STOCARSTVO DRUGI KOLOKVIJUM poslednja lekcija

22.05.2015
29.Sta predstavlja i sta mora da sadrzi obrok za ishranu domacih zivotinja?Sta se
podrazumeva pod potrebama domacih zivotinja u hranljivim materijama?Koji
parametri se uzimaju u obzir pri sastavljanju obroka?Obrok je kolicina svih hraniva
koja se daju zivotinji u toku 24h.On mora da sadrzi sve neophodne materije u odredjenoj
kolicini i u pravilnom medjusobnom odnosu sto zavisi od vrste i kategorije zivotinja,nivoa
proizvodnje,cene hraniva i drugih cinilaca.To znaci da obrok mora biti izbalansiran.
Pod potrebama zivotinja u hranljivim materijama podrazumeva se minimalna kolicina nekog
sastojka hrane koja je potrebna da obezbedi odvijanje odredjene funkcije u organizmu,a pod
uslovom da su ostale hranljive materije u optimalnoj kolicini.
Pri sastavljanju obroka mora se voditi racuna o:
1.
2.
3.
4.
5.

Potrebama zivotinja u energiji i hranljivim materijama u toku dana

Vrsti i kolicini svakog hraniva
Hranivima koja ce se koristiti za balansiranje obroka
Nivou energije i hranljivim materijama iz razlicitih hraniva
Obezbedjenosti trzista hranivima(vrsta i kolicina) i mogucnost realizacije proizvedenih
proizvoda
6. Nacinu drzanja i ishrani zivotinja,distribuciji hrane,broju hranjenja i drugom.
30.Navesti karakteristike ishrane krava u laktaciji?Posle teljenja krava konzumira
manje hrane,sto znaci da zivotinja koristi vlastite rezerve stvorene u periodu zasusenosti.U
ranom periodu laktacije se smanjuje telesna masa krave sve dok se obrok kolicinski ne
normalizuje,a to je izmedju 10. I 15. Dana posle teljenja.Povecanje obroka,pre svega ucesca
koncentrata,iznad potreba,naziva se AVANSIRANJE.Obavlja se u cilju povecanja mlecnosti i
odrzavanja iste sto duzi vremenski period.Avansiranje se nastavlja sve dok krava reaguje na
vecu kolicinu hrane povecanjem dnevne mlecnosti,odnosno do postizanja
maksimuma.Ishrana krava treba da obezbedi visoku proizvodnju,dobro zdravlje i reprodukciju
krava.Ishrana krava u letnjem periodu zasniva se nakoriscenju zelene mase sa
pasnjaka,livada i oranica.U zimskom periodu obroci treba da sadrze kvalitetno seno,kako
livadsko tako i leguminoza.Kod visoko proizvodnih grla pored sena neophodno je da obroci
sadrze socna i koncentrovana hraniva.Kvalitetna silaza je veoma dobro hranivo u zimskom
periodu.Ukoliko se kombinuje sa senom,tada odnos moze biti 5-6 kg silaze i 0,6 do 0,8 kg
sena na 100kg TM krava.Od sporednih proizvoda industrije daju se rezanci repe(svezi,silirani
ili suvi),treber i redje dzibra.Nivo ishrane krava zavisi od telesne mase,kolicine mleka i
sadrzaja mlecne masti u toku dana i perioda steonostiUkoliko krava proizvodi mleko sa manje
od 4% mlecne masti,neophodno je izvrsiti preracunavanje na 4% mast korigovano mleko (4%
MKM).4%MKM=0,4M+15F u kojoj je:M-kolicina mleka,F-kolicina mlecne masti u
proizvedenoj kolicini mleka.Na osnovu telesne mase i proizvedene kolicine 4% MKM odredjuju
se potrebe krava u hranljivim materijama.
31.Navesti karakteristike ishrane zasusenih krava?Pravilna ishrana u periodu
zasusenosti omogucava stvaranje rezervnih hranljivih materija u organizmu krave
neophodnih za proizvodnju mleka u narednoj laktaciji.Zasusivanje se obavlja smanjenjem
broja muza u toku dana,a zatim potpunim prestankom muze.Istovremeno se smanjuje ucesce

socnih i koncentrovanih hraniva u obroku.Obroci za ishranu zasusenih krava treba da

podmire potrebe u hranljivim materijama za:
1.
2.
3.
4.
5.

Odrzavanje zivota
Razvoj ploda
Popravka kondicije
Stvaranje rezervnih hranljivih materija za proizvodnju mleka u prvim danima laktacije
Porast mladih krava koje nisu zavrsile porast

Potrebe zasusenih krava se odredjuju na osnovu telesne mase,proizvodnje mleka koja se

ocekuje u narednoj laktaciji i meseca bremenitosti.U ishrani ove kategorije krava treba
koristiti kvalitetna hraniva.To su zelena masa sa pasnjaka,livada i oranica(letnji
period),seno,korenasta i krtolasta hraniva,silaza (zimski period).Hrana mora biti
sveza,cista,ispravna i nikako smrznuta.Pokvarena,smrznuta i budjava hrana moze dovesti do
poremecaja u probavnim organima,a ponekad i do pobacaja.Obrok se postepeno smanjuje i
to do 7 dana pre teljenja,narocito kolicina socne hrane i koncentrata.Dobar obrok je
sastavljen od sena,ovsa i mekinja.Na dan teljenja,kravama se moze dati napoj od psenicnih
mekinja,prekrupe ovsa i semena lana.Smatra se da kolicina SM u obrocima zasusenih krava
ne bi trebalo da predje 2,5% TM,odnosno preporuke su da to bude 1,5-1,8 kg SM/100 kg TM.
32.Navesti karakteristike ishrane teladi?Prva hrana za telad je kolostrum.Sadrzaj
zastitnih materija odnosno imunoglobulina u kolostrumu se stalno menja,tako da ih 24h posle
teljenja,ima samo 40-50%.Ishrana kolostrumom treba da pocne 1-2h posle rodjenja I da se
obavlja 3 do 5 puta u toku 24h.Punomasno mleko se zamenjuje regenerisanim u uzrastu
teleta od 15,a jos uspesnije posle 20 dana.Zamene za mleko (regenerisano) cesto sadrze
obrano mleko,mast,vitamine,mineralne materije,antibiotike I dr.Obrano mleko se moze
koristiti za napajanje teladi posle trece nedelje zivota.Telad se mogu napajati vecim,manjim I
minimalnim kolicinama mleka.Poznato je da se sa povecanjem kolicine mleka u obrocima
postize veci dnevni prirast.Tele popije I do 12 kg mleka.Prirast zenske teladi ne mora biti
visok,pa je zbog toga ogranicena ishrana mlekom na oko 6 kg.Ishrana teladi mlekom moze se
obavljati sisanjem ili napajanjem(punim I obranim mlekom I zamenama za mleko).Napajanje
se obavlja pomocu cucli ili iz kofa.U ishrani se moze koristiti I automatsko napajanje
mlekom.U drugoj nedelji zivota tele dobija koncentrat I seno po volji.Kasnije kada se postigne
konzumiranje oko 2 kg koncentrata dnevno,njegova kolicina se ogranicava na taj nivo.U
slucaju kada se koristi seno visokog kvaliteta,tada koncentrat moze sadrzati vise zitarica I
obrnuto,ukoliko je slabijeg kvaliteta,smesa mora biti sa vise proteinaOstala kabasta hraniva
se upotrebljavaju za ishranu teladi posle drugog,odnosno treceg meseca uzrasta.Suva
kabasta hraniva povoljno uticu na razvoj buraga I pocetak pojave prezivanja.
33.Navesti karakteristike ishrane junadi u tovu?Tov junadi je u svetu I kod nas
najcesci,jer se od ove kategorije dobiju znatne kolicine mesa odlicnog kvaliteta.Za tov se
koriste muska junad koja intenzivnije rastu,bolje iskoriscavaju hranu I imaju kvalitetnije
meso.Tov moze biti intenzivan (do 12 meseci ili 400-450 kg) I poluintenzivan ( do18
meseci uzrasta ili 500-550 kg).Intenzivan tov se obavlja koncentrovanim I
polukoncentrovanim obrocima.Koriscenjem kompletnih smesa ostvaruje se dnevni prirast od
1,0 do 1,5 kg,a utrosi se 6-7 kg koncentrata za 1 kg prirasta.Najcesci tip ishrane je
polukoncentrovanim obrocima jer se postizu zadovoljavajuci prirasti,dobar kvalitet mesa,a
istovremeno ovaj tip tova je ekonomicniji.U pocetku je ucesce koncentrata manje,a kasnije se
povecava.Polukoncentrovanim obrocima mogu se postici prirasti junadi od 1,0-1,2 kg/dan.Od
kabastih hraniva za ishranu junadi se upotrebljavaju seno (livadsko I leguminoza),silaza,sirovi

rezanci repe I zelena masa.Vece kolicine sena smanjuju ekonomicnost tova junadi,zbog
visoke cene ovog hraniva.Medjutim,pozeljno je da u obroku bude bar 1kg sena.Kada trziste
zahteva nesto masniju junad,tada se ona tove do 16 odnosno 18 meseci uzrasta I mase 450550 kg (dnevni prirast je 0,7-0,8 kg).Tov junadi starije od 12 meseci moze se organizovati
samo na obrocima sastavljenim od kabaste hrane.Tada se ostvaruje prirast od 0,8 do 1,0 kg
dnevno.Najekonomicnije tov junadi je na pasi I moze da traje od maja do septembra,sto znaci
od 3 do 5 meseci.Moze se istovremeno obavljati prihranjivanje junadi manjim kolicinama
koncentrata.
34.Navesti karakteristike ishrane ovaca?Osnovni principi ishrane ovaca su isti kao I
goveda jer su ovce,takodje,prezivari.Medjutim,ovce bolje koriste zelenu masu sa pasnjaka,pa
prema tome I celulozu.Ishrana ovaca mora biti ujednacena jer one stalno proizvode vunska
vlakna,a sa druge strane mogu stvoriti velike kolicine rezervnih hranljivih materija.U letnjem
period osnovna hrana za ishranu ovaca je zelena masa sa pasnjaka.Dnevne kolicine zelene
mase variraju od 5 do 10 kg.Osnovna hrana u zimskom period je livadsko seno ili leguminoza
(1-2 kg dnevno).Pored suve kabaste hrane za ishranu ovaca mogu se koristiti silaza (3-5 kg) I
socna hraniva,kao sto su mrkva I repa (2-6 kg),zrnasta
(kukuruz,ovas,grasak,grahorica),sporedni proizvodi (psenicne mekinje,suncokretova
sacma,repini rezanci I dr.)Hraniva zivotinjskog porekla se veoma retko upotrebljavaju u
ishrani ovaca.Ishrana ovaca pre I u toku pripusta bi trebalo da bude kvalitetna jer povoljno
utice na broj jagnjadi,mlecnost,kvalitet I kolicinu vune.U poslednjoj trecini bremenitosti
ishrana ovaca mora biti takva da zadovolji potrebe razvoja ploda,popravku kondicije I
proizvodnju mleka u laktaciji.Ukoliko zelena masa u letnjem I seno u zimskom period nisu
kvalitetni,tada obroci za ishranu treba da sadrze I smesu koncentrata.Potrebe u pogledu
hranljivih materija ovaca u laktaciji zavise od dnevne kolicine I energetske vrednosti
mleka.Ovce u laktaciji pored kabaste hrane dobijaju I deo koncentrata.Jagnjad moze sisati 34 meseca.Prihranjivanje jagnjadi najcesce pocinje od trece nedelje zivota.Obavlja se
kvalitetnim senom I koncentratom.Od treceg meseca uzrasta ogranicava se kolicina
koncentrata u obroku.Ishrana jagnjadi zelenom masom moze poceti vec sa 15 dana
zivota,ukoliko su ona ojagnjena u prolece ili pocetkom leta.U zavisnosti od kategorije ovaca I
nacina ishrane obavlja se:
1.
2.
3.
4.
5.

Tov
Tov
Tov
Tov
Tov

jagnjadi na sisi do 3. Odnosno 4. Meseca zivota

zalucene (Odbijene) jagnjadi sa 20-25 kg TM
zalucene jagnjadi na pasi
siljezadi rodjenih u toku zime ili rano u prolece
odraslih ovaca

35.Navesti karakteristike ishrane svinja?Svinja je monogastricna zivotinja I

svastojed,sto znaci da dobro iskoriscava hranljive materije iz hraniva biljnog I zivotinjskog
porekla.Ona dobro iskoriscava skrob,mast I protein,ali slabije vecu kolicinu
celuloze.Medjutim,manju kolicinu celuloze u obroku (do 7%) svinje vare relativno
dobro.Potrebe svinja u energiji I hranljivim materijama prikazuju se kao ukupne,a to znaci da
obuhvataju potrebe za odrzavanje zivota I proizvodnju.Proteini su neophodne hranljive
materije za svinje.Najcesce se potrebe iskazuju u procentu sirovih proteina u smesi,a u
mesovitim obrocima u g/grlu/dan.Kombinacijom protein iz biljnih I hraniva zivotinjskog
porekla mogu se podmiriti potrebe svinja u esencijalnim aminokiselinama.Potrebe u
mineralnim materijama,pre svega u kalcijumu,podmiruju se stocnom kredom,dikalcijum
fosfatom ili kostanim brasnom.Istrazivanja potreba svinja u vitaminima su pokazala da se
cesto kod njih javlja hipovitaminoza,ukoliko se isti ne dodaju smesama.Osnovna

karakteristika ishrane svinja je da ove zivotinje koriste smese koncentrata,ali se kod nekih
kategorija upotrebljavaju I kabasta hraniva(obroci za suprasne krmace I krmace u
laktaciji).Najcesce je to lucerka koja moze da zadovolji do 50% potreba krmaca u
proteinima,vitaminima I mineralnim materijama.Obroci za krmace mogu da sadrze do 15 kg
ovog kabastog hraniva.Osnovna hraniva u ishrani svinja su zrnevlje
zitarica(kukuruz,jecam,ovas) kojima se dodaju sacme uljarica (sojina,arasidova I
suncokretova sacma ) I animalna proteinska hraniva ( riblje brasno,mesno brasno,obrano
mleko u prahu).Svinje se mogu hraniti suvom,vlaznom ili tecnom hranom.Hranjenjem svinja
moze biti po volji ili ograniceno (obrocno).Pri sastavljanju smesa sva hraniva se mogu podeliti
na:
1.
2.
3.
4.

Ugljenohidratna(osnovna)
Proteinska (biljnog I zivotinjskog porekla)
Mineralna
Vitaminski dodatci I aditivi

36.Navesti karakteristike ishrane zivine?Svarljivost ugljenih hidrata za kokosi je veci od

50,masti 80-90,a proteina nesto veca od 85%.Zivina uopste ne vari celulozu.Perje je bogato
sumporom,sto znaci da se zivini moraju obezbediti neophodne aminokiseline,pre svega
metionin,koji sadrzi ovu materiju.Najcesce se u ishrani kokosi govori o potrebama u
energiji,proteinima,mineralnim materijama I vitaminima.Potrebe u energiji zavise od nivoa
proizvodnje,uslova drzanja I ostalog.Energetska vrednost hrane u ishrani kokosi se iskazuje u
ME.Pri normiranju potreba u ishrani zivine mora se voditi racuna o bioloskoj vrednosti
protein,odnosno njihovom aminokiselinskom sastavu.Smatra se das u posebno vazne sledece
aminokiseline:lizin,metionin,triptofan,cistin I arginin.Potrebe zivine u vitaminima A I D su
velike,ali neophodni su I vitamin E I B grupe.Za ishranu kokosi koriste se sledeca hraniva:
1. Energetska(kukuruz,psenica)
2. Proteinska(sojina sacma,suncokretova sacma,riblje brasno,mesno brasno,brasno od
perja,krvno brasno I druga)
3. Mineralna(stocna kreda,kostano brasno,dikalcijum fosfat,jodirana so,mikroelementi)
Pored navedenih hraniva kokoskama se dodaje kamenje (sljunak,grit) zbog mehanicke uloge
u varenju hrane.Na individualnim gazdinstvima mogu se upotrebiti kabasta hraniva za
ishranu kokosi (mlada trava,lucerka,detelina,kupus,mrkva,silaza I dr).Potrebe razlicitih
kategorija zivine u energiji I hranljivim materijama su razlicite.Imamo ishranu priplodnog
podmlatka,tov pilica-brojlera itd