolji ne
rad je samoa. Zajedno sa uvanjen energije i naputanjem onih koji nas
definiu kao injenice, nauiti kako da se bude sam je trei praktini princip
puta.
Svet ratnika je najusamljenija stvar koja postoji. ak i kada se nekoliko
uenika udrue kako bi zajedno putovali stazom moi, svako od njih zna da je
sam, da ne moe oekivati nita od drugih niti biti zavistan od bilo koga.
Jedina stvar koju moe da uradi je da podeli svoj put sa onima koji mu prave
drutvo.
Potreban je veliki napor da bi se bilo u samoi, zato to nismo naueni kako
da prevaziemo nasleenu komandu socijalizacije. Na poetku, uenik biva
prisiljen od svog uitelja, pomou zamki ako je potrebno. Ali posle nekog
vremena on naui kako da uiva u njoj. Normalno je da arobnjaci trae
tiinu u samoi planina ili u pustinji i da tamo ive sami tokom dugih
perioda.
Neko je prokomentarisao da to izgleda grozno.
Karlos je odvratio: Grozno je provesti starost kao rasplakano dete!

- 49 -

Jedna od ironija savremenog ivota je da to je vea komunikacija, oseamo

se sve usamljeniji. ivot obinog oveka je oajno usamljen. On trai
drutvo, ali ne moe da nae sam sebe. Njegova ljubav je obezvreena;
njegovi snovi su ista fantazija. Njegova prirodna radoznalost je postala
iskljuivo lina samozabrinutost i jedina stvar koja mu preostaje su njegove
vezanosti.
S druge strane, ratnika usamljenost je poput osamljivanja ljubavnika,
mesto za one koji trae zabaeni kutak kako bi napisali pesmu za svoju
ljubav. A ratnikova ljubav je svuda, zato to je to ova (planeta) zemlja, po
kojoj e lutati tako kratko vreme. Tako da, gde god krenuo, ratnik je okruen
svojom romansom. Prirodno, on e povremeno izbegavati optenje sa
svetom; unutranja tiina je samoa.
Karlos je rekao da su drevni arobnjaci koristili biljke moi kako bi zaustavili
unutranji dijalog. Ali dananji ratnici daju prednost manje rizinim i
kontrolisanijim okolnostima.
Isti rezultati koje daju bilke moi mogu se postii kada se naemo pred
preprekom. Kada smo suoeni sa ekstremnim situacijama kao to su
opasnost, strah, preoptereenost ula ili nasillje, neto u nama reaguje i
preuzima kontrolu; um postaje uzbunjen i automatski prekida svoje
brbljanje. Promiljeno stvaranje takvog stanja se naziva prikradanje
(traganje).
Ipak, omiljeni nain ratnika je rekapitulacija. Rekapitulacija zaustavlja um
na prirodan nain.
Glavni pokretai naih misli su nerazreene stvari, iekivanja i odbrana
ega. Veoma je teko pronai osobu iji je unutranji dijalog iskren; obino
krijemo svoje nezadovoljstvo i idemo u drugu krajnost: sadraj naeg uma je
pretvoren u hvalospev naem ja.
Rekapitulacija stavlja taku na sve to. Nakon perioda istinskog napora,
neto se iznutra razjasni. Uobiajeni dijalog postaje nerazgovetan,
neprijatan; jedini lek je da se zaustavi.
U toj fazi, normalno je da uenik sebe zatie suoenog sa nevoljama. S
jedne strane je homogenizacija njegove skupne take; a sa druge nekakav
ogromni sadraj tiine koji pritiska njegov um lomei ga na delie.
Kada je slomljena inercija unutranjeg dijaloga, svet se menja i postaje nov.
Talas energetskih oseaja poput nekog nepodnoljivog vakuuma se otvara
pod njegovim nogama. Zbog toga ratnik moe da provede godine u
nestabilnom stanju uma. Jedina stvar koja ga ohrabruje u takvoj situaciji je
ako zadri cilj svog puta jasno pred sobom i ne izgubi, ni pod kojim uslovima,
svoju tenju za slobodom. Besprekorni ratnik nikad ne gubi pamet.
Ako, dok primenjuju neke od ovih tehnika, ratnici osete da njihov um treperi
i glas koji nije uobiajen pone da im apue stvari, to je normalno i oni ne
treba da se plae. Oni nisu poludeli, oni su uli u arobnjaku saglasnost.
Upitali su ga da li pomeranje skupne take takoe privlai tiinu.
Ogovorio je:

- 50 -

To je suprotnost. Unutranja tina izaziva premetanje skupne take i to

premetanje je kumulativno. Kada se jednom dostigne izvestan prag, tiina
moe da pomakne taku na veliko rastojanje od poetnog mesta ali ne pre
toga.
Objasnio je da sila kolektivne saglasnosti stvara izvesnu inerciju koja se
razlikuje od osobe do osobe, u skladu sa njenim energetskim osobenostima.
Otpor opisa sveta moe da varira od nekoliko sekundi do jednog sata ili vie,
ali nije vean. Slomiti ga u smislu nepokolobljive namere je ono to
arobnjaci nazivaju dostizanje praga tiine.
Taj prekid se osea fiziki, kao prasak u osnovi lobanje ili kao zvuk zvona.
Od te poetne take, sve postaje pitanje toga koliko je moi bilo sakupljeno.
Postoje neki koji koji su zaustavili svoj dijalog za nekoliko sekundi i
trenutno se prestravili, poevi da se ude stvarima ili opisuju ta su osetili u
sebi. Ostali ue kako da ostanu u tom stanju satima ili danima i ak ga
upotrebljavaju za korisne aktivnosti. Na primer, imate moje knjige; don Huan
je zahtevao da ih piem iz osnovnog stanja tiine. Ali iskusniji arobnjaci idu
i dalje od toga: oni mogu da uu u drugi svet u potpunosti.
Upoznao sam ratnika koji tamo ivi gotovo stalno. Kada sam ga neto
upitao, odgovorio mi je kazujui ta je video, ne vodei rauna da odgovor
bude u skladu sa mojim pitanjem. On je iveo izvan moje sintakse. Sa moje
uenike take gledita, on je bio lud!
Uprkos njenoj neobjanjivoj prirodi, mi moemo da procenimo tiinu preko
njenih posledica. Njen konani efekat, za kojim arobnjaci udno tragaju, je
da nas dovodi u dodir sa velianstvenom dimenzijom naeg bia u kojoj
imamo pristup trenutnom i totalnom znanju koje nije sastavljeno od
rasuivanja ve od izvesnosti. Stare tradicije to stanje opisuju kao nebesko
carstvo ali arobnjaci vie vole da to nazovu manje linim imenom: tiho
znanje.
Moe se rei da je ovek koji kontrolie tiinu oistio svoju vezu sa duhom, i
mo se izliva na njega poput strujanja. Pucanj prstima, cap! i svet se
promeni. Don Huan je priao o tom stanju kao o smrtonosnom preokretu
misli, zato to mi zapoinjemo u svetu svakodnevice ali se nikada vie tamo
ne vraamo.
Karlosov govor me je udesno oparao, to je uinilo da ideja o proputanju
nekog od ovih susreta postane nepodnoljivo bolna.
Jednom sam mu to spomenuo a on je odgovorio:
Ve si se upecao! Don Huan je uvek podsticao sve koji su ga okruivali da
zaponu romansu sa znanjem.
Objasnio je: To je ista elja za znanjem, ne oseati se ravnodunim, biti
ivo zainteresovan za ono to duh eli da vam kae, ne oekujui bilo ta od
toga. Imati strastvenu romansu sa znanjem je jedina stvar koja nam moe
dati snagu koja nam je potrebna kako se ne bi kolebali kada znaci pokau u
pravcu nepoznatog.

- 51 -

Kada se njegov put vie ne uklapa sa ljudskim oekivanjima, kada ga

dovede u situacije koje izazivaju njegov razum, onda moemo rei da je
ratnik uao u intiman odnos sa znanjem.
Stei e izvanrednu sreu utiavajui svoj um za trenutak i doputajui
moi da te obuzme. Ali, to nije sve; sada je potrebno da uskladi sebe sa
njenom porukom, tako da tvoj ivot postane ivot ratnika. Od sada, tvoj rad
e poivati na negovanju iskrene i iste veze sa beskrajem.
Sadraj

DRUGI DEO: RATNIKI RAZGOVORI

1. Prezasienost pojmovima
Jednom sam rekao Karlosu kako mi je teko da razumem sutinu
arobnjatva pa sam ga zamolio za par objanjenja koja bi mogla da usmere
moju racionalnost. Ali, on mi je odgovorio da to nije mogue niti upotrebljivo
jer on ne ivi u svetu svakodnevne saglasnosti.
Ja ak ne razumem samog sebe, uveravao me je sa potpunom ozbiljnou.
Naglasio je da razumeti znai uvrstiti nau panju na odreenoj taki
pomou koje stvari mogu biti objanjene. Jo prihvaeniji nain je da
usvojimo uopteno miljenje ljudi, istinu za koju smatramo da smo je sami
otkrili.
Ali, svemir nije razumljiv, njegova sutina je izvan svih opisa. Sigurnost i
zdrav razum su ostrva koja plutaju po moru koje nema dna i jedino to
moemo je da mu se prepustimo bez straha.
Ako nastavi na putu znanja, uskoro e otkriti da su objanjenja varka zato
to ona nikada ne ispune oekivanja. Za svaku stvar koju razjasne, ona
povlae za sobom suprotnosti. U stvari, mi nikada nita ne razumemo; pravo
uenje je telesno i stiemo ga samo posle dugogodinje borbe. To je priroda
nagualovih lekcija.
Meutim, arobnjaci su otkrili da je mogue shvatiti stvari bez razmiljanja
o njima i to ih je dovelo do iskustva. Jedan sat prakse moe utedeti godine
objanjavanja na tabli a onda se pojavljuju stvarni rezultati, rezultati koji
ostaju u tebi zauvek. Kada pretvori sebe u svedoka moi, opsesivni pritisak
tvog uma da vodi glavnu re bie prekinut a na njegovom mestu e ponovo
biti roen duh nalik duhu deteta, duh avanture i otkrivanja. U tom stanju
vie ne razmilja ve deluje.
Posle toga me je upitao da li je moje poveano interesovanje za znanje
arobnjaka drevnog Meksika iskreno. Odgovorio sam mu da ne moe biti
nikakve sumnje u vezi moje iskrenosti i da sam voljan uiniti napor, izuzev
da promenim svoje principe koji se tiu iskrenosti i dobrote.
vrsto mi je stisnuo ruku. Ti si idealni kandidat! uzviknuo je, a ja nisam
znao da li se ali ili je iskren.

- 52 -

Na moje iznenaenje, rekao je da su moji principi koji nisu moji, ali ih

prihvata svaka inteligentna i normalna osoba veoma dobra osnova sa koje
se moe zapoeti rad.
Oni su tvoj osnovni materijal. Ali sada mora da ih pretvori u
nepokolebljivu nameru, zato to dokle god ostaju samo dobre namere, od
njih nee imati koristi ni na koji nain.
Posle pauze, dodao je: Mogu ti pomoi u tumaenju tvrdnji vidovnjaka
drevnog Meksika pomou meavine objanjenja i iskustava.
Protumaivi moje utanje kao odobravanje, nastavio je opisujui program
aktivnosti koje bih trebalo da uvedem u svoj svakodnevni ivot, zasnovan na
tri take: zaustavljanju mog unutranjeg dijaloga pomou iste namere,
sabijanju moje energije posredstvom preureivanja mog naina ivota i,
uklanjanju ogranienja mog uma pomou sanjanja. Rekao je da je taj
program zamiljen kako bi mi pomogao da izgubim neto od kolektivne
fiksacije i kako bi me ohrabrio da uem u praktinu primenu postavki
arobnjaka.
Prihvatio sam njegov predlog i pripremio se da sluam. Ali, Karlos je bio sve
samo ne dobar instruktor. Kada sam itao njegove knjige, bar sam imao
priliku da stanem, da ponovo proitam reenicu ili da sve ostavim za kasnije.
Meutim, kada sam se naao pred njim, njegova nestrpljivost i bujica rei bi
me preplavili i zbunili. Takoe, odavao je utisak da na svaki mogui nain
izbegava uspostavljanje meuljudskih odnosa.
Kada sam mu spomenuo da njegova metoda ne uspeva, rekao je da je to
namerna lovaka strategija. Izgleda da se on prikradao (tragao) rutinama
mog uma pomou neega to je nazvao prezasienost pojmovima.
Zapitao sam ga ta je time mislio i on je objasnio:
Razum postaje prezasien kada ga zatrpa sa previe sadraja koji treba da
obradi. Don Huan je imao obiaj da kae kako nepoznati koncepti, poput onih
kojima barataju arobnjaci, trebaju biti ponavljani do take zamora. Na taj
nain oni zauzimaju trajno mesto u naoj svesti optereeni tovarom koji se
sastoji od vrlo mnogo beznaajnih stvari.
Ono to nas plai kad se suoimo sa poukama arobnjaka je da mi, ak i
kada to ne elimo, stalno preispitujemo sve to nam oni serviraju. Kada je
predmet tog ispitivanja neko iracionalno tvrenje, onda to zahteva mnogo
snage kako bi se izbegle predrasude.
Ako eli da upozna maginu stranu sveta, budi neumoljiv prema svom
razumu. Ne dopusti mu da se osea udobno; dovedi svoje racionalne pomisli
do krajnosti, do take sloma. Pod takvim okolnostima, tvom umu e preostati
samo dve mogunosti: da nametne sebe prisiljavajui te da napusti
poduavanje, ili da uuti ostavljajui te na miru.

Popis Verovanja
Kako se odvija tvoja rekapitulacija?

- 53 -

Njegovo pitanje me je zateklo nespremnog. Odgovorio sam da jo uvek nisam

pokuao sa vebanjem jer oekujem da uslovi u mojoj kui postanu povoljni.
Uputio mi je veoma ozbiljan, skoro prekoran pogled i rekao da, za
arobnjake, celokupan put moe biti odreen njihovim prvim korakom.
To znai da su idealni uslovi sada i ovde. Ublaavajui ton glasa, popustio
je: To se svima dogaa na poetku. Preispitivanje naeg ivota je
uznemirujua praksa, zato to nas pristupanje sutini stvari zastrauje pa je
lako sve to odloiti za idui dan. Ali, ako smo uporni, posle nekog vremena
detaljnog ispitivanja, poeemo da otkrivamo kako je ono to smo oduvek
smatrali kao jasan i ispravan nain razmiljanja u stvari skup usaenih
verovanja.
Ideje na koje smo navikli su sainjene od zgusnute grae koja nas mentalno
zagauje. Uopteno, sve one zapoinju od greke u sintaksi. Ako se promeni
nain na koji govorimo, one gube smisao i bivaju zamenjene novim idejama.
To je razlog zbog koga postoji toliko mnogo sistema verovanja u svetu.
Iz centra tihog (nemog-prim.prev.) znanja svi mi znamo o tome, i radi toga
smo retko voljni da sprovodimo u delo svoja verovanja. Ceo ivot provedemo
govorei o ljubavi prema blinjima ili o okretanju drugog obraza, ali, ko se
usuuje da to zaista uini? A tu imamo i ratove iz verskih razloga u kojima
ljudi bivaju ubijeni jer na drugaiji nain izgovaraju Boije ime.
arobnjaci znaju da su verovanja zasnovana na idejama prevara.
Objasnio mi je kako je polazna taka naih uverenja obino neto to nam je
neko rekao zapovednikim ili ubedljivim glasom kada smo bili deca, pre nego
to smo stekli svoj vlastiti inventar iskustava sa kojim bi smo ih uporedili. Ili
je u pitanju jedan od efekata masovne i sublilminalne propagande kojoj je
savremeni ovek izloen. esto ona dolaze putem iznenadnih i dubokih
emocionalnih pranjenja, poput onih koji nastradaju jer su sebi dopustili da
budu skrenuti u religioznu histeriju. Takav nain verovanja je prosto
zarazan.
U sutini svake od naih akcija, svakog obiaja ili reakcije, postoji skriveno
verovanje. Radi toga, poetni zadatak na putu znanja je pravljenje popisa
svih tih stvari kojima smo poklonili svoje verovanje.
Predloio je da toj vebi posvetim novu belenicu u kojoj bih zapisao sva
svoja verovanja. Uveravao me je kako e mi ta praksa pomoi da sainim
mapu motivacija i vezanosti.
U svakom sluaju,rekao je, trebalo bi da traga za izvorom svojih
verovanja i obavi temeljno ispitivanje svakog od njih. Odredi kada i zato su
se pojavila, kako je bilo pre toga, kako si se oseao i koliko se tvoje
verovanje promenilo tokom godina. Namera toga nije da se bilo ta opravda
ve pre da se stvari, jednostavno, rasiste. Ova veba je nazvana prikradanje
verniku.
Pedviao je da e rezultati ove prakse dovesti do mog oslobaanja od
sopstvenih ubeenja steenih iz druge ruke (putem slepog prihvatanja

- 54 -

onoga to su nam drugi rekli prim. prev.) i naglasiti da se u svetu

arobnjaka uvaava jedino direktno iskustvo.

Verovanje Bez Verovanja

Prihvatio sam tu vebu zato to sam otkrio da je bezopasna. Nekoliko
sedmica sam predano klasifikovao sve sa ime sam se oseao mentalno
indetifikovanim. Nadao sam se da e moj popis biti jednostavan i jasan ali
sam ubrzo sa iznenaenjem otkrio da se pojavio beskrajni spisak misaonih
obrazaca, koji povremeno nisu bili u skladu jedni sa drugima.
Na primer, jedno od mojih verovanja je bilo da samo ono to se moe
dokazati i pokazati moe biti nazvano pouzdanim. U isto vreme, jedno od
mojih verovanja bilo je da postoji vrhovna istina, boansko bie koje se
nalazi iznad svih iskustava. Bez obzira koliko se trudio, nisam mogao da
razreim tu oprenost.
Na polju ne-verovanja sam takoe doiveo iznenaenja. Najneprijatnije je
bilo otkrivanje naina na koji jednostavne sugestije blokiraju ogromno
podruje mojih mogunosti. Kada sam poeo da istraujem zbog ega ne
mogu iskreno prihvatiti Karlosova tvrenja u vezi toga kako pomou snova
moemo ui u druge stvarne i potpune svetove, setio sam se da kad sam bio
dete i imao none more, moja majka je ponavljala reenicu iz deije prie
koja kae: Snovi su samo snovi.
Kada smo se ponovo sreli, podneo sam mu povran izvetaj o rezultatima
mojih istraivanja. Karlos je rekao da je to dovoljno; ve ima i previe
materijala potrebnog da bi se prelo na drugu fazu vebanja. Onda je
predloio da odaberem najvanije od mojih verovanja, koji slui kao osnova
svim ostalima, te da smesta prestanem sa verovanjem u njega. Potrebno je
da to uradim sa svakim od njih, prema stepenu njihove vanosti.
Garantujem ti da to nije teko! dodao je, posmatrajui moje zbunjeno lice.
A iznad svega, to nee povrediti tvoju veru. Upamti, to je samo veba.
Pobunio sam se. Odlunim tonom, rekao sam mu da je osnova mojih principa
ubeenje o postojanju Boga, i da nisam voljan to da ispitujem ili da makar
analiziram tu stvar.
To nije istina! uzviknuo je. Tvoje najvre uverenje je da si grenik i radi
tog razloga si opravdan! Moe da ini greke, da trai svoju energiju na
ljutnju, poudu, besmislice i strah; na kraju krajeva, ti si ovek i Bog ti uvek
oprata!
Ne zaluuj samog sebe. Bolje izaberi svoje verovanje ili e ono izabrati tebe.
U prvom sluaju, ono je izvorno, ono je tvoj saveznik, ono te potkrepljuje i
doputa ti da rukuje njime po svojoj volji. U drugom sluaju, ono je obmana
i nije vredno truda.
Odgovorio sam da veba koju je predloio postupanje sa mojom verom na
banalan nain, poput oveka koji presvlai svoju koulju nije samo
bezbonika i sebina ve je to praksa koja e me verovatno dovesti do
stanja unutranjeg haosa.
Tvrdio je: Ne mora ti biti sve jasno kako bi uao u svet arobnjaka!

- 55 -

Naa ideja da istina ide ruku pod ruku sa jasnoom je zamka, zato to je duh
previe nedostupan kako bi bio shvaen naim slabim ljudskim umom. Kao
to dobro zna, sutina religije nije jasnoa ve verovanje. Ali verovanje ne
vredi nita u poreenju sa iskustvom!
arobnjaci su praktini; sa njihove take gledita, ono u ta verujemo ili
smo prestali da verujemo je potpuno nevano. Prie koje priamo sami sebi
nisu ni najmanje bitne; ono to je znaajno je duh. Kada je u pitanju mo,
sadraj uma je neto sporedno. arobnjak moe biti ateista ili vernik,
budista, musliman ili hrianin a da i dalje neguje besprekornost koja ga
automatski dovodi do moi.
Njegove rei su me nervirale bez razloga. Kada sam to shvatio iznenadio sam
se otkrivi kolko su duboko usaene katolike doktrine koje sam usvojio
tokom detinjstva. Sada, kada ih je Karlos stavio pod znak pitanja, imao sam
oseaj kao da mi on razbojniki otima neto vrlo vredno.
Primetio je moju nedoumicu i poeo da se smeje. Nemoj da pobrka stvari,
rekao je. Religije nisu od pomoi, ali posledice traginog stanja ljudske
svesti su ukljuene u njih. One su proete dobrim namerama, ali samo mali
broj ljudi je spreman da ih ispuni. Kada bi njihovi napori imali bilo kakvu
stvarnu vrednost, svet bi bio pun svetaca a ne grenika!
Trenutne ideologije ukljuujui i nagualizam postaju ire prihvaene,
postaju kulturne mafije, kole za uspavljivanje ljudi. Bez obzira koliko su
prefinjene njihove teorije i bez obzira koliko se trude da ih dokau linim
primerom, oni zavravaju tako to usmeravaju nae akcije putem nekog
oblika nagrade i kazne, i inei tako, oni iskrivljuju samu sutinu potrage.
Ako je oslonac vae vere zarada, kakvu valjanost ona ima?
arobnjaci vole istou apstraktnog. Za njih, vrednost puta srca nije toliko
u tome gde nas on vodi ve koliko intezivno uivamo u njemu. Verovanje
svakako ima vrednost u obinom ivotu, ali ono je beskorisno naspram smrti.
Naa jedina nada kada se suoimo sa neizbenim je put ratnika.
arobnjaci svoju sposobnost da rukuju mentalnim vezanostima nazivaju
verovanje bez verovanja. Oni su usavrili tu umetnost do te mere da se
mogu iskreno indentifikovati sa bilo kojom idejom, ivei je, volei je i
odbacujui je ako je potrebno i to bez kajanja. I usred te slobode izbora, oni
pitaju arobnjaka pitanja. Na primer, zato smatram sebe za grenika ako
mogu da budem besprekoran?
Posle malo opiranja, sloio sam se sa Karlosom da ne moe biti niega loeg
ako podvrgnem preispitivanju svoja verovanja.
Otkrio sam da je glavni efekat tehnike verovanja bez verovanja u tome to
mi je ona pokazala koliko je moj spisak ideja neverovatno klimav. Bio je
sklon da se raspadne na najmanji udar. Shvatio sam zato je don Huan tvrdio
da je svet u kome ivimo magina tvorevina, magija prvog prstena moi.

Uvebavanje Tiine
Kao osnovu za postizanje unutranje tiine, Karlos je predlagao da se borim
protiv neega to je nazvao domaa situacija. To je moje lanstvo u
socijalnoj grupi. Ukazao je na to kao na prvi korak prema slobodi.

- 56 -

Staviti nae odnose na probu znai uvek iznova preispitivati gomilu stvari
koje smo oduvek smatrali kao injenice, poevi od nae seksualne uloge a
zavravajui sa porodinim obavezama i religijskim i graanskim dunostima
u koje smo obino upleteni. Svrha toga nije da sudimo ili rasistimo sa neim,
ve da posmatramo. Posmatranje, samo za sebe, ima izvestan uticaj na
stvari.
Zamolio sam ga da objasni kako pasivni in svedoenja moe izmeniti bilo
ta.
Odgovorio je da panja, koliko god bila beznaajna, nikad nije pasivna zato
to je napravljena od iste tvari koja sainjava univerzum. ak i jednostavni
in vebanja panje pokree energetsku razmenu.
To je kao podsticaj koji, kada se primeni na neki objekat, njemu dodaje
teinu. Isto tako, usredsreivanje panje dodaje realnost stvarima a ta
realnost ima granicu. Iza te granice, svet koji poznajemo se raspada.
Tajna arobnjakih udesa je u usmeravanju panje. Nije bitno kako to
primenjuju, za dobro ili za loe; ono to ini razliku je svrha a ne estoka
usredsreenost. Prema novim vidovnjacima, magija arobnjatva nije u
njegovim rezultatima ve u nainu na koji smo doli do njih. Prema tome,
tvoja najbolja svrha kao uenika je da utia svoj um.
Kada smo se ponovo videli, priznao sam da, iako sam proveo puno vremena
pokuavajui da sledim njegov savet, nisam primetio bilo kakav sutinski
napredak u mojoj borbi da postignem unutranju tiinu. Suprotno od toga,
primetio sam da su moje misli uzbunjenije i konfuznije nego ikad.
Objasnio je kako je taj oseaj normalna posledica prakse.
Poput svih poetnika, ti pokuava da uklopi tiinu kao jo jedan element u
tvom popisu verovanja.
Cilj tvog popisivanja je da te uini svesnim vanosti naih predrasuda. Mi
koristimo skoro svu nau dostupnu energiju na izgradnju slike sveta i to
inimo pomou svesnih i nesvesnih sugestija.
Kada se uenik oslobodi iz tog zatvora, on ima oseaj kao da je pao u okean
mira i tiine. Nije bitno da li pria, peva, plae ili meditira - taj oseaj ostaje.
U prvim fazama puta, veoma je teko rukovati tiinom na praktian nain
zato to im primetimo odsustvo misli, jedan nestani mali glas pone da
nam estita na tome. A to automatski prekida ovo stanje.
Taj problem se pojavljuje zato to si pobrkao cilj arobnjaka sa idealom.
Koncept tiine je previe blag za um poput tvoga, um naviknut na
klasifikacije. Oigledno je da razmilja o ovom vebanju u terminima
sluanja, kao o iskljuivanju zvuka. Ali, ne radi se o tome.
Ono to arobnjaci ele je neto jednostavnije. Oni pokuavaju da se odupru
sugestijama i to je sve. Ako si sposoban da uini sebe vlasnikom svog uma i
razmilja pravilno, bez predrasuda ili lanih uverenja, onda e takoe biti
sposoban da ukine i odomaeni deo svoje prirode inei to kao uzvieni
podvig. Inae, nee ni razumeti o emu se radi u ovoj vebi.

- 57 -

Kada jednom nauimo kako da ih spreimo, kada nismo pogoeni njima i

kada im ne poklanjamo nikakvu panju, naredbe uma e ostati neko vreme u
naoj unutranjosti, ali povremeno e se pojaviti. Dakle, nije pitanje u tome
da ih potiskujemo, ve pre u tome da ih unitimo upornou.
Da bi dospeo u to stanje, potrebno je da uzdrma svoj skladite ideja.
Zamolio sam te da zapone sa sa svojim verovanjima ali, moe biti
podjednako uspeno ako, na primer, saini pregled svih svojih poznanstava i
privrenosti ili, najupeatljivijih delova tvoje line prolosti, ili tvojih
nadanja, ciljeva i zabrinutosti, ili tvojih sklonosti, naklonosti i odbojnosti.
Vana stvar je da postane svestan svojih misaonih obrazaca.
arolija svakog popisa je zasnovana na rasporedu njegovih delova. Kada
poremetimo taj raspored, kada izostavimo neke delove kojim ga
snabdevamo, cela struktura poinje da se rui. To je pravi postupak u vezi tih
navika uma; promeni jedan parametar i iznenada se pojavljuju otvorena
vrata iza kojih bi trebalo da postoji zid - a to sve menja. Um je uzdrman!
Ti si to doiveo kao neobino pojaavanje svog unutranjeg dijaloga. Ranije
ga ak nisi ni primeivao, ali sada zna da je on prisutan. Jednog dana, to
prisustvo e postati tako optereujue da e preduzeti neto povodom toga.
Tog dana e prestati da bude obian ovek i postae arobnjak.
Sadraj

2. Minimalna ansa
Tokom predavaja u kojem nam je objanjavao razliite naine koji naguali
upotrebljavaju kako bi pomogli svojim uenicima, jedan od prisutnih ga je
prekinuo obrativi mu se:
Karlose, uvek si govorio da bez naguala nema slobode, ali to je zato to si ti
imao uitelja! ta da radimo mi koji nismo takve sree?
On je eksplodirao: To nije istina, vi imate sve informacije koje su vam
potrebne! ta jo elite? Da li se nadate kako e te sve dobiti besplatno, bez i
malo truda? Ako verujete da e neko drugi obaviti posao umesto vas, vi ste
se sjebali!
Sa tonom punom prekora, naalio se na raun ljudske lenjosti koja nas
nagoni na to da se nadamo kako e drugi da razree stvari umesto nas i
ostvare nam najveu moguu korist. Nazvao je to antitezom ratnikog
ponaanja.
Sve to je oveku potrebno je minimalna ansa: da postane svestan
mogunosti koje su otkrili arobnjaci. Ratnik ne hoda unaokolo oekujui da
ga neko utne u stranjicu kako bi ga pokrenuo; on je spreman i kae: Ja to
mogu! I, ja to mogu sam da uinim!

- 58 -

Uitelji nisu potrebni

Jednom sam ga upitao: ta omoguava pristup obinom oveku u znanje
arobnjaka?
Namera, odgovorio je. Ljudska namera treba da sklopi ugovor sa duhom,
ugovor koji duh mora prihvatiti tako to e ukljuiti sredstvo evolucije u
njegovo izvravanje. Nekada je jedini nain bio direktan ulazak u nagual.
Danas, obian ovek ima mogunost da bude voen preko publikacija.
U potrazi za ulazom u svet arobnjaka, morate biti pripremljeni. Sluajan
susret sa moima nee odvesti ni do ega, osim do groznog straha koji e
doiveti tragaoci koji se javno zaklinju da je arobnjatvo avolski posao ili
da je sve to velika prevara.
Ali, oajno organizovana priprema koja podstie samovanost umesto da
uveava radoznalost i elju za uenjem, postaje nesavldiva prepreka za
uenika. Onaj ko pristupi nagualu optereen predubeenjima o skoro svemu
nee imati anse da nastavi dalje.
Radi toga, sledei uslov pre nego to se kroi na put znanja je potpuna
iskrenost. Neophodno je isprazniti pristanite kako bi se oslobodilo mesto za
pristanak nadolazeih brodova, i shvatiti da kada oni pristignu, mi ne znamo
nita. Kada je taj nivo pripreme postignut, sve ostalo je pitanje sree. Duh
odreuje ko e biti izabran a ko ne.
Reakcija duha je neshvatljiva. Ona se dogaa na neoekivane naine i u
uslovima koji su uglavnom nepojmljivi naem razumu. Sve to moemo
uraditi je da budemo oprezni u vezi znakova, promiljeno se usklaujui sa
putem na koji nas oni navode. Kada ovekova namera sklopi savez sa
duhom, neizbeno se pojavljuje uitelj.
Upitao sam ga da li se nagual moe smatratii uiteljem na isti nain kao to
shvatamo orijentalne uitelje.
Odvratio je estoko: Ne! Nema poreenja zbog veoma jednostavnog razloga:
Nagual nikad ne bira svoje uenike. Duh je onaj koji preko znakova odreuje
ko moe a ko ne moe biti deo tradicije.
Pravi uitelj je besprekorni ratnik koji je izgubio svoj ljudski oblik i ima
veoma istu vezu sa apstraktnim. Dakle, on ne prihvata dobrovoljce.
Sistem poduavanja zasnovan na spontanim eljama radoznalaca ne daje
velike rezultate, jer ne tei ka ostvarenju ve naginje ka brigama ega. Sve to
sledbenici ine je da imitiraju a to ne vodi nigde. Radi toga, nema potrebe za
uiteljima.
Posle dugogodinjeg uenja, postao sam ubeen da svi radoznali imaju
potrebu da dou u priliku kada e postati svesni svojih mogunosti i
odgovornosti prema smrti i njenoj svrsi.
Primetio sam da su njegove izjave u suprotnosti sa njegovim stalnim
insistiranjem kako bez don Huana on ne bi postigao nita.

- 59 -

Odvratio je: arobnjaci prave jasnu razliku izmeu predstava duhovnog

voe i naguala uitelja. U prvom sluaju, to je osoba koja se specijalizovala
za voenje grupa a u drugom je u pitanju besprekorni ratnik koji zna da je
njegova uloga ograniena na to da poslui kao veza sa duhom. Onaj prvi e
vam rei ono to elite da ujete i on e vam dati uda koja elite da vidite,
zato to je on zaintersovan za vas jer eli da mu budete sluga; onaj drugi je
voen naredbama bezline sile. Njegova pomo nije ovekoljubiva, ve je to
nain na koji on plaa svoje stare dugove ljudskome duhu.
Nagual nije dobroudni lik; on nije doao da nam ugodi ve da nas probudi, i
on e to uraditi grubo ako je to neophodno zato to ne osea nikakvo
saaljenje. Kada se umea u ivot svojih uenika, on moe da stvori tako
uznemirujuu situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.

Poznavati sebe
Razgovor se usmerio ka sklonosti koju ljudska bia imaju prema imitirajuem
ponaanju, neemu to je on odredio kao ponaanje primata.
Naa najvea prednost i u isto vreme naa najvea briga je ponor nekakvog
tihog znanja koji i dalje postoji u svakom od nas. Ispod buke uma, svi mi
imamo oseaj da postoji neto neodreeno, neto to ini da zgrabimo bilo
ta to bi moglo olakati pritisak nepoznatog. esto nas to oseanje dovodi
do fanatizma i tada se uvek pojavljuju oni koji ele da iskoriste ljudsko
poverenje.
Da li su onda svi uitelji prevaranti?
Ono to sam primetio je da su veina njih uspavani kao i njihovi sledbenici,
ali oni su nauili kako da to sakriju. Zamisli planetu na kojoj su svi itelji
slepi; meu njima krui legenda da je mogue videti, ali niko to ne moe da
potvrdi. Jednog dana, pojavljuje se neko ko kae: Ja mogu da vidim! I, ta
oni mogu da uine? Mogu da veruju ili da sumnjaju, ali uvek e biti onih koji
se nadaju. Nije vano ako je uitelj takoe slep; njemu je veoma lako da
iskoristi situaciju.
Orao ne zahteva oboavanje, ve samo da sebe ispuni svesnou. Pasti na
kolena ne zato to je via sila neumoljiva ve da bi to uinili pre drugog
ljudskog bia je vrhunac idiotizma.
Majmun koji je u nama ezne za nekim ko e ga voditi, on ima potrebu da
veruje kako postoje natprirodna bia koja e na aroban nain reiti njegove
probleme. Kao deca, mi se uvek nadamo da e neko sve razjasniti i pobrinuti
se za tekoe. Iz takve situacije se raa oboavanje i, u sutini, ono je nain
da se odgovornost naeg linog napretka prepusti u ruke drugih ljudi.
Mi smo prevareni. Nama se govori kako smo posebni zato to smo razumni,
ali to nije istina. Ljudska bia oajnniki ele da se pokoravaju i umiru od
straha kada su njihova dragocena verovanja ugroena. Mi smo kao ribe koje
iste ribnjak, koje uvek otvorenih usta gutaju svaki otpad koji dospe do njih.
Meutim, mi odbacujemo izvor ivota i znanje koje imamo u svojoj
unutranjosti.
Ispriau ti veoma staru i dobro poznatu ali, uvek novu priu. Bogovi su se
zapitali gde da sakriju mudrost kako bi bila van ovekovog domaaja. U

- 60 -

planinama? On bi se popeo na njih. U okeanu? On bi je pronaao. Nebo,

mesec i zvezde su isto tako odbacili; jednog dana e i oni biti istraeni.
Konano, bogovi su doli do zakljuka da je najbolje mesto skrivanja unutar
samog oveka, zato to je to mesto na kome je on nikada nee traiti.
I, ta je ovek uradio? Umesto da sa potpunom iskrenou istrai sebe, on
trai uitelja.
Postati odgovoran za sopstveno postojanje je nenormalno, to je krenje
pravila, neobina strast, sukob koji zahteva da uloi ceo svoj ivot. A to je
samo postupak koji obnavlja tvoju energiju. Ne znam koliko si sposoban da
shvati ovaj detalj: upoznati sebe je namera arobnjaka. Niko to ne moe
nameravati umesto tebe!
Sadraj

3.Biljke moi
ovek sedi na klupi, gotovo sakriven iza novina koje dri. Primetio sam ga, ali
na nekakav podsvesni nain, dvadesetak koraka pre nego to sam doao do
njega, neto me je uzdrmalo. Osvrnuo sam se; ovek je gledao u mene
smeei se. Bio je to Karlos.
Pogledao me je znaajno i naglasio da susret ovakve prirode treba biti
privaen kao znak.
Sada sam ti potpuno na raspolaganju, uzviknuo je. Pitaj!
Shvatio sam svoju ansu. U mnogim razgovorima, Karlos je imao iskljuiv
stav da halucinogene biljke nisu poeljne za one koji trae znanje. Meutim,
u svojim prvim knjigama on je pisao upravo suprotno i ak je dao vane
postupke za njihovu upotrebu, predstavljajui sebe kao primer uticaja moi
tih biljaka.
Ovo je bila stvar koja me je veoma zainteresovala jer nikada nisam u svom
vlastitom telu iskusio neverovatne naine opaanja koje je on opisao te sam
oseao veliku radoznalost. Dakle, koristei njegovo dobro raspoloenje,
zamolio sam ga da razjasni ovu kontradikciju.
Kada je uo moje pitanje, njegov entuzijazam se ohladio. Izgleda da ga je ta
tema duboko pogodila. Posle nekoliko sekundi razmiljanja, reko mi je da je
znak duha odredio promenu njegove perspektive.
1971. godine, posle objavljivanja moje druge knjige, doiveo sam neprijatnu
posetu. Slubenici vlade Sjedinjenih Drava su doli na jednu od mojih
prezentacija i obavestili me da sam postao idol mladih narkomana i da e me
prognati iz zemlje ako ne izmenim svoje stavove.
U poetku, nisam video razloga da se zabrinem povodom tih pretnji. Ali
kasnije sam malo ispitao stvari, i situacija me je pogodila. Mnogi studenti su
prihvatali don Huanovo uenje kao akademsku dozvolu da se bude drogiran.
Moje ime je svuda spominjano kao autoritet za droge. Ali, ja nisam eleo da
budem pokrovitelj bilo ega!

- 61 -

Izneo sam svoj problem don Huanu, koji se nasmejao celoj stvari i rekao mi
da osnovni princip prikradaa (tragaa) nije ugaanje bilo kome, a svakako
ne ljudima mnogo jaim od nas. Ti si zaglavio u trci konja i mora da se
izvue iz toga. Predlaem ti da se brine za svoju nauku; a sve ostalo, kakve
veze ima s tim? Taj savet me je doveo do odluke da mnogo paljivije iznosim
stavove u svojim sledeim knjigama.
Lino, nisam prihvatao ili odbacivao bilo ta jer nisam onaj koji treba da
sudi o toj stvari i, takoe, moja predavanja su bila proizvod takvog pristupa.
Kako god bilo, ne mogu da podrim masovnu upotrebu biljki zato to moje
knjige itaju razne vrste ljudi i svako ih tumai na svoj nain.
Bez strunog nadzora , mone biljke mogu izazvati tetne posledice jer
pomeraju skupnu taku naglo i iskrivljeno i na due staze utiu na zdravlje i
dobrobit a ponekad mogu i da oduzmu ivot njihovom korisniku. Jednom
prilikom su me upozorili da me otac izvesnog studenta trai sa pitoljem
kako bi me ubio jer me okrivljuje za smrt svog sina koja je nastupila posle
njegovog eksperimentisanja sa drogama.
To je veoma osetljiva stvar, sve to to ima veze sa monim biljkama. Ako
elite da ih razumete, morate napustiti trdicionalno gledite koje skoro svi
imaju o arobnjacima. Istinski tolteki ratnici nisu fanatini u vezi droge ili
bilo ega drugog, njihovo ponaanje je rukovoeno iskljuivo
besprekornou.
Ve sam ti objasnio da je don Huan koristio biljke samo na poetku mog
naukovanja i to samo zato to sam bio neuobiajeno vezan za svoje navike.
to sam bio tvrdoglaviji, on mije davao vie billjki. Na taj nain je mogao da
bar minimalno olabavi moju skupnu taku kako bih mogao da dostignem
osnove njegovog uenja. Ipak, uprkos njegovom paljivom vostvu, to me je
skupo kotalo i to je jedan od glavnih razloga to je moje zdravlje i danas
veoma pogorano.
Mone biljke imaju granicu koju arobnjak vrlo brzo otkrije. One su poetni
pokreta ali, one ne mogu postati osnova za dalji rad jer nemaju kapacitet
koji bi nas doveo do potpunih svetova a to je ono za ime vidovnjak traga.
Misli da pomeranje koje one izazivaju kod skupne take nije ba previe
dobro?
Ba suprotno, one stvaraju dubok i nepredvidiv rascep. Pravi arobnjak
moe da rukuje s time ali ne i uenik. Ako ih koristi kako bi sruio svoja
opaajna ogranienja, poetnik e pasti u iskuenje da svrsta sve to u ta se
osvedoio u halucinacije; na kraju krajeva, sve to izazivaju biljke! Sa takvim
pristupom, on nikada nee dostii nivo akcije koji je neophodan kako bi
uvrstio svoju skupnu taku na novom poloaju. Biljke vas brzo i lako odvode
u drugi svet, ali vam ne omoguavaju da ga ispitate; to je njihovo
ogranienje.
Najbolji nain da razvijemo svoju percepciju je pomou sanjanja. Tehnika
sanjanja je najjednostavnija ali je manje rizina, puno obuhvatnija i, iznad
svega, mnogo prirodnija.
Uenikov cilj je da preuzme kontrolu nad svojom skupnom takom. Kada
postane sposoban da je izmesti, tada on treba da ponavlja to kretanje bez

- 62 -

spoljne pomoi, koristei snagu discipline i besprekornosti. Tada se moe rei

da je ratnik otkrio u emu je tos.

Zamka uvrivanja
U jednom od svojih predavanja, Karlos je objasnio da nita nije tako slabano
kao to je to uvrenost skupne take. Tvrdio je kako je vetina
usklaivanja toliko posebna da mi provedemo dvadeset godina vebanja
kako bi smo je savladali. One koji su je savladali nazivamo odraslim a one
koje to nisu poremeenima.
Meutim, nema niega lakeg od prelaska u nove svetove. Da bi to uinili,
potrebno je da se jednostavno vratimo samima sebi.
Objasnio je da uvrivanje skupne take troi ogromne koliine energije i
stvara nepromenljivu viziju sveta. Enegija koja se koristi na takav nain je
rasprena kroz svu nau svetlost i estoko se kovitla du tih ogranienja
oblikujui vrstu masu koja stvara odraz ega. Pod takvim uslovima, promeniti
tu usredsreenost postaje iscrpljujui zadatak.
Kako bi slomili tu zamku usredsreivanja, potrebno je da upotrebimo sve
mogunosti. U veini sluajeva, jedino spoljni podsticaj moe izazvati
pomeranje skupne take kod neke osobe. Ako smo veoma, veoma sreni, mi
emo primiti taj podsticaj putem udara naguala.
Kada je poetno pomeranje (skupne take, prim.prev) postignuto, ratnik
mora da se bori za kontrolu nad svojom panjom uvebavajui nameru i
praktikujui sanjanje. Sanjanje je spasonosni izlaz za ljudsku rasu i ono je
jedina stvar koja naem postojanju moe dati odgovarajuu dimenziju.

Sanjanje i budnost
Karlos je posedovao veliku sposobnost da usmeri razgovore na praktinu
stranu stvari. Uprkos izvanrednoj otrini njegovog uma, on nije voleo da
razgovor dostigne nivo istih nagaanja. esto sam posmatrao kako on na
genijalan i pouzdan nain raslanjuje tvrdnje najotrijih sagovornika,
suoavajui ih sa pitanjem praktinih rezultata.
U mom sluaju, njegov nain da utia moj napad racionalnosti se zasnivao na
svoenju svega na sadanju situaciju i na neto to, prema njemu, nije
previe teko: kontrola snova.
Meutim, sanjanje je za mene bilo najtei vid njegovog uenja. Pre svega,
zato to nisam mogao napraviti razliku izmeu sanjanja i obinih snova,
to su dve potpuno suprotne stvari za arobnjaka. A sa druge strane, radi
toga to je ideja usmeravanja moje panje na spavanje umesto na budnost
bila u suprotnosti sa svime to sam nauio u svojoj potrazi za mudrou.
Te dve stvari su ubrzo dovele do toga da izbegavam sanjanje, nikako ne
uspevajui da ga prihvatim kao jednu autentinu i dostupnu mogunost.
Kada god sam ga sluao kako govori o njemu, bio sam ispunjen strepnjom.
To sam opravdavao govorei sebi da jedna toliko iracionalna stvar ak nije ni
vredna bolnih napora ispitivanja.

- 63 -

Jednog popodneva upitao me je kako napreduje moje vebanje. Priznao sam

kako su me moje predrasude spreile da se ozbiljno reim tako da nije
iznenujue to nisam postigao ikakav pozitivan rezultat.
Rekao je: Moda jednostavno nisi imao sree. Moj uitelj je govorio da svako
ljudsko bie dobija svoje osnovne sklonosti na roenju. Ne moe svako biti
dobar sanja, neki otkriju da im je prikradanje (traganje) lake. Vano je da
si uporan.
Ali njegove rei me nisu ohrabrile. Poeo sam da mu objanjavam kako je
moje neverovanje izgleda posledica nekakve mentalne blokade, usaene u
mom najranijem detinjstvu.
Nije mi dopustio da zavrim. inei impresivan pokret svojim rukama,
odgovorio je:
Ne trudi se dovoljno. Ako obea sebi da nee jesti ili govoriti sve dok ne
dospe u sanjanje, videe ta e se desiti! Neto u tvojoj unutranjosti e
omekati, unutranji dijalog e se povui i bum!
Imaj na umu da za tebe sanjanje nije samo jedna mogunost, ono je neto
osnovno. Ako ga ne postigne, nee moi da nastavi na putu.
Uzbunjen njegovim reima, upitao sam: Ali, ta moram uiniti kako bih to
postigao?
Mora eleti da to uini! odgovorio je. To je tako jednostavno. Ti
preuveliava teinu ove prakse. Sanjanje je dostupno svakome, zato to da
bi se zapoelo, ono jednostavno zahteva minimalno razmiljanje, tek onoliko
koliko je potrebno da se naui kucanje na tastaturi ili vonja automobila.
Rekao sam kako mi je veoma teko da shvatim kako nas baratanje snovima
moe dovesti do unutranje budnosti.
Primetio je: Ti si zbunjen reima. Kada arobnjaci govore o sanjanju i
budnosti, te rei nemaju nieg sa fizikim stanjima koje ti poznaje. Nemam
drugog izbora nego da se koristim tvojim jezikom jer me u suprotnom ne bi
uopte razumeo. Ali ako ne uini on to je potrebno i stavi na stranu
svakodnevna miljenja pokuaavajui da prodre do znaenja onoga to ti
govorim, nee se nikada izvui iz tog stanja sumnjiavosti.
Jedino mogu da ti garantujem da, kada jednom bude odbacio lenjost koja
te spreava da se suoi sa izazovom i navali direktno i bez oklevanja na
sanjanje, tvoja mentalna zbrka e se raistiti sama od sebe.
Izvinio sam se zbog svoje tvrdoglavosti i zamolio ga da jo jednom razjasni
znaenje sanjanja.
Umesto ulaenja u teoretsko objanjenje, to sam ja eleo, Karlos mi je dao
jedan primer.
Zamisli zatucanog vernika, jednog od onih koji nita ne moe initi ako nije
blagovremeno zatraio dozvolu od svog boga. Onog trenutka kada zaspi, ta
se dogaa sa njegovim ubeenjima, kuda ona odlaze?
Nisam znao ta da odgovorim.

- 64 -

Nastavio je: Ona su ugaena poput plamena svee na vetru. Kada sanja, ti
si vlasnik samog sebe. Tvoje vizije su izolovani mehuri, nepovezani jedni s
drugima i bez seanja samog sebe. Naravno, sila navike e te uglavnom
odvesti do snova gde ti jesi ti, ali u njima moe biti junak ili kukavica, mlad
ili star, mukarac ili ena. U stvari, ti si samo jedna skupna taka koja se
pomera nasumice, nema tu nieg linog.
Za obinog oveka, razlika izmeu budnosti i sanjanja je da u prvom sluaju
njegova panja tee u kontinuitetu a u drugom tee na haotian nain; ali u
oba iskustva stepen uea volje je minimalan. Osoba e se probuditi na
mestu gde po obiaju poput koulje ostavlja svoju personalnost i otii e da
ispunjava svoje rutinske zadatke. Kada opet zaspi, postaje iznova iskljuena
jer ne zna da moe initi neto drugo.
Svakodnevne budne ludosti nam ne ostavljaju prostora da se zaustavimo i
zapitamo da li je ovaj svet koji trenutno opaamo stvaran kao to izgleda.
Ista stvar se mora rei za bilo koji obian san; dok traje, mi ga prihvatamo
kao nesumnjivu injenicu, nikad ga ne preispitujemo; ili da kaemo mnogo
praktinijim reima, dok smo u snu mi nikad ne nameravamo da se setimo
nekih naredbi ili dogovora koje smo sainili u budnom stanju.
Ali, postoji drugaiji nain upravljanja panjom, i njihovi rezultati nikako ne
mogu biti nazvani snovi ili budnost, zato to on zapoinje sa promiljenom
upotrebom namere. Ono to se dogaa je da mi preuzimao komandu nad
svojom svesnou i sasvim je isto da li spavamo ili smo budni, zato to je to
neto to prevazilazi oba ova stanja. To je istinsko buenje, preuzeti
komandu nad naom panjom!
Tolteko uenje pridaje naroitu panju sanjanju. Nije vano kako je ono
opisano, rezultat je da perceptivni haos obinih snova biva izmenjen u
koristan prostor u kome moemo inteligentno da delujemo.
Koristan prostor?
Ba tako. Sanja moe da se seti sebe pod bilo kojim okolnostima. On uvek
ima propusnicu u ruci, pakt koji je nainio sa svojom voljom koja mu
omoguava da se uskladi sa namerom ratnika u deliu sekunde. On moe da
ojaa viziju svog sna, kakva god bila, i da joj se vraa onoliko puta koliko eli
kako bi je istraio i ispitao. Jo bolje, unutar te vizije on moe susresti druge
ratnike; to je ono to arobnjaci nazivaju prikradanje u sanjanju.
Ovaj postupak nam omoguava da nameravamo ciljeve i bavimo se
akcijama, ba kao to inimo u svetu svakodnevice. Moemo reavati
probleme i uiti stvari. A ono to nauimo je skladno i funkcionalno. Moda
ne moemo objasniti kako smo primili to znanje, ali ga neemo zaboraviti.
Upitao sam ga o kojoj vrsti znanja govori.
Odgovorio je:
ivot se ui tako to se proivljava. Isto se deava u snovima, meutim mi
tada uimo kako da sanjamo. Ali te stvari mogu usput da dovedu do drugih
mogunosti. Na primer, don Huan je imao obiaj da koristi svoje sanjajue
telo u potrazi za skrivenim dragocenostima, stvarima zakopanim za vreme
rata. Rezultati tih operacija su uloeni u razne poslove kao to su nafta,
plantae duvana

- 65 -

Moje lice mora da je pokazivalo meavinu uenja i neverice koje sam

oseao, jer je on uzviknuo:
To nije tako neobino! Svi mi moemo izvesti sline podvige; ak nije teko
ni razumeti kako se to deava! Zamisli da te neko poduava novom jeziku dok
spava; rezultat je da si nauio taj jezik i moe ga se setiti kada se probudi.
Na isti nain, ako se u tom stanju osvedoi u neto, poput izgubljenih
predmeta ili dogaaja koji su se dogodili na nekom drugom mestu, onda
moe kasnije da ode i uveri se u to. Ako su stvari ba onakve kako si ih
video u snu, onda je to bilo sanjanje.
Uenje u snovima je sredstvo koje najvie koriste arobnjaci. Nauio sam
mnogo o biljkama na taj nain i jo uvek se svega seam.
Ne potcenjuj svoje sposobnosti. Sve to je duh usadio u nas ima uzvieno
znaenje. To znai da su snovi tu kako bi bili upotrebljeni; ako nisu, onda
nemaju vrednost. Postupci koje sam ti opisao nisu nagaanja; ja sam ih lino
proverio. Umetnost sanjanja je poruka ljudima, ali niko na to ne obraa bilo
kakvu panju!
Kada sam uo tuni ton njegovog zadnjeg tvrenja, doiveo sam iznenadni
udar nepodnoljive zastraenosti svojih uobrazilja. Godinama i godinama,
bez prestanka, on nas je ohrabrivao da proirimo svoje vidike, ne zbog bilo
kakvih sebinim razloga, ve iz istog zadovoljstva sa kojim nam je prenosio
svoje nadmono stanje svesnosti. A ja sam eto tu, valjajui se u svojm
verovanjima iz druge ruke i uobiajenim sumnjama!
eleo sam da budem na njegovoj strani sveta. Ustao sam sa klupe sa
namerom da se s njim rukujem kako bi mu iskazao zahvalnost i hteo sam da
mu neto obeam, ali me je on zaustavio.
Bolje ne govori nita, ne gubi vreme! Moda tvoja sudbina nije da bude
blistavi letei ratnik, ali nema nikakvih opravdanja. Kao i svi drugi, i ti si
sjajno opremljen za sanjanje. Ako ga ne primenjuje, to je zato to to ne
eli.

Vrata Percepcije
U drugom razgovoru, objasnio je da je svako stanje svesnosti koje ukljuuje
neuobiajeni poloaj skupne take, praktino gledano - san. Rekao je da je
prednost snova nad svakodnevnim stanjima panje u tome to nam oni
omoguavaju da pokrijemo iri ulni spektar i to moemo bolje sklopiti
informacije koje primamo. Drugim reima, mi tada uimo kako da ivimo sa
veim intezitetom. Rezultat je puno vea jasnoa u naim opaajnim
procesima.
Povrh svega, rekao je, sanjanje nam daje pristup kritinim dogaajima
nae prolosti, kao to su nae roenje i rano detinjstvo i ono rasvetljava
traumatine situacije i drugaija stanja svesti iz nae prolosti. arobnjak ne
moe da zanemari svoja najbolnija iskustva!
Zavravajui svoju lekciju dao je definiciju koju smatram veoma vanom zato
to ona dodiruje neto to doivljavam kao osetljivu temu. Rekao je:
Sanjanje nije neto nemogue, ono je samo vrsta duboke meditacije.

- 66 -

Godnama sam izvodio izvesne duhovne vebe nazvane meditacija. Te prakse

su bile sasvim drugaije od onoga to je Karlos predlagao, kako u vezi forme
tako i u vezi rezultata. im sam doao u priliku, zamolio sam ga da pojasni
razlike izmeu koncepta sanjanja i meditacije.
Odgovorio je: Tvoje pitanje je teko, jer ne postoji nain da se meditira bez
sanjanja, oba izraza opisuju istu pojavu.
Zato onda moja vebanja nisu proizvela ni jednu od stvari o kojima
pria?
Bolje da to sam sebi odgovori. Po mom miljenju, ono to si ti do sada
vebao nije bila meditacija ve neka vrsta autosugestije. Obino ljudi
pobrkaju te dve stvari koje za arobnjake nisu iste.
Smirivanje uma nije meditacija ve dremanje. S druge strane, sanjanje je
neto ivahno; ono je posledica procesa posveene koncentracije, koja za
sobom povlai istinsku bitku protiv naeg pomanjkanja panje. Ako je jedini
rezultat zatupljivanje ula, praktiari sebe ne mogu nazvati ratnicima.
Sanja moe biti otelotvorenje divljanosti ili izgledati duboko smireno, ali
nita od toga nema bilo kakvu stvarnu vanost, zato to on sebe ne
poistoveuje sa svojim mentalnim stanjima. On zna da je svaki odreeni
utisak nita drugo do fiksacija skupne take.
Sanjanje se deava kada postignemo izvesnu ravnoteu u naem
svakodnevnom ivotu, i samo posle utiavanja unutranjeg dijaloga. Izraz
sanjanje nije ba najprikladniji za opisivanje vebe svesnosti koja nema
nieg zajednikog sa sadrajem uma. Koristim ga potujui tradiciju moje
loze (arobnjaka, prim.prev.) ali drevni vidovnjaci su to drugaije nazivali.
Iskusni arobnjaci sanjaju, zapoevi iz stanja budnosti sa istom lakoom
kao i iz spavanja, jer po njima se ne radi o tome da se zatvore oi i da se
zaspi ve o tome da se osvedoe u druge svetove koji se nalaze tamo negde.
Sa aspekta volje, ono to kod arobnjaka ini razliku izmeu sna i dnevne
budnosti je da se energija pokorava drugaijim pravilima i on moe da
postigne neverovatne podvige kao to je prolazak kroz zid ili putovanje do
kraja univerzuma u treptaju oka. Takva iskustva su potpuna i akumulativna i
samo neko ko ih nije lino doiveo moe naginjati logikim kategorijama
kako bi ih objasnio.
Ali te vrsta pojava, koliko god da su vredne, nisu cilj sanjanja. Sanjati je za
tebe od sutinske vanosti zato to se pristup u nagual deava skoro
iskljuivo u tom stanju.
Zapitao sam ga zato je to tako.
Odgovorio je:
Razlog je oigledan. Ljudi koji imaju prirodnu sklonost da sanjaju i poseduju
viak energije, sposobni su da pronau ostale mnogo naprednije sanjae, bilo
sluajno ili zato to ih namerno trae. Uglavnom, ti saputnici prihvataju da
preuzmu na sebe dunost poduavanja pomaui im da mnogo dublje uu u

- 67 -

tu vetinu. Kada uenik pone da blista on e neizbeno privui panju

naguala.
Naguali su poput orlova, stalno vrebaju. (engl. Stalking vrebati, prikradati
se, unjati se. U veini prevoda kastanedinih knjiga ova re je usled
nepoznavanja sutine njegovog uenja nepravilno prevedena kao traganje,
prim.prev.) im primete porast svesnosti, oni se obruavaju zato to je
dobrovoljni sanja retkost. Uitelju je mnogo lake da podstakne trud koji je
ve otpoeo, nego da ga stvori ni iz ega.
Karlos mi je rekao da je putem sanjanja ostvario kontakt sa mnogim
ratnicima iz razliitih krajeva sveta.
Rekao je da je drugi razlog zato je sanjanje prolaz do znanja taj da nam
njegovo praktikovanje omoguava da razreimo hiljade problema proizalih
iz uenja, poput nedostatka jasnoe i panje kod poetnika, njegovog
nepoverenja prema aktivnostima svog uitelja i sutinske opasnosti
pojedinih tehnika.
Ova umetnost ublaava opsedajuu prirodu orlovih zraenja, koja inae
moe da razori psiholoku ravnoteu i volju uenika.
Onda, upitao sam ga, ta moemo uiniti mi koji ne sanjamo kako bi stekli
pristup u to uenje?
Izgledalo je da mu moje pitanje dosauje. Odbrusio je:
Ima pogrean fokus! Pravo pitanje treba da bude: ta trebam uiniti da bih
sanjao?
Ratnik ne moe da hoda unaokolo po svetu ostavljajui nedovrene stvari na
svakom koraku. Ako zaista ne moe prihvatiti snove kao deo svog ivota;
ako ne moe da ih sebi predoi onakvima kakvi jesu kao puteve do moi,
ako ak ni ne razume ta su oni i kojoj svrsi slue; dobro, onda ima puno
posla pred sobom.

Sanjajui Dvojnik
U dohvatu naeg delokruga opaanja, postoji sila odvojena od onog to
nazivamo sobom, koja se moe otkriti preko sanjanja. Ta sila moe postati
svesna sebe, apsorbovati principe nae linosti i delovati samostalno. Oseaj
koji se javlja kada imamo posla sa njom se ne moe opisati, zato to je to
jedno neorgansko bie.
Neorgansko?
Naravno! Mi nazivamo nau svakodnevnu panju organskom jer zavisi od
tela sainjenog od organa, zar ne?
Sloio sam se.
Dakle, kako bi onda nazvao telo pomou koga opaa i deluje dok sanja?
Ja bih rekao da je to jedna utvara, obazrivo sam odgovorio.

- 68 -

Slaem se! To je neorgansko bie; ono ima pojavnost ali nema masu. Za
tebe je to samo mentalna projekcija. Meutim sa take gledita tog bia,
nae fiziko telo je ono koje ivi u imaginarnom svetu. Kada bi imao energiju
i neophodnu koncentraciju da postane svestan svog drugog ja i da zapita to
bie ta misli o tvom svakodnevnom svetu, ono bi ti odgovorilo da ga ono
smatra sasvim nestvarnim, skoro mitolokim. I zna ta? Ono bi bilo u
pravu!
Nae sanjajue telo ima mnoge upotrebe. Ono moe da trenutno otputuje na
bilo koje mesto koje eli i da otkriva stvari. Ono se ak moe
materijalizovati, stvarajui vidljivog dvojnika, neto to drugi ljudi mogu
videti bilo da spavaju ili su budni. Meutim on nastavlja da bude potpuno
privienje, on nema nikakve telesne funkcije. Ljudska bia ga vide kao osobu,
ali ivotinje ga vide drugaije.
Prekinuo sam ga:
Kako si saznao sve to?
To je vrlo jednostavno! Stalno se uveravam u to, zato to moj sanjajui
dvojnik ima svu moju panju. Kada elim da saznam neto o njemu ili o svetu
u kome se kree, upitam ga i on mi govori. Ti to takoe moe da uini; to
nije tako teko. Moe da se povee sa svojom energijom ve ove noi,
odmah im utone u san.
Kako?
Postoji puno naina. Na primer, potrai ogledalo u svojim snovima, stani
pred njega i pogledaj sebe u oi, videe kakvo te iznenaenje oekuje!
itao sam neto o dvojniku u njegovim knjigama ali su me moje predrasude
spreile da pristupim toj stvari sa otvorenim umom i u mom umu je postojala
velika zbunjenost u vezi koncepata kao to su svetlosno jaje ili energetsko
polje koje okruuje iva bia, energetsko telo i sanjajui dvojnik. Upitao
sam ga da li su to iste stvari ili postoji neka razlika meu njima.
Bio je iznenaen mojim pitanjem.
Ali, zar nisi nita shvatio? Mi govorimo o svesnosti, ne o fizikim objektima.
Ti entiteti, ak i opaajna jedinica koju nazivamo fiziko telo, su opisi iste
stvari, zato to vas nema dvoje. Ti si ti! Ti nema energetsko telo, ti si
energija, ti si jedna skupna taka koja sastavlja zraenja; i ti si samo jedan!
Moe imati razne snove i imati drugaiju pojavnost u svakom od njih, bilo
ljudsku, ivotinjsku ili neorgansku i ak moe sanjati da si ti nekoliko ljudi u
isto vreme, ali ne moe podeliti svoje svesno bie.
Rekao mi je da je meanje opisa naih razliitih nosilaca svesnosti sa naim
oseanjem bia uobiajeno, naroito kod osoba koje imaju glomazan i
intelektualni unutranji dijalog.
Jednom sam otiao da vidim nekog istonjakog uitelja i na razgovor je
doao do sanjanja. ovek je sebe nazvao ekspertom, pohvalio mi se: Ja
imam sedam sanjajuih tela! Savladan ovim otkriem, nisam znao ta da
odgovorim i priznao sam: Don Huan me je nauio samo jednome.

- 69 -

Kada je to izgovorio, Karlos je oborio glavu, kao da je veoma postien, ali je

skrivao podsmeljivo kikotanje.
Upitao sam:
Znai, kada pria o sanjajuem dvojniku i o energetskom telu, ti govori o
istoj stvari?
Praktino. Prva od tih stvari moe biti dostignuta pomou sanjanja a druga
posredstvom prikradanja. Ili predstavljeno na drugi nain, energetsko telo je
sanjajui dvojnik kojeg sanja voljno kontrolie, ali oba su jedna te ista
stvar. Razlika je u nainu na koji je neko doao do toga.
Drevni arobnjaci su oblikovali svog sanjajueg dvojnika snagom svoje volje
i pokuavali da reprodukuju svoje fiziko telo do najsitnijeg detalja. Nazvati
to dvojnikom proizilazi iz te tradicije. Ta ideja ima praktinog smisla poto
smo svi toliko skloni da vidimo sebe na definisan nain, i iskljuivo na taj
nain. Na poetku, sanjau je veoma ugodno da definie sebe u fizikim
kategorijama. Ali novi vidovnjaci kau da je dovoenje te namere do svog
krajnjeg ishoda beskorisno traenje, zato to nas to prisiljava da posvetimo
ogromnu koliinu panje detaljima koji nikada nee imati ikakvu praktinu
upotrebu. Oni su nauili da sebe vide kao onakve kakvi zaista jesu, kao
svetlosne mehurove.
Pitao sam ga da li u klasinom nagualizmu ljudi koji su iveli pre dolaska
panaca, arobnjaka sposobnost da postanu ivotinje poiva na naporu da
vide sebe sa ivotinjskim telima.
Pogledao me je kao da kae: To je elementarna stvar!
Sanjanje je promiljena upotreba energetskog tela. Energija je savitljiva i
ako vri stalni pritisak na nju, mogue je da ona preuzme oblik koji eli.
Dvojnik je nagual, drugi, obeleje nagualizma. Kada ga kontrolie, na putu
si da postane ta god eli, od slobodnog bia do zveri.
Naravno, postii neto tako posebno kao to je postati ivotinja ne moe biti
jednostavna improvizacija, postoje procedure. Dvojnikom se rukuje pomou
uvrivanja skupne take na novoj poziciji. Takva fiksacija ima opsesivnu
prirodu i moe biti izazvana arobnjakim metodama. Na primer, ako ezne
da bude soko i to pokua bez kolebanja, zavrie tako to e postati
jedan od njih! Svako od nas moe da dostigne ono za im traga. To je trik
naguala, da upravlja svojim opsesijama.
Meutim, treba da zna da osobe koje se usredsreuju na ciljeve koji nisu
striktno povezani sa ciljevima slobode i trezvenosti, postaju blokirane to
moe da ih dovede do ludila ili do najglupljih trivijalnosti. Zaista, to je ono
to svi radimo: Odabrali smo da budemo ljudi i mi to jesmo! Svaka opsesija
kojom se ne upravlja ispravno predstavlja ropstvo.
Problem kod mnogih naguala savremenog Meksika je da su zaboravili
apstraktne mogunosti. Oni su arobnjaci koji vie vole da se prave vani
poput urana, i ne ele da izau iz toga. ak ta vie, mnogi nemaju nikakvu
predstavu da mogu raditi neto vie sa svojom energijom nego to je
pravljenje estokih senzacija i zastraivanje drugih.

- 70 -

To propadanje uenja je ono to je pokrenulo vidovnjake don Huanove loze

da tee ka slobodi na najbezliniji mogui nain, odriui se svih kapricioznih
poloaja skupne take koje su nasledili od svojih prethodnika. Cilj slobode je
veoma ist i potiskuje sve ostale. Stremei ka njemu, novi vidovnjaci su
povratili vrline nagualizma.
Upitao sam ga u vezi ogromnog napora koji je nesumnjivo potreban kako bi
se dvojnik pripremio za situaciju sanjanja.
Odgovorio je:
Za veinu arobnjaka, taj napor je druga mogunost, vrata u drugo podruje
svesnosti koje e im u odreenom trenutku omoguiti da nameravaju konani
iskorak u treu panju. Omoguujui samostalnost i svrhu svom dvojniku, oni
se pripremaju da sauvaju svoju svest posle smrti. Kada je to telo dovreno i
kad doe trenutak, njihova svesnost naputa ljudsku ahuru, fiziko telo
kolabira i umire ali oseaj postojanja se nastavlja.
Sadraj

4. Uenje Umetnosti Prikradanja

Malo po malo, Karlosove prie su imale efekat na mene. Jednog dana, seo
sam da ozbiljno prouim koliinu truda koji sam uloio kako bih hranio svoju
samovanost. Ne u grubim i uobiajenim oblicima u kojma se ona obino
ispoljava, kao to su samoispunjenost ili kukanje za panjom, ve u njenim
prefinjenijim aspektima, povezanim sa osnovnim idejama koje sam imao o
svetu.
Ta razmatranja mi nisu donela nikakvu sigurnost. Nasuprot tome, poeo sam
da primeujem koliko je ogroman ideoloki okvir u kome ivim i kome se
uvek drhtei vraam. Kada sam to rekao Karlosu, on je to video kao neto
sasvim normalno.
Ti ui kako da se prikrada samom sebi, rekao mi je. To je neto to
treba da obavi kako bi nauio da koristi razum.
Ve sam itao o umetnosti prikradanja, lovakoj strategiji koja poiva na
korienju lova na sopstvene navike i rutine kako bi smo ih epali. Moemo
primeniti ovu strategiju na obian ivot, na primer, na posao. Ali mi ih takoe
moemo usmeriti protiv svojih unutranjih demona, poput sumnjiavosti,
lenjosti i poputanja samom sebi.
Koristei povoljnu priliku imali smo neto slobodnog vremena pre poetka
njegovog predavanja zamolio sam ga da mi kae neto vie o tome.
Ali, na moje potpuno iznenaenje, rekao mi je da to ne moe uiniti dokle
god se ne ukljuim u uenje do take smrti.
Zato?
Zato to e biti oduvan okreui se protiv mene. Uiti o sanjanju ne pogaa
nikoga. Najgore to moe uiniti je da ne poveruje kako je takva stvar
mogua. S druge strane, prikradanje, na nain kako ga arobnjaci izvravaju,
veoma je agresivno prema razumu. Mnogi ratnici izbegavaju da govore o

- 71 -

njemu, jer nemaju stomak za to. U poetnoj fazi, uenik je pod unakrsnom
vatrom i veoma je nezadovoljan, nesposoban da se odvoji od svog ega.
Poput novia, prikradanje ima dva lica. S jedne strane, to je najlaka stvar
na svetu; s druge, to je veoma teka tehnika, ne radi toga to je
komplikovana ve zato to ona barata sa aspektima nas samih s kojima ljudi
obino ne ele da se bave.
Prikradanje izaziva mala ali veoma stabilna pomeranja skupne take; nije
poput sanjanja, koje te duboko pomera, ve te odbacuje kao gumenu lopticu i
odmah te vraa gde si bio. Kad pogleda oko sebe, sve vidi na isti nain kao
i uvek, tako da e nastaviti da koristi svoj svakodnevni pristup stvarima.
Ako si u toj situaciji prinuen od svog uitelja da uini neku promenu,
kladim se da e otii ljutito ili povreenog ponosa i prekinuti uenje.
Upitao sam ga kako onda arobnjaci ue ovu vetinu.
Odgovorio je da se po tradiciji ona ui u stanju poviene svesti sve do samog
kraja.
To nije neto o emu se otvoreno govori, mora da se ita izmeu redova.
Ovaj deo znanja pripada uenjima za levu stranu. Potrebno je mnogo godina
da bi se prisetilo ta sve to bee i jo vie da bi se postalo sposobnim da se to
primeni.
Na nivou na kome si sada, jedina stvar koja ti omoguava da rukuje
prikradanjem je da mu pristupi sanjakim metodama. Ako bilo kada oseti
da sam dodirnuo teme koje su previe line, ili ima napad sumnjiavosti,
pogledaj u svoje ruke ili upotrebi bilo koji drugi podsetnik koji si izabrao.
Sanjajua panja e ti pomoi da slomi svoju fiksaciju.

Znak Naguala
Uprkos njegovoj rezervisanosti, jednom drugom prilikom je Karlos sam od
sebe prihvatio da odgovori na moja pitanja u vezi teme prikradanja, sve dok
se god budemo drali teoretskih razmatranja.
Koristei njegovu dobru volju, zamolio sam ga da objasni praktinu upotrebu
umetnosti prikradanja.
Objasnio je:
Prikradanje je centralna aktivnost za energetskog putnika. Osim to moe
biti primenjeno na nae odnose sa drugim ljudima sa zadivljujuim
rezultatima, ono je uglavnom zamiljeno da uskladi praktiara. Manipulisanje
i kontrolisanje drugih je naporan zadatak, ali neuporedivo je tee kontrolisati
sebe. Zbog tog razloga, traganje je tehnika koja se tie naguala.
Traganje moe biti definisano kao sposobnost da se skupna taka uvrsti na
novoj poziciji.
Ratnik koji se prikrada je lovac. Ali, nasuprot obinom lovcu koji je svoj um
usmerio na matrijalne interese, ratnik goni vei plen: svoju samovanost. To
ga priprema da se suoi sa izazovom postupanja sa ljudima koji ga okruuju

- 72 -

 neim to sanjanje samo za sebe ne moe da razrei. arobnjaci koji ne

naue kako da se prikradaju se pretvaraju u mrane ljude.
Zato?
Zato to oni nemaju strpljenja da toleriu ljudsku glupost.
Prikradanje je za nas prirodno, u skladu je sa osobenostima naeg
ivotinjskog naslea: kako bi preiveli, svi mi razvijamo navike ponaanja
koje oblikuju nau energiju i pomau nam da se prilagodimo. Prouavajui te
rutine, paljivi posmatra moe tano da predvidi ponaanje ivotinje ili
ljudskog bia u svakom datom trenutku.
Ratnik zna da je svaka navika jedna zavisnost. Moe te vezati za upotrebu
droga ili odlazak u crkvu svake nedelje; razlike su u formi a ne u sutini. Na
isti nain, kada upotrebljavamo razmiljanje kako je svet razumljiv ili da su
stvari u koje verujemo jedina stvarnost, mi smo rtve navike koja zamagljuje
naa ula, i ini da vidimo samo ono to nam je poznato.
Rutine su abloni ponaanja, koje mi mehaniki sledimo ak i kada vie
nemaju nikakvog smisla. Da bi postao prikrada (stalker), mora sebe
osloboditi od tih imperativa preivljavanja.
Zato to ima vlast nad svojim odlukama, ratnik prikrada je osoba koja je
izbacila iz svog ivota svaki trag zavisnosti. Njemu je potrebno samo da
povrati svoj energetski integritet kako bi postao slobodan. I poto ima
slobodu izbora, on moe biti ukljuen u proraunate oblike ponaanja, bilo da
sarauje s ljudima ili sa ostalim svesnim biima.
Rezultat ovog manevra nije rutinsko uestvovanje ve prikradanje, zato to
to se ono zasniva na prouavanju ponaanja drugih.
Kakav je smisao svega toga?
Odgovorio je:
Sa tvoje take gledita, nikakav. Sloboda ne zavisi od razloga. Meutim, celo
tvoje bie se potrese kada prekine rutine, zato to to razotkriva mit o
besmrtnosti.
Ukazujui na ljude koji se vraaju sa posla, rekao mi je:
ta veruje da su ili da rade? Ti ljudi su ili da ive svoj poslednji dan!
Tuna stvar je to verovatno samo nekolicina od njih to zna. Svaki dan je
jedinstven i svet nije onakav kako su nam svi govorili. Ponititi silu navike je
odluka koju donosite jednom za svagda. Poevi od tog ina, ratnik postaje
prikrada.
Moe li se desiti da ratnik zavri tako to e od te svrhe nainiti neto
obino?
Ne. Ovo je neto to mora shvatiti, jer e u suprotnom tvoja potraga za
besprekornou izgubiti sveinu i zavrie tako to e je izneveriti.
Prekinuti sa rutinama nije svrha puta; to je samo jedno njegovo sredstvo. Cilj

- 73 -

je biti svestan. Imajui to na umu, druga definicija prikradanja je

nepokolebljiva panja usmerena na krajnji ishod.
Ta vrsta panje primenjena na ivotinje rezultira ulovom. Ako je primenimo
na drugu osobu, ona proizvodi klijenta, uenika ili romantinu vezu.
Primenjena na neorgansko bie dovodi do onoga to arobnjaci nazivaju
saveznik. Ali, samo ako prikradanje primenimo na sebi, ono se moe
smatrati Toltekom umetnou, zato to stvara neto dragoceno: Svesnost.

Prikradanje Sitnom Muitelju

Uprkos njegovim objanjenjima, praktina dimenzija prikradanja je, s moje
take gledita, nastavila da bude jedna od najmranijih tema u uenju.
Tokom godina, izvodio sam neke od ostalih vebi, poput rekapitulacije i
unutranje tiine; ak sam i sanjao. Ali, kada sam pokuao prikradanje, imao
sam samo nejasne rezultate ili bih se oseao apsurdno.
Izgleda da je Karlos bio svestan mojih napora, zato to me je jednom pozvao
i rekao mi:
Ne komplikuj. Ti pravi karikaturu od ovog uenja. Ako eli da se prikrada,
posmatraj sebe. Svi smo mi odlini lovci, prikradanje je na prirodni dar.
Kada nas pritisne glad, mi se naotrimo; deca plau i postignu ono to ele;
ena mukarca hvata u klopku i mukarac ostaje sa njom. Prikradanje znai
biti sposoban da zgrabi ono to eli.
Ako postane svestan sveta u kome ivi, shvatie da je jednostavno ostati
paljiv u vezi toga - vrsta prikradanja. Poto smo to nauili mnogo pre nego
to se razvio na kapacitet za razlikovanje, mi to doivljavamo kao neto
savreno prirodno i teko da ikada to ispitujemo. Ali, sve nae akcije, ak i
najovekoljubivije, pokrenute su duhom lovca.
Obian ovek nije svestan da se prikrada, zato to je njegova linost
potinjena preko socijalizacije. On je ubeen da je njegovo postojanje vano,
tako da njegove akcije slue njegovoj samovanosti a ne proirenju njegove
svesnosti.
Dodao je kako je jedna od karakteristika samovanosti da nas ona uvek
izneveri.
Vani ljudi nisu fluidni, oni pokuavaju da daju sebi lepravost, da prikriju
njene atribute ali nemaju neophodnu eleganciju i brzinu da bi bili neupadljivi.
Njihova svetlost je previe kruta, i moe stei savitljivost samo kada vie
nemaju ta da brane.
arobnjaka metoda se zasniva na usredsreivanju na stvarnost u kojoj
ivimo, ali na nov nain. Umesto da samo sakupljaju informacije, ono za ime
oni tragaju je zbijanje sopstvene energije; ratnk je neko ko je nauio da se
prikrada sebi, i vie nije optereen tekom slikom koju treba da prikazuje
drugima. Niko ga ne moe primetiti ako on to ne eli, zato to on nema
privrenosti. On je iznad lovca, zato to je nauio da se smeje sebi.
Rekao mi je kako ga je njegova uiteljica donja Florinda Matus uila da bude
neprimetan.

- 74 -

Ba u vreme kada su me moje knjige pretvorile u bogatog oveka, ona me je

poslala da peem hamburgere u restoranu na autoputu! Godinama sam radio
sa mojim novcem pred oima bez mogunosti da ga troim. Rekla je da e me
nauiti kako da ne izgubim pravu perspektivu. I ja sam nauio svoju lekciju!
Neko vreme posle toga, dobio sam jo jednu priliku da budem neprimetan.
Odneo sam neke kaktuse u kuu prijatelja i poeo da ih sadim. Iznenada su
se pojavila dva reportera Tajmsa koja su potroila mnogo vremena da me
nau. Mislili su da sam seljak i pitali me za vlasnika kue. Pokucajte tamo,
rekao sam im i pokazao na vrata. Moj prijatelj je odgovorio na njihova
pitanja: Ne, nisam ga video, i reporteri su otili pitajui se gde bi, doavola,
Kastaneda mogao da bude.
Rekao je da poto je problem samovanosti lina stvar, svaki ratnik treba da
prilagodi uenje svojoj sopstvenoj situaciji. Dakle, tehnike prikradanja su
krajnje prilagodljive. Ali obuka je ista za svakoga, i brige su usmerene ka
oslobaanju od suvinih rutina i sticanju dovoljno discipline kako bi se
prepoznali znaci koje daje namera. Oba ova dostignua su pravi podvizi
linosti.
Najbolji nain da se postigne taj nivo discipline je aktivan odnos sa sitnim
muiteljem.
Odgovarajui na moje nedoumice, objasnio je da je sitni muitelj neko ko
nam ini ivot nemoguim. U prolim vremenima, ova vrsta ljudi je mogla
fiziki da nas povredi ili da nas ak ubije; danas ta vrsta sitnih muitelja
praktino ne postoji. Meutim zahvaljujui visokom nivou vanosti koji
pridajemo sebi, svako ko je u poziciji da nas uznemirava slui kao sitni
muitelj. Ako prestanemo da sve to izbegavamo, suoiemo se ne sa sitnim
muiteljem, ve sa svojom sopstvenom glupou.
Sitni muitelj je neophodan zato to je veina nas previe lenja da samog
sebe promeni. On uklanja nau fiksaciju na ja inei da se ispolje nae
slabosti. On ini da vidimo istinu da nismo vani i on je voljan da je
demonstrira svojim akcijama. Nauiti kako da postupamo sa njim je jedini
efikasan nain da usavrimo prikradanje.
Sitni muitelj je toliko vaan za obavljanje zadatka da moe postati opsesija
za uenika da traga za nekim od njih i doe u dodir sa njim. Iskrena
zahvalnost je jedino prikladno oseanje za ratnika koji je pronaao jednoga
da se odmeri sa njim.
Postoji izobilje sitnih muitelja, ali je teko tragati za njima, uspostaviti
vezu sa njima pomou prikradanja i izazvati njihov bes, stavljajui sebe u
njihov dohvat, a u isto vreme, spletkariti razorne strategije. Umesto toga,
provodimo svoj ivot beei od situacija koje izazivaju bol, iritaciju, strah ili
zbunjenost. Na taj nain, gubimo jednu od najvrednijih alatki koju je duh
postavio na na put.
Koja strategija je potrebna kako bi se sukobili sa tom vrstom neprijatelja?
Iznad svega, ne posmatrajte ih kao neprijatelje; oni su nevoljni saveznici u
vaem poduhvatu. Ne gubite iz vida injenicu da ta bitka nije borba za ego,
ve za energiju. Vana stvar je da se pobedi, a ne da onaj drugi izgubi. Sitni
muitelj to ne zna i u tome je njegova slabost.

- 75 -

U mom sluaju, imao sam privilegiju da saraujem sa nekoliko takvih ljudi,

iako mi nikada nije pruen susret izvanrednog kvaliteta kakav je imao moj
uitelj.
Rekao mi je da je, kada je njegova obuka zapoela, glavna prepreka da bi
pristupio umetnosti prikradanja bilo nestrpljenje. Da bi mu pomogao, don
Huan mu je rekao kako se sprijateljio sa izvesnom osobom koja je ivela u
starakom domu.
Kada sam ga upoznao, ispalo je da je to jedan dosadni stari ovek koji je
imao obiaj da svakome pria kako je u svojoj mladosti, 1920-tih godina, bio
svedok spektakularnog dogaaja. Sedeo je u nekom italijanskom kafeu.
Iznenada se ispred vrata zaustavio automobil i iz njega je izalo nekoliko
ljudi naoruanih automatskim pukama, i poeli su da pucaju po lokalu.
Zahvaljujui svojoj srenoj zvezdi, moj prijatelj se sakrio iza nekih stolova i
ostao nepovreen.
Ova anegdota je oigledno bila jedino blago u ivotu ovog starog oveka. Na
nesreu nas koji smo ga poznavali, starac je patio od amnezije i uvek je
zaboravljao kome je ispriao tu priu. Morao sam da se muim i da godinama,
ponovo i ponovo, prolazim kroz isto. Svaki put kada bih stigao u staraki
dom, on bi se na isti nain uhvatio za moj rukav i upitao: Jesam li ti ikad
priao kako sam bio napadnut od nekih gangstera?
Bilo mi ga je ao, zato to me je naveo da razmiljam o svojoj sopstvenoj
neizvesnoj budunosti. Ali, na kraju mi je bilo dosta; otiao sam kod don
Huana i rekao mu: Ne mogu vie da podnesem tog starca! On me stvarno
tera da pobesnim! Koji je razlog to me tera da ga poseujem?
Ali don Huan je bio nepopustljiv; naredio je, da poevi od tog dana, treba
da poseujem starca svakog dana, ili da odustanem od obuke.
Uzbunjen tom pretnjom, sakupio sam svo svoje strpljenje i pokuao da
dovrim zadatak. Ponekad sam sanjario, razmiljajui o mogunosti da starac
nije osoba kakva mi se ini. To mi je davalo hrabrost da nastavim sa
zadatkom. Jednog dana, kada sam pristigao u staraki dom i potraio svog
prijatelja, obavestili su me da je umro.
Sadraj

5.OPAAJNO USKLAIVANJE
Tog popodneva, Karlos nam je govorio o izvesnim osobenostima opaanja.
Rekao je da su ljudska bia preuzela od dinosaurusa osobinu vienja neba u
plavoj boji. Sa druge strane, izjavio je da nai roaci, primati, vide nebo u
utoj boji.
Odgovarajui na neije pitanje, opisao je svet u kome ivimo kao
konglomerat jedinica tumaenja.
Shvatajui da je ta definicija jedna od nejasnih za njegove sluaoce, objasnio
je:

- 76 -

ovek pripada grupi primata. Njegova velika srea je da moe postii

jedinstve izraaje svesnosti zahvaljujui svojoj sposobnosti za panju i
analizu. Meutim, ista percepcija je uvek pod uticajem naina na koji
tumaimo. Radi toga, naa stvarnost oblikuje sebe u skladu sa naim
opisima.
Cilj arobnjaka je da opaaju sve to je ljudima mogue. Poto ne moemo
da izbegnemo nau bioloku uslovljenost, dajte da onda bar budemo
plemeniti majmuni!
Da bi smo usavrili svoje razumevanje, dodao je, put panje je sve to
imamo.
Iste veeri mi se ukazala prilika da razgovaram sa njim pa sam ga zamolio da
za mene razloi svoje izjave na manje delove.
Rekao je da zbog nae bioloke uslovljenosti, svi mi funkcioniemo kao
opaajna jedinica. Zato nam je mogue da uinimo udo panje: Opaajno
usklaivanje.
ta znai opaajna jedinica? upitao sam.
To znai da, poto smo autonomna bia, nae opaanje moe takoe biti
autonomno. Ali, nije tako, zato to kada se sloimo sa naim blinjima, svi
opaamo istu stvar. Izvanredna sposobnost, koja poinje kao dobrovoljni
pristanak usmeren ka opstanku, zavrava kao vezivanje za nae sopstvene
opise.
Tvrdio je da je tok Orlovih ispoljavanja stalno nov i zbunjujui, ali ga mi ne
vidimo jer ivimo za tri koraka pomereni od stvarnog sveta: Nae uroene
oseajnosti, naeg bioloke interpretacije i naih socijalnih saglasnosti.
Ovi koraci se ne dogaaju u isto vreme, ali njihova brzina je nadmona prema
bilo emu to moemo svesno odrediti; radi toga, mi uzimamo kao injenicu
svet koji opaamo.
Zamolio sam ga da prui neki primer.
Odgovorio je:
Zamisli da u ovom trenutku posmatra grupu Orlovih ispoljavanja.
Automatski, ti ih pretvara u neto senzorno, sa osobinama poput sjaja,
zvuka, kretanja itd. Posle toga se umea pamenje koje ima obavezu da
svemu da znaenje i prepozna ih, na primer kao drugu osobu. Konano, tvoj
socijalni inventar ih klasifikuje uporeujui tu osobu sa onima koje poznaje;
ta klasifikacija ti omoguava da je prepozna. Tada si se ve prilino udaljio
od stvarnih injenica, koje su neopisive, zato to su jedinstvene.
Ista stvar se dogaa sa svime to posmatramo. Nae shvatanje je rezultat
dugakog procesa preiavanja ili skidanja kajmaka, kako ga je don Huan
nazivao. Mi skidamo kajmak sa svega i na taj nain prepravljamo svet koji
nas okruuje u neto toliko uopteno tako da ostaje malo mesta za stvarnost.
Iako nam te senzacije pomau da ivimo u boljim uslovima, to takoe koi
nau kreativnost i ini nas predvidljivima.

- 77 -

Kada uskladimo nae skupne take, jedina stvar koju doputamo u vezi
opaanja su one stvari koje se ne suprostavljaju naim unapred odreenim
predstavama o svetu. Mi smo poput konja koji, poto su nauili put, vie ne
uivaju u svojoj slobodi; sve to ine je ponavljanje eme. To usklaivanje je
uasno, to je previe. Razmislite o ovome: Neto tu nedostaje!
Tvrdio je da nas svaka unapred smiljena predstava, ak i neto tako
jednostavno kao to su nazivi koji dajemo stvarima, dri vezanim za razum,
jer nas to prisiljava da stvorimo maineriju suenja.
Na primer, kada kaete: Ja verujem u Boga, u stvari vi kaete: Oni su mi
rekli izvesne ideje i ja sam odabrao da ih usvojim; a sada sam spreman i da
ubijem zbog njih. Tako da vi niste oni koji odluuju! To rade drugi, to je
usaeno rasuivanje.
Bilo bi savreno kada bi ste ustanovili svoj ivot na temelju svog linog
iskustva. Ako vaa verovanja zahtevaju neto to je izvan vas, uvajte se!
Sve to vas ne ini slobodnim, zarobljava vas.
Biti usredsreen na pojedinani aspekt ljudskog popisa ima dva efekta: To
stvara od nas strunjake na tom polju, ali, u isto vreme, to e zamrznuti
energetske kanale, kojima je jedini nain da reaguju preko izvesnih
nadraaja, zatrpavajui nau linost idejama i sudovima.
Ratnik ne moe sebi priutiti luksuz da se bavi ljudskim uenjima, ak ni kao
njihov protivnik, zato to njegova sloboda znai istraivanje sasvim
drugaijih mogunosti.
Upitao sam ga na koje mogunosti je mislio, ali on me je potapao po ramenu
i rekao mi da je prerano za to.
Nastaviemo drugi put.

Grabljivci Svesnosti
Nismo se vratili na ovu temu dok nije prolo nekoliko godina. Tom prilikom
na jednom od njegovih nezvaninih predavanja Karlos nam je predstavio
jednu potpuno novu i zastraujuu ideju, koja je pokrenula najee
rasprave.
ovek, rekao je, je arobno bie, on ima istu sposobnost da leti
univerzumom kao i svako od miliona svesnih bia koja u njemu postoje. Ali, u
jednom trenutku svoje prolosti, on je izgubio svoju slobodu. Danas njegov
um vie nije u njegovom vlasnitvu, on je usaen.
Izjavio je da su ljudska bia zarobljenici grupe kosmikih entiteta koji su
posveeni otimanju a koje arobnjaci nazivaju letai.
Rekao je kako je ovo bila najvea tajna meu drevnim arobnjacima, ali
zahvaljujui znaku koji mu se ukazao, shvatio je kako je dolo vreme da se
ova stvar obelodani. Znak je bila fotografija koju je nainio njegov prijatelj
Toni, hrianski budista. Na njoj se pojavila jasna i amorfna figura tamnog i
zloslutnog stvora kako lebdi iznad mnotva vernika sakupljenih meu
piramidama Teotihuakana (Teotihuacan).
Moja druina i ja smo odluili da je dolo vreme da vam otkrijemo stvarnu

- 78 -

situaciju kao drutvenih bia, ak po cenu da izazovemo sve sumnje koje bi

ova informacija izazvala u javnosti.
im sam doao do prilike, zamolio sam ga da mi kae vie o letaima, i tada
mi je rekao jedno od najstranijih stanovita don Huanovog sveta: Da smo mi
zarobljenici bia koja su dola sa granica univerzuma, i da nas ona
upotrebljavaju spontano kao to mi koristimo kokoke.
Objasnio je:
Deo univerzuma koji nam je dostupan je polje delovanja dve radikalno
suprotne vrste svesnosti. Jedna od njih, u koju spadaju biljke i ivotinje a
takoe i ljudska bia je iskriava svesnost; ona je mlada, izvor energije.
Druga vrsta je beskrajno starija i vie parazitska svesnost, vlasnik beskrajne
koliine znanja.
U pozadini oveka i ostalih bia koja naseljavaju ovu zemlju, postoji
univerzum nemerljive veliine naseljen neorganskim biima. Ona su prisutna
meu nama a ponekad su i vidljiva. Nazivamo ih duhovima ili prikazama;
jedna od tih vrsta, koju vidovnjaci opisuju kao ogromne crne, letee oblike,
pristigla je nekada iz dubina kosmosa, i pronala oazu svesnosti u naem
svetu. Oni su se usavrili u tome da nas sisaju.
To je neverovatno! uzviknuo sam.
Znam, ali to je ista i zastraujua istina. Zar se nikad nisi zapitao o
ljudskim energetskim i emocionalnim usponima i padovima? To je grabljivac,
koji se povremeno ispoljava dok uzima svoj deo svesnosti. Oni nam
ostavljaju samo onoliko koliko nam je potrebno da preivimo, a ponekad ak
ni toliko.
Kako to misli?
Povremeno uzmu previe, i osoba postaje smrtno bolesna i moe ak
umreti.
Nisam mogao poverovati u ono to ujem.
Zar misli da smo ivi pojedeni? upitao sam.
On se nasmejao:
Pa, oni nas ne jedu doslovno, ono to ine je vibracioni prenos. Svesnost je
energija i oni mogu da se priljube uz nas. Po svojoj prirodi oni su uvek gladni,
a mi s druge strane izluujemo svetlost i posledica tog prilepljivanja moe
biti opisana kao energetska otimaina.
Ali zbog ega oni to ine?
Zato to je na kosmikom planu energija najmonija valuta, i svi je ele, a
mi ljudska bia smo veoma ivahna rasa, veoma hranljiva. Svako ivo bie se
hrani drugim biima, a ono najmonije uvek izlazi kao pobednik. Ko kae da
je ovek na vrhu lanca ishrane? Takva predstava je mogla doi jedino od
ljudskog bia. Za neorganska bia, mi smo plen.

- 79 -

Prokomentario sam kako mi je neshvatljivo da ta bia koja su ak svesnija od

nas mogu biti grabljiva do te granice.
Odvratio je:
Ali, ta misli da radi dok jede salatu ili biftek? Ti jede ivot! Tvoja
oseajnost je licemerna. Kosmiki grabljivci nisu vie ili manje okrutni nego
to smo mi sami. Kada se jaa rasa hrani drugom, slabijom, ona joj pomae
da se razvije.
Ve sam ti rekao da u univerzumu postoji samo rat. Sukobi meu ljudima su
odraz onoga to se tamo deava. Za jednu vrstu, pokuaj konzumacije drugih
je normalan; ratnik se ne sekira zbog toga i trudi se da preivi.
Na koji nain se oni nama hrane?
Preko naih oseanja, koja su uglavnom voena pomou unutranjeg
dijaloga. Oni su oblikovali nae drutvene okolnosti na takav nain da mi
stalno eksplodiramo na talasima oseanja, koja bivaju smesta usisana.
Najbolje od svega, ti talasi su poput napada na ego; za njih je to izvrstan
zalogaj. Takva oseanja su ista bilo gde u univerzumu koji im je poznat i oni
su nauili kako da ih svare.
Neki od njih se nama hrane zbog nae pohlepe, besa ili straha; drugi vie
vole prefinjenija oseanja kao to su ljubav ili bliskost. Ali, na kraju krajeva,
oni su svi isti. Uglavnom nas napadaju u podruju glave, srca ili stomaka gde
smo uskladitili najsjajniji deo nae energije.
Da li oni takoe napadaju i ivotinje?
Ta stvorenja koriste sve to im je dostupno, ali najvie vole organizovanu
svesnost. Oni sisaju ivotinje i biljke u onom delu njihove panje koji nije
suvie vrst. Oni ak napadaju druga neorganska bia, ali ona mogu da ih
vide i izbegnu ih, kao to se mi sklanjamo od komaraca. Jedini koji su
potpuno u njihovoj zamci su ljudska bia.
Kako je mogue da se sve to deava a da mi to ne shvatamo?
Zato to mi nasleujemo razmenu sa tim biima skoro kao genetsku
okolnost, i to oseamo kao neto prirodno. Kada se neko rodi, majka ga nudi
kao hranu, ne shvatajui ta ini, jer je njen um takoe pod kontrolom. Krstiti
dete je poput potpisivanja ugovora. Poevii od toga, ona sebe posveuje
instaliranju prihvatljivih obrazaca ponaanja; ona pripitomljuje dete
savlaujui njegovu ratobornu stranu i pretvara ga u krotku ovcu.
Kada deak ima dovoljno energije da odbaci te obmane, ali nedovoljno da
stupi na put ratnika, on postaje buntovnik ili socijalno neprilagoen.
Prednost letaa proizilazi iz razlike meu naim nivoima svesti. Oni su
veoma mona i velika bia; ideja da ih moemo nadvladati je jednaka ideji da
jedan mrav moe savladati nas.
Meutim, njihovo prisustvo je muno i moe ga izmeriti na razne naine.
Na primer, kada nas podstiu na napad racionalnosti ili sumnjiavosti, ili
kada smo u iskuenju da prekrimo sopstvene odluke. Ludaci mogu da ih

- 80 -

primete vrlo lako previe lako, rekao bih jer fiziki oseaju kako ta bia
sede na njihovim ramenima, stvarajui paranoju. Samoubistvo je zatitni
znak letaa, zato to um letaa ima ubilake potencijale.
Rekao si da je u pitanju razmena, ali ta mi dobijamo iz takve otimaine?
U zamenu za nau energiju, letai nam daju na um, nae sklonosti i na
ego. Za njih, mi nismo njihovi robovi ve vrsta plaenih radnika. Oni su
podarili te privilegije primitivnoj rasi i dali nam dar razmiljanja koji nas je
unapredio; zaista, oni su nas civilizovali. Da nije njih, mi bi se jo uvek
skrivali po peinama ili pravili gnezda u vrhovima drvea.
Letai nas kontroliu putem naih tradicija i obiaja. Oni su gospodari
religije, kreatori istorije. Mi sluamo njihov glas na radiju i itamo njihove
ideje u novinama. Oni upravljaju svim naim sredstvima informisanja i naim
sistemima verovanja. Njihova strategija je velianstvena. Na primer, bio
jednom jedan poten ovek koji je govorio o ljubavi i slobodi; oni su to
pretvorili u samosaaljenje i poltronstvo. Oni to svima ine, ak i nagualima.
Zbog tog razloga, rad arobnjaka je usamljeniki.
Tokom milenijuma, letai su kovali planove da nas kolektivizuju. Bilo je
vreme kada su postali toliko bezobrazni da su se ak javno pokazivali i ljudi
su nainili njihove prikaze u kamenu. To su bila mrana vremena; oni su bili
svugde. Ali sada je njihova strategija postala toliko inteligentna da mi ak ni
ne znamo da oni postoje. U prolosti su nas zgrabili pomou nae
lakovernosti a danas to ine preko naeg materijalizma. Oni su odgovorni za
sklonost savremenog oveka da ne razmilja o sebi; razmotri samo koliko
neko moe da istrpi tiinu!
Zato je dolo do promene u njihovoj strategiji?
Zato to su oni u sadanje vreme pod velikim rizikom. oveanstvo je u vrlo
brzom i stalnom kontaktu i informacije su svima dostupne. Zato moraju da
nam pune glave, bombardujui nas danju i nou svim vrstama sugestija inae
e se pojaviti neko ko e shvatiti ta se dogaa i upozoriti ostale.
ta bi se desilo ako bi smo postali sposobni da oteramo ta bia?
Za nedelju dana, povratili bi smo nau vitalnost i ponovo bi smo zablistali.
Ali, kao obina ljudska bia, ne moemo razmiljati o toj mogunosti, zato to
bi ona zahtevala da se okrenemo protiv svega to je socijalno prihvatljivo. Na
sreu, arobnjaci imaju jedno oruje: Disciplinu.
Susret sa neorganskim biima se deava postepeno. Na poetku, mi ih ne
primeujemo. Ali uenik poinje da ih via u snovima a onda i kada je budan
neto to ga moe izludeti, ako ne naui kako da postupa kao ratnik. Kada
to jednom shvati, onda moe da im se suprostavi.
arobnjaci manipuliu stranim umom, pretvarajui se u lovce na energiju. Iz
tog razloga smo moja druina i ja sastavili vebe Tenzegriteta za mase. One
imaju mo da nas oslobode od uma letaa.
U tom smislu, arobnjaci su pobunjenici. Oni koriste podsticaj koji su dobili i
kau svojim tamniarima: Hvala na svemu, vidimo se kasnije! Sporazum koji
ste sainili, napravili ste s mojim precima a ne sa mnom. Kada rekapituliraju

- 81 -

svoj ivot, oni doslovce otimaju hranu iz letakih usta. To je kao kada odete u
prodavnicu i vratite robu prodavcu, zahtevajui nazad svoj novac.
Neorganskim biima se to ne svia, ali ne mogu nita da uine povodom
toga.
Naa prednost je u tome da nismo neophodni, ima puno hrane unaokolo!
Stanje totalne budnosti, koje nije nita drugo do disciplina, stvara takve
uslove u naoj panji tako da vie nismo ukusni za ta bia. Tada oni odlaze i
ostavljaju nas na miru.

Gubljenje uma
U drugom razgovoru, Karlos je rekao da je na razum nusproizvod stranog
uma i da mu ne trebamo verovati. Za nekoga sa mojim mentalnim sklopom,
to je neto veoma teko prihvatljivo.
Kada sam ga upitao o tome, on je objasnio da arobnjaci ne odbacuju
sposobnost razuma da donosi zakljuke, ve nain na koji je nametnut u
naem ivotu kao da je on jedina mogunost.
Razumnost ini da se oseamo kao vrst komad tako da poinjemo
poklanjati najveu vanost konceptima kao to je stvarnost. Kada se
suoimo sa neobinim situacijama, poput onih koje pogaaju arobnjaka, mi
kaemo sebi: To je nerazumljivo, i ini se da smo rekli sve to treba rei.
Svet naeg uma je tiranski ali lomljiv. Posle vie godina neprestane
upotrebe, ego postaje toliko teak da ga samo zdrav razum(common sense)
moe ublaiti kako bi se moglo nastaviti dalje.
Ratnik se bori da srui opis sveta koji je usaen u njega tako to oslobaa
prostor za nove stvari. Njegov rat je protiv ega. Radi toga, on se trudi da
bude stalno svestan svojih potencijala. Poto sadraj opaanja zavisi od
poloaja skupne take, ratnik pokuava svim svojim snagama da olabavi
uvrenost te take. Umesto da stvara kult od svojih spekulacija, on
posveuje panju izvesnim premisama puta arobnjaka.
Te premise kau da, na prvom mestu, samo visok nivo energije moe
nekome omoguiti da na pravi nain rukuje svetom. Na drugom mestu,
racionalnost je posledica uvrenosti skupne take u poloaju razuma a ta
taka se pomera kada postignemo unutranju tiinu. Tree, u naem
svetlosnom polju postoje drugi poloaji i svaki je pragmatian kao i
racionalnost. etvrto, kada dostignemo taku koja ukljuuje razum
podjednako kao i njegov blizanaki centar, tiho (nemo) znanje, koncepti
poput istine i lai prestaju da funkcioniu i tada postaje kristalno jasno da je
prava ljudska dilema imati ili nemati energiju.
arobnjaci razmiljaju na drugaiji nain nego obini ljudi. Za njih, usidriti
panju je ludost a uiniti je fluidnom je zdrav razum (common sense).
Uvrivanje skupne take u neuobiajenim podrujima oni nazivaju
vienje. Ostati promiljen je imperativ, ali oni su otkrili da racionalnost nije
uvek promiljena. Ostati promiljen je voljni in, dok biti racionalan znai
samo uvrstiti nau panju na podruje kolektivne saglasnosti.
Da li su onda arobnjaci protiv razuma?
Ve sam ti rekao: Oni su protiv njegove tiranije. Oni znaju da nas centar
razuma moe odvesti vrlo daleko. Apsolutni razum je nemilosrdan, on ne

- 82 -

staje na pola puta; zato se ljudi plae od njega. Kada smo sposobni da se
estoko usredsredimo na njega, on stvara obavezu da se bude besprekoran,
jer ne biti besprekoran nije razumno. Besprekorno raditi stvari znai initi
sve to je oveku mogue i jo malo vie od toga. Dakle, razum te takoe
dovodi do pokretanja skupne take.
Da bi postupao po pravilima puta ratnika, potrebna ti je jasnoa cilja,
hrabrost da se baci na zadatak i nepokolebljiva namera. Ako pogleda oko
sebe, videe da razumni ljudi, u stvari, nisu smeteni u tom centru ve na
njegovoj periferiji.
Zato?
Zbog manjka energije. Njihove rupe ih spreavaju da imaju bilo kakvu
objektivnost. Njihova panja uvek luta i zbog toga je njihovo opaanje
pomeano, nejasno. Oni se kreu poput broda bez kormilara usred morske
struje, preputeni na milost i nemilost svojim oseanjima i bez jasnog
pogleda na dve obale obalu istog razumevanja s jedne strane i obalu
apstraktnog sa druge.
Ono to je potrebno savremenom ratniku je situacija stalnog energetskog
priliva, kako bi njegova panja mogla da struji izmeu razuma i tihog
(nemog) znanja. Kada se kree na taj nain, on je promiljeniji nego ikada do
tada, pa ipak on nije racionalno bie. Sa koje god pozicije da nastupa, uvek
e gledati suprotnu stranu tako da njegova vizija postie perspektivu i
dubinu. arobnjaci tu situaciju opisuju kao biti dvostruk ili gubljenje uma.
Mi moemo doi do tihog znanja na potpuno isti nain na koji su nas nai
uitelji uili da doemo do razuma: pomou indukcije. To je kao drati pod
kontrolom obe strane mosta. Sa jedne strane, moete videti razum kao
mreu saglasnosti, koja pretvara kolektivna tumaenja u zdrav razum
pomou carine zabrinutosti. S druge strane, moete osetiti tiho znanje kao
jednu nedokuivu, stvaralaku tamu koja se prostire iza kapije ne-aljenja.
Kada su proli kroz ovu kapiju, drevni arobnjaci su doli do izvora istog
razumevanja.
(Engl. non-pity: bez aljenja, lienost oseanja saaljenja. Ova fraza je u
veini dosadanjih prevoda prevoena kao nemilosrdnost to potpuno
menja i iskrivljuje smisao onoga o emu Kastaneda i don Huan govore.
Problem je u tome to se u naem jeziku - i veini ostalih - re
nemilosrdnost neizbeno povezuje sa okrutnou i zverstvom, a ovde nije o
tome re. U jednoj od Kastanedinih knjiga (Mo Tiine), don Huan kae da
nedostatak aljenja ne znai takvu idiotsku stvar kao to je nedostatak
ljudske topline i dobrote. Ova plemenita oseanja postoje i dalje ali ne
postoji saaljenje koje je u stvari odraz slabosti i kukaviluka, prim. prev.)
Biti dvostruk znai uspostaviti vezu sa samim sobom, strujati izmeu dve
take. To je neto praktino neopisivo, ali uenik e to iskusiti im stekne
dovoljno energije. Poevi od toga, on e nauiti kako da postupa sa
razumom kao slobodno bie, niti sa poniznou niti sa prezirom. On je tada
dostigao ono to je don Huan nazvao intenzitet a to je sposobnost da se
informacije uskladite kao opaajni blokovi.
Otkrio sam da je koncept intenziteta potpuno nejasan. Zamolio sam ga da
ga dodatno razjasni.

- 83 -

Odgovorio je da je opaanje sastavljeno od sadraja i intenziteta (estine,

prim.prev.) Ekstremne situacije, poput otre svesnosti o opasnosti, blizine
smrti ili efekata koji izazivaju biljke moi, stvaraju veliki intenzitet.
arobnjaci ue kako da uskladite ta iskustva u kretanju skupne take.
Dodao je da put znanja propisuje promenu vrednosti preko kojih shvatamo
nae drutvene odnose kao vrsta, to odvlai nau energiju izvan
svakodnevnog ivota usmeravajui je na situacije koje zahtevaju tako
intenzivan nain ivljenja.
Tu se radi o povratku oveka ka udu, ka moi, ka onome o emu sanjari; o
njegovom ponovnom povezivanju sa uenjem i sa sposobnou da stvara.
Takav raskid je jedina stvar koja moe osloboditi nau svetlost od nae
opaajne jednolinosti.

Pokretanje skupne take

Drugom prilikom, dok je razgovarao sa malom grupom prijatelja, Karlos je
objasnio kako je drugi efekat pomeranja skupne take da stvari poprimaju
nove oblike, jasnoa ispoljavanja otvara put ka dubljoj i veoj jasnoi kada
iva bia uzimaju oblik udesnih, okruglih polja svetlosti.
Rekao je da je svetlosna konfiguracija oveka ili ene prikaz njihove
egzistencije. Vidovnjaci zagledaju svaki detalj i na taj nain odreuju da li je
osoba spremna za poduavanje ili nije.
Veina ljudi loe postupa sa svojim tonalom; kao posledica, njihova vlakna
se sputaju kao nabori na staroj zavesi. Ta premorena vlakna slue kao
vrsta lepka koji blokira prirodan protok energije. Don Huan ih je nazivao
zvona tonala jer imaju takav oblik; ona su mrana i odaju utisak velike
teine. Kada se kreu, ta polja klize ili skakuu kao da neto vuku, ili kako
kada je neko obukao sveano odelo koje mu je preveliko.
S druge strane, kod ratnika su ti nabori zategnuti. Njihove ahure su skoro
loptaste i prepune su ivahnosti; nii deo je zbijen poput vrste gumene lopte
i odskae odvajajui se od tla. Kada se kreu, ove kugle ne klize lagano ve
vie vole da sa uivanjem skau i ponekad odlutaju na veliku daljinu. Don
Huan ih je nazivao ba tako - skakai i govorio da je zadovoljstvo nabasati
na jednog od njih na ulici.
Ali, samo su vidovnjaci sposobni da preprave svoju svetlost na takav nain
tako da se ona moe potpuno odvojiti od zemlje i leteti. Neki su sposobni da
srue svoje granice, to se primeuje kao da su ti ratnici iskidali opnu koja
zarobljava njihovu energiju, i tada se pokazuje blistavo sredinje jezgro. Oni
su arobnjaci putnici, i vie ne zavise od svog fizikog tela da bi mogli da
deluju i budu svesni.
Zadatak uenika je da ponovo centrira svoje energetsko telo, pomou
besprekornog delanja i sile koja vodi do pomeranja skupne take. Iznad
svega, oni moraju da ostvare pokretljivost svoje energije, inei je da struji
na prirodan nain i njegova vlakna se rasteu i poinju da sijaju u nijansi
ilibara.
Opaanje je smeteno u taki estokog svetljenja koje je obino fiksirano
unutar vrlo specifine oblasti koju arobnjaci zovu ljudski pojas. Ta taka
usklauje zraenja koje primamo spolja sa onima koja se nalaze unutar

- 84 -

naeg svetleeg polja, slino nainu na koji antena skuplja radio talase i
pretvara ih u zvuk.
Na nae iznenaenje, uveravao nas je da je vienje te take relativno
jednostavna stvar, koja se uglavnom dogaa na ranom stadijumu puta.
Dovoljno je sugerirati je na odgovarajui nain. Uenik nikad nee rei: Ja
sam beskorisan, ne vidim nita, ve suprotno: Mogu da je vidim da evo je!
Ako stalno ponavljamo tu nameru, skupna taka e pre ili kasnije ui u nae
polje opaanja i to je prvi korak ka njenom svesnom pokretanju.
Jedan iz grupe ga je upitao kako moemo da posmatramo svoju sopstvenu
percepciju.
Objasnio je da poto ne postoji nain da opazimo bilo ta to nije prolo kroz
skupnu taku, jedini nain razumevanja ove stvari je da se kae kako taka
opaa samu sebe. Sve to vidimo je rezultat njenih operacija. Radi toga, mi
imamo oseaj gorueg plamena kada se naa zraenja spoje sa onima spolja.
Rekao je da podjednako moemo opisati taj fenomen u terminima zvuka, ili
kao elektrino pranjenje koje oznaava spoj.
Vana stvar je da se lino u to uverimo, zato to e vas to odvesti iznad
uma, to e vas ispuniti nemim znanjem. Istinski in vienja stvara udar koji
potresa uvrenost skupne take.
Nastavio je govorei da je iskusan arobnjak sposoban da premesti svoju
panju veoma daleko od ljudskog pojasa. To znaajno uveava opseg
njegovog opaanja.
Neki odlaze na put do carstva neorganskih bia; taj spoj je veoma koristan
za njihovu energiju i putnik se vraa kui preporoen. Drugi naginju ka
odlasku u donju oblast, u oblast zveri, najgrozniji kutak svesnosti. Za ljudska
bia, to je opasno mesto, zato to dugotrajni ostanak tamo moe dovesti do
fizikih povreda.
Upitali su ga ta biva sa linou dok se skupna taka pomera u donju oblast.
Odgovorio je:
ini se da smatrate kako se skupna taka uklapa u va inventar razumljivih
stvari, ali nije tako. Nemojte da je posmatrate kao vrst objekat ili kao jo
jedan deo vaeg tela. Mi nemamo skupnu taku, mi smo skupna taka!
Dok je ratnik zarobljen unutar granica ljudskog oblika, najudaljenije mesto
na koje moe da prebaci svoju skupnu taku je oblast interpretativnog
vakuuma, koji novi arobnjaci zovu limbo (istilite). To je stvarno mesto
na granici drugog sveta, prelazna oblast na periferiji druge panje.
Ova pomeranja akumuliraju i slue da zgusnu nau linu mo, sve dok se ne
iskristaliu u vrstu svetleih obrazaca koje je don Huan zvao poloaji
sanjanja. Pomou istraivanja ovih poloaja, lino iskustvo arobnjaka se
proiruje izvan ljudske oblasti i postaje praktino neogranieno.
Pokretanje skupne take nije izazvano jednostavnim interesovanjem da se
pristupi udesnim vizijama, ve je iznad svega voeno injenicom da svako

- 85 -

kontrolisano premetanje oslobaa ogromne koliine energije. U idealnom

sluaju, ratnik upotrebljava nepokolebljivu nameru i osvetljava svoja
energetska polja dok ne postane eksplozija svetlosti i nikada se vie ne vraa
svom obliku. To je veliki izazov, ujudinjenje nae svesnosti sa beskrajem."
Sadraj

6. OPSTANAK SKUPNE TAKE

Iako je Kastaneda neprestano spominjao temu smrti, on je izbegavao da
govori o onome to se deava nakon to osoba umre. Ta injenica se inila
pogodnom prilikom da se istrai njegovo miljenjeu vezi toga.
Karlose, upitao sam ga, ta se deava sa nama kada umremo?
To zavisi od okolnosti, odgovorio je. Smrt nas sve dodiruje, ali nije ista za
svakog. Sve zavisi od enrgetskog nivoa dotine osobe.
Uveravao me je kako je smrt obine osobe takoe i kraj njenog putovanja,
trenutak kada ona vraa Orlu svu svesnost koju je stekla dok je bila iva.
Ako ne posedujemo nita drugo osim svoje ivotne snage da mu ponudimo,
mi smo gotovi. Ta vrsta smrti brie svako oseanje osobenosti.
Upitao sam ga da li je to njegovo lino miljenje, ili je to deo tradicionalnog
znanja vidovnjaka.
Odgovorio je:
To nije miljenje; ja sam bio na drugoj strani i znam. Video sam decu i
odrasle izgubljene u ovom svetu i primetio sam njihove napore da se sete
samih sebe. Za one koji rasipaju svoju energiju, smrt izgleda kao prolazni
san, san ispunjen mehurovima jako bledih seanja, a posle toga nita.
Misli da kada sanjamo, mi se pribliavamo situaciji smrti?
Ne samo da se njoj pribliavamo, ve smo tamo! Ali poto je ivotnost naeg
tela nedirnuta, mi se vraamo. Umiranje je bukvalno san.
Vidi, kada obina osoba sanja, ona nije sposobna da usredsredi svoju
panju na bilo ta; ona nema nieg osim svojih nejasnih seanja, proetih
iskustvom koje je skupila tokom svog ivota. Ako ta osoba umre, jedina
razlika je u tome da se njen san razvlai, i vie se nikad nee probuditi. To je
san smrti.
Smrtno putovanje tu osobu moe odvesti u virtuelni svet privienja gde e
posmatati ostvarenje svojih verovanja, svojih nebesa i linih paklova, ali
nita osim toga. Takve vizije vremenom poinju da blede u onoj meri kako
slabi podrka seanja.
I, ta se deava sa duama onih koji su umrli?
Dua ne postoji, ono to postoji je energija. Kada fiziko telo jednom
isezne, jedina stvar koja ostaje je energetska sutina koju hrane seanja.

- 86 -

Neke osobe su toliko nesvesne sebe da uglavnom umiru bez znanja o tome.
One su poput ljudi sa amnezijom, ljudi kojima je blokirana skupna taka i
vie ne mogu da sloe seanja, oni nemaju nikakav kontinuitet, tako da se
oseaju zacementirani u zaboravu. Kada umru, ti ljudi se raspadnu skoro
momentalno; iskra njihovog ivota traje uglavnom samo par godina.
Meutim, veina ljudi dostigne malo dui period isezavanja, izmeu stotinu
i dve stotine godina. Neko ko je iveo ispunjen ciljevima moe da se odupire i
pola milenijuma. Taj opseg se jo vie iri za one koji su kadri da ostvare
veze sa masama ljudi; oni mogu da produe svoju svesnost tokom celih
milenijuma.
Kako su oni doli do toga?
Pomou panje svojih sledbenika. Seanje stvara vezu izmeu ivih bia i
onih koji su otili. To objanjava kako oni ostaju svesni. I to objanjava zato
je oboavanje istorijslih linosti toliko tetno. To je namera onih koji su se u
prolosti mumificirali kako bi sauvali svoje ime u istoriji. Na podsmeh tome,
postoji najvei zloin koji moe biti uinjen energiji. Ako ozbiljno elite da
kaznite osobu, sahranite je u urni sa pepelom, njena izgubljenost e biti
beskrajna.
Bez obzira ta je radila ili kako je ivela, prosena osoba nema ni najmanje
anse da produi dalje. Za arobnjake koji ive suoeni sa venou, pet
godina ili pet milenijuma su nita. To je razlog zbog koga kau da je smrt
trenutno raspadanje.
eleo sam da znam da li se umrli ljudi mogu vratiti kako bi kontaktirali sa
ivima.
Odgovorio je:
Odnosi izmeu stanovnika razliitih oblasti svesnosti se mogu ostvariti
jedino pomou usklaivanja skupne take. Smrt je glavna prepreka opaanja.
ivi ljudi mogu otii u podruje smrti pomou snova, ali to su stvari u koje
ratnici ne zalaze zato to one oslabljuju njihovu energiju. S druge strane,
neto sasvim drugo je stupiti u vezu sa arobnjacima koji su preminuli.
Zato?
Zato to su bili sposobni da dostignu svog energetskog duplkata i sauvaju
svoju individualnost pomou svojih tehnika.
Kako moemo uspostaviti vezu sa to vrstom svesnosti?
U snevanju. Meutim, arobnjaku koji se ve oslobodio od uvrivanja
svoje panje prema ovom svetu je to veoma teko, izuzev ako ima posebne
zadatke koje treba da izvri, a obinom oveku je jo i puno tee da se osloni
na tu vezu.
Saradnja sa tim biima preporaa ratnike, ali zastrauje ostale zato to
neorganski (bestelesni, prim.prev.) arobnjaci nisu duhovi ve estok izvor
svesne i neumoljive energije, kadre da povredi one koji im pristupe sa
oholou. Ta vrsta veze moe biti ak puno opasnija nego saradnja sa ivim

- 87 -

arobnjacima.
U emu se sastoji opasnost?
To je priroda energije. Ako veruje da su arobnjaci dobroduni ljudi,
pogreio si; oni su naguali!
(U istoj ovoj knjizi, drugi deo, poglavlje Uitelji nisu potrebni kae se:
Nagual nije dobroudni lik; on nije doao da nam ugodi ve da nas probudi, i
on e to uraditi i grubo ako je to neophodno zato to ne osea nikakvo
saaljenje. Kada se umea u ivot svojih uenika, on moe da stvori veoma
uznemirujuu situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.
prim.prev.)
Postoji veoma bolesna situacija u naem razumevanju koja nas nagoni da
upotrebljavamo sva mogua sredstva. To je neto prirodno to ne moemo da
izbegnemo. Ta situacija je kod arobnjaka pogorana i uveana posle
njegovog naputanja uenja, zato to vie ne postoje zabrane koje mu se
protive. Kada arobnjak postane neorganski (inorganic, - bestelesan,
prim.prev.) on se vraa tamo gde je oduvek i bio: Ka jednom univerzalnom,
grabljivom ispoljavanju.

Kruna Bia
Pre nego to sam upoznao Karlosa, pod uticajem istonjakih uenja, bio sam
pristalica uenja o reinkarnaciji. Ono je izgledalo kao logina alternativa
hrianskom verovanju u uskrsnue (vaskrs) tela. Ipak, u jednom od
njegovih govora, on je smatrao da su dogme hrianstva i istonjakih
religija nesumnjivo sline jer poinju od zajednikog imenitelja: Straha od
smrti.
Njegov komentar me je doveo u stanje zbunjenosti. To je bio potpuno nov
pogled na neto to me je oduvek zaokupljalo.
Kada sam ga upitao u vezi toga, Karlos je pokuavao da skrene moje
zanimanje na druge teme, kao da nije voljan da govori o toj stvari. Ali
kasnije, menjajui taktiku, rekao mi je da su sva moja verovanja o opstanku
linosti rezultat socijalnih predloga.
Rekli su ti da imamo vremena, da postoji druga ansa. Lau!
Vidovnjaci tvrde da su ljudska bia poput kapi vode koje su odvojene od
okeana ivota i pokuavaju da sijaju samostalno. Taj sjaj je taka u kojoj se
sastavlja opaanje. Ali, kada se te svetlee ahure rastope, lina svesnost se
raspada i postaje kosmika. Kako se ona moe povratiti? Prema
arobnjacima, svaki ivot je neponovljiv, ali ti se nada da ga ponovi?
Tvoje ideje potiu iz visokog miljenja koje ima o svom sopstvenom
jedinstvu. Ali, kao i sve ostalo, ti nisi vrsta gromada, ti si promenljiv. Tvoje
ja je skup verovanja, jedno seanje - nita delotvorno!
Upitao sam ga zato religiozna uenja stvaraju veoma razliita verovanja.
Odgovorio je:

- 88 -

To je lako shvatiti, ona su odgovori na drevne strahove ljudskih bia. Svaka

kultura stvara svoja osobena pravila objanjavanja, ali samo su vidovnjaci
iznad verovanja, jer oni lino doivljavaju te vidove Orlovih ispoljavanja.
Objasnio je da postoje energetska grupisanja u univerzumu, u kojima smo mi
rasporeeni kao to su zrna brojanice (krunice) poreana jedno do drugog.
Mi smo kruni; mi smo otisak svetleeg peata, i svaki put kada se rodi novo
bie, ono utelovljuje prirodu tog obrasca. Ali, taj lanac koji nas povezuje nije
line prirode; on ne ukljuuje seanja ili osobnost ili bilo ta slino.
Da bi se opstalo posle smrti, neophodno je biti arobnjak.
Zadovoljavajui Orla sa ivom replikom, arobnjaci su sposobni da sauvaju
plamen svoje osobne svesnosti tako da zauvek gori. Ali, to je podvig. Da li
misli kako to najvee postignue ratnika moe biti besplatan dar?
Prokomentarisao sam da su najnovija istraivanja pokazala kako su neki
ljudi, pod veoma posebnim okollnostima sposobni da se prisete dogaaja iz
prolog ivota.
On je tvrdio da je to pogreno tumaenje injenica.
Istina je da neko moe da se uskladi sa odreenim ivotnim situacijama
koje su se desile u drugim vremenima i da oseti kako nije iveo samo jedan,
ve mnogo ivota. Ali to je samo jedno meu milionima moguih
usklaivanja.

arobnjaka Alternativa
Upitao sam ga da li obina osoba ima ikakve anse da opstane nakon smrti.
Odgovorio je da uvek postoji jedna mogunost: Put ratnika.
Ako eli to da razume, nemoj na to da gleda crno belo. Bolje to
posmatraj u terminima pomeranja skupne take. Izazov ratnika je da uvrsti
svoju panju borei se da zadri svesnost o svojoj individualnosti ak i posle
svoje smrti.
Kada stignemo do izvesnog opaajnog praga, mi vidimo da je fizika smrt
izazov. Ba kao to postoje dva naina ivljenja, postoje i dva naina
umiranja; u oba sluaja moemo da postupamao kao besprekorni ratnici ili
kao nesvesni idioti. Sve je u toj razlici.
Misli da ono to se deava posle smrti zavisi od toga kako smo se za to
pripremili?
Prozrevi nameru mog pitanja, odgovorio je:
Da, ali ne na nain na koji bi ti to eleo da protumai. Ideja da e dobrota
ili pridravanje odreenih zapovesti omoguiti stvari je zabluda koja nam je
preneta od drutvenog poretka. Jedina priprema koja vredi je stupanje na
rigorozni put ratnima koji nas ui kako da sauvamo energiju i budemo
besprekorni.
Kao to postoje dva vida ivlenja i umiranja, takoe postoje dve vrste ljudi:
Oni koji se oseaju besmrtnim i oni koji su ve mrtvi. Prvi gaje nade, drugi
ne. Ratnik je neko ko zna da je njegovo vreme ve isteklo, ali i dalje nastavlja
da se bori, zato to je to njegova priroda. Ako pogleda u njegove oi, nai
e prazninu.
Ali, ta je onda u stvari alternativa arobnjaka?
Postoji sam jedan nain da ovek prevazie svoj vlastiti kraj: Pomou
upravljanja svojom energijom. Taj rad poiva na sanjanju, prikradanju i

- 89 -

rekapitulaciji. Ove tri tehnike udruene daju jedan rezultat: kompletiranje

energetskog tela.
U optem smislu, trajanje nae egzistencije zavisi u velikoj meri od toga
kako postupamo sa naom energijom. Mi ivimo ovaj ivot do vrha ispunjeni
svakodnevnim brigama, nas razjedinjuju stvari koje gledamo i dodirujemo i
radi tog razloga umiremo. Ali ako putem rekapitulacije povratimo nazad svu
tu ivotnu snagu, smrt vie ne moe biti ista, jer emo imati nau
celokupnost.
Sa take gledita vidovnjaka, ratnik koji je rekapitulirao svoj ivot ne umire.
Njegova panja je toliko vrsta da postaje jedna kontiunirana i koherentna
linija; ona nije rasprena. Njegova rekapitulacija nikada ne prestaje, ona se
veno nastavlja, zato to je ona posao na povraaju njegovih koraka, na
samosvojnom postojanju kako bi postao potpun.
Ba kao to nam je potrebna izvesna koliina iskustva kako bi funkcionisali
kao individue, arobnjaku je potrebno dovoljno prakse u drugoj panji da bi
bili istinski arobnjaci; inae, on nei biti spreman kada doe vreme i otii e
u beskraj kao nepotpuni arobnjak. I pored toga, ratnik koji se celog ivota
borio da dostigne parametre besprekornosti ima drugu ansu. On moe da
sakupi deavanja svog ivota i pokupi rasprenu energiju sa ciljem da pree
u svet naguala.
Upitao sam ga ta arobnjak radi u tom svetu.
Odgovorio je:
Za veinu ljudi, umreti je neizrecivi ulazak u neto vrlo strano, neto to
najvie lii na na ono to doivljavamo u obinim snovima. U njima nita
nema linearni tok i koncepti vremena, prostora i gravitacije ne funkcioniu.
Zamisli ta sve ratnik koji kontrolie svog sanjajueg dvojnika moe uiniti
na putovanju takve vrste! Bez sumnje moe videti da je to veliki podvig
svesnosti.
arobnjak je neko ko provodi svoj ivot u podeavanju sebe pomou estoke
discipline. Kada doe njegovo vreme da umre, on se suoava sa smru kao sa
novom fazom na svom putu. Za razliku od obinog oveka, on se ne trudi da
ublai svoj strah pomou lanih nadanja.
Ratnik odlazi na svoje konano putovanje ispunjen radou i njegova smrt
ga pozdravlja i doputa mu da zadri svoju individualnost kao trofej. Njegovo
oseanje postojanja je tako fino podeeno da on postaje ista energija i
nestaje (s ovog sveta) u unutranjem ognju. Na taj nain, on je sposoban da
produi svoju individualnost za milijarde godina.
Milijarde godina?
Tako je. Mi smo deca (planete) Zemlje, ona je na krajnji izvor. Opcija
arobnjaka je da se ujedine sa sveu Zemlje, onoliko dugo koliko Zemlja
bude ivela.

Konani Izbor

- 90 -

Tog popodneva, hramao je kada je doao na sastanak. Pitali smo ga ta se

dogodilo i on nam je rekao da dok je bio u hotelu, prst na njegovom levom
stopalu je u deliu sekunde zasijao i zaario se nekakvom unutranjom
vatrom.
Morao sam brzo da se kreem jer je moja skupna taka zapoela proces
centriranja!
Podstaknut svojim udnim doivljajem, dugo je govorio o finalnom
poduhvatu arobnjaka kada oni epaju unutranji uganj i uu u istu
svesnost u svojoj potpunosti ukljuujui cipele i sve ostalo.
Jedan od prisutnih ga je upitao zato se , ako je prelazak u svesnost konani
cilj arobnjaka, on danas borio da zadri svoje individualno ja, umesto da je
iskoristio priliku.
Karlos nam je sa nestanim osmehom rekao da ga to pitanje podsea na
jednog od njegovih predaka, Portugalca koji je sebe posvetio biznisu
transportovanja ljudi u Brazil priajui im prie o obeanoj zemlji. ovek je
imao uspeha i napravio je veliki posao irei propagandu o prednostima
Brazila, ali on sam nikada nije bio tamo.
I, evo i mene, transportujem vas!
Poto smo se nasmejali njegovoj anegdoti, Karlos je promenio izraz lica.
Veoma zvaninim tonom, objasnio je da ratnici ne postupaju iz razloga
samovanosti pa prema tome njihove odluke nisu njihove.
Don Huan je govorio kako neki ljudi od znanja, posle ivota besprekorne
borbe, odluuju da ostanu, dok drugi nestanu poput daka vetra u beskraj.
Stvar koja ini da se neki ratnici bore da ostanu je neto to nema veze sa
linim brigama. Prpadanje lozi moi povlai vezanosti tako duboke prirode da
naa linost biva ponitena. Ona postaje samo nevani detalj u energetskoj
strukturi koju novi vidovnjaci nazivaju Pravilo.
U takvoj situaciji, za ratnika vie ne postoji individualni izbor, pravilnije
reeno. Sve to on moe uiniti je da prihvati svoju sudbinu i ispuni komande
Pravila; bilo ta drugo e dovesti samo do njegove propasti.
Sadraj

7. Vidovnjaci Drevnog Meksika

Na poetku, jedna od mojih zabrinutosti se ticala Karlosovih istorijskih
izvora. Do koje mere su don Huanova uenja proizvod tradicije ljudi od
znanja koja se protezala hiljadama godina unazad, a do koje mere su bila pod
uticajem zapadnih ideja?
U razliitim prilikama, pokuavao sam da potvrdim to to nam je Karlos
govorio pomou poreenja sa onim to nam je preostalo od pre-panskih
starina ali, moram priznati da sam uvek ostao nezadovoljan. eleo sam da to
ispitam u terminima najortodoksnije antropologije. Meutim, izgledalo je

- 91 -

neprikladno direktno iznositi ovu osetljivu stvar pred ljude pa sam odloio
svoja pitanja.
Jednog popodneva, spomenuo sam ta mi je na umu. Bio je savreno
ljubazan i rekao mi je kako je to sumnja koja opseda skoro sve njegove
sluaoce zato to je svima nama predstavljena slika o zajednicama drevnog
Meksika kao o primitivnim naseljima.
Dodao je da je moje nepoverenje prema njegovim tvrdnjama normalno i da je
problem koji sam predstavio na tako iskren nain u stvari povezan sa
pronalaenjem definicija za iskustva koja se ne uklapaju u sintaksu
savremenih jezika.
Ja sam uinio slinu greku sa mojim uiteljem. Za don Huana, bilo ta to
nije sluilo cilju poduavanja je bilo traenje vremena. Kad god bih pokuao
da naem neku vezu izmeu njegovih rei i onih koje sam proitao u
istorijskim knjigama, on bi jednostavno prestao da govori i otiao bi.
Jednom sam ga upitao u vezi njegove uzdrljivosti i on je odgovorio: Iza
tvoje strune zabrinutnosti krije se struna sumnja. Ako je ne odbaci, nee
razumeti sutinu onoga o emu ti govorim. Ja poznajem izvore informacija
koje ti prenosim, tako da ne moram da ih dokazujem.
Kasnije je priao o vremenu kada su arobnjaci prevaljivali ogromna
rastojanja po svetu sa ciljem da podele rezultate svoje spiritualne potrage sa
kolegama na drugim meridijanima. Za razliku od dananjice, arobnjaci su se
tada potpuno slobodno kretali u snevanju i nita nije bilo vie potovano
nego biti vidovnjak.
Uvaavanje prema znanju koje su ti ljudi sakupili nije moglo biti dodeljeno
ni jednoj zemlji pojedinano, znanje je univerzalno. Ali organizacija njegovih
principa po poretku koji se danas naziva nagualizam ili put ratnika
definitivno pripada drevnom Meksiku.
Zapoevi od svojih osnovnih posmatranja, drevni arobnjaci su doli do
najdubljeg razumevanja univerzalnih istina do kojeg je ovek ikada dospeo.
Mo njihove panje je imala toliko mnogo snage da je i danas jo uvek
aktivna, stvarajui potencijale koji utiu na odreene oblasti Meksika i
junog dela Sjedinjenih Drava, inei povoljne uslove za takvu energetsku
koncentraciju koju bi ste teko mogli nai bilo gde drugde na svetu.
Ti arobnjaci su delimino bili potpomognuti neobinom konfiguracijom
svetleeg polja (planete) Zemlje, iji epicentar rotira oko doline Meksika. Oni
su tu neobinost videli kao gigantski tunel ili vrtlog svetlosti kroz koji pristiu
zraenja iz univerzuma uklapajui se sa zraenjima planete, stvarajui
povieni nivo svesnosti.
Don huan je smatrao da je ta formacija prirodna i da je bila od strane
vidovnjaka upotrebljena kao maksimalna podrka kako bi se poveala
njihova mo. Ali u mojim ispitivanjima te stvari, doao sam do zakljuka je u
pitanju suprotno: drevni arobnjaci su fiksirali svoju panju na tu oblast
sveta i planeta je u svojoj celokupnosti odgovorila na tu nameru, stvarajui
gigantski katalizator kosmikih zraenja. Kako god odabrali da ovo
protumaimo, ostaje injenica: To je sredite; tu je sve mogue!

- 92 -

Putovanje do izvora
Dok smo razmiljali o ruevinama koje su u prolosti bile glavni hram Asteka,
Karlos me je iznenadio udnom izjavom. Reko mi je da ba na ovom mestu, u
srcu centralnog trga glavnog grada (Meksika-prim.prev.) boravi zatitnik
Meksika, koga je opisao kao neorgansko bie u obliku svetlosne cevi, veliine
zgrade od dvadeset spratova.
Posmatrao sam ga pokuavajui da procenim da li se ali, ali njegove oi su
bile potpuno ozbiljne. Tada se razgovor usmerio na temu koja me je veoma
interesovala: tajna civilizacija koje su postojale pre panskog osvajanja.
Tvrdio je da dok mi danas koristimo knjige kako bi prenosili znanje, drevni
arobnjaci su ga uvali u poloajima skupne take. Oni su koristili svoje
skulpture od kamena, drveta i keramike kao katalizatore za pokretanje te
take. Tako je njihovo znanje uzelo oblik velianstvenih umetnikih dela zato
to za njih znanje nije bilo samo informacija, ve iznad svega, uzviena vizija
ivota.
Snaga te vizije se odrala do danas. Svi naguali za koje znam su bili Tolteci,
to znai savreni umetnici. Oni su kombinovali besprekornu kontrolu nad
svojim emocijama sa visokom estetskom senzibilnou koju su im omoguili
njihovi eksperimenti sa svesnou. Rezultat toga je bio neizrecivi kapacitet
za komunikaciju oseajima i za davanje smisla ekstremnim iskustvima koja
bi druge ljude zbunila do te mere da bi jedino bili sposobni da nepovezano
brbljaju.
Neki naguali iz moje loze su bili skloni rukotvorinama, drugi teatru, muzici
ili plesu. Bilo je nekih koji su bili naklonjeni priama o moi; priama koje su
kadre da oslobode isti efekat na njihove sluaoce, zato to one nisu
zasnovane na mudrostima razuma ve na udima toga to smo svesna bia.
Danas te prie nazivamo mitovima, i naravno, mi ih ne razumemo.
Karlos je tvrdio da, sudei po njihovim umetnikim izraajima, opsesija
arobnjaka drevnog Meksika za prenoenjem svoga znanja na one koji ih
okruuju nema premca bilo gde na zemlji. Saglasnost koju su uspostavljali sa
svojim uenicima je imala drugaije parametre od naih zapadnih,
racionalnih saglasnosti. Stvarnost pre panskog osvajanja ukljuuje aspekte
koje mi ne smatramo normalnim, zato to oni imaju posla sa energetskim
poljima koja vie nisu u upotrebi.
Kao primer jednog od tih polja, on je spomenuo naglasak na sanjanju, koje je
bilo od vitalnog interesa za ljude pre osvajanja. Ostaci toga se danas jo uvek
mogu nai kod izolovanih plemena u unutranjosti.
Zakljuio je govorei da je zbog nedostatka poklapanja izmeu zraenja
centriranih od drevnih i savremnih stremljenja, skoro nemogue premostiti
interpretativnu barijeru koja razdvaja nau od tih kultura. Dakle, kao obini
ljudi, nikada neemo u potpunosti razumeti njihove umetnike tvorevine.
Sreom, arobnjak poseduje posebne alatke, zato to je on nauio kako da
svoju skupnu taku uini fleksibilnom. On moe da prikopa svoju panju na
modalitet svesnosti drugih vremena i zna kako da podesi svoja stremljenja sa
stremljenjima arobnjaka koji su nekad iveli.
Don Huan je bio strunjak za pre-panske civilizacije. Za njega, staro
kamenje ne krije nikakve tajne. Ponekad me je vodio u etnju kroz zgrade

- 93 -

antropolokog muzeja kako bi mi omoguio da se kroz lino iskustvo uverim

u te posebne saglasnosti.
Onda mi je Karlos ispriao o jednoj o tih poseta, kada se lino osvedoio u
posebne naine na koje arobnjaci razmatraju prolost.
Tog jutra, raspravljali smo o istorijskim temama; trudio sam se da ga
ubedim u ozbiljnost mojih teorija, a on mi se otvoreno podsmejavao. Uao
sam u veoma teko raspoloenje. Pre naputanja muzeja, on je izmanipulisao
moju svetlost i uinio da uem u drugaije stanje svesti. Njegov manevar je
imao efekat da su se umetnika dela ispunila ivotom. Sve je bilo tamo:
svetlee jaje, sanjanje, put ratnika, pokretanje skupne take bilo je
zastraujue!
Kad sam se uverio u autentinost uenja, uinio sam brzu i sveobuhvatanu
procenu mog poloaja kao istraivaa. Shvatio sam da su me akademske
institucije u velikoj meri programirale, ne da nepristrasno sakupljam
informacije, ve da potvrdim odreeni opis sveta, a takav poloaj me je
spreio da se u potpunosti predam znanju. Dakle, dok sam obavljao svoj rad
na terenu, ja nisam bio toliko nepristrasni tragalac za istinom koliko sam bio
predstavnik drugaijeg naina ivljenja. Ovo je stvorilo neizbean sukob koji
bi se esto pretvorio u nepoverenje i optu sumnju.
Poto sam se udaljio od mog iskustva u muzeju i vratio svom uobiajenom
gleditu, vie nisam razumeo, niti se ak seao ranijeg stanja euforije. Ali, na
neobian nain, od tog trenutka moj akademski ugao gledanja je poeo da se
menja. Nauio sam kako da posmatram stvari onakve kakve jesu, bez
konceptualnih velova. Do tada sam bio istraiva u slubi sistema saglasnosti
zapadne kulture. Iznenada sam poeo da se oseam sve blii ideji da ispod
antropologove koe prebiva obian ovek ukljuen u zadatak otkrivanja svoje
sudbine.
Zamolio sam ga da mi da neki konkretniji primer kako arobnjaci tumae
stare spomenike.
Odgovorio je pitanjem:
Da li si video atlante iz Tule?
Rekao sam mu da jesam i on je objasnio da su te impresivne figure iz perioda
Tolteka opis nagualovog drutva. Tvrdio je da esnaest svetenika u
bazaltnom reljefu poreanih u etiri kolone iza statua, predstavljaju
kompletnu grupu ratnika podeljenih u etiri tima, po jedan za svaku kljunu
oblast.
Oni su kosmiki putnici, i njihova misija je da plove kroz energiju beskraja.
Predmeti koje nose sa sobom simbolizuju svaku od njihovih funkcija. Ti
svetenici su druina koja je u sred leta, predstava konanog cilja puta, koji
se sastoji u tome da se postigne trea panja.
Posle due pauze, nastavio je dajui svoje tumaenje raznih arheolokih
objekata. Njegove prie su bile veoma slikovite; stvorio mi je oseaj kao da
hodam sa njim hiljadugodinjim putevima kroz pre-panski grad. Skoro da
sam mogao da tamo, na kraju centralnog trga, prepoznam ogromne i
nepristupane Olmeke glave; srdaanost nasmejanih Huastekih statua koje

- 94 -

nas posmatraju iz nia piramida; fine stele Maja, kako razgovaraju u blizini
Karlos je tvrdio da je jednostavni in prouavanja nekih arheolokih
artefakata iz stanja unutranje tiine, dovoljan da prenese posmatrevu
panju u poziciju drevnih umetnika. Dakle, neki od tih artefakata deluju kao
istinske zamke panje.
Mnogi od njih kao da su napravljeni sa sraunatom namerom. Njihova svrha
nije ukrasna ili simbolika. Njihove proporcije i dizajn sadre detonator
psihikih stanja i energetska strujanja. Ti predmeti su, moglo bi se rei,
katapulti za skupnu taku. Nijedno struno istraivanje nikada nee moi da
ih razjasni zato to njihovi tvorci nisu bili ni najmanje zainteresovani da sebe
prilagode racionalnim kriterijumima. Da bi se uskladili sa njima, moramo
posedovati petlju da se suoimo sa izazovom opaanja u terminima tihog
(nemog) znanja.
Tvrdio je da su, zbog njihove namere, tvorevine pre-panske starine istinska
skladita druge panje, oaza moi u sred suve sterilnosti u koju je sadanja
civilizacija dovela oveka.
Ohrabrujui me da predstavim celom svetu tradiciju drevnog Meksika, don
Huan je zapoeo vrstu putovanja ka izvorima sa ciljem da se potvrde aspekti
uenja koji su sve do sada bili skriveni i da se oveku vrati prava dimenzija
njegovog bia.
Kao tragai za znanjem, mi danas moemo imati puno koristi od namere
starih vidovnjaka u smislu toga da nastavimo njihov rad sa obnovljenim
poletom.
Pomalo stidljivo, zamolio sam Karlosa da se sastanemo u nekom muzeju ili
na arheolokom nalazitu gde bi mi on praktino demonstrirao kljueve
arobnjatva.
Ali, on se nije sloio sa tim predlogom. Njegov odgovor je bio energian:
Sve to eli da sazna o svojoj zemlji, idi pa otkrij sam! Kao Meksikanac, ti
si najbolje kvalifikovan da povrati Tolteku poruku. To je tvoj zadatak, tvoja
obaveza prema svetu. Ako si previe lenj da to uini, onda e to uiniti neko
drugi.

Antene Druge Panje

Jednom, dok smo pili kafu u restoranu u centru grada, rekao sam mu da sam
zbunjen njegovim entuzijazmom kada govori o drevnom Meksiku koji je u
suprotnosti sa upozorenjem datim u jednoj od njegovih knjiga u vezi
opasnosti da se poseuju ruevine ili da se skupljaju predmeti iz tog
vremena. Ukazivao sam na uzbudljivu priu koju je napisao o jednom od
njegovih kolega uenika, koji je upao u ozbiljne nevolje zbog svoje navike da
se unja po arheolokim nalazitima.
Odvratio je da nisam razumeo.
Stvar je u tome da ja ne meam apstraktno znanje novih vidovnjaka sa
kulturnim fokusom vidovnjaka iz davnine, zato to to nisu iste stvari. Drevni
vidovnjaci su iveli u drugoj panji, oni su bili opinjeni njenim zamrenim
detaljima i pokuavali su da ih reprodukuju u svom svakodnevnom ivotu

- 95 -

pomou skulptura i graevina. Na taj nain, oni su uinili dostupnim irokim

masama veliki deo te mrane opinjenosti.
Ali, don Huan je rekao da je bilo koji vid prikazivanja znanja okolianje, to
te odvlai od istinskog, tihog znanja. Uprkos zapanjujuoj koliini informacija
koju su bili sposobni da izvuku iz onostranog, stari vidovnjaci su zavrili tako
to su platili visoku cenu za svoje sklonosti: izgubili su svoju slobodu.
Zbog toga, jedan od prioriteta savremenog naguala je da usmeri svoje
uenike, naroito tokom prvih faza puta, tako da ne budu zarobljeni
spoljanjom stranom znanja.
Takoe, postojao je jo jedan razlog zbog koga je don Huan insistirao da
neki od nas ne smeju gubiti vreme u pokuajima da nau smisao u neemu
to nema smisla. U to vreme, veina njegovih uenika jo uvek nisu izgubili
ljudski oblik, to znai da smo se oseali podstaknutim da klasifikujemo
znanje, sistematizujui ga to je mogue bre. To nije primenljivo sa
artefaktima drevnog Meksika zato to je ono to je stiglo do nas suvie
nepotpuno. Jo uvek ima puno posla da se obavi, i to je rizian posao koji
moe da se okrene protiv istraivaa.
Zato?
Kao to sam ti ve rekao, te tvorevine nisu bezopasne. Problem u vezi njih
je strast koju pokreu. Stari vidovnjaci su bili majstori opsednutosti. Njihovi
dela su puna trikova, i sva oni nastavljaju da deluju sa istom ivahnou kao i
prvog dana zato to fiksacija arobnjaka ne gubi snagu tokom vremena.
Dodao je kako je Meksika tradicija mudrosti bila sainjena od monih ljudi
kao vrhunski in ovekoljublja. Namera im je bila da se sauva naa
sutinska sloboda, ali ta namera je funkcionisala samo za kratko vreme. Zato
to su preterali sa ritualima i nepotrebnim verovanjima, njihove tvorevine su
na kraju postale sredstva za fiksiranje skupne take tog drutva.
Ta dela su ogromna koncentracija namere, ali uenja koja uvaju nisu ista,
ona su pomeana sa samovanou njihovih tvoraca i fokusiranje na njih bi
trebalo da bude obavljeno samo pomou prikradanja. Piramide su izuzetno
moni zarobljivai panje. One mogu da nas brzo dovedu do stanja
unutranje tiine, ali one takoe mogu da se okrenu protiv nas. Tu se dolazi
do take kada je preporuljivije uzdravati se od njih nego rizikovati da se
bez odbrane ue u podruje starih vidovnjaka.
Imajui na umu moje morbidne sklonosti, don Huan mi je zabranio da na
svoju ruku obilazim muzeje i arheoloka nalazita. Rekao je da se tim
mestima moe verovati samo u drutvu arobnjaka. Jednog dana, dok sam
etao ruevinama Tule, doiveo sam zaista neprijatno iskustvo i poeo da
menjam svoje miljenje.
ta ti se dogodilo? upitao sam ga.
Neto to je uinilo da se tresem od straha, odgovorio je. Mogao sam da
vidim kako piramide isijavaju ogromna polja energije, talasajui se poput
mora bez dna, potpuno obavijajui posetioce. Vrlo prijatna situacija za neke
arobnjake, ali ne i za nas.

- 96 -

Upitao sam ga da li je taj fenomen povezan samo sa Meksikim piramidama

ili se takoe moe videti i u drugim delovima sveta.
Odgovorio je da fiksacija nije lokalni fenomen, ona je univerzalna. Ona se
pojavljuje gde god se svest bori da opstane. Ali na zemlji, jedino ljudsko
drutvo ulae znaajni deo svoje energije na stvaranje simbolinih objekata
bez upotrebne vrednosti, ija je iskljuiva svrha da generiu stanja panje.
U stvari, ako ne bi posedovali taj karakteristian kvalitet da budu izvanredni
energetski akumulatori, ti objekti i spomenici ne bi postojali. Oni se nalaze
na ovom svetu, ali nisu odavde. Oni su agenti onostranog, antene druge
panje. Njihov dizajn i konstrukcija su diktirani lino od strane neorganskih
bia na svakoj gegrafskoj irini i u svakoj oblasti.
Jednom, dok sam putovao po Italiji, otiao sam da vidim uvenu skulpturu.
Jedva sam se usudio da priem blie, toliko sam bio opinjen njenom
lepotom. Primetio sam da ljudi koji su tu prolazili protiv sopstvene volje i
znanja projektuju svoja oseanja ka statui. Emocionalna klima je bila toliko
mona da sam lako mogao opaziti kako se ta oseanja rasteu u obliku
vlakana prema senci koja je vibrirala iza skulpture. Nisam bio jedini koji je
svestan tog fenomena. Tamo je bio neki turista koji je, kada je napadnut ,
uzeo kamen i bacio ga na statuu. Aplaudirao sam! Te stvari su centri fiksacije
oveanstva. One uslovljavaju panju, one je vezuju.
Prokomentarisao sam da izgleda alosno to to su najvelianstvenije
tvorevine oveanstva u stvari nosioci njegove fiksacije.
Karlos je odvratio da sam sve to znao i ranije. Rekao je da problem nije u
spomenicima ili u nameri koja ih je stvorila niti ak u neorganskim entitetima
koji ih koriste kao zamke, ve je problem u nama.
Ta dela pripadaju drugom modalitetu panje; ona imaju sposobnost da
pokrenu skupnu taku i to nam daje predah od nae fiksacije. Ali, nema nieg
opsesivnijeg od druge panje i hraniti je sa neobuzdanim entuzijazmom nas
moe dovesti do stanja potpune energetske zarobljenosti.
Meutim, to ne znai da se ne moe zatititi od tih mesta. Postoje dva
naina pomou kojih se moemo suprotstaviti njihovoj tekoj nameri:
sklanjajui se od njih ili negujui besprekornost.
Ratnik je sposoban da se netaknut izvue iz svake zamislive situacije. Kada
preseemo svoje veze sa ljudskim oblikom, nijedna spoljna stvar nas vie
nikada ne moe povrediti. Tada se spomenici starog meksika otkrivaju u svoj
svojoj blistavosti a u isto vreme, zauzimaju mesto kome zaista pripadaju:
mesto tihog razumevanja.
Sadraj

8. VERIFIKACIJA NAGUALA
Mesecima nakon naeg prvog susreta, moj odnos sa Karlosom je ostao na
nivou praenja njegovih predavanja i itanja njegovih knjiga. Ali, nije mnogo
prolo do trenutka kada je magija njegovih poduavanja poela da me
privlai svojom sopstvenom silom.

- 97 -

Ta situacija me je suoila sa izborom koji se, verujem, postavlja pred svakog

uenika nagualizma. Sa jedne strane, mogao sam da analiziram udne ideje
arobnjatva u svetlu akademskog znanja, prihvatajui samo ono to mogu
da razumem i potvrdim. S druge strane, uvek je postojala mogunost da
doslovno prihvatim Karlosove rei privremeno naputajui svoje predrasude
onoliko koliko sam sposoban da izaem van sopstvenih okvira, podran
iskustvom.
Kada sam mu rekao svoju dilemu, on je bio srean i rekao je da te dve
mogunosti koje sam shvatio imaju jedan vaan zajedniki inilac: Praksu.
Stoga nije vano kojoj od njih sam se priklonio sve dok sam postojan u
svojim zakljucima.
Pokuao sam da od njega izvuem neka objanjenja koja bi mogla posluiti
kao podrka mom umu i koja bi mi omoguila da se prilagodim njegovim
postavkama ali on me je prekinuo:
Ratnik ne tri ispred znanja, rekao je. On ne sprovodi neobina
istraivanja niti trai pomo u razumevanju. Kada eli da neto sazna, on to
iskusi.
Napomenuo sam mu da za mene re iskustvo ima potpuno razliito
znaenje od onog koje je on objasnio. Za njega, ta re znai nain suoavanja
sa ivotom; za mene, potrebu da se pojava razume na intelektualnom nivou.
Uinilo mi se da Karlos potiskuje ironini osmeh. Veoma ljubaznim tonom,
objasnio je da znanje i postupci arobnjaka nisu sami po sebi teki za
razumevanje ili praktikovanje. Ono to ih ini da izgledaju suludo je injenica
da su oni nastali iz kulture koja nam je strana i od strane ljudi sa drugaijim
razumevanjem sveta. Povezao je moje poetno nepoverenje sa mojom
racionalnom konfiguracijom a ne sa nekakvom energetskom blokadom.
Dodao je kako moderna nauka nije u mogunosti da prodre u Tolteko znanje
zato to ne poseduje odgovarajuu metodologiju a ne zato to se principi
arobnjaka i naunika meusobno nikako ne uklapaju.
Uprkos svim svojim dobrim namerama, istraivai su nesposobni da
samostalno pomaknu svoje skupne take. U tome je stvar, kako onda mogu
da razumeju ono to kau arobnjaci?
Nedostatak energije je ozbiljna barijera izmeu obinog oveka i
arobnjaka, zato to je bez neophodne snage nemogue verifikovati fenomen
arobnjatva. To je kao kada dve osobe pokuavaju da komuniciraju na
razliitim jezicima. Uopteno, arobnjaci gube u toj vrsti razmene. U drugim
vremenima, ljudi su zastraivani verovanjima da e izgubiti duu ako sluaju
arobnjaka; danas je savremeni ovek nauen da veruje kako je to vienje
nenauno.
Istina je neto drugo. Praktikovanje ratnikih principa, daleko od
ugroavanja nae mentalne jasnoe, daje nam vredne alatke za upravljanje
znanjem. To je zato to ti principi, kada su rukovoeni pomou sakupljanja
energije, ljubomorno slede dva nauna principa: Iskustvo i verifikaciju.
Nasuprot onome to mnogi misle, potreba za dokazivanjem nije prisutna

- 98 -

iskljuivo u zapadnoj kulturi, ona je imperativ takoe i u Toltekoj tradiciji.

Nagualizam kao ideoloki sistem, nije zasnovan na dogmama ve na linom
iskustvu generacija praktiara i bilo bi apsurdno smatrati da su svi ti ljudi
tokom hiljada godina jednostavno verovali u lai.
Zato to je njegova polazna taka eksperimentisanje, moemo rei da
nagualizam nije sistem verovanja ve nauka.
Ovo miljenje je bilo previe za mene.
Neki delovi u Karlosovom uenju imaju neospornu praktinu vrednost; na
primer, njegov stalni naglasak na kontroli samovanosti kako bi se postigao
ist uvid u prednost ivljenja u sadanjem trenutku i da bi se usvojili
strateki principi puta ratnika.
Meutim, druge take njegovih izlaganja su pevazilazile moju sposobnost
razumevanja. Jednostavno nisam mogao prihvatiti da na mestu paralelnom u
odnosu na ovaj svet postoji univerzum iji zakoni nemaju nieg zajednikog
sa naom svakodnevnom logikom i koji je naseljen svesnim entitetima koje
moja ula ne mogu da opaze.
Karlos je bez sumnje na osnovu izraza mog lica shvatio da se ne slaem
sasvim sa onim to je rekao jer je dodao:
Za tebe, dokazati znai objasniti, dok za arobnjake to znai osvedoiti se u
neopisive stvari bez ustruavanja ili mentalnih trikova. Ti veruje da je ono
to moe obuhvatiti ulima stvarna granica univerzuma ali ne prestaje da
misli kako su tvoja ula vrlo bedno uvebana.
Ne pozivam te da veruje ve da vidi, i garantujem ti da je vienje dovoljan
dokaz svega o emu sam ti govorio. Meutim, ja ne mogu da potvrdim
energetsku sutinu sveta umesto tebe; to mora sam da namerava i da
pronae unutar svoje prirode potencijale i naine da to izbaci na povrinu.
Ono to razlikuje savremenog naunika od vidovnjaka je da vidovnjak
stavlja na kocku svoj vlastiti ivot, dok je za onog prvog vreme jedini gubitak
koji podnosi ako neto krene naopako u njegovim istraivanjima. Metode i
jednog i drugog su podjednako rigorozne, ali se razlikuju.
arobnjak ne moe biti zadovoljan ako lino ne proveri prie koje su mu
ispriane. Kao to postoje stepeni i nivoi naunike obuke, uenik
arobnjatva uskoro otkriva da postoji nekoliko vrlo odreenih nivoa
uveavanja njegove percepcije i nee stati dok ih ne dostigne ili umre u tom
pokuaju. Dakle, kao metod istraivanja, nagualizam je potpuno pouzdan.
Moj uitelj mi je pokazao da je obeleje novih vidovnjaka njihov kapacitet za
sintezu; oni su apstraktni arobnjaci. Karlos je davao veliki znaaj ovom
izrazu, naglaavajui svaki slog. U stvari, njihov fokus je rigorozniji od
fokusa nauke zato to su vidovnjaci ukljueni u poduhvat od kolosalnog
znaaja koji ljudi od nauke ak se i ne usuuju da formuliu: Preispitivanje
naih tumaenja koja se tiu dogovorene stvarnosti u kojoj ivimo. Krenuvi
od te poetne take, moete videti da je arobnjatvo najbolji saveznik
formalnog miljenja.
Jednog dana e biti mogue da se probije led i nauka e otkriti kako deli

- 99 -

veliku skolonost sa nagualizmom: strast za istinom. Tada e se oba naina

istraivanja pomiriti i prestati da budu suprostavljene take gledita. Oni e
se sastaviti u jednu nameru kako bi rasvetlili tajnu.
Dok smo se rastajali, spomenuo sam Karlosu da su njegovi stavovi u krajnjoj
suprotnosti sa gleditem koje veina ljudi ima na temu arobnjatva.
Slegnuo je ramenima kao da kae: Kakve to veze ima?

Povratak Sutini
Posle kraeg praktikovanja, Karlosova uenja su poela da ostavljaju utisak
na mene. Ono to je na poetku bilo neverica, uskoro je postalo zapanjujua
potvrda stanja svesti koja su izvan mojih mentalnih parametara. Iznenada,
postao sam obuzet hitnom potrebom za razumevanjem, meutim ne pomou
razuma, ve pomou mog celokupnog tela. Stigao sam do take kada su se
temelji moje svakodenevne egzistencije konano sruili i postalo mi je
oigledno da percepcija arobnjaka sadri univerzum iskustava kojih do tada
nisam bio ni najmanje svestan.
Tokom celog tog procesa, prolazio sam kroz estoku krizu identiteta,
ponaajui se u jednom trenutku kao hrabri i nepristrasni istraiva a u
sledeem se okreui u mentalno protivljenje. Shvatio sam da ta emocionalna
kolebanja imaju veze sa Karlosovim govorima. Nakon to bih ga sasluao,
nastupile bi nedelje grozniave aktivnosti, pokuaja sanjanja i praktikovanja
svih tehnika o kojima sam uo ili itao. Ali, malo po malo, moj poetni
entuzijazam bi se ohladio i ja bih se vratio neprijatnom oseaju da ne
razumem nita.
Suoen sa haosom novih senzacija koje su poele da me preplavljuju, otkrio
sam da imam samo jednu zatitu: Razum. Vie nego ikad, trudio sam se da
ubedim sebe da, na kraju krajeva, jedino stvari koje se mogu potpuno
objasniti mogu biti istinite. Uprkos svemu to je Karlos rekao o tome kako
razum moe biti varljiv, bio sam voljan da prihvatim taj stav samo ako bih se
lino osvedoio u neki udesan dogaaj koji zaista izaziva prirodne zakone.
Tog jutra, imali smo sastanak u restoranu hotela u kome je odseo. Bili smo
praktino sami osim istaa cipela koji je dremao u uglu i konobara koji nas
je gledao sa izrazom dosaivanja. Prosudivi da je trenutak prikladan, upitao
sam:
Moe li mi dokazati svoje uenje nekim monim inom?
Zaueno me je pogledao, kao da je oekivao sve osim toga i trebalo mu je
nekoliko sekundi dok mi je odgovorio.
Naalost, rekao je, Tvome umu ne mogu nita dokazati. Previe daleko je
otiao.
Da bi verifikovao nagual, potrebna ti je slobodna energija a koliko ja znam,
njen jedini izvor je besprekornost. U svetu energije, sve ima svoju cenu tako
da to zavisi od tebe. Ja ne mogu utiati tvoj um, ali ti moe i na taj nain bi
sam sebi potvrdio ono to ti govorim.
Upitao sam ga ta da radim sa sumnjama koje se neizbeno javljaju u mom
umu.

- 100 -

Odgovorio je:
Nesigurnost je prirodno stanje rtve; s druge strane, pouzdanje i hrabrost
su karakteristike predatora. Odlui ta si.
Najvanija stvar je da shvati kako ne postoji Kastanedino uenje. Ja se
samo trudim da budem direktan i da delujem iz svoje tiine pravac
delovanja koji ti preporuujem, zato to je on daleko od ludila. Ja nisam
moni nagual poput don Huana niti sam tvoj dobroinitelj. Ali, bio sam
svedok dela koja bi te naterala da zanemi od iznenaenja i uopte mi ne
pada na pamet da priam o tome. To je samo zato to ti te prie ne bi rekle
nita osim to bi spustio gard i dozvolio da te opsednu.
Ako eli da se uveri u prie o moi, potrebno je da se otvori ka iskustvu.
Nemoj da se zaklanja iza svojih tumaenja, zato to uprkos svim tvojim
znanjima kao savremenog, obinog oveka, mi veoma malo znamo o svetu.
Ti, kao i drugi uenici arobnjatva ima ogromno polje za vebanje. Na
primer, tvoji emocionalni usponi i padovi, tvoji energetski otvori. Zaepi ih i
videe kako e se stvari promeniti. Onda, tih osam sati koje provede svake
noi poput biljke, nesvestan bilo ega. Istrai ih, preuzmi kontrolu i usudi se
da bude svedok. Ako rasvetli tajne svojih snova, na kraju e videti ono to
sam i ja video i vie nee biti sumnji u tvom umu.
Za trenutak smo utali dok su postavljani nai tanjiri.
Karlos je prekinuo tiinu:
Upamti, sumnje su samo buka uma. Nita vrlo duboko.
Uzvratio sam da je sumnja osnova svakog pravog znanja, sudei prema ono
malo znanja to sam stekao na mom putovanju kroz ivot.
Ali, on je imao drugu teoriju; on je tvrdio:
Toliko se vremena provede u nagomilavanju stvari da postaje nemogue da
se prihvati bilo ta novo. Mi smo voljni da straimo godine svog ivota sledi
obrazce ili diskutujui sa prijateljima; ali ako nam neko kae da je svet
izvanredno mesto puno magije, mi postajemo sumnjiavi i beimo u na
spisak unapred stvorenih ideja.
Sa druge strane, predator se bori celog svog ivota da usavri svoje lovake
tehnike, uvek spreman za povoljnu priliku i nikad nije zbunjen izgledom
stvari. On je paljiv i strpljiv. On zna da njegov plen moe da iskoi iz svakog
buna i da i najmanje oklevanje moe znaiti razliku izmeu nastavljanja
ivota ili umiranja. On ne gaji nikakve sumnje.
Ratnik je lovac a ne podsmeljivi oportunista. Ili e potpuno prihvatiti izazov
znanja sa svime to je u njega ukljueno, ili e ga njegova sopstvena dela
dovesti u situaciju koja je jo groznija od one u kojoj se nalazi obian ovek.
Osetio sam da njegove rei sadre prikriveni prekor. Pokuao sam da se
opravdam, ali me je on prekinuo:

- 101 -

Oigledno je da si vebao. U takvim okolnostima, tvoj um je uznemiren. Ali,

tvoja muna zabrinutost e iseznuti im prepozna da je ono o emu se
brine jedna usaena sumnja.
Kao i svi mi, ti si istreniran da sve informacije propusti kroz filter razuma.
Ti me podsea na psa koji ivi u kui starijeg gospodina. Kada mu neko iz
saaljenja baci neku mrvicu, on postane toliko uzbuen da vie ne moe da u
njoj oputeno uiva. Ti si ba takav. Ti si toliko zahvalan svojoj nauci da
misli kako joj neto duguje, da joj ne moe biti neveran. Ti se ne usuuje
da sanja, ti ne moe da uiva u maginoj strani sveta.
Ti si sebi postavio suvie varljiv parametar za svoje verifikacije: Razum. Ono
to ti predlaem je da zameni taj pristup drugim, mnogo pouzdanijim i iznad
svega, mnogo obuhvatnijim: Trezvenou. Ve sam ti objasnio da arobnjaci
tvrde kako postoji radikalna razlika izmeu ova dva koncepta. Da bi to bolje
shvatio, razmisli na primer o istoriji sveta; njen vei deo stvorili su vrlo
trezveni ljudi koji su se i pored toga usuivali da upute izazov opte
prihvaenim verovanjima, oni su se suprostavljali onome to je u to vreme
izgledalo razumno.
Ako otputuje izvan naeg sveta, videe da je tamo ista stvar. Univerzum
nije razumljiv, ali se s njim moemo suoiti pomou energije i trezvenosti.
Kada naui kako da to koristi, onda e shvatati na sutinski nain, bez
rei. Kome su potrebne rei ako je svedok?
Slaem se s tobom da su sa bilo ije take gledita koncepti arobnjatva
sasvim besmisleni. Ali, postoji duboka dimenzija u naoj svesti u koju
pritube uma ne prodiru i ratnik ne odustaje dok je ne pronae. Kada tamo
stigne, on otkriva da njegov vlastiti razum, kada se u celosti istrenira sa
nepopustljivom strogou, automatski vodi u arobnjatvo zato to je sutina
razuma trezvenost, ravnodunost i ne-aljenje. (ne aljenje: nemilosrdnost
u ranijim prevodima, prim.prev.)
Kada jednom postane vlasnik svog razuma i vie nije izmanipulisan od
njega, arobnjak moe da preduzme podvig govornitva, ubacujui u rei
nedokuivu enigmu egzistencije. Ali, to je tako teka umetnost da joj moe
pristupiti samo pomou velikog vika energije.
Biti ratnik je beskrajna borba da se bude besprekoran. Trik arobnjaka je
to oni znaju da je energija koju ulaemo kako bi sebe zarobili, ista ona
energija koja nas moe osloboditi. Samo trebamo da je preusmerimo i prie o
moi e poeti da se materijalizuju pred naim oima.
Prema tome, ne bori se protiv svoje nesigurnosti, hodaj sa njom, iskoristi je
kao podsticaj za verifikaciju i stavi je u slubu svojih energetskih potreba.
Proveri sve, ne dopusti da prie o moi ostanu u domenu legendi. Blisko se
vei za znanje, ali vei se kao ratnik a ne kao rob razuma!
Pokazao je na mladu Indijanku koja je prelazila ulicu sa deakom starim oko
devet meseci privezanim na svojim leima. Lice deteta je zrailo nezasitom
radoznalou koja je kiptela i izbijala iz njegovih crnih okruglih oiju koje su
izgledale poput malih ogledala od opsidijana, udno gledajui u sve.
Karlos je nastavio:

- 102 -

Ratnikova obaveza prema duhu poiva na povratku ka naoj istinskoj

prirodi. To je pakt koji smo svi mi potpisali pomou jednostavne injenice to
smo se rodili.
ovek je roen sa nagonom da se u sve osvedoi ali je taj nagon brutalno
osakaen tokom prvih godina ivota i zato moramo da ga ponovo otkrijemo.
Treba da oisti svoje brige od svih predrasuda i vrati se toj deakoj
radoznalosti. Ratnik je prinuen da se uveri u svo znanje koje stigne do
njega, da ga u potpunosti iskusi, bez obzira odakle dolazi. Tada stie
neophodnu sposobnost procene da odabere i zadri ono to je korisno.
Dali bi trebalo da primenim tu sposobnost procene na put koji ti
propoveda?
Izgledalo je kao da mu moje pitanje dosauje i odvratio je odsenim tonom:
Ve sam ti rekao da ne postoji Kastanedin put, kao to ne postoji ni Budin
put niti onaj Isusa Hrista! Zar jo nisi shvatio da uitelji nisu neophodni? Ja ti
ne prodajem robu i nije mi stalo da se slae sa mnom. Ja ti samo ukazujem
na tvoj put do samog sebe iz ugla iste bezline privrenosti. Idi i proveri to
ako je to ono to eli a ako nije, dri se svojih sumnji.
Dok smo se opratali, Karlos mi je rekao:
Ne bi trebalo da pridaje puno panje svojim zabrinutostima. One su samo
simptom neeg drugog. Neto se pomalja iz tvoje unutranjosti i normalno je
da se tvoj ljudski oblik brani. Uskoro e tvoje baratnje sa nagualom uiniti da
ti se gae tresu i bie ti potrebna trezvenost kao nikada ranije. Moda e
zaaliti to si me ikada zamolio za znak!

Verujem zato to tako elim

Teko mi je da piem o tako llinim predstavama kao to je dokazivanje
tvrdnji arobnjaka. Ono to bi mi omoguilo da se sloim sa njima nije bilo
pitanje dobijanja jasnog objanjenja, ve je to znailo bar najmanje uee u
praktinim aktivnostima i sastavljanje nove vrste saglasnosti iz te prakse.
Elementi tog novog jezika, pravog razgovora ratnika se ne nalaze u razumu
ve u uvanju energije.
Kako mi je Karlos objasnio, potvrivanje tako iracionalne stvari kao to je
pokretanje skupne take moe biti uinjeno iskljuivo pomou premisa
moi. Poto je svaka namera da se neto objasni proizvod fiksacije skupne
take na specifinom poloaju, nema drugog naina da se osvedoimo u
njeno kretanje osim da je sami pokrenemo i vidimo ta e se desiti.
Suoen sa nadmonom logikom njegovog argumenta, upitao sam ga:
Da li to znai da nije mogue potvrditi tvrdnje arobnjaka posmatrajui
spolja?
Ba suprotno! odgovorio je. Posledice moi se jedino mogu doiveti
posmatrjui spolja, zato to kad jednom panja postane fluidna, mi
prestajemo da budemo kruto i izolovano ja, i umesto toga se spajamo sa
svetom koji nas okruuje. Zato vidovnjaci kau da se tajna sveta ne nalazi
unutra ve spolja. Ili drugim reima, reenje nije mentalno, ono je

- 103 -

praktino!
Upitao sam ga ta je praktino u vezi tako nejasne teme kao to je
pokretanje skupne take.
Odgovorio je da je to pokretanje neto to mi je nejasno zato to nemam
nikakvu voljnu kontrolu nad svojim stanjima svesti. Kao primer, spomenuo
je uenje itanja i pisanja, neto to nekom divljaku moe izgledati potpuno
nevano, ali je postalo ivotno neophodno za civilizovanog oveka.
Taj primer, rekao je, moe ti dati samo bledu sliku koliko kontrola skupne
take postaje nuna za arobnjaka.
eleo sam da znam kako je mogue da tema od tolike vanosti prolazi
neprimeena u ivotu ogromne veine ljudi.
Odgovorio je da je pokretanje skupne take neto prirodno i u isto vreme
toliko sofisticirano, poput govora i razmiljanja. Ako nismo nauili kako da to
radimo, nikad to neemo ni raditi.
Uveravao me je da klju za postizanje ili gubljenje izvanrednih dostignua
arobnjatva poiva na konsenzusu, na saglasnostima koje inimo.
Da bi neko dokazao injenice, prvo mora da se sloi sa njihovim znaenjem.
Na nesreu, za veinu ljudi saglasiti se znai biti krut i ne odstupati od
zvaninog opisa. Moramo imati jaku volju za uenjem ako se usudimo da
istraujemo drugaija podruja saglasnosti.
arobnjaci su otkrili da postoje dve vrste dogovora. Prvi je kolektivni
konsenzus; on polazi iz razuma i moe te odvesti veoma daleko, ali e te na
kraju neizbeno dovesti do paradoksa. Drugi konsenzus je izazvan
pokretanjem skupne take, i on moe biti potkrepljen meu onima koji dele
sline okolnosti.
Konsenzus zasnovan na linom iskustvu ima prednost nad onim zasnovanim
na objanjenjima, zato to se ivot ula nalazi potpuno u pojedincu; razum,
sa druge strane, radi samo pomou poreenja, pozitivnih i negativnih, tanih
i netanih, i tome slino.
Prvi efekat usvajanja arobnjakog konsenzusa je da ti dualizmi koje uvek
prihvatamo kao neto samo po sebi istinito prestaju da funkcioniu, to je na
poetku krajnje zbunjujue za razum. U odreenom trenutku, arobnjaci
naue da u svetu u kome nema vrstih objekata ve samo bia koja plove
izmeu raznih stanja svesnosti, nema smisla pokuavati da se istina odvoji
od lai.
Don Huan je rekao da je istina poput noseeg stuba zgrade, razborit ovek
ne bi trebalo da pokuava da ga ukloni! Kada se preputamo definicijama,
naa energija stagnira ili se blokira. Sklonost da se to radi je obmana
stranog uma, i mi moramo da prestanemo sa tim. Zameniti konsenzus
zasnovan na razumu sa iskustvom je ono to je don Huan nazivao verovati
bez verovanja. Za arobnjake, to potpuno redefinie koncept potkrepljivanja
injenica.
Oni ne tragaju za definicijama, ve za rezultatima. Ako je praksa sposobna

- 104 -

da podigne na nivo svesnosti, kakve veze ima kako to sebi objanjavamo!

Sredstva pomou kojih emo poeti da delujemo kako bi sauvali i uveali
nau energiju nisu vana zato to kada jednom steknemo svoju celokupnost,
mi ulazimo u novu oblast panje gde nam vie nije stalo do koncepata, i
stvari se dokazuju same od sebe.
Moda misli da ovi stavovi samo daju dozvolu da se bude neodgovoran. Ali
ratnik shvata pravu poruku: Stvarnost je rad, a rad se meri prema
njegovim plodovima.
Svako ko prosuuje arobnjaka sa svakodnevne take gledita, prosudie
ga kao nepopravljivog laova, zato to se njihovi svetovi ne poklapaju. A ako
arobnjak pokua da objasni nepojmljive stvari uobiajenim reima, on e se
neizbeno umrsiti u kontradikcijama i bie shvaen kao prevarant ili ludak.
Zato sam rekao da je sa take gledita svakodnevnog sveta, svet naguala
obmana.
U stvari, to vai za sve izme, nagualizam nije izuzetak. Ali nasuprot
braniteljima razuma, koji trae sledbenike za svoju naroitu vrstu
saglasnosti, arobnjak ti nee rei da je njegova vizija sveta ona prava; on e
ti rei: ja verujem zato to tako elim, i ti takoe moe to da ini. Ovaj
izraz volje je neto veoma mono i poput lavine e pokrenuti mone
dogaaje.
Ako obrati veliku panju, primetie da deca ne samo da naivno veruju u
aroliju sveta; ona veruju zato to su potpuna i vide! Ista stvar se deava
arobnjacima. Neverovatne prie koje sam ti govorio ne pripadaju nivou
stvarnosti u kome ti i ja vodimo ovaj razgovor, ali one su se dogodile!
Nagualizam je poput nekog ko je nasledio priu i mapu sa blagom, ali ne
veruje u to pa je doao kod tebe i predao ti svoje tajne. A ti si vrlo pametan,
ili vrlo naivan, pa si prihvatio priu kao istinu i posvetio sebe deifrovanju
mape. Ali, mapa je ifrovana razliitim iframa to te tera da naui nekoliko
jezika, odlazi na nedostupna mesta, kopa zemlju, penje se na planine,
sputa u klisure i roni u dubokim vodama.
Na kraju, nakon godina potrage, stie na mesto na kome bi trebalo da se
nalazi blago i o, kakvo razoarenje! nalazi samo jedno ogledalo. Da li je
sve to bila la? Pa, ti si zdrav, jak, dobro obrazovan, pun avantura, i ima
ogromno iskustvo. Zaista, tamo si naao blago!
Imajui na umu da u tokovima energije ne postoje istine i lai, ratnik bira
da veruje prema svojim sklonostima, radi uzbuenja koje donosi avantura, i
na taj nain on ui da se fokusira na svet sa druge take gledita
fokusiranjem tiine. Jedino tada ogromno blago uenja biva otkriveno.
Sadraj

9. Novo Razdoblje Znanja

Kada se zavrila prezentacija njegove nove knjige, otili smo u etnju
Avenijom Insurgente. Bila je no, pomalo hladno i iznenaujue
vedro.Vazduh je bio ist.

- 105 -

Dok smo hodali, Karlos je prokomentarisao da je ono to mu se ne svia u toj

vrsti aktivnosti, susretanje sa veoma mnogo ulizica i injenica da ga oni
prisiljavaju da nazdravlja sa ampanjcem. Njegova tehnika je bila da uva
jednu punu au tokom celog dogaaja, ne okusivi ak ni jedan gutljaj; na
taj nain, oni bi prestajali da ga pozivaju da nazdravi.
Dodao je da je njegova literarna karijera zapoela sa izazovom. Jedanput je
don Huan izneo predlog da bi, sa ciljem da korisno upotrebi gomilu beleki
koje je vodio tokom svog poduavanja, trebalo da napie knjigu.
Na poetku sam mislio da se ali jer ja nisam bio pisac. Meutim, don Huan
mi je to predstavio kao arobnjaku vebu.
Kada je jednom zapoeo, poeo je da uiva u radu i zavrio je tako to je
shvatio da su knjige za njega put do stvarne misije koju ima kao nagual.
Pitao sam ga zar se ne boji da e otkrivanje znanja svim vrstama ljudi
dovesti do njegovog kvarenja.
Ne! odgovorio je. Ono to iskrivljuje znanje je tajanstvenost. Uiniti ga
dostupnim ljudima ga oivljuje. Nita nije zdravije za energiju od
pokretljivosti i to iznad svega vai za znanje arobnjaka. Mi smo privremeni
prijemnici moi, mi nismo pozvani da to uvamo za sebe. Takoe, to znanje
jedino ima smisla za one koji ga praktikuju i stiu neophodnu energiju da bi
se u njega osvedoili. Sve ostalo nije bitno.
Uao sam u svet naguala u tanom trenutku kada je prekid postao
neophodan. To me je prinudilo da se suoim sa najdramatinijom odlukom
svog ivota: Da objavim uenje. Bilo mi je veoma teko da budem
predstavnik takve struje, i godinama sam iveo istraumiran zbog
nerazumevanja ta ja to radim. Bilo je ljudi koji su mi ak pisali pretea
pisma u ime tradicije; arobnjaci starog kova nisu hteli da izgube svoje
pozicije.
Rekao sam mu da mislim kako je neobino to to je odluio da tako drastino
raskine sa hiljadugodinjom tradicijom uvanja tajne.
Ni sa im ja nisam raskinuo! uzvratio je. Komanda duha je bila jasna. Sve
to sam uinio je da sam je izvravao.
Na poetku mog naukovanja, pripreman sam da produim lozu
(arobnjaka). Jednog dana se sve promenilo. arobnjaci iz druine su videli
da se moja energetska struktura razlikuje od energije naguala Huana Matusa
i oni su to protumaili kao komandu bez prava na albu. Kao to nalae
pravilo, oni su stavili u moje ruke teku odgovornost zatvaranja loze.
Tokom vekova, druine ratnika su delovale poput sunera, upijajui
iskustvo kako bi se osvedoili u sofisticirane principe puta znanja. Jedini
izlaz koji mi je ostao bio je da vratim to znanje ljudima.
Ciklus mojih knjiga je poetak, skromna namera da se savremenom oveku
uine dostupnim delovi znanja koje je generacijama bilo skriveno. Trenutak
za potkrepljivanje tog znanja e doi kasnije i sledie drugi ciklus, zato to
kada uenje arobnjaka jednom dospe u ruke javnosti, neizbeno je da e
neki poeti da se zapitkuju i eksperimentiu sa percepcijom i na taj nain e

- 106 -

otkriti celokupni potencijal onoga za ta smo mi sposobni.

Upitao sam ga kako su don Huan i njegova druina reagovali kada su shvatili
da su tajne njihove grupe otkrivene.
Odgovorio je:
Ve sam opisao kako mi je jednom prilikom, kada sam don Huanu doneo
primerak jedne od mojih knjiga on nju vratio sa podsmeljivim komentarom.
To je samo pola istine. U stvari, on je bio autor tih tekstova. Nije ih napisao
slovo po slovo, ve je vodio celu stvar i nadgledao je svako od mojih
tvrenja. Vremenom sam otkrio da je don Huanova strategija bila paljivo
proraunata.
Nagualov plan je vrhunski hrabar i brilijantno jednostavan. On je javnosti
predstavio znanje vidovnjaka, ne da bi doprineo sjaju akademizma, ve da bi
masama podigao nivo svesti; i on ga je predstavio kroz istitucije koje mogu
da ga poreknu. On je znao da prikazivanje uenja kroz mistiku ili religioznu
formu ne bi prodrlo tako duboko kao predstavljanje uz podrku naunih
garancija. Iz tog razloga je zahtevao da moju prvu knjigu uobliim kao tezu
za moju magistraturu.
Delovanje naguala Huana Matusa je pokrenulo novu razdoblje u prenoenju
znanja, jedno razdoblje bez premca. Tajne pokretanja skupne take nikada
ranije nisu bile dostupne javnosti!

Sastanak Je Sa Sanjanjem
Kada sam mu rekao da sam posetio neke grupe zasnovane na Meksikoj
tradiciji tragajui za kljuevima drevnog znanja, Karlos je to uzeo kao alu i
poeo da se smeje. Videvi moju zbunjenu reakciju, zamolio me je da ne
uzimam lino njegovo smejanje. To je samo zato to su ga moja istraivanja
podsetila na njegove sopstvene akcije kada je doao u Meksiko u potrazi za
informacijama.
Objasnio je da sudei prema don Huanovom uenju i onome to je on sam
bio sposoban da otkrije, postoje dve vrste tradicije: Formalna i energetska.
Prva nema nikakve veze sa drugom.
Formalna tradicija zavisi od tajni i uvanja obiaja, ona poduava alegorije i
stvara pastire i stada. Energetska tradicija ima posla sa konkretnim
dostignuima, poput vienja i pokretanja skupne take; njena snaga je u
obnavljanju i eksperimentisanju, i ona stvara besprekorne ratnike.
Ratnik je posveen svom zadatku, on ne trai svoju energiju da bi sledio
bilo koga. On ne mari za drutvene obiaje, bez obzira da li su savremeni ili
predstavljaju hiljadugodinju tradiciju. Takoe, tajnovitost nije deo njegovog
prikradanja (traganja).
Uzvratio sam da je, po mom miljenju, verovanje da jedno nasledno znanje
postoji u razliitim tradicijama na zemlji potvreno injenicom da tehnike
manipulisanja sveu ne mogu biti saoptene pomou knjiga ve jedino
usmeno. Odnos sa uiteljem ili sa mudrou mora biti lian.

- 107 -

Prokomentarisao je:
To si negde proitao, zar ne?
Obadvojca smo se nasmejali.
Rekao je da je istinski korisno znanje veoma jednostavno i moe biti
izraeno sa vrlo malo rei.
Nije potrebno dizati toliku buku oko toga i nije vano kako se ono prenosi.
Ako je to putem rei, dobro, ali svaki drugi nain e jednako dobro posluiti.
Vana stvar je da se neko uveri kako nema vremena za budalatine, jer nam
je smrt za petama. Posle te istine, ratniku je veoma malo potrebno zato to
e njegov oseaj za hitnost uiniti da sauva svoju energiju i njegova
akumulirana energija e mu omoguiti da otkrije svoju celokupnost.
Prokomentarisao sam da je, prema onome to sam proitao, objavljivanje
znanja osobina crnih arobnjaka; s druge strane, beli arobnjaci oprezno
prenose ono to znaju, zato to su svesni da znanje povlai izvesnu opasnost
za one koji nisu spremni da ga prime.
Karlos je zatresao glavom u neverici.
Ali, ta se sa tobom deava? upitao je. Ono to nas unitava je neznanje a
ne znanje! Nema nieg dubokog u znanju koje moe da tvrdi da je ovekov
izvorni interes rizian!
Ti si krenuo od jedne pogrene ali veoma uobiajene predstave da postoje
dve vrste znanja, spoljanje i unutranje. Sa druge strane, vidovnjaci kau
da je znanje jedinstveno i da ono to te ne vodi do slobode nije vredno truda.
Prema njima, istina je u suprotnosti sa onim to ti kae; mrani arobnjaci
iz drevnih vremena su povezani sa tajnama, dok je transparentnost osobina
novih vidovnjaka.
Onda, Karlose, da li ti porie postojanje bilo kakvog inicijatikog znanja
unutar Meksike tradicije?
Umesto odgovora, Karlos je zahtevao da definiem izraz inicijatiko. To me
je dovelo u nevolju, jer u stvari nisam imao ba jasnu predstavu o tome. S
naporom sam mu objasnio da su inicijati ljudi koji su zahvaljujui svojim
vrlinama postali primaoci naroitog tradicionalnog znanja koje njihovim
blinjima nije dostupno.
Dok sam govorio, Karlos se slagao sa ozbiljnou. Kada sam zavrio,
prokomentarisao je: Ta definicija je slika vanosti koju daje samom sebi.
Tvrdio je da je klasifikovanje ljudskih bia prema onome to znaju nita
drugo do sporazum kolektivnog popisa, neto poput pravljenja razlike meu
kolonama mrava zato to su neke neznatno tamnije od drugih.
Ironina stvar je da, u sutini, mi ljudska bia delimo sebe na dve grupe: Na
one koji rasipaju svoju energiju i one koji je uvaju. Ove poslednje moe
nazvati kako god eli, arobnjaci, Tolteci, inicijati; i, svejedno je da li imaju
uitelja ili ne. Njihova svetlea stvarnost je takva da su oni na korak do

- 108 -

slobode.
Ako ih niko ne poduava, ratnici samostalno napreduju tako to sluaju
bezglasne komande duha.
Otvoriti se prema moi je prirodan proces. Nijedan ovek ne moe rei
drugome: Ti si se ve otvorio! osim ako nije arlatan. Ne postoje nikakve
preice koje e nas automatski dovesti do slobode. Tajne inicijacije su
simboli arogancije drevnih, kljuevi bez vrata, one te nee nigde odvesti.
Moe provesti ivot jurei za njima i kada ih konano dostigne, otkrie da
nema nita.
Ti veruje da je ono po emu se razlikuje znanje, nain na koji se ono
prenosi, da li knjigama ili usmenom tradicijom. Nije ti palo na um da su oba
naina ista, zato to oba pripadaju naim svakodnevnim saglasnostima. ta
je vano u nainu na koji prima informacije? Ono to je bitno je da postane
reen da stupi u akciju!
Metoda arobnjaka je sistematsko uvanje energije. Oni tvrde da ono to
razlikuje ljude nije ono to znaju, ve koliko energije poseduju; radi toga,
pravi nain prenoenja znanja je u stanjima poviene svesti. arobnjak se ne
sastaje sa knjigom ili sa ceremonijom, ve sa sanjanjem. Kada ratnik ui
kako da postigne iskustvo pomou svojih snova, nije vano pod kojim vidom
je predstavljeno uenje, sve dok mu je percepcija ista tako da se u njega
moe osvedoiti svojim vienjem.

Prenoenje Uenja Masama

U jednom od naih razgovora, rekao mi je da postoji jedna stvar o kojoj se
niti stari a ni novi arobnjaci nisu zapitali, iako je neetika u mnogim
aspektima, a to je potreba da se znanje uva sakriveno. Oni su transformisali
Tolteki jezik u umu metafora u kojoj je skoro bilo ta moglo biti reeno
pomou skoro svake kombinacije rei. To su bili oni koji su preplavili pre
panska drutva nesnosnim teretom rituala, procedura i tajnih lozinki.
Umesto da se time ojaa arobnjatvo, to ga je oslabilo.
Naslee arobnjatva jo uvek optereuje neke grupe koje se bave
znanjem, iako sam pokuao da ih razdrmam.
Zapitao sam ga zato arobnjaci pokuavaju da sakriju znanje.
Odgovorio je da svaki krug vidovnjaka ima svoj sopstveni razlog da to ini.
Drevni su poeli sa shvatanjem da smo prolazni, ali su sebi dopustili da ih
iskvare zavodljive ideje opstanka. Kao rezultat toga, ispunili su se
samovanou i skrenuli u ekskluzivnost. Oni su bili poput piramida koje su
gradili: Vidljivi i privlani isto toliko koliko su bili tajanstveni i nepristupani.
Radije su se drali odvojeno od obinih ljudi koje su smatrali bezvrednim i
neznalicama. Ali, u isto vreme, nisu mogli bez mase sledbenika. Ta
kontradikcija je izazvala dugake ratove za kontrolu nad podanicima i
unitila je veliki deo istinskog znanja.
Samovanost i njeni neprijatni roaci tajanstvenost i ekskluzivnost, hrane
se fiksacijom skupne take. Zbog toga su drevni imali veliko interesovanje

- 109 -

da stvaraju rigidne tradicije sa ciljem da postignu maksimalnu stabilnost u

sreditu svojih drutava. U stvarnosti, njihove tenje ka duhu su bile veoma
pomeane sa njihovim ambicijama za zemaljskom moi.
Novi vidovnjaci su prekinuli sa tim dajui najvei prioritet fluidnosti skupne
take. Oni su primetili da im se ta taka pokrene, ideja tajnosti se menja u
idiotizam zato to u svetu energije ne postoje vrste granice izmeu svesnih
bia. Posledica toga je bila da im je postalo najvanije da se otarase svih
nagaanja i naglase praktinu stranu puta.
Meutim, uskoro su se suoili sa gorkom stvarnou da ih obini ljudi ne
razumeju; nasuprot tome, bili su uplaeni i pokuavali su da ih unite kad
god bi ih spazili. Tajanstvenost novih vidovnjaka nije bila motivisana
oseanjem superiornosti koje je pokretalo njihove prethodnike, ve je
usvojena iz stratekih razloga. Morali su da pretrpe ekstremno proganjanje i
bili su prisiljeni da se zatite.
Ironija istorije je da je, uprkos opravdanosti njihovih motiva, strategija
novih vidovnjaka vremenom dala iste efekte kao i arogancija onih starih.
Nakon vekova tajnosti, sva njihova energija je otila na skrivanje znanja i
mnogi su zavrili zaboravljajui ta je ono to su skrivali.
U sadanjosti, obiaji naeg vremena se brzo menjaju; posledica toga je da
se jo neto to se inilo nepromenljivim, takoe menja: Nain na koji se
prenosi znanje. Danas su naguali prinueni da pronalaze nove kanale za
energiju, ak i ako to znai iskorenjivanje veine ustaljenih obiaja.
Zato se deava ta promena?
Zato to su se okolnosti pomerile izvan tradicije. Odrati znanje skrivenim
nije vie ivotno pitanje. Postoje neki koji e te kritikovati zato to ga
otkriva, ali niko te nee ubiti zbog toga. Zato je nastavljanje sa praksom
skrivanja delova znanja postalo katastrofalno za totalni cilj arobnjatva,
zato to ti delovi fermentiraju u nama i slue kao hrana duboko smetenom
oseanju vanosti.
Moj prvi zadatak kao naguala je bio da okonam tajnost mojih prethodnika.
Izbor savremenog ratnika je sloboda. Danas moemo da kaemo sve to
poelimo, dajui naim sluaocima izbor da to prihvate ili ne prihvate. To
dovodi do izvanredne posledice, koju raniji naguali nisu nikad mogli da
doive: Masovno praktikovanje.
Masovno praktikovanje je na sigurnosni ventil. Moete prevariti ljudske
umove, zato to na kraju krajeva njihovi umovi nisu u njihovoj vlasti. Ali ne
moete zbuniti svetleu masu stotina hiljada namera kolektivno usmerenih
na cilj slobode.
Masovnost je energija, a energija nam omoguava da se oslobodimo od
stagnacije panje. Pomou grupnog praktikovanja magijskih pokreta,
osvedoio sam se u istinske energetske manifestacije po svetu, u neto to
mi je po prvi put omoguilo da verujem u izvodljivost mog zadatka. Moja
druina i ja smo toliko uzbueni onim to se deava da to reima ne moemo
opisati.
Magija Pokreta

- 110 -

Nekoliko godina, Karlos je poduavao male grupe nekim pokretima koje je

nazvao magijski pokreti, zato to prema njemu oni slue da se energija
sprei da stagnira i formira lopte. Igra Bubnja je bio jedan od pokreta.
Strela na Desno i Levo, i Dinamo su bili meu ostalima. Rekao je da ih je
don Huan izvodio u bilo koje doba dana, gde god da se nalazio. Uglavnom ih
je izvodio pre ili posle noenja tereta, ili kada bi se due vremena nalazio u
istom poloaju.
Ta stvar me je veoma interesovala, zato to sam i sam praktikovao neke
istonjake poloaje i uopte sam bio naklonjen fizikom vebanju. Radi
toga, im mi se ukazala prva prilika, upitao sam ga gde je nauio magijske
pokrete.
Odgovorio je:
Oni su zaostavtina drevnih vidovnjaka.
U to vreme, nije mnogo vian u javnosti. Ali, malo po malo, njegova
tajnovitost je postajala manje stroga i velike grupe ljudi su poele da mu
prilaze. Kada je poeo javno da poduava pokrete, Karlos je poeo i da ih
donekle menja, inei ih komplikovanijima i svrstavajui ih u kategorije.
Zavrio je tako to im je dao ime preuzeto iz arhitekture: Tenzegritet, koje
je, rekao nam je, kombinacija dva izraza, tenzije i integriteta.
Od samog poetka, bilo je nekih klevetnika, ogorenih ljudi koji su
potujui praktinu stranu tih vebi poeli da gunaju u vezi rei koju je
nagual upravo pronaao za njih.
Kada sam spomenuo da sam zabrinut zbog toga, bio je vrst:
Tenzegritet je moja namera! Nagual ima autoritet, i ovo je moj poklon
svetu.
Don Huan i njegovi ratnici su nauili svoje uenike mnogim specifinim
pokretima koji su nas ispunili energijom i blagostanjem i pomogli da se
oslobodimo od robovanja stranom umu. Moja uloga je bila da ih neznatno
izmenim, izvlaei ih iz sfere linog i prilagoavajui ih svim ljudima tako da
su postali korisni i drugim grupama praktiara.
Rekao mi je da je metoda koju je na poetku odabrao, poduavanje
magijskih pokreta u ogranienoj formi, bila na izvestan nain pogrena, jer
je onih koji su ih praktikovali bilo suvie malo da bi akumulirali dovoljno
energetske mase. Zato je u novoj fazi stvorio sistem koji je sposoban da
utie na svesnost velikog broja ljudi.
Moja druina i ja emo otvoriti velika vrata u energiji. Ta pukotina je toliko
mona da e trajati eonima, i oni koji joj se priblie da pogledaju unutra bie
progutani u drugi svet. Pomou tenzegriteta, pokuavam da uvebam one
koji su zainteresovani, tako da mogu da podre taj prelazak. Oni koji nemaju
dovoljno discipline, ieznue u nameri.
Plan za otkrivanje uenja je zbir tridesetogodinjeg praktikovanja i
eksperimentisanja. Kao ovek i kao nagual, uinio sam onoliko koliko sam
bio sposoban da uinim kako bi to proradilo, zato to znam da grupna masa

- 111 -

mnogih ratnika moe da izazove uzburkanost u modalitetu vremena.

Sadraj

10. Kraj Loze

Karlos je u razliitim prilikama tvrdio da se loza don Huana Matusa zavrava
sa njim. Ali, kada sam eleo da saznam neto vie o tome, on je tvrdio da mi
za sada ne moe dati detaljnije objanjenje.
Ne mogu tano da znam kakve e se tvorevine moi dogoditi; ko sam ja da
bih definisao tako neto? Ja znam da se tradicionalna forma loze kojoj
pripadam zavrava sa mnom, ali, da li e se novi oblik nastaviti u budunosti
ili nee, to je neto to odreuje via sila.
Rekao mi je kako je proveo godine oekujui znakove kontinuiteta
konkretno, osobu koja ima svetlosne karakteristike da bude novi nagual
ali, ti znakovi se nisu pojavili. Posledica toga je da je odluio da deluje na
besprekorni nain, kao da je poslednji nagual na zemlji. Odatle potie
njegova hitnost da sve kae.
Iskoristi me! rekao mi je. Ja razdeljujem sve ono to mi je dato.
Sa tugom sam ga upitao da li to znai da posle njega vie nee biti
poduavanja znanja.
Odgovorio je:
Ne, nisam na to mislio. Moja sudbina je da zatvorim lozu, nita vie od toga.
Siguran sam da e duh nai naina da se nastavi dalje, zato to se tok znanja
ne moe zaustaviti.
Gaenje loze arobnjaka ili raanje druge su stalne pojave u tokovima
energije. Poznajem nekoliko druina ratnika koje sada postoje i koje su
spremne za konani skok, i mogu da predvidim poetak novog ciklusa,
povezanog sa obnavljanjem kulturalnih paradigmi za sledei milenijum.

Evolucija Puta
Tog jutra, Karlos me je zamolio da paljivo biram pitanja, zato to nema
dovoljno vremena da pria sa mnom, poto uri na avion.
Rekao sam mu da sam u njegovim knjigama itao o prolosti ratnika koju on
naziva stari i novi vidovnjaci, ali ne mogu da uhvatim razliku meu njima.
Uzvratio je da sam odabrao dobru temu za razgovor, zato to je razumevanje
te razlike krajnje nuno kako bi neko bio siguran da je izbegao greke
drevnih arobnjaka.
Objasnio je da je, kao i sve u ovom univerzumu, put arobnjaka, put razvoja.
Zbog toga je nagual uvek prinuen da na nove naine ukazuje na uenje.
Posledica te strategije je da nagualizam izgleda poput sistema totalne

- 112 -

prakse koja je podeljena na mnotvo ciklusa.

Jo od kada je zapoela ljudska avntura potrage za duhom a i danas, sve u
svemu, postoje tri vrste arobnjaka, a pre svega: Oni iz prve faze; drevni
vidovnjaci; i, oni novi. Provobitni arobnjaci su iveli pre mnogo vremena i
bili su drugaiji od nas. Nama je danas teko da razumemo njihov pogled na
svet, ali znamo da su iveli pod veoma tekim okolnostima, kojima bi svako
od nas podlegao.
Drevni arobnjaci su imali prefinjeni oseaj za svoju situaciju. Oni su
prilagodili ameriku kaljugu i znali kako da na tom mestu stvore autentine
civilizacije. Oni su bili grozni ljudi koji su koristili nameru na nivou koji je za
nas neshvatljiv. Oni su bili otrovani snagom. Oni su mogli da pomeraju
ogromno kamenje, da lete, ili da po elji promene svoj izgled. Oni su iveli sa
neorganskim biima i sainili kulturu koja je usklaena sa njima i koja je
prepuna udesnih pria.
Legende ih najbolje opisuju. Ti arobnaci su heroji nae mitologije. Ono za
im su eznuli je da ive po svaku cenu i to su i uspeli!
Drevni vidovnjaci su zapoeli pomeranje svoje skupne take pomou
konzumacije monih biljaka. Posle toga, neorganski uitelji su im govorili ta
da rade. To je sve to im je bilo potrebno da usredsrede svoje elje u pravcu
razumevanja ta je svet, i ta elja je uinila da stvore najneobinije postupke
za istraivanje svesnosti.
Ali, nemoj da misli kako su drevni vidovnjaci samo ljudi od akcije. Oni su
takoe bili sutinski mislioci koji su su doveli umetnost razumevanja do
krajnjih granica. U poreenju sa njima, mi smo ivotinje. Danas se ovek ne
zapitkuje o tome kako to da je iv i zato ne moe da se smiri i pronae
samog sebe. Mi imamo mnogo toga da nauimo od naih prethodnika koji su
pronali odgovore koji mogu da nam donesu prevazilaenje smrti tako to
emo da se sa njom suoimo.
O emu smrt i ti razgovarate?
O naoj predstavi sveta kao vrstih predmeta. Ta predstava se pokazala kao
veoma korisna, ali u isto vreme ona je pogubna u poreenju sa naim
neuspesima. Brige savremenog oveka su iste kao i one koje brinu neku
ivotinju: Iskoriavanje, posedovanje, kontrola. Ali, ta ivotinja je
pripitomljena i dirigovana da ivi unutar materijalnog popisa. Dokle god
svaku od tih stvari koristi kao kontinuirano naslee, savremeni ovek
provodi svoj ivot izgubljen unutar svojih sopstvenih tvorevina.
Nasuprot tome, ono emu su teili drevni vidovnjaci je bio odnos izmeu
kosmosa i bia koje e umreti. Oni su bili sposobni da prevaziu svoje
sopstveno miljenje. Oni se nisu zaustavili na usputnoj stanici i zaboravili da
su putnici.
Upitao sam ga zato je dolo do trenutka kada su drevni vidovnjaci
zamenjeni erom novih vidovnjaka.
Odgovorio je da vienje ne mora znaiti i postizanje besprekornosti.
Drevni vidovnjaci nisu mogli da razdvoje ogromu koliinu samovanosti od

- 113 -

svog iskustva. Poto su uivali u kotroli nad blinjima, nikada nisu postali
sposobni da se jasno usredsrede na mogunost potpune slobode. Iako su bili
strahoviti vidovnjaci, njima je bilo nemogue da predvide da e se njihova
strast ka otkrivanju sveta zavriti tako to e se upetljati u deavanja koja
e ih zarobiti.
Veina savremenih arobnjaka su naslednici drevnih vidovnjaka.
Zanemarujui ratnika pravila, oni naruavaju znanje. Oni postaju
pripovedai, travari, iscelitelji, ili plesai; oni su izgubili mo upravljanja nad
skupnom takom. U mnogim prilikama, oni se ak i ne seaju da ta taka
postoji.
Novi vidovnjaci pokuavaju da raskinu sa time; oni razmatraju ta je
korisno u toj viziji drevnih, ali, oni se postavljaju kao mudriji i umereniji. Oni
izgrauju jednu nepokolebljivu nameru i preusmeravaju svu svoju panju ka
putu ratnika. Na taj nain menjaju celokupnu nameru tih postupaka. Nakon
to su sabrali svoju energiju, neki od njih streme viem cilju nego to je
avantura druge panje i razmatraju mogunost da se bude slobodan.
Pomou svog vienja, novi vidovnjaci su otkrili neto zastraujue: To
oduevljenje drevnih vidovnjaka je sluilo samo kao hrana izvesnim svesnim
entitetima koji su energetski paraziti. Na poetku, sporazum izmeu tih bia
i ljudskih bia je izgledao veoma ravnopravan, mi smo im davali deo svoje
energije a oni su nam za uzvrat dali neto to je bila novost: Razum. Ali,
vremena koja su dola posle toga su pokazala da je taj sporazum prevara.
Razum je jedino dobar za pravljenje popisa stvari, a ne za njihovo shvatanje.
Takoe, on poseduje jedan neprijatan nus-proizvod koji vidovnjaci vide kao
opnu koja prekriva celokupnu svetlost: samovanost.
Za nove vidovnjake to je bilo nepodnoljivo, zato to su imali na umu cilj
koji se nikako ne poklapa sa drevnim vidovnjacima: Mogunost direktnog
ujedinjenja sa univerzumom, bez upotrebe neorganskih bia kao
posrednika.
Novi vidovnjaci su bili pragmatini arobnjaci, imali su strast za
dokazivanjem. U njihovim tenjama da svoje prakse oiste od najmanjeg
traga ega, oni su postali sumnjiavi ljudi. Njihova metoda je bila
iskljuivanje, ona ih je zakoila i ona nije direktno vodila do njihovog cilja
totalne slobode.
Njihova namera je bila toliko sirova da ih je dovela do toga da blokiraju
sami sebe. Oni su svoje uenje ispunili tajnama. Poto drutveni odnosi nisu
vani za njihove ciljeve, oni su se ogradili od drutva, stvarajui svoje
beznaajne druine. Skoro veina njih je nastavila da ivi u planinama, u
umi ili u pustinji, gde borave sve do sada, stiui etnike karakteristike. To
im sigurno nee pomoi da obnove umetnost prikradanja; jo gore, na kraju
e preoblikovati svou potragu za slobodom u isto retoriki cilj.

Vidovnjaci nove ere

Drevni i novi vidovnjaci predstavljaju dva ekstremna nastupa u suoavanju
sa istim izazovom, to je posledica prilagoavanja arobnjaka vrlo konkretnim
istorijskim okolnostima. Ali, sada su se vremena promenila.
Prema Orlovom planu, bar jedna loza novih vidovnjaka e biti sposobna da

- 114 -

preusmeri svoj pravac. Poslednjih dvadesetsedam naguala moje loze su se

trudili da povrate neustraivi duh drevnih vidovnjaka, dok su u isto vreme
gajili trezveni i svrhoviti stav novih vidovnjaka. U tom smislu, mi smo
sposobni da skupimo dovoljno energije kako bi postigli novo i uravnoteenije
preoblikovanje uenja.
Sudei prema don Huanu, masovne promene u energiji su se ve desile u
prolosti, to e neizbeno dovesti do nunog stvaranja novog ciklusa
ratnika. Kako bi ih mogao razlikovati od njihovih prethodnika, ja sam ih
nazvao savremeni vidovnjaci, vidovnjaci nove ere.
Pre nego to je nastavio, Karlos mi je razjasnio da njegovi koncepti nove
ere nemaju nieg zajednikog sa ujedinjenim i tajanstvenim new age
pokretom, ve su pre svega irenje starog, pre-panskog znanja, praenog
mnogim grekama, kojeg su sledile razne osobe tokom istorije sveta.
Upitao sam ga zato u svojim knjigama nije spomenuo nita o toj novoj vrsti
ratnika.
Odgovorio je:
Moje knjige opisuju period poduavanja koji se odnosi na mog
dobroinitelja i njegovu druinu. Dokle god oni prihvataju novi ciklus kao
strateku potrebu, to nije deo njihovog trenutnog ivota. Oni su smatrali da
njihove sopstvene akcije zavise od pravila novih vidovnjaka koja doputaju i
ak ohrabruju popularizaciju znanja. Ali, oni su me ostavili da pronaem
prikladne rei kojima bih opisao ono to se desilo.
I, kada e ti vidovnjaci poeti da se otrikvaju?
Skoro da su se pojavili.
Sve je poelo sa osvajanjem Meksika. Novi vidovnjaci kau da je promena
znak i razumevanje toga je ono to je neophodno da bi se obnovila tradicija.
Ali, stvari bi ostale iste da se u naoj lozi nije pojavilo bie koje nazivamo
izaziva smrti. On je novim vidovnjacima povratio oseaj za avanturu i
oaranost nepoznanicama. Kontakt sa tim biem je bio od presudne vanosti
za nas.
Nestrpljivo sam ga zamolio da mi kae neto vie o izazivau smrti, jednom
od najneobinijih i i najneshvatljiijih likova koji se pojavljujju u njegovim
knjigama.
Odgovorio je:
Izaziva smrti je jedno bie koje ima nadmonu svesnost. On je roen pre
otprilike deset hiljada godina. Ali, on se fiziki pojavio u naoj lozi za vreme
naguala Sebastijana, 1723. godine.
Da li je izaziva smrti osoba?
On je bio ovek u drugim vremenima, kada je prvobitno znanje bilo ivo i
oveanstvo se preputalo svojoj ljubavi prema (planeti) zemlji. On je tipini
predstavnik tog mentaliteta. Ako razgovarate sa njim, primetiete da delite
zajedniku enju za druenjem, i takoe, jednu potrebu da se proirii

- 115 -

svesnost. Ali, takoe ete primetiti udne stvari. On ivi u drugom svetu.
Njegov oseaj samog sebe se veoma razlikuje od naeg , zato to on
obuhvata vrlo irok spektar oseaja. On nema pol, uzrast, narodnost i
odomaenost, ili jasno odreen jezik. On nema prijatelje ili roake; i to je
jo gore, nema nikoga na svetu koji mu je slian. On prolazi kroz svet poput
duha i veinu vremena provodi tako to je uuren u nekom zabaenom
oku sanjanja.
Njegov uticaj na nau lozu, a naroto u vezi tehnika i teoretskog znanja je
bio monumentalan. Taj ratnik zna sve o umetnosti drevnih i jo mnogo vie.
Moe se rei da se on pojavio kako bi zalivao seme savremenih vidovnjaka.
Drugi znak, koji je ukazivao da je promena blizu, je bilo prisustvo stranca u
lozi: Naguala Luhana. Kao to ve zna, Luhan je bio kinez. Iako je stekao
visoko obrazovanje u svovoj zemlji, njegova avanturistika linost je uinila
da postane mornar i on je iveo kao lutalica sve dok ga jednog dana njegova
sudbina nije postavila na put moi.
Mladi Luhan se iskrcao u luci Verakruz, i etao je unaokolo u potrazi za
razonodom kada ga je opasna situacija dovela do toga da napusti bar, i tada
se sudario glavom u glavu sa nagualom Sebastijanom, koji nije imao
vremena da raguje. Ovaj dogaaj, neuobiajen u ivotu arobnjaka, je
prihvaen kao znak.
Moe zamisliti zbunjenost novih vidovnjaka! Duh je progovorio na direktan
nain i odredio da e tajne koje su uvale generacije ratnika biti prenete u
ruke stranaca. Radi toga, Luhan je prihvaen kao novi nagual i njegovo
znanje borilakih vetina je postalo deo i vlasnitvo tradicije nae loze.
Ali, potvrda ovih znakova se dogodila dva stolea kasnije, kada je jedan
drugi nagual ija svetlosna konfiguracija nije bila od uobiajenih voa,
dospeo u ruke izvesnog nepoznatog starca, don Huana Matusa. Bez obzira
to ja i on tada nismo znali nita o tome, sudbina znanja koje su stekli novi
vidovnjaci je bila zapeaena.

Intelektualna Priprema
U jednom od poslednjih razgovora koji smo vodili, Karlos je okarakterisao
dananje vidovnjake kao ratnike koji su poznati po svojoj otvorenosti. Oni
odbacuju tajanstveno ponaanje koje je po tradiciji bilo tipino za
arobnjake, i odriu se svakog znanja koje nije kristalno jasno i nije
zasnovano na neposrednim dokazima.
Jo jedna karakteristika koja je tipina za njih je da, nasuprot svojim
predhodnicima, oni su grupno voeni u slobodu. Stari vidovnjaci su
razmiljali o slobodi kao o teoretskom cilju, kao o neemu to je bilo izvan
njihovih konkretnih mogunosti dok novi vidovnjaci to iskljuivo vide kao
lini in. Meutim, za dananje vidovnjake, biti slobodan je kolektivna svrha
mone grupe, sutina njihovih akcija i svrha njihovog postojanja.
Savremeni ratnici su vrsto meusobno povezani. Oni su rtvovali svoje
line brige u korist grupe. Taj lanac moi daje im hrabrost i omoguava stalni
izazov koji ih spreava da se opuste, i njihov zavet kao ratnika je zasnovan
na cilju zajednikog odlaska u treu panju. Blii nego ikada slobodi, ti

- 116 -

ratnici su nezavisniji i skromniji od svojih prethodnika.

Ali najizvanrednija stvar u vezi njih je sposobnost za reviziju. U sadanjem
vremenu, trgaoci za znanjem su prisiljeni da potpuno preispitaju sve ono to
je reeno u prolosti, prilagoavajui tradicionalno znanje obiajima
vremena, kako bi ljudi istinski i konano shvatili put ratnika.
Vienje je tehnika koja spreava da ta revizija zastrani prema
kapricioznosti. Vienje svetlosne prirode sveta nam doputa da bez ikakve
mogunosti za greku izaberemo najpogodnije simbole za prenoenje ideja.
Deo mog zadatka kao naguala je bio da obnovim terminologiju. Rei su
izanale. Don Huan lino je koristio izraze koji su, sa moje take gledita, bili
odve zastareli jer su bili povezani sa drevnim Meksikom a ne sa dananjim
svetom. Meutim, usled nedostatka vremena, nisam posvetio dovoljno
panje tom pitanju. To je zadatak koji dajem onima koji ele da ga se
prihvate.
Prikaz znanja predstavljenog u mojim knjigama menja pravac nagualizma
na dva naina. Doao sam da stavim naglasak na nameru, zanimanje za
zdrav razum, trezvenost i oseaj za grupnu mo, i da ukinem robovanje
tajanstvenosti i otvoreno obelodanim magijske pokrete.
Cil savremenih vidovnjaka je, vie nego ikad, totalna sloboda; ali da bi se
ona dostigla, vano je da se strategija stalno poboljava. Drutvo koje vie
otvoreno ne proganja arobnjake nam vie ne slui kao poligon za
uvebavanje. Zato je naa dunost da pronaemo nova polja na kojima
moemo praktikovati i uvebavati svoje potencijale.
Prema don Huanu, najbolje od tih polja je intelekt. To takoe deluje kao
garancija da e strategije popularizacije i prilagoavanja (znanja)
funkcionisati ispravno. Ravnodunost vie ne moe biti prihvaena, vreme
divljih arobnjaka je ve prolost. arobnjaci starog kova su se umrtvili u
svojim tradicijama i izgubili su svoju ulaznicu za venost; mi ne elimo da se
ista stvar sada dogodi i nama.
Prema tome, Pravilo za vidovnjake nove ere je spremnost; to je njihov znak
raspoznavanja. Oni ne trebaju biti spremni samo u terminima umetnosti
arobnjatva, ve takoe u kultivisanju svojih umova kako bi sve znali i
razumeli. Intelekt je ugodan dananjim Toltecima, ba kao to je to u
prolosti bila naklonjenost ka ritualima.
Don Huan je rekao kako bi svaki ratnik ovog novog ciklusa trebalo da ima
bar fakultetsku diplomu, kako bi stekao korisnu odbranu protiv
dezinformacija pomou sredstava savremene nauke. To e uveati anse za
opstanak celog drutva a u budunosti e to postati ak jo dragocenije.

Zadatak Naguala
Moe li mi rei kakav zadatak ti je dao nagual Huan Matus?
Pogledao me je sa iznenaenim izrazom lica.

- 117 -

Obino je Karlos skrivao odgovore izmeu redova svojih rei, ili ih je otkrivao
malo po malo kroz razgovore. Ali, ovog puta je promenio taktiku.
Rekao mi je da je moje pitanje toliko neobino, da je jedina stvar koju moe
da uini, da ga shvati kao omen (znamenje, znak, prim.prev.) Ali, odgovor je
tako line prirode da mi ga moe rei samo na prikladnom mestu. Radi toga
je predloio da se idueg dana sastanemo u Takuba kafeu (Tacuba caf),
jednom od don Huanovih omiljenih restorana.
Za vreme doruka, rekao mi je sveanim tonom da bi trebalo da utiam svoj
unutranji dijalog zato to emo ii da posetimo sveto mesto na kome je
sahranjen slavni ratnik iz drevnih vremena. Rekao je da je dan savren za to,
zato to je neprozirna magla jo od svitanja prekrila grad.
Poto je sve postalo mrano, naa znamenja e danas pristii sa leve
strane.
Isprva, njegovi nagovetaji su uinili da se oseam privilegovanim. Ali, kako
smo se pribliavali glavnom trgu, postajao sam sve vie uplaen.
Uli smo kroz mala vrata postavljena sa prelepe ulazne strane Meksike
Katedrale, i doli do dinovskog glavnog dela crkve. Karlos je smesta
odetao do posude sa svetom vodom, nakvasio prste i prekrstio se. Bio sam
dirnut spontanou njegovih pokreta, izgledalo je kao da esto odlazi u
crkvu.
Primetivi moju radoznalost, rekao je da ratnik treba da potuje sve obiaje
a naroito one koji pripadaju instituciji kao to je Katolika crkva koja je
vekovima arobnjacima sluila kao utoite.
Seli smo na klupe centralne crkvene lae i utali neko vreme. Tamo je bilo
samo nekoliko ljudi i atmosfera je bila veoma umirujua. Primetio sam da
sedi uspravljeno a njegove poluotvorene oi zure u gomilu ukrasa na
glavnom oltaru. Blagi miris svea sputao se do naih klupa isto kao i
mrmoljenje deijih glasova koja su imala probu hora; ili, moda je to bila
snimljena traka.
Malo po malo, utonuo sam u svoje vlastite misli, sve dok nisam izgubio
oseaj gde se nalazim. Prenuo me je njegov glas:
Zadatak koji mi je moj uitelj dao, i moja misija kao naguala ere koja
nastupa, je da se pomeri skupna taka (planete) Zemlje.
Oekivao sam sve osim toga. Nekoliko sekundi, moj um nije reagovao;
jednostavno nisam mogao da poveem ta to Karlos govori. Ali iznenada,
udovinost njegovog zadatka me je pogodila u centar razuma, naao sam se
kako razmiljam o tome da je Karlos sigurno poludeo ili pria o neemu o
emu ja nisam imao ni bledu predstavu.
Zbunjujui me jo vie, izgleda da je proitao moje misli zato to je ovla
klimnuo glavom u znak slaganja i promrmljao:
To je to. Mora biti lud da dopusti sebi mogunost neeg takvog i jo lui
da bi poverovao kako je tako neto mogue uiniti.

- 118 -

Upitao sam ga kako je mogue da ovek uopte i pomisli o takvom podvigu.

Odgovorio je:
Kao to drugi svet ima svoje pokretne jedinice neorganska bia Zemlja
ih takoe ima, a to smo mi. Mi smo deca zemlje. Pokretanje skupne take
dovoljnog broja ratnika moe da promeni modalitet vremena, i to je ono na
emu ja radim.
Objasnio je da se skupna taka Zemlje pomerila mnogo puta u prolosti, i
tako e biti i u budunosti. U skoranjim vremenima, ona se postojano
kretala prema oblasti razuma.
To je velianstveno, jer kada se tu jedanput uvrsti, oveanstvo e imati
priliku da se premesti na drugu stranu i mnogi mukarci i ene e postati
svesni. Izazov za vidovnjake budunosti, bie da sauvaju taj fokus dovoljno
dugo vremena sve dok on ne postane tu uvren, postajui stalni poloaj za
planetu, novi centar, koji e nam biti u svako doba dostupan na savreno
prirodan nain.
Preusmeravanje Zemljine panje je posledica zajednike akcije mnogih
generacija naguala. Novi vidovnjaci su razmiljali o tome kao o mogunosti i
otkrili su da je to deo Pravila. Oni su to uzgajali svojom namerom i utvrdili
da je sada vreme da se s time zapone.
Koji je efekat tog pomeranja?
Pomeranje fiksacije planete je jedini nain da se izae iz dramatinog
stanja ropstva u kojem smo okovani. Pravac nae civilizacije je bezizlazan
zato to smo izolovani na udaljenom mestu kosmosa. Ako ne nauimo kako
da putujemo du avenije svesnosti, doi emo do takvog stanja
nezadovoljstva i oajanja da e oveanstvo zavriti tako to e unititi samo
sebe. Nae mogunosti su put ratnika ili izumiranje.
Meutim, ne mogu znati kakve e biti krajnje posledice mog zadatka.
Skupna taka Zemlje je veoma velika; ona ima ogromnu inerciju. Moja misija
je da potpalim vatru, ali trebae vremena da se plamen proiri. U stvari, taj
zadatak nije samo moj, ve pripada i svim vidovnjacima koji e se obavezno
pojaviti.
Znanje o skupnoj taki je besprimeran poklon duha savremenom oveku, i
ono je katalizator za promenu modaliteta ove ere. To nije utopija ve stvarna
mogunost koja nas eka tu, odmah iza ugla.
Ne elim da nagaam o mojim anasama da budem uspean u uvom
zadatku; ja samo istrajavam zato to je to sve to mi je ostalo da uinim.
Lino, nemam sumnji. Po mom gleditu, budunost je svetlosna, zato to ona
pripada svesnosti, to za arobnjake znai da ona pripada nagualizmu.

Susret u kripti
Nakon opisivanja svog zadatka, Karlos je ustao sa klupe i priao blie ogradi
koja je okruivala ulaz u kruptu koja se nalazi ispod crkve. Sledio sam ga.
Pokazujui bradom na stepenice, rekao mi je:

- 119 -

Trebalo bi da sie dole. Unutra e videti krug na podu koji se poklapa sa

tanim centrom glavne kupole crkve. Prema predanju, to je pravo mesto gde
je sahranjen Kuahtemok, poslednji Asteki car.
Pitao sam ga koliko je ta informacija istorijski potvrena.
Odvratio je da ne zna, ali ta katakomba je u svakom sluaju zanimljivo
mesto.
Sve to od tebe elim da uini je da neko vreme stoji u centru tog kruga
sa zatvorenim oima i da podesi sebe sa energijom tog mesta. To je mesto
moi drevnih arobnjaka i ono e ti pomoi u tvom zadatku.
Uzevi me nakratko za ruku, dodao je da nemoe da mi se pridrui ovog puta
zato to ga neko negde oekuje, i poeleo mi je sreu. Ne dajui mi vremena
da reagujem, okrenuo se i otiao.
Karlosovo ponaanje zamolio me je da siem u kriptu a onda je otiao u
urbi me je ostavilo zbunjenog. Nisam znao ta da radim. Sa izvesnom
strepnjom, nagnuo sam se nad tesnim stepenicama i osetio hladan, vlaan
povetarac. Ispunjen iracionalnim strahom, siao sam kamenim stepenicama
do ulaznih vrata.
Kripta je bila prazna. Bio je to mraan, slabo osvetljen prostor koji je
zaudarao na plesan i prainu vekova i bio je potpuno tih. Dok sam ispitivao
grobnice koje su pripadale nekim zaslunim porodicama starog Meksika, jeza
se penjala i sputala kroz moja lea. Da nije bilo moje elje za ispunjenjem
zadatka koji mi je Karlos dao, pobegao bih odatle.
U pokuaju da kontroliem svoju previe uzbuenu matu, stao sam na
mesto na koje je Karlos ukazao, okrugli prostor koji je bio odreen presekom
dva prolaza. Zatvorio sam oi i uinio napor da utiam svoj um. Posle jednog
trena, ustanovio sam da se moj unutranji dijalog prekinuo sam od sebe.
Neznam koliko je vremena prolo. Iznenada, osetio sam da me neko
posmatra. Brzo sam otvorio oi, ba na vreme da vidim kako na kratkom
rastojanju od mesta na kom sam bio stoji ovek sa eirom, indijanskih crta
lica i prodornog pogleda. Bio je visok, jak i veoma star; imao je seljaki
izgled, obuen u komotnu belu koulju i sandale, i nosio je ranac. Kada je
primetio da sam ga otkrio, brzo je skliznuo ka hodniku na kraju prolaza
nazvanog biskupova kripta. Njegovi koraci nisu napravili ni najmanji um.
Iako sam bio veoma uplaen, moja radoznalost je bila jo vea, i dok sam se
mentalno pripremao da se suim sa ovim udnim likom, preao sam kratko
rastojanje koje nas je odvajalo oko sedam ili osam metara. Kada sam
doao do kripte, moje iznenaenje je bilo potpuno. Tamo nije bilo nikoga.
Kratka provera je potvrdila da taj hodnik nema drugog izlaza, niti bilo
kakvog prostora da bi se neka osoba sakrila.
Tada sam se uspaniio. Pokupio sam se i zbrisao odatle.
Sadraj

- 120 -

3. DEO: PRAVILO TROZUBOG NAGUALA

Uvod
Jo od najranijeg uzrasta, skolonost mog karaktera ka razmiljanju je uinila
da traim odgovore na pitanja ko sam ja i kakva bi mogla biti svrha mog
ivota. Znajui za moju potragu, jednom mi je priao moj kolega student i
rekao mi da Karlos Kastaneda odrava privatna predavanja u njegovoj kui i
da mogu doi ako elim. Dugo vremena sam ekao na takvu priliku, pa sam
bio oaran tim pozivom.
Kastaneda je bio slavni antropolog, autor vie knjiga o kulturi Meksikih
arobnjaka iz drevne prolosti. Dok je bio student na Kalifornijskom
Univerzitetu, on je radi prouavanja upotrebe lekovitog bilja u svojim
knjigama opisao svoj ivot sa Jaki indijancima severnog Meksika,
Na jednom od tih putovanja, upoznao je starog travara o kome se govorilo
da je arobnjak i koji je sebe nazivao Huan Matus. Posle nekog vremena,
starac ga je prihvatio kao uenika, i uveo ga u dimenziju potpuno nepoznatu
savremenom oveku: u tradicionalnu mudrost starih Toltekih vidovnjaka,
obino poznatu kao arobnjatvo ili nagualizam.
U tim knjigama, Karlos je opisao odnos izmeu uitelja i uenika koji je
trajao trinaest godina. Tokom tog vremena, on je proao kroz teku obuku
koja ga je dovela do toga da se lino uveri u sutinu te nepoznate kulture.
Iskustva koja je stekao tokom svog naukovanja su dovela do toga da je
mladi antropolog podlegao svom oduevljenju znanjem tako da ga je
progutao sistem verovanja koji je prouavao. Takav ishod ga je veoma
udaljio od njegovih poetnih ciljeva.
Nagualizam je bio naziv koji su arobnjaci pre panskog Meksika dali
svom sistemu verovanja. Prema predaji, ti ljudi su se duboko interesovali za
svoj odnos sa univerzumom do takvog stepena da su preduzeli zadatak
istraivanja granica opaanja pomou upotrebe halucinogenog bilja koje im
je omoguilo da izmene nivoe svesti. Posle mnogo generacija praktikovanja,
neki od njih su nauili kako da vide, tj. drugim reima, kako da opaaju svet
ne kao jednu interpretaciju, ve kao konstantno strujanje energije.
Nagualizam poiva na grupi tehnika stvorenih da izmene nau svakodnevnu
percepciju, proizvodei psihike i fizike fenomene od izvanrednog znaaja.
Na primer, Meksika tradicija podrazumeva da je jedan nagual sposoban da
se pretvori u ivotinju jer je nauio kako da sebe sanja u obliku koji se
razlikuje od onog koji imaju ljudska bia. Iza tog popularnog verovanja stoji
injenica da arobnjaci istrauju svoje nesvesno sa namerom da rasvetle
nepoznate aspekte naeg postojanja.
Nagualizam je bio drutveno prihvaena praksa hiljadama godina,
usporediva sa naim religijama ili naukom. Vremenom, njegove postavke su
izrasle u apstrakcije i sintezu, postajui vrsta filozofskih tvrdnji praktiara
koji su uzeli ime Tolteci.
Tolteci nisu bili ono to obino mislimo o arobjacima, kao o osobama koje
koriste natprirodne sile da bi nakodili drugima, ve su radije bili krajnje

- 121 -

disciplinovani mukarci i ene koji su bili zainteresovani za sloene aspekte

svesnosti.
U svojim knjigama, Karlos je uinio nadahnuti napor da prilagodi znanje
naguala naem vremenu, izvlaei ga iz njegove ruralne atmosfere i inei ga
dostupnim ljudima zapadne kulture. Poevi od Uenja Don Huana, on je
definisao premise puta ratnika ili put besprekornog postupanja koje poiva
na kontroli, disciplini i praktinom naporu. Jednom usvojeni, ovi principi
vode praktiara ka drugim kompleksnijim tehnikama iji je cilj da se svet
opaa na novi nain.
Kada je to postigao, uenik dolazi u poziciju da voljno i svesno postupa u
dogaanjima iz snova, ba na isti nain na koji postupa u svom
svakodnevnom ivotu. Ova tehnika odgovara onome to je don Huan nazivao
umetnost prikradanja, ili umetnost prepoznavanja sebe ili svakodnevom
praksom nazvanom rekapitulacija jer se ona zasniva na preispitivanju
dogaaja nae line istorije kako bi se otkrio njen skriveni smisao.
Sanjanje i rekapitulacija udrueni omoguavaju da se saini ono to se
naziva energetski dvojnik, praktino neunitiv entitet, sposoban da
samostalno deluje.
Jedno od najvanijih otkria Toltekih vidovnjaka bilo je da ljudska bia
poseduju svetlosnu konfiguraciju, ili energetsko polje, koje okruuje fiziko
telo. Oni su takoe primetili da su neka od njih darovana posebnom
konfiguracijom podeljenom u dva dela. Takva bia su nazvana naguali, to
jest - dvostruki ljudi. Zbog svoje razdeljene konfiguracije, nagual ima jae
izvore od veine ljudi. Takoe, oni su primetili da su zbog svoje dvostruke i
izuzetne energije, oni prirodne voe.
Radi tih otkria, postalo je neizbeno da se vidovnjaci usklade sa
komandama energije, organizujui se u harmonine grupe iji lanovi
dopunjavaju jedni druge. Ratnici tih grupa su se posvetili potrazi za novim
nivoima svesti. Vremenom su poeli da shvataju kako iza njihovih postupaka
i organizacionih formi stoji jedno bezlino Pravilo.
Prema njihovom doivljaju sveta, Pravilo je opis nacrta i sredstava pomou
kojih se raznolike svetlosne konfiguracije ljudske vrste mogu ujediniti i
eventualno integrisati u jedan organizam nazvan druina naguala. Cilj tih
druina je totalna sloboda; evolucija svesti do take koja im omoguava da
putuju kroz okean kosmike energije opaajui sve to nam je dostupno.
Postoji poseban deo Pravila koji opisuje kako su generacije ratnika
meosobno povezane formirajui loze i kako se te loze u datom trenutku
obnavljaju.
Karlosova sudbina je bila takva da je iveo za vreme jedne od tih faza
obnove. Meutim, on nije razumeo ta to znai, pre nego to je primio
poruku koja ga je usmerila ka objavljivanju uenja.
Kad sam ga upoznao, on je jo uvek imao velike rezerve prema javnosti i
trudio se da sauva distancu prema ljudima. Na odnos se svodio uglavnom
na govore koje je drao malim grupama i na privatne razgovore.
Zahtevao je da budem neprimetan meu ostalima kako bih mogao da

- 122 -

zadrim svoju linu istoriju u granicama kontrole. Kasnije je priznao da

njegov zahtev takoe ima i dublje motive: Ja imam obavezu prema duhu i
trebalo bi da izvrim svoj zadatak etiri godine nakon Karlosovog odlaska.
Kada sam ga upitao zato, rekao mi je da on zna da e njegov rad biti
osujeivan od strane klevetnika koji e pokuati da unite planove za
revoluciju svesti koje je sainio don Huan. Moja uloga e biti da iznesem
svedoanstvo o poruci koju sam primio.
Omen
Jednog dana, posle govora odranog u privatnoj sali za ruavanje restorana
u koji nas je pozvao na ruak, Karlos me je zamolio da poem s njim na
drugo mesto. Nekoliko minuta kasnije smo otili dok su ostali jo bili usred
ivog razgovora.
Morali smo da preemo preko velike raskrsnice. Kako bih izbegao
automobile, potrao sam ka trouglastom sobraajnom ostrvu koje se nalazilo
na sred raskrsnice, mislei da je Karlos odmah iza mene. Ali, kada sam
pristigao tamo, shvatio sam da on jo uvek eka s druge strane ulice.
Tada se desilo neto neoekivano - jak nalet vetra je naiao nagrnuvi kroz
raskrsnicu tako jako da sam morao da se uhvatim za metalni stub jednog
saobraajnog znaka. Pre nego to sam imao vremena da se zatitim, oblak
praine mi je napunio oi i grlo terajui me da kaljem i oslepeo me je za
trenutak.
Kada sam se povratio, Karlos je bio kraj mene, gledajui me dok mu je lice
zrailo od sree. Lupio me je po leima i dao veoma udan komentar:
Znam ta da radim sa tobom!
Pogledao sam ga upitno i on je objasnio:
To je bio isti vetar.
Njegove rei su me podsetile na trenutak kada smo se upoznali, kada nas je
jesenji vetar prinudio da urno zatvorimo prozore prostorije u kojoj je njega
ekala grupa prijatelja.
Tom prilikom, ti si to video kao jak vetar, ali ja sam znao da je to duh koji
pravi kovitlace iznad tvoje glave. To je bio znak, i sada znam zato je on
ukazao na tebe.
Zamolio sam ga da objasni ovu zagonetnu izjavu, ali njegov odgovor je bio
ak jo vie nerazumljiv.
Ja sam tu da prenesem izvesne informacije. To je aspekt uenja koji me
zabrinjava toliko duboko da to ne mogu drugima da objasnim. To treba da
bude izgovoreno preko glasnika. Dok sam posmatrao kako se duh igra sa
tobom na ivici raskrsnice, shvatio sam da si ti taj glasnik.
Zahtevao sam da mi kae neto vie, ali on je rekao da sada nije ni vreme ni
odgovarajue mesto za to.

- 123 -

ta je Pravilo?
Posle nekog vremena, etali smo kroz Alameda park. U blizini Palate Lepih
Umetnosti, on mi je dao znak da treba da sednemo na jednu klupu, zaudo
praznu a koja se nalazila s jedne strane trga. Klupa je bila sainjena od
kovanog gvoa; njen poloaj, tano ispred glavnih vrata stare crkve
sagraene od blokova crvene i crne lave imao je mo da malo uspori moj
unutranji dijalog, to me je prebacilo u jednu oazu spokojstva usred svog
tog metea automobila i ljudi koji su prolazili.
Karlos je naglasio taj uticaj i njegovu didaktiku funkciju. (didaktiki: u
svrhu poduavanja, prim. prev.) Rekao je da je to don Huanova omiljena
klupa, to mi je bilo veoma uzbudljivo. Trljajui ruke, uveravao me je kako je
vreme da preemo na stvar.
Da li zna ta je Pravilo? upitao je.
Iako sam neto o tome proitao u jednoj od njegovih knjiga, (Orlov Dar
prim. prev.) nisam ba mnogo shvatio, pa sam odmahnuo glavom.
Nastavio je:
To je naziv koji su vidovnjaci dali pokrovitelju druine arobnjaka, vrsti
navigacione karte, ili, jednostavnije, knjizi ratnikih propisa i dunosti koji
se tiu njihovih praksi.
Nakon iscrpljujuih ispitivanja, arobnjaci drevnog Meksika su doli do
zakljuka da, kao to sva iva bia poseduju definisan bioloki obrazac koji
omoguava reprodukciju i evoluciju, mi takoe imamo jedan energetski
obrazac koji je odgovoran za na razvoj kao svetlosnih bia.
Obrazac svih vrsta crpi svoju energiju iz Pravila. Pravilo je vrsta materice,
ono sadri evolutivni plan za svako bie, ne samo na zemlji, ve i u svakom
uglu univerzuma gde postoji svesnost. Niko ne moe da ga izbegne. Najvie
to moemo je da ignoriemo njegovo postojanje i u tom sluaju, mi
neemo dostii nivo na kome moemo biti ono to zaista jesmo: iva masa u
slubi nerazumljive svrhe.
Reeno arobnjakim terminima, Pravilo je nacrt Orlovih komandi, vrsta
obrasca koji je odgovoran za efikasnost akcija koje se tiu uvanja energije.
U praktinom smislu, takav odnos ne moe proizvesti nita drugo osim
ratnika.
Pravilo je sveobuhvatno i pokriva sve delove ratnikog puta. Ono opisuje
kako je drutvo naguala stvoreno i odgajano, kako su generacije povezane u
obliku loze, i ono ih vodi ka slobodi. Ali, ako elimo da ga koristimo kao klju
do moi, mi moramo da se u njega lino uverimo.
Kako moe da se u njega uveri?
Pravilo se dokazuje samo po sebi arobnjaku koji vidi. Za poetnika kao to
si ti, najbolji nain za proveru njegove funkcionalnosti poiva na otkrivanju
uticaja koje Pravilo ima na tok njegovog sopstvenog ivota.

- 124 -

Poreklo Pravila
Pitao sam ga kako je ovek doao u dodir sa tim obrascom.
Uzvratio je:
On je uvek postojao. Meutim, vidovnjaci su ga otkrili i oni su njegovi
uvari.
Pravilo je izvor univerzalnog poretka. Njegovo delovanje i svrha se
ignorie, ne zato to je ono nepoznato, ve zato to nije shvaeno. Stotine
generacija arobnjaka je uloilo svoje ivote u strastvenu elju da ga
rastumae i da razrade praktina pravila za svaku od njegovih konceptualnih
jedinica.
Na poetku, niko nije ni pokuavao da rasvetli tu strukturu, zato to niko
nije znao da ona postoji. Poto su vidovnjaci doli u dodir sa sa drugim
svesnim entitetima koji postoje na ovoj Zemlji i koji su mnogo stariji i
iskusniji od njih samih, oni su poeli da stiu delove Pravila. Jednog dana su
videli da se svi ti delovi meusobno uklapaju poput slagalice. Tada su otkrili
ono to su nazvali mapa, i loza drevnih arobnjaka je zapoela.
Pomou svog vienja, oni su proverili svaki deo povezan sa sanjanjem. Oni
su isprobali sve kombinacije, odreujui njihove efekte na svesnost. Oni su
prakse sanjanja organizovali u sedam nivoa produbljivanja i tako su prodrli
do najskrivenijih kutaka i krivina univerzuma. Malo po malo, oni su razvili
obrazac nagualove druine, strukture u obliku krajnje stabilne piramide,
sposobne da iskae dela moi sa oiglednom jasnoom.
Ali, postojala je jedna stvar koju drevni nisu proverili: Pravilo za prikradae
(tragae). Oni su gledali na prikradanje kao na skrivenu mogunost koju nije
vredno istraivati u praksi.
Zato?
Zato to je u eri u kojoj biti arobnjak znai biti na vrhu drutvene lestvice,
prikradanje umetnost koja nema svrhu. Ono se inilo kao uzaludan trud. Ali,
kada se modalitet vremena promenio, takav nain razmiljanja je stare
vidovnjake doveo skoro do ivice istrebljenja.
To se nije dogodilo Toltecima koji su primetili da je drugi, veliki deo Pravila,
poeo da otkriva svoj udni sadraj. Loze koje su bile sposobne da ga
upotrebe su bile jedine koje su preivele; ostale su nestale i izgubile se u
vihoru koji je oznaio pad vladavine starih vidovnjaka. Prihvatanje
prikradanja je odredilo raanje novih vidovnjaka. Sa njihovom pojavom,
Pravilo naguala je potpuno razjanjeno.
ta se onda desilo?
Period novih vidovnjaka je otpoeo pre oko pet hiljada godina, i doiveo je
svoj vrhunac u periodu Tule. Pomou prikradanja, ti su ratnici su dali
sutinski doprinos arobnjatvu pomou ideje besprekornosti.

- 125 -

Bezlini organizam
Cij Pravila naguala je stvaranje druina; one su samosvesni organizmi
sposobni da odlete tamo negde u tu ogromnost. Takve organizme
sainjavaju grupe ratnika koji su uskladili svoje individualne namere. Svrha
te zamisli je da se ovekovei ne - ljudska dimenzija svesti.
Ne - ljudska?
Tako je. Dimenzija u kojoj linost vie nije cilj.
Ljudska bia su nesposobna da uu i opstanu due vremena u podruju
kosmike svesti - u stanju koje je don Huan nazivao trea panja. Ili emo
to stanje napustiti i zaboraviti ga, ili emo u njemu ostati i stopiti se sa tim
beskrajnim morem.

Ali, mo koja nas vodi je pronala nain kako da prevaziemo ova

ogranienja tako to je stvorila organizme u kojima individualna bia
funkcioniu kao udovi.
U srcu tih organizama se stvara radikalno nova vrsta panje, jedna namera
usmerena ka istraivanju nepoznatog, timsko istraivanje onoga to se na
drugi nain ne moe saznati. Oseaj individualnosti vie nije njihov
operativni centar jer je on zamenjen neim mnogo intenzivnijim: ivljenjem
osobe kao dela celine, to je jedno energetsko stanje koje nijedan prosean
ovek ne moe ak ni da zamisli. Ne postoje navike, nema ega, nema
neznanja, nema tumaenja. Ta vrsta organizma je samo jedan stadijum na
beskrajnom putu svesnosti, ali za nas, ljudska bia, taj stadijum je
konanan.
Upitao sam ga kako funkcionie svesnost druine.
On je to uporedio sa fizikim telom.
Svaka od naih elija, iako na maglovit nain, svesna je svog jedinstva, i uz
odreena ogranienja, svaka od njih moe samostalno da deluje. Meutim,
njihova lina namera je podreena jednoj nadmonoj svrsi koja se sastoji u
tome da se oblikuje celina koju zovemo ja.
Kada konano stignemo do neverovatnog podviga shvatanja opte svrhe,
moemo primetiti jednu nadmonu razvojnu liniju. Opaamo mogunost da
budemo ujedinjeni sa energetskim biima koja su nam komplementarna, to
stvara oblik ivota ija je svrha toliko udaljena od preokupacija
svakodnevnog sveta, koliko je i svest jedne elije udaljena od nae
celokupnosti. Novi vidovnjaci nazivaju taj oblik ivota druina naguala.
Ko su naa komplementarna bia?
To su ljudska bia koja poseduju svetlosne karakteristike koje se
meusobno dopunjavaju.
Energija periodino stvara obrasce koje svi delimo. Uopteno govorei,
moe se rei da postoje etiri osnovna svetlosna obrasca u dvanaest

- 126 -

varijanti koje udruuju nagual mukarac i nagual ena. to tonal blii

idealnoj svetlosti za svoj tip, on ispoljava sve superiorniji nivo svesnosti.
Kada se idealni obrasci sretnu oni se sjedine. Oseanja privlanosti meu
ljudskim biima se mogu objasniti kao rezultat stapanja njihovih energetskih
karakteristika. Obino je takvo stapanje nepotpuno ali ponekad se dogodi
neoekivani i nepojmljivi talas simpatije - vidovnjaci bi rekli da je dolo do
ina energetskog upotpunjavanja.
Ratnici druine se sjedinjavaju na takav nain da njihovi odnosi stvaraju
najpovoljnije rezultate u smislu sticanja i akumuliranja moi.
Teko je pronai specifina svetlosna tela koja su dostupna za zadatak
naguala; obino se nalaze tonali koji su deformisani ivotom u svetu. Ali
kada je nagual sposoban da sastavi svoju druinu, energija njegovih ratnika
e se ujediniti. Oni rtvuju svoju individualnost zarad uzvienog cilja i
povratak njihovoj prijatnoj izdvojenosti vie nije mogu, to bi za njih znailo
jedino smrt. Moe se rei da druina nije sastavljena od individua, ve je pre
svega jedinstveni, ivi organizam koji poseduje sposobnosti koje nisu
ljudske.
Sastavljanje Druine
Kakvu svesnost o cilju druine ima svaki njen lan?
Potpunu svesnost. Svi lanovi znaju mone prie koje se odnose na njihovu
specijalnost i znaju da je njihova funkcija deo svrhe koja ih prevazilazi.
Odnos izmeu Pravila i druine se ispoljava kroz njene zadatke. Na primer,
kada enski ratnici iz grupe prime komandu da prate energiju u prostoru dok
ne pronau mogue kandidate za novu generaciju arobnjaka, one se
usredsreuju na taj zadatak kao na svoj put u slobodu. Nita ih drugo ne
zanima. Ako disciplina te namere popusti, rezultati mogu biti haotini.
Dao mi je primer efekta koji nastaje kada se line brige umeaju u
arobnjakov zadatak.
Kratko vreme poto sam zapoeo svoju obuku, iako niko nije traio da to
uinim, ponudio sam don Huanu pomo u sastavljanju nove druine. Kad god
bi neka lepa devojka obratila panju na mene ja bih u njoj video svoje
energetski komplementarno bie i pokuavao da je utrapim don Huanu,
veliajui njene kvalitete.
Isprva su ratnici to uzeli kao alu. Ali, malo po malo, to im je dojadilo i
jednog dana, kada sam doveo moju novu nagual enu da im je predstavim,
nisam mogao da ih pronaem. Oni su se svi odselili iz kue. Oseaj
usamljenosti mi je pomogao da povratim trezvenost.
Druina je samosvesno bie koje nas potpuno nadilazi. Uee u njegovoj
nameri je neto toliko neobino da im uenik nazre njegovu celokupnost,
njegov ego se jednostavno raspadne. To ne znai da on automatski postaje
besprekoran; godnama e i dalje morati da ini napore da savlada svoj
karakter i uniti samovanost kao i svoju opsednutost snagom.
Samo nagual mukarac i nagual ena imaju potpunu viziju o funkcionisanju

- 127 -

druine. Nastavljajui poreenje, oni e ti rei da su oni nervni sistem

druine; jedinica koja upravlja procesom ovekoveenja. Ostali lanovi slue
kao podrka i oni se brinu o konkretnim zadacima i stvaranjem kopije
grupe.
Nagualov posao je iscrpljujui. On mora da ima savrenu kontrolu nad
umetnou prikradanja i sanjanja, on mora da naui da vidi i da razvije svoju
sposobnost rukovoenja do maksimuma i mora da slui kao primer
trezvenosti kako bi sauvao jedinstvo grupe; ako oni dopuste da zastrane
zbog svojih emocija, rezultat je raspad.
Upitao sam ga zato je to tako.
Zato to je druina organizam kritine mase. Ako bilo koji od njegovih
delova zastrani od cilja, nastali poremeaj izaziva kolaps i sve mora da se
zapone iz poetka. Zato je nagual u obavezi da zahteva od svojih ratnika da
daju sve od sebe, i on mora da rasporedi njihove zadatke tako da svi oni
mogu uestvovati u njima sa optimizmom i poverenjem. Ulje koje podmazuje
motor druine je besprekornost njenih lanova, a njeno pogonsko gorivo je
enja za totalnom slobodom.
Struktura Druine
Koliko ratnika sainjava grupu?
Normalna struktura druine je etvorodelna, to jest, zasnovana je na broju
etiri, jer Pravilo ima oblik piramide. Njena formacija i hijerarhila su
odreeni u skladu sa tom osnovnom strukturom. Kao i kod piramida,
arhitektura grupe poiva na osnovi sa etiri ugla a svaki ugao ine tri
ratnika: jedna ena sanja, jedna ena prikrada, i jedan muki pomonik.
Uglovi su meusobno povezani pomou glasnika a par naguala je iznad svih
njih.
Pravilo se ispoljava dvostrukom mukarcu ili eni preko vizija, i oni moraju
da ih prihvate kako bi bili mudri naguali. Sledei to usvajanje, naguali se
pomou svojih ratnika sjedinjuju malo po malo, uvek pratei znakove koje
daje duh. Njihova sposobnost da vode je prirodna i neosporna jer poto su
dvostruki oni odraavaju svaki od energetskih tipova svoje druine.
Naguali mogu biti definisani kao mukarac i ena izvanredne energije
ukljueni u in zaea jedne svrhe koja je beskrajno vea od iega to je
ljudima poznato. Dok su zajedno, oni se obino u drutvu predstavljaju kao
mu i ena.
Sposobnost naguala mukarca je da pronae i koristi najpogodnije rei i da
izrazi stvari sa preciznou, intelektualnom jasnoom, lakoom izraavanja i
lepotom. Meu vidovnjacima loze kojoj je don Huanova grupa pripadala,
znamenje (duha) koje je okupiralo druinu je bilo umiranje. Sve njihove
voe, osim mene, su pronaene pod takvim okolnostima.
Zato je u tvom sluaju bilo drugaije?
Zato to sam ja, pravilno reeno, suvini nagual. Nisam doao da nastavim
lozu ve da je zapeatim.

- 128 -

A kakvo je pravilo za nagual enu?

Nagual ena je svetlo koje predvodi sve napore, prava majka. Ona obino
odlazi pre svih ostalih iz grupe i njie se izmeu prve i druge panje,
poseujui uenike u snovima. Ona slui kao svetionik i ako je potrebno, ona
moe da se vrati iz druge panje da zane novu generaciju vidovnjaka.
Kad smo kod ratnika, oni nastupaju u dve skupine, kao prikradai i sanjai.
Oni imaju dve vrste funkcija: vratari i uvari. Vratari pripadaju junom
pravcu. Oni su mrea filtera kroz koji uenik mora da proe. Oni odluuju da
li ratnik ostaje ili odlazi, i oni imaju glavni uticaj na to kako su lanovi tima
snabdeveni. Oni su takoe organizatori monih sastanaka.
uvari su vrsta spoljanje verzije vratara; postoje beli i crni. Oni su nadleni
da nadgledaju miran rad grupe, to znai da oni upozoravaju na mogue
spoljne napade a takoe su spremni da reavaju bilo kakve unutranje
probleme. Kod novih vidovnjaka, za sve te funkcije su zaduene ene.
Zato je to tako?
Zato to su ene pokretljivije i energinije od mukaraca. Praktino ceo
univerzum je enski po svojoj prirodi, i grupe vetica putuju kroz njega kao
da su u svojoj sopstvenoj kui. Ta sposobnost da se kreu bez smetnji od
strane tamne energije, stvara od njih izvor energije za grupu.
S druge strane, mi mukarci smo odmah otkriveni jer je naa energija
blistava i odaje nas. Takoe, poto nismo stvoreni da raamo, mi nemamo
specijalni organ za sanjanje (matericu). Osim naguala, muki lanovi druine
ne unose previe ivahnosti u grupu.
Uprkos tome, Pravilo nalae da postoje etiri muka ratnika koji organizuju,
istrauju i razumeju. Zbog toga su oni uvrstili svoje skupne take na veoma
posebnim energetskim poloajima. Njihova svrha slui tome da uravnotee
grupu, tako to e ublaiti uestale eksplozije snage koje nastaju uvek kada
ratnice uu u novu fazu. Da nema njih, organizacija bi eksplodirala im bi
ratnice postigle odreeni nivo efikasnosti. Dakle, uloga mukaraca je da
budu sidra; oni uvruju grupu sve dok ona ne dosegne maksimum moi.
Radi takve pojavnosti, don Huan je nazvao tu druinu udruenje zmije. To
je koncept koji je preuzeo od starih vidovnjaka i koji se odnosi na kvadratne
are na koi zvearke. On je tvrdio da ivotinjska glava sa svojim fiksiranim i
hipnotikim oima predstavlja par naguala. Prsa odgovaraju ratnicima
sanjaima ija je uloga da udahnu vizije i isporue ih ostatku grupe. Stomak
predstavlja prikradae koji su sposobni da svare svaku zamislivu sitiuaciju.
Rep je potpora ija je obaveza da obezbedi pokretljivost grupi. To je veoma
dinamian poredak.
Postoje li druine koje su drugaije ustrojene?
Ratnici su u velikoj veini rezultat besprekornog voenja od strane naguala.
Siguran sam da moe videti kako posle vie godina tog stalnog pritiska
organizacija grupe postaje vrlo posebna. To je razlog to postoji toliko puno
loza arobnjaka. Ali, svi oni u osnovi prate piramidalni oblik udruivanja koji
sam ti opisao, zato to je iskustvo pokazalo da je to najstabilniji obrazac.

- 129 -

Svrha Pravila
Koja je svrha druine?
Sa take gledita Orla to je: istraiti, prouiti i uveriti se u Pravilo. Svaka
generacija ratnika treba da se usredredi na to, zato to je pravilo
akumulativno. Naslee vidovnjaka se bazira na poloajima skupne take tih
vidovnjaka kojima naredne druine pridodaju svoje sopstvene tekovine.
Prirodno je da loze stvaraju dnevnik dogaaja u kome naguali belee svoja
otkria.
Osnovni nagon nekog organizma je da se razmnoi. Zbog toga bi jedan od
naina objanjavanja bio da se kae kako je Pravilo uputstvo za proces
razmnoavanja. Ono tei ka ovekoveenju svesnosti, neemu to se ne moe
samostalno izvesti kada se prekorae izvesne granice. Moi koje svaki ratnik
samostalno dosegne tokom svog uvebavanja su sporedna postignua.
Prema arobnjakoj taki gledita, cilj njihovog udruivanja je da osiguraju
svoj prelazak u drugi nivo panje, zato to bez energije grupe, nema
poletanja.
Hoe da kae kako samostalni ratnici nemaju ansu?
Ne. Ono to govorim je da druina moe vie da postigne.
Zamisli da ivi u koloniji gusenica koje su u fazi metamorfoze. Iznenada se
jedna od ahura provaljuje i njen obitavalac je naputa u bljesku svetla i
boja. Ima utisak da je gusenica nestala. Sa druge strane, za tu gusenicu
njen istinski ivot kao leptira tek zapoinje. Dakle, usamljena gusenica e
verovatno zavriti u stomaku ptice.
Isto tako, krajnji cilj ratnika je konani skok u treu panju; oslobaanje od
svih oblika tumaenja (verovanja, prim. prev.) Koliina energije koja je za to
potrebna, moe se postii jedino pomou posebnog usklaivanja kritine
mase, sa ciljem stvaranja neophodne saglasnosti da se sastavi energija.
Meutim, poto veina druina nisu sposobne da postignu celovitost svoje
energije, naguali su sainili jedno utoite unutar druge panje, jednu
ogromnu graevinu namere smetenoj u zabaenoj oblasti sanjanja, u koju
vidovnjaci odlaze sami ili u malim grupama. Ja to nazivam kupola namere
jer je njen vidljivi oblik u obliku kubeta, ali don Huan je vie voleo da to
nazove groblje naguala.
Zato je on to tako nazvao?
Zato to opstajanje na tom mestu uzrokuje smrt arobnjaka u bukvalnom
smislu. U smislu koji nije sasvim alegorijski, to je groblje. Iako postoje oni
kojima se vie svialo da njihova sudbina bude produavanje svesnosti za
ogromne periode vremena, i oni e ipak morati da se sa njim suoe kada
doe njihov as.
Dakle, za veinu arobnjaka, glavni cilj udruivanja je ta kupola naguala, u
nadi da e postati sposobni da je upotrebe kao usputnu luku u kojoj bi se
snabdeli za veliko putovanje. Da bi pristigli tamo, nije neophodno da cela

- 130 -

druina ode u isto vreme. U tom sluaju, oni mogu da se delimino vraaju
sve dok se ne sastavi celokupnost energetske strukture grupe.
Kao to moe videti, izazovi sa kojima se ratnici suoavaju tokom svoje
ljudske egzistencije su tek predigra; one zaista strahovite stvari dolaze
kasnije. Ne pitaj emu su se oni posvetili dok obitavaju na ovom svetu; to bi
ti zvualo poput bajke. Vano je sledee: sve njihove aktivnosti su voene
Pravilom.
Prokomentarisao sam da se, imajui na umu cij udruivanja, Pravilo moe
protumaiti kao pre-panski ekvivalent onoga to druge kulture nazivaju
boije zapovesti koje su zbir zakona sainjenih za spasenje oveka.
Uzvratio je:
To nije isto, zato to Pravilo ne dolazi od boanskog bia. Mehanizam
Pravila je bezlian, njemu nedostaje dobrota ili saaljenje. Ono nema drugog
cilja osim svog nastavljanja.
Doputajui sebi da budu zavedeni poreenjima, drevni vidovnjaci su
nainili greku tako to su poistovetili Pravilo sa svojim nepotpunim
tumaenjima i iskvarili su ga tako to su podigli hramove u njegovu ast.
Novi vidovnjaci su sve to odbacili. Kada su savladali prikradanje, oni su
ponitili sutinu arobnjatva i iznova otkrili cilj totalne slobode koji ni
sluajno ne obnavlja religiozne ciljeve. To je zbrisalo opinjnost ljudskim
oblikom, ali, to je imalo sekundarni efekat koji sam ti ve objasnio: divlji
entuzijazam starih vidovnjaka je zamenjen tajanstvenim i sumnjiavim
ponaanjem.
Na kraju je uinak koji je prikradanje imalo na druine naguala bio taj da su
oni izneverili svoje poetne motive. Tokom vremena, cilj totalne slobode je
bio sveden na prie. Veina arobnjaka don Huanove loze su naginjali ka
tome da odlete u drugu panju. Izuzev naguala Huliana Osoria, niko od njih
nije eleo da ispita avanturu i uzbuenje tokom posete kupoli naguala,
sastavljenoj od namere, a koja je smetena na jednoj od zvezda u sazveu
Oriona.
Trozubi Naguali
Pravilo je konano, ali njegov plan i konfiguracija su u konstantnoj evoluciji.
Ali za razliku od evolucionista koji gledaju na prilagoavanje ivota kao na
sluajnu akumulaciju genetskih mutacija, vidovnjaci znaju da kod Pravila ne
postoji nita sluajno. Oni vide kako Orlove komande u obliku talasa energije
s vremena na vreme potresaju loze moi, stvarajui nove faze u
arobnjatvu.
Mnogo precizniji nain da se to opie je da se prihvati kako su sve mogue
varijante Pravila sadrane u materici potencijala i ono to se menja tokom
vremena je stepen znanja koji arobnjaci dobijaju iz tog totaliteta a to
oznaava njihovo usmeravanje na njegove posebne delove. Takvi periodi
promene se naizmenino javljaju i predstavljeni su brojem tri.
Zato ba brojem tri?
Zato to stari Tolteci povezuju broj tri sa dinamikom i obnavljanjem. Oni su

- 131 -

otkrili da trinitarni oblici - oblici zasnovani na broju tri - donose neoekivane

promene.
Pravilo nalae da se s vremena na vreme u lozama pojavi poseban tip
naguala; nagual ija energija nije podeljena na etiri dela ve umesto toga
ima samo tri odeljka. Vidovnjaci ih nazivaju trozubi naguali.
Upitao sam ga na koji nain se oni razlikuju od ostalih.
Odgovorio je:
Njihova energija je prevrtljiva, oni su uvek u pokretu i radi toga otkrivaju
kao im je teko da akumuliraju mo. Sa take gledita loze, njihov sklop je
pogrean; oni nikada nee biti pravi naguali. Kao kompenzacija, njima
nedostaje plaljivost i rezervisanost koji karakteriu klasine naguale, i oni
poseduju neobine sposobnosti za improvizaciju i komunikaciju.
Moe se rei da su trozubi naguali poput ptice kukavice koja se izlegla u
gnezdu drugih ptica. Oni su oportunisti ali su neophodni. Za razliku od
naguala sa etri iljka ija je sloboda u tome da prou neprimeeni, oni sa tri
iljka su javne linosti. Oni otkrivaju tajne i izazivaju fragmentaciju uenja,
ali bez njih, loze moi bi se odavno ugasile.
Prema novim vidovnjacima, po Pravilu nagual sastavlja novu druinu kao
naslednika svoje vlastite. Neki od njih, zahvaljujui ogromnom viku
energije, sposobni su da pomognu i u sastavljanju druge ili tree generacije
vidovnjaka. Na primer, nagual Elijas Uloa je iveo dovoljno dugo da stvori
druinu koja e naslediti njegovu i da ima uticaj i na stvaranje sledee. Ali to
ne znai ravanje loze; sve te grupe su deo iste linije prenoenja.
S druge strane, trozubi nagual je odreen da radijalno prenosi znanje to
dovodi do razlaza loze. Njegova svetlosna ahura ima dezintegracioni efekat
na grupu, to rui linearnu strukturu prenoenja (znanja) i kod ratnika
podstie elju za promenom i akcijom i jednu aktivnu sklonost da sarauju
sa blinjima.
Je li to ono to ti se dogodilo?
To je ono to se dogodilo. Zbog sklonosti moje svetlosti, nemam nikake
neodlunosti da napustim jezgro znanja gde god krenuo. Znam da mi je
potrebna ogromna koliina energije kako bih ispunio svoj zadatak i da ga
mogu izvriti samo pomou masovnosti. Radi toga sam voljan da nadaleko i
nairoko irim znanje i da izmenim i redefiniem njegove modele.
Deo Pravila Koji Se Odnosi na Trozubog Naguala
Kao to zna, moj uitelj je postao svestan Pravila trozubog naguala kada je
pokuao da shvati izvesne nepravilnosti u novoj grupi. Bilo je oigledno je da
se nisam mogao uskladiti sa ostalim uenicima. Zato mi je posvetio vie
panje i video da ja maskiram svoju energetsku konfiguraciju.
Misli da je don Huanovo vienje bilo pogreno?
Naravno da nije! Ono to je bilo pogreno je njegovo posmatranje. Vienje

- 132 -

je konana forma percepcije; ona se ne bavi spoljanou, tako da nije

mogue prevariti se. Meutim, zbog pritiska koji je on godinama vrio na
mene, moja energija se napregla da se oblikuje prema njemu. To je
uobiajeno meu uenicima. Poto je on bio podeljen na etiri odeljka, ja
sam takoe poeo da iskazujem sline energetske osobine u svojim
akcijama.
Kada sam jednom postao sposoban da se otresem od njegovog uticaja
(trebalo mi je skoro deset godina tekog napora), otkrili smo neto
zauujue: Moja svetlost ima samo tri odeljka; ona ne odovara obinoj,
savremenoj osobi koja ih ima samo dva, niti nagualu. Ovo otkrie je uzazvalo
veliku pometnju u grupi vidovnjaka, jer su svi oni to videli kao znak
sutinske promene za lozu.
Tada se don Huan vratio nasleu svojih predaka i skinuo prainu sa
zaboravljenog aspekta Pravila. Rekao mi je da izbor naguala ne moe ni na
koji nain biti razmatran kao lini ef, jer je duh onaj koji oduvek bira
naslednike loze. Prema tome, moja energetska nepravilnost je deo komande.
Suoen sa mojim uspanienim zapitkivanjem, on me je uveravao da e se u
odreenom trenutku pojaviti glasnik koji e mi objasniti smisao mog
postojanja kao trozubog naguala.
Godinama kasnije, tokom posete jednoj od prostorija Nacionalnog Muzeja
Antropologije i Istorije, spazio sam indijanaca obuenog u staromodni
Tarahumara kostim, koji je izgledao kao da sa nejveim interesovanjem
posmatra jedan od izlobenih predmeta. Istraivao ga je sa svih strana sa
tako totalnom koncentracijom, da sam postao radoznao i priao blie da
pogledam.
Kada me je spazio, ovek mi se obratio i zapoeo da objanjava znaenje
grupe izvanrednih reljefa urezanih u kamenu. Dok sam bio usredsreen na
ono to mi je govorio, setio sam se don Huanovog obeanja i shvatio da je
taj ovek izaslanik od duha koji mi isporuuje deo pravila koje se tie
trozubog naguala.
I ta taj deo kae?
On tvrdi da, kao to druine imaju jednu energetsku matricu zasnovanu na
broju sedamnaest (dvoje naguala, etiri ene sanjaa, etiri ene prikradaa,
etiri muka ratnika i tri izviaa), tako i loza koja je nastala nasleivanjem
druina, takoe ima strukturu moi na bazi broja pedeset dva. Orlova
komanda je da e se posle svakih pedeset i dve generacije etvorozubih
naguala pojaviti trozubi nagual ija je uloga da pokrene katarzinu akciju na
umnoavanju novih etvorostrukih loza.
Pravilo takoe kae da je trozubi nagual destruktivan za ustanovljeni
poredak, jer njegova priroda nije da stvara niti da neguje, i on ima sklonost
da zarobi sve one koji ga okruuju. Da bi doli do slobode, ti naguali to
moraju da uine sami, jer njihova energija nije pogodna za voenje grupe
ratnika.
Kao i sve ostalo u svetu energije, blok od pedeset dve generacije je
podeljen na dva dela; prvih dvadeset est je posveeno irenju i stvaranju
novih puteva, a ostale su okrenute ka uvanju i izolaciji. Ovaj obrazac
ponaanja se ponavljao kroz milenijume tako da arobnjaci znaju kako je on

- 133 -

deo Pravila.
Kao posledica aktivnosti trozubog naguala, znanje postaje iroko poznato i
formiraju se nove elije etvorozubih naguala. Poevi od te polazne take,
loze ponovo sastavljaju tradiciju prenoenja uenja u linearnoj formi.
Koliko esto se pojavljuju trozubi naguali?
Otprilike jednom u hiljadu godina. To je starost moje loze.
Zadatak Dananjih Vidovnjaka
Dok je ispitivao Pravilo trozubog naguala, don Huan je doao do zakljuka
da je neizbeno nastupilo vreme nove vrste ratnika; ja sam ih nazvao
savremeni ratnici.
Da li postoje ikakve osobenosti svetlosne kompozicije kod tih ratnika? Ne. U
svakoj eri, energetski obrazac oveka je bio vrlo ujednaen tako da je
organizacija druine ista. Meutim, dananji ratnici doivljavaju pomeranje
ka zelenoj boji u svojoj svetlosti, to znai da oni obnavljaju osobine starih
vidovnjaka. To je neto neoekivano, iako je svakako obuhvaeno Pravilom.
Prava razlika izmeu vidovnjaka iz prolosti i ovih dananjih je u njihovom
ponaanju. U sadanjem trenutku, mi nismo predmet istih proganjanja kao
to je to bilo u prethodnim erama, i radi toga arobnjaci imaju manje
ogranienja. Jasno je da to ima svrhu: Popularizacija uenja.
Doiveo sam trenutak obnove. Moj zadatak je da zatvorim lozu don Huana
zlatnim kljuem i da otvorim mogunosti za one koji e doi kasnije. Zato
sam rekao da sam ja poslednji nagual moje loze, ne u apsolutnom smislu ve
u smislu radikalne promene.
Tada je Karlos prekinuo svoje izlaganje i podsetio me na razgovor koji smo
vodili kada smo se prvi put sreli.
U to vreme, zamolio sam ga da mi govori prie o moi. Uzvratio je da ne
moe odbiti moju molbu, ali da bi besciljno rukovanje tim priama dovelo do
do njihovog pretvaranja u neto trivijalno.
Nadam se da je ono to si video tokom ovih godina ispunilo tvoja
oekivanja. Uinio sam koliko sam mogao imajui u vidu tvoja ogranienja
isto koliko i moja. Zna da si ve poeo sa uvebavanjem svog sanjajueg
dvojnika i to garantuje da e moi sam da nastavi; tvoj dvojnik te nee
ostaviti sve dok ne stigne do svoje celokupnosti. Teoretski deo je zavren, i
vreme je da ti dam poslednji poklon.
Ton Karlosovog glasa dok je izgovarao te rei koji je bio negde izmeu
zvaninog i familijarnog, uinio je da usredsredim svu svoju panju.
Konano uenje kae da kada se povee sa namerom, svaka osoba koja
pristupi nagualu, kakva god da je, ima svoje mesto unutar totalnog
konteksta Pravila. Dakle, nisi sam; arobnjaci neto oekuju od tebe.
ta? upitao sam pomalo zbunjen.

- 134 -

Objasnio je:
Svi ratnici imaju zadatak. Tvoj je da ispuni ono to ti je duh rekao da
uini; to je tvoj put do moi.
I koji je to zadatak?
Pa, tvoja lina misija je neto to e ti jednog dana rei tvoj dobroinitelj.
Ipak, u skladu sa Pravilom za trozubog naguala, ja sledim dugotrajnu
strategiju zamiljenu od don Huana koja e te povezati sa namerom moga
uitelja.
Ono to se od tebe oekuje je da kae onima koji te okruuju: Vi ste
slobodni, vi moete samostalno da letite! Imate sve neophodne informacije,
ta ekate? Delujte besprekorno, i vidite kako e energija pronai nain.
Upozori svakoga da je sa kulminacijom don Huanove loze, znanje irom
otvoreno. Svaki ratnik je odgovoran za samog sebe i moe da obezbedi sebi
minimalnu ansu, a to je da organizuje svoju sopstvenu druinu.
Sadraj

4. DEO: SVET STARIH AROBNJAKA DANAS

Sa dozvolom onog koji nema ime, nastavljam sa svojim svedoenjem kako
bih dovrio ovaj izvetaj i predstavio istinu u njenoj potpunosti.
Jednog dana, vrlo rano izjutra, probudio me je telefonski poziv. Bio je to
Karlos i zaista je zvuao loe. Rekao je da se nalazi u hotelu Kamino Real u
Meksiko Sitiju i da je veoma bolestan. Dodao je kao te noi nije mogao da
zaspi i da je ekao zoru kako bi mogao da me pozove.
Upitao sam ga kako mogu da mu pomognem.
Odvrtatio je da mu je hitno potreban izvesni lek specijalno spremnljen za
njega od strane jednog travara iz susednog grada i zamolio me ako bih
mogao da odem tamo i da mu ga donesem.
Stavio sam se pod njegovu komandu. Dao mi je uputstva i ime osobe kod
koje se nalazi napitak.
Tada je nainio kometar koji mi se uinio udnim jer nije imao nita sa onim
o emu smo razgovarali.
Kada je Herman Kortes stigao u Meksiko, dao je nareenje da se spale
njegovi brodovi. To je bio magini in koji garantuje pobedu. Za njega je to
znailo da mora pobediti ili umreti; nije imao drugog izbora. Trebamo imati
na umu da svaki na poduhvat moe biti poslednji.
Tvrdio je da ima gadne bolove u stomaku i da je ta biljka jedina stvar na
svetu koja moe ublaiti njegov bol.
Nisam oklevao. Kada sam spustio slualicu, smesta sam krenuo u Tepoctlan

- 135 -

(Tepoztlan), slikoviti grad pribijen uz planinsku strminu, na sat vonje

autobusom udaljen od Meksiko Sitija. Moja namera je bila da se vratim sa
paketom to je pre mogue, kako bih Karlosu olakao bolove.
Danas, iz perspektive koju sam stekao nakon svih ovih godina, razumem na
ta je mislio kada je rekao da svaki poduhvat moe biti na poslednji.
Siao sam iz autobusa i krenuo pravo ka pijaci. Dok sam hodao ulicom, nisam
mogao prestati da se divim lepoti predela. Visoko gore na brdu iznad grada,
videla se piramida Tepocteka.
Bio je sunan dan i trebalo mi je samo par minuta da stignem do centra
grada. Na pijaci sam potraio deo sa lekovitim biljem i upitao za don Eladija.
Izgledalo je da ga niko ne poznaje, ili moda nisu eleli da odgovoraju na
moja pitanja.
Stajao sam ne znajui ta da inim, sve dok me jedan sredoveni gospodin
domorodakog izgleda, obuen u belo i sa slamnatim eirom i sandalama,
nije upitao kako mi moe pomoi.
Uzvratio sam da traim travara don Eladija, i da sam doao u interesu g.
Hozea Kortesa. Lice mu je zablistalo; sa velikim osmehom mi je pruio ruku
u znak pozdrava i rekao mi da je on Eladio Zamora i da mi stoji na usluzi.
Rekao sam da sam doao po lek koji je propisao.
Izgledalo je da ne zna na ta mislim, ali kada sam mu rekao da g. Hoze
Kortes pati od jakih bolova u stomaku, reagovao je kao da se setio neega.
Dramatinim tonom, rekao mi je da zna o emu se radi ali da naalost nije u
mogunosti da ubere biljku o kojoj je re, tako da mu trenutno ona nije pri
ruci kako bi pripremio napitak.
Uspaniio sam se jer sam znao ta se desilo sa onima koji nisu uspeli da
izvre neke zadatke koje im je Karlos dao: takvi su jednostavno bili
odbaeni.
Upitao sam don Eladia da li bih mogao da nabavim biljku negde drugde.
Odmahnuo je glavom.
Uzaludno je da je trai jer je ovde niko ne prodaje.
Insistirao sam kako mora postojati mesto na kome bih je mogao pronai.
Videi moje oajanje, rekao mi je da on ne moe da ode i nabavi je u ovom
trenutku, ali moda, ako bih se vratio preko vikenda
Postao sam veoma nervozan i rekao mu da ako mi opie tu biljku i mesto gde
raste, ja bih bio voljan da odem i da je sam potraim, kako bih mu omoguio
da pripremi lek.
Videi moju reenost, don Eladio je pristao, ali me je upozorio kako je doi
do mesta na kome ta biljka raste naporno i opasno.
Spreman sam da bilo ta uinim! uzviknuo sam.

- 136 -

Izgleda da je cenio moje rei jer je doneo neku staru knjigu iz botanike i
nakon to je prelistao, pokazao mi je crte biljke. Rekao je da je jedino
mesto na kome ona raste uski kanjon u planinama koji je prilino udaljen
odavde, i objasnio mi kako da tamo stignem.
Izraunao sam da e mi trebati nekoliko sati da stignem do tog mesta, zato
sam se smesta oprostio od njega i krenuo na put.
Lepota tih predela je oaravajua. Bio sam ispunjen zadovoljstvom pri
pomisli da su ratnici drevnih vremena nekada putovali tim pustim stazama
starim hiljadama godina.
Brda su bila udaljenija nego to mi se inilo. Kada sam stigao do tesnog
kanjona, uao sam u njega najbolje kako sam umeo, borei se sa visokom
travom koja je posvuda rasla. Mesto koje sam traio je oblikovano na
sastavu dva brda gde se akumulirala voda nekadanjih kia i u ratrkanim
lokvama tekla u sporoj, lenjoj struji.
Dugo vremena sam tragao za biljkom. Konano sam je pronaao, ali kada
sam se sagao da je uberem, pogodio me je jak udarac u glavu, i ja sam
izgubio svest.
Probudio me je prodoran miris. Leo sam na prostirci, na vrhu gomile biljaka.
Pogledao sam unaokolo i otkrio da se nalazim u primitivnoj kuici. Pod je bio
nainjen od sabijene zemlje, a drvene grede potamnele od dima su
pridravale krov pokriven crepom.
U blizini zemljane pei u kojoj je gorela vatra, sedela je neka stara ena
odevena u indijansku nonju. Primetio sam da je njena koa bela.
Videvi da sam budan, ona se nasmeila i rekla:
Neka sam prokleta! Dobrodoao nazad u zemlju ivih! Na trenutak sam
pomislila da si najebao!
Nisam znao ta da kaem. Pokuao sam da se pomerim i osetio sam zaareni
bol u glavi; bolelo me je i celo telo.
Stara gospoa mi je pritrala i uspanienim glasom mi naredila da se ne
pomeram jer sam preiveo samo zahvaljujui udu.
Sudei po bolu koji sam oseao, jasno mi je bilo da je moje stanje ozbiljno i
uinio sam kako mi je rekla.
Upitao sam je ta mi se desilo.
Uzvratila je da ne zna. Pomislila je da su me napali razbojnici koji su me
pretukli i ostavili da umrem u brdima. Pokazujui na odeu u koju sam
odeven, rekla je da sam bio go kada me je pronala. U trenutku sam shvatio
da sam obuen u belu nonju izvezenu slikama kolibrija, poput one koju je
indijanka nosila.
Stara gospoa se predstavila. Rekla mi je da je njeno ime Silvija Magdalena i
da je posveena travarstvu i da ona lei moje povrede.

- 137 -

Naglasila je kako je srea to me je pronala kako leim kao da sam baen

na njen put, krvarei skoro mrtav. Dodala je da sam proveo tri dana u
nesvesti i da u za nekoliko dana moi da ustanem.
Njene rei su me zaprepastile. Ponovo sam pokuao da ustanem, ali bio sam
toliko slab da sam se svalio nazad na asuru.
Rekao sam joj koliko sam okiran onim to mi je rekla i stenjui sam joj
objasnio kako sam doao ovde u potrazi za nekim biljem za prijatelja, ali
zato to nisam ispunio svoj zadatak, verovatno ga vie nikada neu videti.
Sluajui moje alopojke, poela je da se smeje. Nije mi bilo jasno zbog
ega. Videvi moj zbunjeni izraz, rekla je:
Ne obraaj panju na mene! Ja samo imam napad smejanja.
Naredni dani su bili najudniji u mom ivotu. Svakog dana sam imao priliku
da prouavam kako donja Silvija lei svoje pacijente koji su patili od svih
vrsta bolesti. Kada sam se malo opravio od svojih povreda, ona me je ak
zamolila da joj pomaem. Na taj nain, bez da sam to zaista shvatio, poeo
sam da radim kao iscelitelj.
Vremenom sam nauio sve to je u vezi sa tom vetinom. Ona me je nauila
kako da ljudima oistim energiju, i kako da sainim terapije za razliite vrste
bolesti, isto kao i puno hiropraktiarskih tehnika - i ogroman broj ajnih
meavina.
Uskoro sam shvatio da je donja Silvija vetica, i da sam odabran za njenog
uenika. Jednostavna injenica to sam bio u njenoj blizini, donosila mi je
istinsko uivanje. Humor i drama u svemu to je inila su bili velianstveni i
podsetili su me na Karlosove opise njegovih uitelja.
Proveo sam skoro tri meseca na toj prostirci. Najtee mi je bilo na poetku,
kada nisam bio sposoban da se kreem i kada je isceliteljka morala da me
vodi u toalet. To to je toalet bio van kue nije uinilo situaciju nimalo
lakom.
Jednog dana kada mi je bilo puno bolje, donja Silvija mi je rekla da e
sledeeg punog meseca biti organizovana uvodna ceremonija za mene. Ve
san puno nauio o njenom svetu, tako da mi je bila istinska ast da prihvatim
poziv.
Dodala je: Sve to mogu rei, je da se oni koji uestvuju u tim obredima
zauvek menjaju, i nikada vie nee biti isti. Nema povratka.
Kao i obino, nisam razumeo na ta misli. Uvek je koristila neobine izraze.
Bilo je oko devet sati uvee kada me je zamolila da poem sa njom. Hodali
smo u tami skoro jedan sat, sve dok nismo stigli na mesto gde su neki ljudi
sedeli oko vatre. Kada smo prili blie, uinila je kretnju kojom mi je ukazala
da je potrebno da sednem na odreeni kamen.
Mesto sastanka se nalazilo pokraj vodopada; mogao sam da ijem njegovo
huanje i osetim vlani vazduh koji je lebdeo do mesta na kome smo se

- 138 -

nalazili.
Vatra je davala dovoljno svetlosti kao bi se videli ostali uesnici. Bila je to
grupa od petnaest ljudi, veina su bili mladi, a bilo je i nekih starih poput
donje Silvije. Oseao sam se malo neugodno i izdvojeno zato to je izgledalo
da sam ja tu jedini novajlija.
Nikada nisam prisustvao obredu te vrste, i nisam zanao kako da postupam i
ta je u pitanju; to me je uinilo veoma pronicljivim. Uesnici su sveano
pevali neto to nisam mogao da razumem, ali me je ispunilo neopisivom
enjom.
Poto smo malo saekali, iz tame se pojavio ovek odeven u kou kojota.
Priao je vatri pleui na udan nain. Nosio je ivotinjsku masku na glavi
tako da nisam mogao da mu vidim lice. Iz njegovog ponaanja i pokreta,
odmah sam shvatio da je u pitanju arobnjak.
Bez i jedne rei, ovek mi je priao. Veoma vetim pokretom, zgrabio je moju
levu ruku i privukao je ka sebi pritiskajui je na svoje rame dok se okretao.
Osetio sam otar bol izmeu prstiju i hteo sam da izvuem ruku, ali on je nju
drao jakim stiskom. Kada me je oslobodio, video sam da je nainio
posekotinu izmeu mog srednjeg i domalog prsta. Krv je ikljala iz
posekotine.
Bio sam u oku; pobegao bih da nisam bio paralizovan od straha. Onda je
arobnjak stegnuo moju ruku kako bi istisnuo jo vie krvi i sipao je malo na
tlo, neto na vatru a ostatak u glinenu posudu.
Posle toga mi je naredio da ustanem, skinem odeu i drim oi zatvorene.
Bilo je toliko snage i autoriteta u njegovom glasu da sam se povinovao.
arobnjak je dugo vremena molio i pevao oko mene. Onda sam osetio kako
duva u mene i trlja celo moje telo lomljivim biljem. Na kraju me je proistio
vatrom baklje ili neim slinim.
U jednom trenutku, osetio sam vrelu i elatinoznu materiju kao se razliva po
mojoj gavi. Bio sam estoko radoznao ali se nisam usudio da mu budem
neposluan i da pogledam.
Konano, naredio mi je da otvorim oi. Kakav ok - moje telo je bilo
prekriveno krvlju! Na kamenu koji je bio ispred mene, video sam telo malog,
crnog jarca. eleo sam da se pobunim, ali zvaninost situacije me je spreila.
Onda su mi rekli da odem da se operem. Hodao sam go pred njima i otiao do
vodopada. Voda je bila hladna, ali je moje telo bilo vrelo i hladna voda mi je
veoma prijala dok sam spirao krv koja je prekrivala moje telo.
Kada sam izaao iz vode, neko me je oekivao sa pekirom tako da sam
mogao da se obriem. Dali su mi moju odeu i obukao sam se, jo uvek
oamuen tim neoekivanim deavanjima. Posle toga sam se vratio da
zauzmem svoje mesto kraj vatre.
Samo to sam seo, ti kruno poreani ljudi su poeli da dodaju jedan
drugome korpe ispunjene pupoljcima pejotla. Svako od njih je uzeo pupoljak
i dodao korpu onome sa svoje leve strane. Pomislio da je odbijem, ali nije

- 139 -

bilo razloga za to; ve sam bio doneo odluku, tako da sam rekao sam sebi:
Pa ta onda?, i sa uivanjem se prepustio ueu u obredu.
Jeli smo pejotl i pevali tokom veeg dela noi.
U jednom trenutku, kada je efekat biljke poeo da slabi, arobnjak mi je
priao, stao pred mene i skinuo masku. Mogao sam da se zakunem kako je
on ona ista utvara koju sam video u kripti katedrale!
Jeza mi je prostrujala niz lea i poeleo sam da vrisnem, ali arobnjak mi se
obrato udnim glasom; bio je vrlo hrapav ili nekako suv. Rekao mi je da je
njegovo ime Melhor Ramos i da sam dobrodoao meu njih.
Nisam znao ta da odgovorim, jednostavno sam blenuo.
Bio sam u veoma posebnom stanju svesti i jasnoa u koju sam u tom
trenutku doiveo nije bila uobiajena u mom svakodnevnom ivotu.
Malo nie, pomonici su nainili ogromnu spiralu od ara iz vatre. Don Melhor
mi je priao i rekao da treba da gledam u spiralu dok mi se ne prikae
Ksolostok (Xolostoc).
Sa rastuim strahom, uinio sam ono to mi je naredio, govorei sebi da je
sve to samo simbolino. Ali, posle trenutka u kome sam zurio u eravicu
poelo je da mi se vrti u glavi i osetio sam da propadam kroz tunel prema
totalnom crnilu u kome vie nisam mogao da raspoznam samog sebe.
Posle te noi, vie se nikad nisam vratio u svet iz koga sam doao. Sada
razumem sve to mi se desilo i zahvalan sam na neverovatnoj srei koja me
je dovela do tih velianstvenih bia koja su moj uitelj i moj dobroinitelj.
_____________________________________________________________
Sadraj

- 140 -