Radivoje Rale Damjanovi

(R)EVOLUCIJSKA AFORIZNICA
RADETA ERGOVIA

Ne mirei se sa bezizlaznou, izranjajui u trenutku poraza aforizam, kao sublimat duha, kao refleksija na
stvarnost, ima pleme-nitu misiju u oslobaanju oveka i podsticanju njegovih stvaralakih i ljudskih sloboda.
U traganju za istinom, oponirajui svakoj vlasti, organizovanoj i kolektivnoj lai i za-bludi, satiriari su
poput savremenih Diogena koji, u osvetljavanju ovekove sudbine, koriste aforizam umesto fenjera.
U sveoptoj hipokriziji i poplavi brojnih knjiga i knjiga, satiriara i satiriara, knjiga aforizama Izdajnici
evolucije, jednog od najuvenijih abakih ivijaa i najplodnijih srpskih satiriara Radeta ergovia, izdvaja se
zrelou, misaonou i hrabrou da se srpska satirina misao prezentuje na drugaiji nain. Nain koji nije
svojstven utapanju u unapred utvrene obrasce i kalupe, kao uostalom i celokupno ergovievo stvaralatvo.
etiri decenije svog usamljenikog knji-evnog rada i naeg ivljenja, on je apsolvirao u desetak knjiga
metaforikih naslova, poev od prve Doskoci, preko knjiga Koska je baena, Brute brate, Oslukivanja iz
sklonita..., pa do najnovijih U demokratiji do gue i Izdaj-nici evolucije.
Kao nastavlja tradicije nadaleko poznatog ivijakog humora i abakih ereta, iji je rodonaelnik bio
uveni Mika Krsti Toko-nja, ergovi svoje aforizme ispisuje sa dozom zdravog humora koji ohrabruje i
krepi, ali u njihovoj osnovi i vieslojnosti kriju se jasne poruke i slike vremena u kojem ivimo: Nae je da
glasamo. Posle toga nita vie nije nae.
U pokuaju da odgoneta vreme i svoje tra-janje u njemu, veto se igra metaforama i simbo-lima
razotkrivajui nalije tog istog vremena i njegove protagoniste koji vladaju i presuuju u ime sile, i stavljaju se
u poziciju straara duha i ocenjivaa umetnosti tamo gde vai samo estetski sud: Demokratski dijalog uvek se
za-vrava monologom jaeg.
Ve u svojoj prvoj knjizi Doskoci, Rade ergovi pokazuje zavidno umee u oblikovanju ove najkrae i
najpopularnije knjievne forme dokazujui da se duh oslobodio boce. Sabirajui utiske i iskustvo iz prethodnog
vremena, on pokuava da doskoi onima koji su uskoili u Brozove mrtvake koije i nae ivote, i pod
izmenjenim nazivom iste firme, voze poasni krug: Ko sa komunistima tikve sadi, ne ostaje mu ni seme.
Naslovom naredne knjige Koska je baena, kao svojevrsne parodije i aluzije na poznatu Ce-zarovu misao
Alea iacta est (Gius lulius Caesar, 100 44. p.n.e.), ergovi upozorava na srpski Rubikon u koji nas
nepovratano guraju oni koji jau na elu kolone. Vae victis!
Suoen sa Hamletovskom dilemom i crnim slutnjama o rasparavanju Srbije, ergovi nas stavlja pred
zapitanost: Ako iptarima damo Kosovo, da li e biti mirna Baka?
U knjizi Oslukivanje iz sklonita, objav-ljenoj 1999. godine, dominira ratna tematika. Satiriar se bavi
sudbinom svoga naroda suoe-nog sa agresijom i hegemonizmom NATO pakta i njegovih satelita. Knjiga nije
samo lament nad Srbijom, ve i svojevrsna patriotska odbrana srpskog nacionalnog bia od neokolonijalizma
uvijenog u oblandu tzv. novog svetskog poretka: Tek kad sie na zemlju, agresor e videti svoga Boga!
Svoje vienje demokratskog preobraaja Srbije i tragiku novog vremena, najbolje oslika-vaju njegove knjige
Brute, brate i U demokra-tiji do gue.
Brute, brate aforizam antologijske vred-nosti koji je pozajmio naslov knjizi, sastoji se od samo dve rei
osenene tamno. Dve rei koje prerastaju u vapaj, ali ne vapaj za osvetom, za prizemnim razraunavanjem sa
politikim ne-istomiljenicima, za reprizom tragedije iz Rimskog senata (15. marta 44. p.n.e), ve vapaj na
raun naeg balkanskog mentaliteta i odbrana od anateme koja vekovima prati srpski narod i srpske vladare.
ergovieva knjievna teza da svako ima svog Bruta, svakako nije iznenaenje, jo manje otkrovenje, ve
opominjua slika karakterolo-gije Srba i mentalnog stanja nacije.
Petooktobarske promene udahnule su novu nadu Srbiji eljnoj demokratskih vrednosti, ali su
istovremeno otkrile i drugu stranu medalje.
Ukus demokratije najbolje je osetio grki filozof Sokrat (469 399. p.n.e), kad je nakon re-volucije i pobede
snage naroda, osuen na smrt ispijanjem otrova kukute, i to od strane onih ija je prava i nunu slobudu
miljenja branio. To je doprinelo da Sokratov uenik Platon prezre demokratiju i ceo svoj ivot posveti borbi
protiv takvih demokratskih vrednosti.
U knjizi U demokratiji do gue, ergovi platonski sumnjiav: Na granicama demokra-tije, carina se plaa
glavom.

Demokratija se ovde pojavljuje kao misaona imenica tzv. malog oveka koji se davi u poplavi sveopte
vrednosne hipokrizije i demagokih poruka vlasti. Njegov otpor prema stvarnosti ima plemenitu misiju u
odbrani ljudskog do-stojanstva i slobode miljenja: Ne interesuje me bolje sutra. Imate li vi neto za danas?
Svoj semantiki opus, ergovi dopunjuje najnovijom knjigom nesvakidanjeg naslova Izdajnici evolucije,
vraajui nas na tlo na kojem su elolucijski i revolucijski tokovi dav-no zaustavljeni, a civilizacijski razvoj
sveden na lepe elje i obeanja aktuelnih politikih struktura u ijoj su osnovi borba za vlast i vlastita korist:
Neki nai politiari su orjentisani levo, neki desno. Ipak, najbolje ive oni u centru.
Aforizme gradi na istom iskustvu, na proivljenom i doivljenom. Na svom bogatom ivotnom putu,
preiveo je i prevalio preko svojih plea brojne politike sisteme i garni-ture, egzistirao je u velikoj, srednjoj i
maloj Jugoslaviji, savremenik je raanja velike i male Srbije i zaudo ostao je normalan, otrouman i hrabar
da uvek kae ono to misli, da pre-pozna i da se nasmeje tuoj gluposti, ne tedei nikoga. Ali isto tako, zadrao
je dovoljno duha da se naali i na svoj raun i raun sopstvene naivnosti: Otkako sam glasao za promene, ni
sebe vie ne mogu da prepoznam.
Tokom viedecenijskog knjievnog prega-latva u osvetljavanju i dokazivanju vlastitih zabluda i zabluda
veine, njegovi aforizmi su evoluirali u zrele sentence i odavno prerasli one koji su izneverili evoluciju i vratili
nas unazad pod isto ono drvo gde je evolucijski pro-ces i zapoeo. Pod istu onu Tarabia ljivu koja predstavlja
srpsku budunost u peora-tivnom smislu.
- Pamet u glavu. Paso u ruke! savetuje autor, aludirajui na ve tradicionalni izvoz srpske pameti i srpske
mladosti koje u ne-dostatku jasne perspektive, svoju budunost vide daleko od Srbije. Daleko od ovog naeg
ne-mirnog balkanskog pejzaa koji je vekovima simbol za glupost i paradigma za najsurovije i najtraginije
slike ljudske civilizacije.
Komponujui svoju knjigu, Rade ergovi se rukovodio iskljuivo kvalitetom raspoloivih
aforizama. I sainio zanimljiv mozaik naeg ivljenja, pokrivajui sve teme koje zanimaju savremenog oveka
od istorijskih i filo-zofskih do socijalnih i politikih. Ironini i duhoviti, lucidni i provokativni, iskreni i topli,
oplemenjeni ilustracijama majstora ka-rikature Aleksandra Blatnika i Miroslava Ge-orgievskog, aforizmi u ovoj
knjizi afirmiu ergovia kao autora zavidne tvorake i ine potencije, energije i duha.
Ako ovom delu pridruimo i sve prethodne ergovieve naslove, dobijamo pravu (r)evo-lucijsku aforiznicu
ovog autora ije stvara-latvo znaajno doprinosi razvoju srpske sa-tirine misli i predstavlja ubojito oruje u
osvajanju stvaralakih sloboda.
U uverenju da e knjiga Radeta ergovia, Izdajnici evolucije, opravdati svoje postojanje i razloge svog
(r)evolucijskog nastanka, mi je iskreno pozdravljamo i preputamo kritikom i estetskom sudu itaoca.
________________________

ivot je maskenbal golih i bosih!

Life is masquerade of naked and barefoot!
ivojin Deni*

________________________

Knjigu "Pljaka im materina" otvara Borislav

Bogdanovi aforizmima: "Sloboda kretanja je
zagarantovana, ali nije dovoljno bezbedna" i "Ko
se klanja duboko najlake ga je utnuti".
Neboja Borovina govori o vlastodrcima i narodu:
"Podijelili su vlast. Njima su pripale finansije, a
narodu - policija". "Nikuda ne idemo, a stigli smo
do prosjakog tapa".
Sran Dini daje nedvosmislenu ocjenu: "Politiari
su talas u moru gluposti".
Aforistiki klasik Rade ergovi ne izlazi iz svoje
utvrene tematike i forme. On ljulja pojave iz temelja.
Gleda uvijek da to vie znaenja utisne u vrsto
strukturisan aforizam, bavei se vjeitim temama
ivota:
"Razbio sam foto-aparat stranom izvetau. Ne elim
da kvari sliku o Srbiji"; "Teko je pisati srpsku dramu.
Ima mnogo obrta", "Sirotinja daje ivot za otadbinu.
Nema nita sitnije";"Tajkuni kupuju samo domau
robu. Poslanike posebno".
Slobodan ivanovi kae: "I jesmo magarci - u
kakve se konje uzdamo", "Umro je prirodnom
smru. Od gladi", te "Nema posla. Nema stanova.
Nema hrane. Nema mjesta na groblju - mora se
ivjeti".

PLJAKA IM MATERINA
Priredio Grujo Lero
________________________

"DOVELI SU NAS DO
PROSVJETNOG TAPA"

("Pljaka im materina" - zbornik aforizama "Nosorog",

B. Luka, 2010)

U izdanju baljalukog "Nosoroga" bijeljinska

"Grafosemberija" dan uoi 1. aprila - Svjetskog dana
ale - odtampala je zbornik aforizama "Pljaka im
materina", koji je priredio Grujo Lero.

Dragan Ili primjeuje: "obani u foteljama najbolje

umiju da uvaju svoj posao" i "Imamo sloenu
dravu i - proste politiare" , "ukav se nikad nije
mogao bosti s rogatim, ali jeste sa njegovom
enom".
Aforizmi Ranka Lalovia su socijalni: "Komiji
sam prije mjesec pozajmio kost za supu - jo mi je
nije vratio"; "Hoemo u Evropu, a u narodnim
kuhinjama jo nema beke nicle"; "Usvojen je
budet, ali je stavka za kontejnere i ove godine
zaboravljena" .
Za sastavljaa ovog izbora i vrsnog aforistiara Gruja
Lera dr Zorica Turjaanin kae da je domiljati
aljivdija, opievskog kova:
"Pljaka im materina: Doveli su nas do prosvjetnog
tapa". "Onaj to je ivio od danas do sutra - umro je
jue", "Velika ekonomska kriza najvie je pogodila male"; "Cijeli svijet je jedno globalno selo.
Potemkinovo".
"Ako vlada ne odobri subvencije za sjetvu, na asu
lektire neu moi da obradim ni Gliievu 'Prvu
brazdu', a kamoli 'Uzoranu ledinu' Mihaila olohova".

Aforistiar iz Crne Gore Savo Martinovi kae:

"Socijalizam je poeo dobrovoljnim radom, a
zavrio se prinudnim odmorima"; "Policija mu je
promenila lini opis. A bio je ruan kao lopov";
Lero je utemeljio (2004) Meunarodni festival humora Mitar Mitrovi jedini je predstavljen aforizmima za
i satire u Bijeljini, gdje e 9. aprila ove godine biti djecu, iz kojih zrae izrazite simpatije za najmlae:
odran Sedmi susret aforistiara. "Mene deda uvek saeka ispred kole. A onda ga ja
odvedem do kue da ne zaluta"; "Moj tata je lekar.
Zbornik "Pljaka im materina" predstavlja izbor On ne prima mito, samo pare"; " Nastavnica nam
najboljih aforizama i humoristiko-satirinih pjesama predaje seksualno vaspitanje. Ali nee nita da nam
koje je izgovorilo sedamnaest autora, uesnika 6. pokae".
Festivala humora i satire "Bijeljina 2009".
Milada Obrenovia okupiraju, uglavnom, drutvene
"Krajnje je vreme da se aforizam svrsta u poeziju, jer teme: rat, politika, demokratija, ekologija:
ima skoro sve odlike pesme: jasno definisanu formu, "Ako nastave da unitavaju ume, posjei e nam i
tematsko-motivsku osnovu, lirske slike, zvuk i porodino stablo"; "Zastala mi kost u grlu. Uzeo
melodiju, unutranju dramatinost i dinamiku, jeziko- sam u usta previe demokratije".
stilsku figurativnost, izrazito naglaenu ideju. Da
postoji slinost sa pesmom, potvruje i Makedonski klasik Vasil Tolevski pronie jo dublje u
satirina poezija koju je Lero uvrstio u ovaj izbor. drutveni kontekst ivota: "Ako je ovo drutvo po
Mnogi stihovi su isti aforizmi" - stoji u recenziji meri oveka, meni je tesno"; "Bin Laden kritikuje
Ljubomira orilia. nau vladu. Nije mu ostavila nita za ruenje".
"Posle manjeg ili veeg iznenaenja, ponekad i oka
koji doivi, italac se - zahvaljujui ivotodajnoj snazi
koju ima aforizam - brzo oporavlja. Obino se blago
nasmei ili prasne u smeh. Ponekad smeh pree u
grohotno smejanje, koje ume da dobije i jetku boju
ironije i sarkazma. To znai da je pogoena ciljana
meta, razoblien negativni smisao predmeta
prikazivanja i dobaena do italaca poruka koja
otrenjuje" - naglaava orili.

Nenad orili kae: "Nesporazum smo brzo

razreili. Zapoeli smo rat"; "Drava je puna kao
ipak. I to graanima otvoreno pokazuje"; "Kad se
budala opameti, ode u politiare".
Jedan od najprisutnijih satiriara naeg vremena Aleksandar otri - vrhunski je ovladao problemom
aforistike aktuelnosti:
"Kupio sam na tenderu fabriku sa dvesta radnika. Neka
ih, hleba ne trae"; "Policija u stopu prati kriminalce. A
neke je ak i pretekla"; "Poinju proleni radovi.
Ustae kuka i motika"; "Ni Amerika nije u Evropskoj
uniji, pa ta joj fali"....