Aldehidi

ALDEHIDI I KETONI
Znaaj aldehida i ketona

Sinteza polimera
formaldehid fenol-formaldehidne smole
Sinteza plastifikatora
butiraldehid 2-etilheksanol
Sinteza siretne kiseline
acetaldehid
Sinteza alkohola
Sastojci parfema
Aldehidi C7-C14
Rastvarai
eeri (ugljeni hidrati)
Struktura
Aldehidi su jedinjenja opte formule RCHO
Ketoni su jedinjenja opte formule RRCO
R i R mogu biti alifatine ili aromatine grupe
osim kod HCHO (R=H)
karbonilna grupa
H
C O
R'
C O
C O
R
keton
aldehidi
Struktura karbonilne grupe

+ _
C O
R'
120 o
120 o
C i O su sp2 hibridizovani
p orbitala
R'
R
C :
..
O .
.
sp2 orbitala
Struktura karbonilne grupe

Elektroni C=O dre zajedno atome razliite
elektronegativnosti
oblak je pomaknut vie ka elektronegativnijem O.
C=O veza karbonilne grupe je POLARIZOVANA
delimino "+" ara (+) je na C, a delimino ""

ara () je na O
C je ELEKTROFILAN, a O je NUKLEOFILAN i SLABO

BAZAN!!!
+ ._
.
C O. .
..
O
..
polarizovana veza
.. _
O
.. :
elektrofilan
nukleofilan i
slabo bazan
Nomenklatura-Aldehidi
1) Uobiajena (trivijalna) imena aldehida su
izvedena iz uobiajenog imena karboksilne kiseline

koja nastaje oksidacijom dotinog aldehida,
zamenom kiselinskog zavretka izrazom "aldehid."
Poloaj supstituenata u odnosu na aldehidnu grupu
se oznaava grkim slovima: , , , itd.
CH3CH2CH2CHC O
CH3
-metilvaleraldehid
2-metilpentanal
CH3CH2CHCH2C O
CH3
-metilvaleraldehid
3-metilpentanal
CH3CHCH2CH2C O
CH3
izokaproaldehid
-metilvaleraldehid
4-metilpentanal
2) IUPACovom nomenklaturom aldehidi se
tretiraju kao derivati alkana ALKANALI.

Imenu alkana (najdui niz Catoma u kome
se nalazi aldehidna grupa CHO) dodaje se
nastavak "al".
Poloaj supstituenata u odnosu na aldehidnu
grupu se oznaava brojevima.
Karbonilni Catom je uvek C1!!!
Jedinjenja kod kojih je CHO grupa vezana
direktno za prsten, nazivaju se

KARBALDEHIDI.
CH3
metanal
(formaldehid)
O
H
CH3CH2
etanal
(acetaldehid)
2-metilpentanal
(-metilvaleraldehid)
Cl
CH3CH2CH2CHO
4
propanal
(propionaldehid)
4-hlorbutanal
(-hlorbutiraldehid)
CH2CH
2-feniletanal
(fenilacetaldehid)
O
C
H
H
CHO
O
OH
cikloheksankarbaldehid
OH
5
6
benzenkarbaldehid
(benzaldehid)
2-hidroksibenzenkarbaldehid
(o-hidroksibenzaldehid
salicilaldehid)
3
2
(E)-3-hidroksi-4-metil-4-heksenal
H
pentandial
O
propenal
(akrolein)
Nomenklatura-Ketoni
1) Uobiajena (trivijalna) imena ketona: prvo
se navode 2 supstituentske grupe (alkil- ili aril-),

a zatim se na kraju doda re "keton".
Imena fenil-ketona (karbonilna grupa je vezana
direktno za benzenovo jezgro) zavravaju se
nastavkom "fenon".
Nomenklatura-Ketoni
2) IUPACovom nomenklaturom ketoni se
tretiraju kao derivati alkana ALKANONI.

Najdui niz se numerie tako da karbonilna
grupa ima najmanji mogui broj, bez obzira
na prisustvo ostalih supstituenata ili grupa
manjeg prioriteta.
Ciklini ketoni su CIKLOALKANONI.
Karbonilni Catom u prstenu je uvek C1!!!
Nomenklatura-Ketoni
O
CH3
CH3
2-propanon
(dimetil-keton)
(aceton)
OH
2-hidroksi-5-metilciklopentanon
3-metil-2-butanon
(izopropil-metil-keton)
CH3CHCCH3
O
H3C
H3C O
Cl
(Z)-5-hlor-4-heksen-2-on
OH
CH2CCH3
1-fenil-2-propanon
(benzil-metil-keton)
3
6
7-hidroksi-4-oktin-3-on
Nomenklatura-Ketoni
O
C
CH3
1-feniletanon
(acetofenon)
CH2CH2CH3
1-fenil-1-propanon
(propiofenon)
5'
1-fenil-1-butanon
(n-butirofenon)
NO2
3
1'
4'
difenilmetanon
(benzofenon)
6'
3'
2'
(4-metilfenil)(3-nitrofenil)metanon
(3-nitro-4'-metilbenzofenon)
Nomenklatura
Ako osnovno jedinjenje sadri funkcionalnu
grupu koja ima vei prioritet:
kao supstituent CHO grupa se zove "formil"

kao supstituent C=O grupa se zove " okso "
Aldehidna grupa (CHO) ima manji prioritet
od karboksilne grupe (COOH)!!!

Sistematsko ime fragmenta RCO- je
"alkanoil".
Za CH3CO- IUPAC zadrava uobiajeno ime
"acetil".
Nomenklatura prioriteti f.g.

Klasa jedinjenja
Sufiks
Prefiks
Primer
Karboksilne kiseline
-ska kiselina
karboksi-
propanska kiselina
Aldehidi
-al
formil-
propanal
Ketoni
-on
okso-
propanon
Alkoholi
Fenoli
-ol
hidroksi-
propanol
Tioli
-tiol
merkapto-
propantiol
Amini
-amin
amino-
1-propanamin
Etri
-etar
alkoksioksa-
dimetil-etar
Sulfidi
-sulfid
alkiltiotia-
dimetil-sulfid
Alkeni
-en
alkenil-
propen
Alkini
-in
alkinil-
propin
Halogenidi
-halogenid
halo-
2-brompropan
-----
Nitro
-an
Alkani
nitro-
2-nitropropan
alkil-
propan
Nomenklatura
CHO
CHO
CHO
2
1
SO3H
COOH
COOH
3-formilbenzensulfonska kiselina
4-formilcikloheksankarboksilna kiselina
4-formilbenzenkarboksilna kiselina
CHO
4
4
3
CH2CCH3
3
2
2
1
COOH
4-okso-2-cikloheksenkarboksilna kiselina
COOH
4-formil-3-(2-oksopropil)benzenkarboksilna kiselina
Nomenklatura
O
4
3
2
1
3-oksobutanal
CCH2CH3
CCH3
2
1
COOH
CHO
COOH
2-acetil-3-oksociklopentankarboksilna kiselina
2-formil-3-propanoilcikloheksankarboksilna kiselina
Fizika svojstva
Zbog karbonilne grupe aldehidi i ketoni su polarna
jedinjenja
imaju vie tk od nepolarnih jedinjenja iste M.M.
Ne grade intermolekulske vodonine veze
imaju nie tk od alkohola i karboksilnih kiselina
Jedinjenje
CH3CH2CH2CH2 OH
tk, C
118
CH3CH2CH2CHO
76
O
CH3CCH2CH3
80
CH3CH2CH2CH2CH3
36
Nii aldehidi i ketoni su rastvorni u vodi

zbog stvaranja vodoninih veza sa molekulima

vode
granica rastvorljivosti je kod jedinjenja sa 5 C
atoma
Fizika svojstva
t.t., oC
tk, oC
rastvorljivost,
g/100 g H2O
formaldehid
-92
-21
v.r.
acetaldehid
-121
20
bes.
propionaldehid
-81
49
16
n-butiraldehid
-99
76
n-kaproaldehid
131
s.r.
fenilacetaldehid
194
s.r.
benzaldehid
-26
178
0,3
salicilaldehid
197
1,7
t.t., oC
tk, oC
rastvorljivost,
g/100 g H2O
aceton
-94
56
bes.
etil-metil-keton
-86
80
26
2-pentanon
-78
102
6,3
3-pentanon
-41
101
2-heksanon
-35
150
2,0
124
s.r.
Fizika svojstva
3-heksanon
acetofenon
21
202
benzofenon
48
306
10
Dobijanje aldehida i ketona

Oksidacija alkohola
Hidroliza geminalnih dihalogenih derivata
Ozonoliza alkena
Hidratacija alkina
Redukcija hlorida kiselina
Friedel-Crafts-ovo acilovanje
Formilovanje po GattermannKochu
Oksidacija alkohola
RCH2
OH
1o
R
R C OH
H
PCC
C O
CH2Cl2
ili
K2Cr2O7/H2SO4
ili
CrO3/H2SO4
H aldehid
C O
R keton
R moe biti alkil- ili aril-grupa
R C OH
H
2o
KMnO4/H2SO4
CrO3 +
2o
PCC katalizator =
N
H
+ HCl
O
_
O Cr Cl
O
piridinijum-hlorhromat
Cr(VI)-reagens je selektivan
ne oksiduje C C i C C veze
R
C O
R keton
11
Oksidacija alkohola
piridinijum-hlorhromat
CH3CH2CH2CH2OH
CH2Cl2
CH3CH2CH2CHO
1-butanol
butanal
1o
K2Cr2O7, H2SO4
OH
mentol
2o
menton
monoterpeni - sastojci ulja nane
Terpeni
Terpeni (i terpenoidi) predstavljaju najbrojniju
grupu sekundarnih metabolita biljaka.

Terpenoidi su kiseonini derivati terpena.
Poseduju znaajnu fizioloku aktivnost,
nosioci su lekovitosti droga kao i nosioci

mirisa.
Komponente etarskih ulja
sloene smee prirodnih proizvoda jakog

mirisa dobijenih iz raznih delova biljaka

prijatnog su mirisa,
potpuno isparavaju i
ne ostavljaju mrlje na papiru
12
Oksidacija alkohola
CH3CH2
OH
1o
etanol
H3C
K2Cr2O7/H2SO4
C O
ili
CrO3/H2SO4
etanal
(acetaldehid)
tk = 78 oC
tk = 20 oC
Nastali ALDEHID se mora kontinualno izvoditi iz

reakcione smee.
(voda prouzrokuje dalju oksidaciju, do
karboksilne kiseline)
Hidroliza geminalnih dihalogenih

derivata
Cl
H2O
R C R' (H)
OH
R C R' (H)
Cl
Br
CH2Cl
Cl2
p-bromtoluen
CHCl2
Cl2
H2O
CHO
h
benzil-hlorid
CH3
keton
ili
aldehid
geminalni diol
h
toluen
O
R C R' (H)
OH
R, R' moe biti

alkil- ili aril-grupa
CH3
- H2O
Cl2,
Br
benzal-hlorid
CHCl2
CaCO3, H2O
benzaldehid
Br
CHO
p-brombenzaldehid
13
Ozonoliza alkena
C C
O3
H2 O, Zn
C O
O C
O O
alken
ozon
CH3CH2CH
ozonid
CH2
aldehidi i ketoni
CH3CH2
1) O3
H
C O
2) H2O, Zn
+ O C
1-buten
H
metanal
(formaldehid)
propanal
CH3
1) O3
2) H2O, Zn
1-metilcikloheksen
CH3C
(CH2)4
CHO
Videti alkene!
6-oksoheptanal
Hidratacija alkina
C
HgSO4/H2SO4
H2O
alkin
Markovnikov-ljeva
adicija
CH3C CH +
H2O
H
C C
C C
H OH
H O
vinil-alkohol
ENOL-oblik
(nestabilan)
KETO-oblik
(stabilan)
HgSO4/H2SO4
O
CH3CCH3
O
CH3C CCH2CH3 +
2-pentin
H2O
Videti alkine!
2-propanon
(aceton,
dimetil-keton)
propin
HgSO4/H2SO4
CH3CH2CCH2CH3 + CH3CCH2CH2CH3
3-pentanon
2-pentanon
14
Redukcija hlorida kiselina
COCl
ili
Ar
LiAlH(OBu-t)3
COCl
C O ili Ar
C O
litijum-tri-(terc-butoksi)aluminijum-hidrid
hlorid kiseline
O2N
aldehid
LiAlH(OBu-t)3
COCl
O2N
CHO
p-nitrobenzaldehid
p-nitrobenzoil-hlorid
Reakcija elektrofilne aromatine supstitucije
(EAS) supstitucija Hatoma iz aromatinog prstena

alkanoil- (acil-) grupom (alkanoilovanje)
O
O
H
+
benzen
RCCl
AlCl3
(EAS)
alkanoil-hlorid
HCl
HCl
1-fenilalkanon
O
O
H
+
benzen
AlCl3
CH3CCl
etanoil-hlorid
(acetil-hlorid)
CH3
1-feniletanon
(acetofenon)
15
O
R C
+
O
R C
AlCl3
benzen
(EAS)
RCOOH
1-fenilalkanon
anhidrid
karboksilne
kiseline
AlCl3
COCl +
+ HCl
C
O
benzofenon
AlCl3
(CH3CO)2O +
H3C
+ CH3COOH
C
O
acetofenon
Faza 1: nastajanje acilijum-jona iz alkanoil-
halogenida
+ AlCl3
:O
..
R C Cl
.. :
:O:
..
R C Cl
.. : +
AlCl3
:O:
kompleks
Lewis-ova
kiselina
+ ..
Cl
.. AlCl3
R C
izomerni kompleks
(disocijacija)
+
RC
Faza 2: elektrofilni napad

H
+
RC
..
O
..
RC
+
O:
acilijum-jon
..
: Cl
..
AlCl3
.. sporo
O
..
elektrofil
nukleofil
CR
CR
CR
H
+
CR
O
intermedijarni
cikloheksadienil katjon
( kompleks)
16
Faza 3: deprotonovanje
O
H
+
C
O
..
: Cl
..
AlCl3
brzo
1-fenilalkanon
(fenil-keton)
+ HCl + AlCl3
Da bi se reakcija odigrala do kraja

neophodno je uzeti najmanje
1 ekvivalent katalizatora!
Nastali fenil-keton kompleksira sa AlCl3.

Obradom reakcione smee vodom oslobaa se
keton:
+ AlCl3
:O
:O :
C
CR
+
AlCl3
1-fenilalkanon
(fenil-keton)
+
H , H2O
:O :
C
+ Al(OH)3 + HCl
Reakcija nije praena poliacilovanjem
(polialkanoilovanjem):
alkanoil- (acil-) grupa je elektronprivlana
(I, R) pa dezaktivira aromatian prsten i
titi ga od dalje supstitucije,
nastali fenil-keton kompleksira sa
katalizatorom.
Reakcija nije mogua na aromatinom
prstenu koji je vie dezaktiviran nego u

sluaju aril-halogenida.
17
O 2N
AlCl3
O2N
COCl
(3-nitrofenil)fenilmetanon
3-nitrobenzoil-hlorid
O2N
O2N
COCl
CH3
PCl5
KMnO4
COOH
COOH
18
O2N
COCl
AlCl3
nema reakcije
Nitrobenzen se koristi kao rastvara u reakcijama F-C acilovanja!
FriedelCraftsovo alkilovanje
H
+ CH3CH2CH2
benzen
propil-hlorid
Cl
CH(CH3)2
AlCl3
(EAS)
(G.P.)
izopropilbenzen
CH2CH2CH3
propilbenzen
Ogranienja FriedelCraftsovog alkilovanja:

premetanje karbokatjona,
mogunost polialkilovanja (alkil-grupa je elektrondonorska pa aktivira
aromatian prsten za dalju supstituciju).
Zbog pomenutih ogranienja reakcija FriedelCraftsovog alkilovanja
nije pogodna za uvoenje ravnog ugljovodoninog niza u aromatini

prsten.
U tu svrhu se koristi FriedelCraftsovo alkanoilovanje (acilovanje)
nakon ega sledi redukcija.
19
H
O
+
CH3CH2CH2CCl
butanoil-hlorid
(hlorid butanske kiseline)
benzen
AlCl3
HCl
+
O
C
CH2CH2CH3
1-fenil-1-butanon
H 2N NH 2
Zn(Hg)
H+,
(kisela sredina)
(Clemmensen-ova
redukcija)
OH ,
(bazna sredina)
(Wolff-Kishner-ova
redukcija)
CH2CH2CH2CH3
butilbenzen
CH2CH2CH3
Zn(Hg)
+
H,
O
CH2CH3
NO2
1-(3-nitrofenil)-1-propanon
NH2
3-propilbenzenamin
H2N NH2
CH2CH2CH3
OH ,
Uslove redukcije biramo u zavisnosti od

prirode supstituenata u prstenu fenil-ketona
NO2
1-nitro-3-propilbenzen
20
Reakcija elektrofilne aromatine supstitucije (EAS) uvodi se
formil grupa (CHO) u prsten!

G
AlCl3
+ CO + HCl
(EAS)
CHO
aldehid
G ne sme biti
dezaktivirajuca
grupa!!!
..
C O
.. + HCl
AlCl3
+ ..
H C O
..
AlCl4
formilijum-jon
elektrofil
ponaa se kao
hlorid mravlje
kiseline
uslovi sinteze
HCCl
lab:
ind:
CO, HCl
AlCl3; CuCl
CO, HCl
AlCl3; p, t
CH3
CH3
CO, HCl
AlCl3; CuCl
OHC
toluen
4-metilbenzaldehid
CHO
CO, HCl
AlCl3; CuCl
benzen
NO2
benzaldehid
CO, HCl
AlCl3; CuCl
NEMA REAKCIJE!!!
21
Reakcije aldehida i ketona

Jako polarna karbonilna grupa odreuje hemijske
reakcije aldehida i ketona!

Postoje 3 oblasti u kojima najveim delom dolazi do
reakcija:

karbonilni kiseonik,
karbonilni ugljenik,
susedni ugljenik karbonilnom ugljeniku tzv. C
atom.
1
3
:O:
C
+ C
C
C
H
..O.. -
napad
ELEKTROFILA
H
R
napad
NUKLEOFILA
kiseo
H-atom (posledica -I efekta C=O grupe)
kiseo
H-atom
-I efekat
karbonilne grupe
Reakcije aldehida i ketona

Reakcije nukleofilne adicije
Redukcija
Oksidacija
Kiselost
22
NUKLEOFILNA ADICIJA
Pokretljivi elektroni karbonilne grupe su
jako pomereni prema O:
karbonilni O je obogaen elektronima (za

nukleofilni i slabo bazni O se vezuju
ELEKTROFILI),
karbonilni C ima manjak elektrona (za
elektrofilni C se vezuju NUKLEOFILI).
Kako je karbonilna grupa planarna (u ravni
je) mogu je nesmetan napad odozgo ili

odozdo na tu ravan.
NUKLEOFILNA ADICIJA
Adicija polarnih reagenasa:
O
+
C
+
X Y
elektrofilni
deo
nukleofilni
deo
OX
C
Y
Uopteno se mogu formulisati 2 mehanizma
nukleofilne adicije:

u baznim uslovima,
u kiselim uslovima.
23
Bazni uslovi (nukleofilna adicija i

protonovanje)
+
C
..
O
..
elektrofil
+ : Nu
C
Nu
nukleofil
jak
(bazan)
..
:
O
..
OH
- H2 O
alkoksidni jon
(jaka baza)
..
C OH
..
Nu
+ OH
(adicioni) proizvod
1 adicija nukleofila
2 protonovanje
Ovim mehanizmom se vri

adicija jakih nukleofila:
CN
(cijanidni jon)
OH
(hidroksilni jon)
RC C:
(acetilidni jon
tj. alkinil-anjon)
Organometalni reagensi
R MgX (Grignard-ovi reagensi)
NaBH4, LiAlH4 (hidridni reagensi)
Bazni uslovi (nukleofilna adicija i

protonovanje)
Napad jakog nukleofila (:Nu ) na karbonilni ugljenik
je olakan sposobnou kiseonika da prihvati ""

aru tj. jo jedan el. par (pravi razlog reaktivnosti
aldehida i ketona za reakciju nukleofilne adicije).
1 Nukleofilni napad: Sa pribliavanjem nukleofila
(:Nu ) elektrofilnom C, on se rehibridizuje (iz sp2 u
sp3) i el. par veze se premeta na O gradei
alkoksidni jon.
2 Krajnji adicioni proizvod se dobija protonovanjem
nastalog alkoksidnog jona (obino) protinim
rastvaraem (H2O, ROH).
24
Kiseli uslovi (elektrofilno protonovanje i

nukleofilna adicija)
+
C
..
O
..
slab
nukleofil
..
OH
..
OH
..
:Nu
protonovana karbonilna grupa

podlee lake nukleofilnom napadu
veoma reaktivan elektrofil
1 elektrofilno protonovanje
2 adicija nukleofila
3 deprotonovanje
- NuH
..
C OH
..
+ Nu
H
+
+H
- H+
..
C OH
..
Nu
(adicioni) proizvod
Adicija slabih nukleofila (:NuH): voda (HOH), alkohol (ROH).

Kiseli uslovi nisu pogodni za jako bazne nukleofile (dolazi do protonovanja).
Kiseli uslovi (elektrofilno protonovanje i

nukleofilna adicija)
1 Elektrofilni napad H+: Protonovanje karbonilnog O
smanjuje Ea za nukleofilni napad protonovana

karbonilna grupa se ponaa kao veoma reaktivan
elektrofil (O moe da primi elektrone, a da pri tome
ne povea svoju "" aru).
2 Nukleofilni napad: Slab nukleofil (:NuH) napada
elektrofilni C protonovane karbonilne grupe i pomera
se prvobitno nepovoljna ravnotea.
3 Krajnji adicioni proizvod se dobija nakon
deprotonovanja.
25
Reaktivnost aldehida i ketona u reakcijama

NUKLEOFILNE ADICIJE
Reaktivnost opada u nizu:
H
R
C
>
R
C
>
>
Aromatini
aldehidi i
ketoni
Ovakav redosled reaktivnosti je posledica
delovanja 2 vrste efekata:

elektronskih, i
sternih.
Elektronski efekti
to je karbonilni Catom elektrofilniji, tj. to je vea
delimino "+" ara (+) na njemu, lake e ga

napasti nukleofil!!!
C
H
H3C
H3C
H
O
formaldehid
>
C
H
acetaldehid
>
C
H3C
-CH3 grupa
donor elektrona
(+I efekat)
aceton
Supstituenti koji su donori elektrona smanjuju + na
karbonilnom Catomu:

via je Ea
prelazno stanje je destabilizovano
reakcija adicije se odvija tee i sporije.
26
Elektronski efekti
Supstituenti koji su akceptori elektrona poveavaju
+ na karbonilnom Catomu:

nia je Ea
prelazno stanje je stabilizovano
reakcija adicije se odvija lake i bre.
(trihlormetil-grupa)
-CCl3 grupa
akceptor elektrona
(-I efekat)
H3C
Cl3C
C
H
>
C
H
hloral
acetaldehid
Elektronski efekti
Aromatini aldehidi i ketoni su manje reaktivni od svojih
alifatinih analoga jer su stabilizovani rezonancijom!!!

H
..
O
..
..
O
..
.. O
..:
.. O
..:
.. O
..:
+
+
rezonanciona stabilizacija benzaldehida
H3C
C
H
acetaldehid
>
C
H
-C6H5 grupa
donor elektrona
benzaldehid
Benzaldehid:
smanjenje + na karbonilnom Catomu (preovlauje "+R" nad "I" efektom) fenil-grupe.
27
Sterni efekti
..
O
..
:Nu
Prilaz nukleofila
je moguc sa bilo koje
strane molekula!!
trigonalna sp2-hibridizacija C i O
Nastajanje nove veze menja konfiguraciju na Catomu s trigonalne
u tetraedarsku (atomi se oko C jae zbijaju).
NUKLEOFILNA ADICIJA
priblino
120 o
R'
C
..
O
..
+ : Nu
R
trigonalna
sp2 hibridizacija
R'
R
C
Nu
prelazno stanje
priblino
109 o
R'
R
C
Nu
.. _
O
..:
tetraedarska
sp3 hibridizacija
Sterni efekti
Pri adiciji nukleofila na keton (u poreenju sa
aldehidom):
u prelaznom stanju je poveano sterno

nagomilavanje oko karbonilnog Catoma,
vea je Ea,
prelazno stanje je destabilizovano,
reakcija adicije se odvija tee i sporije.
28
Reakcije nukleofilne adicije

Adicija vode
Adicija alkohola. Stvaranje acetala
Adicija bisulfita
Adicija organometalnih reagenasa
Adicija Grignard-ovog reagensa

Adicija cijanovodonika. Stvaranje cijanohidrina
Adicija amonijaka i derivata amonijaka
Adicija vode
Nastaju GEMINALNI DIOLI (KARBONIL-HIDRATI).
+
H ili OH
C O + H2O
C OH
OH
aldehid ili keton
geminalni diol
(karbonil-hidrat)
+
katalizator: kiselina (H ) ili baza (OH )
H 3C
C O + H2O
H
etanal
(acetaldehid)
+
H ili OH
CH3
H C OH
OH
1,1-etandiol
29
Adicija vode
Mehanizam bazno-katalizovane hidratacije:
2
..
O
..
elektrofil
.. _
+ : OH
..
nukleofil
.. C
HO
..
..
O
..:
OH
- H 2O
hidroksi-alkoksid
(jaka baza)
_
1 napad OH jona (nukleofila)
HO
2 protonovanje
slab
nukleofil
..
.. C OH
..
HO
..
geminalni diol
(karbonil-hidrat)
.. _
: OH
+
..
.. _
+ :OH
..
baza
(katalizator)
+ OH
regenerisani
katalizator
H2O
jak
nukleofil
Adicija vode
Hidratacija je reverzibilna!
Poloaj ravnotee zavisi od stabilnosti polaznog karb. jedinjenja:
Ravnotea je pomerena:
u levo kod ketona

u desno kod formaldehida i aldehida sa elektronprivlanim
supstituentima.
Obini aldehidi se nalaze u sredini.
HIDRATI se retko mogu izolovati kao ista jedinjenja (suvie

lako gube vodu).

Izuzetak: stabilan hidrat hlorala.
CCl3
H
OH
OH
(moe se izolovati)
30
Adicija vode
Mehanizam kiselo-katalizovane hidratacije:
..
O
..
+
+H
..
OH
..
+
-H
OH
..
..
HOH
..
- H 2O

elektrofil
slab
nukleofil
..
.. C OH
..
HO+
-H
+
+H
..
.. C OH
..
HO
..
geminalni diol
(karbonil-hidrat)
2 napad H2O (nukleofila)
+
3 deprotonovanje (regenerisanje H )
Adicija alkohola
Adicijom alkohola na aldehide i ketone
nastaju HEMIACETALI (poluacetali)

mehanizmom koji je veoma slian hidrataciji.
R
C O
(R) H
R'OH
1 ekv.
aldehid ili keton
+
H ili OH
R
(R) H C OH
OR'
hemiacetal
reakcija je katalizovana
kiselinom (H+ ) ili bazom (OH )
31
Adicija alkohola
H3C
C O
H
+ CH3CH2OH
CH3
+
H ili OH
H C OH
OCH2CH3
etanal
(acetaldehid)
C O
H
1-etoksietanol
+
H ili OH
+ CH3CH2OH
H C OH
OCH2CH3
benzenkarbaldehid
(benzaldehid)
etoksifenilmetanol
Adicija alkohola
Reakcija je reverzibilna!
Poloaj ravnotee zavisi od stabilnosti polaznog karb.
jedinjenja:
ravnotea je uglavnom pomerena u levo.
HEMIACETALI se retko mogu izolovati kao ista
jedinjenja.
Stabilni hemiacetali:
peto- ili estolani prstenovi intramolekulska

ciklizacija hidroksi-aldehida ili ketona
HO
CHO
OH
5-hidroksipentanal
+
H
H
C
ciklican
hemiacetal
32
Adicija alkohola
U prisustvu vika alkohola, kiselokatalizovana
reakcija aldehida i ketona odvija se i dalje od faze

hemiacetala nastaju ACETALI.
R
C O
+
H
+ 2 R'OH
(R) H C OR'
(R) H
OR'
aldehid ili keton
acetal
reakcija je katalizovana
kiselinom (H+ )
H 3C
C O
+ 2 CH3CH2OH
CH 3
+
H
H C OCH 2CH3
OCH2CH 3
etanal
(acetaldehid)
1,1-dietoksietan
Mehanizam nastajanja ACETALA (na

primeru aldehida)
Faza 1: nastajanje HEMIACETALA
:O:
RCH
+
+H
+
-H
..
OH
C
2
..
R'OH
..
..
: OH
H
C
+
- R'OH
..
: OH
R
C
OR'
..
..
: OH
+
-H
+
+H
: OR'
..
hemiacetal
2 napad R'OH (nukleofila)
+
33

primeru aldehida)
Faza 2: nastajanje ACETALA
..
:OH
H
:OR'
..
+
+H
+
-H
:OH
:OR'
..
- H2O
+ H2O
+ OR'
..
:OR'
..
..
R'OH
..
- R'OH
karbokatjon
hemiacetal
stabilizovan rezonancijom
slob. el. para na O
H
R
C
:OR'
..
R'
+
O:
H
-H
+
+H
C
:OR'
..
acetal
..
OR'
..
protonovanje na hidroksilnoj grupi

1 (prevoenje loe odlazece grupe (-OH) u dobru (H O))
2
2 gubitak H2O
3 adicija drugog molekula R'OH (nukleofila) na elektrofilni C
+

primeru aldehida)
U prisustvu kiseline obe faze ovog procesa
su reverzibilne.
Ravnotea se moe pomeriti:
U desno ka acetalu upotrebom vika alkohola

ili odvoenjem vode
U levo ka karb. jedinjenju u prisustvu vika
vode (hidroliza acetala).
Acetali se mogu izolovati kao ista
jedinjenja, neutralizacijom kiselog

katalizatora.
34
Acetali kao zatitne grupe

esto korien intermedijer u sintezi je acetal etilen-
glikola:
O
CH3CCH3 +
HOCH2CH2OH
+
+H
H2C
C H2
O
O
C
1,2,-etandiol
(etilen-glikol)
H3C
CH3
propanon-1,2-etandiol-acetal
stabilan ciklicni acetal
Ciklini acetali su otporni prema mnogim nukleofilima
(bazama, organometalnim i hidridnim reagensima).

Hidrolizuju lako tretiranjem razblaenom mineralnom
kiselinom.
Adicija bisulfita
Adicija na aldehide i metil-ketone (ostali ketoni ne
reaguju sterne smetnje)

nastaje bisulfitno adiciono jedinjenje:

H
C O
+ Na HSO3
C OH
-
SO3 Na
karbonilno
jedinjenje
natrijumbisulfit
OH
SO2
-
2SO3
bisulfitno
adiciono jedinjenje
(kristalni talog)
C O
karbonilno
jedinjenje
H
C
H
+ Na + HSO3
OH
- +
SO3 Na
Aldehidi i ketoni se esto uklanjaju iz reakcione smee tretiranjem iste sa konc.

vodenim rastvorom natrijum-bisulfita (adicioni proizvod je donekle rastvoran u vodi).
35
Adicija bisulfita
R
:O:
R
C
H
H
..
O
..
..
:
O
.. + S OH
- +
:O
.. : Na
karbonilno
jedinjenje
C
S
.. - +
O
.. : Na
..
O
..
H
..
O
..
:OH
..
jak nukleofil
natrijumbisulfit
..
OH
..
..
S O
..
- +
:O
.. : Na
C
bisulfitno
adiciono jedinjenje
(kristalni talog)
Ostvaruje se veza C-S

S nukleofilniji od O
(bolje moe da prihvati "+" aru)
Adicija Grignardovog reagensa

Organomagnezijumovi i litijumovi-reagensi izvor nukleofilnog
ugljenika!
Adicijom nastaju ALKOHOLI nukleofilna alkil-grupa iz
organometalnog reagensa formira vezu sa polaznom karbonilnom

grupom
..
O
..
Ako su u strukturi aldehida i ketona prisutne druge C=O grupe ili

OH grupe, moraju se zatititi!
- +
R MgX
aps. etar
jak nukleofil
karbonilno
jedinjenje
..
C OH
..
magnezijum-alkoksid
izvor
nukleofilnog C
RX + Mg
+
.. - +
H , H2O
C O
.. : MgX
aps. etar
R = 1o, 2o, 3o alkil-grupa

aril-grupa
benzil grupa itd.
alkohol
1o, 2o ili 3o
- +
R MgX
Grignard-ov
reagens
36

H
C O
H
+
H , H2O
..
H C OH
..
1o
R'
MgX
aps. etar
C O
H
+
H , H2O
..
H C OH
..
2o
R
C O
R
R'
+
H , H2O
R'
R
..
R C OH
..
3o R'
alkohol
.. :O: +MgBr
CH3CH2CH2Br
Mg, aps. etar
CH3CH2CH2MgBr
CH3CCH2CH3
aps. etar
propilmagnezijum-bromid
..
: OH
CH3CCH2CH3
CH 2CH 2CH3
+
H , H2O
CH3CCH2CH3
CH2CH2CH 3
2-etil-2-pentanol
37

ZADATAK
Polazei od navedenih jedinjenja i ostalih
reaktiva prikaite sinteze sledeih jedinjenja

(izmeu ostalih reakcija koristite adiciju
Grignardovih reagenasa na karbonilna
jedinjenja):
a) 2-fenil-2-butanola iz benzena i etanola
b) 2,5-dimetil-3-heksanola iz izobutilena
2-fenil-2-butanol iz benzena i etanola

OH
C
CH2CH3
CH3CH2OH, C6H6
CH3
2-fenil-2-butanol
O
C CH3 +
CH3CH2- MgBr
OH
C CH3
H
MgBr +
CH3CHO
38
2-fenil-2-butanol iz benzena i etanola

PCC
CH3CH2OH
CH3CHO
CH2Cl2
PBr3
CH3CH2OH
CH3CH2Br
ili
K2Cr2O7
H2SO4
HO C H
MgBr
Br
PCC
CH2Cl2
CH3
1) CH3CHO
+
2) H , H2O
Br2
Mg
FeBr3
aps. etar
O
C
CH3
1)
CH3CH2Br
Mg
aps. etar
C CH3
+
2) H , H2O
CH3CH2MgBr
OH
C
CH2CH3
CH3
2,5-dimetil-3-heksanol iz izobutilena
CH3
OH
CH3CHCH
CH2CHCH3
CH3
H3C C CH2
CH3
2,5-dimetil-3-heksanol
O
(CH3)2CH
CH3
H
CH3CHCH2MgBr
CH3
CH3CHCH2OH
39
2,5-dimetil-3-heksanol iz izobutilena
CH3
H3C C CH2
CH3
CH3CHCH2Br
CH3
HBr
CH3CHCH2Br
R2O2
CH3
OH , H2O
CH3CHCH2OH
PCC
CH2Cl2
CH3
Mg
CH3
CH3CHCH2MgBr
aps. etar
CH3CHCHO
CH3
1) CH3CHCHO
+
2) H , H2O
OH
CH3
CH3CHCHCH2CHCH3
CH3
2,5-dimetil-3-heksanol
ZADATAK
Predloite odgovarajui postupak za transformaciju jedinjenja
A u B:
O
1
O
3
Br
6-brom-2-heksanon
6
5
OH
7
7-hidroksi-2-heptanon
(A)
(B)
+
HOCH2CH 2OH, H
+
H , H2O
Br
Mg, aps. etar
H2C O
MgBr
_+
O MgBr
40
Adicija cijanovodonika (cijanhidrinska

reakcija)
Cijanovodonik (HCN) se reverzibilno adira na karbonilnu grupu
aldehida i ketona gradei HIDROKSI-ALKANONITRILE tzv.

CIJANOHIDRINE:
..
O
.. + :C N
karbonilno
jedinjenje
O
H3C
jak nukleofil
cijanidni jon
2-hidroksi-2-metilpropanonitril
(aceton-cijanohidrin)
KCN
CH2CH
CH2 C OH
H2O/H2SO4
CN
2-propanon
(aceton)
+ : CN
hidroksi-alkanonitril
(cijanohidrin)
H 3C C OH
H2O/H2SO4
..
C OH
..
C N
CN
alkoksid
CH3
KCN
CH3
.. C O
..:
C N
CN
2-feniletanal
(fenilacetaldehid)
3-fenil-2-hidroksipropanonitril
(fenilacetaldehid-cijanohidrin)

reakcija)
Cijanohidrini su veoma korisni intermedijari u sintezi:

2-hidroksikarboksilnih kiselina (-hidroksikiseline)

nezasienih karboksilnih kiselina (,-nezasiene kiseline).
O
H3C
KCN
etanal
(acetaldehid)
H2O/H2SO4
H
H3C C OH
HCl, H2O
H
H3 C C OH
COOH
CN
2-hidroksipropanska
kiselina
2-hidroksipropanonitril
(mlecna kiselina;
-hidroksipropionska
kiselina)
(acetaldehid-cijanohidrin)
konc. H2SO4
H
H3C C OH
COOH
(dehidratacija)
CH2
CH
-H2O
COOH
2-propenska kiselina
(akrilna kiselina)
41

reakcija)
O
H3C
CH3
KCN
H3C C CN
CH3 H2O/H2SO4
CH3
konc. H2SO4
H3C C COOH
OH
OH
2-propanon
(aceton)
2-hidroksi-2-metilpropanonitril
(dehidratacija) -H2O
(aceton-cijanohidrin)
CH3
H2C C COOH
2-metil-2-propenska kiselina
(metakrilna kis.; -metilakrilna kis.)

reakcija)
O
H3C
KCN
H2O/H2SO4
acetaldehid
ahiralan
+
H , H2O
H3C C* OH
H3C C* OH
COOH
CN
(+- )-acetaldehid-cijanohidrin
H3C
(+- ) -mlecna k.
C
H
ahiralan
: CN
Prilaz cijanidnog jona

(nukleofila)
je moguc sa bilo koje
strane molekula!!
H+
H+
CN
H3 C
C*
H
H3C
H
OH
(R)-acetaldehid-cijanohidrin
hiralan
OH
CN
(S)-acetaldehid-cijanohidrin
hiralan
42

reakcija)
CN
H3C
H3C
H
C*
OH
(R)-acetaldehid-cijanohidrin
+
H , H2O
CN
hiralan
+
H , H2O
COOH
H3C
OH
(S)-acetaldehid-cijanohidrin
hiralan
C*
OH
(R)-mlecna k.
hiralan
H3C
H
OH
COOH
(S)-mlecna k.
hiralan
Adicija amonijaka i njegovih derivata

Adicija amonijaka i 1amina
Adicija hidroksilamina (NH2OH), hidrazina
(H2NNH2), fenilhidrazina (H2NNHC6H5) i

semikarbazida (H2NNHCONH2)
Adicija 2amina
43
Adicija amonijaka i 1 amina

Amonijak i 1amini se adiraju na aldehide i ketone na analogan
nain kao voda i alkoholi.

Meutim, nastali proizvodi gube vodu pa nastaju IMINI.
Ukupna reakcija je kondenzacija.
..
NH
C
..
O
..
: NH3
nukleofil
amonijak
karbonilno
jedinjenje
(aldehid ili keton)
H2O
imin
(nestabilan)
(pri stajanju polimerizuju)
..
NR'
C
..
O
..
: NH2 R'
nukleofil
1o amin
karbonilno
jedinjenje
(aldehid ili keton)
H2O
N-supstituisani
imin
Schiff-ova baza
(stabilan imin)
Asimetrina kataliza
Sinteza jedinjenja metodom koji favorizuje nastajanje odreenog
enantiomera ili diastereomera.
Asimetrina kataliza ili enantioselektivna kataliza/sinteza je veoma
vana u modernoj hemiji posebno u farmaceutskoj hemiji.
Enantioselektivno formiranje ciklopropana - Noyori (1968) je koristio
kompleks Cu - hiralna Schiff-ova baza kao katalizator.
COOCH2CH3
N2CH2 COOCH2 CH3
60 oC, 6 h
COOCH2CH3
Ph
N
O
Cu
*
O
cis:trans=1:2,3
72 %
*
katalizator Ph
0,01 ekv.
44

Mehanizam nastajanja IMINA iz 1amina
H
C
..
O
..
R'
+ : NH2R'
.. O
.. :
deprotonovanje na N
protonovanje na O
nukleofil
1o amin
karbonilno
jedinjenje
(aldehid ili keton)
R'
.. N
- H2O
..
OH
..
+ H2O
hemiaminal
..
N
R'
N-supstituisani
imin
Schiff-ova baza
1 napad NH2R' (nukleofila)

2 eliminacija H2O
(dehidratacija)

Dehidratacija hemiaminala:
R'
..
N
..
OH
..
hemiaminal
+
+H
+
-H
R'
.. H
N
C
- H2O
R'
+ H2O
..
OH
.. H
N
R'
+ H
N
C
iminijum-jon
+
+H
R'
N-supstituisani
imin
Schiff-ova baza
+
-H
..
N
C
45

Imini mogu da se izoluju kao ista jedinjenja u visokom prinosu
(kontinualnim uklanjanjem H2O)
Imini nastali kondenzacijom 1amina sa aldehidima i ketonima
su veoma korisni intermedijari u sintezi amina kompleksnije

strukture (reakcija reduktivne aminacije):
O
H3C
CH3
keton
NH2
- H2O
H3C
+ H2O
H3C
1o amin
C N
imin
H2/Ni ili Pt
ili
NaBH4
(redukcija)
CH3
H3C C N
2o
amin H
cikloheksilizopropilamin

Reduktivna aminacija ketona daje amine koji sadre sek-alkil-
grupe
Takve amine je teko dobiti amonolizom zbog reakcije
eliminacije kod sek-alkil-halogenida
K2Cr2O7
H2SO4
NH3, H2, Ni
NH2
OH
PBr3
Br
NH3
46
Adicija hidroksilamina, hidrazina,

fenilhidrazina i semikarbazida
OH
H2N OH
(hidroksilamin)
H2O
oksim
H2N NH2
(hidrazin)
..
O
..
karbonilno
jedinjenje
+H
NH2
H2O
hidrazon
NHC6H5
H2N NHC6H5
(aldehid ili keton)
O
H
N
H 2O
H2O
fenilhidrazon
H2N N C NH2
H
(semikarbazid)
OH
(fenilhidrazin)
G
N
NH2
N
+
H2O
Kondenzacijom sa aldehidima i
ketonima daju kristalinine
proizvode, esto otrih tt
koriste se za identifikaciju
(dokazivanje) strukture
karbonilnih jedinjenja.
semikarbazon

OH
N
H2 N OH
CH3
acetofenon-oksim
H2N NH2
C O
H3C
acetofenon
N
C
NH2
CH3
acetofenon-hidrazon
- H2 O
H2 N NHC6H5
N
C
NHC6H5
CH3
acetofenon-fenilhidrazon
O
H
N
O
H2 N N C NH2
H
NH2
N
C
CH3
acetofenon -semikarbazon
47

Reakcije kondenzacije aldehida i ketona sa:
1aminima (NH2R)
hidroksilaminom (NH2OH)
hidrazinom (H2NNH2)
fenilhidrazinom (H2NNHC6H5)
semikarbazidom (H2NNHCONH2)
odigravaju se esto u slabo kiseloj sredini!

C
..
O
..
+
+H
+
-H
..
OH
..
..
OH
..

elektrofil
(olakan napad nukleofila)
H2N G
+
NH2
OH
+
-H
+
+H
NH
OH
- H 2O
sredina ne sme biti previe kisela:
..
H2N G
nukleofil
(slobodna baza)
+
+H
+
-H
+
H3N G
nije nukleofil
(so)
48
Adicija 2 amina
Kondenzacijom aldehida i ketona sa 2aminima
dobijaju se ENAMINI.
..
O
..
C
RCH2
RCH
+ : NHR'2
O
CH3CH2CCH2CH3 +
3-pentanon
H2O
: NR'2
enamin
nukleofil
2o amin
(aldehid ili keton)
(enska funkcija alkena i

amino-grupa amina)
..
HN(CH3)2
CH3CH2C CHCH3 +
dimetilamin
enamin
H2O
N(CH3)2
CA: N,N-dimetil-2-penten-3-amin
triv.: 1-etilpropenildimetilamin
1
CH3CHCH CHCH3
CH3CH CH
N(CH3)2
CA: N,N-dimetil-3-penten-2-amin
triv.: dimetil(1-metil-3-pentenil)amin
CH3C CH2
N(CH3) 2
N(CH3) 2
CA: N,N-dimetil-1-propen-1-amin
triv.: dimetilpropenilamin
CA: N,N-dimetil-1-propen-2-amin
triv.: N,N,1-trimetilvinilamin
Adicija 2 amina
Mehanizam
CH2
..
O
.. +
: NHR'2
nukleofil
2o amin
karbonilno
jedinjenje
.. O
.. :
CH2 C
+N
H
R'
R'
deprotonovanje na N
protonovanje na O
(aldehid ili keton)

2
CH
..
OH
..
:NR'2
- H 2O
CH
+ H2O
hemiaminalni
intermedijer
N-atom nema H-atom koji bi otpustio!
Dehidratacija se odvija alternativno:
deprotonovanjem sa -C-atoma!
enamin
C
:NR'2
1 napad NHR'2 (nukleofila)

2 eliminacija H 2O
(dehidratacija)
49
Redukcija
Redukcija do alkohola
Redukcija do ugljovodonika
Redukcija ketona magnezijum-amalgamom
pinakolonsko premetanje
O
R
R, R' = alkilaril-grupa
[H]
O
C
[H] = (a) 1) LiAlH4/aps. etar

2) H+, H2O
R C OH
H 1o alkohol
[H]
R'
R'
R C OH
H 2o alkohol
(redukcija hidridnim reagensima)
(b) NaBH4/CH3CH2OH
(c) H2/Pt, Pd ili Ni
(kataliticko hidrogenovanje)
50
Redukcija hidridnim reagensima je nukleofilna
adicija vodonika (nukleofil je hidridni jon H: )!

Li+ H3Al
nukleofilni
reagens
litijum-aluminijumhidrid
H C O AlH3 + Li
..
O
..
karbonilno
jedinjenje
litijum-alkoksialuminijumhidrid
ponavlja se jo 3 puta:
reaguje sa jo 3 mol
-+
H C O Al Li
litijum-tetraalkoksi-aluminat
H+, H2O
LiAlH4 je izvor
nukleofilnog H-atoma
tj. hidridnog jona (H:- )
4 H C OH
+ Al(OH)3 + LiOH
alkohol
Hidridni reagensi LiAlH4 i NaBH4 su selektivni redukuju
karbonilnu grupu ali ne i nezasiene CC veze!
Transformiu nezasiene aldehide i ketone u nezasiene
alkohole!!!
1) LiAlH4/aps. etar
2) H +, H2O
O
CH3CH CHCH
2-butenal
(krotonaldehid)
NaBH4/CH3CH2OH
H2/Pt
CH3CH CHCH2OH
2-buten-1-ol
CH3CH2CH2CH2OH
1-butanol
51
1) LiAlH4/aps. etar
2) H+, H2O
O
CH CHCH
CH CHCH2OH
NaBH4/CH3CH2OH
3-fenil-2-propen-1-ol
H2/Pt
3-fenilpropenal
(cimetaldehid)
CH2CH2CH2OH
3-fenil-1-propanol
O
H OH
[H]
ciklopentanon
[H] = (a) 1) LiAlH4/aps. etar

2) H+, H2O
(b) NaBH4/CH3CH2OH
ciklopentanol
1) LiAlH4/aps. etar
2) H +, H2O
H3C C CH2
(c) H2/Pt, Pd ili Ni
H
H3C C CH2
CH2OH
OH
OC2H5
NaBH4/CH3CH2OH
H3C C CH2
OC2H5
OH
52
Zn(Hg)
+
H,
(kisela sredina)
O
R
R C H
O
R
(Clemmensen-ova
redukcija)
R'
H2N NH2
OH ,
(bazna sredina)
R C H
(Wolff-Kishner-ova
redukcija)
ugljovodonik
R'
R, R' = alkilaril-grupa
O
+
Zn(Hg), H ;
CH3CH CHCH
ili
H2NNH2, OH -;
(HOCH2CH2)2O
2-butenal
(krotonaldehid)
O
CH CHCH
3-fenilpropenal
(cimetaldehid)
+
Zn(Hg), H ;
ili
H2NNH2, OH-;
(HOCH2CH2)2O
CH3CH CHCH3
2-buten
CH CHCH3
1-fenil-1-propen
53
O
+
Zn(Hg), H ;
ili
H2NNH2, OH-;
(HOCH2CH2)2O
ciklopentan
1,3-ciklopentandion
+
Zn(Hg), H ;
CH2CH3
O
H2N
CCH3
3-etilfenilamin
H2NNH2, OH ;
O2N
CH2CH3
(HOCH2CH2)2O
1-(3-nitrofenil)etanon
O2N
1-etil-3-nitrobenzen
Redukcija ketona magnezijumamalgamom

O
2
H3C
1) Mg(Hg), C6H6,
CH3 2) H2O
aceton
CH3 CH3
H3C C
C CH3
OH OH
pinakol
2,3-dimetil-2,3-butandiol
O
2
1) Mg(Hg), C6H6,
2) H2O
keton
R= alkil- ili aril-grupa
R R
R C C R
OH OH
1,2-diol
tzv. pinakol
54
Pinakolonsko premetanje
U kiseloj sredini pinakol podlee dehidrataciji koja je praena
1,2-premetanjem alkil-, aril-grupe ili hidrida.
Kao proizvod nastaje keton ili aldehid u zavisnosti od strukture
polaznog 1,2-diola tzv. pinakola.

CH3 CH3
H3 C C
H
(- H2O)
C CH3
OH OH
pinakol
2,3-dimetil-2,3-butandiol
CH3 CH3
H3C C
+
+H
C CH3
:OH
.. :OH
..
+
H3C C
C CH3
- H 2O
C(CH3)3
C CH3
CH3
H3C C
:O
+
CH3 CH3
H3C C
:OH
..
:OH
.. O
..
H + H
:O
.. H
1,2-pomak
alkil-grupe
pinakolon
3,3-dimetil-2-butanon
CH3 CH3
H3C C
CH3
H3C C
C(CH3)3
H
- H+
C CH3
+
3o
CH3
H3C C
C CH3
:O: CH3
(katjon stabilizovan rezonancijom)
Oksidacija aldehida
aldehidi se lako oksidiu za razliku od ketona
Kao oksidaciona sredstva koriste se
KMnO4 ili K2Cr2O7 u kiseloj sredini

Tolensov (Tollens) reagens
Felingov (Fehling) reagens
Oksidacija sa Ag2O
55
Oksidacija aldehida
Sa KMnO4 ili K2Cr2O7 u kiseloj sredini
O
R
KMnO4/H2SO4
R = alkil- ili aril-grupa

aldehid
ili
K2Cr2O7/H2SO4
karb. kiselina
KMnO4/H2SO4
CH3CH
CH3COOH
ili
K2Cr2O7/H2SO4
acetaldehid
RCOOH
sircetna kiselina
O
C
COOH
KMnO4/H2SO4
ili
K2Cr2O7/H2SO4
benzaldehid
benzoeva kiselina
Tollensov test
Tollens-ov rastvor
O
R
+
+ Ag
NH3, H2O
Ag0 + RCOOH
srebrno
ogledalo
aldehid
amonijani rastvor srebro-hidroksida
AgNO3
NH4OH
AgOH
NH3
[Ag(NH3)2]+ OH
Dokazna reakcija za aldehide!
56
Fehlingov test
Fehling-ov rastvor
O
R
NaOH
K,Na-tartarat
H2O
2+
+ Cu

aldehid
tartarati - soli vinske kiseline
OH OH
HO2C C
H
Cu2O + RCOOH
cigla-crveni
talog
C CO2H
H
Felingov reagens A plavi vodeni rastvor CuSO4

Felingov reagens B bezbojni rastvor K,Na-tartarata i NaOH
K,Na-tartaratni joni grade kompleks sa Cu2+ i spreavaju stvaranje Cu(OH)2
Dokazna reakcija za aldehide!
Takoe reaguju i -hidroksi-ketoni!
Aromatini aldehidi ne reaguju pa treba koristiti Tolensov test.
Oksidacija sa vlanim Ag2O

Ag+ jon je blago i selektivno oksidaciono sredstvo!
O
R
Ag2O / H2O

aldehid
RCOOH
karb. kiselina
O
CH3CH CHCH
Ag2O / H2O
CH3CH CHCOOH
2-butenska kiselina
2-butenal
(krotonaldehid)
CHO
3-cikloheksenkarbaldehid
Ag2O / H2O
COOH
3-cikloheksenkarboksilna kiselina
57
Oksidacija ketona
Ketoni se oksidiu mnogo tee nego aldehidi
mora doi do raskidanja veze izmeu 2 C

atoma!
Pod blagim uslovima se mogu oksidisati jedino

metil-ketoni.
Oksidacije ketona:
Oksidacija metil-ketona HALOFORMSKA
REAKCIJA
Energina oksidacija ketona
Oksidacija metil-ketona
Baznokatalizovano halogenovanje metil-ketona
vri se do potpunog halogenovanja metil-grupe.

Reakcija slui za identifikaciju metil-ketona!
O
R
X 2, NaOH/H2O
CH3

metil-keton
(bazna sredina)
CX3
NaOH/H2O
RCOO +Na + CHX3

haloform
(talog)
58
Mehanizam haloformske reakcije:
.. :O:
..
O:
RCCX3
- ..
+ : OH
..
baza
katalizator
:O:
..
RC O
..
CX3
: OH
..
so karboksilne
kiseline
:CX3
trihalogenmetidni
jon
O
RCO
H +
+ CHX3
haloform
Jodoformska reakcija
O
R
I2, NaOH
CH3
RCOO +Na + CHI3

metil-keton
jodoform
(uti talog)
Umesto I2 mogu se koristiti Cl2 i Br2.
H C CH3
1) I 2, NaOH
+
2) H , H2O
H C OH + CHI3
CH3 CH2OH
Prvo se oksidie
do acetaldehida!!!
1) I2, NaOH
+
2) H , H2O
H C OH + CHI3
CH3CHO jedini aldehid koji daje pozitivan jodoform test!
59
O
I2, NaOH
CH3CH2CCH3
CH3CH2COO +Na + CHI3
H3 O
2-butanon
+ CHI3
CH3CH2COOH
CH 3
CH 3C CHC CH3
4-metil-3-penten-2-on
1) I2, NaOH
+
2) H3O
Cl2, KOH
60
oC
CH3
CH3C CHCOOH + CHI3
H2SO4
CHCl3 +
OK
OH
O
3-metil-2-butenska k.

O
RCH2
CH2R'
RCOOH + R'CH2COOH + RCH2COOH + R'COOH

a
R'
RCH
CHR'
HNO3,
HNO3,
R'
R C O + R'2CHCOOH + R2CHCOOH + R'

a
C O
60

O
CH3CH2CCH2CH3
HNO3,
CH3COOH + CH3CH2COOH
3-pentanon
O
(CH3)2CHCCH(CH3)2
HNO3,
CH3
H3C C O + (CH3)2CHCOOH
2,4-dimetilpentanon
O
HNO3,
HOOC
(CH2)4
COOH
cikloheksanon
Kiselost aldehida i ketona

Karbonilna grupa je
polarizovana.
Elektrofilni karbonilni Catom
povlai elektrone du veze
(I efekat) veza CH je
oslabljena
-Hatomi su kiseli usled
prisustva karbonilne grupe.
Jake baze mogu ukloniti -H
atom.
..O.. -
+ C
C
H
R
kiseo
H-atom
-I efekat
karbonilne grupe
61

Anjoni koji nastaju deprotonovanjem zovu se
ENOLATNI JONI ili ENOLATI:

..
O..
C C
+ B:
C
..
..
O..
.. :O:
+ HB
enolatni jon
jaka baza
jak nukleofil
pKa oko 16-18 (aldehidi)

19-21 (ketoni)
rezonancioni hibrid

Nastali enolatni jon, konjugovana baza aldehida i
ketona, je stabilizovan rezonancijom:
C
..
..
O..
C
.. :O:
C
.O
.
.
-..... ...
ili
C
C
... O
..
..... .
C
C
enolatni jon
rezonancioni hibrid
Elektrofil moe napasti C ili O (ambidentni jon).
62
KETOENOLNA tautomerija aldehida i

ketona
OH
O
R
CH2
C H (R')
CH C H (R')
enolni-oblik
enol-tautomer
keto-oblik
keto-tautomer
Keto i enolizomer su dva razliita hemijska
jedinjenja (strukturni izomeri), tautomeri koji

gubitkom protona daju isti anjon koji je rezonancioni
hibrid 2 granine strukture.
Tautomeri se nalaze u termodinamikoj ravnotei
koja je pomerena ka jednom ili drugom tautomeru.
Ketoenolna tautomerija tj. pretvaranje jednog oblika
u drugi je kiselo ili bazno katalizovana reakcija.

ketona
Bazno-katalizovana keto-enolna tautomerija
..
O. .
C C
H
keto-oblik
keto-tautomer
T.D. stabilniji
+ B:
C
..
..
O..
.. :O:
H B
enolatni jon
..
:O
C
H
+ B:
enolni-oblik
enol-tautomer
kiseliji - lake otputa proton
63

ketona
Kiselo-katalizovana keto-enolna tautomerija
.. .
O.
H
C C
+
..
O
H
+
..
O
+ ..
C
kiselina
keto-tautomer
konj.
baza
kiseline
protonovani karbonilni sistem
..
O
..
C
: B-
enol-tautomer

ketona
Poloaj ravnotee zavisi od strukture molekula!
Kod prostih aldehida i ketona ravnotea je pomerena ka keto
tautomeru:
OH
H3C C H
H2C C H
100%
OH
H3C C CH3
H2C C CH3
Postoje karbonilna jedinjenja kod kojih je ravnotea pomerena
ka enoltautomeru!!!
O
H3C C
O
CH2
C CH3
OH
H3C C
84%
16%
cista supstanca (tecnost)
O
1
konjugovani sistem
dvostrukih veza
2 mogucnost uspostavljanja
intramolekulske vodonicne veze
(estoclana prstenasta struktura)
O
CH C CH3
H . .. .
C
H3C
... .
O.
C
CH3
64

ketona
U vodenom rastvoru enoltautomer je nestabilan jer
je znatno smanjena mogunost obrazovanja

intramolekulske vodonine veze jae je
intermolekulsko vodonino vezivanje sa molekulima
vode! u vodi
O
H3C C
O
CH2
OH
C CH3
H3C C
CH C CH3
15%
85%
..
O .. . .
H
..
O
H
O
Intermolekulsko vezivanje
sa molekulima vode!
H ..
.. . . . . .. H
. .
O
C
H3C
C
C
CH3
REAKCIJE IZAZVANE
KISELOU -HATOMA
Aldolna kondenzacija
Ukrtena aldolna kondenzacija
Cannizzarova reakcija
Ukrtena Cannizzarova reakcija
Halogenovanje aldehida i ketona
65
U razblaenom
1
vodenom rastvoru baze
O
OH H O
(ili kiseline) mogu se
OH (ili H+)

meusobno vezati 2
2 R CH2 C H
R CH2 C C C H
H2O
molekula aldehida
aldehid
(niska t)
H R
(dimerizacija) koji u
aldol
svojoj strukturi imaju bar
-hidroksi-aldehid
1 Hatom!
Kao proizvod aldolne
Intramolekulska dehidratacija
2
reakcije nastaje je favorizovana jer nastaje
(- H2O)
,-nezasiceno karbonilno jedinjenje
hidroksi-aldehid tzv.
(konjugovani sistem dvostrukih veza)
ALDOL koji zagrevanjem
O

podlee dehidrataciji
1 aldolna reakcija
R CH2 C C C H
dajui ,-nezasieni
aldehid.
2 dehidratacija
H R
1 +
,-nezasiceni aldehid
2 = aldolna kondenzacija
O
2 CH3CH
etanal
(acetaldehid)
NaOH/H2O
OH
H3C C CHCH
H H
3-hidroksibutanal
aldol
CH3CH CHCH + H2O

2-butenal
(krotonaldehid)
66
Analogno se mogu meusobno vezati 2 molekula (veoma
reaktivnog) ketona koji u svojoj strukturi imaju bar 1 H

atom!
Kao proizvod aldolne reakcije nastaje -hidroksi-keton
(aldol) koji zagrevanjem podlee dehidrataciji dajui ,nezasieni keton.
1
NaOH/H2O
2 CH3CCH3
propanon
(aceton)
H3C C
OH
CHCCH3
CHCCH3 + H2O
H3C C
CH3 H
CH3
4-hidroksi-4-metil-2-pentanon
aldol
(,-nezasiceni keton)
(-hidroksi-keton)
1 aldolna reakcija
2 dehidratacija
2 = aldolna kondenzacija
Aldolna reakcija kod ketona je reverzibilan proces

ravnotea je pomerena ka ketonu!
Ravnoteu u desno pomera:
uklanjanje aldola iz reakcione smee,
dehidratacija i uklanjanje vode iz reakcione smee.
Mehanizam nastajanja ALDOLA (bazna

kataliza)
Faza 1: nastajanje ENOLATA (enolatnog jona)
:O:
HC
CH2
.. + : OH
..
- ..
CH2
.. .
O.
C
katalizator
.. :O:
H2C
+ H2O
enolatni jon
(hidroksilni jon)
Faza 2: nukleofilni napad (adicija)

: O:
CH3CH +
elektrofil
- ..
CH2
.. :O:
O
C
H 2C
enolatni jon
nukleofil
.. :O:
CH3C
: O:
CH2CH
H
alkoksidni jon
nukleofilni centar je -C-atom enolatnog jona

enolatni jon napada kao karbanjon
67
Mehanizam nastajanja ALDOLA (bazna

kataliza)
Faza 3: protonovanje
.. :O :
CH3C
: O:
CH2CH
..
: OH
..
OH
..
+ H
CH3 C
: O:
.. CH2CH + : OH
..
aldol
3-hidroksibutanal
alkoksidni jon
regenerisani
katalizator
Faze 2 i 3 ove reakcije pomeraju, u poetku nepovoljnu ravnoteu (Faza 1),

prema proizvodu, aldolu.
Na povienoj temperaturi, aldol lako podlee
dehidrataciji i nastaje proizvod aldolne kondenzacije.

Eliminacija vode je naroito olakana zato to kao
proizvod nastaje stabilan konjugovani sistem.
..
: OH HO

CH3 C
H
CCH
H
3-hidroksibutanal
aldol
.. : OH
.. , H2O
CH3CH CHCH + H2O

2-butenal
(krotonaldehid)
,-nezasiceni aldehid
68
Proizvodi aldolne reakcije mogu se izolovati
samo ako su reaktanti jednostavni aldehidi ili

ketoni!
moe se izolovati
na niskoj T.
O
2 CH3CH2CH
NaOH/H2O
propanal
OH
CH 3CH 2
C CHCH
H CH3
.. : OH
.. , H2O
CH3CH 2CH CCH

CH3
(- H2O)
2-metil-2-pentenal
3-hidroksi-2-metilpentanal
Ako je ,-nezasieni proizvod naroito stabilan (npr.
benzenski prsten deo konjugovanog sistema) moe

se izolovati iskljuivo nezasieno jedinjenje.
Panja:
CH3 O
2 H3C C
H
CH
2-metilpropanal
NaOH/H2O
CH3 OH CH3

CH3CH C
H
CCHO
CH3
.. : OH
.. , H2O
(- H2O)
dehidratacija
nije moguca
3-hidroksi-2,2,4-trimetilpentanal
,-nezasieni aldehid ne moe nastati jer na

Catomu nema vie Hatoma, pa ne moe doi do dehidratacije!
69
O
2 C H 3C H
Aldoli (ukoliko
se mogu
izolovati) i ,nezasiena
karbonilna
jedinjenja
esto se
koriste kao
intermedijari u
organskoj
sintezi:
OH
/H 2O
OH
A g 2O
C H 3C H C H 2 C O O H
OH
3 - h i d r o k s ik a r b o k s iln a k i s .
C H 3C H C H 2C H
OH
1 ) L iA lH 4 / a p s . e t a r
2 ) H +, H 2O
a ld o l
C H 3C H C H 2 C H 2O H
ili
N a B H 4/C H 3 O H
1 , 3 - d io l
ili
H 2 /P t
- H 2O
A g 2O
O
CH3C H
C H3 C H
H 2/P t
CHCH
, - n e z a s ic e n i a ld e h id
CHCOOH
C H 3 C H 2C H 2 C H 2O H
1 ) L iA lH 4 /a p s . e ta r
2 ) H + , H 2O
il i
N a B H 4/C H 3 O H
C H3C H
C H C H2 O H

Neselektivna ukrtena aldolna reakcija!
OH
CH3CHO + CH3CH2CHO
etanal
NaOH/H2O
propanal
H3C C CHCHO
H CH3
..: Nu - je CHCHO
CH3
OH
+
CH3CH2
C CH2CHO
Kada reaguju 2
razliita karbonilna
jedinjenja nastaje
sloena smesa
aldolnih proizvoda:
..: Nu - je CH2CHO
H
OH
+
H3C C CH2CHO
..: Nu - je CH2CHO
H
OH
+
CH3CH2
C CHCHO
H CH3
..: Nu je CHCHO
CH3
70

Selektivna ukrtena aldolna kondenzacija!
HCH + CH3C
CH2
NaOH/H2O
OH
H C
CH2
C CH3
H
4-hidroksi-2-butanon
nema
-H-atome
Meutim, mogue je
ima -H-atome
enolizuje dajuci : Nu
: CH2
dobiti 1 aldolni
proizvod ukoliko samo
1 karbonilno jedinjenje
ima Hatome!
- H2O
...
O.
C
O
H2C CH2CCH3
CH3
3-buten-2-on
enolatni jon

Selektivna ukrtena aldolna kondenzacija!
:O:
C H + HC
benzaldehid
CH2
NaOH/H2O
OH
C CH2
C H
acetaldehid
nije izolovan
O
C
H
CH
- H2 O
C H
3-fenilpropenal
(cimetaldehid)
71
Cannizzarova reakcija
Aldehidi koji nemaju Hatom u prisustvu
koncentrovanih rastvora (vodenih ili alkoholnih) baze

podleu oksidoredukcionoj reakciji.
Nastaje smesa alkohola i soli karboksilne kiseline.

O
konc. NaOH
2 HCH
metanal
(formaldehid)
CH3OH + HCOO Na +
CHO
benzenkarbaldehid
(benzaldehid)
COO Na +
CH2OH
konc. NaOH
natrijum-metanoat
(natrijum-formijat)
metanol
+
fenilmetanol
(benzil-alkohol)
natrijum-benzoat
Mehanizam Cannizzarove reakcije

H
C
.. + : OH
O
..
.. :
.. :
C O
..
:OH
..
nukleofil
(pocetni)
oksidise se
.. :O:
H
C
O
.. :
intermedijar
.. :
C O
.. +
H
..
C OH
..
alkoksidni jon
jaka baza
redukuje se
.
..O.
O..:
karboksilna
kiselina
nukleofil
hidridni jon :H
"-" ara na O pomaze otcepljenje
hidridnog jona
COO
CH2OH
72
Ukrtena Cannizzarova reakcija

Reaguju dva razliita aldehida bez Hatoma
jedna komponenta se uvek uzima u viku.

Formaldehid se lako oksidie (veoma reaktivan, lake
e ga napasti nukleofil) uzima se kao komponenta
u viku.
CHO
CH2 OH
O
+
HCH
konc. NaOH
+
+ HCOO Na
formaldehid
natrijum-formijat
OCH3
OCH3
4-metoksibenzenkarbaldehid
(p-metoksibenzaldehid)
(anisaldehid)
(4-metoksifenil)metanol
(p-metoksibenzil-alkohol)

Halogeni reaguju sa ugljenikom u susedstvu
karbonilne grupe (Catom) aldehida i ketona.

Halogenovanje moe da se vri u kiseloj ili baznoj
sredini obim halogenovanja zavisi od toga da li
je sredina kisela i li bazna.
H O
C C R + X2
X2 = Cl2, Br2, I2
kiselina ili baza

(H+ ili OH )
X O
C C R + HX
-halogen
karbonilno
jedinjenje
73

U baznoj sredini reakcija se vri do potpunog halogenovanja
Catoma do zamene svih Hatoma halogenom.
U kiseloj sredini halogenovanje staje posle uvoenja prvog
atoma halogena nastaju monohalogenkarbonilna jedinjenja.

Cl O
Cl2, NaOH/H2O
H3C C C CH2CH3
(bazna sredina)
Cl
CH3CH2CCH2CH3
Cl2, CH3COOH
CH3CHCCH2CH3
(kisela sredina)
Cl
Br O
Br2, NaOH/H2O
H O
Br
(bazna sredina)
C C H
Br
H C C H
H
H O
Br2, CH3COOH
Br
(kisela sredina)
C C H
H
,-Nezasieni aldehidi i ketoni

,-nezasieni aldehidi i ketoni tzv. konjugovani
ENONI
,-nezasieni aldehidi i ketoni su stabilniji od svojih
nekonjugovanih izomera
..
O:
H2C CH
CH
.. : O:
.. : O:
H2C CH
+
H2C CH
CH
+
CH
rezonanciona stabilizacija akroleina
Laboratorijska sinteza:
H2C OH
HC OH
H2C OH
O
KHSO4
H2C CHCH + H2O

akrolein
glicerol
74

Adicione reakcije ,-nezasienih karbonilnih
jedinjenja se klasifikuju kao:
1,2-adicije (uestvuje samo jedna veza

konjugovanog sistema),
1,4-adicije (uestvuju obe veze
konjugovanog sistema).

1,2-Adicija polarnog reagensa AB
O
C
O
C
+
A B
1,2-adicija
na dvostruku C-C vezu
A
O
elektrofilni
deo
nukleofilni
deo
B
C
1,2-adicija
na karbonilnu grupu
75

1,4-Adicija polarnog reagensa AB
O
O
+
A B
1,4-adicija
B
elektrofilni
deo
A=H
1,4-adicija
nukleofilni
deo
H
O
izomerizacija
ini se da je dolo
do 1,2-adicije NuH
na dvostruku vezu C-C!!!
keto-oblik
enol-oblik

Nukleofili koji mogu da stupe u 1,4-adiciju:

halogenovodonici,
Grignard-ov reagens,
voda (kisela ili baznakataliza),
alkoholi (kisela ili baznakataliza),
cijanovodonik (kiselakataliza).
HX
(HX = HCl, HBr, HI)
H2 O
O
C
-halogen
karbonilno
jedinjenje
O
C
-hidroksi
karb. jed.
OH H
1,4-adicija
ROH
O
C
-alkoksi
karb. jed.
OR H
HCN
O
C
-cijano
karb. jed.
CN H
76

O
O
CH + HBr
H2C CH
H2C CHCH
propenal
(akrolein)
Br H
3-brompropanal
(-brompropionaldehid)
O
H2C CH
CCH3 + H2O
Ca(OH)2
H2C
3-buten-2-on
CHCCH3
OH H
4-hidroksi-2-butanon
H3C
C CH
H3C
CCH3
+ CH3OH
H2SO 4
H3CO
4-metoksi-4-metil-2-pentanon
O
CCH
CHCCH3
(CH3)2C
CH2 + KCN
H2SO 4
1-fenilpropenon
CCH
CH2
CN
4-okso-4-fenilbutanonitril
Mehanizam 1,4-adicije HBr

: O:
C
+
..
O
C
Br
..
:O
H
C
..
:O
C
+
+
C
rezonancijom stabilizovan katjon

elektrofil
1 protonovanje
1 Elektrofilni deo reagensa, proton, se adira na kraj konjugovanog sistema
na karbonilni O (ne na -C-atom) jer tako nastaje
najstabilniji intermedijarni katjon stabilizovan rezonancijom,
kod koga je "+" ara na C-atomima.
77
Mehanizam 1,4-adicije HBr

+..
O
- ..
: Br
.. :
nukleofil
bromidni jon
H
2
Br
elektrofil
..
O
..
enol-oblik
3
Br
2 nukleofilni napad na -C-atom
..
O..
3 tautomerizacija
keto-oblik
-halogen karbonilno jedinjenje
2 Nukleofilni deo reagensa, negativni jon, napada -C-atom
(ne karbonilni C) jer tako nastaje stabilniji proizvod.

OH
1,2-adicija
O
CH3CH CH C CH3
CH3CH CH C CH3
CH3
1. CH3MgI
2. H2O/H+
2-metil-3-penten-2-ol
(glavni proizvod)
-Mg(OH)I
1,4-adicija
O
CH3CH CH2 C CH3
CH3
4-metil-2-pentanon
(sporedni proizvod)
78

Adicija Grignard-ovog reagensa kod ,-nezasienih
aldehida odigrava se generalno na karbonilnoj grupi

(1,2-adicija) pri emu nastaje nezasieni alkohol.
Adicija Grignard-ovog reagensa kod ,-nezasienih
ketona odigrava se i kao 1,4-adicija, pri emu nastaje
i -alkilovani keton kao sporedni proizvod.
Kod voluminoznijih i sterno zatienih ,nezasienih ketona dominantna je 1,4-adicija pa je alkilovani keton glavni proizvod.
79

Aldehidi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aldehidi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ALDEHIDI I KETONI

Znaaj aldehida i ketona

Struktura karbonilne grupe

Struktura karbonilne grupe

oblak je pomaknut vie ka elektronegativnijem O.

C=O veza karbonilne grupe je POLARIZOVANA

delimino "+" ara (+) je na C, a delimino ""

C je ELEKTROFILAN, a O je NUKLEOFILAN i SLABO

izvedena iz uobiajenog imena karboksilne kiseline

tretiraju kao derivati alkana ALKANALI.

Karbonilni Catom je uvek C1!!!

Jedinjenja kod kojih je CHO grupa vezana

direktno za prsten, nazivaju se

se navode 2 supstituentske grupe (alkil- ili aril-),

tretiraju kao derivati alkana ALKANONI.

Karbonilni Catom u prstenu je uvek C1!!!

grupu koja ima vei prioritet:

kao supstituent CHO grupa se zove "formil"

Aldehidna grupa (CHO) ima manji prioritet

od karboksilne grupe (COOH)!!!

Nomenklatura prioriteti f.g.

Nii aldehidi i ketoni su rastvorni u vodi

zbog stvaranja vodoninih veza sa molekulima

Dobijanje aldehida i ketona

R moe biti alkil- ili aril-grupa

monoterpeni - sastojci ulja nane

grupu sekundarnih metabolita biljaka.

Terpenoidi su kiseonini derivati terpena.

Poseduju znaajnu fizioloku aktivnost,

nosioci su lekovitosti droga kao i nosioci

sloene smee prirodnih proizvoda jakog

Nastali ALDEHID se mora kontinualno izvoditi iz

Hidroliza geminalnih dihalogenih

R, R' moe biti

Redukcija hlorida kiselina

(EAS) supstitucija Hatoma iz aromatinog prstena

Faza 2: elektrofilni napad

Da bi se reakcija odigrala do kraja

Nastali fenil-keton kompleksira sa AlCl3.

Reakcija nije mogua na aromatinom

prstenu koji je vie dezaktiviran nego u

Nitrobenzen se koristi kao rastvara u reakcijama F-C acilovanja!

Ogranienja FriedelCraftsovog alkilovanja:

Zbog pomenutih ogranienja reakcija FriedelCraftsovog alkilovanja

nije pogodna za uvoenje ravnog ugljovodoninog niza u aromatini

Uslove redukcije biramo u zavisnosti od

formil grupa (CHO) u prsten!

Reakcije aldehida i ketona

reakcije aldehida i ketona!

Reakcije aldehida i ketona

jako pomereni prema O:

karbonilni O je obogaen elektronima (za

Kako je karbonilna grupa planarna (u ravni

je) mogu je nesmetan napad odozgo ili

Uopteno se mogu formulisati 2 mehanizma

Bazni uslovi (nukleofilna adicija i

Ovim mehanizmom se vri

Bazni uslovi (nukleofilna adicija i

je olakan sposobnou kiseonika da prihvati ""

Kiseli uslovi (elektrofilno protonovanje i

protonovana karbonilna grupa

Adicija slabih nukleofila (:NuH): voda (HOH), alkohol (ROH).

Kiseli uslovi (elektrofilno protonovanje i