Mistina medicina

Kakve se opasnosti kriju u pozadini akupunkture, akupresure, homeopatije, iridologije i

drugih srodnih vetina
Dr Voren Piters

UVOD
Ova knjiga je napisana kao dokument o mojoj linoj potrazi za istinskim saznanjem o
leenju. Istraivanje me je odvelo na iroke i razne puteve istorije, mitologije,
psihologije, spiritizma, savremene i drevne medicine, kao i religije. Morao sam da
krenem tim putem, koji je bio daleko izvan mojih uobiajenih granica tehnike medicine.
Iako ne oekujem da se svi itaoci sloe sa svakim zakljukom koji iznosim, zamolio bih
da svako od nas iskreno pregleda ovaj materijal. Nemojte lino doiveti osvrte na vau
filozofiju leenja, ve umesto toga posmatrajte izvore i korene svakog metoda leenja.
Da bismo stvarno shvatili ta je isceljenje, moramo otii mnogo dalje od povrnog
razmatranja.
U konanoj analizi, ovo je duhovna knjiga. Biblija nam kae da duhovne stvari treba
duhovno da se razgledaju. Ovaj svet se zaista nalazi u velikom sukobu. I mada njen
ishod ima ozbiljne kosmike posledice, ta borba se vodi na tlu naih umova. To je razlog
iz koga insistiram da ovu knjigu itate uz molitvu.
Voren R. Piters, doktor medicine

Prvo poglavlje
OTKRIVENJE
U dananje vreme mnogi ljudi postaju svesni odnosa koji postoji izmeu uma, tela i duha
u cilju postizanja opteg zdravlja. Kao religiozan ovek i lekar sa dugogodinjom
tradicionalnom, humanistikom, medicinskom i hirurkom praksom, postao sam svestan
koncepta celovitog oveka. Poeo sam da prouavam knjige koje su napisali dr Hans
Selje (Selye), Nejtan Pritikin (Nathan Pritikin), dr O. Karl Simonton (O. Carl Simonton),
Rene Dibo (Ren Dubos), Norman Kazins (Cousins) i Dejms Lin (James Lynch). ak
sam se malo po prvi put pozabavio i knjigama religioznih autora kao to su Sluba
isceljenja (Ministry of Healing) i Medicinska sluba (Medical Ministry). Primetio sam
jednu zajedniku nit kod mnogih kolega lekara i irinu uma koji bi mogli da smanje
napetost koju sam oseao u svom materijalistikom i tehnokratskom svetu hirurgije.
Moda je hirurki rad zaista sadrao u sebi vie izazova od jo jedne operacije bajpasa,
koja bi, kao to sam znao iz iskustva, samo odloila smrt, ali ne bi uinila mnogo da se
otkloni uzrok bolesti.
Zainteresovao sam se za popularni holistiki zdravstveni pokret dok se irio SAD-om.
Bilo mi je zadovoljstvo i oseao sam samopouzdanje kada sam video da je onima koji se
bave holistikim vetinama stalo do oveka kao celine, i oseao sam izvesnu prisnost
sa njima. Frustracije iz moje naune oblasti su ustuknule pred nadom u bolje i humanije
metode u praksi. Davalo mi je veliki podstrek to to sam bio na granici poznatog sveta

medicine. Oduevljavalo me je to sam postao medicinski jeretik i to sam postavljao

izazov umalom medicinskom establimentu. Bio sam u prijatnom neformalnom
odnosu sa ovim ljudima. Grlili bismo i prihvatali jedni druge uz sve nae razlike. Ova
otvorenost meu holistikim isceliteljima stajala je u istaknutom kontrastu sa veoma
takmiarskom i formalnom atmosferom u tradicionalnoj medicini. Imali smo zajednike
ciljeve u oblastima ivota koje su se ticale ishrane i fizike aktivnosti. ak smo
razgovarali i o duhovnim aspektima oveka, to je strogo zabranjeno u standardnoj
medicinskoj praksi. Ostavi ta pitanja svetenicima, a ti se okreni tehnologiji spasavanja
ivota - bilo je to neto to se podrazumeva u savremenoj alopatskoj medicini (u kojoj
se koriste lekovi koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva). Ali iz kog razloga? Mora da je
u ivotu postojalo neto bitnije od najnovijih tehnikih napredaka na vetakim
arterijama ili talasastim Dekronovim prostetikim implantima. ta je bilo sa duama i
duhom onih ljudi koji su primali te vetake arterije? Ko se brinuo za njihove suze i
rane? Ko se starao o osobi kao celini?
Jedne veeri su me pozvali da govorim na lokalnom holistikom zdravstvenom skupu
koji se odrao u prijatnoj i komfornoj kui nekoliko profesionalnih zdravstvenih radnika.
Ljudi su lepo prihvatali jedni druge i iskazivali puno ljubavi. Niko nikoga nije ignorisao i
odmah sam doiveo olakanje. Kada je skup poeo, jedan krupan ovek je blagim
glasom zapoeo vebu centriranja. Njegov melodian glas nas je pozvao da ostavimo
po strani svakodnevne uurbane aktivnosti i da se koncentriemo na svoje neposredno
okruenje i na line potrebe drugih. Trebalo je da ispraznimo glavu od bilo kakvih
negativnih misli i da se otvorimo za svaku ideju koja bi potekla kroz nau diskusiju. Tiho
smo zatvorili oi, opustili se, i usredsredili panju jedni na druge i na ritam ivota.
Zbog svog religioznog vaspitanja mislio sam da sada upravo dajemo uvodnu molitvu.
Spomenuta je ujedinjena svest u prilino neodreenom kontekstu, za ta sam ja, u
svojoj naivnosti, verovao da se misli na Boga. Zbog ove ideje sam se jo vie opustio u
ovoj porodici medicinskih sestara, doktora i naunih istraivaa. Ovo sasvim sigurno
nije bila nekakva sumanuta hipi grupa. To su bili brini profesionalci kojima sam
mogao da verujem. Te noi sam im govorio o biljnoj ishrani i njegovom uticaju na
zdravlje. Tema je bila dobro prihvaena i mnogi su izrazili interesovanje za injenicu da
je ono to sam nauio u svojoj crkvi obuhvatalo i uenje o zdravom ivotu. Iako su moje
veze sa crkvom u tom trenutku bile prilino slabe, oseao sam se kao pravi misionar. Ovi
ljudi su prihvatali sva verovanja, ukljuujui i hrianska, hinduistika, budistika,
islamska, jevrejska i ateistika.
Potom je govorila kvalifikovana medicinska sestra koja je radila u bolnici na odeljenju za
bolesti srca. Ona je ubedljivo organizovanim govorom i dobro osmiljenim zakljucima
predstavila koncepciju terapije dodirom. Bez stvarnog dodirivanja pacijentovog tela,
navodno se mogla nametati njegova elektrina aura. Ovo nametanje se vrilo
spiralnim kretanjem ruku iznad trupa i udova. Podelili smo se u grupe po dvoje i vebali
ovu uroenu sposobnost da osetimo vibracije energije za koje je ona govorila da
odevaju telo. Nisam bio siguran da sam stvarno oseao ono to je ona opisivala ili to
je moja partnerka s oduevljenjem oseala, ali moda mi je samo trebalo vie prakse.
Mogao sam da osetim toplotu njene koe do moje. Toplotno zraenje sam mogao
fizioloki da objasnim, ali ovo je trebalo da bude neto drugaije. Moda je tu bilo
energije koje nisam bio potpuno svestan.
Sestra je potom rekla doktoru da legne na pod dok je ona pokretala zaglavljenu
energiju iz njegove karline oblasti ka nogama. Doktor je mogao da posvedoi da
stvarno osea udno, ali prijatno zujanje i toplotu u svojim donjim ekstremitetima. Ova
izjava mi je bila veoma zanimljiva kao hirurgu za periferne krvne sudove. Razmiljao
sam o ovoj novoj energiji i o tome kako bi mogla da se iskoristi da se spasu noge i
prsti oboleli od gangrene, u sluajevima gde je nemogue staviti bajpas i gde je
amputacija (odsecanje) jedino tuno reenje. Ovo je svakako zvualo prirodnije i
humanije od amputacije. Padali su mi na pamet svi oni jadni ljudi kojima sam arko
eleo da pomognem, a vrlo esto nisam bio u mogunosti. Moda je upravo ovo bila
pomo koju nauna otkria nisu mogla da prue.

Sestra je zatim krenula rukama preko lekarovih grudi istim krunim pokretima. Iznenada
je stala i na nenormalan nain uzviknula: Da li ti je toliko teko da zavrava poslove,
a? Prenuo sam se u stvarnost. Blaga svetla i ljubazni glasovi vie nisu omamljivali moje
misli. ta sam to uo? Je li ona to pogaala njegove crte linosti iz ovih navodnih
vibracija?
Iznenada mi je postala jasna situacija u kojoj sam se naao. Iz ovog iskustva sam shvatio
da moram da istraim poreklo i nain funkcionisanja ovih pojava. Ovo nije bila samo
neka prosta fizioloka tehnika koju je savremena medicina zaobila. Umesto toga,
izgleda da je to bilo sredstvo iz domena vezanog za okultizam. ta Biblija kae o
ovakvim fenomenima? Bog nas u Bibliji informie o postojanju duhovnih bia koje ne
vidimo, a koja su u stanju da ine natprirodne stvari. Iako ateistima to izgleda
neverovatno, Biblija govori o postojanju pobunjenih anela (demona), koje predvodi
pobunjeni aneo pod imenom Sotona. Da nije moda on izvor ovih dobrih tehnika?
Pojavljenje bezdunika bie po moi Sotoninoj, sa svakojakim udesima, znacima i
lanim udima, i sa svakim zlobnim zavoenjem za one koji propadaju, jer ljubav istine
ne primie da bi se spasli.1
Ovo je taj veliki sukob. Sotona moe da ini i inie uda. On koristi bilo koji metod da
uhvati oveka u zamku. Ja verujem da je medicinski pokret koji se zove holistiko
zdravlje deo kapitalnog Sotoninog plana da zarobi neoprezne, a dobronamerne ljude.
Mnogi ljudi su, kao i ja, proitali deli religijskih spisa o zdravlju i imaju povrno
poznavanje Biblije, ali nikada nisu stvarno odvojili vremena da sistematski deifruju ta
Bog zaista pokuava da kae ljudima o zdravom razumu, telu i duhu. Naoruani sa
nekoliko odabranih citata religijskih pisaca i odeljaka iz Biblije koji navodno
dokazuju validnost njihove omiljene terapije ili tehnike, dobronamerni lekari su se
od sveg srca predali ovom pokretu.
Odakle potie holistika medicina? Kuda nas ona vodi? Ova pitanja su me muila i
odluio sam da naem odgovore na njih. Prouavanja su me odvela daleko nazad u
istoriju.

Drugo poglavlje
PUT JE PRIPREMLJEN
U prouavanju maglovitih horizonata istorije javljaju se definitivno jasni principi i
ciklusi. Istorija se ponavlja. ak i jeresi iz davnih vremena se ponovo jave u narednom
razdoblju sa novim uzbudljivim reima i intelektualnom intrigantnou, ime se efikasno
kamufliraju iste stare sotonske prevare.
Vek koji je prethodio Francuskoj revoluciji bio je prepun formalizovane religije. Velike i
raskone katedrale bile su uobiajene u svakom gradu i selu u Evropi. Veliki broj
svetenika i lanova crkvene hijerarhije su uivali poast i podrku unutar vladajue
strukture. Upravo su u ovom sistemu, i to sa velikom, ali licemernom pobonou,
papske snage poklale na hiljade religioznih ljudi. Lina pobonost nije bila prisutna
meu vladajuim klerom. Umesto toga su nemoral, izopaenost i lopovluk dominirali u
ivotima ovih Bojih ljudi. Obian ovek bi oseao sve manje potovanja za crkvu i
njene voe, ali su ga strah i neznanje esto drali u pokornosti degenerisanom crkvenom
sistemu.
Biblija je uklonjena iz opte upotrebe i zakljuana, uz tvrdnje da je previe sveta da bi ga
gledao ili prouavao obian ovek na ulici. Ovaj koncept je bio u skladu sa drutvenom
strukturom tih vremena, u kojem su mase radnih ljudi bile prezrene i iskoriavane od
strane privilegovane nekolicine koji su sainjavali religijsku hijerarhiju. Nadahnjujui
uticaj Biblije je bio izgubljen, kako bi se ispunilo ono to je proreeno u njemu

Biblija je bila praktino potpuno unitena. Na primer, u Francuskoj je i javno osuena.

Svet je po prvi put uo jednu grupu ljudi, roenih i obrazovanih u civilizaciji, koji
prisvajaju pravo da vladaju nad jednim od najboljih evropskih naroda, kako ujedinjeno
podiu glas u poricanju najuzvienije istine koju moe primiti ljudska dua, i kako se
jednoduno odriu verovanja u Boanstvo i njegovog potovanja.2
Francuska stoji po strani u svetskoj istoriji kao jedina drava koja je, dekretom svoje
Zakonodavne skuptine, objavila da Bog ne postoji i iji su svi stanovnici prestonice, kao
i velika veina u drugim mestima, kako mukarci tako i ene, igrali i pevali, s radou
prihvatajui ovu objavu.3
U ovaj vakuum se uvukla i Intelektualna revolucija.
Za Dekarta je fiziki univerzum bio nalik ogromnoj maini koju je osmislio vrhovni
matematiar. 'Zakoni prirode su identini zakonima mehanike', govorio je. 'Moete
staviti matematiki poredak univerzuma umesto Boga svaki put kada upotrebim ovaj
drugi termin' .4
S napretkom filozofije prirode, teologija je uklonjena sa svog ponosnog poloaja kao
'Kraljica nauka'. Velika izma, obnova uenja i protestantska reformacija su sve imale
tendenciju da oslabe jedinstvo i autoritet srednjovekovne crkve... Zakljuno sa 18.
vekom, religiozni ar je ustupio svoj duh toleranciji i ravnodunosti... Neki skeptici su se
usudili da odbace svako verovanje u Beskonanu silu i da poreknu da su teolozi ikada
bili uvari boanskih istina koje mogu da dovedu ljude do spasenja... Novo uenje je
omoguilo oveku da sebe vidi kao nezavisnog. To je pruilo potporu njegovom ponosu,
dok su njegova religiozna verovanja donosila rodove u poniznosti... Meutim,
racionalisti su doli do toga da dovedu u pitanje ovo gledite. Moda je, kako su
govorili, ovekova svrha da kontrolie sopstvenu sudbinu, umesto da se bespomono
klanja volji nedokuivog Provienja... Oni su radije hteli da Boga zamiljaju kao
udaljeno i bezlino boanstvo, Prauzrok ili Praprincip, ili kao idealnog ustavnog
monarha koji nikada nije prekrio zakone koje je uspostavio za vladavinu nad carstvom
prirode.5
Sa prvim stidom zbog ove novootkrivene naune misli dola je i nada da e ovek moi
da rei mnoge od nedoumica u svetu intenzivnijim istraivanjem prirodnog zakona.
Izgledalo je kao da ima manje potrebe za natprirodnim ili za silom izvan nas samih. I
uopte, za Bogom je bilo veoma malo potrebe. Poto je u njihovoj misli on prethodno bio
povezan sa ugnjetavanjem, nazadnou i zaglupljenou svetenstva, racionalnom
oveku je bilo drago to se oslobodio Boga. On je sada mogao da napreduje bez Boga,
koristei sopstvena sredstva i resurse kako bi svet oko sebe uinio boljim.
Elektricitet i magnetizam i njihova tajanstvena nedodirljivost su intrigirale naunike
ovog doba. Ranije su stvari u prirodi bile ograniene na materijalne - ono to se moglo
videti ili dodirnuti. Ali sada se za energiju, jednom vienu kao odvojenu od
supstancijalne materije, mislilo da je sama sutina materijalnih stvari. Struja i magnet
su se mogli osetiti, i njihovo dejstvo je moglo da se prouava, ali nisu mogli da se vide.
ovek je pomerao granice nauke. Oivljene su spekulacije o nebeskim telima u vezi sa
elektricitetom i magnetizmom. Drevno interesovanje za prouavanje neba i njegovog
uticaja na ljudski ivot je jo jednom postalo opte popularno. To je bila nepoznata
teritorija. Elektricitet je sada trebalo da d odgovore na pitanja i oslobodi mo koju crkve
Boje pre toga nikada nisu mogle da prue.
Upravo smo, u ovoj retrospektivi, bili svedoci istorijskog ciklusa u nastanku, koji se
ponavlja samo u razliitom vidu u raznim narednim razdobljima. Najpre dolazi do
slabljenja religije, a zatim do razvoja materijalizma podstaknutog napretkom nauke. Na
napredak u nauci se gleda kao na reenje za sve drutvene i materijalne probleme,
odnosno kao na odgovor koji e staviti taku na sva pitanja. Meutim, u ovom logikom
procesu postoji greka. Materijalizam i nauka, bez obzira na to koliko su pompezni i
uticajni, nikada ne mogu da ispune potrebe koje ima ovekova unutranja duhovna
priroda. Velika pitanja se i dalje postavljaju: Odakle smo doli i ta e se dogoditi sa
nama kada budemo umrli?
4

Pred kraj 18. i poetkom 19. veka, ovek je jo jednom krenuo u potragu za duhovnim
odgovorima. Svetenstvo tog vremena je valjalo Boje ime po blatu dok je
materijalistiki i racionalan ovek poricao Njegovo postojanje. I ovde se ignorie jedna
vana injenica: u svemiru postoje samo dve sile Bog i Sotona. Naalost, ako se
eliminie Boje postojanje, onda e samim tim i duhovna pitanja dobijati sotonske
odgovore.
Tokom istog ovog perioda, u Evropi i Americi je dolo do udesne obnove spiritizma
(komunikacije sa demonima), koji se pojavio u mnogim vidovima. Sa postojeim
interesovanjem za magnetizam i astronomiju, Sotona je mogao da iskoristi ove metode
da prevari oveanstvo. Njemu nikada nije ponestalo novih naina za zabludu i glupavi
ovek apsolutno prihvata ak i njegove zabaurene stare krivotvorine.
Franc Anton Mesmer iz vabije doao je u Be da studira medicinu kod fon vitena i de
Hema (van Swieten, de Haem). Njegov diplomski rad pod naslovom 'Uticaj planeta na
leenje bolesti' (1766) zastupao je teoriju da Sunce i Mesec deluju na ive organizme
posredstvom fine tenosti poznate kao ivotinjski magnetizam, koji je po svom dejstvu
analogan osobinama minerala magnetita koji ima magnetska svojstva. Mesmer je tako
sebe otkrio kao odocnelog medicinskog astrologa i roenog mistika. Tvrdio je da moe
tako da namagnetie drvee da svaki list doprinese isceljenju svakog ko bi mu se
pribliio.6
Mesmer je postao poznat po svom hramu posveenom bogu isceljenja. Pacijenti iz svih
delova Evrope su ulazili u njegove prostorije ispunjene tamjanom i nenom muzikom,
eljno oekujui isceljenje. Mesmer je ranije odbacio svoje bive ideje o bezlinom
magnetizmu u korist neeg mnogo prirodnijeg. On je sa svojim saradnicima sada
zamenio magnetit i kalemove. Oni su sami sada bili magneti!
Pacijenti bi seli oko magnetnog 'bekea' (kade) i ekali. Veina su bile ene, i za njih je
bila odreena naroita grupa mladia lepog izgleda. Ovi asistenti magnetizeri bi polako i
sveano pristupali, i svaki bi odabrao enu i fiksirao je pogledom u oi. Niko ne bi nita
govorio, ve bi odnekud dopirali neni zvuci harmonike, dok bi skriveni operski glas
ublaavao vazduh teak od tamjana. Mladi Apoloni bi drali enska kolena, mazili razna
mesta i lagano masirali njihove dojke. ene bi zatvarale oi i oseale kako talasi
magnetizma prolaze kroz njih. U odsudnom trenutku bi se glavni magnetizer, Mesmer
lino, pojavljivao na sceni. Odenut u lila suknju, uzvienog dranja i velianstvenog
hoda, on je pristupao meu svoje pacijente, obavljajui 'prolaze' i inei uda.7
Ali da ne bismo pomislili da je on bio nekakav alternativni lekar, treba da obratimo
panju na to da je francuska vlada Antonu Mesmeru ponudila penziju i krst reda svetog
Miela, ako bi hteo da otkrije svoju tajnu. On je ve zaraivao basnoslovne sume novca i
odbio je ponudu. Moda mu ne bi bilo loe da ju je prihvatio, budui da je kasnije njegov
rad izuavala grupa slavnih naunika 18. veka, ukljuujui Bendamina Frenklina i
Lavoazjea, koji nisu prihvatili duhovne koncepte i posledice ove tehnike. Oni su celu
stvar objasnili kao podvalu zasnovanu na izmiljotinama.
Ideju ivotinjskog magnetizma je isprva ismevao Dejms Brejd (James Braid, 17951861), hirurg iz Fajfira iz kotske, ali je ubrzo postao ubeen, nakon eksperimenata, da
moe doi do pravog samoizazvanog sna koji bi doao kao posledica fiksiranja pogleda u
neki svetao i neiv predmet.8 Pod uticajem doktora Brejda, ivotinjski magnetizam je
stekao nauni kredibilitet.
Sotoni uopte nije bilo bitno kakva se etiketa lepi na sutinu stvari. Sve to je on hteo
je da ovu zamku od tehnike koriste ljudi kako bi unitili svoju duu.
I u Nemakoj je dolo do uticaja subjektivnih mistikih oblika terapije. U istoriji
nalazimo da su Napoleonovi ratovi toliko intelektualno i moralno iscrpli Evropu, da je
bila utabana staza za svakojaku spekulaciju.9 Evropom nije harao samo ivotinjski
magnetizam, ve i odika sila (prema iskustvu medijuma (onoga preko koga deluje
demon), sve supstance zrae sveprisutnom silom), homeopatija, frenologija i
simpatetika medicina, ukljuujui i terapiju dodirom i terapiju milovanjem.

U potpunoj suprotnosti sa ovim, neki biblijski religiozni ljudi Novog sveta su se

zainteresovali za zdravlje i prirodan nain ivota. Koled Oberlin, istaknuta religiozna
institucija u dravi Ohajo, u velikoj meri je prela na biljnu ishranu. Nisu se pili pia na
bazi kofeina i teina, a zastupljeno je bilo i vebanje na otvorenom. Koledi Vilijams i
Hadson, kao i Lejn Seminari su pratili sve vee interesovanje za zdravlje. Neke crkve
stale su vrsto protiv droge u standardnoj medicinskoj praksi. Umesto arsenika, ive,
putanja krvi i drugih tetnih postupaka, ovi religiozni ljudi su zastupali radikalno
odvajanje od medicinske ortodoksije tog vremena i drali su se terapija koje su se u
cilju ouvanja zdravlja sastojale iz fizike aktivnosti, ishrane, boravka na suncu i obine
vode. Ovi religiozni ljudi su se takoe vrsto zauzeli protiv spiritistikih metoda.
Videli smo kako veina ljudi propada pod uticajem filozofije frenologije i ivotinjskog
magnetizma i kako odlazi u ateiste. Ako um krene da tri ovim putem, gotovo da je
sigurno da e izgubiti ravnoteu i da e poeti da ga kontrolie demon.10
Poreklo takve metodologije ne podlee nikakvoj diskusiji.
Oni idu po opasnoj Sotoninoj teritoriji i izazivaju ga da ih on kontrolie. Ovaj moni
unititelj ih gleda kao svoj zakonit plen, sprovodei svoju silu nad njima i to protiv
njihove volje. Kada sami ele da se kontroliu, nisu u stanju. Oni su predali svoj um
Sotoni, a on nee da pusti ono to tvrdi da je njegovo, ve ih dri u zatoenitvu.
Nikakva sila ne moe da izbavi duu u klopci, osim Boje sile u odgovoru na usrdne
molitve Njegovih vernih sledbenika.11
Zato se onda spiritizam ukorenio u svetu sredinom 19. veka? I zato smo svedoci toga
da u nae due ponovo upada i iri se spiritistiko uenje putem holistikog isceljivanja i
nju ejd pokreta?

Tree poglavlje
USPEH NJU EJDA
Jona je spavao dok je oluja navaljivala na lau. Vetar i talasi su bacali drveni brodi na
sve strane. Stari mornari su bili prestravljeni i oajniki su pokuavali da uine sve da
preive. Kako je Jona mogao da spava, dok su ivoti svih ljudi na brodu bili u opasnosti?
On je stvarno bio u DUBOKOM SNU! Kada Bog da zadatak koji ovek namerno
ignorie, jedino je dubok san dovoljan da utia savest koja pee. Bog je izabrao
paganskog pomorca da probudi Jonu. Jonu su morali bukvalno da razdrmaju i da mu
postave otro pitanje i daju otru zapovest da bi ga probudili iz omamljujueg sna. to
spava! Ustani, prizivaj Boga svoga! Valjda e se On setiti nas, da ne izginemo.1
Religioznim ljudima je dat zadatak da upozore svet koji stoji na ivici propasti. Dubok
san nas skroz hvata. Svet oko nas doivljava teke udarce, ali mi i dalje spavamo sa
porukom sigurnosti i mira fiksiranom u glavi. O da, zaista je istina da smo krenuli ka
svetu, ali ne da bismo ga upozorili! Ne, jer to bi bilo suvie napadno. Umesto toga, mi
smo na putu da postanemo poput sveta. Mi elimo da dobro utiemo u svetu, umesto
da ga upozoravamo. Moda bi nas i javnost opisala kao paljive ljude. Ali samo
nemojmo govoriti o nekakvoj propasti. Religiozni ljudi nisu ba mnogo govorili o
dehumanizaciji oveka od strane tehnologije, kao i o dubokoj rani oveanstva zavisnog
od tetnih navika.
Istonjaka metafizika i 'Nova svest' sa druge strane stiu svoju popularnost delimino
iz injenice da predstavljaju direktan izazov tiranskim pretpostavkama tehnokratskog
zapadnjakog drutva.
Da, izjava tog tipa se moe uti od mnogih religioznih ljudi, ali ima li bilo kakve SILE
koja moe da promeni na pogrean nain razmiljanja i ivot koji se stalno bori protiv

smrti? Da li se moe formirati prava LINOST stajanjem osam sati dnevno u dosadnoj i
dehumanizujuoj proizvodnoj liniji sa mainama? Da li sam ja od ikakve vanosti i
vrednosti za univerzum?
Bez Boga u odgovorima na ova pitanja stvorena je velika upljina kod generacija koje su
svedoci stravinih zloina. Nacije pune ljudi koji se mole Bogu su pokuale da zbriu sa
lica zemlje druge narode. Ovu upljinu su produbile industrijske nacije koje su poele da
stvaraju nus-produkte koji su trovali atmosferu i zagaivali dragocene izvore vode. Jesu
li religiozni ljudi protestovali zbog ovoga? Ne! Sve se to i dalje deavalo dok su divni
mali ljudi nastavili da se igraju crkve i ignorisali siromane, ignorisali nematinu i
stvarali jo jednu bezlinu i neefikasnu agenciju koja e se o njima brinuti. Sada je lina i
drutvena praznina strahovito velika.
U ovu rupu se ubacio Nju ejd pokret. Njegove pristalice su neumorne. Oni e raditi,
davati i deliti sve to imaju i danju i nou. Plata, radni sati i korist nisu njihovi motivi.
Oni zahvataju svaki biznis, svaku vladu i religijsko uverenje i nude reenje za line i
drutvene praznine dananjice. Stvarno su ubeeni u to to rade. U pristupu i stavu
poklonika Nju ejda ili nove savesti ima religijskog zanosa. Zbog uske perspektive
materijalizma, ivot u celini ne odgovara na duhovne potrebe svojstvene oveku.
Nasuprot tome, Nju ejd nudi humanizam povezan sa jakim, eklektinim i duhovnim
entuzijazmom. Panteizam, monizam, spiritualizam, hinduizam i mnogi drugi izmi su
se slobodno izmeali u ovom loncu prevare.
A biblijski religiozni ljudi i dalje spavaju! Moda niko nije jasnije opisao ove dogaaje
od Dejvida Feoa (David Fetcho):
Oni se ne boje da optue nau racionalistiku, materijalistiku i trgovaku kulturu da je
osiromaila kvalitet ivota ljudi. Tvrde da je na 'normalan' nain posmatranja stvari u
najboljem sluaju manjkav. Voe Nju ejd pokreta uskoili su u prazninu nastalu
utanjem crkve. Oni plastiku zovu plastikom, a otrov otrovom u drutvu ija ekonomija
je izgraena na ubeivanju ljudi da su obe ove stvari dobre za njih... Oni su glavni u
demonstriranju mogunosti da se promeni denaturisana ishrana u organsku, da se pree
sa potroakog mentaliteta na prostiju ekonomiju, i da se pree sa profitno i biznisno
orijentisane medicine na pojedinano leenje celog oveka i na zdravstvenu prevenciju.
Drugim reima: od karcinogene hrane za bebe, do prirodnog raanja i okretanja
celovitom podizanju dece.2
Tokom 1940-tih godina, jedan ovek je poeo da pie iz koncentracionih logora u
Nemakoj. On je postavljao iskrena pitanja i traio odgovore koji bi se uklapali u ratnu
stvarnost, punu prljavtine i mrnje. U svojim spisima Ditrih Bonefer (Dietrich
Bonhoeffer) je zamislio hrianstvo bez religije. Ono je zamenjivalo svakodnevni ivot
ili stvarnost brinim i linim Bogom. Ovaj koncept, koji je on nazvao osnova itavog
bia, predstavljao je njegov pokuaj da nekako priblii Boga onima kojima Bog nije
bio potreban. Za Bonefera je ljudski susret bio jedina nada u stvarnost. Njegovi
pokuaji da unese duhovnu dimenziju u stari humanizam su potpuno unitili natprirodni
biblijski koncept duhovnog stvaranja i ponovnog stvaranja.
1949. godine je Pol Tili (Paul Tillich) napisao knjigu Drmanje temelja (The Shaking of
the Foundation), koja je iznova definisala ak i osnovne rei religije.
Ime za ovu beskrajnu i neiscrpnu dubinu i osnovu svega to postoji je Bog. Ta dubina je
ono to znai re 'Bog'. I ako ta re nema mnogo znaenja za vas, prevedite je i govorite
o dubinama vaeg ivota, o izvoru vaeg bia, o vaim najveim brigama, o onome to
ozbiljno shvatate bez ikakvih rezervi.3
U knjizi Iskreni prema Bogu (Honest to God), Don A. T. Robinson, biskup Anglikanske
crkve, pokuava da odgovori Bogu tamo gore ili tamo daleko, kao i na dilemu koju
je izazvalo odsustvo Bojeg linog prisustva u stvarnom ivotu onako kako ga on
doivljava. Ovi iskreni napori za usaglaavanjem sa materijalizmom u njegovom
nastanku nisu prouzrokovali nastanak pokreta Bog je mrtav, ve su samo oznaili
injenicu da se taj pokret ve dogodio. ovek je video Boga kao nebitnog i nemonog.

udno je to to ovim ljudima nije palo na pamet da nije Bog umro, ve je naprotiv
njihova veza sa Njim svesno prekinuta. Kada se na Boga ne gleda kao na aktivnog
Tvorca i Odravaoca ivota, ne preostaje mnogo toga u konceptu Boga i religije. Prema
miljenju dr Robinsona, ovek moe samo da vidi meuljudske odnose kao izvor
duhovnog ispunjenja. Po njegovom shvatanju, zrelim ljudima nije potreban Bog po
biblijskom tumaenju. Bog poput takvog bi bio samo za slabe i nezrele ljude.4
Sa ovim gubitkom prave pobonosti, religija najpre postaje formalizovana, potom
depersonalizovana, i najzad, svemu onome to Bog radi priivaju se humanistiki
termini. Bog sada vie nije odsutan u meni, ve vie nije ni tamo daleko ili tamo
gore! Ovo stvara dilemu budui da je ideja Boga oduvek bila aktivna i od vitalnog
znaaja u ovekovoj istoriji. Stoga je jedina nada i za razoaranog svetenika i za
istonjakog mistika u tome da razviju Boga u sopstvenom izdanju.
Pol Tili u svom komentaru na velianstveni 139. Davidov psalam kae:
Ne postoji krajnja privatnost ili konana izolacija. Nas uvek obuhvata i sadri neto to
je vee od nas, to nas poseduje i to trai odgovor od nas. Najdublji pokreti u dubini
naih dua nisu u potpunosti nai lini, jer oni pripadaju i naim prijateljima,
oveanstvu, univerzumu, kao i osnovi svega onog to jeste, odnosno cilja naeg ivota...
Sveprisutnost znai da je naa privatnost javna. Sredite celog naeg bia se nalazi u
sreditu sveopteg bia, dok sredite svega onoga to postoji poiva u sreditu naeg
bia.5
A sada uporedite to sa malo nju ejderske teologije Vernera (Werner) Erharda,
osnivaa EST-a (Erhard Seminars Training). Samo Sopstvo je 'osnova sveopteg bia',
tj. onog iz ega sve nastaje.6 Kada se spojim sa samim sobom i kada se ti spoji sa
samim sobom, videemo isto sopstvo.7
Na nae zaprepaenje otkrivamo da Tilieva teologija i Erhardovo Nju ejd miljenje
vuku korene iz drevnog budizma. Ovakva razmiljanja su iskazana u sledeem
komentaru zen budizma: U vioj sferi Istinske Takovosti ne postoje ni 'drugi' ni 'ja'.
Kada se trai direktna identifikacija, mi samo moemo rei 'ne dva'. Jedan u svima, svi u
jednom kad bi se samo ovo postiglo, vie ne bi bilo razloga za brigu da nisi savren!8
Ovo monistiko miljenje, u kome nema individue, ve je svako samo deo kosmike
celine, svodi ivot na subjektivnu masu individualne interpretacije. Kao to bi Erhard
rekao, ako si to radio, onda mora da je dobro.. Ovakav rezon opravdava ubistva, krau,
zlostavljanje dece i silovanje. Kada biblijski religiozni ljudi odbijaju da odigraju jaku
ulogu svetskog vodia, nastali vakuum ubrzo popuni suptilna prevara spiritualizovanog
humanizma. ak se i ovek definie u boanskim terminima. Tvorac se gubi iz vida dok
tvorevina preuzima ulogu da sama sebi bude boanstvo.
Sada je krajnje vreme da se biblijski religiozni ljudi probude iz dremea. Nemojmo
bulazniti protiv Nju ejd pokreta kada je zapravo njegovo postojanje samo simptom nae
duboke kome. Ako uspemo da uhvatimo pogled na tu slavnu viziju, moda bismo mogli
da odbacimo nae uzaludno putovanje u Tarsis i da zajedno sa Jonom shvatimo da je
prihvatanje Bojeg suda zapravo prihvatanje Njegove milosti.9

etvrto poglavlje
TEHNIKE
U prethodnim glavama smo ukratko pregledali optu filozofsku pozadinu i nastanak Nju
ejd pokreta u dananjem svetu. Unutar ovog pokreta moemo nai i holistiko
zdravlje - raznoliki skup tehnika isceljivanja. Mi moramo posedovati dubinsko
poznavanje porekla i detalje nekih od ovih metoda.

Svako ko ne izuava ozbiljno Bibliju i ne potini svaku elju i ivotni cilj tom
nepogreivom testu, i svako ko ne trai Boga u molitvi da bi poznao Njegovu volju,
nesumnjivo e zalutati sa pravog puta i pasti pod Sotoninu prevaru... Njegove sluge i
dalje tvrde da mogu da isceljuju. Svoju mo oni pripisuju elektricitetu, magnetizmu i
takozvanim 'simpatetikim lekovima'. Zapravo, oni su samo kanali za Sotonine
elektrine struje. Ovim posredstvom on baca svoje ini na ljudska tela i due.1
Nijedan drugi tekst mi nije toliko privukao panju koliko ovaj saeti opis tehnika kojima
se zapravo Sotona slui. Sotonine elektrine struje su precizan opis koncepata
energetskog polja koji dominiraju nad miljenjem holistikog zdravlja. Poev od
oiglednijih veza, nadam se da e i suptilniji oblici ove prevare biti jasniji.
U knjizi pod naslovom Studije ovekove aure srednji nivo (Intermediate Studies of the
Human Aura), Dual Kul (Djwal Kul) predstavlja koncept spoljanjeg energetskog
polja ili aure, za koji veruje da je sada i nauno potvren.
U prethodnih nekoliko godina su preko Kirlijanove fotografije i eksperimenata sa
biljkama naunici postulirali teoriju L-polja kao detaljnog plana i programa ivota i silepolja energije koja se moe posmatrati i fotografisati bilo naunim instrumentima ili
ovom specijalizovanom fotografijom koja ne koristi ni fotoaparat ni soiva... ovek je na
pragu da otkrije Vie Sopstvo.2
Aura se zasniva na teoriji da je svaki predmet obuhvaen poljem magnetne energije
koje slui kao posrednik za meudejstvo drugih energija prisutnih u njegovoj
neposrednoj okolini. Ovo polje magnetne energije ili MEF [Magnetic Energy Field]
sastoji se od sedam zraka povezanih sa lezdama endokrinog sistema. Sklad i ravnotea
svakog oveka i stepen i kvalitet svake lezde mogu se utvrditi bilo subjektivnim
posmatranjem aure, to su u stanju da izvedu neki 'ekstrasensi', ili njenim objektivnim
posmatranjem, uz upotrebu specijalne vrste stakla koja se zove Kilnerov ekran.3
Odmah primeujemo da ovo nisu fizioloki pojmovi. Umesto toga, ove pojave se opisuju
u subjektivnim, metafizikim terminima to od oveka trai da bude podeen za ove
sile da bi ih opisao. ak i prividan nauni izgled ne uklanja potrebu za ekstrasensom
koji bi operisao njima. Veoma sofistikovana nauna oprema sa brojanicima, dugmiima
i skalama ne negira injenicu da u ovoj takozvanoj nauci radnik mora biti senzitivniji
od veine ljudi. Zapravo, sa sve veom senzitivnou, radniku vie moda nee ni trebati
ureaji! Na kraju e biti u stanju da predskazuje budunost ili da donosi dijagnostike
sudove, a da ni ne vidi pacijenta. Ova tehnika se zove radiomika ili psihotromika i ne
zasniva se na objektivnim mehanizmima.
Sedam zraka polja magnetne energije nisu nita drugo do hinduistiki koncept akri
ili fokalnih energetskih taaka. Dok mnogi autori pokuavaju da obrauju ideju o auri i
akri kao nekakav celoviti, fizioloki i prirodni proces kod svih ljudi, Dual Kul u
neverovatnom odgonetanju religioznih termina i mistikom nainu govora, pomae nam
da sagledamo pravo poreklo ove ideje.
Sedam centara vaeg bia slue za oslobaanje Boje energije... Ovih sedam centara
predstavljaju sedam ravni svesti. Mi Boga doivljavamo razliito na razliitim
frekvencijama... ta je stoga dostojno da nasledi Boga? Jedino je Bog dostojan Boga.
Ukoliko ne osetimo sebe same u Bogu i KAO BOGA, neemo ni smatrati da smo
dostojni Boga. Stoga je ono to nasleuje besmrtni ivot zapravo besmrtni tok Boji koji
mi preuzimamo kao sopstveni tok preko akri.4 (dodat naglasak)
Ljudsko bie je sada, kao Boja tvorevina, na vrhuncu bogohulne drskosti, preuzelo na
sebe Boje sveznanje. Ovo stvara neprekidan niz jaanja moi, koji se povezuje sa
piramidom po formi i filozofiji. Iako je akra srca najvanija, a akra grla
predstavlja centar kontrole energije, ipak je krunska akra ta koja doputa kontrolu nad
vremenom i prostorom i poznanjem svih stvari. Spirala je ciklini geometrijski crte
koji se koristi za ilustraciju napretka ka boanstvu. Za one koji se dre teorije aura i
akri, ovo prisvajanje Boje sile ne daje mnogo razloga za zabrinutost, jer za njih ne
postoji Bog, osim boga koga su razvili u sopstvenoj svesti.

Pre nego to ostavimo ovo prouavanje geometrije aure, vano je biti svestan njene veze
sa dananjim simbolom medicine. Tu emo nai jo jednu spiralu, koja se sastoji iz
etiri latice koje stvaraju osnovu nalik osmicama odnosno kaducejev tok koji prolazi
kroz ovekovo srce i dostie svoj vrhunac u kruni ivota... Izbija bela svetlost nalik na
hiljadu sunaca na nebu kao fohatika emanacija venog Logosa.5 Simboli krsta i
kaduceja su meusobno isprepleteni. Na kaducej se u zapadnom svetu gleda kao na
simbol isceljenja, ali je on naalost duboko svojstven paganizmu i mitologiji. Asklepije
je bio bog isceljivanja koji je nosio vornovati tap ili krst oko koga se obavija zmija.
Krst na kome je Isus raspet bio je mrski simbol satanizma, ime je ovaj oblik smrti
napravljen da bude jo vie straan i poniavaju za naeg Spasitelja. Okultni simbol
zmije je takoe upleten u nemoralne paganske falike kultove. Krst i zmija su simboli
koji se koriste da bi se predstavila okultna filozofija akri i aura, koje se takoe dovode u
vezu sa ovim oblikom klanjanja samom sebi.
Svakoj od sedam akri pripisuje se odreena boja jedna od sedam prirodnih boja
crvena-narandasta-uta, zelena, tirkizno-plava i ljubiasta. Ove boje stoje u osnovi
terapije bojama, to je jo jedna od Sotoninih zamisli u oblasti medicine, dijagnostike i
terapije. ak i ako je istina da neke boje bolje izgledaju na jednoj ili drugoj osobi, kao i
da su neke boje tople ili hladne, sama terapija bojama je duboko ukorenjena u
spiritizmu. Dodavanjem osme boje, crveno-ljubiaste (margenta), kolor-terapija pravi
oktavu ime se omoguava dodavanje muzike u terapijski plan. ak i kimena terapija se
moe harmonizovati sa tim sistemom, poto postoji 24 prljenova. Takoe se mogu
koristiti i 24 zodijakih znakova. Tako se kreira proirenje akri ili aure na boje, muziku,
kiropraktiku i zodijak. Postoje tri osnovna naina na koji se kolor-terapija moe
primenjivati: (a) kroz obojene tkanine, zidove i svetlo, (b) putem stvaranja mentalnih
slika, savetovalita i asistirane meditacije i (c) kroz projekciju, i to na duhovnom nivou,
u bilo koga bilo gde.6 Ovi metodi i tehnike prosenoj osobi deluju bezopasno, ali
uestvovanje u njima zapravo dovodi oveka u ake Sotoni. Takva osoba ima sve manje
oseaja za to da je krenula putem nizbrdo.
Terapija dragim kamenjem predstavlja jo jednu granu teorije o aurama. Razliiti
dragulji se dovode u vezu sa znakovima zodijaka, numerologijom, bojama i akrama.
Nakon to je medijum utvrdio pravi tretman draguljima za poveanje energije, osoba
moe ili nositi dragi kamen na sebi, okaiti ga na radnom mestu ili ga staviti u vodu za
pie. Kristali imaju naroitu vrednost u ovoj okultnoj vetini. Samim tim je iznenaenje
videti kako kristali vise na prozorima domova biblijski religioznih ljudi ili automobila.
Praksa terapije draguljima je vrlo drevna i predstavlja osnovu za izradu nakita i ukrasa.
Za naivne ljude kristalna prizma moda izgleda krajnje bezazleno i lepo, ali ona moe
predstavljati otvorena vrata za Sotonin uticaj. Lino sam video kako ljudi koji se bave
ovom vetinom publici pokazuju energiju dragulja uz pomo elektronskih ralji ili
vetijeg tapa. Korienje ralji za ovu okultnu vetinu se nita ne razlikuje od
njihove upotrebe u nalaenju vode, minerala ili nafte (videti peto poglavlje).
italac mora jasno razumeti principe koje predstavlja aura jer e oni initi osnovu naeg
istraivanja drugih tehnika holistikog zdravlja. Prvo, teorija predvia silu spoljne
energije. Vano je napraviti razliku izmeu ove spoljanje sile i pravih elektrinih
impulsa u nervnom sistemu. Samo kao podsetnik: svaki anatomski nerv provodi od
aksona do dendrita elektrinu struju koju moe detektovati i meriti svaki ovek uz pomo
standardne elektrine opreme. Takoe je tano da svaka elija ima elektrini spin, to je
koncept koji sada formira osnove dijagnostike tehnike. Ni jedno od ovih nije aura.
Ljudi koji se bave metodama mistikog isceljivanja koriste auru za demonstriranje
spoljanje energije, na koju veruju da utiu misli i unutranje zdravlje. Osim toga, nju
mogu videti samo oni koji su inicijati ili koji su prirodno senzitivni ili medijumistiki.
Na drugom mestu, u vezi sa aurom i njenim izuavanjem postoji karakteristino
spiritualno svojstvo. Monistika misao obrazuje osnovu za ovo spiritualno svojstvo u
kome nema karakteristinog, izdvojenog Boga. Naprotiv, jedan je sve i sve je jedno. Istu
ovu izjavu ujemo kako od dananjih svetenika koji zastupaju ideju da je Bog mrtav,
tako i od drevnih hinduista.

10

U narednim poglavljima emo videti kako su ove misaone niti utkane u druge tehnike.

Peto poglavlje
KLATNO I RALJE
Nakon to je sveano proitala Hristove rei iz Biblije: Jo vam kaem: Ako se dva od
vas sloe na zemlji da se za to mole, dae im Otac moj koji je na nebesima, hrianska
isceliteljka je pognula glavu da se iskreno pomoli. Potom je paljivo podigla klatno nad
pacijentkinjom i poela da odreuje koju travu treba koristiti za leenje. Ako bi se klatno
kretalo u smeru kazaljke na satu, to je znailo da treba koristiti sladak koren, a ako bi se
kretalo suprotno od kazaljke na satu, trebalo bi izabrati koru ribizle. Pacijentkinjine oi
su bile pune suza zahvalnosti i divljenja dok je gledala kako se klatno kree u razliitim
smerovima dok mu isceliteljka postavlja pitanja. Ve je pokuala kod nekoliko doktora
zvanine medicine, koji nisu uspeli da pronau uzrok njene bolesti i samo su joj
prepisivali lekove koji bi neutralisali neeljene efekte u leenju njenih simptoma.
Upotreba klatna je delovala tako jednostavno, trave tako prirodno, a ljupka iskrenost
njene susetke hrianke bila je tako ohrabrujua. Ve se oseala bolje.
Upotreba klatna za dijagnozu i leenje ljudskih bolesti predstavlja drevnu vetinu
proricanja na osnovu koncepta ujedinjenih energija. U cilju sticanja kredibiliteta i
razumevanja, zagovornici ovog metoda objanjavaju da telo poseduje energetsko polje
koje moe biti ugroeno boleu. Klatno reaguje na ove smetnje tako to se klati unutar
magnetnog polja koje je tako stvoreno. Ovim metodom se takoe mogu testirati i
homeopatski lekovi da bi se videlo da li e biti od pomoi pacijentu. Ovakav nain
razmiljanja dolazi uz objanjenje o aurama i akrama koje smo ve prouili.
Klatno moe biti bilo kakav tei predmet vezan koncem; moe se uzeti ak i matica za
zavrtanj. Moe se koristiti zasebno ili zajedno sa veoma sofistikovanim medicinskim
aparatom. Sama naprava nije po sebi toliko vana; nema nikakve veze da li je prosta ili
komplikovana. Bitno je da klatno dri senzitivna osoba, koja veruje u njegov rad i
prima signale od njega. Ova injenica se svaki put iznova povruje jednim primerom
koji predstavlja najsofistikovaniji oblik ove terapije re je o radiesteziji. Iako je ureaj
koji se koristi pun dugmia, skala i brojanika, to je senzitivniji iscelitelj, to je manje
potrebno klatno!
Radiestezija je, praktino, jedan vid psihometrije, koja se radi uz pomo mehanike
naprave. To ne priznaju uvek svi, ali injenica je da jeste tako. Mehanizam koji se koristi
mogu biti obine ralje, klatno, komplikovana Abramsova 'kutija', ili jedna od maina
koje se koriste za rad koji se danas naziva 'radiestezija' ili 'radionika'... Danas oni koji
koriste razliite tipove dijagnostikih maina povezanih sa radiestezijom priznaju da je
za uspean rad potrebno da bude prisutan specijalan tip oveka koji operie sa tim
ureajem... Otud sledi da e preciznost ili nepreciznost dijagnoze putem radiestezije
zavisiti od svih uobiajenih inilaca povezanih sa parapsiholokim i medicinskim radom
iskustva, linosti i svesnih ili nesvesnih parapsiholokih sposobnosti radnika... Poto za
ovakve tretmane tvrde da 'daljina nema nikakve veze', to samo po sebi odbacuje bilo
kakvu verovatnou da je stvarna sila isceljenja eterina ili fizika. Takva tvrdnja je u
sukobu sa svim onim to se zna o zakonima koji upravljaju zraenjem energije na
fizikom nivou... Ono to mi hoemo da naglasimo je da dotine dijagnoze i tretmane
treba smatrati kao parapsiholoke ili ekstrasenzorne fenomene, kao i da se tvrdnje da se
oni zasnivaju samo na fizikoj nauci i njenim poznatim zakonima ne mogu proveriti.1
Drugi medijumi, kao na primer Dord Delavor (George Delawarr), odveli su radioniku
korak dalje i razvijali fotografije iz uzorka krvi jednog pacijenta udaljenog na stotine
kilometara. U jednom sluaju je razvijena stvarna slika fetusa iz krvnog uzorka majke
koja je bila udaljena stotinak kilometara! ak i same parapsihologe frustrira injenica da
11

njihov rad retko kad moe da se ponovi. Delavor je 1958. priznao da se tehnika zasniva
pre na linoj sposobnosti samog izvrioca nego na napravi koja se koristi.2
Upotreba klatna je povezana sa drugom podjednako sumnjivom praksom. Jedna od njih
je i homeopatija (vidi deseto poglavlje). Haneman (Hahnemann), osniva homeopatske
medicine, postavio je teoriju o mijazmima. Ovi toksini faktori su posledica loe
leenih (kako se pretpostavlja, lekovima standardne medicine) zaraznih bolesti.
Mijazmi kvare telo i potom, osim zaraene osobe, oneiuju i budue narataje. Dve
sline zarazne bolesti bi zapravo neutralisale jedna drugu ili bi simptomi mogli da se
izbalansiraju i neutraliu jedan drugog. uga i tuberkuloza bi bili jedan primer ovakve
reakcije prema teoriji mijazma.3 Kasnije su ovi koncepti proireni i obuhvatali su
razne proteine za koje se mislilo da ih ima previe ili premalo u organizmu. Upotreba
klatna bi pomogla u postizanju ravnotee kod ovih problema, time to bi pomogla
iscelitelju da odredi koji bi dodaci vitamina, minerala i lekovitog bilja bili antimijazmiki. Ovi koncepti su stvorili vei deo osnove za ideju o toksinima i
ravnotei koju tako esto sreemo u industriji zdrave hrane. Nauno lukaviji
strunjak za dodatke ishrani e govoriti u terminima RNK i DNK napitaka kada govori o
ovim jednostavnim proteinima.4 (Naravno, i profit organizacija koje ih prodaju e se
shodno tome uveati.)
Dijagnostika sa klatnom i radiestezija su u Evropi postali popularni poetkom 20. veka, i
to u velikoj meri zahvaljujui nesvakidanjim sposobnostima francuskog opata Mermea.
Njegov dar mu je omoguio ne samo da isceljuje, ve i da nalazi vodu, blago i
minerale. Dobro zapamtite da je Merme, bez izlaenja iz kue, mogao da upotrebom
klatna nad mapom pronae vodu na daljini od 10.000 kilometara!5
Ljudi koji koriste klatno izjednaavaju svoj rad sa vodenim vetiarenjem. Poto je
ovaj vid predskazivanja ire prihvaen u optoj javnosti, pretpostavlja se da e ovo
udruenje prihvatiti i upotrebu klatna. Naalost, vodeno vetiarenje ima sline prljave
veze sa okultnom naukom. To moete sami da proverite u okultnoj literaturi. Robert H.
Leftvi (Leftwich) otvoreno priznaje da su njegovo znanje i vetina doli putem okultne
nauke.
... Oduvek sam se veoma interesovao za sve oblasti ekstraosetljivog opaanja i
okultnog. U naporima da uveam svoje znanje, tokom godina sam stekao prilino veliku
biblioteku, iz koje sam tada mogao da doem do mnogih informacija o raljarstvu.6
Iz ove pozadine Leftvi pokuava da objasni neobine moi koje sada poseduje. Nije ba
spreman da prizna da su zle, ali priznaje da su definitivno nesvesne nadnormalne
kognitivne sposobnosti. Poto se ova sposobnost nalazi prvenstveno u glavi, on barem
moe da predvidi mogunost da iz svega proistekne zlo.
Istorija nije promenila osnovne karakteristike oveanstva. Dananji raljari su potpuno
nesvesni sila kojima upravljaju; oni ne shvataju potencijalnu silu koja im stoji na
raspolaganju. Iako se stalno koristi na dobrobit oveanstva kroz isceljivanje i druge
korisne radnje, ova sila isto tako lako moe da se kanalie du razliitih koloseka u cilju
dovoenja do gotovo neogranienih dometa u mnogim drugim oblastima, ukljuujui i
aktivnost usmerenu protiv drutva. Kada se ove sile udrue sa sposobnou da se svesno
stvaraju okolnosti, tada se mogu ostvariti skoro sve elje.7
Ja bih svakako mogao da podrim tezu da veina raljara nije svesna sile sa kojom radi.
Oni koji trae isceljenje od klatna ili nalaze vodu uz pomo ralji, moraju da gledaju i
dalje od neposrednih rezultata i da sagledaju mogunosti loih posledica.
U cilju dalje demonstracije puta vetiarenja kroz ove vidove terapija, pogledajmo
naredni citat.
Temeljni je koncept, meutim, da ovek poseduje eterini ekvivalent koji je u
normalnom stanju svesti isto to i fiziko telo, ali u zavisnosti od njegove prirodne
periodinosti ili bioritma, taj ekvivalent se moe delimino ili potpuno projektovati iz
tela. U ovakvom stanju, on je esto u mogunosti da vidi sebe kao zaseban entitet i,
nakon izvesnog iskustva, moe da projektuje svoje nematerijalno telo ili, kako se ono
12

ponekad naziva, 'nosa due', na poprilinu razdaljinu od fizikog tela, iako je obino
veoma svestan postojanja vanmaterijalne povezanosti izmeu jednog i drugog.8
Sada imamo posla sa astralnom projekcijom, reinkarnacijom i duhovnim telima.
Najnovija knjiga Bena Hestera, Raljarstvo uvod u skrivene okultne sile (Dowsing An
Expose' of Hidden Occult Forces) kae:
To moramo ponovo rei: uestvovati u raljarstvu znai izabrati kome ete sluiti.
Liberalni religiozni ljudi, kao i oni koji nisu religiozni, ismevaju pomisao da kada birate
da se bavite raljarstvom, to je kao da sklapate pakt sa Sotonom. Meutim, ipak je
injenica da bilo kakvo bavljenje okultnim podrazumeva da se zahteva lojalnost. Ukoliko
ovo nisu elementi nikakvog pakta, onda smo moda samo zapeli oko znaenja rei.9
Uprkos dokazima iz spisa kako magova tako i onih koji ih kritikuju, ima onih koji jo
uvek smatraju da je ovde re o neutralnoj fizikoj sili koja se moe upotebiti i za dobro
i za zlo. Ako je zaista re o prirodnoj, neutralnoj i fizikoj pojavi koja sledi prirodne
zakone, zato se onda sve grane na drvetu ne savijaju nadole kada su iznad vode? Ako je
re o nekoj optoj prirodnoj sili, razmiljajte samo ta bi se desilo ako bi vam pas nosio
tap iznad podzemnog izvora vode. Da li vidite kako se psu pomera tap u ustima? Ili
zamislite koliko bi bilo teko nositi naramak prua preko potoka ili reke. Da li je to
fiziki zakon? Nikako re je o okultnoj vetini.
Sledea pria o kontaktu jedne religiozne porodice sa sotonskom praksom dijagnostike
uz pomo klatna je pouna i otkriva mnoge stvari. Nakon nekih loih predoseanja, otac
porodice je zakazao sastanak sa jednom isceliteljkom:
Svuda me je pregledala klatnom. Ponekad bi, dok bi me pregledala, izgubila tu mo, pa
bi uzela nekoliko kotica od kajsije, pojela ih i onda bi joj se mo povratila. Takoe mi je
izvela i tretman refleksa na stopalima. Po njenom klatnu, falio mi je vitamin E i mangan.
Tada je koristila mesingano dugme kao klatno. Kasnije sam od isceliteljke nauio kako
da koristim vitalnu terapiju u kombinaciji sa klatnom... U to vreme je moja ena poela
da ima probleme sa disanjem... Odveo sam je da je isceliteljka pregleda. Falilo joj je
dosta vitamina B-6, folne kiseline i mangana... Potom je dobila i napade. Po klatnu,
problem je nastao zbog crvene boje u nekim vinjama koje je pojela... Mislim da ve
sada moete da zakljuite da smo iveli ivot prema tome kako se kretalo klatno. Jedna
od mnogih stvari koje smo uradili zbog klatna je da iznesemo odeu na icu na sunce,
kao i na zemlju u naporima da odea postane pozitivna. Odeu smo stavljali tamo gde je
klatno pokazivalo da je najbolje mesto... Ja bih razvrstavao odeu uz pomo klatna da
bih znao ta treba da se pere zajedno. Onda bih vrio vitalnu terapiju na svakoj turi vea
za pranje sve dotle dok klatno ne bi prestalo da se kree i dok ne pokae da je ve
pozitivan... Jedan od sinova, Majkl, imao je povremene glavobolje. Klatno je pokazivalo
da je problem u eeru... Za jednu glavobolju klatno je pokazalo da je stvar u plavim
papirnim maramicama koje je koristio. Drugi put je bio problem u plavim arapama koje
je nosio ili u lastiu u trenerci oko struka... Ako nismo bili van kue ili u drutvu drugih,
skoro uvek sam proveravao sve to jedem da vidim da li jedem samo ono to je dobra
hrana za mene barem prema tome ta govori test sa klatnom.10
Tako je klatno kontrolisalo itav ivot ove religiozne porodice sve dok otac nije
posumnjao na poreklo ovog metoda prirodnog isceljivanja. Izgledalo je kao da klatno
radi neverovatno dobro tog ponedeljka ujutro, sve dok mu u toku vonje ka poslu nije
...dolo da pevam o Bojoj ljubavi, pa sam i zapevao. Par pesama za koje se ba seam
da sam ih pevao su: 'Voleo bih da ti kaem ta mislim o Tebi' i 'O, doi ti, zdene svakog
blagoslova'. Dok sam vozio i pevao o Bojoj ljubavi palo mi je na pamet da pokuam da
koristim klatno dok pevam. Uzeo sam klatno i podigao ga iznad ruke, ali se ono nije
mrdnulo. Kasnije sam ga podigao iznad jela za ruak, i opet nita bilo je potpuno
mrtvo. Ne moram da kaem da sam se vrlo stresao i prepao... Dobio sam odgovor!
Oseao sam se kao da mi je pao kamen sa srca. Uzeo sam klatno i bacio ga u umu to
sam dalje mogao. Od tada vie nisam uzimao klatno u ruke. Bogu se zahvaljujem svaki
dan zbog zatite i izbavljenja od Sotonine vlasti.11

13

U cilju zagovaranja upotrebe klatna i ralji tvrdi se da su navodno neki poznati religiozni
ljudi podravali raljarstvo, ali za tako neto nema nikakvih dokaza.12 Nepostojanje
osude ovog ina svakako da ne predstavlja podrku istom.
Biblija osuuje okultno proricanje otkako se belei njena istorija. 1518. godine Neki
teolozi su raljarstvo nazvali avoljim poslom. Ovaj stav je u velikoj meri preuzet iz
starozavetne izjave koja jasno govori protiv korienja tapa za proricanje.13 Ja
verujem da je apostol Jovan video ovakvo udo na delu kod estog anela iz Knjige
Otkrivenja 16. poglavlje. U svom figurativnom jeziku on je precizno opisao pokret
holistikog zdravlja udruen sa bujicom istonjakih religija i neopaganizma u kome je
fokus na sopstvenoj linosti.
esti aneo izli au svoju na veliku reku Eufrat. I presahnu voda njezina, da se pripravi
put kraljevima koji dolaze od istoka sunanoga. I videh iz usta adajinih i iz usta zverinih
i iz usta lanog proroka, gde izioe tri neista duha, kao abe. Jer su ovo duhovi
avolski, koji ine udesa i izlaze ka kraljevima svega sveta, da ih skupe na boj za veliki
dan Boga Svedritelja.14

esto poglavlje
AKUPUNKTURA I REFLEKSOLOGIJA
Prema kineskoj tradiciji, otkriveno je da su ratnici koji bi bili ranjeni strelom u odreena
anatomska mesta dobijali anesteziju ili utrnulost na drugim mestima u telu. Tokom
perioda od 1500 godina, sastavljen je pisani pregled akupunkturne prakse i objavljen pod
naslovom Nei ing. Prvi od ovih 34 tomova napisan je pre 4000 godina. Samim tim su
ukoliko bismo prihvatili starost ovih dokumenata oni pisani u periodu ubrzo posle
svetskog Potopa, pa sve do Mojsijevog vremena. Slavni i uvaavani lekari u Kini bavili
su se akupunkturnom vetinom u isto vreme kada je Hrist koristio silu od svoga Oca za
isceljivanje. Kau da je Pijen ue, lekar iz ovog doba, putem akupunkture iscelio
pacijenta u komi. Nakon ovog isceljenja usledilo je dvadeset dana leenja travama, to je
dovelo do potpunog izleenja pacijenta princa, ija je sahrana morala da se otkae.
Iz iskustva ranjenih ratnika razvio se koncept da veliina rane ne utie na efikasnost
terapije ubodima ili akupunkture. Stoga je bilo mogue koristiti pribor od kamena koji je
bio tanji i manji po veliini od strela, to je injenica koja mora da je ohrabrivala
pacijente. Vremenom je pribor od kamena zamenjen drvetom ili bambusom. Kasnije su
koriene metalne igle, to je terapiju uinilo jo efikasnijom.
Iako je akupunktura imala dug i slavan istorijat u Kini, u periodu od 1929-1958 stavljena
je van zakona. Na insistiranje supruge predsednika Maoa, ponovo je stekla naklonost
politike u previranjima tokom kulturne revolucije. Kada su Sjedinjene Amerike
Drave, tada pod predsednikom Niksonom, ponovo uspostavile kulturne veze sa Kinom,
savremeni naunici sa zapada su po prvi put prouili akupunkturu.
Smatra se da je akupunktura efikasna time to deblokira smetnje unutar spoljanjeg
energetskog sistema. Ovaj koncept je potpuno nepovezan sa anatomskim nervnim
sistemom, venama, arterijama i limfnim vorovima, to su paljivo dokumentovali
naunici svih naroda i religija po klinikim centrima irom sveta. Za razliku od
anatomskih saznanja, energetski sistem akupunkture je slian auri iz hinduistikog
sistema, o emu smo govorili u prethodnom poglavlju. Teorija koja stoji iza
akupunkture je da u telu postoje dvostruki tokovi energije zvani 'jin' i 'jang', a koje
obuhvata sveopta koncepcija energije poznata kao 'i' ili 'ivotna snaga'.1 Kao i sa
sistemom akri, ova energija se posmatra kao deo sveproimajue univerzalne sile koja
je nastala iz kosmikog mesta koje je tamo negde. Jang je potekao iz Sunca i zvezda i
predstavlja se kao dominantno, dobro, pozitivno i muko. Kao njemu suprotstavljena

14

sila, jin je potekao iz zemlje i Meseca i predstavljen je kao zlo, negativno i ensko.
Prema ovom teorijskom sistemu, vena potraga za mirom, zdravljem i sreom, kako za
pojedinca, tako i za svemir, predstavlja ravnoteu ove dve suprotstavljene sile.
Na povrini tela je ova energetska sila navodno organizovana u 24 kanala ili meridijana
koji se proteu po duini tela, od glave do prsta na nozi. Ovi meridijani odgovaraju
unutranjim organima opte poznate anatomije (to jest, plua, stomak, srce, itd.).
Meutim, postoji nekoliko prilino neobinih celina kao to su trostruki greja i
cirkulacija, koji se ne uklapaju ni u jedan poznati anatomski deo tela! Ljudima
odgovara da ovu injenicu zanemare prilikom veine savremenih diskusija na ovu temu.
Du meridijana postoje take niskog otpora, a to su zapravo akupunkturna mesta. Ona
se stimuliu tupim pritiskom, pomeranjem mehanikih igli, elektrinom strujom i
paljenjem delova lia ili meavine lekovitih trava. Tradicionalno postoji vie od 800
akupunkturnih taaka, mada savremeni terapeuti otkrivaju i nove. Izgleda da broj
taaka koje su potrebne za anesteziju prilino varira. Standardna torakotomija, koja
otvara grudni ko putem zasecanja dugakog 15-20 cm i uklanjanja rebra, obino zahteva
18 mesta. Meutim, u skorije vreme neke hirurke klinike sada koriste samo jedno. U
nekim sluajevima se igle uopte ni ne koriste za totalnu anesteziju.2 Ovakvo ogromno
variranje u tehnici svakako da povlai pitanje subjektivnosti i prilino se ne uklapa sa
fiziologijom.
Prema kineskom uenju, ak i spoljanje uho predstavlja itavo telo u mikrokosmosu i
moe se koristiti za dijagnozu i leenje. Tvrdi se da se meridijanske linije uklapaju u
anatomske i fizioloke principe; meutim, nisu izneti ozbiljni dokazi koji bi
dokumentovali ovu pretpostavku.
Uprkos ovim slabostima i nedostatku racionalnog fiziolokog objanjenja, akupunktura
ipak funkcionie u nekim sluajevima. Izvestan procenat ljudi koji dobijaju ovakav
tretman e imati dovoljno anestezije za hirurki zahvat. Pacijenti koji su prilino stoiki i
pasivni bie mnogo prilagodljiviji na ovaj oblik terapije nego oni koji su nezavisniji i
agresivniji. Iz ovog razloga je malo verovatno da e anestezija uz pomo akupunkture
ikada prei u iru upotrebu u hirurkim procedurama u zapadnom drutvu, ak i ako se
moda prihvata kao rekreativna medicina ili kao oblik drutvene terapije.
Dr Don de Romane (John de Romanett) u svojoj knjizi Akupunktura, mesmerizam i
hipnoza (Acupuncture, Mesmerism and Hypnotism) iznosi jake tvrdnje da postoji odnos
izmeu akupunkture i hipnoze. Njegova teza se zasniva na konceptu jednolinih,
ponavljajuih stimulacija putem igala, elektrine struje ili zvuka. On ukazuje na to da se
ak i ivotinje mogu hipnotisati i dovesti pod anesteziju putem ovih metoda.3 Njegova
zapaanja povruje Dr Vilijem Krejper (William Kraper), a objavljene su u asopisu
Journal of the American Medical Association od 15. maja 1972.
Izgleda udno to to religiozne ljude privlae tehnike sa malo ili nimalo veze sa
fiziologijom, stvorene u spiritistikoj kulturi, a kojima se u velikoj meri bave oni koji
veruju i promoviu anti-biblijsku filozofiju. Ali zaista je tako! I mnogi ljudi se otvaraju
za lai istonjake filozofije zasnovane na pokuaju da se u ravnoteu dovedu
suprotnosti, kao to su dobro i zlo, ili muko i ensko. Biblijska religija je, nasuprot
tome, zasnovano na biblijskoj istini o trijumfu dobrog nad zlim.
Dva religiozna autora, koji su dali neke vrlo korisne komentare na pokret holistikog
zdravlja, koriste se neuobiajenim reima dok predlau da se prihvati akupunktura kao
praksa.
Na prvom mestu, mi predlaemo da se ulazak u carstvo drevne kineske medicine obavi
iz samo jednog specifinog razloga: leenja hroninog bola uz pomo terapije kontrastimulacijom, kao to su igle ili elektrina stimulacija, kada su ostali metodi neuspeni ili
samo delimino uspeni... Mi smatramo da je vano da terapeut razmilja u terminima
mehanizama u nervnom sistemu, a ne u terminima meridijana i ivotne energije.4
Naalost, ovaj nain rezonovanja je slian onom kojim se posluio kralj Saul kada je
opravdavao odlazak kod vetice u En-Doru. Dodue, Saul zaista pre toga bee istrebio
15

iz zemlje one koji zazivaju mrtve i proriu budunost.5 Ali je sada Samuilo bio mrtav, a
David je bio pomazan za kralja kao nedvosmisleni naslednik trona. Gledajui vojsku
Filistejsku, Saula obuze strah i srce mu jako uzdrhta. Saul upita Gospoda, ali mu Gospod
ne odgovori ni u snu, ni preko Urima, ni preko proroka. I Saul ree slugama svojim:
Traite mi koju enu koja zaziva mrtve, da otidem k njoj i upitam je.6
Prividan nedostatak alternativa nije dobar razlog da pribegnemo metodama koje su
nesumnjivo za osudu i koje bi mogle da dovedu do naeg venog unitenja. Koliko god
da to zvui surovo, moda je bolje izdrati hronian bol nego se prepustiti iscelitelju ili
tehnici koja je nedvosmisleno protivna fiziologiji, logici i Bogu.
Vano je ipak istai da postoje prave, fizioloke metode koje koriste fizioterapeuti i drugi
lekari, a kojima se stimuliu nervi u organizmu i stvarno blokiraju putanje bolova. Ovi
lekari ne pokuavaju da dovedu energije u ravnoteu. Za razliku od toga, stimulacija
nerava u telu moe da blokira oseaj bola i od velike je pomoi kod mnogih problema sa
hroninim bolovima. Primer za ovu metodu je nervni stimulator koji radi kroz kou.
Protiviritacija sa masaom takoe ilustruje isti metod. Kao to je esto sluaj, la stoji
veoma blizu istine.
Refleksologija je bliski roak akupunkture. Iako se smatra prihvatljivijom
zapadnjakom varijantom tehnike balansiranja energije, njeni koreni su duboko u
spiritistikom tlu. U stvari, iste meridijanske linije u akupunkturi se primenjuju i u
refleksologiji. Ova tehnika se zasniva na ideji da na povrinama dlanova i tabana postoje
centri energije koji su povezani sa telesnim organima. Noni palac u refleksolokoj
praksi ima znaajnu vanost. U mistikoj zoroastrijanskoj tradiciji, noni palac je takoe
vaan kao veza sa umom i navodno moe da donese sklad telu. Opet se navodi ideja
zakreenja ili debalansa energije kao uzrok bolesti. Masaa stopala ili ruke e, prema
refleksologu, locirati male kristale zakreene energije. Ovakvo zakreeno mesto je
obino meko na dodir i nestaje pravilnom masaom. Uprkos mikroskopskoj analizi koe
i nervnog sistema ruke i stopala, ljudi koji su paljivo prouavali ljudsku anatomiju
nikada nisu uspeli da pronau ove take energetskog zakreenja. Ako refleksolog osea
neto to ne postoji i manipulie energijom koja se ne moe pokazati, koji je onda razlog
njegovog uspeha? Do uspeha zaista dolazi, a ponekad je i dijagnoza tana. Postoje li
okultistike osobine ove naizgled efikasne tehnike, koje su sline itanju aure ili
korienju ralji? Za nas je ovo neugodno pitanje, jer mnogi dobri religiozni ljudi
imaju veze sa refleksologijom, i kao terapeuti i kao pacijenti. U rasuivanju ovog
problema, vano je ostaviti po strani oseanja, ponos i predrasude, i paljivo analizirati
ne samo neposredne rezultate, nego i vene posledice. Bog veoma jasno daje usmerenja
putem Biblije, a ne putem nekakvog prilino nejasnog utiska na koji u velikoj meri mogu
uticati lina oseanja i iskustva povezana sa delovanjem demona. Religiozni ljudi bi
trebalo da bude u stanju da lako prepoznaju ovu tehniku kao opasnu, zbog njene veze sa
balansiranjem energije, jer nam Biblija jasno kae da se drimo podalje od vraanja,
odnosno povezivanja sa demonskom silom (ili bavljenja okultizmom).7

Sedmo poglavlje
PRIMENJENA I BIHEJVIORALNA KINEZIOLOGIJA
Kineziologija je prouavanje funkcionisanja, strukture i rada miia. U poslednjih
nekoliko decenija se mnogo toga saznalo u fiziolokim laboratorijama, to je formiralo
osnovu naeg poznavanja fizike aktivnosti. Prilikom fizike rehabilitacije obolelih od
paralize, od velike su pomoi podaci u vezi sa radom miinih grupa. Religiozni ovek
moe da pronae dobru vezu sa ovim tipom prouavanja, budui da se tu demonstriraju
uda u telu koje je stvorio Bog.

16

Za razliku od prave naune kineziologije, primenjena i bihejvioralna kineziologija imaju

vrlo malo veze sa pravim fiziolokim prouavanjem miia.
1963. godine je hiropraktiar Dord Gudhart (George Goodheart) povezao svoja
prouavanja akupunkture, masae, akupresure, veoma opasnog okultnog sistema
kundalini joge i terapije polarnosti i otkrio primenjenu kineziologiju.1
Osnovna teorija u ovome se vrti oko ivotne sile i i stoga je blisko povezana sa
teorijom akupunkture i aurom. Primenjena kineziologija se koristi kao dijagnostiko
sredstvo za lociranje neravnotea u energetskim poljima. Kako se tvrdi, ovom se
metodom mogu odrediti neravnotee i nedostaci u ishrani, okruenju, pa ak i nedostaci
psiholokog karaktera. Kada se koriste specifini dodaci ishrani, kako tvrde ovi terapeuti,
mogu se precizno utvrditi ove neravnotee i nedostaci sluei se jainom ili slabou
miia kao pokazateljem. Iako prosean terapeut primenjene kineziologije moda koristi
samo jednostavno testiranje izdrljivosti miinih grupa, za elektronsko beleenje
koliine energije koju troi miina grupa moe se koristiti i veoma sofistikovana
oprema, kao to je Cybex dinamometar ili Bio-My kineziometar. Dugmii, prekidai i
razna aparatura pruaju tehnici prividan ugled i nauni kredibilitet.
Sledei citat iz Ilustrovane enciklopedije nekonvencionalne medicine (A Visual
Encyclopedia of Unconventional Medicine) pomoi e u ilustrovanju udne zbirke
injenica i fantazija koje formiraju temelj ove terapije. Sledei komentar stoji ispod slike
pacijenta koji lei na leima dok terapeut vri pritisak nadole na njegovu podignutu
nogu:
Na ovoj slici se testira 'fascia lata'. Re je o miiu koji pomae u savijanju butine, kao i
njenom pomeranju pod uglom u odnosu na telo ka spolja i nazad. Pacijent lei sa licem
okrenutim nagore i nogom podignutom pod uglom od 45 stepeni, okrenutom blago u
stranu. Terapeut vri pritisak sa spoljanje strane noge ka dole i ka unutra. Ukoliko je
mii slab, to je pokazatelj crevnih problema ili zatvora, greva u debelom crevu, kolitisa
ili proliva. Moe se leiti dodacima u ishrani.2
Fascia lata je gust vlaknasti sloj koji pokriva mii koji ga rastee. Razni
gastrointestinalni problemi koji se spominju imaju razliite uzroke i ne bi mogli da se
dijagnostikuju preko slabosti odreenog miia, a jo manje preko njegove vlaknaste
obloge. Pod velikim je znakom pitanja da li se ovi simptomi, koji mogu predstavljati bilo
ta, od raka debelog creva pa do virusnog gastroenteritisa, mogu leiti dodacima
ishrani.
Doktor medicine Don Dajamond (John Diamond) dodao je jo jedan udan koncept u
primenjenu kineziologiju i nazvao ga bihejvioralna kineziologija (BK). Moda vie iz
svog prouavanja znaenja rei timus ili iz svojih istonjako-mistikih sklonosti
umesto bilo kakvog stvarnog poznavanja fiziologije tela tek, zamislio je ideju da je
timus (grudna lezda) glavna lezda i da kontrolie energiju meridijana. U svojoj knjizi
Vae telo ne lae (Your Body Doesn't Lie), dr Dajamond prua analizu porekla grke rei
timos (thymos), to je koren rei za timus. Anatom iz drugog veka Galen izabrao je
re timus da bi opisao mali, rozikasto-sivi organ smeten u prednjem delu grudne duplje.
Galen u to vreme nije nita znao o funkciji tog organa. Meutim, na njega je uticalo
preovlaujue znaenje timosa kao svesti ili duha.
Dr Dajamond govori o Dulijanu Dejnsu (Julian Jaynes) kao o autoritetu za timos. U
Homerovoj Ilijadi su, kako kae Dejns, bogovi govorili ljudima ta da rade i kako da
se oseaju. U ovoj prvoj, objektivnoj fazi razvoja grke svesti, timos je oznaavao
spolja posmatrano kretanje ili aktivnost. Meutim, kasnije su glasovi bogova iezli ili su
pokazali podlonost grekama, to je pomelo smrtnike pa je timos poprimio drugaiji
karakter (druga faza) i preuzeo je aktivniju ulogu. ovek se, u trenucima napetosti pred
bitku, naprezao da uje davno izreene zapovesti. Od njegovog stresa je dolo do fizikih
promena podizanja nivoa adrenalina, ubrzanja rada srca i odgovarajueg drhtanja u
grudima. Vremenom su ovi unutranji odgovori na stres povezani sa samim timosom.
U subjektivnoj fazi navodne evolucije svesti, timos je smatran posudom u koju se
moe smestiti snaga. On je i personifikovan. Timos se obraao oveku (a i ovek
17

timosu); davao mu je snage za ratovanje i podsticao ga na ljubav i na pobedu. Budui

tako dobro upoznat sa ovekom, timos se poeo uporeivati sa njim i date su mu
osobine koje su ga izdigle iz carstva stvari u carstvo linosti.3
Praenje razvoja Homerove svesti daje pregled osnova i poetaka humanistike misli i
teologije. ovek najpre postaje nezadovoljan Bogom koji je tamo daleko. To
nezadovoljstvo je dovelo do ideje Ja sam svoj bog. Bog je onda postao nalik oveku, a
humanizam je postao izvor znanja i snage.
S izuzetkom ovog filozofskog iskoraka u dodatku knjige, dr Dajamond uglavnom
predstavlja bihejvioralnu kineziologiju u fiziolokim terminima. Poto smo izgradili
odreen nivo strahopotovanja prema medicinskoj profesiji, ove ideje, kada ih iskae
jedan doktor medicine, lako mogu da odvedu ljude u samu praksu bihejvioralne
kineziologije.
Ja verujem da je od znaajne vanosti to to je ovo kvazinauno objanjenje odnosa
izmeu grudne lezde i energije veoma srodno teoriji o akrama, iznetoj u etvrtom
poglavlju. Paljivo uoite kolika je slinost u razmiljanju izmeu sledee dve izjave.
Glavno otkrie bihejvioralne kineziologije je da grudna lezda prati i regulie tok
energije u sistemu meridijana... Kontrolor protoka energije u telu je grudna lezda. Iz
dana u dan, iz asa u as, ona prati i vraa u ravnoteu nau ivotnu energiju.4
akra grla, koja fokusira esnaest latica svetlosti, predstavlja centar snage u oveku...
Skraivanje dana, ili ciklusa balansiranja karme, dolazi kroz pravilnu upotrebu
izgovorene rei... Apsolutno sve to izlazi iz akre grla sjedinjuje se u formu, na dobro ili
na zlo, putem delovanja snage rei.5
Slinosti ovih razmiljanja iako je jedno iskazano veoma metafizikim jezikom, a
drugo ima neto vie naunog prizvuka nije nikakva sluajnost, poto oba vuku
zajedniki koren u mistikim religijama.
Nekada sam poznavao jednog otvorenog parapsihologa i satanistu koji je drao
prodavnicu zdrave hrane i bavio se bihejvioralnom kineziologijom. Kada se grupa
religioznih ljudi zainteresovala za ovaj vid leenja, njega je prilino zabavljalo to njihovo
povrno interesovanje za okultne vetine onako kako ih je on priznavao i praktikovao.
On je mogao da demonstrira da je u stanju da nekoga uini jakim ili slabim samo ako bi
se ispunio mislima o ljubavi ili mrnji dok bi sprovodio standardnu tehniku testiranja
miia u bihejvioralnoj kineziologiji. udim se da se uz tako jasnu povezanost
bihejvioralne kineziologije sa spiritizmom, njom ipak bave iskreni religiozni ljudi. Moj
prijatelj parapsiholog je koristio veinu tehnika holistikog zdravlja. Imao je mogunost
da se prijatno osea kada ih koristi, poto je radio uz pomo sila (demonskih) koje su
te tehnike i proizvele.

Osmo poglavlje
IRIDOLOGIJA
Oko oduvek fascinira kako filozofe, tako i lekare. Ovo sedite due se vekovima
analizira i prouava s fascinacijom. ak je i car David spomenuo stanje svojih oiju dok
je patio zbog oseaja krivice od greha sa Virsavejom, govorei: Izdade me i vid oiju
mojih.1 Gledanje u oi je sutina komunikacije i linog identiteta. Medicina je uvek
stavljala znaajan akcenat na oko tokom fizikog ispitivanja. Znaci problema sa jetrom
se mogu videti po beonjai oka (sclera), koja postaje uta. Visok krvni pritisak i dijabetes
se esto dijagnostifikuju posmatranjem mrenjae i njenih sloenih struktura.
Herpes zoster se povezuje sa bolnim iritisom, koji na kraju zavrava
hiperpigmentacijom i nekrozom duice. Kod neurofibromatoze (Fon Reklinghauzenova

18

bolest) mogu se, meu ostalim pojavama na oku, primetiti oblasti pigmentacije koje se
ponekad pogreno dijagnostifikuju kao melanoza. Tuberkuloza, dijabetes melitus,
ateroskleroza, sarkoidoza i reumatski poremeaji (Rajterov sindrom, ulcerativni kolitis,
Kronova bolest, mladalaki reumatozni artritis i ankilozni spondilitis) su meu nekim od
poremeaja i sindroma koji su previe brojni da bismo ih navodili, a za koje je potvreno
da se pokau na duici oka.2
Ovaj citat iz medicine dokumentuje injenicu da na duicu oka mogu uticati mnoge
bolesti, koje e promeniti boju ili prouzrokovati poremeaje na strukturama oka.
Zanemarujui ove fizioloke mehanizme, iridolog deli duicu na 96 zona i mnoge manje
oblasti koje su povezane sa raznim anatomskim delovima tela. Potom se postavlja
dijagnoza posmatranjem pigmentacije ovih zona. Plavo je zdravo, ali sivo ili braon znae
bolest. Iako se veina posla oko dijagnostike obavlja runim soivom, postoji i prilino
sofistikovana fotografska oprema koja se koristi za trajnu dokumentaciju. Prema Desiki
Maksvel (Jessica Maxwell), koja je napisala knjigu Veza oka i tela (The Eye-Body
Connection), osnova iridologije je neuro-optiki refleks, odnosno intimni brak izmeu
procenjenih pola miliona nervnih vlakana duice sa cervikalnom ganglijom simpatikog
nervnog sistema. Neuro-optiki refleks pretvara duicu u organsku 'tablu za graviranje'
koja belei utiske koji pristiu iz celog tela.3
Duica oka je povezana sa simpatikim nervnim sistemom, ali ona teko moe biti
nervni centar itavog tela, niti moe permanentno beleiti ivotne dogaaje. Jedna vrlo
zanimljiva studija je ve objavljena u asopisu Amerikog udruenja lekara (Journal of
the American Medical Association) 1979. godine. Dr Eli Sajmon (Allie Simon) i drugi su
iskreno pokuali da analiziraju preciznost iridologije. U cilju izbegavanja faktora linog
kontakta, za analizu su koriene samo fotografije oka. Odabrana je zona bubrega jer je
to vana zona u iridologiji, a funkcionisanje bubrega se lako moe pratiti preko nivoa
kreatinina u krvi. Pristala su da uestvuju tri istaknuta iridologa. Trebalo je da oni sa
fotografija duice odrede koji je od pacijenata imao laboratorijski potvrenu disfunkciju
bubrega, a koji su normalno funkcionisali. I tri oftalmologa su videli fotografije i
zabeleeni su njihovi rezultati.
Dijagnostika preciznost petoro posmatraa je bila neto manje od puke sluajnosti. esti
posmatra, iskusni iridolog, bio je u stanju da doe do preciznosti od 95% prilikom
odabiranja onih pacijenata koji su imali teku disfunkciju bubrega. Njegova sposobnost
da dijagnostifikuje prisustvo bolesti bubrega pribliavalo se tanosti ispitivanja preko
krvi. Ipak, u toku procesa, on je za 88% ljudi sa normalnom funkcijom bubrega postavio
dijagnozu kao da imaju bubrenu disfunkciju. Tako je njegova prividna tanost nastala
time to je davao dijagnoze bubrene disfunkcije kod gotovo svakog testiranog pacijenta.
Ovo testiranje je dovelo do zakljuka da iridologija poseduje dvostruku rizinost
postavljanja lane dijagnoze bubrene bolesti za mnoge zdrave osobe. U celini uzevi,
iridologija je pogreila u dijagnozi kod 75% osoba koje su bile veoma bolesne.
Razloga za zabrinutost ima u vezi sa nepreciznou ove dijagnostike metode. Ipak,
ponekad je ona vrlo precizna, to mogu da posvedoe mnogi pacijenti. Ukoliko ne
postoji nikakav nauno opravdan razlog za sposobnost iridologa da dijagnozira bolest, da
li je mogue da ova metodologija ima u sebi parapsiholoke, odnosno okultistike
osobine?
Metafizika sklonost onih koji se bave iridologijom je recimo oigledna u komentarima
dr Kartera.
Ovde ulaze u igru i intuitivne vetine, bez obzira na to da li elimo da to nazovemo
'parapsiholoka' sposobnost ili ne. To tek treba da se definie... ta podrazumevamo pod
'parapsiholokim'? Da li je to samo paranormalno stanje? Vrlo je lako tako ga oznaiti.
Moemo pomisliti da su ove sposobnosti samo dalji napredak svesne sposobnosti
pojedinca... jedna vrsta hipersvesnog ili ultrasvesnog stanja.4
Kurt Koh (Koch), u svojoj knjizi avolova abeceda (The Devil's Alphabet), je neto
direktniji u svojim razmatranjima.

19

Mnogi nai iscelitelji i okultisti obavljaju onu dijagnozu vie medijumski (kao
okultisti) nego medicinski. To znai da se za duicu zanimaju samo kao za medijumski
kontakt. Na ovakav nain ljudsko oko slui u psihometrijske svrhe na dosta slian nain
kao to se koriste linije na dlanu kada ih vidovnjak koristi kao materijal za kontakt ili kao
'stimulator intuicije'. Kada je ovakav sluaj u pitanju, ona dijagnoza postaje vid
proricanja budunosti. Zbog ovoga su strunjaci za onu dijagnozu esto veoma uspeni.
I zaista neki od njih sa malo ili nimalo medicinske kole u stanju su da dijagnostifikuju
bolest sa 100% tanosti.5
Iridologija definitivno poseduje okultne korene. U Maloj Aziji su pronaene kamene
ploe na kojima su naslikane duice i njihov odnos sa ostatkom tela. Haldejci iz
Vavilona, koji su klesali to kamenje, bili su poznati kao vraevi.6 Moda bismo
pomislili da su zaetnici iridologije bili ljudi poput Igneca fon Pecelja (Ignatz von
Peczely), koji je objavio svoja otkria 1881, ili Pastora Felksa koji je iveo u istom
vremenskom periodu; meutim, ovaj sistem okultnog proricanja je zapravo veoma
drevan.
To to je oko podeljeno na 96 zona predstavlja vie od puke sluajnosti. Re je upravo o
broju delova u akri treeg oka aure i okultnog sistema spoljanje energije vrsto
utemeljenog u hinduizmu.
Mi se vraamo u apsolutnu svest o Bogu preko akre treeg oka, koja ima 96 latica.
Tree oko nam, dok vibrira u smaragdno zelenoj boji nauke o istini, donosi bezgrean
koncept ljudi, civilizacija, boanskog principa... Tree oko vam uvek donosi bezgrean
koncept skice ivota, kao i mo rasuivanja dobra i zla.7
Ovih 96 latica akre treeg oka donose skicu ivota, ba kao to nam 96 zona u
iridologiji donose ivotnu dijagnozu. Slinosti su previe oigledne da bismo ih
zanemarili.
Medijumska svojstva ili natprirodna sposobnost iridologije je vrlo slina ovom to se
dogodilo u frenolokoj praksi. Uz pomo ove metode se odreuje dijagnoza preko
nepravilnih delova na lobanji jedne osobe, umesto preko duice. Doktor medicine Robert
Kolijer (Collyer) napisao je knjigu pod naslovom Psihografija ili otelovljenje misli:
analize frenomagnetizma, neurologije i mentalne halucinacije, ukljuujui i pravila za
upravljanje i stvaranje magnetnog stanja (Psychography, or the Embodiment of
Thought: with an Analysis of Phreno-Magnetism, Neurology and Mental Hallucination,
Including Rules to Govern and Produce the Magnetic State), u kojoj belei potpisano
svedoanstvo jednog svog pacijenta.
Objavljujem da je dr Robert H. Kolijer radio sa razliitim delovima moje glave za koje
frenolozi smatraju da odgovaraju odreenim sposobnostima uma. Kada bi doktor radio
sa odreenim delom ija mi je funkcija bila poznata, usledili bi i rezultati; to jest, ako
sam znao da je doktor radio sa organom za borbenost, ja bih imao elju da se svaam; ili
ako bi to bio organ za razdraganost, nisam mogao da zadrim smeh, itd. Ali kada nisam
znao koja je funkcija dela na kome je doktor radio, nije dolazilo ni do kakvih rezultata.
Za mene je ovo dokaz da se efekat koji se dobijao kada sam bio svestan funkcije dela sa
kojim se radi, zapravo dobijao time to je moj mozak podstican da proizvede rezultat
nezavisno od moje volje...8
Frenologija je postala istaknuta medicinska vetina tokom 19. veka. Zapravo,
frenologija je postala gotovo religija. Kraljica Viktorija je dala da joj frenolog pogleda
glavu deci, a Karl Marks je vrsto verovao u tu 'nauku'.9 U to vreme je izneto jasno
upozorenje protiv ovog vida proricanja zdravstvenog stanja preko povrinskog,
nefiziolokog ispitivanja.
Nauka o frenologiji, psihologiji i mesmerizmu predstavlja kanal kroz koji on [Sotona]
direktnije pristupa ovom narataju i radi sa tom silom koja treba da oznai njegove
napore pred kraj istorije ovog sveta.10 Ja verujem da danas gledamo tu istu silu na delu
dok je dobronamerni religiozni ljudi prihvataju jer pojavljivanje tog bezdunika bie po

20

moi Sotoninoj, sa svakojakim udesima, znacima i udima lanim, i sa svakim zlobnim

zavoenjem za one koji propadaju, jer ljubavi istine ne primie da bi se spasili.11
Bog nas je pozvao u ove poslednje dane da se izdvojimo iz svega okultnog i iz duhovnog
Vavilona. Poziv glasi: Idite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njezine.12
Ovo nije vreme da gledamo da se to vie pribliimo ovakvim stvarima, ve vreme da se
potpuno odvojimo. Odvojite se odmah!

Deveto poglavlje
LEENJE BILJEM
I pokaza mi reku vode ivota, bistru kao kristal, koja izvirae iz prestola Bojega i
jagnjetova. Nasred trga gradskog, na dvema renim obalama bee drvo ivota, koje raa
dvanaest rodova, dajui svakoga meseca svoj rod, a lie je od drveta za isceljivanje
naroda.1
Dok je apostol Jovan posmatrao ovaj velianstveni prizor Nebeskog grada, iskazao je
venu nadu da biljke mogu da izlee sve ovekove bolesti. Iako je ovo bila nebeska
biljna materija iji je izvor efikasnosti bila sama Boja sila, on je mogao da opie ono
to vidi jedino reima koje su on i ljudi njegovog vremena mogli da razumeju.
Anali lekarske prakse su prepuni koncepta leenja travama. Jo od pradavnih vremena
dolaze do nas prie o uspehu ovih terapija. ak i u drevnoj prozi je Vergilije opisivao
kako se divokoze izlee od uboda strele, jer instinktivno trae da pojedu biljku jasenak
(Origanum dictatamnam).2
Ebersov papirus koji datira iz perioda 1500 godina pre nae ere, detaljno opisuje brojno
bilje koje se koristi u medicinske svrhe. Postoji mogunost da je Mojsije izuavao ovu
terapiju dok se u Egiptu kolovao da postane vladar, svetenik i lekar. uveni engleski
travar Don Parkinson dokumentovao je 3800 lekovitih biljki u svom iscrpnom delu
Theatrum Botanicum napisanom 1640. Iz ove opte medicinske osnove razvila su se dva
glavna pravca u medicini. Alopatija je nastala kroz upotrebu trava koje imaju drugaije
ili suprotno dejstvo u odnosu na simptome bolesti koja se lei. Na primer, aj od vrbove
kore se koristi za sniavanje visoke telesne temperature. Doza se poveava sve dok se ne
postigne traeni efekat.
Homeopatija je krenula u suprotnom smeru. Izabrala bi se trava koja bi izazivala iste
efekte kao i simptom koji se lei. Ukoliko bi osoba patila od munine, prepisivalo bi se
sredstvo koje bi izazivalo muninu. Doza bi se umanjivala uzastopnim razblaivanjem,
ime bi se uzimalo sve manje i manje leka sve dok ne bi preostala samo energija.
Iako alopatija, ili uobiajena dananja medicinska praksa na zapadu razvija posao sa
lekovima daleko izvan doputenih granica i vrlo esto ne obrazuje pacijente u oblastima
ouvanja zdravlja, ona barem sledi prirodne zakone fiziologije umesto mistike koncepte
energije u homeopatiji. Lekari koji pokuavaju da dokau svoje predrasude ili da
prodaju svoje proizvode nikada nisu dublje razmatrali injenice o funkcionisanju tela. Za
razliku od njih, naunici prouavaju funkcionisanje tela zarad istog saznanja. Ove
rezultate ponovo proveravaju drugi istraivai i potvruju u raznim laboratorijama. Te
informacije mogu koristiti savesni lekari u cilju davanja dobre terapije ili preventivnog
zdravstvenog plana. Lekovito bilje predstavlja osnovu za mnoge farmaceutske preparate.
Digitalis, aspirin i neki analgetici imaju poreklo u herbologiji. Velike farmaceutske
kompanije poseduju timove naunika koji prouavaju narodne lekove u potrazi za
dobrom terapijom. Sve supstance u biljkama su sloene grupe hemijskih agensa. Oni ne
samo da nisu jednostavni, kako esto tvrde poklonici zdrave ishrane, nego su i mnogo
sloeniji od jednog farmaceutskog preparata.

21

... Osueni list biljke Digitalis purpurea L. odavno se koristi u leenju opakog sranog
oboljenja.. On sadri oko trideset razliitih glikozida koji poseduju izvesna kardiotonina
svojstva.3
Svaki glikozid ima sopstveni efekat, vreme, kao i trajanje dejstva. Travari esto tvrde da
je dejstvo celog lista ili korena vee od zdruenog efekta zasebno uzetih sastojaka. Ovo
tvrenje kri sve fizike zakone i ima prizvuk natprirodnog misticizma ili pojaavanja
energije.
I pored toga, trave su korisne u leenju bolesti. Ovu injenicu potvruju mnoga
pokolenja koja su uspeno koristila lekovito bilje. Mora se uloiti veliki trud da se otkrije
koji biljni lekovi mogu doneti najvie poboljanja i najmanje neeljenih dejstava na
oveka.
U ovom kontekstu, postoje trenuci kada trave ili biljna terapija mogu biti dragoceni
saveznici u zdravom ivotu. to je zdraviji nain naeg ivota, to e nam ree trebati
akutna intervencija biljnih lekova i terapija. Kada koristimo biljne lekove, bilo bi mudro
poznavati hemiju i farmakologiju bilja koje se koristi. Naalost, veliki deo podataka o
travama je ili zastareo ili nikada nije testiran. to je jo gore, neki od tih podataka su
preuzimani iz okultnih izvora. Tako travara-astrologa Nikolasa Kalpepera (Nicholas
Culpepper) sa velikim oduevljenjem prihvataju deca iz doba vodolije ili novog doba
(nju ejda). Razlog za ovakvu prihvaenost je oigledan. Njegova astroloka
objanjenja kako deluju trave dobro se uklapaju sa razmiljanjima nju ejdera. Zajedno
sa okultnim uticajem dolaze i fiziki opasne informacije. Kako Kalpeper smatra,
urevak (Convallaria majalis L.) nije otrovna biljka. Meutim, istraivanja ukazuju na
to da on sadri najtoksiniji postojei srani glikozid.
Mnoge meavine trava kod amerikih Indijanaca su napravljene tokom stanja transa sa
Velikim duhom. Druge meavine se baziraju na mistinom kineskom sistemu
balansiranja energija jina i janga. Amerikanka Elizabet Belhaus (Elizabeth Bellhouse),
tvrdi da ju je poveo duhovni vodi da stvori terapiju koju je nazvala vita florum.
Sluei se svojim intuitivnim umom, dobila je uputstvo da uzme odreene vrste trava i
cvea i da ih pomea u lek. Biljke je potom trebalo staviti iznad vode i izloiti sunevoj
svetlosti kako bi se prenelo isceljujue zraenje na vodu. Ova terapija, kako je ona
tvrdila, isceljuje telo, jer predstavlja harmonizujui agens koji otvara put psiholokom i
duhovnom rastu.4
Bahove cvetne lekove napravio je dr Bah (Bach) poetkom 20. veka. Na njega je veliki
uticaj imao dr Haneman, osniva homeopatije, tako da je on napustio zvaninu medicinu
i preao na homeopatsko leenje. Sam je priznao da je potom napustio i potragu za
naunim opravdanjem terapija koje koristi i poeo da se slui svojom intuitivnom
vetinom. Ovom metodom je otkrio da moe da osea dejstvo cvetnih biljaka ako im
samo primakne ruku. Tako izabran cvet bi potom stavljao u vodu i izlagao sunevoj
svetlosti tri sata ili ga blago prokuvao u vodi. Taj ekstrakt bi potom koristio najee za
emotivna stanja kao to su panika, strah, usamljenost, depresija i nedostatak
samopouzdanja. Kome jo treba Bog ako e cvetna voda uraditi isto? Jedan od lekova
koje je napravio bi ak pomogao i u savlaivanju preterane brinosti za dobrobit
drugih ljudi.
Mi moemo iskazati dva jasna principa u vezi sa lekovitim biljem. Prvo, ono moe biti
efikasno u sluajevima bolesti, ali ne bi trebalo da se koristi kao aj za svaki dan. Bog je
izobilno dao u vou, itaricama, oraastim plodovima i povru sve ono to je neophodno
za svakodnevno odravanje dobrog zdravlja. Drugo, treba prepisivati pojedinano bilje, a
ne viestruke meavine sumnjivog porekla.
Jedan biblijski religiozni autor iz 19. veka je napisao:
Postoje mnoge jednostavne lekovite trave koje bi nai lekari, ako bi nauili koja je
njihova vrednost, mogli da koriste umesto lekova i to vrlo efikasno. Mnogo puta su me
pitali za savet ta treba uraditi u sluajevima bolesti ili povreda, ja bih spomenuo neke od
ovih jednostavnih sredstava i veoma su se dobro pokazala.5

22

Gospod je dao odreeno jednostavno livadsko bilje koje je ponekad korisno; i kada bi
svaka porodica znala kako da iskoristi ove trave u sluaju bolesti, mnogo patnje bi bilo
spreeno i ne bi ni trebalo zvati lekara. Ove starinske i jednostavne trave bi, ako se
mudro koriste, izleile mnoge bolesnike koji bi umrli ako bi bili leeni lekovima.6
Religiozni ljudi ne bi trebalo da koriste lekove za koje znaju da e ostaviti za sobom
tetne posledice po organizam, ak i ako pruaju trenutno olakanje. Svaki otrovan
preparat u biljnom i mineralnom carstvu e, ako se unese u organizam, ostaviti strane
posledice i odraziti se na jetru i plua, dovodei do opteg poremeaja sistema.7
Otrovni preparati se svakako ne proizvode samo u farmaceutskoj industriji. Pelen
sadri toksinu supstancu koja se zove tujon. Tujon izaziva greve kod pacova, a na
ljudski mozak utie na istom mestu i na slian nain kao i marihuana. Pelen je bio
sastojak nekih alkoholnih pia dok nije zakonom zabranjen u mnogim evropskim
dravama. Pod uticajem jednog ovakvog alkoholnog pia je i slikar Vinsent van Gog
odsekao sebi uvo i poslao ga svojoj prijateljici. Vinobojka (ameriki kermes) se
preporuuje za skoro sve bolesti, jer sadri veoma toksinu meavinu saponina koja se
zove fitolakatoksin. Zbog unoenja vinobojke i njenih bobica ili lia u organizam,
umirala su deca, a odrasli su dospevali u bolnice zbog gastroenteritisa, niskog krvnog
pritiska i usporenog disanja.8 Glavna aktivna supstanca severnoamerikih biljaka
eparal (eng. chaparral, lat. Larrea divaricata) i masnog drveta (eng. greasewood, iz
roda Sarcobatus) je nordi-hidro-gua-jaretina kiselina (NDGA), snaan antioksidans, za
koji se smatralo da deluje protiv raka. I on je znatno toksian i izaziva povrede u
mezenterinim limfnim vorovima i bubrezima eksperimentalnih ivotinja.
Terapija lekovitim biljem? Svakako da, ali uz istu predostronost koju bismo imali sa
bilo kojom drugom supstancom ili lekom koji unosimo u telo.

Deseto poglavlje
KORENI METODA LEENJA
Homeopatija
Semjuel Kristijan Haneman (Samuel Christian Hahnemann) je u svom originalnom radu,
objavljenom 1796. godine, izjavio da je osnovni princip homeopatije similia, similibus
curantur, odnosno slino se slinim lei. Ako bi ovek povraao, homeopatija bi mu
preporuila travu ili neku hemijsku supstancu koja izaziva povraanje. Dr Haneman je
doao do ovog uverenja posmatrajui kako kora kininovog drveta, odnosno sirov oblik
kinina, kod zdrave osobe izaziva groznicu slinu malarijskoj. Kada bi tu koru dali
pacijentu koji boluje od malarijske groznice, dr Haneman je zapazio da bi pacijentu bilo
bolje. Iz ovog sluaja je zakljuio i pretpostavio da e ovaj metod biti uspean kod svih
bolesti. Naalost, u to vreme nije bilo proueno ni dejstvo kinina ni patologija malarije.
Ovo pogreno zakljuivanje, zasnovano na neadekvatnim informacijama i mistikim
sklonostima, dovelo je dr Hanemana do toga da poveruje da uzrok bolesti nisu fiziki
agensi, ve duhovi.
Bolest nikad ne treba posmatrati kao da negde u ovekovoj unutranjosti ili
spoljanjosti postoje tetne materije, ve kao neto to se stvara delovanjem
neprijateljskih duhova koji, poput infekcije, dovode do poremeaja instinktivnog
postojanja duhovnog (konceptualnog) principa ivota u organizmu, muei ga kao zao
duh i primoravajui ga da dovede do odreenih poremeaja i smetnji u regularnom
ivotnom toku.1
Ovo mistiko posmatranje telesne mehanike i zdravlja predstavljalo je podrku pokretu
ivotinjskog magnetizma Antona Mesmera. Najudnija osobina homeopatije jeste da je
efikasnost napitka obrnuto proporcionalna koliini aktivnog sastojka. Ovo je kao da

23

kaemo da to manje soli stavimo u hranu, ona e biti slanija. Veina kuvara bi ovu ideju
smatralo potpuno smenom. Ovu prividnu kontradikciju u odnosu na to kako stvari
funkcioniu objanjava dr Haneman jo jednim mistikim principom koji se zove
sukusija (mukanje leka). Tokom ovog postupka, dodaje se agens na specijalan nain,
to izaziva prenos energije u rastvor. Ovi principi se danas slede u homeopatskim
laboratorijama Amerike i Evrope. Sve uzorak ivotinjske, biljne ili mineralne materije
se ekstrahuje u alkoholu. To se zove matina tinktura. Potom se dodaje ezdeset
miligrama ovog ekstrakta u deset delova alkohola, vode ili eera, a onda se meavina
promuka. Iz ovog razblaenog rastvora se potom jedan deo dalje razblauje u deset
delova u novi rastvor. U nastavku ovog procesa razblaivanja jaina se poveava do sto
hiljada.
U sluaju jednog mnogo korienog leka 'Natrum Muriaticum', ili kuhinjske soli, jedan
molekul je teak 10 na minus 24 miligrama. Odatle sledi da na tridesetom stepenu
najverovatnije ne preostane nijedan molekul soli u dozi. Stoga je Hanemanovo otkrie
bilo da se mo supstance ne nalazi u materiji, ve u njenom principu. to se vie uklanja
materija, to e biti vea mo principa.2
Teko je dati adekvatan komentar na ovaj citat. Prvo, obina kuhinjska so je agens koji
se rastvara do te mere da ne preostaje nijedan molekul soli. Ukoliko sada ovaj rastvor
nije nita drugo osim vode, ta onda obavlja leenje? Odakle to dolazi ova sila?
Ovim pitanjima se bavila nekolicina biblijski religioznih autora koji citiraju same
homeopate kao odgovor.
Koncept 'ivotne sile' preovladava i u holistikom zdravlju i u homeopatiji. Marguti
povezuje homeopatiju sa Burovim L-poljima (za ivot). Dr Grej govori o sveoptoj
ivotnoj sili koja vri isceljenje i kae da ona poseduje mnoge nazive i, prana, duh,
itd. On toj sili daje skoro boansku mo, dakako, pod uslovom da je stimulie
homeopatija... Od znaaja je takoe i naglasak u homeopatiji na tretmanu koji je
usklaen sa linou, a ne sa boleu, i ovde dolazimo do jasnije i otvorenije mogunosti
za okultizam. Miod (Michaud) kae: 'U homeopatiji, mi ovo pokuavamo da uradimo,
to je razlog zbog koga moramo staviti vei akcenat na individualne razlike, a to dovodi
do interesovanja za stvari kao to su astrologija i akupunktura'.3
Dananja homeopatija esto zanemaruje vanost istraivanja porekla bolesti i faktora
prevencije i naina ivota u ouvanju zdravlja. Ovaj propust svakako nije vezan samo za
homeopatiju, poto i standardna zdravstvena zatita esto ini to isto. Najlake je
prepisati lek i ne brinuti o potrebi da se promeni nain ivota. Ova promena prioriteta
zapaena je u jednoj zdravstvenoj instituciji koja je radila tokom 19. veka. Kada je
doktorka A. dola u Zdravstveni centar, ostavila je na stranu svoje znanje i praksu iz
higijene, i prepisivala male homeopatske doze za skoro svaku bolest. To je bilo protivno
mogunostima koje joj je Bog dao.4
Za homeopatiju se veruje da lei sve od raka do alergije. Pod 'leenjem', jedan
homeopata podrazumeva oslobaanje od bolesti za ceo ivot nakon to je bolesniku data
jedna doza jednog leka (ili makar svega nekoliko lekova), a da on ne zavisi od bilo
kakvog plana aktivnosti, ishrane ili uzimanja lekova.5
Mnogi dobri biblijski religiozni ljudi trae pomo homeopata, ali je tu u pitanju prevara.
Zbog njenog porekla i povezanosti sa okultnim vetinama preporuujemo da ne hodate
onde gde se i aneli boje da idu.
Hiropraktika
Jo jedan ovek na koga su veoma uticali Anton Mesmer i ivotinjski magnetizam bio je
D. D. Palmer, osniva hiropraktike terapije. Kao samoproklamovani magnetni iscelitelj,
Palmer je bio kolega sa Finijasom Kvimbijem (Phineas Quimby), koji je osnovao
Pokret nove misli sredinom 19. veka. (Kvimbi je iscelio i Meri Bejker Edi (Mary

24

Baker Eddy), koja je osnovala kult takozvane Hrianske nauke.) Ovo mistiko
udruenje je podstaklo Palmera da osmisli koncept da ivotna sila prolazi kroz nerve
kimene modine koji idu uz kimeni stub. Otud bi po ovoj teoriji nepravilno nametanje
kime zaustavilo tok vitalne snage. Tano je da nervi sa elektrinim potencijalom
zaista izlaze iz kime, ali to svakako nije sluaj sa ivotnom silom ili duhom.
Za dananjeg hiropraktiara (kostolomca, prim. prev.) veoma je bitno pravilno
nametanje kimenog stuba. Za obinog posmatraa i mnoge hiropraktiare ovo
nametanje poinje i zavrava se pomeranjem i telesnom mehanikom. Meutim, koreni
ove vetine se nalaze duboko u okultnoj nauci. Sin D. D. Palmera bio je bioenergetiar
B. D. Palmer, koji je najvie uradio na tome da iz studija svoga oca razradi sistem
leenja. On je iskazao koja je funkcija uroenog, odnosno mistikog duhovnog vodia.
Dok sam pokuavao da se izvuem iz ovih dilema, ponovo sam pogledao u osnovni
hiropraktiki koncept 'uroenog'. Ova filozofija je isticala da je prvenstveni izvor
energije ili vitalne snage ('uroeno') usmeren kroz nervni sistem... 'uroeno' je bilo snaga
koja je odravala u funkciji komplikovani autonomni sistem. Ono je bilo Beskonaan
ivot koji se izraavao kroz pojedinca tokom odreenog perioda vremena i prostora.6
Pacijentovo uroeno moe da komunicira sa isceliteljevim uroenim i kau da tad
nastupa jae isceljenje. Neki hiropraktiari kau da putaju da im misli teku zajedno sa
uroenim, to im pomae da saznaju gde treba da vre masau ili nametanje
ekstremiteta. To uroeno zadaje velike brige svakom ozbiljnom oveku. B. D. Palmer
pripisuje svoja dostignua svome uroenom ili unutranjem kolegi. Zapravo, kada
govori o svojim dostignuima, on uvek koristi zamenicu mi. Ja nisam nita postigao.
Ja nita ne radim. 'Uroeno' obavlja posao.7
Moramo mnogo da pazimo da ne oznaimo svaku hiropraktiku terapiju kao okultnu.
Ipak, budui da na polju hiropraktike postoji mogunost okultnog uenja i terapije, bilo
bi mudro znati koja je filozofija vaeg iscelitelja.
Zapadna medicina
Moda niste znali, ali i zapadna medicina ima poreklo od koga e vam se dii kosa na
glavi. Kaducej, odnosno simbol medicine, predstavlja svakodnevni podsetnik da je i
zapadna medicina takoe duboko ukorenjena u okultnoj nauci. Tot, Hermes i Merkur
(bogovi Egipta, Grke i Rima) su identini sa Hamovim sinom Husom. Kao vladalac
drevne Mesopotamije, Hus je uveo osnovne koncepte magije, koja je kasnije prihvaena
kao sastavni deo vavilonskih misterija.8 Prvi lekari su bili alhemiari. Oni su
pokuavali da pretope osnovne metale u zlato, crno u belo, kao i dobro sa zlim. ak i
njihova aparatura za destilaciju bila je u obliku isprepletene zmije. Kaducej sa jednom
zmijom potie od boga Asklepija, koji ima neto bolju reputaciju od ostalih bogova.
Biblijska knjiga Otkrivenje osuuje vraare (magove), to je obuhvatalo one koji se
bave alhemijom, magijom i vetiarenjem. Grka re za aranje, pharmakeia, predstavlja
termin iz kog se izvodi re farmacija.9 Iako ne moemo osuditi svaki lek, zanimljivo je
da su dananji lekovi meavina dobrog i loeg. ak i letimian pogled u prirunik za
lekove pokazae da se oekivana vrednost leka mora posmatrati u svetlu njegovih
neeljenih i tetnih efekata. Nasuprot tome, preventivni ivotni pristup zdravstvenoj
zatiti koju je Bog uspostavio nema nikakvih neeljenih efekata. Takav pristup dovodi
samo do dobrih i zdravih rezultata po telo, um i duh. Na nau sreu danas, neki nemaki
lekari su se okrenuli od mistike medicine pred kraj 19. veka i uspostavili racionalnu
kolu medicinske nauke. Anatomija, fiziologija, patologija i hemija su postale osnova
za zapadnu medicinu. I mada je postala prilino mehanika, i svakako daleko od
holistike, ona u preteranoj meri nastoji da se oslobaa od duha. Upravo je ovaj
nedostatak duhovnih i drutvenih aspekata ivota poveo mnoge ljude da potrae
alternativnu terapiju. Uprkos ovoj slabosti, zapadna medicina je sa svojim fokusom na

25

objektivne ivotne injenice omoguila da se funkcije u telu tano proue i da mistiki

koncepti imaju manji uticaj.
Kao to moemo brzo primetiti, ne postoji savrena terapija. Iz ovog razloga moramo
paljivo tragati za vidovima terapije koji e uvaavati Boga i koji nee nanositi tetu delu
Njegovih ruku.
Postoje mnogi naini da se bavimo vetinom isceljivanja, ali je samo jedan priznat sa
Nebesa. Boji lekovi su jednostavni agensi iz prirode koji svojom jainom nee iscrpsti
ili oslabiti sistem. ist vazduh i voda, higijena, pravilna ishrana, istota ivljenja i vrsta
vera u Boga su lekovi zbog ije nestaice umire na hiljade ljudi, a ipak ovim lekovima
istie rok trajanja, jer njihova pravilna upotreba zahteva rad koji se ljudima ne
dopada.10

Jedanaesto poglavlje
SAMOPOMAGANJE
Denis ima 35 godina i na odgovornoj je poziciji na poslu. Udata je i ima dvoje dece, od
10 i 14 godina. Deca su joj pametna i napredna. Njen suprug je advokat i ima puno posla.
Denis ima glavobolje, i to veoma jake. Bol je ponekad toliko jak da je pomiljala na
samoubistvo. Deca su stalno u pokretu i troe njeno vreme i energiju. Suprug joj je u
srednjim godinama i nema mnogo vremena za kuu ili za nju. Sada mora samu sebe da
podupire u svojoj profesiji ili da se povue iz estoke konkurencije za napredak u njenoj
firmi. Probleme sa glavoboljom ima ve dve godine. Nekako je nala vremena i otila
kod skoro svakog doktora specijaliste u gradu. Ni rendgen, ni skeniranje mozga, ni
testovi elektrine provodljivosti miia nisu nita pokazali. Obeshrabreni lekari su
napisali mnoge izvetaje i ne znaju odgovor na ovaj problem. Svako e samo slegnuti
ramenima i rei: Svi rezultati su ti u redu, Denis.. Ali taj bol... on i dalje ne prestaje.
Niko nee da stane da popria o bolu ili o osobi koja samo to se ne onesvesti od bola.
Koga briga za rezultate? misli ona. Zar ba nikog nije briga za mene?
Denis ne ide u crkvu, ali ima nekoliko prijatelja koji idu. Oni kau da se mole za nju, ali
ona ne zna sa sigurnou ta to znai. Ono to zna je da ta god da je u pitanju, za nju to
ne funkcionie. ak je i sama pokuala sa nekoliko molitvi. To joj se inilo bezveze,
skoro kao da pria sama sa sobom.
Jednoga dana je na poslu firma dovela strunjaka za ljudski potencijal koji se obratio
zaposlenima. On je, do odreenih detalja, govorio o odnosu izmeu misaonih procesa i
produktivnosti. Ovo se razlikovalo od parole potrudi se malo vie, koju je tako esto
ranije sluala. Poruka koju je sada sluala se vie ticala toga kako da se opusti i pusti
svoj unutranji ego. Samoostvarenje je bio cilj koji treba dostii, jer unutar vas postoji
potencijal uspeha i moi, ukoliko mu dopustite da sazri. Sve to je zvualo tako lako i
svakako je bila dobra vest za enu koja se oduvek trudila malo vie u svemu, poev
od posla domaice pa do uveanja profita korporacije.
Posle nekoliko sedmica srela je jednu divnu enu odnekud iz korporacije koja ju je
pozvala na seminar o udima. Rene kao da je takorei sve to imala u sebi. U njoj je
bilo topline i samopouzdanja kojima se Denis divila. to se tie teme o kojoj je bilo
rei, svakako da bi joj dobro dolo jedno udo. Sam seminar ju je iznenadio. Odravao
se u kui, a ne u nekoj hladnoj i formalnoj sali za sastanke. Atmosfera i toplina u grupi
su bili neto za ta se njena pregladnela duhovna priroda brzo zagrejala. Ti ljudi su sebe
nazivali brinim. Otvoren stav, pun nade, koji je svako imao, njoj se inio skoro kao
religija, iako su tu bili prisutni ljudi svih religijskih ubeenja. ula je za druge ljude ija
je bolest iezla kada su stekli odreen nivo svesti.

26

Poto kao da joj nita drugo nije pomagalo, ona se otisnula u ovo novo iskustvo sa
uobiajenim entuzijazmom. U toku ovih skupova koji su se odravali jednom sedmino,
nauila je za ivotno jedinstvo. Tu je nauila i da smo mi deo velike celine. Nita se
nikada ne gubi. Ovo joj je pruilo oseaj pripadnosti i kao da je davalo odgovor na
uporno pitanje o tome ta se deava kada ovek umre. Poela je da ita neke od knjiga
Kublera Rosa o smrti i umiranju. Mistika iskustva o odlasku izvan tela su joj bila
naroito fascinantna, poto je odrasla u strogo mehanikom okruenju koje nije mnogo
razmiljalo o duhovnim stvarima.
Imala je mnogo toga da proita. Naroito joj se sviala ideja da postoje mnogi putevi
koji vode u istinu. Evo jednog primera ime se njen um hranio.
Mnogi su putevi ka gori prosvetljenja. Ali, kada putevi dou na njen vrh, svi se sustiu
u shvatanju da je istina jedna. To jest, u trenutku kada 'ego umire, a mi se ponovo
raamo u ivot, u stvarnost'. U prosvetljenom stanju ete otkriti da niste samo putnik,
ve ste i put i gora.1
U njen ivot je poeo da dolazi novi oseaj snage. Mislila je da sve ovo izvodi snagama
sopstvenog uma, u sprezi sa kosmikom sveu. Oseala je kao da ivot tek poinje.
Verovatno najpresudnija stvar koju treba shvatiti je sledee: vrednost mistikih i
transformativnih stanja nije u stvaranju nekog novog iskustva, ve u oslobaanju od
iskustva. To jest, u oslobaanju od egocentrine svesti koja doivljava ivot sa suene i
sebine take gledita u prilog slobodnoj, nesputanoj perspektivi mudraca koji zna da je
on zapravo beskonanost koja funkcionie kroz konanu formu.2
Glavobolja je nestajala! Tamo gde je savremena tehnika medicina doivela poraz, njen
novootkriveni sistem verovanja je doivljavao udesne uspehe. Meutim, postojala je
jedna stvar u njenom ivotu koja nije htela da se promeni. Nije mogla da ostavi puenje.
Mu joj je govorio da joj nedostaje volje za to. Kako je sada uopte mogla da doivljava
frustraciju u potrazi za kompletnim zdravljem i unutranjim prosvetljenjem?
Jednoga dana je potom primila brouru koja je opisivala program za odvikavanje od
puenja u oblinjoj hrianskoj crkvi. Zato da ne? Nita je nije kotalo da proba. Prvo
vee u crkvi je osetila toplinu linog kontakta sa ljudima slinu onoj koju je osetila na
seminaru udo. Kasnije je, tokom veernjeg programa, prola kroz niz relaksacija u
sklopu terapije uma. Ovo je ranije mnogo puta uradila kada bi htela da se dovede u stanje
vie spoznaje, i tehnika joj je bila veoma poznata. Mogla je i da kae ko je imao iskustva,
a ko ne. Neki su ispoetka imali problema da se opuste i puste ego. Ipak su ubrzo
nauili da reaguju na blago svetlo i duboki, melodini glas svog voe. Svakog uesnika
su uveravali da e stvarno prestati sa puenjem, samo ako nastavi sa ovim izuzetno
uspenim programom.
Na narednom skupu bio je emitovan film o moi pozitivnog miljenja. To je svakako
delovalo da je u skladu sa onim to je uila na poslu i na seminaru o udu. Prvenstvena
poenta filma je bila da moete da uradite upravo ono to sebi odredite kao cilj. Nakon tog
filma, jedan prosedi stariji gospodin je najavio neobavezni deo programa. Veina
uesnika je ostala i na ovom delu, koji je govorio o duhovnoj snazi. O molitvi je bilo
rei kao o metodu ili tehnici meditacije. Ritualistiki, vi biste se arko pomolili za neto,
verovali to jae moete i uverili se da se to zaista i desilo. Takoe su rekli da pomae i
vizuelna predstava Boje sile. To je mogla da shvati, ali joj malo nije bilo jasno zato je
to bilo neobavezno ili zato je bilo potrebno, ukoliko su ve koncepti predstavljeni u
filmu bili dovoljni. U svakom sluaju, nauila je da prihvati ostale na njihovom putu ka
istini. Moda je hrianima trebalo samo malo vie pomoi.
Kako bilo da bilo, stvarno je ostavila puenje. Vrlo se radovala sebi samoj to je
prevazila jo jednu prepreku u ivotu. Bio je dobar oseaj drati stvari pod kontrolom i
znati da njen um moe da uradi skoro sve. Kroz ovo iskustvo smatrala je da su joj novi
prijatelji hriani pomogli da doe do jo jednog stanja prosvetljenja.
Oko nedelju dana nakon to je zavrila sa programom za odvikavanje od puenja,
navratio joj je u posetu mlau brani par iz crkve. Bila je srena to je opet u drutvu tih
27

ljudi. Tokom razgovora, pitali su je da li bi htela da sazna vie o Isusu Hristu. Denis je
dodue ve znala za Isusa Hrista. On je bio jedan od Oeva vaznetih na nebo, koji je
koristio metod prosvetljenja da bi iveo ivotom koji predstavlja primer za sve nas.
Toliko je nauila na seminaru o udima. Tako je ona sa izvesnim strahopotovanjem i
radoznalou pristupala toj tematici dok joj je mladi par itao o Isusu koji je umro za
nas. Muenitvo je delovalo kao krajnje nitavilo i ona je ostala impresionirana. Od
silnog entuzijazma, mladi par je pogreno shvatio njenu otvorenost kao da je voljna da se
spasi. Uveravali su je da je sve to treba da uradi da prizna da je grenik, zatrai
oprotaj i poveruje. Za nju su ti termini bili potpuno strani. Samo to je ostavila
puenje, a sada su jo hteli od nje da prizna da je grenik, jer treba da se spasi.
Nedavno su je prole sve glavobolje time to se uklopila sa jedinstvom univerzuma.
Postala je ja jesam. Njen uspeh na poslu se znaajno poboljao. Postala je bolja majka
i supruga. A sada su ovi ljudi hteli da joj prue spasenje. Sve je to zvualo malo udno.
Na hrianskom programu za odvikavanje od puenja je nauila da se ak i najupornije i
najtee navike mogu pobediti uz pomo ovekove volje. Pribravi se i zauzevi stav
pratanja koji je nauila na seminaru o udima, mirno je otpratila hriane do vrata.
Nisu joj bile potrebne nikakve njihove negativne vibracije sa ovim priama o grehu.
Ovaj scenario je samo jedan od primera upada u nau kulturu od strane brojnih filozofija
samopomoi i grupnih terapijskih skupova. Taj scenario je sveprisutan, od radnog mesta,
pa sve do oblasti medija i zabave. ak i hrianska crkva naalost sledi istonjake
puteve pokuavajui da svoje programe sekularizuje napravi i humanijim i
podesnijim za dananje drutvo.
Razlog zato smo mi kao hriani toliko prijemivi za pokret samopomoi i to ga ak
uvodimo u naa uenja i komunikaciju sa svetom stoji u tome to smo zaboravili zato je
Hrist uopte doao na planetu Zemlju. Na centar shvatanja stvari ne odlazi dalje od nas
samih. Na Boga gledamo kao na maioniara koji samo eka na nas da od Njega
zatraimo sledei trik. Mi moda hoemo da budemo lepi, bogati i pametni, ali se
Njegova volja za nae ivote moe prilino razlikovati od naih elja.
Kelvin Miler (Calvin Miller) je kratko i jasno napisao: Ne tako davno je u knjizi pod
naslovom Pomolila sam se da smram! (I Prayed Myself Slim!) bila ispriana pria o
debeloj 'Pepeljugi' koja je bila zarobljena u sopstvenom telu. Poto je duhovnost bila u
trendu, ona se zbog svoje preterane teine obratila Hristu i On joj je pomogao da smra.
Preko noi se pretvorila u predivnu princezu, koju su prieljkivale najlepe neenje u
gradu. Bog ju je izbavio da ne stoji po strani u drutvu i slavno je ubacio u brzi kolosek
ivota! Ona se, naravno, za sve zahvaljivala Bogu. Moda je ta devojka trebalo da se
zapita: 'Da li Bog uopte hoe da mu se zahvaljujem za tako neto?' Bog zaista od nas
eli da ga proslavimo Sina i da pobegnemo iz zatvora od nas samih. Uprkos tome, novo
hriansko samoljublje insistira na tome da je hristijanizovan ego adekvatan centar
ivota.3
U zapadnom svetu postoji jedna komercijalna oblast koja koristi hrianstvo kao svoj
front. Jedan veliki sistem marketinga koristi biblijske izraze i koncepte u cilju promocije
sopstvenog egoizma, bogatstva i moi. Fil Kerns u svojoj vanoj knjizi Falsifikovanjem
do uspeha (Fake It Till You Make It), govori o predavanju gde je vodei distributer
govorio o tome kako je Bog postavio marketinki plan za Mojsija.
I Mojsije je slegao ramenima, a Bog je poeo da mu opisuje obeanu zemlju: 'A evo
kako e tamo da stigne', a potom se iza Boga misteriozno pojavila bela tabla. On je
uzeo magini marker i na tabli nacrtao veliki krug, rekavi: 'Ovo si ti, Mojsije', a potom
je nacrtao liniju sa krugom na vrhu i rekao: 'JA SAM TVOJ SPONZOR!' 4
Pored ovakvih bogohulnih triarija, postoji i koncept koji kae da ako sanjate i
falsifikujete sve dok ne uspete, onda moete da uradite bilo ta. Mo pozitivnog
miljenja je ta koja ui da moete da uradite apsolutno sve, jer se snage nalaze u vama i
nije vam potrebna nikakva druga mo zbog vaeg uroenog potencijala.
Kao rezultat ovog nejasnog, egocentrinog rezonovanja, mnogi religiozni ljudi nisu
sigurni ta se dogaa sa ljudima kada umru. Ideja da ovek zapravo ne umire prilikom
28

smrti ve da ulazi u nekakav mistian duhovni svet bilo za nagradu ili za kaznu, u
saglasnosti je sa hinduistikim konceptom reinkarnacije. Monistiki pogled na pokret
samopomaganja ui da je ovek nekako u kontaktu sa univerzalnom silom i
stvorenjima. Stoga ovek nikada stvarno ne umire, ve se prebacuje sa jednog nivoa
bia ili energije na drugi. Bez vrstog temelja u okviru Biblije, mnogi religiozni ljudi
su podloni supranormalnim iskustvima. Biblija jasno kae: Jer ivi znaju da e
umreti, ali mrtvi nita ne znaju.5 Kad bismo se samo vrsto drali objektivnog prikaza
univerzalnog poretka u Bibliji, bili bismo manje podloni Sotoninoj klopci.
Isus Hrist je doao na Zemlju zbog jednog cilja, a to je isceljenje prekinutog odnosa
izmeu Njegovog naroda i Njega. Pitanje ne treba da glasi 'ta ja mogu da uinim?', ve
'ta mogu da postanem kroz Boju silu?'
Kako nam je boanstvena sila Njegova darovala sve stvari koje trebaju ivotu i
pobonosti, poznanjem onoga koji nas pozva slavom svojom i krepou svojom, kroz
koje nam se daju najvea i najdragocenija obeanja, da preko njih i vi dobijete deo u
Bojoj prirodi, izbegavajui pokvarenost svetskih elja.6
Jer su svi sagreili i lieni su slave Boje.7 Svi su odvojeni od Boga zbog greha, sve
dok se ne donese odluka da se ponovo uspostavi ta veza sa Njim. injenica da se ne
mora nita URADITI da bi se zasluio ovaj dar potresa samu sr pokreta samopomoi.
Ona iz temelja udara na egocentrinu metodologiju i mrvi ovekov ponos. Da bi ostalo
verno svome nazivu, biblijska religija se onda mora odvojiti od svega to ima prizvuk
humanizma i potovanja uroenih ovekovih moi. Umesto toga, Bog nam sada prua
silu da unesemo promene u ivot. Izmeu Tvorca i tvorevine postoji odnos koji donosi
rod ljubavi, samokontrole i spremnosti da budemo ono to Bog ima u planu.
Ali ko si ti, ovee, da se s Bogom prepire? Hoe li lonac od gline kazati onome koji
ga je nainio: 'Zato si me tako nainio?' Ili zar lonar nema vlasti nad glinom, da od
jedne guke naini jedan sud za ast, a drugi za prostu upotrebu?8
Dok ovek ne naui ovo, reakcija na privlanu Boju silu e mu biti slabija jer e
pokuavati da sve radi po svome. Spasavanje ljudi od srane bolesti, puenja i alkohola
uz pomo tehnika koje je osmislio Sotona e dovesti sinove oveije do toga da budu
zatvoreniji za Boju silu. Da, imaete oseanje da ste zdravi, ali ete biti veno
izgubljeni.

Dvanaesto poglavlje
PREGLED
Niko nije u veoj opasnosti od delovanja zlih duhova od onih koji, i pored otvorenog i
obimnog svedoanstva Biblije, poriu postojanje i delovanje avola (Sotone) i njegovih
anela. Sve dok nismo svesni njihove prevare, oni e biti u nezamislivoj prednosti;
mnogi sluaju njihove predloge, a sami misle da slede diktate svoje sopstvene mudrosti...
Nema nieg drugog ega se veliki prevarant toliko boji nego da emo se upoznati sa
njegovim planovima.1
Neki ljudi s mirom govore da ne treba troiti vreme i snagu na gledanje u falsifikat.
Ako samo budemo govorili istinu, zlo e se pobrinuti samo za sebe, kau oni. Kada
ujem da se biblijski teolozi bave iridologijom i sretnem religiozne ljude koji se ue
okultnoj vetini bihejvioralne kineziologije i mistike refleksologije, vreme je da se uradi
vie od propovedanja istine. Vreme je da se oglasi upozorenje. Mi smo lakoverni,
nezreli u poznavanju Boje rei i dezinformisani o Bojem pravom planu zdravlja. Kroz
maglu se seamo da su lekovi loi, a da su prirodne stvari bolje. Sa umovima koji su
zamraeni neodmerenim navikama i razuzdanim strastima, mi pruamo ruke neemu to
je holistiko i brzo, nekom novom aju od trava ili homeopatskoj tinkturi koja e brzo

29

promeniti nau energiju, a da moda neemo morati da promenimo nain ivota. Naa
telesna priroda puna ponosa voli da joj se zagolica mata idejom o poveanju naeg
linog potencijala i oseaja kontrole iskljuivo pozitivnim razmiljanjem i
vizuelizacijom ega kao dobre osobe bez bilo kakvog priznanja naeg stvarno srozanog
stanja i sile Boje koja bi promenila ovekovo srce.
U stara vremena su Boji proroci ukazivali na klopke u vezi sa neznaboakim i
okultnim obiajima.
Kad ue u zemlju koju ti Gospod, Bog tvoj, daje, ne ui se initi gadna dela tih naroda.
Neka se ne nae u tebe niko koji bi vodio sina svoga ili ker svoju kroz oganj, ni vraar,
ni koji gata po zvezdama ili po pticama, ni uronik, ni baja, ni koji zaziva duhove, ni
opsenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako ini, i za takve gadosti
Gospod, Bog tvoj, tera te narode ispred tebe. Budi savren pred Gospodom, Bogom
svojim.2
Jedan religiozni pisac je osudio pokret holistikog zdravlja sredinom 19. veka.
Na hiljade ljudi propada pod uticajem filozofije frenologije i ivotinjskog magnetizma i
odlazi u nevernike... Neki e biti u iskuenju da ova uda prihvate kao da su od Boga.
Bolesni e biti isceljivani pred naim oima. uda e se izvoditi pred nama. Da li smo
spremni za iskuenje koje nas eka kada se lana Sotonina udesa budu jasnije
pokazivala?... Svi sada moramo da vodimo rauna da se naoruamo za borbu u koju
uskoro moramo stupiti. Na tit protiv Sotonine sile e biti vera u Boju Re prouavanu
uz molitvu i primenjenu u praksi, i uz njenu pomo emo izvojevati pobedu.3
Ova upozorenja imaju vanost i danas. I danas se koriste iste metode i tehnike
holistikog zdravlja. ivotinjski magnetizam se u poetku zasnivao na prouavanjima
astrologije. Mesmerizam je bio vrlo slian dananjoj terapiji dodirom i kineziologiji.
itanje aura i primena akupunkture i refleksologije povezani su sa elektrinom
strujom. Iridologija je slina frenologiji. Pokret ljudskog potencijala se nita ne
razlikuje od nauka uma iz ne tako davne prolosti.
Ako Sotona moe da tako zamagli i prevari ljudski um, da smrtnike dovede do toga da
misle da u njima postoji uroena sila kojom se postiu velika i dobra dela, oni onda
prestaju da se oslanjaju na Boga da za njih uini ono za ta oni misle da imaju snage u
sebi samima da urade.4
Interesovanje za ove oblasti moe imati dalekosene i vene posledice. Sada vie niko ne
prie savetniku ili iscelitelju, a da pre toga ne sazna njegov pogled na svet. Tako se
ovek nesvesno moe otvoriti za okultnu nauku. Opsednutost demonima je posledica
korienja starijih mistikih metoda isceljenja od pre sto godina.
Sotona esto pronalazi monu podrku za zlo u sili kojom je jedan ljudski um u stanju
da deluje na drugi... Isus je vrlo esto u vreme svoje zemaljske slube sretao svog
neprijatelja u ljudskom obliju, kada je Sotona kao neisti duh obuzimao ljude. Sotona i
danas obuzima umove ljudi... Dok ljudi duhovno spavaju, neprijatelj obavlja svoje delo
bezakonja.5
Hajde da sada sumiramo opte karakteristike holistikog zdravlja.
ENERGIJA: To je stalna tema. Zovu je raznim imenima. Indusi je zovu Prana.
Taoizam i drevna kineska medicina je zovu i ili ki. D. D. Palmer, osniva
hiropraktike, nazvao je istu energiju uroeno. Franc Anton Mesmer koristio je termin
ivotinjski magnetizam, dok polineanski vraevi govore o mani. Parapsiholozi je
zovu bioplazma. Dord Lukas iz Zvezdanih ratova je naziva silom. Ali kako god da
se zovu, to su sve Sotonine elektrine struje. uvajte se tehnika za koje kau da
balansiraju ili uveavaju energiju ili vibracije.
POGLED NA SVET: Monizam i panteizam su preovlaujue filozofije holistikih
iscelitelja. Obeavaju vam da ete postati deo kosmike celine, odnosno samo-Hrist.
Praktino moete postati svoj sopstveni bog. Ma koliko privlano ovo zvualo, daleko je

30

od istine. Jedinstvo celog sveta je moda uzvien cilj, ali se on nee dostii bez pravog
Boga, Isusa Hrista.
IVOT POSLE SMRTI: Reinkarnacija predstavlja stalnu temu. Neki vid ivota posle
smrti u razliitim duhovnim ili fizikim formama se mora ubaciti u nauku o holistikom
zdravlju kako bi se dao odgovor na metafizika pitanja koja ovek neizbeno postavlja.
SEMANTIKA: Dobro pazite na rei. One moda ne znae ono to vi mislite da znae.
Evo jednostavnog renika nove misli koji moda poseduje neke umanjene varijante
termina zavisno od tehnike do tehnike.
1.
Hrist: Individualizovan u oveanstvu, savren ovek u svakom od nas;
Isus Hrist iz Nazareta je samo jedan primer Hrista.
2.
Smrt: Iluzija i prevara lanog verovanja. Poto je prava ovekova priroda
um koji je sastavni deo Uma Bojeg, ne postoji nikakva smrt. Smrt je samo prilika za
duhovni napredak.
3.
Bolest: Poremeaj u unutarnjem duhovnom telu koji se samim tim
manifestuje u spoljnom, fizikom. Izvor poremeaja moe biti na primer lano
verovanje, pogreno razmiljanje ili nepoznavanje nae prave prirode. Ovo stoji u
istaknutoj suprotnosti sa uzrono-posledinom vezom bolesti, to se ui u raznim
naukama, npr. u bakteriologiji.
4.
Bog: Iako se o Njemu govori u linim terminima, Bog se pre svega
smatra bezlinim principom. Bog je Prauzrok, Sutina, Duhovni Um, ivotni Princip,
Krajnja Sutina iza svih stvari. Univerzum predstavlja manifestaciju Bojeg tela i misli.
5.
oveanstvo: Svaka osoba predstavlja individualizaciju beskrajnog
Bojeg Duha, odnosno inkarnaciju Boanskog Uma. Iako se Boje i ovekovo bie
razlikuju po stepenu, ta bia su po svojoj sutini identina.
6.
Spasenje: Realizacija nae boanske prirode i savrenog samo-Spasenja
zavisi ne od line vere u rtvu Isusa Hrista, nego od poznavanja nae prave prirode i
pravilnog dranja duhovnih zakona (pravilno miljenje). Spasenje je univerzalno, poto
je ono cilj ka kome se kreu svi ljudi u procesu duhovnog napretka.
7.
Greh: Odvojenost od Boga, koja se uobiajeno smatra definicijom greha,
ovde se smatra pogrenim verovanjem. Takva zabluda u glavi otvara vrata zlu, bolesti i
smrti, i smanjuje mogunost posmatranja sopstvenog ega kao individualizacije Bojeg
Uma.
8.
Pseudonauno: Uvek e postojati nekakvo objanjenje kako neto
funkcionie. Objanjenja se esto izraavaju naunom terminologijom koja moe zvuati
verodostojno. Uzmite na primer citat knjige Irvinga Ojla (Oyle) pod naslovom Vreme,
Prostor i Um (Time, Space, and the Mind) u Holistikim isceliteljima: Ideja o
identitetu materije i energije poseduje enormne implikacije za sve lekarske profesije.
Ona nam prua teorijsku osnovu sa koje moemo razmatrati terapeutske metode, kao na
primer akupunkturu, koje imaju za cilj vraanje normalnog telesnog stanja putem
manipulacije tokovima kosmike energije. Ukoliko su materija i energija zaista
komplementarna stanja pojedinanog entiteta, onda moda nije preterano postaviti
hipotezu da radom sa energetskim nivoom moemo da dovedemo do promena u materiji
fizikog tela.6 ta je ovde reeno? Uopte nije ni bitno, sve dok ima nauni prizvuk i
dok vas uverava da je re o modernoj misli koja zavreuje vae poverenje.
Mnogi naivni ljudi misle da je bilo ta to nekom pomogne dobro i da oigledno dolazi
od Boga. Ova pretpostavka se zasniva na nepoznavanju Biblije koja jasno kae:
Pojavljenje tog bezdunika bie po moi Sotoninoj, sa svakojakim udesima, znacima i
udima lanim, i sa svakim zlobnim zavoenjem za one koji propadaju, jer ljubavi istine
ne primie da bi se spasli.7
Tako se Sotona za prevaru slui dobrim dogaajima sa lanim metodama.

31

Koji se kriterijumi mogu koristiti za razdvajanje istine od lai?

1.
Odakle sve dolazi? Drugim reima, koji je izvor? Ima li koren u
misticizmu? U ta je verovao osniva? Kakav je bio njegov ivot?
2.
terapije?

Koje drutvo upranjava tu tehniku? Ko je koristi i koje su joj druge

3.
Koji je konani pravac u kome ide terapija? Da li ide ka Isusu Hristu ili
od Njega? Da li mi je Isus jo uvek potreban kao Spasitelj? Ili sam moda postao svoj
sopstveni spasitelj?
4.
Da li sledi poznate zakone fiziologije? Veoma je vano prouavati
fiziologiju ili metode rada koje opisuju oni koji ne uestvuju u terapiji. Retko kad je
pouzdano objanjenje koje daje onaj koji zagovara svoju tehniku i koji zarauje od svog
proizvoda ili metode. Postoje neka vrlo ubedljiva objanjenja o toksinima, blokerima
i deficijenciji koji u svetlu prave fiziologije nemaju gotovo nikakvo znaenje.
5.
Ko je zasluan za izleenje: sama tehnika ili Bog? Ove definicije i
kriterijumi mogu posluiti kao vodi za iskrenog tragatelja za istinom. Postoji mnotvo
dodatnih tehnika holistikog zdravlja koje morate analizirati pre nego to pustite da ih
primenjuju na vama.
Preklinjem vas da ponete da sklanjate iz ivota svako delo koje Bog ne odobrava.
Pribliavamo se kraju zemljine istorije; bitka je iz dana u dan sve ea.8
Nema vie vremena za oputenu zanimaciju za vetine koje bi mogle odvesti oveka u
duhovno destruktivni ivot. Sledee poglavlje uvodi bezbedan plan za ouvanje zdravlja
u kome svako moe slobodno uestvovati.

Trinaesta glava
ZDRAV IVOT
ta nam preostaje? Tradicionalna, ortodoksna medicina kao da je izdala nae poverenje u
njen mehaniki i obezlieni pristup. Alternativne terapije poseduju neobino, demonsko
poreklo uprkos uravnoteenijem pristupu ljudskom biu. Gde da se obratim za pomo?
ta je istina? Pozivamo itaoca da paljivo proui sledei plan za dobro zdravlje.
POVERENJE U BOGA: Imuni sistem predstavlja bedem u borbi protiv bolesti. Bog je u
nae telo postavio ovaj sloeni i od ljudi nedovoljno proueni sistem organa da bi nas
zatitio od opasnosti iz okruenja koje nam je dao za ivot. Ovaj sistem je osmiljen da
nas zatiti od svega, poev od raka pa do obine prehlade. On pravi razliku izmeu
proteina naeg tela i proteina hrane koju jedemo i drugih supstanci sa kojima dospevamo
u kontakt. Imuni sistem se sastoji od slezine, kotane sri, grudne lezde, limfnih sudova
i viestrukih slojeva limfnog tkiva po itavom telu. Vrlo je zamren i isprepleten sa
drugim sistemima organa, pa ak i sa mozgom.
Kristofer V. Staut (Christopher W. Stout) i Leri D. Blum (Larry J. Bloom) sa
Univerziteta u Koloradu su dokazali da je nervozan i napet student mnogo podloniji
prehladama.1 Stres u glavi poveava ak i nivo holesterola u krvi. Bernard Lin (Linn) sa
Univerziteta u Majamiju je otkrio da nivo belih krvnih zrnaca opada kod onih koji su u
alosti zbog preminulog branog druga.3 Krivica je vid razdvajanja slian alosti. Nai
grehovi i pobuna protiv Boga definitivno izazivaju oseaj odvojenosti od Njegove sile i
prisustva. Postoji mogunost da imuni sistem oslabi zbog oseaja krivice. Ovo ne treba
da nas iznenadi, jer je David u Psalmima zapisao lino iskustvo oslabljenog imunog
sistema. Dok ja utah sasahnue kosti moje od mog uzdisanja po ceo dan.4 Na mom
telu nita zdravo nije od gneva tvoga; nema mira u kostima mojim od greha moga. Jer

32

bezakonja moja izioe svrh glave moje, oteae mi kao teko breme. Zaudarae i
zagnojie se rane moje od bezumlja moga. Zgrio sam se i pogurio se i ceo dan sam u
alosti. Izgoree utrobe moje, na mom telu nita zdravo nije. Iznemogao sam, slomljen
sam; od trzanja srca svog jauem. Gospode, pred tobom sve su elje moje, i uzdisanje
moje nije ti sakrito. Srce je moje nemirno, ostavi me snaga moja, izdade me i vid oiju
mojih.5 David je patio zbog posledica oseaja krivice. Danas nam naunici govore da je
ovo najsnanija negativna emocija koju moemo da doivimo.6 Da bi se borio protiv
bolesti i odravao nas u dobrom zdravlju, imuni sistem mora dobro da radi. Sama
injenica da znam da je Isus Hrist umro da bi ukinuo moju krivicu i doneo mi snagu za
prevazilaenje greha je neto najvanije za dobro zdravlje. Niko nije osetio veu radost
dobrog zdravlja od kralja Davida.
Daj mi da sluam radost i veselje, da uivaju kosti to si potro!... Daj mi, Boe, isto
srce i duh prav ponovi u meni!... Vrati mi radost spasenja svoga i duh spreman da me
podri.7
I izvadi me iz jame propasti, iz dna blatne bare, i na kamen noge mi postavi, i utvrdi
stope moje. I novu pesmu u usta mi metnu, hvalu Bogu naemu. Mnogi to videe i
zadrhtae i u Gospoda se pouzdae.8
Verujem da religiozni ljudi imaju na raspolaganju znanje koje bi moglo da napravi
revoluciju u medicinskoj terapiji. Kada se nauimo da u potpunosti verujemo u Boje
metode leenja, moemo biti odlinog fizikog, mentalnog i duhovnog zdravlja.
SUNEVA SVETLOST: Mi sunce uzimamo zdravo za gotovo. Vie nam slui kao
oznaka za dan i no, pri emu zaboravljamo da ima mnoge osobine koje su dobre za
zdravlje, kako za njegovo odravanje, tako i za leenje. Ultraljubiasti zraci aktivno
deluju u smanjenju tetnih bakterija9 i ak mogu da pomognu u odravanju telesne
teine.10 Suneva svetlost je veoma povezana sa finom ravnoteom naih reproduktivnih
hormona,11 a pretvara i holesterol u vitamin D, tako dajui doprinos kontroli nivoa
kalcijuma i fosfora u telu.12 Ove i mnoge druge fizioloke funkcije koje nauka jo nije
otkrila ine da se dobro oseamo kada boravimo na suncu. Ako je neko akutno ili
hronino bolestan veoma je vano da svaki dan dobije dozu suneve svetlosti. Ova
usluga se ne plaa. Bog je sunce stavio na raspolaganje svakome.
VODA: Uprkos tome to izgledamo kao vrsto telo, mi se sastojimo od 70% vode.
Ovu dragocenu telesnu tenost ekonomino troi sistem za cirkulaciju koga je jedino na
efikasni Tvorac mogao da izmisli. Bez ovog sistema oscilirali bismo izmeu previe
vode i dehidracije. Ipak, odreena koliina vode se mora svakodnevno dodavati u sistem
da bi se nadomestili gubici putem disanja, znojenja i izluivanja. Neverovatno je koliko
ljudi nee da popije tih sedam-osam aa vode svaki dan. Neki kao da misle da je voda
otrovna. Kad bismo morali da je skupo plaamo ili da je nabavljamo samo u nekoj
ekskluzivnoj prodavnici zdrave hrane, moda bismo je tada radije unosili u organizam.
Sve dok ne unesemo dovoljno vode u sebe, ne moemo se osloniti na to da nam oseaj
ei kae kada treba da popijemo jo. Moda nije loa ideja odmeriti adekvatnu koliinu
vode i onda voditi rauna da toliko i popijemo u toku bilo kog 24-asovnog vremenskog
perioda.
Hladna voda gasi e pre nego to popijemo koliko nam je potrebno. Potom eludac
mora da zagreje ledenu vodu do temperature tela, ime se troi dragocena energija. Nije
ba najbolje piti vodu uz obroke jer se tako razblauju enzimi za varenje hrane, a isto
tako i gutati hranu pre nego to smo je dobro savakali i pomeali sa pljuvanim
enzimima koji zapoinju proces varenja.
Voda je korisna i spolja. Daleko od obinog odravanja higijene, hidroterapija ili terapija
vodom moe biti jednostavan lek za bolesnike. Terapija vodom nije brza metoda, ve
zahteva strpljenje, paljivost i polagani rad. Fizioloki principi se mogu pogledati u
knjizi Kuno leenje (Home Remedies), autora dr Agate i Kelvina Trea (Agatha and
Calvin Thrash). Korienje vode se dobro odraava i na prehlade, grip, menstrualne
bolove i glavobolje.13 Hidroterapija moe biti korisna pomona terapija kod ozbiljnijih

33

zaraznih bolesti. Fizioterapeuti poinju da sve vie koriste krioterapiju ili terapiju
korienja hladnog kod raznih povreda i zapaljenja kao to je artritis.14
Iako je relativno jednostavno sredstvo, voda nije napravljena ni u kakvoj laboratoriji.
ovek nema nikakve zasluge za ovu veoma udesnu supstancu, ali moe da preuzme
odgovornost da je mudro koristi.
UMERENOST: Ova re oznaava izbegavanje tetnih supstanci i navika, kao i umereno
i mudro upranjavanje onoga to je korisno. Pomislite samo ta bi se dogodilo u sluaju
raka plua ako bismo se, nekim udom, mogli odrei cigareta. Ciroza jetre bi postala
prava retkost ako ne bismo unosili alkohol u organizam. Nestali bi i triper, sida i ostale
seksualno prenosive bolesti ako bi se mukarci i ene zadovoljili Bojim planom za polni
odnos.
Posmatrajui oblasti ne samo sranih bolesti, nego i raka dojki i debelog creva,
primeujemo da je gojaznost jedan od vodeih faktora rizika. Gojaznost kod odraslih,
koja Ameriku godinje kota 13,5 milijardi dolara,15 postala bi retka bolest ako bi ljudi
promenili nain ivota.
Ponekad nam se ini nemogue da drimo svoj ivot pod kontrolom. Kao da ne pomae
ni kad se vie trudimo. Strah od raka, bolesti srca, invaliditeta ili smrti nee trajno
promeniti navike. Postoji samo jedan odgovor.
Jer se milost Boja koja donosi spasenje pokazala svim ljudima. Ona nas ui da kaemo
'ne' bezbonostima i strastima ovoga sveta i da u dananjem vremenu ivimo estitim i
pobonim ivotom ispunjenim samokontrolom...16
VAZDUH: Bez njega ne moete dugo da preivite! Ali, ba kao i sunevu svetlost, mi ga
uzimamo zdravo za gotovo. U dananje vreme se dragoceni vazduni omota mnogo
zagauje. Ugljen-monoksid, oksidi sumpora i azota, sulfati, benzopiren, ozon, kadmijum
i iva su samo neki od mnogih zagaivaa atmosfere. Uprkos svemu tome, bolje je imati
i zagaeni vazduh nego nemati nikakav. Drvee, zelenilo i voda pomau u preiavanju
vazduha i dodaju korisne negativne jone. Dr Dord en (George Chen) sumira dejstvo
pozitivnih i negativnih jona:
...mali negativno naelektrisani vazduni joni pruaju oseaj dobrog raspoloenja i vidno
poboljanje zdravlja. Udisanje pozitivnih jona rezultira glavoboljom, vrtoglavicom,
muninom i oseajem umora. Pozitivni joni ubrzavaju disanje, bazalni metabolizam i
poveavaju krvni pritisak. Negativni joni deluju suprotno.17
Robles, Borel i Medina su uzastopno u trajanju od po 25 minuta izlagali negativno
jonizovanom vazduhu 30 pacijenata sa povienim krvnim pritiskom. 24 njih koji su imali
iskljuivo tretman ovom fizikom metodom pokazalo je proseno smanjenje gornjeg
krvnog pritiska od 39 (milimetara ivinog stuba mmHg).18 Negativni joni u vazduhu
utiu na mehanizam disanja tako to ire dunik, a treplje koje ga prekrivaju se bre
kreu i efikasnije ga proiavaju.19 Primeeno je i znaajno olakanje simptoma
polenske kijavice kod dve treine pacijenata izloenih vetakom negativno jonizovanom
vazduhu.20 ak je i rast tumora u jednom eksperimentu usporen kada je ovaj bio
izloen negativnim jonima.21 Ovo zvui previe dobro da bi bilo istina, ali je tano, i
mi moemo iskoristiti taj dar od Boga.
ISHRANA: Svako voli da pria o hrani. Mi postajemo ono to jedemo i upravo je zbog
toga naa ishrana toliko bitna za dobro zdravlje. Prema umerenim procenama, polovina
svih sluajeva raka je povezana sa nainom ishrane koji je bogat mastima i ugljenim
hidratima, a siromaan vlaknima i niskokalorinim sastojcima.22 Sa ishranom se
povezuju i rak debelog creva i druge opake bolesti gastrointestinalnog trakta.23,24 I
gojaznost i povien nivo holesterola u krvi mogu da poveaju rizik za dobijanje raka
dojke.25 Otkriveno je da je ishrana bogatija vitaminom A i drugim biljnim supstancama
kao to su lignini26 zastupljenija kod onih koji nemaju rak. Ovde spadaju biljke iz
porodice kupusa, argarepa i drugo uto povre. Bilo bi pametno ukljuiti namirnice iz
ove grupe u svakodnevnu ishranu. Do sada je svako razumeo da postoji odnos izmeu
bolesti srca i naina ishrane.27 Pravo pitanje glasi: da li je ovo znanje ita promenilo u
34

naem nainu ivota? Osoba koja je sklona koronarnoj bolesti srca e lake oboleti ako
unosi hranu bogatu ivotinjskim proteinima, mastima i holesterolom. Krvni sudovi ovog
kljunog organa u telu zaepe se masnim naslagama, vlaknastim tkivima, kalcijumom i
krvnim ugrucima. Poto je hrana ivotinjskog porekla jedini izvor holesterola izvan
naeg tela, biljna ishrana prua mogunost da se izbegne ovaj faktor rizika. Mnoga
prouavanja pokazuju da se proces ateroskleroze ili stvrdnjavanja arterija vremenom
moe neutralisati uz pomo biljne ishrane sa niim nivoom holesterola.28
ODMOR: Dok smo budni, nae telo se koncentrie na rad i pokret. Hormoni kao to su
epinefrin (adrenalin), korizol i glikogen troe proteine u telu. Ne koristi se nikakva
dodatna energija za popravku ili zamenu dotrajalih delova. Ova aktivnost se odvija dok
spavamo. Kada spavamo, hormonalna ravnotea se premeta u anaboliki ili
graditeljski nain rada. Insulin, testosteron i drugi hormoni za gradnju kreu u
stvaranje novih proteina u telu.29 San je mnogo dragoceniji od neeg to jednostavno
uradite kada ste premoreni i ne moete vie da radite. To je vreme pripreme za naredni
dan. Tokom ovih dragocenih trenutaka odmora i sna izgrauju se miino tkivo, delovi
krvi, pa ak i kosti. Bilo bi mudro ako bismo praktikovali biblijsku podelu vremena:
Tako bi vee i bi zatim jutro. To je bio prvi dan. Dobro planiranje sledeeg dana ne
poinje u est sati ujutro. Ono poinje no pre tog dana, odlaskom u krevet na vreme.
Apostol Pavle nam daje mudre savete:.
Bojimo se, dakle, dok jo postoji obeanje da se ulazi u pokoj Njegov, da ne odocni koji
od vas... Jer koji ue u pokoj Njegov, taj poiva od dela svojih kao i Bog od svojih to
poinu.30
FIZIKA AKTIVNOST: Slogan da neto koristimo, jer emo ga inae izgubiti direktno
se odnosi i na nae telo. Bog je telo stvorio za rad i bez toga zapoinje njegovo
momentalno propadanje. Ako ste ikada ma koliko dugo drali ruku ili nogu u gipsu,
poznato vam je da ne proe mnogo, a miino tkivo se skupi i omlitavi. Uz nedostatak
fizike aktivnosti ne slabe samo miii; slabe ak i kosti.31 Delimian uzrok osteoporoze
ili nedostatka minerala u kostima je i fizika neaktivnost, koja moe biti isto onoliko
vana u prevenciji ove stravine bolesti koliko i koliina kalcijuma koja se unosi
hranom.
Za one koji hoe da smanje telesnu teinu mogli bismo rei: Ukoliko je ne upranjavate,
neete je ni izgubiti. Vebe su osnova svakog dobrog programa za kontrolu teine. Bez
ovog stimulatora metabolizma, ogranienja u ishrani u cilju smanjenja teine e biti
stroga u smislu da e ceo metabolizam biti pod reimom uzbune zbog gladi i ovakav
gubitak teine e u veoma maloj meri biti trajan. Vebe takoe pomau u formiranju
slike o sebi i u psiholokim aspektima kontrole teine.32
Stalna i energina fizika aktivnost pomae u odravanju ili poboljanju rada srca. Ovo
se postie smanjenjem krvnog pritiska i broja otkucaja srca u minuti, ime se poveava
dotok kiseonika i menja nivo lipida u krvi.33 Uza sve ove prednosti fizike aktivnosti,
ini se da dodatni dokazi nisu potrebni. Ali, ima jo. Fizika aktivnost je i glavna
komponenta programa za borbu protiv stresa. Tokom energinog vebanja u mozgu se
lue specijalni hormoni za dobro stanje organizma. Verovatno ste osetili mir u glavi
koji dolazi tokom ili nakon dobrih fizikih vebi.
Ovih osam principa dobrog zdravlja obrazuju plan koji je Bog napravio u cilju ouvanja
zdravlja i leenja bolesti. Oni deluju toliko oigledno da bismo na prvi pogled pomislili
da su previe prosti u poreenju sa savremenom transplantacijom srca i aparatima za
bubrenu dijalizu. Ipak se nadam da e vas nauna podrka ovih principa uveriti u to da
vredi odvojiti vreme i snagu da ih uvedete u svoj nain ivota. U medicini se oduvek
znalo da je preventiva mnogo bolja od leenja. Ove mere za zatitu zdravlja koje ste
upravo videli mogle bi imati jak uticaj protiv zaprepaujue uestalosti bolesti srca,
raka, hipertenzije i modanog udara koje paralizuju zapadni svet, a sada ugroavaju i
druge zemlje u svetu koje prihvataju zapadnjaki nain ivota pun jakog stresa,
nedovoljne fizike aktivnosti i prekomernog unoenja hrane. ak i za one koji ve boluju
od ovih tekih bolesti postoji nada u izleenje i poboljanje zdravlja putem ovih zatitnih
35

mera. Koliko god da sve ovo zvui prosto, moglo bi da sauva na milione ivota. Na
vama je da stalno vodite rauna i da promoviete dobro zdravlje za sebe i za one koji se
nalaze u vaoj sferi uticaja. Pridruite mi se danas u nainu ivota koji donosi dobro
zdravlje i izleenje.

Literatura
Prvo poglavlje: Otkrivenje
1. 2. Solunjanima 2,9-10.
Drugo poglavlje: Put je pripremljen
1. Otkrivenje 11,3.7.
2. Scott, Life of Napoleon, Vol. I, Ch. 17.
3. "Blackwood's Magazine," November 1870
4. Feruson, W., A Survey of European Civilization, (Boston: 3rd Edition, Houghton
Mifflin Co.), p. 578.
5. Ibid, P. 582-584.
6. Robinson, Victor, The Story of Medicine, (New York: Tudor Publishing Co.), p. 347.
7. Ibid., p. 348.
8. Garrison, Fielding H., An Introduction to the History of Medicine, (Philadelphia:
W.B. Saunders Co.), p. 427.
9. Ibid, p. 428.
10. White, E. G., Testimonies, Vol. I, (Mountain View, California: Pacific Press
Publishing Association, 1948), p.297.
11. Ibid, p. 209.
Tree poglavlje: Uspeh Nju ejda
1. Jona 1,6.
2. Fetcho, David, "In the Face of the Tempest, Jonah Sleeps," SPC JOURNAL, (August,
1978), p. 4.
3. Tillich, Paul, The Shaking of the Foundation, (Pelican edition, 1962). p. 63.
4. Robinson, John A. T., Honest to God, (Philadelphia: The Westminister Press, 1963),
p. 51.
5. Ibid, p. 58.
6. "The Graduate Review," November 1976, p. 3.
7. Ibid, p. 4.
8. Doshin, The Essentials of Zen Buddhism, p. 127.
9. Fetcho, op. cit. p. 3.
etvrto poglavlje: Tehnike
36

1. White, E. G., Testimonies, Vol. V, op.cit. pp. 192-193.

2. Kul, Djwal, Intermediate Studies of the Human Aura, (Los Angeles: Summit
University Press, 1980), p. 1.
3. Hill, Ann, A Visual Encyclopedia of Unconventional Medicine, (New York: Crown
Publishers, Inc., 1979), p. 46.
4. Kul, op. cit. p. 79.
5. Ibid, plate 19.
6. Hill, op. cit. p. 219.
Peto poglavlje: Klatno i ralje
1. Weldon, John, Psychic Healing, (Chicago: Moody Press, 1982) pp. 60-62. Quoting
from Theosophical Research Center Mystery of Healing, (Theosophical Publishing
House, 1958), pp. 63-65.
2. Hill, op. cit. p. 171.
3. Hahnemann, Samuel, Organon of Medicine, (New Delhi: B. Jain Publishers, 1980, p.
56.
4. Hill, op. cit. p. 161.
5. Ibid, p. 164.
6. Leftwich, Robert, Dowsingthe Ancient Art Rhabdomancy, (New York: Samuel
Weiser, Inc., 1976), p. 9.
7. Ibid, pp. 23-24.
8. Ibid, P. 33.
9. Hester, Ben, DowsingAn Expose of Hidden Occult Forces, (Yucaipa, California: U.
S. Business Specialties, 1982), p. 129.
10. Private letter made available to the author.
11. Ibid.
12. Hester, Ben, The Paradise Valley Sanitarium "Miracle Well" as the Justification of
Dowsing, (Gerald Rentfro, 11845 S. Mt. Vernon Ave, Colton, Calif 92324), p. 7.
13. Osija 4,12.
14. Otkrivenje 16,12-16.
esto poglavlje: Akupunktura and refleksologija
1. Hill, op. cit. p. 57.
2. "Symposium: Acupuncture Anesthesia," Anesthesiology Review, June, 1974, p. 17.
3. John de Romanett, Acupuncture, Mesmerism and Hypnotism, (Wenatchee, Wa.:
Audiotronics of Wenatchee, 1975), p. 9.
4. Weldon, John and Wilson, Clifford, Occult Shock and Psychic Forces, (San Diego,
Master Books, 1980), pp. 193-194.
5. 1. Samuilova 28,3.
6. Ibid, 28:4.
7. 5. Mojsijeva 18,10-12.

37

Sedmo poglavlje: Primenjena i bihejvioralna kineziologija

1. Wilson and Weldon, op. cit. p. 190.
2. Hill, op. cit. p. 44.
3. Dimond, John, Your Body doesn't Lie, (New York: Warner Books, 1979), p. 197.
4. Ibid., p. 61.
5. Kul, op. cit. plate 3.
Osmo poglavlje: Iridologija
1. Psalam 38,10.
2. Simon, Allies et al. "An Evaluation of Iridology." Journal of the American Medical
Association, pp. 242:1380-1389.
3. "What Your Eyes Tell You About Your Health," Esquire, January, 1978.
4. Oakley, E. M., "Your Eyes Reflect Your Health," New Realities, Vol. I, No. 3, p. 50.
5. Koch, Kurt, The Devil's Alphabet, p. 38, 39.
6. Maxwell, Jessica, The Eye-Body Connection, (New York: Warner Books, 1980), p. 5.
7. Kul, op. cit., plate 4.
8. Collyer, Robert H., Psychography, or the Embodiment of Thought: With an Analysis
of PhrenoMagnetism, Neurology and Mental Hallucination, Including Rules to Govern
and Produce the Magnetic State, (Philadelphia: Zieber and Co., 1843), p. 19.
9. Hacket, Willis, Moulding the Christian Mind, p. 28. 10. White, E. G., Testimonies,
Vol. I, op. cit., p. 290. 11.2 Thessalonians 2:9, 10, NIV.
12. Otkrivenje 18,4.
Deveto poglavlje: Leenje biljem
1. Otkrivenje 22,1.2.
2. Virgil, AeneidXII, p. 412.
3. Tyler, The Honest Herbal, (Philadelphia, PA: George F. Stickley Co.), p. 7.
4. Hill, op. cit., p. 12.
5. White, E. G., Selected Messages, Vol. II, (Washington, D. C: Review and Herald
Publishing Association, 1958), p. 295.
6. Ibid, 294.
1. White, E. G, Spiritual Gifts, Vol. IV, (Battle Creek, Michigan:
Steamboat Press, 1864), p. 140. 8. Tyler, op. cit. p. 175.
Deseto poglavlje: Koreni metoda leenja
1. Hahnemenn, op. cit., p. 215.
2. Hill, op. cit., p. 23.
3. Wilson and Weldon, op. cit., pp. 234-235.
4. White, E. G., Selected Messages, Vol. II, op. cit., p. 282.
5. Wilson and Weldon, op. cit., p. 235.

38

6. Ibid, p. 209.
7. Ibid, p. 215.
8. Ernest H. J. Steed, Two Be One, (Plainfield, New Jersey: Logos International, 1978),
p. 89.
9. Ibid, p. 95.
10. White, E. G., Testimonies, Vol. V, op. cit., p. 443.
Jedanaesto poglavlje: Samopomaganje
1. White, John, "What is Enlightenment?" New Realities, (March/April 1985) p. 56.
2. Ibid., p. 56, 57.
3. Miller, Calvin, "Family Life Today," Invitation to Intimacy, (May/June 1985), p. 27.
4. Kerns, Phil, Fake It Til You Make It! (Carlton, Oregon: Victory Press, 1982), p. 49.
5. Propovednik 9,5.
6. 2. Petrova 1,3.4.
7. Rimljanima 3,23.
8. Rimljanima 9,20.21.
Dvanaesto poglavlje: Pregled
1. White, E. G., The Great Controversy, (Mountain View, California, 1950) p. 516.
2. Deuteronomy 18:9)13. NIV.
3. White, E. G., Testimonies, Vol. I, op. cit. pp. 297, 302.
4. Ibid., p. 294.
5. White, E. G., Selected Messages, Vol. II, op. cit. pp. 353, 354.
6. Reisser, Paul C, Reisser, Teri K., and Weldon, John, The Holistic Healers, (Downers
Grove, Illinois: Inter Varsity Press, 1983), p. 36.
7. 2. Solunjanima 2,9-10.
8. White, E. G., Selected Messages, Vol. II, op. cit. p. 353.
Trinaesto poglavlje: Zdrav ivot
1. Stout, C, and Bloom, L., "Type A Behavior and Upper Respiratory Infections,"
Journal of Human Stress, (June 1982), pp. 4-7.
2. van Dooren, L., and Orlebke, K.F., "Stress, Personality and Serum Cholesterol
Level," Journal of Human Stress, (December 1982), pp. 24-29.
3. Martin, J., "Of Mind and Morbidity: Can Stress and Grief Depress Immunity?,"
Journal of the American Medical Association, 248:405-407, 1982.
4. Psalam 32,8.
5. Ibid., 38,3-10.
6. Lynch, James J., The Broken Heart, (New York: Basic Books, Inc. Publishers, 1979),
p. 41.
7. Psalam 51,8.12.
8. Ibid., 40,2-3.
39

9. Moggio, M., Goldner, L., and McCullian, D., "Wound Infections in Patients
Undergoing Total Hip Arthroplasty," ARCH SURG, 114:815-823, 1979.
10. Ellinger, F., "The Influence of Ultraviolet Rays on the Body Weight," Radiology,
32:157,1939.
11. Allen, R. M., Cureton, T. K., "Effect of Ultraviolet Radiation on Physical Fitness,"
Archives of Physical Medicine, 26:641-644,1945.
12. Rauschkolb, E. W., Farrell, G., Knox, J. M., "Effects of Ultraviolet Light on Skin
Cholesterol," Journal of Invest. Derm., 49:632-636,1967.
13. Thrash, A., and Thrash, C, Home Remedies, (Seale, Alabama: Uchee Pines Institute,
1981).
14. Bengston, R., Warfield, C, "Physical Therapy for Pain Relief," Hospital Practices,
(August 1984), p. 84.
15. Diabetes Dateline 6:1 (Sept/October 1985).
16. Titu 2,11-12.
17.
Dessauer, F., Jahre, Z., "Forschung auf dem Physikalisch Medizinischen
Grenzgebiet," Georg Theime Leipez, 1931.
18. Gorriti, A. R., Medina, A., "The Application of Ion Therapy in Hypertension
Released," the National Ministry of Public Health, Buenos Aires, April 12,1954.
19. Kreger, A. P., Smith, R. F., Journal of General Physiology, 43:533,1960.
20. Komblueh, I. H., Griffin, J. E., "Artificial Air Ionization in Physical Medicine," AM.
J. PHY MED, 34:618.
21. Eddy, W. H., "The Effect of Negative Ionization on Transplanted Tumors," Cancer
Research, 11:245, 1951.
22. "Diet, Nutrition, and Cancer." National Research Council, Washington D. C:
National Academy Press, 1982.
23. Nair, P.P., "Diet, Nutrition Intake, and Metabolism in Populations at High and Low
Risk for Colon Cancer," Amer. J. Clin. Nut., 40:947-948, 1984.
24. Cummings, J. H., "Dietary Factors in the Aetiology of Gastrointestinal Cancer,"/
Hum. Nut. 32:455-465, 1978.
25. Tartter, P.I., Aufses, A. H., "Cholesterol and Obesity as Prognostic Factors in Breast
Cancer," Cancer 47:2222-2227', 1981.
26. Adlercreutz, H., Gorbach, S. L., "Excretion of the Lignins Enterolactone Enterodiol
and of Equol in Omnivorous and Vegetarian Postmenopausal Women and in Women
with Breast Cancer," The Lancet (Dec. 11, 1982) p. 1295-1298.
27. "Diet, Nutrition, and Cancer," (Washington, D.C.: National Academy Press, 1982),
p. 14.
28. Daoud, A. S., Lee, K. T., "Regression of Advanced Atherosclerosis in Swine," Arch
Pathol Lab Med 100:372-379.
29. Adam, K., Oswald, I., "Sleep Helps Healing," Brit. Med. J. 289:1400-1401, 1984.
30. Jevrejima 4,1. 9.
31. Peck. W. A., "Osteoporosis," Journal of the American Medical Association 252:799802, 1984.
32. Short, M. A., Pavlou, K., "Effects of Physical Conditioning on Self-concept Adult
Obese Males," Physical Therapy 64:194-198.
33. Smith, R. J., "Physician-supervised Exercise Programs in Rehabilitation of Patients
with Coronary Heart Disease," JAMA 245:1463-1466, 1981.
40