PRAVILNIK

O SADRAJU OBRAZACA I NAINU VOENJA

EVIDENCIJE I IZDAVANJU JAVNIH ISPRAVA U
PREDKOLSKOJ USTANOVI
("Sl. glasnik RS", br. 59/2010)
lan 1
Ovim pravilnikom propisuje se: sadraj obrazaca i nain voenja evidencije u predkolskoj ustanovi matine knjige o upisanoj deci u pripremni predkolski program, knjige rada i letopisa; sadraj obrazaca i
nain voenja evidencije u koli koja ostvaruje pripremni predkolski program - matine knjige o upisanoj
deci u pripremni predkolski program i knjige rada vaspitaa; sadraj obrazaca javnih isprava o pohaanju
pripremnog predkolskog programa koji ostvaruje predkolska ustanova, odnosno kola koja ostvaruje
pripremni predkolski program - prevodnica o prelasku deteta iz jedne u drugu predkolsku ustanovu,
odnosno kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program i uverenje o pohaanju pripremnog
predkolskog programa.

lan 2
Sadraj matine knjige o upisanoj deci u pripremni predkolski program dat je na Obrascu 1 i u obliku je
knjige sa tvrdim koricama teget boje, veliine 25x35 cm, 100-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje
dvojezino veliine je 29,5x42 cm.
Pogreno upisani podaci u matinu knjigu precrtavaju se tako da ostanu itljivi, a ispravka se potpisuje i
overava peatom ustanove.

lan 3
Knjiga nege i vaspitno-obrazovnog rada sadri: uputstvo, podatke o deci i porodici, evidenciju o dolascima
dece, programiranje i evidenciju rada sa decom, saradnju sa porodicom, struno usavravanje i
profesionalni razvoj, ostale evidencije i zapaanja o pregledu knjige nege i vaspitno-obrazovnog rada.
Knjigu nege i vaspitno-obrazovnog rada vode medicinske sestre - vaspitai za rad sa decom uzrasta od
est meseci do tri godine.
Knjiga nege i vaspitno-obrazovnog rada vodi se na Obrascu 2 i u obliku je knjige sa tvrdim koricama teget
boje, veliine 25x35 cm, 80-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje dvojezino iste je veliine.

lan 4
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sadri: uputstvo, podatke o deci i porodici, evidenciju o dolascima dece,
programiranje i evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada, saradnju sa porodicom, struno usavravanje i
profesionalni razvoj i zapaanja o pregledu knjige vaspitno-obrazovnog rada.
Knjigu vaspitno-obrazovnog rada vode vaspitai u predkolskoj ustanovi za rad sa decom uzrasta od tri
godine do polaska u kolu i vaspitai u koli za rad sa decom koja pohaaju pripremni predkolski program.
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada vodi se na Obrascu 3 i u obliku je knjige sa tvrdim koricama teget boje,
veliine 25x35 cm, 80-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje dvojezino iste je veliine.

lan 5
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj grupi sadri: uputstvo, podatke o deci i porodici,
evidenciju o dolascima dece, programiranje i evidenciju individualnog vaspitno-obrazovnog rada sa decom,

prioritetne ciljeve i zadatke u radu sa grupom, ukljuivanje dece u razliite oblike vaspitno-obrazovnog rada
predkolske ustanove, saradnju sa porodicom, ostale evidencije, struno usavravanje i profesionalni
razvoj i zapaanja o pregledu knjige vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj grupi.
Knjigu vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj grupi vode defektolozi - vaspitai.
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj grupi vodi se na Obrascu 4 i u obliku je knjige sa
tvrdim koricama teget boje, veliine 25x35 cm, 80-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje dvojezino
iste je veliine.

lan 6
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolnikom leenju sadri: uputstvo, evidenciju o broju dece,
karakteristike vaspitne grupe na odeljenju, prostor u kome se obavlja vaspitno-obrazovni rad, programiranje
i evidenciju vaspitno-obrazovnog rada, saradnju sa porodicom, saradnju sa zdravstvenom ustanovom,
saradnju sa lokalnom zajednicom, struno usavravanje i profesionalni razvoj i zapaanja o pregledu knjige
vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolnikom leenju.
Knjigu vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolnikom leenju vode vaspitai.
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolnikom leenju vodi se na Obrascu 5 i u obliku je knjige
sa tvrdim koricama teget boje, veliine 25x35 cm, 80-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje dvojezino
iste je veliine.

lan 7
Knjiga rada strunog saradnika u predkolskoj ustanovi sadri: uputstvo, podatke o vaspitnim grupama o
deci, broj medicinskih sestara - vaspitaa, vaspitaa, strunih saradnika, saradnika, akreditovane programe
strunog usavravanja i druge programe i projekte koje prati struni saradnik, programiranje i evaluaciju
rada strunog saradnika na unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada, struno usavravanje i profesionalni
razvoj i zapaanja o pregledu knjige rada strunog saradnika u predkolskoj ustanovi.
Knjigu rada strunog saradnika u predkolskoj ustanovi vode struni saradnici.
Knjiga rada strunog saradnika u predkolskoj ustanovi vodi se na Obrascu 6 i u obliku je knjige sa tvrdim
koricama teget boje, veliine 21x29,5 cm, 80-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje dvojezino iste je
veliine.

lan 8
Sadraj letopisa predkolske ustanove dat je na Obrascu 7 i u obliku je knjige sa tvrdim koricama teget
boje, veliine 25x35 cm, 80-gramska hartija, a kada se tampa i izdaje dvojezino iste je veliine.

lan 9
Sadraj prevodnice o prelasku deteta u drugu predkolsku ustanovu - kolu radi pohaanja pripremnog
predkolskog programa dat je na Obrascu 8 i u obliku je lista veliine 21x29,5 cm, 100-gramska hartija,
svetlo uta podloga sa grbom Republike Srbije u pozadini teksta, a kada se tampa i izdaje dvojezino
veliine je 25x35 cm.

lan 10
Sadraj uverenja o pohaanju pripremnog predkolskog programa dat je na Obrascu 9 i u obliku je lista
veliine 21x29,5 cm, 100-gramska hartija, svetlo plava podloga sa grbom Republike Srbije u pozadini
teksta, a kada se tampa i izdaje dvojezino veliine je 25x35 cm.

lan 11

Obrasci evidencija i javnih isprava od 1 do 9 propisani ovim pravilnikom odtampani su uz ovaj pravilnik i
ine njegov sastavni deo.

lan 12
Duplikati javnih isprava iz ovog pravilnika izdaju se na obrascima propisanim ovim pravilnikom, na ijem se
gornjem desnom uglu prve strane ispisuje re: DUPLIKAT slovima veliine 5 mm.

lan 13
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o sadraju obrazaca i nainu voenja
evidencije o ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi ("Slubeni glasnik RS", broj
45/97).

lan 14
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
a primenjuje se od 1. septembra 2010. godine.

Obrazac 1
MATINA KNJIGA O UPISANOJ DECI U PRIPREMNI PREDKOLSKI
PROGRAM

UPUTSTVO
Na naslovnoj strani Matine knjige unose se, pored drugih podataka, i podaci o verifikaciji predkolske
ustanove - kole* - broj reenja, datum i naziv organa koji je doneo reenje. Predkolske ustanove - kole*
koje nisu verifikovane za realizaciju pripremnog predkolskog programa upisuju broj reenja, datum i naziv
organa koji je doneo reenje o osnivanju i poetku rada ili akt o osnivanju do verifikacije.
U rubrikama Radne - kolske* godine upisuju se radne - kolske* godine. Posle svake zavrene radne kolske* godine, a nakon unetih personalnih podataka poslednjeg deteta u poslednjem objektu, u Matinu
knjigu upisuje se datum, overava se peatom i potpisom direktora. To je najee 31. avgust tekue godine.
Ista Matina knjiga moe se nastaviti popunjavanjem u sledeoj radnoj - kolskoj* godini na isti nain za
sve radne - kolske* godine. Poeljno je posle popunjavanja personalnih podataka o deci jednog objekta
ostaviti nekoliko nepopunjenih personalnih podataka radi dece koja dolaze iz drugih predkolskih ustanova
- kola* koja se upisuju u toku radne - kolske* godine i rasporeuju u taj objekat.
U odeljku Spisak objekata predkolske ustanove - kole* u kojima se realizuje vaspitno-obrazovni rad sa
decom upisanom u pripremni predkolski program unosi se naziv objekta, adresa objekta i broj objekta.
Broj objekta je dvocifreni broj koji odreuje predkolska ustanova - kola*. U koloni Napomena upisuju se
podaci od znaaja za odgovarajui objekat.
Personalni podaci o detetu popunjavaju se na sledei nain:
- Posle rei: Broj, u kuicama, kojih ima sedam, upisuju se: u prve dve broj objekta, iz Spiska objekata
predkolske ustanove kole* u kojima se realizuje vaspitno-obrazovni rad sa decom upisanom u pripremni
predkolski program, u treoj redni broj vaspitne grupe u tom objektu pripremnog predkolskog programa,
u etvrtoj i petoj redni broj deteta upisanog u Radnu knjigu vaspitno-obrazovnog rada i u estoj i sedmoj
dva poslednja broja godine upisa. Na primer: 0230410 - znai da je dete rasporeeno u objekat pod brojem
02, u treoj je vaspitnoj grupi, u Radnoj knjizi vaspitno-obrazovnog rada je pod brojem 04 i upisano je 2010.
godine;
- U rubrikama za unoenje podataka o roditeljima, ukoliko dete nema roditelje, upisuju se podaci o
staratelju;
- U odeljku NAPOMENE upisuje se: naziv predkolske ustanove - kole*, mesto, delovodni broj i datum
izdavanja prevodnice deteta koje dolazi iz druge predkolske ustanove - kole*; delovodni broj i datum
izdavanja duplikata uverenja o pohaanju pripremnog predkolskog programa; razlog prelaska u drugu
predkolsku ustanovu - kolu* ili prestanak pohaanja pripremnog predkolskog programa; broj reenja o
promeni imena ili prezimena deteta i drugo.

Obrazac 2
KNJIGA NEGE I VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

UPUTSTVO
Knjiga nege i vaspitno-obrazovnog rada (u daljem tekstu: Knjiga rada) prati koncepciju Osnova programa
predkolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: Osnove programa) i predstavlja mesto evidencije u
funkciji ostvarivanja ciljeva nege i vaspitno-obrazovnog rada sa decom uzrasta od est meseci do tri
godine. Knjiga rada prvenstveno treba da slui medicinskim sestrama - vaspitaima u programiranju,
planiranju i realizaciji aktivnosti nege, preventivno-zdravstvene zatite i vaspitno-obrazovnog rada, kroz
kontinuiranu i sistematinu evidenciju.
1. PODACI O DECI I PORODICI
Podaci o deci i roditeljima unose se na poetku radne godine prema azbunom redu.
2. EVIDENCIJA O DOLASCIMA DECE
Evidencija dolazaka dece se vodi svakodnevno sa plus ili minus. Dnevno i meseno prisustvovanje dece
iskazuje se vertikalnim i horizontalnim zbirom.
3. PROGRAMIRANJE I EVIDENCIJA RADA SA DECOM
Knjiga rada prati poruke Osnova programa nege i vaspitanja dece uzrasta od est meseci do tri godine,
koje pre svega upuuju na: interakciju dete - sestra i dete kao aktivni uesnik u procesu nege i vaspitanja.
Meusobno se razumeju i prihvataju signali koje jedni drugima upuuju.
Medicinska sestra - vaspita prati i zapaa sve znaajne promene vezane za dete, decu, grupu u celini, te
adekvatno i pravovremeno reaguje. Kroz razliite aktivnosti podstie razvoj deteta, kultiviui njegove
spontane reakcije, bazirajui se na individualni pristup i dinamiku razvoja svakog deteta.
Programiranje, realizacija i zapaanja razliitih oblika i modela rada (rad u meovitim grupama jasala,
meovitim grupama jasle - vrti i drugi oblici saradnje sa vaspitaima objekta - vrtia), evidentiraju se u
okviru postojeih rubrika predvienih za to.
Program nege i preventivno-zdravstvene zatite kroz planirane aktivnosti evidentira se posebno radi
sistematinosti. Neodvojivost i proetost svih aktivnosti nege i prevencije u funkciji obezbeivanja uslova za
realizaciju vaspitno-obrazovnog rada; ukupnog razvoja i napredovanja deteta, ine integralnu celinu
odnosno jedinstveni proces delovanja. Shodno proceni znaaja odreenih aktivnosti vezano za negu, koje
se svakodnevno realizuju, medicinska sestra - vaspita ima autonomiju u nainu i obimu evidentiranja
planiranih i realizovanih aktivnosti, koje su na osnovu te procene posebno znaajne.
Knjiga rada predvia nedeljno planiranje, realizaciju i zapaanja. Nedeljni plan rada po danima sadri igre i
aktivnosti koje su vane, kako na nivou grupe, tako i za decu pojedinano. Za svaki dan tokom jedne radne
nedelje, medicinske sestre - vaspitai u grupi planiraju odreeni broj i vrstu aktivnosti i igara, koje podstiu
razliite aspekte razvoja, a u skladu sa mogunostima, tempom i razvojnim potrebama dece. Pratei
realizaciju planiranih aktivnosti na nedeljnom nivou potrebno je varirati, uslonjavati, menjati i prilagoavati
plan za narednu nedelju; ponavljati odreene aktivnosti (aktivnosti uz negu i one koje se odnose na
usvajanje kulturno-higijenskih navika, ali i one za kojima deca pokazuju posebno interesovanje). Zapaanja
sadre procenu o ueu dece u aktivnostima, procesu usvajanja navika, u kojoj meri su ovladali
odreenim vetinama samostalnost, znaajne momente i postignua; eventualne potekoe i sl. Kada se
zapaanja odnose na decu pojedinano, u Knjizi rada belee se pod njegovim inicijalima. Plan, realizacija i
zapaanja na nedeljnom nivou pruaju sistematiniji uvid udeavanja u grupi, a nedeljna evidencija je
korisnija i uputnija. Omoguava neophodne izmene i korigovanje plana koji prati stvarne potrebe,
mogunosti i interesovanja dece iz nedelje u nedelju.
Struktura i sadraj prostora, koji na poetku radne godine treba da bude u funkciji ciljeva i zadataka vezano
za adaptaciju, tokom godine e se menjati i prilagoavati potrebama dece, odnosno organizovanju
aktivnosti za podsticanje svih aspekata razvoja, nege i prevencije. Evidencija o tome takoe je sadraj
nedeljnog planiranja.

Iza svakog tromeseja u Knjizi rada postoji prostor za tromesenu analizu vaspitno-obrazovnog rada i
nege, koja se bazira na samovrednovanju u okviru kljunih oblasti: Deji razvoj i napredovanje i Podrka
deci i porodici. Priprema se u saradnji sa strunim saradnicima. Evidencija treba da sadri objektivno
sagledavanje napredovanja grupe u celini kroz procenu kvaliteta procesa programiranja (inicijativa dece u
igri; zajednike aktivnosti; ovladavanje sloenijim mentalnim operacijama u odnosu na zonu razvoja;
sloboda dejeg izbora materijali, igrake; korienje igrovnog materijala na razliite naine; radoznalost za
nove igre; motivacija i samostalna igra; sloboda u izraavanju ideja; deja pitanja; trajanje interesovanja; na
koji nain deca reavaju kognitivne i praktine probleme i sl.). Medicinska sestra - vaspita evidentira svoja
zapaanja o sledeem: svakodnevno posmatranje; korienje razliitih tehnika; postavljanje realnih ciljeva;
koliko posmatranjem postie upoznavanje deteta; procena samostalnosti deteta; uvaavanje individualnih
razlika i sl. Zatim, uvaavanje potreba i interesa porodice (dostupnost informacija; razmena informacija;
participiranje roditelja - motivisanost da uestvuju u radu i ivotu vrtia; adekvatna struna podrka
porodici; saradniki odnos sa roditeljima).
Planiranje i realizacija aktivnosti u septembru imaju svoj poseban cilj i zadatke, koji su usmereni na
adaptacioni period. Zbog toga je prostor u Knjizi rada, za evidenciju u septembru, otvoren za razliite oblike
i naine planiranja i realizacije aktivnosti, koje su podrka deci u prvim danima i tokom prvog meseca
boravka u jaslama. Uzimajui u obzir da se, osim dece, na novonastalu situaciju adaptiraju i roditelji i
medicinske sestre - vaspitai, septembar je po svom sadraju mesec aktivnosti meusobnog upoznavanja,
uspostavljanja veza, intenzivnog praenja i prikupljanja podataka. Komunikacija i saradnja sa roditeljima,
koja se u tom kontekstu ostvaruje, predstavlja deo znaajnih aktivnosti, te su one obavezan sadraj
septembarske evidencije. Zapaanja tokom septembra, na osnovu dobijenih podataka, ili procene grupe iz
prethodnog perioda (ako se radi o grupi koju po strukturi ine deca koja nisu novoupisana, odnosno
novoupisani ine manjinu), evidentiraju se kao polazite za nedeljno planiranje. Nedeljno planiranje, kao
obavezan vid evidencije, tee od oktobra. Prvo tromeseje se zavrava presekom posle novembra, drugo
posle februara, tree posle maja. Nedeljno planiranje, realizacija i zapaanja nastavljaju se tokom juna, a
jul i avgust treba da sadre aktivnosti i igre organizovane u skladu sa organizacijom rada sa decom tokom
leta. Opis naina organizovanja rada, plan realno ostvarivih aktivnosti, njihova realizacija i zapaanja o deci
u tom periodu ine evidenciju jula i avgusta.
4. SARADNJA SA PORODICOM ima poseban znaaj, pre svega zbog ujednaavanja oekivanja i uticaja
na dete, te je za ovu oblast u Knjizi rada odvojen poseban prostor. Inicijativa i podsticaj na saradnju treba
da krenu od ustanove u celini ka porodici. Motivacija i raznolikost ponude uee roditelja u ivotu
jasala/vrtia ima veliki znaaj u izgradnji saradnje sa porodicom. Evidentiraju se: roditeljski sastanci;
individualni i grupni razgovori i uee roditelja u ivotu i radu predkolske ustanove.
5. STRUNO USAVRAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ
Individualni plan strunog usavravanja
Medicinske sestre - vaspitai unose podatke o svom individualnom planu strunog usavravanja i potrebnoj
literaturi.
Evidencija strunog usavravanja
Tabelarno se unose podaci o svim realizovanim aktivnostima u oblasti strunog usavravanja (aktivi, vea,
seminari, tribine, radne grupe, tematski sastanci, struni skupovi/udruenja, uee u istraivakim
projektima i dr.).
6. OSTALE EVIDENCIJE
U ovom odeljku se unose podaci o deci i porodici koji su pokriveni dokumentacijom, a od znaaja su za
posebno postupanje.
7. ZAPAANJA O PREGLEDU KNJIGE NEGE I VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Zapaanja o pregledu Knjige rada sadre konstatacije da li su podaci predvieni Uputstvom blagovremeno
uneti. Po pregledu Knjige rada upisuje se datum pregleda i stavlja itak potpis sa naznakom: direktor,
pomonik direktora, ili lice, odnosno lica koje je ovlastio direktor.

Knjiga rada pregleda se najmanje dva puta u toku radne godine.

Kada se zavri radna godina, Knjiga rada overava se potpisom medicinske sestre - vaspitaa i direktora
predkolske ustanove, najkasnije 31. avgusta tekue godine.

1. PODACI O DECI I PORODICI

2. EVIDENCIJA O DOLASCIMA DECE

3. PROGRAMIRANJE I EVIDENCIJA RADA SA DECOM

STRUKTURA GRUPE

SREDINA ZA UENJE I RAZVOJ

PLAN ADAPTACIJE, REALIZACIJA I ZAPAANJA O VASPITNOJ GRUPI PO MESECIMA I

RADNIM NEDELJAMA

TROMESENA ANALIZA RADA

4. SARADNJA SA PORODICOM
PROGRAM SARADNJE SA PORODICOM

RODITELJSKI SASTANCI

INDIVIDUALNI I GRUPNI RAZGOVORI SA RODITELJIMA

UEE RODITELJA U IVOTU I RADU PREDKOLSKE USTANOVE

5. STRUNO USAVRAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ

6. OSTALE EVIDENCIJE

7. ZAPAANJA O PREGLEDU KNJIGE NEGE I VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Obrazac 3
KNJIGA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

UPUTSTVO
Pedagoka dokumentacija vaspitno-obrazovnog rada sledi koncepciju Osnova programa predkolskog
vaspitanja i obrazovanja po kojoj je vaspita kreator programa, istraiva i kritiar sopstvene prakse.
Pedagoka dokumentacija prvenstveno slui vaspitau kao neposrednom realizatoru vaspitno-obrazovnog
procesa i obuhvata: planiranje, praenje razvoja dece, evaluaciju sopstvenog rada, saradnju sa porodicom i
lokalnom zajednicom. Dokumentovanje vaspitno-obrazovnog procesa za vaspitaa predstavlja osnov
kritikog preispitivanja sopstvene prakse, kao i shvatanja programa, deteta, uenja, dejeg vrtia.
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada (u daljem tekstu: Knjiga rada) namenjena je vaspitaima za rad sa decom
od tri godine do polaska u kolu i deo je pedagoke dokumentacije u predkolskoj ustanovi, koja sadri
posebna uputstva za planiranje vaspitno-obrazovnog rada za Model A i Model B.
Svaki vaspita treba da ima Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja dokument koji je
ujedno i godinja programska orijentacija.
1. PODACI O DECI I PORODICI
Podaci o deci i roditeljima unose se na poetku godine prema azbunom redu.
2. EVIDENCIJA O DOLASCIMA DECE
Evidencija dolaska dece vodi se svakodnevno sa plus ili minus. Dnevno i meseno prisustvovanje dece
iskazuje se vertikalnim i horizontalnim zbirom.
3. PROGRAMIRANJE I EVALUACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
BELEKE O DECI
Evidencija podataka o posmatranju dece predstavlja kontinuirani proces.
Poetne beleke na osnovu posmatranja i razgovora sa decom i porodicom vaspita unosi tokom prvog
meseca rada sa grupom i osnov su za dalje programiranje vaspitno-obrazovnog rada. Beleke o deci se

tokom godine dopunjuju, revidiraju. Podaci kontinuiranog posmatranja, kontinuiranog konsultovanja sa

decom i porodicom sastavni su deo daljeg programiranja vaspitno-obrazovnog procesa.
STRUKTURA MODELA A
Knjiga rada treba da bude pokazatelj realnog ivota vaspitne grupe i da prevashodno slui vaspitau za
uvid u deavanja, razvoj grupe i preispitivanje sopstvenog rada.
U dokumentovanju vaspitno-obrazovnog procesa vaspita sledi ciklus posmatranje (upoznavanje i
razumevanje potreba dece, i to ne samo globalno nego u razliitim konkretnim situacijama i u vezi sa
specifinim ciljevima deteta ili grupe dece), planiranje (na osnovu opaenog i procenjenog), delanje
(direktna i indirektna delanja vaspitaa) i evaluacija (procena procesa i efekata pedagoke prakse, koja
postaje osnova za dalje planiranje).
Kontinuirano posmatranje i konsultovanje sa decom. Vaspita upoznaje decu, "slua" decu tako to
posmatra njihovo ponaanje u razliitim situacijama i u razliitim delovima dana, verbalne, neverbalne
reakcije, meusobnu komunikaciju, nain na koji grade meusobne odnose i odnose sa odraslima,
korienje materijala (samostalnost, raznovrsnost, nain), reakcije na razliite instrukcije, produkte dece
nastale u vaspitno-obrazovnom procesu, nain na koji koriste prostor vrtia. Dokumentovanje podjednako
ukljuuje podatke posmatranja i sluanja dece, njihove predloge za vaspitno-obrazovni rad i njihova
prethodna, razliita iskustva iz porodinog i kulturnog okruenja.
Posmatranje i svakodnevno sluanje dece je kontinuirani proces koji traje dok traje programiranje.
Poto podaci posmatranja i konsultovanja sa decom predstavljaju osnovu za svako dalje planiranje,
vaspita ovim podacima obrazlae razloge za predlaganje svakog okvirnog plana (teme, projekta ili plana
aktivnosti u centrima interesovanja).
Okvirni plan (meseni, dvonedeljni ili nedeljni). Programiranje vaspitno-obrazovnog procesa moe biti
tematsko, po centrima interesovanja, po vaspitno-obrazovnim oblastima, po projektima. Okvirni plan
nastaje u interakciji dece, odraslih i sredine u kojoj deca borave i koji se dopunjuje, menja, adaptira,
razrauje u zavisnosti od potreba i interesovanja dece. Plan se razvija okvirno, zbog toga se ne moe uvek
u potpunosti predvideti vremenski period trajanja teme ili projekta. Okvirni plan sadri:
- obrazloenje predloga ili plana na osnovu podataka posmatranja i konsultovanja sa decom;
- skicu teme ili podtema ili projekta;
- cilj;
- promene u sredini i prostoru za uenje;
- plan ukljuivanja porodice;
- plan saradnje sa lokalnom sredinom.
U okvirnom planu vaspita belei vremenski period (datum) na koji se predlog plana odnosi.
Dnevno planiranje. Dnevno planiranje ukljuuje dnevni plan i dnevnu evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada.
Dnevni plan sadri:
- zadatke za decu i zadatke za odrasle;
- poetno okupljanje grupe;
- aktivnosti (istraivako-saznajne, izraajno-stvaralake, drutvene, ivotno praktine i sl.) koje e se
odvijati u malim grupama (koje deca biraju), u paru, individualno ili kroz zajedniki rad itave grupe;

- zavrno okupljanje grupe.

Vaspita planira u dnevnom planu svoju ulogu (u koje aktivnosti e se ukljuiti kao uesnik, posmatra,
inicijator i sl.), kao i sredstva i materijale koje e deca i vaspita koristiti tokom dana.
Dnevna evaluacija je procena odnosa izmeu oekivanja i namera vaspitaa deavanja u grupi, toka i
efekata vaspitno-obrazovnog procesa. Funkcije dnevne evaluacije su: 1. izvor za samoevaluaciju,
samokritiki uvid vaspitaa u ono to bi trebalo promeniti u vaspitno obrazovnom radu, sredini za uenje,
odnosu sa porodicom i sl.; 2. izvor ideja i predloga dece i vaspitaa za dalje planiranje; 3. preispitivanje
raznovrsnosti i koherentnosti prethodnog plana. U dnevnoj evaluaciji vaspita pravi kritiki osvrt na dnevni
plan i realizaciju na osnovu kojeg razvija dalji plan. U dnevnoj evaluaciji se evidentiraju podaci o realizaciji i
proceni aktivnosti sa roditeljima i lokalnom sredinom.
Neka pitanja koja vaspita preispituje kroz evaluaciju mogu biti: Koje su promene bile u odnosu na plan i
zato? Koje vrste interakcije su deca razvijala meusobno tokom aktivnosti? Koja su deca imala posebnih
tekoa, kako im je pruena podrka? Za koje aktivnosti su deca pokazala posebno interesovanje? Koja
pitanja su deca postavljala? Balans aktivnosti ili zato su neke aktivnosti dominirale? Koje materijale su
deca koristila? ta su deca predloila za dalje? Kako su deca razmiljala o sopstvenom uenju? ta je deci
bilo vano da naglase kada su predstavljali svoje aktivnosti u maloj grupi? Kako su roditelji ukljueni u
aktivnosti? Kako su korieni potencijali lokalne sredine u uenju? ta je potrebno promeniti u prostoru?
Kojih igara se deca igraju?
U dokumentovanju vaspitno-obrazovnog procesa kroz Knjigu vaspitno-obrazovnog rada vaspita
rasporeuje prostor za beleenje podataka prema svojim potrebama i svom nainu beleenja i promiljanja
vaspitno-obrazovnog procesa.
STRUKTURA MODELA B
Vaspitno-obrazovni rad sa decom predkolskog uzrasta zahteva plansko, sistematsko i celovito
ostvarivanje ciljeva i zadataka, to uslovljava potrebu programiranja, planiranja i evidentiranja toga rada. Za
tu svrhu slui predkolska dokumentacija u kojoj se prikupljaju, belee i na pregledan nain prikazuju svi
podaci koji su karakteristini i znaajni za planiranje i evidenciju vaspitno-obrazovnog rada i njegovih
rezultata. Njena funkcija je da:
- pomae vaspitaima, kao neposrednim realizatorima programskih zadataka, u organizovanju i regulisanju
vaspitno-obrazovnog procesa, da im rad bude sistematian, primeren uzrasnim i individualnim
karakteristikama i potrebama dece, kontinuiran i usklaen sa Osnovama programa predkolskog vaspitanja
i obrazovanja;
- svedoi o ostvarivanju programskih ciljeva i zadataka vaspitaa, sadravajui podatke o planiranju,
ostvarivanju i rezultatima vaspitno-obrazovnog rada, omoguavajui celovitije sagledavanje i usmeravanje
na ono to je bitno, radi njegovog stalnog usavravanja i racionalizacije;
- omoguava upoznavanje i procenjivanje kvaliteta rada svakog pojedinog vaspitaa i ustanove u kojoj radi,
na osnovu ega se moe kontinuirano pratiti i vrednovati, to obavljaju struna tela u ustanovi, inspekcijski i
struno-pedagoki nadzor Ministarstva prosvete i naunoistraivaki timovi u skladu sa odobrenim
projektima;
- odslikava problematiku rada u predkolskim ustanovama, uslove, sadraje, organizaciju i drugo, to
omoguava bolje povezivanje sa njima i ostalih faktora koji utiu na razvoj i uenje dece, pre svega,
porodice kole, drutvene sredine:
- predstavlja izvor podataka na osnovu kojih se moe upoznavati sadanjost i prolost sistema
predkolskog vaspitanja i obrazovanja kod nas, to je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva
njegovog daljeg razvijanja.
Opremljenost sredstvima i uslovi za vaspitno-obrazovni rad

Vaspita treba da sagleda postojanje, opremljenost i stanje objekata i sredstava potrebnih za obavljanje
vaspitno-obrazovnog rada, polazei od zahteva za organizaciju prostora, sredstva i materijale, metodikih
zahteva i sopstvenih planova i programa, kao i da ih oceni s obzirom na koliinu, kvalitet i funkcionalnost,
to je istovremeno i osnova za formulisanje predloga za mogua poboljanja u tom pogledu, preureenja,
inovacije i nabavke, imajui posebno u vidu prioritete koje treba ostvariti u kolskoj godini koja zapoinje.
Ovi predlozi za poboljanje su najvaniji razlog postojanja ove rubrike, zbog ega im treba posvetiti najvie
prostora.
Vaspitno-obrazovni rad u septembru
Planiraju se aktivnosti koje mogu na najbolji nain da doprinesu ukljuivanju dece u kolektiv, adaptaciji
ivotu u ustanovi, kao i njihovom boljem upoznavanju, to je potrebno da bi se odredio nivo vaspitne grupe.
Predviaju se i aktivnosti koje podrazumevaju obnavljanje i rekapitulaciju najvanijih dostignua u
ostvarivanju Osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja koje predstoje.
Planiranje vaspitno-obrazovnog rada po Modelu B vri se po etapama. Svaka etapa sadri sledee celine:
- etapni plan (ciljevi i zadaci) i eventualno tema;
- nedeljni planovi aktivnosti sa zapaanjima;
- evaluaciju etape.
Etapni plan
Etapno se planiraju optiji vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci za svaki od aspekata razvoja: fiziki, socioemocionalni, kognitivni i razvoj komunikacije i stvaralatva (sa jedne strane ciljevi, a sa druge, paralelno sa
njima zadaci kako bi se istakla njihova povezanost).
Ukoliko vaspita smatra za potrebno, u okviru ciljeva moe u izvesnim sluajevima formulisati i tematiku uz
iju pomo e se oni ostvarivati.
Na nivou etape, u skladu sa postavljenim ciljevima i zadacima (kao i izabranom temom ukoliko je ima),
planiraju se i oblici i sadraji saradnje sa porodicom, kolom i lokalnom zajednicom i evidentira njihovo
ostvarivanje.
Trajanje etapa odreuje vaspita (preporuuje se da to bude otprilike mesec dana) i one ne moraju biti
uvek iste. Vaspita belei period (datum) etape.
Kada je veina ciljeva i zadataka ostvarena, to je znak da treba prei na sledeu etapu, odnosno biranje,
formulisanje i upisivanje narednih ciljeva i zadataka.
Sukcesivni nedeljni planovi
Povezano sa predvienim vaspitno-obrazovnim ciljevima i zadacima, biraju se i formuliu aktivnosti koje
treba da uu u naredni nedeljni plan. Ta se obavlja na sledei nain. Za svaki tip aktivnosti (od kojih se
neke mogu povezati po srodnosti ili, izuzetno, izostavljati) biraju se po jedan ili dva predstavnika, koji e se
ostvarivati u nedelji koja je na redu. Nakon izbora rasporeuju se na pet dana tako to se vodi rauna o
mogunostima njihovog povezivanja i saimanja u vaspitno-obrazovne situacije. Prilikom ostvarivanja
planiranog treba nastojati da jedna aktivnost proizlazi iz druge i da deca ne oseaju prekide meu njima.
Prilikom rasporeivanja aktivnosti na dane postavlja se i zahtev da se u svakom danu nau to raznovrsniji
skupovi aktivnosti (u pogledu angaovanja svih dejih mogunosti), kao i da aktivnosti imaju karakter igre.
Za svaki nedeljni plan izdvojiti dve strane, iji prostor treba podeliti na est delova (pet dana u nedelji +
zapaanja). Skupovi vaspitno-obrazovnih situacija belee se u podeoke predviene za svaki dan u nedelji,
odnosno u prvih pet podeoka. U poslednji, esti, pod nazivom Zapaanja o ostvarenju nedeljnog plana,
upisuje se osvrt na protekli rad u nedelji, posebno, znaajnije aktivnosti koje su ostvarene van planiranih,
naroito one koje su organizovane zahvaljujui inicijativi dece, njihovih roditelja i tako dalje. Tako se upisuje

ono to je planirano, a nije ostvareno (uz navoenje razloga), kao i eventualne napomene o nainima da se
protekli rad povee sa onim koji predstoji.
Evaluacija vaspitno-obrazovnog rada tokom etape
Po zavretku etape, nakon stranica posveenih poslednjem nedeljnom planu, na posebnoj stranici radi se
evaluacija vaspitno-obrazovnog rada koja sadri podatke o praenju dejeg razvoja i napredovanja u
proteklom (etapnom) periodu.
Evaluacija povezana s praenjem dejeg razvoja je, pre svega, kontinuirani proces, kojim se utvruje obim
i kvalitet ostvarivanja planiranih vaspitno-obrazovnih ciljeva, polazei od Osnova programa predkolskog
vaspitanja i obrazovanja, kao i stepen u kojem je svako dete napredovalo u svom razvoju. Sumirani podaci
ove evaluacije se mogu odnositi na aktuelni nivo razvoja i napredovanje cele vaspitne grupe, "podgrupa"
dece u njoj, kao i na pojedinanu decu. Pored toga to se sagledava koliko je svako dete napredovalo u
skladu sa postavljenim ciljevima, sagledava se i koliko su aktivnosti (sredstva, materijali, oblici i metode
rada), za koje se opredelio vaspita zajedno sa decom, bile u skladu sa ciljevima, koliko su odgovarale
dejim potrebama i interesovanjima. Na osnovu toga, vaspita moe uspenije da prilagoava vaspitnoobrazovni rad deci, to je uslov valjanog planiranja. Neka od vanih pitanja koja vaspita postavlja mogu
biti:
- da li su ostvareni postavljeni ciljevi, u kojoj meri, ako nisu ostvareni, zato?
- da li su planirane, odnosno realizovane aktivnosti u funkciji ostvarivanja postavljenih ciljeva?
- da li su zastupljeni oblici i metode rada u kojima deca imaju mogunost izbora i aktivnog uea?
- kakva je komunikacija i interakcija meu decom i sa vaspitaem?
- kako e se u narednom periodu koristiti ovi podaci?
4. SARADNJA SA PORODICOM
Vaspita unosi okvirni plan za saradnju sa porodicom nakon upoznavanja potreba i konsultovanja sa
porodicom. Do podataka o potrebama porodice vaspita dolazi na osnovu razgovora, upitnika, grupnog
intervjua i ponude razliitih mogunosti ukljuivanja porodice u vaspitno-obrazovni rad i ivotu predkolskoj
ustanovi. Tokom godine revidiraju se delovi plana u skladu sa promenama potreba porodice ili u skladu sa
novim mogunostima, koje sa porodicom gradi vaspita i predkolska ustanova. Podatke o realizaciji i
evaluaciji saradnje sa porodicom vaspita vodi u okvirnom planu, odnosno dnevnoj evaluaciji vaspitnoobrazovnog procesa.
5. STRUNO USAVRAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ
Vaspita unosi podatke o svom individualnom planu strunog usavravanja i potrebnoj literaturi.
Tokom godine vaspita unosi podatke o realizovanim aktivnostima u oblasti strunog usavravanja (aktivi,
vea, seminari, tribine, uee u istraivakim projektima i sl.), kao i korienu literaturu za svoj
profesionalni razvoj.
6. ZAPAANJA O PREGLEDU KNJIGE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Zapaanja o pregledu Knjige rada sadre konstatacije da li su podaci predvieni Uputstvom blagovremeno
uneti. Po pregledu Knjige rada upisuje se datum pregleda i stavlja itak potpis sa naznakom: direktor,
pomonik direktora, ili lice, odnosno lica koja je ovlastio direktor.
Knjiga rada pregleda se najmanje dva puta u toku radne - kolske* godine.
Kada se zavri radna - kolska* godina, Knjiga rada overava se potpisom vaspitaa i direktora predkolske
ustanove - kole*, najkasnije 31. avgusta tekue godine.

U dokumentovanju vaspitno-obrazovnog procesa neophodan je zajedniki rad vaspitaa na nivou vaspitne

grupe, kao i timski rad na nivou ustanove, kroz koje se ostvaruje razmena iskustava i doprinosi kritikom
preispitivanju svrhe dokumentacije o vaspitno-obrazovnom radu.

1. PODACI O DECI I PORODICI

2. EVIDENCIJA O DOLASCIMA DECE

3. PROGRAMIRANJE I EVALUACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

MODEL: _______________

4. SARADNJA SA PORODICOM

5. STRUNO USAVRAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ

6. ZAPAANJA O PREGLEDU KNJIGE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Obrazac 4
KNJIGA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA DECOM U RAZVOJNOJ
GRUPI

UPUTSTVO
Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj grupi (u daljem tekstu: Knjiga rada) slui
defektolozima - vaspitaima za evidenciju svog rada.
Radi podsticanja optimalnog razvoja i aktivnog ukljuivanja deteta u vaspitno-obrazovni rad, kao i
prilagoavanja programa vaspitno-obrazovnog rada posebnim potrebama dece, propisuje se obaveza
ustanove da za svako dete koje ima potrebu za dodatnom podrkom donose Individualni vaspitnoobrazovni plan (u daljem tekstu: IVOP).

Knjiga rada i Obrazac za IVOP, prema tome, predstavljaju zvaninu dokumentaciju, meusobno
sinhronizovanu u odreenim segmentima tako da defektolozima - vaspitaima omoguavaju da na
sistematian nain prikupljaju, programiraju, evidentiraju i vrednuju svoj rad sa decom u razvojnoj grupi.
Pedagoka dokumentacija o vaspitno-obrazovnom radu u razvojnoj grupi sledi koncepciju Osnova
programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: Osnove programa) po kojoj je defektolog
- vaspita zajedno sa lanovima IVOP tima kreator programa, istraiva i kritiar sopstvene prakse.
Dokumentovanje vaspitno-obrazovnog procesa za defektologa - vaspitaa predstavlja osnov kritikog
preispitivanja sopstvene prakse, kao i shvatanja programa, deteta, uenja, dejeg vrtia. Pedagoka
dokumentacija, zapravo, istovremeno slui defektologu - vaspitau, kao neposrednom planeru i realizatoru
vaspitno-obrazovnog procesa, i predstavlja jedan od dokaza u procesu vrednovanja i samovrednovanja
rada sa decom u razvojnoj grupi.
Osnovni dokument pri izradi IVOP-a koji koriste defektolozi - vaspitai su Osnove programa.
1. PODACI O DECI I PORODICI
Podaci o deci i roditeljima unose se na poetku godine prema azbunom redu. U rubriku prisustvovanje
roditeljskim sastancima unose se datumi odravanja sastanaka (u toku godine neophodno je odrati
minimum jedan, a maksimum etiri roditeljska sastanka na nivou grupe ili na nivou celog objekta). U rubriku
napomene, prilikom upisa, unosi se ko je uputio dete u razvojnu grupu, a prilikom ispisa gde dete odlazi.
2. EVIDENCIJA O DOLASCIMA DECE
Evidencija o dolascima deteta u vrti vodi se svakodnevno sa plus ili minus. Dnevno i meseno
prisustvovanje dece iskazuje se vertikalnim i horizontalnim zbirom. Na kraju godine evidentira se ukupan
broj dolazaka i odsustva na godinjem nivou. U napomeni se mogu upisivati po potrebi: razlozi dueg
odsustva deteta, da li je dete regresirano i koliko ili datum ispisa.
3. PROGRAMIRANJE I EVIDENCIJA INDIVIDUALNOG VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA DECOM
U kombinaciji sa Obrascem za IVOP, ovo poglavlje ini celinu u procesu prikupljanja, programiranja,
realizacije, evidentiranja i vrednovanja rada sa decom u razvojnoj grupi.
Ova dva dokumenta se dopunjuju tako to se u ovom poglavlju, na osnovu posmatranja, praenja i
beleenja dejeg razvoja i napredovanja, vode zapaanja o svakom detetu, na osnovu kojih se izrauje
individualni vaspitno-obrazovni plan (Obrazac za IVOP).
IVOP i evidencija o IVOP-u u Knjizi rada, zapravo, slede ciklus: posmatranje (upoznavanje i razumevanje
potreba deteta i to ne samo globalno nego u razliitim konkretnim situacijama), programiranje {na osnovu
opaenog i procenjenog), delanje (direktna i indirektna delanja defektologa vaspitaa) i evaluacija (procena
procesa i efekta pedagoke prakse, koja postaje osnova za dalje planiranje).
Zapaanja iz ove take i obrasca IVOP-a usaglaeni su u:
- osnovnim oblastima razvoja koji se prate {motoriki razvoj, samostalnost i briga o sebi, saznajni razvoj,
govor i komunikacija i socijalno-emocionalni razvoj);
- dodatnoj podrci za koju nije potrebno odobrenje Komisije za dodatnu podrku (odnosi se na sve dodatne
vidove rada sa detetom na nivou predkolske ustanove i porodice, kao to su: ukljuivanje deteta u
senzornu sobu, u razliite kulturno-zabavne, likovne, muzike, motorne i druge vaspitno-obrazovne
aktivnosti i oblike rada na nivou objekta ili vaspitne grupe, za koje se proceni da su adekvatne za dete,
sugerisani rad sa detetom u porodici i sl.), kao i onoj za koju je potrebno odobrenje Komisije za dodatnu
podrku {npr. obezbeivanje pedagokog asistenta radi ukljuivanja deteta iz razvojne grupe u
odgovarajuu vaspitnu grupu prema dogovorenom planu i sl.).
U prvoj godini upisa, odnosno primene IVOP-a, individualni vaspitno-obrazovni plan donosi se i vrednuje
tromeseno {iskljuivo za novoupisanu decu koja se nalaze u prvoj godini rada), a u svim narednim
godinama na poetku svakog polugodita (za decu koja su prola prvu godinu rada u razvojnoj grupi).

U zavisnosti od rezultata vrednovanja IVOP-a, odnosno pomaka do kojih je dolo tokom godine ili ne, IVOP
se moe posle tromesenih, odnosno polugodinjih evaluacija, ponoviti u celosti, u odreenim segmentima,
ili doneti nov.
Ova taka sadri po osam listova za svako dete, i to:
Individualni list deteta - upisuje se prezime i ime deteta i bitne napomene o detetu koje se odnose na vane
zdravstvene aspekte problema koje dete moe da ima.
Zapaanja tokom adaptacionog perioda - unose se sve informacije od znaaja o detetu {dobijene
prikupljanjem, kontinuiranim sistematskim posmatranjem, praenjem i procenom dejeg razvoja, uz
korienje odabranih tehnika i instrumenata) po oblastima razvoja {ovaj list se popunjava iskljuivo za
novoupisanu decu).
Kada se zavri adaptacioni period, informacije iz ovog lista koriste se za popunjavanje lista (pedagoki)
profil deteta, u obrascu za IVOP, koji, zapravo, predstavlja sliku detetovog razvoja i napredovanja po
oblastima razvoja (snage deteta i tekoe iskazane kroz polja/podruja delovanja) i ini osnovu za kreiranje
plana aktivnosti sa detetom.
Posle tromesene, odnosno polugodinje evaluacije u ovaj list se, u zavisnosti od promena do kojih je
dolo ili ne u razvoju deteta, unose novi podaci u svim oblastima razvoja u kojima su registrovane promene
ili ponavljaju podaci ukoliko nije dolo do promena.
Zapaanja o detetu i realizacija IVOP-a vode se kontinuirano tokom cele godine, odnosno kad god se
proceni da postoji potreba da se zabelei informacija o detetovom razvoju. Periodi za voenje zapaanja i
vrednovanje rada u prvoj godini uvoenja IVOP-a su podeljeni na tromeseja, a u sledeim godinama rada
po IVOP-u beleenje zapaanja i vrednovanje sprovodi se na polugodinjem nivou.
U zapaanja se upisuju sve informacije od znaaja o detetu (dobijene na osnovu kontinuiranog
sistematskog posmatranja, praenja i procene), koje e se koristiti za izradu evaluacije nakon odreenog
vremenskog perioda i posluiti za potrebe eventualne revizije ili novog IVOP-a, i to po: oblastima razvoja i
za dodatnu podrku, u kojoj se notiraju svi vani podaci vezani za planirano ukljuivanje deteta u razliite
oblike vaspitno-obrazovnog rada objekta (vrtia) ili vaspitne grupe, kao i informacije o detetu dobijene kroz
saradnju sa roditeljima.
U evidenciju realizovanih aktivnosti ukratko se po oblastima navode ostvarene aktivnosti iz IVOP-a na
mesenom nivou, a evidentiraju se sukcesivno, tokom tekueg meseca.
4. PRIORITETNI CILJEVI I ZADACI U RADU SA GRUPOM
Odnosi se na utvrivanje zajednikih ciljeva i zadataka rada sa decom u razvojnoj grupi u kojoj se sprovodi
IVOP. Ovi ciljevi i zadaci definiu se u skladu sa optim karakteristikama dejeg razvoja i napredovanja u
konkretnoj razvojnoj grupi, odnosno identifikuju se iz prioritetnih oblasti i potreba za podrkom u IVOPovima dece iz grupe. Ovi ciljevi i zadaci treba da doprinesu pre svega podrci razvoja vetina u oblasti
socio-emocionalnog i komunikacijskog razvoja dece u grupi.
5. UKLJUIVANJE DECE U RAZLIITE OBLIKE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA PREDKOLSKE
USTANOVE
Odnosi se na programiranje i evidentiranje ukljuivanja dece iz razvojne grupe u razliite kulturno-zabavne
aktivnosti, tematske radionice i druge oblike vaspitno-obrazovnog rada na nivou predkolske ustanove i
objekta (vrtia) ili vaspitnih grupa. U ovo poglavlje, tanije, unose se: okvirni planovi za grupu, koji se po
potrebi, tokom godine, mogu revidirati u odreenim segmentima ili u celosti, i podaci o realizaciji.
Ova taka sadri:
- plan i realizaciju aktivnosti ukljuivanja dece u razliite oblike rada na nivou predkolske ustanove;

- plan i realizaciju aktivnosti ukljuivanja dece u razliite oblike rada na nivou objekta (vrtia) ili vaspitnih
grupa.
6. SARADNJA SA PORODICOM
Plan saradnje sa porodicom
Unosi se okvirni plan za saradnju sa porodicom nakon upoznavanja potreba i konsultovanja sa porodicom.
Tokom godine, po potrebi, mogu se revidirati delovi plana u skladu sa promenama potreba porodice ili u
skladu sa novim mogunostima, koje sa porodicom gradi defektolog - vaspita i predkolska ustanova.
Evidencija realizovanih oblika saradnje sa porodicom
Unose se podaci o realizaciji svih ostvarenih oblika saradnje sa porodicom kontinuirano tokom cele godine.
7. OSTALE EVIDENCIJE
Evidencija saradnje sa specijalizovanim institucijama
Unose se podaci o oblicima saradnje (komunikacije) sa strunjacima iz specijalizovanih institucija, koji
paralelno vode decu iz razvojne grupe, kontinuirano tokom godine.
Evidencija saradnje sa lokalnom zajednicom
Unose se podaci npr. o manifestacijama/akcijama na nivou grada ili optine u kojima su uestvovala deca
iz razvojne grupe tokom godine.
8. STRUNO USAVRAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ
Individualni plan strunog usavravanja
Defektolozi - vaspitai unose podatke o svom individualnom planu strunog usavravanja i potrebnoj
literaturi.
Evidencija strunog usavravanja
Tabelarno se unose podaci o svim realizovanim aktivnostima u oblasti strunog usavravanja (aktivi, vea,
seminari, tribine, radne grupe, tematski sastanci, struni skupovi/udruenja, uee u istraivakim
projektima i dr.) kao i literaturi korienoj u cilju profesionalnog razvoja.
9. ZAPAANJA O PREGLEDU KNJIGE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA DECOM U RAZVOJNOJ
GRUPI
Zapaanja o pregledu Knjige rada sadre konstatacije da li su podaci predvieni Uputstvom blagovremeno
uneti. Po pregledu Knjige rada upisuje se datum pregleda i stavlja itak potpis sa naznakom: direktor,
pomonik direktora, ili lice, odnosno lica koje je ovlastio direktor.
Knjiga rada pregleda se najmanje dva puta u toku radne godine.
Kada se zavri radna godina Knjiga rada overava se potpisom defektologa - vaspitaa i direktora
predkolske ustanove, najkasnije 31. avgusta tekue godine.
U dokumentovanju vaspitno-obrazovnog procesa neophodan je zajedniki rad defektologa - vaspitaa na
nivou razvojne grupe, kao i timski rad na nivou ustanove, kroz koje se ostvaruje razmena iskustava i
doprinosi kritikom preispitivanju svrhe dokumentacije o vaspitno-obrazovnom radu.

1. PODACI O DECI I PORODICI

2. EVIDENCIJA O DOLASCIMA DECE

Sledei