Graanski zakonik kraljevine Srbije (1844 god.

) sa
kasnijim izmenama
SRPSKI GRAANSKI ZAKONIK IZ 1844. GODINE
Pojedine odredbe Zakonika iz 1844. godine, kao to su odredbe o ugovoru o poklonu, o odbeglom roju pela i o
promeni vlasnitva prilikom odrona zemljita, jo uvek se primenjuju u Srbiji, jer ta materija nije regulisana
novim zakonima
Pojedine odredbe Srpskog graanskog zakonika iz 1844. godine jo uvek se primenjuju u Srbiji, jer ta materija
nije regulisana novim zakonima, potvrdilo je agenciji Beta vie pravnika i advokata.
Srpski graanski zakonik se de fakto primenjivao sve do 1978. godine, kada je donet novi Zakon o
obligacionim odnosima (Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br. 31/93 i
Sl. list SCG, br. 1/2003 Ustavna povelja prim. red), koji ipak nije regulisao celokupnu materiju, pa se
Srpski graanski zakonik i danas koristi u pojedinim odredbama.
On se i danas koristi kada je u pitanju ugovor o poklonu. Koristi se i kada je u pitanju odbegli roj pela i
predvia da ukoliko vlasnik ne pronae odbegli roj u roku od 24 sata, on pripada onome koji ga je naao.
Roj od tvoga preseda tvoj je, i ti ima vlasti ustopce vijati ga, i gde god nae, uzeti ga. No ako ti njega za 24
sata vijati prenebregne, prestaje biti tvoj, i pripada kao i druga divlja onome, koji ga uhvati, navodi se u tom
zakoniku iz polovine 19. veka.
Takoe, ovim zakonikom se odreuje i promena vlasnitva prilikom odrona zemljita. Srpski graanski zakonik
pisao je pravnik i knjievnik Jovan Hadi, po ugledu na Austrijski graanski zakonik, uz unoenje delova iz
Zakonopravila svetog Save i iz srpskog obiajnog prava.
Rad na donoenju tog zakonika inicirao je knez Milo Obrenovi, koji je Hadia angaovao uz pomo
austrijskih vlasti, jer je Vojvodina u to vreme pripadala Habsburkoj Monarhiji.
Zakonik je interesantan i jer ga je Hadi pisao jezikim stilom kakvim se prialo u Vojvodini u 19. veku. Jovan
Hadi, poznat i pod pseudonimom Milo Sveti, roen je u Somboru 1799. godine a umro u Novom Sadu
1869. godine. Bio je knjievnik, prvi predsednik Matice srpske, dopisni lan Drutva srpske slovesnosti i
Srpskog uenog drutva. Hadi je bio i jedan od najistaknutijih boraca protiv reforme srpskog jezika, koju je
predvodio Vuk Stefanovi Karadi.
GRAANSKI ZAKONIK ZA KRALJEVINU SRBIJU (tekst Zakona od 11. marta 1844. godine, sa
izmenama i dopunama)
UVOD
A) O GRAANSKIM ZAKONIMA UOPTE
1
Knjaz u saglasiju sa Savetom, osnivajui se na Ustavu zemaljskom izdaje ovaj Graanski zakonik za pravac
svima iteljima i sudovima Srbije.
2
U Zakoniku ovom propisani su zakoni graanski kao postojana pravila radi pravde i pravice, koja se od svakog
Srbina prema bratu svome Srbinu u uzajamnim svojim posebnim pravima i dunostima iziskuje.

3
Zakoni ovi od onoga asa, kako su svojim putem obnarodavani, imaju silu i vanost u narodu i u sudu, i ovu
zadravaju donde, dokle ih zakona vlast propisanim nainom preinaila ne bi.
4
Samo Knjaz sa saglasijem Saveta moi e ovaj Zakonik ili pojedine u njemu zakone u sluaju potrebe
preinaiti, dopuniti ili drugima zameniti.
5
Svaki itelj Srpski, bio on u Srbiji ili van Srbije, imae se ovih zakona drati.
6
I sam inostranac u poslovima sa srpskim iteljima, ili sa inostrancem u Srbiji, nai e pravicu po ovim
zakonima; osim ako on nije posao u tuoj zemlji zakljuio, ili naroito za tue zakone vezao, ili se on zakonim
sledstvima u tuoj zemlji nadati ima.
7
Zakoni ovi nemaju povratne sile; oni se prostiru samo za unapredak. No prava iz preanjih dela ili postupaka
po uobiajenom nainu utvrenih proistiua, u koliko sudskim putem ne bi konanom presudom reena bila,
sudie se po ovim zakonima, u onim dogaajima, gde dosad propisanoga zakona bilo nije.
8
Smisao zakona niko da ne izvre, i krivo da ne tumai. Svaki da pazi na rei, i njihovo pravo znaenje, pa ako
mu se ne bi tako razumeti dalo, onda neka pogleda na druge ovde izloene podobne zakone, i neka ispita
nameru zakonodavca, pa sravnivi ga s ovima neka ga tako protumai, kako da se sa osnovima zdravoga
razuma i prirodne pravice slae.
9
Tumaenje zakona samo e ono imati silu zakona, koje bi se putem vlasti zakonodavne, to jest od Knjaza sa
saglasijem Saveta uinilo.
10
Ako bi se sluaj kakvi na sudu pojavio, za koji naroitog zakonog propisa ne bi bilo, onda e se isti po optim u
ovom Zakoniku postavljenim osnovima, ili optepoznatom dosadanjem obiaju razumno i savesno reavati,
nikako ne isputajui iz vida zakone propise za podobne sluaje.
11
Vie presuda jednako izreenih u podobnim sluajevima sainjavaju postojano sudsko tumaenje, i samo e se
kao takvo smatrati, i kao na takvo prizrenje imati, ali sile zakona jo zato nema.
12
Pretpisi i uredbe, kojima se crkvena, vojna, policijska, kaznaejska, zloina i ostala zemaljska dela, upravljaju i
svruju, ne spadaju u ovaj zakonik Graanski.
13

Volja i naredbe oveija zastupa zakon, a zakon naknaa volju i naredbu oveiju. No u onome, to se tie
javnoga poretka i blagonaravija, ne moe se nita izmeniti voljom ili ugovorom.
14
Neznanje zakona ve obnarodovanoga nikome ne pomae, i niko se neznanjem zakona izviniti ili braniti ne
moe.
B) OSNOVNE CRTE PRAVDE I PRAVICE U ZAKONIMA GRAANSKIM
15
Svakoga Srbina linost i sopstvenost, i sva s ovim skopana prava jesu nevredima, i stoje pod zatitom i
obranom zakona. Ova se zakonska zatita prostire i na inostrance.
16
Svaki ima pravo prilina i zakona sredstva upotrebiti protivu naruitelja svojih prava, i u sluaju naruenja
pomoi kod svoje vlasti traiti, i zahtevati, da se zakonim putem to mu pripada, dade, i naruena prava povrate.
17
Svaki ovek smatra se kao lice, i kao takvo ima prirodna sebi svojstvena prava, koja se nikom ne ukidaju.
18
Ropstva u ovoj zemlji nema, to jest niko ne moe oveka u takvoj vlasti imati, da s njim samoproizvoljno kao
sa stvarima postupati i raspolagati moe.
19
U prizrenju privatnih prava svi su pred zakonom i sudom ravni. to je za jednoga pravo mora i za drugoga
pravo biti. I prava samoga Knjaza i Praviteljstva, koja u ovom Zakoniku izvor i opredeljenje imaju, hoe se po
ovom Zakoniku suditi.
20
Samo u sluaju nude ili osobite optenarodne potrebe i polze duan e biti ko svoje dobro ustupiti, no
Praviteljstvo u tom sluaju duno je takvome potpunu naknadu dati. Je li sluaj take nude ili optenarodne
potrebe i polze, reavae sam Knjaz u saglasiju sa Savetom.*)
_________________________
Zakon o zauzimanju privatnih nepokretnih dobara za opte narodne potrebe pored naknade za ista
(eksproprijacija) od 15. marta 1866. sa izmenama i dopunama:
Finansijski zakoni:
Zakon o eksproprijaciji za potrebu graenja eleznica od 12. juna 1884, sa izmenama i dopunama;
Zakon o dravnim putovima od 8. maja 1929. sa izmenama i dopunama;
Zakon o samoupravnim putovima od 8. maja 1929. sa izmenama i dopunama.
21

ta je ko duan, ono dati mora. Ako nee, sud e ga primorati.

22
Ko ima kakvo pravo, od njega zavisi upotrebiti ga ili ne upotrebiti. I ako ne moe ili nee da upotrebi, zato
samo isto pravo ne gubi.
23
Kome pravo, onome i sve polze otuda proistiue pripadaju.
24
Ko pravo kako uiva, mora i breme s njim skopano nositi. Vie uesnika prava jednoga dele ravnomerno i
bremena s njim skopana, ako zakonom ili ugovorom ili samom prirodom nije protivno opredeljeno.
25
to nije niije, ono pripada onome, koji prvi to zauzme i sebi prisvoji, ako sa tetom drugoga to skopano nije,
ili zakon naroito ne zabranjuje.
26
to je svaije, ono svaki ima pravo i uivati, niti iko moe pravo imati drugoga od uivanja iskljuiti.
27
to je ije, onaj ima pravo i raspolagati s onim.
28
Tvoje pravo moe i drugom ustupiti, i to zavisi od tvoje dobre volje, koja se u sumnji ne pretpolae, no mora
se dokazati. Samovoljstvo, sila i prevara nikome ne pomae.
29
to ko sam nema, ono ne moe ni drugome dati; i tako niko ne moe drugome vie prava ustupiti, nego koliko
sam ima; kao ni tue.
30
Ko ustupi drugome pravo svoje, razumeva se, da je i sve s njim skopane koristi ustupio.
31
Ko drugome tetu priini, duan je za to naknadu uiniti.
32
Ako dvojica ili vie njih jednaka prava imaju, moraju se ista tako upotrebljavati, da jedno pored drugoga i sva
skupa u celosti opstati mogu. Ako to nije mogue, onda po koliini jedno drugom treba da poputa; ako li i tako
ne bi mogue bilo, onda manje veem popustiti mora.
33
Prava, koja su za linost ili osobiti in ili uslov vezana, s njim zajedno iezavaju.

34
Druga prava, koja neogranieno i bezuslovno kao sopstvenost kome pripadaju, sa smru ili voljom i zakonom
prelaze na drugoga.
35
Zakon e opredeliti, da prava zbog dugotrajueg neupotrebljenja na tetu drugoga, prestanu i izgube se.
EST PRVA
O PRAVIMA LINIM
GLAVA I
O LICIMA I PRAVIMA LINIM PO SOPSTVENIM SVOJSTVIMA
36
Pod imenom lica (osobe) uzima zakon svako oveije stvorenje, bilo ono tek zaeto, ili roeno, malo ili veliko,
bilo razumno ili bezumno. I sam zbor i svezu vie lica jedinstvenih u prizrenju prava koja ona u zajednini
imaju, smatra zakon kao jedno lice moralno, kao to je rodbina, zadruga, optina.
37
U smotrenju naredbe zakone razlika se ini izmeu mladoletnih i punoletnih lica. Punoletna su lica ona, koja su
dvadeset prvu godinu ivota svoga navrili. Mladoletna su pak ona koja dvadeset prvu godinu ivota jo
navrili nisu, i takva su ili mala deca, koja jo nisu sedmu godinu, ili deca nedorasla, koja jo nisu etrnaestu, ili
deca dorasla, koja su prela etrnaestu godinu, ali dvadeset prvu godinu jo navrila nisu.
38
Punoletnici dre se da su zreli, i oni mogu sami sobom prava svoja drati, s njima rukovati i raspolagati.
39
Mladoletnici dre se za nedozrele, i oni stoje pod osobitom zatitom i obranom zakona.
40
Zakoni uzimaju u zatitu i one, koji su razuma i slobodne volje ili sasvim ili od esti lieni, kao to su zgranuti,
besomuni, ludi, sumanuti.
41
Mladoletnima se upodobljavaju od esti i oni, koje sud za raskonike proglasi, i koji se na strani nalaze, pa im
nije mogue prava svoja zatititi.
42
Tako i zadruge ili zadrune kue i optine po svojoj prirodi i odnoaju zemaljskom imaju osobito pravo na
zatitu zakona.
43

Dete zaeto, ali jo neroeno, smatra se u prizrenju prava kao da je i roeno, tako da ako se ivo rodi, dobija
sva pripadajua prava, i ta na drugog prenaa, ako li se mrtvo rodi, smatra se kao da nikad ni zaeto bilo nije.
Roeno dri se svagda za ivo; ko se sumnja i protivno navodi, dokazati mora.
44
Srpskom itelju pripada potpuno uivanje graanskih prava. Srpsko pak iteljstvo, t. j. graanstvo ili pripada po
samom roenju ili se dobija priroenjem; po emu su svi itelji srpski, prava graanska uivajui, ili roeni ili
priroeni Srbi. Kod roenih Srba prelazi pravo graanstva s roditelja na decu po samoj prirodi, priroenje pak
dobija se onda, kad bi inostranac koji punih sedam godina, bilo u slubi dravnoj, bilo u voenju zanata ili
zemljoradnji, ili u kakvom drugom poleznom zanimanju ovde proiveo, i za sve to vreme bi poteno i shodno
zakonima zemaljskim iveo, ne uinivi nikakva zloinstva. Inae pak bez opredeljenoga vremena prebivanja,
poluivae se pravo graanstva samo osobitim dozvoljenjem Knjaza sa saglasijem Saveta.
_________________________
Zakon o dravljanstvu od 21. septembra 1928.
45
I strance ovde ivee u prizrenju prava na njihovu linost i sopstvenost odnoseih se uzimaju zakoni pod
savrenu zatitu, u koliko se za uivanje kakvog osobitog prava ne bi po opredeljenju traktata ili zemaljskih
ustava naroito srpsko graanstvo iziskivalo.
46
to god Srbin sa Srbinom u Srbiji preduzimao bude, sudie se po ovom zakonu; to Srbin sa Srbinom u tuoj
zemlji preduzimao bude sudie se takoe po ovom Zakoniku, ako ne dokau da su stran zakon pred oima
imali, ili ako kod stranog suda pomoi ne trae zbog zakonih sledstava u tuoj zemlji na njih proistiuih. Ako
Srbin sa tuinom u Srbiji posla imao bude, sudie se po ovom Zakoniku, ako tuin ne dokae, da su tuezemski
zakon za osnov uzeli; ako Srbin sa tuinom u tuoj zemlji posla imao bude, sudie se po tuezemskom zakonu,
ako ne dokau da su srpski zakon u tuoj zemlji pred oima imali; ako naposledak tuin sa tuinom u Srbiji to
preduzme, sudie se po ovom zakonu u onom sluaju, ako bi iz toga zakona sledstva u Srbiji za njih proisticala,
a naroita ugovora nemaju, da su pravo svoje na tuezemskom zakonu osnovali.
47
U opte u svima sluajima, u kojima strana drava sa Srbima postupa kao sa svojima, smatrae i ovi zakoni
strance kao i svoje. U sluaju sumnje, morae tuinac dokazati.
48
Tuinka za srpskoga itelja udata dobija sa samom udajom sva prava srpskoga graanstva, u onim sluajima, u
kojima strana drava Srpkinji za njihnog podanika udatoj ista prava daje; kao to i Srpkinja za stranog podanika
udata sva prava graanstva ovdanjega gubi, u onima sluajima, u kojima strana drava svoju podanicu za
Srbina udatu svojih prava graanskih liava. ena iz druge oblasti Turske u Srbiju udata smatra se za ovdanju,
kao i to se Srpkinja u drugu Tursku oblast udata u smotrenju prava graanstva za svoju dri.
49
Srbin ako se na strani nalazi, smatra se kao odsustvujui, ako je mesto prebivanja njegovoga poznato; ako li to
poznato nije, dri se za nestaloga. I ako takav ne samo ne gubi svoja prava, no dolazi pod osobitu zatitu
zakona.
50

Ako takav nestali zastupnika prava svojih ostavio i namestio nije, duan mu je sud radi odbrane prava njegovih
zastupnika ili branitelja postaviti.
51
Koga je nestalo, pa ga nema i ne zna se za njega, a drugome bi poradi prava svojih za tim stalo, da se zna, je li
iv ili mrtav, te bi se toga radi sudu javio; onda e sud takvoga sudski pozvati da doe, ili da o svome ivotu
izvee dade. I na to e mu ostaviti rok od jedne godine dana. Ovaj rok ako bez svakoga glasa i traga proe,
onda e sud takvoga nestaloga proglasiti za umrloga, i to u sledujuim sluajevima:
1) Ako je od njegova roenja prolo 80 godina, i od 5 godina ne bi se za mesto njegova prebivanja znalo.
2) Ako se za njega za 30 godina nita znalo nije.
3) Ako bi se dokazalo, da je on u samrtnoj opasnosti bio od onoga se doba za 10 godina za njega proulo nije.
No ako bi se takav i preko svega toga docnije pojavio, on stupa u sva svoja preanja prava, samo svaku otuda
sebi priinjenu tetu ili izgubljenu polzu sam sebi pripisati mora.
52
Samo onaj, koji preivi drugoga, moe u ovoga prava, na sluaj smrti njemu pripadajua, stupiti. Kad dvojica
zajedno u isti trenutak umru, onda ne moe rei o prenaanju prava s jednoga na drugoga biti. U sluaju
neizvesnosti dri se da je onaj pre umro, koji je u ranijoj opasnosti bio; ako su pak u jednovremenoj opasnosti
bili, onda se uzima, da je mlai starijega, i muka glava ensku preivela; dokle se god protivno ne dokae.
53
Zakoni ovi uzimaju i prava itelja srpskih i inostranaca drugoga veroispovedanja u zatitu i doputaju im i
uivanje graanskih prava u toliko, u koliko ne bi oni zakonom naroito ogranieni bili.
54
lanovi jedne rodbine po razlici stepena i odnoaja, kao i lanovi zadruge i zadrune kue po prirodi svojoj,
imaju osobita meu sobom prava, koja e se na svom mestu opredeliti.
55
Pod imenom rodbine (porodice, familije), razumeju se pretci sa svima svojim potomcima, bili oni u zajednini ili
odeljeni. Oni se zovu meu sobom rod; sveza, kojom su vezani, jest srodstvo, lica su pak takva srodna ili
srodnici i roaci. Oni mogu biti u bliem ili daljem srodstvu, po broju stepena, u kojima jedan od drugoga
odstoje. Ovo su srodnici po krvi; no bivaju i postaju srodni i po braku, koje se srodstvo zove tazbina; i to je
srodstvo izmeu mua ili ene sa srodnima enina ili muevljeva roda po krvi.
56
Stepen srodstva izmeu dva lica bilo u pravoj bilo u pobonoj ili kosoj lozi, opredeljuje se po broju lica od
jednoga pretka roenih, tako da su dva lica u onom stepenu srodna, koliko lica ima, ne brojei prvoga pretka,
sledstveno manje jednoga.
To se isto razumeva i o tazbini. Usvojeni za sina ili ker kako stupaju u srodstvo pooima i pomajke svoje
opredelie se na svom mestu.
57

Pod zadrugom ili zadrunom kuom razumeva se vie lica punoletnih, samih ili sa svojim potomstvom u
zajednini iveih. Oni su u odnoaju meusobnom zadruni. Gde takva zajedninskoga ivota nema, zovu se
inokosni.
58
Zadruge smatraju se u prizrenju spoljnih odnoaja kao jedno lice moralno, i uivaju u skupu sva prava kao i
inokosni. Zadruga moe u sebi zakljuavati prava inokosnosti i rodbini pripadajua. Inokosnost razreava
odnoaje zadrune ali ne rodbinske.
59
Optina jedna smatra se u prizrenju privatnih prava kao jedno moralno lice, kome sva ona prava pripadaju, koja
jedinstvenim licima, u koliko to po unutranjem ustrojstvu ne bi se osobito opredelilo.
GLAVA II
O PRAVIMA I DUNOSTIMA SUPRUNIKA
60
Prava i dunosti suprunika proistiu iz braka, koji se izmeu dva lica raznoga pola zakljuuje i venanjem rez
svetenika po propisu pravoslavne crkve svruje, poem se ona pred dva ili tri svedoka izjasne, da ele
nerazluno iveti, zavetujui se ujedno na vekoveitu ljubav i nenaruivu vernost.
61
Pre venanja bivaju obino razgovori i dogovori izmeu mladoenje i devojke, i njegova i njenoga roda, sa
ugovaranjem poradi braka u koji su radi stupiti; a pokraj ovoga ili za ovim biva obeleje, darovi i uzdarje.
62
Razgovori ovi i darovi nemaju istina nikakva sledstva na brak, ako se ne bi zakljuio; no ovako darivani ne
mogu s drugim licem u pregovore brane upustiti se, dok primljeni dar odstupajua strana ne vrati.
63
Za tim sleduje propisani ispit, koji biva pred svojim svetenikom, odreenim od duhovne vlasti nainom.
64
I ovako uinjeni ispit ostaje snaan, niti koja ispitana strana u nove pregovore brane uputati se moe donde,
dokle se duhovnom vlau svojim putem od ovoga ispita ne razrei.
65
U sluaju odustanka nevina strana dobija trokove poradi braka uinjene, i naknadu za pretrpljeni utrb natrag.
66
Naterati se ona strana, koja odustaje, da mora u isti brak stupiti, ako dragovoljno nee, ne moe.
67
Ako su obe strane nevine, onda svaka svoju tetu nosi.

68
Iz kojih uzroka crkva brak i venanje zakonom zabranjuje, iz onih istih, ako bi se pree pojavili, ne mogu
onakva lica zakono ispitivana biti, ako li su ispitana, ispit nita ne vai, i kriva strana ne moe od druge
odustave naknadu za priinjenu tetu traiti.
69
U brak zakono stupiti i venani biti ne mogu:
1) Ako ovek enu venanu i ne po zakonu putenu, ili ena mua neputena po zakonu ima.
2) Ako mladoenja nije navrio 17. a devojka 15. godinu, osim sluaja razreenja od nadlenog Arhijereja
uinjenog.
3) Bez pitanja i doputenja oina ili materina ili tutorskog, osim po dobivenoj dozvoli od nadlene vlasti u
sluaju navrene 18. godine momka i devojke.
4) Koji su nesposobni i nemoni za dunosti brane.
5) Ludi i besomuni.
6) Otmicom naterani ako osloboeni nisu, ili ako su zaplaeni i strahom nagnani.
7) Ako je prevarom drugo lice podmetnuto.
8) Zloinci na robiju ili zatoenje osueni, za vreme kazne.*)
9) Izmeu hriana i nehriana.
10) Izmeu srodnika u stepenima crkvom zabranjenim.
11) Koji su zbog brakolomstva meusobnog, i svom suprugu o glavi radenja osueni.
_________________________
Izmena od 5. januara 1862.
70
Ima i drugih uzroka, koji ako se dogode, ostavljena strana ne moe nikako traiti naknadu tete zbog ispita
prouzrokovane, kao:
1) Ako se primeti osobiti sajuz i naklonost k drugome licu.
2) Zbog trudnoe od drugoga.
3) Zbog bludnog i razvratnog vladanja.
4) Zbog javno poznatog i osvedoenog pijanstva.
5) Zbog prilepive opasne bolesti.
6) Zbog dugog odlaganja venanja.
71

Ko pokraj ive ene zakone drugu uzme, i vena se, morae ovu drugu otpustiti, koja, ako to nije znala, dobija
naknadu za sve trokove, za utrb i sramotu podnesenu. Preko toga mu potpada pod sud i kaznu, kao to e i
svetenik, ako je znao, pa venao, ili mogao znati, da je upotrebio pristojnu panju, ili ako propisani red
nabljudavao nije, duhovnoj vlasti za to odgovarati.
72
Ako mladoenja pri venanju nije bio navrio 17. a devojka 15. godinu, onda e snanost takvog braka ispod
ovih propisanih godina vlasti duhovnoj donesenoga, zavisiti od oprotaja Arhijerejskog. A svetenik venavi
ako je znao, da nemaju propisani za brak godina, dolazi pod sud, kao i sami roditelji, i drugi, koji bi svetenika
prevarom na savrenje venanja ovakvih lica naveli.
73
Ako svetenik bez doputenja roditeljska ili tutorska vena momka i devojku pre navrenja njihove 18. godine,
brak istina stoji, no svetenik ovakav potpada pod odgovor suda duhovnoga zbog nenabljudavanog propisa.
74
Brak sa besomunima i ludima nema sile ni vanosti, i prestaje kao da nije ni bio; a svetenik sa znanjem takve
venavi pada pod sud i kaznu.
75
Brak sa onim, koji je nesposoban i nemoan bio dunosti brane izvrivati, prestaje i unitava se, poto se
onakva nesposobnost savreno osvedoi, kao da nije ni bio. Svetenik takvoga venavi pod odgovor ne dolazi;
jer niti je duan, niti mu se pristoji, u takav ispit uputati se.
76
Ako svetenik silom otetu i neosloboenu ili velikim strahom primoranu devojku vena, takav brak prestaje,
kao da nije ni bio. Svetenik venavi, kum i stari svat padaju pod sud i kaznu, a tako i otmiari kaznie se
strogo za uinjenu otmicu kao prestupnici.
77
Prevaren, koji je drugo eleo, a drugo mu je lice podmetnuto, nije duan zadrati ga. Ako se ne tui, no se
svojevoljno skloni, neka mu bude, i brak neka je tvrd. I ako doznavi da je drugo lice, on ne prestane, no u
dunosti braka zaostane, da mu se posle tuba ne prima, poem je znao i dragovoljno se sklonio.
78
Sa zloincem na robiju ili zatoenje osuenim za vreme kazne zakljueni brak ima pravo nevina strana
zahtevati da se razrei, i naknada njoj da. Svetenik dolazi pod odgovor sudski.*)
_________________________
Izmena od 5. januara 1862.
79
Brak izmeu hriana i nehriana nema sile ni vanosti, i unitava se kao da nije ni bio. Svetenik pak
venavi dolazi pod odgovor i potpada pod kaznu duhovnoga suda.
80

Brak izmeu srodnika u stepenima crkvom zabranjenima, ako je sa znanjem, prestaje i unitava se, i oni, koji su
znali, dolaze pod odgovor i kaznu srazmernu dunosti prestupljenoj i blizosti stepena srodstva. Ako li je u
neznanju zakljuen, onda se suprunici od zajednikog ivota odmah razluavaju i snanost takvoga braka
zavisie od razreenja Arhijerejskog.
81
Brak izmeu onih koji su zbog brakolomstva meusobnog, ili toga radi to su suprugu o glavi radili, osuenim
bili, prestaje i unitava se kao da nije ni bio.
82
Brak sa onim koji je sa drugom ispitan, ili brak sa devojkom pod prstenom za drugoga, stoji u svojoj sili i
vanosti. Ispit pak reeni pada i razreava se, i strana postojana zaostava dobija potpunu naknadu za trokove
uinjene i sramotu nanesenu.
83
Pre venanja duan je svetenik parohijalni momka i devojku nainom od duhovnog naelstva propisanim u tri
jedno za drugim sledujua praznina dana u crkvi oglasiti ili navesti, t. j. javiti hrianima poimence, koji se
momak eniti, i koju nevestu za suprugu uzeti namerava, ako ne bi isti zarunici od Arhijereja od oglaenja
oproteni bili.
84
Oni zarunici, koji bi u iju parohiju sa strane doli, niti e moi ispitani niti oglaeni biti, dokle se ne bi onde
postojano stanili i dokle ne bi na njihove iz preanjeg mesta prebivanja nabavljene dovoljne isprave od
duhovne vlasti nadleno k tome odobrenje posledovalo.
85
Svaki, koji bi za kakvu prepreku, koja bi oglaenom braku preponu inila, znao, duan je to nadlenom
sveteniku bez odlaganja javiti.
86
Ako bi se za vreme uinjenoga oglaenja, ili i posle pri samom venanju otkrila kakva pravilna prepreka, koja
bi zarunicima zabranjivala u brak stupiti, to e svetenik prestati od svravanja braka, i javljae sluaj takav
svojoj duhovnoj vlasti.
87
Svetenika na svravanje braka pravilima crkvenim nedozvoljenoga naterivati, ili inae primoravati da se niko
ne usudi; i koji bi to inio podlei e strogoj kazni.
88
Brak ne moe zakono zakljuen biti bez uzajamnog i neprinuenog saglasija saetavajuih se lica; zato roditelji
i svi drugi decu i mlae stupiti u brak protiv svoje volje da ne prinuavaju, koje se naroito pod odgovorom
strogim zabranjuje.
89
Otimanje devojaka radi stupanja s njima u brak smatra se kao prestupljenje, koje e se strogo suditi i kazniti.
90

Ako svetenik neimajui Arhijerejskog oprotaja prenebregne navestiti, pa bi se posle venanja pojavile
prepone neoprostive, onda brak pada i unitava se, a svetenik dolazi pod odgovor i kaznu; i sami zarunici, ako
im je prepona poznata bila, kao i svedoci pri venanju, ako su za nju znali, dolaze pod odgovor i kaznu; ako li
se kod duhovnih vlasti prepona oprostiva pokae, brak ostaje po dobivenom Arhijerejskom blagoslovu u
vanosti, a krivci dolaze pod odgovor.
91
Zakoni brak svruje se u crkvi, u vreme crkvom za to propisano, pred dva ili tri svedoka, zajedno sa
obruenjem, i u svemu shodno pravilima i obredima pravoslavne crkve. Samo po nudi moe se venanje izvan
crkve svriti na drugom pristojnom mestu.
92
Po venanju duan je svetenik svaki brak u knjigu venanih uvesti, zabeleivi ime i prezime venanih,
njihovih roditelja, i kuma, njihovo stanje i mesto obitavanja, dan venanja, s dodatkom, koji im je brak, i sa
potpisom svetenika koji je njih venao.
93
Brak zakonim nainom zakljueni, osim smrti jednoga supruga, kojom sam po sebi prestaje, samo se iz osobitih
vanih crkvom propisanih uzroka unititi, ili razvesti moe. Ovi su uzroci u knjizi Kormiji, koja duhovnim
vlastima za upravljanje slui, izloeni, od kojih se ovde navode:
A) Uzroci, zbog kojih se brak unitava:
1) Ako je u vreme venanja mu imao ivu enu nerasputenu, ili ena ivoga mua nerasputenoga.
2) Ako momak 15. ili devojka 13. godinu u vreme venanja navrila nije.
3) Ako je brak uinjen sa besomunima ili ludima; na zahtevanje nevine strane.
4) Ako je sa nesposobnim i nemonim za izvravanje brane dunosti; na zahtev druge strane.
5) Ako je sa devojkom otetom i neosloboenim ili neodoljivim strahom primoranom; na zahtevanje primorane
strane, ili njenih najbliih.
6) Ako je drugo lice podmetnuto, i nevina strana dokae, da znati nije mogla, i da je odmah, kako je doznala,
tuila se.
7) Ako je sa zloincem na robiju ili zatoenje osuenim zakljuen brak za vreme kazne, pa nevina strana
zahteva.
Tako isto ako je brak zakljuen s licem, koje je uinilo zloinstvo pre braka, ali je posle ovoga za isto osueno
na robiju ili zatoenje, ako nevina strana zahteva.*)
8) Ako je izmeu hriana i nehriana zakljuen brak.
9) Izmeu srodnika u stepenima crkvom strogo zabranjenima.
10) Brak izmeu onih, koji su suprugu svome o glavi radili, bilo pre bilo posle presude toga radi nad njima
izreene, zakljueni.
_________________________
Izmena od 5. januara 1862.

94
B) Uzroci, zbog kojih se brak razvodi:
1) Preljuba dokazana, kojom je vernost supruanska naruena.
2) Radenje o glavi svome suprugu i dejstvovanje svirepim i ubitanim sredstvima protivu ivota njegovog; kao
i onda, ako je samo znala jedna strana o takvom zlom umiljaju i dejstvovanju drugoga protiv ivota supruga, i
otkrila nije.
3) Zloinstvo suprugom jednim uinjeno, zbog kog je kazna uzakonjena i sudom nad njim izreena na robiju ili
zatoenje due od 8 godina, ako nevina strana za vreme dok te kazne traju ite razvod; a ako ga za to vreme ne
ite ostaje brak u svojoj sili.*)
4) Ako jedna strana od hrianskog zakona odstupi.
5) Neizvesno ili zlokovarno odsustvo.
_________________________
Izmena od 5. januara 1862.
95
Ako bi koji suprug ili u ropstvo pao, ili bi po svome delu sa znanjem vlasti kuda otiao, pa bi ga nestalo, niti bi
se dokazalo, da je sa zlom namerom supruga svoga izneveriti kuda tumario, onda e ostavi drugi suprug tek po
isteenju punih 6 godina od vremena odsustva druga svog moi dati molbu duhovnome sudu poradi razvedenja
braka svog, koji e sud, poem i sredstvom novina i inae sredstvom zemaljskih vlasti otsustvujueg potrai, i
ovaj se za jednu godinu ne nae, niti mu se javi ili predstane, k razvedenju braka pristupiti, i ostavljenoj strani
dozvoljenje za drugi brak dati. No pri svem tom, ako se posle ovakvoga dozvoljenja i zakljuenja drugoga
braka suprug odsustvujui povrati, ima vlast druga svoga, ako hoe, u brak uzeti, ako li nee, a on dobija
dozvoljenje s drugim licem u brak stupiti, kao to e to u prvom sluaju dobiti i onaj, koji je inae nevin naavi
se, sa suprunikom ovoga u brak stupio, i s njim iveo.
96
Ako li koji suprug, bez znanja i doputenja vlasti, iz otaastva pobegne, i neznano kuda tumari, ili ta vie i
dovoljno bude priine uveriti se, da je s namerom druga svog izneveriti udalio se, onda e ostavi suprug u
prvom sluaju po isteku 4 godine, a u drugom posle 3 godine od vremena onog udaljenja moi dati duhovnoj
vlasti molbu poradi razvedenja braka, koji e sud, poem odsustvujueg i sredstvom novina i sredstvom
zemaljskih vlasti potrai, i ovaj mu se za jednu godinu dana ne javi niti predstane, ba da bi se mesto njegova
zadravanja znalo, k razvedenju braka pristupiti, i ostavoj strani, ako se dokae da je nevina, i suprugu svome
uzroka k udaljenju njegovom ne dala, dozvoljenje dati u drugi brak stupiti; niti e protivna strana, ako bi se
posle toga pojavila, ovaj brak naruiti i druga svog natrag zahtevati moi.
97
Ako se ena u sluaju ovakvog odsustva mueva bez nabljudavanja ovih pravila i bez doputenja vlasti preuda,
i mu se prvi posle pojavi, onda mu nju ako hoe, uzima natrag, ili na svoje zahtevanje, ako se nevin nae, on
se od istoga braka razvodi, i dobija pravo nanovo eniti se. To biva i sa muem, ako bi mu ena u ropstvo pala,
ili inako odsustvovala.
98
U sluaju uzroka za razvod braka svagda e se strane svom sveteniku prijaviti, koji e duan biti, njih
primirivati, i ako u tome ne uspe, protojereju onog okruja uputiti ih. Ovog e dunost biti, u triput, i to ne

jedno za drugim, no u nekom srazmernom rastojanju vremena, primirenje meu njima pokuavati, opomenuvi
ih kako na sveano obeanje pri venanju uzajamno dano, tako i na alosna i tetna sledstva razvoda branog.
Ako ih i on ne primiri, to se onda upuuje s tubom na duhovni sud, koji e i sam najpre primirenje pokuati, pa
ako ne uspe, tek onda o razvodu suditi, poto svi dokazi toga rada navedeni budu.
99
Sva dela sporna u smotrenju braka prinadlee sudu duhovnom, a tako i parnice poradi unitenja i razvoda
preduzimae se, raspravljati i reavati od suda duhovnog propisanim toga radi redom i nainom.
_________________________
Brani pravilnik Srpske pravoslavne crkve od 29. maja 1933.
Postupak za sudove u Srpskoj pravoslavnoj crkvi od 12. juna 1933.
Da se opti graanski sudovi ne samo za raspru branih parnica, no i za sama pitanja o vanosti ili razvodu
braka, za lica nepravoslavna odrede, te da oni po postojeem sudoredu i postupku za graanske parnice
propisanom, ne samo i ta pitanja isleuju i sude, no i presude o njima glasee, po nezadovoljstvu strane velikom
sudu na reenje i presuenje podnose; a to se materijalnog zakona tie, meutim, dok se naroiti zakon ne
propie za katolike u duhu crkve katolike, a za luterane u duhu njihove crkve, da sudovi nai sude ove stvari
po osnovima, primljenim u zakonima one crkve kojoj supruzi prinadlee; a ako je brak smean, po zakonima
one crkve, u kojoj je brak blagosloven, gde bi im god strane zakon svoje crkve autentino same pokazati mogle,
a inae gde to strane ne budu bile u stanju uiniti, ili u sluaju sumnje, da se obraaju popeiteljstvu pravosudija
za nastavljenje, koje e se za to imati sa upravom prosvete sporazumeti, koja e i onako moi preko svetenika
dotine veroispovesti ne samo zakon crkve za dani sluaj stojei, no i za objanjenje smisla njegovog pribaviti.
U ostalom, razume se, da oni smeani brakovi, gde je ma koje lice pravoslavno, i o kojima osobeno
zakonodavno nareenje postoji, pod ovo nareenje ne spadaju.
Uredba No 2444, od 7. decembra 1861. Zbornik XIV strana 202.
Parnice brane u smeanim brakovima t. j. gde je ma koja strana pravoslavne vere, spadaju pod nadlenost
zemaljskih pravoslavnih duhovnih sudova.
Zakonodavno reenje od 9. septembra 1853. No 359 (Zbornik VII strana 80).
Ustav Reformovane hrianske crkve od 11. maja 1933.
Zakon o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji od 14. decembra 1929.
100
Za vreme trajanja parnice brane, dunost e biti suda duhovnog napred opredeliti, pripada li nevoljnoj strani
pristojan uitak, koji e se po mogustvu i imanju muevlju svetskim sudom izmeriti. Takoe ako bi dece bilo,
postarae se o meuvremenom njihovom snabdevanju i vaspitanju.
101
U sluaju, ako su obe strane pod krivicom, nijedna ne dobija doputenje u drugi brak stupiti; ako li je jedna
strana nevina, njoj e se dozvoliti u drugi brak stupiti. Nevinoj strani presudie se sve koristi brane po zakonu,
po prirodi braka, ili po ugovoru njoj pripadajue.
102

Razluenje samo od zajednikog ivljenja, koje bi se po nudi i na due vreme sa uitkom ili bez uitka
opredelilo, smatra se kao i drugi pokuaj primirenja izmeu suprunika, koji, ako bi se opet sastali, javljaju to
samo svome sveteniku, a ovaj isto dostavlja svojoj duhovnoj vlasti.
103
Na razvod braka ne mogu suprunici ugovora initi, niti se na unitenje ili razvedenje, ni privremeno, saglasiti
mogu. No poem je tuba na razvod dana ili presuda izreena, mogu se u prizrenju imanja svoga, ako s njim
neogranieno raspolagati mogu, kao i uitka i snabdevanja i vaspitanja dece poravnati.
104
Ova strana, kojoj je kao nevinoj dozvoljeno u drugi brak stupiti, moi e to bez svake prepone po zakonu initi.
105
ena razvedena ili putenica, ako je trudna ne moe pre poroaja, inae ako je trudnoa neizvesna, ne moe pre
navrenih 9 meseci posle razvoda, preudati se; osim ako po svedodbi vetaka na sudu dokae, da trudna nije, u
kom sluaju po isteenju 6 meseci moi e u drugi brak stupiti.
_________________________
Udovica, koja bi se po smrti svoga mua naskoro preudavati htela, moe to initi i u onom sluaju, ako bi od
umrlog mua trudna ostala, samo i ako enik na to pristane, o emu e se pred mesnim kmetom i svetenikom
pismeno nainiti i sveteniku na uvanje predati. Ako bi trudnoa neizvesna bila, a udovica bi se htela pre 9
meseci od smrti muevljeve preudati, onda se mora vizitirati od mesnih babica ili, ako takvih u mestu nema, od
drugih u mestu vetih starih ena, o emu e se takoe pred mesnim kmetom i svetenikom pismeno nainiti, na
koje se ima i enik potpisati, koje e se pismeno sveteniku na uvanje predati. Kako u jednom tako i u drugom
sluaju, svetenik e ova pismena u naroito za to nainjeni protokol zavoditi, koji u sluaju dogodive se
rasprave o familijarnom poloenju deteta moe za dokazno sredstvo posluiti.
Zakonodavno tumaenje No 4803 od 22. oktobra 1859. (Zbornik XII strana 72).
106
Ako li ena ne doekavi isteenje ovoga propisanog vremena preuda se, brak e zadrati svoju snagu, no ona
se liava sviju onih koristi, koje bi od preanjeg mua po razvodu, i prestanku braka imala; a mu, koji takvu
uzme, gubi pravo zahtevati unitenje braka iz uzroka preebrane enine trudnoe. I ako bi se u sluaju roaja
detinja sumnja rodila, da li nije u prvom braku zaeto, mora se isto dete i njegova prava sredstvom zastupnika
ili branioca pod zatitu i obranu zakona uzeti.
107
to se god sa namerenjem i opredeljenjem braka slae, ono sve pripada suprunicima kao prava i dunosti, niti
se ta protivu linih prava ugovorom opredeliti moe.
108
Oba suprunika duna su ljubavno meu sobom i nerazdelno iveti, dunosti brane izvrivati, jedno drugom
verni biti, pristojno jedno drugo predusretati, i u svakom sluaju u pomoi biti.
_________________________
1. Nikome nije slobodno u svoju kuu primiti mua odbeglu enu, osim njenih roditelja, srodnika, ili mesne
vlasti, pa i ovi duni su odmah, ili najdalje drugi dan, javiti za takav sluaj policijskoj vlasti, i ova da i nju i
mua joj bez odlaganja uputi nadlenom parohu radi propisnog mirenja i daljeg postupka.

2. Ovako se ima postupati u svakom, bilo prvom bilo drugom, ili kom mu drago sluaju odbegavanja ene od
svog mua.
3. Konzistorijska presuda, koja bi glasila da se odbegla ena ima vratiti muu da s njim brano ivi, ima tano i
bez svakog izgovora od odbegle ene izvrena biti, i u sluaju ako ne poslua imaju je tome sklanjati i duhovne
i mirske vlasti, i to savetovanjem, pouavanjem, pomirivanjem, donde, dokle ona korisnost ovakvog saveta ne
uvidi i k branom s njime saivljenju ne skloni se. (Uredba od 5. februara 1857, V No 212 Zbornik X strana
11).
109
Osobito pak mu se smatra kao glava i stareina kue i rodbine, i po tome njegova je dunost poglavito kuom i
imanjem upravljati, za snabdevanje svoje supruge po mogustvu starati se, nju od svake napasti braniti i na
svakom mestu zastupati.
110
Supruga pak duna je mua svoga sluati, naredbe njegove nabljudavati, za njim ii i gde on za dobro nae, s
njime onde iveti; njemu po silama svojim u otpravljanju domaih poslova, u pribavljanju, a naroito uvanju
imanja pripomagati, i kuevni red i istotu nabljudavati, i naroito decu namirivati, u istoti i blagonaraviju
sadravati i uvati.
111
U sluaju ako bi suprunici u zadruzi iveli, poglavito pripada pravo kuom i imanjem upravljati, i o
snabdevanju starati se, stareini kunom, koji je u dogovoru sa punoletnim zadrugarima duan o kui i
kuevnim poslovima brigu nositi; kuu pak i kuevne poslove u redu drati i uvati, pripada naroito stareici,
koju su dune u tom prizrenju ostale ma i punoletne u kui ene sluati.
GLAVA III
O PRAVIMA I DUNOSTIMA RODITELjA I DECE
112
Deca ili su brana ili vanbrana, ili usvojena; i po toj razlici imaju razliiti vid i odnoaj pravian prema
roditeljima i hraniteljima svojim.
113
Brana su deca sva ona, koja se u zakonom braku rode. Za takvu smatra zakon svu onu decu, koja se posle 180
dana od dana venanja ili za 300 dana posle smrti muevlje, ili konanog razvoda brane sveze od zakone
supruge rode.
114
Kad je dete ovako u zakonom braku roeno, otac ne moe o zakonitosti njegova roaja posumnjati, niti se
deteta odrei, osim jedinoga sluaja, ako jasno dokae, da za vreme zakono odreenoga roka od 180 i 300 dana
nije mu mogue bilo telesno smeenje sa suprugom svojom imati. Ni sama supruga priznanjem svojim ne moe
takvo dete liiti zakonih prava prema roditelju svome. Ni samo dokazano bludoinstvo supruge nita protivu
branosti deteta ne pomae.
115
Roditelji, pod kojima se razumeva otac i mati, bili oni inokosni ili zadruni, duni su deci svojoj biti i hranitelji.
Oni treba da se staraju za njihov ivot i njihovo zdravlje, da ih hrane i odevaju, da im telo snae i podiu,

vaspitavaju i duevne sposobnosti razvijaju, u zakonu Boijem obuavaju, i naukom srce i duu
oblagoroavaju, i u poleznom trudu pridravaju, i tako za sreniji ivot pripravljaju, i osnov blagostanju
njihovom poloe.
116
Ove dunosti, koje poglavito na ocu lee, ako bi roditelji oevidno prenebregavali na ubitak sree deije, onda
ima vlast zadruni stareina, koji je za dobro vladanje i poredak kuana pod odgovorom, pristojnim nainom,
koji ako ne pomae, i samim sudskim putem, nastajati, da ovi dunostima svojim zadosta uine.
117
Ove dunosti roditeljske za izdravanje dece traju donde, dokle god deca ne budu u stanju sama sebe izdravati.
Zakon za takav rok uzima punoletnost, ili navrenu 21. godinu kod mukaraca, a kod devojaka udaju.
118
Rasprava suprunika ili i sam razvod ne osloboava roditelje od njihove dunosti spram dece. Samo u tom
sluaju potreba je iste dunosti na oba roditelja razvedena srazmerno podeliti, tako, da ako se sami poravnali i
sloili ne bi, zakon ureuje, da deca muka do navrene etvrte, a enska do navrene sedme godine pod
materinu hranu i negu spadaju, a ostali pod oinu brigu dolaze; ako ne bi osobite okolnosti sree radi deije
drugu naredbu iziskivale.
119
Sve trokove poradi izdravanja i vaspitanja dece duan je poglavito otac nositi, a posle njega mati, za njom
ded i baba od oine strane, a za ovima strievi, a posle ded i baba od materine strane i ujaci; osim ako nisu u
zadruzi, u kom sluaju ako uivaju imanje u zajednici duan je stareina kuni o snabdevanju sviju starati se, i
posle oca svu brigu poglavito nositi.
120
Deca su duna roditelje svoje potovati, i u svaemu njima posluni biti, i protivu volje njihove nita ne initi,
niti preduzimati. I tako niko nema vlasti decu tuu izgubljenu ili odbeglu protiv volje roditeljske zadrati; no
roditelji e takvu i pomou vlasti natrag povratiti, ta vie razvratnu i neposlunu decu umerenom domaom
kaznom katigovati moi.
121
to god deca pod roditeljskom vlau i njihovim upravljanjem pribave, to roditeljima svojima pribavljaju, kao
god to naravno roditelji za svoju decu imanje pribavljaju i njima ostavljaju.
122
Ako bi pak deca osim roditeljska upravljanja to trudom ili poklonom, ili drugim zakonim nainom stekla i
pribavila, ono se smatra kao njihova sopstvenost, premda do punoletnosti pod oino upravljanje spada. I otac je
vlastan priplod deije sopstvenosti upotrebiti na njihovo vaspitanje, glavno pak duan je sauvati, osim osobita
sluaja, ako bi se potroak toga za osnivanje sree detinje iziskivao, koje se onda sa doputenjem suda izdati
moe.
123
Ovo se sve razumeva o mladoletnima, koje roditelji izdravaju i snabdevaju; inae pak to god takovi svojim
trudom sebi pribavi, ono je njegovo.
124

Otac naroito ima vlast dete svoje nedoraslo za ono stanje ivota prepravljati i vaspitavati, koje on za dobro
nae. No poem dete odraste i 14. svoju godinu navri, i sklonost k drugom nainu ivljenja u sebi oseti i
pokae, moe pristojnim nainom ocu predloiti, i zahtevati, da ga na onaj nain ivota okrene i uputi, za koji
sposobnost i sklonost ima, koje ako bez uspeha bude, moi e i sam nadlenom sudu molbu svoju toga radi
pretstaviti.
125
Obaveze koje bi deca bez roditeljske volje uinila, nemaju nikakve sile ni vanosti; osim ako ne bi zakoni u
osobitom sluaju takve dozvoljavali.
126
Otac je duan maloletnu decu svoju u svakom sluaju zastupati.
127
Roditelji nemaju prava od dece naknadu trokova, na vaspitanje njihovo uinjenih, iskati ako bi deca docnije
imanja sebi pribavila. Ali ako bi roditelji u nemo ili oskudnost pali, deca su duna njih pristojno izdravati i sa
potrebama snabdevati.
128
Vanbrano dete ili kopile je ono, koje je mati nevenana zaela i rodila. Za takvo dri se i ono, koje je istina od
matere venane u braku, ali pre ili posle odreenoga zakonoga roka od 180 ili 300 dana roeno; osim ako je
nedonoe, ili od oca za svoje priznato ili otac za 3 meseca dana sudski odrekao se njega nije.
129
Vanbrano dete ili kopile duna je mati onako isto kao i brano drati, za njegov ivot i zdravlje starati se, njega
dobro vaspitavati, i na put vere i zakona i sree nastaviti.
130
Ko je otac vanbranom detetu ne sme se istraivati i dokazivati, osim ako je sluaj odvoenja (188 i 189
Kaznenog zakonika), ili silovanja (191 istog Zakonika), pa bi se vreme zatrudnjenja podudaralo sa vremenom
odvoenja ili silovanja, a i samo na tubu onih, kojih se tie.
Tako isto ne sme se vanbrano dete na ime koga drugoga, osim na ime materino u crkvene knjige uvesti, van
ako ko sam prizna da je otac detetu, i odobri da se ono na njegovo ime u crkvene knjige uvede.*)
_________________________
Izmena od 7. maja 1868.
131
Uz mater i posle matere duan je otac dete vanbrano izdravati. A posle njih duna je kua i rodbina, u kojoj se
takvo dete rodi.
132
Ako su bezbrani roditelji skupa i hranitelji detetu, onda im pristoje sva prava i dunosti spram nebranog
deteta i njegova imanja, kao i branima. Inae pak u svima pravima prema takvoj deci prei je hranitelj nego
roditelj.

133
Nebrana deca iskljuuju se iz uivanja graanskih prava. Prava pak i odlija prema ocu i rodbini samo onda
dobijaju, kad se zakonim putem najpre za branu oglase.
134
Deca nebrana mogu se zakonom uiniti, i sa branom izravnati:
1) Kad bi prepone brane po glasu opredeljenja predidue glave za uklonjive oglaene, svojim putem uklonile
se, i brak pree nitavan bivi za tvrd oglasio se.
2) Kad bi roditelji takvog deteta docnije u brak meu sobom stupili.
3) Kad bi na zahtevanje roditelja takvo dete bez tete treega od vie vlasti u odnoaj prava brane dece
postavilo se.
135
Samo u sluaju ako se vanbrano dete propisanim nainom kao zakono i brano oglasi, dobija i otac oinska
prava nad njim. Inae ovo pripada materi, ili onome, koji ga je hranio i vaspitavao, ili koji ga zastupao bude
(hranitelju ili zastupniku njegovom), niti otac protiv volje materine sebi to prisvojiti moe.
136
Deca tua, ako se propisanim nainom usvoje, ravnaju se roenoj, ili sasvim ili od esti.
137
Usvojiti se pak mogu na tri naina:
1) Kad ovek ili ena uzmu muko ili ensko dete mesto sina ili keri bez svakoga uslova i izuzetka, i onda je
takvo ravno sasvim roenom detetu, i zove se posinak ili poerka, a roditelji pooim ili pomajka.
138
Ovako usvojeno dete dobija i ime i prezime svojih paroditelja, ne gubei i svoje rodbine ime, stupa u red njihov,
a dobija sva prava, bila ona lina ili ugovorna ili nasledna, koja prema svojima roenim roditeljima i rodbini
ima, koja s tim ne gubi, no i posle zadrava.
139
Ovakvo dete stupa pod roditeljsku vlast svojih paroditelja, i obavezano je svima onim dunostima, kojima je
prema svojima roenima obavezano bilo. Ostavlja i krsno ime svojih roditelja, pa slavi pooimovo i pomajino,
koje i u samoj punoletnosti zadrava, ako mu je i na volju ostavljeno preslavljavati svoje krsno ime.
140
Posinak i poerka moraju biti barem 15 godina mlai od svoga pooima i pomajke.
141
Mladoletno dete protivu volje svojih roditelja, ako su u ivotu, ako li nisu, protivu volje tutora ili zastupnika, ne
moe se ovim nainom usvojiti. I sama punoletnost ne osloboava dete od dunosti saizvoljenje od roditelja u
tom sluaju iskati, koje ako ne dobije, usvojenje bez sudskog opredeljenja nema sile ni vanosti.

142
Ako se pooim ili pomajka u zadruzi nepodeljeni nalaze, moraju imati saizvoljenje od kune zadruge, t. j.
stareine, i ostalih uesnika zakonih u pravima kuarskim. No ako oni na to ne saizvole, mogu oni na to
doputenje od suda zahtevati, koje ako im se ipak odree, mogu iz zadruge sa svojim delom istupiti.
143
Usvojiti se moe:
2) sa pogodbom i na neke uslove, koji se ili s roditeljima mladoletnika, ili s tutorom i zastupnikom i sudom ili
sa samim punoletnikom uiniti mogu. I prava ovoga usvojenja tumae se od esti po izloenim osnovima
gornjim od esti pak po prirodi posla i pogodbe. U sluaju sumnje pree je tumaenje na korist usvojenoga
nego usvojitelja.
144
Ili se:
3) usvojiti moe bez izjanjenja prvoga ni drugoga, i onda se takvi usvojitelji smatraju kao hranitelji a usvojeni
kao hranjenici, imajui samo pravo na pristojno izdravanje i upuivanje, a ne na ime i ostala prava rodbinska.
145
Za prvi i drugi sluaj usvojenja svagda je nuan pismeni dokaz, koji e svetenik i kmet, poem ispitaju, da li je
sluaj usinovljenja, i da li kakve prepone nema, potpisati; i strane e to sudu svom okrunom radi potvrenja
podneti.
146
Ako bi ko posredstvom testamenta koga usvojiti eleo, to se onda smatra kao jednostavna volja pooima ili
pomajke, za koje savrenu snagu iziskuje se jo i saizvoljenje druge strane, kojim je ono uslovljeno.
147
Usvojenje takvo dobija silu od dana potvrenja sudskog, osim ako se ne bi strane drugojae izjasnile. I ovo
usvojenje samo se onda raskinuti moe, kad obe strane, koje su utvrdile i zakljuile sa doputenjem sudskim, od
toga odstupe. I onda mladoletno dete opet potpada pod vlast svoga roditelja, koji i za vreme trajanja usvojenja
svagda ostaje kao naravni zastupnik prava ugovornih svoga deteta prema pooimu ili pomajci.
148
Ovome usvojenju podobno moe se posredstvom ugovora bez nepravde i tete treem uinjene i pobratiti i
posestriti. I onda se prava pobratima i posestrime po sili i izjanjenju uinjena ugovora meriti moraju, u koliko
ne bi zakonim uredbama protivna bila.
149
Od ovih razlikuje se po Bogu otac, po Bogu majka, po Bogu brat, po Bogu sestra, koja samo jednu svezu
ljubavi i blagodarnosti osnivaju, a u krugu prava graanskih nikakve promene ne ine.
150
Kako punoletnost deteta nastane, taki i roditeljska vlast prestaje, t. j. kad deca 21 godinu navre, onda muko
moe izii iz kue, i za sebe na svoju ruku raditi, niti ga roditelji zadrati mogu, kao to se i ono ne moe

protiviti, ako ga roditelji otputaju ispod svoje vlasti; takoer i ki od 18 godina moe se udati, niti joj roditelji
zabraniti ili na put stati mogu.
151
No ako bi nuda iziskivala, da dete i u punoletnosti pod roditeljskom vlau ostane, moe ga otac zadrati; no
ako bi se dete sudu potuilo, duan e biti otac, uzroke toga zadranja navesti i dokazati, koje ako uiniti ne
uzmoe, gubi vlast roditeljsku. Uzroci takvi vani samo se u nedostatcima telesnim i duevnim polau, i
onakvima osvedoenim postupcima, koji pokazuju, da dete bez nadzora svojim poslovima upravljati nije kadro,
i samo na pogibao svoju i imanja svoga dela preduzima. U tom sluaju ostaju takva deca pod roditeljskom
vlau donde, dokle se god ovi uzroci uklonili ne bi.
152
No deca mogu punoletnost dobiti i pree zakonoga roka. I ovo biva, kad na zahtevanje mladoletnika, koji treba
da je 17. godinu navrio, i njegova roditelja sud odobri. Za vane uzroke opredeljuju se: kad bi muko oenjeno
bilo, na svoju ruku kuu dralo, zanat ili trgovinu uredno vodilo ili slubu javnu sa platom dobilo.
153
Devojka jo mladoletna udata izlazi ispod roditeljske vlasti, i stupa u odnoaj suprunikih prava i dunosti
supruga svoga i njegove rodbine ili zadruge. Ako li bi mu jo za vreme maloletnosti njene umro, onda ona
ostaje pod roditeljskom vlau muevljih roditelja, u preanjem odnoaju njegove rodbine; osim ako sama ne
bi se toga odrekla, u kom sluaju opet potpada pod vlast roditeljsku svojih roditelja.
154
Iz vanih i dovoljnih uzroka moe se odredbom sudskom vlast roditeljska nad decom od oca i oduzeti. Takvi bi
uzroci bili: kad bi otac s uma siao, i u zgranilo ili ludilo pao; kad bi zbog uinjena zloinstva na due od jedne
godine dana u tamnici dopao; kad bi se nekud stepao i za godinu dana ni glasa ni traga mu bilo ne bi; kad bi on
kao raspikua, propalica i skitnica sudski oglaen bio. No kako bi ove prepone prestale, onda bi i roditeljska
vlast opet nastala, i svoju preanju silu dobila.
155
Ako bi otac decu zlostavio, ili bi njih na zao put ivota upuivao, ili vaspitanje njino sasvim prenebregavao, to
e se moi ne samo deca, i mati, no i srodnici i stareine i dobri ljudi sudu potuiti; i ako se nae, da je tuba
osnovana, takvome e se ocu vlast roditeljska oduzeti, i za decu shodna naredba uiniti.
156-181
(Ukinuti Zakonom o starateljstvu od 25. oktobra 1872.)
EST DRUGA
O PRAVIMA STVARNIM
ODELjAK PRVI
GLAVA I
O STVARIMA I PRAVIMA NA STVARI
182
Pod imenom stvari razume se u zakonom smislu sve ono, to nije ovek, ili nije lice, i na potrebu oveku slui.

183
Stvari, koje na potrebu oveku slue, mogu se u raznom vidu smatrati, i po tome, radi jasnoga pojma i zakone
upotrebe, dele se na razne rodove, koji se ovde opredeliti moraju.
184
Ako takve stvari u oi i ostala ula padaju, zovu se telesne, kao to je zemlja, kua, vinograd, vonjak, alat,
plod, odelo i dr., ako li pod ula ne spadaju, zovu se bestelesne, kao n. pr. pravo lovako, pravo ribolova i dr.
185
Stvari one, koje se ne mogu s jednoga mesta na drugo krenuti, ili premestiti, a da se u svojim sastavnim estima
i izgledu ne narue, jesu nepokretne. Koje se pak u celosti svojoj mogu premestiti, one su pokretne.
186
Stvar moe po sebi pokretna biti, i opet u zakonom smislu kao nepokretna smatrati se, koje biva kada se ili
zakonom opredeli, ili sam imalac stvari uredi, da ona kao pridodatak nepokretne stvari bude; i onda se takav
pridodatak kao i sama stvar za nepokretnu stvar dri. Tako je pripadak i prirataj, dokle je god neotcepljen od
stvari, tako i sve ono, bez ega se stvar upotrebiti ne moe, ili je zakon ili imalac za neprestanu stvari upotrebu
opredelio.
187
Trava, drva, plodovi i sve to zemlja izdaje, je nepokretno dobro, dokle se god od zemlje ne odvoji. I same ribe
u vodi, i divlja u umi postaju tek onda pokretnim dobrom kad se riba ulovi i divlja uhvati ili ubije.
188
Ona hrana, drvo, pia, stoka, les i teaki alat, i svi zanatski ili fabrini i rukodelni alati, koji su za obinu
upotrebu, stvari ili domovodstva potrebni, smatraju se kao njihov pridodatak, sledstveno kao nepokretna stvar.
189
I ona se svaka stvar za nepokretnu smatra, koja je sa glavnom stvari skopana tako, da se bez naruenja glavne
stvari od nje odvojiti ne bi mogla: tako su sve kue i ostale zgrade i zdanja, tako i sve, to je u zemlji ukopano
ili uzidano, ili prilepljeno ili prikovano; kao: kazani, uzidani rafovi, i sve, to je za obinu potrebu celoga
opredeljeno, kao: eram, kabao, ue, lanac na bunaru i t. d.
190
Prava se smatraju kao pokretne stvari, van ako nisu sa nepokretnim dobrom skopana.
191
Vie stvari skopanih pod jednim imenom ine samo jednu stvar, i smatraju se kao jedno celo.
192
Stvari koje se mogu upotrebiti da se ne potroe, nazivaju se nepotrone, koje pak bez potroka koristi obine ne
ine, zovu se potrone.
193

Kojih se stvari cena ispitati i opredeliti moe po vrednosti drugih stvari, one se zovu procenjive, inae su
neprocenjive ili bescene.
194
Kad se vrednost jedne stvari opredeli, zove se njena cena, koja ako se uzme obina korist po mestu i vremenu u
rasuenje, cena je obina; ako li se i druge osobite okolnosti, svojstva i ugodnosti line u prizrenje uzmu, onda
postaje cena vanredna (rezviajna). Gde drugo to ugovoreno nije, razumeva se cena obina.
195
Stvari one, koje nikom ne prinadlee, no koje svaije biti mogu, ko ih pre zauzme, zovu se puste ili niije.
Stvari, koje svi upotrebiti mogu, i niko nikoga iskljuiti od njih ne moe, zovu se svaije, kao drumovi, putovi,
reke, obale reke. to je za optu potrebu narodnu opredeljeno, ono je narodno dobro.
196
Privatna su dobra ona, koja pripadaju jedinstvenim licima. Za jedinstvena lica uzima se i narod u skupi, i
praviteljstvo u prizrenju svojih sopstvenih dobara. Od ovih se razlikuju dobra optinska, koja na upotrebu
optine slue, i optinska kasa, koja na podmirenje optinskih potreba slui.
197
Prava na stvari mogu biti takva, da se samo na stvar odnose, ne uzimajui u prizrenje ono lice, ija je stvar, i ta
su prava isto-stvarna, koja u sebi zakljuuju pravo dravine (priteanja), pravo batinsko (sopstvenosti), pravo
zaloge, slubenosti i nasledstva. Gde se pak kod prava na stvari uzima i lice ija je stvar, u prizrenje, ona su
prava lino-stvarna.
GLAVA II
O DRAVINI I PRAVU DRANjA
198
Kad jednu stvar dri, i volju ima zadrati je za sebe, i to zgodnim znakom oznai i pokae, ti si dralac ili
pritealac takve stvari.
199
Tako e od pokretne stvari, kao novca, hrane, marve i t. d. dralac ili pritealac biti, kad to u rukama svojim
ima, u svojoj kesi, vrei, kui i t. d., i to dri kao svoje, i to e biti tvoja dravina; od nepokretne pak stvari,
kao kue i kuita, njive, livade, vonjaka, vinograda, bate, vodenice i t. d. onda si dralac ili pritealac, kad
zauzme, obelei, kad zagradi, okri, zasadi, izradi i t. d.
Ako su stvari bestelesne, kao prava, onda e dralac ili pritealac biti, kad ih uiva u svoje ime.
200
Dravina onda je tvrda, i ima silu i vanost, kad je pravina, t. j. na pravu osnovana, koje e onda biti, kad tua
prava s tim ostaju nevredima, niti se naruavaju.
Tako stvari, koje nisu niije, svaki slobodno i pravino zauzeti moe. Ako li su stvari tue, bez volje onoga, ije
su, ili bez presude sudske ili opredelenja zakona, ne moe ih zauzeti ni pravino drati.
201

Kad jednu stvar pravino dri, ima prava drati je, i drugoga odbiti i iskljuiti. Ako li ti ima pravo na
dravinu ili priteanje, a drugi stvar dri, to silom nisi vlastan onoga iz dravine izbiti i iskljuiti, nego e od
suda pomoi traiti.
202
Gde se raspra o pravu na dravinu digne, pa se sumnja rodi, onda se dri, da je na onoga strani pravo, koji
upravo stvar dri. Onaj kome to drago nije, i protivslovi, neka protivno dokae.
203
Koji jednu stvar dri kao svoju, ne znajui da je tua, onaj poteno misli, i jest poten ili savestan dralac ili
pritealac; koji pak zna ili po okolnostima doznati moe, da je ona stvar tua, i opet je ne puta, onaj poteno ne
misli, i jest nepoten ili besavestan dralac ili pritealac.
204
Pri vraanju i naknadi razlika se ini po zakonu izmeu savesnog ili besavesnog draoca ili priteaoca. Onaj, t.
j. poteno mislei, vraa stvar, pa vie nita; za ono, to je upotrebljavao, uivao, troio ili potroio stvar, nije
duan odgovarati; jer njemu pripadaju svi plodovi ve sabrani, i sve druge uivane koristi za vreme svoga
priteavanja; ta vie, njemu pripada i naknada za troak poradi obdravanja i vee plodorodnosti uinjeni, u
koliko je s tim cena iste stvari porasla. Preko toga takvi ima prava i onu cenu koju je za stvar dao, natrag
zahtevati. Ovoga svega prizrenja besavesni pritealac liava se; jer on ne samo sve izgubljeno pokraj stvari
naknaditi, no i onu korist, koju bi pravi pritealac imati mogao, popuniti mora, po obinoj proceni vetaka.
205
Ako li je besavesni pritealac jo preko toga zabranjenim ili zloinim nainom na dravinu tue stvari doao,
onda e po onoj ceni, koju sam pritealac iz osobita za sebe uvaavanja polagao bude, naknadu uiniti duan
biti. U prizrenju pak osobitog troka za dobro stvari uinjenog smatrae se kao onaj, koji se bez naloga i
punomostva za tuu stvar zauzeo.
206
Kad zadruna kua, ili druina zajedniara, ili optina jedna, ili i samo praviteljstvo to tue dri, onda se
savesnost ili besavesnost onih u prizrenje uzima, koji imenom njihovim dre, i koji su za to zadruzi i ostalim
zajedniarima pod odgovorom.
207
Ako ko i savesno jednu stvar dri, opet od onoga dana, kad je od pravog priteaoca sudski na vrau opomenut,
smatra se kao i nesavesni pritealac, i odgovara za sve kao i ovaj.
208
Gde god tvoju stvar nae i pozna, moe je natrag iskati, i tebi se tvoje vratiti mora. Ali silom da ne uzima,
osim ako nije na obrani ili na gonjenju. Inae, ako ti drugi ne puta stvar, da ga sudom ima naterati.
209
Kad se dva ili vie njih prepiru o tome, kome dravina stvari jedne pripada, do presude priuvae je sud, ili
onaj, ijim imenom kogod stvar dri.
210

Kako stvar izgubi ili ostavi, tvoja dravina prestaje. Ali pravo za to ne prestaje, no stoji, dokle god volja traje.
Jer ako se stvar nae, ili se takav na svoje vrati, opet dravinu dobija, niti smeta, to upotrebljavao i uivao nije,
osim sluaja zastarelosti.
GLAVA III
O SVOJINI (PRAVU SOPSTVENOSTI), NAROITO O PRAVU BATINSKOM
211
Sve stvari, dobra i prava, koja Srbinu prinadlee, jesu njegova svojina ili sopstvenost, koje e rei, da je svaki
Srbin savreni gospodar od svojih dobara, tako, da je on vlastan, ova po svojoj volji uivati, s njima po volji
raspolagati, i svakoga otuda iskljuiti, naravno po propisu zakona.
212
Pravo sopstvenosti na proizvode sila oveijih, i ostale pokretne stvari, koje se silama oveijim pridravaju,
osniva se na samoj prirodi, sledstveno ve je to zakonom prirodnim opredeljeno; pravo pak sopstvenosti na
nepokretna dobra, kao zemlje zasaene i naroito nezasaene, obezbeeno je Ustavom zemaljskim i zakonom
graanskim.
Ovo pravo sopstvenosti na nepokretna dobra, naziva se pravo batinsko, ili jednom reju batina.
213
Kao god su spahiluci, timari i zijameti ukinuti u Srbiji, tako niti ih ima, niti se unapredak uvesti mogu, no svaki
je Srbin od svoga dobra (mala) savreni gospodar, ili pravi batinik, u kom se zakonom obezbeava i zatiava.
214
Ogranienost prava sopstvenosti nikad se ne pretpostavlja, no koji bi takvu potvrivao, mora nju dokazati.
215
Stvar jedna pokretna ili nepokretna moe i nekolicini prinadleati, i onda se oni na celu stvar odnose kao jedno
lice. I pravo njihovo biva pravo zajedniko, ako nije kome od njih osobita est naznaena, koja iskljuivo
njemu i prinadlei.
216
Ko je gospodar od stvari kakve, taj ima pravo i upotrebiti, i uivati je, i svaku korist od nje vui; a i po svojoj
volji ne upotrebiti, ne uivati, sasvim ili od esti na drugoga preneti. Ko je tome protivan, ili ko to sebi
prisvojava, mora dokaza imati, ili u zakonu, ili u izjanjenoj volji gospodara.
217
Niko ne sme naterati drugoga, da svoju stvar, ili svoju batinu ili jednu est ustupi, bilo badava (tune), bilo u
promenu ili za novce. Samo ako bi optenarodno blago iziskivalo, i to bi Knjaz u saglasiju sa Savetom za dobro
i pravo naao, da se ije dobro za opte blago zemlje i naroda upotrebi, mora pojedini itelj opte blago svom
sopstvenom pretpostaviti, i svoje dobro dravi ustupiti poem potpunu naknadu zato od drave dobije.*)
_________________________
Zakon o zauzimanju privatnih nepokretnih dobara za opte narodne potrebe, pored naknade za ista
(eksproprijacija) od 15. marta 1866, sa izmenama i dopunama.

218
Ako ti tvoju stvar kod drugoga nae i pozna, a ti je nisi ustupio, ima prava iskati na sudu, da ti se tvoja stvar
izda.
_________________________
Po 218 i 219 zakonika Graanskog, kad kogod bilo kakvu svoju stvar kod drugog nae i dokae, da je njegova,
a on je ustupio nije, mora mu se od onog, kod koga ju je naao, povratiti, pa i ako je ovaj potenim nainom do
nje doao dakle, ako je kupio neznajui da je kradena, i da prodavac nije pravi prodavac od nje; jer ako je kupac
nepotenim nainom takvu tuu stvar pribavio, on onda osim stvari jo i svu tetu i izgubljeni dobitak mora
gospodaru stvari popuniti. Ova pravila za sve bez razlike stvari, koje izmeu ljudi prolaze, zakonom tako
izloena, postaje bez izuzea i za stoku i za svaku proizvoda zemaljskih struku, kao hranu, koe, loj vosak i t. d.
Izuzima se pak od pravila 221 u sluaju potenog pribavljanja tue stvari od strane onog, kod koga se ona nae,
ako je on nju kupio na javnoj licitaciji, ili od onog kome je ista stvar pod kakvim god vidom od gospodara
poverena bila, ili od trgovca, koji obino s takvim stvarima trguje; dakle tako i stoku, samo ako je od onakvog
kupio koji objavu od strane praviteljstva ima kao trgovac sa ivom stokom ili od vlasti na javnoj licitaciji, ili od
onog, kome je gospodar istu svoju stoku bilo pod kakvim vidom poverio bio; a drugi proizvod zemaljski takoe
u ova dva poslednja sluaja, i osim ovih samo onda, ako je kupac od onog kupio, koji kao priznat i javan
trgovac i pekulant od takvih proizvoda s njima radi.
Dakle, bez ovoga svega, ako ko kupi stoku kakvu, ili proizvod kakav od koga, pa posle dokae drugi, da je
njegova, i od njega ukradena, ona se mora, kao i svaka druga stvar u takvom sluaju po smislu 218 i 219
zakonika Graanskog pravome gospodaru od kupca vratiti ili, ako je meutim potroena, cena njena od istog
kupca izdati mu se, a kupcu ostaje obratiti se na onog, od koga je kupio, i svoje ovome izdate novce od njega
povratiti, ili od onog, na ije je jemstvovanje da je prodavac vlastan stvari prodati, on je nju od ovog kupio.
(Zakonsko tumaenje od 24. jula 1849. V No 739 Zbornik V strana 39).
219
U tom sluaju morae na sudu dokazati, da je stvar tvoja, i kod koga se nalazi. Koje ako jasnim znacima
pokae, stvar e tvoju dobiti.
220
Ako se dokae, da je kupac pokretne stvari imao osnova posumnjati se o potenju prodavca, bilo to po linim
svojstvima prodavca, bilo po njegovoj radnji ili po retkosti i osobenosti stvari, ili po niskoj ceni, ili po vremenu,
mestu i nainu prodaje, ili po drugim okolnostima, ili kupac ne zna da imenuje lice od koga je kupio, ili kae da
je kupio od koga, koji je umro ili u svet otiao, i ne moe da se ispita, a kupovinu i ne moe dokazati, duan je
ne samo stvar povratiti bez naknade njenom preanjem gospodaru, nego e i svu tetu i izgubljeni dobitak
naknaditi kao besavestan kupac.
A ako je kupac pokretnu stvar pribavio od lica i na nain, po kome se on nije mogao posumnjati o potenju
prodavca, onda kao savestan kupac duan je stvar, no samo tako povratiti, ako bi mu sopstvenik naknadio ono,
to je za nju dao i na nju potroio.*)
_________________________
Izmena od 5. maja 1864.
221
No ako bi takovi optueni, kod koga se tua pokretna*) stvar nala, dokazao, da je on tu stvar kupio ili na
javnoj prodaji, ili od trgovca, koji obino s takvim stvarima trguje, ili od zanatlije, koji takve stvari pravi, ili od
onoga kome je gospodar istu stvar na poslugu, ili na ostavu, ili u zalogu dao, ili kome bi stvar ista pod kakvim

god vidom poverena bila tako, da kupac o njima nije mogao zlo pomisliti, ili o potenju njihovom posumnjati;
onda tuitelj tu stvar, ako je tueni svojevoljno ne pusti i s naknadom se od svojih predaka ne zadovolji, sudom
dobiti nee, nego e pravo imati naknadu traiti od onih, koji su odgovarati duni.
_________________________
Izmena od 5. maja 1864.
222
to se ne da razlikovati i raspoznati, ono se ne moe kao svoje ni traiti; nego se samo naknada od onoga, koji
je za to odgovarati duan, putem sudskim iskati moe.
223
Svaki, u koga se rukama, ili u ijoj se dravini stvar jedna nalazi, dri se za potenog draoca, dokle se god
protivno ne dokae. Samo dokazano jae pravo moe koga iz dranja stvari jedne izbiti. U sluaju ravnog prava
prvenstvo pripada priteaocu stvari.
224
Ako optueni trag stvari zamee: govori da stvar nije kod njega; ili je ista stvar kod njega bila, a kako je tuitelj
tuio, a on je nju uklonio, ili od sebe odmetnuo; on se ve zato svakoga prizrenja liava, i stvar se od njega
oduzima, i tuitelju kao pravom gospodaru predaje.
GLAVA IV
O PRIBAVLjANjU STVARI
225
Da ko postane gospodarom kakve stvari, mora takvu sebi zakono pribaviti.
226
Za svako zakono pribavljanje stvari jedne iziskuje se punovaan osnov i zakoni nain.
227
Kao to su stvari razliitoga roda i reda, tako su i naini, kojima se iste pribavljaju, razlini.
228
Neke stvari, koje ni u ijoj vlasti nisu, moe svaki zauzeti i zadrati, i tim samim one prelaze u njegovu
sopstvenost, i on postaje njihovim gospodarom.
229
Pusta mesta nisu niija, i takva svaki zauzeti i osvojiti moe.
230
Za pusto mesto dri se i ono, koje je svojevoljno ostavljeno, s namerom ne vratiti se natrag. I ovo se dri:
1) ako pravoga gospodara za 10 godina nema, niti mu se za to vreme traga ni glasa zna, osim ako mu nije
mogue bilo vratiti se, ili javiti se;

2) ako je toliko vremena proteklo, da je mesto zaputeno u lug obraslo, i zato se na novo kriti moralo;
3) ako je pravi gospodar ostavio, pa doznavi, da je drugi zauzeo, za godinu dana protivan pokazao se nije, a
mogao je.
231
Samo onaj lug, koji se po odredbi Praviteljstva za krenje opredeli, moe svaki, poem okri, sebi prisvojiti, i
onda da mu je krevina u batinu.
232
Zabraniti lug radi krevine, i tom zabranom ili zahvatinom sebi prisvojiti, slobodno nije, niti se to bez osobita i
naroita doputenja nadlene vlasti initi moe.
233
Kriti dozvoljenu estu pree je susedu nego drugom. Izmeu dva usporedna suseda deli se krevina na pole
du granice njihovih zemalja; a tako i sa susedom sa zaelja ili uvratina. S krevinom u bok tue zemlje niko da
ne zailazi, no svaki da se dri svoga premaelja, osim ako mu sused dozvoli.
234
to je god svima iteljima zemaljskim ili jedne cele optine na uivanje opredeljeno, ono pojedina lica nemaju
prava zauzeti, ni sasvim ni od esti.
235
Divlje zveri umske, kao medvedi, kurjaci, (vuci), zecovi, divlji veprovi i t. d. onoga su, ko ih uhvati ili ubije; a
tako i divlje ptice, bile one za jelo ili ne, onoga su, ko ih uhvati ili ubije. Kad i gde nije slobodno loviti,
opredelie se osobitom uredbom.
236
Divlja uhvaena ili pripitomljena donde je naa, dokle se u naoj vlasti nalazi; kako pak prirodu divljaine na
sebe uzme, i ispod vlasti nae izie, prestaje biti naa, i pripada onome, koji je prvi uhvati ili ubije.
237
I riba se smatra kao umsko zverje, onde gde osobitom uredbom pravo ribolova nije zabranjeno ili kome
ustupljeno.
238
ivotinja pitoma, kao konji, volovi, i t. d. guske, patke, kokoi, urke i t. d. ako i ispod nae vlasti iziu, opet
ostaju nae, i pravo nam pripada na povraaj, i svaki je duan izdati.
239
Rojevi domai i golubovi nai su tako, kao i druga pitoma ivotinja.
240
Roj od tvoga preseda tvoj je, i ti ima vlasti ustopce vijati ga, i gde god nae, uzeti ga. No ako ti njega za 24
sata vijati prenebregne, prestaje biti tvoj, i pripada kao i druga divlja onome, koji ga uhvati.

241
Roj umski u grmu smatra se kao stvar niija, i pripada onome, koji ga prvi nae i grm zakrsti.
242
Stvar izgubljenu tuu ako nae, nije tvoja. Ako se po znaku kakvom pozna ija je, da je odmah onome vrati;
ako li se ne pozna, pa je stvar male vrednosti od jednog dvadesetaka do 12, da javi mesnoj vlasti, koja e po
obiaju svakome na znanje dati, ne bi li se kako gospodar iste stvari naao; ako li bi stvar vie od 12
dvadesetaka vredela, onda e morati javiti sreskom ili okrunom naelniku, koji e svojim nainom po potrebi
i preko novine objaviti.
_________________________
Uredba o ubrzanju rada kod sudskih i islednih vlasti. lan 1: Stare arijske i poreske vrednosti u graanskom i
krivinom zakonodavstvu pretvarae se u novu dinarsku vrednost ovako: jedan stari arijski gro ravan je
jednom dinaru, a jedan stari poreski gro ravan je dva dinara.
243
Ako bi posle objavljenja naene stvari prilino vreme proteklo i gospodar se stvari pokazao ne bi, onda e se
reena stvar ili kod nahodnika, ako bi bezbedno bilo, ostaviti, ili kod suda, ili kod koga drugoga priuvati; ako
li se ista stvar sauvati ne bi mogla, onda e se javno prodati, i cena ustaviti i priuvati.
244
Ako se gospodar stvari pokae, i svoje pravo jasnim znacima dokae, onda e se naena stvar, ili cena iste
njemu izdati, i on e duan biti sve uinjene zbog stvari njegove trokove platiti, i jo 20 od stotine vrednosti
kao nagradu nahodniku dati.
245
Ako se gospodar stvari za jednu godinu dana ne pokae, onda e se stvar naena ili cena predati nahodniku,
koji e vlastan biti nju kao savesni priteatelj upotrebiti, i njom koristiti se; tako, da on duan bude, stvar ili
cenu, ako bi se gospodar za tri godine pokazao, njemu natrag vratiti, zadravi polzu i korist za sebe; ako bi se
pak gospodar stvari tek posle tri godine javio, da ve ni za samu stvar odgovarati duan ne bude, osim sluaja
nepotena miljenja ili prevare, koja varalici ne treba da pomae.
246
Za nepoteno miljenje uzima se i ono, kad nahodnik navedene pretpise initi prenebregne; u kom sluaju je i
za sva tetna sledstva odgovarati duan, niti mu ikakva nagrada pripada; no ta vie, ovakav i pod kaznu
srazmernu potpada.
247
Ako je njih vie jednu stvar zajedno nalo, to njima svima jednaka prava i jednake dunosti pripadaju. Da je
stvar jednu zajedniki naao, dri se i onaj, koji je prvi opazio, i za nju se maio, makar da bi je drugi pree
dobavio.
248
to je god po prirodi svojoj ili po uredbi zemaljskoj optenarodno ili praviteljstveno dobro, ono niko sebi
prisvojiti ne moe, kao to su reke, ostrva, obale, rude, neke ume i njihov rod i t. d. to se osobitim uredbama
opredeljuje.

249
Za izgubljene stvari uzimaju se i one, koje su zakopane, uzidane, ili kako druke sakrivene, da im se pravoga
gospodara ne zna, s kojima, kad bi se nale, onako isto postupiti valja, kao i sa izgubljenim i naenim stvarima
po gore izloenim propisima.
250
Ako bi se takve zakopane, uzidane, ili druke sakrivene stvari sastojale u novcu, zlatu ili srebru, u nakitu,
dragom kamenju, ili drugim dragocenostima, koje su tako dugo sakrivene leale, da se njihov gospodar doznati
i pronai ne moe, onda se takve stvari iznaene zovu sokrovite (zakopano blago), i ovo se mora javiti
naelstvu okrunom, otkuda e izvee uiniti se vrhovnoj vlasti.
251
Od ovakvoga naenoga sokrovita pripae jedna treina praviteljstvenoj kasi, jedna treina onome, koji je
naao, a jedna treina onome na ijoj se zemlji nalo. Ako je pak ovo dvoje u jednom licu skopano, onda
onome obadve ove treine pripadaju.
252
Ova treina ne pripada onome, koji bi na traenje sokrovita najmljen bio, ili koji bi naeno pritajio, pa bi se
posle doznalo; jer u prvom sluaju najmljenici dobijaju najamnu nagradu, a u drugom sluaju treina pripada
onome, koji bi za takvoga nahodnika potkazao, ili ako takvoga ne bi bilo, pripada optenarodnoj kasi.
253
No ako rabotnici najmljeni sluajno na sokrovite naiu, onda njima kao nahodnicima jedna treina pripada.
254
Kakvo e pravo ko na plen od neprijatelja dobiveni imati, opredelie se u vojno-policajnim zakonima.
255
Koji tuu stvar pokretnu od propasti spase, onaj samo ima pravo od gospodara, koji stvar prima, zahtevati
naknadu za troak uinjeni, i srazmernu nagradu za trud. Tako:
256
Ovca moja, koju ti od vuka otme, nije tvoja, no moja, ako ti trud naplatim i tetu, koju si pretrpeo, naknadim;
koje ne moe vie izneti od vrednosti ovce.
257
Koji iz poara to iznese, nije sebi izneo, ve onome, ije je; i iz sakruene (razbijene) lae spaseno onoga je,
ije je bilo. Ali za trud i tetu pripada plaa i naknada, naravno koja ne moe biti vea od spasenoga dobra.
GLAVA V
PRIBAVLjANjE STVARI PRIRATAJEM I PRIPATKOM
258

Sve ono, to iz jedne stvari proistie, ili se samo sobom njoj prilae tako, da od drugoga koga ne dolazi, zove se
prirataj ili pripadak iste stvari. Ovo biva ili samom prirodom ili rukotvorinom (hudoestvom), ili i jednim i
drugim.
259
Svi proizvodi ili plodovi zemlje, kao trave, gljive, jagode i t. d. koje zemlja bez truda i radnje oveije izdaje i
izbija, prinadlee naravno onome, ija je zemlja.
260
Tako i sav priplod i dobitak, koji od ivotinje jedne dolazi, kao tele, jagnje, vuna, mleko i t. d. prinadlee
onome, ija je ivotinja.
261
Muko ivotno pri priplodu ne uzima se u raun; niti gospodar ivotinje muke, od koje je priplod zaet, dela
traiti moe, osim sluaja osobite pogodbe.
262
I ostrvo na reici, koje postane, smatra se kao prirataj onih zemalja, koje du obe obale lee. I u tom sluaju
gospodari zemalja, prema novopostavem ostrvu leeih imaju pravo po meri duine svojih zemalja isto ostrvo,
ako bi na sredini lealo, podeliti; ako li bi isto ostrvo na jednoj strani blie jednoj obali postalo, onda gospodar
iste obale ima pravo celo ostrvo zadrati. Ostrvo na plovnim rekama postala, prinadleae praviteljstvu, a sa
dunavskim i savskim novopostalim ostrvima postupae se po smislu javnih traktata.
263
U sluaju, kad voda jedna presui, ili se na vie krakova ili rukava rascepi, i tako se ostrva naine, ili se zemlje
poliju i poplave, onda preanje pravo gospodara one zemlje mora ostati nevredimo.
264
Kad voda jedna svoje korito ostavi, onda oni susedni gospodari, koji bi se takvom promenom otetili, imaju
pravo iz ostavljenoga korita tetu svoju naknaditi; a posle e se s njim onako postupati kao i s novopostalim
ostrvom.
265
Ona zemlja, koju bi voda malo po malo na jednu obalu nanela, pripae gospodaru iste obale.
266
Ona pak zemlja, koju bi voda silom od jedne obale otkinula, i na drugu prenela, nee pripasti onom gospodaru
obale, kuda je odnesena, no samo u onom sluaju, ako bi preanji gospodar nju ostavio; koje se razumeva
onda, kad nju za godinu dana radio, ili njom koristio se ne bi.
267
Svaki onaj, iju zemlju voda roni ili odnosi, vlastan je takvu protiv urona utvrditi; no samo u toliko, u koliko bi
nuno bilo, da svoju zemlju spase i sauva. I zato kojekakve zgrade metati, drva zasaivati, i tako tok reke
promeniti, kojim bi se plovidbi, vodenicama, ribolovu, i drugima tuima pravima teta naneti mogla, nee
smeti. Zato tako to bez doputenja sreskog i okrunog naelnika nee se preduzimati.
268

Po ovim osnovima sudie se i sluaju, kad se brdo sroni, ili vodojaom odnese, na tuu zemlju nanese. Ako bi
gornja zemja sronjena donju tako poklopila, da ona preanji vid svoj izgubi, gubi se i pripada onom, ija je
zemlja donja; ako li zadri svoj preanji vid, ostaje preanjeg gospodara, no ovaj je duan onome tetu
naknaditi po proceni vetaka.
269
Onaj, ko bi tuu stvar preradio, nju sa svojom sastavio, spojio, smeao, ne dobija s tim pravo na tuu stvar.
270
U sluaju takve smee, ako se stvari smeane ili sastavljene odvojiti ili rastaviti, i tako u preanje stanje
postaviti mogu, stvari e se o troku onoga, koji je smeu uinio, podeliti, i svaka e se svome gospodaru
povratiti.
271
Ako se pak stvari smeane ne bi u preanje stanje povratiti mogle, onda po meri smeanih stvari imae svi, ije
su stvari smeane, zajedniko pravo donde, dokle se isto ne opredeli i ne rastavi.
272
Ako bi se ta smea bez znanja i volje gospodara stvari uinila tako, da bi pomea na prevaru iao, i onoga
otetiti nameravao, onda pomeana stvar pripae nevinome. I krivcu nikako drugo pravo ne pripada, no
naknadu po meri najmanje cene zahtevati, koja e mu se presuditi; no i srazmernu kaznu za prevaru svoju
izbei nee.
273
Nee li nevina strana celu smeanu stvar da zadri, onda ima prava naknadu od krivca po meri najvee cene, i
samu tetu, ili korist, koju bi imati mogla, zahtevati.
274
Ako bi obe strane u tome nevine bile, i ta bi se smea ili sluajno dogodila, ili bi drugi ko bez njihova znanja
uinio, i stvari se smeane, sastavljene, ili spojene ne bi rastaviti i odeliti dale, onda ostaje pravo onome, ija je
stvar skupocenija, ili stvar smeanu zadrati, i drugoga po pravoj vrednosti njegove stvari isplatiti, ili se
podobnom naplatom svoje zadovoljiti.
275
Koji tuu stvar na svoju potrebu upotrebi tako, da samo svoju stvar opravi ili popravi, pa se ne bi ona odeliti
mogla bez poruenja, onda onaj ne moe dobiti stvar svoju, no samo njenu vrednost, koju e mu ovaj, ako je
navalice uinio, dvostruko naplatiti, ako li je nehotice ili u neznanju uinio, samo jednostruko, osim ako
popravka nije vee vrednosti nego sama stvar; onda naravno stvar ustupa popravci.
276
Koji tuu stvar na svoju potrebu upotrebi tako, da ona sasvim drugi, i to skupoceniji vid dobije, to e onda on
duan biti, ako je hotimice uinio, dvostruko, ako li u neznanju, jednostruko vrednost njemu naknaditi.
277
Ako ko na svojoj sopstvenoj zemlji zdanje kakvo ili zgradu od tue graevine sagradi, i to uini u neznanju,
onda istina takva zgrada pripada njemu, ija je zemlja, ali mora onome, ija je graevina, platiti po ceni, kao to

je meu ljudima; ako li je to znajui da je graevina tua, ili i protiv volje onoga ija je, uinio onda e morati
istu graevine cenu dvojinom platiti i svu tetu, ako bi koju gospodar graevine trpio, naknaditi.
278
Zdanje, koje bi ko od svoje graevine na tuoj zemlji sagradio, ide takoe za zemljom, i pripada njenom
gospodaru, samo je ovaj duan, ako je onaj to u neznanju uinio, njemu po obinoj ceni zdanje isplatiti; ako li
je onaj to znajui i hotei, ili i protiv volje ovoga uinio, onda mu na volji stoji, ili po obinoj ceni zadrati, ili
ako mu nije na korist, nagnati ga da graevinu svoju krene, i njemu tetu naknadi. No ako bi gospodar zemlje
onoga, koji bi neznajui takvo zdanje gradio, gledao, i opomenuo ne bi, ili bi dozvolio, i poem je sagraeno,
posle protivio se, gubi to pravo, i onaj moe mu mesto njegovo obinom cenom isplatiti, i zajedno sa zdanjem
zadrati.
279
Koji bi s mojom graevinom na tuoj zemlji zdanje gradio, taj je duan meni graevinu, ako je znajui uinio,
dvojinom cene, ako je ne znajui, jednostrukom cenom naplatiti, a zdanje ostaje onom, ija je zemlja, pa e se
postupati po propisu naprednavedenog 278.
280
to se tie osobitog sluaja, gde je sa znanjem i ugovorom od preanjih vremena ko zdanje na tuoj zemlji
sagradio, za takav postoji i osobita uredba od 3. aprila 1840. godine KB No 227 C No 387*)
_________________________
Uredba KB No 227 obnarodovana u Zborniku I strana 210.
281
Ako ti tvojim semenom tuu njivu zaseje, plod nije tvoj, no onoga, ija je njiva; samo ako si ne znajui uinio,
dobie naknadu za seme i radnju, ako li si znajui i navalice uinio, gubi i seme i radnju. Tako isto ako tvojim
saenicama tuu zemlju zasadi, nisu tvoje, no onoga, ija je zemlja, ako su ve ile pustile. Ako li tuu njivu
tuim semenom zaseje ili tuu njivu tuim saenicama zasadi, odgovara i onome ije je seme, i onom ija je
zemlja, po smislu 279.
282
Onoga je voka ili drvo, na ijoj je zemlji stablo, ma se ile i u tuu zemlju pustile, ili grane nad ovu nadvele.
Samo je svaki vlastan, ile tuega drveta, u svojoj zemlji presei, i grane nad svoju zemlju nadvedene skresati.
Drvo, kojega stablo na meama stoji, jest opte onima, ije su mee.
283
Plod, ako s grane na tuu zemlju opadne, gospodar drveta da nije vlastan traiti ga, niti zato suseda preti.
284
Ako se strane u prednavedenim sluajima drukije poravnaju, koje e svagda savetno i dobro initi, onda nek
im onako bude.
GLAVA VI
O PRIBAVLjANjU STVARI PREDAJOM
285

Stvari one, koje ve imaju gospodara, mogu se pribaviti, kad zakonim nainom od jednoga preu na drugog, i
ovome se predadu.
286
Ovo biva, ili kad dva ili vie njih meu sobom ugovor uine, ili kad ko naredbu uini na sluaj smrti, ili kad
sudija tako rei, ili kad zakon sam tako opredeljava.
287
One pokretne stvari, koje se predati i uzeti mogu, prelaze na drugoga onda, kad se iz ruke u ruku drugome
predadu.
288
One pak pokretne stvari, koje se ne mogu iz ruke u ruku predati, kao to su dugovi, tovari veliki, duanski
espapi, predaju se znakom kakvim shodnim, kao to su: pismeni dokazi, kljuevi od duana ili od magaze
espapske i t. d.
289
Pokretna stvar prelazi na drugoga i onda, kad onaj, koji je pre stvar kakvu u svoje ime kao svoju sopstvenu
drao, izjasni se savreno, da e u napredak u ime drugoga, koji stvar istu prima, drati.
290
Stvari pokretne, ako se poslati primcu moraju, onda su njegove, kad ih ovaj primi, ako on nije naredbu uinio,
kako da se poalju; jer ako je on naredio, kako da se poalju poimence, postaju njegove odmah, kako se iz ruke
prilici predadu, i ako tako propadnu, njemu e propasti.
291
Stvar pokretna postaje onoga, kome je gospodar njen najpre preda; a ako bi istu stvar i drugom obeao, ili dati
mu izjasnio se, to e on za to odgovarati.
292
Kao to je opredeljeno, da se nepokretne stvari u knjige batinske kod sudova okrunih uvode, tako e se pri
svakoj promeni gospodara morati na novog batinika isto nepokretno dobro preneti i upisati.
_________________________
Uredba o ubrzanju rada kod sudskih i islednih vlasti lan 58: Prenosi nepokretnih imanja punovani su samo
onda, ako je sopstvenik preneo na pribavljaa kod nadlenog prvostepenog suda originalnu tapiju od imanja
koje ustupa.
293
Svaki, koji na drugoga dobro kakvo nepokretno, kao: kuu, njivu, livadu, vinograd, vonjak i t. d. prenosi, mora
sam gospodar ili batinik od istoga dobra biti; inae prenaanje takovo nema sile ni vanosti.
294
Da se nepokretno dobro na drugoga prepisati moe, nuno je da gospodar dobra, po uinjenom ugovoru ili
izjanjenju, sam sudu lino predstane, i na to saizvoli. U sluaju nemogustva ili nemoi, morae to initi ili

preko dovoljno na to opunomoenoga lica, ili e pred dva iz suda izaslata lana svoju volju izjasniti, i pismeno
zakljuenje predati, koji e to sudu dostaviti.
295
Stvar nepokretna, kao: kua, vinograd, njiva, livada, koja se na drugoga prenosi, mora tano naznaena i
opredeljena biti, tako, da se razlikovati od sviju drugih moe, kao mesto naznaiti, gde lei, granice i mee
oznaiti, susede upisati; preko toga naznaiti i mesto i vreme zakljuenoga posla.
296
Ako bi se promena takva, ili prenaanje na drugoga osnivalo na presudi sudskoj, i deobnom pismu, ili na
testamentu, to se i takvi dokazi priloiti i navesti moraju.
297
Ako ko dovoljnoga i jasnoga dokaza za uvod u knjige batinske nema, a njemu bi na srcu lealo u knjige uvesti
se, to on moe meu tim zahtevati, da se uvede pod uslovom, ako svoje pravo ne pokae sudu, da se opet
izbrie, koje ako bi on po propisu dokazao, onda prvenstvo dobija kao pravi gospodar od dana uslovnog
uvoenja u knjige.
298
Koji pre na jednu stvar nepokretnu u knjige javne uveden bude, onoga je stvar.
299
Sa uvoenjem novog gospodara u knjige javne batinske on i zakonu dravinu dobija, koja se po obiaju i
poluava.
300
Kako je ko stvar primio i dobio, on i sva prava s njom skopana dobija, s kojima ne treba smeati prava na
samu linost predavaoca odnosea se; ona sleduje za licem.
301
Tako isto i bremena se stvari skopana na javnim knjigama osnivajua se, prelaze na novog gospodara zajedno
sa stvari. Zato ko stvar kakvu prima, valja dobro da se izvesti i o pravima i bremenima s njom skopanima;
inae sledstva sam sebi neka pripie.
302
Sopstvenost stvari gubi se ili kad je takva volja gospodara, ili kad zakon propisuje, ili kad presuda sudska tako
glasi. I onda nepokretne stvari prepisuju se na drugoga, kome iste stvari po osnovu reenom pripadaju.
303
Nain pak, koji pri prenaanju stvari, naroito nepokretnih, kod suda nabljudavati valja, zavisie od osobitog
propisa i upuenja.
303 a)
Kad dunik svoje stvari, bilo pokretne ili nepokretne, na drugoga prenese u nameri da svoje onoga vremena
poverioce oteti, prenos pada, ma da je i sudom utvren, i povraa se u preanje stanje, i to ako je prenos u

vidu poklona po 565 ako je u vidu teretnoga ugovora, samo onda, ako je onaj, na koga su stvari prenesene, bio
besavestan.
Besavestan primalac odgovara i za vrednost pokretne ili nepokretne stvari, ako ju je prestao priteavati, a
takoe i za druge koristi, po osnovima ovog Zakonika.
Pod prenosom stvari razume se i prenos prava i primanje obaveza.
O tome, da li je dunik prenosom pokretne ili nepokretne stvari iao da svoje poverioce oteti, kao i
besavesnosti onoga, na koga su prenesene, sud e, u nedostatku drugih neposrednih dokaza, suditi po
okolnostima, naroito po prirodi posla, po osnovu i nainu otuenja na koji je to zakljueno, po stanju i po
linim odnoenjima u prenosu uestvujuih lica.
Ne vai prenos pokretnih ili nepokretnih stvari izmeu roditelja i dece (predaka i potomaka), izmeu zadrugara
i izmeu mua i ene, u koliko je na tetu poverioca prenosioevih onoga vremena uinjen.
Zastarelosti izmeu ovih u poslednjem odeljku imenovanih lica, nema mesta, do god oni zajedno ive. No
prenos kako izmeu ovih tako i drugih lica ostaje stalan, niti se protiv njega postupati moe, ako ga u
zvaninim novinama triput oglase, i niko protivu toga za est nedelja, od dana poslednjeg oglasa u novinama ne
protestira.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
GLAVA VII
O ZALOZI
304
Stvar ona, na koju zajmodavac takvo pravo ima, da ako dunik po obavezi na vreme njega namirio ne bi, on
sebe iz nje namiri, zove se zaloga.
305
Svaka stvar, koja god meu ljudima prolazi, i onima na potrebu jeste, moe sluiti kao zaloga. Ova ako je
pokretna, raa zalogu pokretnu, ako li je nepokretna, raa zalogu nepokretnu, i svaka svoju prirodu zadrava.
306
Svaka zaloga pretpostavlja dug. No svaki dug ne vodi za sobom pravo na zalogu. Ovo pravo mora biti ili ve
zakonom opredeljeno, ili na ugovoru ili poslednjoj volji gospodara osnovano, ili tek presudom sudskom
dobiveno.
307
Pokretna stvar onda je u zalozi, kad je upravo predana ve; a nepokretna onda, kad je kao i druga sopstvenost u
knjige sudske uvedena.
308
Pokretne stvari, koje se ne mogu predati iz ruke u ruku, predaju se kao i kod prava sopstvenosti shodnim ili
uobiajenim znacima.
309

Pravo na zalogu moe se i meu tim pribeleiti u knjige, koje biva kao i pri uslovnoj pribeleci prava
batinskoga.
310
Ko ima zalogu kakvu, taj moe istu opet drugom u zalogu dati, ako mu od njegovog zaloioca nije naroito
zabranjeno.
311
Tako i na zalogu nepokretnu moe drugi bezbednosti radi za sebe pravo zalono pribaviti, ako svojim putem
isto u knjigu sudsku uvede.
312
Ko zalogu ima, onaj pravo ima na odreeni rok, ako dunik dug ne isplati, cenom zaloge sebe namiriti; ako to
pretee vratie duniku.
313
Ako je zaloga u tree ruke, kao pazaloga, prela sa znanjem gospodara iste, onda ovaj ne moe dug svoj isplatiti
bez znanja treega, u ijim se rukama zaloga nalazi.
314
Svaki samo svoju sopstvenu stvar zaloiti moe. Zaloga na tuu stvar ne vai nita, i unitava se na tubu
gospodara stvari, kome pripada pravo na povraaj svoje stvari, koju onaj izdati mora, imajui pravo naknadu od
zaloioca traiti.
315
Pravo zaloge na stvar sadrava u sebi i pravo na plodove stvari, i sve to iz nje proizlazi. Samo sabrani i
odvojeni ve plodovi ne smatraju se kao sa stvari skopani.
316
Ko ima pravo zaloge, pa bi se pokazalo, da je vrednost zaloge t. j. zaloene stvari tako malena, da dug iz nje
namiriti ne moe, onda taj ima pravo iskati od svoga dunika drugu dovoljnu zalogu za svoj dug.
317
Onaj, koji dobije zalogu za sigurnost svoga duga, duan je stvar zaloenu pozorljivo uvati, da se ne bi kako
izgubila, ili poruila i pokvarila; jer u tom sluaju on e za krivicu svoju ili nebreenje odgovarati i zalogu
naknaditi morati. Samo ako bi zaloena stvar sasvim sluajno izgubila se ili poruila i pokvarila, on se od
odgovora i naknade osloboava.
318
Zaloenu stvar zajmodavac upotrebljavati i s njom se sluiti nije vlastan; osim ako nije to od gospodara
zaloene stvari naroito dozvoljeno.
319
Ako bi dralac zaloge stvar zaloenu drugome u zalogu dao, onda on u sluaju kad bi zaloena stvar propala, ili
se poruila i pokvarila, svakojako za to odgovara, i onda kad kod njega ista stvar ne bi propala, poruila se ili
pokvarila.

320
Ako bi vreme odreenoga roka za isplatu duga prolo, i dunik zajmodavca namirio ne bi, niti bi zalogu
iskupio, onda ovaj ima pravo sa znanjem suda zaloenu stvar prodati, i sebe namiriti.
321
Ako bi se zaloena stvar skuplje prodala, nego to dug iznosi, onda e se suviak izdati duniku; ako li cena od
prodane zaloge ne bi zalegla, onda zajmodavac moe ostalo, to jo nedostaje, od svoga dunika traiti.
322
Ako bi gospodar zaloene stvari za vreme, dok jo zaloga traje, istu stvar na drugoga preneo, to ovaj nije duan
pustiti je iz ruke sve donde, dok njega dunik ne namiri.
323
Ako stvar zaloena propadne, ili se zajmodavac prava na zalogu odree, ili je bezuslovno duniku povrati, onda
i zaloga prestaje, premda dug i posle ostaje.
324
Ako je zaloga na neko opredeljeno vreme ograniena bila, onda kako isto vreme protee, prestaje i pravo na
zalogu.
325
Kad se dug isplati, prestaje zaloga; tako, da kako god to je dunik duan dug platiti, tako je i zajmodavac
odmah duan zalogu izdati, niti je vlastan zadrati je zbog drugog kakvog duga. On u tom sluaju moe sebe
samo s tim obezbediti, to bi zaloenu stvar u sudske ruke predao, i zahtevao, da se sigurnosti svoje radi zadri,
i uzapti, da ne bi meutim njegov dunik nju upropastiti mogao.
326
Pravo zaloge na nepokretna dobra, koja se hipotekom ili batinskom ili miljakom zalogom naziva, dobija se
kad se dug, ili pismena isprava, na kojoj se dug osniva, u knjige sudske svojim putem uvede, t. j. ubatini
(intabulira).*)
_________________________
Uredba o intabulaciji od 19. novembra 1854. KV No 1054 S No 937 Zbornik VIII strana 29.
327
Kad je dug kakav u knjige sudske uveden, i na nepokretno ije dobro upisan, ili ubatinjen, (intabuliran), on je
tada tako za ono nepokretno dobro vezan, da ovo svagda za podmirivanje istoga duga sluiti mora bez prizrenja
na osobu, ije je ili u ijim se rukama nalazi isto dobro.
328
Ako se takvo pod batinskom zalogom (intabulacijom) nalazee se dobro na drugog prenese, to ono i dug
upisani sa sobom nosi. Ko takvo dobro isplati, a ne motri, da li duga na njemu ubatinjenoga (intabuliranoga)
nema, sam sebi neka pripie, kad isti dug plaati morao bude.
329

I ovo dobro ostaje donde za dug ubatinjeni (intabulirani) podvezano, dokle se god isti dug iz sudskih knjiga
svojim putem ne izbrie.
330
Kad vie dugova na jednom dobru nepokretnom ubatinjenih (intabuliranih) ima, onda se isti dugovi onim
redom naplaivati moraju, kojim su uvedeni, tako da onaj dug prvenstvo ima, koji je pre uveden. Prvi se dugovi
takvi potpuno moraju namiriti, ako drugima poznijima i nita ne dotekne.
GLAVA VIII
O SLUBENOSTIMA (SERVITUTIMA)
331
Slubenost uopte jeste neko breme, kojim se uivanje ijeg prava sopstvenosti (imovine) ograniava tako, da
je ovaj duan na korist drugoga, kome pravo pripada, u svojoj stvari neto trpeti, i onome dopustiti, ili ne initi,
to bi inae initi pravo imao.
332
Svaka slubenost po svoj prirodi vezana je za stvar, koje pravo sopstvenosti ograniava, niti se sa promenom
gospodara stvari menja, no istim pravom i bremenom prelazi s jednog na drugog.
333
Ako li bi samo na neko lice, kome bi pravo na ogranienje ije imovine pripadalo, ograniavalo se, onda to
naroito mora izraeno biti.
334
Slubenosti takve ili lee na poljskom dobru, kao: njivi, livadi, i slue na udobnost drugom poljskom dobru; ili
lee na kuama i kunim zemljama, i slue na udobnost drugoj kunoj zemlji.
335
Poljske slubenosti obine i glavne bivaju sledee:
1) Na tuoj zemlji drati stazu, putanju za stoku ili za kola, i njima se za svoju udobnost sluiti.
2) S tueg bunara ili izvora vodu nositi, tu stoku pojiti ili vodu odvoditi.
3) Stoku na tuoj zemlji drati ili pasti.
4) Drva tua sei, suho granje kupiti, ogranke kresati, ir kupiti i list brati.
5) Na tuoj zemlji divlja loviti, ptice hvatati i ribu loviti.
6) Kamen vaditi, pesak kopati, kre paliti.
336
Kune slubenosti obine i glavne jesu:
1) Imati pravo svoje zdanje na tue nasloniti.

2) Gredu, rog ili drugu gradljiku u tu zid uvui.

3) Prozor u tuem zidu otvoriti, bilo to zbog svetlosti, bilo zbog izgleda.
4) Strehu ili natremak nad zemljom ili kuom svoga suseda nadvoditi.
5) Dim kroz dimnjak suseda proputati.
6) Kinicu sa svoje streje na tuu zemlju navoditi i provoditi.
7) Svakojake tenosti na zemlju suseda svoga prolivati, i tamo proputati.
I ovo su sve takve slubenosti, kojima jedan pravo ima togod na zemlji suseda svoga preduzimati, to ovaj
trpeti mora.
337
Druge su opet kune slubenosti takve, kojima je pritealac sluee zemlje obavezan togod ne initi, to bi mu
inae po prostranstvu pojma prava batenskoga initi slobodno bilo, kao to su:
8) Da ja, zbog ugodnosti drugoga, kojem to pravo pripada, nemam vlasti kuu moju na vie podii.
9) Da ne mogu kuu moju niom nainiti, nego to je.
10) Da ne mogu nita na mom kuitu podizati, im bi drugoga zdanju, kome pravo to pripada, svetlost ili
vazduh oduzeti mogao ili;
11) im bi se izgled njegov zaslonio.
12) Da kinicu sa streje moje kue ne mogu odvesti od zemlje suseda, kome bi ista na zalivanje bate ili drugim
nainom na korist sluila.
I ovo su slubenosti obine, koje su za stvar vezane, i prelaze s jedne osobe na drugu.
338
No bivaju slubenosti i takve, koje se samo za jednu osobu veu, i ne prelaze na drugu; takve su obine: kad ko
pravo dobije, da stvar tuu upotrebi, da uiva, ili da u kui tuoj obitava.
339
Biva pak esto, da slubenosti ove odstupe od svoje prirode, tako da one, koje su za stvar vezane, samo se licu
jednome daju, ili se samo na neizvesno od volje zavisee vreme opredeljuju. No onda u sluaju sumnje ili
raspre svagda se odstupanje takvo dokazati mora.
340
Svaka slubenost ili se osniva na zakonu ili na ugovoru, ili na poslednjoj volji, ili na presudi sudskoj, ili na
zastarelosti.
341
Zakon ograniava pravo sopstvenosti ije samo u onom sluaju, kad drugi svoje dobro ili sasvim ili od esti
upotrebiti ne bi mogao, n. pr. kad ko na njivu svoju ne moe drugojaije doi, ako preko tue ne pree, onda
ovaj po zakonu mora putanju preko svoje njive onome dopustiti.

342
Slubenosti pribavljaju se onim nainom kao to se u opte sopstvenosti razliitih stvari ili dobara dobijaju.
343
U opte pri ispitivanju i suenju o slubenostima valja se drati glavnoga pojma, po kome onaj, kome sluee
dobro prinadlei, nije obavezan to initi, no samo je duan dopustiti drugome, da ovaj kakvo pravo tu ima, ili
je duan togod neiniti, to bi inae kao gospodar u svojoj stvari initi pravo imao.
344
Po tome se i pitanje o sadravanju i opravljanju stvari sluee reava, t. j. sadravanje i opravljanje stvari
sluee spada na onoga, koji istu upotrebljava, dokle po redu na onoga, kome pravo na slubenost pripada. No
ako bi istu stvar i onaj, ija je, upotrebljavao, to i on po meri upotrebljavanja i k troku pritei mora.
345
Koji pravo na slubenost ima, on istina to po volji moe upotrebiti na onaj nain, koji se njemu najshodniji vidi,
ali mu nikako ne pripada pravo slubenosti rasprostreti na dalje, no mora se zadrati u granicama onim, koje su
ili po samoj prirodi, ili po izraenoj volji gospodara slueega dobra, opredeljene.
346
Slubenost svaka, koja je za stvar jednu vezana, ostaje postojana; ona se ne moe po volji od stvari odeliti, niti
na drugu stvar ili na drugo lice preneti. I tako se svaka slubenost dri za nerazdeljivu zato, to pravo ono, koje
ko na slueoj stvari ima, ne moe se ni preinaiti ni podeliti, ma se ista stvar umnoila ili umanjila, ili
iskomadala.
347
Jedna stvar moe ne samo jednom no i nekolicini sluiti, samo ako onaj, koji je pravo isto pre dobio, s tim
utrba ne trpi.
348
I po ovim osnovima valja suditi i opredeljivati odnoaje prava kod razliitih rodova slubenosti. Tako:
Koji na svom zidu, stubu ili direku, suseda svoga zdanje naslonjeno dri; ili ko u svom zidu, steni (duvaru),
direku, tuu gredu uvuenu trpi; ili tu dim kroz svoj dimnjak proputa; taj mora od esti isti zid, ili stub ili
direk i dimnjak i opravljati. Ali se od njega nikako zahtevati ne moe, da on i gospodaree zdanje podupire, ili
gredu ili dimnjak susedov opravlja.
349
Onaj, kome samo pripada pravo na prozor, moe samo svetlost i vazduh imati, a nema zajedno pravo i na
izgled. I zato gospodar slueeg dobra moe sve ono u svome dobru initi, to samo svetlost i vazduh susedu ne
oduzima, ta vie on moe zahtevati, da se na takav prozor reetka metne, u koliko svetlosti i vazduhu ne smeta,
jer izgleda ne treba da ima.
350
Ko god ima pravo na prozor, na onoga spada i dunost proboj (prozora) takav sadravati; i ako to ne bude inio,
pa bi otuda teta proizila, mora za istu odgovarati.
351

Onaj, koji ima pravo na kapanje streje, moe kinicu sa svoje streje na tuu streju pustiti, bilo samo po sebi,
bilo na oluke da tee. On moe svoju streju i podii, ali na taj nain, da njegova kinica slueem zdanju ne
padne na vei teret nego pre to je bilo. I budui da bi mnogi sneg nagomilan na vei teret bio, nego kinica,
zato mora ovaj njega poistiti za vremena. Takoe i oluke za oticanje vode treba da sadrava u dobrom stanju,
da se ne bi kvar slueem dobru uinio.
352
Koji ima pravo kinicu sa susedne streje na svoju zemlju ili batu navoditi, onaj mora i oluke, i sve za to
odreene zgode i naprave o svom troku sadravati.
353
Ravnim nainom ako bi za provod tenosti nuni bili jendeci i vodojae, to takve mora onaj nainiti, kome
gospodarea zemlja prinadlei; on ih mora, ako potreba sobom donosi, i pokriti, i istiti, i tim teret slueoj
zemlji olakati.
354
Ko ima pravo na stazu na tuoj zemlji, onaj moe preko tue zemlje ii, ili i druge ljude putati da k njemu tuda
dolaze. Ali jahati ili voziti se ne moe.
355
Ko ima pravo da putanjom preko tue zemlje svoju stoku progoni, onaj moe istom putanjom i kolica terati. Ali
teka bremena tuda vui ne moe.
356
Ko ima pravo samo na put na tuoj zemlji, onaj moe tuda kola voziti s dva, etiri ili vie konja, volova, bivola
i t. d. a i marvu vezanu provoditi; no marvu ili stoku putenu oporom preko iste zemlje proterivati ne moe.
U svima ovim sluajevima mora se onaj strogo opredeljene staze i putanje drati, a ne verugati, i nove putove
praviti, i naroito na to motriti, da ne bi marva ili stoka prolazei tetu slueoj zemlji inila.
357
Putove, mostove i prelaze slubenosti podlone moraju svi srazmerno odravati, koji se god njima slue;
sledstveno i onaj kome zemlja sluea prinadlei, u onoliko, u koliko se istima koristi.
358
Ako bi se ovi putovi i prelazi kakvim sluajem, n. pr. izlivom, bujicom, odronom pokvarili, onda se mora drugo
mesto za to opredeliti, dok se oni ne obnove i u preanje stanje ne postave.
359
Koji ima pravo s tueg bunara ili izvora vodu zaitati, taj mora imati pravo i doi do bunara.
360
Koji ima pravo, vodu sa tue zemlje na svoju navoditi, ili sa svoje zemlje na tuu odvoditi, onaj mora imati i
pravo nune oluke, unkove i ustave o svom troku praviti i nametati. I ovo sve u toliko, u koliko zemlji
gospodareoj sve to na opredeljenu korist slui, a slueoj zemlji veeg utrba ne ini.
361

Ako bi ovo pravo vodu navoditi ne jednom, no nekolicini doputeno bilo, pa bi se oskudnost u vodi pokazala,
onda je pree onome, koji je pre to pravo dobio, ili ako su zajedno dobili, pa jednako pravo imaju, onda e se
srazmerno izmeu njih voda podeliti.
362
Onome, koji pravo na popau ima, pripada pravo svoju stoku na tuu zemlju nagoniti, onde drati i pasti,
naravno tako, da se kvar samoj zemlji ne ini, i da gospodar sluee zemlje moe obinim nainom slobodno i
neogranieno zemlju svoju obraivati i njom se koristiti. I u ovom sluaju, ako nije opredeljeno, kakva stoka i
koliko komada, i kad i dokle pasti moe, mora se onako drati, kao to je za vreme zastarelosti isto uivanje
mirno i nenaruivo bilo.
Inae ako se i po tome opredeliti ne moe, no jo bi sumnja ostala, onda e sledea pravila za pravac sluiti.
363
Pod pravom na popau kao slubenost razumeva se, da svaki rod tegleih ivotinja, i goveda i ovaca pasti
moe, samo ne svinje i pile, a tako i koze u mladim umama. Nezdrava pak i tua marva sasvim se od ove
pae iskljuuje.
364
Ako nije opredeljen broj koliko komada stoke da pasti moe, onda se mora onaj broj drati koji je za vreme
zastarelosti (10 godina) bio; ako li se ovaj menjao, onda se moraju tri prve godine uzeti, i srednji broj drati.
Ako li bi i to nepoznato bilo onda treba gledati na to, kolika je i kakva paa, pa po tome broj opredeliti. No u
svakom sluaju ne treba da se dopusti vie stoke na pau zemlje sluee, nego za koliko na gospodareoj zemlji
pie za zimnicu dobiti se moe. Podmladak na sisi u ovaj broj ne spada.
365
Stoka na pau sluee zemlje ne moe se izgoniti svagda, no samo u opredeljeno za takvu pau vreme: koje je
ili ugovorom oznaeno, ili kako je gde uobiajeno. U sluaju sumnje uzima se svagda za pravac to da se
poljskom urednom obraivanju ne bi prepone s tim inile, ili da se ne bi protiv kakovih u tom prizrenju
postojeih uredaba postupilo.
366
Pravo ovo ograniava se samo na pau. Sledstveno niti ovakav, kome pravo na pau pripada, moe travu kositi,
niti gospodara sluee zemlje iskljuiti moe, da i njegova stoka zajedno ne pase, niti samu zemlju kvariti sme;
ta vie on je duan sluee dobro od svake tete i kvara uvati, i zato na stoku pastira davati.
367
No ni gospodar sluee zemlje ne treba nita da preduzima, im bi se uivanje prava slubenosti popae
ograniiti moglo. I ako bi se sluajno paa umalila, onda se srazmerno ogranienje uiniti moe.
368
Po izloenim osnovima suditi se mora i obino uzajamno doputenje, da sused jedan na drugoga zemlji u
odreeno vreme svoju stoku pasti moe; koje za izbei raspre mogu i sela jedno drugom dopustiti, a i srezovi i
okruzi meu sobom urediti.
369
Po prednavedenim osnovima i propisima moraju se suditi i sluaji ostalih slubenosti, kao pravo na seenje
drva, irovnicu, branje lista, na lov i ribolov, na vaenje kamena, kopanje peska, palenje krea.

370
Od ovoga prava na slubenost kakve stvari razlikovati valja pravo sauea u sopstvenosti, koje po osnovima
smesnitva suditi valja.
371
Od ovih slubenosti razlikuju se line slubenosti, pri kojima nije jedna stvar drugoj na korist opredeljena, no
stvar je za korist licu kakvom naznaena. Ovo biva od tri struke: kad jedna stvar kakvom licu samo 1) na
upotrebljenje, 2) na uivanje, 3) za obitavanje slui.
372
Ko ima prava jednu stvar upotrebiti, onaj moe prema svome stanju bez prizrenja na svoje ostalo imanje istom
stvari koristiti se po potrebi, koja se uzima od onog vremena, kad je pravo reeno poelo. No samu stvar takvi
ne moe izmeniti, niti na drugoga preneti.
373
U ostalom sva druga korist prinadlei gospodaru stvari, koji je duan sve terete sa stvari skopane nositi, i istu u
dobrom stanju odravati. Samo u koliko bi korist ova manja bila nego teret, mora onaj, koji pravo na
upotrebljenje ima, dodati, ili od upotrebljenja prestati.
374
Kome pripada pravo na uivanje tue stvari, onaj moe tuu stvar, samo sutinu njenu ne naruavajui, bez
svakog ogranienja uivati.
375
Svaka stvar mora se po svojoj prirodi upotrebiti, i uivati. Tako i potrone stvari, kao to su gotovi novci moraju
se potroiti, da se upotrebe, pa se samo u vrednosti vraaju; osim ako je gde novac pod lihvu dan, onda se samo
lihva iskati moe.
376
Koji ima pravo slubenosti na uivanje, onome pripadaju svi prihodi od jedne stvari i obini i vanredni, u
najprostranijem smislu. Izuzima se sokrovite, ako bi se u zemlji, koja za uivanje slui, nalo, koje gospodaru
zemlje pripada po propisanim opredeljenjima.
377
No on i sve redovne i vanredne trokove, bez kojih se plodovi imati ne mogu, kao i bremena, koja stvar davati
ima, nositi mora; osim sluaja, ako bi ova bremena plodove iste prevazila.
378
On je duan samu stvar kao dobar domain uvati i sadravati, nita ne umaliti niti utamaniti, i ako bi to
uginulo, popuniti, da u svoje vreme u istom stanju, u kom je primio stvar, vrati.
379
Ako bi po sluaju nuno bilo, novo zdanje podii ili staro opalo sasvim obnoviti, to e zavisiti od osobite
pogodbe izmeu uivaoca i gospodara zemlje; jer niti je ovaj duan tune (badava) graditi, niti je onom, ako
samovlasno takvo podigne, duan ovaj bezuslovno naknadu uiniti. Nuda i potreba k opredeljenom uivanju u
ovom sluaju sluie za osnov presuivanja.

380
No u svakom sluaju, ako se gospodar stvari sa uivaocem u prizrenju naknade trokova na povienje koristi
uinjenih ne bi poravnati mogao, ne moe mu onaj na put stati da bez naruenja stvari iste trokove ocepi, ili
ako to nije mogue, sudskim putem proceniti dade.
381
U kakvom je stanju uivalac stvar primio, u onakvom mora i gospodaru vratiti. Zato pri predaji nuno e biti
stvari za uivanje tano opisati i naznaiti; koje ako nije uinjeno, onda se dri, da je uivalac sve stvari u
dobrom i upotrebljivom stanju primio.
382
Svi plodovi i sve koristi zbrane, ili samo od stvari odvojene, prinadlee pri vraanju uivaocu; nezbrani pak i
neodvojeni i pripadaju gospodaru stvari; samo je duan trokove na iste plodove uinjene uivaocu naknaditi u
onom sluaju, ako ovaj nije pri primanju stvar zajedno sa plodovima bez naknade primio.
383
U sluaju ako bi samoj stvari opasnost upropaenja predstajala, moe gospodar stvari zahtevati, da uivalac ili
upotrebilac stvar obezbedi, da propasti ne moe.
384
Ko ima pravo obitavanja u ijoj kui, onaj moe u kui iveti, i to je za obitavanje upotrebiti, t. j. ne samo
sobe, no i kujnu, tavan, podrum; ali ne i duane, magazine, ambare, kotarke i t. d. no zato iziskuje se osobito
opredeljenje.
385
U svakom sluaju gospodar zdanja ima pravo svoje dobro nadgledati, i o onom iskljuivo raspolagati to k
obitavanju ne prinadlei.
386
Kao god to svaki, koji misli da ima pravo na slubenost ije stvari, moe takvo od gospodara stvari zahtevati, i
ako mu ovaj ne dopusti, putem sudskim traiti, tako i gospodar stvari ima pravo, nepravednog prisvojitelja iz
slubenosti svoje stvari iskljuiti, i ako ovaj nee da odustane, putem sudskim njega iz stvari svoje izbiti.
387
Slubenosti, kao s jedne strane prava, a s druge obaveze, prestaju onim nainom, kojim u opte i ostala prava i
obaveze prestaju. Naroito pak prestaju:
388
Kad ili gospodarea ili sluea zemlja propadne, onda prestaje i slubenost. No ako bi se zemlja ili zdanje
obnovilo, i u preanje stanje postavilo, onda i slubenost se u preanje stanje povraa, i svoju preanju silu
dobija.
389
Ako se gospodarea i sluea zemlja sastavi, i pripadnu obe jednom gospodaru, i onda slubenost, kao u
sopstvenoj stvari, prestati mora. I kad bi gospodar docnije jednu od ovih zemalja na drugoga preneo, onda

zavisi slubenost od njegovog saizvolenja i novih uslova, jer njemu pripada neogranieno pravo sa svojim
dobrom raspolagati.
390
Ako je onome, koji je pravo slubenosti uredio, samo to privremeno prinadlealo, ili i inae na neko izvesno
vreme opredeljeno, onda kako ono vreme istee, i slubenost prestaje sama po sebi.
391
Kad bi slubenost, naravno lina, kome god donde samo dana, dok ne bi drugi neke odreene godine dostigao,
n. pr. kad bi udovica dobila pravo u kui iveti donde, dokle sin punoletan ne bude, onda ovo prestaje, ako bi on
i pre punoletnosti umro.
392
Slubenosti line, t. j. koje su za lice kakvo vezane, prestaju kako isto lice umre. Ako bi slubenost takva na
naslednika glasila, onda u sluaju sumnje samo se pod tim prvi zakoni naslednici razumevaju. Ako li na celu
porodicu glasi, onda se odnosi i prelazi na sve lanove iste porodice. Ako li je dana jednoj zadruzi ili optini,
onda takva traje, dokle god ista zadruga ili optina postoji.
393
Godinji uitak, ako je nasledniku ili drugom kome postojano opredeljen, pa se ni iz rei poslednje volje ili
ugovora, niti iz smisla opredeljenoga prava, niti po prilici potrebe i mere opredeliti ne moe, da je na
jedinstveno lice isti ogranien, onda e se i na sve naslednike preneti moi.
GLAVA IX
O NASLEDSTVU
394
Posle smrti itelja srpskog dobra njegova, i prava i obaveze, osim isto linih, prelaze kao nasledstvo na
drugoga, koga po redu zakon opredeljuje, ako on ugovorom ili zavetanjem nije drugojaije uredio.
395
Nasledstvo po zakonu pripada najbliim srodnicima po krvi redom u sledujuim lanovima opredeljenja.
396
Deca muka umrloga i njihovi muki potomci dobijaju prvi nasledstvo; oni iskljuuju sestre, oca i mater i sve
pretke njine i njihovo potomstvo ili pobone srodnike.
397
Koliko muke dece, na toliko se delova deli imanje roditeljsko, i svako dete muko dobija ravan deo. A enskoj
deci u ovom sluaju pripada uivanje, izdravanje, snabdevanje i pristojno udomljenje po postojeem obiaju.
398
Razlika se ne ini izmeu dece muke, rodila se ona za ivota, ili posle smrti oine, samo ako je u zakono
vreme.
399

Unuad muka bez dece zaostava pri nasledstvu predstavljaju oca svoga, i dobijaju njegov deo, t. j. onoliko
koliko bi on dobio, da je iv, ma njih koliko bilo. Tako i praunuadma mukima pripada deo svojih roditelja
umrlih.
400
Ako nema muke dece, no samo bi enske dece bilo, onda enska deca nasleuju zaostave imanje oino sve na
ravne esti. ensko potomstvo deli sa enskima po pravu predstavljanja.
401
Ako po smrti Srbina ne bi ostalo ni muka ni enska potomstva, onda imanje njegovo nasleuje njegov otac.
402
Ako nema oca, onda pripada brai roenoj i njihovoj deci, nainom opredeljenim; ako li ni ovih nema, onda
materi i sestrama.
Braa i sestre samo po ocu ili samo po materi, uestvuju samo u njihovom delu.*)
_________________________
Zakonodavno tumaenje od 29. maja 1853. V No 523 Zbornik VII strana 52.
Ako nema oca, onda nasledstvo pripada brai roenoj i njihovoj deci, nainom opredeljenim to jest, ako ima
dece muke, mukoj, 397; ako li nema dece muke, onda pripada deci enskoj; 400; i to, po pravu
predstavljanja, 403; to jest; primajui svi skupa, bilo muki, bilo enski, deo oin to jest, onoliko, koliko bi otac
dobio da je iv, ma njih koliko bilo; ako li ni enske dece nema, onda pripada materi i sestrama, na ravne delove
po glavama.
Braa i sestre samo po ocu, ili samo po materi uestvuju u njihovom delu, to jest, braa umrloga po ocu,
smatraju se kao braa roena i iskljuuju i roenu sestru, i sestru po ocu, kao i brau i sestre po materi, iz
nasledstva bratina i dele ovo na ravne delove s braom roenom; sestre po ocu iskljuuju brau i sestre po
materi iz nasledstva bratina i dele ovo sa sestrama roenim na ravne delove, braa po materi iskljuuju sestre po
materi; kad nema brae po materi, onda nasleuju sestre po materi. U svakom sluaju pak, gde bi dotini brat ili
sestra ranije umrli bili, uestvuju u ovom nasledstvu njihovi potomci muki; ako li nema ovih, onda enske po
pravu predstavljena.
403
U ovom sluaju, ako brata ne bi iva bilo, ili sestre, no bilo bi njinog potomstva, onda bi potomci po
naznaenom redu uestvovali u nasledstvu po pravu predstavljanja, to jest primajui svi skupa jedan oin deo.
404
Ako nema ni muke ni enske dece, ni oca ni brae ni njihova potomstva, ni matere i sestara, onda nasledstvo
prelazi na deda po ocu, i ako ovoga nema, na njegovo potomstvo, t. j. strieve po pravu predstavljanja i ako
ovih ne bi bilo ni njina potomstva, na tetke, s kojima na deo dolazi baba (kao mati sa sestrama), i njihovo
potomstvo: naravno razumevajui svuda potomstvo najpre muko, pa kad ovoga nema, onda ensko.
405
Ako ne bi bilo deda po ocu ni njihova potomstva, onda prelazi nasledstvo na pradeda po ocu, i njegove
potomke, najpre muke, pa ako ovih ne bi bilo, na enske i njino potomstvo.
406

Ako ni ovih ne bi bilo, onda nasleuje prapraded po ocu i njegovo potomstvo muko, i ako ovoga nema,
ensko.
407
Ako ni ovih nema, onda nasledstvo prelazi na oina ukundeda ili drugog prapradeda i njegovo muko, i za
ovim ensko potomstvo.
408
I ako ovih nema, onda prelazi nasledstvo na materin rod ovim istim redom i nainom do kolena estoga.
Ako ni materinog roda po redu do ovog kolena ne bi bilo, onda prelazi nasledstvo na zaostavu udovicu.*)
_________________________
Dopuna od 21. oktobra 1850.
409
Deca izvan braka roena dobijaju pravo na nasledstvo ko i drugi zakoni naslednici samo onda, kad bi poznijim
brakom zakonim ona pozakonjena bila.
Inae vanbrana deca kao nezakona ne mogu imati prava zakonoga na nasledstvo ni oino ni materino, no samo
sa izjanjenom voljom oca ili matere.
410
Dete usvojeno ima pravo na nasledstvo pooima ili pomatere svoje. U sluaju njegove smrti bez dece i
potomstva ne samo od pooima i pomatere nasleeno, no i ono, to sam stee i priplodi, prelazi na potomke
pooima i pomajke. Ako li ovih nema, onda je u tekovini i priplodu njegovom prea njegova nego li pooima i
pomajina rodbina. Nasleeno pak dobro od pooima i pomajke prelazi na rodbinu njihovu po zakonom redu, a
ne na rodbinu njegovu.
411
Po smrti vanbranoga nepozakonjenoga deteta bez dece i potomstva zakonoga, njegovo imanje ne nasleuje
roditelj, no hranitelj. Moi e istina i otac i mati naslediti, no to kao hranitelj i hraniteljica.
412
Kao god to je mu duan svoju enu za ivota svoga hraniti i sadravati, tako se ta dunost i posle smrti
njegove prostire na udovicu, dokle ime njegovo nosi.*)
_________________________
Budui da Graanskog zakonika 412, 413, 414, 415 i 523 obezbeuju udovici bestestamentalno umrlog mua
do smrti ili preudaje njene pravo uivanja dobara muevljevih; gde se ona uravnjava sa samim najbliim
naslednicima njegovim zakonom decom njegovom; ta vie na sadranje njeno mu i posle smrti svoje
obavezuje se; im je istima lanovima postavljen pravni osnov za obezbeenje njeno i u sluaju smrti mua
testamentalne; to u vezi s 477. Graanskog zakonika, koji samo jedinoj zakonoj deci kod zavetavajuih
roditelja zakoni deo obezbeuje; po opstojateljstvu, to gornjim lanovima u sluaju bestestamentalne smrti
muevlje osigurana prava udovice na sluaj testamentalne njegove smrti niim nisu osigurana; ta vie,
naspram Graanskog zakonika 476 stoje u opasnosti, po potrebi, odnosne lanove Graanskog zakonika dovesti
u saglasije; na osnovu merila Graanskog zakonika 414 koji udovici na uivanje opredeljava ravan deo s tamo
izloenim, i samim najbliim zakonim naslednicima njegovim, postavlja se zakono pravilo: da osim zakonog

dela, koji po 477 na sluaj smrti mora ostati zakonoj deci nevredim, na sluaj smrti mora ostati nevredimo i
zakonoj supruzi udoviko uivanje, na ravnom delu s mukom, ili, ako ove ne bi bilo, sa enskom, ili, ako bi
zavetatelj (478) ensku decu s mukom izravnao s, obojima, ili, ako ni muke ni enske dece ne bi bilo, s
roditeljima ili s braom, ili sestrama njegovim, (nabljudavajui pri brai i sestrama Zakonikom usvojeno pravo
predstavljanja); ili, ako sviju ovih, lanom 414 oznaenih naslednika njegovih ne bi bilo, na onom delu imanja
njegovog, koji u 477 u ime zakonog dela zakonoj deci obezbeava, i to sve s pogledom na izuzea, u smotrenju
udovice 417 propisanih.
Ako li zavetatelj u testamentu ne naznai za naslednike ona lica, koja su lanom 414 zakonom na to pozvana,
no dalja, istim lanom pozvana, ili ne naznai sva, koja su zakonom pozvana, no samo neka, ili samo jedno lice
od onih lanom 414 naznaenih, opredeli za naslednika: onda udovica deli s takvim ili takvima testamentalnim
naslednicima muevlje imanje u uivanju na ravne delove; ako li bi zavetatelj neka od lica lanom 414
naznaenih, zajedno s nekima od lica lanom 415 pozvanih, ili s drugima, koja nikakva prava na nasledstvo
nemaju, testamentom za naslednike ostavio: onda udovica deli gornjim nainom muevlje imanje samo sa
onima naslednicima, koji su lanom 414 na nasledstvo pozvani; u oba sluaja pak ne moe biti testamentom
naznaen vei broj lanom 414 izloenih naslednika, nego to bi bio broj istim lanom 414 pozvanih zakonih
naslednika; ostali pak naslednici nasleuju tek po smrti, ili preudaji udovice. Ako na posletku zavetatelj
testamentom ostavi za naslednike takva lica koja su u daljem srodstvu, nego to ga 414 opredeljava, ili ni u
kakvom srodstvu nisu, onda udovici mora ostati polovina celog muevljevog imanja u uivanje do smrti njene
ili preudaje. (Zakonsko reenje V No 210 od 2. marta 1855. Zbornik VIII strana 57).
413
ena dakle po smrti mua ostaje kao udovica na uivanju dobara muevljih, i uiva zajedno sa onima, koji su i
za ivota muevlja uestvovali; niti u tome razlike ima, bila ona u prvom ili drugom ili treem i t. d. braku, i
zarodila se ona s njim ili ne zarodila.
414
Ako udovica, po smrti mua na uivanju dobara muevljih sa decom mukom ili enskom, ili sa roditeljima
njegovim ili braom i sestrama zaostava, ne bi se sloiti mogla, pa bi ili ona ili naslednici ovi deobu zahtevali,
to u takvom sluaju pripada njoj na uivanje ravan deo sa istim zakonim naslednicima, kojima e takvi posle
smrti njene, ili u sluaju preudaje pripasti.
No takva udovica duna je, po optim pravilima o deobi, i po postojeem obiaju, od svoga dela na izdravanje
zaostavih u familiji devojaka, i uopte sviju onih lica, koja god kakvo pravo na uivanje tih dobara imaju, kao i
k opremi i udomljenju devojaka, priticati.*)
_________________________
Dopuna od 5. juna 1853.
Budui da 414 zakonika Graanskog koji o kui inokosnoj govori glasi: Ako udovica, po smrti mua na
uivanje dobara muevljih sa decom mukom ili enskom, ili sa roditeljima njegovim, ili braom i sestrama
zaostava, ne bi se sloiti mogla, pa bi ili ona ili naslednici njegovi, deobu zahtevali, to u takvom sluaju
pripada njoj na uivanje ravan deo sa istim zakonim naslednicima, kojima e takvi posle smrti njene, ili u
sluaju preudaje pripasti, ne opredeljava izreno da li je i u koliko je, takva udovica takoe na izdravanje
zaostavih u familiji devojaka, i u opte sviju onih lica, duna priticati, koja god kakvo pravo na uivanje tih
dobara imaju, i da li e, i u koliko e, ona k opremi i udomljenju devojaka priticati to na osnovu opte pravice,
izjavljene Graanski zakonik 24 koji kae: Ko pravo kakvo uiva, mora i breme s njim skopano, nositi. Vie
uesnika prava jednoga moraju ravnomerno i bremena, s njim skopana nositi, dopunjava se reeni
Graanskog zakonika 414 sledeim dodatkom: No takva udovica duna je, po optim pravilima o deobi i po
postojeem obiaju, od svoga dela na izdravanje zaostavih u familiji devojaka, i u opte sviju onih lica, koja
god kakvo pravo na uivanje tih dobara imaju, kao i opremi i udomljenju devojaka priticati.

I budui da Graanskog zakonika 527, koji o kui zadrunoj govori i glasi: U sluaju nasledstva i deobe u
zadruzi valja postupiti po optem propisu nasledstva i deobe, ne izraava za svaije pojimanje dovoljno jasno
da li se udovica u zadruzi (523) moe koristiti pravima udovice u inokostvu, 414 opredeljenima, to se lakeg
radi razumljenja predmet ovaj tim objanjava, da i udovica u zadruzi zaostava, (523) u sluaju deobe i
nasledstva ima koristiti se pravom udovici inokosnoj lanom 414 darovanim. Na posletku radi korisnog
razumevanja o podobnom predmetu dejstvujueg 525 primeuje se ovde, da isti ne govori o udovici u zadruzi,
koja bi deobu zahtevala, no koja bi se preudala, ili roditeljima svojim vratila, gde u sluaju ako bi se roditeljima
svojim vratila, za to joj ne pristoji izdravanje iz muevlje kue to ona ne ispunjava dunosti, lanom 523 sebi
propisane reima: No i ona je duna po mogustvu zadruzi pripomagati. (Zakonsko reenje KV No 539 od 6.
juna 1853. Zbornik VII strana 54).
Udovica u smotrenju svog udovikog uivanja ima preutnu ili zakonu hipoteku na zaostave posmrtno imanje
svog mua, i po tome, da ga nije duna spram njegovih punoletnih naslednika pribelejem ili intabulacijom
sudski osiguravati, pa sledstveno tome, da se optereavanje i prenos od strane naslednika one esti posmrtnog
imanja, koje eni po zakonu ili zavetanju njenog mua pripada, i koje je bez njenog znanja i saizvoljenja
uinjeno, kod suda ne uvaava. (Iz zakonskog reenja G No 451 od 17. aprila 1858. Zbornik XI strana 65).
415
Ako ovih naznaenih naslednika muevljih (414) ne bi bilo, to udovicu do smrti njene ili preudaje niko iz
muevlja celoga imanja krenuti ne moe. Posle smrti pak njene ili posle preudaje prelazi celo muevlje
zaostave imanje, koje je ena kao udovica uivala, na njegove zakone po redu naslednike, ako on drugojae
raspoloio nije.
416
Ono dobro ili imanje, koje ena muu radi lakega ivljenja prinese, smatra se kao njena sopstvenost, i samo
priplod od njega spada pod potroak, za koji mu nije duan odgovarati; a ono posle smrti enine prelazi na
njene zakone naslednike po odreenome redu. I ako ovih ne bi bilo, onda nasleuje mu, i muevlji zakoni
naslednici.
417
Ovo se razumeva kod mua i ene, koji po zakonu u braku ive; jer ako su rastavljeni sudom, ako je ena svoga
mua verolomno ostavila, ako je mu po estini srca enu od sebe oterao ili je nju verolomno ostavio pa se
nekud stepao, onda i ovo pravo u smotrenju uivanja i uzajamnog nasledstva njinog prestaje.
418
U koliko se od ovih postavljenih optih pravila u zadruzi odstupa, opredeljeno je u glavi XV.
419
Ubica voljni ubijenoga dobro da ne nasledi. I ako je sa znanjem samo ene mu ubijen, ena da nema uitka niti
dela za uitak iz dobara muevljih; ona gubi u tom sluaju i pisani dar. I ako mu ubije enu ili je svirepo izbije,
da ona od boja umre, mu nema nasledstva u njenom mirazu; a i ono, to bi deca mladoletna u tom sluaju od
matere nasledila, nee drati otac takav, no najblii sposobni srodnici. Niti e ovakvo nasledstvo posle deije
smrti, ako zakonoga potomstva imala ne bi, na oca ili oin rod, no e samo na materin rod prei.
420
Ako su otac ili mati voljno priinili smrt detetu, gube pravo na nasledstvo; sami sluaj ne liava ih toga prava.
421
Sluaj ubistva na obrani i nudi ne smatra se kao ubistvo, niti donosi sa sobom liavanje prava naslednih.

422
Kao god to se zbog zloinstva i prestupa ne moe niije dobro konfiscirati, (Ustava lan 28) tako se u kaznu ne
moe niko ni prava nasledstva konfiskacijom liiti.
423
Kad, kako, i koji inostrani itelji naslediti dobra srpskoga itelja mogu, osniva se na politikim odnoajima sa
stranim dravama, i po njima e se nasledstva ovakva opredeljivati i suditi.
GLAVA X
O TESTAMENTU ILI ZAVETANjU
424
Testamenat, zavetanje ili poslednja volja jeste takva naredba, kojom ko na sluaj smrti raspoloenje ini o
svemu imanju ili samo o esti jednoj imanja svoga.
425
Dakle, ako se dva lica jedno drugome ma na sluaj smrti obavezuju, ono spada u ugovor i po propisu za ugovor
sudi se.
426
Ko nema svoga sopstvenoga imanja, ili nema vlasti s njim raspolagati, ne moe ni testamenta snana nainiti, i
ako naini, ne vredi nita.
427
Koji god razuma i volje nema, taj ni poslednje volje imati ne moe.
Dakle, koji nisu pri svesti; kao: zgranuti, besomuni, ludi, raspikue sudski za takve proglaene, mladoletni
mlai od 15 godina, ne mogu praviti zavetanja, i ako naine nema sile ni vanosti.
428
Sva ostala lica, bila muka bila enska, mogu praviti testamenat, i bie snaan, ako je inae u svom redu, i po
propisu nainjen, da zakonu dostovernost ima.
429
Testamenat mora biti pismen. On e vredeti samo ako ga je zavetalac svojeruno napisao i potpisao, ili ako je
sastavljen ili priznat pred sudom.*)
_________________________
Izmena od 24. maja 1911.
430
U svojeruno i potpisanom testamentu mora da je jasno izraena poslednja volja zavetaoeva i da je naznaen
dan, mesec i godina kad je pisan. to se tie mesta gde je testament pisan, dobro je da se i ono naznai, ali i bez
toga testamenat vai.*)

_________________________
Izmena od 24. maja 1911.
431
To se isto razumeva i o dodatku k testamentu (kodicilu), kojim se testament ili dopunjava ili izjanjava, ili
osobita kakva naredba ini, ne obarajui glavnu naredbu, i opredeljenje naslednika.
432
Ako zavetalac ne zna ili ne moe pisati, moe mu napisati testamenat i drugo lice, ali e on vaiti samo tako,
ako ga je zavetalac lino predao sudiji za nesporna dela, odnosno njegovom zastupniku, ili sreskom ili
gradskom sudiji, i pred njim ga ili njegovim pisarom po proitanju priznao za svoj. Testament ovako predat
sreskom ili gradskom sudiji, sprovee se nadlenom sudiji za nesporna dela na uvanje u sudskoj kasi. Ovakav
testamenat ostaje u sudu do smrti zavetaoeve i otvara se na zahtev i u prisustvu onih kojih se tie.
Takav testament za ivota zavetaoeva, moe nesporni sudija samo njemu po zahtevu predati, u kom e sluaju
to pismenim aktom utvrditi i priznanica e se sudu vratiti.*)
_________________________
Izmena od 24. maja 1911.
433
(K tome treba da prizove tri sposobna svedoka, koji e svedoiti da je ono zavetaoeva poslednja volja. Ako
svedoci znaju pisati, oni e ime svoje na testamentu potpisati, i ako peat imaju, i peat e udariti; ako li koji ne
zna pisati, on e pored imena svoj peat udariti, a ako peata nema, on e pored imena svoga krst naznaiti
svojom rukom, a ime moi e i jedan od svedoka napisati; no svagda treba da se naznai, ijom je rukom ime
potpisano. Svedoci treba da budu svi zajedno, a ne svaki o sebi pri potpisivanju).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
434
(Ako je zavetalac sam pisao i potpisao testamenat svojom rukom, onda nije nuno, da se pred svedocima isti
ita, niti moraju oni znati ta u njemu pie; dosta je da oni znaju iz usta zavetaoevih, da je ono, na to se oni
potpisuju, njegova poslednja volja; samo treba da se oni potpiu na sam testamenat, bilo na istu stranu pod
sastav, bilo na drugu stranu na sastav).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
435
(Ako je zavetalac sam pisao i potpisao testamenat svojom rukom, ili mogao onda e mu se isti testamenat pred
svedocima od jednog svedoka proitati, a on e se izjasniti, da je to njegova poslednja volja, koje e se i
naznaiti, da je njemu itano, i da je to njegova poslednja volja).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.

436
(Kome nije zgodno ovako pismeno testamenat praviti, i ovaj propis nabljudavati, onaj moe usmeno poslednju
volju izjasniti. I ovo da opstane, mora pred pet sposobnih priznatih svedoka biti, od kojih bar trojica moraju
zajedno biti. Svedoci ovakvi istina ne moraju, ali e tek dobro i mudro uiniti, ako takvu usmenu poslednju
volju na pismeno stave; jer oni mogu zaboraviti, a i umreti).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
437
(Svedoci na pismenom testamentu potpisani ne moraju se zakleti; njima se na potpis i peat i savest veruje;
osim ako iz vanih uzroka sud presudom za dobro nae i opredeli da se zakunu).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
438
(Svedoci usmenoga testamenta na zahtevanje ma jednog, koga se tie, moraju zakletvom svoje kazivanje
potvrditi. I ako svi pet ne mogu, ili nisu ivi, bar trojica moraju biti i zakletvu poloiti).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
439
(Zavetaocu svakome stoji na volji, i na sudskoj svedodbi svoju poslednju volju osnovati i utvrditi. Ovo biva,
kad zavetalac testamenat svojom rukom pisan ili bar potpisan, bio svedocima utvren ili ne, sudu nadlenom
preda, zatvoren ili otvoren, s tim izjanjenjem, da je ono njegova poslednja volja. I sud e to u protokol uvesti, i
testamenat u svoj zavoj zaviti i svojim peatom zatvoriti, i odozgo naznaiti, iji je testamenat, i kad je sudu
predan. I po tom izdae istom zavetaocu priznanje, da je, i kad je testamenat predao, i pod kojim se brojem
uva).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
440
Zavetaocu moe testamenat i sam sud sredstvom sudije i pisara nainiti, na nain predvien u Pravilima za
nesporna dela, bilo da on sam radi toga posla predstane sudu, bilo da u sluaju nemogunosti linog predstanka,
sudija i pisar po pozivu dou njemu lino radi toga posla.
Kod ovakvog testamenta, potrebna su samo najmanje dva svedoka, koji e utvrditi linost testatorovu.
Ovako napisan testamenat moe se uvati u sudu ili predati na uvanje po naredbi zavetaoevoj i kome
drugom, to e sudija pismenim aktom utvrditi.*)
_________________________
Izmena od 24. maja 1911.

441
(U sluaju osobitom nude ili nezgode mogu ista dva sudije sa pisarom i k zavetaocu doi, i onde njegovu
poslednju volju reenim nainom naznaiti, i, sa izveem kad i gde je reeni testamenat nainjen, sudu predati,
gde e se uvati).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
442
(Testamenat ovako nainjen ostaje u sudu donde, dokle smrt zavetaoeva povoda ne da, da se isti za pravac
naslednika otvori; koji se naravno svagda u prisustvu onih, kojih se tie, otvara. No dok je iv zavetalac, na
zahtevanje njegovo mora mu sud testamenat izdati, naznaivi vreme, kad mu je izdan i uzevi od njega
priznanje, da je natrag primio).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
443
(Za svedoke pri testamentu valja uzeti ljude, koliko je mogue, zrele, zdrave, potene i razumne. S uma siavi,
slepi, gluhi, nemi, i oni koji zavetaoeva jezika ne razumeju, varalice i kradljivci, koji su sudom kao takvi
osueni, ne mogu svedoci zavetenja biti).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
444
(No onaj, kome je to u testamentu ostavljeno, ne moe za sebe svedoiti, pa ni njihov najblii rod, kao
roditelji, deca i braa, kao ni svojtina u tom stepenu).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
445
(Tako kome se to u testamentu ostavlja ne moe ni pisati testamenat).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.
446
(Ni ene, ni momci mlai od 17 godina, kao ni monasi da se ne uzimaju za svedoke, osim osobite nude, npr. na
brodovima, gde je opasnost potopljenja, ili na mestu gde kuga mori ili druga zaraza vlada).
_________________________
Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911.

447
Samo u sluajevima rata, poplave, brodoloma i velike epidemije, u kojima bi zavetaocu nemogue bilo pismen
testamenat praviti, ili pred sudom ga izjaviti, moi e on poslednju volju i usmeno iskazati.
U tom sluaju testamenat treba da je iskazan bar pred dva svedoka, sposobna da tu volju prime k znanju i pred
sudom je pod zakletvom potvrde, samo ako se njima, ili ovim njihovim srodnicima: roditeljima, deci, brai i
srodnicima po tazbini do drugog stepena zakljuno, nita ne ostavlja, i ako nisu bez graanske asti.
Ovakav testament vaie samo u roku od tri meseca od minule opasnosti.*)
_________________________
Izmena od 24. maja 1911.
448
Zavetalac dokle je iv moe svoju volju na sluaj smrti menjati. Testamenat od zavetaoca uniten gubi svoju
silu i vanost. Docniji testamenat obara prvanji, ba da prvi nije uniten, osim ako se u poslednjem zavetalac
ne poziva na prvanji, u kom sluaju u onoliko i onaj prvi opstaje, u koliko s drugim u protivreju ne stoji.
448 a)
Svima testamentima koji su se, pre nego to je ovaj zakon dobio obaveznu silu, pojavili pred dravnom vlau,
cenie se vanost po propisima ranijeg zakona. Pismeni i usmeni testament ma koje vrste, nainjeni po starom
zakonu, ako je testator umro pod vladom toga zakona, vredee mesec dana od dana stupanja u ivot ovoga
zakona; a testamenti nainjeni po starom zakonu od strane testatora, koji je bio jo u ivotu ili je umro, kada je
novi zakon zadobio obaveznu snagu, vredee tri meseca od dana, kad ovaj zakon dobije obaveznu snagu.*)
_________________________
Dopuna od 24. maja 1911. godine, koja je stupila na snagu desetog dana od dana kada je objavljena u Srpskim
novinama.
GLAVA XI
O SADRAJU, SMISLU I TUMAENjU TESTAMENTA
449
Svaki testament valja u ovom smislu uzeti, kao to glasi. Zato rei i izraze valja onako uzimati, kao to je
zavetaocu uzimati u obiaju bilo, t. j. kao to se onde uzima, gde je pravljen testamenat.
450
Ako se sumnja rodi, u kom e se smislu koja re ili izraz uzeti, onda treba onako tumaiti, kako se sa ostalom
naredbom sloiti moe, ili kako manje odstupa od zakono opredeljenoga reda nasledstva.
451
Ako je zavetalac jednom nasledniku sve svoje imanje bez razlike ostavio, onda e njegovo biti sve.
452
Ako li je kazao, da jednom nasledniku jedna samo opredeljena est, n. pr. pola, treina i t. d. pripadne, onda e
sve ostalo pripasti zakonim naslednicima.

453
Ako je zavetalac njih vie naslednika imenovao, kojima svoje imanje ostavlja, ne opredeljujui nita dalje,
onda e svi na ravne esti deliti.
454
Ako je zavetalac vie naslednika naznaio, i njima neki opredeljeni deo ostavio, pa preko onoga jo pretee,
onda ono to pretee, pripada zakonim naslednicima.
455
Ako li je zavetalac vie naslednika imenovao, i njima sve svoje imanje ostavio, onda e njima sve i pripasti,
ba da bi u brojanju svoga imanja to izostalo; opet nee ono zakonim naslednicima pripasti.
456
Ako zavetalac njih vie naslednika naimenuje, pa za jedne odredi neki opredeljeni deo od celoga n. pr. treinu,
etvrtinu, petinu i t. d. a za druge ne odredi nita poimenice, onda e ovima sve ostalo, to pretee, pripasti, i
oni e deliti na ravne esti.
457
No ako za ove naslednike neopredeljeno naimenovane po uinjenoj deobi ne pretee nita, onda e se od onih
delova to oduzeti, da se i ovima to podmiri, bar toliko, koliko je najmanje to je jednom od onih pripalo, da se
volja zavetaoeva ispuni.
458
Ako je zavetalac vie naslednika naznaio, i imanje svoje njima ostavio, ne rekavi kolika est kome da
pripadne, ili je tek rekao, da budu naslednici svi na jednake delove, pa jedan od njih odbaci, i nee nasledstvo
da primi, onda njegov deo prelazi i pripada ostalim naslednicima.
459
Ako li zavetalac jednog ili vie njih naslednika tako naimenuje, da opredeli est, koja e da im pripadne; a
druge opet tako, da ne opredeli est, pa jedan odbaci, i nee da primi svoj deo, onda njegov deo pripada onima,
za koje nije izmeren i opredeljen deo.
460
Ako zavetalac jednog ili vie naslednika naimenuje i odredi svakome poimence, ta koji dobiti ima, pa jedan
odbaci, i nee svoj deo da uzme, onda njegov deo nee pripasti ostalima u zavetanju imenovanim, nego
zakonim naslednicima.
461
Ako zavetalac naslednika tako naimenuje, da na sluaj, ako ovaj ne doe na nasledstvo da drugi nasledi, i ako
ovaj ne nasledi, da na treega, i tako dalje, pree, onda e u sluaju naznaenom pravo nasledstva na onog prei
koji na red doe.
462
I ovaj sluaj uzee se u onom smislu, kako ga zavetalac naznai.
463

U tom sluaju ide nasledstvo zajedno sa bremenom svojim na drugog naslednika, ako nije upravo izraeno, ili
se iz okolnosti videti moe, da su bremena samo na jedno izvesno lice ograniena.
464
Ako bi zavetalac opredelio, da naznaeni mu naslednik po smrti njegovoj duan bude nasledstvo njegovo na
drugo opredeljeno lice preneti, to se samo tako razume, ako bi naslednik onaj umro, ne imajui line
sposobnosti za pravljenje testamenta; n. pr. ako bi umro kao s uma siavi, besomuan, ili mladoletan, ili bi
premda sposoban, umro bez testamenta i bez zakonog potomstva.
465
Ako bi pak jedan zavetalac opredelio, da njegovo izvesno imanje n. pr. kua, njiva, livada, batina i t. d. na
vie kolena u rodbini njegovoj ostati mora, niti se bez vanredne nude na drugog preneti moe, to e ostati
stalno, i prelazie po opredeljenju njegovom, ili na prvoroenog ili najstarijeg od familije.*)
_________________________
Zakon o razreenju porodinih fideikomisa, od 10. jula 1934.
466
Ovo raspoloenje samo e onaj initi moi, koji je sam ono imanje stekao i sebi pribavio; sledstveno ako bi ko
drugi tako isto uredio testamentom, nema sile ni vanosti.
467
Ako zavetalac naznai da ovako ostavljena zavetina (fideikomis) svagda najbliem u porodici pripadne, onda
e se pod tim onaj razumeti, koji bi po zakonom redu nasledstva od mukog potomstva, najblii bio. A ako bi
vie njih jednako najblii bili, onda e se uivanje podeliti.
468
Ako zavetalac zavetinu ovako naznaenu poree, i besnanom uini; i ako u ono vreme, kad je postavio, nije
imao mukog zakonog naslednika, pa o njemu nikakva spomena nema, a posle ga dobije, pada zavetina u
njegovom imanju; jer prelazi na zakono dete, na koje on onda mislio nije.
469
Kad zavetalac u svom testamentu, ili dometku jednu ili vie stvari poimenice ostavi jednom ili drugom, n. pr.
batinu, kuu, njivu, livadu, pokustvo, konja, vola, kravu, les, ruadinu, nakit, sersan, oruje, ili ovoliko ili
onoliko novaca i t. d. onda se ta stvar smatra kao poklon ili osobita isporuka ili legat.
470
Ako zavetalac takvu stvar opredeljenu ostavi nasledniku svom naznaenom, onda naslednik preko svoga
naslednog dela dobija i naznaenu stvar.
471
Ako li zavetalac takvu stvar ostavi drugom kom, koji nije naslednik, onda e naslednik duan biti iz
nasleenoga imanja kao osobitu isporuku isporuiti.
O isporuenju pak isporuka ovih ima se primetiti: da se ono iz posmrtnog imanja, ili iz dotinog dela istoga,
dotle udejstvovati ne moe, dok se god nalazilo bude lica, kojima iz istog imanja uopte, ili iz dotinog dela
istoga, uivljenje zakonom pristoji.*)

_________________________
Dopuna od 2. marta 1855.
472
Ako zavetalac naznai vie njih naslednika, pa sve svoje imanje ostavi njima, opredelivi da na ravne delove
podele, pa posle izbroji poimenice, i svakom osobiti deo naznai, onda s tim zavetalac odredio je i nain, kako
da se podele, i premda je poimenice naznaio, opet smatra se kao nasledstvo, a ne kao poklon, ili isporuka
(legat); jer je tako njegova volja.
473
Ako je naslednik ili isporukoprimac (legator) umro pre zavetaoca, to ostavljeni deo ne prelazi na njihove
naslednike, ako im inae to pravo ne pripada.
474
Ako zavetalac ostavi to kome pod nekim uslovom, pa je onaj uslov takav da se ne razume, ili ga nije mogue
ispuniti, ili je bezakon, ili sraman i nedozvoljen, onda se smatra kao da ga i nema, pa se i ne uzima na um; no
naredba stoji u sili i vanosti.
475
Stvar, koju zavetalac ostavlja, valja tano u onom smislu uzeti, u kom je zavetalac uzeti morao.
Tako ako ostavi sve miljkove svoje kome, razumeju se sva nepokretna njegova dobra po prirodi, kao kua,
staje, vodenice potonjae, koje nisu na splavovima (osim dunavske, savske, moravske i drinske), duani (bez
espapa), bae, vinogradi, vonjaci, njive, livade, prazna mesta za kue i duane, i svaka druga zemlja.
Pod batinom razumee se njiva, livada, vonjak, baa (koja nije s kuom skopana), vinograd i sve ograde i
zgrade ovima pripadajue.
Pod kuom podrazumevaju se zdanja za obitavanje sa svim zgradama oko kue, ogradom i baom uz kuu. A
ne razumeju se, niti kui prinadlee duani ocepljeni od kue, ili koji se odeljeno drati mogu, ili nisu pod
jednim istim krovom s kuom.
Pod pokustvom razumeva se sve, to god kunoj potrebi prinadlei, kao: kuno posue, kuni i sobni
nametaj, prostirai i pokrivai. Kazan, ratilo ili les, sudovi vinogradima i vonjacima prinadleei, alat (kao
sikira, motika, bradva, testera, keser, burgija i rendeta), nakit i gotovi novci, obligacije, ruho ili haljine, koulje
ili preobuka, platno ili postava i bez, ruadina (ve), oruje, sersan konjski, kola, hrana, vino, rakija, seno i sva
ostala hrana i pia, kao i espap i to trgovini prinadlei, pod pokustvom ne razumeva se, no svako o sebi ide.
GLAVA XII
O TOME KAKO ZAVETALAC SVOJIM IMANjEM RASPOLAGATI MOE
476
Sve imanje, bilo ono od predaka nasleeno ili pribavljeno i steeno, smatra se kao sopstvenost, s kojom svaki
raspolagati moe po svojoj volji.
_________________________
K ovom paragrafu i lanu 447 pripada ova Uredba, koja opredeljava kako arhijereji mogu sa svojim imanjem
raspolagati na sluaj smrti:

Kako se osetila potreba za pravilo, po kom bi arhijereji naeg oteestva koliko su oni i na kakav nain vlasni
svojim imanjem na sluaj smrti poslednjom voljom ili testamentom raspolagati, i u kom bi nadlene vlasti
propis nale, kako e mase onih arhijereja, koji bi se bez testamenta prestavili, raspraviti i srediti: tako je na
uinjeno o ovom predmetu predstavljanje od strane vie duhovne vlasti i od Popeiteljstva Prosvetenija
sledujue opredeljeno:
I Odnosno mase arhijereja, koji je umro bez testamenta.
1. Da se sve pokretne stvari, koje su od pokojnika nabavljene, priberu i popiu, pa od istih da se samo one za
Episkopiju zadre, kojima e se popuniti moi one takve stvari, koje je on zatekao u Episkopiji, pa koje su se za
ivota njegovog sasvim iskvarile ili kojih je nestalo, a ostalo sve pokretno imanje pokojnikovo da se rasporeda.
2. Svaki prinovak, koji je pokojnik na nepokretnom Episkopiji i pre prinadleeem dobru nainio, kao i ono, to
je on k tom dobru dokupio ili pribavio, ostaje s ovim dobrom u prinadlenost iste Episkopije; ostalo pak
nepokretno imanje njegovo da se proda i u masu preobrati.
3. Okrut Arhijerejski, prinadleei k njemu krst i knjige, koje slue Episkopu za njegovo inodejstvovanje,
ostaju Episkopiji; a druge knjige pripadaju takoe ovoj za njenu biblioteku.
4. to se od pomenutih pokretnih stvari i nepokretnosti (1 i 2) javnom prodajom u novac uini, i to se u novcu
od gotovosti i na dugu posle pokojnika nae, to je njegova masa.
5. Od ove mase najpre se odvoji, to se za potrebe pokojnikovog pogreba nije isplatilo; za tim da se namire
njegovi neisplaeni sluitelji i oni, kojima je on to duan ostao, i najposle da se sve ono, to se od starog
domaeg pribora, koji je on u Episkopiji zatekao, i primio, za ivota njegovog po sve iskvarilo ili ega je
nestalo dopuni, ako se to onim stvarima, koje je on nabavio, nije moglo uiniti (1).
Zaostava pak masa da se na tri jednake asti podeli; pa jedna da se preda vioj duhovnoj vlasti, da se ona na
crkve i monastire raspoloi, druga da glavnom fondu kolskom pripadne, a trea da se rodbini pokojnika po
zakonu izda; no ako ovake rodbine ne bi bilo, onda da se i ta trea est, kao i ove prve dve, na crkve i na kolski
fond raspoloi.
II O tom, kako e arhijerej svojim imanjem testamentalno moi raspolagati.
6. Arhijerej samo ono imanje za svoje smatrati i drati moe, to je on sam stekao i nabavio, i od toga ono, to
Episkopiji ne pripada (1 i 2).
7. I od takvog svog imanja moe Arhijerej testamentom zavetati jednu treinu kome i kako god hoe, a druge
dve treine duan je ostaviti na crkve, na manastire, na uilita, na sirotinju i na sirotinjska zavedenja; no koliko
e i kako e to on otuda na sva bogougodna i optepolezna zavedenja ostaviti, u tom se njegova volja ne
ograniava.
(Uredba od 10. maja 1847. V No 624 Zbornik IV strana 22).
Vidi, dalje, zakonodavno reenje od 2. oktobra 1852. V No 497 Zbornik VII strana 143, koje glasi:
Da Sultanski Niani Iftikari po smrti Arhijereja pripadnu dotinoj Episkopiji, i da se u istoj u naturi na
sohranenje ostave, zajedno sa dotinim carskim beratima, i to k predupreenju svakog mogunog u ovom
predmetu zapletenja da bude bez ikakve naknade iz onih esti, na koje se Arhijerejsko posmrtno imanje po
Uredbi od 10. maja 1847. V No 624 S No 230 deliti ima. Ova naredba imae se i na ostale darove carske
prostreti, koje bi koji Arhijerej kao ukraenje dekoraciju budi od koga cara ili vladatelja poluiti udostojio se.
Vidi i zakonodavno reenje od 9. maja 1849. V No 393 Zbornik V strana 23, o tome, da imanje, koje po smrti
jeromonaha ostane, pripada, po kanoninim pravilima manastiru, a da srodnici u manastiru iveih jeromonaha
ne mogu nita naslediti posle njih, osim ono, o emu bi ovaki jeromonah sopstvenom voljom, pre stupljenja u

manastir, raspoloenje uinio. Pitanja pak o nasledstvu u manastiru umrlih jeromonaha, podlei duhovnom, a ne
graanskom sudu.
477
Samo zakoni deo na sluaj smrti mora ostati zakonoj deci kako mukoj, ako ih ima, tako i enskoj, ako muke
nema, nevredim, koji se sastoji u polovini dela onoga, koji bi im po zakonu pripao, kad zavetaoeva
raspoloenja ne bi bilo.
478
Premda zakon u nasledstvu mukoj deci prvenstvo daje nad enskom, opet je otac vlastan (ili mati o svom
imanju), zavetanjem izmeu dece svoje raspoloenje uiniti, kakvo hoe, i tako i ensku decu ili izravnati sa
mukom, ili im osobiti deo ostaviti koje mora ostati snano niti naruenje zakonoga dela u tom sluaju mesta
imati moe.
479
I tako zakoni deo naruio bi se onda, kad bi zavetalac polovinu zakonoga nasledstva na korist drugoga koga, a
ne enske dece, okrnjio.
480
Zavetalac bez osobitih zakonom opredeljenih uzroka dete svoje muko, ili ako ovoga ne bi bilo, ni ensko, iz
zakonoga dela iskljuiti ne moe. Uzroci su pak takvi samo sledujui:
1) ako dete ostavi svoj pravoslavni hrianski zakon;
2) ako je dete oca u bedi i nevolji bez pomoi ostavilo;
3) ako se na aranje i krau i druga zloinstva dalo;
4) ako se bludnom i raskonom ivotu predalo i opomenuto nije htelo odustati od toga.
481
Ostali po redu zakonom naznaeni naslednici nemaju prava na zakoni deo, i zato nije ni zavetalac spram ovih
duan nevredimost takvoga nabljudavati, niti uzroke kakve iskljuenja iz nasledstva navoditi.
482
Koji bi mislio, da mu je zavetalac sa poslednjom naredbom nepravdu ili utrb protiv zakona uinio, onaj za 8
dana posle saoptena njemu testamenta treba protiv toga da se izjasni, a najdalje za pola godine da svoje dokaze
sudu predloi; inae ostaje naredba po testamentu stalna.*)
_________________________
Uredba o ubrzanju rada kod sudskih i islednih vlasti, lan 59:
Ko bi mislio, da mu je zavetalac poslednjom naredbom nepravdu ili utrb protiv zakona uinio, on treba za
osam dana posle svrenog mu saoptenja testamenta da se protivu istog izjasni kod sudije za nesporna dela, jer
u protivnom ostaje stalna naredba po testamentu.
483

Ako su svi oni, kojih se stvar tie, sa naredbom zavetaoca zadovoljni, onda testament ostaje u vanosti, ba i
da nije po propisanim pravilima sainjen, ili da bi ba i preko vlasti svoje zavetalac zamaio.
484
Za mladoletne izjasnie se tutor i mati, za odsustvujue, ili s uma siave, i druge, koji svoje volje izjasniti ne
mogu, izjasnie se osobiti od suda nareeni zastupnik ili branilac.
GLAVA XIII
O POPISU ZAOSTAVEGA IMANjA
485
Niko ne mora nasledstvo primiti ili zauzeti bez popisa sudskog, a ako primi, sam sebi sledstva nek pripie.
486
Sud nadleni, od preivelog suprunika ili od naslednika, ili tutora i drugih lica, kojih se tie, pozvan, odmah k
popisu dobara zaostavih da ima nadlenim putem i nainom pristupiti.
487
Nepozvan sud da se u popise imanja ne mea, osim sluaja gde deca mladoletna bez oca i matere i bez svakoga
stareine ostanu.
488
Ako punoletni naslednik nasledstvo bez popisa svojevoljno primi, onda on bez svakoga izuzea i izgovora sve
dugove i terete umrlog nositi mora, ne smatrajui, zalee li imanje umrloga, ili ne; gde u sluaju popisa samo je
na toliko obavezan, koliko po popisu imanje umrloga zalee.
489
Ko bi naroito to god od zaostaveg imanja zatajio, ako je naslednik ili uesnik, gubi pravo na zatajano dobro i
ono pripada iskljuivo ostalim naslednicima. Ako li nije uesnik u onome, to je zatajio, onaj e se smatrati i
suditi, kao i drugi kradljivac.
490
Budui da svi dugovi umrloga na njegovom imanju lee, i otuda se isplatiti moraju, zato e se onda tek pravo
imanje umrloga imati, kad se svi dugovi odbiju, i upravo isplate.
491
Naslednik ili izvrilac zavetanja moe zahtevati da se opredeli jedno roite, i da se na to raspis uini, i u tom
svi zajmodavci zavetaoevi pozovu, da se imaju sa dugovima na rok javiti, i svoja prava dokazati, inae da
gube svoje pravo, ako bi drugi iscrpli zaostave imanje; osim ako nemaju osobitu zalogu za svoju sigurnost.
GLAVA XIV
O DEOBI
492
Naslednicima stajae na volji, ili podeliti se, ili u zajednini nepodeljeni zaostati.

493
Ako punoletni naslednici sa mladoletnima u zajednini zaostanu, onda su duni, ili njihov deo s odobrenjem
suda osigurati i do punoletnosti njihove kao dobre stareine sauvati, i mladoletnike sadravati, ili po prirodi
zadrune smese u svemu priplodu i dobitku na ravne delove po razmeru prava i dela njihova i njih uesnicima
uiniti.*)
_________________________
U sluaju, gde se naslednici i uivaoci od prihoda zaostaveg im posmrtnog imanja ne bi mogli izdravati, a
naao bi se ko, ko bi ih primio, da ih podie i izdrava do punoletstva njinog, ili odnosno do udaje, pod tim, da
mu se od posmrtnog imanja, kojim bi rukovao, jedna ast otui, i njemu ustupi, sudovi ovako otuenje i
ustupanje srazmerne esti posmrtnog imanja hranitelju maloletne dece odobravati mogu, no svagda samo onda,
kad im to predloe tutori iste dece s obavezom, da e se i on tome starati, da hranitelj prema ovima primljenu na
sebe dunost ispunjava, a pored toga, da e za imanje, koje deci, kao naslednicima, preostaje, oni jemstvovati i
uvati, da ga hranitelj ne upropasti.
Zakonodavno reenje od 17. jula 1851. No 487 Zbornik VI strana 37.
494
Ovo jedinstvo ivota i imanja ako se osniva na ugovoru, prinadleae od esti k smesnitvu imanja ili
ortakluka, od esti pak k odnoajima zadruge, i po tome e se meriti i suditi.
495
Ovo jedinstvo ne moe se drati na tetu treega. I u tom stanju duni su zajedniari u svima odnoenjima, koja
se samo strogo lica ne tiu, jedan za sve i svi za jednoga odgovarati.
496
Naslednici kako se svi sloe mogu deliti se ili sami meu sobom, ili pred prizvanim odabranim ljudima, ili pred
svojim sudom ili sudijom.
497
Najpre e se istaviti, ako je ena mua preivela, njen miraz, i pisani dar, ako ga ima, za nju.
498
Posle e se popisano pokretno i nepokretno zaostave po umrlome imanje tako na ravne esti podeliti, kako e
svakome od naznaenih uestvujuih naslednika jednak deo, kako u pokretnima tako i nepokretnima, i ostalim
pravima, pripasti.
499
Ako je stvar jedna takva, koja se sama sobom (u naturi) zgodno podeliti ne da, onda e se ili proceniti, pa e
stvar jedan zadrati, ako se ostali saglase, i ove procenom isplatiti; ako li se ne saglase, a ono stvar prodati i
novac podeliti.
500
Pokloni za ivota od oca ili matere detetu jednom uinjeni, kao sinu u trgovinu njegovu, zanat, ili drugu kakvu
radnju ili keri u miraz ili svadbarinu, treba da se pri deobi uzmu u raun, ako nisu roditelji naroito izjasnili se,
da se ovi u raun ne uzmu. No plodovi i hasna od takvoga poklona pripada svagda daroprimcu, i ne ulaze
nikada u raun.

501
Trokovi na hranu, odelo, vaspitanje uinjeni ne treba nikako u raun da uu. No ocu i materi, koji su te
trokove inili, od volje je, raspoloenje uiniti i takvo, da se i to u prizrenje uzme, i ostalima u toliko naknada
uini; ali roditelji treba to brojem da naznae, koliko je.
502
Za mladoletnika mora pri deobi biti tutor njegov, a za otsustvujueg mora biti zastupnik ili branitelj od suda
opredeljeni.
503
Po uinjenoj deobi svaki ima pravo svoj deo zauzeti, i njim upravljati i po svojoj volji raspolagati.
504
Za tvru prava deobnoga dela svaki jedan za drugoga dobar stajati, odgovarati, i u sluaju utrba naknadu
drugom uiniti mora.
505
Koji bi mislio, da mu je deobom tom nepravda i utrb uinjen, onaj se moe na sud obratiti za jednu godinu i
dan, i zahtevati, da se deoba ispravi. Ako je koji meutim svoj deo obnovio i znatno poboljao, to e on samo
prvanju vrednost u deobi dati duan biti.
506
Proe li godina i dan, ili onaj, koji novu deobu zahteva, ne bi dovoljno nepravdu dokazao, onda prestaje svaki
govor i deoba ostaje stalna.
GLAVA XV
O NASLEDNIM PRAVIMA I ODNOSIMA U ZADRUZI
507
Zadruga je onde, gde je smesa zajednikog ivota i imanja svezom srodstva ili usvojenjem po prirodi osnovana
i utvrena.
Zadruga zove se i kua ili kua zadruna za razliku od inokosne.
508
to je god imanja i dobara u zadruzi, nije jednoga no sviju, i to god koji u zadruzi pribavi, nije sebi no svima je
pribavio.
509
Stvari neke, koje na potrebu i poslugu jednome iskljuivo slue, prinadlee iskljuivo onome. Za takvo dri se
ruho ili odelo, nakit enski, prostirka sopstvena, preobuka, sukno, ruadina, platno ili postava ili bez.
510
O zadrunom dobru bez saglasija sviju punoletnih i oenjenih mukih glava jedan ili drugi nije vlastan
raspolagati, kao ni prodati ili zaduiti. I sam stareina samo moe upravljati eljad domau, i za kuu poradi

radnje i uivanja naredbe initi, ali otuiti to ili zaduiti sam svojevoljno ne moe; no ako ba on to svri, pa
za godinu dana od vremena, kad su drugi doznali, oni ne protivslove ni na sudu ni van suda, ono ostaje stalno i
neporeeno, kao da je s poetka sviju volja bila.
511
to je ko u zadruzi ivei, no od zadruge udaljen svojim trudom ili sreom i sluajem sebi pribavio, ono e
ostati njegovo samo, ako se on samo s tim zadovolji, a od svog smesnikog dela odstupi.*)
_________________________
Zadrugar, koji je u zadruzi ivei, no od zadruge udaljen, svojim trudom, ili sreom i sluajem to sebi
pribavio, nikako ne moe izgubiti pravo na smesniki deo, koji je kao glavno njegovo u zadrunom imanju
ostao, poem je ovo prava njegova sopstvenost, pa ni zakonodavac nije mogao, niti je hteo, takvoga zadrugara
liiti ove njegove sposobnosti, nego je samo hteo, da u takvom sluaju, kad jedan zadrugar, ono, to je on osim
zadruge pribavio, za sebe zadrava, i ostali zadrugari, njega iskljuujui, koji su pri zadrunom dobru ostali i
oko istoga radili; da zadre sav priplod, koji je meutim, dokle je onaj odsustvovao i za sebe pribavljao,
dobiven. Tim nainom smisao viereenog 511 po duhu zakona za prinovak samo od zadrunog imanja
odnosei, a ne i na deo glavnoga, koji zadrugaru kao njegova sopstvenost pripada, kao to je i u 513 jasno
kazano, ta zadrugar, koji je samovoljno zadrunu kuu ostavio gubi, predpomenuti 511 je jasnije ovako se ima
razumeti:
to je ko u zadruzi ivei, no od zadruge udaljen, svojim trudom ili sreom i sluajem sebi pribavio, ono e
ostati njegovo samo, ako se on samo tim, kao svojim tecivom zadovolji, a od smesnikog dela u prinovku, koji
je za to vreme, dokle je on odsustvovao, na zadrunom imanju dobiven, odstupi (Zakonodavno tumaenje od 7.
februara 1847. V No 1787. Zbornik IV strana 5).
512
Koji se odeli, i svoj deo uzme, pa na svoju ruku raditi pone, onaj ako u zajednini ostane, za sebe smatra, i
nema nikakva prava na dobro zadruno, kao ni na dobitak ili plodove smesnikog dobra; ako nisu pri deobi
drugojaije ugovorili, koje im na volji stoji; i onda e se vladati po ugovoru.
513
Onaj koji bi samovoljno bez saglasija zadrunog kuu ostavio, i za godinu dana povratio se i kuu potpomogao
ne bi, gubi pravo na sav priplod za vreme odsustva dobiven, a i tetu za to vreme dogodivu se duan je nositi,
niti e kua za to odgovarati.
514
Koji bi zadrugar mesto pomoi tetu ili dug protiv volje zadruge inio, onoga imaju pravo ostali od sebe ocepiti,
davi mu njegov deo po proceni vetaka, ili ako im je volja i u naturi.
515
Zadrugar u smesi ivei samo svoj deo zaduiti moe; i zajmodavci, koji su jednom bez znanja druine zajam
inili, samo se iz njegovog dela namiriti mogu; a na druge delove prava nemaju, osim ako dokau, da je taj
zajam u kuu unesen, da su svi za to znali, i da su skupa uivali i troili.
516
Smrt stareine, ili koga drugog iz zadruge, stanje i odnoaj zadruge i smesnitva imanja ne menja. Sve ostaje po
starom.
517

Deca muka u zadruzi ivea posle navrene 15 godine dobijaju ravan deo sa ostalim punoletnim i oenjenim
zadrugarima u svemu prinovku i priplodu od onoga vremena; razumevaju se naravno ona, koja su u kui bila i
pripomagala.
518
Deca muka pre navrene 15 godine nemaju osobita dela, no zauzimaju mesto i prava svoga roditelja po
opredeljenju optem.
519
Stareina zadruni je naravni tutor mladoletne zaostave dece. On je duan njih sa saglasijem matere upuivati i
nastavljati, da dobri, poteni i radni, pa oteestvu blagopotrebni ljudi budu.
520
Dokle god jedne punoletne ili oenjene glave u zadruzi ima, i niko od zaostavih ne ite da se popis ini, sud
popisa initi nee. Samo na zahtevanje preivelih popisae sud svojim putem imanje, pa po potrebi ili e deo
mladoletnika istaviti, i pod sudsku upravu uzeti, ili e popisavi ga sa popisom i opet zadrunom rukovodstvu
predati. No kako je deo mladoletnika po popisu naznaen, i istavljen, odmah je i deoba uinjena, i
mladoletnima njihov deo pripada, pa ostala deca u zadruzi, ili ne ostala.
521
Na sluaj smrti svaki u zadruzi, koji linu sposobnost ima, o svome delu raspolagati moe, u toliko, u koliko se
deo ne premaa; i ako je koji tako raspoloio, onda se popis uiniti mora, da se deo umrloga istavi, ako to
izmeu zadrugara za ivota nije uinjeno i naznaeno.
522
Sve to kome u zadrunoj smesi prinadlei, bilo glavno, bilo priploeno, ponovljeno ili steeno, smatra se kao
sopstvenost, po kojoj se pravo raspolaganja meri i ograniava prema svima u zadruzi iveima zakonim
naslednicima.
523
ena udovica posle mua u zadruzi zaostava, bila sa decom ili bez dece, zadrava pravo uivanja na delu
svoga mua u zadruzi i smesi zaostavem. No i ona je duna po mogustvu zadruzi pripomagati.*)
_________________________
Kako 523 glasi, da ena udovica posle smrti mua u zadruzi zaostavi, bila ona sa decom, ili bez dece,
zadrava pravo uivanja na delu svoga mua u zadruzi i smesi zaostavem, to se razume, da ni ovakva ena
udovica, kojoj u zadruzi dete umre, ne moe deo ovog u istoj zadruzi ni u kakvom sluaju naslediti, nego i njoj
ostaje samo pravo uivanja do smrti ili preudaje, po glasu postojeih pravila o enskinjama u zadruzi.
(Zakonodavno tumaenje od 28. juna 1849. V No 1147 Zbornik V strana 49).
524
Osim toga to je zadruga duna enu udovicu sadravati, i njoj uivanje pristojno davati, ona zadrava preko
svog miraza sve ono, to je samo na potrebu njenu i njenoga mua ili dece sluilo, kao svoje sopstveno, koje, i
ako se preuda, sa sobom odnosi; no deije ostaje deci.
525

Udovica ako se preuda, ili roditeljima svojima vrati, da dobije pristojno snabdenje radi udomljenja po
postojeem obiaju. I to joj slui za opremu.
526
Prava i obaveze zadrugara jednake su bili srodni, bili usvojeni sa optim saglasijem.
527
U sluaju nasledstva i deobe u zadruzi valja postupati po optem propisu nasledstva i deobe.
528
Srodstvo u zadruzi pri nasledstvu ima prvenstvo nad srodstvom izvan zadruge, ma ovo bilo i u bliem stepenu. I
samo usvojenje dostovernim nainom i sa optim saglasijem zadruge uinjeno iskljuava i samo srodstvo po
krvi izvan zadruge. No deca mladoletna, ako bi za materom iz zadruge otila, zadravaju svoje prvenstvo i
izvan zadruge. Takoer i u sluaju ropstva ili suanjstva ili druge podobne nude i opasnosti, ili slube
otaestvene ostaje pravo srodstva pri nasledstvu i izvan zadruge nevredimo.*)
_________________________
Budui da 507 zakonika Graanskog jasno kae, da je zadruga onde, gde je smesa zajednikog ivota i imanja
svezom srodstva ili zakonim usvojenjem osnovana i utvrena, a ovo srodstvo nikako drugo, naroito kad je
pitanje o nasledstvu ne moe biti, nego ono po krvi shodno 395 istog Zakonika, to i 528 ovoga svagda tako
razumeti treba, da samo srodstvo po krvi u zadruzi pri nasledstvu ima prvenstvo nad srodstvom, naravno opet
takvim izvan zadruge, pa makar ovo bilo i u bliem stepenu.
Po ovom dakle onde nije prava zadruga, gde zajedniki ivot onih lica, koja je sainjavaju, nije, kao to zakon
opredeljava, svezom srodstva osnovan i utvren, t. j. gde ova lica nisu izmeu sebe po krvi ili barem graanski
(civilno) srodna, nego je onde zajednica osnovana smesom imanja i zadrunog truda i ivota, ili sveopti
ortakluk bez naroitog ugovora, o kom se sledstveno ima suditi po naredbama glave XXVII esti druge
zakonika Graanskog.
Sledstveno, u svakoj onoj zajednici, gde je samo smesa imanja i ivota, a izmeu lica, koja su je sainjavala,
nije postojala sveza srodstva po glasu 507 Graanskog zakonika, kad god nastupi sluaj nasleenja imanja iz
nje, svagda iskljuavaju zakoni srodnici svako nesrodno u zajednici ivee lice, pa dakle, ako bi ovo i pastorak
bilo, a po tome se tu, kao to je Popeiteljstvo Pravosudija po duhu navedenog 507 u predstavci svojoj 3. jula,
prole godine, A No 4193 Savetu predloilo, po optim naredbama nasledstva izloenim u glavi IX, esti druge,
zakonika Graanskog postupiti ima.
(Zakonsko reenje od 22. maja 1852. V No 625 Zbornik VI strana 103).
529
Devojke u zadruzi zaostave, kua zadruna da ima sadravati i u svoje vreme pristojno udati, po postojeem
obiaju.
enska deca umrloga u zadruzi, kad ovaj ne ostavi po sebi muke dece, imaju pravo nasledstva na deo
zadrunog imanja svog oca; no to im imanje, ukoliko se ono u zemljama i u opte u nepokretnostima sastoji,
moe zadruga po proceni vetaka novcem isplatiti.*)
_________________________
Dopuna od 28. novembra 1859.
GLAVA XVI

O NASLEDSTVU U NEDOSTATKU NAREDBE ZAKONSKE I ZAKONSKIH NASLEDNIKA

530
U sluaju ako naslednika nikakvog ni po ugovoru ni po zavetanju ne bi bilo, onda zaostave imanje pripada
dravi, i to kako nepokretno tako i pokretno kasi praviteljstvenoj.
ODELjAK DRUGI
GLAVA XVII
O UGOVORIMA UOPTE
531
Ugovor je zakljuen onda, kad jedna strana to obea, a druga to primi, ili se izjasni da prima.
532
Obeanje ovo i primanje moe se uiniti ne samo reima, nego i drugim zgodnim znacima, a i samim delom,
koje volju prokazuje.
533
Koji su razuma lieni, ne mogu ugovora initi, to jest niti mogu obeati niti primiti. Ovima je pobodno i dete
mlae od 7 godina. Oni pak, koji od oca, tutora ili staratelja zavise, ne mogu nita obeati, ali ako to na korist
svoju prime, ono stoji.
534
Kako da se ugovori zakljue sa zadrugom ili sa optinom, to e se iz njihovog postojeeg ustrojstva i prirode
videti.
535
Za ugovore sa zloincem injene, i njihovu vanost opredelie zakoni kazneni.
536
Ugovor valja da bude jasan i razumljiv, i opredeljen.
537
Pri ugovoru straenje, la, prevara i obmana upotrebljena nikome ne pomae, no ta vie odmae. Takav ugovor
ne samo ne stoji, no i naknada oteenom tim nainom pripada.
538
Ugovor se moe samo o onim stvarima uiniti, koje meu ljudima prolaze, i koje su mogue i dozvoljene.
539
Naroito zakon zabranjuje i unitava ugovore sledee:
1) Ugovor za trud pri kakvoj prosidbi devojke i branoj pogodbi.

2) Ugovor lekara ili vidaa sa bolesnikom, to e se leenja bolesti kakve primiti.

3) Ugovor, koji bi pravozastupnik parnicu poverenu prekupio opredeljenom nekom cenom.
4) Ugovor, kojim bi ka nasledstvo ili isporuku (legat) jo za ivota onoga, od koga bi mu pripalo, prodao.
540
Ugovor jedanput zakljuen ima jednaku silu i vanost, bio usmeno ili pismeno, bio pred sudom ili van suda,
pred svedocima ili bez njih uinjen.
541
No ako se ugovarajua lica naroito na pismeni ugovor sloe, onda se samo sa potpisom kao zakljuen smatra.
542
Koji pisati ne zna, mora svoje ime od drugoga potpisati dati; sam pak ili krst staviti, ili peat svoj udariti, koje
e dva svedoka posvedoiti, da je s njegovom voljom ugovor zakljuen i potpisan.
543
Gde dva ili vie njih u smesi imanja ive, pa ugovor kakvi u smesi uine, to jest ili to obeaju ili to primaju,
onda se po osnovima smese prava i obaveze uzajamne suditi moraju.
544
Kome se obvee samo jedan deo smesnike stvari, onaj nema pravo na celo; niti moe od drugog zahtevati,
osim onoga koji se obavezao.
545
Ako li su dva ili vie njih na celu stvar obavezali se, onda je duan jedan za sve i svi za jednoga celu stvar
dati.*)
_________________________
Kao to 547 Graanskog zakonika propisuje, da se svaki ugovor onako mora ispuniti, kao to on glasi, tako je
ovo isto pravilo i pre izdanog Graanskog zakonika po samoj prirodnoj pravici postojalo; ono dakle ni pre
Zakonika nije dozvoljavalo od koga drukije i stroije ispunjenje ugovora zahtevati, nego to se on ugovorom
obavezao, a tim se manje dozvoljava sad to, od kako je poloni zakon isto pravilo izreno propisao. Sledstveno
kao to do Zakonika, ako su se vie njih na to obavezali i potpisali, samo je u onom sluaju moglo se
ispunjenje obaveze od jednog samoga iskazati i dobiti, ako je u obavezi stojao i taj uslov, da su obavezni svi za
jednoga i jedan za sve, a inae je to ispunjenje od sviju njih, koji su se na takvo obavezali, traiti trebalo, i svaki
izmeu njih po smesnitvu srazmerno morao pritei na ispunjenje drutvene obaveze; tako to i sada od kako je
Zakonik izaao, po istoga vie navedenim 547 i 831 postoji i nabljudavati se mora u svim do Zakonika
primljenim obavezama, kao god i u onima, koje su nastupile posle Zakonika.
No budui da oni, koji su se zajedno obavezali na togod, svi za savreno ispunjenje toga jemstvuju, kao to je
u 750 Zakonika izjanjeno, to sleduje da se nikoji pojedini izmeu njih samim tim, to bi on srazmerni svoj deo
drutvene obaveze ispunio, cele svoje obaveze jo ne osloboava, nego i za ostale delove, dokle svi ispunjeni ne
budu, obavezan ostaje kao jemac, koji po 829, za druga svoga kao pravoga dunika mora est obaveze ispuniti,
no tek onda, kad se pokae, da ovaj sam nije to u stanju uiniti.
Po ovome da se ne bi kasa dravna kakvoj opasnosti izlagala odnosno takvih svojih potraivanja, za koja su
vie njih, ali ne solidarno, njoj obavezali se, nadlei u svakom sluaju protivu sviju njih zajedno i jednako, kao

to su se oni obavezali, sva zakonom propisana sredstva upotrebiti kako za obezbeenje, tako i za svaku
naplatu, pa ako izvrenjem presude ne bi se od koga izmeu njih moglo ispunjenje obaveze u koliko na njega
kao smesnika spada, dobiti, onda da se ovo od ostalih obavezanih drugova ili ortaka dopuni. (Zakonsko reenje
od 7. oktobra 1864. V No 1312 Zbornik III strana 140).
546
Ako bi pri ugovoru osobiti uslovi stavljeni bili, oni se moraju razumno u prizrenje uzeti.
547
Svi ugovori valja da se u ono vreme, na onom mestu, i na onaj nain izvre, kao to koji ugovor glasi. Kad se
pitanje u vremenu rodi, onda se po zakonu uzimaju 24 sata za jedan dan, 30 dana za jedan mesec i 365 dana za
jednu godinu.
548
Kad mesto, gde da se ugovor izvri, nije naroito naznaeno, onda to treba po prirodi posla suditi i opredeliti.
Ako to ne bi mogue bilo, onda e se stvari nepokretne na ovom mestu, gde lee, a stvari pokretne na onom
mestu predati, gde je obeanje uinjeno. Kad se pitanje rodi o meri, vagi i novcu, onda se na ono mesto gleda,
gde se stvar predaje.
549
Kad ko to obea ili se na to obvee, pa se to na vie naina ispuniti moe, onda onome, koji se obavezao, stoji
na volji, gde hoe da obeanje ispuni; ali poem je jedanput mesto opredelio ne moe vie promeniti, niti od
toga odustati.
550
Ako se pri zakljuenju ugovora za znak tvre ugovora i za sigurnost izvrenja kapara da, pa se krivicom jedne
strane ugovarajue ugovor ne bi ispunio, onda nevina strana moe zadrati kaparu, ili ako je ova dala kaparu,
ima pravo po svojoj volji iskati, ili da kriva strana kaparu udvojenu vrati; ili voli, da se izvri ugovor, ili, ako te
ne moe biti, naknadu da uini.
551
Ako se ugovor zakljui na odustanicu, ili pimanluk, to jest, ako se opredeli neto, koje onaj platiti ima, koji bi
pre izvrenja odustao od ugovora, t. j. koji bi se popimanio, onda takav mora ili drati ugovor, ili pimanluk
platiti.
552
Svaki ugovor, i iz njega proistiua prava i obaveze prelaze i na naslednike, osim sluaja, ako ne bi ista za line
odnose i sposobnosti vezana bila; ili ako inae nisu naslednici naroito ugovorom ili zakonom izuzeti.
553
Ako jedna strana zakljueni ugovor istina ispuni, ali ne sasvim onako, kao to ugovor glasi, ili ne u odreeno
vreme, ili ne na svom mestu, i ureenim nainom; onda druga strana nema prava zato odustati od ugovora, nego
ima pravo zahtevati, da se tano ugovor ispuni, i za oteenje naknada uiniti.
554
Kad ko ugovor zakljui takvim nainom, da stvar na drugoga prenese, tako da mu se zato naplata uini, onda on
naravno svagda i jemstvuje i dobar stoji, ako se i ne izrazi, za sva ona svojstva, koja su kod one stvari

ugovorena, ili koja se obino kod nje pretpostavljaju, da se po svojoj prirodi i po smislu ugovora ona upotrebiti
moe.
555
Koji bi dakle ugovor kakvi uinio, pa bi stvari jednoj, koju na drugoga prenaa, takva svojstva pripisivao,
kakvih ona stvar nema, a trebalo bi po prirodi ili po ugovoru da ih ima; ili koji bi osobite nedostatke kod stvari
jedne preutao, i prikrivao; ili koji bi takvu stvar, koje on nema ili sasvim tuu prodao; ili koji bi lano izdavao,
da je stvar za kakvu potrebu sposobna, a nije, ili da ni obinih nedostataka i bremena nema, navodio; pa bi se
protivno pokazalo, onda e takav za to odgovarati, i za tetu, koja bi otuda proizala, naknadu uiniti.
556
Za nedostatke, koji svakome u oi padaju, nije duan niko jemstvovati, osim ako je naroito u ugovoru
naznaeno, da stvar ba nikakva nedostatka ni bremena nema.
557
Ko tuu stvar ugovorom na sebe primi, znajui, da je tua, onaj nema prava jemstva ili naknade iskati.
Razumeva se, da ni onaj, koji se jemstva odrie, nema na to pravo.
558
Ako bi ugovor glasio na stvari uture ili gomilom, to jest, onako kao to stoje i lee, bez broja, mere i vage da
se predadu, onda jemstva i naknade nema, osim osobita sluaja, ako bi se takvi nedostatci i mane otkrile, za
koje se ugovorom naroito jemstvuje.
559
Ako pri teretnim ugovorima jedna strana nije primila ni pola obine vrednosti onoga, to je drugoj strani dala,
onda oteena strana ima prava zahtevati da se ugovor raskine i u preanje stanje povrati.
No druga strana ima pravo odrati ugovor, ako oteenom dopuni onoliko, koliko do obine cene nedostaje.
Vrednost se uzima ona, koja je bila u vremenu kad je ugovor zakljuen.*)
_________________________
Izmena od 5. maja 1864.
560
Ovo sredstvo nema mesta onda, kad se ko naroito toga odrekao, ili mu se stvar osobito omilela, pa je
prekoobinu cenu za nju dao; ali ako se po ugovarajuim licima sudiji daje, da je stvar u pola poklonjena; ili
ako se prava cena stvari pronai ne moe; ili ako je stvar putem sudskim prodana.
GLAVA XVIII
O POKLONIMA
561
Poklon biva kad ko dobrovoljno drugome to da, ne itui niti primajui ikakve za to naplate.
562

Ko ima pravo savreno i neogranieno sa svojim stvarima raspolagati, onaj samo moe poklone initi.
563
Primiti poklon moe svaki, i onaj, koji inae sam drugoga ugovora zakljuiti ne moe.
564
Ko poklon samo usmeno uini, a stvar ne preda, i na zahtevanje nee da preda, ne moe se sudom naterati, da
predati mora. Samo sa pismenim dostovernim dokazom moe se poklon putem sudskim traiti.
565
Sa tuom stvari, bilo pokretnom bilo nepokretnom, ili na tetu treega poklon se initi ne moe. I ako se uini,
pada i unitava se. I po tome nee vaiti poklon kojim je okrnjen zakoni deo dece, ili bi bilo okrnjeno uivanje
onima, koje je poklonodavac duan izdravati, ili bi se njime osujeavala naplata poklonodavevih poverilaca u
vreme poklona. U ovakvom sluaju obdareni vratie samo onoliko, u koliko se iziskuje da se podmiri okrnjeni
zakoni deo dece, ili uivanje onih, kojima to pripada, ili da se podmire oteeni poverioci. Ako poklonoprimac
ne priteava poklonjenu stvar, ili vrednost te stvari, onda odgovara samo u onom sluaju, ako je u nepotenoj
nameri prestao nju priteavati.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
566
Ko jedanput poklon uini, ne moe vie natrag uzeti, osim osobitih sluajeva.
567
Sluaji, zbog kojih darodavac moe poklon porei, jesu sledei:
1) ako darodavac docnije tako osiromai, da ni iveti ne moe;
2) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokae, nanosei vred njegovom ivotu, telu, asti, i
naruavajui njegovu slobodu i imanje.
568
Poklon na sluaj smrti uinjeni smatra se kao legat ili isporuka, i po tome e se i suditi.
GLAVA XIX
O OSTAVI ILI AMANETU
569
Ostava ili amanet jeste takav ugovor kojim ko tuu stvar primi tako, da je uva, i nevredimo natrag vrati.
570
Svaki, koji tuu stvar kao amanet ili ostavu primi, duan je istu stvar od svakog kvara ili tete, kao svoju
sopstvenu, uvati.
571

Stvar na ostavu primljenu uvar nema prava na svoju korist upotrebiti niti uivati, osim sluaja, ako to ostavlja
naroito sam dozvoli; no onda prestaje isti ugovor biti amanetom i prelazi u naru, najam, ili zajam, po razlici
stvari i upotrebljenja.
572
Ako je vreme opredeljeno, mora uvar u to vreme, ako li nije, onda je duan, kad ostavlja poite, natrag vratiti.
573
Ako nema opredeljenog vremena, niti se po okolnostima vreme opredeliti moe, onda i uvaru stoji na volji,
kad hoe ostavu natrag podneti.
574
Obino se samo pokretne stvari na ostavu daju. No biva da se i nepokretne stvari, kao kua, vodenica, vinograd,
njiva, livada i t. d. na uvanje kome predadu, i onda uvaru iste dunosti preostaje, kao i kod pokretnih stvari,
ako mu nije jo preko toga to vie povereno, koje se posle k amanetnim dunostima dodaje.
575
uvar odgovara za svaki kvar ili tetu amanetu priinjenu. No za sluaj, koji on odvratiti nije mogao, on ne
odgovara. Ali i ostavlja duan je svaki troak, koji bi uvar na uvanje stvari ostavljene imati morao,
naknaditi.
576
Ako bi ko stvari pod kljuem ili pod peatom primio, pa bi se pokazalo, da je brava pokvarena, ili peat
naruen, onda, ako se ne zna drukije ta je unutra bilo, mora uvar po zakletvi ostavljaa naknadu uiniti, ako
ne bi inae dokazati mogao, da se naruenje brave ili peata sluajno dogodilo.
577
Ako je uvar, sauvavi tuu stvar, svoju sopstvenu zato rtvovao i izgubio, onda on moe od ostavljaa za to
naknadu zahtevati.
578
Nagradu za uvanje moe uvar samo onda iskati, ako bi takva naroito ugovorena bila, ili bi se takva po
okolnostima, ili po poslu i opredeljenju lica podrazumevala.
579
Stvari iz poara, ruenja kakvog zdanja, pohare, ili utopljenja lae, ili drugog podobnog nesrenog sluaja
spasene, i kome predane, smatraju se kao i drugi amanet, koji je svaki primalac duan uvati i natrag vratiti
onome, ije su stvari.
580
Takoer i krmari, gostioniari (handije), laari, vozari ili skeladije, vozioci (kiridije) i nosioci, duni su
stvari od putnika njima predane i poverene kao amanet uvati, i za svaki nebreenjem priinjeni kvar ili tetu
odgovarati i naknadu uiniti.
581

Ako bi se dve strane za jednu stvar prepirale, pa bi ili same ili sud istu stvar kome na uvanje predao, onda se
takvi sudski naznaeni uvar zove zaptitelj ili sekvester, a stvar takva, koja se pod zaptom nalazi, zove se
uzapena, i smatra se po osnovima izloenim ostave ili amaneta.
GLAVA XX
O NARUI ILI POSLUZI
582
Naru ili posluga biva ugovorom takvim, kojim ko nepotronu stvar na poslugu uzme, tako, da na opredeljeno
vreme bez svake plate ili nagrade natrag vrati.
583
Onaj, koji stvar jednu u naru ili poslugu uzme, ima pravo istom stvari onako sluiti se, kao to to obino biva,
ili kao to je ugovorom odreeno.
584
Ako je vreme za poslugu opredeljeno, onda se ima stvar na to vreme natrag vratiti; ako li to nije, onda valja
gledati na nameru posluge, pa po tome vreme povraaja opredeliti.
585
Ako se vreme nikako opredeliti ne moe, onda ni ovaj posao ne moe se smatrati kao pravi ugovor, nego od
volje zavise onoga, koji je stvar na poslugu dao, pre ili posle, kad mu se svidi, natrag poiskati.
586
Ako se raspra rodi, pa onaj, koji je dao stvar u naru, kae, da je krae vreme odreeno, a onaj, koji je uzeo,
kae, da je due; onda se ono prvo dri za istinito, ako ovaj protivno ne dokae.
587
Pre vremena odreenoga i posluge uzete ne moe se stvar natrag iskati, ba da bi gospodaru samome nuna
bila; osim sluaja, ako naroito ugovor tako glasi.
588
Onaj, koji je stvar na poslugu uzeo, moe i pre odreenoga vremena stvar natrag vratiti; i gospodar je duan
primiti, osim sluaja, ako to njemu na teret ili na tetu biva.
589
Ako onaj, koji stvar u naru uzme, ne bi stvar onako upotrebio, kao to je ugovoreno, ili bi stvar protiv volje
gospodara drugom kome dalje na poslugu dao; onda on ostaje za svaki kvar pod odgovorom, i gospodar moe i
pre vremena svoju stvar natrag poiskati.
590
I kad bi onaj, koji u naru jednu stvar uzme, protiv reda i opredeljenja stvar istu upotrebio, duan je i za
sluajnu tetu odgovarati i naknadu uiniti.
591

Kad bi se stvar izgubila, pa docnije nala, ne pripada onome, koji je u naru uzeo, nego onome, koji je dao, ba
da bi onaj naknadu u vrednosti uinio bio; samo ako je ovaj gotov vrednost ovu natrag vratiti.
592
Obine trokove sa poslugom stvari skopane mora onaj snositi, koji se sa stvari slui. Za vanredne trokove,
koje je na sadranje stvari kao nune uinio, moe naknadu od gospodara stvari iskati, kad njihovu nunost
pokae.
GLAVA XXI
O ZAJMU
593
Zajam je takav ugovor, kojim se kome stvari potrone dadu tako, da on vlastan bude po svojoj volji njih
upotrebiti, potroiti i njima raspolagati, no u svoje vreme duan bude reene stvari u istom rodu i vrednosti
natrag vratiti.
594
Zajam obino se ini u novcu; ali moe biti i u drugim potronim stvarima. I biva ili na lihvu, t. j. interes ili
dobitak, ili bez lihve; na zalogu ili bez zaloge; na jemstvo ili bez jemstva.
595
Zajam moe se uiniti pismeno ili usmeno.
596
Onaj koji u zajam daje, zove se zajmodavac ili pozajmilac; onaj koji u zajam uzima zove se zajmoprimac ili
dunik.
597
Zajmodavac ne moe iziskivati, da mu dunik zajam u onom istom rodu novaca vratiti, u kom je primio, osim
sluaja ako tako naroito ugovor glasi, i dunik se na to podvezao.
598
Ako bi se meutim zakonom promena u novcu uinila, tako, da se unutranja vrednost ne promeni, onda e
zajmodavac primiti u onoj struci, u kojoj je dao, n. pr. ako je dao 100 dukata, on e toliko dukata i primiti, ako
je dao 200 talira on e toliko talira i primiti, ako je dao 1000 groa, on e toliko groa i primiti; ako li meutim
vrednost unutranja spadne, ili se digne, onda e se zajam po onoj vrednosti vratiti, koja je u vreme zajma bila,
ako naroito ugovor na izvesnu felu novaca ne glasi; n. pr. ako se ne naznai: dajem 100 dukata cesarskih u
zlatu tako, da mi se 100 dukata cesarskih natrag vrati.
599
Ko uzme u zajam saliveno zlato, srebro, ili drugu rudu na vagu ili meru, onaj e na vagu ili meru onoliko isto u
svoje vreme i vratiti, bila mu cena novcu vea ili manja od vremena zajma uinjenoga.
600
Tako i zajam u hranu i espapu vraa se u onoj koliini i dobroti, u kojoj je primljen, ne smatrajui na veu ili
manju cenu i vrednost.

601
Lihva zakona opredeljuje se 6 na sto; ugovoriti se pak moe i do 12 na sto. Vea se sudom ne presuuje.
601 a)
Ako u zajam nisu dati novci nego druge stvari potrone, pa bi zajmodavac ugovorio da mu se vrati vie no to
mu je dao bilo u rodu, dobroti, ili koliini, opet se ne moe ugovoriti vea hasna od dvanaest na sto. Ovo vai i
za sve druge pored interesa ugovorene pobone dunosti ili koristi, pod kojim mu drago vidom ili nazvanjem,
bilo za sebe ili za drugog ugovorene.
Isto tako, ako bi se ugovorilo, da se za dati novac ili stvar, vrati stvar drugog roda, ne sme se vea hasna od
dvanaest na sto ugovoriti.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
602
Gde nema lihve ugovorene, ali je vreme vraanja opredeljeno, pa se na vreme zajam ne vrati, onda zajmodavac
ima pravo od onoga vremena lihvu zakonu sa 6 na sto iskati.
602 a)
Ako je ugovor o zajmu na due vreme zakljuen, a ne bi bilo odreeno vreme plaanja interesa (lihve) onda se
razume po svretku svake godine.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
603
Interes (lihva) na interes ne moe se uzimati niti napred ugovoriti; no kad dunik interes kad treba ne plati, to se
moe novim posledujuim ugovorom neplaeni interes u glavno preobratiti, i onda i na njega interes ide.
Od ovog se izuzima davanje pod interes novaca iz kasa dravnih i javnih fondova, za koje osobeni zakoni
postoje.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
604
U sluaju ako dunik na vreme interes ne plati i protivu volje zajmodavca zadri, to e se dosuditi i interes na
interes neplaeni, od vremena kad je zajmodavac naplatu toga sudom zahtevao.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
604 a)

Ako je poverilac dopustio da interes (lihva) dostigne glavno, onda interes prestaje tei. No od dana, kad je tuba
sudu podnesena, moe se interes ponovo traiti.
Od ovog se izuzima davanje novaca pod interes iz kase dravnih i javnih fondova, za koje postoje naroiti
propisi.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
605
Zajmodavac nema prava pre ureenog vremena zajam natrag iskati. No u sluaju opasnosti da mu zajam
propasti moe, moe on svojim putem sebe osigurati.
606
Ako je ko zajam dao na neopredeljeno vreme, onda se smatra, da je na zahtevanje zajmodavca dunik svagda
vratiti duan.
607
Ako bi neko opredeljeno vreme n. pr. tri meseca dana, ili po godine za otkaz opredeljeno bilo, onda je duan
zajmodavac na toliko vremena napred duniku zajam otkazati. No ni zajmodavac nije duan pre opredeljenog
vremena, i preko uslova uinjenog isti zajam natrag primiti; osim ako bi dunik svojevoljno lihvu od
opredeljenoga vremena platio.
608
Ako bi onaj novac, koji je u zajam uzet, meu tim, zakonom prestao tei, i tako svu vrednost izgubio, to zato
zajmodavac pravo svoje ne gubi, no dunik e duan biti njemu u podobnom novcu vrednost uzajmljenu natrag
vratiti.
GLAVA XXII
O PUNOMOSTVU I DELOVODSTVU
609
Ugovor punomostva jest takav ugovor, kojim ko vlast dobija, u ime drugoga i za drugoga to initi punovano.
610
Onaj, koji vlast daje, zove se vlastodavac; onaj pak, kome se vlast daje, zove se punomonik. Vlast ta
napismeno stavljena zove se punomoije.
611
Punomonik onoliko samo vlasti ima, koliko mu je dano. Zato on granice njemu propisane da ne prestupi. Ako
prestupi, onda on za sva sledstva odgovarati mora.
612
Kome nikakve granice punomostva naznaene nisu, onaj se mora po svome razumu, znanju i savesti
upravljati.

613
Tue stvari u ime drugoga prodati, ili za naplatu primiti; koga zaduiti; novce tue podii; parnicu za koga
terati; na zakletvu pristati; poravnanje uiniti, samo onda punomonik moe, kad se u ponomoiju ovi poslovi
poimence naznae.
614
Da ko u ime drugoga nasledstvo primi ili odbaci; da ortaki ugovor zakljui; ili poklon uini; ili poravnatelnog
sudiju izabere; ili nenaplatno pravo kakvo ustupi; iziskuje se osobito samo na te poslove glasee punomoije.
615
Punomonik duan je posao, koji je na sebe uzeo, po obeanju svome poteno i svojski svriti, a svu korist, koja
bi otuda proistekla, svome vlastodavcu ostaviti.
616
Punomonik, kome je posao kakav poveren, mora ga sam svriti; jer ako se on na drugoga osloni, sam e
odgovarati, ako se posao ne svri kako treba, osim ako mu nije naroito dozvoljeno punomoije na drugoga
preneti. No i u tom sluaju duan je starati se, da na sposobnoga prenese, inae odgovara za krivicu.
617
tetu, koju bi punomonik vlastodavcu svojom krivicom priinio, on e naknaditi; a raun duan e biti
vlastodavcu od svega dati na zahtevanje ovoga.
618
Vlastodavac duan je nudan i potreban troak za svravanje posla uinjenog punomoniku naplatiti; i u sluaju
zahtevanja i napred to troka dati; i ako bi njegovom krivicom to tete punomoniku bilo, mora naknaditi.
619
Ako bi punomonik sluajno pri svravanju posla njemu poverenoga kakvu tetu pretrpio, to on moe naknadu
za to zahtevati onda, ako se badava posla primio; ako li je za nagradu, onda se s nagradom zadovoljiti mora, a
od naknade za tetu spomena nema.
620
to punomonik u ime svoga vlastodavca sa treim svri ili ugovori po smislu svoga punomoija, ono je stalno,
i vee i vlastodavca i treega.
621
Ba u onom sluaju, ako punomonik za sebe one poslove svriti nebi sposoban bio, opet sa punomoijem
vlastodavca i treega veu.
622
Kako vlastodavac punomoije poree, ili natrag uzme, odmah ono i prestaje; i to bi god posle punomonik u
ime vlastodavca inio, nema sile ni vanosti.
623

No i punomonik moe punomoije vratiti, i od njega odustati. Samo to da ne bude u nevreme, ili na tetu
vlastodavca; jer e inae za tetu odgovarati.
624
Kad ili punomonik ili vlastodavac umre, prestaje punomoije, ako ne glasi i na naslednike, ili ako se ne bi
otuda teta naslednicima porodila. Ali naslednici punomonika duni su za vreme vlastodavcu smrt
punomonika javiti.
625
Kako se nad imanjem kakvog dunika stecite otvori i objavi, odmah prestaju i punomoija od dunika takvog
izdana; i sve to bi punomonik posle toga u njegovo ime preduzimao, gubi silu i vanost.
626
Ako bi punomoije izloenim nainima i prestalo, opet ona dela, koja odlaganja ne trpe, moraju se dovriti
donde, dokle god ne bi vlastodavac drugu naredbu uinio.
627
I oni poslovi, koji su sa treim svreni, dok mu jo nije do znanja dolo, niti doi moglo, da je punomoije
prestalo, ostaju u sili i vanosti. Samo vlastodavac imae pravo od svoga punomonika naknadu tete zahtevati,
to se on po prestanku punomoija u svravanje posla upustio i to javio nije.
628
I onaj koji bi se bez punomoija tuega posla primio u nudi, tako da bi onoga od tete oslobodio, smatra se kao
i punomonik i onaj, za koga je inio, duan je njemu sav nuni na to uinjeni troak naknaditi.
629
I onome, koji bi bez punomoija tuega se posla primio na onoga korist, mora onaj trokove i tetu naknaditi,
ako korist na svoju polzu obrati.
630
Koji bi za drugoga troak onakav uinio, koji bi ovaj po zakonu uiniti morao, onaj ima takoe pravo naknadu
iskati.
631
Koji u sluaju nude svoje dobro rtvuje, da tue spase, ima pravo naknadu zahtevati od onih, ije je dobro
spasao, po meri spasenih i sauvanih dobara.
GLAVA XXIII
O PROMENI
632
Promena je takav ugovor, kojim ko jednu stvar za drugu dati obeava.
633

Stvari kad se za novce daju, nije promena, no prodaja i kupovina. No kad se novac za novac kao manji za vei,
ili srebrn za zlatan i t. d. menja, smatra se kao stvar i podlei promeni. Tako i zlato, srebro i ostale dragocenosti
smatraju se kao stvari, i mogu se u promenu davati.
634
Tako su promenjai ugovor uinili, ako stvar i nisu jo predali, duni su drati i svaki od njih dobija pravo
zahtevati, da mu se stvar u promenu data po smislu ugovora u onom stanju, u opredeljeno vreme i na
odreenom mestu preda. Ko bi se zatezao to uiniti, taj e naknadu za priinjenu tetu ili izgubljenu korist
uiniti.
635
Ko ite, da mu se stvar obeana izda, mora svoju dunost najpre ispuniti, ili gotov biti, da je ispuni.
636
Ako je vreme za predaju odreeno, pa bi meutim stvar zabranom zakonom prestala meu ljudima prolaziti, i
vrednost imati, ili bi sluajno propala, onda prestaje ugovor, i smatra se kao da nije ni uinjen.
637
Ako bi se pak meu tim vremenom drugi kvar kakav u stvari uinio, to je duan onaj nositi, kod koga je stvar;
osim ako nisu stvari uture pogoene, pa bi se sluajno kakav kvar ili teta dogodila, onda ide na raun onoga,
koji e ih primiti. No ako je vie od polutine vrednosti propalo, nije duan primiti.
638
Koristi i prirataj od promenjene stvari do ugovorenoga za predaju vremena pripadaju gospodaru stvari. Posle
toga prinadlee onome, kome su u promenu date.
639
Ako vreme predaje nije ugovoreno, onda se koristi i prirataj upravljaju po predaji, ako nije to drugo
ugovoreno.
640
Dobro u promenu primljeno zadrava onu istu prirodu prava i odnoaja, kao to je bilo dobro u promenu dato.
GLAVA XXIV
O PRODAJI I KUPOVINI
641
Prodaja i kupovina je takav ugovor, kojim se stvar kakva za neku odreenu platu u novcu drugome ustupa.
642
Kako se dva ili vie njih za stvar pogode, i cenu uglave, odmah je i ugovor prodaje svren i zakljuen.
643

Ako se stvar jedna tako prodaje, da osim novaca jo i stvar druga se da, onda je ovaj ugovor smean iz promene
i prodaje. I ako je vea vrednost stvari nego novca, onda je promena, ako li je vea ili jednaka vrednost novaca,
onda je prodaja i kupovina.
644
Kako je ugovor prodaje i kupovine uinjen, onako ostaje, tako, ako je prodaja uinjena pod tim uslovom, da se
stvari broje, ili mere na kantar ili drugu meru, onda prodaja jo nije svrena, dok se god stvari ne izbroje i ne
premere. No kupac dobija odmah pravo zahtevati da prodavac u odreeno vreme uslov ovaj ispuni.
Dakle kad se stvari uture prodaju, odmah je i prodaja svrena bez broja i bez mere.
645
Za stvari koje kuati valja, da se njihova dobrota pozna, kao: vino, rakiju i druga pia i t. d. prodaja nije sa
samom pogodbom svrena, no zavisi jo od kuanja, osim ako je naroito drukije odreeno.
646
Bez opredeljene cene ne moe ni prodaje biti.
647
Pravu cenu za stvar opredeliti, pripada prodavcu, ija je stvar.
648
Hoe li kupac i prodavac, to mogu oni i na drugog, jednog ili vie njih osloniti, da cenu preseku. Ako ih je vie,
viina glasova presuuje.
649
Moe se kupac i prodavac sloiti na cenu obinu arijsku, i onda e se srednja cena arijska onoga mesta i
vremena uzeti, gde i kad se prodaja izvruje.
650
(Ako je kupac preko polovine oteen, onda moe on kao i kod drugih ugovora od pogodbe odustati osim ako
nije naroito i sa znanjem na to pristati hteo.)
_________________________
Ukinut zakonom od 5. maja 1864.
651
Prodavac duan je prodatu stvar dobro uvati, i na odreeno vreme kupcu predati nevredimo.
652
Kupac pak duan e biti kupljenu stvar odmah, ili na ureeno vreme primiti i cenu poloiti.
653
Prodavac stvar prodatu kupcu bez cene nije duan dati. No ako da na poek, onda vie ne moe stvar no cenu
od kupca traiti.

654
Na cenu za stvar na poek datu do roka za isplatu odreenoga nije duan kupac lihvu plaati, ako to naroito
ugovoreno nije, ba da bi prodana stvar plodove i druge prihode nosila. No od roka isplate, ili ako ovaj
opredeljen nije, od vremena opomene i zahtevanja, mora kupac interese na cenu plaati.
655
Ako bi kupac u dranju kupljene stvari uznemiren bio, ili bi se osnovano bojati imao, da e uznemiren biti, on
ima pravo zahtevati od prodavca, da uzroke uznemirenja s puta ukloni, ili bar da dobar zato stoji, i donde moe
da ugovorenu cenu ne plati, osim ako nije on sve to na sebe uzeo.
656
Ako ne imajui ovakvih uzroka kupac nee ugovorenu cenu da plati iz upornosti, onda prodavcu stoji na volji
ili cenu zahtevati, ili prodaju pokvariti.
657
Ako kupac prodatu hranu ili druge pokretne stvari nee da primi, i ugovoreno vreme proe, onda prodavcu, ako
mu je na korist, stoji na volji pokvariti prodaju, ili zahtevati da kupac ugovor ispuni.
658
to se koristi i opasnosti pri prodatima, no nepredanim stvarima tie, vai propis zakona pri promeni
naznaenog.
659
Kupovina stvari takvih, kojima se tek nadati ima, smatra se kao kocka.
660
to god ovde pri prodaji nije naroito naznaeno, u onom upravljati se valja po propisima o ugovorima u opte
izloenima (Glava XVII).
661
Ako prodavac na taj nain stvar svoju proda, da zadri pravo istu stvar od kupca otkupiti onda kupac na ureeno
vreme vratie prodavcu stvar, a dobie od kupca cenu. to je koji polze i koristi imao, zadrava za sebe, no i
tetu svaki svoju nosi. Stvar mora se predati nevredima u stanju, u kom je prodana.
662
Ako vreme otkupa nije opredeljeno, to se razumeva samo za vreme ivota, i nikako se na naslednike ne
prostire.
663
Pravo na otkup ne moe se zadrati na tetu i utrb treega.
664
Tako isto i kupac moe pri kupovini pravo zadrati da moe prodavcu stvar opet natrag prodati; gde se ta ista
pravila razumevaju kao i pri prodaji na otkup.

665
Moe se i na taj nain stvar prodati, da kupac duan bude u sluaju prodaje njemu najpre na otkup podneti; koje
ako ne bi uinio, prodavac ima pravo poloivi cenu stvar uzeti.
666
Prodaje mogu biti i s takvim ugovorom, ako do odreenog vremena ne bi prodavac boljeg kupca naao.
667
Kupi li ko stvar na probu, pa stvar probu ne izdri, moe vratiti stvar, a dobija svoje novce, ako su plaeni. Ako
preko vremena probe stvar zadri bez svakog izjanjenja, smatra se kao da je stvar probu izdrala, i on vie
prava na povraaj nema.
668
Ako je stvar na probu uzeta, ali vreme odreeno nije, onda se za pokretne stvari raunaju tri dana, za
nepokretne jedna godina dana.
669
Ko pokretnu stvar za opredeljenu cenu drugome preda, s tim izjanjenjem, da ovaj za neko opredeljeno vreme
njemu cenu odreenu isplati, ili stvar vrati; onda onaj pre opredeljenoga roka nema prava od ovoga stvar natrag
iskati; ali i ovaj mora na ureeno vreme ili cenu platiti, ili stvar natrag vratiti.
670
to se nepokretnih dobara tie, kao miljkova i batina, zakon daje nekim licima pravo, da imaju prvenstvo na
kupovinu. Takva lica su smesnici ili zajedniari, rodbina najblia, koja bi pravo nasledstva u prodatim dobrima
imala, koja bi po zakonu nasledila, i susedi prvi i komije.*)
_________________________
Da se pravo prvenstva na kupovinu nepokretnih dobara, koje se 670 naeg Graanskog zakonika i susedima ili
komijama daje, ukine, pak tako da u napredak ovaj i oni drugi koji dalje s njim o istom pravu prvenstva
dejstvuju, svoju zakonu silu samo za smesnike ili zajedniare i za dotinu najbliu rodbinu imaju. (Zakonsko
reenje od 14. maja 1847. V No 513 Zbornik IV strana 24).
671
U sluaju prodaje nepokretnih dobara valja da prodavac javi onima, koji pravo prvenstva za kupovinu imaju,
kao smesnicima, rodu i susedima.
672
Smesnik je prei od roda, a rod najblii prei od suseda.
673
Ako bi prodavac prodao, ne javivi onima, koji prvenstvo imaju, onda ovi pravo imaju za 30 dana od vremena
prodaje sudom potvrene i objavljene isto prekupiti. Posle 30 dana pravo ovakve prekupine iezava.
674

Onaj, koji misli da prvenstvo kupovine ima, ako hoe da dobro dobije, mora gotove novce po pogodbi
zakljuenoj poloiti u sudske ruke. Samo protivljenje i nedozvoljavanje bez novaca ne vredi nita; a posle 30
dana opet iezava.
675
Kad je pitanje, koji izmeu vie suseda prvenstvo ima, onda e sud presuditi, uzevi u prizrenje blizost i poveu
potrebu i zgodu.*)
_________________________
Zakonodavno reenje od 14. maja 1847. V No 513, lan 670 Graanskog zakonika.
676
Gde se to javno putem sudskim (licitacijom) prodaje, onde se prvenstvo prava ne smatra. Ko na javnoj prodaji
to kupi, onoga je, osim ako ne bi prodaja pod tim uslovom uinjena bila, da jo od ijeg odobrenja zavisi.
GLAVA XXV
O ZAKUPU
677
Zakup je takav ugovor, kojim se stvar kakva nepotrona na potrebu i korist na neko odreeno vreme i
opredeljenu cenu uzima.
678
Zakup o stvari, koja se bez truda i rada upotrebiti daje, zove se kirija, kao to se daju i kue i pokustva, i druge
podobne stvari; o stvar pak, koja se s trudom upotrebljava i uiva, zove se obino zakup ili arenda, kao o
njivama, poljskim miljkovima, ili o stoci.
679
Kirija i zakup nita drugo nije nego prodaja upotrebe zato to je za prodaju, to se pod zakup daje, i tako se i
smatra, i ako drugo to ugovoreno nije, tako se i cena plaa.
680
Kako se ugovarajue strane sloe za stvar i cenu, odmah je pogodba gotova, i upotrebljenje stvari kupljeno.
681
Onaj, koji stvar pod kiriju ili zakup daje, duan je stvar svojim trokom u stanju upotrebljivom predati, i dobar
stajati za sve nedostatke, zbog kojih stvar ne bi se upotrebiti mogla, i takve naknaditi, i prepone ukloniti.
682
Ako bi se stvar zakupljena sluajno upropastila, onda prestaje ugovor; ako li bi samo od esti propala, onda
zakupcu stoji na volji zahtevati, ili da se od ugovorene cene po meri propale esti to odbije, ili da se ugovor
pokvari.
683

Kirajdija i zakupac samo one trokove duan je na stvari zakupljenoj initi, bez kojih se stvar, kao to treba,
upotrebiti ne moe. to je preko toga, kao i sva bremena na samom miljku poivajua, ili u knjige javne zalone
uvedena, spadaju na samoga gospodara.
684
Kirajdija ili zakupac ima pravo zakupljenu stvar na ugovorenu upotrebu i drugom pod zakup dati, ako to moe
bez tete gospodara stvari biti, i ako naroito zabranjeno nije ugovorom.
685
Ako je stvar na godinu jednu ili vie data, pa rok plaanja opredeljen nije, uzima se rok zakoni polugodinji
napred; ako li pogodba glasi na mesec, onda se razumeva meseno plaanje napred.
686
Stvari od kirajdije ili zakupca unesene, i nalazei se plodovi ili stoka, slue za sigurnost onome, koji pod kiriju
ili zakup daje, i moe iste stvari svagda u zalozi zadrati radi naplate jo neplaene cene.
687
Kirajdija ili zakupac duan je zakupljenu stvar kao domain po ugovoru uvati i odravati; ugovorenu cenu na
vreme plaati; i na svretku kirije ili zakupa vratiti u onome stanju, u kom je primio, ili kao to je ugovoreno.
688
Ako je kirajdija ili zakupac zakupljenu stvar upotrebljavao na drugo to, a ne na ono, na to je odreena, ili na
tako to, otkuda bi teta se za gospodara stvari raala, onda ovaj moe zahtevati, ili da se on na upotrebu
odreenu ogranii, ili da se ugovor pokvari.
689
Da bi se svaka raspra pri svretku i povraaju stvari zakupljenih izbegla, naroito kad se razline i vie stvari
pod zakup daju, nuno je sve stvari popisati, koje i u kakvom se stanju predaju.
690
Kome je mehana sa okrutom t. j. jedikom pod zakup dana, o tome se razumeva, da je sve potrebne za mehanu
stvari u dobrom stanju i celosti primio, ako popisa nema; pa ih tako i vratiti mora, ne smatrajui na to, ako je to
meutim pokvareno ili razbijeno.
691
Koji bi volove za izor uzeo, bilo to na pola godine, ili na godinu dana, ili na jednu ili dve orbe, bilo za novce ili
za ito ili za poslenike; onaj je duan volove hraniti kao dobar domain i uvati, pa u svoje vreme one iste u
dobrom stanju vratiti. I ako bi takvi vo krivicom ili nebreenjem manjkao ili drukije propao ili osakatio se,
duan e biti onaj, koji ga je pod kiriju uzeo, po ugovorenoj ceni ili po proceni vetaka platiti; inae ako bi
samim sluajem n. pr. od groma uginuo, duan je samo kou vratiti.
692
Ako bi konj, za odreeni rok i odreeni put i rastojanje pod kiriju dat manjkao, onda kiridija plaa kiriju, a ne
konja, ako se ne dokae, da je osobitom krivicom konj uginuo; ako li ovaj konja preko odreenoga roka i izvan
rastojanja naznaenoga upotrebi, pa bi konj krivicom ili sluajem manjkao, onda plaa kiriju i konja po proceni
ugovorenoj ili vetaka.

Ako bi pak na poslugu samo dat vo ili konj bez kirije, manjkao, onda se mora platiti bilo krivicom ili bez
krivice; kao i u onom sluaju, ako bi ko bez pitanja ili doputenja konja ili vola uzeo.
693
Koji bi ovce pod zakup (kesim) uzeo, tako, da hasnu vue, i zato nagradu opredeljenu da, ili u maslu ili novcu,
ili jo i u jaganjcima i t. d. a glavno da vrati, onaj je duan ovce sadravati, s podmlatkom popunjavati, i u
dobrom stanju u istoj dobroti i na broju vratiti.
694
Ako bi ovce pod zakup (kesim) date prvo prolee od metilja manjkale, teta spada na onoga, ije su ovce; jer se
dri da su bolest donele. No ipak ako po povraaju ovce prvo prolee od metilja manjkaju, morae zakupac
tetu naknaditi, jer se dri, da su bolest donele.
Od ovoga razlikovati valja prosto uvanje ovaca ili druge stoke, pri kome se osnovi amanetski i najamni u
prizrenje uzeti moraju, a imeno, da uvar za svaku tetu kod stoke priinjenu odgovarati mora, od koje samo se
onda osloboava, kad dokae da se nije njegovom krivicom niti nebreenjem dogodila.
695
Ako bi kazan pod ispek dat progoreo po starini, teta je onoga, iji je kazan; ako li se krivicom ili nebreenjem
probije, tetu e nositi zakupac, koju e naplatiti.
696
Ako bi kua, duan ili druga staja ili zgrada pod kiriju ili zakup data vatrom izgorela, onda ukuani ili zakupci
za sluajni dogaaj ne odgovaraju, ali za svoju krivicu ili nebreenje svagda pod odgovorom ostaju.
697
Ako ima vie njih zakupaca ili kirajdija, onda za tetu vatrom prouzrokovanu svi zajedniki odgovaraju, ako se
ne moe doznati, ijom je upravo krivicom ili nebreenjem vatra izila.
698
Kirajdija ili zakupac odgovara i za krivicu svojih ukuana, a i onih, kojima je on pod kiriju ili pod zakup dao,
ako bi se to pokvarilo ili upropastilo.
699
Kirija i zakup prestaje onda, kad ugovoreni rok doe. Ako roka ugovorenoga nema, onda se gleda na uobiajeni
mesta rok, ili na vreme plaanja.
700
Takoe prestaje kirija i zakup, kako stvar zakupljena propadne, koje ako bi se krivicom jedne strane dogodilo,
onda pripada drugoj naknada.
701
Ugovor na kiriju ili zakup prestaje i onda, kad ne imajui ugovorenoga roka jedna strana drugoj otkae. Pri
zakupu miljka poljskog otkazati valja 6 meseci napred; za kiriju nepokretne stvari opredeljuje se 14 dana; za
pokretnu stvar pak 24 sata.
702

Zakupac moi e samo u osobitim sluajevima pre ugovorenoga roka od ugovora odustati, ako bi naime stvar
zakupljena sasvim neupotrebljiva bila.
703
Onaj, koji pod zakup to daje, moi e takoe u osobitom sluaju zahtevati pre vremena, da se ugovor raskine,
ako bi zakupac tako stvar zakupljenu upotrebljavao, kako na veliku tetu gospodara slui; ili ako je zakupac
tako rav platia, da preko sveg opominjanja sa platom zapadne tako, da ni sigurnosti dovoljno nema; takoe i
onda, kad bi zdanje pod kiriju dano gospodar iznova zidao. Nune popravke mora svakojako zakupac dopustiti,
no te da ne traju due od 6 nedelja, inae moe naknadu traiti zbog neupotrebe.
704
Ako gospodar stavi pod zakup danu proda drugome, onda se raskida ugovor zakupa, osim ako nije naroito
protivno ugovoreno, ili ako je ugovor zakupa u javne knjige zalone na isto dobro uveden. No ako bi zakupac
zbog prodaje tetu kakvu trpeo, ili bi se koristi liio, onda moe potpunu naknadu iskati.
705
Svi ostali ugovori zakupni, koji se od gore oznaenih razlikuju ili predmetom ili opredeljenjem uivanja, ili
strukom plaanja i dugim trajanjem, i upotrebom, imaju se po izloenim osnovima suditi.
GLAVA XXVI
O NAJMU
706
Ugovor najamni postaje onda, kad se ko obvee, kakvu slubu initi (ili posluiti), ili to nainiti za opredeljenu
nagradu u novcu.
707
Onaj, koji posao kakav narui mora i na prilinu nagradu pristati.
708
Ako nagrada nije opredeljena ni ugovorom ni zakonom, niti je opte poznata, onda e sudija presuditi.
709
Ako je posao tako nezgodno ispao, da se ne moe upotrebiti, ili je sasvim protivan postavljenom uslovu, onda
naruitelj moe od ugovora odustati i narudbinu ne primiti. Ako on to nee, ili nedostatci nebi tako veliki bili,
onda naruitelj moe zahtevati, da se posao popravi, ili da mu se teta nadoknadi, i toga radi moe i koju est
nagrade zadrati.
710
Ako poslenik naruenu stvar ili slubu ugovorenu na ureeno vreme ne svri, onda naruitelj moe narudbinu
da ne primi; i moe i naknadu za tetu zahtevati. Ali ako naruitelj opet, poem je narudbinu primio, nee da
plati nagradu, moe poslenik od njega naknadu za tetu iskati.
711
Ako bi poslenik radio, ali sa krivice naruitelja sasvim svrio ne bi, pa ni izdao ne bi, on istina nagradu
ugovorenu iskati ne moe, ali mu pripada naplata za tetu, koju je radom svojim imao.

712
Obino je, da se onda nagrada daje, kad se narudbina ili posao svri. Ali ako se posao na vie rokova podeli,
onda se i nagrada na rokove plaa; ili ako treba na posao napred to troiti, koje poslenik na sebe nije primio,
moi e srazmerno tome i naplatu pre svrenog posla iskati.
713
Poslenik ili dobija graevinu od naruitelja za posao naruen, ili on sam i graevinu daje.
714
Ako bi graevina sluajno pre svretka posla propala, teta je onoga, ko graevinu daje; ako li bi se krivicom
jednoga ili drugoga upropastila teta spada na onoga, na koga i krivica pada.
715
Ako bi naruitelj ravu graevinu dao, pa bi zato posao zlo ispao, nije poslenik kriv, no naruitelj, i teta spada
na njega. Ali je poslenik duan opomenuti naruitelja, da bolju graevinu dade, na koje ako ne opomene, ostaje
pod odgovorom, i ako bi posle naruitelj drugu bolju grau dao, duan je napraviti bez nagrade.
716
Kako se poslenik kakvoga posla naruenoga za neko odreeno vreme primio, niti on bez vanoga zakonom
odobrenog uzroka od posla odustati, niti ga naruitelj ostaviti moe. Ako li bi se posao presekao, onda svaki za
svoju krivicu odgovara, ali za sluaj ne.
717
Poslenik, koji se posla kakvog naruenog primio, moga ga sam svriti, i samo u osobitim okolnostima moe on
i drugom primljeni posao poveriti; ali za dobrotu posla i onda on odgovara.
718
Ugovor najma za takve poslove, kod kojih se u prizrenje uzima osobita neobina sposobnost lica, raskida se,
kako bi ono lice umrlo. Naslednici poslenikovi mogu za onoliko posla, koliko je svreno, a i za samu
pripravljenu i udeenu graevinu srazmernu nagradu zahtevati. Ako li bi naruitelj takvoga posla umro, onda
ugovor stoji i njegovi naslednici duni su ugovor odrati, posao primiti, i poslenika po ugovoru naplatiti.
719
Ovakve pogodbe mogu biti i za trude i proizvode uenih ljudi, pravobranilaca, zastupnika, lekara, hudonika i t.
d. koje e se po izloenim osnovima i prirodi posla suditi.
720
to se izdavanja knjiga, i odnoaja izmeu spisatelja i izdavaa tie, o tome e se uiniti osobita uredba.
721
Takoe i odnoaji izmeu gospodara i sluge, njihove pogodbe, postupka, slube, i plate to se tie, i o tome e
se po okolnostima uiniti osobita naredba za sluge i njihove slube.
722

Ako bi ko to nemogue, ili to nedozvoljeno i sramno, ili zabranjeno od koga za nagradu zahtevao; onaj nije
duan uiniti ba da bi i nagradu primio. ta vie i nagrada mu pripada, niti je moe natrag iskati.
GLAVA XXVII
O ORTAKLUKU
723
Ugovor ortaki biva onda, kad se dva ili vie njih lica sloe, da svoj trud, ili i stvari svoje uloe na to, da korist,
koja se otud dobije, meu sobom dele.
724
Ortaki ugovor moe se odnositi samo na jednu osobitu stvar ili opredeljenu sumu; moe na itav rod stvari,
kao na miljkove, na espap, na plodove; moe na sva dobra bez razlike i izuzea, i po tome e se i prava ortaka
suditi.
725
Kako ortaki ugovor glasio bude, onako ga razumeti i tumaiti valja. Ako bi neopredeljeno bilo reeno sve
imanje, opet se ne razumeva budue imanje no sadanje; ako bi izraeno bilo i budue imanje, opet se ne
razumeva ono to e se naslediti, no samo ono, to e se dobaviti.
726
Jasnosti radi valja ortake delove svagda propisati, da se zna, ta je uloeno, osobito, kad je ugovor samo na
sadanje ili samo na budue imanje ogranien. Ako toga nema, onda se suditi ima po osnovima o zadruzi
naznaenim.
727
Ono, to je uloeno u ortaki posao, sainjava glavnicu ortakluka i prinadlei svima zajedniki. to bi koji ortak
izvan toga jo imao, ono ne prinadlei ovamo, nego je njegovo sopstveno odeljeno dobro.
728
Ortak, koji nita drugo ne bi dao u ortakluk osim truda svoga, on po zakonu ima pravo samo na dobitak, a ne na
glavno.
729
Ako drugojaije ugovoreno nije, svaki ortak duan je jednak deo u ortakluk uloiti.
730
Svaki ortak duan je po meri dela svoga uloenoga raditi o koristi ortakoj jednako jedan kao drugi.
731
Ortak nijedan ne moe drugoga mesto sebe staviti bez saglasija ostalih; niti moe jo koga u ortakluk primiti,
niti posao kakav voditi, koji bi na tetu ortakluka bio.
732
Ortaci e se o poslu savetovati, i to visina glasova odsudi ono e ostati.

733
Takoe ako bi jednoga delovoditelja izabrali, i to viinom glasova bivae.
734
Deoba koristi treba na zadovoljstvo sviju ortaka da ispadne; i tu visina glasova ne presuuje, no treba onako da
bude, kao to deobe u opte bivaju.
735
Dunosti ortaka svagda e se ugovorom opredeliti tanije, po emu e se u sluaju raspre i suditi.
736
Svaki ortak duan je samo onoliko uloiti, na koliko se obavezao, a ne vie. Ali ako bi se okolnosti okrenule
tako, da sa onim ulogom nije mogue nameru postii, onda bi se mogao dodatak zahtevati, i koji ne bi hteo
dodati, moe istupiti ili razortaiti se.
737
Onaj, kome bi se delovodstvo poverilo, bio ortak, ili stran, jedan ili vie njih, smatrae se kao punomonik.
738
Svaki ortak odgovara za tetu, koju bi svojom krivicom prouzrokovao, i duan je naknaditi. Niti se ta teta
moe sa koristi koju bi on priinio, iskusuriti, osim ako ne bi koji ortak takvim svojim novim poslom s jedne
strane tetu a s druge korist prineo; onda bi se srazmerno korist sa tetom izravnati mogla.
739
Pri deobi koristi ortake najpre e se odbiti uloeni ulozi, posle trokovi i pretrpljene tete; pa to pretee, ono
e biti dobitak. Glavno pripada svakom svoje, a dobitak e se deliti po meri uloga. Trud i radnja uzima se u
raun samo onoga ortaka, koji samo trud mesto uloga daje, ili je uz ulog osobitu radnju obeao.
740
Na radnju e se dobitak metnuti po ugovoru. Ako pak nita ugovoreno nije i ortaci se sloiti ne bi mogli, onda
e se po vanosti posla i truda, i veliini koristi prinesene dobitak opredeliti, i ako se ne sloe, sudom presuditi.
741
Ako bi se dobitak u drugom emu sastojao, a ne u novcu, pa se ortaci ne bi pogoditi mogli, onda valja iste
stvari, koje dobitak sainjavaju, u novac uiniti, i novac po izloenim pravilima podeliti.
742
Ako bi mesto dobitka tete bilo, onda po meri uloga, kao i dobitak, pada teta na sve ortake. Onaj pak, koji nije
uloio nita, nego je radio, gubi trud svoj i radnju.
743
Oni ortaci, kojima bi delovodstvo povereno bilo, duni su kako o glavnom tako i o prihodima i izdatcima raun
voditi, i u svoje vreme pokazati.
744

Dok se posao ne svri, ili ugovoreni rok ne navri, ortaci ne mogu zahtevati, da se raun zakljui i dobitak
podeli.
745
Ako bi posao takav bio, da na vie godina traje, ali godinje korist donosi, onda ortaci mogu i raun i deobu
dobitka zahtevati, ako ne bi zbog toga posao stradao.
746
U raune ortake zagledati moe svaki ortak u svako vreme, niti mu se odrei moe; samo ako bi to s trokom
skopano bilo, sam nositi mora.
747
Ortaku prevara nikako ne pomae; jer i ako se inae i ne bi raun zahtevao, ili bi drugi zadovoljni bili sa
zakljuenjem samo, ili bi se odrekli rauna, opet kad bi prevaru dokazali, mora se raun pokazati.
748
Bez opteg saizvoljenja ili punomoija ne moe se drutvo treem kom obavezati. Kod trgovaca, koji firmu
trgovaku, tojest, koji ime celog drutva potpisuje, onaj ima i punomoije i moe drutvo obavezati.
749
Ortak, koji iznad uloenog dela, jo za sebe to ima, moe sa onim po svojoj volji raspolagati. I tako razlikovati
treba prava i dunosti sprama ortaka kao ortaka, i kao ne takvoga.
750
Ortaci tajni kakvog trgovakog drutva, koji su samo neto uloili, na korist ili tetu, ali javno obznanjeni nisu,
oni samo sa onim pritiu, to su uloili, ali s vie ne. Objavljeni ortaci moraju sa celim svojim imanjem da dobri
stoje.
751
Drutvo ortako prestaje samo po sebi, kako se posao preduzeti svri; ali se dalje voditi ne moe; kad bi sva
glavnica ortaka propala; ili je vreme za trajanje opredeljeno isteklo.
752
Ortaka prava i dunosti obino na naslednike ne prelaze. Ali naslednici imaju pravo do smrti onoga raune
iskati. Ali tako isto ako bi u ortakluku ostali, duni su raune i polagati.
753
Ako se ortakluk samo iz dve osobe sainjava, onda prestaje kako jedno od njih umre. Ako li ima vie lica, onda
se dri, da e ostali ortaci i dalje posao ortaki voditi. Ovo se naroito kod naslednika trgovakih razumeva.
754
Ako naslednik umrloga ortaka ne bi mogao dunosti umrloga ispuniti; onda e mu se od njegovog dela na to
neto odbiti.
755

Ako ortak ne bi ugovorene uslove ispunjavao; ili bi pod stecite potpao; ili bi ga sud za raskonika oglasio, ili bi
inae pod starateljstvo potpao; ili bi zbog uinjenog zlodejstva poverenje izgubio; onda bi se takav i pre
vremena iz ortakluka iskljuiti mogao.
756
Ugovor ortaki moe se pre vremena i u onom sluaju raskinuti, ako je onaj ortak umro ili istupio, od kojega je
sposobnosti naroito delovodstvo zavisilo.
757
Kad ne bi opredeljeno bilo vreme dokle ugovor ortaki da traje, niti bi se to iz prirode posla opredeliti dalo;
onda svaki ortak moe istupiti kad hoe, samo je duan za vremena javiti, da ne bi u nevreme bilo, i da nema tu
kakve prevare.
758
Kad bi ko u trgovini kakvoj kao javno poznat ortak bio, pa bi istupio, to se mora javno na znanje dati; inae
nema sile ni vanosti za treega, koji bi se u neznanju sa takvim u posao upustio.
GLAVA XXVIII
O UGOVORIMA BRANIM
759
Ugovor koji bi izmeu mua i ene, ili izmeu enika i neveste, u odnoaju na brak o imanju zakljuen bio,
zove se brani ugovor.
760
Ugovor ovaj moe glasiti o mirazu, koje je ono imanje, koje supruga muu donese, bilo njeno sopstveno, bilo
od drugog koga dobiveno, radi lakeg ivljenja.
761
Nevesta ili ena mladoletna bez oca, ili bez tutora i potvrenja sudskog ne moe branog ugovora zakljuiti.
762
Ako ugovorom nije muu miraz uz suprugu obean i obavezan, mu takvi iziskivati prava nema.
763
Nasledstvo enino, koje bi za vreme braka pripalo, i muu doneseno bilo, smatra se takoe kao miraz.
764
Ako bi muevlje dobro potpalo pod stecite, pa bi i ena svoj miraz traila, onda e priznanje muevlje uinjeno
pre stecita vaiti, posle pak stecita nee se uzeti u prizrenje, ako drugih dokaza ena imala ne bi.
765
Za miraz sluiti moe sve ono, to se moe prodati ili moe na korist biti.
766

Mu ima pravo uivati miraz enin, dokle god brak traje u sali i vanosti. On gotove novce, dugove ustupljene,
ili druge potrone stvari moe potroiti; samo za vrednost i naknadu sa svojim dobrom jemstvuje.
767
Ako se miraz sastoji u nepokretnim dobrima, i drugim pravima i stvarima, koje se upotrebiti mogu da se ne
potroe; onda e ena ostati gospoa od istih stvari, ali e ih mu uivati.
768
Ono, to ena u pokretnim stvarima kao opremu za svoju ili muevljevu potrebu donese, jesu darovi, koji ostaju
enini za sve vreme braka, niti mu s njima raspolagati moe, ali ni ena bez muevlja znanja ne sme ih
otuivati.
769
Ako bi ili enik ili drugi ko k mirazu eninom to dodao, ono se smatra kao i miraz.
770
Moe i mu eni prvi dan kakav dar uiniti, i onda se i ovaj dar smatra kao i miraz. Samo ako bi ena mua
ostavila ili sa svojom krivicom od njeg rastavila se, takovi dar gubi.
771
Ako mu i ena o svom imanju nisu nita osobito uredili, onda svako svoje prinadlei. Samo ako se ena
protivna ne pokae, dri se, da je muu kao svome zastupniku zakonom poverila, da on brigu o imanju nosi; a
on se smatra kao i drugi punomonik; samo o dobitku nije duan rauna davati. No vlastan e biti dobitak po
svojoj volji upotrebiti i uivati.
772
Ni ena nije duna o uivanju koristi ili prihoda od imanja svoga pod upravu muevljevu danoga rauna davati.
773
U osobitim vanim sluajevima, ili kad bi se imanje u opasnosti i bedi nalazilo, moe ona zahtevati, da se
upravljanje sa imanjem od mua oduzme, ba da mu je i na svagda dano bilo. A tako isto i on ima pravo
neurednom domovodstvu eninom preponu uiniti, i nju pri tom i za raspikuu oglasiti.
774
Ono to se eni na sluaj, ako udova ostane, za njeno sadravanje opredeli, zove se udoviko uivanje. I ovo
pripada udovici taki od dana smrti muevlje.
775
Ako bi se udovica preudala, pa muevlje ime nositi prestala; onda ona gubi pravo na udoviko uivanje.
776
Za miraz enin mu se svojim dobrom naravno jemstvuje. Na protiv muevih docnijih zajmodavaca, ako hoe
prvenstvo i sigurnost da ima, mora zaloiti pravo, to jest ubatinjenje ili intabulaciju imati.*)
_________________________

Da se 776 zakonika Graanskog ovako opredeli i propie: Za miraz enin mu svojim dobrom naravno
jemstvuje. U naplati miraza ena ima svakojako pravo prvenstva protivu neintabuliranih ranijih, pre njene udaje
postavih, muevljevih zajmodavaca; no protivu njegovih docnijih zajmodavaca ako hoe da ima prvenstvo i
sigurnost za miraz, mora ona zalono pravo, t. j. intabulaciju imati.
Prizrenje i uzroci, iz kojih je ovako opredeljenje uinjeno jesu:
1. Intabulacija je sredstvo, kojim se svaki posluiti moe, da sebe najbolje osigura za ono, to kome da ili
uzajmi. I zajmodavac za dug, i ena za miraz moi e se tim obezbediti, kad misle da im je to nuno.
2. Kad je zakonodatelj 776 propisao, da se ena poradi prvenstva za miraz protivu docnijih muevljevih
zajmodavaca obezbedi intabulacijom, onda je on pretpostavio, da e se otud samo po sebi razumeti, da za to
prvenstvo ona ne mora imati zalono pravo i protiv ranijih njegovih zajmodavaca, naravno neintabuliranih. Da
je pak umesno i pravedno, da ena za miraz drugo, i to ovakvo pravo ima protiv ranijih zajmodavaca njenog
mua, to se ve i otuda poznaje, to ena pre udadbe nije sa svojim muem ni u kakvom, a mnogo manje u
branom odnoaju bila, i to se potome ne moe zahtevati da se muevlji raniji dugovi od njenog miraza
isplauju.
3. Ne bi ni iz moralnog vida umesno bilo, to pravilo postaviti, da ena ne moe drugojaije sa mirazom sigurna
biti, ni protiv intabuliranih ranijih muevljevih zajmodavaca, nego samo jednom intabulacijom: jer postupak
poradi ove kod suda takvi je, da ga oni, koji su poli da se oprijatelje i uzmu, ne mogu lako i hladnokrvno
preduzeti.
to se pak tie 784 i 786, oni nikakvog tolkovanja ne potrebuju, jer oni ne glase o mirazu, ve o imanju
eninom, za koje pravilo postoji, da ono to ena muu nije na potroak dala, no na svoje ime zakono zadrala,
ostaje njeno sopstveno imanje. (Zakonodavno tumaenje od 28. marta 1850. Zbornik V strana 103).
777
to mu eni svojoj u nakitu, dragom kamenju i drugim dragocenostima za ukras dade, to se i u sumnji uzima
da je poklonjeno.
778
Ako li zarunik svojoj zarunici ili ova onome to pokloni, ili obea na sluaj braka, pa bi se brak bez krivice
darodavca raziao, onda onaj moe dar porei, ili ako je dao, natrag uzeti.
779
Ako bi u jednom testamentu mu enu svoju a ena mua uzajmice, ili drugog koga za naslednika postavili, pa
bi posle re natrag uzeli, onda takva naredba prestaje i raskida se. No ako jedno naredbu svoju poree, a drugo
pri rei ostane, onda od ovoga strane naredba stoji, a samo se ona poreena kvari.
780
Kad bi mu i ena takav meu sobom ugovor uinili, kojim jedno drugom svoje imanje po smrti ostavlja, onda
ugovor takav, ako e silu i vanost da ima, treba onako nainiti, kao to propis za testamente glasi.
781
Ugovor na sluaj smrti smatra se kao i testament, samo to po svojoj volji bez volje druge strane ne moe se od
njega odustati. No od imanja, s kojim je ko ugovorom na sluaj smrti raspoloio, ostaje on za ivota gospodar.
No ako preivio drugu stranu ne bi, na sluaj smrti ne moe naredbe initi.
782

O onom imanju koje nije u ugovor na sluaj smrti ulo, moe se osobito testament praviti punosnaan.
783
Koji bi s ugovorom na sluaj smrti nezadovoljan bio, onaj mora, ako dovoljno uzroka ima, onako na unitenje
njegovo postupiti, kao i kod drugih ugovora.
784
U sluaju stecita protiv mua samo, valja enino doneseno imanje odeliti, jer ona za mua plaati nije duna;
osim ako ga ona nije upropastila, ili je dobra za njega stajala.*)
_________________________
Zakonodavno tumaenje od 29. marta 1850. godine; vidi lan 776.
785
Ako ena padne pod stecite, ugovor na sluaj smrti ostaje zato nepremen.
786
Ako su suprunici sloili se na smesu dobara svojih zajedniki, onda kako se stecite otvori, smesa prestaje, i
imanje se deliti mora kao u sluaju smrti.*)
_________________________
Zakonodavno tumaenje od 28. marta 1850. godine; vidi lan 776.
787
Ako se brak uniti, onda se unitava i ugovor na sluaj smrti; ako se brak razvede sudski, onda se raskida i
ugovor na sluaj smrti; i imanje se postavlja u prvanje stanje.
788
Ugovori brani, koji bi se na zlo i tetu dece klonili, nemaju sile ni vanosti. Muka i enska deca izravnati se
mogu i ugovorom i to ostaje snano.
GLAVA XXIX
O UGOVORIMA ODVANIM ILI NA SREU
789
Ugovor odvani jeste takav ugovor, kojim jedna strana daje nadedu na korist kakvu neizvesnu, koju druga
strana prima. Ovo moe biti za platu ili bez plate.
790
Tuba za oteenje preko polovine kod ovog ugovora nema mesta kao kod drugih ugovora.
791
K ugovorima odvanim prinadlei: opklada, igra ili kocka; i druge kupovine i prodaje neizvesnih od sree
zaviseih stvari; odsekom plata; i ostala osiguranje tete na izvestan sluaj.

Ovamo prinadlee igre orujem, opklada za trku peice, na konju ili kolima, i druge igre, za koje se trud i
vetina iziskuje.
792
Opklada je onda, kad ni jednoj strani nije poznato, ta e izii. Ako se dokae, da je jedna strana znala, pa se
inila da ne zna, ta e izii, pa tako dobije; onda je prevara, i opklada ne vredi nita. Onaj koji tako dobije,
vratie ulog natrag; koji pak znajui izgubi, smatra se kao da je uinio poklon.
793
Pri opkladi, koja moe samo o dozvoljenoj stvari biti, treba cena da je dana ili u tree ruke poloena; inae na
sudu nema sile ni vanosti.
794
Igra i kocka smatra se tako kao i opklada. Dobitak od igre zabranjene, ili kockanja zabranjenoga pada i unitava
se; a igrai i njihovi zaklanjai dolaze pod odgovor.
Od kockanja razlikuje se kocka, koja se baca pri deobama, poravnanjima i t. d. kao to je na svom mestu
spomenuto.
795
Ko za odreenu izvesnu cenu neizvesno dobro, kao plod godinjih vinograda, njive, hasnu od vodenice ili
nasledstvo budue bez popisa stvari, ribu koliko se n. pr. mreom u jedanput, dvaput i t. d. izvui da, kupi, onaj
je uinio kupovinu na sreu i mora se zadovoljiti, ma mu se sva nadeda osujetila.
796
Ko se podvee za opredeljenu sumu novaca, ili za drugu stvar opredeljene vrednosti drugome godinji odsek
opredeljeni davati, donde dokle jedan ili drugi, ili i trei ko iv bude, onaj je duan dotle davati, ba da bi se on
u nadedi prevario, i da bi mnogo vie platio, nego to je primio.
797
Ni zajmodavci ni naslednici onoga, koji je za sebe odsek ugovorio, ne mogu ugovor odseni raskinuti i unititi.
Ali zajmodavcima ne moe se pravo oduzeti, da sebe iz opredeljenoga odseka ne namire, kao ni deci pravo, da
sebe po zakonu sadravaju.
798
to se tie osiguranja tete na sluaj neizvesni za naplatu, kao osiguranje espapa na vodi i na suvu; kua i
miljkova protiv vatre i vode, to e se po osnovima navedenim, i osobitim propisima za razna ova osiguranja
suditi.
799
Ako je onaj, koji osigurava tetu svoju, napred ve za tetu istu znao, onda reeni ugovor sam po sebi pada. Ako
li je svojom krivicom tetu naneo, naknada mesta nema.
GLAVA XXX
O NAKNADI UINjENE TETE
800

Ko drugome tetu kakvu uini, bilo to na imanju tuem ili pravima i linostima, onaj mora tu naknaditi.
801
Od naplate uinjene tete samo se ko onda osloboditi moe, ako dokae, da teta nije njegovom krivicom, no se
sluajno dogodila.
802
Koji je javno kao majstor kakav ili vetak poznat, ili se za takvoga izdaje, kako se posla primi, mora za svaku
priinjenu tetu dobar stajati. No ako je onaj, koji je posao takvome poverio, znao, ili lako o njegovoj
nesposobnosti uveriti se mogao, pak mu je opet posao predao, onda i njegove krivice ili bar nebreenja ima.
803
Vetaci, od kojih bi se za nagradu savet iskao u poslu, koji u njihov krug spada, pa bi takvi dali, da bi na tetu
sluio, odgovarae i za rav savet.
804
Ako nije krivica jednoga nego vie njih, onda su duni svi zajedniki jedan za sve i svi za jednoga tetu
naknaditi. A oni meu sobom nek se ravnaju, i po meri krivice ispravljaju, koliko na koga da spadne.
805
Ako bi to krivice i onoga bilo, koji je oteen, onda e srazmerno naknada i na njega pasti.
806
Koji bi drugome s tim, to bi pravo svoje uivao, samo ako granice ne prekorai, tetu kakvu naneo, nije duan
odgovarati niti mu tu naknaditi.
807
Ako ovek, tetu uinivi, nije pri svesti bio, nee odgovarati za tetu. No ako je sam sebe voljno u to stanje
postavio, hoe odgovarati, kao da je pri svesti bio, kad je uinio.
Ovima se upodobljavaju i mala deca do 7 godina, ludi, zgranuti, besomuni. No za ove svagda odgovaraju oni,
kojima su ovi povereni da ih uvaju.
808
Za sluaj nije niko duan odgovarati. Ali ako je ko kriv, to se sluaj dogodio; ili nije nabljudavao zakon, koji je
za otklonjenje sluajnog oteenja propisan: ili se bez nude u tu posao meao; to takvi i za sluaj, koji se
inae dogodio ne bi, odgovarati mora.
809
Ako bi se ko u nudi u iji posao umeao, pa tetu odvratio ne bi, to mu se pripisati ne moe; osim ako nije s
tim drugome na smetnji bio, koji bi tetu odvratio. Ali se u ovom sluaju i korist, koju je priinio, u prizrenje i
raun uzima.
810

Za tua dela niko nije duan odgovarati. Ali ako bi ko takva lica u slubi drao, koja su kao skitnice, nevaljalci i
zloinci poznati, i koji nikakve isprave za sebe nemaju; onda on za svu tetu, koju bi ovi uinili, odgovarati
mora.
811
Tako isto i onaj, koji bi za osobite poslove sa znanjem nesposobna lica uzeo, i s tim drugome tetu naneo,
odgovarae za tetu.
812
Gostioniari, krmari, laari i vozioci (kiridije) odgovaraju i za onu tetu, koju bi njini ljudi putnicima naneli.
813
Ko iz kue kroz prozor, s tavana, ili inae, nesmotreno to baci ili izlije, onaj e odgovarati za tetu, koju bi
drugom s tim prouzrokovao; ako se ne zna ko je, onda odgovara gospodar od kue ili od kvartira.
814
Ako je stvar kakva gde god nametena, ili obeena, da lako pasti ili druke koga osakatiti ili otetiti moe; onda
svaki ima pravo tu predstojeu opasnost policajnoj vlasti javiti, koja e izvideti i ukloniti.
815
Udari li ivotinja kakva na oveka, ili na dobro ije, te tetu nanese, onda je onaj pod odgovorom, koji je takvu
ivotinju naterao, ili nadraio, ili je sauvati prenebregao.
816
Ko ivotinju u teti nae, moe je silom odbiti, ili isterati, ili uhvatiti, i sagnati. Ubiti nema vlasti, osim ako nije
u sluaju nune odbrane.
817
Uhvaena u teti ivotinja ostaje u zalozi za naknadu, koju je duan onaj, ija je ivotinja, za osam dana uiniti.
Ako se ne poravnaju, duni su stvar sudu javiti. Oteeni nije duan ivotinju iz zaloge pre izdati, dok mu se ili
naknada ne uini, ili sigurnost dovoljna ne postavi.
818
Da se teta naknadi, treba sve u prvanje stanje da se postavi. Ako to biti ne moe, onda valja da se teta
proceni, pa po proceni vrednosti naplati.
819
Ko tetu kakvu drugome nanese sa zlom namerom ili iz krajnjeg nebreenja, onaj e ne samo tetu uinjenu
naknaditi, nego e i dobitak zbog toga izgubljeni naplatiti morati.
820
Ko drugoga rani, osakati, ili inae povredu telu nanese, taj plaa troak sav za leenje i lekove; pa i zaslugu,
koju zbog toga onaj gubi, i koje e se u napredak liiti, naplauje; i jo za pretrpljene bolove, ako se zahteva,
srazmernu naplatu ini.
821

Ako bi od takve rane i smrt sledovala, pa bi sirote ostale, ena i deca, onda se osobita naplata ini i za to.
822
teta se mora i ona naknaditi, koja bi se povredom slobode ije, ili asti i potenja ili imanja tueg
prouzrokovana bila.
823
Za tetu smatra se i ono, kad dunik ne bi na vreme poveriocu svome dug isplatio; u kom sluaju ako interes i
ne bi ugovoren bio, opet od ronoga dana za isplatu interes e se po opredeljenju kao u naknadu tete plaati.
824
Niko neka ne misli, da se tim, to bi tetu prouzrokovanu naplatio, osloboava od ugovora. On pored naplate
tete mora i ugovor ispuniti, osim ako je naroito drukije ugovoreno.
825
Ova dunost na naknadu tete ili izgubljenoga dobitka vezana je za imanje otetitelja, i zato prelazi i na
naslednike njegove, koji e iz nasleenoga imanja naplatu uiniti morati.
826
Sudovi e naknadu za tetu uinjenu opredeljavati po propisu ovoga Zakonika, a to se kazne tie, izricae
presudu po zakonima kaznitelnim.
EST TREA
OPREDELjENjA OPTA ZA PRAVA LINA I STVARNA
GLAVA I
O NAINU KOJIM SE UTVRUJU PRAVA I OBAVEZE
827
Naini, kojima se obezbeuju obaveze i utvruju prava jesu, jemstvo i zaloga.
828
Ko se za drugoga podjemi, onaj mora dug onoga platiti onako kako se podjemio, jer ga na vie ni poverilac ni
sud obavezati ne moe, nego na koliko se sam obavezao.
829
Ako se opredeljeno ne izrazi, kakvo koji jemstvo na sebe uzima, onda se razumeva, da jemac za dunika
poveriocu jemstvuje tako, ako glavni ili pravi dunik ne bi platiti mogao. Sledstveno poverilac ne moe pre
jemca traiti, dok se ne pokae, da glavni dunik nije moguan platiti.
830
Da dunik nije moguan platiti pokazuje se i onda, kad ovaj potpadne pod stecite ili ako bi se nekuda stepao, i
ne bi se znalo, gde je u vreme, kad bi rok plaanja doao.
831

Koji bi se jedan ili vie njih podvezao kao platac, onaj jedan ili vie njih duan e biti kao sauesnik duga po
zakonu smesnitva ili ortakluka plaati.
832
(Ko jemstvuje kao jemac i platac, onaj se obavezuje platiti dug mogao glavni dunik platiti ili ne mogao.
Sledstveno poveriocu ostaje na volji ili od glavnog dunika, ili od jemca i platca, ili od obojice u isto vreme dug
iskati.)
_________________________
Ukinut Zakonom od 28. novembra 1859. V No 5273 Zbornik XII strana 97:
I Od sada nema nikakve razlike u tome, jemio ko kome za dunika samo kao jemac ili kao jemac i platac.
II Po tome 832 Graanskog zakonika ukida se, i poverilac, to jest onaj koji je zajam dao, ne moe isplatu
jemenog duga traiti od jemca ili od jemca i platca donde, dokle od glavnog dunika kod suda naplatu nije
traio, pa se namiriti nije mogao.
III No kako jemac tako i jemac i platac po smislu 838 Graanskog zakonika jeme poveriocu za dunika donde,
dok se god sav dug ne isplati, osim ako su ugovorili rok, u kom sluaju po ugovoru sudie se. Prema tome ono
tumaenje od 25. jula 1853. N No 384 (Zbornik VII strana 73) ukida se.
IV Svi drugi propisi Graanskog zakonika o jemstvu ostaju u snazi.
V Kao to 7 Graanskog zakonika glasi, zakon ovaj vredie samo za unapredak i po tome za sve obaveze koje
su ugovorene pre nego to ovaj zakon u ivot stupi sudie se po dosadanjim propisima o tome.
833
Ko god za drugoga dug plati, onaj ima pravo naplatu od glavnog dunika zahtevati; i sva sredstva za to shodna
upotrebiti.
834
Ako njih vie ima, koji su za jedan dug dobri stajali onda svaki pojedini od njih jemstvuje za sav dug.
835
Jemac ili platac bez znanja dunikova ne treba poverioca da namiri; jer inae sam sebi neka pripie, ako bi
glavni dunik dovoljno obrane protiv poverioca imao. U kom sluaju svu tu obranu moe dunik protiv jemca
upotrebiti, i jemac za svoju nesmotrenost gubi pravo naplate protiv dunika, no ostaje mu samo protiv
poverioca, otvoren put.
836
Ako bi poverilac osim jemstva jo i zalogu imao, on nije vlastan na tetu jemca, zalogu iz ruke ispustiti; jer
inae jemac od svoga jemstva odustati moe, poem se on samo uz zalogu obavezao.
837
Jemstvo je vezano za obavezu glavnoga dunika. Ako ova prestane sasvim, ili od esti, onda prestaje i jemstvo
sasvim ili od esti.
838

Ako jemstvo glasi za neko opredeljeno vreme; onda kako se to vreme navri, prestaje jemstvo.
839
Ako bi jemac video da glavni dunik propada i malaksava; ili se iz oteestva udaljava, i nekud premeta; onda
on ima prava zahtevati obezbeenje jemstvovanoga duga od njega.
840
Ako bi jemac umro, takav koji ne bi ni rune zaloge dao, niti bi svoja nepokretna dobra u jemstvo potpisao;
onda za tri godine prestaje ugovor na jemstvo. Uz zalogu runu ili nepokretnih dobara traje obaveza na jemstvo
jo 30 godina po smrti jemca.
841
Drugi nain kojim se dug obezbeava, jeste zaloga, koja se u tome sastoji, kad dunik ili pokretnu svoju stvar
zaista kao zalogu poveriocu preda, ili svoje nepokretno dobro propisanim putem za dug potpie, ili dug na
dobro upisati dade.
842
Onaj, koji stvar kakvu u zalozi ima, duan je istu dobro uvati, i poto zaloitelj dug namiri odmah izdati.
843
Poverilac ne moe zaloenu stvar u dug zadrati, no samo po isteku roka ima pravo sa znanjem vlasti prodati je;
poem se namiri suviak da ima izdati zaloitelju.
I po tome, nee vaiti svi poboni ugovori i uslovi protivni prirodi zaloge i zajma, kao to su: ugovor da
poveritelju pripadne zaloga, ako mu se zajam na vreme ne vrati; da poveritelj zalogu po svojoj volji za napred
odreenu cenu prodati, ili za sebe zadrati moe; da dunik zalogu nigda iskupiti, ili ni na kog drugog preneti
ne moe; ili da poveritelj ne moe zahtevati prodaju zaloge za izmirenje i poto ugovoreno vreme za povraaj
zajma protee.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
844
Izmeu vie sposobnih naina za obezbeenje dugova, ostavlja se izbor duniku, da onim nainom obezbeenje
uini, kakav je njemu pri jednakoj vrednosti zgodniji.
845
Poljska dobra, kao njive, livade, a i pokretne stvari, koje se uvati daju, sa dve treine procenjene vrednosti
svoje imaju dovoljno bezbednosti; kod vinograda i vonjaka samo se zemlja u prizrenje uzima, od koje dve
treine cene bezbednost ine; a posaena drva i okot ne uzimaju se u procenu; kue zidane sa polovinom cene,
a kod kua drvenih samo se mestite u prizrenje uzima, koje takoe sa polovinom cene bezbednost ima.
846
Pri ovima pretpisima uzimaju se u prizrenje i sva ona pravila, koja su u glavi VI, esti drugoj poradi zaloge
izloena.
GLAVA II

O PREINAENjU (PROMENI) PRAVA I OBAVEZA

847
Koja prava i obaveze od volje ugovarajuih strana zavise, ona se s voljom uzajamnom i preinaiti mogu.
848
Ova promena moe biti tako, da se ne uzima niti dodaje koja trea osoba; a moe biti i tako, da se koja trea
osoba jo dodaje, kao novi poverilac, ili novi dunik.
849
Kad se stara obaveza prometne u drugu novu, onda je prenovljena, i nije vie ona, nego je druga, n. pr. kad bi
dva dunika bila na jednu sumu, pa bi poverilac jednoga pustio, i samo od drugoga obavezu uzeo; ili bi od
dunika, koji bi ito duan bio, uzeo obavezu na vrednost u novcu.
850
Pri prenovu stara obaveza prestaje, i novo silu svoju dobija.
851
Kako stara obaveza prenovom prestane, odmah i ostale sporedne obaveze, kao: jemstva, zaloge i ostala prava,
prestaju, ako nije uz prenov i zato nov ugovor uinjen.
852
Ako bi se samo prvanja obaveza tanije opredelila, na pr. gde, kad i kako da se ispuni, to se ne moe smatrati
kao prenov, no stara obaveza ostaje pored toga u svojoj sili i vanosti.
853
Ako bi se sumnja porodila, da li stara obaveza stoji, ili je sa novom dignuta, onda ona donde stoji, dokle sa
novom zajedno postojati moe.
854
I oni prava svoja prvanja prenavljaju, kad se o spornim i sumnjivim pravima poravnaju. U poravnanju je
obino, da svaka strana po neto od svoga zatega popusti, a po neto od drugoga dobije. Ako jedna strana sve
ustupi, a druga nita ne dobije, onda se smatra kao ustupljeno ili poklonjeno pravo.
855
Mu i ena ne mogu o braku poravnanje uiniti, t. j. da u braku ive ili da se rastave, jer rastaviti se ne zavisi od
njihove volje; no to samo nadlenim duhovnim sudom presuditi se moe.
856
O onome, to ko po testamentu, dok jo otvoren nije, primati ima, poravljenje ne vredi nita. No kao opklada o
tome, moe imati svoju silu i vanost.
857
Poravnanje zbog zloinstva uinjeno od kazne javne ne osloboava; ono se samo na naknadu za tetu
pretrpljenu odnositi moe. Osim ako nisu pomanje uvrede, koje strane oprostiti mogu.

858
Ako bi se strane pri poravnanju prevarile u licu, ili u samom predmetu, ni onda poravnanje ne stoji.
859
Koji bi posle poravnanja dokazivao, da je preko polovine oteen, ili bi nove dokaze donosio, koji mu pre
poravnanja nisu poznati bili, nee mu nita pomoi; osim ako ne bi oevidnu prevaru i nepoteno postupanje
pokazati mogao.
860
Ako bi se stvar pri poravnanju rauna ticala, pa bi se u raunanju pogreka dogodila ta se i posle poravnanja
ispraviti moe.
861
Poravnanje prostire se samo na ona dela sporna, o kojima je uinjeno; a nikako i na druga. Ba da bi izraenje
glasilo na sve raspre u opte, i onda se na one samo odnositi moe, na koje su strane misliti mogle, a nikako i na
one, koje bi hotimice pritajene bile.
862
Jemac i zaloitelj, koji su za celu spornu obavezu dobri stajali, ostaju i za poravnanu est dobri. Samo ako je
poravnanje bez njihova znanja i volje uinjeno, mogu oni svu obranu protiv poverioca upotrebiti, koju bi
upotrebili, kad ne bi poravnanje uinjeno bilo.
863
Za dela sporna mogu se strane skloniti i poravnati i na to, da izberu sebi sudije, pa kako ovi nau, onako da im
pravo bude.
864
Ko pravo svoje prvanje tako preinai, da ga drugome ustupi, da mu je slobodno to initi i za naplatu i bez
naplate.
865
Prava za linost iju vezana, koja s njom prestaju i iezavaju, drugom ustupiti se ne mogu.
866
Obaveze pismene na dug, ako na pokazatelja glase, kako su predane, ve su ustupljene; i onoga su u ijoj se
ruci nalaze, niti treba drugih dokaza.
867
Ustupitelj prenosi na prijemnika sva svoja prava; i zato prijemniku ista i pripadaju.
868
Pri ustupanju raa se obaveza nova samo izmeu ustupitelja i prijemnika. Obaveza dunika ustupljenoga ostaje
ona ista. Ako mu se prijemnik, ili nov poveritelj njegov ne obznani, on ga nije duan znati. I u tom sluaju ako
on, ne znajui za prijemnika, svoj dug ustupitelju isplati, ili se drukije sa njim namiri, osloboava se on od
svakog odgovora. I prijemnik ima posao samo s ustupiteljem.

869
No ako je ustupitelj duniku ustupljenome novoga poverioca ili prijemnika duga njegova kazao i obznanio,
onda e dunik prijemnika namiriti duan biti; no njemu ostaje ipak pravo, sve one obrane upotrebiti protiv
prijemnika, koje bi upotrebiti mogao protivu ustupitelja.
870
Koji poveritelj dug svoj drugome ustupi badava, ili mu ga pokloni, onaj nema vie odgovarati za njega. Ako li
ga ustupi za naplatu, onda ustupitelj prijemniku mora dobar stajati, da onaj dug, koga je ustupio, jest pravi i
istinski dug, i da od dunika namiriti moe. No ovo se razumeva u onoliko, ukoliko se on sam od prijemnika
naplatio.
871
Ako se prijemnik iz javnih knjiga, u kojima bi dug zaloenim dobrima obezbeen bio, izvestiti i tako doznati
moe, kako mu je mogue namiriti se, onda za to ustupitelj odgovarati nije duan; kao to ne odgovara ni za
docnije pojavivi se sluaj, ni za nebreenje prijemnika, kojim bi se dogodilo, da se dug docnije podmiriti ne bi
mogao.
872
Moe dunik mesto sebe drugog dunika kao platca koji e ga zameniti, u zamenu staviti, i svoga poveritelja na
njega radi isplate duga svoga uputiti. I ovo e biti tvrdo i stalno, ako na to i upueni poveritelj t. j.
zamenoprimac pristane, to jest ako ovoga mesto dunika za platca (mesto platca), kao zamenitelja dunikova
primi, i sam isti zamenitelj pristane, i od zamenodavca obavezu njegovu preuzme.
873
Kako je zamena sa voljom ove sve trojice uinjena, onda se zamenoprimac, po redu ima drati zamenitelja, t. j.
novoga primljenoga dunika, a ne zamenodavca, svoga staroga dunika.
874
Ako dunik protiv volje poverioca, drugoga mesto sebe kao dunika stavi, to poverioca vezati ne moe, no
obaveza vai samo izmeu onih, koji su na to pristali i saglasili se.
875
Ako bi dunik zamenodavac takvog zamenitelja, koji njemu nita duan nije, mesto sebe radi isplate duga
stavio; onda ovome na volji stoji zamene te primiti se, ili ne primiti. Ako se on nje ne primi, nije nita ni duan;
ako li se primi; onda se ima sprama zamenodavca sve one dunosti, koje bi imao kao njegov punomonik; ali
izmeu njega i zamenoprimca (poveritelja) jo nikakav ugovor ne postoji.
876
Ako zamenodavac zamenu, dok jo od zamenoprimca prihvaena nije, poree i natrag uzme, onda i zamenitelj
nema vlasti kao punomonik zamenoprimcu dug isplatiti.
877
Ako zamenoprimac podnesenu zamenu nee da prihvati, ili se nje zamenitelj nee da primi ili mu ne moe ni
podneti to ga u mestu nema; onda e zamenoprimac to odmah zamenodavcu javiti; koje ako ne uini, ostae
pod odgovorom za sva nezgodna sledstva.
878

Ako su i zamenoprimac i zamenitelj primili podnesenu zamenu, ali zamenitelj ne isplati na vreme dug; onda e
se zamenoprimac obratiti na zamenodavca, i ovaj e ga namiriti morati po onom zakonu, po kom ustupitelj
prijemniku odgovarati mora za ustupljeni dug.
879
Ako zamenoprimac prihvatajui zamenitelja, ovoga kao za svoga platca tako primi, da zamenodavca pusti,
onda se zamenodavac oslobaa i ne odgovara za dug, namirio se onaj, ne namirio. To biva, kad se
zamenoprimac naroito izjasni, ili kad delom pokae, poto od sebe priznanje duniku da, ili obavezu vrati.
880
Ako zamenodavac svome duniku kao zamenitelju samo u toliko naloi, da dug zamenoprimcu isplati, u koliko
je on njemu duan, onda zamena ova toliko znai zamenoprimcu, koliko drugo ustupljenje, i izmeu njega i
zamenitelja raa se onaj isti odnoaj, koji i izmeu primca kakvoga duga i primljenog dunika, kome je primac
obznanjen.
881
Ako zamenitelj ovakav bez uzroka ne bi isplatiti dug hteo, ili bi, poem je primio na sebe isplatu, opet isplatiti
zatezao se; onda e on za sledstva odgovarati. Ako li on primljeni na sebe dug isplati, pa to vie bude, nego to
je on zamenodavcu duan bio, onda on ima pravo za suviak naknadu zahtevati od zamenodavca.
GLAVA III
KAKO PRESTAJU PRAVA I OBAVEZE
882
Ko plati ono, to je duan, onaj se oslobaa od toga, i prestaje obaveza.
883
Niko ne mora to drugo primiti, niti moe od dunika to drugo zahtevati, nego ono, na to se ovaj obavezao; i
to u ono vreme, na onom mestu i na onaj nain, kao to obaveza glasi.
884
Dug se moe isplatiti ne samo novcem no i drugim im, samo ako se strane sloe.
885
Ako dunik ne bi sav dug na jedanput isplatiti mogao, nego bi na esti plaati poveritelja ponuavao; ovaj ako
nee ne mora primiti.
886
Ako bi dunik na esti dug isplaivao, pa se izmeu vie delova po volji poveritelja ne bi opredeliti moglo, koji
su isplaeni; onda se razumeva, da je najpre plaen interes, posle kapital, i ako bi vie kapitala bilo, onda se
najpre razumeva onaj, koji je iskan, ili za koji je rok plaanja doao, a za ovim razumeva se onaj kapital, koji je
duniku na najveem teretu.
887
Ako rok, kad da se dug isplati, nije opredeljen, onda se razumeva, da je onda rok, kad je dunik na plaanje
opomenut.

888
U nekim sluajevima rok plaanja sama priroda stvari pokazuje; tako za plaanje uitka, ako pogodbe nema,
rok je na mesec dana napred, i pripada uivaocu ba da pre svretka meseca umre.
889
Poverilac treba na rok da primi, kad mu se podnosi isplata; ako se zatee, sam sebi neka nezgodna sledstva
pripie, ako bi se takva dogodila.
890
Ako nain i mesto za isplatu nije opredeljeno; onda ako se po prirodi i nameri posla to opredeliti ne moe,
razumeva se o nepokretnim stvarima ono mesto, gde lee, o pokretnima ono, gde je obeanje uinjeno. Inae
plaanja, za koja ugovora nema, ine se u mestu, gde dunik ivi.
891
Moe i onaj, koji zbog mladoletnosti inae svojim imanjem vladati nije sposoban, dug svoj pravi, kome je za
isplatu doao, isplatiti, i takva isplata ima silu i vanost, i osloboava od obaveze. Samo ako ovakav dug ne bi
jasan bio, i ne bi jo rok za plaanje doao, onda tutor ili staratelj ima pravo ono, to je plaeno natrag iskati.
892
Kad ko drugi za dunika, koji ne moe da plati, hoe dug da plati, poveritelj duan je primiti, i svoje pravo
njemu ustupiti; samo u tom sluaju on ne stoji dobar, da je to istiniti dug i da e se namiriti moi, osim ako je na
prevaru dobio.
893
Ako dunik nee, da drugi za njega plati, to ovaj se poveriocu nametati ne moe, niti ga je ovaj uzeti duan. Ali
ako on isplatu duga uzme, onda i platac ima pravo zahtevati, da poverilac svoje pravo prema duniku njemu
ustupi, koje ovaj uiniti mora.
894
Dug treba da se isplati samom poveriocu, ili njegovom punomoniku za primanje opredeljenom, ili onome,
koga bi sud za gospodara istoga duga priznao i oglasio. Ako je ko dug poloio onome, koji sam sa svojim
imanjem rukovati ne sme, onda bi on duan bio po drugi put platiti; i samo bi se onda oslobodio, ako bi se
plaen dug jo zaista nepotroen naao, ili bi se pokazalo, da su isti novci na korist primca upotrebljeni.
895
Ne zna li se poverilac, ili ga na mestu nema, ili on nee dug da primi, onda dunik neka poloi dug u sudske
ruke, pa e se osloboditi od duga. Ako je stvar takva, da se ne moe u sudske ruke predati, onda sud naredbu
neka uini, kako da se stvar priuva.
896
Ko dug isplati, onaj ima pravo iskati, da mu se priznanica (kvita namirnica), izda, da je on dug podmirio. Na
priznanici treba naznaiti, ko je platio, kome, gde i kad, ta i koliko; i to valja da potpie poverilac, ili njegov
punomonik, ako pisati znaju, ako li ne, a ono treba bar dva svedoka da svedoe, od kojih jedan moe
poverioevo ime potpisati.
897

Ko priznanicu od poverioca ima, da je glavno isplatio, onome se veruje da je i interese platio.

898
Ako poverilac ima pismenu obaveznicu (obligaciju) od dunika, onda kako dug primi, duan je istu duniku
vratiti. Ako li rekne, da je istu negde zabacio, pa ne moe da nae, ili je nju izgubio, onda je duan to na sudu
priznati, koji e takvu unititi, i duniku priznanje dati.
899
Ako duniku istina nije priznanje na isplatu duga dano, ali mu je obveznica vraena, to ve za njega svedoi, da
je dug isplatio, i poverilac ako bi protivno govorio, morao bi to dokazati.
900
Ako bi ko plaati to imao na neke rokove, ili za neko izvesno vreme, pa bi priznanje imao za docnije rokove;
onda se dri, da je i preanje isplatio.
901
To se razumeva i za trgovce i majstore, ako su s pazariteljem (muterijom) za kupovinu od poznijega vremena
namirili se, da su i za preanje kupovine izravnani.
902
Ko se prevari u neznanju budui stvari ili zakona, pa plati ono to nije duan bio platiti, onda ima pravo natrag
iskati, i to da mu se vrati. I ako ko uini ono, to nije duan bio uiniti, ima pravo nagradu prilinu za to iskati.
903
Kad dvojica jedan od drugoga to traiti imaju, pa su oba duga istinita, oba jednoga roda i takva, da to jednom
kao poveriocu pripada, ono isto on kao dunik drugome u dug isplatiti moe, onda se moe uzeti dug za dug i
ako su dugovi jednaki, oni e se izravnati, ako li nisu, onda e se manji od veega odbiti.
904
Ako je jedan dug ist i jasan, a drugi nije, ili je jednom rok za plaanje iziao, a drugom nije, onda se jedan za
drugi zadrati, ili jedan od drugoga odbiti ne moe.
905
Dugovi, koji nisu jednog roda, ili je jedan opredeljen a drugi nije opredeljen, ne mogu se jedan za drugi
zadrati, i jedan s drugim podmiriti.
906
Stvari, koje bi ko na silu oteo, uzajmio, ili na priuvanje uzeo, ne mogu se nikako zadrati za dug.
907
Dunik ne moe svoga poverioca s onim namiriti, to bi on od drugog traiti imao, kome bi njegov poverilac
duan bio.
908

Prenese li se dug na vie njih s jednoga na drugoga; pa bi do plaanja dolo, i dunik bi hteo u isplatu to
uraunati, to on samo prema prvom i poslednjem poveriocu initi moe, a nikako prema onima, na koje je
izmeu prvog i poslednjeg dug prenaan.
909
Ako poverilac duniku dug otpusti, ili oprosti, ili se duga odree, smatra se kao da je dug isplaen; i dunik se
duga osloboava. Samo poverilac mora biti takav, koji neogranienu vlast ima sa svojim pravima raspolagati; i
ne treba da to na tetu treega bude.
910
Dug prestaje i onda, kad pree na onu istu osobu, kojoj pravo pripada; jer bi inae poverilac sam sebi duan
bio. Samo ne treba smeati sluaj onaj, kad jedna osoba u jednom vidu i svojstvu prema pravu, a u drugome
prema dugu stoji. Niti to spojenje moe na utrb treem biti.
911
Obaveze na nepokretnim dobrima leee i u javne knjige zalone uvedene ne prestaju pre, dok se ne ispiu, ba
da bi na onu istu osobu prele, kojoj pravo pripada.
912
Ako stvar jedna opredeljena, na koju se ko kao dunik podvezao, sluajno propadne, prestaje obaveza sasvim
tako, da ni u ceni dunik stvar propalu naknaditi duan nije.
913
Umre li onaj, kome pravo ili dunost kakva pripada tako, da je samo za linost njegovu vezana, i na nju
ograniena, onda prestaju sve obaveze.
914
Ako su i dunosti i prava na neko opredeljeno vreme, bilo poslednjom voljom, bilo ugovorom, ili presudom
sudskom, ili zakonom vezane, onda kako ono opredeljeno vreme istee, prestaje i obaveza.
915
Iz sviju onih uzroka, iz kojih se po zakonu ugovori raskinuti i obaveze unititi mogu, moe se stvar u preanje
stanje postaviti.
916
Naroito pak stvar e se u preanje stanje postaviti, ako se obmana u samoj stvari pokae, ili je tolika, da je
oteenje preko polovine sledovalo; ako je s mladoletnikom ili i drugima pod tutorstvom nalazeim se licima
bez znanja tutora ugovarano na tetu njihovu.
917
Mladoletnost ne pomae onome, koji je lukavstvom i prevarom drugoga uverio u punoletnosti svojoj, ili ga
samo stanje i posao njegov za punoletnoga izdaje, npr. ako je trgovac, zanatlija (majstor), ili menja (saraf).
918
Mladoletan ne moe se ni onda u preanje stanje postaviti, ako mu se obaveza rodila zbog uinjenog
zloinstva, i drugog nedozvoljenog postupka, koji ga pod odgovor baca.

919
Ako mladoletnik do punoletnosti nije protivu svoje obaveze postupio, no je pri tom i posle ostao, smatra se, da
je odobrio, i nema vie prava na postavljanje u preanje stanje.
920
Mladoletnima udobljavanju se i svi oni, koji ne mogu, ili im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati; takvi
su svi uma lieni, raspikue sudom proglaene, propalice, prezaduenici, kojih je imanje pod stecite potpalo,
udate ene za ivota muevlja.
921
Dospe li mladoletnik do punoletnosti i 14 dana prou, prestaje mu pravo na povraaj u preanje stanje. Ovo se
razumeva i o zabrani sa sopstvenim imanjem rukovati.
GLAVA IV
O ZASTARELOSTI
922
Zastarelost jeste osobito opredeljenje zakona, po kome jedan zbog neupotrebljenja za neko podue vreme pravo
gubi, a drugi sa samim upotrebljenjem dobiva i pribavlja.
923
Zastarelost ima mesta kod sviju onih prava, koja se inae pribaviti mogu, kod sviju onih lica, koja su sposobna
za pribavljanje i prenaanje stvari i ostalih prava.
924
Ona prava, koja najvioj zemaljskoj vlasti ili knjazu kao glavi zemlje i naroda pripadaju, kao pravo na danak,
umruk i t. d. ne mogu se zastarelou pribaviti.
925
Prava suprunika, roditeljska, deija i druga lina prava ne mogu zastariti.
926
Zastarelou samo se onaj koristiti moe, koji je za pribavljanje stvari sposoban, i zaista stvar jednu dri na
due zakonom opredeljeno vreme, i to dranje da je zakono, poteno, i isto od svakog lukavstva i prevare, i da
je neprekidno.
927
Zastarelou onaj se koristiti ne moe, koji stvar ne dri u svoje ime, niti sa onakovim osnovom, koji bi po
zakonu dovoljan bio za pribavljanje prava; tako stvari zaloene, uzajmljene, na ostavu, ili na uivanje date, ne
pribavljaju se zastarelou.
928
Pokretne stvari pribavljaju se zastarelou od tri godine dana.
928 a)

Tuba uitelja i nastavnika za nastavljenja u vetinama (hudoestvima) i naukama, koja meseno daju; tuba
mehandija i ugostitelja za prebivalite i hranu; tuba radnika i nadniara za naplatu nadnica ili ugovorene plate
i onoga, to su oko posla izdali, i tuba slugu, koji se meseno pogaaju, za njihovu platu, zastareva za est
meseci.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
928 b)
Tuba lekara i hirurga za posete, operacije i lekove; tube trgovaca za davanje espapa netrgovcima (vidi 14 i 15
Trgovakog zakonika); tuba onih, koji dre decu u obitalitu i daju im hranu; tuba drugih majstora i uitelja
zbog plate za uenje; i tuba slugu koji se na godinu pogaaju, za naplatu njihove plate, zastareva za godinu
dana.
Isto tako tuba pravozastupnika za naplatu njegovih izdataka i njegove nagrade zastareva za jednu godinu,
raunajui od dana, kad je po voenoj parnici presuda izvrna postala, ili od dana uinjenog poravnanja, ili od
oduzetog punomostva. U prizrenju nesvrenih parnica, on ne moe traiti naplatu izdataka i nagrade vie, nego
za pet poslednjih godina, raunajui od dana tube.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
928 v)
U sluajevima 928 a i 928 b zastarelost tee, i ako je produavano izdavanje, rad ili sluba, i prestaje, samo ako
je zakljuen raun ili izdata priznanica ili obligacija, ili predata tuba sudu.
928 g)
(Pravozastupnici osloboavaju se uvanja akta po isteku godine, od dana presude izreene u parnicama.)
_________________________
Ukinut zakonom o izmenama i dopunama u Zakonu o pravozastupnicima od 30. septembra 1871.
928 d)
Potraivanje godinjih prihoda i dohodaka, godinjeg izdravanja, kirija od kue, duana i drugih zgrada, ili
kirija za zemlje i druga dobra pod zakup data; godinjih interesa na pozajmljene kapitale: usluga, koje se
godinje imaju initi, i u opte sve, to se plaa ili ini godinje ili u kraim rokovima, koji se godinje
povraaju, zastareva za tri godine, od dana kad je to trebalo platiti ili uiniti.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
928 e)
Zastarelost kazana u 928a do 928d zakljuno, tee i protivu maloletnika i protivu onih, koji iz drugih uzroka
nemaju pravo raspolaganja sa svojim imanjem. No oni imaju pravo na naknadu od tutora, ako su time
oteeni.*)
_________________________

Dopuna od 5. maja 1864.

928 )
Obligacioni dug i pravo, po kome ko moe traiti godinje dohotke, uivanje ili usluge, zastareva ako se za
dvadeset i etiri godine ne upotrebljava, ma da je i u javne knjige zapisano i obezbeeno (947).
S ovim nareenjem ne menja se ono, to je u 166 i 167 Trgovakog zakonika kazano za trgovake knjige i
dokumente, i za tamo navedene menice. No i ovo zastarenje, menica odnosi se na njih kao takve, koje imaju
menina preimustva; inae i one po isteku pet godina postaju obligacioni dugovi, i kao takvi zastarevaju za
dvadeset i etiri godine, uraunavajui i onih pet godina u ovih dvadeset i etiri.
928 z)
Arhitekti i preduzimai osloboavaju se od odgovornosti posle deset godina za tvre graevine i preduzea,
koja su izvrili ili upravljali.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
929
Za nepokretna dobra, kao batine, kue, njive, livade, vonjake, vinograde, ili miljkove, iziskuje se 24 godine
za zastarelost, ako je priteanje, bez tapije, ako li je s tapijom, i u batinske javne knjige uvedeno, dosta je 10
godina. I ovo se razumeva i o slubenostima na nepokretnim dobrima.
930
Kod onih prava, koja se retko izvruju n. pr. pri opravljanju mosta, ili opravi gata, ili jaza vodeninog, ili brane,
mora onaj, koji bi zastarelou drugoga nagnati hteo na priticanje s trokom ili radom u pomo, ne samo
pokazati, da je 24 godine prolo, nego i da je bar triput se sluaj dogodio, gde je svagda to pravo silu i snagu
imalo i u izvrenje dovodilo se.
930 a)
Ako u smotrenju zastarelosti zakonom nije drukije nareeno, onda sva prava prema drugome, ma bila u javne
knjige zavedena, ili sudom utvrena, gube se, po pravilu ako se za dvadeset i etiri godine ne upotrebe, ili se za
toliko vremena protivu tueg prisvajanja nita ne ini.*)
_________________________
Dopuna od 5. maja 1864.
931
U smotrenju onih dobara, koja ili Praviteljstvu ili crkvi, ili optinama prinadlee, za koja su osobiti upravitelji i
rukovatelji opredeljeni, iziskuje se za zastarelost due nego obino vreme; tako za prokretne stvari 6 godina, za
nepokretna dobra, ako su na ime priteaoevo u batinske knjige uvedena, iziskuje se 12 godina, ako li u knjige
batinske na ime priteaoevo uvedena nisu, ite se 36 godina.
932
Ako bi se gospodar batine, njive, livade, ili drugoga miljka, ili stvari, izvan otaastva nalazio, i to bez svoje
krivice, onda za zastarelost, kojim bi drugi pravo na njegova dobra dobio, iziskuje se dvaput onoliko vremena,
koje je inae propisano, za vreme odsustva njegova.

933
Protiv ovog, koji se izvan otaastva u delu i na korist otaastva ili za otaastvo postradavi ili u ropstvu nalazi,
zastarelost mesta nema niti poinje donde, dokle god ova prepona ne prestane.
934
Protiv ovih linih dunosti, koje lanovima jedne porodice sprama drugih lanova iste porodice pripadaju, kao
dunosti decu sadravati i hraniti; tako i protiv onih postupaka, koji od volje svakoga zavise, kao da espap ovde
ili onda kupi, da svoje dobro ovako ili onako, ili vodu upotrebi; protiv prava na deobu smesnike stvari, ili na
opredeljenje mee, umke ili granice, zastarelost nema mesta.
935
Ako je ko samo jednu est od kakvoga dobra priteavao, ili je samo protiv jednoga ili drugoga lana kakve
optine pravo zastarelosti upotrebio, onaj ne moe zastarelost, na celo, i na sve lanove prostreti.
936
Dokle poverilac zalogu u rukama ima, ne moe izgubiti pravo da se iz nje namiri; no i dunik ne moe izgubiti
pravo da svoju zalogu iskupi. No zaloga ne spreava tok zastarelosti, u koliko se poverilac ne bi mogao iz
zaloge namiriti.*)
_________________________
Izmena od 5. maja 1864.
937
Ko misli da ima pravo nesaopteni mu testament unititi; poklon zbog neblagodarnosti porei (567-2); ugovor
zbog oteenja preko polovine unititi (559); prenos imanja na njegovu tetu zakljuen oboriti (303 a); stvar
svoju kod drugog naenu otkupiti ili oduzeti (220); zahtevati unitenje ugovora planjom ili pometnjom
zakljuenog, gde s protivne strane nije bilo lukavstva, taj mora za tri godine to kod suda zahtevati, inae e mu
pravo zastareti.
Vreme zastarelosti za unitenje testamenta nesaoptenog, tee od dana kad je dotino lice za takav doznalo; no
ako su dvadeset i etiri godine od toga doba protekle, prestaje pravo sasvim (928 ). Sve druge zastarelosti
poinju tei od dana zakljuenog ugovora, ili postanka uzroka zbog koga se ugovor kvari.*)
_________________________
Izmena od 5. maja 1864.
938
Tako i onaj, koji misli da ima prava na slubenost, pa se gospodar dobra (t. j. batinik) protivi, ako za tri godine
toga prava ne uiva, zastarie mu pravo, i on ga gubi.
939
Pravo na traenje naknade za tetu zastarie za tri godine dana, od dana kad je oteenom teta poznata postala.
Ako je teta iz zloinstva postala, onda e zastariti pravo na traenje za 24 godine.
940
(Ukinut lanom 82 Kaznenog zakonika od 29. marta 1860.)

941
Koji bi stvar kakvu od pravinog i potenog priteaoca na poten nain primio, taj e moi kao poten
prijemnik i ono vreme svoga pretka uraunavati u vreme zastarelosti.
942
Protiv onih osoba, koje zbog nedostatka sila duevnih svoja prava sami zastupati ne mogu, kao to su:
mladoletni zgranuti ili ludi, ne moe se zastarelosti vreme ni zapoeti, ako nemaju zakonoga zastupnika. No i u
tom sluaju ne moe se pre navriti vreme zastarelosti, dok ne prou dve godine posle poluenih sila duevnih.
943
Ni izmeu suprunika, kao ni izmeu dece i roditelja ili tutora, dokle god veza ta traje, ne moe se zastarelosti
vreme zapoeti.
944
Kad suda u zemlji ne bi bilo, kao u ratno ili kuno vreme, nema ni poetka ni nastavka za zastarelost.
945
Zastarelosti vreme prekida se, kako je onaj, koji se na nju poziva, pre svretka vremena, pravo drugoga bilo
izrekom ili delom priznao, ili ako ga je onaj, kome pravo pripada, sudom gonio, i parnicu vodio. Ali ako bi
presuda izila i ovu tubu za neosnovanu proglasila, onda se zastarelost ne prekida, no nastavlja tako, kao da
tube i nije bilo.
946
Koji bi zastarelou stvar dobavio, onaj moe na sudu zahtevati, da se na njegovo ime stvar vodi, tako, ako je
nepokretno dobro, moe ga u knjige batinske uvesti, i tapiju iziskati.
947
Tako isto onaj, koji bi kakvu obavezu na svom dobru imao, pa bi vreme zastarelosti prolo, moe zahtevati, da
se isto sa njegovih dobara skine, i iz knjige batinske ispie.
948
No pravo, koje se zastarelou dobija, ne moe onome na tetu sluiti, koji je oslanjajui se na knjige batinske
dobro kakvo slobodno od svake obaveze i bremena sebi pribavio.
949
Stranama stoji na volji, upotrebiti zastarelost ili ne upotrebiti. I sud, ako se strane na zastarelost ne pozovu, sam
po sebi nee je u prizrenje uzeti.
950
Zastarelosti napred se odrei niko ne moe, niti moe due vreme ugovoriti, nego to je zakonom propisano.
950 a)
Vreme zastarelosti, kazanih u 928 v do 928 z zakljuno, i u 930 a, u koliko koje nisu do sad nikako postojale,
raunae se od dana kad bi koja zapoela da je vreme zastarelosti odreeno bilo; no u koliko bi po tome koja

zastarelost bila ve svrena ili bi se svrila pre godine dana od dana vaenja ovog Zakona, smatrae se za
svrenu po isteku jedne godine od dana kad pone vaiti ovaj zakon.
Zastarelost kazana u 928 a i 928 b u koliko je koja nova, poinje od vremena kad ovaj Zakon stupi u ivot.*)