Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

4.

METOD POETNIH PARAMETARA

4.1. PRITISNUT TAP

U homogenom reenju diferencijalne jednaine pravog tapa po teoriji drugog reda konstantnog
poprenog preseka i optereenog konstantnom aksijalnom silom pritiska:
sin

cos

i
, koje se mogu odrediti iz konturnih uslova.
pojavljuju se etiri integracione konstante , ,
Ove integracione konstante u optem sluaju nemaju fiziko znaenje to nije praktino u
inenjerskim proraunima.
Primenom metode poetnih parametara integracione konstante koje nemaju fiziko znaenje
zamenjuju se integracionim konstantama koje imaju fiziko znaenje, i to:

...
...
...
...

ugib na poetku tapa,

obrtanje na poetku tapa,
momenat na poetku tapa,
vertikalna sila na poetku tapa.

Ove veliine, novouvedene integracione konstante, nazivaju se poetni parametri.

Slika 4.1 Poetni parametri

Na osnovu uslova na poetku tapa, mogu se uspostaviti veze izmeu poetnih i novouvedenih
integracionih konstanti:

Koristei dobijene veze, izrazi za ugib, nagib, momenat i vertikalnu silu tapa u proizvoljnom preseku
u funkciji poetnih parametara, za sluaj pritisnutog tapa glase:
sin

1
sin

cos
sin

cos

sin

cos
1

cos

sin

Za sluaj poprenog optereenja tapa du ose

tapa partikularni integral se odreuje iz integrala:

sin

Slika 4.2 Odreivanje partikularnog integrala

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

U specijalnom sluaju kada je

cos

:
za

4.1. ZATEGNUT TAP

1
Ako se iskoriste veze izmeu trigonometrijske funkcije imaginarnog argumenta i hiperbolike funkcije
realnog argumenta:
cosh

cos

sinh

sin

dobijaju se izrazi za zategnut tap:

sinh

1
sinh

cosh
sinh

cosh

cosh
1

za

cosh
sinh

cosh

sinh

4.2. PRIMENA NA SLUAJ PREKIDNOG OPTEREENJA TAPA

Jednaine metode poetnih parametara mogu se jednostavno direktno primeniti za sluaj prekidnog
optereenja tapa (slika 4.3)

Slika 4.3 Prekidno optereenje tapa

Ako se uvedu oznake:

sin

cos

sin

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Dobijaju se jednaine:

sin

cos
sin
sin

sin

cos

cos
cos

sin
cos

ch

2
za

4.3. EULER-OVI SLUAJEVI IZVIJANJA TAPA

Kritino optereenje definisano je ranije kao najmanja vrednost optereenja pri kojem homogeni
zadatak linearizovane teorije drugog reda ima bar jedno reenje razliito od trivijalnog. Primenom
dobijenih reenja iz metode poetnih parametara, uz uslov netrivijalnog reenja odreuje se kritino
optereenje, za razliite sluajeve oslanjanja tapa.
Prvi Euler-ov sluaj ukljeten tap

Slika 4.4 Prvi Euler-ov sluaj izvijanja tapa

Granini uslovi za tap na Slici 4.4 su:

za

0:

(0) =

(0) =

Iz uslova ravnotee tapa sledi da je

preseku prema jednaini glasi:
cos

za
0

0. Izraz za moment savijanja u proizvoljnom

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Ako se izuzme trivijalni sluaj

cos

0, i iskoristi uslov

Ova jednaina je zadovoljena samo ako je cos

2

Za

0, odnosno ako je:

1, 2, 3

Kako je kritina sila

2

0 , dobija se jednaina:

, sledi da je:
2

1, 2, 3

1 dobija se prva kritina sila, za

2 druga kritina sila, itd.

2
9
25

2
2
Slika 4.5 Oblici izvijanja za prve tri kritine sile

Drugi Euler-ov sluaj slobodno oslonjen tap

Slika 4.6 - Drugi Euler-ov sluaj izvijanja tapa

Granini uslovi za tap na Slici 4.6. su:

za

0:

0
0

za
0

0
0

0 . Slino kao u prethodnom sluaju, zanemarujui

Iz uslova ravnotee tapa dobija se 0
trivijalno reenje
0, uslov da je ugib na kraju
jednak nuli, prema jednaini:
sin
je ispunjen uslov ako je

0
0, odnosno ako je:
1,2,3

pa je kritina sila:
1,2,3

4
9

Slika 4.7 Oblici izvijanja za prve tri kritine sile

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Trei Euler-ov sluaj ukljeten, slobodno oslonjen tap

Slika 4.8 Trei Euler-ov sluaj izvijanja tapa

Granini uslovi za tap na Slici 4.8. su:

za

0:

0
(0) =

za

0
0

Iz graninih uslova
0i
homogen sistem jednaina:
1

sin
sin

Uslov netrivijalnog reenja je det

cos

sin

0
0

0 prema jednainama metode poetnih parametara dobija se

cos

cos

0
0 pa je karakteristina jednaina stabilnosti:

cos

odnosno

tg

ije je reenje
4.4934
2

2,3,4

Prve dve kritine sile su:

25
4

4.4934

Slika 4.9 - Oblik izvijanja za prvu kritinu silu

etvrti Euler-ov sluaj obostrano ukljeten tap

Slika 4.10 etvrti Euler-ov sluaj izvijanja tapa

Granini uslovi za tap na Slici 4.10 su:

za

0:

0
(0) =

0
0

za

0
0

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Uslovi

0i

0 prema jednainama (2.5) i (2.6) daju homogen sistem jednaina:

1

cos

sin

sin

cos

0
0

Uslov netrivijalnog reenja det

2 sin

2 sin

dok iz uslova 2 sin

2

0 dobija se prva kritina sila:

Iz uslova sin

tg

cos

0 , odreuje karakteristinu jednainu stabilnosti:

cos
2

4.4934

0 dobija se druga kritina sila:

4 4.4934

Slika 4.11 Oblik izvijanja za prve dve kritine sile

4.4. EFEKTIVNA DUINA IZVIJANJA TAPA

Efektivna duina izvijanja tapa je po definiciji duina fiktivnog tapa zglobno oslonjenog na
krajevima, koji ima istu kritinu silu, kao i realni tap sa proizvoljno definisanim uslovima oslanjanja.
Za efektivnu duinu izvijanja tapa takoe se moe rei da predstavlja odstojanje izmeu taaka
infleksije tapa pri izvijanju.
Ako se sa oznai stvarna duina tapa, a sa
.
efektivna duina izvijanja

koeficijent efektivne duine izvijanja, onda je

Najmanja kritina sila za zglobno oslonjen tap je:

Odakle je koeficijent efektivne duine izvijanja:

Slika 4.12 Efektivna duina izvijanja tapa

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

U zavisnosti od uslova oslanjanja ili promene momenta inercije du ose tapa, mogu se tabulisati
koeficijenti , pa bi se za odgovarajuu oitanu vrednost koeficijenta , proraun odreivanja kritine
sile sveo na jedan izraz:

Za Euler-ove sluajeve izvijanja tapa mogu se jednostavno odrediti duine odnosno koeficijenti
efektivne duine izvijanja:
,

2.0

1.0

,
,

4.4934

0.7
0.5

0.7
0.5

Poznavanje kritinih sila Euler-ovih sluajeva je pogodno za

brzu procenu kritine sile proizvoljno oslonjenog tapa.

Slika 4.13 Procena kritine sile tapa sa

elastinim osloncem

Koeficijent efektivne duine izvijanja tapa ima primenu i u propisima kod sloenijih tapova.

Slika 4.14 tapovi sa promenljivim poprenim presekom

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Primer 4.1
Za date tapove i optereenje odrediti izraze za momente ukljetenja prema teoriji drugog reda
koristei metodu poetnih parametara, a zatim nai vrednosti tih momenata za:

0.7

20

0.5

Reenje:
a) Granini uslovi su:
za

0:

za

0
0
?

0
0

(iz uslova ravnotee)

Poetni moment
parametara:

odreuje se iz uslova

0
sin

Za

, uvodei oznaku
1

sin

cos

, dobija se moment

sin

cos

cos

6 sin

12 cos
1 cos

12
Vrednost momenta

12

cos

sin

cos

cos

2
1

0 primenom jednaine metode poetnih

odreuje se iz izraza za moment u proizvoljnom preseku:

sin

cos

6 sin

12 cos
1 cos

sin
1

cos

sin
2

"

cos

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

6 sin

12 cos
1 cos
12 cos
1 cos

12
6 sin
12
Momenti

cos

sin

cos

0 su jednaki s obzirom na simetrinost nosaa i optereenja.

Najmanja kritina sila za obostrano ukljeten tap je

0.7

, pa je:

4
2 0.7

5.2569

Izraz za moment ukljetenja moe se napisati u obliku:

6 sin

12

12 cos
1 cos

gde je
koeficijent koji predstavlja odnos momenata po teoriji drugog reda i momenta po teoriji
prvog reda ( 0
1.0 za teoriju prvog reda). Za
5.2569 koeficijent
2.4597 , a moment
ukljetenja je:
58
0
2.4597
65.59
12

Princip superpozicije uticaja po teoriji drugog reda

Princip superpozicije uticaja optereenja u teoriji drugog reda moe se primeniti samo na
popreno optereenje tapa pri konstatnom aksijalnom optereenju.

b) Granini uslovi su:

za

0:

za

0
0
?

iz uslova ravnotee:
2
Slino kao u prethodnom sluaju moment
1

odreuje se iz uslova
sin

cos

cos

2
1

sin

cos
2

cos

0, pa sledi:
1

2
0