Kompleksna Analiza PDF

Kompleksna analiza
Dragan S. Dordevic
20.5.2014.
Sadr
zaj
Predgovor
1 Elementarne osobine kompleksnih funkcija

1.1 Skup C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.1.1 Algebarska svojstva . . . . . . . . . . . . . .
1.1.2 Geometrijska interpretacija . . . . . . . . . .
1.1.3 Rastojanje u C i moduo kompleksnog broja
1.1.4 Trigonometrijski zapis kompleksnog broja .
1.1.5 Topoloska svojstva . . . . . . . . . . . . . .
1.1.6 Redovi u C . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Prosirena kompleksna ravan . . . . . . . . . . . . .
1.3 Kompleksne funkcije realne promenljive . . . . . . .
1.3.1 Granicna vrednost funkcija . . . . . . . . . .
1.3.2 Neprekidnost funkcija . . . . . . . . . . . .
1.3.3 Diferencijabilnost funkcija . . . . . . . . . .
1.3.4 Rimanov integral . . . . . . . . . . . . . . .
1.3.5 Putanje u C . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3.6 Oblasti u C . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4 Kompleksne funkcije kompleksne
promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4.1 Granicna vrednost funkcije . . . . . . . . . .
1.4.2 Neprekidnost i ravnomerna neprekidnost
funkcija na skupu . . . . . . . . . . . . . . .
1.4.3 Nizovi i redovi funkcija . . . . . . . . . . . .
1.4.4 Stepeni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.5 Elementarne kompleksne funkcije . . . . . . . . . .
1.5.1 Eksponencijalna funkcija . . . . . . . . . . .
1.5.2 Trigonometrijske funkcije . . . . . . . . . . .
3
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
1
2
3
4
6
9
10
13
13
14
15
16
18
20
. . . . . . 22
. . . . . . 22
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
23
25
26
27
27
28

SADRZAJ
4
1.5.3
1.5.4
1.5.5
Hiperbolicke funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Logaritamska funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Koren kompleksnog broja . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2 Topolo
ski i metri
cki prostori
2.1 Topoloski prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Metricki prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Konvergencije nizova neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . .
31
31
34
38
3 Analiti
cke funkcije
3.1 Diferencijabilne (holomorfne) funkcije . . . . . . . . . .
3.1.1 Izvod funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1.2 KosiRimanovi uslovi . . . . . . . . . . . . . . .
3.1.3 Neprekidna diferencijabilnost . . . . . . . . . .
3.1.4 KosiRimanovi uslovi u polarnim koordinatama
3.1.5 Analiticke (regularne) funkcije . . . . . . . . . .
3.2 Integracija po putanji . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.1 Denicija i osobine integrala . . . . . . . . . . .
3.2.2 Indeks zatvorene putanje u odnosu na tacku . .
3.3 Teoreme Kosija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.1 Lokalna verzija Kosijeve teoreme . . . . . . . .
3.3.2 Kosi-Gursaova teorema . . . . . . . . . . . . . .
3.3.3 Posledice prethodnih teorema . . . . . . . . . .
3.4 Integralna formula Kosija i posledice . . . . . . . . . .
3.4.1 Integralna formula Kosija . . . . . . . . . . . .
3.4.2 Svojstva analitickih funkcija . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
41
41
41
45
47
48
50
53
53
60
62
62
65
69
71
71
72
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
81
81
81
85
88
89
89
90
96
96
98
4 Meromorfne funkcije
4.1 Loranov red i racun ostatka . . . . . . . . . . .
4.1.1 Izolovani singulariteti . . . . . . . . . . .
4.1.2 Tipovi singulariteta . . . . . . . . . . . .
4.1.3 Red pola . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.4 Slucaj a = . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.5 Ostaci (rezidumi) . . . . . . . . . . . . .
4.1.6 Izracunavanje ostatka funkcije u polu . .
4.2 Princip argumenta i princip maksimuma modula
4.2.1 Red nule i red pola . . . . . . . . . . . .
4.2.2 Geometrijska interpretacija . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

SADRZAJ
5 Prostori funkcija
103
5.1 Relativna kompaktnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
5.2 Prostori analitickih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
5.3 Prostor meromorfnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
6 Harmonijske funkcije
6.1 Osobine harmonijskih funkcija . . . .
6.2 Princip maksimuma i osobina srednje
vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . .
6.3 Poasonova integralna formula . . . .
6.4 Osobina srednje vrednosti na malim
kruznicama . . . . . . . . . . . . . .
6.5 Harnakov princip . . . . . . . . . . .
121
. . . . . . . . . . . . . . 121
. . . . . . . . . . . . . . 125
. . . . . . . . . . . . . . 127
. . . . . . . . . . . . . . 132
. . . . . . . . . . . . . . 135
7 Konformna preslikavanja
7.1 Otvorena preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . .
7.2 Svarcova
lema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.3 Analiticke funkcije i uglovi
izmedu putanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.4 Analiticki automorzmi . . . . . . . . . . . . . . .
7.5 Izomorzmi gornje poluravni . . . . . . . . . . . .
7.6 Svarcov
princip reeksije . . . . . . . . . . . . . .
7.7 Rimanova teorema o prosto povezanim oblastima
7.8 Neprekidnost na granici . . . . . . . . . . . . . .
7.9 Analiticki izomorzmi prstena . . . . . . . . . . .
7.10 Bilinearna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . .
7.11 Modularne funkcije i mala Pikarova teorema . . .
7.12 Svarc-Kristofelove
formule . . . . . . . . . . . . .
8 Analiti
cka produ
zenja
8.1 Analiticka produzenja lanacima oblasti .
8.2 Analiticka produzenja stepenim redovima
8.3 Analiticka produzenja duz krivih . . . .
8.4 Analiticka produzenja integralima . . . .
8.5 Izdvajanje regularnih grana . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
137
. . . . . . . 137
. . . . . . . 141
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
142
143
144
145
149
151
153
154
154
154
.
.
.
.
.
155
. 155
. 157
. 159
. 164
. 164
9 Aproksimacija racionalnim funkcijama

165
9.1 Rungeova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
9.2 Mitag-Leerova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Literatura
173
Predgovor
Tekst sadrzi osnove elemente kompleksne analize, koji su potrebni studentima
osnovnih i master akademskih studija matematike. Neki delovi teksta su od
interesa studentima zike ili tehnike.
Kompleksna analiza je prirodni nastavak realne analize, i nije moguce
kompletno razumevanje izlozenog materijala ukoliko nije savladano prethodno
gradivo. Ocekuje se da citalac uspesno vlada metodama diferencijalnog i integralnog racuna funkcija jedne ili vise realnih promenljivih. Razumevanje
metoda kompleksne analize je kvalitetnije, ako postoji izvesno poznavanje
topologije i funkcionalne analize. Stoga je ukljucena posebna glava, koja
citaocu moze sluziti kao podsetnik.
Tekst Kompleksna analiza sadrzi gradivo predmeta Uvod u kompleksnu
analizu i Kompleksna analiza, koje slusaju studenti matematike (na osnovnim
i master akademskim studijama).
Pocetne glave (1,3,4) sadrze rezultate koji su osnova teorije kompleksnih
funkcija, i nepohodne su studentima osnovih akademskih studija. Odredene
glave (5-9) su posvecene ozbiljnijim rezultatima, i one su neophodne studentima master akademskih studija.
U ovom trenutku tekst nije kompletan, a takode ima slovnih i drugih
gresaka. Konstantno se radi na poboljsanju materijala namenjenog studientima (obratiti paznju na datum upisan na prvoj strani). Studenti su u
obavezi da konsultuju dodatnu literaturu, koja je navedena u spisku referenci. Obavezno posetiti bilioteku Fakulteta.
SADRZAJ
Glava 1
Elementarne osobine
kompleksnih funkcija
1.1
1.1.1
Skup C
Algebarska svojstva
Skup svih kompleksnih brojeva oznacen je sa C, odnosno C = {z = x + iy :

x, y R}, pri cemu je i imaginarna jedinica, odnosno i2 = 1. Ako je
z = x+iy C, onda je x = Re z realni deo kompleksnog broja z, a y = Im z je
imaginarni deo broja z. U skupu C operacije sabiranja i mnozenja denisane
su na sledeci nacin. Ako je z = x + iy, w = u + iv, pri cemu je x, y, u, v R,
onda je
z + w = (x + iy) + (u + iv) = (x + u) + i(y + v),
z w = (x + iy) (u + iv) = (xu yv) + i(xv + yu).
Teorema 1.1.1. Struktura (C, +, ) je polje.
Dokaz. Dokaz je jednostavan. Nula pomenutog polja je broj 0 = 0 + i 0, a
jedinica je 1 = 1 + i 0. Ako je z = x + iy, onda je inverzni elemenat od z u
odnosu na sabiranje jeste z = x iy. U slucaju z = x + iy = 0, inverzni
x iy
x
elemenat od z u odnosu na mnozenje jeste z 1 = 2
= 2
2
x +y
x + y2
y
i.
x2 + y 2
Svakom kompleksnom broju z = x + iy pridruzuje se konjugovan broj
z = x iy. Nije tesko proveriti da je Re z = 12 (z + z) i Im z = 2i1 (z z). Vazi
1
2 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

sledeci rezultat, koji ostavljamo citaocu za samostalnu proveru.
Teorema 1.1.2. Konjugovanje kompleksnih brojeva ima svojstva:

z w = z w, zw = z w,
(z)
w
z
(w = 0),
w
za svako z, w C.
1.1.2
Geometrijska interpretacija
Svaki kompleksan broj z = x + iy je jedinstveno odreden svojim realnim

i imaginarnim delom. Prema tome, kompleksan broj z jeste ureden par,
odnosno z = (x, y). Skup C prikazan je kao ravan sa Dekartovim1 (pravouglim) koordinatnim sistemom, pri cemu horizontalna osa (x-osa) jeste
realna osa, a vertikalna osa (y-osa) jeste imaginarna osa. Kompleksna ravan
se naziva i Gausova2 ravan (videti Sliku 1).
Svaka tacka z identikovana je sa geometrijskim vektorom ciji se pocetak
poklapa sa koordinatnim pocetkom, a kraj je tacka z. Ovaj vektor se naziva
radijus vektor kompleksnog broja z. Sabiranje kompleksnih brojeva ekvivalentno je sabiranju odgovarajucih radijus vektora u ravni. Predstavljanje skupa kompleksnih brojeva jednom ravni ekvivalentno je predstavljanju
skupa R2 istom ravni.
Ono sto sustinski odvaja polje C od vektorskog prostora R2 jeste mnozenje
kompleksnih brojeva, koje po svojoj formi ne odgovara ni skalarnom ni vektorskom proizvodu vektora u ravni.
Primetimo da su kompleksni brojevi z i z simetricni u odnosu na realnu
osu.
1
2
Rene Descartes - Renatus Cartesius - (1596-1650), francuski matematicar i lozof

Carl Friedrich Gauss (1777-1855), nemacki matematicar
1.1. SKUP C
Slika 1.
1.1.3
Rastojanje u C i moduo kompleksnog broja
Rastojanje, ili metrika, u skupu C, denisana je na isti nacin kao Euklidovo3

rastojanje uR2 . Ako je z = x+iy, w = u+iv C, onda je njihovo rastojanje
d(z, w) =
(x u)2 + (y v)2 (Slika 2). Specijalno, rastojanje od z do
koordinatnog pocetka naziva se moduo kompleksnog broja z i oznacava sa
2
|z|. Moduo
kompleksnog broja odgovara intenzitetu vektora u R , odnosno
2
2
|z| = x + y , te je |z| intenzitet radijus vektora kompleksnog broja z.
Takode vazi d(z, w) = |z w|.
Slika 2.
Nije tesko pokazati sledece tvrdenje.
3
Euklid iz Aleksandrije, E (oko 325. p.n.e. - 265. p.n.e.), grcki matematicar

Teorema 1.1.3. Funkcija z 7 |z| na skupu C ima sledeca svojstva:

| Re z| |z|, | Im z| |z|, |z + w| |z| + |w|, |z| |w| |z w|,
z
(
)
|z|

|0| = 0, |z| = 0 z = 0 , |zw| = |z||w|, =
(w = 0),
w
|w|
|z| = |z|, |z|2 = zz.
Dokaz. Ako je z = x + iy, tada je |z| = x2 + y 2 |x|, a slicno i |z| |y|.

Time su dokazane prve dve nejednakosti. Ocigledno je |z| = |z| i zz = |z|2 .
Ako je w = u + iv, tada je
|z + w|2 = (z + w)(z + w) = zz + ww + zw + zw
= |z|2 + |w|2 + 2 Re(zw) |z|2 + |w|2 + 2|z||w|
= (|z| + |w|)2 .
Time je dokazano |z + w| |z| + |w|.
Sada je |z| = |(z w) + w| |z w|
sledi |z| |w| |z w|.
+ |w|, odakle

Analogno, |w| |z| |w z|, te je i |z| |w| |z w|.
Ostala tvrdenja ostavljamo citaocu za samostalan rad.
1.1.4
Trigonometrijski zapis kompleksnog broja
Tacke kompleksne ravni (razlicite od koordinatnog pocetka) reprezentuju se

koriscenjem polarnih koordinata (Slika 3). Neka je r = |z|, a neka je ugao
koji radijus vektor broja z zaklapa sa pozitivnim delom realne ose, meren
pocev od pozitivnog dela realne ose suprotno kretanju kazaljke na casovniku.
Ugao jeste argument kompleksnog broja z i oznacen je sa arg z. U polarnim
koordinatama sada vazi
x = r cos , y = r sin , z = x + iy = r(cos + i sin ).
Ovo je trigonometrijski zapis kompleksnog broja z . Lako je proveriti da vazi
x
y
y
, sin =
.
= arctg , r = x2 + y 2 , cos =
2
2
2
x
x +y
x + y2
Trigonometrijska reprezentacija kompleksnog broja nije jedinstvena. Promena argumenta za 2 ne dovodi do promene kompleksnog broja. Stoga,
1.1. SKUP C
precizno govoreci, sve argumente kompleksnog broja z mozemo opisati kao

skup
arg z = {0 + 2k : k = 0, 1, 2, . . . },
pri cemu je 0 jedan (bilo koji) konkretan argument broja z.
Formalni dokaz sledi. Neka je
z = r(cos + i sin ) = R(cos + i sin ).
Kako je | cos + i sin | = | cos + i sin | = 1, sledi da je r = R. Preostaje
cos + i sin = cos + i sin , te je cos = cos i sin = sin (na osnovu
jedinstvenosti prikaza kompleksnog broja preko realnog i imaginarnog dela).
Odmah sledi da se uglovi i mogu razlikovati samo za 2k, pri cemu je
k Z.
Od interesa je slucaj kada je argument broja z ugao izmedu 0 i 2. Takav
argument se naziva glavna vrednost argumenta kompleksnog broja z, u oznaci
Arg z. Alternativno, moze se posmatrati glavna vrednost argumenta izmedu
i .
Slika 3.
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja je od naricite koristi ako se
posmatra proizvod brojeva. Naime, ako je z = |z|(cos + i sin ) i w =
|w|(cos + i sin ), tada je
zw = |z|(cos + i sin )|w|(cos + i sin )
(
)
= |z||w| (cos cos sin sin ) + i(sin cos + cos sin )
= |z||w|(cos( + ) + i sin( + )).
Sledi da je |zw| = |z||w| (sto nam je poznato od ranije), kao i arg(zw) =
arg(z)+arg(w). Poslednju jednakost treba shvatiti skupovno: svaki argument

broja zw jednak je zbir nekog argumenta broja z i nekog argumenta broja
w; obrnuto, zbir nekog argumenta broja z i nekog argumenta broja w jeste
neki argument broja zw.
Ako je n N i z = |z|(cos + i sin ), tada na osnovu prethodnog
razmatranja sledi z n = |z|n (cos n + i sin ). Specijalno,
(cos + i sin )n = cos n + i sin n,
i ova jednakost poznata je kao Moavrova4 formula.
1.1.5
Topolo
ska svojstva
Neka je (zn )n niz kompleksnih brojeva i a C. Niz (zn )n konvergira ka tacki

a (u oznaci lim zn = a), ako i samo ako vazi lim |zn a| = 0, odnosno ako
n
n
i samo ako vazi:
( > 0)(n0 N)(n N) (n n0 = |zn a| < ).
Tada je a granicna vrednost niza (zn )n .
Niz (zn )n je divergentan, ako nije konvergentan.
Teorema 1.1.4. Niz kompleksnih brojeva moze imati najvise jednu granicnu
vrednost.
Ako je zn = xn + iyn i a = b + ic, tada je lim zn = a ako i samo ako je
n
lim xn = b i lim yn = c.
Dokaz. Jedinstvenost granicne vrednosti konvergentnog niza dokazuje se

uobicajeno.
Na osnovu |xn b|, |yn c| |zn a| = |xn b| + |yn c| sledi preostali

deo teoreme.
Sledeci rezultat ostavljen je citaocu za samostalnu proveru.
Teorema 1.1.5. Neka su (zn )n i (wn )n nizovi u C, i neka je C. Ako je
lim zn = z i lim wn = w, tada je:
lim zn = z, lim (zn wn ) = z w, lim zn wn = zw.
Ako je pri tome w = 0, tada je

4
lim zn
n wn
z
.
w
Abraham de Moivre (francuski matematicar), 1667-1754
1.1. SKUP C
Otvoren disk, zatvoren disk i kruznica sa centrom u a C poluprecnika

r > 0, jesu, redom sledeci skupovi:
D(a; r) = {z : |z a| < r}, D[a; r] = {z : |z a| r},
T (a; r) = {z : |z a| = r}.
Specijalno,
D = D(0; 1), T = T (0; 1).
Vazi sledeci rezultat.
Teorema 1.1.6. Neka je (zn )n niz u C i neka je a C. Tada su sledeca
tvrdenja ekvivalentna:
(1) lim zn = a;
n
(2) Za svako > 0 postoji n0 N, tako da za svako n N sa svojstvom

n n0 , vazi zn D(a; ).
Skup V C je otvoren u C, ako za svako a V postoji r > 0 tako da je
D(a; r) V .
Skup F C je zatvoren u C, ako je skup F c = C \ F otvoren u C.
Jednostavno sledi da su i C jedini skupovi koji su istovremeno otvoreni
i zatvoreni u C.
Teorema 1.1.7. Ako je V otvoren skup u C, onda je V najvise prebrojiva
unija otvorenih diskova.
Dokaz. Uvedimo oznaku VQ = {a = p + iq V : p, q Q}. VQ je skup
tacaka skupa V sa racionalnim koordinatama, i skup VQ je najvise prebrojiv.
Neka je V otvoren i neka je a = p + iq VQ . Postoji r > 0 tako da je
D(a; r) V . Sledi da je skup Ma = {r > 0 : D(a; r) V } neprazan. Neka
je Ra = sup Ma .
Pretpostavimo da je z D(a; Ra ). Tada postoji r sa svojstvom |z
a| < r < Ra . Dakle, z D(a; r) V . Na taj nacin je dokazano da je
D(a; Ra ) V .
Pretpostavimo da je D[a; Ra ] V . Tada je = d(D[a; Ra ], V c ) > 0.
Sledi da je D(a; Ra + 2 ) V , sto nije moguce prema izboru broja R. Prema
tome, D[a; Ra ] nije sadrzan u V .
Dokazali smo da je D(a; Ra ) najveci moguci disk sa centrom u a koji je
sadrzan u V . Ovakve diskove nazivamo maksimalnim diskovima sa racionalnim centrima, i ovih diskova ima prebrojivo mnogo.

Sledi V
D(a; Ra ).
aVQ
Neka je w V . Tada je = d(w, V c ) > 0, te postoji b VQ tako da je

|w b| < 2 . Tada je w D(b;
Rb ).
D(a; Ra ).
Time je dokazano V =
aVQ
U prethodnoj teoremi diskovi nisu obavezno uzajamno disjunktni (za razliku od odgovarajuceg rezultata za otvorene podskupove realne prave R).
Primer 1.1.1. Neka je Q otvoreni kvadrat sa temenima u tackama 0, 1, 1 +
i, i. Drugim recima, duzi koje ogranicavaju
ovaj kvadrat ne pripadaju
skupu Q. Pretpostavimo da je Q =
Dn , pri cemu su Dn uzajamno
nN
disjunktni otvoreni diskovi. Neka je d dijagonala skupa Q, kojoj ne pripadaju

krajnje
tacke. Tada je d otvoren skup na pravoj. Medutim, tada vazi d =
(d Dn ), pri cemu su d Dn uzajamno disjunktni otvoreni intervali na

nN
pravoj. Poslednja konstatacija nije moguca, te sledi da diskovi Dn ne mogu

biti uzajamno disjunktni.
Tacka a je tacka nagomilavanja skupa E C, ako svaki krug sa centrom
u a sadrzi neku tacku skupa E razlicitu od a. Ekvivalentno, a je tacka
nagomilavanja skupa E, ako i samo ako postoji niz razlicitih tacaka (zn )n
skupa E, tako da je lim zn = a.
n
Svaka tacka skupa E, koja nije njegova tacka nagomilavanja, jeste izolovana tacka skupa E.
Neka je a C i 0 r < R. Tada je prsten sa centrom u tacki a,
unutrasnjeg poluprecnika r i spoljneg poluprecnika R, denisan kao
P (a; r, R) = {z C : r < |z a| < R}.
Specijalno, ako je r = 0, onda je
P (a; 0, R) = P (a; R) = {z C : 0 < |z a| < R}.
Prsten P (a; R) se naziva i probusena okolina tacke a u C.
Skup C je kompletan u odnosu na standardnu metriku. Drugim recima,
vazi Kosijeva5 teorema za konvergenciju nizova:
Teorema 1.1.8. Niz (zn )n u C je konvergentan, ako i samo ako:
( > 0)(n0 N)(m, n N)(m, n n0 = |zm zn | < ).
5
Augustin-Louis Cauchy (1789-1857), francuski matematicar
1.1. SKUP C
1.1.6
Redovi u C
Neka je (zn )n niz kompleksnih brojeva. Beskonacna suma
zn = z1 + z2 + + zn +
n=1
naziva se brojni red u C.

Svakom redu pridruzen je niz delimicnih suma Sn = z1 + + zn . Red
zn je (obicno) konvergentan, ako je niz delimicnih suna (Sn )n konvern=1
gentan. U tom slucaju je granicna vrednost S = lim Sn suma reda

odnosno S =
zn ,
n=1
zn .
n=1
Ako niz (Sn )n divergira, tada je red
zn divergentan.
n=1
Primer 1.1.2. Neka je q C i posmatrajmo qeometrijski red
qn =
n=0
1 + q + q 2 + . n-ta delimicna suma ovog reda je Sn = 1 + q + + q n1 =

1q n
. Dakle, ako je |q| < 1, onda polazni geometrijski red konvergira i
1q
1
q n = 1q
. Ako je q 1, onda (Sn )n divergira, stoga i polazni geometrijski
n=0
red divergira.
Vazi Kosijeva teorema za konvergenciju redova:
Teorema 1.1.9. Red

zn konvergira, ako i samo ako
( > 0)(n0 N )(m, n N)(m > m n0 = |zn + zn+1 + + zm | < ).
Brojni red
zn apsolutno konvergira, ako konvergira red
|zn |.
Teorema 1.1.10. Ako red

zn apsolutno konvergira, onda red
zn obicno
konvergira.
Dokaz. Pretpsotavimo da je red zn apsolutno kovnergentan. Neka je > 0

i neka je m > n. Tada je
|zn + + zm | |zm | + + |zn |.
Na osnovu Kosijevog kriterijuma primenjenog na red

|zn |, sledi da postoji
n0 N tako da za m > n n0 vazi |zm | + + |zn | < . Na osnovu
dokazanog,
sledi da je i |zm+ + zn | < . Primenimo Kosijev kriterijum na
red
zn . Sledi da je red
zn obicno konvergentan.
Obrnuto tvrdenje ne vazi: postoje
koji konvergiraju obicno, a diredovi
(1)n
vergiraju apsolutno. Na primer, red
konvergira obicno (prema Lajbn
nicovom kriterijumu), ali divergira apsolutno (prema Kosijevom integralnom
kriterijumu).
1.2
Pro
sirena kompleksna ravan
Kompleksnoj ravni pridruzena je jedna beskonacno daleka tacka, oznacena

sa . Skup C = C {} je prosirena kompleksna ravan.
Interesantno je denisati algegarske operacije u C, naravno u slucaju
kada je jedan od cinilaca ili faktora upravo jednak . Sabiranje u skupu C
denisano je na sledeci nacin:
z + = , + = ,
za svako z C. Za elemenat ne postoji inverzni elemenat u skupu C u
odnosu na sabiranje, odnosno velicina nije odredena. Mnozenje u
skupu C denisano je kao:
z = (z = 0), = .
Vrednost 0 nije odredena. Za elemenat ne postoji inverzni elemenat
u odnosu na mnozenje u skupu C, odnosno ne postoji z C tako da je
1
z = 1. Sa druge strane, vazi
= 0.

1.2. PROSIRENA
KOMPLEKSNA RAVAN
11
Slika 4.
Neka je S 3 = {x = (x1 , x2 , x3 ) R3 : x21 + x22 + x23 = 1} jedinicna sfera
u R3 , neka je M N precnik te sfere i neka je C ravan koja je normalna na
duz M N i prolazi kroz centar sfere S 3 (Slika 4). Svaka prava p kroz tacku
N preseca sferu S 3 u nekoj tazki Z, ako i samo ako p preseca ravan C u
nekoj tacki z. Na taj nacin je uspostavljena bijekcija Z 7 z izmedu skupova
S 3 \ {N } i C. Preslikavanje koje realizuje ovu bijekciju, oznacava se sa s.
Ako prava p sadrzi tacku N i paralelna je ravni C, onda p ne sece ni sferu S 3
u tacki razlicitoj of N . Prirodno je uzeti da vazi s(N ) = . Preslikavanje s
je stereografska projekcija sfere S 3 na prosirenu kompleksnu ravan, odnosno
s : S 3 C.
Rastojanje izmedu tacaka z1 , z2 C moze se razmatrati kao rastojanje
izmedu tacaka Z1 , Z2 S 3 :
Ako je z1 , z2 C, tada postoje jedinstvene tacke Z1 , Z2 S 3 , tako da je
s(Z1 ) = z1 , s(Z2 ) = z2 . Neka je d3 (z1 , z2 ) = d(Z1 , Z2 ), pri cemu je d(Z1 , Z2 )
Euklidovo rastojanje u R3 .
Rastojanje d3 u prostoru C ima zanimljive osobine.
Teorema 1.2.1. Ako je z, z1 , z2 C, tada je:
2|z1 z2 |
d3 (z1 , z2 ) =
= d3
[(1 + |z1 |2 )(1 + |z2 |2 )]1/2
(
)
2
1
d3 (z, ) =
= d3
,0 .
(1 + |z|2 )1/2
z
1 1
,
z1 z2
)
,

Diskove u prostoru (C, d3 ) oznacavamo sa D3 (a; r). Specijalno, od interesa su diskovi sa centrom u tacki . Kako je D3 (; ) = {z C :
d3 (z, ) < } za > 0, prirodno je uvesti i skup D(; R) = {z C : |z| >
R} za R > 0.
Metricki prostor (C, d3 ) indukuje ocekivanu topologiju na C, sto proizilazi
iz sledeceg rezultata.
Teorema 1.2.2. (1) Ako je a C i r > 0, onda postoji R > 0, tako da je
D3 (a; R) D(a; r).
(2) Ako je R > 0 i a C, onda postoji r > 0 tako da je D(a; r)
D3 (a; R).
(3) Ako je R > 0, onda postoji kompakt K u C tako da je C \ K
D3 (; R).
(4) Ako je K kompakt u C, tada postoji broj R > 0 tako da je D3 (; R)
C \ K.
Posledice prethodnih tvrdenja slede.
Posledica 1.2.1. Neka je (zn )n niz u C, i neka je a C. Tada su sledeca
tvrdenja ekvivalentna:
(1) lim zn = a, odnosno lim |zn a| = 0;
n
(2) lim d3 (zn , a) = 0.

n
Posledica 1.2.2. Neka je (zn )n niz u C. Tada su sledeca tvrdenja ekvivalentna:

(1) Za svako R > 0 postoji n0 N, tako da za svako n N sva svojstvom
n n0 vazi |zn | > R;
(2) lim d3 (zn , ) = 0.
n
(3) lim |zn | = .

n
Prethodni rezultati, izmedu ostalog, pokazuju da metricki prostori (C, d)

i (C, d3 ) indukuju jednake topologije u kompleksnoj ravni.
Osim toga, konvergencija niza tacaka u smislu metrike d u skupu C,
ekvivalenta je konvergenciji u smislu metrike d3 . Analogno tvrdenje vazi i
za Kosijeve nizove. Kako je (C, d) kompletan metricki prostor, sledi da je i
(C, d3 ) kompletan metricki prostor.
1.3. KOMPLEKSNE FUNKCIJE REALNE PROMENLJIVE
1.3
13
Kompleksne funkcije realne promenljive
Neka je M R i f : M C. Tada je f kompleksna funkcija realnog

argumenta. Za svako x M neka je u(x) = Re f (x) i v(x) = Im f (x).
Tada su u i v realne funkcije, denisane na M . Teorija kompleksnih funkcija
realne promenljive, dakle, jeste teorija vektorskih funkcija jednog realnog
argumenta.
1.3.1
Grani
cna vrednost funkcija
Neka je M R i f : M C neka je kompleksna funkcija na M . Neka je x0

tacka nagomilavanja skupa M . Broj A C je granicna vrednost funkcije f
na skupu M kada x x0 (u oznaci A = lim f (x)), ako
xx0 ;xM
( > 0)( > 0)(x M )(0 < |x x0 | < = |f (x) A| < ).

Ako je x0 (a, b) M , tada je umesto
lim
xx0 ;xM
f (x) = A jednostavna
oznaka lim f (x) = A.

xx0
Sledeci rezultat je jednostavno dokazati, istim metodama kao u slucaju

realnih funkcija jedne realne promenljive. Alternativno, ovo tvrdenje sledi
na osnovu osobina realnih vektorskih funkcija.
Teorema 1.3.1. Neka je M R, f, g : M C, C, i x0 neka je tacka
nagomilavanja skupa M . Tada:
(1) Postoji lim f (x) = A, ako i samo ako za svaki niz (xn )n u skupu
xx0 ;xM
M sa svojstvom lim xn = x0 , vazi lim f (xn ) = A;

n
(2) Ako postoji
lim
xx0 ;xM
f (x), tada postoji i
lim
xx0 ;xM
f (x), i pri tome
vazi
lim
xx0 ;xM
f (x) =
lim
xx0 ;xM
f (x);
(3) Ako je f = u + iv, pri cemu je u = Re f i v = Im f , tada postoji

lim f (x) ako i samo ako postoje lim u(x) i lim v(x), i pri tome
xx0 ;xM
xx0 ;xM
xx0 ;xM
vazi
lim
xx0 ;xM
f (x) =
lim
xx0 ;xM
u(x) + i
lim
xx0 ;xM
v(x);

(4) Ako postoje
lim
xx0 ;xM
f (x) i
lim
xx0 ;xM
g(x), tada postoji i
lim
xx0 ;xM
(f (x)+
g(x)), pri cemu je

lim
xx0 ;xM
(5) Ako postoje
(f (x) + g(x)) =
lim
xx0 ;xM
f (x) i
lim
xx0 ;xM
lim
xx0 ;xM
f (x) +
lim
xx0 ;xM
g(x);
g(x), tada postoji i
lim
xx0 ;xM
(f (x)
(x)), pri cemu je

lim
xx0 ;xM
(f (x) g(x)) =
lim
xx0 ;xM
(6) Ako postoje

lim f (x) i
xx0 ;xM
(
)
f (x)
lim
, pri cemu je
g(x)
f (x)
lim
xx0 ;xM
lim
xx0 ;xM
g(x).
g(x) = 0, tada postoji i
xx0 ;xM
(
lim
xx0 ;xM
1.3.2
f (x)
g(x)
)
=
lim
f (x)
lim
g(x)
xx0 ;xM
xx0 ;xM
Neprekidnost funkcija
Neka je M R, neka je f : M C, i neka je x0 M . Funkcija f je

neprekidna u tacki x0 na skupu M , ako za svako > 0 postoji > 0, tako da
za svako x M vazi: ako je |x x0 | < , onda je |f (x) f (x0 )| < . Funkcija
f je neprekidna na skupu M , ako je f neprekidna u svakoj tacki skupa M .
Dakle, ako je x0 izolovana tacka skupa M , onda je funkcija f (koja je
denisana na M ) uvek neprekidna u tacki x0 .
Ako je x0 tacka nagomilavanja skupa M , onda je funkcija f (koja je
denisana na M ) neprekidna u tacki x0 na skupu M ako i samo ako je
lim f (x) = f (x0 ).
xx0 ;x0 M
Formulisemo ocekivana tvrdenja.

Teorema 1.3.2. Neka je M R, neka je x0 M , i neka je f = u + iv :
M C kompleksna funkcija, pri cemu su u, v realne funkcije. Funkcija f
je neprekidna u tacki x0 na skupu M , ako i samo ako su obe funkcije u, v
neprekidne u tacki x0 na skupu M .
Teorema 1.3.3. Neka je M R, neka su f, g : M C funkcije, neka je
C, i neka je x0 M . Ako su funkcije f, g neprekidne u tacki x0 na
15
skupu M , tada su i funkcije f , f + g, f g neprekidne u tacki x0 na skupu
M . Stavi
se, ako je pri tome i g(x0 ) = 0, tada je fg neprekidna u tacki x0 na
skupu M .
1.3.3
Diferencijabilnost funkcija
Neka je f : (a, b) C funkcija, i neka je x0 (a, b). Prvi izvod funkcije f u

tacki x0 jeste sledeca granicna vrednost (ukoliko postoji):
f (x0 ) = lim
xx0
f (x) f (x0 )
.
x x0
Funkcija f je diferencijabilna u tacki x0 , ako postoji f (x0 ).

Navodimo najvaznije rezultate o izvodu funkcije.
Teorema 1.3.4. Ako je funkcija f : (a, b) C diferencijabilna u tacki
x0 (a, b), tada je funkcija f neprekidna u tacki x0 na (a, b).
Teorema 1.3.5. Neka je f = u + iv : (a, b) C, pri cemu su u, v realne
funckije, i neka je x0 (a, b). Ako je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 ,
tada su i funkcije u, v diferencijabilne u tacki x0 , i pri tome vazi:
f (x0 ) = u (x0 ) + iv (x0 ).
Teorema 1.3.6. Neka su date funkcije f, g : (a, b) C i neka je C.
Ako su funkcije f, g diferencijabilne u tacki x0 , tada su i funkcije f i f + g
diferencijabilne u x0 , i tada vazi
(f ) (x0 ) = f (x0 ),
(f + g) (x0 ) = f (x0 ) + g (x0 ).
Pretpostavimo da je funkcija f diferencijabilna u svakoj tacki intervala

(a, b). Tada se svakom x (a, b) moze pridruciti broj f (x). Ova funkcija
(pridruzivanje) se, naravno, oznacava sa f .
Ako je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 (a, b), tada je (f ) (x0 ) =
f (x0 ) drugi izvod funkcije f u tacki x0 . Ako postoji f (x0 ) u svakoj tacki
x0 (a, b), tada je denisana funkcija f na (a, b).
Na ovaj nacin mogu postojati visi izvodi funkcije f na segmentu (a, b).
1.3.4
Rimanov integral
Neka je f : [a, b] C funkcija denisana na segmentu [a, b]. Pretpostavimo

da je a = x0 < x1 < < xn = b, i neka je i [xi1 , xi ] za svako
i = 1, . . . , n. Skup P = {x1 , . . . , xn } jeste podela segmenta [a, b]. Rimanova
suma funkcije f na segmentu [a, b] denisana je kao
S(f ; P, ) =
f (i )(xi xi1 ).
i=1
Neka je dP = max |xi xi1 | dijametar podele P.

i
Rimanov6 integral funkcije f na segmentu [a, b] je sledeca granicna vrednost:

b
n
f (i )(xi xi1 ),
f (x)dx = lim
dP 0
i=1
pod pretpostavkom da ova granicna vrednost postoji i pri tome ne zavisi od

podele P, kao ni od izbora tacaka i [xi1 , xi ].
b
Drugim recima, kompleksan broj I = f (x)dx je Rimanov integral funkcije
a
f na segmentu [a, b], ako za svako > 0 postoji > 0, tako da za svaku
podelu P = {x0 , . . . , xn } segmenta [a, b] sa osobinom dP < , i za svako
k [xk1 , xk ] vazi

n

f (k )(xk xk1 ) < .
I

k=1
Ako postoji Rimanov integral
f (x)dx, tada je funkcija f integrabilna
(u Rimanovom smislu) na segmentu [a, b].

Vaze sledeca tvrdenja, analogna tvrdenjima za realne funkcije.
Teorema 1.3.7. Neka je f = u + iv : [a, b] C kompleksna funkcija, pri
cemu su u, v realne funkcije. Tada vazi:
6
Georg Friedrich Bernhard Riemann (1826-1866), nemacki matematicar
17
(1) Funkcija f je integrabilna na [a, b], ako i samo ako funkcije u, v jesu
integrabilne na [a, b]; tada je ispunjeno
b
b
f (x)dx =
b
u(x)dx + i
v(x)dx.
a
(2) Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], tada je i funkcija |f | integrabilna na [a, b], i vazi

b
b

f (x)dx |f (x)|dx.

a
Teorema 1.3.8. (1) Ako je funkcija f neprekidna na [a, b], tada je f integrabilna na [a, b].
(2) Ako je f ogranicena na [a, b], i pri tome f je neprekidna svuda osim
u konacno mnogo tacaka segmenta [a, b], tada je f integrabilna na [a, b].
Ako je f denisana i ogranicena na [a, b], i pri tome f ima konacno mnogo
tacaka prekida na [a, b], tada je f deo po deo neprekidna funkcija.
Teorema 1.3.9. Neka su f, g : [a, b] C funkcije, a < c < b i C.
(1) Funkcija f je integrabilna na [a, b], ako i samo ako je funckija f
integrabilna na oba segmentu [a, c] i [c, b]; u tom slucaju je
c
b
f (x)dx =
b
f (x)dx +
f (x)dx;
c
(2) Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], tada je funkcija f integrabilna

na [a, b], i vazi
b
b
f (x)dx = f (x)dx.
a
(3) Ako su funkcije f, g integrabilne na [a, b], tada je funkcija f + g integrabilna na [a, b], i takode je
b
b
(f (x) + g(x))dx =
b
f (x)dx +
g(x)dx.
a

Na kraju, formulisemo rezultat poznat pod imenom Njutn7 -Lajbnicova8
formula za kompleksne funkcije realne promenljive.
Teorema 1.3.10. Ako je f kompleksna neprekidna funkcija na [a, b], tada
vazi formula
b
f (x)dx = f (b) f (a).
a
Dokaz prethodnog tvrdenja analogan je odgovarajucem dokazu za realne

funkcije.
Primer 1.3.1.
2
(cos t + i sin t)dt = 0, iako funkcija t 7 (cos t + i sin t)
0
nema nula u segmentu [0, 2]. Ovaj primer pokazuje da ne vazi teorema o
srednjoj vrednosti integrala kompleksne funkcije realne promenljive. Naime,
ukoliko bi teorema o srednjoj vrednosti integrala vazila, onda bi postojala
tacka [0, 2] tako da je
1
0 = cos + i sin =
2
2
(cos t + i sin t)dt = 0,
0
sto ocigledno nije moguce.

Napomena 1.3.1. Posmatramo uvek Rimanov integral dopustivih funkcija.
Medutim, ovaj integral moze biti posmatran i kao Lebegov, posebno ukoliko
postoji potreba za koriscenjem mocnog aparate teorije mere i integrala.
9
1.3.5
Putanje u C
Neprekidno preslikavanje : [a, b] C jeste kriva u C. Tacka (a) je pocetak,

a (b) je kraj krive . Kriva je orijentisana u smislu rasta parametra t,
odnosno od (a) ka (b). Dve krive se mogu nastaviti, ako se kraj jedne
krive poklapa sa pocetkom druge krive.
7
Isaac Newton (1642-1727), engleski matematicar, zicar i astronom

Gottfried Wilhelm Leibniz (1646-1716), nemacki matematicar
9
Euklid iz Aleksandrije, E (oko 325. p.n.e. - 265. p.n.e.), grcki matematicar
8
19
Ako je : [a, b] C kriva u C, onda je = {(t) : t [a, b]} grafik

krive . Ogledno, C. Skup [a, b] je kompaktan u R, je neprekidno
preslikavanje, te je i kompaktan skup u C.
Kriva : [a, b] C je rektificijabilna, ako i samo ako je funkcija
ogranicene varijacije na [a, b]. Drugim recima, je rekticijabilna, ako postoji konstanta M > 0, tako da za svaku podelu P : a = x0 < x1 < <
xn = b segmenta [a, b] vazi:
n
|(xk ) (xk1 )| < M.
k=1
Pri tome je
() = sup
P
|(xk ) (xk1 )|
k=1
duzina krive (ili, varijacija funkcije ), pri cemu je supremum uzet po svim
podelama P segmenta [a, b].
Geomterijska interpretacija pojma duzine krive je jednostavna. Naime,
n
izraz
|(xk ) (xk1 )| predstavlja duzinu poligonalne linije upisane u
k=1
grak krive , posmatrano u odnosu na podeone tacke x0 , x1 , . . . , xk . Supremum svih mogucih duzina ovih poligonalnih linija (ukoliko ovaj supremum
postoji kao konacan realan broj) jeste duzina krive .
Na osnovu primera realne analize, poznato je da postoje funkcije koje su
neprekidne, ali ipak nisu ogranicene varijacije. Dakle, postoje krive koje nisu
rekticijabilne, odnosno nemaju duzinu. Napomenimo i da postoje funkcije
koje su ogranicene varijacije, ali nisu neprekidne.
U najvaznijim slucajevima, krive koje posmatramo u kompleksnoj analizi,
imaju duzinu.
Kriva je deo po deo glatka, ako je ogranicena i deo po deo neprekidna
funkcija. Deo po deo glatka kriva jeste putanja u C. Putanje u C imaju svoje
duzine, sto pokazuje sledeci rezultat.
Teorema 1.3.11. Ako je putanja u C, tada je = x + iy rektificijabilna i
b
b
() =
(x (t))2 + (y (t))2 dt = | (t)|dt.
a

Dokaz. Neka je : [a, b] C deo po deo neprekidno diferencijabilna, i neka
je P : a = x0 < x1 < < xn = b proizvoljna podela segmenta [a, b].
Bez gubljenja opstosti (zasto?) pretpostavimo da su tacke prekida funkcije
sadrzane medu tackma (xj )j podele P. Prema Lagranzovoj teoremi o
srednjoj vrednosti, za svako j = 1, . . . , n postoji j (xj1 , xj ), tako da je
(xj ) (xj1 ) = (j ). Stoga je
n
|(xj ) (xj1 )| =
| (j )|(xj xj1 ).
j=1
k=1
Poslednja suma je upravo Rimanova suma funkcije | | na segmentu [a, b]. U

cilju dobijanja velicine () sa leve strane poslednje jednakosti, treba preci
na supremum po svim podelama P segmenta [a, b]. Dakle,
() = sup
P
| (j )|(xj xj1 ).
k=1
Funkcija | | je nenegativna, ogranicena i deo po deo neprekidna. Stoga je

ova funkcija Riman integrabilna na [a, b] i
b
| (x)|dx = lim
dP 0
k=1
| (j )|(xj xj1 ) = sup

P
| (j )|(xj xj1 ).
k=1
Primecujemo da prva jednakost vazi na osnovu denicije integrala, a druga

jednakost se lako proverava na osnovu | | 0.
Putanja je zatvorena, ako je (a) = (b), odnosno pocetak te putanje
poklapa se sa njenim krajem.
Tacka z C je tacka samopreseka krive : [a, b] C, ako postoje tacke
t1 , t2 [a, b], sa svojstvima 1 = 2 i z = (t1 ) = (t2 ). Izuzetno, ako se
pocetna i krajnja tacka krive poklapaju, onda to nije tacka samopreseka.
Putanja je prosta, ako nema tacaka samopreseka, osim eventualno
pocetne i krajnje tacke te putanje.
Prosta, zatvorena, deo po deo glatka kriva naziva se kontura.
1.3.6
Oblasti u C
Skup A u C nije povezan, ako je A = U V , pri cemu su U, V otvoreni i uzajamno disjunktni skupovi u C. Neophodno je primetiti da su u ovom slucaju
21
skupovi U i V istovremeno i otvoreni i zatvoreni u A. Dakle, A je povezan,

ako A nije jednak uniji dva otvorena i uzajamno disjunktna podskupa od C.
Skup A u C je put-povezan, ako za svake dve tacke z, w A postoji
neprekidno preslikavanje f : [0, 1] A, tako da je f (0) = z i f (1) = w.
Teorema 1.3.12. Podskup A od C je povezan, ako i samo ako je A putpovezan. Analogno tvrdenje vazi za Rn , samim tim i za Cn .
Neka je C A C. Ako je C povezan skup, i pri tome ne postoji
povezan skup D sa svojstvima C D A i C = D, onda je C povezana
kompomenta skupa A.
Otvoren skup G je oblast, ako je G povezan skup u C.
Svaki otvoren skup V je najvise prebrojiva unija otvorenih diskova, svaki
otvoren disk je povezan skup, te sledi zakljucak.
Teorema 1.3.13. Svaki otvoren skup V je najvise prebrojiva unija uzajamno
Gj , pri cemu je svako Gj oblast u C, i

disjunktnih oblasti, odnosno V =
Gj Gk = za svako j = k.
j=1
10
Formulisemo bez dokaza Zordanovu

teoremu o zatvorenim putanjama.
Teorema 1.3.14. (Zordanova

teorema o zatvorenoj putanji) Neka je :
[a, b] C zatvorena putanja u C bez tacaka samopreseka. Tada
C \ = G0 G
,
pri cemu je G0 ogranicena oblast, a G
cena oblast u C.
neograni
Pri tome je
G0 = G
= .
Prethodna teorema moze biti dokazana, izmedu ostalog, metodama algebarske topologije, primenom Brauerove teoreme o ksnim tackama, kao i
metodama nestandardne analize.
Ako je kontura u C, tada se moze primeniti prethodna Zordanova

teo0
rema. Oblast G je oblast ogranicena konturom . Kontura je orijentisana
pozitivno u odnosu na oblast G0 (ili jednostavno, kontura je orijentisana pozitivno), ako pri obilasku konture u smeru orijentacije oblast G0 ostaje sa
leve strane.
10
Marie Ennemond Camille Jordan (1838-1922), francuski matematicar

Geomtrijska denicija pozitivne orijentacije konture saglasna je sa standardnom orijentacijom jedinicne kruznice sa centrom u koordinatnom pocetku,
odnosno sa nacinom merenja ugla koji predstavlja argument kompleksnog
broja. Naime, kruznica (t) = eit , t [0, 2], je pozitivno orijentisana u
odnosu na disk D(0; 1).
1.4
Kompleksne funkcije kompleksne

promenljive
Kompleksne funkcije kompleksne promenljive predstavljaju glavnu temu istrazivanja.
1.4.1
Grani
cna vrednost funkcije
Neka je G podskup od C i neka je f : G C preslikavanje. Tada je f

kompleksna funkcija kompleksne promenljive. Za svako z G neka je u(z) =
Re f (z) i v(z) = Im f (z). Funkcije u, v : G R realne funkcije kompleksne
promenljive z. Na osnovu cinjenice z = x + iy vazi u(z) = u(x, y) i v(z) =
v(x, y), odnosno u i v jesu realne funkcije realnih promenljivih x i y. Prema
tome,
f (z) = u(x, y) + i v(x, y),
z = x + iy G.
Neka je a tacka nagomilavanja skupa G i f : G C neka je kompleksna
funkcija. Kompleksan broj A je granicna vrednost funkcije f u tacki a na
skupu G, ako vazi:
( > 0)( > 0)(z G) (0 < |z a| < = |f (z) A| < ).
U tom slucaju je A =
lim f (z). Ako je skup G = P (a; r) probusena
za;zG
okolina tacke a, onda je broj A granicna vrednost funkcije f u tacki a, u

oznaci A = lim f (z).
za
Upravo uvedena denicija ekvivalentna je sledecoj karakterizaciji. Broj A

je granicna vrednost funkcije f u tacki a na skupu G, ako i samo akoza svaki
niz (zn )n tacaka za koje je zn G, zn = a i lim zn = a, vazi lim f (zn ) = A.
n
Na isti nacin kao u realnoj analizi moguce je dokazati sledeci rezultat.
1.4. KOMPLEKSNE FUNKCIJE KOMPLEKSNE
PROMENLJIVE
23
Teorema 1.4.1. Pretpostavimo da je G C, neka je a = + i tacka

nagomilavanja skupa G, i neka je f = u + iv : G C funkcija, pri cemu su
u, v realne funkcije. Tada:
Postoji lim f (z), ako i samo ako postoje
za;zG
lim
u(x, y) i
(x,y)(,);(x,y)G
lim
v(x, y).
(x,y)(,);(x,y)G
U tom slucaju vazi

lim f (z) =
za;zG
lim
u(x, y) + i
(x,y)(,);(x,y)G
lim
v(x, y).
(x,y)(,);(x,y)G
Neka je f denisana u skupu D(; r) = {z C : |z| > r} za neko r > 0.

Tada je lim f (z) = A, ako za svako > 0 postoji R > 0, tako da za svako
z
z C vazi implikacija
|z| > R = |f (z) A| < .
Konacno, lim f (z) = , ako i samo ako je lim |f (z)| = +. Primetimo
za
za
da je lim f (z) = ako i samo ako je lim d3 (f (z), ) = 0.

za
za
Granicna vrednost funkcije kompleksne promenljive ima analogna svojstva kao i granicna vrednost realnih funkcija vise promenljivih.
1.4.2
Neprekidnost i ravnomerna neprekidnost

funkcija na skupu
Pretpostavimo da je kompleksna funkcija f denisana na skupu G C i

neka je a G. Funkcija f je neprekidna u tacki a na skupu G, ako vazi:
( > 0)( > 0)(z G) (|z a| < = |f (z) f (a)| < ).
Formulisemo nekoliko rezultata o neprekidnosti funkcije.
Teorema 1.4.2. Neka je G C, a G, i neka je f : G C kompleksna
funkcija.
(1) Pretpostavimo da je a tacka nagomilavanja skupa G. Funkcija f je
neprekidna u tacki a na skupu G, ako i samo ako je f (a) = lim f (z).
za;zG
(2)Ako je a izolovana tacka skupa G, onda je funkcija f neprekidna u

tacki a.

Funkcija f je (obicno) neprekidna na skupu G, ako je f neprekidna u
svakoj tacki a G na skupu G.
Teorema 1.4.3. Neka je G C, a = + i g, i neka je f = u + iv :
G C. Funkcija f je neprekidna u tacki a na skupu G, ako i samo ako su
obe funkcije u, v neprekidne u istoj tacki (, ) na skupu G.
Funkcija f je ravnomerno neprekidna na skupu G, ako vazi:
( > 0)( > 0)(z1 , z2 G) (|z1 z2 | < = |f (z1 ) f (z2 )| < ).
U deniciji neprekidnosti funkcije u nekoj tacki a broj je izabran u
zavisnosti od tacke a i unapred zadanog > 0. Sa druge strane, u deniciji
ravnomerne neprekidnosti na skupu, broj je izabran u zavisnosti od , a
nezavisno od izbora tacaka skupa G. Dakle, vazi sledeci rezultat.
Teorema 1.4.4. Ako je f ravnomerno neprekidna funkcija na nekom skupu
G, onda je f neprekidna funkcija na G.
Iz obicne neprekidnosti funkcije na odredenom skupu sledi ravnomerna
neprekidnost te funkcije, samo u odredenim specijalnim slucajevima.
Teorema 1.4.5. (Hajne11 -Kantor12 ) Ako je G kompaktan podskup od C,
i ako je f : G C neprekidna funkcija na G, onda je f ravnomerno
neprekidna na G.
Teorema 1.4.6. Ako je f (z) = u(x, y) + i v(x, y), onda je ravnomerna neprekidnost funkcije f na nekom skupu G ekvivalentna ravnomernoj
neprekidnosti funkcija u i v na skupu G.
Dokaz. Rezultat sledi na osnovu sledecih nejednakosti:
| Re w|, | Im w| |w| =
| Re w|2 + | Im w|2 ,
pri cemu je w = f (z), z G.

11
12
Heinrich Eduard Heine (1821-1881), nemacki matematicar

Georg Ferdinand Ludwig Philipp Cantor (1845-1918), nemacki matematicar
1.4. KOMPLEKSNE FUNKCIJE KOMPLEKSNE
1.4.3
PROMENLJIVE
25
Nizovi i redovi funkcija
Neka je (fn )n niz funkcija denisan na skupu G, G C. Ako je z G

konkretna tacka skupa G, tada je (fn (z))n brojni niz u C. Niz funkcija (fn )n
(obicno, tackasto) konvergira ka funkciji f na skupu G, ako za svako z G
vazi lim fn (z) = f (z).
n
Niz (fn )n ravnomerno konvergira na skupu G ka funkciji f , ako:

( > 0)(n0 N)(z G)(n N) (n n0 = |fn (z) f (z)| < ).
Iz ravnomerne konvergencije niza funkcija na nekom skupu G sledi obicna
konvergencija tog niza ka istoj granicnoj funkciji na skupu G. Obrnuto
tvrdenje ne vazi u opstem slucaju, kao sto je to pokazivano u realnoj
analizi.
Neka je (gn )n niz funkcija denisanih na skupu G C. Red
gn je
obicno konvergentan na skupu G, ako niz delimi
c
nih
suma
S
=
g
+
+ gn
n
1
obicno konvergira na skupu G. Analogno, red

gn je ravnomerno konvergentan na skupu G, ako niz delimicnih suma Sn = g1 + + gn ravnomerno
konvergira na skupu G.
Ako red funkcija ravnomerno konvergira na nekom skupu, onda taj red i
obicno konvergira ka istoj granicnoj funkciji na posmatranom skupu. Obrnuto tvrdenje ne vazi u opstem slucaju.
Formulisemo sledeci rezultat.
Teorema 1.4.7. (1) (Ko
sijev kriterijum za ravnomernu konvergenciju nizova) Niz (fn )n ravnomerno konvergira na skupu G, ako i samo ako
vazi :
( > 0)(n0 N)(z G)(n, m N)
(m > n n0 = |fn (z) fm (z)| < ).
sijev kriterijum za ravnomernu konvergenciju redova) Red
(2) (Ko
gn ravnomerno konvergira na skupu G ako i samo ako vazi:
( > 0)(n0 N)(z G)(n, m N)

m
)
(

gk (z) < .
m > n n0 =

k=n
13
(3) (Vajer
strasov kriterijum za ravnomernu konvergenciju) Ako
clanovi reda gk zadovoljavaju uslov |gk (z)| ck za svako z G i svako k =
13
Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (1815-1897), nemacki matematicar
1, 2, . . . , a brojni red
ck konvergira, onda red
gk ravnomerno konvergira
na skupu G.
(4) Neka je f (z) = lim fn (z), z G, gde su fn (n = 1, 2, . . . ) neprekidne
n
funkcije na skupu G. Ako je niz (fn )n ravnomerno konvergentan na skupu

G, onda je funkcija f neprekidna na skupu G.
(5) Neka su gn (n = 1, 2, . . . ) neprekidne funkcije na skupu G. Ako red
gk (z) = s(z),
gk konvergira ravnomerno na skupu G, njegova suma
k=0
z G, je takode neprekidna funkcija na G.
1.4.4
Stepeni redovi
Najvazniji specijalan slucaj reda funkcija, jeste stepeni red. Neka je (cn )n niz
kompleksnih brojeva, i neka je a C. Red
cn (z a)n
n=0
je stepeni red oko tacke a (u tacki a; ili sa centrom u tacki a).

Za kompleksne stepene redove vazi rezultat analogan realnim stepenim
redovima.
Teorema 1.4.8. Neka je a C i neka je (cn )n niz kompleksnih brojeva.
Tada postoji jedinstven R [0, +] sa sledecim svojstvima:
cn (z a)n konvergira za svako z D(a; R).

(1) Stepeni red
n=0
(2) Ako je R > 0, onda stepeni red
cn (z a)n konvergira ravnomerno
n=0
na skupu z D[a; r] za svako r (0, R).
(3) Ako je R < +, onda stepeni red

svojstvom |z| > R.

cn+1
1
1/n
(4) R = lim sup |cn | = lim sup cn .
divergira za svako z C sa
n=0
Broj R u prethodnoj teoremi naziva se poluprecnik konvergecije stepenog
reda
cn (z a)n . Disk D(a; R) je disk (krug) konvergencije posmatranog
n=0
stepenog reda. Imajuci u vidu da je stepeni red ravnomerno konvergentan na

zatvorenim diskovima sadrzanim u D(a; R), kao i cinjenicu da su sve funkcije
1.5. ELEMENTARNE KOMPLEKSNE FUNKCIJE
27
z 7 cn (z a)n neprekidne, jednostavno dolazimo do zakljucka da suma

stepenog reda jeste neprekidna funkcija na disku na kome red konvergira.
Dokazacemo kasnije ozbiljnije tvrdenje: suma stepenog reda je beskonacno
puta diferencijabilna funkcija na disku na kome polazni red konvergira.
1.5
1.5.1
Elementarne kompleksne funkcije

Eksponencijalna funkcija
Neka je z = x + iy C. Eksponencijalna funkcija z 7 ez denisana je na

sledeci nacin:
ez = ex (cos y + i sin y).
Ako je y = 0, odnosno z = x R, onda se, ocigledno, kompleksna eksponencijalna funkcija svodi na dobro poznatu realnu eksponencijalnu funkciju.
Funkcije y 7 cos y i y 7 sin y su periodicne sa periodom 2. Stoga
je funkcija z 7 ez periodicna sa periodom 2i. Na osnovu neprekidnosti
funkcija x 7 ex , y 7 cos y i y 7 sin y za svako x, y R, sledi neprekidnost
funkcije z 7 ez za svako z C.
Vazi ex > 0 za svako x. Osim toga, ni za jedno y R ne moze istovremeno
biti cos y = 0 i sin y = 0. Prema tome, ez = 0 za svako z C.
Neka je w = u + iv i ew = eu (cos v + i sin v). Vazi formula:
ez ew = ex+u [cos y cos v sin y sin v + i(cos y sin v + sin y cos v)]
= ex+u [cos(y + v) + i sin(y + v)] = ez+w .
Jednostavno je dokazati i sledeci rezultat
(ez )1 = ez ,
odakle neposredno proizilazi
ez
= ezw .
ew
Posebno je interesantan slucaj z = y, odnosno x = 0. Tada je
eiy = cos y + i sin y.
Ocigledno vazi |eiy | = 1, odakle sledi da je eiy tacka kruznice sa centrom u
koordinatnom pocetku poluprecnika 1. Obrnuto, ako je w tacka jedinicne

kruznice sa centrom u koordinatnom pocetku i y = arg w, tada je eiy = w.
Prema tome, preslikavanje y 7 eiy je bijekcija iz skupa {y : 0 y < 2} na
jedinicnu kruznicu u skupu C.
z
tacka
Ako je z C proizvoljan kompleksan broj razlicit od nule, tada je |z|
jedinicne kruznice sa istim argumentom kao z. Prema prethodno recenom,
ako je = arg z, onda je z = |z|ei i ovaj zapis je eksponencijalni (Ojlerov14 )
oblik kompleksnog broja z.
Sldedi da preslikavanje z 7 ez jeste bijekcija iz skupa {z = x + iy : x
R, 0 y < 2} na skup C \ {0}.
Osim toga, vazi z = |z|ei i arg z = arg z (poslednju jednakost treba
shvatiti skupovno).
Ako je n N, onda je
( )n
cos n + i sin n = eni = ei = (cos + i sin )n ,
koja je vec ranije navedena kao formula Moavra (videti sekciju o trigonometrijskom zapisu kompleksnog broja).
Za brojeve z = |z|ei i w = |w|ei vazi
zw = |z||w|ei(+) ,
z
|z| i()
=
e
.
w
|w|
Prema tome, arg(zw) = arg z + arg w, arg(z/w) = arg z arg w (ove jednakosti treba shvatiti skupovno).
1.5.2
Trigonometrijske funkcije
Na osnovu formula eiy = cos y + i sin y i eiy = cos y i sin y za realan broj y,
sledi cos y = 12 (eiy + eiy ) i sin y = 2i1 (eiy eiy ). Osnovne trigonometrijske
funkcije kompleksne promenljive z denisane su analogno:
1
1
sin z
cos z
cos z = (eiz + eiz ), sin z = (eiz eiz ), tg z =
, ctg z =
.
2
2i
cos z
sin z
Trigonometrijske funkcije su, ocigledno, neprekidne funkcije na podskupovima
od C na kojima su denisane. Na osnovu osobina eksponencijalne funkcije,
lako je proveriti da su preslikavanja z 7 cos z i z 7 sin z periodicna sa periodom 2, dok su preslikavanja z 7 tg z i z 7 ctg z periodicna sa periodom
14
Leonhard Euler (1707-1783), svajcerski matematicar i zicar
1.5. ELEMENTARNE KOMPLEKSNE FUNKCIJE
29
. Vaze sledeci osnovni trigonometrijski identiteti, koje ostavljamo citaocu

za samostalnu proveru:
(sin z)2 + (cos z)2 = 1,
sin(z w) = sin z cos w cos z sin w,
cos(z w) = cos z cos w sin z sin w.
1.5.3
Hiperboli
cke funkcije
Hiperbolicke funkcije denisane su na sledeci nacin:

ch z =
ez + ez
ez ez
sh z
ch z
, sh z =
, th z =
, cth z =
.
2
2
ch z
sh z
Ocigledno, hiperbolicke funkcije predstavljaju neposredna uopstenja realnih

hiperbolickih funkcija. Hiperbolicke funkcije su neprekidne na podskupovima
od C na kojima su denisane. Funkcije ch z i sh z su periodicne sa periodom
2i, a funkcije th z i cth z su periodicne sa periodom i.
1.5.4
Logaritamska funkcija
Kompleksan broj z C \ {0} nema jedinstven argument. Preciznije, ako je

poznat jedan argument broja z, onda se svi ostali argumenti broja z od
razlikuju od broja za celobrojni umnozak broja 2. Stoga pridruzivanje
z 7 arg z nije preslikavanje u pravom smislu reci. Ako je Arg z glavna
vrednost argumenta kompleksnog broja z, odnosno 0 Arg z < 2, tada je
z 7 Arg z preslikavanje iz skupa C\{0} na skup [0, 2). Za svako z C\{0}
postoji jedinstvena reprezentacija z = |z|ei Arg z . Prirodni logaritam broja
z C \ {0} denise se na sledeci nacin:
Ln z = ln |z| + i Arg z,
gde je ln |z| uobicajeni logaritam pozitivnog broja |z|. Ako je z = x > 0,
onda je Arg z = 0 i uvedena denicija logaritma kompleksnog broja poklapa
se sa ranijom denicijom logaritma pozitivnog broja. Nije tesko proveriti
sledeca svojstva:
eLn z = z, z C \ {0},
kao i
Ln ez = z,
ako je z = x + iy, 0 y < 2.

Opstije, ako je z, w C i ew = z, logaritam kompleksnog broja z denisan
je kao
ln z = w.
Ako je z = |z|ei Arg z+2ki , k Z, onda se svaki broj
wk = ln |z| + i Arg z + 2ki
moze reci da je logaritam broja z, odnosno wk = ln z. Ovako shvaceno
pridruzivanje z 7 wk nije preslikavanje, jer jednom broju z odgovara vise razlicitih brojeva wk . Prirodnije je pisati z 7 {wk : k Z} i ovo pridruzivanje
se naziva viseznacna funkcija. Jedna (neprekidna) grana ove viseznacne
funkcije jeste
lnk z = ln |z| + i Arg z + 2ki,
pri cemu je k konstantna vrednost. Funkcija lnk z je jednoznacna, odnosno
funkcija (preslikavanje) u pravom smislu reci.
1.5.5
Koren kompleksnog broja
Kompleksan broj z je n-ti koren kompleksnog broja a (u oznaci z = n a), ako

je z n = a. Korenovanje je takode viseznacna funkcija u skupu kompleksnih
brojeva, odnosno svaki kompleksan broj a = 0 ima n razlicitih
korena. Ako je
Arg a+2k
n
i Arg a
a = |a|e
, tada je n-ti koren od a svaki od brojeva zk = |a|e n , k =
0, 1, 2, . . . . Pri tome, samo su n korena medusobno razlicita. Dovoljno
je
posmatrati n uzastopnih vrednosti za k, na primer k = 1, . . . , n. Pise se
n
a = {z1 , . . . , zn }.
Glava 2
Topolo
ski i metri
cki prostori
2.1
Topolo
ski prostori
Neka je X neprazan skup, i neka je familija nekih podskupova od X sa

svojstvima:
(1) , X ;
(2) Ako je V1 , V2 , onda V1 V2 ;
(3) Ako je Vi za svako i I, onda
Vi (indeksni skup I je
iI
proizvoljan).
Tada je topologija na X, i (X, ) je topoloski prostor. Elementi familije
jesu otvoreni skupovi.
Na jednom skupu X moze biti zadano vise razlicitih topologija. Ako je
to slucaj, onda se svaka topologija mora posebno naglasiti.
Neka je (X, ) topoloski prostor i F X. Skup F je zatvoren, ako i
samo ako je X \ F = F c otvoren. Familija svih zatvorenih podskupova od X
oznacava se sa z, i ima sledeca svojstva:
(1) , X z;
(2) Ako je F1 , F2 z, onda F1 F2 z;
(3) Ako je Fi z za svako i I, onda
Fi z (indeksni skup I je
iI
proizvoljan).
Neka je (X, X ) topoloski prostor i Y X. Skup Y postaje topoloski
prostor, ako se topologija Y denise na sledeci nacin:
Za V Y vazi: V Y ako i samo ako postoji U X tako da je
V = Y U.
31
32
I METRICKI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
PROSTORI
U ovom slucaju je topologija Y indukovana topologijom X , i topoloski

prostor (Y, Y ) je potprostor topoloskog prostora (X, X ).
Topoloski prostor X je povezan, ako X nije unija dva disjunktna neprazna
otvorena skupa. Drugim recima, X je povezan, ako su X i jedini skupovi
koji su istovremeno otvoreni i zatvoreni u X.
Ako je Y X, onda Y povezan ako i samo ako je Y povezan u indukovanoj topologiji Y .
Ako je A X, onda je cl A zatvorenje skupa A, denisano kao
cl A = {F : F A, F z}.
Skup cl A je najmanji zatvoren skup koji sadrzi A. Dakle, skup A je zatvoren
ako i samo ako je A = cl A.
Unutrasnjost skupa A, oznacena sa int A, denisana je kao
int A = {V : V A, V }.
Skup int A je najveci otvoren skup koji je sadrzan u A. Stoga, skup A je
otvoren ako i samo ako je A = int A.
Rub skupa A je skup A = cl A cl(X \ A).
Skup V je okolina tacke a X, ako je a int A.
Tacka a je izolovana tacka skupa A, ako postoji okolina V tacke a sa
svojstvom V A = {a}. Skup izolovanih tacaka skupa A oznacava se sa
iso A.
Skup svih tacaka nagomilavanja skupa A je acc A = cl A \ iso A.
Neka je (X, ) toploski prostor, A X i B
cemu
i X za svako i I, pri
je I proizvoljan indeksni skup. Ako je A
Bi , onda je familija (Bi )iI
iI
pokrivanje skupa A. Ako je, pri tome, svaki skup Bi otvoren, onda je (Bi )iI
otvoreno pokrivanje skupa A.
Skup K X je kompakt (ili kompaktan skup), ako se iz svakog otvorenog
pokrivanja skupa K moze izdvojiti kona
cno pokrivanje skupa K. Preciznije,
ako su (Vi )iI otvoreni skupovi i K
Vi , tada postoje indeksi i1 , . . . , in I
iI
tako da je K Vi1 Vin .

Skup K je relativno kompaktan, ako je cl K kompaktan.
Neka su (X, X ) i (Y, Y ) topoloski prostori i neka je f : X Y preslikavanje. f je neprekidno, ako za svako V Y vazi f 1 (V ) X . Ekvivalentno, f je neprekidno preslikavanje ako i samo ako za svako F zY vazi
f 1 (F ) zX .
PROSTORI
2.1. TOPOLOSKI
33
Neprekidnost funkcije je lokalno svojstvo, kao sto se vidi iz sledeceg rezultata.

Teorema 2.1.1. Neka su (X, X ), (Y, Y ) topoloski prostori, i neka je data
funkcija f : X Y . Sledeca tvrdenja su ekvivalentna:
(1) Funkcija f je neprekidna;
(2) Za svako x X i svaku okolinu V tacke f (x), postoji okolina U tacke
x sa svojstvom f (U ) V .
Dokaz. (1) = (2): Pretpostavimo da je f : X Y neprekidna funkcija.
Neka je x X i neka je V okolina tacke f (x) u prostoru Y . Postoji otvoren
skup V1 tako da je f (x) V1 V . Na osnovu izbora skupa V , kao i
neprekidnosti funkcije f sledi: x U = f 1 (V1 ) X . Dakle, U je okolina
tacke x sa ociglednim svojstvom f (U ) V .
(2) = (1): Pretpostavimo sada da za svako x X i svaku okolinu
V tacke f (x), postoji okolina U tacke x sa svojstvom f (U ) V . Neka je
W Y i z f 1 (W ). Tada je f (z) W . Dakle, W je okolina tacke
f (z). Stoga postoji okolina U tacke x sa svojstvom f (U ) W . Ocigledno je
x U f 1 (W ), odakle sledi f 1 (W ) X .
Teorema 2.1.2. Neka su (X, X ), (Y, Y ), (Z, Z ) topoloski prostori, i neka
su f : X Y i g : Y Z neprekidne funkcije. Tada je g f : X Z
neprekidna funkcija.
Dokaz. Neka je V Z . Tada je g 1 (V ) Y , a takode i f 1 (g 1 (V )) X .
Sledi da je g f neprekidna funkcija.
Teorema 2.1.3. Ako su X, Y topoloski prostori, f : X Y je neprekidno
preslikavanje, i ako je K kompakt u X, tada je f (K) kompakt u Y .
Dokaz. Neka je (Vi )iI otvoreno pokrivanje skupa f (K) u Y , odnosno
f (K)
Vi .
iI
Tada je
K f 1 (f (K)) f 1
iI
)
Vi
f 1 (Vi ).
iI
Skup K je kompaktan, a skupovi f (Vi ) su otvoreni u X. Prema tome,

postoje indeksi i1 , . . . , in I tako da je
K f 1 (Vi1 ) f 1 (Vin ).
I METRICKI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
PROSTORI
34
Stoga je
f (K) f (f 1 (Vi1 ) f 1 (Vin )) = Vi1 Vin .

Dakle, proizvoljno otvoreno pokrivanje skupa f (K) svedeno je na konacno
pokrivanje, odakle sledi da je f (K) kompakt u Y .
Teorema 2.1.4. Ako su X, Y topoloski prostori, X je povezan i f : X Y
je neprekidno preslikavanje, onda je f (X) povezan skup u Y .
Dokaz. Ako je f : X Y neprekidno preslikavanje, tada je i redukcija
f : X f (X) neprekidno preslikvanje. Dakle, bez gubljenja opstosti pretpostavljamo da je f preslikavanje na.
Neka je f (X) = Y . Pretpostavimo da Y nije povezan skup. Onda je
Y = A B, pri cemu su A, B otvoreni i uzajamno disjunktni skupovi u
Y . Tada je X = f 1 (A) f 1 (B). Skupovi f 1 (A) i f 1 (B) su otvoreni i
uzajamno disjunktni, odakle sledi da X nije povezan.
Topoloski prostor (X, ) je Hausdorfov1 , ako za svake dve tacke x, y X
postoje otovreni skupovi U, V , tako da je x U , y V i U V = ,
2.2
Metri
cki prostori
Neka je (X, d) metricki prostor, sto znaci da postoji funkcija d : X X

[0, +) koja je metrika, odnosno zadovoljava uslove (za svako x, y, z X):
(1) d(x, y) = 0 ako i samo ako x = y;
(2) d(x, y) = d(y, x);
(3) d(x, y) d(x, z) + d(z, y) (nejednakost trougla).
Velicina d(x, y) je rastojanje izmedu tacka x, y X.
U metrickom prostoru X denisu se otvorena kugla, zatvorena kugla i
sfera sa centrom u tacki a X poluprecnika r > 0, redom, na sledeci nacin:
B(a; r) = {x : d(x, a) < r}, B[a; r] = {x : d(x, a) r},
S(a; r) = {x : d(x, a) = r}.
Niz tacaka (xn )n metrickog prostora X konvergira ka tacki a X, ako
lim d(xn , a) = 0 u R, i oznaka je lim xn = a. Drugim recima, lim xn = a
n
1
Felix Hausdor (1868-1942), nemacki matematicar

2.2. METRICKI
PROSTORI
35
ako i samo ako za svako > 0 postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi

d(xn , a) < . U tom slucaju je a granicna vrednost niza (xn )n . Ako niz ne
konvergira, onda divergira.
Ako niz konvergira, onda ima tacno jednu grancnu vrednost.
Niz tacka (xn )n metrickog prostora X je Kosijev, ako za svako > 0
postoji n0 N, tako da za svako n, m n0 vazi d(xn , xm ) < .
Ako postoji a X i postoji R > 0, tako da za svako n N vazi xn
B(a; R), onda je niz (xn )n ogranicen.
Teorema 2.2.1. Svaki Kosijev niz (xn )n metrickog prostora X je ogranicen.
Jednostavno je proveriti da svaki konvergentan niz jeste Kosijev. Medutim,
obrnuto tvrdenje ne vazi uvek.
Metricki prostor (X, d) je kompletan, ako u ovom prostoru svaki Kosijev
niz jeste konvergentan.
Skup V X je otvoren u metrickom prostoru X u odnosu na metriku
d, ako za svako a V postoji r > 0 tako da je B(a; r) V . Familija svih
otvorenih skupova u metrickom prostoru (X, d) cini topologiju d . Topologija
d je indukovana metrikom d na prostoru X.
Svaki metricki prostor (X, d) je Hausdorfov topoloski prostor. Neka je,
recimo, x, y X i x = y. Tada je d = d(x, y) > 0. Neka je U = B(x; r/3) i
V = B(y; r/3). Skupovi U, V su otvoreni i vazi x U , y V , U V = .
Teorema 2.2.2. Neka je X metricki prostor i E X. Sledeca tvrdenja su
ekvivalentna:
(1) Skup E je zatvoren;
(2) Za svaki niz (xn )n iz E vazi implikacija: ako je lim xn = a, onda je
n
a F.
Skup K je nizovno kompaktan u metrickom prostoru X, ako i samo ako
za svaki niz (xn )n iz K postoji konvergentan podniz (xnk )k koji konvergira
nekoj tacki a K, tj. lim xnk = a K.
k
Teorema 2.2.3. (Hajne-Borel2 -Lebeg3 ) Skup K u metrickom prostoru X je

kompaktan, ako i samo ako je skup K nizovno kompaktan.
2
3
`
`
Fèlix Edouard
Justin Emile
Borel (1871-1956), francuski matematicar
Henri Lèon Lebesgue (1875-1941), francuski matematicar
I METRICKI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
PROSTORI
36
Posledica ove teoreme jeste da svaki kompaktan skup u metrickom prostoru mora biti zatvoren. Vazi i opstiji rezultat: ako je X Hausdorfov topoloski
prostor, i ako je K kompaktan skup u X, onda je X zatvoren.
Skup K je totalno ogranicen u metrickom prostoru X, ako za svako > 0
postoje tacke x1 , . . . , xn K, tako da je
K
B(xi ; ).
i=1
Teorema 2.2.4. Ako je skup K relativno kompaktan u metrickom prostoru

X, onda je K totalno ogranicen.
Ako je metricki prostor X kompletan, i ako je skup K totalno ogranicen
u X, tada je K relativno kompaktan u X.
Za kompaktne skupove vazi Lebegova teorema o pokrivanju.
Teorema2.2.5. Neka je K kompaktan skup u metrickom prostoru X. Ako
Vi otvoreno pokrivanje skupa K, onda postoji > 0 tako da za
je K
iI
svako x K postoji i I sa osobinim B(x; ) Vi .
Dokaz. Pretpostavimo suprotno: neka je K

Vi otvoreno pokrivanje
iI
kompakta
da za svako n N postoji tacka xn K sa svojstovm da
( K,1tako
)
kugla B xn ; n nije podskup ni jednog skupa Vi . Skup K je kompaktan, i
stoga postoji podniz (xnk )k sa svojstvom lim xnk = y K. Postoji i1 I
k
tako da je y Vi1 . Stoga postoji > 0 tako( da )je B(y; ) Vi1 . Postoji
k1 N tako da za svako k k1 vazi xnk B y; 2 . Kako je lim nk = +
k
i za svako{ k }N vazi nk nk+1 , sledi da postoji N sa svojstvom

n max nk1 , 2 . Primetimo da je k1 . Neka je = n1 .
Neka je z B(xn ; ). Tada je
d(y, z) d(y, xn ) + d(xn , z)
+
< .
2 n
Dakle, B(xn ; ) Vi1 . Dobijeni rezultat je kontradiktoran sa izborom niza

(xn )n .
Neka je (xn )n niz tacaka u metrickom prostoru X, i neka je (rn )n niz
pozitivnih brojeva. Ako je
K[x1 , r1 ] K[x2 , r2 ]

2.2. METRICKI
PROSTORI
37
i lim rn = 0, tada je Kn = K[xn , rn ] niz monotono opadajucih zatvorenih

n
kugli, ciji poluprecnici teze ka nuli.
Formulisemo vaznu karakterizaciju kompletnih metrickih prostora.
Teorema 2.2.6. (Kantor) Metricki prostor X je kompletan, ako i samo ako
za svaki niz (K
n )n monotono opadajucih zatvorenih kugli, ciji poluprecnici
teze nuli, vazi Kn = {a} za neko a X.
n
Jednostavno je utvrditi da u prostoru C umesto zatvorenih kugli mozemo

u prethodnoj teoremi uzeti niz zatvorenih trouglova (ili pravougaonika) ciji
dijametri teze nuli.
Formulisemo sledece tvrdenje, i ostavljamo dokaz citaocu za vezbu.
Teorema 2.2.7. Ako je (X, d) metricki prostor, tada je funkcija d1 , definid(x,y)
sana kao d1 (x, y) = 1+d(x,y)
, takode metrika na X.
Skup V ( X) je otvoren u odnosu na metriku d, ako i samo ako je V
otvoren u odnosu na metriku d1 .
Niz (xx )n je Kosijev u odnosu na d, ako i samo ako je (xn )n Kosijev u
odnosu na d1 .
Neka je (Xn , dn ) niz metrickih prostora i neka je
X=
Xn .
n=1
Drugim recima x = (xn )n X ako i samo ako za svako n N vazi xn Xn .

Za x = (xn )n X i y = (yn )n X denisemo
( )n
dn (xn yn )
1
d(x, y) =
.
2
1
+
d
(x
,
y
)
n
n
n
n=1
Na osnovu poredbenog kriterijuma za brojne redove, sledi da je funkcija
d dobro denisana.
Teorema
2.2.8. Ako je d prethodno uvedena funkcija, tada je
(
)
Xn , d metricki prostor.
n=1
Ako je (xk )k = ((xkn )n )k niz u prostoru (X, d), tada je lim xk = a =

(an )n X ako i samo ako za svako n N vazi lim xkn = an .
Ako su svi prostori (Xn , dn ) kompaktni, tada je (X, d) kompaktan prostor.
I METRICKI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
PROSTORI
38
2.3 Konvergencije nizova neprekidnih funkcija

U ovoj sekciji razmatraju se osobine neprekidnih funkcije na topoloskim i
metrickim prostorima.
Definicija 2.3.1. Neka je (X, ) toploski prostori, i neka je (Y, d) metricki
prostor. Neka je (fn )n niz funkcija iz X u Y , i neka je f : X Y .
Niz (fn )n konvergira ka f na skupu X, ako za svako x X i svako > 0
postoji n0 N, tako da za svako n n0 vazi d(fn (x), f (x)) < . Oznaka je
lim fn (x) = f (x) za svako x X. Ova konvergencija se naziva obicna ili
n
tackasta konvergencija niza funkcija.
Niz fukcija (fn )n ravnomerno (uniformno) konvergira ka f na skupu X,
ako svako > 0 postoji n0 N, tako da za svako x X i za svako n n0
vazi d(fn (x), f (x)) < . Oznaka je lim fn = f .
n
Jednostavno je proveriti da iz ravnomerne konvergencije niza funkcija

na nekom skupu sledi obicna konvergencija polaznog niza ka istoj granicnoj
vrednosti. Obrnuto tvrdenje ne vazi.
Ako je (X, ) topoloski prostor i (X, d) metricki prostor, onda je C(X, Y )
skup svih neprekidnih funkcija iz X u Y .
Definicija 2.3.2. Neka su X, Y metricki prostori. Funkcija f : X Y je
ravnomerno (uniformno) neprekidna na X, ako za svako > 0 postoji > 0,
tako da za svako x, y X vazi implikacija
d(x, y) < = d(f (x), f (y)) < .
Ako je f ravnomerno neprekidna funkcija, onda je f neprekidna funkcija.
Obrnuto tvrdenje ne mora biti tacno.
Teorema 2.3.1. Neka su X, Y metricki prostori. Ako je f : X Y
neprekidna funkcija, i ako je X kompaktan skup, tada je f ravnomerno
neprekidna na X.
Dokaz. Neka je f : X Y neprekidna funkcija na X, x X i > 0.
Tada postoji x, > 0 tako
da za svako y B(x; x, ) vazi d(f (x), f (y)) < 2 .
( x, )
Ocigledno je X =
B x; 2 otvoreno pokrivanje kompakta X, koje se
xX
moze svesti na konacno pokrivanje. Sledi da postoje tacke x1 , . . . , xn X,

tako da je
(
)
(
)
x1 ,
xn ,
X = B x1 ;
B xn ;
.
2
2
2.3. KONVERGENCIJE NIZOVA NEPREKIDNIH FUNKCIJA
39
Neka je = min{x1 , , . . . , xn , }. Posmatrajmo

x, y X za koje
( proizvoljne
)
vazi d(x, y) < 2 . Postoji xi , tako da je x B xi , x2i , , odakle sledi da je

d(y, xi ) d(y, x) + d(x, xi )
xi ,
+
xi , .
2
2
Stoga je
d(f (x), f (y)) d(f (x), f (xi )) + d(f (xi ), f (y)) < .
Time dokazujemo da je f ravnomerno neprekidna na X.
Teorema 2.3.2. Neka je (X, ) topoloski prostor, i neka je (Y, d) metricki
prostor. Ako je (fn )n niz funkcija u C(X, Y ) koji ravnomerno konvergira ka
funkciji f na skupu X, onda je f C(X, Y ).
Dokaz. Dokazujemo da je f neprekidna funkcija. Neka je > 0. Tada
postoji n0 N, tako da za svako n n0 i svako x X vazi d(f (x), fn (x)) < .
Funkcija fn je neprekidna. Skup B(fn (x); ) je okolina tacke f (x) u Y . Stoga
postoji V (x) okolina tacke x u X, tako da je fn (V (x)) B(f (x); ).
Tada za y V (x) i n n0 vazi:
d(f (x), f (y)) d(f (x), fn (x)) + d(fn (x), fn (y)) + d(fn (y), f (y)) < 3.
Sledi da je f neprekidna u proizvoljnoj tacki x X.
Teorema 2.3.3. Neka je (X, ) kompaktan topoloski prostor. Ako je f
C(X, R), tada postoje x1 , x2 X tako da je f (x1 ) f (x) f (x2 ) za svako
x X. Drugim recima, neprekidna funkcija na kompaktu dostize svoj minimum i svoj maksimum.
Dokaz. f je neprekidno preslikavanje, X je kompaktan prostor, te je f (X)
kompaktan skup u R. Dakle, postoje m = min f (X) i M = max f (X) R.
Samim tim, postoje tacke x1 , x2 X tako da je m = f (x1 ) i M = f (x2 ).
Teorema 2.3.4. Ako je (X, ) kompaktan topoloski prostor i (Y, d) metricki
prostor, tada je sa
d (f, g) dX
(f, g) = max d(f (x), g(x)),
xX
f, g C(X, Y ),
data metrika u skupu C(X, Y ).

Pri tome, niz funkcija (fn )n prostora C(X, Y ) konvergira ka nekoj funkciji
f u smislu metrike d , ako i samo ako (fn )n konverira ka f ravnomerno na
X.
40
I METRICKI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
PROSTORI
Dokaz. Za svako y X funkcija x 7 d(x, y) je neprekidna po x X.

Funkcije f, g su neprekidne, te je maksimum neprekidne funkcije
x 7 d(f (x), g(x))
dostignut na kompaktu X. Dakle, d (f, g) [0, +).
Ako su f, g neprekidne funkcije i f (x0 ) = g(x0 ), tada se ove dve funkcije
razlikuju u nekoj kugli sa centrom u x0 . Time se dokazuje svojstvo metrike
d(f, g) = 0 ako i samo ako je f = g na X.
Jednostavno je dokazati simetricnost i nejednakost trougla za d .
Takode je jednostavno proveriti da je konvergencija niza funkcija (fn )n u
C(X, Y ) u smislu metrike d ekvivalentna ravnomernoj konvergenciji niza
(fn )n na skupu X.
Teorema 2.3.5. Neka je (X, ) kompaktan topoloski prostor i neka je (Y, d)
kompletan metricki prostor. Tada je (C(X, Y ), d ) kompletan metricki prostor.
Dokaz. Neka je (fn )n Kosijev niz u (C(X, Y ), d ), i neka je > 0. Tada
postoji n0 N tako da za svako n, m n0 vazi d (fn , fm ) < . Neka je
x X proizvoljna tacka. Tada za n, m n0 vazi
d(fn (x), fm (x)) d (fn , fm ) < .
(2.1)
Dakle, (fn (x))n je Kosijev niz u kompletnom metrickom prostoru Y . Stoga

postoji y Y tako da je lim fn (x) = y. Denisimo funkciju f kao f (x) := y.
n
Tacka x X je izabrana proizvoljno, te sledi da je funkcija f : X Y dobro
denisana. U nejednakosti (2.1) neka m tezi ka +. Namece se sledeci
zakljucak: za svako > 0 postoji n0 N tako da za svako n n0 i za svako
x X vazi d(fn (x), f (x)) . Dakle, niz (fn )n ravnomerno konvergira ka
f . Kako je X kompaktan topoloski prostor, iz neprekidnosti svih funkcija fn
sledi neprekidnost funkcije f na X. Kako je konvergencija u smislu metrike
d ekvivalentna ravnomernoj konvergenciji, teorema je dokazana.
Glava 3
Analiti
cke funkcije
3.1
3.1.1
Diferencijabilne (holomorfne) funkcije

Izvod funkcije
Neka je funkcija f denisana u nekoj okolini tacke z0 C. Granicna vrednost

(ukoliko postoji)
f (z) f (z0 )
lim
= f (z0 )
zz0
z z0
naziva se izvod funkcije f u tacki z0 . U tom slucaju je funkcija f diferencijabilna u tacki z0 .
Funkcija f je diferencijabilna u otvorenom skupu V C, ako je f diferencijabilna u svakoj tacki skupa V .
Neka je z = z z0 i f (z0 ) = f (z0 + z) f (z0 ). Tada je
f (z0 )
.
z0
z
f (z0 ) = lim
Stoga, f (z0 ) postoji ako i samo ako za svako > 0 postoji > 0, tako da
vazi implikacija:

f (z0 )
f (z0 ) < .
0 < |z| < =
z
Proizilazi da vazi
f (z0 ) = f (z0 )z + o(z).
41
(3.1)

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
42
Pri tome je o(z) beskonacno mala velicina viseg reda od z kada z tezi
nuli, odnosno
o(z)
lim
= 0.
z0 z
Ako z 0 u (3.1), neposredno sledi lim f (z0 ) = 0, odnosno funkcija
z0
f je neprekidna u tacki z0 . Dakle, iz diferencijabilnosti funkcije f u tacki z0

sledi neprekidnost funkcije f u tacki z0 .
Sa druge strane, ako postoji neki kompleksan broj A, tako da vazi
f (z0 ) = Az + o(z),
(3.2)
onda je funkcija f diferencijabilna u tacki z0 i tada je A = f (z0 ). Naime,

ako (3.2) vazi, onda je
f (z0 )
o(z)
=A+
,
z
z
odakle, prelaskom na granicnu vrednost kada z 0, sledi da je A = f (z).
Primer 3.1.1. Funkcija f (z) = z n (n N) je diferencijabilna u svakoj tacki
z C. Pri tome je (z n ) = nz n1 .
Dokaz. Na osnovu binomne formule, sledi da vazi
(z + z)n z n
nz n1 z + o(z)
= lim
= nz n1 .
z0
z0
z
z
lim
Dokazujemo sledecu teoremu o pravilima diferenciranja.

Teorema 3.1.1. (1) Ako su funkcije f i g diferencijabilne u tacki z0 , onda
je njihova suma, razlika i proizvod diferencijabilna funkcija u tacki z0 . Ako
je g(z0 ) = 0, onda je i kolicnik f /g diferencijabilna funkcija u tacki z0 . Ako
je c proizvoljan kompleksan broj, onda je i c f diferencijabilna funkcija u
tacki z0 . Pri tome vazi:
(f g) (z0 ) = f (z0 ) g (z0 ), (c f ) (z0 ) = c f (z0 ),
(f g) (z0 ) = f (z0 )g(z0 ) + f (z0 )g (z0 ),
( )
f
f (z0 )g(z0 ) f (z0 )g (z0 )
(z0 ) =
(g(z0 ) = 0).
g
(g(z0 ))2
(2) Ako je funkcija z 7 f (z) definisana u okolini tacke z0 i diferencijabilna u tacki z0 , a funkcija w 7 F (w) definisana u okolini tacke w0 = f (z0 ) i
3.1. DIFERENCIJABILNE (HOLOMORFNE) FUNKCIJE
43
diferencijabilna u tacki w0 , onda je funkcija z 7 (z) = F (f (z)) definisana

u okolini tacke z0 i diferencijabilna u tacki z0 , pri cemu je
(z0 ) = F (w0 )f (z0 ) = F (f (z0 ))f (z0 ).
Dokaz. (1) Neka je z D(z0 ; r), z = z0 , i neka su funkcije f, g diferencijabilne
u tacki z0 . Zbog z = z z0 = 0 sledi
(f + g)(z) (f + g)(z0 )
f (z) f (z0 ) g(z) g(z0 )
=
+
.
z
z
z
Prelaskom na granicnu vrednost kada z 0 u poslednjoj jednakosti, sledi
da vazi
(f + g) (z0 ) = f (z0 ) + g (z0 ).
Neka je
(z) = f (z) f (z0 ) f (z0 )(z z0 ), (z) = g(z) g(z0 ) g (z0 )(z z0 ),
pri cemu je z D(z0 ; r). Na osnovu diferencijabilnosti funkcija f i g u tacki
z0 sledi da je
(z)
(z)
lim
= 0, lim
= 0.
zz0 z
zz0 z
Tada je
f (z) = f (z0 ) + f (z0 )(z z0 ) + (z),
g(z) = g(z0 ) + g (z0 )(z z0 ) + (z).
Nije tesko proveriti da vazi
f (z)g(z) f (z0 )g(z0 ) = f (z0 )g(z0 ) + f (z0 )g (z0 ) (z z0 )

+f (z0 )g (z0 )(z z0 )2 + f (z0 )(z)(z z0 )
+g (z0 )(z)(z z0 ) + f (z0 )(z) + g(z0 )(z) + (z)(z).
Prelaskom na granicnu vrednost kada z z0 (koriscenjem neprekidnosti
funkcija f i g u tacki z0 ), sledi da je
(f g) (z0 ) = f (z0 )g(z0 ) + f (z0 )g (z0 ).
(2) Neka je
{
u(z) =
f (z)f (z0 )
zz0
0,
f (z0 ), z =
z0 ,
z = z0 ,

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
44
i
{
v(w) =
F (w)F (w0 )
ww0
0,
F (w0 ), w =
w0 ,
w = w0 .
Tada je lim u(z) = 0 i lim v(w) = 0. Imajuci u vidu w = f (z) i w0 = f (z0 ),

zz0
za z = z0 je ispunjeno:
ww0
(z) (z0 )
f (z) f (z0 )
= (F (f (z0 )) + v(f (z))
.
z z0
z z0
f (z)f (z0 )
zz0
zz0
Vazi lim
= f (z0 ), a na osnovu neprekidnosti funkcije f u tacki z0
vazi lim v(f (z)) = 0. Stoga je

zz0
(z0 ) = lim
zz0
(z) (z0 )
= F (f (z0 ))f (z0 ).
z z0
Time je tvrdenje dokazano.

Primer 3.1.2. Neka je m proizvoljan ceo broj. Na osnovu Primera 3.1.1 i
pravila diferenciranja iz Teoreme 3.1.1 sledi da je funkcija f (z) = z m diferencijabilna u( svakoj
tacki z = 0 kompleksne ravni i (z m ) = mz m1 . Specijalno
)
1
(i vazno) z = z12 .
Primer 3.1.3. Polinom P (z) = an z n + an1 z n1 + + a1 z + a0 je diferencijabilna funkcija u svakoj tacki kompleksne ravni i pri tome je
P (z) = nan z n1 + (n 1)an1 z n2 + + a1 .
Primer 3.1.4. Neposredno uopstenje polinoma jesu racionalne funkcije, ili
kolicnici polinoma. Neka su Pn i Qm dva polinoma stepena n i m redom.
n (z)
denisana u svakoj tacki komTada je racionalna funkcija R(z) = QPm
(z)
pleksne ravni za koju je Qm (z) = 0. Nije tesko proveriti da je z 7 R(z)
diferencijabilna funkcija u svakoj tacki ravni u kojoj je denisana.
Diferencijabilne funkcije u otvorenom skupu V nazivaju se i holomorfne
funkcije. Stoga, skup svih diferencijabilnih funkcija u otvorenom skupu V
(V C) oznacen je sa H(V ).
3.1.2
45
Ko
siRimanovi uslovi
Granicna vrednost kojom je denisan izvod neke funkcije ne zavisi od nacina

na koji z tezi nuli. Kada bi f bila realna funkcija jedne realne promenljivih,
onda bi se u deniciji izvoda funkcije f zahtevalo da z tezi z0 po realnoj
osi, dakle po pravoj. Stoga diferencijabilnost funkcije realne promeljive zahteva manje uslova od diferencijabilnosti funkcije kompleksne promenljive.
Uporediti, na primer, sa jedne strane egzistenciju izvoda u pravcu realne
funkcije dve promenljive, a sa druge strane diferencijabilnost realne funkcije
dve promenljive. Podsecamo da iz diferencijabilnosti realne funkcije sledi
ezistencija izvoda ove funkcije u svim pravcima. Sa druge strane, na osnovu
postojanja izvoda realne funkcije u svakom pravcu, ne sledi diferencijabilnost
te funkcije.
Dokazujemo teoremu koja povezuje prethodna razmatranja.
Teorema 3.1.2. (KosiRimanovi uslovi) Funkcija (x, y) = z 7 f (z) =
u(x, y) + i v(x, y) je diferencijabilna u tacki z0 = x0 + iy0 , ako i samo ako
vaze sledeca dva uslova:
(1) Realne funkcije (x, y) 7 u(x, y) i (x, y) 7 v(x, y) su diferencijabilne
u tacki (x0 , y0 );
(2) U tacki (x0 , y0 ) su ispunjeni KosiRimanovi uslovi:
u
v
(x0 , y0 ) =
(x0 , y0 ),
x
y
u
v
(x0 , y0 ) = (x0 , y0 ).
y
x
Ako je f diferencijabilna u tacki z0 = x0 + iy0 , onda vazi formula

f (z0 ) =
u
v
v
u
(x0 , y0 ) + i (x0 , y0 ) =
(x0 , y0 ) i (x0 , y0 ).
x
x
y
y
Dokaz. Pretpostavimo da je funkcija f diferencijabilna u tacki z0 . Tada je,

uz standardne oznake x = x x0 , y = y y0 , z = x + iy = z z0 ,
u = u(x, y) u(x0 , y0 ), v = v(x, y) v(x0 , y0 ) i f (z) = f (z) f (z0 ),
ispunjeno
f (z) = f (z)z + (),
gde je () = o(), pri cemu je = |z| = (x)2 + (y)2 . Funkcija () je

kompleksna funkcija realne promeljive > 0 i stoga je () = 1 () + i2 ().
Iz ()
0, sledi 1() 0 i 2() 0 kada 0. Prema tome, 1 () = o()

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
46
i 2 () = o(). Takode vazi f = u + iv. Neka je f (z0 ) = A + iB. Tada

je
u + iv = (A + iB)(x + iy) + 1 + i2 .
Izjednacavanjem u poslednjoj jednakosti realnih i imaginarnih delova, sledi
da vazi
u = Ax By + 1 ,
v = Bx + Ay + 2 .
(3.3)
Ovim je pokazano da su u i v diferencijabilne funkcije u tacki (x0 , y0 ),

odnosno vazi tvrdenje (1) ove teoreme.
Iz jednakosti (3.3), na osnovu veze izmedu diferencijala i parcijalnih
izvoda funkcije dve promenljive, sledi:
A=
u(x0 , y0 )
u(x0 , y0 )
v(x0 , y0 )
v(x0 , y0 )
, B =
, B=
, A=
.
x
y
x
y
Ovim su pokazani uslovi KosiRimana i trazena jednakost u tvrdenju (2) ove

teoreme.
Pretpostavimo sada da vaze uslovi (1) i (2) u teoremi. Pokazacemo da
je funkcija f diferencijabilna funkcija u tacki z0 = x0 + iy0 . Neka su u i v
diferencijabilne funkcije u tacki (x0 , y0 ), pri cemu je f = u + iv, i neka je
A=
u(x0 , y0 )
v(x0 , y0 )
u(x0 , y0 )
v(x0 , y0 )
=
, B=
=
.
x
y
y
x
Tada vazi
u = Ax By + 1 ,
v = Bx + Ay + 2 ,
gde je 1 = o() i 2 = o(). Sledi:

u + iv = Ax By + i(Bx + Ay) + 1 + i2 ,
odnosno
f = (A + iB)(x + iy) + 1 + i2 = (A + iB)z + (),
gde je () = 1 () + i2 () = o(). Odavde sledi diferencijabilnost funkcije
f u tacki z0 i f (z0 ) = A + iB.
Primer 3.1.5. Funkcija f (z) = ez = ex cos y + iex sin y za z = x + iy je
diferencijabilna u svakoj tacki z kompleksne ravni, pri cemu je (ez ) = ez .
47
Dokaz. U ovom primeru je u(x, y) = ex cos y, v(x, y) = ex sin y. Funkcije u i

v su, ocigledno, diferencijabile u svakoj tacki (x, y) R2 . Takode vazi
u
v
= ex cos y =
,
x
y
u
v
= ex sin y = .
y
x
Prema Teoremi 3.1.2 sledi

u
v
(ez ) =
+i
= ex cos y + iex sin y = ez .
x
x
Primer 3.1.6. Funkcije sin z, cos z, sh z, ch z su diferencijabilne u svakoj
tacki kompleksne ravni i njihovi izvodi se izracunavaju po formulama:
(sin z) = cos z, (cos z) = sin z, (sh z) = ch z, (ch z) = sh z.
Koristeci Kosi-Rimanove uslove, dokazujemo rezultat o diferencijabilnim
funkcijama.
Teorema 3.1.3. Neka je f kompleksna diferencijabilna funkcija u otvorenom
skupu V (V C), sa svojstvom da je f (z) = 0 za svako z V . Tada je f
konstantna funkcija na skupu V .
Dokaz. Na osnovu f (z) = 0 sledi
u
u
v
v
(x, y) =
(x, y) =
(x, y) =
(x, y) = 0
x
y
x
y
za svako (x, y) V . Na osnovu odgovarajuceg svojstva realnih funkcija sledi
da su u i v konstante na skupu G, te je i f konstanta na skupu G.
3.1.3
Neprekidna diferencijabilnost
Funkcija f je neprekidno diferencijabilna u tacki z, ako je f denisana i

diferencijabilna u okolini tacke z, i pri tome je f neprekidna funkcija u tacki
z.
Prema Teoremi 3.1.2, funkcija f = u + iv je neprekidno diferencijabilna u
tacki z = x + iy, ako i samo ako: vaze Kosi-Rimanovi uslovi za funkciju f u
nekoj okolini tacke z = x + iy, i funkcije u i v su neprekidno diferencijabilne
u nekoj okolini tacke (x, y).
Funkcija f je neprekidno diferencijabilna u otvorenom skupu V skupa C,
ako je f neprekidno diferencijabilna u svakoj tacki skupa V .
Jedan od najvaznijih rezultata kompleksne analize jeste:

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
48
Zapazanje 3.1.1. Ako je f diferencijabilna u otvorenom skupu V , onda je
f neprekidno diferencijabilna u V . Stavi

se, funkcija f tada ima neprekidne
izvode proizvoljnog reda u skupu V .
Ovu teoremu cemo dokazati kasnije.
Prethodno tvrdenje ne vazi za funkcije realne promenljive: realna funkcija
f , denisana na intervalu (a, b), moze imati izvod f u svakoj tacki intervala
(a, b), i pri tome je moguce da f bude prekidna funkcija u svakoj tacki iz
(a, b).
3.1.4
Ko
siRimanovi uslovi u polarnim koordinatama
Neka je kompleksan broj z = x + iydat u trigonometrijskoj formi: z =

r(cos + i sin ), gde je r = |z| = x2 + y 2 , = Arg z = arctg xy , x =
r cos , y = r sin . Tada je f (z) = u(r, ) + i v(r, ). Pretpostavimo da
je f diferencijabilna funkcija. Koristeci Kosi-Rimanove uslove za izvode po
promenljivim x i y, sledi da vazi:
u
u x u y
u
u
=
+
= r sin
+ r cos
x y
x
y
(
)
(
)
v
v y v x
v
= r sin
+ cos
= r
+
y
x
y r x r
v
= r .
r
Takode je
v
v x v y
v
v
=
+
= r sin
+ r cos
x y
x
y
(
)
(
)
u y u x
u
u
= r sin
+ cos
=r
+
y
x
y r x r
u
=r .
r
Sledi da KosiRimanovi uslovi u polarnim koordinatama imaju oblik:
u
1 v
=
,
r
r
v
1 u
=
.
r
r
(3.4)
49
Vaze sledece formule:

(
)
u
v
u r
u
v r
v
f (z) =
+i
=
+
+i
+
x
x
r x x
r x x
)
(
y u x u
y v
x v
= 2
+
+i 2
+
r r r
r r r
x iy v
x iy u
=
i 2
2
r
(
)
1 v
u
=
i
z
f (z) =
=
=
=
(
)
v
u
v v r
u u r
i
=
+
i
+
y
y
y
r y
y
r y
(
)
x u y u
x v
y v
+
i
+
r2 r r
r2 r r
x iy u
x iy v
+i
(r r
) r r
r u
v
+i
.
z r
r
Prema tome, prvi izvod u polarnim koordinatama izracunava se na sledeci

nacin:
(
)
(
)
r u
v
1 v
u
f (z) =
+i
=
i
.
z r
r
z
Obrnuto, ako vaze uslovi (3.4), onda se moze dokazati da su ispunjeni

Kosi-Rimanovi uslovi u Dekartovim koordinatama, u smislu Teoreme 3.1.2
(2).
Desnu realnu poluosu u C oznacavamo kao R+
0 = {z = x + iy C : y =
0 x 0}.
Primer 3.1.7.Neka je f (z) = z, pri cemu uzimamo jednu neprekidnu

granu funkcije z.
Preciznije,
ako je z = rei , r = |z| > 0, 0 < = Arg z <
i/2
2, onda je f (z) = z = re .
U ovom slucaju je u(r, ) = r cos , v(r, ) = r sin , r > 0, 0 < < 2.
Neka je (n )n niz pozitivnih brojeva sa svojstvima 1 > 2 > i
lim n = 0. Neka je (n )n niz pozitivnih brojeva sa svojstvom 1 < 2 <
n

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
50
i lim n = 2. Neka je r > 0, zn = rein , wn = rein . Tada je

n
lim zn = lim wn = r.
n
n
Sa druge strane, vazi
f (zn ) = rein /2 i f (wn ) = rein /2 ,
odakle sledi lim f (zn ) = r i lim f (wn ) = r.

n
+
Dakle, funkcija f nije neprekidna na polupravoj
R0 .
Jednostavno je proveriti da funkcija f (z) = z ispunjava Kosi-Rimanove
uslove u polarnim koordinatama, te je funkcija f diferencijabilna na C \ R+
0.
Potpuno analogan rezultat se dobija ako se posmatra
druga neprekidna
i(/2+)
grana kvadratnog korena, odnosno funkcija g(z) = |z|e
.
Na kraju, napominjemo da nije nuzno posmatrati neprekidnost funkcije
f na pozitivnom delu realne ose. Neka p poluprava
u C sa pocetkom u tacki
0. Tada neprekidna grana funkcije z 7 z jeste diferencijabilna u skupu

C \ p.
Primer 3.1.8. Funkcija lnk z = ln r + i + 2ki, gde je z = rei , r = |z| > 0,

0 < < 2, k Z, jeste diferencijabilna u skupu C \ R+
sto ova
0 , stoga
funkcija ispunjava KosiRimanove uslove u polarnim koordinatama. Osim
toga, vazi
1
(lnk z) = .
z
Kao i u prethodnom primeru, neka je 1 > 2 > i lim n = 0, 0 <
n
1 < 2 < i lim n = 2. Neka je r > 0, zn = ren , wn = rein . Tada je

lim zn = lim wn = r, lim lnk zn = ln r+2ki, lim lnk wn = ln r+(2k+1)i.
n
n
n
n
Dakle, neprekidna grana funkcije z 7 lnk nije diferencijabilna u celom C, vec
je diferencijabilna u skupu C \ R+
0.
Kao u prethodnom primeru, ako je p poluprava u C sa pocetkom u 0,
tada je funkcija z 7 lnk z diferencijabilna u C \ p.
3.1.5
Analiti
cke (regularne) funkcije
Neka je funkcija f denisana u okolini tacke z = a (a = ) i neka se funkcija

f moze predstaviti stepenim redom
f (z) =
n=0
cn (z a)n ,
(3.5)
51
koji konvergira u nekoj okolini tacke z = a. Drugim recima, ovaj stepeni red
konvergira u disku D = D(a; R), R = lim sup1|cn |1/n > 0. Tada je funkcija f
analiticka (regularna) u tacki a.
Funkcija f je analiticka u otvorenom skupu V , ako je f analiticka u svakoj
tacki skupa V .
Teorema 3.1.4. Ako je funkcija f analiticka u tacki a C, tada je f
neprekidna u tacki a.
Dokaz. Neka je f analiticka u tacki a, odnosno reprezentovana je stepenim redom (3.5). Ocigledno je f (a) = c0 . Stepeni red (3.5) konvergira ravnomerno
po z D[a; r] za svako r koje ispunjava 0 < r < R. Dakle, granicna vrednost
i beskonacna suma mogu zameniti mesta, odnosno:
lim f (z) = lim
za
za
cn (z a)n =
n=0
n=0
lim cn (z a)n = c0 = f (c0 ).
za
Time je dokazana neprekidnost funkcije f u tacki a.

Dokazujemo tvrdenje koje daje mnogo vise podataka o analitickim funkcijama.
Teorema 3.1.5. Ako je funkcija f analiticka u tacki a C, tada je f takode
analiticka u tacki a.
Dokaz. Bez gubljenja opstosti, neka je a = 0. Funkcija f je analiticka u 0,
odakle sledi
f (z) =
cn z n , z D(0; R), R = (lim sup |cn |1/n )1 .
n=0
Kako je lim sup |(n + 1)cn+1 |1/n =
1
,
R
g(z) =
sledi da stepeni red
ncn z n1
n=1
konvergira za z D(0; R). Neka je z, w D(a; R), z = w. Postoji r tako da

je |z|, |w| < r < R. Tada je
( n
)
z wn
f (z) f (w)
n1
g(w) =
cn
nw
zw
zw
n=1
(
)
n1
k1 nk1
=
cn (z w)
kw z
.
n=2
k=1

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
52
Na osnovu |z|, |w| < r < R sledi

n1
1

kwk1 z nk1 rn2 n(n 1),

2
k=1
te je

f (z) f (w)
1

|z w|
g(w)
n2 |cn |rn2 .
zw
2
n=2
(3.6)
Posmatrajmo pomocni stepeni red
n2 |cn |z n .
n=0
Radijus konvergencije poslednjeg stepenog reda odreden je kao

(
)1
lim sup |n2 cn |1/n )
= R.
Na osnovu r < R sledi da brojni red (3.6) konvergira. Stoga je
f (z) f (w)
= g(w).
zw
zw
lim
Dakle, f (w) = g(w) za svako w D(a; R). Prema tome, f je reprezentovana

stepenim redom u disku D(a; R), te je funkcija f analiticka.
Posledica 3.1.1. Neka je funkcija f analiticka u tacki a C, predstavljena
redom
f (z) =
cn (z a)n , z D(a; R).
n=1
Tada za svako k N funkcija f (k) je analiticka u tacki a, i vazi ck =
f (k) (a)
.
k!
Dokaz. Na osnovu Teoreme 3.1.5 sledi c0 = f (a), c1 = f (a). Stepeni red

h(z) =
n(n 1)cn (z a)n2
n=2
ima isti radijus konvergencije R, odakle sledi h(z) = f (z) i c2 = 12 f (a).

Nastavak dokaza ide analogno.
3.2. INTEGRACIJA PO PUTANJI

Primer 3.1.9. Funkcija
1
1z
konvergencije reda za |z| < 1.
53
z n je analiticka u tacki z = 0, sto sledi iz
n=0
Sada razmotrimo funkcije analiticke u tacki . Svaka okolina tacke

sadrzi skup oblika {z : |z| > R}, gde je R > 0.
Definicija 3.1.1. Neka je funkcija f denisana u nekoj okolini tacke , i
neka se f moze predstaviti redom
cn
f (z) =
,
zn
n=0
koji konvergira u okolini tacke , odnosno konvergira u nekom skupu {z :

|z| > R}. Tada je funkcija f analiticka u tacki .
Iz prethodno navedenog sledi da je funkcija
f analiticka u tacki z = ,
( )
1
ako i samo ako je funkcija 7 g() = f analiticka u tacki = 0.
z
je analiticka u tacki z = , sto
z1
( )
1
f 1 = 1
analiticka u tacki = 0.
Primer 3.1.10. Funkcija f (z) =

iz cinjenice da je funkcija g() =
3.2
3.2.1
sledi
Integracija po putanji
Definicija i osobine integrala
Neka je : [a, b] C putanja u C, odnosno je deo po deo neprekidno diferencijabilno preslikavanje na segmentu [a, b]. Neka je f kompleksna funkcija
denisana na kompaktu = {(t) : t [a, b]}, tako da je funkcija (f )
integrabilna u Rimanovom smislu na [a, b]. Tada je integral funkcije f po
putanji denisan na sledeci nacin:
b
f (z)dz =
f ((t)) (t)dt.
(3.7)
Prema pretpostavkama, funkcija nema izvod u konacno mnogo tacaka segmenta [a, b]. Stoga ove tacke zanemarimo u (3.7). Izostavljanje konacno
mnogo tacaka u domenu integracije ne remeti vrednost integrala.

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
54
Ukoliko se zahteva (samo) integrabilnost funkcije (f ) u Lebegovom

smislu na [a, b], onda se poslednji integral posmatra kao Lebegov. Na ovaj
nacin moze se integraliti sira klasa funkcija denisanih na .
Ako je funkcija f denisana na i ako je (f ) integrabilna na
domenu [a, b] putanje , tada je f integrabilna na .
Integracija po rektificijabilnoj krivoj
Integral (3.7) je cesto denisan opstije, u odnosu na rekticijabilnu krivu = 1 + i2 .
Tada je
b
f (z)dz =
f d,
a
i poslednji integral je Riman-Stiltjesov, ili Lebeg-Stiltjesov. Uslov rekticijabilnosti preslikavanja ekvivalentan je uslovu da je ogranicene varijacije na [a, b]. Odatle sledi da
su realne funkcije 1 i 2 ogranicene varijacije na [a, b]. Prema Zordanovoj

teoremi, svaka
funkcija j je razlika dve neopadajuce funkcije na [a, b], recimo j = j1 j2 . Neopadajuce
funkcije na segmentu imaju izvod u skoro svakoj tacki segmenta, i njihovi izvodi su integrabilni u smislu Lebega na [a, b] (Lebegova teorema). Stoga funkcije jk na jednostavan nacin
denisu pozivitne Lebeg-Stiltjesove mere djk = (jk ) dm, pri cemu je sa m oznacena Lebegova mera. Tada je d = d11 d12 + i(d21 d22 ) = dm kompleksna Lebeg-Stiltjesova
mera na [a, b]. Stoga je
b
b
f dz = f d = f dm.
Dakle, integral funkcije f u odnosu na rekticijabilnu krivu svodi se na (3.7), ako

se integracija u (3.7) posmatra u Lebegovom smislu. Detalji prethodnog razmatranja
pripadaju Lebegovoj teoriji integrala.
(1) Integracija po ekvivalentnim putanjama

Neka su 1 : [a, b] C i 2 : [, ] C dve putanje u C. Pretpostavimo
da postoji obostrano neprekidno diferencijabilno i strogo rastuce preslikavanje (strogo rastuci difeomorfizam) : [a, b] [, ] tako da je (a) =
i (b) = . Napomenimo da inverzno preslikavanje 1 : [, ] [a, b] ima
istva svojstva kao i . Ako je 1 = 2 , onda su 1 i 2 ekvivalentne putanje,
u oznaci 1 2 . Nije tesko proverti da je zaista relacija ekvivalencije u
skupu svih putanja u kompleksnoj ravni.
Ako je jedna putanja u C, onda je [] jedna klasa ekvivalencije relacije
. Ako je 1 , 2 [] , tada se cesto kaze da su 1 i 2 ekvivalentne parametrizacije putanje . Primetimo da iz 1 2 sledi 1 = 2 .
Cilj ovog izlaganja je da pokazemo da izbor predstavnika klase ekvivalencije relacije , odnosno izbor ekvivalentne parametrizacije putanje, ne utice
55
na vrednost integrala. Drugim recima, vazi implikacija:
1 2 =
f= f
1
za svaku funkciju f koja je integrabilna na 1 .

Neka su, dakle, 1 : [a, b] C i 2 : [, ] C dve ekvivalente putanje, i
neka je : [a, b] [, ] strogo rastuci difeomorzam, tako da je 1 = 2 .
Neka je f integrabilna na 1 . Prema uvedenoj deniciji integrala po putanji,
kao i na osnovu Teoreme o smeni primenljive u integralu, vazi:
b
f =
f (1 (t))1 (t)dt
b
=
a
f (2 (s)) (s)ds =
f (2 ((t))2 ((t)) (t)dt
f.
2
Iz dokaza sledi da je f integrabilna na 2 .

Na osnovu prethodne jednakosti integrala, ako je 1 2 , cesto se koristi
i oznaka 1 2 .
(2) Suprotna orijentacija putanje menja znak intrgala
Ranije smo napomenuli da je putanja je orijentisana u smeru rasta
parametra t [a, b]. Drugim recima, (a) je pocetak, a (b) je kraj putanje
. U slucaju razmatranja ekvivalentnih putanja, pojavljuje se strogo rastuci
difeomorzam izmedu dva segmenta realne prave (dva domena ekvivalentnih
putanja).
Sada istrazujemo slucaj kada se radi o strogo opadajucem difeomorfizmu,
odnosno o parametrizaciji putanje koja menja orijentaciju polazne putanje.
Neka su 1 : [a, b] C i 2 : [, ] C putanje u C. Pretpostavimo da
postoji strogo opadajuci difeomorzam : [a, b] [, ]. Drugim recima,
je obostrano neprekidno diferencijabilno i strogo opadajuce preslikavanje,
tako da je (a) = i (b) = . Ako je 1 = 2 , tada putanje 1 i 2 imaju
suprotne orijentacije, u oznaci 1 2 . Tada je 1 (a) = 2 (), 1 (b) = 2 ()
i 1 = 2 .
Sustina naseg izlaganja jeste da pokazemo da integral funkcije po putanji
menja znak, ako putanja menja orijentaciju. Neka su date dve putanje 1 :

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
56
[a, b] C i 2 : [, ] C putanje u C, tako da je 1 2 , i neka je

: [a, b] [, ] odgovarajuci strogo opadajuci difeomorzam sa svojstvom
1 = 2 . Neka je f integrabilna funkcija na 1 . Tada je
b
f =
f (1 (t))1 (t)dt
b
=
f (2 ((t))2 ((t)) (t)dt
f (2 (s)) (s)ds =
f (2 (s)) (s)ds =
f.
2
Primetimo da iz dokaza sledi da je f integrabilna na 2 . Ako je 1 2 ,

na osnovu prethodne formule za integrale cesto se koristi odgovajuca oznaka
za suprotno orijentisane putanje: 2 1 .
(3) Aditivnost integrala u odnosu na povezan domen
Neka su 1 i 2 putanje, tako da se, u smislu njihovih orijentacija, kraj
putanje 1 poklapa sa pocetkom putanje 2 . Uzimajuci ekvivalentne parametrizacije putanja 1 i 2 , bez gubljenja opstosti se moze posmatriti 1 :
[a, b] C i 2 : [b, c] C, pri cemu je 1 (b) = 2 (b). Tada se posmatra
putanja : [a, c] C, denisana na sledeci nacin:
{
1 (t), t [a, b],
(t) =
2 (t), t [b, c].
U ovom slucaju je = 1 2 . Neka je f integrabilna funkcija na . Tada
vazi:
c
=
f ((t)) (t)dt =
a
=
1
c
+
f+
f (1 (t))1 (t)dt
f (2 (t))2 (t)dt
f.
2
Stoga je simbolicka oznaka = 1 + 2 i
1 +2
+ . Putanja 1 + je
2
povezan lanac.
(4) Aditivnost integrala u odnosu na proizvoljan domen
57
Neka su 1 i 2 dve putanje u C. Pretpostavimo da je komleksna funkcija

f denisana na 1 2 , tako da je f integrabilna na 1 , i da je f integrabilna
na 2 . Iako putanje 1 i 2 nisu nuzno povezane kao u prethodnom slucaju,
smatramo da je 1 + 2 zbir ove dve putanje, ili u opstem slucaju lanac. Ako
lanac putanja nije povezan, onda je nepovezan.
Smatramo da vazi
f=
1 +2
f+
1
f
2
za svaku funkciju f denisanu na 1 2 , tako da je f integrabilna i na 1 i

na 2 .
Prethodna situacija se prirodno generalizuje na lanac 1 + +n putanja
1 , . . . , n .
Ako su 1 , . . . , n zatvorene putanje, onda je 1 + + n cikl u C.
(5) Linearnost integrala u odnosu na funkciju
Neka je : [a, b] C putanja, i neka su f, g kompleksne i integrabilne
funkcije na . Ako je , C, tada je i funkcija f + g integrabilna na ,
i vazi:
b
(f + g) =
(f ((t)) + g((t))) (t)dt
b
=
f ((t)) (t)dt +
a
g((t)) (t)dt =
1
f +
g.
(6) Procena gornje granice integrala

Neka je = x + iy : [a, b] C putanja u C, i neka je f integrabilna na ,
i ogranicena funkcija na . Na osnovu integrabilnosti funkcije (f ) na
[a, b], sledi da je i funkcija |f | | | na [a, b] integrabilna na [a, b] (videti

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
58
deo o integralima kompleksnih funkcija na realnom segmentu). Stoga je

b

b

f = f ((t)) (t)dt |f ((t))|| (t)|dt

b
=
2
|f ((t))| (x (t) + (y (t)) dt = |f |ds,
|f |ds je krivolinijski integral prvog reda realne funkcije |f | po putanji .
Kako je f ogranicena na , sledi da je f ogranicena na [a, b], te postoji

f = max{|f (z)| : z }. Stoga je
b

b

f ((t)) (t)dt f | (t)|dt = f (),

a
i () =
| (t)|dt =
ds je duzina putanje .
Ako je, na primer, f neprekidna na , onda je f i ogranicena na ovom

skupu, jer je kompakt. Dakle, procena u delu (6) vazi i kada je f
neprekidna na .
Na kraju dokazujemo rezultat o integraciji ravnomerno konvergentnog
reda funkcija.
Teorema 3.2.1. Neka je putanja u C i neka je
vergentan red neprekidnih funkcija na . Tada vazi
f (z)dz =
Dokaz. Red
je red
n=1
fn ravnomerno kon-
n=1
fn (z)dz.
n=1
fn (z) je ravnomerno konvergentan po z . Sledi da
n=1
fn ((t)) ravnomerno konvergentan po t [a, b]. Funkcija t 7
(t) je ogranicena i deo po deo neprekidna na [a, b]. Stoga sledi da je

red
59
fn ((t)) (t) ravnomerno konvergentan po t [a, b] sa izuzetkom,
n=1
eventualno, konacno mnogo tacaka ovog segmenta. Na osnovu teoreme o

integraljenju ravnomerno konvergentih redova funkcija, sledi
b (
f (z)dz =
fn ((t)) (t)dt =
n=1
b (
fn ((t)) (t)dt =
n=1 a
fn ((t)) (t) dt
n=1
fn (z)dz.
n=1
Time je teorema dokazana.

Navodimo dva vazna primera o integraciji nekih specicnih funkcija.
3.2.1. Neka je : [a, b] C putanja i neka je n N. Tada je
Primer
1
z n dz = n+1
(((b))n+1 ((a))n+1 ).
Ako je kontura i ako je P polinom, tada je P (z)dz = 0.
Resenje.
Posmatrajmo funkciju f : [a, b] C denisanu kao f (t) =
1
n+1
((t))
za t [a, b]. Tada je f (t) = ((t))n (t). Na osnovu Njutnn+1
Lajbnicove formule za kompleksne funkcije realne promenljive, sledi da vazi
b
n
z dz =
((t)) (t)dt =
1
f (t)dt = f ((b)) f ((a))
)
1 (
=
((b))n+1 ((a))n+1 .
n+1
Ako je P polinom, onda je P linearna kombinacija funkcija z 7 z n . Ako

je kontura, onda je (a) = (b). Konacan rezultat sledi na osnovu prvog
dela primera.
Primer 3.2.2. Izracunati integral In = (z a)n dz, gde je n ceo broj, a r

r
je kruznica |z a| = r, r > 0, orijentisana suprotno kretanju kazaljke na

casovniku.

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
60
Resenje.
Kruznica poluprecnika r oko tacke a ima vise parametarskih
jednacina. Na primer, moze biti r (t) = a + reit za t [0, 2] (svaka tacka
kruznice je dostignuta tacno jednom, osim prve i poslednje tacke; u ovom
slucaju je r kontura), ili r,1 (t) = a + reit za t [2k, 2m], pri cemu su k
i m razliciti celi brojevi i k < m (ako se k i m razlikuju najmanje za 2, onda
je svaka tacka kruznice dostignuta vise puta, i tada r,1 nije kontura).
Ako drugacije ne naglasimo, smatra se da je trazena kruznica uvek data
jednacinom r (t) = a + reit , t [0, 2].
Kako je r (t) = ireit , sledi da vazi
2
In = irn+1
ei(n+1)t dt.
0
Ako je n = 1, sledi I1 = 2i. Ako je n = 1, onda na osnovu NjutnLajbnicove formule za kompleksne funkcije realne promenljive, vazi
t=2
rn+1 it(n+1)
e
= 0.
In =

n+1
t=0
Sledi zakljucak
3.2.2
{
0,
n = 1,
(z a)n dz =
2i, n = 1.
Indeks zatvorene putanje u odnosu na ta

cku
Prethodni Primer 3.2.2 pruza ideju za uvodenje pojma indeksa zatvorene

putanje u odnosu na tacku. U cestoj upotrebi je i obrnuta terminologija:
indeks tacke u odnosu na zatvorenu putanju.
Teorema 3.2.2. Neka je zatvorena putanja u C i neka je z C \ . Tada
je indeks zatvorene putanje u odnosu na tacku z sledeca velicina:
1
d
Ind (z) =
.
2i
z
Funkcija z 7 Ind (z) slika C \ u Z, i pri tome je Ind konstantna na

povezanim komponentama skupa C \ .
61
Dokaz. Funkcija : [a, b] C je neprekidna i deo po deo neprekidno diferencijabilna na [a, b]. Neka su x1 , . . . , xn [a, b] sve tacke u kojima ne postoji
izvod , ili u kojima je ovaj izvod prekidan. Dodenisemo (xk ) = za
svako k = 1, . . . , n, pri cemu je C proizvoljan ksiran broj. Neka je
z C \ , x [a, b], i posmatrajmo funkciju
x
F (x) =
a
(t)
dt.
(t) z
(t)
Primetimo da je funkcija t 7 (t) = (t)z
Riman-integrabilna na [a, b].
Osim toga, funkcija je neprekidna na svakom od intervala [a, x1 ), (x1 , x2 ),
. . . , (xn , b]. Soga je funkcija F neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na
svakom intervalu [a, x1 ), (x1 , x2 ), . . . , (xn , b]. Za x [a, b] \ {x1 , . . . , xn } vazi
F (x) =
(x)
.
(x) z
Neka je G(x) = eF (x) ((x) z). Funkcija G je neprekidna na [a, b]. Tada je
G (x) = eF (x) ( (x) F (x)((x) z)) = 0
za svako x [a, b]\{x1 , . . . , xn }. Sledi da je funkcija G konstantna na svakom
intervalu [a, x1 ), (x1 , x2 ), . . . , (xn , b]. Kako je G neprekidna funkcija na [a, b],
sledi da je G konstantna na [a, b].
Stoga postoji C C tako da za svako x [a, b] vazi
(x) z = CeF (x) .
Na osnovu (a) = (b) sledi
CeF (a) = (a) z = (b) z = CeF (b) .
Iz z
/ sledi da je (a) z = 0, te je i C = 0. Stoga je eF (a) = eF (b) . Na
osnovu osobina kompleksne eksponencijalne funkcije, postoji k Z tako da
je F (b) = F (a) + 2ki. Kako je F (a) = 0, sledi da je
1
2i
1
d
=
z
2i
b
a
1
(t)
dt =
F (b) = k.
(t) z
2i

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
62
Dokazimo da je z 7 Ind (z) neprekidna funkcija. Funkcija w 7 d(w, )

je neprekidna. Vazi d(z, ) = r > 0. Stoga postoji > 0 tako da za svako
w D(z; ) vazi d(w, ) 2r . Kako za svako vazi
1
1
wz
=
,
w z
( w)( z)
proizilazi da je

1
2|w z|
1

.
w z
r2
Stoga je

(
)

2|w z|()
1
1

d
,

w z
r2

i () je duzina putanje . Sledi neprekidnost funkcije Ind u tacki z.

Dakle, funkcija Ind je neprekidna i moze imati samo celobrojne vrednosti. Sledi da je Ind konstantna na svakoj povezanoj komponenti skupa
C \ .
Na
kraju, ako z pripada neogranicenoj komponenti skupa C \ , onda se
1
z moze uciniti proizvoljno malim za svako . Sledi da je Ind (z) = 0
za svako z koje pripada neogranicenoj kompomenti skupa C \ .
Indeks zatvorene putanje u odnosu na tacku z treba shvatiti kao broj
obilazaka putanje oko tacke z. Precizan dokaz se moze izvesti na osnovu
posledice Kosi-Gursaove teoreme u sledecoj sekciji, kao i na osnovu Teoreme
o prirastaju argumenta u sekciji 4.2.2.
3.3
3.3.1
Teoreme Ko
sija
Lokalna verzija Ko
sijeve teoreme
Integralna Kosijeva teorema i Kosijeva formula predstavljaju fundamentalne

rezultate u kompleksnoj analizi. Da bi dokazali lokalnu verziju teoreme,
iskoristicemo Grinovu1 teoremu u ravni.
Neka je putanja u R2 , = 1 + i2 (1 i 2 su realne, deo po deo
neprekidno diferencijabilne funkcije), i neka su funkcije (x, y) 7 P (x, y) i
1
George Green (1793-1841), britanski matematicar

3.3. TEOREME KOSIJA
63
(x, y) 7 Q(x, y) neprekidne po (x, y) . Tada je integral drugog reda

vektorskog polja F = (P, Q) po putanji denisan kao
F=
b
P dx + Qdy =
)
(
P x(t, y(t))1 (t) + Q(x(t), y(t))2 (t) dt.
Grinova teorema (poznata iz kurseva realne analize) glasi:
Teorema 3.3.1. Neka je kontura u R2 , koja ogranicava oblast G0 . Neka

su funkcije P, Q neprekidno diferencijabilne u nekoj okolini skupa G0 . Tada
je
P dx + Qdy =
G0
Q P
x
y
)
dxdy,
pri cemu je orijentisana pozitivno u odnosu na G0 .
Sada dokazujemo jednu verziju Kosijeve teoreme.
Teorema 3.3.2. Neka je f neprekidno diferencijabilna funkcija u otvorenom

skupu V C, i neka je kontura u V , sa svojstvom G0 V . Tada je
f (z)dz = 0.
Dokaz. Neka je domen putanje segment [a, b], = 1 + i2 , z = x + iy

i f (z) = u(x, y) + i v(x, y). Na osnovu Grinove teoreme i Kosi-Rimanovih

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
64
uslova, sledi da vazi
b
f (z)dz =
f ((t)) (t)dt
b (
=
)(
)
u(x(t), y(t)) + iv(x(t), y(t) 1 (t) + i2 (t) dt
b (
=
)
u(x(t), y(t))1 (t) v(x(t), y(t))2 (t) dt
(
)
+i v(x(t), y(t))1 (t) + u(x(t), y(t))2 (t) dt
= udx vdy + i vdx + udy

a
(v) u
x
y
dxdy + i
G
u v
x y
)
dxdy = 0.

Funkcija f mora biti neprekidno diferencijabilna unutar konture , inace
prethodna teorema ne vazi.
Primer
3.3.1. Funkcija f (z) =
ali je z1 dz = 2i = 0.
1
z
je diferencijabilna u prstenu 0 < |z| < 2,
c1
Osnovni cilj je dokazati prethodnu teoremu bez pretpostavke o neprekidnosti funkcije f .

Jos jedna varijanta Kosijeve teoreme sledi.
Teorema 3.3.3. Neka je V otvoren skup u C, neka je F H(V ) i neka je
F
funkcija u V . Tada za svaku zatvorenu putanju u V vazi
neprekidna
F (z)dz = 0.
Dokaz. Putanja data je kao preslikavanje t 7 (t), t [a, b], pri cemu
je (a) = (b). Funkcija t 7 (t) = F ((t)) je deo po deo neprekidno
diferencijablna, i (t) = F ((t)) (t) za svako t [a, b]. Stoga, na osnovu

3.3. TEOREME KOSIJA
65
Teoreme Njutn-Lajbnica za kompleksne funkcije realne promenljive, sledi da

vazi
b
F (z)dz = F ((t)) (t)dt = F ((b)) F ((a)) = 0.
Primer 3.3.2. Neka je V = P (0; 0, 2) = {z C : 0 < |z| < 2}, i neka

je 1 : |z| = 1 pozitivno orijentisana kontura. Za svako n N neka je
fn (z) = z n , z V .
n+1
i Fn = zn+1 , tada je F H(V ) i Fn = f u V . Stoga je
Ako je n = 1
fn (z)dz = z n dz = 0. Videti takode Primer 3.2.1.
1
Neka je n = 1, i neka jeF1 (z) = lnk z jedna (bilo koja) neprekidna

grana funkcije z 7 ln z. Ako je p bilo koja poluprava u C sa pocetkom u
0, onda je F1
(z) = z1 = f1 (z) za svako z V \ p. Na osnovu ranijih
razmatranja u Primeru 3.1.8, jasno je da ne moze biti F1

= f1 u skupu V .
Dakle, nije moguce primeniti Teoremu 3.3.3.
Sa
druge
strane,
to je u saglas 1
nosti sa Primerom 3.2.2, gde je dokazano z dz = 2i. Ovim razmatranjem
1
dokazano je da ne postoji primitivna funkcija funkcije z 7
3.3.2
1
z
u skupu V .
Ko
si-Gursaova teorema
Dokazacemo da, ako je kompleksna funkcija f diferencijabilna u otvorenom

skupu V , onda je integral funkcije f po svakoj konturi jednak nuli. Obrnuto, ako je f neprekidna u otvorenom skupu, i ako je integral funkcije
f po svakoj konturi jednak nuli, tada je f diferencijabilna funkcija. Pri
tome, nametnucemo izvesna topoloska svojstva skupu V i pomenutoj konturi. Na kraju, ako je f diferencijabilna funkcija u otovrenom skupu, onda
je f beskonacno puta diferencijabilna u tom skupu.
Neka je = ABC zatvoreni trougao u C (Slika 5). Rub ovog trougla
je orijentisan pozitivno u odnosu na trougao. Neka su A1 , B1 , C1 sredine
duzi BC, CA i AB, redom. Ove duzi su orijentisane saglasno orijentiaciji
ruba T = . Na taj nacin dobijamo cetiri trougla saglasno orijentisana:
na primer, u trouglu A1 CB1 duz B1 A1 je orijentisana od B1 ka A1 , a
u trouglu A1 B1 C1 ista duz je orijentisana od A1 ka B1 . Male trouglove
oznacimo sa 1 , . . . , 4 , dok su njihovi rubovi orijentosane konture Tj = j ,

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
66
j = 1, . . . , 4. Neka je f neprekidna na skupu . Tada je, ocigledno,
f dz =
f dz.
T
j=1 T
Slika 5.
Dokazujemo sledeci rezultat.
Teorema
3.3.4. Neka je f diferencijabilna u otvorenom skupu V . Tada je
f dz = 0 za svaki zatvoreni trougao V , pri cemu je = T .

T
Dokaz. Zadrzimo oznake trouglova i njihovih rubova, kako je objasnjeno

pre
ove
formulacije

teoreme. Pretpostavimo, bez gubljenja opstosti, da je

f dz f dz za j = 2, 3, 4. Neka je (Tj ) duzina konture Tj . Lako je
T1
Tj

uociti da je (Tj ) = 12 (T ). Takode je
diam(j ) = diam(Tj ) =
Sledi da je
1
1
diam(T ) = diam().
2
2

f dz 4 f dz .

T
T1

3.3. TEOREME KOSIJA
67
Sada postupak koji smo primenili na i T primenimo na 1 i T1 . Dakle,

dolazimo do niza trouglova
1 = (1) (2) ,
za koje vazi
1
1
(T (n+1) ) = (T (n) ), diam (n+1) = diam (n) ,
2
2

f dz .
f dz 4

(n+1)

(n)

T1
T
Stoga je
(T
(n)
( )n
( )n
1
1
(n)
)=
(T ), diam =
diam ,
2
2

n
f dz 4
f dz .

(n)

T
T1

Niz ((n) )n je niz nepraznih, opadajucih i kompaktnih skupova, ciji di
(n) = {z0 }.
jametri teze 0. Prema Kantorovoj Teoremi 2.2.6 sledi da je
n=1
Funkcija f je diferencijablina u tacki z0 . Neka je > 0. Postoji > 0

tako da je D(z0 ; ) V i za svako z D(z0 ; ) \ {z0 } vazi

f (z) f (z0 )
< .

f
(z
)
0

z z0
Dakle, ako je |z z0 | < , onda je
|f (z) f (z0 ) f (z0 )(z z0 )| |z z0 |.
( )n
Odaberimo n N tako da je diam (n) = 12 diam < . Iz z0 (n)
sledi (n) D(a; ). Na osnovu Primera 3.2.1 vazi
dz = 0 =
zdz.
T (n)
T (n)

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
68
Stoga je (za prethodno odabrano n) ispunjeno:

= (f (z) f (z0 ) f (z0 )(z z0 ))dz
f
dz

(n)

(n)

T1

T1

|z z0 |ds (diam (n) )((T (n) )

(n)
(T )n
1
=
(diam()) ((T )).
4

f dz (diam()) (m(T )).

Sledi da vazi
Kako je > 0 proizvoljan broj, sledi
f dz = 0.
T

Definicija 3.3.1. Ako u svakoj tacki z oblasti G vazi F (z) = f (z), tada je
F primitivna funkcija funkcije f u skupu G.
Teorema 3.3.5. Neka je G oblast u C i neka je f : G C neprekidna
funkcija. Ako je f (z)dz = 0 za svaku trougaonu putanju T , sa svojstvom
T
da je T = i G, tada je postoji diferencijabilna funkcija F na skupu

G, tako da je F = f u G.
Drugim recima, za funkciju F postoji primitivna funkcija u oblasti G.
Dokaz. Pretpostavimo da je G = D(a; R), gde je a C i R > 0. Fiksirajmo
tacku z0 G i denisimo funkciju F : G C na sledeci nacin:
F (z) =
f (w)dw,
[a,z]

3.3. TEOREME KOSIJA
69
pri cemu je [a, z] duz koja spaja tacku a i tacku z. Neka je trougao
odredena tackama a, z0 , z, i neka je T = . Tada je f (w)dw = 0. Dakle,
f (w)dw +
[a,z0 ]
f (w)dw = F (z).
[z0 ,z]
Prema tome, vazi

F (z) F (z0 )
1
=
z z0
z z0
f (w)dw.
[z0 ,z]
Dakle,
F (z) F (z0 )
1
f (z0 ) =
z z0
z z0
(f (w) f (z0 ))dw,

[z0 ,z]
odnosno

sup{|f (w) f (z0 )| : w [z0 , z]}

F (z) F (z0 )

f (z0 )
dw

z z0
|z z0 |
[z0 ,z]
= sup{|f (w) f (z0 )| : w [z0 , z]}.

Na osnovu neprekidnosti funkcije f sledi da je F (z0 ) = f (z).
Teorema 3.3.6. (Kosi-Gursa2 ) Neka je V otvoren skup u C, i neka je f
diferencijabilna funkcija u V . Tada je f (z)dz = 0 za svaku prostu zatvorenu
putanju u V .
Dokaz. Prema Teoremi 3.3.4 i Teoremi 3.3.5, sledi da je f = F

za neku
diferencijabilnu funkciju F u V . Prema Teoremi 3.3.3 sledi da je f (z)dz =
0.
3.3.3
Posledice prethodnih teorema
Dokazujemo nekoliko posledica Teoreme Kosi-Gursa.

Oblast G je prosto povezana, ako za svaku zatvorenu putanju u V vazi
0
G V .
2
Edouard Jean-Baptiste Goursat (1858-1936), francuski matematicar

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
70
Posledica 3.3.1. Ako je funkcija f diferencijabilna u prosto povezanoj oblasti

G, onda integral f (z)dz ne zavisi od izbora putanje u oblasti G, vec samo
od pocetne i krajnje tacke te krive.

Dokaz. Neka su 1 : [a, b] C i 2 : [a, b] C putanje u skupu V . Jednostavnosti radi, pretpostavimo da je 1 2 = (nije tesko dokazati tvrdenje i
u opstijem slucaju). Tada je = 1 2 kontura, koja ogranicava oblast G0 .
Oblast G je prosto povezana, te je G0
G. Na
osnovu Teoreme Kosi-Gursa,
sledi da je f = 0. Stoga je f =
f = f.
Dokazujemo rezultat u oblastima koje nisu prosto povezane. oblasti.

Posledica 3.3.2. Neka je 0 prosta zatvorena putanja, i neka su 1 , . . . , n
proste zatvorene putanje sadrzane unutar 0 , tako da se pomenute konture
medsobno ne presecaju. Takode, kontura j ne obuhvata ni jednu konturu i .
Oblast G neka je skup svih tacaka koje se nalaze unutar konture 0 , a
van svih kontura 1 , . . . , n . Neka su konture 0 , 1 , . . . , n orijentisane pozitivno u odnosu na skup G, odnosno pri obilasku ovih krivih u smeru rasta
parametara, oblast G ostaje sa leve strane.
Neka je funkcija f diferencijabilna u nekoj okolini oblasti G. Tada vazi
f (z)dz = 0.
f (z)dz +
k=1
Dokaz. Povezimo krive 0 , 1 , . . . , n razrezima (duzima) 1 , . . . , n , tako da

je oblast G podeljena na uniju konacno mnogo prosto povezanih oblasti Gi .
Oblasti Gi su disjunktne. Tada se skup G razlikuje od skupa nk=1 Gk za neke
delove rubova oblasti Gi . Ako, recimo, duz 1 pripada rubovima oblasti Gi i
Gj , onda je smer obilaska duzi 1 za oblast Gi suprotan smeru obilaska duzi 1
za oblast Gj . U ukupnoj sumi integrali (jedne iste funkcije) po ovim duzima
jesu nula. Primena Teoreme Kosi-Gursa na svaku oblast Gi , uz naknadno
sabiranje, dovodi do konacne formule u formulaciji teoreme.
Posledica 3.3.3. Neka je kontura 1 unutar konture i neka su te konture
orijentisane pozitivno u odnosu na oblasti koje su njima ogranicene. Neka je
G skup svih tacaka koje su unutar konture , a izvan konture 1 . Neka je
funkcija f diferencijabilna u nekoj okolini oblasti G. Tada je
f (z)dz = f (z)dz.

3.4. INTEGRALNA FORMULA KOSIJA
I POSLEDICE
71
Dokaz. Rezultat neposredno sledi primenom prethodne teoreme.

Sledeci rezultat je vec sadrzan u Teoremi Kosi-Gursa.
G, onda f ima primitivnu funkciju u oblasti G.
Razdvajanjem realnog i imaginarnog dela funkcije f u oblasti G, sledi da
sve primitivne funkcije od f u oblasti G imaju oblik z 7 F1 (z) + C, gde je
F1 neka primitivna funkcija od f u G, a C je proizvoljna konstanta. Vazi
i formula NjutnLajbnica za kompleksne funkcije kompleksne promenljive
(uporediti sa prirodom Njutn-Lajbnicove formule za kompleksne funkcije realne promneljive, koja je trivijalna posledica teorije realnih funkcija realne
promenljive ).
G, tada vazi formula NjutnLajbnica
z1
f ()d = F (z1 ) F (z0 ),
z0
gde su z0 , z1 proizvoljne tacke oblasti G, funkcija F je proizvoljna primitivna

funkcija funkcije f u oblasti G, a integral je uzet po bilo kojoj prostoj deo po
deo glatkoj krivoj u oblasti G koja spaja tacke z0 i z1 .
3.4
3.4.1
Integralna formula Ko
sija i posledice
Integralna formula Ko
sija
Sada dokazujemo vazan rezultat Kosija. Naime, ako je diferencijabilna funkcija f poznata na prostoj zatvorenoj putanji , onda je funkcija f na jedinstven nacin odredena u skupu G0 .
Teorema 3.4.1. (Integralna formula Kosija) Neka je funkcija f diferencijabilna u prosto povezanoj oblasti G i neka prosta zatvorena putanja u G,
pozitivno orijentisana u odnosu na oblast G0 . Tada za svaku tacku z G0
vazi formula
1
f ()
f (z) =
d.
2i
z

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
72
()
Dokaz. Funkcija 7 fz
je diferencijabilna po u oblasti G, sa izuzetkom
tacke z. Izaberimo tako da krug | z| < zajedno sa svojom granicom
: | z| = lezi unutar zatovorene putanje . Tada vazi:
1
f ()
1
f ()
d =
d
J=
2i
z
2i
z
1
f () f (z) + f (z)
1
d
=
d = J1 + f (z)
.
2i
z
2i
z
gde je J1 =
1
2i
f ()f (z)
d.
z
Vazi
1
2i
d
= 1.
z
Prema tome,
J = J1 + f (z).
Dovoljno je pokazati J1 = 0. Na osnovu neprekidnosti funkcije 7 f () u
tacki z, za svako > 0 postoji > 0, tako da za |z| < vazi |f ()f (z)| <
. Prema tome, ako je < , onda vazi
1
|f () f (z)|
1
|J1 |
ds <
ds = .
2
| z|
2
J1 ne zavisi od , te mora biti J1 = 0, odakle sledi konacno J = f (z).
3.4.2
Svojstva analiti
ckih funkcija
Pokazali smo ranije da je svaka analiticka funkcija obavezno i diferencijabilna.

Sada pokazujemo obrnuto, fundamentalno tvrdenje.
Teorema 3.4.2. Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti G, tada je ona
analiticka u G.
Dokaz. Neka je a proizvoljna tacka oblasti G i neka je K : |z a| < ( > 0)
proizvoljan krug u G, tako da i kruznica : |z a| = pripada skupu G.

I POSLEDICE
73
Kruznica je pozitivno orijentisana u odnosu na K . Neka je z proizvoljna

tacka kruga K . Prema Teoremi 3.4.1 vazi
1
f (z) =
2i
Geometrijski red funkcije z 7

jeste:
1
z
f ()
d.
z
(3.8)
(z K , ) po stepenima od a
1
1
(
=
z
( a) 1
(z a)n
)=
.
n+1
za
(
a)
n=0
a

= |za|
<1
Obzirom da je i z K , sledi da je | a| = , za
a
i prethodni red ravnomerno konvergira po (Vajerstrasov kriterijum).

Sada vazi
f ()
f ()
=
(z a)n .
(3.9)
n+1
z
( a)
n=0
Na osnovu neprekidnosti i ogranicenosti funkcije f () na , sledi ravnomerna
konvergencija reda (3.9) po . Integraljenjem clan po clan i koristeci
(3.8), sledi
f (z) =
cn (z a)n ,
n=0
gde je
1
cn =
2i
f ()
d.
( a)n+1
Poslednji red konvergira u krugu K , sto znaci da je funkcija f analiticka

u tacki a. Kako je a proizvoljna tacka oblasti G, sledi da je f analiticka u
oblasti G.
Razmatran je proizvoljan krug koji se sadrzi u skupu G. Prema tome,
red konvergira na maksimalnom mogucem krugu sadrzanom u G.
Posledica 3.4.1. Funkcija f je analiticka u oblasti G, ako i samo ako je f
diferencijabilna u oblasti G.

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
74
Teorema 3.4.3. Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti G, onda je ona

beskonacno puta diferencijabilna u toj oblasti. Vazi formula
n!
f ()
(n)
f (z) =
d, z G,
2i
( z)n+1
gde je : | z| = i ova kruznica, zajedno sa odgovarajucim krugom,

pripada oblasti G.
Dokaz. Ranije je dokazano f (z) = c0 . Diferenciranjem reda clan po clan,
indukcijom se lako dokazuje da je tvrdenje teoreme tacno.
Teorema 3.4.4. (Morera3 ) Neka je funkcija f neprekidna u prosto povezanoj
oblasti G i neka integral te funkcije po bilo kojoj konturi u oblasti G jeste nula.
Tada je funkcija f analiticka u oblasti G.
Dokaz. Prema ranijem tvrdenju, za f postoji primitivna funkcija F u oblasti
G. Kako je F (z) = f (z) za svako z G, onda je F diferencijabilna u
skupu G, te je i beskonacno puta diferencijabilna. Prema tome, f mora biti
analiticka u G.
Posledica prethodnih razmatranja jeste razvoj diferencijabilne funkcije u
Tejlorov red.
Teorema 3.4.5. Neka je funkcija f diferencijabilna u otvorenom skupu G.
Tada Tejlorov red funkcije f u okolini tacke z0 G, odnosno razvoj
f (n) (z0 )
n=0
n!
(z z0 )n
konvergira apsolutno na svakom krugu K(z0 , r) G i u svakoj tacki z

K(z0 , r) ima sumu jednaku f (z).
Dokaz. Ako je f diferencijabilna u skupu G, onda je ona i analiticka u G.
Prema tome, f se moze razviti u stepeni red oko svake tacke z0 G. Iz dokaza
3.13 Teoreme, ovaj stepeni red konvergira na maksimalnom mogucem krugu
koji je sadrzan u G. Takode, ranije je dokazana i formula za izracunavanje
koecijenata tog reda.
3
Giacinto Morera (18561909), italijanski matematicar i inzenjer

I POSLEDICE
75
Teorema 3.4.6. Neka je (fn )n niz diferencijabilnih funkcija u prosto povezanoj
oblasti G i neka red

fn ravnomerno konvergira na svakom kompaktnom
n=0
skupu sadrznom u G. Tada je funkcija

f (z) =
fn (z)
(3.10)
n=0
diferencijabilna u skupu G i u svakoj tacki tog skupa moze se diferencirati

clan po clan proizvoljno mnogo puta.
Dokaz. Neka je z0 G proizvoljna tacka i neka je > 0 tako da krug
K = K[z0 , ] pripada skupu G. Posmatrani red je ravnomerno konvergentan
na kompaktu K i sledi da je funkcija f neprekidna
na K. Posmatramo
it
kruznicu : z = z0 +e , t [0, 2]. Tada je red fn (z0 +eit ) ravnomerno
konvergentan po t [0, 2], te se moze integraliti clan po clan i novodobijeni
red je ravnomerno konvergetan na istom skupu. Tada je
f (z)dz =
fn (z)dz = 0.
n=0
Poslednji integral je nula, jer su sve funkcije fn analiticke u prosto povezanoj

oblasti G. Prema Teoremi Morere 3.4.4, funkcija f je analiticka u G.
Pomnozimo sada dati funkcionalni red (3.10) analitickom funkcijom z 7
k!
u skupu G \ {z0 }. Poslednja funkcija je neprekidna (stoga i
2i(zz0 )k+1
ogranicena) na . Sledi da je novodobijeni funkcionalni red
k!fn (z)
k!f (z)
=
k+1
2i(z z0 )
2i(z z0 )k+1
n=0
ravnomerno konvergentan po z r . Novim integraljenjem proizilazi
k!
f (z)
k!
fn (z)
(k)
f (z0 ) =
dz =
dz
k+1
2i
(z z0 )
2i
(z z0 )k+1
n=0
fn(k) (z0 ).
n=0
Razmatramo rezultate o jedinstvenosti analitickih funkcija u oblasti. Dokazujemo jedno korisno tvrdenje o nulama analitickih funkcija.

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
76
Teorema 3.4.7. Neka je funkcija f diferencijablina u nekom krugu G sa

centrom u tacki a, funkcija f nije identicki jednaka 0 u G, i neka je f (a) = 0.
Tada postoji krug K(a, r) G u kome funkcija f nema drugih nula osim
tacke a.
Dokaz. Posmatrajmo Tejlorov red funkcije f oko tacke a
f (z) =
f (n) (a)
n=0
n!
(z a)n
koji konvergira na skupu G.

Ako su svi koecijenti u Tejlorovom redu jednaki nuli, onda je i funkcija f
identicki jednaka nuli u skupu G, sto nije moguce prema nasoj pretpostavci.
Prema tome postoji k, koji je najmanji moguci indeks sa svojstvom
(k)
f (a) = 0. Tada je
( (k)
)
f (a) f (k+1) (a)
k
f (z) = (z a)
+
(z a) +
k!
(k + 1)!
Funkcija
g(z) =
f (z)
f (k) (a) f (k+1) (a)
=
+
(z a) +
(z a)k
k!
(k + 1)!
je analiticka u skupu G, jer je predstavljena stepenim redom. Specijalno,

(k)
g(a) = f k!(a) = 0. Na osnovu neprekidnosti funkcije g sledi da je g(z) = 0 u
nekom krugu K(a, r). Ocigledno je tacka a jedina nula funkcije f (z) u krugu
K(a, r).
Teorema 3.4.8. Neka je (an )n niz tacaka u oblasti G i lim an = a G.
n
Ako su f i g analiticke funkcije u oblasti G sa svojstvom da je f (an ) = g(an )

za svako n, tada je f (z) = g(z) za svako z G.
Dokaz. Posmatramo funkciju z 7 (z) = f (z) g(z), cije su nule a1 , a2 , . . . .
Na osnovu neprekidnosti funkcije sledi (a) = 0. Prema Teoremi 3.4.7,
funkcija je identicki jednaka nuli u nekom krugu sa centrom u a. Neka je
D = {z G : (z) = 0} i neka je E unutrasnjost skupa D. Ako je E = G,
onda je (z) = 0 za svako z G, odnosno f (z) = g(z) za svako z G i
teorema je dokazana. Pretpostavimo da je E = G. Postoji rubna tacka b
skupa E sa svojstvom da b G. To znaci (b) = 0. Medutim, postoji i

I POSLEDICE
77
niz tacaka (bn )n , bn E, sa svojstvom lim bn = b. Na osnovu neprekidnosti

n
funkcije , sledi (b) = 0 i (z) = 0 za z u nekoj okolini tacke b. Odavde

sledi b E, sto je suprotno polaznoj pretpostvaci da je b rubna tacka skupa
E. Prema tome, E = G i teorema je pokazana.
Dokazujemo vaznu posledicu o analitickim funkcijama, ciji je izvod jednak
nuli.
Teorema 3.4.9. Neka je f = u + iv analiticka funkcija u oblasti G, sa svojstvom da je f (z) = 0 za svako z G. Tada je f konstantna funkcija na
skupu G.
v
v
Dokaz. Na osnovu f (z) = 0 sledi u
= u
= x
= y
= 0 za svako (x, y) G.
x
y
Odavde sledi da su u i v konstantne na skupu G, te je i f konstanta na skupu
G.
Teorema 3.4.10. (Liuvil4 ) Ako je funkcija f analiticka i ogranicena na

skupu C, tada je f konstantna na C.
Dokaz. Prema pretpostavci, vazi
M = sup |f (z)| < .
zC
Neka je kruznica da centrom u z C poluprecnika . Na osnovu Kosijeve

formule za prvi izvod, vazi

|f (z)|
M
1
f ()
1

d
ds
.
|f (z)| =

2
2
2 ( z) 2
Kako je > 0 proizvoljan, sledi f (z) = 0. Proizilazi da je f konstantna

funkcija na C.
Navodimo rezultat koji je poznat kao osnovna teorema algebre. Tvrdimo
da polinom pozitivnog stepena sa kompleksnim keocijentima mora imati
bar jednu kompleksnu nulu. Ako je tacka a C nula polinoma P stepena
(z)
polinom stepena n 1, koji po istoj teoremi ima jednu komn, tada je Pza
pleksnu nulu. Nastavljajuci postupak, proizilazi da polinom stepena n ima
n kompleksnih nula, pri cemu se racunaju i njihove visestrukosti. Na primer,
P (z)
tacka a je nula visestrukosti (reda) k za polinom P , ako je (za)
k polinom,
dok
4
P (z)
(za)k+1
nije polinom.
Joseph Liouville (18091882), francuski matematicar

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
78
Teorema 3.4.11. Neka je P polinom stepena n 1 sa kompleksnim koeficijentima. Tada postoji bar jedna tacka a C za koju je P (a) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je P (z) = 0 za svako z C. Tada je funkcija
1
f (z) = P (z)
analiticka u C. Ocigledno je lim |P (z)| = , odakle sledi da
z
je funkcija f ogranicena na C. Prema Liuvilovoj teoremi f je konstantna
funkcija na C. Sledi da je P polinom stepena nula, sto je suprotno pretpostavci. Stoga postoji tacka a C sa svojstvom P (a) = 0.
Primer 3.4.1. Ako je b > 0, izracunati integrale
+
2
ex cos 2bx dx i
+
2
ex sin 2bx dx.
Resenje. Posmatra se funkcija f (z) = ez . Neka je R > 0 i date su tacke

A(R, 0), B(R, 0), C(R, b), D(R, b). Ove cetiri tacke odreduju pravougaonik
u kompleksnoj ravni i orijentisemo pozitivno rub ovog pravougaonika. Neka
je = AB + BC + CD + DA. Na osnovu Kosijeve teoreme vazi
f (z)dz = 0.
2
Neka je I1 =
f (z)dz, I2 =
AB
f (z)dz, I3 =
BC
f (z)dz i I4 =
CD
Ako je z = x AB, tada je dz = dx i

+R
2
ex dx,
I1 =
DA
2
ex dx = .
lim I1 =
R+
Ako je z BC, tada je z = R + iy, 0 y b. Stoga je dz = idy i

b
I2 =
(R2 y 2 +2Riy)
idy = ie
R2
ey e2Riy dy.
2
Na osnovu prethodnog sledi

b

b

2
2
2
2
ey dy.
|I2 | = eR ey e2iRy dy eR

0
f (z)dz.

I POSLEDICE
79
Stoga je
lim I2 = 0.
R+
Ako je z CD, tada je z = x + ib, dz = dx i

+R
+R
2
(x2 b2 +2bix)
b2
I3 = e
dx = e
ex (cos 2bx i sin 2bx)dx.
R
Ako je z DA, tada je z = R + iy, dz = idy i

0
I4 =
e(R
2 y 2 2Riy)
idy.
Sada je
|I4 | e
R2
b
2
ey dy,
lim I4 = 0.
R+
Iz svega navedenog sledi
2
= eb
+
+
2
2
2
ex cos 2bx dx ieb
ex sin 2bx dx.
Prema tome,
x2
e
cos 2bx dx = b2 ,
e
+
2
ex sin 2bx dx = 0.
Primer 3.4.2. Izracunati Frenelove5 integrale
cos x2 dx i
sin x2 dx.
(
)
Resenje. Neka je R > 0. Date su tace O(0, 0), A(R, 0), B R 2 2 , R 2 2 . Tacke
A i B spojene su kruznicom poluprecnika R sa centrom u O. OA i BO su
5
Augustin-Jean Fresnel (1788-1827), francuski inzenjer i zicar

GLAVA 3. ANALITICKE
FUNKCIJE
80
duzi. Tada je OAB pozitivnop orijentisan krivolinijski trougao. Posmatra

2
se funkcija f (z) = eiz . Na osnovu Kosijeve teoreme je
f (z)dz = 0.
Neka je I1 =
OAB
f (z)dz, I2 =
OA
f (z)dz, I3 =
AB
f (z)dz. Ako je z OA,
BO
tada je z = x, dz = dx i
R
R
cos x2 dx + i
I1 =
0
sin x2 dx.
0
Ako je z = x + iy AB, tada je x = R cos , y = R sin , [0, /4] i

/4
2
I2 =
eiR (cos 2+i sin 2) iR(cos + i sin )d
0
/4
2
2
= iR ei(R cos 2+) eR sin 2 d.
0
Odavde neposredno sledi procena

lim I2 = 0.
R+
Ako je z BO, tada je z = re

0
(
r2
I3 =
i/4
, r [0, R], z = ir , dz =
1
1
+ i
2
2
Sledi
2
(1 + i).
lim I3 =
R+
4
+
+
2
sin x2 dx =
cos x2 dx =
.
4
0
1
2
R
2
2
dr =
(1 + i) er dr.
2
Prema tome,
i 12
)
dr i
Glava 4
Meromorfne funkcije
4.1
4.1.1
Loranov red i ra
cun ostatka
Izolovani singulariteti
Kompleksan red oblika
an ,
(4.1)
n=
jeste suma redova
an
n=0
an ,
n=1
ukoliko oba reda u (4.2) konvergiraju. Red
(4.2)
an jeste glavni deo, a red
n=1
an jeste analiticki (regularni) deo reda (4.1).
n=0
Ako je funkcija f analiticka u okolini tacke a, tada se funkcija f moze

razviti u Tejlorov red oko tacke a. U mnogim problemima razmatraju se
funkcije koje su analiticke u prstenu P (a; r) = {z C : 0 < |z a| < r}, a
koje nisu obavezno analiticke u tacki a. Opstije, moze se posmatrati i prsten
P (a; r, R) = {z C : r < |z a| < R}. Tada se funkcija moze razviti u
Loranov1 red oko tacke a.
Teorema 4.1.1. (Loran) Neka je funkcija f analiticka u skupu P = P (a; r, R) =
{z C : r < |za| < R}. Tada funkcija f moze biti predstavljena Loranovim
1
Pierre Alphonse Laurent (18131854) francuski matematicar
81
82
GLAVA 4. MEROMORFNE FUNKCIJE
redom
f (z) =
cn (z a)n ,
n=
koji je apsolutno konvergentan za svako z P i ravnomerno konvergentan
na svakom kompaktnom podskupu od P . Stavi

se, koeficijenti cn dati su formulama
1
f (z)
cn =
dz, n = 0, 1, 2, . . . ,
2i
(z a)n+1
pri cemu je : |z a| = (r < < R) pozitivno orijentisana kontura.

Dokaz. Neka je z P proizvoljna tacka i posmatrajmo brojeve r1 , r2 , R1 , R2
sa sledecim svojstvom: r < r1 < r2 < |z a| < R2 < R1 < R. Neka je
P1 = {z C : r2 < |z a| < R2 } P . Kruznice r1 i R1 su orijentisano
pozitivno u odnosu na skup P1 . Prema integralnoj formuli Kosija vazi
f ()
1
1
f ()
f ()
1
d =
d +
d.
f (z) =
2i
z
2i
z
2i
z
r1 +R1
r1
R1

2
Za svako R1 vazi za
R
= q < 1. Koristeci konvergenciju reda
a
R1
n
q i Vajerstrasov kriterijum za ravnomernu konvergenciju funkcionalnih
redova, sledi da red
1
1
(
=
z
( a) 1
za
a
)=
(z a)n
( a)n+1
n=0
(4.3)
ravnomerno konvergira po R 1 i ravnomerno po z P1 . Red (4.3) mno()

zimo neprekidnom (stoga i ogranicenom) funkcijom 7 f2i
i dobijeni red
ravnomerno konvergira po R1 . Zato se ovaj red moze integraliti clan po
clan, odnosno:
1
2i
R1
f ()
1
d =
(z a)n
z
2i n=0
R1
n=0
cn (z a)n ,
f ()
d
( a)n+1
(4.4)
(4.5)

4.1. LORANOV RED I RACUN
OSTATKA
gde je
1
cn =
2i
R1
f ()
d,
( a)n+1
83
n = 0, 1, 2, . . .
Pri tome red (4.4) konvergira ravnomerno

a po rz P1 .
druge strane, za r1 vazi za r21 = p < 1. Geometrijski red
Sa
n
p konvergira. Na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma sledi da red
1
1
(
=
z
(z a) 1
a
za
)=
( a)n1
n=1
(z a)n
(4.6)
ravnomerno konvergira po r1 i ravnomerno po z P1 . Mnozenjem

()
reda (4.6) ogranicenom funkcijom 7 f2i
, sledi da i novi red konvergira
ravnomerno po r1 . Integraljenjem novodobijenog reda proizilazi:
1
2i
r1
f ()
1
1
d =
n
z
(z a) 2i
n=1
n=1
gde je
1
dn =
2i
f ()( a)n1 d
(4.7)
r1
dn
,
(z a)n
(4.8)
f ()( a)n1 d,
n = 1, 2, . . .
r1
Pri tome red (4.7) konvergira ravnomerno po z P1 .

Neka je kruznica sa centrom u tacki a poluprecnika , r < < R,
orijentisana suprotno smeru kretanja kazaljke na casovniku. Kruznica r1 je,
medutim, orijentisana pozitivno u odnosu na skup P1 , prema tome u smeru
kretanja kazaljke na casovniku. Primenimo pravilo o jednakosti integrala po
konturama i r1 . Sledi da vazi
1
f ()
dn =
d,
n = 1, 2, . . . .
2i
( a)n+1
Zakljucak je da Loranov red konvergira ravnomerno po z P1 . Lako je

proveriti da ovaj red ravnomerno konvergira na svakom kompaktnom podskupu od P .
84
Ocigledno, forma za izracunavanje koecijenata Loranovog reda funkcije

ista je kao i forma za izracunavanje koecijenata Tejlorovog red analiticke
funkcije u krugu.
Primer 4.1.1. Razviti funkciju f (z) =
u kojima je to moguce.
1
(z1)(z2)
u Loranov red u oblastima
Resenje. Funkcija f je analiticka u sledecim prstenima: P1 = {z C : |z| <

1}, P2 = {z C : 1 < |z| < 2} i P3 = {z C : 2 < |z|}. Ekvivalentan zapis
funkcije f jeste
1
1
1
=
.
(z 1)(z 2)
z2 z1
Razmotrimo razvoj ove funkcije u skupu P1 . Vazi
1
1 1
1 ( z )n
=
=
(4.9)
z2
2 1 z2
2 n=0 2
i ovaj red konvergira za |z| < 2. Takode je
=
zn
z 1 n=0
i red konvergira za |z| < 1. Prema tome, za z P1 vazi sledeci razvoj funkcije
f u Tejlorov red
)
(
1
f (z) =
1 n+1 z n .
2
n=0
U skupu P2 red (4.9) je konvergentan. Takode vazi
1
1
1 n
) =
= (
z =
zn
z1
z n=0
z 1 z1
n=1
(4.10)
i red konvergira za |z| > 1. Ako je z P2 , onda je Loranov red funkcije f

dat kao
n
f (z) =
z
2n1 z n .
n=1
n=0
Na kraju, posmatramo skup P3 u kome red (4.10) konvergira. Tada je

1 1
1
=
z2
z1
2
z
n=1
zn
.
z =
2n+1
n=1
n1 n

OSTATKA
85
Loranov red funkcije f u skupu P3 je

)
(
1
f (z) =
1 zn.
n+1
2
n=1
Lako je uopstiti pokazanu metodu na skup svih racionalnih funkcija.
Naime, svaka racionalna funkcija se moze prikazati kao suma jednog poliAi
noma i izvesnog broja funkcija oblika z 7 za
. Pri tome su ai nule polinoma
i
koji je u imeniocu polazne racionalne funkcije, a brojevi Ai se odreduju dobro poznatom metodom neodredenih koecijenata (prisetiti se integracije
racionalnih funkcija jedne realne promenljive).
4.1.2
Tipovi singulariteta
Tacka a C je izolovani singularitet funkcije f , ako je funkcija f diferencijabilna u skupu P (a; r) = {z C : 0 < |z a| < r} za neko r > 0. Tacka
je izolovani singularitet funkcije f , ako je funkcija f diferencijabilna u skupu
P (; R) = {z C : |z| > R} za neko R > 0.
Izolovani singularitet a C jeste otklonjivi singularitet funkcije f , ako
postoji konacna granicna vrednost lim f (z).
za
Izolovani singularitet a C jeste pol funkcije f , ako je lim f (z) = .

za
Izolovani singularitet a C je sustinski (esencijalni) singularitet funkcije

f , ako ne postoji granicna vrednost lim f (z).
za
Teorema 4.1.2. Neka je a C izolovani singularitet funkcije f . Tada je

a otklonjivi singularitet funkcije f , ako i samo ako je glavni deo Loranovog
reda funkcije f oko tacke a identicki jednak nuli.
Dokaz. Pretpostavimo da je tacka a otklonjiv singularitet funkcije f . Tada
postoji konacna granicna vrednost lim f (z) = A. Sledi da je funkcija f
za
ogranicena u okolini tacke a, odnosno postoji broj M > 0, tako da je |f (z)|

M za svako z P (a; r), gde je r > 0 neki broj. Za niz (cn )n koecijenata
Loranovog razvoja funkcije f (z) u okolini tacke a vazi procena:
M
1
|f ()|
ds
, n = 0, 1, 2, . . .
(4.11)
|cn |
2
|( z)n+1 |
n
86
pri cemu je 0 < < r i je pozitivno orijentisana kruznica. Ako je n < 0,

onda desna strana nejednakosti (4.11) tezi nuli kada 0. Obzirom da
cn ne zavisi od izbora poluprecnika , sledi da mora biti cn = 0 za n < 0,
odnosno glavi deo Loranovog reda je identicki jednak nuli.
Obrnuto, ako je glavni deo Loranovog reda funkcije f u okolini tacke
a identicki jednak nuli, tada je Loranov red u stvari Tejlorov red funkcije
f u skupu P (a; r) = {z : 0 < |z a| < r} za neko r > 0. Neka je g
suma ovog reda u domenu (krugu) u kome red konvergira. Ovom krugu
ocigledno pripada tacka a. Stoga, postoji g(a) = c0 . Na osnovu Teoreme o
jedinstvenosti analiticke funkcije, vazi g(z) = f (z) za svako z P (a; r), te
je lim f (z) = g(a) = c0 C. Samim tim, tacka a je otklonjivi singularitet
za
funkcije f .
Iz dokaza prethodne teoreme proizilazi sledeci rezultat.
Posledica 4.1.1. Neka je a C izolovani singularitet funkcije f . Tada je
a otklonjivi singularitet, ako i samo ako je funkcija f ogranicena u okolini
tacke a.
Zapazanje 4.1.1. Ako je f denisana u tacki a i tacka a je otklonjivi singularitet funkcije f , tada je funkcija f analiticka u tacki a.
Ako je a otklonjivi singularitet funkcije f i funkcija f nije denisana u
tacki a, tada se dodenise f (a) = lim f (z). Ovako denisana funkcija f je
za
analiticka u tacki a.
Teorema 4.1.3. Neka je tacka a C izolovani singularitet funkcije f . Tada
je tacka a pol funkcije f , ako i samo ako je glavni deo Loranovog reda funkcije
f u okolini tacke a netrivijalan i sadrzi konacno mnogo clanova razlicitih od
nule. Drugim recima, Loranov red funkcije f u okolini tacke a jeste
f (z) =
n=0
cn (z a) +
n
cn (z a)n ,
n=1
pri cemu je N > 0.

Dokaz. Neka je tacka a pol funkcije f . Iz cinjenice lim f (z) = sledi
za
da postoji skup P = {z C : 0 < |z a| < r} u kome je funkcija f

1
analiticka i razlicita od nule. Tada je funkcija g(z) = f (z)
analiticka u skupu
D i lim g(z) = 0. Sledi da je tacka a otklonjivi singularitet funkcije g. Iz
za

OSTATKA
87
cninjenice g(a) = 0 sledi da je bar prvi koecijent u Tejlorovom redu funkcije

g u tacki a jednak nuli. Drugim recima,
(
)
g(z) = (z a)N bN + bN +1 (z a)1 + , N > 0.
Tada je
f (z) =
1
1
1
h(z),
=
N
1
(z a)
bN + bN +1 (z a) +
(z a)N
gde je
1
bN + bN +1 (z a)1 +
analiticka funkcija u tacki a. Zato je
h(z) =
h(z) = cN + cN +1 (z a) + ,
cN =
1
= 0.
bN
Sledi da je Loranov red funkcije f u tacki a dat kao
cN +1
c1
cN
+
+
+
+
cn (z a)n ,
f (z) =
(z a)N
(z a)N 1
(z a) n=0
(4.12)
odnosno glavni deo ovog reda je netrivijalan i ima konacno mnogo clanova
koji nisu jednaki nuli.
Obrnuto, neka je f predstavljena Loranovim redom oblika (4.12), gde je
N > 0 i cN = 0. Funkcija g(z) = (z a)N f (z) je analiticka u tacki a, jer
je u toj tacki predstavljena Tejlorovim redom. Takode je g(a) = lim g(z) =
za
cN = 0. Stoga je
g(z)
lim f (z) = lim
= ,
za
za (z a)N
odnosno a je pol funkcije f (z).
Posledica 4.1.2. Neka je tacka a izolovani singularitet funkcije f . Tacka a
1
je pol funkcije f , ako i samo ako je funkcija g(z) = f (z)
analiticka u tacki a
i g(a) = 0.
Dokaz. Ako je a pol funkcije f , onda je g(z) = f (z)1 analiticka funkcija u
tacki a, kao i g(a) = 0.
Obrnuto, neka je g analiticka u tacki a i neka je g(a) = 0. Postoji skup
P (a; r) = {z C : 0 < |z a| < r} u kome je funkcija z 7 f (z) = g(z)1
analiticka i razlicita od nule. Iz cinjenice lim f (z) = sledi da je a pol
za
funkcije f .
88
4.1.3
Red pola
Prema ranijim rezultatima tacka a C pol funkcije f ako i samo ako glavni
deo Loranovog reda funkcije f u tacki a ima konacno mnogo clanova razlicitih
od nule, recimo N , pri cemu je N 1. Tada je 0 = g(a) = g (a) = =
g (N ) (a), gde je g(z) = f (z)1 . Broj N jeste red pola a funkcije f .
Teorema 4.1.4. Neka je tacka a izolovani singularitet funkcije f . Tacka
a je esencijalni singularitet funkcije f ako i samo ako glavni deo Loranovog
reda funkcije f oko tacke a sadrzi beskonacno mnogo clanova koji su razliciti
od nule.
Dokaz. Tacka a je otklonjiv singularitet ili pol funkcije f ako i samo ako glavni
deo Loranovog reda ima najvise konacno mnogo clanova koji su razliciti od
nule. Prema tome, tacka a je esencijalni singularitet funkcije f ako i samo ako
glavni deo Loranovog reda funkcije f oko tacke a sadrzi beskonacno mnogo
clanova koji su razliciti od nule.
Sledece tvrdenje uporediti sa Rimanovom teoremom o uslovno konvergentnim redovima.
Teorema 4.1.5. (Sohocki2 ) Ako je tacka a esencijanli singularitet funkcije
f , tada za svako A C postoji niz tacaka (zn )n u skupu C sa svojstvom
lim zn = a i lim f (zn ) = A.
n
Dokaz. Pretpostavimo da je A = . Funkcija f nije ogranicena ni u jednom

prstenu P (a; r) = {z C : 0 < |z a| < r}. Prema tome, postoji r1 > 0 tako
da je |f (z)| > 1 za svako z P (a; r1 ). Analogno, postoji r2 , 0 < r2 < r1 ,
tako da je |f (z)| > 2 za svako z P (a; r2 ). Na ovaj nacin konstruisemo niz
(zn )n sa svojstvom lim zn = a i lim f (zn ) = .
n
Neka je A C. Pretpostavimo da ne postoji niz tacaka (zn )n za koji vazi

lim zn = a i lim f (zn ) = A. Tada postoji neki prsten P (a; r) tako da za
1
svako z P (a; r) vazi f (z) = A. U skupu P (a; r) funkcija g(z) = f (z)A
jeste analiticka. Tacka a je izolovani singularitet funkcije g(z). Vazi f (z) =
1
A + g(z)
. Ako bi postojao lim g(z) kao konacan broj ili beskonacnost, onda
za
bi postojao i lim f (z) kao konacan broj ili beskonacnost, odakle bi sledilo
za
da je tacka a otklonjiv singularitet ili pol funkcije f . Prema tome, sledi da
lim g(z) ne postoji. Prema pokazanom prvom delu, postoji niz tacaka (zn )n
za
sa svojstvom lim zn = a i lim g(zn ) = . Tada je lim f (zn ) = A.

n
Julian Karol Sochocki (1842-1927), poljsko-ruski matematicar

OSTATKA
4.1.4
89
Slu
caj a =
Ako je a =
(
) izolovani singularitet funkcije f , tada treba posmatrati funkciju
1
g() = f u okolini tacke b = 0. Priroda izolovanog singulariteta a =
funkcije f ekvivalentna je prirodi izolovanog singulariteta b = 0 funkcije g.
Definicija 4.1.1. Funkcija f je cela, ako je analiticka u skupu C.
Funkcija f je meromorfna u oblasti G, ako je f analiticka funkcija u G
sa izuzetkom nekog skupa tacka koje su polovi funkcije f .
Primer 4.1.2. Funkcije tg z i ctg z su meromorfne funkcije u C, koje imaju
beskonacno mnogo polova u C.
4.1.5
Ostaci (rezidumi)
Ranije dokazana Kosijeva teorema tvrdi da je integral analiticke funkcije po

svakoj konturi u prosto povezanoj oblasti jednak nuli. Opstije funkcije od
analitickih jesu meromorfne.
Neka su 1 i 2 konture u oblasti G, tako da je 1 unutar konture 2 , i neka
je P skup svih tacaka skupa G koje su van 1 aunutar 2 . Ako
je funkcija
f analiticka u nekoj okolini skupa P , tada je f (z)dz = f (z)dz. Ova

1
cinjenica je od posebnog interesa ako je, recimo, tacka a jedini pol funkcije
f (z) unutar konture 1 (a samim tim i unutar 2 ).
Definicija 4.1.2. Neka je tacka a izolovani singularitet funkcije f i neka je
f analiticka u prstenu P (a; R) = {z C : 0 < |z a| < R}. Ako je r broj
za koji vazi 0 < r < R, tada je
1
Res f =
f (z)dz
a
2i
r
ostatak funkcije f u tacki a, pri cemu je r : |z a| = r pozitivno orijentisana

kruznica.
Prema ranije pokazanim rezultatima, izbor broja r (0, R) ne utice na
vrednost ostatka Resa f . Opstije, moze se uzeti bilo koja kontura oko tacke
a u disku P (a; r).
90
Teorema 4.1.6. (Kosijeva teorema o ostacima) Neka je G oblast u C i neka

je D (D G) konacan podskup od G. Ako je funkcija f analiticka u skupu
G \ D, pri cemu je svaka tacka skupa D izolovani singularitet funkcije f , i
ako je pozitivno orijentisana kontura u G oko skupa D, tada je
f (z)dz = 2i
Res f.
aD
Dokaz. Neka je D = {a1 , . . . , ak } i neka je i kontura oko ai , tako da i i j

nemaju zajednickih tacaka, niti je j sadrzana u i za i = j, sa svojstvom da
je svaka kontura i sadrzana u konturi . Pretpostavimo da su sve konture
orijentisane suprotno kretanju kazaljke na casovniku. Ranije je dokazano
f (z)dz =
f (z)dz.
i=1
i
Sada jednostavno sledi tvrdenje ove teoreme.

Teorema 4.1.7. Neka je tacka a izolovani singularitet funkcije f i neka je
c1 prvi koeficijenat u glavnom delu Loranovog reda funkcije f oko tacke a.
Tada je
c1 = Res f.
a
Posledica 4.1.3. Ako je tacka a otklonjivi singularitet funkcije f (z), tada

je Res f = 0.
a
4.1.6
Izra
cunavanje ostatka funkcije u polu
Neka je tacka a pol funkcije f prvog reda. Tada je Loranov red funkcije f u
tacki a:
c1
f (z) =
+
cn (z a)n ,
z a n=0
odakle sledi
c1 = lim (z a)f (z).
za
(4.13)
g(z)
Opstije, neka je f (z) = h(z)
analiticka u nekom prstenu oko tacke a, pri
cemu je g(a) = 0, h(a) = 0 i h (a) = 0. Na osnovu razvoja funkcije h u

OSTATKA
91
Tejlorov red oko tacke a, sledi da postoji analiticka funkcija h1 , tako da je

h(z) = (z a)h1 (z) i h (a) = h1 (a) = 0. Funkcija h11(z) je analiticka u tacki a.
Razvojem funkcija g i h1 u Tejlorov red oko tacke a, lako je zakljuciti da je
g(z)
tacka a pol prvog reda funkcije f (z) = (za)h
. Prema prethodnoj formuli
1 (z)
vazi
(z a)g(z)
g(z)
g(a)
Res f = lim
= lim h(z)h(a) = .
(4.14)
a
za
za
h(z)
h (a)
za
Neka sada funkcija f ima pol reda n u tacki a. Tada je
cn
cn+1
c1
f (z) =
+
+
+
+
ck (z a)k .
(z a)n (z a)n1
z a k=0
Mnozenjem prethodnog izraza sa (z a)n , zatim diferenciranjem (n1) puta

po z, sledi
1
lim [(z a)n f (z)](n1) .
(4.15)
c1 =
(n 1)! za
Definicija 4.1.3. Neka je tacka izolovan singularitet funkcije f , i neka je
f analiticka u prstenu P (; R). Ako je r > R, tada je ostatak funkcije f u
tacki jednak
1
Res f =
f (z)dz,
2i
r
gde je r kruznica orijentisana u smeru kretanja kazaljke na casovniku.

I u ovom slucju je Res f = c1 , gde je c1 prvi koecijent glavnog dela
Loranovog reda funkcije f u okolini tacke .

Teorema 4.1.8. (o potpunoj sumi ostataka) Neka je f analiticka u skupu
C sa izuzetkom konacnog skupa tacaka {a1 , . . . , ak }. Tada je
k
j=1
Res f + Res f = 0.
aj
Dokaz. Neka je r kruznica poluprecnika r, sa svojstvom da je r > |aj | za

svako j = 1, . . . , k. Prema Kosijevoj teoremi o ostacima sledi
1
f (z)dz =
Res f.
aj
2i
j=1
Osim toga, Res f =
1
2i
f (z)dz.
92
Primer 4.1.3. Izracunati
dz
,
(z 6 +1)2
gde je kruznica sa centrom u koordi-
natnom pocetku, poluprecnika 2, orijentisana suprotno kretanju kazaljke na

casovniku.
Resenje. Svih sest polova funkcije f (z) = (z 6 + 1)2 nalaze se unutar
pomenute kruznice . Oznacimo te polove sa a1 , . . . , a6 . Tada je
1
dz = 2i
Res f.
aj
(z 6 + 1)2
j=1
Sa druge strane, prema teoremi o potpunoj sumi ostataka, vazi

6
j=1
Res f + Res f = 0.
aj
Funkcija f je analiticka u okolini tacke , odakle sledi Res f = 0. Tada je i
trazeni integral jednak nuli.

Primer 4.1.4. Izracunati integral
z2
dz,
(z 2 + 1)(z 2)
ako je pozitivno orijentisana kruznica |z| = 4.

Resenje.
z2
.
(z 2 +1)(z2)
Unutar konture nalaze se sva tri pola i, i, 2 funkcije f (z) =

Sada je
1
,
i
zi
2i(2 i)
1
Res f = lim (z + i)f (z) =
,
i
zi
2i(2 + i)
4
Res f = lim (z 2)f (z) = .
2
z2
5
Res f = lim(z i)f (z) =
Na kraju,
f (z)dz = 2i
1
4
1
+
2i(2 i) 2i(2 + i) 5
)
= 2i.

OSTATKA
93
Primer 4.1.5. Izracunati nesvojstveni parametarski integral

+
I(t) =
eitx
dx (t R).
1 + x2
Resenje.
Navedeni integral postoji, jer je modul podintegralne funkci1
je odozgo ogranicen integrabilnom funkcijom 1+x
2 na intervalu (, +).
Prema tome,
+R itx
e
I(t) = lim
dx.
R+
1 + x2
R
Ako je t = 0, onda je ocigledno

+
I(0) =
dx
= .
1 + x2
Pretpostavimo da vazi t > 0. Neka je R : |z| = R, Im z > 0, gornja

polukruznica poluprecnika R sa centrom u koordinatnom pocetku, orijentisana suprotno kretanju kazaljke na casovniku. Neka je segment [R, R]
realne ose u C, orijentisan s leva na desno i R > 1. Tada je unutar konture
R + sadrzan jedan pol z = i reda 1 funkcije
f (z) =
eitz
.
1 + z2
Proizilazi da je
et
.
i
2i
Na osnovu Kosijeve teoreme o ostacima sledi
Res f =
f (x)dx +
f (z)dz = et .
Neka je z = x + iy. Ako je z R , tada je y 0 i |eitz | = |ety | 1.

Takode je |z 2 + 1| R2 1. Sledi

itz

e
R 0 (R +).

dz
1 + z 2 R2 1

R
94
Tada je
f (z)dz = 0, jer vrednost ovog integrala ne zavisi od izbora broja
R > 1. Sledi da je
I(t) = et .
Ako je t < 0, situacija se neznatno menja. Naime, sada je za procenu
|ety | 1 potreban donji polukrug poluprecnika R, koji je orijentisan u
smeru kretanja kazaljke na casovniku. U ovom slucaju, posle jednostavnog
racuna sledi
I(t) = et .
Konacan rezultat je
+
eitx
dx = e|t| .
2
1+x
Na kraju, dokazujemo Zordanovu

lemu, koja je korisna u izracunavanjima
slicnim prethodnom primeru.
Teorema 4.1.9. (Zordanova

lema) Neka je funkcija f analiticka u skupu
+
H = {z C : Im z 0}, osim evenutualno u nekom konacnom skupu izolovanih singulariteta iz H + . Neka je R : |z| = R, Im z 0} polukruznica
orijentisana suprotno kretanju kazaljke na casovniku, i neka je M (R) =
|f (z)|. Ako je
max
zR
lim M (R) = 0,
R+
tada za t > 0 vazi
f (z)eitz dz = 0.
lim
R+
R
Dokaz. Neka je R1 : z = Rei , 0 /2}, kao i R2 : z = Rei , /2

}. Funkcija 7 sin je konkavna za [0, /2], odakle sledi sin 2 .
Prema tome, za z (R1 ) vazi
itz
e = etR sin e 2tR
,

OSTATKA
95
odakle sledi

itz
f (z)e dz M (R) |eitz |ds

1

1
R
/2
2tR
M (R) e Rd = M (R) (1 etR ).

2t
Ocigledno, lim
R+
f (z)eitz dz = 0. Ocena integrala po krivoj R2 sledi analogno.
1
R
Primer 4.1.6. Izracunati integrale

+
x sin x
dx,
x2 + a2
x cos x
dx, .
x2 + a2
Resenje. Kod prvog integrala podintegralna funkcija je parna, stoga je

1
I=
2
x sin x
dx.
x2 + a2
z
.
z 2 +a2
Neka je R > 0 i f (z) =

Sa 1 oznacimo duz koja spaja tacke (R, 0)
i (R, 0), a 2 neka je polukruznica u gornjoj poluravni sa centrom u koordinatnom pocetku poluprecnika R. Ako je R > a, onda se unutar konture
= 1 + 2 nalazi jedan pol funkcije g(z) = f (z)eiz , i to z0 = ai. Stoga je
zeiz
i
f (z)eiz dz = 2i Res f = 2i lim
= a.
ai
zai z + ai
e
1 +2
Vazi nejednakost |z 2 + a2 | |z 2 | a2 . Prema tome, ako je z 2 , onda

je
R
= M (R).
a2
Ocigledno je lim M (R) = 0. Prema Zordanovoj

lemi, vazi
R+
f (z)eiaz dz = 0.
lim
|f (z)|
R+
R2
96

Sada sledi da je
lim
R+
zeiz
i
= a.
2
2
z +a
e
Konacno, razdvajajuci realan i imaginaran deo, sledi rezultat

+
x sin x
dx = a ,
2
2
x +a
2e
4.2
4.2.1
x cos x
dx = 0.
x2 + a2
Princip argumenta i princip maksimuma

modula
Red nule i red pola
Neka je f analiticka funkcija u okolini tacke a C. Ako je tacka a nula

reda n funkcije f , onda na osnovu Tejlorovog reda funkcije f u okolini tacke
a, postoji analiticka funkcija g u okolini tacke a, sa svojstvom f (z) = (z
a)n g(z) u okolini tacke a, i g(a) = 0. Tada je
f (z)
1
=
h(z),
f (z)
za
gde je
h(z) =
ng(z) + (z a)g (z)

.
g(z)
Funkcija h je analiticka u okolini tacke a i h(a) = n. Tejlorov razvoj funkcije

h u okolini tacke a jeste
h(z) = n + c1 (z a) + c2 (z a)2 +
i
f (z)
n
=
+ c1 + c2 (z a) +
f (z)
za
Ocigledno je
Res
a
f
= n.
f
4.2. PRINCIP ARGUMENTA I PRINCIP MAKSIMUMA MODULA
97
Ako je tacka a pol reda p funkcije f , tada je tacka a nula reda p funkcije
1
g(z) = f (z)
. Primenimo prethodno razmatranje na funkciju g. Tada je
Res
a
Ocigledno je
g
g
g
= p.
g
= ff i
Res
a
f
= p.
f
Teorema 4.2.1. Neka je funkcija f meromorfna u oblasti G. Neka je

kontura u G, cija je unutrasnjost oblast D sa svojstvom D G. Neka je N
broj nula funkcije f (z) u D, a P broj polova funkcije f u D. Podrazumevamo
da je svaka nula (pol) uzeta u obzir onoliko puta koliki je njen (njegov) red.
Tada je

f (z)
1
N P =
dz,
2i
f (z)
pri cemu je pozitivno orijentisana u odnosu na D i ne sadrzi nule niti

polove funkcije f .
Dokaz. Na osnovu teoreme o jedinstvenosti, funkcije f i f1 mogu imati samo
konacno mnogo nula u kompaktu D. Sledi da su brojevi N i P konacni. Neka
su a1 , . . . , al sve nule funkcije f u D, a b1 , . . . , bk svi polovi funkcije f u D.
Iz cinjenice da ne sadrzi nule i polove funkcije f , sledi da je ff analiticka

funkcija u nekoj okolini skupa . Prema Kosijevoj teoremi o ostacima i prema
prethodnom razmatranju, sledi da vazi
1
2i
f (z)
f
f
dz =
Res +
Res = N P.
aj f
bj f
f (z)
j=1
j=1
l
Neka je = (t) (t [a, b]) putanja u C. Posmatramo funkciju z 7

arg z, dok se z krece po konturi od tacke (a) do tacke (b). Uocavamo
jednu (proizvoljnu i neprekidnu) granu ove funkcije. Tada se velicina z
naziva prirastaj funkcije z 7 arg z dok se z krece od tacke (a) do tacke
(b). Ocigledno, nije bitno koja neprekidna grana ove viseznacne funkcije se
posmatra.
Prethodna teorema moze biti formulisana i na sledeci nacin.
98
Teorema 4.2.2. (Princip argumenta) Neka je f meromorfna funkcija u

oblasti G i neka je kontura u G sa svojstvom da je unutrasnja oblast D konture sadrzana u G. Prtpostavimo da ne sadrzi nule niti polove funkcije f
i da je pozitivno orijentisana u odnosu na D. Ako je N ukupan broj nula,
a P ukupan broj polova funkcije f u oblasti D, uzimajuci u obzir i njihove
visestrukosti, tada je
1
N P =
arg f (z),
2
pri cemu je arg f (z) prirastaj argumenta funkcije f duz konture .
Dokaz. Neka je (z) = lnk (f (z)) = ln |f (z)| + i Arg f (z) + 2ki. Tada je
(z)
(z) primitivna funkcija funkcije ff (z)
, pri cemu biramo neprekidnu promenu
(z)
argumenta funkcije z 7 f (z) duz konture . Funkcija ff (z)
je analiticka u
okolini krive : z = z(t), t [a, b]. Primitivna funkcija je neprekidna duz
konture i prema Njutn-Lajbnicovoj formuli vazi

f (z)
dz = (z(b)) (z(a)) = i [arg f (z(b)) arg f (z(a))] ,
f (z)
pri cemu uzimamo neprekidnu promenu argumenta duz konture . Prema

prethodnoj teoremi sledi
N P =
4.2.2
1
arg f (z).
2
Geometrijska interpretacija
Posmatramo neprekidne promene argumenta tacke z koja se krece po nekoj

konturi . Interesuje nas prirastaj argumenta arg z pilikom jednog obilaska
konture . Ocigledno, prirastaj je 2 ako i samo ako se unutar konture
1
arg z upravo
nalazi tacka 0. Ukoliko z vise puta obide konturu , tada je 2
broj obilazaka konture oko tacke 0. Ovaj broj nazivamo indeksom konture
u odnosu na tacku 0, oznaci Ind0 . Videtio sekciju ??.
Neka je w = f (z) i neka je slika konture presilkavanjem z 7 f (z).
Tada je zatvorena kriva, koja eventualno ima tacke samopreseka. Sada je
1
1
arg f (z) =
arg w
2
2
4.2. PRINCIP ARGUMENTA I PRINCIP MAKSIMUMA MODULA
99
i ovaj broj je jednak broju obilazaka w = f (z) oko tacke 0.

Prema prethodnim razmatranjima, princip argumenta moze biti formulisan
i na sledeci nacin.
Teorema 4.2.3. Ako su ispunjeni uslovi prethodne teoreme, tada je
N P =
1
Ind0 .
2
Sva prethodna razmatranja mogu biti primenjena na broj resenja jednacine

f (z) = a u oblasti D. Dovoljno je razmatrati pomocnu funkciju F (z) =
f (z) a.
Jedna posledica principa arumenta je rezultat Rusea.
Teorema 4.2.4. (Ruse3 ) Neka je kontura, koja ogranicava oblast G, i neka
su f i g analiticke funkcije u nekoj okolini oblasti G. Ako je
|f (z)| > |g(z)|
za svako z ,
tada f i f + g imaju jednak broj nula u G.

Dokaz. Ocigledno, f i f + g (nemaju nula
) na (|f + g| |f | |g| > 0 na ).
g(z)
Tada je f (z) + g(z) = f (z) 1 + f (z) . Na osnovu osobine argumenta, koji
biramo tako da je njegova promena duz konture neprekidna, sledi da vazi
(
)
g(z)
arg(f (z) + g(z)) = arg f (z) + arg 1 +
.
f (z)

< 1 na skupu . Stoga tacka 1 + fg(z)
nikada ne obide tacku 0 i
Vazi fg(z)
(z)
(z)
(
)
arg 1 + fg(z)
= 0. Prema tome, vazi
(z)
arg(f (z) + g(z)) = f (z)
i prema Principu argumenta sledi tvrdenje ove teoreme.
Teorema Rusea moze biti formulisana i na sledeci nacin.
Teorema 4.2.5. (Ruse) Pretpostavimo da su funkcije f, g meromorfne u
okolini diska D[a, R], tako da funkcije f, g nemaju nula ni polova na skupu
3
Eugène Rouche (1832-1910), francuski matematicar
100
= {z : |z a| = R}. Neka su Zf i Pf , redom, broj nula i broj polova

funkcije f u otvorenom disku racunajuci i njihove visestrukosti.
Ako je
|f (z) + g(z)| < |f (z)| + |g(z)|, z ,
tada je
Zf Pf = Zg Pg .
Poznato je da neprekidne funkcije na zatvorenom i ogranicenom skupu
dostizu svoj maksimum i minimum. Ako je f analiticka funkcija u oblasti G,
tada je |f | neprekidna funkcija na G. Interesantno je da tada |f | ne moze
dostici maksimum u skupu G, vec eventualno samo na rubu oblasti G.
Teorema 4.2.6. (Princip maksimuma modula) Neka je f analiticka u skupu
G. Tada, ili je f konstantna u G, ili |f | nema lokalnih maksimuma u G.
Dokaz. Pretpostavimo da |f | dostize lokalni maksimum A u tacki z0 G,
odnosno |f (z0 )| = A. Posmatramo skup D = {z G : |f (z)| = A}, koji je
neprazan. Funkcija
lnk f (z) = ln |f (z)| + i arg z + 2ki = ln A + i arg z + 2ki
je analiticka. Realni deo ove funkcije je konstanta na skupu D. Na osnovu
Kosi-Rimanovih uslova sledi da je i z 7 lnk f (z) konstantna funkcija na D.
Sada su moguca dva slucaja. Ako skup D ima tacku nagomilavanja u
G, prema principu jednistvenosti za analiticke funkcije sledi da je lnk f (z)
konstantna funkcija u G, odakle proizilazi da je f konstantna funkcija u G.
Pretpostavimo da D nema tacku nagomilavanja u G. Tada postoji kruznica
r u G, sa centrom u z0 nekog poluprecnika r, sa svojstvom da je |f (z)|
N < M za svako z r . Prema Kosijevoj integralnoj formuli sledi da vazi
1
f (z)
f (z0 ) =
dz.
2i
z z0
r
Takode je |z z0 | = r za svako z r . Ako je r : z = z0 + reit , t [0, 2],

tada je
|f (z)|
1
ds N < M,
M = |f (z0 )|
2
r
r
sto je nemoguce. Sledi da ako f nije konstantna funkcija u G, onda |f | nema

lokalni maksimum u G.
4.2. PRINCIP ARGUMENTA I PRINCIP MAKSIMUMA MODULA 101

Posledica 4.2.1. Neka je G ogranicena oblast, neka je f analiticka nekonstantna funkcija u G, tako da je f neprekidna na G. Tada |f | dostize svoj
maksimum na rubu skupa G.
Dokaz. Skup G je kompaktan. Stoga neprekidna funkcija |f | dostize svoj
maksimum na G. Na osnovu Principa maksimuma modula sledi da ovaj
maksimum ne moze biti u G, stoga mora biti na rubu skupa G.
Primer 4.2.1. Dokazati da jednacina z 4 + az + b = 0, a, b > 0, u prvom
kvadrantu kompleksne ravni ima tacno jedno resenje.
Resenje. Pretpostavimo da je R > 0. Neka je 1 duz koja spaja tacku
O(0, 0) sa tackom A(R, 0), 2 je kruzni luk poluprecnika R sa centrom u
koordinatnom pocetku, koji spaja tacku A sa tackom B(0, Ri), neka je 3
duz koja spaja tacku B i tacku O. Funkcija f nema polova, stoga prema
ranijoj teoremi vazi
1
N=
arg f (z),
2
gde je = 1 + 2 + 3 . Pri tome, naravno, treba pokazati da na konturama
i funkcija f nema nula. Ocigledno je
arg f (z) = 1 arg f (z) + 2 arg f (z) + 2 arg f (z).
Ako je z 1 , tada je z 0, odakle sledi f (z) > 0. Prema tome,
1 arg f (z) = 0. Odavde specijalno sledi da f nema nula na 1 .
Za dovoljno veliko R funkcija f nema nula na 2 . Ako je z 2 , onda
za dovoljno veliko R vazi f (z) = z 4 + o(z 4 ). Ako je z = |z|ei , tada je
z 4 = |z|4 e4i , [0, /2]. Prema tome, 2 arg f (z) 2 kada R +.
Ako je z = iy na krivoj 3 , tada je f (z) = y 4 + b + iay. Ocigledno,
f (z) = 0 za svako z = iy, y 0, odnosno f nema nula na 3 . Takode je
3 arg f (z) 0 kada R +.
Na kraju sledi da f ima tacno jednu nulu u prvom kvadrantu.
2
Primer 4.2.2. Funkcija P denisana je{ sa P (z) = z 5
} 12z + 14. Dokazati
5
da sve nule funkcije P leze u prstenu z : 1 |z| < 2 . Odrediti koliko se
nula funkcije P nalazi u prstenu {z : 1 |z| < 2}.
Resenje. Neka je f (z) = z 5 i g(z) = 12z 2 + 14. Ako je |z| = 52 , onda vazi
|g(z)| = | 12z 2 + 14| 12|z|2 + 14 = 89 i |f (z)| = |z|5 =
3225
.
32
102
Prema tome, vazi |g(z)| < |f (z)| na kruznici : |z| = 25 . Neka je D1 krug sa
centrom u koordinatnom pocetku poluprecnika 52 . Na osnovu teoreme Rusea
sledi da funkcije f i f + g imaju jednak broj nula u krugu D1 . Svih pet nula
funkcije f nalazi se u krugu G, odakle sledi da se i svih pet nula funkcije
P = f + g nalazi u krugu D1 .
Neka je sada F (z) = 14, G(z) = z 5 12z 2 . Neka je |z| = 1. Tada vazi
|G(z)| = |z 5 12z 2 | 13 i |F (z)| = 14,
odnosno |G(z)| < |F (z)|. Neka je D2 krug sa centrom u koordinatnom
pocetku poluprecnika 1. Prema Ruseovoj teoremi, sledi da funkcije F i P =
F + G u krugu D2 imaju isti broj nula, odnosno P nema ni jednu nulu u
krugu D2 .
Prema tome, sve nule funkcije P nalaze se u prstenu
{
}
5
z : 1 |z| <
.
2
Neka je a(z) = z 5 + 14, b(z) = 12z 2 . Ako je |z| = 2, onda je
|a(z)| = |z 5 + 14| 46 i |b(z)| = | 12z 2 | = 48,
odnosno |a(z)| < |b(z)|. Prema tome, funkcije b i P = a + b imaju jednak
broj nula u krugu poluprecnika 2. To znaci da imaju po dve nule u tom
krugu.
Zakljucak je da funkcija P u prstenu {z : 1 |z| < 2} ima dve nule.
Glava 5
Prostori funkcija
5.1
Relativna kompaktnost u prostoru

neprekidnih funkcija
Neka je (X, d) metricki prostor, pri cemu je X = . Ako je V otvoren skup

C, onda je C(V, X) skup svih neprekidnih funkcija iz V u X. Skup C(V, X)
je neprazan, jer sadrzi konstantne funkcije.
Dokazujemo sledeci rezultat o umetanju kompaktnih skupova u otvorene
podskupove kompleksne ravni.
Teorema 5.1.1. Ako je V otvoren skup u C, tada postoji niz (Kn )n kompaktnih skupova u C, tako da vazi:
Kn ;
(1) V =
n=1
(2) Kn int Kn+1 ;

(3) Ako je K kompaktan podskup u C i K V , tada je K Kn za neko
n N;
(4) Svaka komponenta skupa C \ Kn sadrzi neku komponentu skupa C \ V .
Dokaz. Skup V je otvoren, te je C \ V zatvoren u C. Dakle, za svako z C,
z C{ \ V ako i samo ako
} je d(z, C \ V ) = 0. Ako je n N, neka je
Fn = z : d(z, C \ V ) n1 . Funkcija z 7 d(z, C \ V ) je neprekidna, odakle
sledi da je skup Fn zatvoren. Neka je
Kn = D[0; n] Fn ,
103
n N.
104
GLAVA 5. PROSTORI FUNKCIJA
Skup Kn je zatvoren i ogranicen, te je kompaktan. Takode je Kn (C \
V ) = , i stoga je Kn V za svako n N. Inkluzija

Kn V je
n=1
ocigledna. Sa druge strane, ako je z V , onda postoji n1 N tako da je

|z| n1 . Na osnovu d(z, C \ V ) > 0, sledi da postoji n2 N tako da je
d(z, C \ V ) n12 . Ako je n3 = max{n1 , n2 }, onda je ocigledno z Kn3 .
Dokazali smo V =
Kn , odnosno vazi tvrdenje (1).
n=1
Posmatrajmo sada (ocigledno otvoren) skup

{
Vn = {z C : |z| < n + 1} z C : d(z, C \ V ) >
1
n+1
}
.
Vazi Kn Vn Kn+1 . Kako je Vn otvoren, vazi i Vn int Kn+1 , te je

Kn int Kn+1 . Ovim smo dokazali tvrdenje (2).
int Kn . Neka je
Na osnovu Kn int Kn+1 jednostavno sledi i V =
K kompaktan skup u C i K V =
n=1
int Kn . Na osnovu osobina kom-
n=1
paktnih skupova, prethodno pokrivanje skupa K se moze svesti na konacno

pokrivanje. Sledi da postoje n1 . . . , nl N, tako da je n1 < < nl i
K
int Knj = int Knl Knl .
j=1
Na taj nacin smo dokazali (3).

Iz Kn V sledi C \ V C \ Kn . Dakle, ako je G komponenta skupa
C \ V , tada je G sadrzana u nekoj komponenti skupa C \ Kn .
Obrnuto, neka je G komponenta skupa C \ Kn . Pretpostavimo prvo
G. Tada postoji komponenta H skupa C \ V koja sadrzi , jer
/ V.
Ocigledno, mora biti G H.
Neka je sada B komponenta skupa C \ Kn koja ne sadrzi tacku . Tada
postoji tacka z B sa svojstom d(z, C \ V ) < n1 . Po deniciji rastojanja
tacke od skupa, sledi da postoji w C \ V tako da je |w z| < n1 . Tada je
(
)
z D w; n1 C \ Kn . Svaki disk je povezan skup. Na osnovu z B sledi
(
)
D w; n1 B. Ako je B1 komponenta od C \ V koja sadrzi w, onda sledi da
je B1 B. Time je dokazano tvrdenje (4).
5.1. RELATIVNA KOMPAKTNOST
105
Nadalje, ako je V otvoren skup, posmatramo neko pokrivanje

V =
Kn
(5.1)
n=1
skupa V , koje zadovoljava osobine Teoreme 5.1.1. Postoji vise takvih pokrivanja, ali za nase potrebe pokazace se da je dovoljno razmatrati samo jedno
pokrivanje.
Ako je f, g C(V, X), onda denisemo funkcije
n
n (f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z Kn } = dK
,
n N.
Takode denisemo
(f, g) =
( )n
1
n=1
n (f, g)
.
1 + n (f, g)
Jednostavno je proveriti, na osnovu poredbenog kriterijuma, da poslednji

red konvergira. Sledi da je dobro denisana funkcija na C(V, X). Takode,
funkcija zavisi od izbora niza komapktnih skupova (Kn )n u (5.1).
Dokazujemo da je metrika na C(V, X).
Teorema 5.1.2. Neka je V otvoren podskup od C, i neka je (X, d) metricki
prostor. Tada je (C(V, X), ) metricki prostor.
Dokaz. Jednostavno sledi (f, g) = (g, f ) za svako f, g C(V, X). Nejednakost trougla vazi za svaku funkciju n , te sledi da nejednakost trougla sledi
Kn sledi da ako je (f, g) = 0, onda je f = g.

i za . Na kraju, iz V =
n=1
Nadalje smatramo da je standardna metrika na prostoru C(V, X).

Teorema 5.1.3. Posmatrajmo metricki prostor (C(V, X), ).
(a) Za svako > 0 postoji > 0 i postoji kompakt K V , tako da za
svako f, g C(V, X) vazi implikacija
dK
(f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z K} < = (f, g) < .
(b) Za svako > 0 i svaki kompakt K V , postoji > 0, tako da za
svako f, g C(V, X) vazi implikacija
(f, g) < = dK
(f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z K} < .
106
Dokaz. (a) Neka je > 0 proizvoljno. Postoji p N tako da je
( )
1 n
n=p+1
1
.
2
<
t
Neka je K = Kp . Na osnovu lim 1+t
= 0, sledi da postoji > 0, tako
t0
da za svako t koje ispunjava uslov 0 < t < , vazi

f, g C(V, X) funkcije, koje zadovoljavaju uslov
t
1+t
<
1
.
2
Neka su
dK
(f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z K} < .
Kako je Kn Kp = K za 1 n p, sledi da je n (f, g) < za 1 n p.
Sledi da je
n (f, g)
1
<
1 + n (f, g)
2
za svako 1 n p. Prema tome, sledi
)
p ( )n (
( )n
1
1
1
(f, g) <
+
< .
2
2
2
n=1
n=p+1
(b) Pretpostavimo sada da je dat kompakt K i > 0. Tada postoji p N
tako da je K Kp . Sledi da za svako f, g C(V, X) vazi
p (f, g) sup{d(f (z), g(z)) : z K} = dK
(f, g).
s
t
Neka je > 0 odabrano tako da 0 s < 2p implicira 1s
< . Tada 1+t
<
(f,g)
2p implicira t < . Prema tome, ako je (f, g) < , onda je 1+p p (f,g) < 2p ,
odakle sledi p (f, g) < .
Teorema 5.1.4. (a) Skup U C(V, X) je otvoren u odnosu na metriku ,

ako i samo ako za svako f U postoji kompakt K V , i postoji > 0, tako
da
U {g C(V, X) : d(f (z), g(z)) < za svako z K}.
(b) Niz (fn )n u metrickom prostoru (C(V, X), ) konvergira ka funkciji
f C(V, X) u odnosu na metriku , ako i samo ako niz (fn )n konvergira ka
funkciji f ravnomerno kompaktnim podskupovima od V .
Drugim recima, niz (fn )n je konvergentan u metrickom prostoru (C(V, X), ),
ako i samo ako za svaki kompakt K V niz (fn )n je konvergentan u prostoru
(C(K, X), dK
).
(c) Niz (fn )n je Kosijev u metrickom prostoru (C(V, X), ), ako i samo
ako za svaki kompakt K V je niz (fn )n Kosijev u prostoru (C(K, X), d ).
107
Dokaz. (a) Pretpostavimo da je U C(V, X) otvoren i neka je f U .

Postoji > 0 tako da U {g : (f, g) < }. Prema prethodnom Tvrdenju
5.1.3 (a) sledi da postoji > 0 i kompakt K sa trazenim osobinama.
Obrnuto, pretpostavimo da U ima navedene osobine. Neka je f U . Na
osnovu Tvrdenja 5.1.3 (b) sledi da postoji > 0 tako da U {g : (f, g) < }.
Odavde sledi da je U otvoren skup.
(b), (c) Ovaj deo dokaza je jednostavan.
Posledica 5.1.1. Familija otvorenih skupova u C(V, K) ne zavisi od reprezentaci
jue V =
Kn .
n=1
Dakle, skup C(V, X) moze biti snabdeven bilo kojom metrikom u odnosu
na neko pokrivanje V =
Kn , i time nece biti narusena topologija ovog
prostora.
n=1
Primer 5.1.1. Ako prostor (X, d) nije kompletan, onda nije kompletan ni
prostor (C(V, X), ) u odnosu na bilo koju metriku .
Neka je, recimo, (xn )n Kosijev niz u X, koji nije konvergentan. Denisemo
konstantna preslikavanja fn : V X na sledeci nazin: fn (z) = xn . Lako je
dokazati da niz (fn )n jeste Kosijev u odnosu na , ali nije konvergentan u
odnosu na .
Teorema 5.1.5. Ako je (X, d) kompletan metricki prostor, onda je (C(V, X), )
kompletan prostor.
Dokaz. Neka je (fn )n Kosijev niz u C(V, X). Tada za svaki kompaktan skup
K V restrikcije funkcija fn na K daju Kosijev niz u C(K, X). Dakle, za
svako > 0 postoji n1 N, tako da vazi
dK
(fn , fm ) = sup{d(fn (z), fm (z)) : z K} < ,
(5.2)
ako je n, m n1 . Specijalno, (fn (z))n je Kosijev niz u X. Stoga postoji tacka

w X, tako da je w = f (z) = lim fn (z). Na ovaj nacin je denisana funkcija
n
f : V X. Treba dokazati da je f neprekidna funkcija i (fn , f ) 0.

Neka je K kompaktan skup i neka je > 0. Odaberimo n2 N tako da
(5.2) vazi za svako n, m n2 . Za proizvoljno z K postoji m n2 tako da
je d(f (z), fm (z)) < . Tada sledi da je d(f (z), fn (z)) < 2 za svako n n2 .
Kako n2 ne zavisi od izbora z K, sledi da vazi
dK
(f, fn ) = sup{d(f (z), fn (z)) : z K} 0,
n .
108
Prema tome, (fn )n konvergira ravnomerno na svakom kompaktu u V . Specijalno, konvergencija je ravnomerna na svakoj zatvorenoj kugli u V , te sledi
da je funkcija f neprekidna.
Podsecamo da je skup A X relativno kompaktan, ako i samo ako je
cl A kompaktan.
Skup A X je totalno ogranicen, ako za svako > 0 postoji skup
n
K(xk , ).
x1 , . . . , xn X, tako da je A
k=1
Ako je A relativno kompaktan, tada je A totalno ogranicen. Ako je

X komletan metricki prostor i ako je A totalno ogranicen skup, tada je A
relativno kompaktan.
Sada dokazujemo rezultat o relativnoj kompaktnosti u metrickom prostoru neprekidnih funkcija.
Teorema 5.1.6. Neka je F C(V, X). Tada su sledeca tvrdenja ekvivalentna:
(a) Skup F je relativno kompaktan;
(b) Za svaki kompakt K V i svako > 0, postoje funkcije f1 , . . . , fn
F, tako da za svako f F postoji bar jedno k {1, . . . , n} sa svojstvom
dK
(f, fk ) = sup{d(f (z), fk (z)) : z K} < .
Dokaz. (a) = (b): Pretpostavimo da je F relativno kompaktan skup. Neka
je K kompaktan podskup od V i neka je > 0. Postoji > 0 tako da vazi
(f, g) < sup{d(f (z), g(z)) : z K} < .
Iz cinjenice da je cl F kompaktan skup, sledi da postoji konacna -mreza
{f1 , . . . , fn } skupa F. Dakle,
F
{f : (f, fk ) < }.
k=1
Na osnovu izbora broja , sledi da vazi

F
{f : d(f (z), fk (z)) < za svako z K}.
k=1
Sledi da vazi (b).
109
(b) = (a): Ako za skup F vazi (b), onda isti uslov vazi i za skup
cl F. Stoga bez gubljenja opstosti mozemo pretpostaviti da je cl F zatvoren.
Odmah sledi da je F kompletan, a zatim i da je totalno ogranicen. Posto je
(C(V, X), ) kompletan metricki prostor, sledi da je F relativno kompaktan.
Uvodimo pojam ekvineprekidnosti skupa funkcija.
Definicija 5.1.1. Skup F C(V, X) je ekvineprekidan u tacki z0 V , ako
i samo ako za svako > 0 postoji > 0 tako da svako f F i svako z V
vazi implikacija
|z z0 | < = d(f (z), f (z0 )) < .
Skup F je ravnomerno ekvineprekidan na skupu A V , ako za svako
> 0 postoji > 0, tako da za svako f F i svako z1 , z2 A vazi implikacija
|z1 z2 | < = |f (z1 ) f (z2 )| < .
Primer 5.1.2. Neka je F = {f }. Tada je F ekvineprekidan u z0 ako i samo
ako je f neprekidna funkcija u z0 . Takode, F je ravnomerno ekvineprekidan
na skupu A V ako i samo ako je f ravnomerno neprekidna na skupu A.
Teorema 5.1.7. Ako je skup F C(V, X) ekvineprekidan u svakoj tacki
skupa V , tada je F ravnomerno ekvineprekidan na svakom kompaktu iz V .
Dokaz. Pretpostavimo da je F ekvineprekidan u svakoj tacki skupa G. Neka
je K kompaktant podskup od V , i neka je > 0. Ako je w K, tada postoji
w > 0 tako da za svako w V i svako f F vazi implikacija
1
|w w| < w = d(f (w ), f (w)) < .
2
Skup {D(w; w ) : w K} jeste otvoren pokrivac kompakta K.
Prema Lebegovoj teoremi o pokrivanju, postoji > 0, tako da za svako
z K, D(z; ) jeste sadrzan u nekom od navedenih pokrivaca.
Neka su, dakle, z1 , z2 K tako da je |z1 z2 | < . Tada postoji w K
tako da je z2 D(z1 ; ) D(w, w ). Dakle, |z1 w| < w i |z2 w| < w .
Sledi da je d(f (z1 ), f (w)) < 21 i d(f (z2 ), f (w)) < 21 , te je d(f (z1 ), f (z2 )) < .
Dakle, F je ekvineprekdian na K.
Osnovni rezultat ove sekcije jeste teorema Arcela1 -Askolija2 .
1
2
Cesare Arzelà (1847-1912), italijanski matematicar

Giulio Ascoli (1843-1896), italijanski matematicar
110
Teorema 5.1.8. Skup F C(V, X) je relativno kompaktan ako i samo ako

su sledeca dva uslova ispunjena:
(a) Za svako z V , cl{f (z) : f F} je kompaktan u X;
(b) F je ekvinaprekidan u svakoj tacki iz V .
Dokaz. = : Pretpostavimo da je F relativno kompaktan skup u C(V, X).
Za ksirano z V , funkcija f 7 f (z) je neprekidna, i ova funkcija preslikava
C(V, X) u X. Kako je cl F kompaktan skup, sledi da je njegova neprekidna
slika takode kompaktan skup u X, odakle sledi (a).
Neka je z0 V i > 0. Postoji R > 0 tako da je K = D[z0 ; R] V i K
je komapktan skup. Postoje funkcije f1 , . . . , fn F tako da za svako f F
postoji neko fk tako da je
dK
(f, fk ) = sup{d(f (z), fk (z)) : z K} < .
3
(5.3)
Svaka funkcija fk je neprekidna, te sledi da postoji k > 0, tako da je k < R

i za svako z V vazi implikacija
|z z0 | < k = d(fk (z), fk (z0 )) < 3.

/
Neka je = min{1 , . . . , n }. Tada vazi
|z z0 | < = d(fk (z), fk (z0 )) < 3.

/
za svako 1 k n. Prema tome, ako je |z z0 | < , f F i k je odbarano
tako da vazi (5.3), onda vazi
d(f (z), f (z0 )) d(f (z), fk (z)) + d(fk (z), fk (z0 )) + d(fk (z0 ), f (z0 )) < .
Sledi da je F ekvineprekidna u z0 .
= : Sada pretpostavimo da za familiju F vaze svojstva (a) i (b). Treba
dokazati da je F relativno kompaktan skup.
Neka je (zn )n niz svih tacaka u V koji ima racionaln realan i imaginaran
deo. Dakle, za svako z V i svako > 0 postoji zn , tako da je |z zn | < .
Za svako n N denisemo skup
Xn = cl{f (zn ) : f F} X.
111
Na osnovu pretpostavke (a), svaki skup Xn je kompaktan u X. Sledi da je
Y =
Xk kompaktan metricki prostor. Za f F denisemo f Y na
k=1
sledeci nacin:
f = (f (z1 ), f (z2 ), . . . ).
Neka je sada (fk )k niz u F. Tada je (fk )k niz u kompaktnom prostoru Y . Postoji Y i postoji podniz od (fk )k koji konvergira ka u Y . Bez gubljenja
opstosti, eventualnim izbacivanjem clanova polaznog niza, pretpostavimo da
je lim fk = . To znaci
k
lim fk (zn ) = wn ,
= (wn )n .
(5.4)
Dokazacemo da (fk )k konvergira ka nekoj funkciji f C(V, X). Prema

(5.4), funkcija f mora zadovoljavati f (zn ) = wn . Dakle, (5.4) daje nam
vrednosti funkcije f na prebrojivom i gustom skupu u V . Koristeci cinjenicu
da je familija F ekvineprekdina u svakoj tacki, odredicemo funkciju f na
celom V .
Dokazacemo da je (fk )k Kosijev niz. Neka je K kompaktan skup u V i
neka je > 0. Dovoljno je naci m1 N, tako da za k, j m1 vazi
dK
(fk , fj ) = sup{d(fk (z), fj (z)) : z K} < .
(5.5)
Skup K je kompaktan, odakle sledi R = d(K, V ) > 0. Neka je K1 =

{z V : d(z, K) 21 R}. Tada je K1 kompaktan, K int K1 K1 V .
Kako je F ekvineprekidan u svakoj tacki iz V , sledi da je F ekvineprekidan
na K1 . Postoji , 0 < < 12 R, tako da je
d(f (z1 ), f (z2 )) <
(5.6)
kad god je f F i z1 , z2 K1 , |z1 z2 | < . Neka je B skup svih tacaka

niza (zn )n koje pripadaju K1 . Ako je z K, tada postoji zn tako da je
|z zn | < . Medutim, < 21 R implicira d(zn , K) < 21 R, odnosno zn K1 .
Dakle, {D(zn ; ) : u B} je otvoren pokrivac kompakta K. Sledi da postoje
tacke z1 , . . . , zn B, tako da je
K
l=1
D(zl ; ).
112
Kako lim fk (zl ) postoji za 1 l n na osnovu (5.4), sledi da postoji m1 N

k
tako da za j, k m1 vazi
d(fk (wl ), fj (wl )) <
(5.7)
za l = 1, . . . , n.
Neka je z K proizvoljna tacka i neka je zl sa svojstvom |zl z| < .
Ako je k, j m1 , onda iz (5.6) i (5.7) sledi
d(fk (z), fj (z)) d(fk (z), fk (zl )) + d(fk (zl ), fj (zl )) + d(fj (zl ), fj (z)) < .
Kako je z K proizvoljna tacka, dokazano je (5.5).
5.2
Prostori analiti
ckih funkcija
U ovoj lekciji razmatraju se funkcije f : V C, pri cemu je V otvoren

podskup od C. Sledece oznake su standardne:
H(V ) = {f |f : V C, f je analiticka u V },
A(V ) = {f |f : cl V C, f je analiticka u V, f je neprekidna na cl V }.
U skladu sa oznaka u prethodnoj lekciji, ocigledno vazi A(V ) H(V )
C(V, C).
Teorema 5.2.1. Neka je V otvoren podksup of C, neka je f C(V, C) i
neka je (fn )n niz u H(G).
Ako je lim fn = f u smislu metrike (tj. ravnomerno na kompaktnim
n
podskupovima od V ), tada je f H(V ).

(k)
Za svako k N vazi lim fn = f (k) (misli se na izvode reda k) u smislu
n
metrike .
Dokaz. Neka je proizvoljna prosta zatvorena putanja u V . Kako je
kompakt i lim fn = f , sledi da (fn )n tezi ka f ravnomerno na . Koristeci
n
osobinu zamene granicne vrednosti i integrala kada je u pitanju ravnomerna

5.2. PROSTORI ANALITICKIH
FUNKCIJA
113
konvergencija niza funkcija, kao i osobinu integrala analiticke funkcije na

konturi, sledi da vazi
f (z)dz =
lim fn (z)dz = lim
fn (z)dz = 0.
n
Kako je proizvoljna prosta zatvorena putanja u V , na osnovu Teoreme

Morere ??, sledi da je f analiticka funkcija u V .
(k)
Neka je sada k N i posmatrajmo izvode fn i f (k) za ksirano k N.
Neka je K proizvoljan kompaktan skup u V . Tada postoji r > 0 tako da je
d(K, C \ V ) > r > 0. Vazi ocigledna inkluzija
K
D(a; r) V.
aK
Na osnovu kompaktnosti skupa K, prethodno otvoreno pokrivanje postaje

konacno pokrivanje, odnosno
K D(a1 ; r) D(am ; r) V.
(k)
Dokazimo da fn konvergira ka f (k) ravnomerno na kompaktnim podskupovima

od D(aj ; r). Kako je D[aj , r] V , postoji R > r, tako da je D[aj ; R] V .
Sada za svako n N primenimo Kosijevu integralnu formulu za funkciju
(k)
fn f (k) :
k!
fn (w) f (w)
(k)
(k)
fn (z) f (z) =
dw, z D(aj ; r),
2i
(w z)k+1
j
pri cemu je j (t) = aj + Reit , t [0, 2]. Na osnovu Kosijeve teoreme o

proceni izvoda, sledi
|fn(k) (z) f (k) (z)|
k!Mn R
,
(R r)k+1
|z a| r,
pri cemu je Mn = sup{|fn (w)f (w)| : |waj | = R}. Na osnovu lim fn = f ,

n
(k)
sledi da je lim Mn = 0. Prema tome, fn f (k) ravnomerno na D[aj ; r].

n
(k)
Kako je j {1, . . . , m} proizvoljno, sledi da fn f (k) ravnomerno na

D(a1 , ; r) D(am ; r). Samim tim, dokazana je ravnomerna konvergencija
na K.
114
Posledica 5.2.1. Ako je V otvoren podskup od C, tada je (H(V ), ) zatvoren

potprostor od (C(V, C), ). Dakle, (H(V ), ) je kompletan metricki prostor.
Posledica 5.2.2. Neka je V otvoren podskup od C i neka su fn analiticke
funkcije na V . Ako red

fn konvergira ravnomerno na kompaktnim podn=1
skupovima od V ka funkciji f , tada

f (k) (z) =
fn(k) (z),
k N, z V,
n=1
pri cemu poslednji red konvergira ravnomerno na kompaktnim podskupovima

od V .
Prethodna teorema nema analogon medu realnim funkcijama realne promenljive. Na primer, svaka neprekidna funkcija na segmentu (pa i neprekidna
funkcija koja nema izvod ni u jednoj tacki) jeste ravnomerna granicna vrednost niza polinoma (Vajerstrasova teorema). Osim toga, neka je fn (x) = n1 xn
za svako x [0, 1] i svako n N. Tada fn 0 ravnomerno, medutim,
fn (x) = xn1 ne tezi 0 ravnomerno.
Teorema 5.2.2. (Hurvic) Neka je G oblast u C, i neka je (fn )n niz koji
u prostoru (H(G), ) konvergira ka f . Pretpostavimo da f nije identicki
jednaka nuli, D[a; R] G za neko a G i neko R > 0, i neka je f (z) = 0
za svako z sa svojstvom |z a| = R. Tada postoji n0 N tako da za svako
n n0 funkcije f i fn imaju jednak broj nula u disku D(a; R).
Dokaz. Neka je = {z : |z a| = R}. Ako je z , onda je f (z) = 0.
Stoga je
= inf{|f (z)| : z } > 0.
Niz (fn )n konvergira ka f ravnomerno na . Stoga postoji prirodan broj
n1 N tako da za svako n n1 i svako z vazi fn (z) = 0. Takode
postoji n0 N tako da je n0 n1 , i tako da za svako n n0 i svako z
vazi
1
|f (z) fn (z)| < < |f (z)| |f (z)| + |fn (z)|.
2
Prema teoremi Rusea ??, sledi da f i fn imaju jednak broj nula u D(a, R).

5.2. PROSTORI ANALITICKIH
FUNKCIJA
115
Posledica 5.2.3. Neka je G oblast u C i neka je (fn )n niz koji u H(G)

konvergira ka funkciji f . Ako ni jedna funkcija fn nema nula u oblasti G,
tada su moguca dva slucaja:
(a) Funkicija f je identicki jednaka nuli u V ;
(b) Funkcija f nema ni jednu nulu u V .
Definicija 5.2.1. Neka je V otvoren skup u C. Skup F H(V ) je lokalno
ogranicen, ako za svako a V postoji konstanta M i postoji r > 0, tako da
za svako f F is svako z sa svojstvom |z a| < r vazi:
|f (z)| M.
Drugim recima, F je lokalno ogranicen, ako za svako a V postoji disk
D = D(a; r) V tako da je F ravnomerno ogranicen na D.
Teorema 5.2.3. Neka je V otvoren skup u C. Skup F H(V ) je lokalno
ogranicen ako i samo ako za svaki komapkt K V postoji konstanta M tako
da za svako f F i svako z K vazi |f (z)| M .
Drugim recima, F je lokalno ogranicen ako i samo ako je F ravnomerno
ogranicen na svakom kompaktu K V .
Sada dokazujemo rezultat o relativnoj kompaktnosti skupova u prostoru
H(G).
Teorema 5.2.4. (Montel3 ) Neka je V otvoren skup i F H(V ). Skup F je
relativno kompaktan u H(V ) ako i samo ako je F lokalno ogranicen.
Dokaz. = : Pretpostavimo da je F relativno kompaktan u H(V ), ali da
nile lokalno ogranicen. Tada postoji kompakt K tako da je
sup{|f (z)| : z K, f F} = +.
Sledi da postoji niz (fn )n u F tako da za svako n N vazi
sup{|fn (z)| : z K} n.
Skup F je relativno kompaktan, te postoji konvergentan podniz niza (fn )n .
Dakle, postoji f H(V ) i postoji podniz (fnk )k tako da lim fnk = f u
k
Paul Antoine Aristide Montel (1876-1975), francuski matematicar
116
prostoru H(V ). Konvergencija u prostoru H(V ) ekvivalentna je ravnomernoj

konvergenciji po kompaktnim podskupovima od V . Stoga
lim sup{|fnk (z) f (z)| : z K} = 0.
Postoji konstanta M tako da je |f (z)| M za svako z K. Sledi da za

svako k N vazi:
nk sup{|fnk (z)| : z K} sup{|fnk (z) f (z)| + |f (z)| : z K}
sup{|fnk (z) f (z)| : z K} + sup{|f (z)| : z K}
sup{|fnk (z) f (z)| : z K} + M.
Desna strana tezi broju M kada k , sto je nemoguce zbog ociglednog
lim nk = +.
k
= : Sada pretpostavimo da je F lokalno ogranicen. Koristicemo

Teoremu Arcela-Askolija. Uslov (a) Teoreme 5.1.8 je trivijalno zadovoljen. Potrebno je dokazati jos ulsov (b) Teoreme 5.1.8, odnosno potrebno
je dokazati da je familija F ekvineprekidna u svakoj tacki skupa V . Neka je,
dakle, a V i > 0. Postoje r > 0 i M > 0 tako da vazi D[a; r] V
i za svako z D[a; r] i svako f F vazi |f (z)| M . Neka je sada
|z a| < 21 r i neka je f F. Iskoristimo Kosijevu integralnu formulu po
krivoj (t) = a + reit , t [0, 2], uzimajuci u obzir da su tacke z, a unutar
ove krive, kao i Ind (a) = 1:

)
(
1

f (a)
f (w)
|f (a) f (z)| =
dw
wa wz
2i

1
f (w)(a z)
f (w)
f (a)
.
dw
dw
+
dw
=
2 (w a)(w z)
wa
w a
Vazi
Sledi
f (w)
dw =
wa
f (a)
dw = f (a).
wa

f (w)(a z)
1
.
|f (a) f (z)| =
dw
2 (w a)(w z)
5.3. PROSTOR MEROMORFNIH FUNKCIJA

Sada vazi |w a| = r,
1
|wz|
117
2r , |f (w)| M , | (t)| = r, te je
|f (a) f (z)|
2M
|a z|.
r
{
}
r
Neka je sada < min 12 r, 4M
. Ako je |a z| < , onda je |f (a) f (z)| <
za svako f F. Time je dokazana ekvineprekidnost familije F u proizvoljnoj
tacki a V . Prema Teoremi Arcela-Askolija, F je relativno kompaktan.
5.3
Prostor meromorfnih funkcija
Definicija 5.3.1. Funkcija f je meromorfna u otvorenom skupu V u C, ako

postoji skup A V sa sledecim svojstvima:
(a) Skup A nema tacaka nagomilavanja u V ;
(b) f je analiticka u skupu V \ A;
(c) f ima polove u svakoj tacki skupa A.
Teorema 5.3.1. Neka je f meromorfna funkcija u otvorenom skupu G, tako
da f nije identicki jednaka nuli ni na jednoj povezanoj komponenti od G.
Tada je f1 meromorfna funkcija.
Neka je G oblast u C i neka je f meromorfna u G. Ako je z G tacka koja
je pol funkcije f , onda neka je f (z) = . Na taj nacin funkcija f : G C
je neprekidna.
Sa M (G) se oznacava skup svih meromorfnih funkcija na G, sa vrednostima u C. Sve funkcije u M (G) su neprekidne. Stoga se M (G) moze smatrati
podskupom od C(G, C).
Skup M (G) nije zatvoren podskup kompletnog metrickog prostora C(G, C):
Primer 5.3.1. Neka je G proizvoljna obalst u C i neka je za svako n N i
svako z G: fn (z) = n. Ocigledno, fn M (G) za svako n N, i lim fn =
n
f , pri cemu je za svako z G f (z) = . Dakle, f C(G, C) \ M (G).
Teorema 5.3.2. Neka je G oblast u C, neka je (fn )n niz u M (G), i neka je

lim fn = f C(G, C). Tada je f M (G), ili je f (z) = za svako z G.
n
Ako su sve funkcije fn analiticke, tada je f analiticka ili je f (z) = za

svako z G.
118
Dokaz. Neka je a G tako da je f (a) = , i neka je M = |f (a)| + 1.

Postoji R > 0 tako da je D3 (f (a); R) D(f (a); M ). Kako je lim fn =
n
f , postoji n0 N tako da za svako n n0 ispunjeno d3 (fn (a), f (a)) <

1
R. Skup {f, f1 , f2 , . . . } je kompaktan u C(G, C), te sledi da je ovaj skup
2
ekvineprekidan u tacki a. Stoga postoji r > 0 tako da za svako z G, ako je
|z a| < r onda je d3 (fn (z), fn (a)) < 21 R. Sledi da ako je n n0 i |z a| r,
onda je d3 (fn (z), f (a)) < R. Prema izboru broja R, sledi da vazi
|fn (z)| |fn (z) f (a)| + |f (a)| 2M.
Koristeci formulu za metriku d3 , sledi da vazi
2
|fn (z) f (z)| d3 (fn (z), f (z)),
1 + 4M 2
z D[a; r], n n0 .
Kako je d3 (fn (z), f (z)) 0 ravnomerno po z D[a; r], sledi da je |fn (z)
f (z)| 0 ravnomerno po z D[a; r]. Niz (fn )n je ogranicen na D(a; r),
funkcija fn nema polove i mora biti analiticka blizu tacke a za n n0 . Sledi
da f mora biti analiticka u nekom disku sa centrom u a.
Sada pretpostavimo da je a G sa osobinom f (a) = . Ako je g
C(G, C), denisemo funkciju g1 uobicajeno. Kako je fn f u C(G, C), sledi
da je f1n f1 u C(G, C). Svaka funkcija f1n je meromorfna u G. Prema
prethodnom delu dokaza, postoji r > 0 i postoji n0 N tako da su f1 i
1
analiticke u D(a; r) za n n0 , kao i f1n f1 ravnomerno na D[a; r].
fn
Na osnovu Teoreme Hurvica 5.2.2 sledi da je ili f1 0 ili f1 ima izolovani
singularitet u D(a; r). Dakle, ako f nije identicki jednako , onda f1 nije
identicki jednako 0, te funkcija f mora biti meromorfna u D(a; r). Lako
se zakljucuje da ako f nije identicki jednaka na skupu G, onda je f
meromorfna.
Sada pretpostavimo da su sve funkcije fn analiticke. Pram Teoremi Hurvica 5.2.2 sledi da ili je f1 identicki jednako nuli, ili f1 nema nula. Kako
je f (a) = , sledi da f1 ima bar jednu nulu. Stoga je f u D(a; r).
Analogno se zakljucuje da mora biti f ili je f analiticka u G.
Posledica 5.3.1. Ako je G oblast, onda su H(G) {} i M (G) {]
zatvoreni u C(G, C). Pri tome, oznacava funkciju koja je identicki jednaka
na G.
Takode, M (G) {} je kompletan metricki prostor.
5.3. PROSTOR MEROMORFNIH FUNKCIJA
119
Teorema 5.3.3. Neka je G oblast u C i neka je f M (G). Tada za svako

2|f (z)|
a G postoji lim 1+|f
.
(z)|2
za
Dokaz. Ako je funkijca f analiticka u tacki a, tada je teorema ocigledno

tacni.
Pretpostavimo da je a pol funkcije f reda m 1. Na osnovu Loranovog
razvoja funkcije f u probusenom disku D(a; r), sledi da postoji funkcija

g H(D(a; r)) tako da je
f (z) = g(z) +
Dakle,
A1
A2
Am
+
+ +
,
2
z a (z a)
(z a)m
]
mAm
A1
f (z) = g (z)
+ +
,
(z a)2
(z a)m+1
0 < |z a| < r.
0 < |z a| < r,
i stoga za iste vrednosti z vazi

[
]

A1
mAm
2
g
(z)

(za)2
(za)m+1
2|f (z)|
=
2

1 + |f (z)|2
A2
A1
Am
+ (za)
+
+
1 + g(z) + za
2
(za)m
=
2|z a|m1 |g (z)(z a)m+1 [A1 (z a)m1 + + mAm ]|

.
|z a|2m + |g(z)(z a)m + A1 (z a)m1 + + Am |2
Ocigledno je
2|f (z)|
lim
=
za 1 + |f (z)|2
{
0,
2
,
|A1 |
m 2,
m = 1.
Time je tvrdenje dokazano.

Prethodno tvrdenje nam omogucava uvovdenje funkcije : M (G)
C(G, C), na sledeci nacin:
2|f (z)|
,
za 1 + |f (z)|2
(f )(a) = lim
f M (G), z G.
Sada dokazujemo rezultat o relativnoj kompaktnosti u skupu M (G).

Teorema 5.3.4. Neka je G oblast u C i neka je F M (G). Skup F je
relativno kompaktan u C(G, C) ako i samo ako je skup (F) = {(f ) : f F}
lokalno ogranicen u C(G, C).
120
Primer 5.3.2. Relativna kompaktnost u C(G, C) nije isto sto i relativna

kompaktnost u M (G). Naime, neka je fn (z) = nz za svako n N i svako
z G. Tada je (fn )(z) = 1+n2n2 |z|2 . Stoga je familija F = {fn : n N}
relativno kompaktan skup u C(G, C), a (F) je lokalno ogranicen skup u
M (G). Medutim, F nije lokalno kompaktan u M (G) jer niz (fn )n konverigra
funkciji f za koju je f (z) = za svako z G. Dakle, f
/ M (G).
Ovaj primer je u sagalasnosti sa Primerom 5.3.1.
Glava 6
Harmonijske funkcije
6.1
Osobine harmonijskih funkcija
Neka je G otvoren skup u C i neka je f = u + iv H(G), pri cemu su u, v

realan i imaginaran deo funkcije f . Tada su funkcije u, v diferencijabilne i
vaze Kosi-Rimanovi uslovi:
u
v
=
,
x
y
u
v
= .
y
x
Takode je ispunjeno
f =
u
v
v
u
+i
=
i .
x
x
y
y
Funkcija f je takode diferencijabilna na G, te stoga vaze Kosi-Rimanovi

uslovi za funkciju f , odnosno:
2u
2v
2u
2v 2v
2u 2v
2u
=
,
=
,
=
,
=
,
x2
yx yx
x2 xy
y 2 y 2
xy
kao i
f =
2u
2v
2u
2v
+
i
=
i
.
x2
x2
y 2
y 2
Kako su sve funkcije f, f , f , f , neprekidno diferencijabilne u G,

zakljucujemo da su realne funkcije u, v beskonacno puta neprekidno diferencijabilne u G.
121
122
GLAVA 6. HARMONIJSKE FUNKCIJE

Neka je, simbolicno,
=
2
2
+
x2 y 2
Laplasov operator, koji ima sledeci smisao: ako je g realna funkcija koja je
dva puta neprekidno diferencijabilna u oblasti G R2 , onda je
g =
2g
g
+
.
x2 y 2
Dakle, je preslikavanje iz skupa C 2 (G) u C(G).

Na osnovu svega prethodno izlozenog, sledi rezultat.
Teorema 6.1.1. Neka je G otvoren skup u C, f H(G) i f = u + iv, gde
su u i v realan i imaginaran deo od f . Tada je
u = 0
v = 0
na G.
Prethodna teorema daje ideju za uvodenjem nove klase realnih funkcija.

Definicija 6.1.1. Neka je G otvorem skup u R2 i neka je u : G R funkcija
sa osobinbom u C 2 (G). Funkcija u je harminijska na skupu G, ako je
ispunjeno
u = 0 na G.
Ako je f kompleksna funkcija na G, tako da je f = u + iv, onda je f
harmonijska funkcija na G ako i samo ako su funkcije f i g harmonijske na
G.
Dakle, ako je f H(G), onda je f harmonijska na G.
Uvodimo operatore koji deluju na odredene funkcije.
Ako je f = u + iv : G C funkcija, tako da su u i v neprekidno
diferencijabilne, onda se denisu sledeci operatori:
(
)
(
)
(
)
1 u v
i v u
f
i
+
f=
+
,
z
2 x
y
2 x y
2 x y
(
)
(
)
(
)
1
1 u v
i v u
f
+i
+
f=
+
,
z
2 x
y
2 x y
2 x y
6.1. OSOBINE HARMONIJSKIH FUNKCIJA
123
Nije tesko proveriti sledece formule za funkcije f, g koje imaju neprekidno

diferencijabilan realan i imaginaran deo, kao i za svako a, b C:
f
z
f
g
(af + bg) = a
+b ,
z
z
z
f
g
(af + bg) = a
+b ,
z
z
z
f
g
(f g) = g
+f ,
z
z
z
f
g
(f g) = g
+f .
z
z
z
Kosi-Rimanovi uslovi za funkciju f izrazavaju se jednostavnom formulom
= 0, a tada je f
= f
= i f
.
z
x
y
2
f
Takode je f = 4 zz
.
Dokazujemo da je svaka harmonijska funkcija uvek lokalno jednaka realnom delu neke analiticke funkcije.
Teorema 6.1.2. Neka je D otvoren disk u R2 , i neka je u realna harmonijska
funkcija na D. Tada postoji f H(D) tako da je Re f = u na D.
Dokaz. Neka je (x0 , y0 ), (x, y) D. Denisemo funkciju v na disku D na
sledeci nacin:
y
u(x, y)
v(x, y) =
dy + C(x),
x
y0
gde je x 7 C(x) neka neprekidno diferencijabilna funkcija. Na osnovu denicije funkcije v, sledi da je ispunjeno
v
u
=
y
x
Kako je x 7
u(x,y)
x
na D.
neprekidno diferencijabilna funkcija, sledi da je
v(x, y)
=
x
2 u(x, y)
dy + C (x).
2
x
y0
U cilju ispunjenja uslova

u
v
=
y
x
na D,
124
odredujemo funkciju x 7 C(x) na osnovu

v(x, y)
=
x
2 u(x, y)
u(x, y)
dy + C (x) =
,
2
x
y
y0
odakle je
x
C(x) =
x0
u(x, y)
y
u(x, y)
dy dx + K,
x2
y0
pri cemu je K proizvoljna konstanta. Dakle, nasli smo realnu funkciju v na

D, tako da su za funkciju f = u + iv ispunjeni Kosi-Rimanovi uslovi
u
v u
v
=
,
=
na D.
x
y y
x
Prema tome, f = u + iv H(D).
Prethodna teorema u sebi implicitno sadrzi uslove (x0 , y0 ), (x0 , y), (x, y0 ),
(x, y) D, odakle jednostavno sledi da D moze biti proizvoljan konveksan
skup.
Posledica 6.1.1. Neka je G otovren skup u R2 i neka je u : G R harmonijska funkcija na G. Tada je u C (G).
Dodatno poopstenje se dobija u prosto povezanim oblastima.
Teorema 6.1.3. Neka je G prosto povezana oblast u R2 i neka je h : G R
harmonijska funkcija na G. Tada postoji f H(G) tako da je Re f = u.
u
u
Dokaz. Denisemo funkciju h = u
i u
. Vazi u C (G), te je xy
= yx
.
x
y
Kako je u harmonijska, ispunjeno je u = 0 na G. Dakle, ispunjeni su KosiRimanovi uslovi za funkciju h, te je h H(G). Kako je G prosto povezana
oblast u C, sledi da postoji primitivna funkcija f H(G) funkcije h, odnosno
f = h na G. Neka je f = u + i
v . Tada je
2
f =
v
u
u
u
u
+i
=
i
=h=
i .
x
x
x
y
x
y
i yu = u
. Stoga se funkcije u i u razlikuju za
Odmah sledi da je xu = u
x
y
neku konstantu c. Sledi da je f1 = f c = u + i
v analiticka funkcija u G sa
svojstvom Re(f1 ) = u.
6.2. PRINCIP MAKSIMUMA I OSOBINA SREDNJE VREDNOSTI 125

Posledica 6.1.2. Neka je G prosto povezana oblast u C, i neka je u : G R
harmonijska funkcija. Ako su f, f1 H(G) sa svojstvom u = Re f = Re(f1 ),
onda se f i f1 razlikuju za konstantu koja je cisto imaginaran broj.
Dokaz. Direktna provera na osnovu Kosi-Rimanovih uslova za f i f1 .
Alternativno, f f1 = i(v v1 ) je analiticka funkcija na G, koja mora biti
otvoreno preslikavanje na G. Kako je (f f1 )(G) podskup imaginarne ose,
ovaj skup ne moze biti otvoren. Prema Teoremi o otvorenom preslikavanju,
f f1 je konstanta.
Definicija 6.1.2. Ako je G otvoren skup u C, i ako je f = u + iv H(C),
onda su u, v medusobno harmonijski konjugovane funkcije na G.
6.2
Princip maksimuma i osobina srednje

vrednosti
U prethodnoj sekciji dokazali smo da su harmonijske funkcije u uskoj vezi sa

analitickim funkcijama. Dokazujemo analogan rezultat za maksimum ondnosno miminum harmonijske funkcije.
Teorema 6.2.1. (Princip maksimuma za harmonijske funkcije) Neka je G
oblast u R2 , i neka je u : G R harmonijska funkcija na G. Ako postoji
tacka z0 G sa svojstvom
u(z0 ) = sup u(z),
zG
tada je funkcija u konstantna na G.

Dokaz. Neka je
{
}
M = w G : u(w) = sup u(z) .
zG
Prema pretpostavci, z0 M , te je M = . Dokazacemo da je M lokalno

otvoren i lokalno zatvoren u G.
Na osnovu neprekidnosti funkcije u i skupovne jednakosti
(
)
1
M =u
sup u(z) ,
zG
sledi da je M zatvoren u G.
126
Sa druge strane, neka je a M proizvoljna tacka. Skup G je otvoren,

te postoji disk D = D(a; r) G. Neka je f = u + iv H(D) (tako da je
Re f = u na D). Neka je g(z) = ef (z) za svako z D. Tada je g H(D) i
|g(z)| = |ef (z) | = |eu(z) ||eiv(z) | = eu(z)
za svako z D. Specijalno,
sup |g(z)| = sup eu(z) = eu(z0 ) .
zD
zD
Prema Principu maksimuma modula za analiticke funkcije, sledi da je g konstantna funkcija na D. Takode sledi da je u = ln |g| konstantna funkcija na
D. Dakle, D M . Time smo dokazali da je M otvoren skup u G.
Na kraju, G je oblast, pri cemu je M neprazan skup koji je istovremeno
otvoren i zatvoren u M . To je moguce samo ako je M = G. Odavde sledi da
je u konstantna funkcija na G.
Navodimo interesantne posledice prethodne teoreme.
Posledica 6.2.1. (Princip minimuma za harmonijske funkcije) Neka je G
oblast u R2 , i neka je u : G R harmonijska funkcija na G. Ako postoji
tacka z0 G sa svojstvom
u(z0 ) = inf u(z),
zG
tada je funkcija u konstantna na G.

Dokaz. Primenimo prethodnu teoremu na harmonijsku funkciju u.
Posledica 6.2.2. Neka je G ogranicena oblast u R2 , i neka je u : G R
neprekidna funkcija, tako da je u harmonijska u G. Tada je
max u(z) = max u(z),
zG
zG
min u(z) = min u(z).

zG
zG
Dokaz. Skup G je kompaktan u R2 . Neprekidna funkcija u dostizu svoj

maksimum i minimum na kompaktu G. Za kraj dokaza primenimo Princip
maksimuma i Princip minimuma za harmonijske funkcije.
Na kraju ove sekcije dokazujemo osobinu srednje vrednosti za harmonijske
funkcije.
6.3. POASONOVA INTEGRALNA FORMULA
127
Teorema 6.2.2. (Osobina srednje vrednosti) Neka je G otvoren skup u R2 ,

neka je u : G R harmonijska funkcija na G, i neka je D[z0 , r] G, pri
cemu je r > 0. Tada je
1
u(z0 ) =
2
2
u(z0 + reit )dt.
0
Dokaz. Postoji s > r tako da je D(z0 ; s) G. Postoji f H(D(z0 ; s)) tako

da je f = u + iv. Neka je (t) = z0 + reit , t [0, 2]. Primenimo Kosijevu
integralnu formulu na funkciju f . Tada je
1
f (z)
u(z0 ) + iv(z0 ) = f (z0 ) =
dz
2i
z z0
1
2i
1
2
0
2
f (z0 + reit )
ireit dt
z0 + reit z
)
u(z0 + reit ) + iv(z0 + reit ) dt.
Uporedivanjem realnog i imaginarnog dela sledi tvrdenje.
6.3
Poasonova integralna formula
Neka je a C i |a| < 1. Na osnovu Teoreme 7.4.1 sledi da funkcija z 7

za
a (z) = 1az
, z D = D(0; 1) ima sledeca svojstva:
(1) a je analiticka funkcija u nekoj okolini diska D[0; 1];
(2) a : D(0; 1) D(0; 1) je bijekcija;
(3) (a )1 = a ;
(4) a (a) = 0.
Sledeci rezultat je interesantan, a dokaz je tehnickog karatera.
Teorema 6.3.1. Neka su V, G otvoreni skupovi u C, neka je funkcija u :
V R harmonijska, a f : G V neka je analiticka funkcija. Tada je
u f : G R harmonijska funkcija.
Dokazujemo Poasonovu integralnu formulu.
128
Teorema 6.3.2. (Poasonova integralna formula) Neka je G otvorena okolina

diska D[0; 1], i neka je funkcija u : G C harmonijska na G. Tada za svako
a D(0; 1) vazi
2
1
1 |a|2
dt.
u(a) =
u(eit )
2
|a eit |2
0
Dokaz. Neka je T jedinicna kruznica. Prema prethodnoj teoremi, u a je

harmonijska funkcija. Primenimo osobinu srednje vrednosti na ovu funkciju:
1
u(a) = (u a )(0) =
2
2
u(a (eit ))dt
0
1
2i
1
2i
2
0
u(a (eit )) it
ie dt
eit
u(a ())
d.
Posmatrajmo sada transformaciju = a (), koja je bijekcija i neprekidno

diferencijabilna u okolini diska D[0; 1]. Takode je a (T ) = T i a () =
1|a|
. Na osnovu = 1 (), vazi:
(1a)2
1
u(a) =
2i
u()
()d
a () a
1
2i
2
0
1
2
u(eit )
1 |a|2
ieit dt
[(eit a)/(1 aeit )] (1 aeit )2
2
u(eit )
0
1 |a|2
dt.
|eit a|2

Ako je data neprekidna funkcija na jedinicnoj kruznici, onda je Poasonovom integralnom formulom moguce rekonstruisati neprekidnu funkciju
129
na D[0; 1] koja je harmonijska u D(0; 1). Ovaj problem se naziva jos i Dirihleov problem za disk, i deo je jednog opstijeg problema u teoriji parcijalnih
diferencijalnih jednacina.
Ako je a D(0; 1) i [0, 2], onda je
P (a, ) =
1 1 |a|2
2 |a ei |
Puasonovo jezgro. Koristeci a = r|ei i r = |a|, Puasonovo jezgro se moze

predstaviti i kao
Pr ( ) =
1
1 r2
.
2 1 2r cos( ) + r2
Prema tome, Poasonova integralna formula ima oblik

2
u(ei )Pr ( )d.
u(rei ) =
0
Teorema 6.3.3.Neka je f : T C neprekidna funkcija. Tada je funkcija

f ()
1
z 7 F (z) = 2i
d analiticka u D(0; 1), dok je funkcija z 7 G(z) =
z
T
f ()
1
d harmonijska na D(0; 1).
2i
z
T
Dokaz. Funkcija z 7
f ()
z z
f ()
z
je diferencijabilna po z za svako T . Stoga je
= 0. Tada je
F
1
=
z
2i
f ()
z
)
d = 0.
Sledi da je F analiticka funkcija.

U slucaju funkcije G, primecujemo da je podintegralna funkcija jednaka
konjugovanoj funkciji analiticke funkcije. Preslikavanje z 7 z nije analitic
prolazi kroz ovu funkciju. Stoga je
ka funkcija, ali jos uvek operator z
slicno kao u prethodnom slucaju proveravamo G = 0, te je G harmonijska
funkcija.
130
Teorema 6.3.4. (Resenje Dirihleovog problema za disk) Neka je f : T R

neprekidna funkcija. Definisemo funkciju u : D[0; 1] R na sledeci nacin:
2
1 f (eit ) 1|z| dt, z D(0; 1),
|zeit |2
u(z) = 2 0
f (z),
z T.
Tada je funkcija u neprekidna na D[0; 1], i funkcija u je harmonijska na
D(0; 1).
Dokaz. Dokazujemo da je u harmonijska funkcija na D(0; 1). Ako je z
D(0; 1) i t [0, 2], onda je
eit
eit
1 |z|2
=
+
1,
|z eit |
eit z eit z
te je
1
u(z) =
2
eit
1
f (e ) it
dt +
e z
2
it
eit
1
f (e ) it
dt
e z
2
it
f (eit )dt.
0
Prema prethodnoj teoremi, prvi integral daje analiticku funkciju po z, a

drugi integral daje harmonijsku funkciju po z. Kako je treci integral jednak
konstanti, sledi da je funkcija u harmonijska na D(0; 1).
Dokazujemo da je u neprekidna funkcija na D = D[0; 1]. Posmatrajmo
harmonijsku funckiju v(z) 1 u okolini od D. Tada za svako z D vazi
1
1 = v(z) =
2
2
0
1 |z|2
dt.
|z eit |
Fiksiramo tacku eit0 T , i neka je z = reit D blizu tacke eit0 . Tada je

2
2

1
1r
it0
is
it0

f (e )
ds
|u(e ) u(z)| u(e )

i(ts) |2
2
|1
re

0

2

2
1

[ it0
]
1r
is

=
f (e ) f (e )
ds

i(ts) |2
2
|1
re

0
131
Neka je M = max |f (z)| i neka je > 0. Funkcija f je ravnomerno

zT
neprekidna na T , te stoga postoji > 0 tako da vazi implikacija
|s t| < = |f (eis ) f (eit )| < .

2
Neka je zato z = reit blizu tacke eit0 , tako da je ispunjeno |t t0 | < 3 , r
2
. Tada je
i |1 r| < 100M
|u(eit0 ) u(z)| I1 + I2 ,
pri cemu je
1
I1 =
2
|f (eit0 ) f (eis )|
1 r2
ds
1 rei(ts) |2
|f (eit0 ) f (eis )|
1 r2
ds
1 rei(ts) |2
{s:|st0 |<}
i
1
I2 =
2
{s:|st0 |}
Vrednost I1 procenjujemo na sledeci nacin:
1
1 r2
I1
ds
2
2 |1 rei(ts) |2
{s:|st0 |<}
2 2
2
0
1 r2
ds = .
i(ts)
2
|1 re
|
2
U cilju procene vrednosti I2 , izbor brojeva i r implicira

|1 rei(ts) |2 = (1 r)2 + 2r(1 cos(t s)) 2r(1 cos(t s))
(
[
])
(t s)2 (t s)4
(t s)2
(t s)2
2r 1 1
+
4
r
.
2
2
2
4
Stoga je
1
I2
2
8M
{s:|st0 |}
1 r2
ds.
(t s)2
1
2
132
Ako je |t t0 | <
i |s t0 | , tada je |t s|
1 72M
I2
2 4 2
2
.
3
Stoga sledi
2
2
1 144M
(1 + r)(1 r)ds
2
< .
2
2 4
100M
2
0
Iz procena za I1 i I2 , sledi da je |(u(eit0 ) u(z)| < , te je funkcija u

neprekidna na D.
Primer 6.3.1. Neka je T jedinicna kruznica u C, i neka je f () = = 1 za
svako T . Neka je z D(0; 1). Denisemo funkciju F : D(0; 1) C na
sledeci nacin:
1
f ()
F (z) =
d.
2i
z
T
Tada je F H(D(0; 1).

Ako je z = 0, onda je, na osnovu direktnog racuna, F (0) =
Ako je z = 0, onda je
g() =
1
2i
d
2
= 0.
1
1
1
= +
,
( z)
z z( z)
te je Res g = z1 , Res g = z1 . Na osnovu Teoreme o potpunoj sumi ostataka,

=0
vazi
=z
1
F (z) =
2i
g()d = Res g + Res g = 0.

=0
=z
Dakle, F je identicki jedanko 0 na D(0; 1), iako je |f | = 1 na T . Dakle, f

nije neprekidna ekstenzija funkcije F na T . Prema tome, resenje Dirihleovog
problema za jedinicni disk je specicnost realnih harmonijskih funkcija, i ne
moze se prosiriti na kompleksne analiticke funkcije.
6.4
Osobina srednje vrednosti na malim

kru
znicama
U ovoj sekciji dokazujemo da funkcije koje imaju svojstvo srednje vrednosti

(u smislu Teoreme 6.2.2) jesu harmonijske.

6.4. OSOBINA SREDNJE VREDNOSTI NA MALIM KRUZNICAMA
133
Definicija 6.4.1. Neka je G otvoren skup u R2 , i neka je h : G R
neprekidna funkcija. Funkcija h ima svojstvo srednje vrednosti na malim
kruznicama ako za svako z0 G postoji 0 > 0, tako da je D[z0 , 0 ] G, i
da za svako (0, 0 ) vazi formula
1
h(z0 ) =
2
2
h(z0 + eit )dt.
0
Dokazujemo rezultat o maksimumu funkcija koje imaju svojstvo srednje

vrednosti na malim kruznicama.
Teorema 6.4.1. Neka je G oblast u R2 , i neka je h : G R neprekidna
funkcija koja ima svojstvo srednje vrednosti na malim kruznicama. Ako postoji z0 G tako da je h(z0 ) = sup h(z), tada je h konstanta na G.
zG
Dokaz. Neka je M = {w G : h(w) = sup h(z)}. Skup M je neprazan, jer

je z0 M . Kako je
zG
(
)
M = h1 sup h(z)} ,
zG
sledi da je M zatvoren u G.
Neka je z1 M proizvoljna tacka, i neka je e1 > 0 iz denicije srednje
vrednosti na malim kruznicama. Tada za svako (0, 1 ) vazi
1
h(z1 ) =
2
1
h(z1 + e )dt
2
it
2 (
)
sup h(z)} dt = h(z1 ).
zG
Dakle, prethodna nejednakost u stvari jeste jednakost. Stoga je h(z1 +eit ) =

sup h(z)} za svako t [0, 2]. Kako je prethodna jednakost ispunjena za
zG
svako (0, 1 ), sledi da je D(z1 ; 1 ) M , odnosno M je otvoren.

Kako je skup G povezan, mora biti G = M , odnosno funkcija h je konstantna na G.
Najvazniji rezultat ove sekcije sledi.
Teorema 6.4.2. Neka je G otvoren skup u R2 , i neka je h : G R
neprekidna funkcija koja ima svojstvo srednje vrednosti na malim kruznicama.
Tada je h harmonijska funkcija na G.
134
Dokaz. Neka je D otvoren disk, tako da je D G. Prema Teoremi 6.3.4

sledi da postoji harmonijska funkcija u : D R, tako da je funkcija
{
u(z), z D,
u(z) =
h(z), z D,
neprekidna na D.
Posmatrajmo funkciju v = h u na D. Ocigledno je v = 0 na D. Sa
druge strane, funkcije h i u ispunjavaju svojstvo srednje vrednosti na malim
kruznicama, odakle sledi da i funkcija v ispunjava svojstvo srednje vrednosti
na malim kruznicama.
Na osnovu osobine maksimuma za funkcije koje ispunjavaju svojstvo srednje vrednosti na malim kruznicama, sledi da mora biti v(z) 0 za svako
z D. Primenjujuci isto svojstvo na funkciju v, sledi da je v(z) 0 za
svako z D. Ocigledno mora biti v(z) = 0 za svako z D. Sledi da je h = u
na D. Specijalno, h je harmonijska funkcija na D.
Disk D je proizvoljan sa svojstvom D G. Sledi da je h harmonijska
funkcija na G.
Posledica ove teoreme je rezultat o ravnomernoj konvergenciji niza harmonijskih funkcija na kompaktnim podskupovima.
Teorema 6.4.3. Neka je G otvoren podskup od R2 , i neka je (un )n niz harmonijskih funkcija na G, tako da je un u ravnomerno na kompaktnim
podskupovima od G. Tada je funkcija u harmonijska na G.
Dokaz. Neka je D[z; r] G proizvoljan disk. Tada za svako n N vazi
1
un (z) =
2
2
un (z + reit )dt.
0
Prelaskom na granicnu vrednost kada n , uzimajuci u obzir da je

kompakt za (t) = z + reit , t [0, 2], sledi da je
1
u(z) =
2
2
u(z + reit )dt.
0
Kako je r > 0 proizvoljno (sa svojstvom D[z; r] G), sledi da u ispunjava

svojstvo srednje vrednosti na malim kruznicama.
Na osnovu prethodnih razmatranja, u je harmonijska funkcija na G.
6.5. HARNAKOV PRINCIP
6.5
135
Harnakov princip
U ovoj sekciji detaljnije izucavamo konvergenciju niza harmonijskih funkcija

po kompaktnim skupovima.
Teorema 6.5.1. (Harnakova nejednakost) Neka je R > 0 i neka je funkcija u
nenegativna i harmonijska u okolino diska d[0; R]. Tada za svako z D(0; R)
vazi
R |z|
R + |z|
u(0) u(z)
u(0).
R + |z|
R |z|
Dokaz. Neka je D = D(0; R). Primenimo Poasonovu integralnu formulu na
D. Tada je
2
1
R2 |z|2
u(z) =
u(Reit ) it
dt.
2
Re z|
0
Sada je
R2 |z|2
R2 |z|2
R + |z|
=
.
it
2
2
|Re z|
(R |z|)
R |z|
Proizilazi
R + |z| 1
u(z)
R |z| 2
2
u(eit )dt =
0
R + |z|
u(0).
R |z|
Na ovaj nacin je dokazana jedna nejednakost. Druga nejednakost dokazuje

se analogno.
Harnakovu nejednakost formulisemo bez dokaza za proizvoljan disk.
Posledica 6.5.1. Neka je z0 C, R > 0 i neka je funkcija u nenegativna i
harmonijska u okolini diska D[z0 ; R]. Tada za svako z D(z0 ; R) vazi
R |z z0 |
R + |z z0 |
u(z0 ) u(z)
u(z0 ).
R + |z z0 |
R |z z0 |
Teorema 6.5.2. (Harnakov princip) Neka je G oblast u C i neka je (un )n
niz harmonijskih funkcija na G, koji ispunjava uslov u1 u2 u3
na G. Tada: ili un ravnomerno na kompaktnim podskupovima od G,
ili postoji harmonijska funkcija u na G tako da je un u radnomerno na
kompaktnim podskupovima od G.
136
Dokaz. Pretpostavimo da je z0 G sa svojstvom uj (z0 ) +. Postoji

neko j0 tako da je uj0 (z0 ) > 0. Stoga postoji r > 0 tako da je D[z0 ; r] G, i
da za svako z D[z0 ; r] vazi uj0 (z) > 0. Na osnovu Harnakove nejednakosti
sledi da za svako z D[z0 ; r/2] vazi
uj (z)
1
r r/2
uj (z0 ) = uj (z0 ).
r + r/2
3
Dakle, uj + ravnomerno na D(z0 , r/2). Na osnovu ovog dokaza sledi

da je skup {z0 G : uj (z) +} otvoren u G.
Sa druge strane, neka je z1 G tacka u kojoj uj (z1 ) teci konacnoj granici
l. Neka je D[z1 ; s] G. Tada za svako z D(z1 ; s/2), na osnovu Harnakove
nejednakosti sledi
uj+k z) uj (z)
s + s/2
(uj+k (z1 ) uj (z1 )) = 3(uj+k (z1 ) uj (z1 )) 0.
s s/2
Dakle, uj konvergira ravnomerno na D(z1 ; s/2) ka nekoj funkciji u. Na osnovu ranijeg rezultata sledi da je u harmonijska funkcija. Na osnovu ovog
dokaza sledi da je skup {z1 G : uj (z) u(z1 ) < +} otvoren u G.
Skup G je povezan, pa stoga mora vaziti tacno jedan od prethodna dva
slucaja. Na osnovu cinjenice da se svaki kompaktan podskup od G moze
pokriti konacnom unijom otvorenih diskova (poluprecnika r/2 ili s/2), sledi
da je konvergencija u oba slucaja ravnomerna na kompaktnim podskupovima
od G.
Glava 7
Konformna preslikavanja
7.1
Otvorena preslikavanja
Neka je V otvoren skup u C i neka je f : V C preslikavanje. Funkcija f je

otvoreno preslikavanje, ako za svaki otvoren skup W od V vazi da je f (W )
otvoren skup u C.
Teorema 7.1.1. Neka je G oblast u C, f H(G) i neka je funkcija g :
G G C definisana na sledeci nacin:
{
g(z, w) =
f (z)f (w)
,
zw
f (z),
z = w,
w = z.
Tada je funkcija g neprekidna na skupu G G.

Dokaz. Eventualno, neprekidnost funkcije g nije ocigledna samo na dijagonali skupa G G, odnosno samo u tackama (z, z). Neka je a G i
> 0. Postoji r > 0 tako da je D(a; r) G, i za svako u D(a; r) vazi
|f (u) f (a)| < . Neka je z, w D(a; r) i z = w. Posmatrajmo duz koja
spaja tacke z i w. Dakle, denisemo putanju t 7 (t) = (1 t)z + tw, za
t [0, 1]. Ocigledno je D(a; r). Primetimo da je (t) = wz. Funkcija
7 f () je analiticka po D(a; r). Stoga integral
ove funkcije po putanji
zavisi samo od pocetne i krajnje tacke, odnosno f ()d = f (w) f (z).
137
138
GLAVA 7. KONFORMNA PRESLIKAVANJA
Stoga je
f (z) f (w)
f (a)
zw
1
1
=
f ()d f (a)dt
wz
g(z, w) g(a, a) =
1
=
wz
1
=
f ((t)) (t)dt
0
f (a)dt
(f ((t)) f (a)) dt.
Kako je |f ((t)) f (a)| < , sledi da je |g(z, w) g(a, a)| < . Dakle g je
neprekidna u (a, a).
Teorema 7.1.2. Neka je G oblast u C, z0 G, f H(G) i f (z0 ) = 0.
Tada oblast G sadrzi neku okolinu V tacke z0 , tako da vazi:
(a) f je 1-1 u V ;
(b) W = f (V ) je otvoren skup u C;
(c) Funkcija g : W V definisana kao g(f (z)) = z je analiticka u W .
Dokaz. (a) Iskoristimo prethodnu Teoremu 7.1.1. Ako je tacka (z1 , z2 ) blizu
(z2 )
tacke (z0 , z0 ) onda je f (zz11)f
blizu broja f (z0 ). Kako je f (z0 ) = 0, sledi
z2
da postoji okolina V tacke z0 tako da za svako z1 , z2 V vazi
1
|f (z1 ) f (z2 )| |f (z0 )||z1 z2 |.
2
(7.1)
Na osnovu prethodne nejednakosti sledi da je f preslikavanje 11 u skupu

V.
Prelaskom u (7.1) na granicnu vrednost kada z1 z2 , proizilazi da je
f (z) = 0 za svako z V . Ako je W = f (V ), tada je f : V W preslikavanje

1-1 i na.
(b) Neka je a V i odaberimo r > 0 tako da D[a; r] V . Prema
prethodnoj nejednakosti, postoji c > 0 tako da je
|f (a + reit ) f (a)| > 2c,
0 t 2.
7.1. OTVORENA PRESLIKAVANJA
139
Ako je D(f (a); c), onda je | f (a)| < c. Sledi da je

min | f (a + reit )| > c.
t[0,2]
Tvrdimo da postoji z3 D[a; r] tako da je = f (z3 ). Time bi dokazali

D(f (a); c) f (D[a; r]) W . Kako je a V proizvoljna tacka, odnosno
f (a) W je proizvoljna tacka, sledilo bi da je W otvoren skup, odnosno
dokazali bi tvrdenje (b).
Dakle, pretpostavimo da je f (z) = 0 za svako z D[a; r]. Tada
je z 7 f1 (z) analiticka funkcija u okolini skupa D[a; r]. Prema principu
maksimuma modula,

1
1
1

f (a) f (a + reit ) < c , t [0, 2],
odakle sledi | f (a)| > c. Poslednja nejednakost nije moguca zbog
D(f (a); c). Dakle, postoji z3 D[a; r] tako da je f (z3 ) = .
(c) Na osnovu (a) i (b) sledi da je f : V W preslikavanje 11 i na.
Dakle, postoji preslikavanje g : W V tako da je g inverzno preslikavanje
od f . Treba dokazati da je g diferencijabilno preslikavanje. Posmatramo
tacke w4 , w5 W , w4 = w5 , za koje postoje jedinstvene tacke z4 , z5 V sa
svojstvom f (z4 ) = w4 i f (z5 ) = w5 . Ako w5 w4 , na osnovu (7.1) sledi da
z5 z4 . Tada je
g(w5 ) g(w4 )
z5 z4
=
.
w5 w4
f (z5 ) f (z4 )
Koristeci cinjenicu da f nema nula na skupu V , i prelaskom na granicnu
vrednost kada w5 w4 , sledi da je g (w4 ) = f (z1 4 ) . Na taj nacin je dokazano
tvrdenje (c).
Neka je f analiticka funkcija u okolini tacke a. Tada je u nekoj okolini
tacke a ispunjeno
f (z) =
cn (z a)n .
n=0
Pretpostavimo da f nije identicki jednako 0 u okolini tacke a. Ako je f (a) =

0, onda postoji najmanji indeks m N tako da je 0 = c0 = c1 = = cm =
cm+1 . Broj m je
f (z) = (z a)m g(z),
140
pri cemu je g analiticka funkcija u okolini tacke a i g nema nula u nekoj

okolini tacke a.
Teorema 7.1.3. Neka je G oblast u C, neka je f H(G), f nije konstantna
funkcija na G, z0 G i w0 = f (z0 ). Neka je m N red nule z0 funkcije
z 7 f (z) w0 .
Tada postoji okolina V tacke z0 , tako da je V G, i postoji funkcija
g H(V ), tako da vazi:
(a) Za svako z V je ispunjeno f (z) = w0 + [g(z)]m ;
(b) g nema nula u skupu V , i g je invertibilno preslikavanje iz V na
g(V ) = W , i W je otvoren skup.
Dokaz. (a) Funkcija f nije konstanta. Prema Teoremi o jedinstvenosti analiticke funkcije, bez gubljenja opstosti mozemo pretpostaviti da je G dovoljno
mala okolina tacke z0 , tako da za svako z G, z = z0 , vazi f (z) = w0 . Tada
postoji diferencijabilna funkcija h u G, sa svojstvom
f (z) w0 = (z z0 )m h(z),
z G,
i pri tome h nema nula u G. Sledi da je hh H(G), te postoji primitivna
funkcija od hh u G. Dakle, postoji funkcija F H(G), tako da je F = hh

( F )
u G. Proveravamo da je he
= 0 u G. Sledi da je heF konstantna
funkcija u G. Po potrebi, moze se funkciji F dodati neka konstanta, tako da
je h = eF na G. Denisemo funkciju g na skupu G na sledeci nacin:
g(z) = (z z0 )eF (z)/m ,
z G.
Jednostavno je proveriti da vazi (a).

(b) Vazi g(z0 ) = 0 i g (z0 ) = 0. Stoga postojanje otvorenog skupa V sledi
na osnovu prethodne teoreme.
Posledica 7.1.1. Neka je G oblast u C, neka je f diferencijabilna u G, i
neka je f 11 u G. Tada je f (z) = 0 za svako z G, i inverzna funkcija
od f je takode diferencijabilna.
Dokaz. Ako bi eventualno bilo f (z0 ) = 0 za neko z0 G, prema prethodnoj
teoremi f ne bi bila 11 funkcija u nekoj okolini D(a; r).
Posledica 7.1.2. Neka je G oblast u C, neka je f H(G), i neka f nije
konstanta u G. Tada je f otvoreno preslikavanje u G. Drugim recima, ako
je V otvoren skup u G, tada je f (V ) otvoren skup u C.

7.2. SVARCOVA
LEMA
7.2
141
Svarcova
lema
U ovoj lekciji dokazujemo rezultate koji su u vezi sa Svarcovom

lemom.
Neka je D = D(0; 1).
Teorema 7.2.1. (Svarcova

lema1 ) Neka je f H(D), pri cemu je |f (z)| 1
za svako z D, kao i f (0) = 0. Tada:
(a) Za svako z D vazi |f (z)| |z|;
(b) Ako je za neko z0 = 0 ispunjeno |f (z0 )| = |z0 |, tada postoji konstanta
C, tako da je || = 1 i f (z) = z za svako z D.
Dokaz. (a) Posmatramo funkciju z 7 g(z) = f (z)
. Na osnovu Tejlorovog reda
z
funkcije f u okolini tacke 0, iz f (0) = 0 sledi da je g analiticka u D(0; 1).
Posmatrajmo kruznicu r (t) = reit , t [0, 2], gde je 0 < r < 1. Neka je G0r
unutrasnjost kruznice r . Prema Principu maksimuma modula, sledi da za
svako z G0r vazi
1
|g(z)| max |g()| .
r
r
0
Neka je z Gr ksirana tacka i neka r 1. Sledi da je |g(z)| 1, odnosno
|f (z)| |z|. Obzirom da za svako z D postoji r (0, 1) tako da je z G0r ,
sledi da je |f (z)| |z| za svako z D.
(b) Ako bi postojalo neko z0 D tako da je |f (z0 )| = |z0 |, onda bi
funkcija g dostizala svoj maksimum u D. Prema Principu maksimuma modula, funkcija g mora biti konstanta, i to |g(z)| = 1 na D. Stoga postoji
C, || = 1, tako da za svako z D vazi f (z) = z.
Slicno prethodnoj teoremi, dokazujemo jos jedan rezultat.
Teorema 7.2.2. Neka je f : D D analiticka funkcija za koju je ispunjeno
f (0) = 0. Neka je
f (z) =
cn z n , z D.
n=1
Tada je |f (0)| = |c1 | 1. Stavi

se, ako je |c1 | = 1, onda je f (z) = c1 z za
svako z D.
Dokaz. Slicno prethodnom dokazu,
f (z)
= c1 +
cn z n1 ,
z
n=2
1
z D.
Hermann Schwarz (1843-1921), nemacki matematicar
142
Neka z 0. Tada granicna vrednost i beskonacna suma mogu zameniti

mesta, jer stepeni red ravnomerno konvergira na svakom disku D[0; r]. Na
osnovu prethodne Svarcove

leme, sledi da je |c1 | 1.
Sada pretpostavimo da je |c1 | = 1. Postoji m 2, tako da je 0 = c2 =
= cm1 = cm . Tada je
f (z)
= c1 + cm z m1 + ,
z
z D.
Postoji z C tako da je cm z m1 = c1 . Odabrana tacka z ne mora biti u

disku D. Medutim, ako je t dovoljno mali pozitivan broj, onda tz D.
Na osnovu procene ostatka Tejlorovog polinoma, postoji C > 0 tako da za
dovoljno male vrednosti t > 0 vazi
f (tz)
= c1 + cm tm1 z m1 + h,
tz
pri cemu je |h| Ctm . Koristeci cinjenicu |c1 | = 1, sledi da vazi

f (tz)
m1

) + h| |c1 |(1 + tm1 ) | h| 1 + tm1 C|tm | > 1
tz = |c1 (1 + t
za dovoljno malo t > 0. Poslednji zakljucak je u suprotnosti sa pretpostavkom
teoreme. Dakle, mora biti cm = 0 za svako m 1.
7.3
Analiti
cke funkcije i uglovi
izmed
u putanja
Neka je : [a, b] C putanja, koja je neprekidno diferencijabilna. Putanja

je glatka, ako je pri tome i | (t)| = 0 za svako t [a, b]. Ako je (t) =
x(t) + iy(t), tada je (t) = x (t) + iy (t) tangentni vektor krive u tacki
(t), t [a, b].
Ako je f analiticka u onolini od , tada je f takode neka putanja u
C. Pri tome je tangentni vektor krive (f ) jednak f ((t)) (t), t [a, b].
Neka je : [c, d] C druga glatka putanja, (t) = u(t) + iv(t), tako da
je (t1 ) = (t2 ) = z0 njihova presecna tacka. Ugao izmedu krivih i u
tacki z0 neka je jednak , a ugao izmedu krivih (f ) i (f ) u tacki
f (z0 ) neka je jednak .

7.4. ANALITICKI
AUTOMORFIZMI
143
Teorema 7.3.1. U skladu sa prethodnim pretpostavkama, ako je f (z0 ) = 0,

onda je = . Drugim recima, analiticke funkcije ciji izvod nije jednak noli,
cuvaju uglove izmedu krivih.
Dokaz. Primetimo da je (f ) (t1 ) = f ((t1 )) (t1 ) = f (z0 ) (t1 ). Takode
je (f ) (t2 ) = f (z0 ) (t2 ). Kako je f (z0 ) = 0, sledi da je ugao izmedu
(t1 ) i (t2 ) jednak uglu izmedu (f )(t1 ) i (f )(t2 ).
Definicija 7.3.1. Neka je V otvoren skup u C i neka je f : V C preslikavanje. f je konformno preslikavanje, ako f cuva uglove izmedu krivih.
Dakle, analiticka funkcija koja ima izvod razlicit od nule, jeste konformno
preslikavanje.
U daljem uvek razmatramo konformna preslikavanja koja su analiticke
funkcije i kod kojih je prvi izvod u svakoj tacki neke oblasti razlicit od nule.
Imajuci u vidu da je analiticka funkcija uvek otvoreno preslikavanje, onda
komformno preslikavanje uvek slika oblast u domenu na oblast u kodomenu,
dok rub oblasti u domenu uvek slika u rub odgovarajuce oblasti u kodomenu.
7.4
Analiti
cki automorfizmi
Neka su U, V oblasti u C. Ako je f : U V bijekcija, tako da su funkcije f i

f 1 analiticke na U i V redom, tada je f analiticki izomorfizam. Specijalno,
ako je f analiticki izomorzam iz U na U , tada je f analiticki automorzam.
Skup svih analitickih autormorzama na oblasti U oznacava se sa Aut(U ).
Razmatramo samo analiticke izomorzme i analiticke automorzme, tako da
nadalje ne koristimo analiticki.
Koristimo oznake: D = D(0; 1), T = pri cemu je (t) = eit , t [0, 2],
T = T \ {ei } za [0, 2].
Teorema 7.4.1. Neka je C, || < 1. Tada za funkciju f , definisanu sa
f (z) =
z
,
1 z
z D,
vazi f Aut(D), f1 = f , f (T ) = T .
(
{ })
Dokaz. Ocigledno, f H C \ 1 ( . Lako
{ 1 })je proveriti da za svako z =
vazi f (f (z)) = z. Stoga je f Aut C \ .
144
Kako je || < 1, sledi da je f H(D). Pretpostavimo da je z T . Tada

je z = eit za neko t [0, 2], i stoga vazi

eit
eit
1
=

= 1.
|f (z)| =
1 eit |eit | eit
Dakle, f (T ) T . Prema Principu maksimuma modula, sledi da za svako
z D vazi f (z) D. Prema Teoremi o otvorenom preslikavanju, sledi da je
f (D) otvoren podskup od D. Medutim, f f = Id, te je f (D) = D.
Sledi i f (T ) = T i f Aut(D).
Ocigledno je f () = 0. Dokazujemo da su funkcije navedenog oblika
fundamentalni automorzmi jedinicnog diska D.
Teorema 7.4.2. Neka je f Aut(D), D i f () = 0. Tada postoji
[0, 2] tako da za svako z D vazi:
f (z) = ei
z
.
1 z
z
, z D. Tada je f f Aut(D), tako da
Dokaz. Neka je f (z) = 1z
je (f f )(0) = (f f1 )(0) = 0. Neka je h = f f . Prema Svarcovoj

1
lemi, sledi da je |h(z)| |z| za svako z D. Kako je h = f f 1 ,
ocigledno je h1 (0) = 0. Primena Svarcove

leme na funkciju h1 vodi do
1
zakljucka |h (z)| |z| za svako z D. Na osnovu z = h(w) za w D,
sledi |w| |h(w)| za svako w D. Dakle, |h(z)| = |z| za svako z D.
Primenjujuci jos jednom Svarcovu

lemu, zakljucujemo da postoji [0, 2]
i
tako da je f (z) = e z, z D.
Ako je = 0 u prethodnoj teoremi, onda sledi jednostavan i zanimljiv
rezultat.
Posledica 7.4.1. Ako je f Aut(D) i f (0) = 0, onda je f rotacija. Drugim

recima, postoji [0, 2] tako da je f (z) = ei z za svako z D.
7.5
Izomorfizmi gornje poluravni
Standardna oznaka za gornju poluravan je H + = {z C : Im z > 0}.

Teorema 7.5.1. Preslikavanje z 7 f (z) =
zi
z+i
je izomorfizam iz H + na D.

7.6. SVARCOV
PRINCIP REFLEKSIJE
Dokaz. Ocigledno je f H(H + ). Neka je z = x + iy i w = f (z) =
Na osnovu z H + sledi y > 0, te je (y 1)2 < (y + 1)2 . Stoga je
145
x+(y1)i
.
x+(y+1)i
|z i|2 = x2 + (y 1)2 < x2 + (y + 1)2 = |z + i|2 ,

odakle sledi |z i| < |z + i|. Prema tome, f slika H + u D.
Treba dokazati da za svako w D postoji z H + tako da je w = f (z).
zi
To se postize resavanjem jednacine w = z+i
po z. Dakle, sledi da je z =
w+1
1
f (w) = i w1 . Sada treba proveriti da ako je w D, onda je z H + .
Neka je stoga w = u + iv D i u2 + v 2 < 1. Tada je lako proveriti
(
)
w+1
1 (u2 + v 2 )
Im z = Im i
=
> 0.
w1
(u 1)2 + v 2
Sledi da je inverzno preslikavanje f 1 analiticki izomorzam iz D u H + .
Prvi kvadrant je skup Q1 = {z = rei : r > 0, (0, 2 )}.
Teorema 7.5.2. (a) Preslikavanje z 7 z 2 je izomorfizam iz prvog kvadranta
Q1 na gornju poluravan H + .
2
(b) Preslikavanje z 7 zz+ii je izomorfizam iz prvog kvadranta Q1 na jedinicni disk D.
Dokaz. (a) Ocigledno, ako je z Q1 , onda je z 2 H + . Preslikavanje z 7 z 2
je analiticki izomorzam iz Q1 na H + .
(b) Sledi iz (a) i prethodne teoreme.
7.6
Svarcov
princip refleksije
Dokaz Svarcovog
principa reeksije podrazumeva poznavanje nekih osobina
harmonijskih funkcija. Preciznije, harmonijske funkcije zadovoljavaju svojstvo srednje vrednosti na malim kruznicama. Videti odgovarajucu glavu radi
provere navedenih detalja.
Neka je U + otvoren podskup gornje poluravni, tako da je deo ruba (U + )
na relanoj osi jednak intervalu I = (a, b). Neka je U skup simetrican sa U +
u odnosu na realnu osu. Drugim recima, z U ako i samo ako z U + . Na
kraju, neka je
U = U + I U .
Pretpostavljamo da je U uvek otvoren podskup od C.
146
Teorema 7.6.1. (Svarcov

princip reeksije) Pod prethodno opisanim uslovima,
neka je f = u + iv analiticka u skupu U + , i neka je
lim v(zn ) = 0
za svaki niz (zn )n iz skupa U + sa svojstvom lim zn = z I.

n
Tada postoji funkcija F H(U + I U ), tako da je F (z) = f (z) za
svako z U + . Stavi
se, F (z) = F (z) za svako z U + U .
Dokaz. Prvi nacin: primena svojstva srednje vrednosti na malim kruznicama
za harmonijske funkcije
Funkciju v jednostavno prosirimo na U : ako je z U , neka je v(z) =
v(z). Jednostavno je proveriti da je v neprekidna funkcija. Takode je
Jednostavno je uociti da v ispunjava svojstvo srednje vrednosti na malim
kruznicama. Na osnovu rezultata o harmonijskim funkcijama, sledi da je v
harmonijska funkcija na U . Dakle, v je lokalno jednaka imaginarnom delu
neke analiticke funkcije.
Za svaki disk Dt = D(t; r) U , t I, sledi da postoji funkcija ft
H(Dt ) sa svojstvom da je v = Im ft na Dt . Svaka funkcija ft je odredena
funkcijom v do na aditivnu konstantu. Ako ovu konstantu odaberemo tako
da je ft (z) = f (z) za svako z Dt+ U + , onda ista jednakost vazi na svakom
skupu Dt U + . Pretpostavljamo da smo tako i uredili ovu realnu konstantu.
Kako je v = 0 na I, sledi da su za svako t I svi izvodi funkcije ft
realni u tacki t. Stoga su koecijenti stepenog reda, koji predstavlja razvoj
funkcije ft po stepenima z t, realni. Dakle, za svako z Dt je ispunjeno
ft (z) = ft (z).
Ako je Ds Dt = , onda je fs = f = ft na Ds Dt U + . Sledi da je
fs = ft na Ds Dt . Stoga je moguce denisati funkciju
f (z), z U ,
F (z) = ft (z), z Dt ,
f (z), z U .
Preostaje da dokazemo analiticnost funkcije f u U .
Ako je D(a; r) U , onda je D(a; r) U + . Stoga za svako z D(a; r)
vazi
f (z) =
an (z a)n .
n=0

7.6. SVARCOV
PRINCIP REFLEKSIJE
Sledi da je
F (z) =
an (z a)n ,
147
z D(a; r).
n=0
Dakle, F je analiticka funkcija u U .

Drugi nacin: primena Morerine teoreme. Denisimo jos jednom funkciju
F : U + I U kao
f (z), z U ,
F (z) = ft (z), z Dt ,
f (z), z U .
Kao i u prethodnom slucaju, trivijalno sledi da je F H(U + ) i F H(U ).
Takode, F je neprekidna na U + I U . Dokazujemo da je F analiticka u
okolini intervala I. Neka je x0 I i D(x0 ; r) U + I U . Neka je 0
proizvoljan trougao sa temenina
a, x, y u disku D(x0 ; r), i neka je T rub ovog
trougla. Potrebno je dokazati F (z)dz = 0. Opet, jedini netrivijalan slucaj
T
je kada realna osa sece 0 (bez gubljenja opstosti, kao na Slici 6)

a
beta
gama
c
y
Slika 6.
Neka realna osa sece duz [a, x] u tacki b, i sece duz [a, z] u tacki c. Posmatramo trougao odreden temenima a, b, c. Na skupu funkcija F se
poklapa sa funkcijom f . Funkcija f je neprekidna na U + I, te sledi da je f
ravnomerno neprekidna na kompaktu . Neka je > 0. Tada postoji > 0,
tako da vazi implikacija:
|z1 z2 | < = |f (z1 ) f (z2 )| < .
Neka tacka pripada segmentu [a, b], i neka pripada segmentu [a, c], tako
da je | b| < i | c| < . Neka je 1 trougao odreden temenima a, , ,
i T1 =
1 . Neka
je
2 cetvorougao odreden temenima b, c, , i T2 = 2 .
Tada je f = f + f . Funkcija f je analiticka u okolini trougla 1 , te je
T
T1
T2
F = 0.
T1
148

Lako je primetiti da za t [0, 1] vazi
|[t + (1 t)] [tb + (1 t)c]| < ,
odakle sledi
|f (t + (1 t)) f (tb + (1 t)c)| < .
Neka je M = max |f (z)| i neka je d = diam(). Tada je
z

f
f+

[c,d]
[,]

1
1

= (b a) f (tb + (1 t)c)dt ( ) f (t + (1 t))dt

0
01

|c b| (f (tb + (1 t)c) f (t + (1 t))dt

0
1

+ |(c b) ( )| f (t + (1 t)0dt

0
|c b| + M |(c ) + ( b)| d + 2M .
Takode je
Na kraju

[,b]

f M |b | M ,

[c,]

f M .

f d + 4M .

T
Uvek je moguce odabrati < , te stoga mora biti
f = 0.
Na osnovu denicije funkcije F , moze se analogno zakljuciti
F = 0, pri
T3
cemu je 3 cetvorougao odreden temenima x, y, c, b, dok je T3 = 3 . Time

dokazujemo da je F analiticka funkcija na U + I U .
7.7. RIMANOVA TEOREMA O PROSTO POVEZANIM OBLASTIMA149
7.7
Rimanova teorema o prosto povezanim

oblastima
Dokazujemo da su prosto povezane oblasti medusobno analiticki izomorfne.

Teorema 7.7.1. (Rimanova teorema o prosto povezanim oblastima)
Neka je G prosto povezana oblast u C, tako da je G = C. Tada je G analiticki
izomorfno sa D.
Dokaz. Postoji w0 C \ G. Neka je
S = {f H(G) : f (G) D, f je 1 1 na G}.
Dokazacemo da je S neprazan skup, kao i da postoji f S tako da je
f (G) = D.
Kako je G prosto povezan, sledi da postoji H(G) tako da je 2 (z) =
z w0 . Pretpostavimo da postoje tacke z1 , z2 G tako da je (z1 ) = (z2 ).
Tada je i 2 (z1 ) = 2 (z2 ), te je i z1 = z2 . Dakle, funkcija je 11. Takode,
ako je (z1 ) = (z2 ), onda sledi z1 = z2 . je otvoreno preslikavanje, odakle
sledi da postoji a C i r > 0 tako da je 0 < r < |a| i D(a; r) (G). Na
osnovu prethodnog razmatranja, sledi da D(a; r) ne secke (G). Neka je
r
(z) = (z)+a
. Tada je, ocigledno, S. Dakle, S je neprazan skup.
z
Posmatramo funkciju z 7 (z) = 1z
, koja je analiticki automorzam
na D, pri cemu je D. Podsetimo da je 1
= . Pretpostavimo da
je S D \ (G). Tada je S, i funkcija nema nula u
G. Stoga postoji funkcija g H(G) tako da je g 2 (z) = ( )(z) za svako
z G. Lako je proveriti, kao u prethodnom delu, da je g 11.
Neka je = g(z0 ) i neka je 1 = g. Tada je 1 S. Iskoristimo
oznaku s(w) = w2 za svako w C. Tada je
= s g = s 1 .
Neka je F = s . Na osnovu 1 (z0 ) = 0 sledi
(z0 ) = F (0)1 (z0 ).
Sledi da je F (D) D i F nije 11 na D. Prema Svarcovoj

lemei proizilazi
da je |F (0)| < 1, te je | (z0 )| < |1 (z0 )|. Primetimo da je 11 na G,

odakle sledi (z0 ) = 0.
150

Neka je z G, i neka je
= sup{| (z0 )| : S}.
Prethodna razmatranja pokazuju da ako postoji neko h S sa svojstvom

|h (z0 )| = , da je onda h(D) = D. Dakle, zavrsetak dokaza upravo jeste
utvrdivanje da takvo h S zaista postoji.
Za svako S i svako z G je ispunjeno |(z)| < 1. Prema tome, skup
S je relativno kompaktan. Denicija broja pokazuje da postoji niz (n )n u
S tako da je |n (z0 )| kada n . Na osnovu relativne kompaktnosti
skupa S postoji podniz niza (n )n (koji cemo oznaciti ponovo sa (n )n ),
tako da n konvergira ka nekom h H(G) ravnomerno na kompaktnim
podskupovima od G. Tada je |h (z0 )| = . Skup S nije prazan, odakle sledi
> 0, te funkcija h nije konstantna na G. Kako je n (G) D za svako
n N, sledi da je h(G) cl D. Prema Teoremi o otvorenom preslikavanju
sledi da je H(G) otvoren skup, te je H(G) D.
Dovoljno je jos dokazati da je h preslikavanje 11. Neka je z1 , z2 G,
z1 = z2 . Neka je = h(z1 ) i n = n (z1 ), za svako n N. Neka je cl E
zatvoren disk u G, tako da je z2 centar diska cl E, a sa druge strane z1
/ cl E,
kao i da funkcija z 7 h(z) nema nula na rubu (cl E). Ovo je moguce
postici, jer skup nula funkcije h nema tacku nagomilavanja u G. Vazi
n h ravnomerno na cl E. Funkcije z 7 n su 11 i imaju
nulu u tacki z1 , odakle sledi da funkcije n nemaju nula u cl E. Na osnovu
Ruseove teoreme sledi da h nema nula u E. Specijalno, h(z1 ) = h(z1 ).
Dakle, h je 11 funkcija i f S. Time je dokaz zavrsen.
Posledica 7.7.1. Pod uslovima i oznakama prethodne teoreme, sledi da je
h(z0 ) = 0.
Dokaz. Ako bi eventualno vazilo h(z0 ) = = 0,, tada h S
|( h) (z0 )| = | ()h (z0 )| =
|h (z0 )|
> |h (z0 )| = ,
1 ||2
sto je nemoguce prema izboru broja .

Posledica 7.7.2. Ako vaze uslovi i oznake prethodne teoreme, i ako je f
H(G), f (G) D, z0 G i f (z0 ) = 0, onda je |f (z0 )| h (z0 )|. Jednakost
vazi ako i samo ako je za svako z G ispunjeno f (z) = h(z), pri cemu je
C konstanta sa osobinom || = 1.
7.8. NEPREKIDNOST NA GRANICI
151
Dokaz. Neka je f H(G), f (G) D i f (z0 ) = 0. Tada je g = f h1 :
D D, odakle (prema Svarcovoj

lemi) sledi |g (0)| < 1. Jednakost vazi ako
i samo ako je g rotacija.
7.8
Neprekidnost na granici
U prethodnoj sekciji dokazano je da su sve prosto povezane oblasti u C, koje

su razlicite od C, medusobno analiticki izomorfne. Pod odredenim uslovima
pomenuti analiticki izomorizmi mogu biti produzeni do neprekidnosti na
zatvorenju oblasti.
Definicija 7.8.1. Neka je G prosto povezana oblast u C, tako da je G = C.
Tacka z G je prosta granicna tacka oblasti G, ako za svaki niz tacaka
(zn )n u skupu G sa osobinom lim zn = z, sledi da postoji putanja u G koja
n
prolazi kroz sve tacke zn i koja zavrsava u tacki z.
Drugim recima z G je prosta tacka oblasti G, ako za svaki niz tacaka
(zn )n u skupu G sa osobinom lim zn = z, sledi da postoji putanja : [0, 1]
n
C i postoje tacke 0 < t1 < t2 < < 1 sa osobinama: (tn ) = zn za svako

n N, i (t) G za svako t [0, 1).
Oblasti sa zasecima imaju rubne tacke koje nisu proste.
Sada dokazujemo vazan rezultat o oblastima cije su rubne tacke proste.
Teorema 7.8.1. Neka je G ogranicena prosto povezana oblast, i neka je
f : G D analiticki izomorfizam.
(a) Ako je z prosta rubna tacka od G, tada postoji neprekidna ekstenzija
funkcije f na G {z}. Tada je |f (z)| = 1.
(b) Ako su z1 , z2 razlicite proste rubne tacke oblasti G, i ako je f neprekidno
prosirena na G {z1 , z2 }, tada je f (z1 ) = f (z2 ).
Dokaz. Neka je g = f 1 . Tada je g(D) = G, g je 11 i (na osnovu
ogranicenosti skupa G), je g H .
Pretpostavimo sada da je (a) netacno tvrdenje, odnosto f nema neprekidnu
ekstenziju u tacki z. Tada postoji niz (zn )n u G sa svojstvima: zn z,
f (z2n ) w1 , f (z2n+1 ) w2 i w1 = w2 . Neka je putanja iz denicije
proste rubne tacke z oblasti G. Neka je = f . Neka je 0 < r < 1 i
Kr = g(D[0; r]). Tada je Kr kompakt u G. Kako (t) z kada t 1,
postoji t = t (r) < 1 tako da je (t)
/ Kr ako je t < t < 1. Stoga
152
je |(t)| > r za t < t < 1. Dakle, |nu(t)| 1 kada t 1. Kako je

(t2n ) w1 i (t2n+1 ) w2 , sledi da je |w1 | = |w2 | = 1.
Neka je T = {w C : |w| = 1} jedinicna kruznica u C. Tada se skup
T \ {w1 , w2 } sastoji od dva luka. Tada jedan od ovih lukova ima sledecu
osobinu: svaki radijus vektor od 0 do J sece u skupu tacaka koji ima
tacku nagomilavanja u T . Primetimo da je g((t)) = (t) ako je 0 t < 1, i
g ima radijalni limes skoro svuda na T , jer je g H . Dakle,
lim g(reit ) = z
r1
ms.s. na J,
jer je lim g((t)) = z. Prema dobro poznatom rezultatu, sledi da je g

t1
konstanta. Poslednje tvrdenje je nemoguce, jer je g preslikavanje 11.

Sledi da je w1 = w2 . Na taj nacin je dokazano (a).
Pretpostavimo da (b) nije tacno, odnosno z1 = z2 i f (z1 ) = f (z2 ). Ako
f pomnozimo pogodnom konstantom, sledi da mozemo pretpostaviti bez
gubljenja opstosti f (z1 ) = f (z2 ) = 1. Neka su sada 1 i 2 putanje koje
odgovaraju tackama z1 i z2 u deniciji proste rubne tacke oblasti. Tada je
1 ([0, 1)) G, 2 ([0, 1)) G, 1 (1) = z1 i 2 (1) = z2 . Neka je 1 = f 1 i
2 = f 2 . Na osnovu g j = j za j = 1, 2, sledi
lim g(j (t)) = zj ,
t1
j = 1, 2.
Dakle, radijalni limes od g u tacki 1 je istovremeno z1 i z2 , sto je nemoguce.

Dakle, mora biti z1 = z2 . Na taj nacin smo dokazali (b).
Teorema 7.8.2. Neka je G ogranicena i prosto povezana oblast u C. Ako je
svaka rubna tacka od G prosta, tada se svaki analiticki izomorfizam f : G
D moze prosiriti do homeomorfizma (obostrano neprekidnog preslikavanja)
f : cl G cl D.
Dokaz. Neka je f : G D preslikavanje koje je 11 i na. Jednostavno
je proveriti da se f moze prosiriti do neprekidnog preslikavanja f : cl G
cl D. Sledi da je D f (cl G) cl f (G) cl D. Skup cl G je kompaktan,
odakle sledi da je f (cl G) kompaktan. Prema tome, f (cl G) = cl f (G) =
cl D. Stavi
se, preslikavanje f je 11 na cl G. Poznato je da svako 11
neprekidno preslikavanje kompakta ima neprekidan inverz. Time je dokaz
zavrsen.
Zatvorena putanja u C je Zordanova

putanja, ako je homeomorfna
sa T .

7.9. ANALITICKI
IZOMORFIZMI PRSTENA
153
Posledica 7.8.1. Ako je svaka rubna tacka neke ogranicene i prosto povezane
oblasti G prosta, onda je G Zordanova

putanja, i cl G je homeomorfno sa
cl D.
Obrnuto, ako je G ogranicena i prosto povezana oblast u C tako da je G
Zordanova putanja, tada je svaka tacka iz G prosta.

Posledica 7.8.2. Neka su ispunjeni uslovi poslednje teoreme, neka su a, b, c
G razlicite tacke, i neka su A, B, C T razlicite tacke. Tada postoji bilinearna transformacija koja tacke f (a), f (b), f (c) redom prevodi u A, B, C.
Ako je pri tome ocuvana orijentacija jedinicne kruznice, onda je (D) = D,
a funkcija g = f je homeomorfizam iz cl G na cl D, koji prevodi a, b, c
redom u A, B, C. Funkcija g je jedninstveno odredena ovim uslovom.
7.9
Analiti
cki izomorfizmi prstena
Neka je 0 < r < R. Tada je P (a; r, R) = {z C : r < |z a| < R} prsten sa

centrom u a C, unutrasnjim poluprecnikom r, i spoljasnjim poluprecnikom
R. Ako je a = 0, onda je jednostavno P (0; r, R) = P (r, R).
Dokazujemo sledeci rezultat o analitickim izomorzmima izmedu dva razlicita prstena.
Teorema 7.9.1. Dva prstena P (r1 , R1 ) i P (r2 , R2 ) su analiticki izomorfna
ako i samo ako je Rr11 = Rr22 .
Dokaz. Ako je Rr11 = Rr22 , onda je analitizki izomorzam iz P (r1 , R1 ) na
P (r2 , R2 ) dat sa f (z) = rr21 z za svako z P (r1 , R1 ).
Obrnuta implikacija je netrivijalna. Bez gubljenja opstosti mozemo pretpostaviti da je r1 = r2 = 1. Dakle, neka je f : P (1, R1 ) P (1, R2 )
analiticki izomorzam. Neka je Kr kruznica sa centrom u 0 poluprecnika R2 .
Funkcija f 1 je takode holomorfna, te je skup f 1 (Kr ) kompakt. Prema
tome, postoji > 0 tako da je
P (1, 1 + ) f 1 (Kr ) = .
Tada je V = f (P (1, 1 + ) povezan podskup od P (1, R2 ) koji ne sece Kr .
Stoga je V P (1, r) ili V P (r, R2 ). Ako vazi drugi slucaj, onda zamenimo
f sa rf2 i svedemo situaciju na prvi slucaj. Dakle, pretpostavimo da je V
P (1, r). Ako je 1 < |zn | < 1 + i |zn | 1, tada je f (zn ) V i niz (f (zn ))n
154
nema tacku nagomilavanja u P (1, R2 ), jer je funkcija f 1 neprekidna. Stoga

je |f (zn )| 1. Slicno, ako |zn | R1 , onda f (zn )n | R2 .
log R1
, u(z) = 2 log |f (z)| 2 log |z| za z P (1, R1 ).
Neka je = log
R1
Neka je Ksi-Rimanov operator. Kako je f = 0 i f = f , onda je
(z)
(2 log |f |) = (log(f f )) = ff , odakle sledi (u)(z) = ff (z)
z za svako
z P (1, R1 ). Sledi da je u harmonijska funkcija na P (1, R1 ), koja se prosiruje
na neprekidnu funkciju na cl P (1, R1 ), i koja je jednaka 0 na P (1, R1 ).
Nekonstantne harmonijske funkcije
nemaju lokalne maksimume i minimume,
(z)
te mora biti u = 0. Dakle, ff (z)
= z za svako z P (1, R1 ).
Neka je (t) = R1 eit za t , i neka je = f . Tada je

1
f (z)
=
dz = Ind (0).
2i
f (z)
Stoga je Z. Takode je > 0, a izvod od z 1 f (z) je jednak nuli u

P (1, R1 ). Sledi da je f (z)cz . Kako je f funkcija 11 na P (1, R1 ), mora
biti = 1. Dakle, R1 = R2 .
7.10
Bilinearna preslikavanja
7.11
Modularne funkcije i mala Pikarova teorema
7.12
Svarc-Kristofelove
formule
Glava 8
Analiti
cka produ
zenja
8.1
Analiti
cka produ
zenja lanacima oblasti
Neka je G0 oblast u C i neka je f0 H(G0 ). Neka je G1 takode oblast u C,

tako da je G0 G1 = . Ako postoji f1 H(G1 ) tako da za svako z G0 G1
vazi f0 (z) = f1 (z), onda je f1 analiticko produzenje funkcije f0 sa oblasti G0
na oblast G1 . Naravno, interesantan slucaj je G1 \ G0 = .
Nije uvek moguce analiticki produziti f0 sa G0 na G1 . Medutim, ako je
analiticko produzenje funkcije f0 sa oblasti G0 na oblast G1 moguce, onda
je (prema rezultatu o jedinstvenosti analiticke funkcije) to produzenje jedinstveno. Stoga je moguce denisati funkciju f na G0 G1 , tako da je
{
f0 (z), z G0 ,
f (z) =
f1 (z), z G1 ,
i f H(G0 G1 ).
Pretpostavimo sada da postoji niz oblasti u C, i to G0 , G1 , . . . , Gn , pri
cemu je Gj Gj+1 = za svako j {0, 1, . . . , n 1}. Ako postoje funkcije
fj H(Gj ), j = 0, 1, . . . , n, tako da je fj (z) = fj+1 (z) za svako z Gj Gj+1 ,
tada je niz funkcija f1 , . . . , fn analiticko produzenje funkcije f0 po oblastima
G1 , . . . , Gn . Svaki prelaz sa funkcije fj i oblasti Gj na funkciju fj+1 i oblast
Gj+1 je jedinstven. Stoga je analiticko produzenje (ako postoji) jedinstveno
odredeno funkcijom f0 i nizom G0 , G1 , . . . , Gn (Slika 7). Svaki ureden par
Fj = (Gj , fj ), j = 0, . . . , n, je analiticki elemenat, a niz F = (F1 , . . . , Fn ) je
analiticki lanac oblasti.
155
GLAVA 8. ANALITICKA
PRODUZENJA
156
G2
Gn
G1
Slika 7.
G0
Moduce je G0 Gn = . Iako je f0 H(G0 ) i fn H(Gn ), nije obavezno

f0 (z) = fn (z) za svako z G0 Gn . Stoga funkcija f u opstem slucaju jeste
viseznacna analiticka funkcija.
Primer 8.1.1. Pozmatrajmo funkciju f0 (z) = z = r1/2 ei/2 , pri cemu je

z = rei G0 = H + . Funkcija f0 je kvadratni koren, odnosno jedna grana
dvoznacnog kvadratnog korena kompleksnog broja z. Neka je G1 = {z =
rei : r > 0, 2 < < 2}, G2 = {z = rei : r > 0, < < 5
}. Neka
2
i
1/2 i/2
i
je fj (re ) = r e , z = re Gj , j = 1, 2. Tada je, ocigledno, fj
analiticko produzenje funkcije fj1 sa oblati Gj1 na oblast Gj . Neka je f
analiticko produzenje funkcije f0 preko lanca oblasti G0 , G1 , G2 . Primetimo
da je Q1 = G0 G2 prvi kvadrant. Ako je, z = rei = rei Q1 , za
, tada je f0 (z) = r1/2 ei/2 = r1/2 ei/2 = f2 (z).
0 < < 2 i 2 < < 5
2
Dakle, ako je z Q1 , tada je f (z) = f0 (z) i f (z) = f2 (z), odnosno funkcija
f je dvoznacna u Q1 .
Dvoznacnost analiti
ako se uzme
ckog produzenja ne+moze biti izmenjena
i
druga grana funkcije z u oblasti G0 = H . Neka je g0 (re ) = r1/2 ei(/2+)
za z = rei G0 . Za svako j = 1, 2 neka je gj (rei ) = r1/2 ei(/2+) za
z = rei Gj , j = 1, 2. Neka je g analiticko produzenje funkcije g0 u odnosu
na lanac oblasti G0 , G1 , G2 . Ako je z = rei = ei Q1 za 0 < < 2 i
2 < < 5
. Tada je g0 (rei ) = r1/2 ei(/2+) = r1/2 ei(/2+) . Prema tome,
2
ako je z Q1 , tada je g(z) = g0 (z) i g(z) = g2 (z), odnosno funkcija g je
dvoznacna u Q1 .
Primer 8.1.2. Funkcija z 7 ln z je viseznacna analiticka analiticka funkcija.
Ako je k = arg z [2k, 2(k + 1)), tada je lnk (z) = ln r + ik .
Neka je G0 = H + , i neka je f0 (rei ) = ln r + i za z G0 . Neka je
< < 5
}, i
G1 = {z = rei : r > 0, 2 < < 2}, G2 = {z = rei : 3
2
2
i
i
neka je fj (re ) = ln r + i za z = re Gj , j = 1, 2. Tada je fj analiticko
produzenje od fj1 u odnosnu na oblasti Gj1 i Gj , za j = 1, 2. Neka je
8.2. ANALITICKA
PRODUZENJA
STEPENIM REDOVIMA
157
f analiticko produzenje od f0 u odnosu na lanac oblasti G0 , G1 , G2 . Kao i

u prethodnom primeru, Q1 = G0 G2 . Ako je z = rei = rei Q1 za
< < 5
, tada je f0 (z) = ln r + i = ln r + i. Sledi da je f
0 < < 2 i 3
2
2
dvoznacna funkcija u oblasti Q1 .
Kao i u prethodnom primeru, viseznacnost funkcije f se ne moze promeniti,
ako se kao funkcija f0 uzme neka druga grana funkcije z 7 ln z.
8.2
Analiti
cka produ
zenja stepenim redovima
Pretpostavimo da je poluprecnik konvergencije stepenog reda

f0 (z) =
c0n (z a0 )n
n=0
jednak r0 (0, +). Tada je f0 analiticka funkcija u disku D(a0 ; r0 ). Neka

je a1 D(a0 ; r0 ), i posmatrajmo odgovarajuci razvoj funkcije f0 u okolini
tacke a1 :
1 (n)
f0 (z) =
c1n (z a1 )n , c1n = f0 (a1 ).
n!
n=0
Poluprecnik konvergencije novodobijenog reda je r1 i vazi r1 r0 |a1 a0 |.
Funkcija
f1 (z) =
c1n (z a1 )n , |z a1 | < r1 ,
n=0
je analiticka u disku D(a1 ; r1 ). Pri tome je f0 (z) = f1 (z) za z D(a0 ; r0 )

D(a1 ; r1 ). Ukoliko je r1 > r0 |a1 a0 |, onda je D(a1 ; r1 ) * D(a0 ; r0 ), i tada
je f1 analiticko produzenje funkcije f0 , u odnosu na posmatran lanac diskova
D(a0 ; r0 ) i D(a1 ; r1 ) (Slika 8).
r2
a0
a1
r1
r0
Slika 8.
a2
GLAVA 8. ANALITICKA
PRODUZENJA
158
Kako je
(n)
f0 (z)
sledi da je
c1n
m!
c0m (z a0 )mn ,
(m
n)!
m=n
( )
m
=
c0m (a1 a0 )mn .
n
m=n
Pretpostavimo sada da je a2 D(a1 ; r1 ) i a2 = a1 . Tada je

f1 (z) =
c2n (z a2 )n ,
c2n =
n=0
1 (n)
f (a2 ),
n! 1
pri cemu je r2 poluprecnik konvergencije ovog stepenog reda, i r2 r1 |a2

a1 |. Neka je
f2 (z) =
c2n (z a2 )n , |z a2 | < r2 .
n=0
Ako je r2 > r1 |a2 a1 |, onda je D(a2 ; r2 ) * D(a1 ; r1 ). Kako je f2 (z) = f1 (z)

za svako z D(a1 ; r1 )D(a2 ; r2 ), sledi da je f2 analiticko produzenje funkcije
f1 , u odnosu na posmatrane diskove.
Jos jednom,
( )
m
c2n =
c1m (a2 a1 )mn .
n
m=n
Postupak se u nekim slucajevima moze nastaviti. Medutim, postoje
primeri analitickih funkcija, kod kojih nije moguce izvesti ni jedan korak
analitickog produzenja.
Primer 8.2.1. Neka je
f0 (z) =
z m! = 1 + z + z 2 + z 6 + z 24 + ,
|z| < 1.
m=0
Ako je |z| < 1, tada je
m=0
|z|m!
m=0
|z|m < +. Ako je |z| > 1,
onda |z|m! +, te je polazni red divergentan. Dakle, posmatrani red je

konvergentan za z D(0; 1), {i divergentan za z
/ D[0;}1].
:
k,
n
N,
Posmatrajmo skup M = = 2k
n
{ ni= 0 . Skup
} M je gust u
R. Neka je T jedinicna kruznica. Tada je skup e : M gust u T .
KRIVIH
8.3. ANALITICKA
PRODUZENJA
DUZ
159
Neka je = 2k
M i m n. Tada je (ei )m! = 1. Ako je 0 < r < 1,
n
onda je z = rei D(0; 1). Tada je
f0 (rei ) =
n1
(rei )m! +
m=0
rm! .
m=n
Sledi da je
lim |f0 (rei )| = +.
r1
Pretpostavimo sada da postoji a1 D(0; 1) tako da je funkcija

f1 (z) =
bm (z a1 )m ,
|z a1 | < r1 ,
m=0
analiticko produzenje od f0 , odnosno r1 > 1 |a1 |. Postoji =

tako da je ei D(a1 ; r1 ). Za takvo vazi
2k
n
lim f0 (rei ) = lim f1 (rei ) = f1 (ei )
r1
r1
zbog neprekidnosti funkcije f1 . Sledi da mora biti |f1 (ei )| = +, sto je

nemoguce.
Dakle, nije moguce analiticki produziti funkciju f0 van jedinicnog diska.
Definicija 8.2.1. Ako je G oblast u C, i ako je f H(G) tako da f
nije moguce analiticki produziti van oblasti G, tada je G prirodna granica
funkcije f .
8.3
Analiti
cka produ
zenja du
z krivih
Primenimo prethodno opisan metod analitickog produzenja stepenim redovima, pod dodatnom pretpostavkom da centri diskova pripadaju unapred
zadanoj krivoj u C.
Neka je : [a, b] C kriva. Za svako t [a, b] neka je, jednostavnosti
radi, t = (t). Neka je fa analiticka funkcija u okolini tacke a . Tada je
fa (z) =
k=0
pri cemu je ra > 0.
ck,a (z a )k ,
|z a | < ra ,
GLAVA 8. ANALITICKA
PRODUZENJA
160
Definicija 8.3.1. Pretpostavimo da vaze sledeci uslovi:

(1) Za svako t [a, b] postoji analiticka funkcija
z 7 f (z; t) =
cn,t (z t )n ,
|z t | < rt , rt > 0;
n=0
(2) f (z; a) = fa (z) za |z a | < ra ;

(3) Za svako s [a, b] postoji s > 0, tako da za svako t [s, b] sa
svojstvom |t s| < s , funkcija z 7 f (z; t) je direktno analiticko produzenje
funkcije z 7 f (z; s).
Tada je funkcija fa analiticki produziva duz krive , a pri tome familija
stepenih redova
F = {z 7 f (z; t) : t [a, b]}
jeste analiticko produzenje od fa duz .
Stepeni red funkcije z 7 fb (z) f (z; b) u okolini tacke b jeste rezultat
analitickog producenja funkcije fa duz krive .
Neka je Dt = D(t ; rt ). Ako su s, t, s dati u uslovu (3) prethodne denicije, tada je Dt Ds = i
f (z; t) = f (z; s),
z Dt Ds .
Teorema 8.3.1. Neka je : [a, b] C kriva u C, i neka je funkcija fa

prikazana stepenim redom u okolini tacke a . Ako je funkcija fa analiticki
produziva duz krive , tada je familija
F = {z 7 f (z; t) : t [a, b]}
jedinstveno odredena.
Dokaz. Pretpostavimo da su F = {z 7 f (z; t) : t [a, b]} i G = {z 7
g(z; t) : t [a, b]} dva analiticka produzenja funkcije fa duz krive . Za
svako t [a, b] neka je r1,t radijus konvergencije stepenog reda funkcije z 7
f (z; t) oko tacke t , i neka je r2,t radijusi konvergencije stepenog reda funkcije
z 7 g(z; t) oko tacke t . Neka je rt manji od ova dva radijusa. Dakle, funkcije
z 7 f (z; t) i z 7 g(z; t) su analiticke za z Dt D(t ; rt ). Imajuci u vidu
da je zajednicka polazna funkcija fa , postoji > 0, tako da za svako t [a+]
i svako z Da Dt vazi fa (z) = f (z; t) i fa (z) = g(z; t). Prema Teoremi o
KRIVIH
8.3. ANALITICKA
PRODUZENJA
DUZ
161
jedinstvenosti analiticke funkcije, sledi da je f (z; t) = g(z; t) za svako z Dt .

Neka je
c = sup{ > a : (t [a, ])(z Dt )(f (z, t) = g(z, t)}
Dovoljno je pokazati c = b.
Pretpostavimo da je c < b. Funkcija fa je analiticki produziva duz krive
, te postoji broj > 0, tako da za svako t (c , c + ) i svako z
Dt Dc vazi f (z; t) = f (z; c) = g(z; t). Jos jednom, na osnovu Teoreme o
jedinstvenosti analiticke funkcije, sledi da je f (z; t) = g(z; t) za svako z
Dt . Ovaj zakljucak je u suprotnosti sa izborom broja c. Dakle, mora biti
c = b.
Posledica 8.3.1. Neka je : [a, b] C kriva u oblasti G, i neka je f
H(G). Ako je funkcija fa prikazana stepenim redom funkcije f u okolini
tacke a , onda postoji F = {z 7 f (z; t) : t [a, b]} analiticko produzenje
funkcije fa duz krive . Razvoj funkcije z 7 f (z; t) u stepeni red u okolini
tacke t jednak je odgovarajucem razvoju funkcije f u stepeni red oko tacke
t .
Dokaz. Tvrdenje sledi na osnovu jedinstvenosti analitickog produzenja duz
krive.
Pretpostavimo da je fa analiticki produziva duz krive : [a, b] C. To
znaci, izmedu ostalog, rt > 0 za svako t [a, b]. Ako bi bilo rt = + za
neko t, onda bi funkcija z 7 f (z; t) bila cela, te je ova situacija trivijalna.
Stoga je od interesa rt < + za svako t [a, b].
Teorema 8.3.2. Pretpostavimo da je funkcija fa analiticki produziva duz
krive : [a, b] C, i da za svako t [a, b] radijus konvergencije stepenog
reda rt ispunjava uslov 0 < rt < +. Tada je funkcija t 7 rt neprekidna.
Dokaz. Jos jednom, neka je Dt = D(t ; rt ) disk konvergencije stepenog reda
funkcije z 7 f (z; t), pri cemu je t [a, b]. Funkcija je neprekidna, te za
svako s [a, b] postoji > 0, tako da vazi implikacija
(t [a, b] |t s|) < = t Ds .
Uzmimo t < s i |t s| < . Funkcija z 7 f (z; t) ima razvoj u stepeni red
oko tacke t Ds . Medutim, funkcija z 7 f (z; s) je analiticka u Ds . Prema
prethodnoj Posledici 8.3.1, stepeni red funkcije z 7 f (z; t) oko tacke t je u
162
GLAVA 8. ANALITICKA
PRODUZENJA
stvari stepeni red funkcije z 7 f (z; s) oko tacke t . Prema tome (potpuno
analogno analitickom produzenju preko lanca diskova u prethodnoj lekciji),
vazi
rs rt |t s |.
Ako, uz |t s| < razmotrimo i mogucnost t > s, onda analogno vazi
rt rs |t s |.
Na kraju, |rs rt | |t s |. Funkcija t 7 t je neprekidna, te je i funkcija
t 7 rt neprekidna po t [a, b].
Teorema 8.3.3. Pod uslovima Teoreme 8.3.2, postoji > 0 tako da je rt
za svako t [a, b].
Dokaz. Neprekidna funkcija t 7 rt dostize svoj minimum = rt0 na kompaktu [a, b]. Na osnovu prethodne teoreme, taj minimu mora biti strogo
pozitivan.
Sada dokazujemo vezu izmedu analitickog produzenja po lancu oblasti, i
analitickog produzenja duz krive.
Teorema 8.3.4. Neka su G0 , G1 , , Gn oblasti u C, tako da je Gj1
Gj = za svako j = 1, . . . , n. Neka je (G0 , g0 ), (G1 , g1 ), . . . , (Gn , gn ) analiticki lanac, kojim je izvedeno analiticko produzenje funkcije g0 H(G0 ) do
funkcije gn H(Gn ) preko pomenutog lanca oblasti.
Neka je : [a, b] C kriva sa sledecim osobinama: postoje tacke a =
t0 < t1 < < tn+1 = b, tako da je (t) Gj za svako t [tj , tj+1 ]. Neka je
funkcija fa definisana stepenim redom funkcije g0 oko tacke a , i neka je fb
funkcija definisana stepenim redom funkcije gn oko tacke b .
Tada je fb rezultat analitickog produzenja funkcije fa duz krive .
Dokaz. Ocigledno je (a) = (t0 ) G0 i (b) = (tn+1 ) Gn . Vazi cj =
(tj ) Gj Gj+1 za svako j = 0, . . . , n. Neka je k = : [tj , tj+1 ] C.
Tada je k deo krive koji spaja tacke cj i cj+1 . Za svako k = 0, 1, . . . , n
vazi gk H(Gk ). Stoga, za svako t [a, b] neka je z 7 f (z; t) stepeni red
funkcije gk oko tacke (t). Ako je z Gk1 Gk , onda je, po pretpostavci,
gk1 (z) = gk (z). Stoga, ako je (s), (t) Gk1 Gk , tako da je Ds Dt = ,
onda vazi i f (z; t) = f (z; s) za z Ds Dt . Analognim rezonovanjem,
dolazimo do zakljucka da je fb analiticko produzenje funkcije fa duz krive .
Izmedu ostalog, dokazali smo da je funkcija fa analiticki produziva duz krive
.
KRIVIH
8.3. ANALITICKA
PRODUZENJA
DUZ
163
Definicija 8.3.2. Neka je G oblast u C, i neka je

f0 (z) =
cn (z a0 )n
n=0
stepeni red funkcije f0 oko tacke a0 G. Ako je funkcija f analiticki

produziva duz svih krivih u oblasti G koje pocinju u tacki a0 , tada je funkcija
f0 kompletno analiticki produziva u G sa pocetkom u a0 .
Definicija 8.3.3. Neka su 0 : [a, b] C i 1 : [a, b] C dve krive u
oblasti G sa svojstvom 0 (a) = 1 (a) = c0 i 0 (b) = 1 (b) = c1 . Neka je
K = {(t, s) : a t b, 0 s 1}. Pretpostavimo da postoji neprekidna
funkcija : K C, koja zadovoljava uslove:
(1) Za svako t [a, b] i svako s [0, 1] je (t, s) G;
(2) Za svako t [a, b] je (t, 0) = 0 (t) i (t, 1) = 1 (t);
(3) Za svako s [0, 1] je (a, s) = c0 i (b, s) = c1 .
Tada su krive 0 i 1 homotopne u oblasti G u odnosu na par (c0 , c1 ).
Oznaka je 0
G,c0 ,c1
1 .
Jednostavno je dokazati sledeci rezultat.

G,c0 ,c1
Teorema 8.3.5. Ako je G oblast u C i c0 , c1 G, tada je

ekvivalencije na skupu svih krivih u G koje spajaju tacke c0 i c1 .
relacija
Na kraju, dokazujemo jos jedan vazan rezultat o jedinstvenosti analitickog

produzenja.
Teorema 8.3.6. (Teorema o monodromiji) Neka je G oblast u C, i neka
je c0 , c1 G. Pretpostavimo da je funkcija f0 predstavljena stepenim redom
u okolini tacke c0 , i neka je funkcija f0 kompletno analiticki produziva u G
sa pocetkom u c0 . Ako su 1 i 2 dve krive u G, koje ispunjavaju uslov
G,c0 ,c1
1 2 , onda je rezultat f1 analitickog produzenja funkcije f0 po krivoj

1 , jednak rezultatu f2 analitickog produzenja funkcije f0 po krivoj 2 .
Dokaz. Neka su skup K i preslikavanje opisani prethodnom denicijom.
Za svako s [0, 1] je t 7 (t, s) = s (t) jedna kriva u G koja spaja tacke c0
i c1 . Funkcija f0 je analiticki produziva duz krive s . Neka je to analiticko
produzenje oznaceno sa Fs = {fs (z; t) : t [a, b]}, i neka je z 7 fs = fs (z; b)
rezultat tog analitickog produzenja. Dovoljno je dokazati da fs ne zavisi od
s.
164
GLAVA 8. ANALITICKA
PRODUZENJA
Neka je s [0, 1] i neka je rt radijus konvergencije stepenog reda funkcije

z 7 fs (z; t). Centar diska je u tacki s (t), a ovaj disk je Dt = D(s (t), rt ).
Na osnovu Teoreme 8.3.3, postoji > 0 tako da je rt > 0. Kako je
preslikavanja t 7 s (t) neprekidno, sledi da postoji > 0, tako da vazi
implikacija za t [a, b]:
|t t| < = |s (t ) s (t)| < .
Ako je uz to i t > t (bez gubljenja opstosti), tada je z 7 fs (z; t ) analiticko produzenje od z 7 fs (z; t) duz krive s . Funkcija je ravnomerno
neprekidna na kompaktu K, te postoji > 0 (opet, bez gubljenja opstosti,
0 < < ), tako da vazi implikacija za t [a, b] i u [0, 1]:
(|t t| < |u s| < ) = |(t , u) (t, s)| < .
Neka je a = t0 < t1 < < tn+1 = b, tako da je |tk+1 tk | < za svako k.
Vazi fs (z; t0 ) = f0 (z). Uvedimo oznake fk (z) = fs (z; tk ) za svako k. Tada je
f1 , f2 , . . . , fn analiticko produzenje od f0 duz lanca oblasti Dt1 , Dt2 , . . . , Dtn .
Takode je z 7 fs (z; b) stepeni red sa centrom u c1 = s (b) funkcije fn . Kako
u vec zadovoljava uslov |u s| < , neka je t 7 u (t) = (t, u) kriva koja
spaja c0 i c1 . Ako je t [tk , tk+1 ], tada je |ttk | < , te je |u (t)s (tk )| < .
Kako je Dtk disk sa centrom u s (tk ) radijusa rtk , tada je u (t) Dtk
za t [tk , tk+1 ]. Na osnovu ranijeg rezultata o analitickom produzenju po
krivoj i po lancu oblasti, sledi da je fu (z; b) = fs (z; b).
8.4
Analiti
cka produ
zenja integralima
8.5
Izdvajanje regularnih grana
Glava 9
Aproksimacija racionalnim
funkcijama
9.1
Rungeova teorema
Ako je f H(D) i D je jedinicni disk u kompleksnoj ravni, onda se funkcija

f moze predstaviti u D stepenim redom, koji ravnomerno konvergira ka f
na svakom kompaktnom podskupu od D. Delimicne sume ovog stepenog
reda jesu polinomi. Dakle, svaka analiticka funkcija f na disku D moze biti
aproksimirana nizom polinoma, koji ka f konvergira ravnomerno na svakom
kompaktnom podskupu od D.
Tvrdenje nije tacno ako domen funkcije f nije prosto povezan, sto sledi, na
primer, iz Loranove teoreme. Loranova teorema tvrdi da analiticka funkcija
f u nekom u prstenu R moze biti aproksimirana nizom racionalnih funkcija,
koji konvergira ka f ravnomerno na kompaktnim podskupovima od R.
Niz racionalnih funkcija u Loranovoj teoremi ne moze biti zamenjen nizom
polinoma, i ovu cinjenicu ilustrujemo sledecim primerom.
Primer 9.1.1. Neka je f (z) = z1 za z G = {w C : 0 < |w| < 2}. Pretpostavimo da postoji niz polinoma (pn )n , tako da je lim pn = f ravnomerno
na kompaktnim podskupovima od G. Neka je (t) = eit , t [0, 2]. Tada je
kompakt u G i lim pn = f na . Na osnovu dobro poznatog rezultata o
n
zameni mesta integrala i granicne vrednosti, sledi
dz
pn (z)dz = 0,
=
lim pn (z)dz = lim
2i =
n
n
z
165
166
GLAVA 9. APROKSIMACIJA RACIONALNIM FUNKCIJAMA
sto je ocigledno nemoguce.

Dalje izlaganje bice posveceno aproksimaciji analitickih funkcija racionalnim funkcijama na visestruko povezanim domenima.
Dokazujemo interesantan topoloski rezultat.
Teorema 9.1.1. Neka su U, V otvoreni podskupovi od C, tako da je V U
i (V ) U = .
Ako je W povezana komponenta od U sa svojstvom W V = , onda je
W V . Drugim recima, skup V se sastoji od nekih povezanih komponenti
skupa U .
Dokaz. Neka je z W V , i neka je C povezana komponenta skupa V
tako da je z C. Tada je skup W C povezan i sadrzan u U . Kako je
W komponenta skupa U (tj. maksimalan povezan podskup od U ), sledi da
mora biti W C = W , odnosno C W . Na osnovu C V sledi da mora
biti (C) W = . Stoga je
W \ C = W [(C \ cl C) (C)] = W (C \ cl C).
Skupovi W i C \ cl C su otvoreni, te je i skup W \ C otvoren. Kako je i C
otvoren, na osnovu W \ C = W (C \ C) zatvoren u W . Skup W je povezan
i C = , te sledi W \ C = , odnosno W = C V .
Svaki polinom moze biti posmatran kao racionalna funkcija koja ima pol
u tacki . Obrnuto, ako je g racionalna funkcija ciji je jedini pol tacka ,
tada je g polinom.
Definicija 9.1.1. Neka je K kompaktan skup u C, i neka je E skup tako da
je E C \ K i E sece svaku komponentu skupa C \ K.
Tada je B(E) skup svih funkcija iz C(K, C), tako da postoji niz racionalnih funkcija (gn )n , tako da svaka funkcija gn ima polove u skupu E, i lim gn =
n
f ravnomerno na K.
Podsecamo da je prostor C(K, C) snabdeven metrikom dK
, i konvergencija u smislu ove metrike ekvivalentna je ravnomernoj konvergenciji na K.
Formulisemo jednostavan rezultat koji karakterise skup B(E).
Teorema 9.1.2. U skladu sa oznakama Definicije 9.1.1, B(E) je zatvorena
podalgebra od C(K, C), koja sadrzi sve racionalne funkcije sa polovima u
skupu E.
9.1. RUNGEOVA TEOREMA
167
Drugim recima, ako je C i f, g B(E), tada je f, f + g, f g B(E).

Takode, ako je (fn )n niz u (E) koji konvergira ka f ravnomerno na K, tada
je f B(E).
Teorema 9.1.3. Ako vaze oznake Definicije 9.1.1, a C \ K i ako je f (z) =
1
za svako z = a, tada je f B(E).
za
Dokaz. U dokazu je bitan polozaj tacke u odnosu na skup E. Stoga
razlikujemo dva slucaja.
Slucaj I: Pretpostavimo da vazi
/ E. Neka je U = C \ K i
V = {a C : z 7 (z a)1 B(E)}.
Tada je E V U .
Dokazimo pomocni rezultat: ako je a V i |b a| < d(a, K), tada mora
biti b V .
Ako je, dakle, b C sa svojstvom |b a| < d(a, K), onda postoji r za
koje je 0 < r < 1, tako da za svako z K vazi |b a| < r|z a|. Primetimo
da je ispunjeno
1
(z b)
= (z a)
(
)1
ba
1
.
za
ba
r < 1 za svako z K, sledi da je
Kako je za
(
)1
)n
(
ba
ba
1
=
,
za
z
a
n=0
pri cemu poslednji stepeni red konvergira ravnomerno.
n (
)
ba k
Neka je n N i Qn (z) =
za svako z K. Prostor B(E) je
za
k=0
algebra, te sledi da je Qn B(E), kao i z 7 (z a)1 Qn (z) B(E). Kako je

B(E) zatvoren skup (u odnosu na ravnomernu konvergenciju niza funkcija),
sledi da mora biti z 7 (z b)1 B(E). Dakle, b V , odnosno V je otvoren
skup.
Neka je sada b V , odakle je b
/ V . Postoji niz (an )n iz V tako da
je an b. Mora biti |b an | d(an , K) za svako n N. Uzimajuci da
n , sledi da je d(b, K) = 0, te je b K. Dakle, (V ) U = . Ako je
W komponenta od U = C \ K, tada je W E = . Stoga je W V = , i
168
prema Lemi ?? sledi da je W V . Medutim, W je proizvoljna komponenta

od U , te je U V , odnosno U = V . Time je dokazano tvrdenje teoreme.
Slucaj II: Pretpostavimo da je E. Neka je d3 standardna metrika
u prostoru C. Neka je a0 tacka neogranicene komponente skupa C \ K,
tako da je d3 (a0 , ) 21 d3 (, K) i |a0 | > 2 max{|z| : z K}. Neka je
E0 = (E \ {}) {a0 }. Tada E0 preseca svaku komponentu skupa C \ K.
1
Ako je a C\K, tada
prema Slucaju I sledi da je z 7 (z a) B(E0 ).

Za svako z K vazi az0 12 , te je
1
1
= (
z a0
a0 1
z
a0
)n
(
1 z
) =
,
a0 n=0 a0
pri cemu poslednji red konvergira ravnomerno na K. Stoga je Qn (z) =

n
a1
(z/a0 )k polinom i Qn konvergira ka z 7 (z a1
0
0 ravnomerno na K.
k=0
Jedini pol polinoma Qn je tacka , te sledi Qn B(E) za svako n N.

Time je dokazano B(E0 ) B(E), te je i funkcija z 7 (z a)1 elemenat
prostora B(E) za svako a C \ K.
Dokazujemo rezultat koji nas priblizava glavnoj teoremi ove sekcije.
Teorema 9.1.4. Neka je putanja u C i neka je K kompaktan skup u C,
tako da je K = . Ako je f neprekidna funkcija na i ako je > 0,
tada postoji racionalna funkcija z 7 R(z) koja ima sve polove na , i tako
da za svako z K vazi:

f (w)

w z dw R(z) < .

Teorema 9.1.5. Neka je G oblast u C i neka je K kompaktan podskup od

G. Postoji poligonalna linija = 1 + + n u G \ K, tako da za svaku
funkciju f H(G) i svako z K vazi
f (w)
1
dw.
f (z) =
2i
w
z
k=1
k
Sada dokazujemo najvazniji rezultat ove sekcije.
9.1. RUNGEOVA TEOREMA
169
Teorema 9.1.6. (Rungeova1 teorema) Neka je K kompaktan skup u C i

neka je E C \ K, tako da E preseca svaku povezanu komponentu skupa
C \ K.
Ako je f analiticka funkcija u nekoj otvorenoj okolini skupa K, i ako je
> 0, tada postoji racionalna funkcija R ciji svi polovi pripadaju skupu E,
tako da za svako z K vazi
|f (z) R(z)| < .
Dokaz. Neka je G otvorena okolina skupa K, neka je f H(G) i neka je
> 0. Prema Tvrdenju 9.1.5 i Tvrdenju 9.1.4, sledi da postoji racionalna
funkcija R koja ima sve polove u C \ K, i tako da za svako z K vazi
f (z) R(z)| < . Prema Tvrdenju 9.1.3, kao i prema osobini da je B(E)
algebra, sledi da je R B(E).
Prethodna vazna teorema ima nekoliko zanimljivih posledica.
Posledica 9.1.1. Neka je G otvoren podskup ravni, neka je E podskup od
C \ G tako da E preseca svaku povezanu komponentu skupa C \ G. Neka je
R(G, E) skup svih racionalnih funkcija sa polovima u E. Tada je R(G, E)
metricki potprostor prostora H(G). Osim toga, ako je f H(G), tada postoji
niz (Rn )n u R(G, E), tako da je f = lim Rn (ravnomerno na kompaktnim
n
podskupovima od G).
Drugim recima, R(G, E) je gust u H(G).
Dokaz. Neka je K kompaktan podskup od G i neka je > 0. Postoji kompakt
H tako da je K H G, tako da svaka komponenta skupa C \ H sadrzi
neku komponentu skupa C \ G. Dakle, skup E preseca svaku komponentu
skupa C \ H. Rezultat sledi na osnovu teoreme Rungea za kompakt H.
Posledica 9.1.2. Neka je G otvoren skup u C, tako da je C \ G povezan
skup. Tada postoji niz polinoma (pn )n tako da je lim pn = f ravnomerno na
n
kompaktnim podskupovima od C.
Dokaz. Postoji kompakt H tako da je H G, i tako da C \ H ima samo
jednu komponentu (neogranicenu, naravno). Sada se uvek moze odabrati
E = {}.
Prethodna posledica ne vazi ako C \ G nije povezan skup u C, kao sto
pokazuje sledeci primer.
1
Carl David Tolme Runge (1856-1927), nemacki matematicar i zicar
170
Primer 9.1.2. Neka je f (z) = z1 za svako z = 0, i neka je G = C \ {0}. Pretpostavimo da postoji niz polinoma (pn )n tako da je lim pn = f ravnomerno
n
na kompaktnim podskupovima od G.
Tada za svako n N postoji neki polinom pn sa svojstom

1

pn (z) < 1 , ako je 1 |z| n.
z
n
n
Za iste vrednosti promenljive z sledi da je ispunjeno
|1 zpn (z)|
|z|
1.
n
Ako je |z| = n, onda je

|pn (z)| =
1
1
2
1
|zpn (z)| |zpn (z) 1| + .
n
n
n
n
Prema Principu maksimuma modula, sledi da je |pn (z)| n1 za svako z

sa osobinom |z| n. Specijalno, sledi da je pn (z) 0 ravnomerno na
zatvorenom jedinicnom disku cl D. Poslednje tvrdenje ocigledno nije moguce.
Posledica 9.1.3. Neka je K kompaktan podskup od C i neka je E = {n :
n N} najvise prebrojiv skup razlicitih tacaka, tako a svakoj povezanoj komponenti skupa C \ K pripada tacno jedna tacka skupa E. Tada za svaku
funkciju f koja je analiticka u nekoj otvorenoj okolini kompakta K, i za
svako > 0, postoji racionalna funkcija R ciji su svi polovi u skupu E, tako
da za svako z K vazi |f (z) R(z)| < .
9.2
Mitag-Leflerova teorema
Kao prirodna posledica Rungeove teoreme o aproksimaciji analiticke funkcije

racionalnim funkcijama, namece se Mitag-Leerova teorema.
Teorema 9.2.1. (Mitag-Leerova teorema 2 ) Neka je G otvoren podskup
od C, neka je A = {} skup razlicitih tacaka skupa G, tako da A nema
2
Magnus Gustaf (Gosta) Mitag-Leer (1846-1927), svedski matematicar
9.2. MITAG-LEFLEROVA TEOREMA
171
tacaka nagomilavanja u G, i neka je svakom A dodeljena neka racionalna

funkcija oblika
N ()
ck,
S (z) =
, z = .
(z )k
k=1
Tada postoji meromorfna funkcija f na G, tako da su polovi funkcije f
samo tacke skupa A, i pri tome glavni deo Loranovog razvoja funkcije f u
tacki A upravo jeste funkcija S .
Dokaz. Neka je (Kn )n niz kompaktnih podskupova od G, prema Tvrdenju
5.1.1. Neka je A1 = A K1 i neka je An = A (Kn \ Kn1 ) za n 2. Skup
A nema tacaka nagomilavanja u G, stoga nema tacaka nagomilavanja ni u
jednom skupu Kn . Prema konstrukciji, An Kn i Kn je kompaktan. Dakle,
An je konacan skup za svako n N. Neka je
Qn (z) =
S (z), z G.
An
Skup An je, dakle, konacan, te je Qn racionalna funkcija. Ocigledno, polovi

funkcije Qn leze u skupu Kn \ Kn1 za n 2. Stoga je Qn analiticka u nekoj
otvorenoj okolini kompakta Kn1 .
Prema Rungeovoj teoremi, za svako n N postoji racionalna funkcija Rn
sa svojstvom da svi polovi funkcije Rn leze u skupu C \ G, kao i da za svako
z Kn1 vazi
1
|Rn (z) qn (z)| < n .
2
Neka je
f (z) = q1 (z) +
(Qn (z) Rn (z)),
n=2
za one z G za koje poslednji integral konvergira.

Neka je M N proizvoljan broj. Tada na skupu KM vazi:
f = Q1 +
n=2
(Qn Rn ) +
(Qn Rn ).
n=M +1
Svaki sabirak u drugoj sumi je po modulu manji od 21n na skupu KM . Dakle,
(Qn Rn ) je ravnomerno konvergentan na KM ka analitickoj funkciji.

n=M +1
172

Sa druge strane, svaka racionalna funkcija Rn ima polove van G. Dakle,
f (Q1 + + QM ) = (R1 + + RM ) +
(Qn Rn )
n=M +1
je analiticka funkcija u KM . Sledi da je funkrija f meromorfna u KM ,

i pri tome je glavni deo Loranovog razvoja u svakoj tacki AM = A
(KM \ KM 1 ) upravo jednak pocetnoj funkciji S .
Na osnovu osobina niza (Kn )n , dokazano je trazeno tvrdenje.
Literatura
[1] J. Bak, D. J. Newman, Complex analysis, Springer-Verlag, New
York, 1997.
[2] J. B. Conway, Functions of one complex variable, Springer-Verlag,
New York, 1986.
[3] J. B. Conway, Functions of one complex variable II, SpringerVerlag, New York, 1995.
[4] T. W. Gamelin, Complex analysis, Springer-Verlag, New York,
2001.
[5] R. E. Greene, S. G. Krantz, Function theory of one complex variable, John Wiley & Sons, Inc., New York, 1997.
[6] K. Kodaira, Complex analysis, Cambridge University Press, Cambridge, 2008.
[7] S. Lang, Complex analysis, Springer-Verlag, New York, 1999.
[8] M. Mateljevic,
Beograd, 2006.
Kompleksne funkcije,
Matematicki fakultet,
[9] B. Mirkovic, Teorija mera i integrala, Naucna knjiga, Beograd 1990.

[10] M. Nikic, Osnovi kompleksne analize, Naucna knjiga, Begorad,
1992.
[11] D. Perisic, S. Pilipovic, M. Stojanovic, Funkcije vise promenljivih:
diferencijalni i integralni racun, Prirodno-matematicki fakultet,
Novi Sad, 1997.
173
174
LITERATURA
[12] V. Rakocevic, Funkcionalna analiza, Naucna knjiga, Beograd, 1994.
[13] W. Rudin, Real and complex analysis, McGrow-Hill, New York,
1987.
[14] B. V. Shabat, Vvedenie v kompleksnyi analiz I,II, Nauka, Moskva,
1985.
[15] E. M. Stein, R. Shakarchi, Complex analysis, Princeton University
Press, Princeton and Oxford, 2003.
[16] R. Shakarchi, Problems and solutions for complex analysis,
Springer-Verlag, New York, 1999.
Index
analiticki, 139
funkcija, 138
neprekidna, 14
putanja, 19
stereografska projekcija, 11
175

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kompleksna analiza

1 Elementarne osobine kompleksnih funkcija

9 Aproksimacija racionalnim funkcijama

Skup svih kompleksnih brojeva oznacen je sa C, odnosno C = {z = x + iy :

2 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

Teorema 1.1.2. Konjugovanje kompleksnih brojeva ima svojstva:

Svaki kompleksan broj z = x + iy je jedinstveno odreden svojim realnim

Rene Descartes - Renatus Cartesius - (1596-1650), francuski matematicar i lozof

Rastojanje u C i moduo kompleksnog broja

Rastojanje, ili metrika, u skupu C, denisana je na isti nacin kao Euklidovo3

Euklid iz Aleksandrije, E (oko 325. p.n.e. - 265. p.n.e.), grcki matematicar

4 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

Dokaz. Ako je z = x + iy, tada je |z| = x2 + y 2 |x|, a slicno i |z| |y|.

Trigonometrijski zapis kompleksnog broja

Tacke kompleksne ravni (razlicite od koordinatnog pocetka) reprezentuju se

precizno govoreci, sve argumente kompleksnog broja z mozemo opisati kao

6 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

Neka je (zn )n niz kompleksnih brojeva i a C. Niz (zn )n konvergira ka tacki

Dokaz. Jedinstvenost granicne vrednosti konvergentnog niza dokazuje se

Na osnovu |xn b|, |yn c| |zn a| = |xn b| + |yn c| sledi preostali

lim zn = z, lim (zn wn ) = z w, lim zn wn = zw.

Ako je pri tome w = 0, tada je

Abraham de Moivre (francuski matematicar), 1667-1754

Otvoren disk, zatvoren disk i kruznica sa centrom u a C poluprecnika

(2) Za svako > 0 postoji n0 N, tako da za svako n N sa svojstvom

8 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

Neka je w V . Tada je = d(w, V c ) > 0, te postoji b VQ tako da je

disjunktni otvoreni diskovi. Neka je d dijagonala skupa Q, kojoj ne pripadaju

(d Dn ), pri cemu su d Dn uzajamno disjunktni otvoreni intervali na

pravoj. Poslednja konstatacija nije moguca, te sledi da diskovi Dn ne mogu

Augustin-Louis Cauchy (1789-1857), francuski matematicar

Neka je (zn )n niz kompleksnih brojeva. Beskonacna suma

naziva se brojni red u C.

zn je (obicno) konvergentan, ako je niz delimicnih suna (Sn )n konvern=1

gentan. U tom slucaju je granicna vrednost S = lim Sn suma reda

Ako niz (Sn )n divergira, tada je red

Primer 1.1.2. Neka je q C i posmatrajmo qeometrijski red

1 + q + q 2 + . n-ta delimicna suma ovog reda je Sn = 1 + q + + q n1 =

Teorema 1.1.9. Red

Teorema 1.1.10. Ako red

Dokaz. Pretpsotavimo da je red zn apsolutno kovnergentan. Neka je > 0

10 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

Na osnovu Kosijevog kriterijuma primenjenog na red

Kompleksnoj ravni pridruzena je jedna beskonacno daleka tacka, oznacena

12 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

(2) lim d3 (zn , a) = 0.

Posledica 1.2.2. Neka je (zn )n niz u C. Tada su sledeca tvrdenja ekvivalentna:

(3) lim |zn | = .

Prethodni rezultati, izmedu ostalog, pokazuju da metricki prostori (C, d)

1.3. KOMPLEKSNE FUNKCIJE REALNE PROMENLJIVE

Kompleksne funkcije realne promenljive

Neka je M R i f : M C. Tada je f kompleksna funkcija realnog

Neka je M R i f : M C neka je kompleksna funkcija na M . Neka je x0

( > 0)( > 0)(x M )(0 < |x x0 | < = |f (x) A| < ).

oznaka lim f (x) = A.

Sledeci rezultat je jednostavno dokazati, istim metodama kao u slucaju

M sa svojstvom lim xn = x0 , vazi lim f (xn ) = A;

(2) Ako postoji

f (x), tada postoji i

f (x), i pri tome

(3) Ako je f = u + iv, pri cemu je u = Re f i v = Im f , tada postoji

14 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA

g(x), tada postoji i