Polja 424

POLJA
~asopis za knjièvnost i teoriju
godina XLVIII
april maj 2003

Novi Sad
broj 424
Izdava~:
Kulturni centar Novog Sada
Za izdava~a:
Mirjana Markovinovi}
Glavni i odgovorni urednik:
Laslo Bla{kovi}
Likovni urednik:
Ljubomir Vu~ini}
Administracija i plasman:
Milja Petrovi}
Rukopise slati na adresu:
Kulturni centar Novog Sada, 21000 Novi Sad,
Katoli~ka porta 5, sa naznakom "za Polja"
telefon: 021/28-972, 20-479; fax: 021/25-168
E-mail: polja(neobee.net
http://polja.eunet.yu
Rukopisi se ne vra}aju.
Priprema:
Robert Jenei
[tampa:
"Ideal", Novi Sad
Likovni lajt-motiv ovog broja su fotografije vulkana, ìvih i mrtvih.
GDE JE [TA
GLASOVI
Jovica A}in: SVETO SPASENJE 5
Zoran ]iri}: SMRT U EL PASU 15
Sr|an V. Te{in: KAZIMIR I DRUGI NASLOVI 25
Milan T. \or|evi}: O[TRICA BRIJAÂ 28
VRT
Lajo{ Kesegi: MISLI NA MENE! 35
Sava Babi}: USKLI^NIK 63
RED VO@NJE
Zoran \eri}: U VOZOVIMA EVROPSKE KLASE 66
LICE
Katarina Ve{ovi}: ISTORIJA JE SULUDA KOMEDIJA 73
VREME
Nikola Kajtez: POSTMODERNA, SAUÊSNIK ZLOÎNA 91
ILUMINACIJE
Mir~a Elijade: RAT I MOJIH DEVET GODINA 99
GLASOVI
Hans Magnus Encesberger: DESET PESAMA 111
Vera Pavlova: [ESNAEST PESAMA 118
Stefano Dal Bjanko: RASEJANOST 123
Petar Skrzinecki: KAO @ICA, SPETLJANA 129
Tatjana Luki}: PRIM. PREV. 135
GLASOVI
Jovica A}in
SVETO SPASENJE
Neka begunci budu ka`njavani bez milosti, neka put kojim bismo da odemo odavde
i svi na~ini da se vratimo ku}ama budu zatrti, i da se opet, sa tim bismo morali odmah
da budemo na~isto, otvore tek kad pokaèmo da smo na visini zadatka i situacije, a ja
sam sve referate saslu{ao pomno, bri`no, s nezamislivom koncentracijom i naklono{}u,
gotovo ne trepnuv{i, sve vreme dlanovima iza u{nih {koljki poja~avaju}i sluh, koji je ve}
bez zamerke,
i vidim, oprostite, da ne vode nikud i da od pravog traga u njima nema ni senke niti
pra{ine, i da bismo morali da odstupimo dva koraka bez kojih nema nijednog koraka napred, pa ne bih da odga|am vi{e svoje otkri}e posle kojeg }ete odahnuti,
jer iako mi je, mile dame i draga gospodo, uro|en nau~ni duh i po zvanju sam
nau~nik koji, budu}i geneti~ke struke, radi u manje poznatom Institutu u okviru projekta ~iji su svi saradnici pod obavezom da o njemu }ute, tamo u na{oj prestonici, umivanoj rekom ènskom i rekom vi{e mu{kom, legendarnom, u napu{tenom podzemnom silosu, ba{ pokraj obale ove druge, panevropske, gde su instalisani svakojaki ure|aji namenjeni nanotehnolo{kim ispitivanjima koja su opet tek deli} obimnog posla, i to, kaza}u vam s ponosom, od presudne va`nosti za dobrobit investitora sa njihovom bliòm
porodicom i rodbinom, i njihove klijentele, ali i cele zajednice, verujem, u strogo ~uvanim laboratorijama ukopanim nadomak sportskog centra, tamo gde vam izgleda da se
jedino pacovi kote, jo{ kako se kote, sve ciju~u,
doga|a mi se ~esto, u predasima, dok leìm na poljskom krevetu name{tenom u
mom kabinetu, ne mogav{i oka da sklopim od svega {to nas snalazi, da mi na um nehotice padaju misli i zamisli o izlazu iz situacije, i tako mi se pre par dana dogodilo da
do|em do re{enja koje je ~isto i golo, bez ki}enja da bi izgledalo umnije nego {to doista jeste, i èlim da vam ga iznesem, jer upravo na vama je, ba{ u ovim ~asima bezizglednosti, da zaklju~ite {ta da radimo, kako da se odupremo pretnjama nadvijenim
nad na{im sve malobrojnijim narodom i odolimo zavodljivim isku{enjima koja pozivaju na predaju pre vremena i ponizno pomirenje sa sudbinom, da se kona~no izvu~emo iz malodu{nosti, te majke poraza, i prebrodimo ovu najpogubniju od svih etapa u na{oj nacionalnoj istoriji na ~ijem vidiku nema naoko ni~eg drugog osim sigurne
i poslednje propasti, pa upravo zato sam uveren da }e moj, ne usu|uju}i se da to nazovem lek, eto samo predlog, ~ak i ako ga neko od najizgubljenijih me|u malodu{nima i klonulim primi kao nemogu}no re{enje za nere{iv problem, naii na zasluènu
pa`nju va{e razboritosti i odgovornosti, a ne traìm zauzvrat mnogo osim razumevanja i strpljivosti, znai isto {to oekujem i od svojih kolega, lanova mog tima iz snova, genetiara i mikrokibernetiara, iz sektora zaduènog za procedure reprodukovanja na }elijskom nivou i regulisanih modifikacija u molekularnom lancu, da samo toliko kaèm, ionako ne smem vi{e,
kaèm predlog, smatraju}i da je i to prejak izraz za veli~inu onog pred ~im smo se
na{li i {to iziskuje da budemo skru{eni, ne prsei se nedolino i hvalisavo gromkim nazivima prikaenim ovom ili onom pojedinanom udelu u zajednikom trudu, u razmatranju najboljeg mesta gde udariti i tuda izmai van doma{aja te do danas neizleive i
bespo{tedne kuge koja nas je zadesila niodakle ili iz nas, ali koja sama od sebe ne}e uzmaknuti,
za gorostasno pitanje opstanka, najneodlo`nije u ovaj zao ~as,
i tik za kojim }e biti è| zbog nestajanja pitke vode ~ije se svetske zalihe smanjuju
velikom brzinom, koju zaga|enje i op{te zagrevanje uve}avaju do nadzvu~ne brzine, i
sve je manje ~ak i one za umivanje i zapiranje,
a vi to moète uzeti i kao sugestiju, ili evokaciju, makar kao zametak koji iziskuje da
bude jo{ negovan i razvijan, moète uzeti i kao zabludu, mada se stresam na takvu mogu}nost, jeìm se u strepnji da istiniti eliksir bude do~ekan kao suludi, vra`ji napitak, ali
i tad, molim, molim, ne odbacuju}i je odse~nim i neopozivim odmahivanjem ruke, promislite na tren, makar na sekundu, da ta navodna zabluda sadrì u sebi jednostavan i
efektan odgovor na muku koja nas je obuzela i zbog koje smo se okupili na plemeniti
poziv na{ih dràvnika, i na{ih duhovnih pastira, i na{ih najmudrijih uglednika i akademika, koji su svi odreda, vidim, s nama, i saborujemo drhtavog srca, ponizni pod istorijskim
bremenom na ple}ima, sa poslednjim ostacima nade da }emo usred sveg zla navaljenog
na nas, od krajnje oskudice do apsolutne izop{tenosti i neopisive samo}e, uprkos raznim
epidemijama, trovanjima, glupostima, nehajima, uprkos zaraznoj trulosti od koje cela zemlja, odasvud zatrovana, sve ve}ma i, rekli bismo, nezaustavljivo truli dotle da i sama
trule`, ve} istrulila, nastavlja da truli, molim vas, dakle, iako sam nau~nik i odbijam da
se emocije svojim izlivima me{aju u rasu|ivanje, i zahtevam uvek logi~ne argumente i
opipljive dokaze, ~ak i kad je re~ o obrascima u programiranju mikronskih robota za subatomske intervencije u na{em telu na genomskoj strukturi za {ta sam profesionalno zaduèn, ali ne}u nimalo o tome, molim vas, ako ho}ete da kleknem, kleknu}u, barem pola sekunde porazmislite o ideji koju }u vam saop{titi, po{to sam je i sam pretresao i pretresao, prevrtao i obrtao, izlagao najubita~nijim prigovorima, naravno, podjednako
nau~ni~kim i ljudskim, a ona je izdràla svaku probu na svoju solidnost, mo`da ba{ stoga {to nije nimalo inventivna, nimalo, kako obi~no govorimo, izvanredna, nego je prosta, stamena i delotvorna, i spasonosna kao ~udo koje sve vreme nam je nadohvat, bode nam o~i, a mi ga, sami smo krivi, ne vidimo, promislite i, prihvatite li moje re~i, stanemo li zajedno iza njih i njihovog ostvarenja, ubrzo }e nam laknuti i mo}i }emo bezbri`no da ìvimo, zbrinuv{i decu, ovu zemlju, ovaj narod i sva njegova blaga, ukratko,
jeftino i u punom zadovoljstvu kupi}emo idu}e dane, predstoje}e trajanje;
i to, evo do ~ega sam do{ao, zasluì}emo putem zdravog razuma koji, moèbiti, nije na visini sloènih neuronskih procesa ~iji rezultati u oblastima elektronike i genetike
zadivljuju svet i o~aravaju ga, po meni, ne vrtite glavom niti se kuckajte prstom po njoj,
nema veze {to sam ro|eni nau~nik i prehranjujem se od nau~nog rada, opsenjuju ga, nego {ta, obmanama, opasnim utopijama, bez obzira {to sam i sam na jednom od takvih
projekata, jer mi ~estitost posisana sa maj~inim mlekom ne dopu{ta da ne zavapim da
ga oburvavaju, taj svet, na{ svet, u provalije u ~ijem mraku je poni{ten svaki moral, uki-
nuta na{a iskonska sloboda, naime putem zdravog razuma koji u sebi skriva neverovatna iskustva crpljena iz najdubljih zakona prirode i koji nas u~i da u slu~aju zbog koga
smo se okupili kona~no saberemo dva i dva, i da nam jedva jedared sine gde je re{enje,
da ponovim, efektno i prosto, re{enje za suvi{e dugo zapostavljanu pretnju da nas je neumitno sve manje, da smo sve stariji, da izumiremo, i da su se, istovremeno, mnogi pokupili i oti{li, a drugi zbrisani iz reproduktivne baze tako {to su, ne{to ranije, osaka}eni
ili pobijeni, ali i da u celoj nesre}i, oko koje smo se sloìli da ubrzano vodi u potpuni gubitak, u nestajanje sa lica zemlje, ipak raste i prilika za izbavljenje, pri ~emu nemojte pomisliti da sam ènomrzac, ili ~ak zagovornik da su ène bez du{e, nego da sam upravo
suprotno, i {tavi{e vatreni borac za ènska prava, nepokolebljivi i prirodni saveznik potla~enog ènskog roda, odani saputnik tog u isti mah osetljivog i vitalnog roda pred ~ijom
me anatomskom predno{}u ili Bo`jim darom da mu je data materica, rekao bih, evo sa
rukom na grudima, bezmalo jede zavist, i kad sam to ve} priznao, da se ne zaustavim,
ukratko, kaèm vam, sestre i bra}o, poklonik sam u svakom smislu takozvane lep{e i plemenitije polovine ~ove~anstva, o ~emu se moète nedvosmisleno uveriti ako se bliè
upoznate sa mojom ìvotnom i radnom karijerom, i otud moj uvid da se re{enje za problem nalazi u vaspostavljanju drevnog obi~aja, naravno ve} poga|ate kud sam krenuo i
u ~emu je spasenje, u ponovnom uvo|enju oprobanog i dokazanog na~ina za utemeljenje i postupno uve}avanje biolo{ke osnovice naroda, koji god narod bio u pitanju, da, u
sistematski stimulisanom, sa svim zakonima usagla{enom poligamijom, ili mnogoènstvom, i ma kolika da smo sirotinja, budètski podsticanim, po potrebi i na ra~un izdvajanja za vojsku, uz razumljivo odustajanje od izvesnih sekundarnih verskih propisa,
me|u kojima se isti~u hri{}anski koji nisu uvek umeli da predvide i u sebe uklju~e {ta
nas moè pogoditi sa ~istim monoteizmom, a to nas je i pogodilo upravo danas kad je
o~igledno da se ne moèmo uzdati ni u kakvu pomo} sa strane, kad smo ostali bez igde
ikog, bez tradicionalnih prijatelja, i kad je jo{ jedina mogu}nost da preìvimo da se oslonimo samo na sebe, a tu je i nevolja sa ~injenicom na{e plodne egzistencije da je mu{ki
svet ovde u opadanju dok ènski svet, zvan tako|e slabiji pol, brojte koliko god èlite,
statisti~ka matematika je objektivna i okrutna, srazmerno biva vi{estruko sve nadmo}niji, {to zna~i, me|utim, da smo sa takvom pogibeljnom neravnoteòm prisiljeni da pribegnemo, pozivaju}i se, da vas podsetim, iz okrilja zdravog razuma, na proverene stvari, gotovo ~arobnom preobra}anju nevolje, izazvane podjednako, uz ve} sve re~eno,
sopstvenim nemarom ili lenjo{}u u pogledu rada na potomcima, u jedinu dobitni~ku
kombinaciju kakvu predstavlja odobravanje harema i srodnih poligamnih ustanova, i time udovoljimo nevinim ènama u njihovoj patnji usled uskra}ivanja maj~instva, kao i
usled nedostatka ljubavi sa suprotnim polom, ~ime }emo op{tim konsenzusom oba sveta, ènskog i mu{kog, dokazati da je re~ doista o nesumnjivo dobitni~koj kombinaciji ~ije
}e nas sprovo|enje rasteretiti ne samo glavnog problema zbog kojeg je ovaj tajni sabor
spasenja sazvan, pri ~emu se valjda htelo da to bude ba{ danas, nikako slu~ajno, u odmaklom prole}u kakvo ne pamtimo, su{ta divota, nego i niza prate}ih muka, da ih ba{
ne navodim sve, po{to ionako svako me|u prisutnim i u na{em desetkovanom narodu
dobro poznaje {ta ga ti{ti, a ~emu moèmo, uz spomenute te{ko}e, pridodati neizrecivu, i na to podse}am ispotiha, ovako, kao me|u sunarodnicima, poti{tenost zbog rapid-
nog osipanja na{e vojne mo}i, i tako }emo sa svim tim izi}i na kraj uprkos svemu {to neprijateljski duhovi i njihovi obave{tajni servisi budu govorili o tome, ali nimalo,
znajte, ~udno mi ne}e biti, jer odavno sam navikao na takve zablude od strane drugih, da sad pomislite a posle i kaète halucinira, mo`da od planinskog vazduha, mo`da
mu memla iz podzemlja gde radi, uprkos solidnoj klimatizaciji i ventilaciji, udarila u glavu, pa je udaren i pomerio je, i u ovom istorijskom ~asu trabunja gluposti i jeresi o tome kako da nam sko~i natalitet putem gde nema Boga, zastupanjem poligamne religije,
putem razvrata i orgija, halucinira, re}i }ete, kao da nikad niste ~uli za rekorde te vrste,
i mo`da se smejali, zagolicani, slatko zami{ljeni, a mo`da su vam se i usklici otimali iz
stomaka gde se vatrica razgorela, oh, uzdisali ste, kliktali, smejali se, padali i u melanholiju, i sve ste to mogli, i sve je mogu}no, ako vam ba{ svaki instinkt nije utrnuo, kad biste naleteli da je marokanski vladar Mula Ismail, jo{ u osamnaestom veku koji je bez
na{ih dana{njih vizija, Mula Ismail, sultan, zvani Krvoèdni, imao osam stotina osamdeset i osmoro dece koje mu je, neka bude, njegov Bog podario, ali ne bez posredstva sultanovih pet stotina èna i sultanove sperme, {to se moè, oprosti mi Boè, i bez Boga i
njegovog dara, ako ja i{ta razumem od oplodnje, a znam dovoljno, budu}i da nam je
uro|eno da te stvari znamo, u krvi su nam, i moje je znanje realisti~ko, bez ikakve magije ili crne magije, a ni sanjar nisam koji bi tvrdio da deca padaju s neba ili ih nalazimo
u kupusu,
ili }ete mi re}i da sam blesav, da sam blesavi blesonja, udaren mokrom ~arapom od
koje mi je prokapljao mozak kroz u{i, kad usred muke koja nas je okupila da joj se suprotstavimo i izle~imo od nje ja jo{ imam hrabrosti da se {alim, da ~ak vre|am vas i narod, kvarim vas i narod, jer èlim da se kotite kao pacovi koji su se namnoìli i neprekidno i dalje se mnoè oko mog Instituta okupiranog projektom multiplikovanja, dok ja,
gre{ite, èlim, a to nije ni blesavo ni bez mozga, da se razmnoàvamo kao ljudi, da
mu{karci me|u nama ne razbacuju seme ili da ono trune u njima i da ène, svaki put
kad im do|u crveni dani, ne gube vreme, i onda sam i zbog toga idiot, kaza}ete, a na to
vam mogu odgovoriti, s rukom na srcu, da ne}e biti da sam idiot, ne}e biti da haluciniram ili da sam blesavi blesonja, pomerio pame}u, udaren mokrom ~arapom, nego sam
odgovorniji od svih vas i narod mi leì na du{i, i za njega }u i}i do kraja, ne misle}i da
je stoka, kako sam ~uo da neki od vas govore ranije, prosta svetina, sebi~na i slugeranjska, nego da je zlatan narod, rajsko stado u koje je u{ao pomor upravo zahvaljuju}i takvima koji govore da je stoka i prosta svetina, koja ne zasluùje da joj iko od nas bude
na usluzi i radi joj na ~ast i korist,
i jo{ vam, da biste se osvedo~ili u moju promi{ljenost, sve~ano se zaklinju}i da nimalo ne kr{im spoznaje sopstvene nauke, mogu sa svoje strane pridodati i primere u prilog
ideje do koje sam, ponavljam ne bez ponosa, dospeo vrpolje}i se na poljskom krevetu,
surovo i neprikladno, mada po disciplinskim pravilima Instituta, li{en ènskog dru{tva i
pripadaju}ih intimnosti, dok mi je glava bila puna materije o }elijskim jedrima, strukturnim varijantama DNK, za~e}ima, postupcima kloniranja u grozdovima, tipovima hromozoma, simetri~nih i asimetri~nih shema u genima, sve radi, opet me prokleta ~estitost nagoni da reknem, besmislenog projekta ~ija su{tina je da svako multiplikuje sebe iz sebe,
da se narod obnovi i umnogostru~i sopstvenim kopijama kao posredstvom indigo-papi-
&
ra, ali ipak bogat primerima koji barem naoko smanjuju besmislenost mog u~e{}a u projektu, o kojem zaista ne smem vi{e ni{ta da zucnem, vodim li ra~una o datoj zakletvi i
posledicama za koje mi je stavljeno do znanja da }e, ako se svog potpisa na ugovoru sa
prili~no tamnim klauzulama, u kojima je tama svakad gladna i mrak voli da jede neuke,
odreknem ma gde i ma kad, biti radi mojih zasluga bezbolne i brze i sve{}e se, bez upozorenja, na nepopravljivi gubitak posla svugde i zauvek i àlosni gubitak mog tela, ina~e
dosadne napasti, gubitak do poslednje kapi krvi, poslednjeg daha i atoma, skupa sa glasovitim Y hromozomom za koji sam se specijalizovao, i koji je u srcu najva`nijeg primera ~ija uverljivost je neosporna, naro~ito ako se osvrnemo na zaprepa{}uju}i podatak
ustanovljen u azijskim zemljama, sa kojim bih zavr{io, gde su na uzorku od dve hiljade
stotinu dvadeset i tri mu{karca {irom kontinenta dvadeset i tri autoriteta, kojima sam se
svesrdno pridruìo kao dopisni ~lan ameri~kog dru{tva za humanu genetiku, istraìvali
upravo re~eni hromozom, i na|eno je podudaranje da i najupu}eniji i najpodozriviji
padnu na teme, ~ak se i meni zavrtelo u glavi, neverovatno podudaranje da je kod celih osam postotaka izabranika u datom uzorku, ne{to nezamislivo i jo{ mi se vrti u glavi,
Y hromozom istovetan, pri ~emu valja da znate da se taj hromozom nalazi jedino kod
mu{karaca i prenosi sa oca na sina, pa na unuka i praunuka i tako dalje, samo po mu{koj
liniji, patrilinearno, i uvek je u jednoj od takvih linija identi~an, te moèmo re}i da od
tog nema boljeg dokaza roditeljstva i vi{e ne vaì da jedino znamo ko nam je majka nego, naprotiv, jedino moèmo znati ko nam je otac, a majka ba{ i nije dokaziva, pri ~emu,
dabome, govorim o mu{koj deci, o mu{kim rodoslovima, zasad jedinim genetski zasnovanim, na koje je ciljao i jevan|elist Matija po kome Avram rodi Isaka, a Isak rodi Jakova i tako do kralja Davida koji rodi kralja Solomona i onda sve do Isusa, kralja nebeskog,
Bo`jeg sina,
a time vas podse}am, iz okrilja svetog Matije, ni da eventualna zamerka da sam antihrist ne}e i}i po vodi niti je piti, kao {to mi ni na kraj pameti ne}e biti da se ustremljujem na stvari u kojima se apostolski zapis slaè sa nau~no utvr|enim uvidima, na {ta sam
malo~as ukazao, i ~emu jo{ u prilog mogu da dodam, uve}avaju}i verodostojnost analize, da je devedeset postotaka testiranih mu{karaca u navedenom azijskom uzorku imalo razli~ite Y hromozome, a to je glatko, kao po loju, zna~ilo da oni poti~u od razli~itih
mu{kih linija i da su svi iz raznih porodi~nih stabala za razliku od onih ~udesnih osam
procenata od dve hiljade stotinu dvadeset i trojice, zate~enih zbrda-zdola na podru~ju
koje se prostire od Mandùrije, blizu Japanskog mora, do Uzbekistana i Avganistana u
Centralnoj Aziji, a prema tom procentu, nema druge, moramo re}i da barem na tom
prostranstvu, u navedenim granicama, postoji najmanje {esnaest miliona mu{karaca ~lanova jedne i iste mu{ke linije i da su sa istog o~inskog ognji{ta, li{}e sa istog drveta, pa
neka vas ne potrese ako to kaèm jo{ jednostavnije: svima njima, zna~i svakom dvestotom mu{karcu na zemaljskoj kugli na dana{nji dan, Otac je isti, ista osoba, neki velemo`ni patrijarh iz davnog doba, ta~nije, praotac im je zajedni~ki, svakako neki neuobi~ajeno potentan mu{karac ili osemenjiva~ bez premca u istoriji na{e planete, pa kad
je to ustanovljeno, jedan od dvadeset i trojice autoriteta, voleo bih da sam to bio ja, ali
ne, ve} jedan biohemi~ar iz grupe pouzdanih istraìva~a koja je preduzela celu analizu,
posle podrobnih ra~una i provera, izneo je u ime svih da se s bezmalo stopostotnom si-
'
gurno{}u zna da je taj ~ovek, praotac tolikim mu{karcima na svetu, ìveo otprilike pre
hiljadu godina, s gre{kom od vi{e ili manje par stotina godina, dakle i ne ba{ tako davno kako sam ja u prvi mah pretpostavio, ve} u razdoblju utvr|ivanja prve na{e dràve,
pri ~emu ne nagove{tavam, naàlost, da bi to mogao biti neki na{ predak, jer da jeste
bio, ne bismo sad saborovali, nego je ìveo, i to se sa sigurno{}u moè re}i, u Mongoliji ili u tamo{njoj okolini, i to bi moglo biti sve i na tom bih mogao da zavr{im, podse}aju}i vas da je pre hiljadu godina stanovnika na Zemlji bilo dvadeset puta manje nego danas i da je onda mogu}no izvesti prost zaklju~ak da onda{nji mu{karac ima u proseku dvadeset ìvih potomaka danas po direktnoj mu{koj liniji, a da je onaj izuzetni bio
osam stotina hiljada puta plodniji od prose~nog mu{karca,
jest, jest, da zinete, mada mi taj izraz kao hladnom nau~niku, znanstvenom nau~niku, ba{ ne prili~i, ali da zinete pred takvom potentno{}u kao {to sam ja razvalio ~eljusti,
i eto ponovo ja, nepristojno, nesposoban da odolim psovkama, kad se setim svoje preneraènosti u prvi mah pred tim razmerama koje su tog silnog mu`jaka, megagenija
oploditelja, odvajale od obi~nih smrtnika i kome nije ravan nikakav znani ili neznani Kazanova, jer njegovi geni su danas u ljudima kojih ima vi{e nego {to broji celi na{ narod,
vi{e nego da se nekoliko puta pomnoìmo, i da znate: to je porodi~an ~ovek, to je porodica, a ne kao mi, jedno ili nijedno dete, a u slu~aju para dece, to je ve} da se prsimo
kao da smo zaposeli polovinu sveta, i da znate da ne}u vi{e da vas optere}ujem ciframa, iako nam je bez njih nemogu}no, ~ak i kad nas tuku po glavi, brojke i procenti, nego }u, na kraju, jo{ da se osvrnem i na li~ni identitet te obdarene osobe koja je ìvela
pre jednog milenijuma, jer od nje, dakako, imamo mnogo tog da nau~imo i nema smisla da pre|emo preko nje a da ne saznamo ni ko je u pitanju, kao da je u pitanju tajna
istorija, a ne svima pristupa~na pojava ~iji nepobitan i prvi trag moète otkriti upravo u
Tajnoj istoriji Mongola, otkriti maltene kao gotov recept za problem, jer u tom delu na}i
}ete dokument koji se datira ba{ nekako u doba skoro ili savremeno sa onim u kojem je
ìveo mo}ni roditelj i u kojem, u dokumentu, jasno stoji da su pot~injeni, predstavljaju}i
se svom ~elniku, obavezno morali da mu obe}aju znatan udeo iz svog plena koji se sastojao od ugrabljenih èna i konja, i navodi se ime tog ~elnika, vojskovo|e, Temu|in ili,
zavisno od onda{njeg izgovora, Tima}in, a ko od vas zna, taj zna da je to bilo pravo ime
osvaja~a polovine sveta koji ga zna pod imenom Dìngis-Kan, realna istorijska li~nost koja se po svim karakteristikama uklapa u traèni profil, zadovoljava ve}inu uslova, jer je
ro|en 1162. godine, ili tu, umro 1227, imao {est mongolskih èna, ustanovio teritorijalno najve}e carstvo u istoriji, a osvojio, razorio, opusto{io sa svojim jaha~ima i njihovim
lukovima i kopljima, jo{ ve}u teritoriju, celu Severnu Kinu, Samaru i sve ~uvene gradove na putu svile u Centralnoj Aziji, zadro duboko u Rusiju, a njegovi sinovi i unuci su na
to slistili jo{ pone{to, svom carstvu pripojili zemlju sve do juga Kine, sru{ili Bagdad, te{ko
uzdrmali Otomansko carstvo i islamsku civilizaciju, demolirali Poljsku i doprli do Be~a, i
eto kakva vremena, da snevate, a on, Dìngis-Kan ili "vaseljenski vladar", sa svojih {est
Mongolki, koje su mu ra|ale decu iz godine u godinu, i sa svim ostalim ènama koje je,
kao razuman mu{karac oènio, k}erkama mnogih stranih vladara koji su se, iz razumnog
opreza, podvrgli njegovoj vladavini, zatim s jatima devojaka koje su mu privo|ene, jer,
kao {to istori~ari znaju, plja~ka neprijateljske teritorije je po~injala tek po dozvoli Kana

GLASOVI
ili njegovih generala, i tokom plja~ke svi su imali ista prava, jednako stare{ina, jednako
obi~an vojnik, ali samo uz jedan jedini izuzetak: sve najzgodnije mlade ène morale su
biti najpre izru~ene vaseljenskom vladaru koji je èleo da li~no, bez posrednika, sprovodi svoju politiku razmnoàvanja, odbijaju}i ~ak i da deli svoje ène s drugima, i to ne iz
straha od, recimo, sifilisa za koji se nije ni znalo, niti ga je bilo u Evroaziji dok ga neku
stotinu godinu kasnije mornari, nabasav{i na Ameriku, nisu doneli i ra{irili kao da je kukuruz, krompir ili kafa,
i danas, po genetskim rezultatima, slobodno moèmo ustvrditi da je svoju politiku
prili~no uspe{no sprovodio, i verovatno vi{e od politike, budu}i da u Tajnoj istoriji Mongola, na koju sam se ve} pozvao, nalazimo i pri~u o tome kako su se Kanovi oficiri, u pauzi, sastali i raspravljali o tome {ta je najve}e uìvanje u ìvotu, i sloìli se da je to lov sa
sokolima, a onda je njihov vojskovo|a izneo svoje najdublje uverenje da najve}a naslada nije sa sokolima nego kad porazite svoje neprijatelje, naterate ih da do|u pred vas i
kleknu, oduzmete im sve njihovo blago i gledate kako se njima najdraì kupaju u suzama i na kraju zaja{ete njihove konje, njihove ène, njihove k}eri, i sad kad to znate, {ta
da kaèmo, da je on bio bandit sa stadima dece, i neka jeste, da je sve ovo {to sam vam
predo~io kao pou~an primer na osnovama nestabilnim bez obzira na vrhunske i nau~no
izvedene potvrde i zaklju~ke o genetskom pe~atu tog bandita ~iji ìg u vidu Y hromozoma traje, u sve ve}em broju primeraka, do danas i u ~iji }e se mo}ni zamah zaroniti jo{
dublje kad arheolo{ke ekspedicije kona~no otkriju mesto gde je sahranjen njegov nosilac, po{to je, oprezan kako je ve} stvoren, intuitivno naloìo, po analima, da dve hiljade ljudi, zakletih na }utnju, koji }e ga, u veli~anstvenom pogrebu, pokopati na nepoznatoj lokaciji, budu potom masakrirani, i da osam stotina vojnika ~iji je bio zadatak da to
izvr{e budu potom pobijeni, i da tako bude sa~uvana tajna njegove grobnice u koju je
prikladno sahranjeno ~etrdeset ìvih devica, "mesecolikih", i ~etrdeset ìvih konja od najboljih iz njegovih {tala, tek da mu se konji i device na|u za posmrtnu nasladu, i tako znamo da bandit ostaje bandit i kad je mrtav,
a arheolozi }e ga, nadaju se, ipak na}i, makar po nji{tanju i uzdasima i glasnom {umu
njegovog posthumnog uìvanja, mo`da u severoisto~noj Mongoliji, kraju gde je ro|en, i
tad }e slu~aj biti zatvoren a novi otvoren, jer moète biti uvereni da bi ameri~ko ministarstvo odbrane du{u dalo da, dokopav{i se Kanovih ostataka i direktnom analizom njegove DNK, kloniranjem dobije ne tamo neku armiju ovaca, ve} armiju savr{enih ratnika, od kojih je svaki nekad, u jednom jedinom, osvojio ve}i deo sveta, pa onda recite
da je moj primer, preuzet iz populacione genetike, discipline u povoju, ali sa odli~nim
perspektivama, hajde ne pravite se fini, recite izmi{ljotina,
e naàlost ili na sre}u nije, nego nas upu}uje,
premda, naravno, da bi bilo zgodno, ne pori~em, da svi mu{karci u ovoj zemlji, svi,
svi, da, budimo, sabra}o, demokrate, svi bez izuzetka, a naro~ito u ovom narodu, krhkom i senzibilnom, na{em narodu, ovom na{em sabornom narodu, ~iji najve}i praznik
je sveti saborni duh, narodu napa}enom i ispa}enom, prore|enom kao ra{~ijano platno,
prosejanom kroz gusto sito i re{eto, svi mu{karci, ili ve}ina, budu dìngis-kanovi, ali to
nije nu`no, ni najmanje... ne, ne, nije potrebno, kako me opominje ne~iji glasni {apat s
moje leve strane, glas nekog od vas na ~ijim licima u polumraku nazirem opominju}e

osmehe, koji kao da su kiseli, ali mora da gre{im, bolje da gre{im zbog svega {to nas ~eka
i jo{ vreba, jer pre bi taj sme{ak mogao da bude i morao da bude izraz od odbleska
vi{njeg prosvetljenja, od na{e unutra{nje svetlosti, odbleska sjajnijeg od svih ìàka koji
nas okruùju u ovom hangaru, od hiljada plamena vo{tanica, jedine spolja{nje energije
koja nam na ovom zaba~enom, pustom mestu, u nedo|iji, pruà svetlo u nedostatku valjanog elektri~nog agregata, ili radi {tednje, ne znam ta~no, svejedno, ne, ni to, dovoljan
je jedan, kako je dobacio tajanstveni glas s leve strane, ~ak ni jedan Dìngis-Kan nam nije potreban, i neka se zbog moje tvrdnje ne gnevi taj brzopleti va{ glas, niti jedan jedini, budu}i da bismo mogli biti zadovoljni i re{ili se ku`ne etape u koju smo, bez svog
greha, da kaèm, progonjeni ne~astivim silama, neo~ekivano zalutali tokom istorije, u
poslednji od poslednjih samrtnih trenutaka pobegli iz njenog }orsokaka ve} time {to bismo iz primera mongolskog vojskovo|e, savr{enog ratnika nad ratnicima i vladara univerzuma nad svim ostalim prestolima, krunama i vladarima, da i bandita, izvukli dragocenu pouku koja potkrepljuje osnovnu ideju po kojoj je neprirodan blud i neoprostivo
rasipni{tvo u stanju u koje smo strovaljeni, ponovo isti~em, bez svoje krivice, osim minimalne i nehoti~ne, jer ne vidimo ono {to vidimo, da prosipamo seme po zgari{tima i razvejavamo nero|eno potomstvo u vetar, umesto da ga racionalno i s ljubavlju polaèmo
u àrkim danima plodnosti u matice rodilje, onako kako kojoj do|e red, i to organizovano, uve}avaju}i broj dobro plasiranih ejakulacija, bez razvrata, jer na{e ène nisu ni
Kanov ni na{ plen, ve} su one k}eri jerusalimske za koje harem nije nikakav haram ili
prokletstvo, i da se tako opet rojimo i hranimo medom u znala~ki ustrojenoj i ekonomski sre|enoj haremskoj zajednici, oslobo|enoj sebi~luka, dele}i obilje sa svima, ne zabranjuju}i nikom da u|e u na{e intimne odaje i bude opsluèn na sva~iju radost, raskrstiv{i sa zaostalom i prevazi|enom institucijom evnuha ~uvara, raskrstiv{i i sa predrasudama da bi to bilo istorijsko, civilizacijsko i duhovno nazadovanje, pa i ne pitaju}i se sa
srd`bom kako bi uop{te obra}anje staroj veri na{ih predaka moglo biti progla{eno za primitivizam i atavizam, za antikulturnu regresiju, pa i za nihilizam i sli~ne budala{tine koje izvikuju jalovi intelektualci i u{trojeni moralisti~ari iz potajne mr`nje na svet i njegovu
lepotu i raznolikost u izboru sredstava za opstanak, a u koje, sloì}emo se, ne spadaju
vi{e konji, kao u slu~aju mongolske jaha~ke istorije, pa zato, {to se nas ti~e, moja zamisao ne seè tako daleko nego se zadràva kod èna kao najnormalnijeg re{enja, jer se
ne bih usudio da izjavim da su konji adekvatne haremske ìvotinje, sem tu i tamo neke
kobile i zavisno od ukusa pojedinaca koji bi da vernije slede veliki mongolski uzor, sigurnosti radi da èljeni u~inak ne oma{i ukoliko se primera ne drìmo striktno, mada }e se
time otvoriti pitanje da li su kentauri, poreklom od konja i ljudi, integralni deo na{eg naroda, izrazito ~ovekolikog, ili su tek konjoliki izrodi kakvih je tu{ta i tma na Balkanu
me|u Ju`nim Slovenima, neka paralelna bi}a, zabludele du{e antike, i u stvari uljezi, srpski konji ili, vi{e, konjosrbi, koji bi da nas prevedu èdne preko vode, potamane, prometnu u ne{to drugo nego {to jesmo, u varvare, demone, ~udovi{ta, da srboliko konjstvo postane jedina na{a su{tina, ali i ako iskrsne, taj problem~i} }emo srediti dok pucnemo prstima, samle}emo ga u kobasice od konjskog mesa, i tako izvesno dopustivo zastranjenje pretvoriti u prili~nu zalihu ukusne i sna`ne prehrane o kojoj ve} sad moramo
da mislimo s obzirom na predvi|eno narodno omasovljenje,
ukoliko ipak, odbiv{i moj smer, ne}ete da se narodna loza ugasi, nego drìte do razmnoàvanja, makar upola koliko je do njega drào Tima}in, pre trideset i ~etiri kolena,
dok je ustoli~avao, recimo, partnerstvo u oplodnji, shvataju}i ga kao najizgra|eniju
pre~icu, u svoje vreme, do jedino valjanog svetskog partnerstva za mir, a koje bismo mogli da ocenimo kao podvig, ali u lagodnijim uslovima, sa dvadeset puta manjim brojem
zemaljskih ìtelja, {to me podse}a da i mi svoj podvig kontroli{emo, da se plodimo i pritom ne preterujemo, tek da se drìmo mere blagoslovene koja nije bezbo`ni~ka i
ve{ta~ka, kao {to mi izgleda da je projekat u mom Institutu, o ~emu, razumete, istrajno
}utim, takav, protiv Boga i pravoslavlja, a za}uta}u i o svemu ostalom, jer
danas, na ravnoj gori Rtnju, ako pravo poga|am, kad slavimo Spasovdan, kad se beru jestive, lekovite i ~arobne trave radi vrad`bina i bajanja, kad previjamo rane i
ublaàvamo raspinjanja, kad kosmi~ke sile {alju svoja poslanstva da na ovom planinskom
stolu ve~eraju s nama i piju, uz zdravice za dug ìvot i umnoène nara{taje, iz istih ~a{a
zagrejanih me|u kolenima, }uta}u i moliti da ste me ~uli, èleti da i mi skinemo urok
kojim smo zama|ijani, odri~u}i se malo, tek ovolicko, dobijaju}i mnogo, jer nam to i vera preporu~uje, jer koliko god davali, vi{e nam ostaje, i jer odustav{i od jednog propisa,
potvrdi}emo istinitost celog zakona vere, okanuv{i se jedne ène, primi}emo ih u zagrljaj sve, i takvo neka bude pravilo i, uz njega, jo{ i pravilo o higijeni bez propusta da oni
u ~ijem smo vlasni{tvu ne dolaze na svet kljasti ili ~ak mrtvi jo{ za ìvota, zaprljani kalom
u koji smo mi zagazili, u stopu za Kolumbovim mornarima, i zato, po pravilima, vodimo
ra~una o tome dok uzimamo od njih kojih jo{ nema, a bi}e ih kako to jam~i ~udotvorni Y hromozom i ako odobrite, ako pristanete uz mene, ako udarite saborni pe~at da se
moja molba, e, molba, evo je, tako je, sad mi do|e najbolja re~ na usta, ni lek, ni predlog, pa ni sugestija, ve} molba hitno razmotri i prihvati, molba kao vizija, kao {to je molitva meditacija, kao vizija starija od mene i od nas, vizija podjednako iz pro{losti i budu}nosti, preda~ka i potoma~ka, ukratko spasovdanska, uz koju moramo da pla~emo i
da se radujemo, a vi da govorite, ja da }utim,
i ako sam moèbiti suvi{e hitao,
lete}i preko re~i i ispu{taju}i ih, da vam bez okoli{enja saop{tim, ovde, na planini, takore}i pod nebom, ali na drugom ili tre}em spratu ispod tla, u pe}inskom hangaru na{eg
ratnog vazduhoplovstva koje nas je, daju}i sve od sebe, besprekorno dovezlo kao svoje
najtajnije oru`je na vrh ove skrovite gore a potom liftovima spustilo u dubine zemlje, za
{ta sam, evo, i njemu, kao i ostalim armijskim rodovima, uzvratio lepim, zar ne, uzvratio dobrim kojim }e, podrè li me, kao nadoknadu od mene dobiti popunu i osveènje
vojnih redova zbog ~ije sve evidentnije prore|enosti kukaju u svakoj zgodi i u svojim poverljivim biltenima, ~iji sam i ja pretplatnik, upozoravaju da su velike sile sve bliè grobnici Savr{enog ratnika, a time i da se domognu njegove DNK iz koje }e slediti ono {to
ve} moète do~arati sebi kao mra~nu sliku, kao svet bez takvih poput nas, ~ime }e svet
izgubiti mnogo, vi{e od nas, ali i mi ne manje, pa pred tim prizorom bio bih doista, tek
tad, blesav, konjina jedna, idiot daleko od pameti koliko zemlja od neba, i nalupan mokrom krpom da sam okoli{io, i da okoli{im,
da vam iznesem zrnce svoje skromne vizije o izlazu, jedinom i jedinstvenom, na koji bismo morali da krenemo ho}emo li da od{krinemo zabravljene vratnice, ili pre slavo-
!
luk, ili portal, portal idu}ih dana i no}i koje bismo da doìvimo, jer je budu}e u pro{lom,
a pro{lo u budu}em, i najmasovnija ljubav je ve~ita snaga i garancija oporavka kad smo
u hropcu vremena i dogorelo nam je do nokata,
oprostite, molio bih, za sve pra{tajte,
i valjda je razumljivo da, po~a{}en pozivom da budem me|u vama, najistaknutijim,
najodli~nijim, nisam mogao druga~ije nego u jednom dahu, i da }u vas ~ekati {ta }ete
re}i na moje, ~eka}u makar i dok ne svane, a i da je po meni ne bismo se nikud razilazili, po{to razlog za{to smo se sastali vapi do neba, a ovo je gluvo jo{ od velikog praska,
ili sedi na u{ima, kao da Bog nije vi{e s nama, pa je na vas sve i na mene zaboravio,
i dok ne zasluìmo iskupljenje, dok se stvar ne re{i da ne mrdamo, i da budemo ovde, skapavaju}i, na gotovs, uko~enih kostiju, zamrznuti, kao ìvi zakopani u grobu svetog spasenja.
*
Napomena
Prvo: Ovo izlaganje, u pisanom obliku, dobio sam od anonimnog po{iljaoca koji je,
uz njega, dopisao tek kratko, rekao bih, da nisam dobro}udne naravi, uvredljivo obja{njenje, ali bez ikakve sumnje nametljivo i pakosno, da apsolutno zna da meni ovakva
nastojanja, toboè, leè na srcu. Pomi{ljam da bi to mogla biti jedna od mojih prijateljica, po imenu Ruà, s kojom sam svojevremeno raskinuo svaku vezu i koja otad, kad god
joj se ukaè prilika, gleda da mi nekako naudi. Ali, naravno, ne mogu to da tvrdim bez
rezerve.
Drugo: Po svemu sude}i, predlog da se organizujemo kao poligamno dru{tvo nije
nai{ao na odziv me|u neidentifikovanim sabornicima. Premda nema znaka da je bio izri~ito odba~en, nema nikakvog pokazatelja ni da se ne{to u haremskom smislu menja u
na{oj stvarnosti. Ili sam ja slep, ili je promena suvi{e pritajena.
Tre}e: Bezimeni ekspert za geneti~ke studije bio je o~igledno nespretan i uzbu|en,
jer njegovo izlaganje, ako je dobijeni transkript dovoljno veran usmenoj re~i, {to moram
da pretpostavim, ispalo je da je tek jedna jedina re~enica. Huh! Monstruozna re~enica,
~ije paragrafiranje poti~e od mene, ba{ kao {to je i ~udovi{na predlaga~eva ideja o poligamiji, moèmo misliti, kao narodnom spasu! Dobru nameru mu, ipak, ne bi trebalo
odre}i. Zbog tog sam sebi dozvolio da prilog brè-bolje obelodanim. Mo`da }emo tako,
na osnovu eventualnih reakcija, jo{ ne{to saznati o slu~aju.
êtvrto: Za svaku predostro`nost, s obzirom na anonimnost po{iljke i umnoàvanje
svakojakih sekti u Srbiji, ne uvek bezopasnih, stvar sam istovremeno i uredno prijavio
policiji koja je, po o~ekivanju, obe}ala saradnju, s tim da }e odmah po~eti sa pro~e{ljavanjem terena, nevidljivim nadzorom i formiranjem liste sumnjivih... Ako je to ozbiljna
slu`ba i svoj posao bude radila predano i nepotkupljivo, ra~unam da }e doprineti da se
prenemo i da se prava stvar ne ugasi. Sve za to.
"
GLASOVI
Zoran ]iri}
SMRT U EL PASU
Uncut 45.doc
Oboàvana u~iteljice duha! Slurp! Ovo {to ~uje{ nije kapanje mojih sokova, isce|enih u èlji da se pome{aju sa va{im sokovima. Ovo uop{te nisu sokovi. Ovo je krv.
Poga|a{ ~ija, zar ne? Bila si u pravu, kao {to jednom guruu i prili~i. îm sam joj spomenula tvoje ime u vezi sa zavo|enjem "kunilingusom i meleskim knjièvnim mitovima", smesta me je pozvala kod sebe ku}i, u Liano de los Gigantes. U toj monta`noj hacijendi, nalik prepolovljenom hangaru za jedrilice, stanovala je zvani~no! o tro{ku
dràvnog kampusa, premda su po u~ionicama i fiskulturnim ve`baonicama kruìle
pri~e da joj je taj udobni sme{taj omogu}io neki misteriozni mecena. Niko nije verovao u postojanje "dobrih du{a", ponajmanje Marija Kon~ita Alonso! To {to nije hajala za
intrige, niti se obazirala na prozivku iz Ministarstva unutra{njih poslova povodom
slu~aja kada su {kolskog domara na{li golog i svezanog vatrogasnim crevom u njenoj kaseti, bio je jasan znak da neko mo}an stoji iza nje. Stoji i zabada koplje u nju, kad
po~ne mnogo da se trti. Fuksa pasuljarska! Odgledala me celu jo{ na ulaznim vratima;
presvla~ila me pogledom iz mog ko{ulja-pantalone-patike kompleta u toples i tangu,
drè}i se obema rukama za dìnovsku kvaku od peruanske ebonovine. Njen stan~i}, s
vijugavo raspore|enim sobama za leànje i sobama za sedenje, bio je popunjen nagla{eno stilskim name{tajem, uglavnom u onim pastelnim sladoled-bojama: sto~i}i boje ~okolade i ko`ne naslonja~e s upijaju}im vanila sjajem. Diskretna atmosfera mi je odmah zamirisala na konspirativno saslu{anje, u ~emu je {efica obezbe|enja popravne nastave imala poprili~na iskustva. Ali nisam joj dozvolila da mi poveè vi{e od dva pitanja
u nizu. Umesto odgovora krenula sam u ispoved od koje bi se i najpornografskiji romani Karlosa Fuentesa postideli. Pomalo sam koristila sleng Pedra Munitisa, da bih {to
pre pre{la na glavnu stvar. I Marija se vrpoljila, stavljaju}i mi do znanja da joj prija ono
{to ~uje. To me je malkice zbunilo jer je Marija poznata kao tamanitelj kur~eva i raspr{iva~ picajzli, ali nikada je niko nije dovodio u vezu s pi~kolizom. Ali, i sama zna{ da
nema tog bluda kojem te {kola ne}e podu~iti. Blud? Ha, ha! Pa, i samo rukovanje s Marijom deluje bludno. U tim trenucima, okruèna erotskim podmeta~ima za ~a{e, erotskim mu{tiklama od lakirane keramike, erotskim ~inijama za vo}e, koje su sluìle i kao
pepeljare, potpuno me je napustila istopolna uzvi{enost, i tada sam ponovo shvatila da
su ta ose}anja rezervisana isklju~ivo za tebe i sve tvoje. Kurve su barem ~ule za "dodirivanje mislima", ali fukse kancelarijske znaju samo da ~u~nu, kleknu, ra{ire noge ili usta
nema tu razlike ni za fuksu ni za fuksinog opsluìtelja. Fuksanje je gore od svakog
kurvanja, citirala sam te u sebi, dok sam prstima dodirivala porub na Marijinoj ku}noj
haljini od kukuruzne svile. Posle dva kamparija i nekoliko dimova machuche, lagano
smo pre{le na Nojas s tucanim biberom za moje nepce suvi{e oporo, mislim da je
#
gor~e i od neodleànog kaktusa. Videv{i kako se mr{tim, pomilovala me je po obrazu,

te{e}i me da je taj miks trenutno "glavna fora u gradskim intelektualnim krugovima", i
da je njoj draà stara dobra mariuana ali da je nesta{ica jer se sve koli~ine iz ovih krajeva ve} neko vreme izvoze u Kaliforniju. Mora da je miks po~eo da deluje jer se sada
ona zapri~ala a da je nisam ni{ta pitala. Uveden je obavezni otkup, nastavila je kroz
zmijski sme{ak, posao je grande-unosan i obavlja se isklju~ivo preko firme "West Trans
Express". A vlasnik te firme, celog posla i "cele oblasti", kako je rekla sa strahopo{tovanjem od kojeg joj umalo sise nisu istr~ale iz {picastog, fensi-brushaltera, jeste... ha, poga|a{, zar ne? Si! Si! Upravo on. Karlito Brigante. Po na~inu kako je otpevala njegovo
ime bilo mi je jasno ko pla}a ki~erajski komfor u koji sam se, s predumi{ljajem, smestila. Zar to nije nepodno{ljivo ~udno? Da ti i ta jeftina boranija od ène imate istog pokrovitelja, a mo`da i oboàvaoca? Na pomen tog imena, ispustila sam jedno "oh" i pridruìla joj se u uzdisanju. Kada se vidno zarumenila, upitala sam je najtrotoarskijim mogu}im glasom, da li je Karlito njoj radio ono {to i tebi, a {to si ti ~inila meni? Odjednom je posko~ila, besno napu}ila usne, i netremice zurila u moje ve} razroga~ene o~i.
Onda mi je siktavim glasom saop{tila da je Karlito "gospodin i dobrotvor", i da ne nasedam na tvoje prljave fantazije. Ja sam joj mirno odgovorila da to {to si mi ti radila nije
bila "fantazija" ali je bilo fantasti~no, na {ta se Marija skoro podrugljivo iskezila, rekav{i
mi da njoj "nije potreban nikakav gospodar, niti akademska titula za dobar mambo".
Oblizala se pokazuju}i mi svoj duga~ki, zadebljali jezik koji je, trenutak kasnije, usmerila na mene. Do|i teti, mljacnula je, a onda me ugrizla za donju usnu. Stisnula sam
njene vrlo napadne sise i odgurnula je od sebe. Ja ne volim da se ljubim, ja volim da se
lièm, rekla sam glasom gospodara {to je nju jo{ vi{e raspomamilo. Za tili ~as je svukla
i sebe i mene, kao da se rodila s rajsfer{lusom u rukama. Lizala me celom duìnom,
kru`no i pravolinijski; bila je uve`bana, palacanje njenog mi{i}avog jezika odavalo je iskusnog borca koji je mnogo puta morao da prepuzi rastojanje izme|u dna i vrha. Prepoznala sam ono prigradsko vaspitanje koje te u~i agresivnoj pokornosti i pobo`noj
marljivosti. Kao {to i dolikuje fuksi pasuljarskoj, zapra{tala joj je guzica kada sam joj nabila prst u ~mar: bio je razra|eniji od mog prsta. Posti|ena zbog nekontrolisanog prdeà, taj {kolski primer priu~enog snoba se brè-bolje pohvalio silikonima, guraju}i mi
svoje trendi-sisetine u lice. Pitala sam je za model i godi{te, budu}i da i sama imam implante pocrvenela je kao flamanska bulka, promrmljala ne{to nerazgovetno i bacila se
na masaù, verovatno da proveri kvalitet mojih kru{kolikih dojki. Na{i silikoni su se
me|usobno trljali i odbijali kao uspravni vodeni kreveti, a onda sam joj ugurala preostale prste i, iskreno iznena|ena, opipala prostatu! Nisam prekidala i pored izvesne
zate~enosti. Dra{kala sam tu famoznu `lezdu, razmi{ljaju}i o riziku od trudno}e, a onda krenula sa simultanim ispitivanjem, primenjuju}i modò-tantru. Nisam joj dozvolila
da upotrebi ruì~asti vibrator s perajima koji je izvukla iz fioke no}nog sto~i}a, jo{ dok
sam je prevrtala na stomak. Bi~evala sam je pramenovima kose, zavr}u}i joj koìcu na
trti~noj kosti. To mi je pomoglo da ispraznim de~a~ki fluid kroz pupak i ostanem u kontroli ne prestaju}i sa dubinskim petingom na ivici klasi~ne penetracije. Ubrzo je zapo~elo groktanje i jecanje, sigurni znak klimaksa. Iskoristila sam kriti~ni momenat da je
nateram da mi prizna tvoju teoriju zavere. Kroz orgazmi~ne bale i suze, priznala mi je
$
da je "jo{ vi{e" svr{avala s Migelom Anhelom, "njenim Jo{kom", kako se izrazila. Koliko
sam razumela njeno roptanje, prekidano uzvicima "tako! tako!" i "jo{! jo{!", taj Migel je
i dalje bio njena mladala~ka, konjska ljubav, neka vrsta ve~ite strasti. Ma koliko mi takve pri~ice, u principu, deluju kao pateti~ne i sme{ne laì, ovo njeno je bilo sna`nije
od samog svr{avanja, i mislim da sam joj poverovala i pre nego {to sam i sama svr{ila.
Trebalo je vremena da se na{a disanja sti{aju i ujedna~e; kampari i machuche su nas
dodatno opustili. Sada smo se ve} sestrinski milovale i ~avrljale. Uljujkana u {ljapkaju}i
modò, prepustila se ose}anjima, ne prime}uju}i moju distancu. Rekla mi je, ovog puta bez zmijskog sme{ka, da je zbog Migelovog odlaska poku{ala da promeni pol, ali je
odustala kada joj se presa|ene stidne dla~ice nisu primile na bradi. Taj joj ga je ba{ zakovao, pomislila sam posmatraju}i je kako hoda u krug, umotana u frotirski pon~o. Pomislila sam i da je mo`da ono njegova prostata, da mu je odstranila iz tela kako bi imala ne{to njegovo za uspomenu, a ostatak je zakopala sa le{inama obolelih kojota. I tako zauvek spre~ila raskid. Me|utim, nije bilo tako. Ispalo je da je fatalni Migel ne samo
ìv, ve} i da je vrlo mo}an, i vrlo prisutan u ìvotima mnogih ljudi u ovom gradu.
Uklju~uju}i i tebe. Iznenada joj se pojavio njen slu`beni, zluradi kez. Ona mi je preotela Migela, a ja }u da joj preotmem tebe, rekla je, gledaju}i negde iznad mene, zami{ljeno ~upkaju}i obrve noktima boje zgaène {korpije. Mislim da mi se klitoris oduzeo kada sam ~ula {ta je kazala. U{tinula sam se za desnu bradavicu, poku{avaju}i da
se povratim. Nije i{lo iako se bradavica ukrutila kao pampur. Tek me je njen hijenski
smeh naterao da profunkcioni{em. Uàsnuta do srì, osetila sam kako mi pi~ka postaje stidnica! Morala sam da prekinem ovaj ko{mar. Momentano. Osvrnula sam se, prikupljaju}i koncentraciju i moj mokri ve{, i tada ugledala neupotrebljeni vibrator kako
se tupavo izleàva na debeloj jamboliji. Kucnuo je ~as da se i to ruì~asto "pomagalo"
upotrebi. Sa~ekala sam da se fuksa pasuljarska skroz unese u kikotanje, a onda sam
zgrabila hladni vibrator i nabila joj ga u usta. Nisam videla histeri~niji felacio, a nije da
ih se nisam nagledala u rudnicima moga trajno zacrnjenog zavi~aja. Dugo je krkljala i
trzala se kao kurc{lus, ali nisam odustajala od namere da joj priu{tim poslednje veliko
svr{avanje. Posle vi{estrukog zabijanja, vibrator je skliznuo kroz `drelo i jednjak, i nestao zajedno s njenim klevetama, intrigama i fuksarskim fantazijama. Ipak, da li je nestala i gorka mrvica sumnje iz mog sekreta? Oh, u~iteljice duha, da li je nepristojno
o~ekivati od tebe jednu slatku malu ispoved? Molim te da me razume{, ose}am se tako nepolizano kad god pomislim na tebe. S modòizmom na na{oj strani, ~ekam tvoj
signal za poletanje moja zvezdo vodiljo!
Selma Bebek
Uncut 46.doc
Cenjena gospo|ice Gordo,
Dozvolite mi da bez okoli{anja izrazim zahvalnost i zaintrigiranost zbog slu~aja koji ste mi pomenuli. Znate, mnogi profesori doìve da tokom predavanja i konsultacija
postanu predmet fiksacije od strane nekog svog studenta; iz razloga sveop{teg akademskog konzervativizma, u takvim navalentnim situacijama pedagogija ~esto ustuk-
%
ne pred emocionalnom labilno{}u mlade, bubanju ìvota sklone osobe. Tim vi{e je za
pohvalu va{e nemirenje sa sirovom socijalizacijom jedinke koja je izabrala rafinirani
profesorski poziv. Saglasan sam sa vama da je ta osoba Selma, ili neko sli~no ribarsko ime, zar ne? zrelija za nervonauku negoli za knjièvnost. Po simptomima koje ste
mi opisali (pohvale za va{e so~no i jezgrovito izraàvanje, naro~ito u svetlu ~injenice
da mi, nervodoktori, hroni~no patimo od vi{ka digresije i detaljisanja!) rekao bih, sa
rutinskom rezervom, da se radi o potiskivanju falusoidnog feti{a; to je totemisti~ko
nervooboljenje moderne ène koje se naj~e{}e javlja u provinciji. Kako onoj genetskoj, tako i onoj krvnoj. U nervokriminologiji se manifestuje kroz seksualno devijantni
delikt, kod advokata i mornara poznat pod imenom "Evin cap". Moram vam re}i da su
u pojasu Rio Grandea i Pekosa do sada zabeleèni samo poluslu~ajevi dakle, u pitanju su bili pacijenti sa me{ovitom dijagnozom, pokupljenom iz me{ovitog braka Edipa
i Elektre. No, ne bih nastavljao sa elaboracijom, dok ne pregledam doti~nu osobu. Nadam se da }e se to u skorije doba desiti. Na{a zajedni~ka pionirska savest nam nalaè
da preduzmemo odgovaraju}e korake, budu}i je svaka pojava nervofalusoidne zakrivljenosti uma na teritoriji El Pasa izuzetno dragocena za izu~avanje meksi~kog libida,
koji se izvan granica mati~nog Meksika ~esto pona{a incidentno, zbog ~ega je i guverner zainteresovan za humano nervou{trojavanje. U tome vidim {ansu da moj koncept
kona~no zaìvi u ministarskim dosijeima. Sa svoje strane, mogu vam garantovati totalnu diskreciju, s obzirom da je kult modòizma veoma ra{iren u ovim krajevima. Sujeverje je majka paranoidne {izofrenije, i veliki brat manijakalne depresije! I to, pre svega, zahvaljuju}i svom legalnom statusu. Konzervativizam na{ih politi~ara u potpunom
je saglasju sa konzervativizmom etabliranih nervonau~nika! No, kao {to istorija inkvizicije i egzorcizma pokazuje nau~nik mora biti usamljen, izolovan i skrajnut od establi{menta, ako èli da prodre u psihu bez glave; jedino se s margine moè videti ono
{to nagriza centar. I u takvom okeanu predrasuda uspeo sam da isplivam i izboksujem
posetu mojih {ti}enika Kongresnom centru "Usamljena Zvezda", gde se odràva
Me|unarodna izlo`ba sitnih ìvotinja. Moète da zamislite kakvo }e to biti osveènje
za njih. Mislim na nervopacijente, ìvotinje zasigurno imaju bolje gospodare. Sa one
strane svakog cinizma, nije mali doga|aj fotografisati se sa tigrastim pitonom, detroitskim kajmanom ili mladun~etom tarantule. Terapeutski efekti takve seanse mogu biti
za~u|uju}e pozitivni. Nadam se samo da }e na vreme sti}i novac za ulaznice i leblebije, a ni fotografisanje nije besplatno. Nadle`ni iz Ministarstva Adikcije su dali ~vrsto
obe}anje da }e urgirati kod Ministarstva Prirode i Dru{tva, kako bi hodaju}im pacijentima bilo omogu}eno da se susretnu sa egzoti~nim biserima prirode. Dru{tvo je za njih
ionako odavno prestalo da bude "egzoti~no". Mislim na {ti}enike "Sputnika", ne na
~inovnike u ministarstvima. Ovima drugima je "dru{tvo" nezamenjivi sedativ, u ~ijem
uputstvu za upotrebu pi{e da nedostatak smrti izaziva hroni~nu kontraindikaciju. Zaista, ponekad i sam pomislim da je terapija odvikavanja sinonim za "hroni~nu smrt". U
ovom okamenjenom svetu samo bogati imaju priliku da se predoziraju ve{ta~kim rajevima. Ostali pate od vi{ka ìvota. Kao da je neuni{tivo verovanje da se u getu ra|aju
atipi~ni tipovi umetni~kog kalibra: hu~i-ku~i menovi, meni{-bojevi, vang-dang-dudldendiji, kraulin-king-snejkovi, haulin-vulfovi... I ostale "sitne ìvotinje" kojih ne}e biti
&
GLASOVI
u Kongresnom centru "Usamljena zvezda" ukoliko nadle`na ministarstva ne odre{e kesu. I u "meleskoj knjièvnosti" su pali an|eli ~esta tema, zar ne? Ne bih da vam demitologizujem projekat, ali pozadina te poetike je vrlo prozai~na i, rekao bih, sasvim
neknjièvna. Sav taj splinovski pogled na svet jeste plod èlje da se El Paso prikaè kao
velegrad, ~ime bi dobio povoljniju poziciju u budètiranju lokalne samouprave. A El
Paso del Rio del Norte je multilokalan, tako da bi se slilo puno dràvnog novca, dovoljno da se njime napravi ve{ta~ko ostrvo u bescarinskom toku Rio Grandea. No,
mo`da na takvoj jednoj lokaciji bude za~eto otvoreno nervodru{tvo kao zamena za
ka`njeni~ko-bolni~ki koncept prinudnog le~enja. Ja verujem! U ovom mravinjaku od
doline energija je nepovratno rasuta poput smoga, gripa ili zlatne groznice, i nikakvom
silom ili dekretom vi{e je nije mogu}e vratiti u kalup i konzervisati do slede}eg Dana
Zahvalnosti. Ako mislite da preterujem, najtoplije vam preporu~ujem da povedete
svoje studente u Kongresni cetar "Usamljena Zvezda", i suo~ite ih sa golubarima, kuni}arima, zmijarima, koko{arima i ostalim posve}enicima "sitnih ìvotinja". Otkri}ete
mnogo toga reptilskog i gmizavog u svojim {ti}enicima. Ako mi dozvoljavate da ih tako nazovem. Mislim na studente, izloène ìvotinje su ionako od ro|enja uzgajane
kao eksponati. Vama prepu{tam da odlu~ite koji su od njih za razgledanje, a koji za
prodaju. Prepozna}ete me po belom mantilu, s mojim imenom od{tampanim na
dèpovima i reverima. Dakle, i dalje vas ~ekam u zajedni~kom rovu!
Ektor Elgera, nervodoktor s diplomom i vizijom
Uncut 47.doc
Vau, bejbe! Ubacuje{ se kao pirina~ u papriku! Ali tako mu je to kad ènski ~ovek
mnogo nju{ka no{ene ga}e, na kraju ne{to i nanju{i. Zna{ {ta? Sopstvenu slinu! Nazdravlje
za iskijanu istinu! Curi zeleno iz nosa, a sve maramice iz pakovanja za plakanje su upotrebljene i ba~ene. I, {ta }emo sad? Da pro{mrk}emo ìvot i gutamo slince pride? Vau, bejbe,
za{to se svi profesori toliko pale na apsurd? Posledica preleànih ov~jih boginja ili udrilovanog smisla za humor? U ovom smu{enom svetu koji stalno izneverava va{e teorije o
smu{enom svetu, apsurd mu do|e kao nekakva nobl-mistika, {ta li je? C! C! C! E, za promenu, moje upozorenje ima smisla, kao {to ima smisla i tvoja ljubav prema sopstvenoj guzici. Ali ti bi da se igra{ teatra apsurda tako da Godoa ostavi{ na sceni bez pantalona, i bez
prava na jedan telefonski poziv! Bejbe, ve} sam ti pri{apnuo da sam mnogo toga omirisao,
pone{to gricnuo, jo{ vi{e polizao, ali tvoje veslo sisao nisam! Mene si na{la da "edukuje{"
kabinetskim trikovima! Nisam ti ja momak iz kampusa, ili lik iz tvoje "meleske knjièvnosti". Vidi{ kako mi malo treba da se raspevam. Nije ni ~udo: kada sam drvio stalke za mikrofon u kr~mama na putu za Tenesi, ti jo{ nisi umela ni da za{ilji{ olovku a kamoli da ga
izdrka{ naprednom drugu iz razreda. M-m, mo`da i gre{im, {to se ti~e ovog poslednjeg,
ali, bilo kako bilo, ja sam iskusan peva~, znam da ubodem melodiju iz razli~itih klju~eva,
a mogu i da fal{iram tako da muflonima iz publike oderem grlo i postavu iz nov~anika. Mogu da ti uhvatim ritam bez brojanja, na suvo, ali prokleto dobro znam i kako se ispada iz
ritma. Lako, mnogo lako. I ne primeti{ da si u raskoraku: tek, jednog trenutka se na|e{ ispred trube koja se sprema da te oduva jer joj smeta{ da dovr{i glisando, a koji takt kasnije
'
kaska{ za dobo{em mole}i Boga da bubnjar ne izvede virblu ba{ u momentu kada se propinje{ na prste, trude}i se da izvu~e{ refren tako da se re~i razumeju. Da, re~i bi trebalo
da se uvek razumeju. Naro~ito one koje se pevaju. Pravilna bela~ka dikcija to je âka
Berija u~inilo besmrtnim. Jasno? Da ponovim? Nije problem, plu}a su mi kao meh za {kolski ro{tilj i mogu da dobacim. Mnogi su mi rekli da imam dobar eho, a oni koji su svirali sa
mnom znaju da ne volim fidbek. A ti ga uporno pravi{! Vidim da i dalje tera{ svoje. Ne}e{
da ~uje{ molitvu koju bunca{ u snu. Molitvu za novu pivaru u El Pasu. Ovi grani~ari umeju da budu grani~ni, i dobro bi im do{ao vitamin B u ve}im koli~inama. ûo sam da je taj
tvoj "apatinski karamelino" oboga}en ruskim kvasom. Probao sam tu vitaminsku sodu kod
onog Gutieresa, pokojnog pisca i ve~nog levi~ara. I tvoja nesu|ena tema za novi doktorat.
E, da, sada kona~no ima{ njegov pristanak. Svaka ~ast, Mis Karijero! Naravno, pivara je
mnogo prigodniji prostor za knjièvna ~itanja od menze u "Sputniku". Jo{ da si pa`ljivije birala lokaciju za svu tu hmeljavinu pa da razgovaramo o bratstvu u biznisu. Ovako... Em
ho}e{ da pravi{ druènje dokone studentarije i dokonih dànkoza iz "Sputnika", i to ni manje ni vi{e nego na Me|unarodnoj izlo`bi sitnih ìvotinja em si {tiklu pobola u zemlji{te
koje je ve} odabrano i obra|eno za neke druge biljne i ìvotinjske kulture! Lepo su rekli
potomci {panskog vojnog garnizona u San Elizariju: Dolazak senjorite Don Gordo podse}a
na dolazak èleznice na zapadnu granicu! Re~nikom teksa{kih rendèra poku{a{ li sa tvojim oboàvaocima bilo {ta du` Isto~nog Paisana, na klupskom zemlji{tu gradske opere, ili
na punktovima Alameda avenije predvi|enim za golf, soker i frizbi, kao i napu{tenim piknik-terenima na raskrsnici Mese i Stentona bi}e{ `rtva vremenske prognoze. A prognoza
glasi: vatra s vetrom, pra}ena àrkim suncem na vedrom nebu. Jebi ga, bejbe, ovo je pustinjska oblast, a tvoji projekti su vrlo papirnati. âk je i [ekspir znao da od literature nema opipljivog profita. Valjda se zato i odao pivu, i torbarenju tvoje fabrikantske babe. Mislio sam da je to tra~ koji je Beni Blanko ~uo od nekog Tigua Indijanca, prilikom sakupljanja dobrotvornih priloga u {oping centru "Pon~eov ran~" sve dok nisam video da se bludni trubadur Vili pominje u biltenu gradske policije! A bio sam ube|en da je Beni skroz nena~itan tip! Vau, bejbe, zablude vrebaju na svakom koraku! I nemoj da te zavara konjska
sudbina kralja Lira. Ne moè{ da "ìvi{ u zabludi" pre nego si mrtav. Zato, uhvati red, da
red ne uhvati tebe.
Gordon Gano
Uncut 48.doc
Draga veruju}a gospo|ice,
Mo`da ste ~uli od vernika iz dràvnog kampusa, ili pro~itali u beloj hronici "El Paso
Tajmsa": po prvi put u svojoj praksi uveo sam prekovremeno bdenje i no}na deùrstva.
Ali vi se, ipak, niste pojavili u crkvi "Palog Gabrijela". Moj trud nije bio ~isto duhovan, tek
da znate sav se ose}am na pe~atni vosak, a tamjan je po~eo da mi miri{e na Nojas s
tucanim biberom. U blesku utvarnosti, nekoliko puta mi se ukazalo brkato lice Dèka
Denijelsa na freskama u pro~elju crkve. Kada me |akon Merilin pitao za{to se rukujem
sa zidom, rekao sam mu da proveravam isceliteljske mo}i naslikanih svetaca. Gledao me
je malo ~udno, pa sam morao da mu uzvratim: pogledao sam ga kao da je barmen u
"Esmeraldinom gnezdu". Video sam kako se upla{io od sopstvene poùde, za koju je ve-
rovao da je i{~ilela kao i ne~astiva se}anja na odrastanje u siroti{tu. Ukopao se preda

mnom, klanjaju}i se kao pijani tetreb; morao sam da mu protrljam potiljak da bih ga izveo iz pokajni~kog transa. Od toga sam oèdneo, pa sam ostatak no}i proveo sva|aju}i
se sa Dèkom Denijelsom zbog njegove {krtosti i oholosti. Malo {tucam dok vam ovo besedim ali verujem da razumete {ta ho}u da podrignem, pardon, da kaèm. Kako bih
odagnao opojna privi|enja, sklonio sam pljosku u fioku s neprodatim hrastovim krsti}ima da {to bolje rasporedim eliksir za celono}nu slu`bu. Me|utim, crkva nije Servicio Sanitario, niti ste vi Soldadera. Zar vam toliko vremena treba da izvedete va{ zemaljski ra~un? Profesori bi trebalo da su obrazovani u sticanju i {irenju nematerijalnih dobara. Kakav to neobi~ni trgovac ~u~i u vama? Rekao bih da vam je An|eo Trampe za~arao
katedru i pretvorio je u piljarsku tezgu. Nije li to osveta vi{eg reda za sve moje uzaludno ~ekanje i bdenje? Nisam zlopamtilo, to vam moè i cenjeni gospodin Denijels potvrditi: molio sam ga za bo~icu veresije cele no}i do podne! I ne bojte se gromovitog neba
ovo brojanica od Lojolinih stidnih kostiju grmi kroz mene. Uzgred, da li ste je, milo{}u
An|ela Slu~aja, videli negde? Kako mi nedostaje i meni, i mom stadu. Hik, pardon,
amin. Ve} sam vam je opisao, mnogo je upe~atljivija od crteà konja kralja Lira. Znam
to, iako jo{ [ekspirovo nacrtanije nisam video jer mi vi niste dali priliku, da se nadahnem i prebolim gubitak (privremeni) brojanice dobijene od uzvi{enog i visoko postavljenog nadbiskupa Kopole. Kakva nemarnost. Kakav sebi~luk. I da ne nabrajam ostale grehove. Ruku na srce, postoje i mnogo teè gre{ke od grehova, ali ih vi, milo{}u An|ela
Zablude, niste po~inili. Sino} mi se Pedro ispovedio, krepe}i se sa~uvaj Boè! mojom pljoskom po{to je svoju ispraznio na putu do crkve! I pored bolnosti toga ~ina, uneo
mi je gran~icu spokoja u {ikaru moje du{e. Rekao mi je da ste dogovorili vi|enje. I da
}ete "razmeniti znojeve". Dobra {ifra, bi}e da ste postali miljenica An|ela Trampe. Svako se moè iskupiti, i svaki ra~un naplatiti, i isplatiti. Kao {to ste verovatno upoznati, ja
sam ve} obavio poverljive razgovore sa upravnikom îlavertom i {erifom Reganom, i dao
obe}ane tople preporuke u korist va{e bolni~ke knjièvne seanse. Tako|e, veran pra{tanju i razumevanju mra~nih tajni ljudske du{e, o}utao sam svoja zemaljska saznanja o zemaljskom nestanku onog nevernog Tome iz Vajominga koji je, svakako, èleo da prigrabi va{u i [ekspirovu zaostav{tinu. Dok treperim u i{~ekivanju dobroga glasa, ne mogu da
vas ne prekorim zbog va{e èlje da vi|enje s Pedrom obavite na Me|unarodnoj izlo`bi
sitnih ìvotinja. Jesu ìvotinje svete, naro~ito kada se prinose kao `rtva boì}noj trpezi,
ali ne valja i}i na takva javna mesta zbog li~noga posla. Gu`va je i moète ne{to da izgubite sebe ili ne{to svoje (a {to nije samo va{e!). Tako sam ja, uostalom, izgubio brojanicu na Sajmu tekile. Ili se to, ipak, desilo na osve}enju sieste u Fabensu? Samo nebo
zna najsitnije detalje. Se}am se da su mi ruke pobo`no drhtale bio je burbonski post
prethodna tri dana i da sam prolio vedricu svete vodice na prisutnu pastvu. A kada su
ljudi sveè blagosiljani, katkada se pona{aju kao novoro|en~ad koja ume da hoda i da
nazdravlja; ali ne umeju da razlikuju kaktusova~u od mangova~e, pa piju {ta im do|e
pod ruku i zapevavaju kao uplakane bebice. U takvom jednom malenom paklu zagubio
sam svoju brojanicu jer su mi ruke bile zauzete odvra}anjem vernika da me{aju drevna
pi}a, od ~ega glava ume da se preseli s jednog tela na drugo. Verujte mi, draga veruju}a
gospo|ice, trebalo je mnogo potezanja kako bi ih ubedio da nema smrti. Postoje samo
seobe. U jednoj od njih mi je nestala draga brojanica. Za{to mi u nekoj slede}oj seobi
ne bi vaskrsao [ekspirov crte` konja kralja Lira? Poradite na tom vaskrsu i bi}ete bogato
nagra|eni. Vera ~ini ~uda, a Dèk Denijels je najbolje kupovati za ameri~ke dolare. Nemojte da mi ruka predugo ostane u vazduhu ~ekaju}i da vam nazdravi.
Burbon Estevez
Uncut 49.doc
Maj dir lejdi! Bojim se da ne}u ugodnog stomaka okusiti specijalitete tvog rodnog grada. I pro{li put mi je bio potreban lavor sode bikarbone da svarim ni{vilski liveni }evap,
preliven karijem i bosiljkom, a da ne pominjem da sam jo{ nadut od onog {pricerskog
ugljen-dioksida, {to ga piju bankari i ma{inovo|e u tvojoj domovini! Lepo je {to su ti stigle nove modle za mlevenu ov~etinu, i pravoslavni sve}njaci za intimne ve~ere, i {to ti
se @orèta uèlela da se igra kuvara s Don Huanom, dok se ti uspaljeno {eta{ gola po
kuhinjskom tremu s ma{icama i pladnjem ali meni stomak igra od besa, a èludac se
prevr}e kao zelena puma! Ti si zagorela od nejebice, a ja od prejebice! Moj ìvot je trnovito knjigovodstvo, sa crvenim i crnim stornima, ali ~ak je i za mastiljavu olovku moje majke previ{e da gleda kako Beni Blanko izigrava detroitskog kajmana u muzejskom
akvarijumu! I kako, pred tvojim studentima i narkosima iz "Sputnika", demonstrira napad
na neopreznog posmatra~a! A taj posmatra~ bude ba{ Pedro Munitis, koji mi duguje brdo para i posle svoje smrti! To prevarantsko piskaralo je jo{ za ìvota bilo u ve~itom minusu! Kakav crni "klasik meleske knjièvnosti"! Ma, on je sramota za sve nas koji ìvimo
od papira i olovke! Avaj, od tolikog posla nisam stigao da ga proknjiìm, i sada moram
da aùriram aktivu na ra~un pasive! Umesto da sam {tiklirao negativnu stavku i da nakrivim kapu prema Floridi, moram da ispravljam meandre Nuasesa! Que carrai! Znao
sam da ta Me|unarodna izlo`ba ìvine, ze~etine i raznog gu{teraja ne moè da pro|e
neoporezovano! Ne}e valjda guverner da pla}a zakup Kongresnog centra "Usamljena
Zvezda"? I to za potrebe izleàvanja sitnih ìvotinja od kojih neke bez problema mogu
da pojedu ~oveka, {to su Beni i Pedro ubedljivo dokazali! Znao sam da Beni ima melesku krv, i da mi ve} nekoliko nedelja nije ni u{nu resicu sisao, al' nisam mogao da pretpostavim da mu je i mozak mutant! Mora}u da ga opozovem, i njega i njegov uskur~eni
kurac. U karantin s ose}anjima! Bolje tako nego da oseti Migelovu knjigovodstvenu
pravdu! Nego, je l' Benijevo gu{terisanje ima neke veze s tvojim ka{njenjem? U onoj gunguli nisam uspeo da te vidim. Jesi li se fotografisala sa Crnim Tur~inom? Planiram da ga
otkupim za borbe petlova. Na moje o~i je kroz re{etke kaveza kljucnuo jednu radoznalu posetiteljku u teme, tako je jako pri~vrljio da je ova samo stigla da zalegne na dupe,
a krv joj je {ikljala iz poru{ene pun|e. Nije mi promaklo i da gazda Crnog Tur~ina nosi
monokl, mora da je mnogo namigivao svom kabadahijskom petlu. Prava zverka za utehu i novu oplodnju kapitala! îm proknjiìm Benijevu potenciju, dolazim kod tebe na
privatnu zakusku. Znam {ta je desert, ali ne znam {ta su "tartufi, grancle i jagnje}i sutlija{". Kao {to je moja majka romorila Migel, Migel, ako ne zagrize{ ne moè{ ni da proguta{. Maj dir lejdi, bi}e to dugo `vakanje.
Migel Anhel
GLASOVI
Uncut 50.doc
Porka Putana! Da l' ovde ikada prestaje cirkus? Je l' to ta civilizacija koja po~inje s ove
strane Rio Grandea? Mnogo puta je pregaèna ta reka, u kojoj sam davno i ja, kao i moja
preudata majka, obredno zapiranje obavila. Tada sam samo mogla da nazrem drugu obalu,
obasjanu raznobojnom svetlo{}u. A evo sada sam zakora~ila u to, i vidim mnogo neosvetljenih rupa i smra~enih ljudi. Jes' da ima svuda asfalta i betona, al' su mi ovi velegra|ani
mnogo blatnjavi. I svi ti traè ribu za dàbaka, a kad ih odbije{ uz zvani~ni cenovnik, dure
se i prete da }e{ od blata da ih pravi{ ~im ti okrenu le|a. Sve se to rodilo jebu}i sopstvenu
kevu! Moj dvogodi{nji plavokosi Pablo jo{ nije ni svestan kol'ko je posebno dete; taj se iz
posebne strasti ispilio. Eh, u vreme kad me Karlito otkrio, mogla si da se provede{ bogovski, ~ak i da zaradi{, ne samo za halter i hulahopke, ve} i da u{tedi{, da {alje{ ku}i izdràvanje samohranim roditeljima ili neudatoj, brljivoj sestri. A kada sam se posle snimanja TVspota za crveni dud, pro{etala Getevej bulevarom sve fenjera{ice su mahale toki-vokijima,
i brbljale o za{titi od manijaka, za{titi od makroa, za{titi od trudno}e, za{titi od federalaca,
za{titi od kandidata za guvernera. U moje vreme, dobro me{anje i uski pi~i} bili su jedina
za{tita. I niko nije ni pomi{ljao da te siluje kad moè{ mindòm da mu ga otkine{, a noktima otfikari{. Tako je odvajkada bilo, al' kol'ko sam mogla da vidim ponudu, sada je naopako stanje. Nije ni ~udo, Karlito je dig'o ruke od El Pasa; ra{irio se po okolnim dràvama, i
ovde ga samo u barskim pesmama pominju, i to vi{e onaj njegov smaragdni bugati nego
pi{tolj~inu, brke i maksivoja. Zloba serucka i pevucka svoje; a {ta je hipodrom bez glavnog
pastuva nego prostrana {tala. I tako, i pored èlje da ga izvedem u pou~nu {etnju, nisam
imala bogzna {ta da pokaèm mom dvogodi{njem plavokosom Pablu. Nije imalo kome ni
ta{na da se otme, eto na{ta je spala velegradska {trafta. Pomalo sam se i zabrinula, {ta da
kaèm detetu kada me pita za{to velegradske fufe zaboravljaju da su ène i o~ekuju od
mu{terija da sami sebi dignu noge i naguze }urak? Zato sam se obradovala kada sam videla veliko, svetle}e obave{tenje o Me|unarodnoj izlo`bi sitnih ìvotinja. Na putu za Kongresni centar, gde su te ìvotinjke bile sme{tene na stan i hranu, pri~ala sam mom dvogodi{njem plavokosom Pablu, kako su njegovu kolevku kojoti ~uvali jer sam morala da berem
pasulj da bih Karlitu platila alimentaciju. Tek da zna{ na ~iji pupak si zasela, balava ku~ko!
I ispri~ala sam mu kako mu se jednom kondor posrao na glavu da bi ga za{titio od federalaca iz Doma za zapu{tenu decu niko mu takvom nije smeo da pri|e, niti da izvr{i inspekciju, i dete je ostalo sa mnom. Od tada ga redovno miri{em losionom za posle brijanja koji mi je Karlito poklonio na dvaestre}em rastanku. Morali smo da stojimo u redu da bismo
kupili ulaznicu, pa smo usput pazarili {e}ernu vunu, ~okoladice od ~ilija, i jedan magnumpla{ljivac koji radi na dizel i gumene metke, a zgodan je za decu jer su ga napravili da li~i
na pi{tolj za kre~enje. Moj Pablo mu je odredio kalibar i pre nego smo u{li u salu sa ìvotinjama. Tek da zna{ na koga si trepavicom zamahnula, bezuba ku~ko! I dobro da sam mu
kupila tu velegradsku igra~ku! îm smo u{li jedan suklejdà mi se navrzo na struk; pipka me
ko da sam ja izlo`ba, a ne gost. Taman da mu prilepim jednu, da mu napravim novi razdeljak, a on }e tugaljivo: "Ebe{ li ne{to, sestro". Oborio glavu, zabuljen u ne{to dole, jal' u zemlju, jal' u moje sandale. Meni do{lo da ga s onom rukom {to sam je za {amaranje pripodigla, zagrlim i metnem na grudi. [ta }u kad mi je srce veliko k'o sisa. A moje sise, bogami,
mogu jo{ da posluè. Od Pablovih prvih zuba o~vrsnule i zaloptale se, Karlito mi kazao da
"{tr~e ko veprove kljove", a on zna da proceni kvalitet kao niko moj! Me|utim, kad onom
stuènom rekoh cenovnik, on se napravi lud, po~e da se trlja o mene na kvarno, samo mi
dah}e u uvo a ne govori kolko bi platio. Kad to spazi moj dvogodi{nji plavokosi Pablo, ritnu ga u cevanicu i smesti mu magnum-pla{ljivac pod bubrege. Ovaj jauknu i suznih o~iju
se zablenu u smrknutog Pabla, po~e da ga propituje da l' ima neku lektiru, i da l' puno ~ita,
jer on je pisac i pi{e pou~ne knjige za de~ki}e. Tu ti meni sinu da je i ovaj iz tvoje ergele,
jebala vas "meleska knièvnost" da vas jebe! Zaboravi on na moje sise, i moj struk, i moje
uvo, sav se ustremio na Pabla, lepo vidim kako mi merka dete! Nije bila prilika da vadim
moju triesosmicu, pa ti ja uzmem zalet i ritnem ga u drugu cevanicu, a Pablo mu zavrne ruku kojom ga je dirao po plavokosom ~uperku. Ispade tvoj kidnaperski pisac ve}i pla{ljivac i
od pi{tolja na vodu! Pablo pojuri za njim da isproba kako lete gumeni meci, al' zadrhta detinja ruka i neki crni petao oseti metak umesto pisca. Nastade kukurikanje, kokodakanje i
svakojako zvocanje, te odvukoh Pabla da gleda ze~eve, da se smiri i isproba igra~ku na neku zgodniju metu. Metak, makar i gumeni, bolje se oseti u krznenu me{inu nego u ko{~ato
perje. Dugo smo vrebali priliku, bilo je puno deùrnih u uniformi, a i onih koji su motrili
bez uniforme verovatno federalci iz Doma za zbrinute ìvotinje. Na kraju smo digli ruke
od ispaljivanja, vabili smo podgojene ze~eve, i udarali ~vrge onim naivnijim {to su hteli da
se druè, ili da se ogrebu za {tanglicu ~okolade od ~ilija. Slikali smo se pored neke }osave
àbe koja se prerano izlegla pa nije postala iguana. I gazde sitnih ìvotinja su imale svoj cenovnik, ej! Ceo svet u ovom gradu je golema uzimala-davala-bezgotovinska pizdarija! Ha,
velegra|ani misle da poslovni ljudi dobijaju pi~ku na veresiju, ponovo mi je sinulo pred
o~ima. Od tog bleska nisam videla glavnu predstavu na Me|unarodnoj izlo`bi. Pablo me cimao prema odeljku sa akvarijumima, ali tamo se ve} napravila gu`va. ûlo se dranje i vri{tanje, pljuskanje vode, neki su dozivali Boga, drugi su navijali. Dok smo se probili kroz uzbu|enu masu, federalci su ve} napravili obru~ oko akvarijuma u kojem se voda crvenela i
talasala. Uspela sam da vidim krokodilski rep, i otfikarenu nogu kako slobodno roni. Noga
je bila ljudska, sude}i po modelu pantalona i obu}i. Ostali smo dok nas nisu oterali. Bar da
se zabavimo kad smo ve} platili da u|emo. Tek na izlasku sam ~ula da je u akvarijum upao
neki ovda{nji pisac, reko{e ga Pedro. Ponadala sam se da je to onaj tvoj. Ako jeste, Gutieres }e uskoro imati dru{tvo. Jedino mi ào {to se Pablo i ja nismo slikali uz tu krokodil~inu.
Ovako moram da secam dete ~ak u Luizijanu da vidi kako se to radi u hladnoj vodi. I nije
neka sekiracija: kad malo razmislim, ti si prevalila mnogo duì put da bi se do~epala mog
dvogodi{njeg plavokosog Pabla. A jedino ~ega }e{ se do~epati bi}e zadimljena cev moje triesosmice, jalovice belosvetska. Nemoj da brine{, ne dam te ja krokodilima, ni svim piranama Pekosa i Nuasesa. Gleda}e me tvoje knji{ke o~i dok pravim gozbicu od tebe. Maj~insko
je pravo na poslednju suzu.
Perdita Durango
"
GLASOVI
Sr|an V. Te{in
KAZIMIR I DRUGI NASLOVI

(roman u citatima - odlomci)
19.
Istoriju Kazimirove porodi~ne ku}e kao da je pisao neki manje domi{ljati pisac od
okultiste Alfreda Kubina. One godine kada se Vasilij Kandinski pridruìo nema~kom Bauhausu, jedan daleki ro|ak Kazimirovog dede Georgija, kolekcionar umetni~kih dela i
vrsni poznavalac moderne umetnosti, zapo~eo je da zida ku}u u mestu M. u stilu Bauhausa. [to je zapo~eo, to je i zavr{io. Naàlost, nije u njoj dugo ìveo. Ta~nije, nije u njoj
uop{te ìveo jer je nestao netragom u vreme Velikog rata. Pretpostavlja se da su ga nacisti oplja~kali, uzev{i mu sva retka i vredna dela iz umetni~ke kolekcije, i usmrtili u koncentracionom logoru Buchenwald. Nakon rata, ku}a je pripala dedi Georgiju, ali ni on
u njoj nije ni èleo a ni mogao da stanuje jer je njegova ìvotna deviza bila: "Ne ar~i tu|u
muku!" Preno}io je samo jedanput u njoj, kada mu je pobegao voz za Prestonicu i kada
nije imao kud. Ubrzo nakon tog doga|aja je i umro, a pogre{no bi bilo zaklju~iti da je
Georgijeva smrt u bilo kakvoj vezi sa, od me{tana nazvanoj ukletom ku}om.
Kazimirov otac nije davao ni pet para za pri~e o sablasnoj ku}i u kojoj niko nikada nije
ìveo, ve} je odlu~io da se, kada je izgubio mesto {efa Katedre za genetiku zbog duga~kog
jezika, sa suprugom i sinom u njoj nastani. Me|utim, nije pro{lo ni dva-tri meseca otkako
su proslavili useljenje odli~nim ru~kom, a Kazimirov otac je, poput svog dalekog ro|aka, nestao. Ali to nije bilo ono naj~udnije od svega onoga {to se kasnije doga|alo u ukletoj ku}i.
Uzalud je Kazimirova majka obijala pragove onih ustanova koje tragaju za nestalim osobama, a onda joj je, kad je ve} sumnjala u dobar ishod potrage, po{tar uru~io pismo, u kojem
se nalazilo obave{tenje da je u mestu M. otvoren restoran "Kazan", i na njemu, sa druge strane, na`vrljana poruka: "Ne traì me!", koju je napisao Kazimirov otac.
Mama, ~ija je ovo ku}a?
Na{a, Kazimire. Nasledili smo je od jednog dobrog ~ike.
Je l' od ovog ~ike {to sedi sa mnom u sobi?
Izbezumljeni od straha, iako je, ruku na srce, utvara delovala potpuno dobrodu{no,
mali Kazimir i njegova majka, ne razmi{ljaju}i ni tren, preselili su se u fabriku testenina. Odmah nakon tog doga|aja koji je i{ao od uha do uha, u lokalnim novinama objavljen je ~lanak nekog ùrnaliste sklonog senzacijama, u kome je verno ispri~an istorijat ku}e i uznemiruju}i dijalog izme|u Kazimira i njegove majke. Me{tani su peticijom zatraìli od gradskih otaca da se ukleta ku}a sravni sa zemljom. Me|utim, kako je ku}a gra|ena u stilu Bauhausa i bila jedini takav primerak u zemlji, Zavod za za{titu objekata od velikog istorijskog
i umetni~kog zna~aja stavio ju je pod svoju za{titu. Ukleta ku}a ìvi svoj ìvot i do dan-danas nije dobila stanare, ako izuzmemo misterioznog gospodina, koji je ~as poprimao oblik
prvog vlasnika ku}e, potom Kazimirovog dede Georgija, da bi naposletku, u pri~ama kojima su odrasli pla{ili decu, postajao neko sasvim dijaboli~an. Svaki put kada razmi{lja o tom
doga|aju iz detinjstva, Kazimira, pisca kratkih pri~a, obuzme silan strah:
Ko je, doista, bio taj ~ovek koga sam video u svojoj sobi? [ta je tamo traìo? [ta je
èleo od mene?
Da je bolje poznavao sopstvene i tu|e literarne junake, znao bi da }e ga od gospodina iz uklete ku}e spasti samo stra{na odluka pisca da uni{ti pri~u uklju~uju}i sve ìvo
i ceo svet u njoj.
24.
Zar metiljavci iz opozicije stvarno misle da sam ja beslovesna ìvotinja? Kako bi se samo iznenadili kada bih im citirao, na primer, Dìlberta K. êstertona. Naka{ljem se, zauzmem pozu i po~nem: "Veliki zlo~ini su neodvojivi deo velikih vremena." I tako, sve u
{esnaest, bla-bla i tru}-tru} razgovarao je, dok je utrljavao sapun za brijanje, sam sa sobom ili je bolje re}i sa svojim odrazom u ogledalu zamagljenom od pare general Georgije Zecowski. Nakon brijanja, general se zavalio u fotelju, ubacio VHS kasetu u video rikorder i, po hiljaditi put, gledao snimke koje su na frontu snimili njegovi agenti iz vojne
kontraobave{tajne slu`be. Na snimcima su zabeleèna najumobolnija mu~enja i ubistva
koja je ~ovek (sic!) mogao da zamisli. General je uìvao u filmu. Svojevremeno je naredio
Akademiji za filmsku umetnost da se oficiru koji je snimao te uàse dodeli nagrada za montaù i reìju, a, ruku na srce, sam je bio istinski reditelj nebrojanih zlo~ina koja je po~inila
njegova vojska. Nije diktator imao hrabrosti da, recimo, nekome ~eki}em rascopa glavu ili
da nesretnika zagnjuri u ìv beton i, ~ekaju}i da beton po~ne da se su{i, uìva u zvuku pucanja kostiju. Vi{e je, nekako, voleo umetni~kije oblike smrti. Njegove sadisti~ke fantazije
i{le su toliko daleko da je ~ak bio pokrovitelj literarnog konkursa za najbolju pri~u koja bi
glorifikovala nove i dosad nevi|ene na~ine ubijanja. Predsednik ìrija bio je pesnik Simeon
Gajski, a pobedio je rad pod {ifrom "Kako uspe{no amputirati le|a". Nakon zavr{enog konkursa, nezavisni knjièvnici Max Oscar i Kazimir napisali su tekst u kome su osudili ovaj bolesni literarni konkurs i njegove idejne tvorce. Tekst je objavljen u magazinu "Istorija budu}nosti" u pedesetak primeraka. îtaju}i Maxov i Kazimirov ~lanak, general Georgije
Zecowski smejao se toliko da ga je zaboleo stomak.
Knjièvnost je nastavak politike drugim sredstvima re~e general i zaputi se trkom
ka nu`niku s japanskom ve-ce {oljom koja je imala dasku sa ugra|enim mehanizmom
za masiranje guzice.
25.
Simeon Gajski, poznatiji pod umetni~kim imenom Simeon Voskar, bio je velika kukavica. U gradskom prevozu, kada bi neki slu~ajni njegov saputnik dreknuo: "Magar~e,
o~epio si me!", iako je stajao na sasvim drugom kraju, Simeon bi, ne sa~ekav{i da se vozilo valjano zaustavi, izleteo kao furija. Srce mu je svaki put tuklo kada bi prolazio pored nekog uniformisanog lica, bilo da je, kakvu-takvu, uniformu nosio vatrogasac ili po{tar. Svoje
strahove otklanjao je tako {to ih je prenosio na druge. Kao prvi juri{nik "dvorske knjièvnosti", koju je patentirao general Georgije Zecowski, volonterski je radio u Specijalnom odeljenju Dràvnog udruènja knjièvnika koje je nepodobnim kolegama slalo anonimna pisma, blagore~eno vulgarnog sadràja. Svakog dana bi Simeon dolazio na posao u isto vreme, sedao za svoj sto i zapo~injao sa pisanjem odurnih pa{kvila. Taj rad je zahtevao i iscrpna istraìvanja: o svakoj osobi sa spiska nepoèljnih trebalo je saznati {to vi{e masnih i kompromituju}ih detalja iz ìvota. Vi|en si kako ispija{ kafu u 'Kazanu' sa onom kurvom. Ako
odmah ne napusti{ zemlju, sve }emo re}i tvojoj supruzi!" "Znamo da si ju~e kupio novu
traku za pisa}u ma{inu. Izdajice, opet }e{ da pi{e{ te svoje usrane romane! E, samo da
zna{, ta je traka natopljena arsenom. Crkni, skote!" "Misli{ da si mnogo pametan {to svoja
literarna (ne)dela {alje{ u inostranstvo i objavljuje{ ih pod la`nim imenom. Prepoznali smo
tvoj rukopis. Ti si ionako mrtav za ovu ponosnu zemlju!"
Simeon je bio jadan pesnik, ali, mora se priznati, lucidan denuncijant. Kada bi radio
u no}noj smeni, Simeon bi menjao i metod rada, pa bi anonimne pretnje i uvrede, umesto pismom, upu}ivao putem telefona. Deùrni u Specijalnom odeljenju dao bi mu desetak telefonskih brojeva koje je ovaj u pravilnim razmacima okretao.
Halo, je li to taj-i-taj? Jeste? @elim da te spre~im da ne po~ini{ jo{ ve}u {tetu dràvi,
zato te zovem i nare|ujem ti: sko~i sa terase, ubij se!
Dok bi se nesretnik, tek probu|en, sabrao, Simeon bi tresnuo slu{alicu. U po~etku su
ga prolazili trnci i oblivao hladan znoj kada bi izgovorio bljuvotine odabrane za taj dan
i odobrene od Specijalne komisije Specijalnog odeljenja Dràvnog udruènja knjièvnika, a danas je ve} oguglao.
[ta }e{, posao kao svaki drugi, vremenom u|e{ u rutinu ispovedao se kolegama
s posla.
Svemu do|e kraj, pa je tako i Simeon, namagar~en kao nikad dotad, "upao kao mi{
u lonac". Avaj, ni{ta tog dana nije krenulo kako treba. Prvo mu je deùrni dao spisak telefonskih brojeva na kom se nalazio i broj telefona ~uvenog knjièvnika starije generacije Maxa Oscara. To, naravno, Simeon nije znao, jer je samo deùrnom bio poznat identitet osoba koje su slu`benici Specijalnog odeljenja pozivali. Deùrni je permutovao cifre 2 i 9 tako da je Simeon, umesto da ~uje glas starog Maxa, s druge strane ìce, ~uo
glas oca deùrnog. Otkud je Simeon mogao da zna ko je osoba kojoj je rekao da je gnjida, protuva, isprdak i fukara. Nakon nekoliko minuta deùrni je dotr~ao do Simeona.
Sav zajapuren i sa stisnutim pesnicama, uneo mu se u lice. Na{em nadripesniku se slo{ilo
pa se, nesretnik, skljokao sa stolice i obeznanio. Kad je Simeon Voskar do{ao sebi,
Deùrni mu se izvinio {to je prenaglio, ali je dodao da }e ovaj eksces ipak prijaviti nadle`noj slu`bi. Simeon je, uzdi{u}i, ipak nastavio sa poslom. Okrenuo je broj telefona,
nao{tren da natambura slede}eg sa spiska.
Halo, je li to Kazimir, pisac koji nikada ne}e napisati roman? Jeste? @elim da te...
Iz slu{alice je dopro pospan glas:
Simeone, da li si to ti? Kog vraga me zove{ u ovo zlo doba? Da ti se nije {ta dogodilo? Halo? Halo? Jesi li jo{ tu?
Milan T. \or|evi}
O[TRICA BRIJAÂ
SAMO]A I ]UTANJE
Sve mu se smu~ilo. Dosta mu je pravih i la`nih prijatelja, dosta mu je svih samozaljubljenih stvorenja {to ga nikada ne prime}uju. @ivot u Beogradu li~i mu na traljavo igranu predstavu pozori{ta lutaka. U tom pozori{tu upla{eni ljudi kre}u se kao sivi ginjoli
vo|eni rukom nekog lutkara izopa~enog uma. I u tom ìvotu privid ~esto biva opipljiviji od istine, pa svako sumnja u svakoga, svako se pla{i svakoga i svako ogovara svakoga.
Jadni tout Belgrade skuplja se na otvaranjima izlo`bi, na prijemima u ambasadama i
na drugim javnim doga|anjima. Pa onde èstoko intrigari, prepri~ava tra~eve, àgori,
pri~a viceve, udvara se, koketira, pije, jede ili odlazi u velike ili male spava}e sobe da na
brzinu kopulira i tako dru{tveno ìvi.
Tako je u Beogradu gde, kako re~e jedan ovda{nji pisac, na sve strane, iz ru{evina,
raste kiselo drvo i ni~u {treberi, politikanti, korov i policijski agenti. Jo{ od turskih vremena paranoja je u ovom gradu i ovoj zemlji bila prirodno stanje i neka vrsta nacionalne osobenosti. Strah od vlasti, `bira, dou{nika i dostavlja~a u~inio je da se mnogi okre}u
pre no {to izreknu neku re~ koja se na bilo koji na~in moè smatrati neobi~nom, nepo}udnom, jereti~kom ili barem druk~ijom od uobi~ajenih re~i. Prevrtljivost, licemerje,
pretvaranja i komplikovani sistemi odbrane tu su razvijani do savr{enstva. Oblikovanju
ovakvih ameboidnih ljudskih karaktera doprineli su i vekovi robovanja i podani{tva. Ali
svoje su tako|e u~inili i strahovi i beda.
I tako, sve mu se zgadilo i nije hteo da izlazi na ulicu da ne bi sretao bledunjave i
unezverene prijatelje i bezvoljne poznanike. M. nije hteo da slu{a njihova ogovaranja,
stalna jadikovanja i gleda lo{u glumu i prenemaganja. Ve}ina njih nije ni poku{avala da
ne{to promeni u svojim turobnim ìvotima. Op{ti kukavi~luk, idiotizam, dvoli~nost i
opreznost ovde su vaìli za izraz velike, narodne mudrosti. Ljudi su nalik spodobama koje su upale u ìvo blato i trzaju se kao àbe mu~ene elektri~nim udarima, bacakaju se
da bi tonule dublje u blato. Bilo mu je muka i od podbulih, gotovo animalnih lica takozvanih javnih li~nosti, politi~ara i sli~nih koji su se samozadovoljno osmehivali na televizijskim ekranima ili na fotografijama u dnevnim novinama i nedeljnicima. M. nije nikog
hteo da vidi, ba{ nikog da ~uje. I kao da vi{e nije imao èlju da govori. Svako govorenje
li~ilo mu je na nagomilavanje ispraznih i dosadnih, odavno mrtvih fraza, a to ga je istinski zamaralo. Hteo je da neko vreme ostane u stanu i tu se kao pustinjak prepusti lekovitom }utanju. Mislio je da }e ga }utanje i ti{ina mo`da osloboditi stra{nog ose}anja
ga|enja.
Tokom tog pustinja~kog perioda nije uklju~ivao ni radio, ni televiziju, ni telefon.
Ostavu je napunio konzervama tunjevine, pasulja, gula{a i litrima i litrima dugotrajnog
&
GLASOVI
mleka kao i jabukama, konzerviranim i smrznutim povr}em i mno{tvom paketi}a slanog
keksa, dvopeka ali i cigareta. Uve~e bi palio lampu na sto~i}u kraj postelje i povremeno
~itao Valdena Toroa ili putopise Rastka Petrovi}a. I onda bi zaspao i sanjao guste
pra{ume i so~ne, ù}kaste, otrovno zelene ili narandàste plodove u ~iju pulpu zaseca
noèm pa iz njih navire gusti, mle~nobeli, lepljivi sok. Sanjao je kre{tanje papagaja, ara
i vrvor svih mogu}ih egzoti~nih ptica i otvaranje njihovih kljunova. A onda bi u snu
po~injao da se gu{i. [uma koju je sanjao bila je puna tople vlage. I tad bi kriknuo i obliven znojem, naglo se budio. Dolazio bi sebi, shvativ{i da je to bio samo san. Brzo bi
drhtavim prstima pripaljivao svoje jeftine cigarete pa je u sobi vonjalo kao da gori vla`na
krdà. Leào je u krevetu, pu{io, uko~eno zurio u tavanicu, u mrak. Verovatno je mislio
da se u toj pomr~ini kriju svi odgovori na pitanja koja se jo{ nisu ni uobli~ila u njegovoj
svesti. Ponekad bi ipak no}u izlazio iz stana da pred ku}om ostavi plasti~nu kesu sa
|ubretom i na trenutak baci pogled ka uli~noj svetiljki oko koje je obletao roj mu{ica i
no}nih leptira. To samoizgnanstvo i osamljivanje u stanu, trajalo je mesec i po dana.
Ali jutros je ustao iz kreveta okrepljen i, ~ini se, ispunjen novom, njemu sasvim nepoznatom snagom. [irom je otvorio prozore, pa su topli, ustajali vazduh u stanu zamenili jutarnja sveìna i blagi miris benzinskih isparenja. Oti{ao je u kupatilo i pred ogledalom gledao te opipavao bradu koja mu je narasla tokom dugog nebrijanja. Iz donje fioke ormari}a u kupatilu izvukao je brija~ sa drvenom dr{kom. Taj brija~ bio je izra|en krajem devetnaestog veka. Njegov otac ga je nasledio od svoga oca. Brija~ je bio obi~na stara stvar~ica koju je deda kupio u Be~u, ali nakon toliko godina pretvorio mu se u dragu
i vrednu relikviju {to ga je povezivala sa dedinom mlado{}u, krajem devetnaestog i
po~etkom dvadesetog veka i vremenom vesele i razvratne Belle poque. Ne, nije ni
na koji na~in bio porodi~no sentimentalan, niti je bio feti{ista, ve} ga je naprosto fasciniralo da je jo{ njegov deda koristio taj i danas o{tar i upotrebljiv brija~. I odmah je prionuo na posao i brzo se obrijao. Osveèno lice koje je potom video u ogledalu, donekle ga je razgalilo, ohrabrilo i na trenutak u~inilo sre}nim. Ali kako neko re~e, kada ~ovek
sa rado{}u o~ekuje novi dan, novo prole}e, novu godinu, on ni ne sluti da zapravo ùdi
za sopstvenom smr}u.
ULICA
Iza{ao je iz stana i stao na uglu ulice kojom su prolazili autobusi. Pu{io je cigaretu,
posmatrao sve oko sebe i oslu{kivao zvuke vozila i ljudske glasove. Nju{io je slatkaste mirise lipe koji su se me{ali sa smradom automobilskih izduvnih gasova. Sa jedne strane
ove vo`dova~ke ulice videle su se naherene udèrice a preko puta njih betonske zgradurine zlosre}ni i ru`ni proizvodi arhitekture {ezdesetih godina krvolo~nog dvadesetog
veka. Trotoare su ispunili parkirani automobili. Ulica be{e pra{njava, tako da je svako
prolaènje kola i autobusa podizalo oblake pra{ine.
Gledao je ka mestu gde su se nalazili kontejneri za |ubre. Bili su ulubljeni udarcima
kamena ili kakvog drugog tvrdog predmeta, pa i{arani crnim i plavim sprejevima za bojenje automobila. Na njima je bilo puno svakojakih tragova iskaljivanja besa i paljevine.
'
Prljavo sivilo i zjape}i otvori kontejnera upotpunjavali su tipi~nu sliku njegovog rodnog
grada.
Pedesetak metara od mesta gde je stajao, a pored jednog od tih metalnih ~udovi{ta
na ~etiri to~ka, motala se ènska spodoba neodre|enih godina, ra{~upane kose, musavog lica. Najsme{nije mu je bilo {to je imala jarkorcrveno na{minkane usne. A verovatno i lakirane nokte na rukama, mo`da i na nogama, ko zna. Zlurado je pomislio da se
iza njenog zapu{tenog izgleda mo`da krije prava lepotica koja ima glatko obrijan pubis.
Onda je zamislio kako usta te lepotice predano obra|uju i {ljapkavo sisaju ne~iji kurac i to jednoli~no, mehani~ki i bez istinske strasti, kao {to su u pornografskim filmovima
~inile nekada slavne glumice telesnog pozori{ta Seka, Tereza Orlovska, Helen Dival ili
Ilona Staler poznatija kao ]i}olina i tolike pre njih i tolike posle njih. Na to se nasmejao.
Ovde kod nas ba{ sve je mogu}e, pomislio je.
Ogroman grombi kaput nalik prljavosivom dàku dopirao je toj dami skoro do no`nih
gle`njeva. Jednom rukom je gr~evito dràla {tap, a drugom kesu i za{iljenim {tapom
ìvahno nabadala komade hleba i trpala ih u tu veliku kesu od crnog polivinila. I tada je
video kako je poput lasice kad hvata komad mesa ùstro zgrabila okrajak hleba, gurnula ga u usta i brzo `vakala, verovatno se pla{e}i da }e joj ga neko oteti. Pre no {to se
okrenuo i otr~ao do autobuske stanice da bi usko~io u autobus koji se upravo zaustavljao, primetio je da je ~arapa na levoj nozi ove ène zarozana.
LIKOVI
Dok se autobusom vozio prema Narodnom pozori{tu, gledao je `vrljotine u unutra{njosti autobusa. Na prostoru iznad ulaza bilo je plavim flomasterom napisano: Seks
je revolucija u kojoj samo nevini prolivaju krv... A ispod toga potpisali su se Caca, Marko, Sa{a i Nena. I jo{ su docrtali stilizovani crte` mu{kog i ènskog polnog organa. Sa zidova autobusa pre{ao je na gledanje smrknutih i napola umivenih fizionomija saputnika. Nije bio ni frenolog ni pristalica ~uvenih fiziognomskih teorija doktora êzare Lombroza da bi se preciznije bavio detaljnim studiranjem likova i oblika lobanja, ali neka od
tih lica zbilja su imala ~udovi{ne oblike. Bilo je tu mongoloidnih lica, baburastih noseva,
jako ispup~enih jagodica, niskih ~ela, kosmatih i spojenih obrva, buljavih o~iju kakve
imaju oboleli od Bazedovljeve bolesti. Tako|e, bilo je tu alkoholi~arskih obraza sa ispucalim kapilarima i lica na~etih psorijazom ili seborejom. U o~ima nekolicine onih sa produhovljenijim crtama lica, ogledao se jedino strah. Upla{ila su ga opusto{ena lica bez lepote, sjaja i tragova du{evnog ìvota ili bilo kakvog razmi{ljanja.
Primetio je da su krajnja ru`no}a, pa ~ak i gnusoba, uvek bliske naj~istijoj lepoti, kao
{to se i razvrat ~esto podudara sa najve}om ~edno{}u. Krajnosti se dosta puta dodiruju.
One jedna drugu hrane. I na neki tajanstveni, nedoku~ivi na~in bivaju povezane. Me|u
putnicima u autobusu preovla|ivali su mrzovolja, tupost i strah. Tupost u izrazu lica, tupi i uko~eni pogledi, zamu}en sjaj o~iju. To nisu bila ruì~asta, crvenkasta, plavi~astim
krvnim sudovima premreèna lica zadriglih a bezbri`nih, razdraganih, u salo zaraslih ljudi koje je vi|ao po minhenskim pivnicama. Niti je to bila samozadovoljna tupost, kakva
nastaje iz telesne sitosti ili du{evne zasi}enosti, nego tupost ljudskih bi}a koja su osu|ena
!
na oskudicu, zapu{tenost, preìvljavanje i bezna|e. Zaàlio je {to nije slikar pa da ova,

zapravo mu~eni~ka, àljenja vredna lica naslika kao iskeène, katatoni~arski uko~ene i
sablasne maske {to se pojavljuju u tom danono}nom ritualu koji ~esto poprima oblik
amoka, masovnog ludila ili stampeda u kojem i sam nevoljno u~estvuje. Bilo mu je krivo {to mu pri ruci nije bar fotoaparat da sve to crno-belom fotografijom, precizno, hladno i ogoljeno zabeleì kao obi~nu ~injenicu svog ali i tu|eg ìvota.
DUBROVA^KA MARA[TINA
U poslasti~arnicu na uglu Knez Mihailove ulice u{ao je da bi popio ~a{u hladne boze. Mo`da je poèleo da se priseti pijenja guste boze u Skoplju i svega {to mu se pre
mnogo, mnogo godina de{avalo. Tada ga je u tom makedonskom gradu privla~ilo jedno
ènsko dugonogo i dugokoso bi}e ~iju je zadnjicu voleo da mazi. Ova èna bila je po
majci Ruskinja a ìvela je u stanu sa svojom babu{kom i njenih devet ma~aka. Toj èni
koja je koristila miris Givanchy III poklonio je knjigu o samoubistvu Okrutni bog. Bio
je to tipi~no njegov bizarni na~in udvaranja. Potom su igrali razne ne`ne i grube erotske
igre na podu kuhinje malog prijateljevog stana gde je ìveo mesac dana. Od tih su mu
igara kolena redovno bila crvena i oguljena. Njegova dugokosa prijateljica je ~esto
kle~ala dok je on od nazad prodirao u nju. Ili je leàla na stolu ra{iriv{i noge dok je on
stajao izme|u njenih butina kre}u}i se kao dervi{ u misti~nom transu napred-nazad, napred-nazad, napred-nazad. U svakom slu~aju, nisu se dosa|ivali. A tog leta su zajedno
prevodili pozori{ni komad poznatog britanskog pisca koji je govorio o oktobarskoj revoluciji u Rusiji.
I tako, ba{ kad je hteo da naru~i ~a{u boze, neko mu je dodirnuo rame. Okrenuo se
i ugledao poznanika. Ovaj ga je pre nekoliko meseci zvao u posetu. Sada nije ba{ bio
èljan dru{tva ali nikako nije mogao da izbegne ovog ~oveka jer je on stanovao u zgradi preko puta poslasti~arnice. Kao i tolika druga zdanja nekada{nje Stare ~ar{ije i ova
be{e oronula, a njen ulazni hol, poplo~an iznena|uju}e o~uvanim mermerom, zaudarao je na mokra}u kao i druga mesta ovog grada. Brzo su se popeli do stana i seli su za
sto u kuhinji gde ih je do~ekala lepa plavokosa poznanikova èna. Spremala je ru~ak kako to ~ine ène u uobi~ajenom maniru na{eg patrijarhalnog sveta. Ali nasuprot tolikim
nedobrovoljnim kuvaricama a dobrovoljnim robinjama srditih, namr{tenih i ve~no nezadovoljnih mu{karaca, ona je za~udo ovaj posao obavljala sa velikim poletom i zavidnom
lako}om. Rekla im je da }e za ru~ak biti {paroga i raznih salata a i nekoliko sosova od
kojih je jedan bio sa mesom. Sve se jo{ uvek kr~kalo ali po dobrim mirisima moglo se
naslutiti da su jela skoro zgotovljena.
Poznanik, koji je ina~e bio poznat kao ljubitelj vina, nasuo mu je u ~a{u stare dubrova~ke mara{tine. M. je osetio da mu se u ovoj ku}i sve dopada i da ~ak po~inje da uìva.
Otpio je gutljaj. I jo{ jedan. Vino mu je ve} grejalo utrobu i umilno delovalo na njega.
Iz susedne sobe dotr~ale su dve devoj~ice. A kako se ti zove{?, pitala ga je jedna
od njih. Zapravo, ne znam kako se zovem. Ne znam ni ko sam, ni {ta sam, odgovorio
im je i slegao je ramenima. One su se nasmejale i otr~ale u susednu sobu odakle se opet
~ulo njihovo veselo kikotanje.
!
@ena njegovog prijatelja je vredno poslovala a njena karirana ko{ulja je zbog vru}ine
u kuhinji bila ne{to raskop~anija pa su svaki put prilikom saginjanja iz ko{ulje izvirivale
njene zaista lepe i oble grudi. Te dve umilne a pretile ìvotinjice kao da su blizana~ki govorile: Dodirni nas vrhovima svojih prstiju ili poljubi i lizni svaku od nas. I zaista je
poèleo da ih dodirne vrhovima prstiju i dlanovima.
]er~ice ovih dobrih ljudi tr~karale su oko stola i tap{ale. Njih ~etvoro su bili dobro
raspoloèni i zadovoljni. Ono {to ih je spajalo, bila je, o~igledno, ljubav. Moglo bi se ~ak
re}i da su bili sre}ni, ako re~ sre}a uop{te ne{to zna~i. Na trenutak je ba{ pozavideo tim
ljudima. A onda se upla{io svoje poùde. Ona kao da ga je vra}ala ìvotu i odvla~ila od
~vrste odluke koju je doneo ~im je jutros ustao iz kreveta. I pre nego {to je prionuo na
obilje hrane i mirisave {paroge, ustao je, brzo se zahvalio gostoljubivim poznanicima na
prijatnim trenucima i izleteo na stepeni{te. Bili su nemalo iznena|eni pa mo`da i
uvre|eni njegovim naglim i pomalo luda~kim odlaskom.
Krenuo je od zgrade Spasi}eve zadu`bine. I tek tu je shvatio da mu vi{e nema pomo}i. Ne{to ga je opet uhvatilo. Ne, nije to bila poti{tenost ni ono {to je obi~no ose}ao
u stanju depresije. Jednostavno, shvatio je da je i pored trenutnog napada ùdnje, uzaludno da se i dalje odupire onome {to ga ~eka. To kao da ga je smirilo. Na sve oko sebe ve} je gledao druga~ijim o~ima. O~ima onoga koji ni{ta ne èli.
Dok hodam Knez Mihailovom ulicom, ja sam njen zato~enik, mo`da je samosaàljivo pomislio. Ja sam pokretna tamnica, mo`da je u sebi govorio. Moje re~i ne
dopiru do drugih ljudi a njihove re~i ne dopiru do mene! Smejao se ali smeh mu ba{
nije bio radostan.
SUSRET
Izbio je na Terazije, nedaleko od hotela Moskva pa je kora~ao pored ~esme koja je
dugo vremena stajala u Top~ideru. U susret mu je i{la biv{a èna. Pribliàvaju}i joj se, u
magnovenju se setio: @ena sa kojom sam sedam godina spavao, u~tivo me pozdravlja i
sa sme{kom prolazi.
Dok su bili u braku, ona je ve}i deo dana provodila leè}i u krevetu, stalno je sanjarila, gutala lekove, pila tople ~ajeve i àlila se na glavobolje, bronhitis, malaksalost ili ve}
{ta je bilo na dnevnom redu. Povremeno bi dobijala napade besa. Tad je bacala predmete koji su joj bili na dohvat ruke. Ili bi urlala, treskala vratima, razbijala tanjire, a jednom ga je opsednuta ljubomorom ga|ala noèm za hleb. Tako|e je danima leàla u krevetu bolesna od depresije. Svoju ode}u je odlagala na sve strane, ve{ala je o kvake,
re|ala po krevetima i stolicama. Za vreme obeda imala je obi~aj da liè no`. I nju je krasilo gotovo animalno odsustvo odgovornosti. Na neki na~in je samu sebe onemogu}avala u bilo kakvom napredovanju pa je ~ak i bukvalno stvarima zatrpavala sobe i stanove
u kojima je ìvela. Za novac nije imala nikakvog ose}aja. Tra}ila ga je na najgluplje stvari i naj~e{}e ostajala bez para. Sve ~ega bi se dohvatila, propadalo je. Iz ruku su joj slu~ajno ispadale ~a{e i razbijale se. Pogre{no je zatvarala vrata ormana pa su se ona krivila i
iskakala iz {arki. Stolice su se pod njom lomile. Stalno je gubila klju~eve od ulaznih vrata ili ih zaboravljala. Nije se ~ak trudila ni da sa~uva svoje zdravlje od stalnih prehlada
pa je ubrzo dobila hroni~ni bronhitis. Ponekad bi se hodaju}i po ravnom spoplela i iz

~ista mira pala. Imala je detinje {ake a prsti su joj bili podrezanih noktiju. Mora se priznati, imala je izuzetno lepa usta a privla~na le|a bila su joj puna braonkastih piknjica.
Njihov odnos je na po~etku bio ispunjen strastima i uìvanjima. I danas se se}ao kako se
u jednom hotelu u Veneciji jednostavno laktovima naslonila na prozorsku dasku pa je
gledala sa sprata na ulicu kao da sanjari a on joj je zadigao haljinu i po{to je bila bez
ga}ica od nazad je èstoko prodirao u njenu ènskost.
No ~im mu je na Terazijama pri{la, gotovo bez pozdrava zasula ga je pitanjima:
Za{to se ve} mesec dana ne javlja{? Za{to ne {alje{ ni dinara sinu. Ti neodgovorni stvore!
Ba{ je besno govorila. Dok je slu{ao te re~i, ose}ao je samo dosadu i ravnodu{nost.
Re~i nisu dopirale do njega. Naravno, nije imao èlju da joj protivre~i i uop{te mu nije
bilo do suprotstavljanja. Na svoju nekada{nju ènu gledao je sa budisti~kim mirom. Pri
tom je hladno zagledao omanju bubuljicu na njenom ~elu. Uostalom, bilo {ta da joj je
odgovorio, ona bi mu na{la zamerku. Ali upravo njegovo }utanje ~inilo ju je sve goropadnijom tako da je na kraju morao da prekine njenu bujicu re~i i obe}a joj da }e se sutra javiti i doneti joj pare za maloga. Tako su se i rastali.
TUMARANJE
Najzad je bio slobodan. Niko ga nije ~ekao. Nikuda nije morao da ide. Zaista nije bio
potreban nikome u ovom gradu, u ovoj zemlji i na ovoj planeti. Niko njemu nije bio potreban. Poèleo je da malo {eta gradom. Vratio se do Dor}ola i pro{ao Gospodar Jovanovom ulicom. Zatim se vratio do Narodnog pozori{ta na ~iju zgradu se jedne ve~eri pre
mnogo godina iz detinjaste èlje za osvetom pomokrio siroti Bora Stankovi}. Produìo je
preko Terazija pa do Cvetnog trga i Slavije. A potom je oti{ao do ku}e u Bir~aninovoj ulici, pored Italijanske ambasade na ~ijem su se pro~elju jo{ uvek razaznavala po~etna slova imena i prezimena njegovog dede. Tad se setio pesme jednog beogradskog pesnika.
Mada je mrzeo poeziju i pesnike, te naduvene, la`ljive i umi{ljenje kreature, ovu pesmu
je pro~itao u nekom knjièvnom dodatku dnevnih novina i odmah je zapamtio jer mu
je bilo blisko ono o ~emu su stihovi govorili. Zvala se Tumaranje a poslednja tri stiha
i{la su pomalo pateti~no ovako: Tumara{ ulicama gde nema nikakvih ~uda./ Kruì{ po
centru grada u novoj turobnosti,/ Sred samotne gomile odrpanaca i luda. Okrenuo se i
po{ao ku}i.
BRIJA^
U{av{i u stan, mo`da je pomislio: Eto, pljujem na svoj ìvot! Odri~em ga se. Pa, ko
nije bolji od svog ìvota. U kuhinji je uzeo ~a{u i napunio je crnim vinom i u dva gutljaja je ispraznio. Oti{ao je u kupatilo i tamo se skinuo go i legao u kadu punu tople vode. Bilo mu je ugodno. Ali umor od hodanja me{ao se sa ravnodu{no{}u ili odsustvom
svake èlje. Setio se detinjstva. O kako je tada tr~ao po ulicama! Kako je preskakao ograde! Gde je sada taj radoznali de~ak koji je u svemu uìvao, svemu se ~udio i svemu ra-
!!
dovao? Gde je onaj de~ak koji jede tre{nje ili lju{ti pomorandè? Gde je onaj koji skuplja kamen~i}e na obali potoka ili dèpove pantalona puni kestenjem u {umi?
Uzeo je stari brija~ i zasekao vene na rukama. Samo ga je iznenada i na trenutak zabolelo i taj bol ga je probudio iz otupelosti. Ali to je bilo samo na trenutak i ~im je bol
prestao, prepustio se toplini vode u kadi i omamljenosti. Sigurno se prisetio da obe{eni
u trenutku napu{tanja ovog sveta, navodno, doìvljavaju erekciju i orgazam, a on je eto
izabrao drugi, mirniji i, reklo bi se, dostojanstveniji i plemenitiji na~in da ode. Setio se
jedne davne no}i kad je kao i svake srede stajao sa ocem preko puta Sajmi{ta. Otac ga
je drào za ruku i ~ekali su da po~ne vatromet. I kad se to dogodilo, on je {iroko otvorenih o~iju gledao rasprskavanje raznobojnih raketa na no}nom nebu. Tad je èleo da
vri{ti od ushi}enja. A sad je opet bio tu, u kadi. Krv mu je sporo oticala u toplu i sve crveniju vodu, a on je postajao sve vi{e sanjiv da bi se kao komad leda koji bez otpora sklizne u vodu prepustio ve~nom snu iz koga zaista vi{e nije imao potrebe da se budi.
!"
VRT
Lajo{ Kesegi
MISLI NA MENE!
Esejisti~ka sr~a
KUPKA
Ustani!
1.
Pribliàvamo se jednom svetu koji }e biti gori od svih dosada{njih. Udaljavamo se od
stvarnosti koja nikada nije bila na{a. Posle retkog trenutka saznanja o njoj ostala nam je
slatkogorka uspomena: nerazboritost krivotvorenja ili ravnodu{nost zbunjivanja.
2.
Oni koji su se uzdali u nestanak Zapada, jer je, kao {to reko{e, iscrpeo svoje mogu}nosti, verovali su u jedan svet koji nikada nije postojao, kojega su se unapred se}ali
oni koji ga nikada videli nisu. Oni koji se nisu unapred se}ali, nego ìveli uzmaknuv{i,
mrze}i, smeju}i se, stalnu krizu su stalnim protestima obuhvatali u molitve svojih pogrda. Ra~unali su na kraj, na jedno jedino {to svi saznamo, bez izuzetka. Izme|u kraja i
po~etka nalazi se sve, kao izme|u naslade i muke o~i{}enje (èlje o~i{}enja).
3.
Najva`nije moje nasle|e jeste spavanje. Od ro|enja spavam i ne sanjam. Ako bih se
mrdnuo, priklju~io bih se onima koji veruju u jo{ neko relativno odvajanje. Odvojiti se
od ljudskog roda i stupiti u vezu s ne~im Sasvim Drugim. Mogu}e ili nemogu}e? Ono {to
je mogu}e, ili {to time smatram, otpada.
4.
U doba duha redukovanog na miris (mudre ìvotinje moraju da pomru). Slavu
opaànja }emo po`njeti u besmrtnosti zami{ljenoj kao ~ulnost. Ne umemo da se oslobodimo sklonosti, zbivanja, sudbine. Svako bi voleo malko besmrtnosti.
5.
Voleo bih (ja) drvo biti. Ne opaàti, samo biti. Biti u nesvesnom duhu, gde nema spavanja i bu|enja. No}u rasti, ìle u zemlji, grane u nebu, pupiti i cvetati, i ni re~ ne prosloviti. Mo`da su drveta poslednji apostoli.
6.
Volja (ni)je slobodna. Gde god oslu{nem, ~ujem borbu neslobodne volje. Knjige prazne, aforistika, odlomci, paradoksi, (kvare` ba{tine) li~ni govor je ispao iz sveta.
!#
7.
Svi}e dan faloscentri~nog sveta, gde }e mesto volje zauzeti bitka za oslobo|enje ùdnje. O~aj ega: ùdeti za ùdnjom. Slobodna volja je umrla kada je ustala protiv deset zapovesti.
8.
Zaboravljam ju~era{nji i sutra{nji greh. Po~injavam dana{nji. Smirenje dolazi u zaboravu. Napetost nestaje zajedno s drangulijama problema i pitanja. Iz razuma otpadaju u
pouzdanost zaodevene moje predrasude, lebdim u ravnodu{nom prostoru zaborava,
gde je mra~no, jer mrak nema materiju.
9.
(Ja) ne (jesam) ovde. Mi smo (ne~ulna) bi}a koja stiù iz nevidljivog. Ne mogu te osloviti tako a da nikada nisi bio onamo. Samo}a ne postoji. Ukus tu|instva koje ne ~ili, kao
{to ti se iz ogledala ~udi neprepoznatljivo lice palog an|ela. Kaè{: veoma je te{ko biti
~ovek. Ne znam o kome govori{.
10.
Od kuda dolazimo, kuda idemo?
Dolazimo iz ni{ta, idemo u ni{ta.
[ta je ni{ta?
Odavde gledano stvarnost (ne~ulnih) (duhovnih) (li~nih) bi}a, od kuda dolazi ova re~
ni{ta. U krajnjoj liniji ni{ta je odre~na re~, i ako bolje pogledamo, zna~i: ne znam.
11.
Onaj glas koji nikada nismo ~uli, jer smo ga uzalud traìli, nismo ga na{li; onaj glas
koji nismo umeli odràti na{ je sopstveni glas.
Misli na mene!
12.
Toliko sam grehova po~inio dok samog sebe nisam uhvatio da mi ìvot ne bi bio dovoljan da kaznu izdrìm.
13.
Svako jutro sam pomi{ljao: ima spasa. Pogledao sam oko sebe i nije bilo.
14.
Ono {to znam postojalo je i onda kada nisam znao.
15.
Na pitanja koja ne nestaju celim svojim ìvotom moèmo da odgovaramo.
!$
16.
Svaka dobra knjiga, poput ruke koja miluje, produàva nam ìvot.
17.
Ne boli ako se igra{. Ne mogu da se igram, jer imam jednu jedinu igru.
18.
Ne objavljuj rat virusima, pogotovo ih ne pozivaj iz lenjosti ili kukavi~luka da
odràvaju tvoju vladavinu, jer bolest nije osloba|aju}a vojska, nego dobro hranjeni najamni~ki odred.
19.
Svako ne{to stalno ~eka. Mnogo para na lutriji, ili jedan zagrljaj u kojem se nalaze svi
zagrljaji. Uspeh, galamu ili mir, ti{inu, kako bi prosto dobro bilo. Niko ne zna da ono {to
~eka ve} postoji. Oduvek je i postojalo, ne moè se izgubiti. Ali neizmerne prepreke
stavlja ispred sebe sama kako se ne bi doma{ilo.
20.
Senka kazaljke sata: jedno drugo vreme.
21.
ôvek ne moè biti zvezda, sve ostale mogu}nosti su o~ekivane.
22.
Neko je tvrdio da zemlja ima sredi{te. Izgledalo je kao iznena|uju}a misao. Po~elo
je traganje za sredi{tem zemlje.
Niko ga ne}e na}i. Jer pakao ne moè biti sredi{te zemlje.
Poseti zemlju!
23.
Ko ìvi, zaboravlja da je mrtav. Uvek ìvi samo jedan ~ovek, ostali su kopije.
24.
Gde se nebo sudara sa zemljom. Nebo se nigde ne sudara sa zemljom. Tu se zavr{ava
teror logike: zemlja kao formacija, nebo kao informacija.
25.
Zemlju si dobio na dar, dràvu, dremljivi narod, grad, selo, ravnicu, brda, drve}e,
ìvotinje, ljude koji zajedno s tobom ìve.
!%
26.
U ovoj zemlji ne moè se me|usobno razgovarati. Suvi{e mnogo uàsa i laì smo tresnuli jedni drugima o glavu. Sve smo obeleìli, {apatom ili vikom, a sutradan smo tvrdili suprotno. Razgovor nema smisla, pisanju je kraj, na koncu se ispostavilo da ni{ta nismo
izrekli. Ova zemlja bi trebalo da se zavetuje na nemost koju bi Bog surovo kontrolisao.
27.
Blago ga pogledaj, kao da je tvoje sopstveno lice.
28.
Bela Hamva{ je rekao: Re~ u~enik voleo bih da zadrìm za sebe. Ne znam da li je
to rekao o sebi, mogu}e je da je o svom u~itelju koji je jednom rekao: Nisam sre}an.
Nikada nisam bio i verovatno nikada ne}u biti. Sigurno znam da bih samo onda mogao
biti sre}an da sam bio me|u dvanaestoricom i da sam njega mogao ~uti.
29.
Nije va`no da li ima{ u~itelja, nego da li si u~enik. Du{evno dejstvo koje zra~i iz
u~itelja jeste staza kojom jo{ niko nije i{ao, pa ipak vodi njemu.
30.
Sent-Egziperi pi{e ako pla~em, to je zato {to jo{ nisam dovoljno ~ist. Ali ako tvoje
suze nemaju publiku, ve} si blizu.
32.
Moje sposobnosti ~ile: vi{e nikoga ne umem da sledim.
33.
Moja je slabost {to ne umem dovoljno da mrzim. Nasuprot tome ~ovek mora da nestane sa zemlje.
NE BUDI DALEKO!
Re~i
Zalutale re~i. Napu{tene, oplja~kane, izrugane, o~erupano jato ptica. Ono {to je vama povereno, zaìvelo je i ubi}e vas. Re~i koje su pre}utane, izre~ene, napisane,
pro~itane ìvot vam je jedan tren. Dvadeset ~etiri sata letele su u vrisku i {apatu ove
zemlje. Umnoène padale su u provaliju jednog razdoblja koje se bolno budi.
Re~i. Ne ~uje{ ih, i ne dolaze kada bi ih ti hteo re}i. Gde su?
Sedeo je na klupi. Bio je star i malorek. Pokazao je mesto. Katkada je ne{to rekao.
!&
Ne moè se pobe}i od ljudi.

Ono {to se dogodilo, u {to sam se ovako ili onako ume{ao, bilo je primer potpunog
zaokreta primitivnosti koja ~oveka gazi kao materiju.
@ivim u slomljenoj dràvi, u otvorene rake sipi ki{a. Jer su ~oveku nestale suze. Daleko neko pla~e.
Voleo bih da kaèm: volim.
Apokalipsa je najpre bila logocentri~na. U poslednjoj fenomenolo{ko-hermeneuti~koj za{titnoj bici (svet u plamenu) usledilo je eidetsko razdoblje, vreme nepostoje}ih
slika. Re~i su umrle u gluvilu unutarnje ~ujnosti i u proma{enom telesnom naboju.
[koljka
êtvorica nas u }eliji. Trudili smo se da ne radimo ni{ta. Ako bi neko od nas ipak poku{ao ne{to, ostali bi ga blago onemogu}ili. Oduzeli bismo mu pertle, eventualno i cipele. Na prozor }elije navukli smo zavesu, s pre}utnim obrazloènjem da pogledati napolje jeste sama bezizglednost. U polutami smo planirali zajedni~ko bekstvo. Kroz tanke zidove ~uo se monotoni rafal, kloparanje elektri~ne pisa}e ma{ine, pra{tanje teleksa.
Neko od nas je uvek odvo|en na saslu{anje. Pojedina~no smo bili ranjiviji, a to su dobro znali islednici. Kada god je moglo, i{li smo zajedno. Tada bi skandal bio neizbeàn.
Najstariji po ~inu odvo|en je naj~e{}e. Posle bi upadao kroz lupu na vratima i bolno urlao, i u me|uvremenu se posipao pepelom. Jednom se izuzetno nije tako zbilo. Ispod
gustih brkova virili su mu krupni zubi, cerekao se, stajao je na vratima kao njegov omiljeni predak, Fransoa Vijon pod ve{alima. Pomislili smo da mu je smrtna kazna zamenjena za deset godina robije. U njegovom glasu bilo je trezvenosti umobolnih, rekao je:
Gospodo, sloboda {tampe. Zgranuto i s dubokom zabrinuto{}u pitali smo ga, a gde?
Rekao je: Ovde! U ovoj }eliji.
ôvek ne zna {ta jeste. Kada uznemirenom lopovu skinu lisice, dvojica ostanu s velikim pitanjima ìvota. Kada u tu|em stanu, na sivom madracu kao androgin brodi prema luci. Kada |avo doslovno odrì svoja obe}anja, ali prema tuma~enju duha ostaje
nam duàn; Bog doslovno ostaje duàn svoja obe}anja, ali prema na{em duhu uvek ih
ispunjava, iznad svake nade. (Koventri Petmor) ôvek je ka`njiv, istina nije. ôvek katkada zna, ostalo je surovo.
Nikakvo kvarno gledi{te ~oveka ne priznajem (ne mogu priznati). Ni tvoje. Imao si
jednu dobru re~: {koljka. Dugo je trebalo dok sam je razumeo. Gledam tvoj davni rukopis, mo`da svaki skriva biser. Jednu re~, jednu re~enicu.
Budi nevidljiv. Leì spokojno u travi. I ja }utim. êkaj jato ptica iznad iskri~avog jezera. Traè tvoj ~amac u slobodnoj luci.
@ivimo uzajamno se pomaù}i.
!'
Jutro
Kraj snovima. I{~ileo je ukus meda, propustio si vreme kada se na tvom jeziku, kao
na vlati trave, ra|a kaplja rose. Gde si bio kada si mogao da sanja{, kada se rosne kaplje
ra|aju?
Opet si zakasnio. U potiljak udareno osamljeno jato, budi se ova bledunjava zemlja.
Svira radio. Srce ti se trza, s crkve tvoga tela uzdiè se pozajmljena toplota. Tada je kraj
dana. Vi{e ne moè zapo~eti. Ko sa~uva svoje preostalo prisustvo, jedino kaè: Prvi zadatak ~oveka svakog jutra: zarumeneti se nad sobom (Sjoran).
Kostas Akselos kaè da vi{e ne moèmo da govorimo o ljudskoj tragediji, budu}i da
je tragedija postojala kao tragedija kada je imala sakralni smisao. Danas nismo ni u tragi~noj, ni u komi~noj situaciji. Danas bi nam bio neophodan jedan mnogo elementarniji strah. Strepnja koja je produktivna, strah koji je pozitivan. Stvarnost je s druge strane
straha i strepnje. S ove smo strane. Za nas je svet prazan prostor izbora.
Ovo doba je sumrak, kao i ostala, pada u provaliju. Ne izlazi iz zaborava. Na~ini
po~etne korake prema sebi. Uvertira je nema. Metafizi~ki rang prvog ogla{avanja.
Dan
Ni{ta ne radim. Razmi{ljam, zazjavam, i kri{om s uìvanjem ìvim, kao neko ko je pribavio saznanje o tome da i ja imam svoju zvezdu na nebu. Proteèm se, pomiri{em dan.
Govorim Bartonovu molitvu: Nisam siroma{an, nisam bogat, malo imam, ne èlim
ni{ta.
Novine su doping doga|anja. Ako ih nema, ~udne se stvari zbivaju. U ameri~kom
gradu Santa Feu, zbog {trajka novinara i {tampara, novine nisu izlazile tokom dve sedmice. U tom rasponu zna~ajno se smanjio broj samoubistava. Pi{u novine, {to je doga|aj
bezna~ajnosti, svakodnevne gluposti.
U doga|aju postoji jedno jedino {to je vredno uvaàvanja, to je trud da se izazove
bezmerni bol koji teì da se zaokruì u doga|aj. Doga|aj se nastavlja: krivo se shvataju
re~i isklju~enih, za koje misle da ih razumeju po njihovom duhu, sve ih dotle koriste dok
ne zadovolje svoju dnevnu borbu za mo}. Duhovnim velikanima 19. stole}a uvertira
dnevnog doba bila je luda {tafeta koja se ispostavila tamnijom od no}i bilo kojega doba.
Kakav je bio ovaj dan?
Dobar.
Nisam radio ni{ta.
"
VRT
Evropa
Atlas s mrljama mastila nerazumljiva je knjiga za bojadisanje, ~ije stranice iznad milijarde ljudi ve~ito bojadi{u Velike Bojadìje. Dve hiljade godina ovde u knjizi za bojadisanje mu~no otkrivati komplekse manje vrednosti.
Sudbina Evrope je tu`na. U svojoj istoriji nema ni dana kada je bila slo`na. Istorija je
njeno slomljeno, razbucano, rastrgano telo. Razboji{te i masovna grobnica, kolevka predela koji su oplja~kali interese i zavisnosti. U Evropi nema ni{ta za {to se ne lepi greh.
Leì na odru kao zgaèna ìvotinja. Biti Evropa nije trijumf, ovaj virtuelni kontinent polazna je ta~ka bezmerne patnje na zemlji.
Evropa zna~i daleko gledati. Bila je boginja u Epiru. Sama je {etala po poljima, brala
cve}e, kada ju je Zevs, taj razbludni mu`jak, ugrabio u liku bika. Evropa nije bila Evropljanin, i u ropstvu je daleko gledala. Ra|ala je kraljeve koji su slu{ali srca poverenih im
ljudi da u~ine lep{om du{u njihovih naroda. @iveli su ovde mu{karci koji su bili zaljubljeni u dalekovidu ènu. Orfej, Dante, [ekspir, Helderlin, Rilke i jo{ nekolicina. Bili su kraljevi koji su hteli da u~ine lep{om du{u svojih naroda. Herodot je smatrao da je poziv
Evrope: vaspitavati mu{karce. Za taj poziv nikada nije bilo istinskih zahteva.
Marai kaè da bez zajedni~kog jezika nema zajedni~ke Evrope. Poslednji put je latinski bio ona kop~a koja je spajala evropsku kulturu u neko duhovno jedinstvo. Ova
kop~a je polomljena: razorilo ju je nacionalno ~astoljublje. Bez zajedni~kog jezika nema
Evrope, jedino postoje nacije koje se mrze na ~etrdeset jezika. Od Evrope nije preostalo ni{ta drugo do du{a nekoliko ljudi.
Mo`da }e se jednog dana oglasiti neko, zapeva}e na javnim trgovima, i ljudi }e nehoti~no zastati, podi}i glavu, prekinu}e zaludno muvanje, jer }e mo`da osetiti i razumeti radost zajednice. Sti}i }e ~ovek koji }e jedino re}i:
Ovde je isti nebeski svod.
Ovoga ~oveka }e opet ubiti.
Leto
Mesec je pun i apostoli su se kona~no raspr{ili i ne}e opet do}i. Oluja besni, munja
udara u krstine ìta, severac duva, bi}e skupo}a, na prole}e }e sko~iti cena ìta. Na livadi pored varo{i uhvati me pljusak, papiri mi pokisnu{e, jedino ostade: Ne budi begunac ìvota!
Leto je, u sredini dan svete Ane, bake Isusove. U ovo vreme napu{ta{ juna~ku jednoli~nost svakodnevnog ìvota. U pulsiraju}oj vrelini sti{avaju se sela, varo{i, i mo`da }e{
osetiti njihove posebne crte. Ku}a, selo, varo{ je kopija uveli~ane ène (Mumford). Ka-
"
kve su na{e ène? Nikada ih ne pogledamo, u nepoznatim selima, varo{ima, tr~imo nepoznatim ènama. I u pakao idemo automobilom. Leìmo na suncu kao nagrada za prepla}enu godinu. Dani opet ~ile, a da nismo presko~ili preko ivandanjske vatre.
Postoji granica posle koje nema dalje, posle koje vi{e ne}e{ sti}i to je leto. Istupiti
se ne moè. U ìvotu ne boli ono {to je lo{e, tu je i boli, to }e{ izdràti. U ìvotu boli
ono {to je dobro i nema ga. Gde je, {to ga nema? Dogodi se da nedostatak dobra, radosti ne jaska. Tada ti se ~ini kao da si sebe izgubio. Kada bi bio dobro, ne bi sa saàljenjem mogao misliti na to s kim ìvi{. [ta je dobro? Nema o tome znanja i poznavanja,
niko ne zna. Kada poznaje{ jo{ ne zna{, kada zna{ ve} ne poznaje{, takvo je dobro. Svakome druga~ije. Zajedni~ko dobro ne postoji. [ta }e{ mi re}i, {ta se dogodilo ovoga leta? Nau~io si da leti{, ve} ume{ da po vodi hoda{, ume{ da ispruì{ ruku? Kona~no ìvi{?
Ti si onaj kome je i leti zima, mada uop{te nisi bolestan, samo ti je zima. Nemoj otputovati! Jednom }e{ mo`da zapaziti selo, varo{, ènu kada grane onaj dan za koji se
svesno budimo svom svojom snagom. Leto nije avantura, mesto je solarnog principa, tada ti je najbliè.
[uma
Zaustavljeni svi satovi sveta, velika ti{ina. Glasovi nemaju konkretnog sadràja i smislenog zna~enja. [uma ne zna ni{ta o svetu, isto kao ni svet o njoj. Zatvara se i otvara.
Ono {to neposredno pokaè o sebi sluì za to da sve svoje sakrije. [uma je isto tako nevidljiva kao i sve bitno na zemlji i na nebu. Senka se ne priljubljuje na onoj strani na kojoj i svetlost.
Faustov ugovor svako zna, on ga je zato sklopio s |avolom (sa samim sobom) kako bi
se posredstvom znanja i vlasti do~epao zemaljske mo}i. U poslu je svako nastradao, sem
|avola. S |avolom novi ugovor sklapaju stru~njaci. U razdoblju Vodolije javili su se scenariji Velike Budu}nosti, umesto atomske smrti fiksiraju uàse prirodnih katastrofa sveta.
Stru~njaci za investicije i savetnici za osiguranje nastupaju kao agenti za Nirvanu. Nauka se ogra|uje od katastrofa, u ime common sense izgra|uje centre za za{titu sredine,
nove hramove, opet posve}uje pravo za uplitanje. Ko s |avolom sklapa sporazum, njegova vlast ostaje jalova, i ne}e pro}i bez potpune poblesavljenosti. Onaj ~ovek koji se s
|avolom bratimi, pre odre|enog dana umre}e u velikim mukama, sve dotle ga |avo drì
u {aci. Ni{ta ne spasava situaciju {to su politi~ari, ekonomisti, nau~nici i stru~njaci onomad priznali da se stvari ne doga|aju prema njihovim namerama.
[uma je ti{ina ìvota, zeleni okean, more i jezero na zemlji. Ne moè{ je videti, jer
je {uma uvek malo dalje od nas (Ortega i Gaset). [uma moè da odvede do pro~i{}enih
utisaka, njena tajanstvena kapija otvara se na potopljeni kontinent. Budi pan ili drijada.
"
Srna
Skidamo pr{tave listove s glavice kupusa, u me|uvremenu teleksima se prenosi po
svetu vest: okon~ano je razdoblje ~uda. Okon~ano je zahvaljuju}i svemirskom brodurobotu Vojadèr-2, jer danas ve} astronomi mogu da prou~avaju plavi Neptun, osmu
planetu, na snimcima koji stiù iz ogromne daljine. Moja k}i zami{ljeno okre}e preostalu glavicu kupusa: Ne{to krije u sebi, uzalud mu listove skidamo, tajnu mu ne nalazimo... Tajanstveni kupus.
Razdoblje ~uda nije okon~ano. Vojadèr ule}e u Sun~ev sistem i nestaje. Robot je
poslat da re{i tajne ma{te, ali ne moè da utvrdi ni{ta vi{e ni bitnije od ma{te: jedna
grani~na planeta je zelenkastoplava. Fakti ne pobe|uju ma{tu koja ostaje verna
ne~emu o ~emu se ne moè raspravljati (êsterton). Tajni kupusa o kojoj ni{ta ne znamo.
Srna prilazi ogradi, jede nam s dlana. Noge joj duge i tanke, papci maleni i {iljati, na
ri|astoj dlaci cvetaju belo-ùte pegice. Njena meka i topla nju{kica miluje na{e ruke. I u
ropstvu je slobodna. îm nestane kupusa, uzmi~e i krupnim, toplim o~ima motri, ~ije bi
zna~enje moglo biti: pitomo sam nepripitomljiva.
U lovu se krije jedan elemenat obu~avanja po kojem lov u~i politi~ke vo|e i njihove
pot~injene kako treba hladno sa~ekati i odmereno povu}i oroz kada s ~eke primete divlja~.
Prema proro~anstvu, Agamemnonovu k}er Ifigeniju treba `rtvovati, jer druga~ije
ne}e prestati bezvetrica koja spre~ava polazak ratnog brodovlja. Slika koja prikazuje scene `rtvovanja ovekove~ena je na zidu jedne ku}e u Pompejima. Ifigenija o~ekuje smrt iz
ruku izvr{ilaca Odiseja i Diomeda. @rtva nikada ne}e saznati za{to je `rtvovana... Ova
pri~a se zavr{ava hepiendom. Artemida u poslednjem trenutku `rtvu zamenjuje
ko{utom. Brodovlje moè da krene, i bi}e `rtava.
Sunce
Bio je star, bar ~etiri stotine godina, katkada je pri~ao. Bio je mornar, ona vrsta ljudi
koji znaju da se ne moè gledati u sunce, ali nevidljiva vatra obja{njava svaku stvar koja
je izvan nje. Jednom su se ukotvili u Gradu Sunca, o kojem je pisao i Kampanela u svojoj knjizi. Stari je ~itao knjigu, pa i knjigu Jambula o Sun~anim ostrvima koja ne znaju za
ugnjetavanje. Rekao je da je nevolja ovih knjiga {to govore o ne~emu {to nije postojalo
i ne postoji. Idealno dru{tvo se ne moè izgubiti, ~ovek nije mogao izgubiti ne{to {to nikada nije postojalo. Rekao je da vi{e nema mornara koji su kretali na takav put da ih svuda ne{to ~eka {to }e otkriti na korist ljudi. U otkri}ima je bilo ne{to zajedni~ko: svaki
grad skriva jedan grad sunca. Zemlja se ne moè odvezati od Sunca.
"!
Lozinka Njuejdà: iznova zapo~eti. Tejar de [arden, jedan od oplo|iva~a svetskog

pokreta, preporu~ivao je susret kod ta~ke omega. Ferguson, jedan od predvodnika pokreta, kaè danas svuda po svetu radi sna`na mreà kako bi se izazvale radikalne promene. Sledbenici Njuejdà smatraju da iz Riba stupamo u Vodoliju, iz nasilja u ne`nost,
iz mr`nje u mir. Heuristi~ko mi{ljenje smenjuje holisti~ko, pobedi}e celovito vi|enje, trijumfova}e celovit sluh, harmoniju }e stvoriti tonovi vi{e ìca. Planetarno bratstvo }e povezati sve ìve, ~ovek }e stupiti u vezu sa ìvotinjama, biljem, s du{om predmeta. ôvek
novoga doba u stalnom procesu neguje svoju svest. Ima onih koji na to kaù da Njuejd`
nije ni{ta drugo do zahtev trona novog paganstva u mra~noj gnozi; ima onih koji kaù
da je to nova galama u spekulativnom kostimu, i nema nikakve veze s parusijom.
Na osnovu Olbersovog paradoksa, i no}u bi trebalo da ìvimo u dnevnom sjaju. Prema Hubleovom tuma~enju, svemir se {iri, Sunce i zvezde se udaljavaju jedni od drugih,
udaljavanjem gube svoju svetlost. Ra|aju se nauke i pokreti, konstrukcije razumevanja i
osve{}avanja. Primenjena pouzdanost ne kona~nih izjava zamenjuje primenjenu nepouzdanost kona~nih izjava.
Helios, Sol, Surja, Re. Sunce u barci klizi nebom, ni{ta se novo ne vidi na zemlji. Ne
ruìte vi{e vidljivu svetlost... (Sen-Marten).
Hleb
Ko ~ove~anstvu pristupa preko stomaka, on moè da ra~una da doti~e najosetljiviju
ta~ku. U jedenju svako je zainteresovan, i to u najpotpunijoj meri na svoju odgovornost.
Pristup ne treba po~eti nekim zamra~enim metodom, preturaju}i po crevima, nego izborom ìvota.
Pre svakog jela najve}u prednost dajem hlebu. U biblijskim vremenima hleb se uglavnom pekao od je~menog bra{na, p{eni~ni hleb pe}i smatrano je luksuzom. Mada su u
doba kraljevina postojali profesionalni pekari, a veoma visoko mesto je pripadalo kraljevskom glavnom pekaru, pe~enje hleba je bilo svakodnevni jutarnji posao doma}ice. Hlebno testo je mesila u na}vama, u bra{no dodavala kvasac i so. Jo{ pre me{enja bi zaloìla
pe}, koja se nalazila u dvori{tu u maloj kolibi, i lepinje stavljala na vrelu glinenu plo~u.
Presni hleb bi stavljala u vreli pepeo i pekla zapreten u pepelu. Ispe~ene kolutove nizala bi na {tap i ne bi ih sekla noèm, ve} kidala rukom. Jesti s nekom zajedno hleb, zna~i
savez.
U svakom dobu ~ovek misli da je njegovo doba najteè. Bilo koje doba, i ovo, nalazi se pod Boìjim sudom (hleb suza). Te{ko, ali ne najteè. Ono {to je ovde odista te{ko,
odlomiti komad hleba i jesti hleb mudrosti. Sedeti za stolom spokojno, gde jesi gost.
""
Crveno
Grafike Dalija, Mana Raja, Pikasa i drugih na izlo`bi u Tihanju. Dugo stojim pred slikom Kaldera. Gore svetla pruga, dole {iroka crvena pruga preseca sliku na dvoje. U prugama lebde plavi, ùti, crni, beli krugovi, mrlje ukazuju na ravnoteù. Ova slika je pejsa` zemlje, razgoropa|eni crveni predeo. Sve du{e ljudi odjednom ovde gore, slika je
na~injena u doba stra{nog suda.
Bez crvene boje ne samo da ne moè jedno doba ili jedan stil, nego nijedan ~ovek
ne moè. Slepi (koji vide boje) najbolje opaàju crvenu. Gete i Iten u knjigama o teoriji
boja, prispev{i do crvene, gube objektivni ton i govore kao zarobljenici. Crveno je boja
ìvota, zemaljskog postojanja. Boja krvi, mesa, ro|enja, strasti, vatre, zore, sutona, istovremeno je uznemiravaju}a i smiruju}a, razdraùje i greje. Nije o njoj lako govoriti, i
Rembo je umeo samo da vrisne kada je stigao do crvene, uzviknuo je: I!
Jedna boja, kao dete nepravdu, u stanju je da otkrije jedno celo razdoblje. Crveno
nije odgovorno za svoju izraàjnu snagu, ni za ono {to njime izraàvaju. Crveno je (u odre|enom simboli~nom smislu) boja greha. Krvi. Krv je ono mesto gde ìvi du{a, ìvot.
ôveku je strogo zabranjeno da pije krv. Krv te~e prilikom izmirenja, `rtvovanja,
o~i{}enja. Boja krvi ~ini jasnim da je ìvot (prvobitno) u grehu. Crveno je sveta boja. Boja uàsa.
Purpur je najbliì srodnik crvene. Ljubi~astocrvene boje spravljane su od izlu~evina
jedne vrste puà. Purpurom su bojene zavese u crkvi, ode}a sve{tenika. Posle hvatanja
Isus je zaogrnut kabanicom purpurne boje, me|utim, to je bila vojni~ka kabanica, sredstvo poruge.
Onaj ko umre u vremenu, ne ponese sa sobom crvenu boju, ostavlja je ìvima.
Opsena
Na mesto pesnika stupili su fizikozofi. Ajn{tajn, Hajzenberg, Bor, [redinger (zbirka
pesama) i drugi otkrili su da imamo posla s delovanjima, a na dnu delovanja nema uzroka koji se mogu iskustvom protuma~iti. Svet oko nas se ne moè shvatiti na{im mi{ljenjem, jer nemamo posla s apsolutnim svetom koji je sam po sebi postoje}i. Iza sveta postoji jedan nepoznati koji ne{to radi, ali ne znamo {ta (Edington). Nau~nik koji posmatra
sliku prirode kao celinu pojava samo je utoliko pesnik ukoliko svoju vezu s nepoznatim
(nevidljivim) prizna, odràva i sporedno (svoja ose}anja) izraàva. Ali to ne uspeva. Kada poku{ava da ih izrazi, po~inje da muca, nastaju pesme u jednom stihu, redukovana
poezija. Tamo gde za}uti fizi~ar, tamo bi moglo da zapo~ne ne puka poezija ne{to
drugo.
"#
Na Istoku se fizi~ki (~ulni) svet naziva maja. Svet koji okruùje ~oveka nije stvarnost,
nego privid, iluzija. Privid je nastao na taj na~in {to su bogovi nestali iza spoljnih fizi~kih
pojava. Nisu od po~etka smatrali svet velikom iluzijom, nego tek kasnije, i samo zato {to
je ostao bez-boàn ([tajner). Ono {to je za isto~no shvatanje maja, u o~ima zapadnog
nau~nika je energija i zra~enje (materije). Veo maje je analogija za evropske prirodne nauke.
U ~oveku koji razmi{lja o stvarima spoljneg sveta javlja se privla~nost prema njima,
iz privla~nosti izvire ùdnja, iz ùdnje nastaje srd`ba; iz srd`be omama, iz obmane rastrojeno se}anje, iz zbunjenog se}anja proizlazi gubitak smisla i ako smo izgubili smisao,
treba da propadnemo. (Bhagavad-Gita)
Broj
U Be~u, Dom gasse 8, gde je nekada radila ma|arska knjiàra, i gde se mogla na}i i
nekako preneti u domovinu ma|arska zapadna knjièvnost, nema je vi{e. Na njenom
mestu otvorena je ~udna knjiàra. U njoj ledbi tiha tibetanska muzika, na policama se
mogu na}i gotovo sve knjige ba{tine, mistike. Zaprepa{}uju}a koncentracija znanja: Grci, Egip}ani, kabala, sufizam, budizam, hinduizam, gnoza, taoizam, zen, jeretici. U ovim
knjigama ima ne{to zajedni~ko, o ~emu je Plotin pisao, o henu, koji je iznad sveta, koji
ne treba (ne moè se) re}i bolje od Heraklita: hen panta.
Veoma je verovatno da je prvi broj bio nula. Praznina, ni{ta, nebitno. Nulu samo dana{njim na{im mi{ljenjem moèmo nazvati brojem. Jer nula nije bila broj. Nula je sve
ono o ~emu nikada ne}emo saznati ne{to pouzdano. Razum nije u stanju da se nosi s
nulom. Bilo kako da joj prilazimo, pipisujemo joj neko postojanje. Neuhvatljiva, nikada
nije bila na{a. Nula postoji samo u na{oj svesti.
Indusi ra~unaju s ogromnim brojevima i imaju imena brojeva i za brojeve koji se grani~e s nezamislivim. Na primer, najstariji ep Mahabharata pominje 24x10 na 15-ti bogova, ili Buda je navodno imao 600 milijardi sinova (od stvaranja sveta nije jo{ bilo toliko
ljudi na zemlji). Ovi brojevi sami po sebi ne zna~e ni{ta. Njihov smisao se nalazi u veli~ini, u prikazivanju nesamerljivog. Brojevi ovde ta~no izraàvaju: kona~nu bezgrani~nost ili grani~nu beskona~nost.
Ra~unar prima samo da i ne. Raditi s ovim ra~unarima te{ko je naro~ito zato {to sve
{to im se kaè oni izvr{avaju u doslovnom smislu re~i (Nojman). Ra~unar radi s nulom
i jedan. Ovo jedan nije istovetno s onim o kojem je pisao apostol Pavle u pismu Gala}anima: Jednom nije potreban posrednik, a Bog je jedan.
"$
VRT
Cve}e
Mu{katle u prozoru moje majke. Ruà dugo cveta ispred ku}e. Ba{ta je jednostavna:
nekoliko vo}aka, zimzelen, gro`|e i cve}e. Ni{ta neobi~no, ni{ta izazovno, ni{ta uzbudljivo. Takav je morao biti i Edenski vrt.
Oko dana{njeg ~oveka bilo bi nezadovoljno Edenom, a ne bi ni primetilo drvo ìvota i drvo znanja. Ne bi videlo i ne bi poèlelo njihove plodove. Ne bi se moglo raspravljati kakav je cvet drveta znanja, beo ili ruì~ast ili ùt, jer ga niko ne bi ni pogledao.
Da li je drvo znanja uop{te imalo cvet? Pouzdano je jedino da ga niko nije video.
Ono sudbonosno drvo nije moglo imati cveta, ploda, nego samo drugo. âroliju.
Eden je bio jednostavan vrt, i tog vrta se se}a svako cve}e. Cve}e ~uva ne{to svojim
ne`nim laticama, mirisom koji ~ili. Cve}e drì zemlju na svom krhkom, bledozelenom
telu.
Iznenada je nastala jesen, veoma jesen i moja se baka pretvorila u cvet. Ne u orhideju, ne u lotos, ne u jasmin, ne u ljiljan i ne u ruù. Postala je nepoznati cvet, neka mu
ime bude: mirocvet.
@ivimo me|u cve}em. Dobro bi bilo ne pisati, ne prosloviti ni{ta. Dobro bi bilo ostaviti na miru onoga kome se ostvaruje jedina èlja. Ne pisati, kako ti ne bih oduzeo plemenito vreme koje moè{ provesti me|u cve}em.
Dobro bi bilo podneti onoliko sun~eve svetlosti koliko cve}e.
Vatra
Platon u Protagori pri~a kako je negda bilo doba kada je ve} bilo bogova, ali jo{ nisu postojali smrtnici. Ne zna se za{to, ali je do{lo vreme kada su bogovi pretendovali na
stvorenja. I pre nego {to su izneli na videlo svoja stvorenja, poverili su Prometeju i Epimeteju da ih snabdeju neophodnim stvarima, i da me|u njima raspodele sposobnosti na
odre|en na~in. Epimetej je zamolio Prometeja da njemu poveri klasifikaciju; kada budem gotov rekao je , ti }e{ prokontrolisati moje delo. Prometej ga nije ispitivao za{to,
~ak se divio bratu koji je sam hteo da izvr{i gigantski poduhvat. Epimetej je na naro~it
na~in raspodelio sposobnosti: kome je dao snage, oduzeo mu je brzinu, a slabije je upravo opremio brzinom; pojedine je naoruào, a za za{titu bi}a bez odbrane smislio je druga~ije sposobnosti. Epimeteju se, navodno, nije presipalo od mudrosti, i vrlo je verovatno da je zbog toga hteo da sam obavi zadatak, kako bi u suprotno ubedio svoje sabogove. Prometej je pustio da se njegov brat dokaè. Na jednoj ta~ki, me|utim, nestalo mu
je znanja, naime pred njim je bio jo{ potpuno nag ljudski rod, i nije znao {te }e s njim.
"%
Pozvao je u pomo} Prometeja, neka ne{to prona|e. Prometej ni sam nije znao kakvu
za{titu bi mogli pribaviti ljudima. Stajao je pred njima ljudski rod bez obu}e, nepokriven, go i neza{ti}en. (Karolj Kerenji) U o~ajanju po~inio je greh, ukrao je od Hefesta i
Atine njihovu ve{tinu i s njom zajedno i vatru. Bez vatre, naime, bilo bi nemogu}e bilo
kome da pribavi i primeni ovu sposobnost.
Prometej, znalac unapred ili unapred bri`ljivi i Epimetej, samo naknadno
pou~eni ili nepromi{ljeni, uslovili su postojanje takvih bi}a o kojima je neophodna
briga. Prema sa~uvanim zapisnicima o kra|i vatre, Prometej je uzeo vatru ili iz Hefestove radionice, ili s ognji{ta Zevsove olimpijske boànske palate. Iskru je sakrio u izdubljeni struk {ibljike narteksa, i mahao je njome da vatra ne zgasne dok je radosno i uzbu|eno
leteo ljudima.
Pouis kaè: ako je prvi Prometej doneo s neba vatru u struku anisa, poslednji }e je
vratiti nazad u knjizi.
Ve~e
Bu{jasta, pred demonom pospanosti, s druge strane svetlosnog kruga lampe, {apu}e:
Samo spavaj, spavaj ~ove~e, tvoje vreme jo{ nije stiglo (Zend Avesta). Kada je ~ovek
slu{ao demone, zlatno doba je minulo.
Hajdeger, veliki pripoveda~, na vanredan na~in je uticao na na{ vek, ako i ne time
{to je rekao, vi{e onim kako je rekao. Nije izgradio filozofski sistem i to je postala njegova prednost. Javio se tamo gde ga niko nije o~ekivao. Ne u nauci, ne u teologiji, nego u
filozofskoj poeziji paralelno sa svetom. Plata za njegovu atrakciju bila je bolesno
oboàvanje i bolesno odbijanje. Mo`da je on bio poslednji pripoveda~ koji uljuljkuje u
san. Jedne ve~eri kada ga je opkoljavalo milion zevanja rekao je: lebdimo u zabrinutosti. Niko nije obra}ao pa`nju, ve}ina je bila pospana u predve~erje masovnih pokolja. I
rekao je da smo zanemeli od ove zabrinutosti. Tada su ve} gotovo svi hrkali.
Hajdeger je mislio da je u onome {to se ~ove~anstvu dogodilo bilo prisutno samo
ni{ta.
Kakav je bio dvadeseti vek?
Totalna la` i urlaju}a konfesija.
Prispela je setva ovog sre}nog veka (Jano{ ôki~).
Od velike bolesti ìvota niko se izle~io nije, uzalud smo `rtvovali petla Asklepiju.
ôvek je podoban (Novalis) mogao biti, ali njegovo vreme je ve} prominulo.
"&
Jesen
Ako bi jednom za~itao u jedan list drveta, ako bi jednom otkrio ko ih je pisao, uti{ao
bi se. Listovi (delovi) vrte se u jesenjoj magli. Veza s nevidljivim se izgubila. U novim getima re~i ra|aju se stare utopije i opet revolucija u snu (Tibor Haja{). Niko neka ne vodi u utopiju, neka ide kud ga o~i vode. Teokratija po~inje tamo kada svako zna ko je.
Vladavina moje slobodne volje jeste u neprekidnom samoobave{tavanju o mojim predrasudama, ùdnjama, bolestima.
Istorija Lira je potpun raspad porodice, kao {to ìvot gazi (u li~nosti otelovljen) surovi teror ekonomije i politike. U ìvot se ne moè skriti neposlu{nost. Kasno je pitanje:
Kako te~e svet? Treba da poludi da bi na koncu shvatio: I see to fill that. Vidim to potpuno. Kordelija ne kaè ni{ta. Malo njih ose}aju blagost i pomo} ljubavi.
Vrativ{i se sa Kolime [alamov kaè da na du{u humanisti~kih pisaca 19. veka pada
teàk greh. U 20. veku se pod njihovom zastavom izlila krv greha. Svi teroristi su bili tolstojevci i vegetarijanci, svi fanatici u~enici ruskih humanista. [alamov ne daje opro{taj za
ovaj greh.
Tolstoj kaè da je [ekspir krivac, a optu`nica za to je upravo analiza Kralja Lira. Po
Tolstoju, umetnost se sa [ekspirom sve vi{e udaljavala od svog istinskog cilja, jer je ona
kao va`na radnja smatrana gotovo jednakom sa slu`bom Boìjom. Umesto religiozne
materije ma{ila se svetovnih ciljeva, kako bi zadovoljila èlje masa ili vlasti. Ni Tolstoj ne
daje opro{taj.
[ekspir kroz Prospera kaè da mu je cilj bilo dopadanje. Ali ve} zna da je duh propao. Njegovo o~ajanje neka olak{a sveta molitva koja je prinuda milosti: I meni oprostite.
Jesen je, vreme opra{tanja. Oni koji slede nisu odgovorni za one koje slede. Svako
odgovara za sebe. Ako bi neko po{ao za mnom, najpre neka se okrene nazad, i neka ide
kuda ga o~i vode.
Pas
Ajaks i Hela, dva vu~jaka, goli tr~karaju ispod drve}a. Ne istraùju zna~enje stvari,
njihov smisao, istinu. Idem za njima. Zalazimo u {umu. Borovi su uvek ovde, znaju tajnu stanja, rastu. Na rubu ~istine psi sednu, motre. Koliba ispod drve}a. Madrac, krpe,
ognji{te ogra|eno kamenom, pepeo, ostaci jela. Na {irokom kamenu otvorena knjiga.
Odmah kre}emo dalje. Ne uznemiravajmo ni~iji ìvot. Odlazimo da ne bismo umeli ponovo da nabasamo. Negde }emo le}i i grejati se me|u blagom jeseni.
"'
Pas je navodno bio ogromnog stasa, slabo odeven, snaàn mu{karac, istovremeno izvrstan strelac, baca~ diska, genijalan improvizator. On je bio uvek ~uveni cinik, bestidnik i besramnik. Diogen je pro{ao kao i bilo ko drugi koji nije {tedeo ljudsku glupost.
Vre|ao je ljude, ali je s njima patio. Nalazio se izvan dnevnog morala, nasilne i ù|ene
civilizacije svoga doba, nije mogao da ra~una na razumevanje. Diogen je imao kolibu
daleko od grada, gde je sam ìveo, nigde nikoga nije trebalo obavestiti o tome da ko
nije Bog, okreni mu dupe!
Rusoovska slika ~oveka jedna je od najpopularnijih, kao takva ona je naj{tetnija. Njena vatra je mase terala u revoluciju, raspoloènja je uzdizala do religije, pohlepnu ùdnju za ìvotom. Toro je realizovao ìvot u Valdenu onda kada se Marks nije kolebao da
pokrene svoj eksperiment, komunisti~ki manifest. Toro je sam ìveo na obali jezera Valden. To nije bilo romanti~no bekstvo iz dru{tva, nego blaga diogenesovska, alegori~na
slika ~ovekovog bivstva. Pirsig je u putovanju na{ao sli~no re{enje. Na motorbiciklu je
putovao izme|u bezvremenih savremenika, od Platona do Ni~ea. U kvalitetu je traìo
supstanciju ~ovekovog bivstva, u harmoniji prometejskom tehnikom. Kaè da isku{enjima, naravno, nikada kraja. Jedan pas mi prilazi i nju{ka knjigu.
Vino
Brdo tiho, san mu je bela magla. [omlo je mesto bez premca u svetu, star je i mudar, nepokretan i obnoviteljski, spreman na katastrofe i pouzdan, osamljeno ostrvo. Prema jednom sociolo{kom istraìvanju, u vinorodnom kraju svako je degenerisan. Mogu}e.
Vinogradar ìvi na ostrvu, izvan je parodija zakona, ne u svetu, ne na kraju sveta izvan.
Monah je brda, ostrva vatre i svetlosti. Ako pogleda iznad ~okota, vidi daleki grad,
obli`nja sela, la|e koje tonu u peni. Ako si|e s brda, ne moè to da podnese, i verovatno je da }e biti podvrgnut antabus-kuri ili zatvoren u ludnicu. Ako u hladu podruma popije ~a{u vina, sasvim je jasno kako je jednostavno ìveti iznad sveta.
Negde dole, u blizini jedne kr~me, u podno`ju pomokrenih zidova, na ivici jendeka,
na izlizanoj klupi hr~e hrpa krpa, krklja, dah}e. ôvek koji spava snom pravednika. Kada se probudi, ne èli ni{ta, samo ~a{u vina, kako bi ponovo zaspao. On je izgubljeni
monah koji bez vina ìveti i verovati vi{e ne moè (Omar Hajam).
Vino je te~na svetlost. Dobro bi bilo potpuno sazreti, prevreti, kao vino. Potap{ati stomake buradi, odlomiti par~e hleba uz slaninu i pe~eni krompir. Sklopiti knjigu. Ispred
podruma }utati i piti. Moha~ko belo ili furmint koji je zelen kao proletnji list.
Crno
@ivim u zgu`vanoj zemlji (mrtvi neka pokopaju svoje mrtve), ovo mesto je kraji~ak
domovine. Posle bola, bilo ~iji da je, dolazi uteha. Ose}aj bola smo dobili da ne bismo
#
pri~injavali bol. Na zemlju smo do{li kao ljudi a ne kao neprijatelji. Niko ne moè da tvrdi kako od drugoga zavisi. Zemlja je crni vrt, gde treba da palimo sve}e. Mrtvi ne govore, jedini njihov argument: njihovo }utanje na{ je ìvot.
Na ulici ~ovek nije ozbiljan. Re~ se gubi u nepredvidljivoj strasti gomile. Na ulici ne ìvi
istina stvari, nego besne ose}anja probu|ena ùdnjom za stvarima. Ulica je reka strasti, katkada ve`ba u ga|anju. Ulicom hoda samo tvoja lutka. Masa ne trpi li~no mi{ljenje. Ako stane{ u red, nastupa{ protiv onih koji su izvan. Ako ne, onda si protiv ovih. Masa je osamljenost, i jedno takvo bi}e u kojem ne bi bilo predrasude, ni iluzije, ni greha, ni vrline, ukoliko bi se sukobilo s dru{tvom, osamljenost bi mu bila jedino uto~i{te (Le Bon). Jedino zastajkuju}i, pogleduju}i jedni drugima u o~i, samo za vreme {etnje moèmo govoriti.
No}i, bolovi, mu~enja. Crno daje pozadinu zvezdama i plavoj zemlji. Ono {to dolazi iz crnila ne èli da vlada. Greh se moè sakriti u crno, ali ga uskome{a. [to u tamu zakopamo, dobi}emo u svetlosti.
Tingeli je sagradio beskorisne, usamljene, beznade`ne spomenike-ma{ine. Samorazaraju}e, uzaludne ma{ine koje podrhtavaju kao masa. Tingeli kaè, treba prevazi}i sebe, to~ak koji okre}e ~oveka. Svoje odumrle ma{ine je slikao na crnom. Sve je crno, jer
svet truli i mo`da }e se sliti s crnim prostorom. I svi mi.
Ja
Ja kida meso iz svemira. Ja moè biti bilo {ta, ali nije u stanju sebe da odbaci, i
da to preìvi: jedno sam s tobom ([i King). @ivimo od milosti nikada neizre~enih misli. Jedemo od vo}a boljih vremena. Na{e Ja ako je prazno, nevidljivo je. Sve je dobilo i s koliko malo ìvi.
Voleo bih ako bi jednog dana tiho krenuo, s vedrinom saznanja, s re~i u u{ima: jesam.
Ima u meni bunar iz kojega zahvatam. Nije moj, samo ga je meni neko poverio. Katkada je suv, katkada neiscrpan. Ne mogu zadràti nijednu njegovu kapljicu. U ovom bunaru svetluca voda ìvota.
Saslu{a}u te, ali }e biti i onoga {to ne}u dobro primiti. Mo`da zato {to mi nedostaje,
ili imam obilnije. Dovoljno je ako sebe prihvati{. Tako }emo imati zajedni~ko ishodi{te.
Svako ima svoju nemo} koja se ne moè pore}i. Moè{ potpuno postojati: ako nema poricanja, ako na sve moè{ re}i da.
Krije se u meni neka prednost koja zna o mom starom veku, srednjem veku, novom
veku, o jednom bilom zlatnom dobu, o svemu onome {to smo odista mogli znati. Pred-
#
nost zna~i {to i smirenje. Vi{e nisu potrebni tuga i radost, po~etak i zavr{etak, prihvatanje i odbacivanje, antipatija i simpatija, mr`nja i ljubav, samo ova smirenost, na dnu svakog prokletstva i nemo}i, kao {to biljke i ìvotinje (mu~e}i se) nastavaju zemlju.
Voda
U uskoj dolini blesnu voda. Mali potok proti~e kroz nepostoje}e vreme. Dolina je bila mesto pro{tenja, gde se nije moglo stanovati, jer je ovde bilo toliko lepote koliko ~ovek
ne moè da podnese.
Ispod vrba potoka neko pevu{i. Mo`da se sagiba sedefno blistavilo figure Afrodite s
Rodosa, okupala se i za~e{ljava kosu. Ako bih zagazio do nje, i{~ilela bi zauvek.
Traìm izvor, onamo gde ga slutim, gusta trska me ne propu{ta, mo~vara je neprohodna, zaustavlja me divlja ruà. Izvor (za~elo) ne}e da ga vidim. Treba sa~ekati poziv.
Prohodni put nije pravi put (Lao Ce). Nije stra{no {to nema puteva, nego {to niko
ne traì svoj. Jer na svetu ne postoje putevi, nego trotoari, autoputevi, vazdu{ni koridori, lavirinti. Na{ ìvot se raspr{io na zone koje se nalaze pored nas i u nama. Zona je
kao komplikovana klopka. Ne znam kakva moè biti bez ~oveka, ali ~im se ~ovek pojavi, postaje neprolazna (Tarkovski).
Lavirint nas tako sateruje da plja~kamo i gutamo jedni druge. Ako bi se Minotaur pokrenuo iz svoje loge, na{ao bi samo smrdljive dronjke mesa i oglodane kosti. Zona je
Atlantida lavirinta, gde treba dospeti, jer }e ina~e ubistvo (samoubistvo) ostati jedino dobro~instvo. Svako moè biti samo sopstveni stalker, idiot i sakaluda su grani~ni slu~ajevi.
Izvor sam na{ao u podno`ju drveta. Dolina je tonula u san, voda je bila nema. Nadneo sam se, dva lica behu. Svoju glavu sam zagnjurio u ogledalo izvora. Narcis (pacov i
svetac) je nestao. Jedno lice be{e.
ôvek je voda.
Voda je ~ovek.
Voda je ljubav.
Vreme
Fin de sicle. Ovaj magloviti izraz opet iskrsava i stenja}emo od njega. Maglovito pozivanje na neku vrstu maglovitog kraja. Za vratom nam kraj veka, eto kraja milenijuma,
odbrana i poziv na sud odgovornosti. Neostvarene sudbine, stra}eni ìvoti, nedovr{eni
poslovi, neispunjena obe}anja, sve {to se zbilo i moglo zbiti. Jer ova tri pokolenja mogla
su biti razumna, bogata i pravedna ukoliko kraj nema tragi~no zna~enje.
VRT
Ovaj vek je bio onakav kakvi smo mi. U njemu vreme, na{e vreme, nije bilo potrebno nikome. Nismo otkrili ni{ta, nismo prona{li ni{ta, ali smo izmislili dubokoumne teorije, ponovo smo stvorili sitost i glad, slobodu i masovna ubistva, uìvanje i bol. Sledili
smo ~udne stope za koje se ispostavilo da su na{e. U ovome vremenu je nestala na{a
du{a. U dvadesetom veku smo svaki tren prepustili smrti. Traìli smo vekove~nost i nismo je prona{li. Oni iza nas nasledili su entropiju straha. Iscrpli smo izvore budu}nosti.
Religija, filozofija, umetnost, atomska bomba ne mogu pomo}i ~oveku. Vreme, verovali smo, radi za nas.
Ne u vremenu, nego sa vremenom po~inje stvaranje (sveti Avgustin). Vreme je utoliko stvarno i sanoliko ukoliko je potpuno bezna~ajno. Vreme ne postoji (Jene Po{).
ûla potvr|uju i opovrgavaju postojanje vremena. Ima i nema. Vreme (ako ga ima)
je demonska pojava, hvata za grlo i bezobzirno je. [to ~ovek dublje tone, vreme je sve
ubrzanije. Udaljenost je u vremenu. Ako bi neko to prevazi{ao, mogao bi se susresti sa
svima koji vi{e nisu ìvi, ali zna da vredi. Ko je jednom video, on je sve video, ali se ni{ta
ne ponavlja.
Knjiga
[openhauerov iscrpni tekst o ~itanju i o knjigama, o tim papirnim spomenima. Generacije koje su hitale u propast nikada nisu razumele svoje mislioce, i obi~no su r|avo
postupali sa svojim epohalnim ludama. Verovatno da sada{njosti, koja jedina igra na
o{trici britve, nisu potrebni saveti ve~nih savremenika. Nasuprot tome, koliko je bilo-jeste onih koji su, zajedno sa [openhauerom, pretendovali na lovorov venac neznanja doba. Zaboravili su da za dobar savet ne sledi priznanje.
Iz knjiga uvek izostaje ne{to nepoznato, upravo polovina, ono o ~emu je re~. Sokrat
ne bi dozvolio da mu se objavi i jedna jedina knjiga, ali ne zbog onoga zbog ~ega i Hugo Volf, luda i kompozitor koji se derao da ne}e da ima ni{ta s javno{}u, s tim podlim
olo{em, sva{tojedima, jer je dovoljno ako ga nekoliko ljudi voli i razume, a nije nu`no
da ga hiljade slu{aju i grde. Sokrat je znao da postoje oni koji razumeju i oni koji ne razumeju, i bilo ko od njih je sklon da glasa za smrtnu kaznu. Jedan zato {to ne razume,
drugi {to veoma razume.
Pisanje je zapo~elo s Platonom, i od tada je slabost, muka, uìvanje i sramota. Knjiga je neprijatelj ìvota, jer zna sve ono {to ìvot nije u stanju da ostvari. Jer kakav li je
ìvot ovde, gde se otprilike sunce na nebu vidi onoliko puta koliko puta i dijamant u
{upku svinje (Flober).
Oprostiti svima koji su napisali knjigu. Onu knjigu vredi ~itati od koje sam bolji. Bele{ke o knjizi koju nisam napisao stavljam ispod jastuka.
#!
Mesec
Melanholi~na je ovo zemlja koja gromko pori~e svoja ose}anja. Razo~arana, starmala, rezignirana i prima}a. Mnogostrana i prilagodljiva, pokretljiva i prima uticaj, uporno
pamti i povr{no zaboravlja. Samorazorna i spremna na `rtvu, svoje samoljublje greje na
vatri mr`nje.
Lunarna je ovo zemlja, nema svoje svetlosti, ali no}u ne{to odbija od dalekih svetlosti. No}u `mirka, danju je samrtno bleda. Zemlja ùdnje je ovo, gde duboko spavamo.
Sanjala~ki narod ìvotari ovde, koji je slagao svoje snove, s raspojasanom plahovito{}u
rasuo je po svetu svoje najve}e sinove i svoje blago. Mu{karci su otputovali na Mesec.
Ovu zemlju nastanjuje pospani narod, pati od svojih epohalnih poraza, svoje prigodne
uspehe uve}ava do svetske slave. Veoma ga mu~e i najmanje neprijatnosti, preme}e se
u snu.
Lunarni narod je uzalud istrajan, vredan i spreman za inicijativu zato {to ima neizmernu labilnost sudbine, u nedostatku pouzdane ta~ke posr}e onamo kuda ga gurne
svet. U njegovom horoskopu ku}a aktivnosti je prazna, ku}a povezanosti je prazna, ku}a
ìvota je prazna, ku}a neda}a je prepuna. @udi za vezama, ali nije u stanju da gradi i
odràva veze, opkoljavaju ga sudbinski stabilni i sudbinski gladni. Na dnevnoj strani prate ga epohalni porazi, na no}noj strani ~udni snovi.
Sanjala~ki narod ovde drema, ne zna se {ta ho}e, mo`da ni{ta. Ne nedostaju èlje,
nedostaje volja. Ovu zemlju bi kona~no trebalo ostaviti na miru, treba joj spokoja, unutarnjeg mira, sa~ekati dok se ne probudi iz svoje olovne bespomo}nosti i objavi svoju slobodnu volju. Do tada neka spava i nemoj da joj remeti{ san.
Mesec je astrolo{ka kardinalnost, ne svetli, odbija svetlost. Ne{to {to ipak nije to. Svaka èna je k}erka Meseca. Ne{to jeste pa ipak nije to. Ako bi neko jedne guste no}i tutnuo u dèp Mesec, nastale bi sitne neprilike, velike sile bi se me|usobno optuìvale, mora bi se smirila, u odràvanju vrste bi se pokazali zastoji, no}obdije i bekrije bi oplakale
no}nog prijatelja. Ali bi se kona~no vratili ku}i prognanici, koji ìve na Mesecu i sada
tu`no posmatraju zemlju, svoje stra}eno nasle|e. Dotle {alju signale u no}, naj~e{}e
upozorenja, katkada svetlost vedrine.
No}
Ne{to je bilo gotovo, ni primetio nisam. Ne{to je dospelo na svoje mesto. Ako je
ne{to po toliko velikoj ceni kona~no toliko gotovo, pa ~ovek je prazan kao da ni{ta nije
uradio.
Ono {to sam no}as saznao, do jutra sam zaboravio.
#"
Dao sam vi{e za niè, godinama sam za to platio.

No} me je pratila u pitanju, u odgovoru, u }utanju i u bezrazlo`noj bedi.
Dan pripada no}i, bogatstvo siroma{tvu, sramota ponosu, prolaznost vekove~nosti,
znanje neznanju, te{ko lakom, tama svetlosti, hladno toploti, vidljivo nevidljivom, radni
dan prazniku, ne~ove~no ~oveku, veliko malom, svest nesvesnom, prino{enje `rtve `rtvi.
Temelj pripada duhu.
Ne boj se, traì samo}u, i ne zaboravi da svi znaci govore da se pod mirnom svetlo{}u
Meseca, no}u re{avaju stvari kada svet spava i sanja o lep{em sebi.
San
Sanjao sam: @ivi{, i ne boji{ se da tebe sanjam. Ne zna{ za to, moè{ da nasluti{ kada iz me|uzvezdane pra{ine kona~no ne èli{ da uzme{ za sebe jednu zao{ijanu pri~u
koja pada nazad u me|uzvezdanu pra{inu.
îji si san?
Ibzen pi{e u snu: sudi samom sebi. Per Gint je èleo da bude prisutan. U slavi pod
maskom, kuda su ga gurnuli neshva}eni, oplja~kani, kvarni snovi.
Obred nije ogledalo. Pozori{te je obrnuta slu`ba Boìja.
Svet ne sanja, ~ovek sanja svet.
Spavati spokojno, biti spreman za bu|enje.
ôvek je najpre otkinuo od sna par~e veli~ine jabuke. Sve se slomilo. Krv, uàs, kal
je postao njegov san.
Kada sanja{, tone{ u dubinu, lebdi{ kao embrion. Svetlucaju u tebi zvezde. Kada sanja{, ne moè{ da laè{. Na granici budnosti, uìvanje i drhtanje, istina. Snovi nam se
dodiruju.
Sanjati i sve preneti u budnost.
Boì}
Kompoti nestaju, stiè najduà no}. Niko je ne ~eka, prespavati, bez o{te}enja progurati zimu koja je po prognozama duga. Nekoliko ptica do jutra se smrzlo, treba se pripremiti. Ubrzano raste mrak. Svi na{i postupci, sudovi, mr`nje, surovosti, kao kamen
##
ba~en prema nebu, padaju na nas. Pribliàva se najduà no}, tada spoljna svetlost slabi,
tada bi unutarnja svetlost trebalo da se poja~a u ~oveku.
Bdeti, ne samo u dugim no}ima, kada se ~ovek nesvesno privija uz jedan dlan neopaènog dodira, kada je ceo svet no}no uto~i{te koje i{~ekuje poj petla. Sada ve} treba
bdeti i danju. Mada je mala {ansa, jer minulo je vreme kada je duh Boga bio shvatljiv
i ose}anje sveta je zauvek izgubljeno (Novalis).
Meditacija: ne~iji si sin ìvot je kao ~ovekova prepu{tenost sebi, moè se obrnuti
samo toliko mi moè biti neohodan drugi, kao ja drugom osnova, Sattipathana, reìm
ishrane videti granicu (iza nje) opaànja ne preplatiti ìvot uvek prisutna mogu}nost
duha neposrednost i provala u bezgrani~no neprimetne ta~ke preokreta misterija:
priznati ovaj tren u potpunoj celini.
Ovde
Zemlja potonula u zvezdani okean, ~ije je maleno par~e gde mi ìvimo. Ako je ~ovek
u stanju da ovde stoji s punom pa`njom, onda ose}a, ne samo na nekoliko kvadratnih
santimetara tabanima, nego da se dodiruju s celom Zemljom, a mo`da je u vezi sa zvezdanim okeanom. Zemaljska istorija, neodre|ena pro{lost, jedan tren u kojem je ve}
prethodno bila budu}nost. Istorija katkada izgleda mo}na, ali je tek pomo}na konstrukcija, a ~ove~anstvo, koje je ostalo samo, poku{ava da preuzme, katancem zaklju~a izgubljeno vreme.
Ono {to je bio zaljubljeni pogled ~oveka, njegovo nesvesno divljenje vidljivim i nevidljivim ~udima, negde daleko, na granicama Mle~nog puta, {kiljava svetlost ~istog ìvota jo{ se moè zapaziti. Jo{ jednom i nikada vi{e. Ono {to nam je ovde ostalo, nije ono
{to je bilo. Svetlosti pro{losti ne moèmo videti, samo ih traìmo beznade`no, jer
pro{lost nikada nije ono {to nam je od nje ostalo ovde.
[ta je pro{lost? Vrtlog vojnih pohoda i skandala, igra u pesku ru{ilaca i graditelja, kancerozno bujanje carevina i uàsno propadanje, nizovi gluposti i zaborava, probavna veza na~ina proizvodnje i trgovine, uzleti i padovi ideja i duhovnih epidemija, uzdizanje
kultura i civilizacija i njihovo atlantidsko potapanje, trijumf materije i gr~enje du{e? Ili
bajke, legende, pri~e, epovi, mitovi, pesme, slike, skulpture, muzika i okamenjeni duh u
ostacima zdanja koji govore o nepromenjenoj i smrtnoj tvorevini? [ta je dakle pro{lost?
Tajna koja se valja u zvezdanom okeanu.
Pro{lost ne poznaje sebe, ali u njoj ima jedna pri~a ume{ena od blata i gline. Istorija
~oveka koji ho}e da se oslobodi greha, ali se sve dublje zapetljava u greh.
#$
U sredini pri~e nalazi se Isus.

A ono {to se zbilo jeste istorija na{eg udaljavanja.
Svet: muzej. Ovaj muzej nije sluga pro{losti, ve} sada{njosti. Pro{lost je uvek
zna~enje sada{njosti, nikada ne moè biti ona sama. A sada{njost je o{trica brija~a koja
odseca lakomu par~ad od budu}nosti koju zami{lja kao neiscrpnu. Sada{njost je reka nepromenljivih obe}anja, nikada se ne odri~e da se predstavi kao eldorado realizovane
pro{losti. Sada{njost ìvi od plodova pro{losti i u me|uvremenu iscrpljuje izvore budu}nosti.
Muzej sveta. Ne muzejon, ne posve}eni gaj muza, jer nema ko da ga posveti. Muzej
sveta je mesto razmi{ljanja, gde treba balzamovati ono {to ne ume da postoji. Muzej sveta: naknadni ìvot nevidljivog.
Izvan vremena: u vrednosti vidimo pro{lost. Ostaje samo trajno, neiscrpno. Sva pozitivna pro{lost ujedno je sada{njost. Jer nikada nema pro{losti, nikada nema budu}nosti, samo uvek ovde ìvot ve~na sada{njost koja neprekidno te~e iz tajnih izvora stvaranja.
Treba da postoji jedno mesto gde }e biti zaustavljena istorija zaborava, gde rasuta slika od par~i}a se}anja moè postati celovita, gde vreme pla~e i zaustavlja se.
Jer ne~ove{tvo po~inje onda kada ~ovek ne{to zaboravi. Zaboravi da je ~ovek.
Rukopis
Vidljivo nije sve. U delovima svemira se pokazuje, u celini se skriva. Dolazi odnekuda i nekamo se vra}a.
Rukopis ne ìvi izme|u pisca i ~itaoca, nego ispred dva ~oveka koji su jedan pored
drugoga, jedan jo{ razmi{lja nad rukopisom, a drugi ve} nije ovde.
Kuda
Rukopis je pisanje (ko razre{i tajnu nastanka pisanja, na}i }e medijum vi{eg reda od
pisanja).
Rukopis jednog dela ima principijelno, transcendentalno, eshatolo{ko svojstvo. Original (ne na bezuslovno vidljiv na~in) obuhvata sobom krajnje posledice.
#%
Znaci, simboli, re~enice i ve}e jedinice pravilnog i nepravilnog pulsiranje rukopisa:

projekcija su plesa duha. Nema napisa koji nije nastao na molbu. Molitelj: nepoznat iza
doba.
Nauka ne zna kako pi{emo.
Rukopis odmah fiksira ono {to mu je neko poverio.
Uslov pisanja: biti sam. Samo}a je ono mesto gde ~ovek ne moè da laè. Ono mesto gde u pusto{i i tami samo}a dobija na dar svetlost obasjanu snagom duha.
Rukopis je negativan: beo list, crna slova.
Pisanje obuzda du{u i uzdigne je do smisla duha.
Pisanje nije na~in govora, samo utoliko ako je ti{ina praznik govora.
Ono o ~emu se ne moè govoriti, o tome treba pisati.
Pisanje je tehnika simbola jezika.
sa.
ôvekova za~aranost jezikom (è| za znanjem) jeste ble|enje karaktera ~uda Logo-
Jezik nije samo jedan medijum me|u ostalima, nego li~nost i tvora~ka mogu}nost
Li~nosti (zajednica): boànsko objavljenje prepoznati u znanju.
Rukopis se sastoji od pisanja, pisanje se sastoji od sluha, pisanje se pretvara u veru.
Tamo gde se zavr{ava govor, moè po~eti pisanje.
Prelazak na pisanje: traganje za govorom, omogu}avanje da re~ proslovi.
Onaj ko pi{e, sin Boga, sluì osvetljiva~kom radu Logosa.
Kamo
Nikada se ne od{tampa rukopis, uvek ne{to drugo.
Prvi rukopis je bio poravnat pesak. Kamen, glinena tablica, ìvotinjska koà, papirus,
vosak, pergament, svila, kora breze, palmov list, ljudska koà, papir, metal, folija, ekran...
Kada se umivam, rukama pi{em po licu.
#&
VRT
Ako jedan spis nije sa~uvan, jo{ se moè sa~uvati nesmotrena pa`nja prema njemu.
Sa o~uvanjem rukopisa poigrava se slu~aj (glupost).
Prinuda vlasti i nada tajnih ~uvara.
Samo se nepromenljivo ne vidi.
Pisanje plamena vatre.
Onaj ko pi{e, zajedno sa samim sobom i drugima, uvek ìvi u jednom vremenu, ali
se ~esto doga|a da nema savremenika, i s njim zajedno ne ìvi nijedan ~italac.
Onaj ko pi{e ima du`nost da se izvu~e iz kontrolnih, istra`nih ruku budu}ih pokolenja.
Ko se bavi traganjem za rukopisima i njihovim ispitivanjem, on mora da sa~uva nadu.
Pisanje postaje tekst. Moè da do|e mamurno-pra{njavi filolo{ki, jezi~ki, tekstolo{ki,
geneti~ko-tekstokriti~ki, grafolo{ki juri{. Na sve se pozivaju}i, ni na jedan se ne oslanjaju}i.
Vo|enje du{e de~iji crte` hermeneutika.
Od strane vlasti odre|en tekst kao ~itao~eva dedikacija.
Pisanje ne gubi svoj zna~aj. Tehnologija smisla ne zna {ta mu je poverila.
Omasovljenje pismenosti i novac su paralelna istorija osvajanja. Pismenost i nacionalizam upadljivo idu ruku pod ruku.
@ivimo izme|u pisanja i ne-vidljive-slike.
Pisanje je prevazilaènje ~etvorostrukog smisla.
U otrovanosti duha: svemir se ne moè zagaditi.
Ono {to sam saznao, uvek uz pomo} drugih, sam znam.
Rukopisu su mrtve {ume bra}a drveta ìvota (i znanja).
Rukopisi koji se ~uvaju u bibliotekama sveta, cedulje su koje su tutnute pod jezik
~ove~anstva (Golem).
Ne mogu da prekora~im li~ne granice izrazljivosti (shvatanja).
#'
Doba
Duh doba: postmoderna. Kraj istorije (Fukujama), potpuni nedostatak Boga (Buber),
gde telo, poruka, proces ubrzano nestaju u neukidivom polju sile jedne nove gravitacije. Privla~nost mase: mamon, privrednocenti~na osrednjost upihtijana u javno mnjenje
(Lajo{ Sabo). Vladavina sredstava, iluzija bezgrani~nosti medija, srozavanje ìvota na
uìvanje, ùdnja za novcem i seksom, kao parodija ìvota.
Li~nost i stvarnost. Atlantidska substancija potonula je u gladi za ìvotom, u novoj samosvesti. Demografska atomska bomba i pojava mutanata, postistorijski ~ovek: inteligencija, elektronika, tehnologija, informatika. Narkisosa koji nasilnu prehumanizaciju
Zemlje teror i totalitarizam, pluralizam i demokratija o~arani teorijama i akcijama
sprovodi s pragmati~nom bestijalno{}u. Trì{te i ravnodu{nost u koncentraciji i rasporedu sila sveta, bitka i gloènje zbog pozicija uni{tavanja. Jauk Vavilona, hermetizacija regiona, kastizacija oko le{a.
Duh ostao bez re~i, nedostatak re~i (zna~enja) (u plimi re~i). Ti{ina. Tako u svakom
dobu.
Izbrisale su se granice i me|usobno su se pome{ale nauka i umetnost. Kraj teologije, filozofije, prirodnih nauka, sociologije, psihologije stapaju se ironija i metafizika. Nostalgija za utopijama i uchronijama. Slatki nihilizam: (odjednom) anarhija i hijerarhija, sau~e{}e
i distanca, slu~aj i plan, ozna~eni i ozna~eno, absentia i praesentia, povr{ina i dubina, dekonstrukcija i totalizacija, igra i smrt, samosvesnost i ostavljenost, potro{nja i kura za
mr{avljenje, droge i lekovite trave preìvljavanje proapokalipti~ke atmosfere kojoj jedva
~ekamo kraj. Nalazi se iza moderne i (super-, hiper-) postmoderne: u proapokalipsi.
(U nama samima besni, u ispoljavanju eksplodira) Rat.
Doba je takvo kakvo jeste. Za zabrinutost nema nikakvog razloga. Mudrac ne strepi
za ìve, ni za mrtve. Nije bilo vremena kada JA nisam bio... (Bhagavad-Gita). Ovde smo
svi mi u gostima. Stvar je veoma jednostavna: Zemlju zauvek dobijaju krotki, s rado{}u
uìvaju u njenom obilju (Psalmi 37,11).
Dnevnik
Pri~a se da se pojavila knjiga jednog mladi}a, du{evni dnevnik s labu|im i kamenim
pesmama. Tajno je pripremana, kao i svako va`no delo. Njena ~etvoro~lana forma bila
je sloèno jednostavna, tema te{ka. U knjizi je proslovio nepoznatim glasom, onim koji
se danas jedva i moè ~uti, {to je bilo veoma davno. Samo su mrtvi govorili ovako, koji
odista vi{e nisu s nama, i taj glas se moè ~uti tek posredstvom knjige. Uhvatio je gr~ki
mit, jedan od ~vorova nerazmrsive niti, pri~u o Dedalu (Daidalos). U knjizi se postavlja
$
najdublje pitanje umetni~kog bivstva s one strane sudbine: da li da mi ìvot bude dedalski ili ikarski? Da li da ìvim kao Dedal, da gradim ìvotno delo lavirint po kojem mi
~udovi{na du{a tumara; da u~im sina opasnom znanju letenja, i da vidim kako se s najve}e visine odmah stropo{tava u smrt? Ili da ìvim kao Ikar, u ve~noj mladosti, u jednom
jedinom trenu razuzdane radosti? Oboje je sunovrat. Glas subjekta knjige, pesnik, ne bira ni jednu mogu}nost, jer prihvata obe. Istovremeno bi uzleteo najvi{e i istovremeno bi
pisao dedalski dnevnik o letu, o stropo{tavanju u smrt. @iveti u paradoksu. To je najteè.
Ima jedan trenutak kada u~itelj i njegov u~enik stoje pored lavirinta, treba nekuda
beàti. Iz zemaljskog belaja, iz greha, iz ropstva jedan jedini put vodi, otvoreno nebo. Ni
na ikarski, ni na dedalski na~in ne moè se na}i nebo. Pesnik ga traì. U knjizi ima jedan stih u kojem prestaje dilema, i nebo se otvara. Nije ni stih, nego samo dve re~i. Glas
kaè: nedostaje{ (mi): amin. U ehu hebrejske zavr{ne re~i ili re~i kojom se ne{to nagla{ava poga|en nedostatak Boga. Bar neka bude nedostatak Boga. E pa, tako sam ja video ovu knjigu kada su pri~ali da je bila najava koja obe}ava, ali jo{ niko nije znao da
jednu jedinu pesmu treba da napi{e... rekao je u~itelj Dedal (Daedalus) i dao znak da
odustanem pre nego {to sam hteo da postavim pitanje.
[ah
[ah tabla se satoji od 8x8 polja. Prilikom ispitivanja matemati~kih problema nastanka broja osam (polovljenje ~etvoro~lane {eme krst, strane sveta, godi{nja doba, praelementi itd.) vredi pogledati sam broj. Znak za osmicu je arapskog porekla (8) i svi ga
znaju. O ~emu je re~? Osmica simbolizuje sve {to stvara ~ovekova zmijska logika. Osmica: dupla nula, na sprat-dva puta ni{ta ~ovekov autoportret. Razumevanje osmice je
prva lekcija iz {aha.
Na {ahovskoj tabli stoji, nepostoje}i jedni bez drugih, bela i crna grupa, par isto kao
mu{karac i èna, desno i levo, jang i jin, Avelj i Kain itd. Par obuhvata dualnu organizaciju i dihotomno jedinstvo dve polovine. Za binarno postoje}a dva pola kobna je svaka
neutralizacija. Ne moèmo re}i da postoji dobro i postoji lo{e, da postoji da i postoji ne.
Samo moèmo da kaèmo da su nerazdvojivo zajedno. Jednom polovinom svoga mozga moèmo da ubijemo drugu, {to je u odre|enom pogledu dostojno pa`nje, mada bismo bili prisiljeni da okon~amo svoj ìvot.
Pri~a o zrnima ìta postavljenim na {ahovsku tablu zapravo je uvertira magi~ne privla~nosti {ahovske igre, poku{aja koji je usmeren na re{avanje naizgled neiscrpnih tajni.
[ahovska igra je probni kamen duha, kaè Gete. [ahovska igra je srodnik piramida i katedrala. Imitacija stvaranja. Beskrajni potezi na {ahovskoj tabli mogu biti uvek druga~iji
u svakoj prilici, i ne mogu se srediti u niz koji bi matemati~ki bio poduprt bar i u najmanjoj meri. Svaki matemati~ki pristup, ma koliko bio nepregledan kona~ni niz kombinacija, sukobljava se s nedoku~ivim zidom kroz koji brojevi ne prolaze. Jedino Bog ume
da zavr{i ra~unanja, mi samo umemo da dovr{imo dokazivanja (Donald Knut).
$
Umetnik ima mogu}nost da apstraktna ose}anja i atmosfere reprezentuje na novim

modelima. Ako je model ovako anahron kao {ah, onda ili ostajemo unutar sistema aksioma, ili poku{avamo da ispravimo aksiome uz potpuno isklju~ivanje samovolje. Aksiom
se ne moè odbaciti, vrati}e se.
Neizmenjeno se nalazimo posle sedmog dana stvaranja. Na{ posao je (u ovom duga~kom osmom danu) da ispravimo u sopstvenim mislima ukorenjene aksiome da ~ovek
koji ìvi u nama, koriste}i se Kuzanskim, illa imitari protest Deum (postupa na na~in Boga).
Na {ahovskoj tabli figure se kre}u preme neizbe`nim pravilima, ali unutar njih mogu
slobodno da se kre}u, kao i svi u svom sopstvenom ìvotu. Potez se ne moè vratiti, moramo dalje, ~eka nas kraj. U {ahu igraju dva igra~a. U svom ìvotu se (jedino) sa samim
sobom igramo, crno u nama s belim u nama. Ne znamo ko }e pobediti, belo ili crno.
(S ma|arskog izabrao i preveo Sava Babi})
VRT
USKLI^NIK
Sr~a od esej~i}a
ODLA@EM I ÊKAM. Posle pro~itane knjige Lajo{a Kesegija znao sam da je moram
prevoditi. Na istom smo tragu: Hamva{, Lajo{ Sabo, Ni~e... Iskustvo koje je on pribrao
fermentovalo se u odista kratke zapise. Ali se naslu}uje pre|eni dugi put i na|eni izraz.
Kratka re~enica. Kesegi je sasvim pobedio strah od pretencioznog: samo je misao vredna pa`nje ako je re~enica duga, komlikovana, te{ko razumljiva; samo debele knjiùrine
nose teìnu i teret na{ega sveta.
A upoznati Lajo{a Kesegija i razgovarati s njim u vi{e navrata zna~i saznanje da su sve
njegove misli potvr|ene njegovom li~no{}u. Nema razlike izme|u napisanih re~enica i
ìvota kojim Kesegi ìvi. Ako kaè nebo, nebo; ako otrov pa onda kukuta. Ne samo
odgovornost, nego sklad koji uspokojava, ma kakav da je krajnji ishod. Dakle, mogu}e
je jasno videti ovaj na{ svet, ne poludeti od uàsnog saznanja, ~ak ostati normalan.
Kesegi nudi re~enice, misli, ~ak re~i. Onima kojima su potrebne. Ne drì mnogo do
svoga autorstva, jedino, tako se zbilo, eto, ba{ on je to pribeleìo. Mogao je i neko drugi, mogao je i on ne{to drugo.
Ima li sagovornika?
Pitanje nije retori~ko, ~itao~e, odazovi se!
Svet ne obja{njavati, ne sklepavati teorije; ìveti i zagnjuriti se potpuno u ìvot: potonuti ili ne potonuti, nije pitanje sad, ve} o~ekivana posledica, sam ~in.
A protivre~nosti?
Trebalo bi izdvojiti samo nekoliko misli autora i odmah videti: svet je prepun protivre~nosti, kao i sam ~ovek, bilo da pi{e ili ne pi{e; ako je misao duboka, ako èli da obuhvati, ne samo kri{ku, ve} ceo svet mora biti protivre~na. Ali ako je pisac iskren, on
se ne poigrava protivre~nostima, paradoksima, ve} ih bolno saop{tava.
SAÊKAO SAM. Najlak{e i najlagodnije: posle pro~itane knjige zapo~eti prevo|enje.
Ali ja sam u poslu koji ne smem da odlaèm, koji me ~eka; samo ga ja mogu dovr{iti, izbegavanje nije suo~avanje. Istina, nemam rok, ali ja sam svoj rok i svoje vreme. Ali ~im
sam dovr{io prevod poslednje stranice romana Petera Esterhazija Harmonia caelestis,
jednogodi{nji rad, gotovo hiljadu stranica , jo{ isti dan, kao zasluènu nagradu, po~eo
sam da prevodim Kesegija. Uz veliko zadovoljstvo.
U kamp-prikolici u Riba{evini dovr{avam razgovore s jednim Ma|arem i odmah zapo~injem (nastavljam) s drugim. A nijedan od njih kao da i nije Ma|ar; obojica odista pripadaju ~ove~anstvu. âk kada bih okupio ove seljane, mislim da bi vrlo lako razumeli obo-
$!
jicu pisaca. Mo`da bi im ~ak mislilac Kesegi bio bliì, gotovo prisan. Ne bi ni mogli razumeti da je Ma|ar i da su te misli prevod. Kao da govori neko na{, s na{im iskustvom.
Apsolutna saglasnost prevodioca s autorom. Samo na dva-tri mesta glavobolje, koje
re{enje primeniti u prevodu, da li je ba{ to misao pisca, ne}e li kolokvijalni izraz da ga
o{teti...? Sve ostalo prozra~no, vedro, plavo, s belim obla~i}ima.
Ako neko sme da koristi kratku re~enicu, tek onda je istinski stvaralac.
U Kesegijevoj knjizi nema valjda nijedna neobi~na re~ (mo`da }e za nekoga biti neobi~an poneki termin, ali ne za poznavaoce Hamva{a, L. Saboa, Ni~ea...), nema knji{kih
re~i; ~ovek razgovara sa sobom, sa svojim sabratom, govori jednostavne re~i iza kojih nema ni{ta drugo do ono {to ho}e da kaè, da saop{ti svoje iskustvo i svoj doìvljaj sveta
oko sebe i u sebi, ali ne kao mu~enik koga niko ne razume, pa jau~e na sav glas. Govori ~ovek. Zato ga je lako prevoditi.
Evo, ipak, nekoliko izdvojenih re~enica:
Svako bi voleo malko besmrtnosti.
Slobodna volja je umrla kada je ustala protiv deset zapovesti.
Ono {to znam postojalo je i onda kada nisam znao.
Svaka dobra knjiga, poput ruke koja miluje, produàva nam ìvot.
Moje sposobnosti ~ile: vi{e nikoga ne umem da sledim.
Ose}aj bola smo dobili da ne bismo pri~injavali bol.
Nije stra{no {to nema puteva, nego {to niko ne traì svoj.
Ovaj vek je bio onakav kakvi smo mi.
Sledili smo ~udne stope za koje se ispostavilo da su na{e.
Oprostiti svima koji su napisali knjigu.
Sanjati i sve preneti u budnost.
Jer ne~ove{tvo po~inje onda kada ~ovek ne{to zaboravi. Zaboravi da je ~ovek.
Ono o ~emu se ne moè govoriti, o tome treba pisati.
Nikada se ne od{tampa rukopis, uvek ne{to drugo.
Originalna knjiga Ne lgy tvol! (Ne budi daleko!): u na{em izdanju nije kompletno
prevedena. Prvi i tre}i ciklus su izborom saèti u jedan (s dozvolom autora: uzmi {ta god
ho}e{, izostavi {ta god misli{, preme{taj kako ti se svidi...!), dok je drugi preuzet u celini. Nadam se da time nisam o{tetio autora.
A ko je Lajo{ Kesegi? Traìo sam od njega da mi napi{e kratak esej o sebi: ko je on.
Ako u me|uvremenu pristigne, nije sigurno da }e, bi}e ovde priloèn.
Dotle:
Autor ìvi u Vespremu, u Prekodunavlju. Trenutno je umetni~ki sekretar pozori{ta u
lepom gradu i jo{ lep{em pozori{tu. Arhitekta? Filozof? Mislilac? Pisac? Esejista? Ne
znam. Verovatno ni on.
$"
Pored navedene zbirke, objavio je i drugu knjigu, Gymntfrsz-sztra (Sutra-dijamantna testera), Vesprem, 2000. Opet eseji (Hamva{, Sabo, Ni~e; Beme, Dekart, Lajbnic; pa pisci: Tagore, Jokai, Viktor ôlnoki; i druge teme; najobimniji je tekst o Ni~eu,
opet kratki esejisti~ki zapisi, ali proce|eni, podsticajni, ìve, a ovamo samo drugi o
Ni~eu!), dakle duboko i nenau~no o misliocima, piscima, delima i o li~nom pristupu s
punom odgovorno{}u. I ovu knjigu treba prevesti.
Kesegi veli da sada ni{ta ne pi{e, ne zna ni kada }e, niti da li }e...
Ima odraslu }erku iz prvog braka; nagla{ava: sreo je pravu ènu, upravo je zaljubljen.
PRISNA OSLOVLJENOST. Ako stvaralac svojom napisanom mi{lju moè prisno da
oslovi ~itaoca, luk je uspostavljen. Nikakva naknadna obja{njenja nisu potrebna. Razgovor je zapo~eo i traje. Uzbu|enje zamenjuje radoznalost. Ruku pod ruku, za sada dvojica.
Riba{evina, 14. avgust 2001. godine
Sava Babi}
$#
Zoran \eri}
U VOZOVIMA EVROPSKE KLASE

NA POÊTKU, PITANJE: DA LI SI ÎTAO BESUDBINSTVO IMREA KERTESA?
I, NE[TO KASNIJE: DA LI SI ÛO DA JE UMRO ALEKSANDAR TI[MA?
Vra}am se iz Var{ave za Lo|, Tuvimom (vozom koji nosi ime ~uvenog Lo|anina, Julijana Tuvima, pesnika koji je tu ro|en i sahranjen, na Jevrejskom groblju, jednom od najve}ih u Evropi) i ~itam novine u kojima pronalazim vest o novom dobitniku Nobelove
nagrade za knjièvnost. Ime dobitnika, ma|arskog pisca, Imrea Kertesa, tada mi, jo{
uvek, ne govori mnogo. I druge je iznenadila ta vest, kao i samog pisca, sude}i po potonjim izjavama. Poljaci su ve} imali preveden i od{tampan nagra|eni roman Sortalansg. Preveli su ga kao Los utracony, {to bi, na srpskom bilo ne{to kao Izgubljena
sudbina. Poljski prevod ovog romana objavljen je u prole}e 2002. godine i promovisan
u Var{avi, u Ma|arskom institutu kulture, u vreme kada ni pisac, niti bilo ko od prisutnih, nisu mogli ni pretpostaviti {ta ga o~ekuje na jesen. Kasnije sam, u jednom drugom
vozu, pro~itao da je taj roman na srpski jezik ve} preveo Aleksandar Ti{ma, odabrav{i za
njegov naslov kovanicu, neuobi~ajenu, ali mogu}u, Besudbinstvo, u svakom slu~aju
ovaj naslov je mnogo bliì ma|arskom originalu.
Obilje informacija u poljskoj {tampi, intervjui sa Nobelovcem, potom i recenzije, izjave uglednih ma|arskih pisaca i hungarologa, pripremale su me za ~itanje romana o autenti~nom doìvljaju nacisti~kih koncentracionih logora. Nesumnjivo, tema koja je prona{la pravog sagovornika u Ti{mi, piscu, a potom i prevodiocu. Po dolasku u Novi Sad,
tri meseca kasnije, saznao sam da je prevod ovog romana bio njegov izbor, predlog,
mo`da i predose}aj, istinska potreba da se mu~noj temi vrati jo{ jednom, ali ovog puta
kroz drugog pisca, po svemu bliskog, pa ~ak i po jeziku, ne samo knjièvnom, koji im je
dat jednom za svagda, kao obele`je, koje je sa spolja{njeg prostor, podneblje, pre{lo
u unutra{njost misao, sredstvo izraàvanja, komunikacije sa svetom, ali i sa sobom, u
buncavom snu i glasno, na javi.
Kertes je ro|en 1929. u Budimpe{ti, a Ti{ma 1924. u Horgo{u, blizu jugoslovenskoma|arske granice. Obojica jevrejskog porekla. Prvi je prihvatio jezik svoje domovine,
ma|arski, a drugi se opredelio za srpskohrvatski, kao svoj jezik, ali je oduvek znao
ma|arski, na kome je ~itao i s kojeg je povremeno prevodio dela pisaca koja je èleo da
preporu~i jugoslovenskim ~itaocima.
îtao sam Besudbinstvo Imrea Kertesa, u prevodu Aleksandra Ti{me, u vozu sa imenom Ive Andri}a, na relaciji od Beograda do Budimpe{te (ja, naravno, ulazim u njega u
Novom Sadu, zadràvam se u Subotici, zbog uobi~ajene carinske kontrole, i ne mogu da
ne pomislim: evo grada u kome se rodio Danilo Ki{!, a potom, malo dalje, preko Pali}a
stiè se do Horgo{a, u kome je ro|en Ti{ma, ali mi ne idemo prema tom grani~nom prelazu, ve} prema Kelebiji). A pre toga prolazimo stanice: Novi Sad, Jugovi}evo, Rumen-
$$
RED VO@NJE
ka, Kisa~, Stepanovi}evo, Pa{i}evo, Ba~ko Dobro Polje, Vrbas, Stari Be~ej, Sombor, Novi Vrbas, Feketi}-Seki}, Mali I|o{, Ba~ka Topola, Zobnatica, @ednik, Veru{i}, Naumovi}evo, Aleksandr. Prv., Subotica. U stvari ne, tako pi{e u Redu vo`nje, Edvarda Ki{a.
Ali on je iz 1938. godine. Kraljevina Jugoslavija, za koju je napisan taj Red, vrlo brzo se
raspala. Ubrzo za njom je, mo`da ovom istom prugom, krenuo prema logoru u Au{vicuOsvjen}imu, njegov autor, ubogi srednjoevropski Jevrejin. I nestao u vidu dima. Dok
ja putujem, neke od popisanih stanica ne postoje vi{e, pored ostalih, i ona sa imenom
mog rodnog mesta (koje i dalje postoji, ali se vozovi vi{e ne zaustavljaju na mestu gde je
nekad bila stanica i tabla sa njegovim imenom, jer je mesto poprili~no udaljeno, tako da
putovanje vozom odavno nije vi{e ekonomi~no), drugim mestima su imena promenjena, ni{ta neobi~no, kad znamo da se, od tada, tri puta promenio i naziv dràve. Dok sam
se vozio Ivom Andri}em jo{ uvek je to bila Jugoslavija. U povratku }e, verujem, ve} imati drugo ime.
Januar je, 2003. godine, od Subotice, do Budimpe{te, polja su bela, pokrivena tankim slojem snega, iz kojeg proviruje zemlja, crna, oranica, sasvim nalik na stranice knjige koju ~itam bela hartija, sa crnim slovima.
Nastavljam sa ~itanjem i na @elezni~koj stanici u Budimpe{ti, dok ~ekam voz za Krakov. êtiri ~asa pauze, koje prekra}ujem sa dve caffe espresso: jedna na po~etku a druga na kraju, pre ulaska u voz, espresso treno, sa par sendvi~a, u me|uvremenu, kad glad
za ~itanjem nije jedina moja glad, i sa planinskom Rosom. Nije stvar isklju~ivo patriotske prirode, ve} prakti~nosti, ali i straha od è|i, {to nosim sa sobom uvek vi{e vode nego {to realno popijem, tako da sve vreme dugog puta gasim è| vodom sa na{ih planina. Povremeno, dok razmi{ljam nad pojedinim stranicama knjige, ogledam se oko sebe
i vidim Ma|are, Ruse, Arape, pa i neke druge strance, sa prtljagom, torbama i {arenim
kesama, koji ~ekaju, pa putuju, ili koji se samo muvaju stanicom, razmenjuju devize,
kradu, piju, ili samo dangube, dok ih policija ne otera.
Na snazi je zimski red vo`nje: voz za Krakov polazi u 19 ~asova. Do poslednjeg trenutka ne zna se sa kog perona. Voz odnekud stiè, potom se ispisuje peron, dok glas spikera, meni nerazumljiv, iako glasan, pominje ne{to kao vaganjok. Vu~em svoju torbu, ispunjenu knjigama, i tragam za vozom koji se zove Cracovia, Krakowiak, Krakovljak, a
morao bi se zvati, da je pravde, Tadeu{ Borovski. Uistinu, ja biram trasu kroz Slova~ku,
preko Ko{ica, do Krakova, iako je blià trasa prema Katovicama, ali tada bih morao da
imam dve vize, i ~e{ku i slova~ku. Pre~icom putuju oni kojima te vize nisu potrebne, a
identi~nom trasom nekad su putovali Jevreji iz Novog Sada (koji su bili sabrani u Sinagogi, pre transporta, 1944. godine, kako to opisuje Ti{ma u Knjizi o Blamu) i Subotice
(kao i iz okolnih vojvo|anskih mesta, me|u njima je, svakako, i E.K.), potom iz Budimpe{te (me|u tim Jevrejima je i ~etrnaestogodi{nji Imre Kertes), tim, ili nekim drugim putem, svejedno, ali u istom pravcu, prema Auschwitz-u, deportovali su Jevreje iz Be~a,
Praga, Amsterdama (me|u njima je bila i Ana Frank), iz Italije (otuda i moje insistiranje,
ne samo na nazivu kafe, ve} i na italijanskom nazivu za brze vozove, u jednom od njih
je bio i italijanski pisac, jevrejskog porekla, Primo Levi) i drugih evropskih mesta... Za{to
Tadeu{ Borovski? Nije on jedini poljski pisac koji je bio u logoru i pisao o tome, ali su
njegove pripovetke, ceo njegov ìvot, uostalom tragi~an, poku{aj da se izrazi dramatika
$%
onoga {to ga je okruàvalo, haosa postojanja i okrutnosti dvadesetog veka. Poegnanie

z Mari (Opra{taju}i se sa Marijom), Prosz pastwa do gazu (Izvolite, gospodo, do
gasnih komora), U nas w Auschwictzu... (Kod nas, u Au{vicu...), kao i druge njegove
novele, autenti~no su knjièvno svedo~anstvo o transportima, o ubijanju gasom i krematorijumima Osvjen}ima.
Transporti rastu u nedelje, mesece, godine. Kad se zavr{i rat, broja}e se spaljeni. Izbroja}e se ~etiri i po miliona... Ein Reich, ein Volk, ein Fuhrer i ~etiri krematorijuma.
Ali krematorijuma }e biti u Osvjen}imu ~etrnaest, spremnih da spale pedeset hiljada
dnevno... Ne, ljudi ne}e nedostajati. Kad spale Jevreje, spali}e Poljake, spali}e Ruse,
do}i }e ljudi sa Zapada i sa Juga, sa kontinenta i sa ostrva... Tako je pisao Tadeu{ Borovski, u jednoj od prvih knjiga svojih logorskih novela, koju poljski kriti~ari porede sa
Kertesovim romanom.
Mogao bi se, zna~i, taj voz, me|unarodni, nazvati Tadeu{ Borovski, u pravcu prema
Budimpe{ti. Iz obrnutog smera za naziv konkuri{e mnogo vi{e imena, me|u njima su,
recimo, Ana Frank, Primo Levi, jednom, mo`da, i Imre Kertes, a za{to ne i Danilo Ki{?
Ovaj voz, iako je evropske klase, iz Budimpe{te je vrlo neugledan, neudoban (sa uskim,
kosim sedi{tima, na kojima se neudobno sedi, a leàti je skoro nemogu}e, iako ima mesta, jer vozom putuje vrlo malo putnika) i prepun kontrola. Najpre, ma|arski kondukteri, pa ma|arska policija i carina. Za njom idu slova~ki kondukteri, pa policajci i carinici.
Ponovo Slovaci, i, potom poljska policija i carina, pa poljski kondukteri i kontrolori...
Te{ko ih je sve i nabrojati, a smenjuju se vrlo ~esto, na tom putu, od 19 ~asova uve~e,
do 6 ~asova ujutru, tako da je nemogu}e sve to prespavati. Stièm, zna~i, neispavan rano ujutro u Krakov, i hvatam voz za Var{avu. Taj voz jo{ uvek ne nosi ime nekog pisca,
recimo krakovskog, ali je klase evropske, EC, sa neophodnom rezervacijom i doplatom,
koja vam omogu}ava da popijete kafu ili ~aj, sok, ili vodu, uz neko pecivo. U takvoj klasi su, ve} odavno, pesnici koji su Krakov odabrali za svoj grad Milo{, [imborska, Zagajevski... U tom vozu, udobnom i toplom, sr~u}i kafu i grickaju}i sendvi~, nastavljam sa
~itanjem svoj lektire: Besudbinstvo Imrea Kertesa, u prevodu Aleksandra Ti{me.
Svedoci tvrde da se Kertes, kad mu je uru~ena knjiga sa Ti{minim prevodom, iskreno obradovao.
Paul Celan, jedan od retkih preìvelih Jevreja iz Bukovine, svojom Fugom smrti je
pobio teorije da se ne moè pevati posle Au{vica. Kada sam pro~itao Besudbinstvo postalo mi je jasno da je Kertes pisac koji je tragao za radosnim trenucima, ~ak i u najteìm
situacijama, kakve su, nesumnjivo, boravak u logorima smrti. Boravak u Au{vicu, a potom u Buhenvaldu, trajno su obeleìli njegov ìvot i delo. Tako ne{to se ne moè i ne
sme zaboraviti. înjenica da je preìveo, davala mu je nadu, smisao, optimizam. A to {to
njegova sudbina nije, kao sudbina velikog broja drugih `rtava logora, izgubljena, nije
smeo da prepusti nemaru i zaboravu. Besudbinstvo, a potom i druga proza i eseji, stalno su podse}anje, ali vi{e od toga knjièvno svedo~anstvo, koje pored eti~ke ima i
estetsku dimenziju.
Jo{ jedan autor, mnogo poznatiji i ~itaniji, pro{ao je kroz Au{vic Ana Frank. Ro|ena
je 1929. godine (iste godine kada i Imre Kertes), 4. avgusta 1944. godine uhap{ena, zajedno sa roditeljima i drugim Jevrejima, i upu}ena, najpre u logor Westerbork, a potom
$&
u Oswiecim, da bi zavr{ila u logoru Bergen-Belsen, gde umire, po~etkom marta 1945.

godine. Za svoj trinaesti ro|endan, 12. juna 1942. godine, dobila je debelu svesku, tvrdih korica, sa crveno-belim kockama (boje poljske zastave!). Tada zapo~inje i njen dnevnik, koji pi{e svakodnevno, do hap{enja, 1. avgusta 1944. godine. Taj intimni dnevnik
jedne devoj~ice, sa~uvan je, potom i objavljen, prevo|en i znan. Posle Biblije, to je
naj~itanija knjiga u svetu. Manje je znano da je Ana pisala jo{ jedan dnevnik, od 20. maja 1944. do hap{enja. Za kratko vreme, za samo dva i po meseca, napisala je preko 300
stranica. U njemu, u èlji da pokaè kako je odrasla, ne pi{e vi{e samo o svojim problemima, nego i o tome na koji su na~in ìveli Jevreji, {ta su preìvljavali kriju}i se od Nemaca. Nema, zna~i, ni re~i o samim logorima u kojima je provela svojih poslednjih osam
meseci ìvota.
U leto, 1944. godine i Imre Kertes, dospeva u logor, najpre u Osvjen}im, a potom u
Buhenvald. U govoru, prilikom uru~enja Nobelove nagrade, naveo je jedan neverovatan
podatak: neposredno po objavljivanju vesti da je upravo on novi dobitnik nagrade, stigla mu je po{tom neobi~na po{iljka. Upravnik spomen-muzeja u Buhenvaldu, poslao mu
je snimak originalog dnevnog izve{taja o brojnom stanju robija{a dana 18. februara
1945. godine, u kome stoji da je robija{ broj 64.921 umro. Dakle, zaklju~uje Kertes,
jednom sam ve} umro zato da bih mogao da ìvim i mo`da je to moja istinska povest.
Aleksandar Ti{ma je zapo~eo da pi{e svoje dnevnike 29. avgusta 1942. godine. Pet
godina stariji od Ane Frank i Imrea Kertesa, priprema maturu i razmi{lja o studijama. Dakle, i Ti{ma, u isto vreme kad i Ana Frank, pi{e svoj dnevnik. Oba dnevnika su li~na, intimna. Iako je sudbina Ane Frank bila tragi~na, u njenom dnevniku preovladava optimizam. Do poslednjeg trenutka ona je redigovala svoje bele{ke i pripremala ih za {tampu,
kad jednom sve nevolje pro|u. Sama nije taj trenutak do~ekala. Njeni dnevnici, sre}om,
jesu. Zahvaljuju}i ocu, Otu, koji je preìveo logore, oni su, u jednom vidu, ugledali svetlo dana. Uspomena na Anu je sa~uvana, i mnogo vi{e od toga. U Amsterdamu je, u ku}i
gde se nekad nalazila firma njenog oca, otvoren Muzej Ane Frank, koji pose}uju deca iz
celog sveta. Ti{min dnevnik je pesimisti~ki. Objavljuje ga sam pisac, gotovo pola veka po
njegovom nastanku, a Nikola Milo{evi} ga u predgovoru naziva Jevan|eljem skepticizma. Ti{ma je proìveo to vreme u Novom Sadu i Budimpe{ti. Tu se pribliàva Kertesu.
Najpre je, {kolske 1941/42. zavr{io Ma|arsku gimnaziju u Novom Sadu. Potom je upisao Privrednu akademiju u Pe{ti, pa Filozofski fakultet, grupa za francuski jezik, ali nije
polagao nijedan ispit. Jo{ 1943. odu{evljava se [andorom Maraijem (Mray Sndor),
ma|arskim piscem, koga i Kertes, mada mnogo kasnije, odu{evljeno citira u svom
Dnevniku sa Galije. Marai je opisao u svom dnevniku ono {to je video sa voza, u leto
1944. godine: hiljade Jevreja, me|u kojima je bio i Kertes, koji su bili zatvoreni u dvori{tu nekada{nje ciglane, kraj pruge, i ~ekali deportaciju. U to vreme, Ti{ma zapo~inje
svoj prvi, nikad nedovr{eni roman, pi{u}i po uzoru na Maraija. Priznaje da je neve{t u
opisivanju scena, zato mu mnogo vi{e odgovara struktura dnevnika, kojom moè da ponire duboko u sebe. U prole}e 1944. godine, Nemci, koji su do tada bili ma|arski saveznici, okupirali su i Ma|arsku. Po~etkom leta Ti{ma dospeva u studentski radni logor, u
jednom selu u Erdelju, Transilvaniji. Ose}anja, koja ga proìmaju tada, bliska su onima
koje doìvljava Kertes: âs me je bilo sramota pri pomisli na poloàj u kome se nala-
$'
zim, ~as se u meni podizala ta razdraganost i ponos zajedni{tva, kora~nice, beleì Ti{ma
u svom dnevniku, 10. juna 1944. Smenjuju se strah, sumnja i sram, pre nego li se ponovo vrati svom stvarnom sebi.
Sutradan su nas ve} izjutra poslali na voz. Voz je, po blistavom letnjem vremenu
po{ao sa koloseka lokalne stanice nekakva teretna kompozicija od samih crvenih, pokrivenih i zatvorenih vagona, pi{e Kertes, a prevodi Ti{ma, a ja ~itam, u vozu od Var{ave
do Lo|a, ponovo u Tuvimu.
Pod uticajem lektire, razmi{ljam o vozovima koji su pre pedeset godina iz okupirane
Evrope transportovali ljude do logora smrti. Iako je samo njih 5 (od 25 koliko ih je bilo u
Nema~koj i okolnim, okupiranim zemljama) bilo namenjeno za uni{tavanje, ostali su bili
radni, ipak se i u njima umiralo, od gladi, iscrpljenosti, mu~enja... Svih pet najozlogla{enijih logora danas su na teritoriji Poljske: Treblinka, Sobibur, Belèc, Helmno i Osvjen}im
(Auschwitz). U njima je stradala ve}ina poljskih Jevreja, ali su do njih, vozovima, u dugim
kompozicijama sa zatvorenim vagonima, deportovani i drugi evropski Jevreji. Do kona~nog
odredi{ta ili, kako su govorili gestapovci, kona~nog re{enja jevrejskog pitanja. Gledao
sam, nedavno, na poljskoj televiziji, dokumentarnu seriju o tome. Kada je snimljena,
osamdesetih godina, jo{ je bilo o~evidaca koji su govorili o transportima. Sada, osim
Osvjen}ima, logora koji je sa~uvan kao opomena, ostali su samo natpisi, uklonjene su
tra~nice i {ine koje su vodile do gasnih komora i pe}i, a davno su izloène daske od kojih
su bile sklepane privremene barake. Pepeo je razvejan. Tragovi su pometeni. Ali jo{ uvek
ima onih koji pamte. Me|u njima je Imre Kertes. U logore je dospeo kao ~etrnaestogodi{njak. Svoj prvi roman je napisao kao tridesetogodi{njak (zavr{io je pisanje krajem 60-ih,
ali se roman pojavio tek 1975. godine). Svetsko priznanje usledilo je u njegovoj sedamdeset i tre}oj godini. U Ma|arskoj, tek je u godinama promene do{lo do adekvatnog vrednovanja njegovog stvarala{tva. Prvi ma|arski nobelovac najvi{e je obradovao poreznike, odmah su izra~unali da }e za milion dolara dobiti 260 miliona forinti, od ~ega }e imati da
plati 40% poreza. Dok su jedni nagradu do~ekivali ovacijama, drugi su bili uzdràni, ili pak
blagi u svojim komentarima. Mogao je nagradu dobiti i neki drugi ma|arski pisac, recimo
Konrad, ili Esterhazi, znani i cenjeni u Evropi (a prevo|eni i kod nas), ali kako vreme prolazi, biva sve jasnije da je ona oti{la u prave ruke. Ba{ kao {to je to bilo i u nekim ranijim
prilikama, sa margine je u sredi{te zbivanja podignuta jedna tema, a njen autor dobio zasluènu, mada ne i o~ekivanu, satisfakciju za svoju istrajnost na rubu.
Logorsko iskustvo razli~ito je. Poimanje tog zlo~ina, tako|e. Hri{}ani govore o Holokaustu, o stradanju, o `rtvama; Jevreji o [oi, katastrofi, o bezumnom paroksizmu zla.
Hri{}ansko poimanje ne odvaja patnike po veri, nacionalnoj pripadnosti, ve}em ili manjem stepenu krivice. U Drugom svetskom ratu stradao je i velik broj hri{}ana. Nacisti
su, kao i komunisti, bili ateisti, iako su sami pravili kvalifikacije `rtava, crkva je poku{ala
da to pomiri, a vrlo brzo i zaboravi. Za Jevreje to je ~ista sablazan, prvo: jer vre|a njihovo ose}anje razli~itosti, drugo prikriva hri{}anski antisemitizam. Otuda jedinstvenost
[oe, kako tvrdi Alen Bezanson, u svojoj studiji Zla kob stole}a.
A kako je u romanu Imrea Kertesa?
Po povratku iz logora, de~ak vodi ovakav razgovor sa ro|acima koje zati~e u svojoj
ku}i, umesto oca koji je stradao u logoru: A {ta namerava{ u budu}nosti? Malo se iz-
%
nanadih i rekoh mu da o tom jo{ nisam mnogo razmi{ljao. Tad se pokrenuo i drugi starac pa se nagnuo ka meni na svojoj stolici. A slepi mi{ se ponovo digao pa se ovaj put
spustio ne na moju ruku, ve} na koleno. Pre svega re~e mora{ zaboraviti strahote.
Upitah, sve vi{e iznena|en: A {to? Zato re~e on da bi mogao da ìvi{ , a ~ika
Flaj{man je klimnuo glavom i dodao: Da ìvi{ slobodno , na {to je opet drugi starac
klimnuo glavom i dopunio: Sa ovakvim teretom ne moèmo po~eti novi ìvot i u tome je imao unekoliko pravo, priznadoh.
Onaj koji dospeva u logor smrti nije mogao da misli o budu}nosti. Opet, preìveli tvrde da su logora{i do poslednjeg trenutka mislili o njoj, tj. da nisu verovali da idu u smrt.
Izvesna naivnost u de~akovim odgovorima logi~na je, s obzirom na njegov uzrast. Otuda on i ne prime}uje strahote, ve} prirodu koja se obnavlja, kao da se ni{ta drugo nije
ni desilo: Svud su uokolo {ume ve} davno bile ozelenele, i nad velikim jamama gde su
pogrebeni le{evi be{e iznikla trava... Preìveli nastavljaju ìvot, ali ga ne smatraju novim, jer ne mogu da zaborave prethodno, to je ipak teret koji }e nositi do kraja. Ako ne
zaboravlja, to ne zna~i da èli da se sveti. Pam}enje opominje. [to ne zna~i da je krivica krivaca manja, niti da je stradanje stradalnika ve}e. Priznanje krivice ne iskupljuje
krivca. Njegovi gresi mogu biti opro{teni, ali ne i zaboravljeni. @rtve se ne mogu oìveti,
ali zaborav bi njihove muke obesmislio.
Sli~no razmi{ljaju i akteri Knjige o Blamu, Aleksandra Ti{me, kad jedan od njih
sprovodi evidenciju svoje porodice koja je stradala u logorima, ne ~ini to zato, kako pretpostavlja drugi, da bi se svetio, ve} da bi, jednostavno, napravio poredak u svojoj glavi,
u svom pam}enju.
Tadeu{ Borovski postavlja pitanje moralnosti u logoru. Pripoveda o tome kako su
preìveli oni koji su preìveli, ali i o tome kako su stradali oni koji su stradali. Logori su
imali svoje zakone, svoja pravila, svoj moral. Preìveti da li je to jedini na~in da bi se
odgovorilo na sva pitanja, da li je ìvot kazna... Preìvele su optuìvali za kolaboraciju,
~esto i ka`njavali. Ve} i samo pitanje: a kako si ti preìveo, neka je vrsta optu`be. Tako
je i prozi Borovskog ~esto zamerano da je nihilisti~ka. Logori su, kako je pisao Gustav
Herling-Gru|inski, poljski pisac koji je pisao o svom iskustvu sovjetskih logora, velika
proba ljudskih moralnih snaga, uobi~ajene ljudske moralnosti, i pokazalo se da 99% ljudi tu probu nije izdràlo. Taj jedan koji je izdrào, poput Varlama [alamova, kasnije svedo~i o tome u svojim Pri~ama sa Kolime. Borovski istraùje logorsku moralnost, razume je, ali ne osu|uje, kao Gru|inski, na primer. O sovjetskim gulazima, kojih je bilo stotine, ~itav Arhipelag Gulag, kako je to nazvao Solènjicin, pisano je, a ipak je manje znano, nego o nacisti~kim logorima. O jugoslovenskom Golom otoku, kao i o nekim drugim
komunisti~kim logorima, tako|e. Bezanson govori o svojevrsnoj amneziji komunizma,
nasuprot hipermneziji nacizma.
Svedo~anstvo Prima Levija, Se questo un uomo, kao jedno od najpotresnijih, ikada napisanih o Au{vicu, koje je zapisano odmah po povratku pisca iz logora, u po~etku
italijanski izdava~i nisu hteli da objave. U ovom te{kom posleratnom razdoblju, obja{njavao je Levi, ljudima nije bilo mnogo stalo do oìvljavanja bolnih godina koje su
upravo protekle. Pad komunizma je bio relativno nedavno, po~etkom devedesetih.
Mo`da je potrebno da pro|e jo{ neko vreme, da bi neke ~injenice, o stole}u megasmr-
%
ti (kako ga naziva Erik Hobsbaum), izbile na povr{inu, pokrivanu tonama pepela, kostiju i krvi, laìma ili pseudoistinama.
Za to se, kod nas, najvi{e zalagao Danilo Ki{. Tim tragom nastavio je Jovica A}in, kako u knjizi Gatanja po pepelu. O izgnanstvima i logorima, tako i u svojoj prozi. Dragocene su knjige Aleksandra Ti{me. Kada im se sada vra}am, posle pro~itanih Dnevnika, kao i nekih drugih saznanja, jo{ su mi zna~ajnije. Poslednja niska u tom nizu Ti{min
prevod Besudbinstva Imrea Kertesa. îtam ga posle novosadske promocije nove knjige
Jovice A}ina, Ko ho}e da voli, mora i da umre, na kojoj je autor pro~itao pri~u o mladoj Jevrejci koja nestaje u var{avskom getu. îtam ga posle poljske i svetske premijere
novog filma Romana Polanskog, Pijanista, koji je snimljen po uspomenama Vladislava
[pilmana, o var{avskom getu. [pilmanove uspomene, pod nazivom Smrt grada ili
Umiranje grada, a odnose se na period od 1939. do 1945. godine, {tampane su odmah po oslobo|enju, 1946. godine, a nedavno su ponovo prera|ene i pod naslovom
Pijanista doìvele novi ìvot, veliku ~itanost, potom i filmsku adaptaciju, a s njom i novu publiku. Re~ je o autenti~nim uspomenama poznatog poljskog pijaniste, Jevrejina, koji je preìveo razaranje Var{ave. Polanski, tako|e poljski Jevrejin, prihvatio se jedne ovakve pri~e, po{to je prethodno odbio ponudu da snimi [indlerovu listu. Film je kasnije
snimio Spilberg, i tako vratio na filmsko platno uvek stra{nu pri~u o logorima, o gladi, o
sistemima uni{tavanja i preìvljavanja, istovremeno, o stepenima umiranja. Ve}ina je najpre ugu{ena gasom, potom spaljena u pe}ima, da bi se od njihovog pepela napravio sapun. Ipak, tim sapunom, makar i metafori~no, nisu se mogle oprati prljave ruke, sprati
zlo~in. Manjina, koja je doìvela smrt za ìvota, neku vrstu nebiolo{ke smrti, ostala je
da posvedo~i o tome.
Ponovo se vrtimo u krug, kao i vozovi, koji i dalje idu od jedne do druge stanice, i
nazad. Nekim vozovima, mo`da istim onim kojima sam i ja stizao, iz Novog Sada do
Lo|a, stigla je do mene Zlatna greda, ~asopis u kom je objavljen prevod zavr{nog poglavlja kratkog romana Imrea Kertesa, Tragotraìtelj. Evo kratkog odlomka: Kakva napu{tena, jadna èlezni~ka stanica bogu iza le|a! tek se sada videlo. Na peronu ve} se
mota nekoliko budu}ih putnika, valjda me{tana, ili ljudi iz okoline, njihovi pogledi koji
sve skre{u na banalnost, zablenuto posmatraju prido{licu; voz, naravno, kasni, mada
tvrde ne mnogo. E pa, ~ovek bi dotle da ne{to pregrize, ali nema ni{ta; jedino neki invalid prodaje samo novine pa kupio je novine. Seo je na klupu pored koloseka i s dosadom prelistavao; i na jednoj od zadnjih strana odjednom mu oko zape za zaturenu
vest... Ovaj odlomak je sa ma|arskog jezika preveo Sava Babi}, a ne Aleksandar Ti{ma,
koji nije vi{e me|u ìvima. Ta vest mi stiè iz virtualnog prostora, u kome se, odnedavno nalazi na{ pisac.
... Ve} sam ose}ao kako se u meni pove}ava, kako se nagomilava spremnost: nastavi}u svoj nenastavljivi ìvot...
LICE
Katarina Ve{ovi}
ISTORIJA JE SULUDA KOMEDIJA
Krupne re~i sme{na dela! Jo{ krupnije re~i ubila~ka dela!

[ta je bilo na po~etku? pitanje na koje je u romanesknom svetu Roberta Menasea
te{ko na}i odgovor. [ta je bilo na po~etku? pitanje na koje je u realnom svetu, u vezi
sa ratom u biv{oj Jugoslaviji i nedavnim ameri~kim ratom u Avganistanu, jednako te{ko
na}i odgovor. Svaka li~na pri~a je zavisna od pri~e koja joj je prethodila; svaki istorijski
zaplet je zavisan od prethodne istorijske konstelacije. Savremena teorija knjièvnosti govori o beskrajnoj tekstualizaciji, o tekstu koji podrazumeva intertekst i onda kada ga ne
koristi; savremena teorija istorije govori o istoriji kao pri~i, o intertekstualnosti istorijskog
zapleta. Obe ove ravni pri~e u smislu li~ne i istorijske pri~e prisutne su u Menaseovom novom romanu Proterivanje iz pakla. Prikazuju}i sloènu isprepletenost pro{lih
slojeva li~ne istorije i pro{lih slojeva dru{tvene istorije na li~ni ìvot junaka i dalji razvoj
dru{tva, Menase progovara o kompleksnim kulturno-politi~kim strukturama na{eg vremena, a da pritom {to je posebno literarno ume}e nijednog trenutka ne analizira savremeni istorijski trenutak.
U romanu Proterivanje iz pakla Robert Menase prati dve paralelne pri~e: sudbinu
Manoela u XVII veku i sudbinu Viktora u XX veku. Budu}i da su protagonisti obeleèni
svojim jevrejskim poreklom, koje im ili direktno ugroàva ìvot ili ga atmosferski truje,
o~ekivalo bi se da roman prikazuje kako se junaci herojski bore sa ograni~avaju}im ìvotnim okolnostima i na kraju trijumfuju nad svojim tla~iteljima. Ili, pak, kako temeljno propadaju uprkos svim svojim plemenitim osobinama. Menase, me|utim, nikada nije bio
politi~ki korektan pisac. Njegovi junaci stradaju nemaju}i niti oreol `rtve niti oreol heroja. Nepravda koja im se ~ini zbog pripadnosti odre|enom narodu ne imunizuje ih protiv zavisti, napadanja slabijeg, kra|e ideja. Jo{ manje herojskog ima u sebi svet: on je mesto bez ljubavi u kome vlada nasilje, volja za mo}, pohlepa za novcem, manipulacija i
la`. Insistiraju}i na paralelnoj konstrukciji pri~a, koja zadire u gotovo sve slojeve romaneskne strukture, od fabule do psihologije junaka, Menase postulira da se istorija ponavlja i da je mogu}e utvrditi njene zakonitosti. On daje lucidne uvide u antropolo{ke i
dru{tvene mehanizme koji ometaju integraciju proganjanih u egzilu, kao i integraciju
marginalnih grupa, stranaca ili nacionalnih manjina, u dominantni identitet zajednice.
Ovi uvidi odnose se sa zapanjuju}om ta~no{}u na prilike na{eg vremena.
Ve} sama inverzija prisutna u naslovu Proterivanje iz pakla nave{}uje paradoks kao
glavnu odliku kako romana tako i savremenog trenutka. Menase ne bi bio mislilac paradoksa kada u jednoj perifrazi ne bi otvorio ~itav spektar dvosmislenih, uznemiruju}ih pitanja: da li zaista ìvimo u raju domovine kako nam to sugeri{u medijske slike? Ili }emo,
ako iz njega iza|emo, otkriti da smo ìveli u paklu? Ili }e se ono {to sada smatramo za
pakao jednom ispostaviti kao raj u pore|enju sa paklom kakav nas o~ekuje? Da li se razlika izme|u raja i pakla iscrpljuje jedino u razli~itosti posmatra~a i njegove perspektive?
%!
1. Istorijski zaplet
Odavno je Zapadni svet, koji sebi rado dodeljuje atribut civilizovan, digao ruke od
ideala anti~kog sveta, na kome po~iva njegova civilizacija: dràvu treba da vodi filozof.
U poslednjoj deceniji novog ideolo{kog strukturiranja dosegli smo upravo suprotni ekstrem: {to je duhovni horizont ~oveka uì, to ve}e {anse da vodi dràvu ili vojsku. Jedna
od posledica nastojanja razvijenih demokratskih zemalja da izbegnu recesiju unutar zemlje i osiguraju naredni mandat vlasti, te da uve}aju ekonomsku i politi~ku mo} u
me|unarodnim razmerama, jeste populisti~ka politika i demago{ka, oportunisti~ka svest
kao njen pratilac.
Savremeni politi~ki trenutak odlikuju same protivre~nosti. Ukazuje nam se na to da
nikada nismo uìvali tako velike slobode, da jo{ nismo imali mogu}nost da ~esto menjamo profesiju, da ìvimo u razli~itim krajevima ekonomski i informacijski povezanog sveta. Novi liberalizam jeste modernost jeste progres. Istovremeno, izgubili smo zna~enja
re~i i veru u to da postoje istina i pravda. Od pada Berlinskog zida, nikada nije vladala
tako velika konfuzija oko toga {ta je moralni a {ta nemoralni ~in, {ta je civilizovano a {ta
zaostalo, {ta je moderno a {ta konzervativno. Ukazuje nam se na to da treba da budemo ponosni {to smo deo naprednog demokratskog sveta koji je odneo ideolo{ku pobedu u hladnom ratu i sada sluì kao uzor ostatku sveta. Istovremeno, nikada nije postojala tako velika sli~nost izme|u demokratije i jednoumlja, izme|u pluralizma i jednoobraznosti, izme|u istine i laì.
Ukazuje nam se na to kako je lepa {arenilost multikulturalne Evrope. Istovremeno,
politi~ari podsti~u neprijateljstvo prema strancima unutar svojih nacionalnih granica.
Isti~e se pravo na razliku, tolerisanje verskih i nacionalnih osobenosti. Istovremeno, zahteva se da se stranci odreknu svojih marginalnih karakteristika ili bar prikriju svoju razli~itost u ime integracije u dominantni identitet zajednice.
Odsustvo pravih ideja politi~ari rado nadokna|uju isticanjem da ono {to ~ine ima
istorijsku vrednost koliko smo istorijskih dana, istorijskih odluka i istorijskih promena doìveli samo u proteklih godinu dana. Svoje istorijske odluke politi~ari predstavljaju kao akt slobodne volje. Kada zatreba, me|utim, i kao rezultat unutra{nje prisile. Bombardovanje Jugoslavije bilo je jedna takva prisila: odustajanje od ultimatuma
~lanice NATO-a, pre svega SAD, videle su kao gubitak kredibiliteta. I bombardovanje
Avganistana predstavljeno je kao prisila. Da je neko drugo re{enje mogu}e, a pre svega
delotvornije, nije bilo predmet ozbiljne rasprave.
Od kada nas SAD kao svetski policajac {titi od zla svet je trusno podru~je, puno ratova, nepravdi, izrabljivanja, siroma{tva, pobuna. Moglo bi se utvrditi kao zakonitost da
{to ve}e re~i politi~ari koriste da bi obrazloìli svoja dela, to su rezultati tih dela mizerniji. [to nas vi{e uveravaju u plemenitost svojih namera, to je ve}a {ansa da beskrupulozno sprovode ne{to {to je u suprotnosti sa proklamovanim ciljem.
Svet moè da se voli samo dok se ne poznaje zaklju~uje Menaseov junak Viktor retrospektivno, se}aju}i se otre`njuju}eg suo~avanja sa stvarno{}u nakon izlaska iz internatskog zatvora. Svet je suluda komedija slu{a Manoel od ~ista~a cipela Arijela u amsterdamskom egzilu. Kao {to za Viktora prispe}e u slobodu ne podrazumeva prona-
%"
laènje zadovoljavaju}eg mesta i zna~aja u svetu, tako i za Manoela, koji beè}i od pakla inkvizicije najzad uspeva da se dokopa Amsterdama, novoste~ena sloboda nije rajska. Upravo suprotno hegelovskom idealisti~kom konceptu progresivnog razvoja ~oveka
i dru{tva ~iji je rezultat sticanje sve ve}ih sloboda, ìvotni put oba Menaseova junaka
podrazumeva sve jasniju svest o ograni~enim mogu}nostima razvoja i sku~enosti slobode, sve do kona~ne spoznaje o zato~enosti u vlastitu i kolektivnu istoriju.
U Menaseovom novom romanu prisutna je ~ovekova tragi~no-groteskna odre|enost
istorijom jo{ vi{e nego u romanu Zlatna vremena, napukli svet. Ona ima dvostruki smisao: unutra{nje, primarne odre|enosti porodi~nom istorijom, kao i spolja{nje odre|enosti istorijskim zapletom, odnosno dru{tvenim odnosima u kojima junaci ìve. Isprepletenost unutra{nje i spolja{nje istorijske odre|enosti, a naro~ito temporalna akumulacija njihovih slojeva, uslovljavaju stalno prisustvo pro{losti u sada{njosti, koja deluje kao ometaju}i faktor u odnosu na namere, èlje i planove zacrtanog individualnog razvoja. Istorijski zaplet smanjuje ose}aj slobodnog upravljanja vlastitim ìvotom na zanemarljivi minimum. I onda kada ~ovek ho}e da je prenebregne, zaboravi ili potisne, istorija odre|uje ljudski ìvot u su{tinskom smislu: sistem vrednosti, odnos prema drugima,
izbor profesije, intelektualni, emotivni, pa ~ak i ~ulni ìvot. Ovakvo njeno zna~enje je
neprolazno jer Menase insistira na potpunoj zna~enjskoj ekvivalentnosti pri~e o Manoelu i pri~e o Viktoru koje deli tri veka.
Iako Menase u romanu samo u nekoliko navrata pominje re~ autsajder, nesumnjivo je da je upravo svest o marginalnosti u smislu odstupanja od "normalnog" i op{tepriznatog ono {to su{tinski odre|uje oba junaka. Ta marginalna pozicija nije izabrana, ve}
je nasle|ena jevrejskim poreklom. Da bi ironijski upliv istorije na ~ovekov ìvot bio jo{
ve}i, svest o primarnoj, porodi~noj odre|enosti nije ne{to {to biva nametnuto od strane
porodice. Upravo suprotno: Manoelov otac prikriva jevrejsko poreklo i utapa se u dominantni identitet sredine; za Viktora jevrejstvo nije ni{ta vi{e od {ematske pozadine, koju je porodica poku{avala da izbri{e i zaboravi ve} vi{e od pola veka. Junaci spolja bivaju naterani da prime na znanje svoje poreklo i da se s njim suo~e. Inkvizicija odre|uje
da i ~etvrta generacija pokr{tenih portugalskih Jevreja nije dovoljno ~ista u pogledu usvojene katoli~ke vere i stoga {alje Manoela u jezuitski manastir; Viktora }e upravo antisemitski orijentisan profesor veronauke nagnati da se zainteresuje za svoje poreklo, nau~i
{panski i za poziv izabere istoriju.
I pre ovog nametnutog otkrivanja pro{lih slojeva istorije, protagonisti ose}aju gotovo kao neku vrstu geneti~ki inkodiranog nemira usled stole}a proganjanja razli~itost u
odnosu na druge. Ona se javlja u obliku difuznog straha da u njihovoj porodici nije sve
u redu kao {to to kod drugih porodica navodno jeste. Ose}anje porodi~ne neadekvatnosti i sopstvene neadekvatnosti unutar porodice deluje u dva pravca: s jedne strane, nastaje mr`nja prema porodici koja je neraskidivo povezana sa samomr`njom; s druge strane, nastaje izuzetno sna`na potreba za prihva}eno{}u i vaènjem u o~ima drugih, van
porodice. U zrelom dobu, samomr`nja se javlja kao sve jasnija svest o odsustvu ljubavi
prema samome sebi, o nedostatku samopouzdanja i samopo{tovanja. Poku{aj da se u
velikoj ljubavi sa Drugim na|e spas od sopstvenih nedovoljnosti propada. Interakcija svih
ovih elemenata ~ini junake prijem~ivim za maksimalisti~ki eti~ki zahtev da spas treba
%#
traìti u apsolutnom, da ako ne mogu da dobijem ljubav jednog ~oveka, treba da spasem ceo svet. Akcija spasavanja sveta, poru~uje nam Menase, rukovo|ena je pre svega
psiholo{kim motivima, a tek sekundarno eti~kim. Ali, ni poku{aj spasavanja sveta ne ~ini
protagoniste sre}nim, niti ih osloba|a njihove uslovljenosti li~nim i istorijskim zapletom.
Oni }e ve~ito ùdeti da ìve na unutra{njoj strani ìvota, i ve~ito ìveti uz ose}aj da
ostaju na njegovoj spolja{njoj strani, autsajderi ~iji trud da dospeju u centar sveta ostaje nenagra|en.
2. Totalni upliv ideologije na ljudski ìvot
Jedna od najzabrinjavaju}ih pojava ameri~ke borbe protiv terorizma je njen ideolo{ki zahtev da se svaka dràva i individua sveta preorijenti{e prema trenutnim politi~kim zahtevima najve}e svetske sile. Neopredeljenih ne moè biti: ili je neko za, ili
je protiv terorizma; ili je prijatelj, ili je neprijatelj SAD. Po{to je jasno ozna~eno da svaki pristojan ~ovek i svaka pristojna dràva mora da se odredi prema neprijatelju najve}e svetske sile, nazna~ene su i sankcije prema onome ko taj zahtev aktivno ne podràva ili ignori{e. Nije, dakle, dovoljno verbalno podràti ameri~ku politiku, potrebna su i dela. Svoju pravovernost treba dokazati. Kao {to su u doba inkvizicije jeretici
posmatrani kao bolest koju treba otkriti i zatrti, tako je i odnos prema teroristima nemilosrdan, ali i prema svakome ko ne sledi pravila ameri~ke politike. Nije potrebno
dokazati da odre|eni pojedinac ili dràva ima ne{to sa terorizmom, dovoljna je sumnja da bi se prema takvima uvele ekonomske sakcije i da bi im se naru{io ugled. I nije dovoljno da SAD budu izvr{ilac kazne, i svi ostali koji se smatraju prijateljima moraju uzeti u~e{}a u njoj i prekinuti odnose sa osumnji~enima izolacija bolesnog mora biti totalna.
Nesvakida{nja emocionalizacija ameri~ke politi~ke retorike, moralisti~ki ton, biblijski re~nik, sve je to usmereno na duhovnu i emotivnu ideologizaciju masa. Unutar
SAD individua se poziva da postane ~uvar poretka, da se aktivno uklju~i u lov na teroriste, u isterivanje iz njihovih rupa. Preduslov da neko postane dobar ~uvar poretka
je dati mu ose}aj da je deo ve}e celine, deo "na{e" zajedni~ke stvari, da u~estvuje ni manje ni vi{e nego u clash of civilisations, u velikoj igri koja se moè meriti sa holivudskom odbranom Zemlje od invazije vanzemaljaca. Zato zvani~na politika ja~a patriotska
ose}anja i ideju o misionarskoj ulozi SAD u svetskim razmerama. Kao {to je religija bila
jednom sredstvo politi~ke kontrole masa, tako sada velika ideja borbe protiv terorizma
vr{i istu ulogu prestrojavanja mi{ljenja u jednom pravcu i odobravanja svega {to politi~ari
~ine u ime tog vi{eg cilja.
Rame uz rame sa ja~anjem ameri~kog patriotizma tekla je kampanja koja je imala
cilj da rat u Avganistanu predstavi kao herojsko delo. Te{ko onome ko se upitao ~ega
ima herojskog u bombardovanju najzaostalije zemlje sveta koja ne poseduje vlastitu
avijaciju? Za{to je iko sumnjao u to da }e Avganistan brzo kapitulirati? Oni koji se
mo`da potajno raduju {to je Amerikancima po{lo za rukom ono {to Rusima svojevremeno nije zaboravljaju da je teror vi{emese~nim dvadeset~etvoro~asovnim bombardovanjem bez upotrebe kopnene vojske ameri~ka tekovina stara svega nekoliko godina, i da je u vreme kada su Rusi vodili rat u Avganistanu bilo nezamislivo da civilizo-
%$
vana, nenapadnuta zemlja primeni takve mere a da je ceo svet ne osudi kao imperijalnog agresora.
Teror totalnim bombardovanjem usmeren je na uni{tenje svih nacionalnih resursa, ne
samo ekonomskih ve} i simboli~kih vrednosti nacije, na njeno psihi~ko i moralno slamanje. Druga strana ovog egzerciranja mo}i prema slabijem je do sada nezapam}ena arogancija ameri~ke politike prema saveznicima. Setimo se konferencije za {tampu na kojoj je Donald Ramsfeld bio upitan ima li istine u izjavi jednog evropskog politi~ara da }e
slede}a bombradovana zemlja biti Somalija. Odgovor pra}en podsme{ljivim osmehom
glasio je da je some Gurman guy neobave{ten i da je u me|uvremenu sigurno zaàlio
svoju izjavu. Re~ je bila o [arpingu, predstavniku jedne od vode}ih zemalja Evropske zajednice.
Arogancija mo}i ne trpi prigovore, ni spolja ni iznutra. Svaka kritika ameri~ke politike smatra se antiamerikanizmom. Pri tom najgore prolazi unutra{nja kritika, koja ima
najve}u teìnu. Kritika spolja moè se lako otpisati kao antiamerikanizam, kritika iznutra
mora se surovo diskreditovati kao antipatriotizam. U ime odbrane demokratije, zvani~na
ameri~ka politika gu{i jednu od najvitalnijih vrednosti demokratije pravo na druga~ije
mi{ljenje.
Problem najve}e svetske sile nakon pada Berlinskog zida bio je u tome {to nije imala pravih ideja, {to nije znala {ta }e sa svojom mo}i; njen sada{nji problem je u tome {to
je izgubila meru u upotrebi svoje mo}i, ~ime je pokazala da je nije dostojna.
Potreba da se bude priznat i cenjen u zajednici, da se oseti sigurnost kolektivnog pripadanja, ima svoju cenu. I u privatnoj i u javnoj sferi, kolektiv projektuje pravila dru{tvene igre na individuu i sankcioni{e odstupanja demonstriranjem neprihvatanja, sve do isklju~enja iz zajednice. U romanu Proterivanje iz pakla Menase pokazuje nekoliko varijanti razornog upliva ideologije na ljudski ìvot: od ubila~ke ideologije inkvizicije, klerikalno institucionalizovane i dràvno instruirane, preko rigidne ideologije judaizma, koja od svojih poklonika zahteva strogo sle|enje zadatih pravila, do radikalnih politi~kih
grupacija XX veka, koje zloupotrebljavaju i kompromituju svoje napredne ideje zarad
uve}anja mo}i.
Katolicizam XVII veka proklamovao je religijsku pripadnosti za osnovu ispravnosti svake individue, svojevrsnu legitimaciju prava na ìvot. Ova religiozna ideologija je totalna
jer podrazumeva prisilu idejnog, eti~kog i emotivnog pripadanja. Upravo zato {to su i
ose}anja u slu`bi ideologije, ona su dogmatizovana i rigidno podre|ena samo jednom
cilju. Na taj na~in je otvoren put za stvaranje zao{trenih binarnih suprotnosti izme|u pravovernih i jeretika, progonitelja i progonjenih, kao i atmosfere besa, mr`nje i ubila~kog
sladostra{}a prema progonjenima.
Totalitarna ideologija nagra|uje svoje istomi{ljenike poklanjanjem gotovog identiteta,
koji je merilo svih stvari. Na taj na~in ona podiè, a bez prethodne li~ne zasluge, vrednost svakog pojedinca koji je nosilac ispravnog identiteta; motivi{u}i ga da pronalaènjem nepravovernih jo{ vi{e podigne sopstvenu vrednost, ona podsti~e njegovu samopravednost i aroganciju. Postaje mogu}e da se u ime hri{}anske ljubavi ~ini upravo
ono {to je sa tom ljubavlju nespojivo, da se `rtva vidi kao po~inilac, a sopstvena pozici-
%%
ja mo}i kao ugroèna od strane `rtve, i prema tome pravedno odbranjena njenim
mu~enjem i ubijanjem. Totalitarna ideologija ne poznaje neopredeljene. Ona fabrikuje
svoje istomi{ljenike-progonitelje, ali i neistomi{ljenike-progonjene, tako {to ìvi i obnavlja se kroz sukob: svaka akcija izbacivanja progonjenih iz sopstvenog sistema je jo{ jedan trijumf vrednosti dominantnog identiteta. Transformacija individue u ~uvara poretka je sredstvo bezgrani~nog rasta politi~ke mo}i. Menase ne propu{ta da pomene da je
doba inkvizicije bilo ujedno doba procvata [panije, a kao primer posebne perfidnosti i
moralnog izobli~enja mo}nika navodi podatak da su vlasti ne samo oduzimale svu imovinu jevrejskim `rtvama kojih su se dokopali, nego su jo{ primali i novac od Jevreja iz
drugih dràva da bi neke od svojih Jevreja ostavili na ìvotu, koji je onda izgledao tako da je bilo bolje umreti.
Totalni upliv ideologije na ljudski ìvot upe~atljivo je prikazan u pri~i o Manoelovom
detinjstvu u Kombeku. Zaraèna op{tom atmosferom, ni deca nisu nevina, i ona igraju
igru progonitelja u potrazi za `rtvom. U ovom segmentu romana Menase koristi svoju
omiljenu metodu uzajamno reflektuju}ih ogledala, ~iji je osnovni efekat ironija: trenutni progonitelj je budu}a `rtva, Manoelova karijera rubija, jevrejskog u~itelja, tre}e osobe po va`nosti u hijerarhiji jevrejske zajednice, zapo~inje njegovim antisemitizmom! I
jo{ vi{e od toga: uloga koju u de~joj igri traènja osumnji~enih preuzima Manuel, uloga
"arhivara" koji protokolira podatke o osumnji~enima, nedvosmisleno upu}uje na ulogu
inkvizitora. Ideologija u svom difuznom, atmosferskom obliku usa|uje svoje seme u
mlade du{e; upravo zato {to kod dece nije idejno ve} prevashodno emocionalno zasnovana, ona vr{i odlu~uju}i uticaj na budu}i identitet svakog pojedinca. Ta deca su budu}i
fanati~ni inkvizitori, ili, pak, budu}i prokazani Jevreji koji }e biti surovo izop{teni i ubijeni. Menase pokazuje da je za razvoj fanatizma dovoljno da se skupi svega nekoliko
uslova, koji, jednom nastali, u okviru dinamike grupe uzimaju koliko nepredvidljiv toliko nezaustavljiv tok; da je potencijal za zlo prisutan u svakom ~oveku i da ~esto zavisi
samo od okolnosti ho}e li neko postati progonitelj ili progonjeni.
Bez imalo sentimentalnosti prikazuje pripoveda~ da je i judaizam XVII veka, ba{ kao
i katoli~anstvo, rigidna ideologija. Implicitna kritika judaizma kre}e se u nekoliko pravaca: moralni lik sve{tenstva prikazan je kao nimalo laskav, a religioznost koju to sve{tenstvo zahteva od svoje pastve kao zahtev za spolja{njim, formalnim sle|enjem verskih pravila. Sankcionisanje odstupanja od pravila u tolikoj je meri dehumanizuju}e da je jedini
izbor nakon {to se ono fizi~ki preìvi samoubistvo. Manoel uvi|a da je kaznenom merom gaènja golog tela osumnji~enog Orijela Dekoste u sinagogi, jevrejsko sve{tenstvo
sebe su{tinski izjedna~ilo sa inkvizicijom. Igra progonitelja i progonjenih se nastavlja: U
[paniji i Portugaliji su na sudu mu~eni hri{}ani osumnji~eni da u tajnosti slede ritualna
pravila jevrejske ishrane, u jevrejskom delu Amsterdama denuncirani su Jevreji osumnji~eni da u tajnosti ne slede ta pravila. Judaizam je spreman da jo{ jednom `rtvuje
`rtve iz sopstvenih redova ukoliko to sluì vi{em cilju potvr|ivanja sopstvenog identiteta. U ime apstraktne ~istote vere proganjaju se i ka`njavaju konkretni ljudi. Parabola o
Orijelu Dekosti ukazuje na to da svakoj religiji koja zahteva fanati~no pot~injavanje nije
u centru ~ovek ve} principi, te da istinska religioznost ili traganje za istinom nema mesta u okviru institucije.
%&
LICE
înjenica da antisemitizam u Austriji vi{e ne postoji u brutalnoj formi kao u vreme
inkvizicije jo{ uvek ne zna~i da je on iskorenjen. Njegov karakter {ezdesetih godina XX
veka u Be~u Menase opisuje kao difuzan, atmosferski. Nosilac antisemitizma nije
vi{e dràva nego pojedinac: bilo iz verskih razloga (kao Viktorov u~itelj veronauke), bilo zato {to omogu}ava kompenzaciju za sopstveni neuspeh uzdizanjem iznad marginalne grupe (kao Viktorov ujak). Postavlja se pitanje moè li se ovakav maskirani oblik
antisemitizma videti kao blag i bezazlen po li~nu sudbinu? Odgovor koji daje roman
je nedvosmislen: njegov efekat na razvoj i u~vr{}ivanje sopstvenog identiteta je razoran. Upravo zato {to nema institucionalan karakter ve} je deo kolektivnog subjektiviteta, teè ga je identifikovati i suprotstaviti mu se. Njegove posledice mogu biti
ose}anje unutra{nje rascepljenosti i neprihva}enosti od dominantne grupe, a u ekstremnom slu~aju i smrt1.
Poja~ana potreba da se bude deo nekog nadilaze}eg kolektivnog identiteta ~ini od
Viktora vatrenog pristalicu mladih trockista, utoliko vi{e {to njegovo jevrejsko poreklo u
kontekstu propalestinskog angaòvanja prvi put dobija na vaènju. Ali, pozitivan u~inak
istorijskog zapleta na njegovu li~nu sudbinu bi}e kratkotrajan: i trockisti~ka ideologija,
pokazuje Menase, sadrì u svojoj strukturi iste elemente totalitarne ideologije kao i druge ideologije prikazane u romanu iste mehanizme fanatizovanja pristalica za odre|ene
ideje, istu prijem~ivost za lov na nepravoverne, istu instituciju denunciranja, istu instrumentalizaciju pojedinca u politi~ke svrhe, istu spremnost da se u ime vi{e ideje uni{ti pojedina~ni ìvot.
3. Groteskni produkti zahteva za ideolo{kim prestrojavanjem
Ako je neko tokom bombardovanja Avganistana èleo da se zameri ameri~kom javnom mnjenju, bilo je dovoljno da postavi pitanje: kada je i kako zapravo po~ela pri~a o
Avganistanu? U ponekom retkom novinskom tekstu, u jednom pasusu, mogli smo se
podsetiti da su SAD investirale milione dolara u obliku oru`ja da bi pomogle jednu od
strana u avganistanskom gra|anskom ratu, razume se onu koja se borila protiv sovjetskog
uticaja u regionu. Da je ideologija te strane bila islamski fundamentalisti~ka nije smetalo ameri~koj vladi, ba{ kao {to joj nije smetala ni ~injenica da se takozvana Oslobodila~ka vojska Kosova, koju je indirektno pomogla bombardovav{i Jugoslaviju, javno izjasnila da joj je cilj ujedinjenje svih Albanaca u jednu dràvu cilj kome se ta ista ameri~ka vlada javno suprotstavlja.
O~igledno je da najve}a svetska sila nije izbirljiva u pogledu saveznika dok god oni
predstavljaju pomo} u borbi protiv zajedni~kog neprijatelja. Vode}i se na~elom razmene, po principu ako ne{to dam, uzimam pravo da traìm", najve}a svetska sila o~ekuje
kao samorazumljivo da }e podràni saveznik, kada jednom do|e na vlast, i dalje delati
u skladu sa ameri~kim interesima. Ona o~ekuje jo{ i vi{e: nakon pobede, saveznik treba da uvede ameri~ke vrednosti demokratije, slobode {tampe, verske i rasne tolerancije.
1
Viktorov ujak umire od posledica batina grupe pravih Austrijanaca koji ga drè za Jevrejina. Ta smrt je
groteskni odraz ujakovog antisemitizma.
%'
Da se to jo{ nije dogodilo na Kosovu jeste neprijatna ~injenica koju malo ko spominje. Da su u Avganistanu upravo biv{i ameri~ki saveznici svojevremeno osnovali talibansku dràvu, koja je bila dijametralno suprotna svemu {to SAD simbolizuju, jo{ je neprijatnija ~injenica koja jedva da je ikada dobila publicitet. Da je sada{nje stanje u Avganistanu pod novom vladom haoti~no i da je ova zemlja dalje nego {to je ikada bila od nacionalnog pomirenja, koje je preduslov unutra{nje stabilnosti zemlje, a tako i ekonomskog prosperiteta, tako|e je neprijatna ~injenica koja se pre}utkuje.
Suo~avenje sa sopstvenom politi~kom pro{lo{}u, na ozbiljnom nivou koji nije u slu`bi
neposrednog dobijanja politi~kih poena, moglo bi dovesti do korisnog saznanja: da je
nemogu}e sa sigurno{}u predvideti kako }e se doju~era{nji saveznik sutra pona{ati, naro~ito ukoliko je njegova ideologija u o{troj suprotnosti sa sopstvenom. Da je nemogu}e,
pa ~ak i uz vr{enje konstantnog pritiska, programirati ljudske du{e u èljenom pravcu.
Da nisu svi i na neograni~eno vreme potkupljivi novcem. Da laskava ponuda ameri~kog
prijateljstava nije dovoljan garant za sle|enje ameri~kih interesa.
Ameri~ka politika i ne samo ameri~ka po~iva na pojednostavljenoj slici o ~oveku i svetu. Danas je politika uticajnih zemalja sveta kratkovida, lakomislena i samovoljna ili politi~ari ne èle, ili nisu u stanju da misle o su{tinskom i dalekose`nom pobolj{anju ljudske situacije. Preispitivanje sopstvenih postupaka u nedavnoj pro{losti vidi se kao tabu koji nosi opasnost priznavanja sopstvenih gre{aka i gubitka izvr{ne politi~ke mo}i. Drugi svetski rat analizira se do poslednjih detalja, u ime traganja za istinom neguje se kult se}anja, ali se politi~ki razvoj u poslednjoj deceniji ve} sada falsifikuje, iskrivljuje i ulep{ava. Ako se ho}e da se istorija i dalje ponavlja, na dobrom smo
putu.
Prikazivanje sistema proganjanja u ime ideologije i njen uticaj na li~nu sudbinu
poznata, mnogostruko obra|ivana tema u knjièvnosti nije ono {to primarno ~ini
Isterivanje iz pakla zna~ajnim romanom. Ono {to ga izdvaja je maestralno, minuciozno prikazivanje sloène dijalektike izme|u poku{aja prilago|avanja dominantnom
identitetu od strane marginalnog pojedinca i ve~ite sumnji~avosti dominantne grupe
prema pojedincima polutanskog porekla; izme|u poku{aja individue da se ni po
~emu ne izdvaja i ni~im ne odstupa i paradoksalnog proizvo|enja efekta upadljive
neupadljivosti i neodstupaju}eg odstupanja; izme|u poku{aja individue da radikalnim rezom, egzilom, odbaci auru marginalnog i uvida da identifikacija sa jednom nasilno izgubljenom marginalnom, a sada novom dominantnom grupom predstavlja samo novi krug borbe neuspe{nog ishoda. Svi vektori koji proizlaze iz ove dijalektike
govore o jednom: o nemogu}nosti integracije koja bi iz perspektive individue koja
èli da bude integrisana bila zadovoljavaju}a, i o rascepljenosti bi}a kao trajnoj propratnoj pojavi ove svesti. Ni{ta manje zna~ajno za roman je prikazivanje paradoksalnog odnosa izme|u politi~kih intencija vlasti, koja dogmatski name}e odre|enu ideologiju, i njenih konkretnih plodova. Zahtev za ideolo{kim prestrojavanjem, pokazuje Menase, donosi uvek obrnuti efekat od èljenog poku{aj kloniranja ljudskih du{a
pra}en je nepredvidljivim mutacijama, sada{nji poslu{nici su sutra{nji najve}i neprijatelji.
&
U dva navrata, u dve razli~ite sredine, Manoel dobrovoljno poku{ava da bude prilago|en, prihva}en, integrisan, priznat, cenjen u okviru dominantnog identiteta. Osvajanje ovih atributa, koji se mogu posmatrati kao svojevrsne aksiolo{ke stepenice procesa
integracije, oba puta je neuspelo, iako su razlozi ne{to druga~iji.
U Komeku, o~ev primer integrisanja vr{i negativnu ulogu utoliko {to model utapanja
u vladaju}i identitet uvire u nesre}noj dijalektici proizvo|enja efekta suprotnog od èljenog: sredini je prose~na istost sumnjiva kao razli~itost. Zato se Manoel odlu~uje da ispuni svoju ulogu aktivnim u~estvovanjem u igri, da se istakne u istosti, da se prikloni
vo|i i bude prihva}en od strane vo|e. Menase pokazuje da strah od razli~itosti i na njemu zasnovana poja~ana potreba za vaènjem predstavljaju dobru osnovu upravo za potvr|ivanje postoje}eg sistema. âk i kada nezavisno od sopstvene krivice, roditeljskim
grehom, bude izba~en iz raja de~je igre koja je zapravo ve} pakao, pojednostavljeni odraz u ogledalu dru{tvene igre inkvizicije udarci brutalnog progonitelja na putu do jezuitskog manastira ne izazivaju u Manoelu protest, niti seju klicu èlje za budu}om osvetom mo}nicima. Naprotiv: de~ak sanja o tome da on jednom bude taj
mo}nik. Fantazam o osvajanju pozicije mo}i je strategija preìvljavanja. Izbavljenje se
traì ne u suprotstavljanju i ru{enju sistema, ve} u isticanju u okviru postoje}eg sistema.
U jezuitskom manastiru, gde mu prete kako psihi~ki slom tako i silovanje od strane starijih pitomaca, Manoel poku{ava da odrì ravnoteù izme|u neupadljivosti i isticanja.
Da bi izdrào taj tegobni ekvilibrijum, Manoel razvija svest o sebi kao bo`jem izabraniku on je izuzetak na kome Bog potvr|uje pravilnost reda koji je stvorio. Na taj na~in
njegovo jevrejsko poreklo dobija paradoksalni oreol odlikovanja.
Nemogu}e je prevideti kakvo se {ire zna~enje otvara iza ovog fabularnog sloja pri~e:
progonitelji proizvode upravo suprotan efekat od èljenog, intencija ideologizacije i njen
produkt razminjuju se u dva suprotna pravca. Temeljna gre{ka verskog inènjeringa,
udruènog sa politi~kim interesima, jeste pretpostavka da se ideolo{ko prestrojavanje
postiè nasiljem i pritiskom. Logika mo}i koja èli jasno razgrani~enje izme|u ~istih vernika i potencijalnih ugrozitelja sistema je u su{tini racionalisti~ka, te previ|a da se promene u ~oveku odvijaju po daleko komplikovanijim principima nego {to to mehanicisti~ko vi|enje nekog a koje uvek vodi ka nekom b pretpostavlja. Ni inkvizicija kao da ne
u~i ni{ta iz svoje sopstvene istorije: ako se i ~etvrta generacija nasilno pokr{tenih Jevreja
jo{ uvek drì jereti~kih obi~aja, kako bi novo nasilno preobra}anje moglo doneti èljene
plodove? Postoji jedan jedini na~in fabri~ke produkcije du{a, sugeri{e roman, a to je produkcija mrtvih du{a. Jedino garantovano efektivno preobra}anje du{a je surovi realizam
masovnog ubijanja ili, pak, psihi~ko slamanje ljudi mu~enjem.
4. Nasilno nametanje identiteta i rascepljenost bi}a
Ameri~ki vojni uspesi na terenu rezultovali su ve}, kako su nas obavestili mediji, i politi~kim uspesima. Uz posredovanje Ujedinjenih nacija u Avganistanu je uspostavljena
nova vlada, sastavljena od predstavnika svih nacija, a cilj joj je liberalizacija dru{tva i uspostavljanje demokratije. Vizija multikulturalnog, sre}nog Avganistana do koje je najve}oj svetskoj sili toliko stalo, treba da opravda razaranje avganistanskih gradova i provincija, kao i ubijanje civila, o ~emu smo do sada pone{to i saznali. Upravo }e u Avga-
&
nistanu, najsiroma{nijoj zemlji na svetu, gde je obrazovanost stanovni{tva jedva prisutna,

procvetati ideolo{ka i kulturna tolerantnost koju Evropska zajednica jo{ nije uspela da
razvije u zemljama biv{e Jugoslavije, a sve ~e{}e ne uspeva ni kod ku}e? Da li su to zapadne zemlje preuzele Lenjinovu misao da }e revolucija biti ostvarena ne u visoko industrijski razvijenoj zemlji Zapada, ve}, naprotiv, u zemlji koja privredno predstavlja
najslabiju kariku? Dakle, u Avganistanu, gde, kako kaù, vladaju srednjovekovni uslovi? Uz pomo} Zapada }e se iznenada otvoriti duhovni horizonti Avganistanaca, koji }e
iz plemenskog dru{tva pre}i direktno u pluralisti~ko demokratsko dru{tvo?
Ukoliko èlimo da ostanemo u domenu realnog, moramo se zapitati: ko to zapravo
treba da promeni svoju ideologiju i kako do te promene moè do}i? Pri tom je najva`nije pitanje: ko su zapravo talibani? Samo {a~ica ljudi koji su okruìvali biv{eg mulu, ili daleko ve}i broj ljudi, mo`da ~ak ~itave narodne mase u koje je klica fundamentalisti~kog
vi|enja sveta duboko usa|ena? Da li se sada silom moè promeniti njihovo vi|enje sveta? Mogu li se svi talibani, kao potencijalni budu}i teroristi, istrebiti? [ta }e biti sa talibanima koji su prebegli u Pakistan, a èle da se vrate u Avganistan?
Ameri~ka politi~ka strategija ukoliko se uop{te moè govoriti o strategiji, koja podrazumeva promi{ljanje i odmeravanje stvari oslanja se na to da }e primenom sile integrisati nekada{nje talibane, koji }e u novim uslovima morati promeniti svoj na~in mi{ljenja, te da }e podràvanjem avganistanskih grupacija koje su nekada bile neprijatelji talibana mo}i da sprovodi svoje interese u ovoj zemlji. înjenica da se u toj istoj dràvi njena prethodna ra~unica pokazala potpuno pogre{nom uop{te se ne uzima u obzir.
Kada su snage Severne alijanse u{le u Kabul prikazane su pojedine slike koje sugeri{u
kako se narod silno raduje, drugim re~ima, poru~eno nam je da narod nije voleo talibane. Narod, moglo bi se zaklju~iti, jeste mudar i prozire da talibani nisu u~inili ni{ta za
njegovu dobrobit i dobrobit dràve. Zar neko zaista veruje da taj narod, koji je navodno
prozreo talibane, sada ne}e prozreti da i navodni oslobodioci Amerikanci, koji su mesecima dvadeset~etiri ~asa bombardovali njihovu zemlju, imaju vi{e u vidu vlastite interese nego dobrobit avganistanskog naroda i dràve? Tako|e, zar nije poznato da narodi u
principu daleko lak{e podnose diktat vo|a iz sopstvenih redova nego iz stranih dràva?
Emocionalna vrednost ovakvih ~injenica se previ|a. O~ekuje se da }e se stvari ovaj put
odvijati po ameri~kom programu i da se ne}e pojaviti mutacije u obliku novih talibana.
Pri tom ostaje pre}utano klju~no pitanje: moè li se bombardovanjem dràva uvoditi demokratija i zatirati terorizam? Da li nasilna ideologizacija zaista donosi dobar plod?
Sprovo|enjem nasilne ideologizacije, inkvizicija propu{ta priliku da marginalna grupa potvrdi sistem dobrovoljnom integracijom. Upravo u trenutku kada je Manoel bio
potpuni katolik, prokazan od katolika kao sumnjiv, morao je da postane Jevrejin. âk i
u slu~aju poku{aja fabri~ke produkcije jo{ nedovoljno formiranih du{a, dakle dece, pokazuje se da poniàvaju}e i dehumanizuju}e insistiranje na ~istoti vere, koja je ve} ionako prihva}ena, vodi u odbacivanje te vere. Menase sugeri{e da svako nasilno nametanje identiteta vodi u potrebu za poja~anjem prvobitnog identiteta. Upe~atljiv primer
je pri~a o de~aku iz porodice Abravanel koji je ve} u detinjstvu pokr{ten i uzorno katoli~ki odgajan, da bi po napu{tanju [panije, kao formiran ~ovek, pre{ao u judaizam. I Ma-
&
noelova sestra Estrela je pro{la katoli~ku {kolu, ali to ne samo da je nije na~inilo ~istom
katolikinjom ve} ju je i okrenulo od vere kao takve: Ako vera u Boga, svejedno kojeg,
moè ugroziti ljudske ìvote, ako moè dovesti do proganjanja i ubijanja, do bekstva i
bede, onda ìvot ima smisla samo van okvira religije. Ukoliko je identitet nametnut, a
naro~ito ukoliko predstavlja strategiju preìvljavanja, sve su {anse da }e njegova forma
prema spolja, dodu{e, biti korektna, ali da }e poreknuti, prvobitni identitet ostati iznutra deponovan da bi se aktivirao u povoljnim okolnostima.
Te{ko je ovde govoriti o la`nom integrisanju u novi identitet i istinskom o~uvanju prvobitnog identiteta. Dijalektika nasilnog integrisanja je komplikovana i podrazumeva
trajna o{te}enja i deformacije du{e. Pre svega nepremostivu ambivalentnost u odnosu na
vlastiti identitet i s njom povezanu samomr`nju. I kada je integrisanje samo spolja{nje vrste, i utoliko la`no, ono preobraàva strukturu li~nosti: u su{tini neèljeni, glumljeni
identitet postaje ~ovekova druga priroda. I kada nastupe okolnosti da prvobitni, nasilno
potisnuti identitet moè da se ispolji, subjekt uvi|a da mu taj identitet vi{e nije blizak,
{tavi{e, da vi{e ni sam nije u stanju da odredi {ta je zapravo njegov pravi identitet. Manoel }e u slobodnom Amsterdamu konstatovati da mu je maransko izdavanje za ne{to
drugo od onoga {to jeste u{lo u krv, da se nastavlja iako je pre{ao u judaizam, i iako mu
vi{e ne preti smrtna opasnost od inkvizicije. I u novim okolnostima je osnovni egzistencijalni doìvljaj strah i nesigurnost, kao i ~e`nja za pripadno{}u i prihva}eno{}u od strane dominantne grupe. Ako nasilno nametanje identiteta ne{to uspe{no proizvodi, to su
rascepljene du{e.
Jedna od najve}ih vrednosti romana Proterivanje iz pakla je prikazivanje razli~itih
stepena rascepljenosti individue usled promene identiteta. Ni egzil kao sinonim bekstva
od represije i slobodnog izbora novog identiteta, fantazam o totalnoj promeni ìvota, ne
donosi izbavljenje, ve} predstavlja, upravo suprotno, novi krug borbe za integrisanje u
identitet dominantne grupe. Nasle|e pro{losti igra pri tom klju~nu ulogu: ono je
oteàvaju}i faktor prihvatanja novog identiteta, kako od strane individue, tako i dominantne grupe, budu}i da je ona ~uvar ~istote nove, odnosno ponovo prihva}ene stare
vere. Kao u kakvom ogledalu, strukturalni elementi dru{tvene igre, izuzimaju}i izvesne
varijacije, ostaju isti: dok je u prvom krugu nasle|e pro{losti bilo prevashodno internalizovano i u obliku nelagode da se ne bude razotkriven odre|ivalo Manoelov odnos prema svetu, u drugom krugu je nasle|e pro{losti manifestno i za sopstvo i za svet, koji u
njemu vidi isklju~ivo negativan element zaprljanosti jereti~kim ostatkom. Novoj dominantnoj grupi je prethodni identitet sumnjiv, uprkos tome {to je prethodna dominantna
grupa optuìla individuu da se priklanja njenoj veri, i uprkos tome {to je individua jedva
spasila ìvu glavu da bi joj se uistinu i priklonila; napu{taju}i staro, najzad me|u svojima, individua otkriva da joj je novo, ta~nije re~eno pra-staro, tu|e, i da predstavlja samo prelazak iz jednog kruga pakla u drugi.
Svaka pri~a po~inje zapravo re~enicom [ta je bilo pre i predstavlja nastavak, ~ak
i kada njen naslov glasi Ne ponovilo se konstatuje Viktor. Ni li~na ni istorijska pri~a
ne moè po~eti iz po~etka, ~ak ni sa radikalnom promenom mesta de{avanja, ~ak
ni uz neophodno prisustvo snage i odlu~nosti da se izbegne ponavljanje matrice iz
pro{losti. Kao u gr~kim mitovima, nasle|e pro{losti igra ulogu prokletstva koje ometa
&!
supstancijalne promene. Ta~ka pro~i{}avanja gde prestaje da vaì prethodna istorija ne

postoji.
Internalizovano pristajanje uz svet progonioca, usisano u detinjstvu, bi}e jedan od
klju~nih elemenata ose}anja rascepljenosti kod progonjenih Jevreja kojima po|e za rukom da preìve. âk i nakon progona, u slobodi, unutra{nja veza sa biv{im identitetom,
koji je identitet progonitelja, jo{ uvek postoji: daleko od toga da bi mrzeo sve katoli~ko,
Manoel, koji se u Amsterdamu bori za istaknuto mesto u okviru novog, jevrejskog identiteta, proklinje to isto jevrejsko poreklo zbog kojeg ne sme da se vrati u Portugaliju:
Za{to su mu njegovi roditelji i preci to u~inili: za{to im nije dozvoljeno da pripadaju tamo gde im je zapravo dom?. Nerazvezanost od prethodnog identiteta je masovan fenomen. U stihovima jevrejske narodne pesme nastale nakon bekstva iz Portugalije kaè
se da su katolici izabrali jevrejski narod da nosi krst. Ovde je o~igledno re~ o paradoksalnom ose}anju negativne izabranosti. U njemu se me{aju nostalgija za zemljom progonitelja, koja se iz egzila ose}a kao domovina, i optu`ba zbog razorenog ìvota. To
ose}anje svedo~i o unutra{njoj rascepljenosti portugalskih Jevreja-Marana, o me|ustanju
u kojem vi{e nisu katolici, ali se jo{ ne ose}aju kao Jevreji. Doìvljavaju}i sebe kao kolektivnog Hrista, oni u isti mah potvr|uju i invertuju katoli~ku tradiciju; sme{taju}i jevrejski motiv o izabranom narodu u kontekst hri{}anske simbolike, oni u isti mah potvr|uju
i poni{tavaju jevrejsku tradiciju. Ne samo da vole ono {to bi trebalo da mrze, naime katoli~anstvo, ve} i mrze ono {to bi trebalo da vole, naime njihov prvobitni, sada ponovo
prihva}eni identitet. Za ve}inu, on ne moè biti nosilac vrednosti koji bi iskupio stradanje i dao mu smisao. Mnogobrojni Jevreji }e u slobodi izvr{iti samoubistvo: ... ljudi koje je promena identiteta rascepila, koji bi rado ostali hri{}ani, ali, jednom naterani da postanu Jevreji, nisu nau~ili da budu Jevreji poput svojih predaka.
Ba{ kao {to biv{i katolici a sada{nji Jevreji nose tragove katoli~kog u sebi i na taj na~in
ga potvr|uju, tako i katolici, èle}i da o~iste svet od Jevreja, samo ja~aju jevrejsku ideju.
Mnogi progonitelji li~e na uzorne Jevreje: Inkvizitori su daleko bolje poznavali jevrejske
obi~aje od navodnih Jevreja koji su im pali u ruke. Umesto jasnog razgrani~enja, progonioci i progonjeni ostaju neraskidivo vezani. Ova istorijska ironija podse}a na svojevrsni sistem ogledala u kome jedna strana ponavlja sliku druge, ali sa ve}im ili manjim stepenom iskrivljenja. Suprotno sopstvenoj nameri, upravo je katoli~ka crkva doprinela
snaènju ideje o Jevrejima kao izabranom narodu. Kao u kakvom iskrivljenom ogledalu,
potraga za pojedincima koji skrivaju jevrejsko poreklo ima za posledicu otkrivanje ~itavih naroda kao navodnih potomaka Jevreja, pa tako Nemaca ili indijanskih plemena u
Novom svetu. Iskrivljena slika pogleda inkvizicije koji je u svakom video potencijalnog
Jevrejina je jevrejska ideja da njihov narod mora biti svugde prisutan da bi se pojavio jevrejski Mesija koji }e spasiti ~ove~anstvo.
Knjige koje Manoel pi{e nose tragove unutra{nje rascepljenosti, dvostrukog dna, jer
u zavisnosti od faze u kojoj se pisac trenutno nalazi, sadrè argumente tipi~ne vi{e za
hri{}ansku ili, pak, za jevrejsku dogmatiku. U suprotnosti sa njegovim èljama, one imaju ogroman uspeh ba{ u hri{}anskom svetu, i ba{ u tom svetu on ostvaruje iako samo
simulakrumski svoj ìvotni san da postane rabin. Hri{}anski svet ga, naime, pogre{no
slavi kao rabina, iako je on uistinu samo rubi, u~itelj hebrejskog. Po{tovanje i priznanje
&"
LICE
Jevreja, koje mu je toliko potrebno, Manoel ne}e dobiti zahvaljuju}i svojoj fiksiranosti na
vi{e ideale, ve} na spolja{nji na~in, ènidbom za ru`nu Rahel, koja pripada ~uvenoj jevrejskog porodici od koje se o~ekuje novi Mesija. Ni poslednja etapa njegove borbe za
priznanje u jevrejskoj zajednici, pisanje knjige koja }e uticati da Kromvel dozvoli povratak Jevreja u Englesku, ne}e zavr{iti sre}no. Ba{ kad mu se ~ini da je najzad dosegao vi{i
cilj kojem je teìo, da je ostvario uslov za pojavu Mesije, pro{lost jo{ jednom vr{i negativan upliv na sada{njost rabin Aboab ga iz surevnjivosti prokazuje kao la`nog Jevrejina. Poslednji krug je zatvoren: na po~etku puta prokazan je kao la`ni hri{}anin, na kraju puta kao la`ni Jevrejin.
5. Zakonitost paradoksalnog preokreta
Od kako je NATO za svoju novu dugoro~nu strategiju proglasio partnerstvo za mir
njegove ~lanice bez prestanka vode rat. Bliì pogled na ovu putanju, ~ije ishodi{te ve}ina
danas smatra samorazumljivim i poèljnim, pokazuje paradoksalni eksponencijalni razvoj iz teze u antitezu: dok su ~lanice NATO-a po~etkom devedesetih godina kategori~ki
osu|ivale rat kao sredstvo re{avanja konflikata, danas smo svedoci heroizacije rata kao
beskrajne pravde. Dok su na po~etku NATO ~lanice samo izuzetno odobravale sopstveno nasilje, i to jedino u okviru politike za{tite ugroènih zemalja ili grupacija od
agresora, i jedino u okviru mandata Ujedinjenih nacija, danas je vo|enje rata najpoèljniji oblik preventivne samoza{tite od osumnji~enih neprijatelja ma {ta ostatak sveta o tome mislio. Dok su se na po~etku zapadne zemlje zgraàvale nad ratnim nasiljem
kao balkanskim atavizmom protivnom civilizacijskom stadijumu razvoja Zapadnog sveta, danas je sopstvena efektivna primena nasilja, i za to potrebni visoko tehnolo{ki razvijen vojni arsenal, znak najvi{eg civilizacijskog nivoa.
Presudni momenat ovog paradoksalnog obrta bilo je bombardovanje Jugoslavije.
Njime su zemlje Zapada definitivno ustoli~ile svoje arbitrarno pravo da u svetskim razmerama odre|uju {ta je dobro i zlo, i prema tome nagra|uju ili ka`njavaju, pri ~emu
su SAD unutar tog konsenzusa preuzele vode}u mesijansku ulogu. Napadnuv{i suverenu zemlju Jugoslaviju, a da same ni na koji na~in nisu bile ugroène, zemlje Zapada
su opozvale vrednosti na kojima po~iva svet od II svetskog rata, i poslale poku{aj razumnog re{avanja konflikata kao staromodne fantazije zamlata i goodies na smetli{te
istorije.
Da bi se o~igledna inkompatibilnost primene nasilja i velikih re~i o miru, dvadeset~etvoro~asovnog bombardovanja i verbalnog zalaganja za pregovore, odbrane demokratskih vrednosti i njihovog gaènja stradanjem civila i uni{tavanjem pedesetogodi{njeg
privrednog razvoja jedne zemlje, izna|ena je strategija oksimorona: ne samo da su nespojive stvari postale spojive, nego je i postulirano da upravo u njihovoj nespojivosti leì
modernost i progres. Otkriveno nam je da nova politi~ka harmonija leì u paradoksu.
Otkriveno nam je da postoji crno sunce: ~ovek treba samo dovoljno dugo da gleda dok
mu se ne zamuti pred o~ima.
Ameri~ki vojnopoliti~ki stru~njaci otkrili su da se nakon dugih poku{aja ube|ivanja i
pregovora nasiljem re{ava stvar. SAD ne samo da su odbacile doktrinu da }e voditi rat
isklju~ivo u slu~aju nu`de ve} se ozbiljno pripremaju da vode ratove preventivno, na
&#
osnovu sumnje da neka "zla" zemlja jeste ili bi mogla biti potencijalno leglo terorista. Nikome se nije dopalo kada je Indija, pou~ena {ta se sve moè ako se bori protiv terorizma, pokazala pesnicu muslimanskim teroristima kod ku}e, a time i Pakistanu. Nasilje
koje primenjuju drugi je pfuj, na{e sopstveno nasilje je ura!. Rat koji vode drugi je
iz zablude i pogre{nih razloga, rat koji vodimo mi je u ime vi{e ideje i odbrane cele planete. Vojnopoliti~ka doktrina SAD rukovodi se geslom: samo civilizovane zemlje smeju
imati monopol na ubijanje.
Roman Proterivanje iz pakla u potpunosti deheroizuje istoriju i ogoljuje njene protagoniste heroja istorije nema. Oreol ratnika, slava i bogatstvo uvek su postignuti na
ra~un ne~ijeg stradanja, a stradalnici su `rtve koje u promenjenim okolnostima i same
poku{avaju da osvoje oreol ratnika. Ljubav, plemenitost, velikodu{nost, poklanjanje su
kategorije odsutne iz sveta. Interesi i kalkulacije su u pozadini navodnih moralnih ~inova, a retke individue koje delaju vo|ene vi{im idejama istine i pravde propadaju.
I progonitelji i progonjeni upleteni su u kompleksni mehanizam istorijskih doga|aja
koji pokazuju da se de{ava uvek druga~ije od onoga kako se planom predvi|alo. Racionalno upravljanje doga|ajima po sopstvenoj zamisli nemogu}e je i u privatnoj sferi, ~ija je nezavisnost od istorijskih kretanja tek prividna. Viktor je bri`ljivo pripremao
skandal za proslavu dvadesetpetogodi{njice maturske ve~eri, ali se prevario u kalkulaciji: Izazvao je ne{to {to vi{e nije mogao da kontroli{e. Manoelov ìvot daleko vi{e
odre|uje hroni~ni nedostatak novca nego njegova fiksiranost na vi{e ideale. Na mikroplanu privatnog, a posebno na makroplanu interferencije stotine individualnih volja u
javnom ìvotu, elementi neprora~unljivog, nepredvidljivog i samovoljnog vr{e daleko
ve}i uticaj na pojedina~an ìvot nego svi napori i trud individue na kovanju vlastite
sudbine.
Ukoliko se o razvoju istorijskih doga|aja ne{to sa sigurno{}u moè predvideti, to je
da on uzima tok upravo suprotan od o~ekivanog. Kao pri igrama na sre}u, kretanje nekog istorijskog doga|aja ne odvija se pravolinijski nego cik-cak putanjom, ili se de{ava da
kretanje, poput bumeranga, uzima suprotan smer, donose}i negativne posledice onome
koji se vidi kao njegov aktivni pokreta~. Ovi fenomeni, mnogostruko opisani u romanu,
upu}uju na jednu istu zakonitost, koju }emo nazvati zakonito{}u apsurdnog slu~aja, odnosno zakonito{}u paradoksalnog preokreta. Ona ~ini su{tinu romana. U njoj se prelamaju Menaseova samosvojna ironija i njegov jedinstven smisao za groteskno i bizarno.
Junak Viktor, na primer, koji se od detinjstva identifikovao sa ènskim, jakim figurama u
porodici, koji je sam èleo da bude ènsko (majka), a sebe doìvljavao kao feministu,
optuèn je i izop{ten iz ideolo{ke zajednice trockista upravo kao antifeminista. I Manoelov poku{aj da po svaku cenu postane rabin osuje}uje zakonitost paradoksalnog preokreta. Iako je spreman na jo{ jedan egzil, ovoga puta u Novi svet, njegov poku{aj propada zbog cik-cak putanje ratova izme|u Portugalije i Holandije, koje naizmeni~no osvajaju i gube iste teritorije. Dati istorijski zaplet za Manoela konkretno podrazumeva da je
za dlaku izbegao da se njegov ìvotni san preokrene u povratak u pakao inkvizicije iz kojeg je pobegao. Neki drugi ljudi, pak, apsurdnim slu~ajem, neplanski i mimo sopstvene
zasluge profitiraju od istorijskih kretanja, pa tako jevrejski proizvo|a~ mrtva~kih kov~ega
&$
koji zahvaljuju}i visokoj stopi samoubistava me|u Jevrejima postaje toliko bogat da
moè da kupi najpresti`niju holandsku novinu2.
Upravo ovi fenomeni ~ine sr` istorijskog pesimizma i antropolo{kog skepticizma karakteristi~nog za celokupni Menaseov romaneskni svet. On kao da ne moè dovoljno da se naruga hegelovskoj ideji umnosti i progresa u istoriji, prosvetiteljskoj predstavi o ~ovekovoj
stvarala~koj volji koja vodi osvajanju sve ve}ih sloboda. U romanu Zlatna vremena, napukli svet Menaseov junak Leo dolazi do velike ideje o izokrenutom ~itanju Hegela: duh,
a tako i istorija, ne kre}u se progresivno ka apsolutnom duhu, ve} retrogradno, prema stanju obi~ajnosti. Parodiraju}i progresivnu provenijenciju Hegelove trijade teza-antiteza-sinteza, Robert Menase sugeri{e da je rezultat Leovog poku{aja duhovnog upliva na svet, s jedne, te kretanja istorije, s druge strane, stalni sudar suprotnosti koji ~oveka uvek vra}a na
po~etak novog ciklusa, koji ga, pak, sve vi{e udaljuje od èljenog cilja. Kao {to je Leo sve dalje od toga da genijalno filozofsko delo koje mu lebdi pred o~ima zaista i napi{e, tako je i
dru{tvo u kome ìvi sve dalje od toga da liberalne te`nje pretvori u stvarnost. Na oba plana
se proboj u novu formu paradoksalni preokret odigrava nasiljem: Leo ubija svoju draganu da bi objavio knjigu, a liberalne te`nje u Brazilu preokre}u se u uvo|enje diktature.
Kao Leo, i Manoel je sve dalje od svog zadatog cilja, od jedinstva sa sobom i svetom.
Poku{aji integracije cikli~nog su karaktera, pri ~emu svaki novi krug podrazumeva gubitak iluzija, svaki put na sve vi{em nivou. Hegelova antiteza ne o~uvava u sebi pozitivni
deo teze na putu svog progresivnog preobraàja u sintezu, ve} je antiteza farsi~no, groteskno pojavljivanje teze, koja tezu o~uvava samo utoliko {to, kao u nekom izlomljenom ogledalu, pokazuje njen izobli~eni smisao. Negacija antiteze nije sinteza, ve} povratak na tezu, regresivno ve~no vra}anje istog, a ne progres. Kako teza i antiteza, kao
njen izobli~eni smisao, u odre|enom trenutku postoje naporedo, moglo bi se re}i da je
jedna od osnovnih osobina Menaseovog vi|enja istorije oksimoron3. Upravo taj oksimoronski efekat istorije, negativno o~uvanje teze u antitezi, ima za neizbe`nu posledicu
paradoks, koji pojedina~nom ìvotu, kao i istorijskim kretanjima, daje utisak demonske
ironije sa komi~no-gorkim primesama, utisak besmislenog i grotesknog.
6. Problemati~nost svedo~enja o~evica istorije
Handkeov esej Pravda za Srbiju izazvao je svojevremeno mr`nju i bes novinara, negodovanje politi~ara i javnosti. Pri tom je Handke u ovom eseju izrekao nekoliko su{tinJedna od najgrotesknijih `rtava istorijskog zapleta je Ariel, u prvom krugu pakla (Portugaliji) katoli~ki sve{tenik, a u drugom krugu (Amsterdamu) ~ista~ cipela u jevrejskoj zajednici. Shvatanje povezanosti li~ne sudbine i istorijskih kretanja kao sulude komedije, koje pisac ugra|uje u junaka Ariela, priziva paralelu sa slu~ajem komedijantom srpskog klasika Milo{a Crnjanskog. U romanu Seobe Crnjanski prikazuje nesre}nu kolektivnu sudbinu Srba, koji su se kao junaci austrijskog rata protiv Turaka ose}ali prevareni zbog odluke Marije Terezije da ih iz vojnika preobrati u zemljoradnike. Poku{aj kolektivnog iseljavanja u Rusiju zbog ose}anja nepravde, me|utim, zavr{ava tako porazno da glavni junak Isakovi~, koji za razliku od Ariela, upliv slu~aja komedijanta na svoj ìvot ne moè da primi uz gorki smeh, na kraju poludi. U duhu Menaseovog paradoksalnog preokreta, odnosno slu~aja komedijanta Crnjanskog, jeste i ~injenica da je Crnjanski, pre II svetskog rata po{tovani pisac i diplomata Kraljevine Jugoslavije, nakon zavr{etka rata i dolaska Titovih partizana
na vlast ostao u londonskom egzilu, gde je radio kao knjigovo|a u jednoj prodavnici cipela.
3 To je, nimalo slu~ajno, i jedno od osnovnih stilskih sredstava koje koristi Menaseov junak Manoel.
2
&%
skih stvari u koje malo ko danas vi{e sumnja. On je ukazao na ulogu medija u procesu
friziranja istine u politi~ki poèljnu zvani~nu istinu, u kreiranju hotimi~nih i nehotimi~nih laì. Time je izraèno ne{to {to je odavno formulisano u filozofskoj teoriji, naime, da mo} odre|uje znanje.
Handke je doveo u pitanje objektivnost fotografija i televizijskih slika. Posumnjao u
objektivnost ratnih izve{ta~a, koji su mo`da modelovali istinu da bi je prilagodili o~ekivanjima svojih urednika ili da bi vi{e zaradili na interesantnijoj pri~i. Posumnjao je i u
objektivnost o~evica istorije, takozvanog obi~nog ~oveka, koji je tokom vi{egodi{njeg trajanja rata nau~io zna~enje fraze dobiti medijski rat. I utoliko, namerno ili nesvesno,
prilago|avao pred kamerama svoj izraz lica ili svoj iskaz.
Handke je skrenuo pa`nju na fenomen odnosa spoljne sugestije okoline i ta~nosti pogleda o~evica na ratna zbivanja. O~evidac ne mora lagati svesno i iz zle namere, njegov
pogled moè biti deformisan o~ekivanjima dru{tva ili potrebom za vaènjem. O~evidac
moè lagati i svesno, nemaju}i griù savesti, ukoliko time poravnava neki svoj li~ni ra~un.
O~evidac moè lagati i potpuno nesvesno, jer je usled ratne traume uveren da je video
i doìveo ono {to drugi tvrde da su videli i doìveli. Varijacija je puno, no jedno je izvesno: slika doga|aja koju {ire mediji nije identi~na sa istorijskom istinom; medijske analize doga|aja i svedo~enja o~evidaca nemaju objektivnu vrednost ve} predstavljaju polazi{te za nau~no prou~avanje istorijskih doga|aja.
U kolikoj meri politi~ka elita neke zemlje odre|uje medijsku sliku mogli smo videti i
na primeru rata u Avganistanu. Upravo zato {to ameri~ka vlada nije smela da rizikuje negodovanje javnog mnjenja povodom razaranja Avganistana i ubijanja civila, slike koje
smo dobili bile su dozirane i probrane. Ni traga od svakodnevnog zasipanja slikama izbeglica kao {to je bio slu~aj tokom bombardovanja Kosova. Svojevremno je trebalo mobilisati javnost da odobri rat u Evropi, izbeglice su bile va`ne da bi potvrdile napa}enost
naroda u ~ije ime se vodi rat, i njegovu èlju da bude bombardovan. Ko je u slu~aju Avganistana smeo da rizikuje intervjue sa izbeglicama koje bi mo`da rekle da nisu
odu{evljene ameri~kim bombardovanjem njihove zemlje, te da nema dokaza da je Bin
Laden organizovao teroristi~ki akt za koji je optuèn? Videli smo ono {to je bilo potrebno videti: kako Amerikanci bacaju iz vazduha pakete hrane ili kako ameri~ki vojnici sara|uju sa avganistanskim protivnicima talibana.
U spoljnoj politici zemalja Zapada u~injeno je u protekloj deceniji mnogo gre{aka.
Ne postoji, pak, neposredna nu`da da se one analiziraju. Posledice tih gre{aka se retko
obijaju o glavu njihovim po~iniocima i nacijama, ve} po pravilu poga|aju druge ljude,
kao i budu}nost ~itavih naroda. Zato {to se teku}a spoljna politika gradi na iskrivljenoj
medijskoj slici neposredne pro{losti, budu}e gre{ke su ve} sada programirane.
Iako je protagonista Viktor istori~ar, Menase ne oblikuje svoj pogled na istoriju u
formi prikaza Viktorove filozofije istorije, {tavi{e, Viktorovi direktni iskazi koji se odnose
na istoriju su retki i lapidarni. Takav jedan iskaz glasi: Ta moda u mom esnafu sa oral
history. To slepo poverenje u autenti~nost rupa u se}anju. Ta ljubav prema takozvanom
o~evicu istorije, to je kraj nauke o istoriji kao nauci. Niko ne raspolaè ve}im materijalom i ve}im neznanjem o njemu kao takozvani o~evidac istorije. Moè li se uop{te isto-
&&
rija, ba{ onakva kakva je bila, dakle istina o njoj, retrospektivno spoznati na osnovu
se}anja, i u kolikoj meri je se}anje pouzdana osnova za nau~nu rekonstrukciju doga|aja?
Ovo pitanje, koje korespondira sa debatama savremenih istori~ara o razlici izme|u doga|aja i iskaza o doga|aju, zauzima zna~ajno mesto u romanu, a javlja se u obliku jednog od najja~ih vezivnih motiva obe pri~e motiva koji bismo ozna~ili kao slepo vi|enje
ili zamu}eni pogled. Neki od mnogobrojnih iskaza koji ga ilustruju su Manoelova konstatacija Bio je o~evidac koji ni{ta nije video... o~ima je beào, ili Viktorova Video je,
i nije video, budu}i da mu je u sli~nim situacijama trenutno padao veo preko o~iju. Ovi
iskazi upu}uju na to da pogled na doga|aj ne mora biti identi~an sa doga|ajem, budu}i
da postoji i svojevrsno gledanje bez pogleda, koje je neta~no u odnosu na doga|aj sam.
Drugim re~ima, postoji razlika izme|u doga|aja i doìvljaja tog doga|aja. Ona je glavni
razlog koji upu}uje na nepouzdanost svedoka istorije, i to ne samo dijahrono, u se}anju,
ve} i sinhrono, u trenutku njegovog de{avanja.
Neta~nost pogleda na doga|aj motivisana je u romanu prevashodno individualnim
komponentama kao {to su psiho-eti~ka struktura li~nosti, ali i sociolo{kim i ideolo{kim faktorima. Tako je jedan od uzroka neta~nosti pogleda za{tita od traumati~nog iskustva. Manoel su{tinski odbija igru de~je inkvizicije, ali u~estvuje u njoj da bi potvrdio pripadnost
identitetu dominantne grupe. Viktor ne vidi ni{ta na su|enju gde je glavnooptuèni, jer ne
moè da pojmi da su doju~era{nji prijatelji zapravo fanatici spremni da ga izop{te iz svoje
zajednice. Kada se doga|aj doìvljava kao neprihvatljiv, nepodno{ljiv ili apsurdan, ali se u
njemu mora uzeti u~e{}e, izme|u doga|aja i pogleda posmatra~a formira se pregrada
veo, marama, zamu}eno staklo. Ove slike ukazuju na postojanje za{titnog filtera koji omogu}ava svojevrsno neu~estvuju}e u~estvovanje u doga|aju: zato {to je u~esnik istovremeno tu i nije tu, visoki emotivni intenzitet neprihvatljivog doìvljaja je smanjen, a
u~esnik za{ti}en od psihi~kog sloma ili ludila. Iskazi poput On (Manoel) to nije video. On
je video samo prazno vi|enje, ili, Zapravo je Viktor video samo jedno. Da se moè videti, te prividne tautologije, sugeri{u da pogled o~evica moè biti li{en upravo najkonkretnijih, materijalno objektivnih ~injenica o doga|aju.
Na pomu}eno opaànje doga|aja moè tako|e uticati idiosinkrazija individue i ideolo{ki kontekst koji je okruùje. Utoliko }e razli~iti u~esnici istu stvar videti razli~ito. Viktor, u ~ijem svetu ne postoje konzerve koka-kole, vidi metalni krug otvara~a za konzerve
kao prsten. Manuel je na kraju isledni~kog dana za~u|en ~injenicom da svaki od njegovih drugova zajedni~ki doìvljene doga|aje druga~ije opaà i opisuje. Od povla~enja
razlike izme|u ozna~itelja i ozna~enog to nije velika novost. Ali, predo~avaju}i naizgled
nevidljive, ali dalekose`ne posledice ovog fenomena na polju istorije, Menase ga osvetljava iz nove perspektive. Roman posreduje da arheologiranje ~injenica ne vodi znanju
o predmetu prou~avanja, ve} otvara problem metodolo{ke obrade i interpretacije sakupljenog. Upravo onaj koji neposredno u~estvuje umesto ta~nog pogleda dobija more detalja, umesto razumevanja dobija arhiviranje, umesto spoznaje dobija informacije. Rekonstruisanje istine o doga|aju je te{ko, a njegov uspeh zavisi pre svega od talenta za
razumevanje i tuma~enje doga|aja.
Neta~an pogled uslovljen je i tre}im, ontolo{kim momentom koji svedoka istorije ~ini
nepouzdanim: izgubljenom mo}i neposrednog doìvljavanja u kojem bi doga|aj i
&'
doìvljeno bili isto. U romanu Zlatna vremena, napukli svet, Leo formuli{e moderno
stanje kao stanje rascepljenosti izme|u subjekta i objekta. Ni Leu, ni Manoelu, ni Viktoru, ne polazi za rukom da budu identi~ni sa vlastitim doìvljajem. Naknadno jedinstvo
mogu}e je u se}anju, ali samo u formi svesnog falsifikovanja pro{log doga|aja: u Prustovom tragu, Leo u se}anju doìvljava pro{la vremena kao zlatna vremena unutra{njeg jedinstva, svestan da gradi la` ~ije jedino opravdanje leì u istinitosti njegove potrebe za
naknadnom idealizacijom.
Razlog za svesno falsifikovanje pro{losti ne mora imati metafizi~ku podlogu: o~evidac
istorije moè lagati i usled pritiska okoline ili èlje da odgovori o~ekivanjima dru{tva.
Upe~atljiv primer je Manoelov otac koji od `rtve inkvizicije postaje `rtva jevrejskog kulta se}anja: on predstavlja pro{la stradanja uz gomilu izmi{ljenih detalja, dovode}i sebe i
publiku do suza. Na Manoelovo pitanje za{to izmi{lja, odgovara da mu druga~ije ne bi
verovali. Otac na dvostruki na~in mora da odgovori na o~ekivanja zajednice tako {to
}e se posvetiti kultu se}anja, uprkos sopstvene èlje da sve zaboravi, i tako {to }e doga|aje predstaviti onako kako zami{lja da bi zajednica èlela da ih ~uje. Ovaj aspekt romana veoma sna`no korespondira sa savremenim trenutkom u kome pravda, navodno
nezavisno od politi~kih interesa, treba da bude izvedena upravo na osnovu svedo~enja
savremenika, pri ~emu se sam status o~evica izjedna~uje sa objektivnim vi|enjem doga|aja, a mogu}nost hotimi~ne ili nehotimi~ne laì i mutnog pogleda stavlja u zagrade.
Druga~iju perspektivu na mogu}nost koliko-toliko ta~nog pogleda na pro{lost, otvara, me|utim, pri~a o Viktoru. Razgovor sa Hili ispresecan je njenim zamerkama da Viktor, prepri~avaju}i pro{lost, preteruje, ili u najmanju ruku u~itava svoje iskaze u iskaze
drugih ljudi. Iako se ovo delimi~no moè interpretirati kao rezultat alkoholizovanog stanja u kome se Viktor nalazi, junak vehementno odbacuje mogu}nost u~itavanja, uz argument da retrospektivni pogled na celinu, kakav je njegov, mo`da nije veran u odnosu
na detalje slike, ali jeste u odnosu na su{tinu njihovog smisla. No, mnogo vi{e od ovog
problemati~nog argumenta da razumevanje celine osigurava naknadnu ta~nost pogleda
koji ostaje na nivou lakonske konstatacije dva druga faktora daleko vi{e doprinose
utisku o mogu}nosti ta~nog retrospektivnog pogleda: snaga Viktorove ube|enosti u ispravnost njegovog pogleda na li~nu istoriju, a daleko vi{e od toga sama metoda pisanja
romana, poglavito istorijske pri~e o Manoelu, koja opisane pro{le doga|aje predstavlja
kao objektivnu istinu o doti~nom periodu.
Ukoliko pod ta~nim pogledom podrazumevamo pribliàvanje su{tini doga|aja koju
bi svi posmatra~i trebalo da vide na isti ili sli~an na~in, onda u svetu Menaseovog dela
ta~nog pogleda nema. No, kako je roman napisan sa pretenzijom ta~nog pogleda, onda
ovo pitanje ostaje, u tipi~no menaseovskom paradoksalnom duhu, ambivalentno i protivre~no.
'
VREME
Nikola Kajtez
POSTMODERNA, SAUÊSNIK
ZLOÎNA
Svako dosad poznato dru{tvo bilo je neprijateljski nastrojeno prema slobodi, uvek
spremno da, zarad spolja{njih interesa, negira ljudsku li~nost.
Danas vladaju}a zapadna teleologija povr{nog, analiti~kog racionaliteta nije izuzetak,
mada su mehanizmi za simulaciju slobode, za stvaranje iluzije otvorenosti dovedeni do
perfekcije.
Iz ideolo{kih razloga, odustajanje od univerzalne prirode racionalnosti, do kojeg je
do{lo u savremenoj filozofiji, umetnosti, pa i nauci, poku{ava se upotrebiti kao krunski
dokaz da se promiskuitetno{}u kapitalizam osloba|a metafizi~ke osnove, a samim tim i
svih negativno konotiraju}ih hipoteka i odgovornosti koje iz njih proizlaze. Hibridnost i
nestalnost se sa filozofsko-teorijskog prenose na dru{tveno-istorijsko polje, uz sve problemati~ne konsekvence takve zloupotrebe apstrakcija. Smisao ove la`ne transmisije je da
se pokaè kako nam nikakvi projekti razgradnje nisu potrebni, jer se, navodno, kapitalizam razgra|uje sm od sebe. Ovakav manevar je u najmanju ruku problemati~an, jer nije usmeren "za" (pluralitet, slobodu, nesputanost...) ve} "protiv" (ideje pravi~nosti, autenti~nosti, ljudskosti...).
Na neki na~in, postindustrijska/postmodernisti~ka infrastruktura sau~estvuje u vladaju}em ekonomskom (modernisti~kom) projektu, razvijaju}i se pod okriljem diskursa kapital-odnosa i njegovih preovla|uju}ih normi, uklju~uju}i se u ono {to ispituje i, naizgled
paradoksalno, zavise}i od onoga {to osporava.
Dodu{e, postmoderni duh nije samo stvar teku}e mode, pa ni legitimnost njegovog
prisustva nije tek stvar zasi}enosti filozofske scene ve} proizlazi iz ~injenice da je delom
i izraz duha svoga vremena. Naime, danas bi trebalo imati ogromnu sugestivnu mo} da
bi se jedan ogoljeni pragmatizam ubedio u valjanost bilo kakvog sinteti~kog koncepta.
Po Manfredu Franku, semanti~ka nekontrolisanost je posledica gubljenja mo}i argumentovanja, usled navodnog pomanjkanja prakse. Na àlost, na civilizacijskom planu, ova teza ne poga|a metu, jer semantika koja nastoji da se legitimi{e kao strategija mo}i i vladanja jo{ ni izbliza nije iscrpljena.
Poku{aj suspenzije racionalnosti kroz ideju disemijske beskona~nosti znakovno posredovanih interakcija i heterogenosti razli~itih semioti~kih sastojaka ne podrazumeva
odsustvo svakog ve} samo trajnog semanti~kog identiteta, {to je za ~oveka, kao bi}e koje uvek traga za upori{tem, pre sre}na okolnost nego razlog za zabrinutost. Razumevanje iskaza zna~i razumevanje ovog ili onog njegovog zna~enja, ovog ili onog oblika unutra{nje arhitekture (sintagma Mi{ela Fukoa) koja }e besmislene detalje pretvarati u smislene celine. ôveku nisu potrebna odredi{ta nego putokazi. Sloboda i lepr{avost izraza
ne zna~e da se legitimno moè bilo kada re}i bilo {ta. Takvu tezu podràvaju samo la-
'
komisleni i povr{ni posmatra~i, ili pak oni intelektualci koji ovo kukavi~ije jaje podme}u
kako bi zaba{urili osnovnu nameru establi{menta, za ~iji ra~un misle i pi{u: nastavak bestidne eksploatacije prirodnih i ljudskih resursa zarad trenutnih interesa zanemarljivog
dela ~ove~anstva i ja~anje bezo~ne dominacije nad ~ovekovim idejama i duhovnim potrebama.
Kapital nije tek okultni subjekt krize, a profit, eksploatacija i dominacija ne mogu se
neutralisati idejom o razgra|uju}im efektima delovanja koda jedne epohe koja se te{ko
moè nazvati postdijalekti~kom i postsvrhovitom.
Ideolozi diktata bogatih i mo}nih govore o slobodi, odgovornosti, solidarnosti, demokratiji, ljudskim pravima, a od Rolsa naovamo i o pravdi, toleranciji... Ipak, "podjednako
podeljena prava" sve vi{e prete da se pretvore u, kako bi rekao Anatol Frans, jednako
pravo svih da spavaju ispod mosta.
Kod onih koji, zaokupljeni povr{nim i direktnim pragmatizmom, uop{te nemaju tradicionalnu ideju slatkore~ivog diskursa apologije postoje}eg, stvari su nazvane pravim
imenom. Dòrd` Kenan, jedan od uticajnih ameri~kih planera, smatra da je krajnje vreme da se odustane od nejasnih i nerealnih ciljeva kao {to su ljudska prava, podizanje
ìvotnog standarda, demokratizacija, op{tesvetska dobrobit i sl., kako bismo se na miru
mogli pozabaviti konceptima ~iste mo}i, ~iji je cilj sigurnost vi{ih klasa i velikih kompanija. (Po mi{ljenju Herberta Kroulija, programi socijalne za{tite podsti~u "ose}anje zavisnosti" od dràve i produkuju lenjost.) Od Aristotelovog odre|enja politike kao zakonske
pravde koja proisti~e iz prirode zajedni{tva me|u ljudima tako nije ostao vi{e ni kamen
na kamenu.
Ovakva strategija po~iva isklju~ivo na apstraktnim principima, na pukom funkcionalisti~kom pragmatizmu koji ne poznaje nikakve organske, konkretne, li~ne veze bliskosti. Ljudi se emotivno vezuju isklju~ivo za neukorenjene apstrakcije, koje su apsorbovane maksimizacijom sopstvene koristi, naj~e{}e krajnje povr{nog tipa. Taj "socijaldemokratski liberalizam" koji, po mi{ljenju Alana Vulfa, sve manje insistira na socijalnoj za{titi
a sve vi{e na regulisanju moralnih obaveza, tradicionalne bliske li~ne veze i kvalitete
`rtvovao je na oltaru op{tosti koji personifikuju institucije: jedino prema njima moè se
imati poverenje.
Socijalna istorija i istorija ideja nedvosmisleno su pokazali da su dru{tva koja po~ivaju na ekonomskim pretpostavkama (u smislu tzv. ekonomskih zakona, trì{nog posredovanja u oblikovanju ljudskih vizija i sl.) novijeg datuma. Tradicionalne forme ìvota nisu,
na sre}u, ni danas potpuno uni{tene komercijalnim formama, a osloba|anje od neprikosnovene vladavine ekonomske paradigme u bliskoj budu}nosti }e se pokazati kao jedan od klju~nih uslova ~ovekovog opstanka.
Osobine individue danas se, dakle, svode na socijalne relacije koje pojedinac uspostavlja u svojim dru{tvenim interakcijama, ~ak na funkcije kao spolja{nje, povr{ne i vulgarno aproksimatizovane objektivacije takvih relacija.
Na{a imanentna i diskretna svojstva vezana su za ose}anja, nade, zdravlje, strahove,
motivacije, duhovno uìvanje, za emocionalno ispunjenje, èlje, naklonosti, motive,
strepnje, intimnosti, za ~e`nje i mr`nje, za vizije i smisao za prvobitno zna~enje. Ali, ona
sve vi{e ustupaju mesto bezli~nim institucionalizovanim simboli~kim oblicima, kodira-
'
nim i normiranim iskazima koji nemaju (ili bar ne moraju da imaju) ne~eg zajedni~kog
sa onim {to bi izvorno trebalo da izraàvaju, ~ak se ~esto pretvaraju u njihovu ogoljenu
suprotnost.
Standardizacija potreba i èlja, koja je postala socijalna du`nost i neka vrsta novog
kategori~kog imperativa Bodrijar }e re}i da je potro{nja izvestan dru{tveni rad ra|a
uniformnost kulture, umetnosti, odevanja, utilitarni moral, naturalisti~ku umetnost, glorifikaciju primenjene nauke, ekonomski determinizam i razne druge pragmatske redukcionizme. Zato gradovi, hoteli, aerodromi, filmovi, ko{ulje, frizure, seksualnost, ceremonije, jezici, pogled na svet re~ju, svekoliki vidljivi i nevidljivi ìvot postaju sve sli~niji i
to u najvulgarnijem i najpovr{nijem smislu re~i. Poku{ava se stvoriti bezobli~na i jednom
zauvek data totalitarna sinhronija.
Univerziteti i nau~ni instituti danas su hermeti~ni i dogmati~ni gotovo poput crkvenih koncila i sabora. Status unutar hijerarhije nau~ne zajednice ponajmanje zavisi od
autenti~nih intelektualnih, moralnih i dr. osobina, a ponajvi{e od kvaziformalnih kriterijuma koji se uglavnom zasnivaju na poslu{nosti, povr{nosti, neoriginalnosti, montiranoj etikeciji, lobiranju i sveop{toj materijalnoj i duhovnoj korumpiranosti. Ni{ta bolje
nije ni u ve}ini drugih kulturnih ustanova. Sve su manje-vi{e poprimile op{ti civilizacijski karakter banalizovanog, otu|enog i postvarenog falsifikovanja inicijalnih ljudskih
stremljenja. Ono {to bi trebalo da je svrha njihovog postojanja otvaranje prema novim mogu}nostima, transcendiranje inertnih struktura, demistifikacija simboli~kih tvorevina, ra{~injavanje i permanentna dekonstrukcija prirodnih i socijalnih entiteta, pobeda nad destruktivnim mo}ima stihije... vi{e nije ~ak ni u drugom planu ve} je gotovo potpuno nestalo i kao ideja, sa~uvano jo{ samo poput kazne za odgovorne, pametne i neve{te (samim tim "neadaptirane" i potencijalno socijalno kancerogene) ili
poput konzerviranog virusa, zaturene, pra{njave arhivske gra|e, a u najboljem slu~aju
nemu{tog izraza griè savesti kolektivno nesvesnog. S druge strane, ono {to bi u njima
trebalo da je efemerno, irelevantno, tradicijskim predrasudama oposredovano spolja{nja organizacija, sintakti~ki modeli, pragmati~ka pravila upotrebe, ideolo{ko-paradigmatske "podobnosti" postalo je ne samo najva`nije ve} i jedino va`no. Kulturolo{ke tvorevine, uklju~uju}i manje ili vi{e i one koje kolokvijalno nazivamo postmodernim, tako su sau~esnici svoje civilizacijske infrastrukture, otu|uju se od onoga ko
ih je proizveo i pretvaraju u stati~ne entitete, neprijateljski nastrojene prema ~ove~ijoj
slobodi. Sva znanja i ve{tine, sva iskustva i pravila, svi rituali i obi~aji, umetnosti, religije, filozofije, poetike..., institucionalno opredme}eni i preko svake mere kvantifikovani u sumnjive bezli~ne vrednosti okre}u se protiv nezavisnosti i stvaralaca i konzumenata izvornih duhovnih kreacija. Tako se kultura pretvara u ideologiju eksplicitne ili
implicitne legitimacije tehnolo{ke racionalnosti.
Homogenizacija kultura je jedan od najopasnijih oblika nasilja nad duhom, jer sistem
nivelacija apsorbovanjem razlika vulgarno hipertrofira aproksimacije i banalizuje suptilnosti.
Vladaju}i standardi vremenom su eliminisali konkurenciju, tj. sve alternative dru{tvu
tehnolo{kog progresa, ~ime je kreativno suo~avanje sa budu}no{}u ozbiljno problematizovano.
'!
Trì{ta reaguju samo na poruke koje su kodirane u jeziku cena. Malo je poznato da
je ameri~ki predsednik Linkoln Houmstedskim aktom iz 1862. godine poku{ao da stvori temelje za ostvarenje ideala dru{tva srednje klase u kojem bi, bez balasta eksploatacije i profitnog na~ina ìvota, u atmosferi sitnih vlasnika i jedinstva fizi~kog i mentalnog rada, dru{tvena mobilnost trebalo da postane su{tinska odlika "besklasnog dru{tva". (Orest
Braunson je ~ak tvrdio da je nasle|enu svojinu nemogu}e pomiriti sa demokratijom.)
Dèjms Brajant Konand sa Harvarda je tridesetih godina XIX veka dèfersonovskoj demokratiji kao "aristokratiji bogatstva" poku{ao da pretpostavi "aristokratiju talenta". Mada
je njegova ideja implicirala rigoroznu hijerarhiju dru{tvenog statusa i mesto na dnu rezervisano za manuelne radnike, nosiocima finansijske i politi~ke mo}i se pokazala neprihvatljivom zbog poku{aja da obezbedi cirkulaciju elita. Tako ve} do kraja XIX veka od
svega ovoga nije ostalo ni{ta, jer se dru{tvo klasno izdiferenciralo do neslu}enih razmera, a "aristokratija bogatstva" odnela je kona~nu pobedu: po pravilu su bogati, sa talentom ili bez njega, dolazili do izraàja, a ostali samo u onoj meri u kojoj je to bilo neophodno s obzirom na izvesnu potrebu dru{tva za talentima, koji su po normalnoj raspodeli zastupljeni u svim staleìma. Sve ovo nije dovodilo do bitne promene odnosa snaga. Time je nestajala klasna mobilnost kao op{ta paradigma dru{tva, a stroge klasne segregacije postajale su osnov za ne~uvenu plja~ku, kojoj je mogla da parira samo eksploatacija u vreme prvobitne akumulacije kapitala.
Sociolog Rihard Minh smatra da je obuzdavanje stihije trì{ta i briga za spolja{nje
efekte koje ono proizvodi jedini na~in za spre~avanje iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa, masovnog kulturnog otu|enja i socijalnih erupcija.
Kristofer La{ nalazi da je koncentracija kapitala stvorila korporativnu mo}, profesionalizaciju znanja koja od obi~nih ljudi ne o~ekuje da participiraju u dru{tvenom ìvotu i izolaciju elita u kojoj politi~ke ideologije gube vezu sa interesima obi~nih gra|ana. Kapitalizam od nas traì da svaku aktivnost pretvorimo u priliku za biznis, da se isplati, da krajnji
saldo bude dobar. @eral Berto duhovito je su{tinu ove strategije izrazio slede}im kategori~kim imperativom: "sve {to se moè napraviti mora biti napravljeno a zatim prodato".
Novac univerzalno merilo vrednosti nije samo apsorbovao ve} uni{tio sve druge
vrednosti. Intencije i motivi svih dru{tvenih akcija su u o~uvanju status quo-a, klasne segregacije i ekonomske produktivnosti, a ne u izgradnji humane i demokratske atmosfere. Tradicionalna proizvodnja usmerena na lepotu i ume{nost zamenjena je racionalnom
proizvodnjom usmerenom na dobit, upotrebna vrednost zamenjena je prometnom
vredno{}u, intimnost korisno{}u, radost ìvljenja nagomilavanjem bogatstava.
Pored toga, treba imati u vidu da zvani~ni podaci o ekonomskom rastu ~esto dobijaju grotesknu notu, jer nisu izraz realnog pobolj{anja standarda ve} iskrivljene slike ekonomske stvarnosti, koja pokazuje svu apsurdnost postoje}ih kriterijuma rasta. Prou~avaju}i epistemolo{ke osnove ekonomije, Ser` Latu{ je, na primer, ilustrativno pokazao da
se pove}ana potro{nja goriva usled zastoja u saobra}aju i ranije nezamislivih putnih razdaljina izme|u ku}e i radnog mesta oficijelno prevodi u pove}anje potro{nje transporta,
a samim tim i u porast ìvotnog standarda i krucijalni dokaz "razvoja". Ovakva predstava
o nacionalnim ra~unima je specifi~no zapadno tuma~enje stvarnosti, koje mnoge va`ne
ali nemerljive i/ili potcenjene elemente ne uzima u obzir. U te elemente spadaju nepro-
'"
fesionalizovana aktivnost, dru{tvena i li~na sigurnost, dokolica, ~ast, autonomnost, odsustvo formalnih instrukcija, striktnih "tajminga" i poslovnih tenzija, ljubav, prijateljstvo, solidarnost, igra, saose}anje, osmi{ljeno slobodno vreme i mnogi drugi.
Vrednosti koje ne prolaze kroz filter kvantifikovanja prakti~no i ne postoje. U praksi
je potpuno obesmi{ljena negda{nja izreka da su najbolje stvari u ìvotu besplatne. Sre}a
i zadovoljstvo nemaju mesta u bruto-nacionalnom proizvodu, tom svetom kriterijumu
uspeha u ìvotu.
Jedan od najve}ih ameri~kih filozofa Dòn Djui smatra da je u zapadnim zemljama demokratija u senci velikog biznisa koji vlada svekolikim ìvotom, kontroli{u}i sredstva za proizvodnju, trgovinu, publicitet, transport i komunikaciju, {tampu i ostala sredstva javnog informisanja, publiciteta i propagande. Ovu prevlast biznisa nad ostalim segmentima ìvota
harvardski sociolog Danijel Bel neta~no i neopravdano naziva krajem ideologije. Naime,
upravo je biznis postao ideologija, i to mo}nija i perfidnija od ma koje prethodne.
Indoktrinacija redukuje ljudske ideje i aspiracije na pasivne i inertne konstrukcije pogodne za manipulaciju. U tom smislu }e Bodrijar lucidno sva "osloba|anja" nazvati samo
prelaznim stepenima koji vode sveop{tem kupleraju kapitala, jednom simboli~kom nasilju kao najprefriganijem obliku dru{tvene dominacije.
Tako je politi~ka paradigma na{eg vremena strategija putem koje relativno mali broj
ljudi u najve}oj mogu}oj meri kontroli{e dru{tveni ìvot u cilju maksimalnog pove}anja
li~nog profita. Da bi se to ostvarilo, potrebno je stalno kresati poreze za bogata{e i fondove za za{titu ~ovekove okoline, razoriti dràvne ustanove obrazovanja i socijalne pomo}i. Re~ju, nu`no je pove}avati socijalne razlike. Glavne arhitekte neoliberalizma su
korporatne elite, koje poseduju sredstva za dominaciju ekonomska, vojna, policijska,
politi~ka i medijska. Na nadnacionalnom i globalnom planu, korporatna elita preuzima
kontrolu nad ekonomskom, ekolo{kom, socijalnom i kulturnom sferom ìvota. Korporativni oblici ekonomskog preduzetni{tva su bez bilo kakvog identiteta, me|usobno se ne
razlikuju, dok se u odnosu na ma {ta drugo prepoznaju po nepojmljivom bogatstvu,
mo}i i po nezasitoj i bezumnoj gladi za profitima po svaku cenu.
Feliks Gatari je konstatovao da se ideolo{ki i strate{ki ciljevi zapadnih vlastodràca danas sastoje u kontrolisanju i disciplinovanju pojedinaca i socijalnih grupa. Moglo bi se
dodati: i dràva, naroda, rasa, pa i ~itavih kultura, civilizacija i kontinenata.
Etabliraju}i se u {iri dru{tveni milje, postmoderna kultura je postajala sastavni deo
ovakvog procesa, specifi~an izraz zapadne vojne, ekonomske, politi~ke i ideolo{ke dominacije, svestan ili nesvestan sau~esnik vladaju}e paradigme, {to je logi~na posledica
~injenice da smo jo{ uvek unutar istorije, unutar kapitalizma, unutar eksploatacije. Po ko
zna koji put se pokazalo da u idejama koje prerastu u strategije uvek ima ne~eg tu|eg,
porobljavaju}eg, neosetljivog, {to ~estim zloupotrebama i instrumentalizacijama problematizuje njihove izvorne inicijacije: hri{}ani su svojim delovanjem, u tesnoj saradnji sa
drugim vanhri{}anskim svetovnim pokretima i doktrinama, raspinjali Hrista; komunisti su
degradirali i deplasirali ideje socijalne jednakosti i socijalne pravde; demokrate su kompromitovale ideju narodne volje... Lepr{avost sau~estvuje u tradicionalnim projektima,
odvla~e}i pa`nju od prikrivenog nasilja. Ovo se najo~iglednije vidi u fenomenima kao
{to su hipi-pokret, rok-kultura, seksualna revolucija, dirigovana ekspanzija instrumentali-
'#
zovane i institucionalizovane ekolo{ke svesti, pa donekle i u sindikatima kao konvencionalnijem i starijem fenomenu. Mada nije puka apologija postoje}eg dru{tva, pomenuta lepr{avost se izraàva iz ugla njegovih preovla|uju}ih normi.
Svojevremeno su Tokvil, Smit i Dèferson upozoravali na opasnosti od permanentne
nejednakosti uslova, ni ne slute}i da }e povla{}eni slojevi onoga {to danas ~ini korporatnu elitu i finansijsku oligarhiju, a {to se nekada nazivalo industrijskom aristokratijom, do
te mere dovesti u pitanje temelje liberalne tradicije epohe prosve}enosti.
Demokratija se pretvara u licemeran poku{aj legitimisanja nasilja. U potrazi za investicionim mogu}nostima i {pekulativnim dobicima, optere}en i pritisnut od strane funkcionalne zaokruènosti pojedinih nacionalnih trì{ta koja donekle vode ra~una o socijalnim, ekolo{kim i dr. standardima, kapital odlazi na druga mesta. U nemogu}nosti da ga
zadrè ili predvide duìnu njegovog boravka u vlastitim okvirima, dràve gube su{tinski
temelj svoje legitimacije. Bez obaveza prema bilo kome i bilo ~emu, kapital je sve manje spreman na samoumanjivanje u korist bilo kakvih socijalnih programa. Tako tradicionalna dràva sve vi{e postaje preduzima~ka dràva (entrepreneurial state), prepu{taju}i
svoje gra|ane svim negativnim posledicama globalizacije, {to vodi pove}anoj socijalnoj
segregaciji i eroziji ~ak i vrlo oskudnih tradicionalnih moralnih standarda. Tako se potvr|uje stanovi{te sofiste Trasimaha: pravednost nije ni{ta drugo do korist ja~eg. Tendenciju stvaranja izopa~enih nadnacionalnih ekvivalenata nacionalnim standardima, tj. nemogu}nost da se demokratske procedure i aran`mani primene u nadnacionalnom ambijentu, Volfgang [trek naziva opadaju}om kupovnom mo}i glasa~kih listi}a.
Profesor politi~kih nauka na Itonu i direktor Olin instituta za strate{ke studije na
Harvardu Semjuel Hantington je tvrdio da demokratske institucije nisu u stanju da odgovore na nove izazove koji su rezultat sofistikovane tehnologije. Hans Morgentau, vode}a figura tzv. realisti~ke {kole politi~kih nauka, smatra da u politi~koj teoriji treba ignorisati istorijsku faktografiju, jer je ona irelevantna za stvarne istine. Drugim re~ima,
~injenice treba uskla|ivati sa doktrinom, a ne obratno. (Setimo se Hegela!)
Frensis Fukujama nas ube|uje da je buròaska racionalnost zapadnih demokratija odnela kona~nu pobedu nad emotivnom dimenzijom ~oveka i da je time, navodno, prvi
put u istoriji omogu}eno funkcionisanje takvih mehanizama koji }e uvek i na svim nivoima spre~avati potencijalnu ekspanziju bilo ~ijih bolesnih ambicija, koji ne}e dozvoliti da
iracionalne sile pojedinaca ugroze ìvote, slobodu i dostojanstvo drugih ljudi. Koliko je
ova teza pogre{na, valjda najbolje pokazuje upravo dana{nje vreme, izoloèno u istoriji
nezabeleènoj vrsti genocida stihijskih sila koje, metafori~ki ili bukvalno kako se kome
svi|a dolaze sa vrata samog pakla.
Fukujamina teorija o kraju istorije predstavlja tipi~an primer apologije status quo-a.
Prvo, vrlo je te{ko govoriti o dovr{enom individualizmu zapadnog tipa i o demodiranosti metafore o gospodaru i slugi. Nema Carstva boìjeg na zemlji, nema hilijasti~kog,
transcendentnog jemstva za dobro, unutra{nje protivre~nosti Istorije ni izdaleka nisu prevazi|ene. Drugo, nosioci ekonomske i politi~ke mo}i nikada ne}e odustati od represija
i manipulacija, jer je to najsigurniji i ~ak jedini mogu}i na~in da zadrè privilegovane pozicije. Liberalne demokratije zapadnog tipa danas su suo~ene sa toliko unutra{njih problema i kontradikcija kada je u pitanju ostvarivanje ciljeva koje su same proklamovale
'$
VREME
da ~ak ni u sada{njem istorijskom trenutku ne mogu biti legitimisane kao obavezan uzor
za ostatak sveta, a da o nekom univerzalnom uzoru za sva vremena i ne govorimo. Tre}e,
~ak i kada bi se ostvarili svi proklamovani liberalno-demokratski ciljevi, to ne bi zna~ilo
kraj perspektiva ve} autenti~nije otvaranje prema svim perspektivama.
Tako su krajnje problemati~no projektovani problemi i ciljevi jednog vremena, pa ~ak
i uè, jedne sredine, kao korpus najvi{ih mogu}nih problema i ciljeva. Time su samo jo{
jednom na povr{inu isplivale sve unutra{nje ideolo{ke predrasude liberalne paradigme.
***
Povesnom praksom ~ovek stvara svoju rodnu prirodu. Praksu ~ine komunikacija (koja oblikuje konsenzus) i ekspresija (vlastitih mogu}nosti), ali po prirodnoj inerciji stvari,
odlikuje je i objektivacija, {to postmoderno mi{ljenje ~esto zaboravlja, naivno ili zlonamerno (kako kad) se implementiraju}i u institucionalizovane kodove, omogu}avaju}i tako korporativnoj eliti da se legitimi{e kao subjekt otvorenog i slobodnog dru{tva. Puka
efikasnost, racionalnost i funkcionalnost u istraìvanju dru{tvenog ìvota tako|e obi~no
imaju za cilj da prikriju razne vidove represije i dominacije putem dru{tvenih institucija.
(Jo{ je Veber s pravom tvrdio da svaka vlast nastoji da prona|e argumente za samoopravdanje.) Sistem normi, institucija i simboli~kih sadràja koji tvore kulturu daleko je vi{e
stvar vrednosti-~injenica (instrumentalizacija, ideologizacija, opredme}enje, zavisnost,
pot~injenost datom, sociocentri~ko prilago|avanje pojedinca dru{tvu) nego vrednostiprojekcija (osloba|anje, samoodre|enje, samoostvarenje, samoosve{tenje, antropocentri~ki razvoj personalnih potencija, stvarala~kih dispozicija kao samociljeva).
Ljudske kreacije imaju bezbroj mogu}ih smislova, a pojedinac istovremeno saznaje i
stvara njihov sadràj. U njima postoji op{teljudski segment jezik, izraz individualnog iskustva stil i izraz duha vremena pismo. U ravni umetnosti, Rolan Bart je u pravu kada tvrdi da se zna~enja danas proizvode tek putem korespondencije sa konzumentima.
U tom smislu, odsustvo izvornih poruka i projekcija nazva}e ~ak nultim stepenom pisma.
Ali, u ravni totaliteta dru{tvenih odnosa, daleko od toga da je zna~enje jezi~kih simbola
redukovano na sintakti~ko.
Umetnost i igra ne mogu prevazi}i ideolo{ku dimenziju dru{tvenih odnosa iz bar dva
razloga. Prvo, ovi oblici stvarala{tva, kao deo {ireg socijalnog miljea, ne mogu do kraja
izma}i instrumentalizaciji, jer ili bivaju potkupljeni od strane nosilaca dru{tvene mo}i, ili
im se raznim socijalnim posredovanjima nesvesno pot~injavaju, udaljavaju}i se od svojih izvornih inicijacija. Drugo, njihova socijalna delotvornost je krajnje skromnih potencijala i ostaje u okvirima bekstva od stvarnosti, parcijalne, naivne, romanti~arske, apstraktno-kontemplativne i transcendentne kritike datog. Filozofska igra, kao neka vrsta
samoreflektuju}eg umetni~ko-imaginarnog anga`mana, kao jedna, da se posluìm Kantovim terminom, oslabljena transcendentalna imaginacija, moè oti}i korak napred u
transcendiranju objektiviranih fenomena.
Korak, ali ne i dva. Jer, dok "nulti stepen pisma" zna~i predaju pred datim ropstvom, dva
koraka napred, koja bi podrazumevala pisanje novih, gotovih recepata za popravljanje sveta, vodila bi novim indoktrinacijama, manipulacijama, netrpeljivostima i isklju~ivostima, novim oblicima neslobode. Stoga, za mnogim tradicionalnim vrednostima ne treba àliti.
'%
U virtuelnoj realnosti, u nesupstancijalnoj ekonomiji, Zapad ìvi svoju r|avu beskona~nost kao parazit planete Zemlje i Tre}eg sveta, u koji je danas uklju~en i negda{nji Drugi
svet. Mera upotrebljivosti srazmerna je brzini konzumacije (zamenljivosti). Od pli{anog sveta modela, bez krvi, bez stvarnosti, bez ìvota, ni{ta se drugo nije moglo o~ekivati. Jedino {to
danas pouzdano proizvodi jesu otrovi, otpadi, buka, smrad, pokolji, torture, do idiotluka
sprovedena podela rada, ekolo{ka zaga|enja, eksploatacija, nasilje i svekolika destrukcija.
Protiv ovog kancera prirode i dru{tva postmoderna je s pravom digla glas na kulturolo{kom
planu, ali je civilizacijski plan potpuno zanemarila, {to je i teorijski i moralno neoprostivo.
Krajnje eksponirana uzbu|enost i zainteresovanost za novo, druga~ije, nije i{la u dubinu ve} u {irinu, u ekstazu prolaznosti, u op{ti, frontalni napad na duh, u karikirane strasti
estetskih igara koje sa iskonskim ~ovekovim nagonom za lepim nemaju ni~eg zajedni~kog,
manifestuju}i se dovr{enim individualizmom: duboki, ali povla{}eni zdenac kojeg je samo
valjalo razvlastiti zamenjen je nepreglednom kaljugom. Dekorisana stvarnost dodatno je
prikrila svoju àlosnu prirodu. "Buntovnici sa razlogom" time su izgubili jasno oblikovanog,
postojanog i definisanog neprijatelja. S druge strane, mesto nikada do kraja ostvarenog ideala sistemati~nosti u traganju za postojano{}u zauzela je sistematska nepostojanost, koja istrajava jedino u zlo~inu; ona, dodu{e, mora da krije svoju sistematiku, kako je "buntovnici
bez razloga" ne bi prozreli i prezreli. Ipak, ove kulise nije naro~ito te{ko postaviti, jer je pomenuta {irina obi~no u obrnutoj srazmeri sa stepenom lucidnosti.
Kao mogu}e pozitivno na~elo socijalne obnove, "ljudska prava" morala bi se zasnivati na jednom integralnom pojmu ~oveka, a ne na krajnje redukcionisti~kom "individualizmu" koji ljudsko stvorenje posmatra samo kao "apstraktnu individualnost", razumsko
bi}e bez ikakvog pozitivnog sadràja. Sasvim je jasno da ovo razmi{ljanje poga|a pre
svega liberalizam, koji toliko insistira na ideologiji ljudskih prava.
Uostalom, kad ~ovek ostane bez prava na ìvot, svaka pri~a o ljudskim pravima postaje bespredmetna. Rukovo|en pre svega bezumnim bahanalijama, sakrivenim iza spleta licemernih puritanskih hipokrizija dramske ljubaznosti, neiskrene korektnosti, la`ne
jednakosti, ma{tovito upakovanih podilaènja ~ovek je ukrao ili u najmanju ruku pozajmio predujmljeno vreme koje, sva je prilika, ne}e uspeti da vrati. Poslednji je ~as da
se sabere, otrezni od "uspeha" koje je postigao i da prione na jedan radikalno druga~iji
posao od svih na koje je navikao. U protivnom, kosmi~ka osveta koja mu se sprema
moè biti brza, nemilosrdna i apsolutna.
Patosom stvarala~kog ~ina kao dubinskim i li~nosnim aspektom teurgije, `rtvovanjem
egoizma radi spasenja individualnosti donekle je mogu}e parirati inercijaciji materijalnog
sveta, mada ga je nemogu}e do kraja istinski oduhotvoriti, osmisliti i u celosti preobraziti.
Preko ideolo{kih, instrumentalnih vrednosti, u koje, u krajnjoj instanci, ~esto spadaju i tradicionalne "emancipatorske vrednosti", ali i parcijalna i zlonamerna kritika tih istih vrednosti, izraàva se ono {to je poèljno za dato dru{tvo, a potiskuju autonomne vrednosti usmerene na osloba|anje pojedinca od spolja{njih determinacija, na transcendiranje i dekonstrukciju datog. Uvideti da stvari ovako stoje zna~i napraviti korak u pravom smeru, ka prevazilaènju lo{ih i ~uvanju dobrih strana divergentnosti duhovnih tvorevina.
odlomak
'&
ILUMINACIJE
Mir~a Elijade
RAT I MOJIH DEVET GODINA

Ku}a u ulici Melodije broj 1 bila je sru{ena oko 193435. i na njenom mestu uzdizala se masivna zgrada sa {est spratova. Ku}a i ba{ta izlazile su na tri ulice: Melodije,
Domnicei i Kalara{. Glavni ulaz bio je sa ulice Melodije. Ulazilo se poplo~anom stazom.
Sa desne strane pruàla se ba{ta, sa leve strane novo krilo ku}e u koje se ulazilo preko nekoliko kamenih stepenika, za{ti}enih staklenom nadstre{nicom, koja je li~ila na staklenu lepezu. Ali, tamo su ulazili samo gosti, a za vreme rata razme{teni austrougarski
oficiri. Nakon rata, stanari. Mi, kao i cela porodica i prijatelji, ulazili smo drugim stepeni{tem koje je vodilo u hodnik. U ovom hodniku su, sa leve strane, bili kupatilo, kuhinja, sobica koja je kasnije postala spava}a soba na{ih roditelja i trpezarija. Ova poslednja prostorija bila je deo novog krila u kome se nalazio veliki salon, kancelarija, gostinjska soba i dve velike spava}e sobe. Sa desne strane hodnika, otvarala su se vrata koja su
vodila u jedan odvojeni stan, koji se sastojao od velike ~etvrtaste sobe i kupatila. Tu je
stanovao ujak Mitake.
Ostala dva krila ku}e obrazovala su prav ugao, a izme|u tih delova, bila je ba{ta, neobi~no velika za ~etvrt u kojoj se nalazila nekoliko stotina metara dalje od statue Roseti. Bila je okruèna kratkim betonskim zidom iz kojeg se uzdizala gvozdena ograda u obliku lanca. @bunovi ljiljana, visoki i gusti poput kro{nje, bili su u najudaljenijem delu
ba{te, tamo gde se ulica Melodije, poput buketa, spajala sa ulicom Domnicei. Zaklonjena zavesom, tu se nalazila klupa, a pored, gvozdene stolice i sto.
Kada smo se uselili u ulicu Melodije, radovi jo{ nisu bili dovr{eni. U sobama u novom delu krila trebalo je oslikati zidove, a u trpezariji se menjao parket. Kada sam se
vra}ao iz {kole, uvek sam otkrivao ne{to novo: sasvim druga soba, jer je bila sveè
okre~ena, novi tek istovareni name{taj, prazne kutije i kutijice na stazi koje je trebalo
spustiti u podrum. Imali smo dva podruma. Jedan se nalazio ispod starog krila zgrade.
Bio je dubok, a na podu se nalazio pesak. Bio je podeljen na nekoliko prostorija. U prve dve nalazila su se drva, ugalj, fla{e sa vinom i zimnica. U dnu je postojala jo{ jedna
prostorija u kojoj su sve}e kratko treptale, a potom se gasile podrum pun misterija i
pretnji, koji sam u potpunosti istraìo tek mnogo godina kasnije.
Drugi podrum je bio podeljen na dva dela; ve}i deo bio je pretvoren u suteren. U
dnu se nalazila jedna soba sa betonskim podom, koja je bila prostorija za pralju, a koju
sam ja kasnije pretvorio u laboratoriju. Tamo se nalazila i jedna velika pocinkovana kada, u kojoj je bilo samo hladne vode. Tokom poslednjih godina gimnazije, u letnjim popodnevima, kada se na mansardi nije moglo izdràti zbog vru}ine pa ~ak i da je ~ovek
potpuno razodeven, silazili smo tamo i ja sam uranjao u tu ledenu vodu. Bilo je to kao
da sam se bacio u neko jezero iz planinske pe}ine.
Slabo se se}am sobe u kojoj sam spavao skoro dve godine, pre nego {to smo se preselili na mansardu. Bila je to jedna od velikih svetlih prostorija sa prozorima ka ulici Ka-
''
lara{, u kojoj je posle stanovao jedan oficir austrijske vojske iz Bukovine. Se}am se samo
mirisa sveèg kre~a i jakog sunca koje nas je izjutra budilo.
Tada sam krenuo u drugi razred osnovne {kole. [kola se nalazila u ulici Mantuleasa.
Bila je to velika, ~vrsta zgrada okruèna kestenjem i sa {irokim dvori{tem pozadi, gde
smo se igrali za vreme odmora. Direktor je imao sina koji je imao grbu na le|ima. Bio je
student medicine, koga smo ~esto sretali usput. On je prvi primetio da sam kratkovid, pa
je poku{ao da me nau~i kako da ~itam, a da ne zamaram o~i. I dalje sam ~itao sve {to
mi je dolazilo pod ruku, jer mi je tatina biblioteka bila zabranjena. Ali, neprimetno me
je napustila strast za ~itanjem. Imao sam toliko drugog posla. Ispred ku}e je prolazio
tramvaj koji su vukli konji. Dolazio je od statue Roseti i ba{ je pred na{om ku}om usporavao da bi krenuo ulicom Kalara{. Zajedno sa Nikuom, a kasnije jo{ sa nekolicinom prijatelja i mojih vr{njaka, mirno smo ga ~ekali pred kapijom, prave}i se da razgovaramo.
Ali ~im bi tramvaj skretao za ugao, jurili smo za njim i ka~ili se, kriju}i se da nas ne vidi
kondukter. Uvek smo vodili ra~una o tome da budemo gologlavi, da nam kondukter ne
bi slu~ajno oduzeo kape.
Godinama me je ova igra odu{evljavala. Postao sam pravi majstor i ve} sam po~eo
da u~im kako da se oka~im iz hoda, ~ak i za elektri~ni tramvaj broj ~etrnaest. Vozio sam
se tako oka~en od statue Roseti do Bratianua i nazad. Ponekad bi me kondukter uhvatio i povukao za u{i, ali ja sam sa ponosom prihvatao ovaj rizik. Samo sam se jednom
osetio krivim i poniènim. Bilo je to jednom prilikom kada se mama vratila ku}i tu`na i
utu~ena i kada nam je rekla: Pored mene su, u tramvaju, bila dva gospodina i kada su
vas videli, jedan od njih je rekao: Evo kapetanovih propalica! Kakva sramota, dodala
je ona uzdi{u}i.
Ovo se dogodilo kasnije, kada je tata sa regimentom oti{ao u Moldaviju. Se}am se
koliko sam bio uzbu|en. Voleo bih da sam doìveo bilo koju drugu kaznu. Ali nekoliko
dana nakon toga, zaboravio sam na to i vratio se svojoj omiljenoj igri.
Za te dve godine, koliko je tata bio sa nama u Bukure{tu, imao je vremena da otkrije da, pored talenta za klavir koji je smatrao izuzetnim imam neuporedivo dobar glas.
Stalno mi je donosio romanse, dojne1 i arije iz opereta koje sam u~io da pevam uz pratnju klavira, koji sam tako|e ja svirao. Ube|en u moj sopran, tata je odlu~io da bi trebalo da po~nem da poha|am ~asove pevanja. Ne znam kod kog profesora je oti{ao, ali vratio se ku}i poti{ten. Maestro ga je savetovao da bi trebalo da sa~eka dok mutiram, pa da
se potom vrati i dovede i mene kada budem imao {esnaest-sedamnaest godina.
Tih godina, tata je voleo da misli, a ponekad sam to mislio i ja, da }u postati veliki pijanista. Trudio se da ve`bam najmanje sat-dva dnevno, ra~unaju}i da tako lako mogu postati virtuoz. U stvari, moj talenat je bio prili~no skroman. Kao {to sam kasnije shvatio,
imao sam izuzetan sluh (~uo bih fal{ notu ~ak i u orkestru gimnazije Spiru Harlet, koji je brojao pedeset ~lanova), a imao sam izraèn senzibilitet i mnogo ma{te. Ali, ono {to
mi je u potpunosti nedostajalo, bila je memorija. Ponavljao sam deset, petnaest puta jednu jednostavnu melodiju, a ipak nisam bio u stanju da je zapamtim bez gre{ke. Mo`da
jo{ i gore, nikada nisam uspeo da steknem tehniku pravog pijaniste. Nisam imao dovolj1 Doina rumunska narodna elegi~na pesma, u kojoj su izraèna ose}anja tuge, sete, ~e`nje, ljubavi.

no strpljenja i skra}ivao sam {to sam vi{e mogao vreme odre|eno za ve`banje skala. U
trenutku kada sam nau~io da sviram Betovenove sonate, po~eo sam da tuma~im Rahmanjinove koncerte, i tada sam usvojio obi~aj da satima ostajem za klavirom i da improvizujem varijante na svaku Rahmanjinovu melodiju.
Kada sam stigao dotle da sam mogao od po~etka do kraja da odsviram Rahmanjinove koncerte, znao sam da nikada ne}u biti dobar pijanista, ali suvi{e sam voleo muziku
da bih odustao od tih nekoliko sati dnevno koje sam provodio za klavirom. To je bilo nekoliko godina kasnije kada sam bio u gimnaziji Spiru Harlet i kada sam bio deo gimnazijskih proslava, {tavi{e, odsvirao sam jedan koncert zajedno sa Nikuom. Mislim da je
taj koncert bio poslednji tatin autoritarni momenat. To je bilo nakon njegovog povratka
iz Moldavije. Imao sam profesora klavira koji je u velikoj meri bio plemenit, a koga je
ubedio tatin entuzijazam. On je prihvatio da me pripremi za jedan javni nastup. Tata je
zakupio salu na bulevaru Akademije, {tampao je plakate i po{to je bio u penziji i po{to
je imao mnogo slobodnog vremena, sam se angaòvao oko distribuisanja ulaznica. Mislim da su ve}inu ulaznica kupili ro|aci, prijatelji i njegovi biv{i drugovi oficiri. Posle podne, pred koncert, sala je ipak bila poluprazna. U prvom delu koncerta, odsvirao sam nekoliko komada zajedno sa Nikuom i Pateti~nu sonatu. Odsvirao sam je mnogo gore
nego {to sam je svirao kod ku}e i to me je obeshrabrilo. Drugi deo koncerta je zapravo
bio grozan. Bilo me je sramota. A ipak, pojavilo se nekoliko ~lanaka u kojima se govorilo o talentu koji obe}ava.
Kasnije, za vreme studija, ose}ao sam da su sati koje sam posvetio klaviru izgubljeni
za studije. Tada sam proìvljavao grozni~av period preterivanja i vi{e nisam znao na koji na~in da prona|em slobodno vreme (spavao sam samo nekoliko sati dnevno). A sa
druge strane, ose}ao sam da se previ{e tro{im i bojao sam se da bi ovo mahnito preterivanje moglo biti fatalno po mene. Tada sam odlu~io da odustanem od klavira. U po~etku mi je bilo te{ko. Silazio sam sa mansarde, odlazio u salon i vrteo se oko klavira. Ponekad sam podizao poklopac i odsvirao nekoliko kompozicija. Vremenom sam po~eo
da se navikavam, naro~ito po{to sam veoma brzo nakon toga otputovao na tri meseca u
Italiju. Ali, 192930, u Kalkuti, vi{e nisam mogao da se suzdrìm. U pansionu gospo|e
Peris, koja je ìvela u ulici Ripon, nalazio se klavir i ~im sam ga video, stao sam pored
njega i svirao nekoliko sati sve kompozicije kojih sam se mogao setiti i koje sam jo{ uvek
mogao, nakon tri, ~etiri meseca od skoro potpunog prekida, da improvizujem. Posle sam
pisao ku}i da mi po{alju partiture mojih omiljenih komada. To su bili poslednji otkucaji
mog poziva pijaniste.
*
Voleo sam da idem u {kolu Mantuleasa. Tamo sam u~io o svim stvarima koje sam ve}
poznavao, jer sam, nedelju dana nakon {to je po~ela {kola, ve} pro~itao sve ud`benike.
Ali u jesen 1916. stvari su se po~ele razvijati u drugom pravcu. Trebalo je da krenem u
~etvrti razred osnovne {kole i, pre nego {to je po~ela {kola, Rumunija je u{la u rat. Kao
i sav ostali svet, obeleàvao sam na karti trobojnim zastavicama napredovanje rumunskih trupa u Erdelju. Moji ujaci bili su mobilisani, ali osim najmla|eg, svi su ostali bili u
Bukure{tu. Zatim sam saznao i za katastrofu iz Turtukaija. Kod nas je tada stanovala na{a

prijateljica iz êrnavoda, koja je izgubila muà, penzionisanog pukovnika. Njen sin, mladi potpukovnik bio je u garnizonu u Turtukaiju. Jednog dana, stigla joj je vest da je mrtav. Ne se}am se vi{e kako je reagovala. Ostala je kod nas jo{ nekoliko nedelja, a potom
se preselila u drugi deo Bukure{ta, ali je ~esto dolazila da nas vidi i tada bi nastavljala da
govori o svom sinu, potporu~niku. Govorila je: Sada bi napunio dvadeset i ~etiri godine, sada bi uzeo godi{nji odmor, sada bi na{ao devojku, sada bi se verio, a sada bi bio unapre|en u poru~nika
No}u bih ~uo vodnika kako na ulici vi~e: Ugasi svetlo! Potom su, jedne no}i,
po~ela da zvone zvona sa Mitropolije, a ubrzo sam ~uo artiljerijsku paljbu. Dolazio je cepelin. Nastavljao je da dolazi svake no}i. Lenjo je plovio iznad prestonice, bacio bi nekoliko bombi, a zatim bi nestajao u pravcu Dunava. Tata i ujak su stajali u ba{ti da bi videli kako }e ga topovska granata sru{iti. Jedne no}i pozvao je i nas i pokazao nam ga.
Uhva}en svetlo{}u reflektora koja ga je pratila pri njegovom lenjom letu po nebu, izgledao je poput ogromne cigarete. Jednom se proneo glas da ga je stigla granata i da je pao,
sav u plamenu, na bugarsku obalu Dunava.
Kada su dolazili nema~ki avioni, mama nas je terala da si|emo u podrum. Znak za
uzbunu bila su zvona sa Mitropolije, a zatim su se ~ula zvona i sa ostalih crkava, ba{ kao
u no}i za Uskrs. Obi~no su avioni dolazili krajem jutra, malo pre ru~ka. Video sam ih,
izgledali su kao nekakvi posrebreni golubovi koji sijaju na vrelom septembarskom suncu, pra}eni belim oblacima i granatama. Nekoliko baterija nalazilo se na livadi ispred
Gradske ku}e, pored Bratianuove statue, oko kilometar od na{e ku}e. ûo sam kratke,
gluve udare topova i {rapnele koji padaju po ku}i i po trotoaru. Jednom sam oti{ao da
ne{to kupim u prodavnici na bulevaru Bratianu. Kada je dat znak za uzbunu, ùrno sam
krenuo u pravcu ku}e sa natovarenom korpom pod rukom. Ubrzo su po~eli da padaju
{rapneli, a jedan vodnik mi je zviznuo. U{ao sam u jedan hodnik. Tamo je bilo jo{ nekoliko odbeglih prolaznika. Povremeno bi se neko osmelio i iza{ao na ulicu, pogledao u
nebo i informisao nas o onome {to se doga|alo. Najednom sam osetio eksploziju potpuno druga~iju od ostalih, kao da je bomba pala veoma blizu. Kada sam se, nakon pola sata vratio ku}i, video sam gde je pala: na verandu jedne ku}e u ulici Melodije. Nekoliko ranjenih i jedan mrtav ~ovek. [rapnel mu je odsekao glavu. Slede}eg dana bio
sam sa mamom da ga vidim. Bio je ispruèn na stolu, me|u cve}em, a glava mu je bila
nespretno priljubljena uz telo i zavijena.
*
Ubrzo sam saznao za poraze, ali se nisam dvoumio oko krajnje pobede rumunskih
trupa. Kao i svi koji su pro{li kroz osnovnu {kolu, verovao sam da je na{a vojska nepobediva. Porazi, ako su i bili stvarni, bili su isklju~ivo zbog pogre{aka generala.
Tata se vra}ao ku}i sve sumorniji. Kada sam saznao da je ujak Kostica napustio prestonicu, shvatio sam da se situacija ozbiljno pogor{ala. Po{to je bio mobilisan kao voza~
pukovnika Siderija, ujak Mitake je verovao da ima prave informacije. Hrabrio nas je,
uveravaju}i nas da se sprema velika bitka. Ako je dobijemo, prestonica je spasena. Tata
nam je jo{ govorio da }e biti borbi i u okolini Bukure{ta, da }e odbrana izdràti, u najgorem slu~aju, nekoliko dana.

Mi, momci, pripremali smo se za opsadu. Ina~e, nekoliko nedelja imao sa ose}aj da
i ja u~estvujem u ratu. Sredinom septembra bili smo pozvani u {kolu. Rekli su nam da
donesemo stare novine, igle i kaleme sa belim koncem. Jedan mladi} nas je pitao da li
znamo da {ijemo, a potom nam objasnio o ~emu je re~. Ubrzo }e do}i zima, rekao je,
a na{im vojnicima su potrebne tople stvari. Dokazano je da novinska hartija zadràva toplotu. Treba da napravimo ko{ulje od papira; objasnili su nam kako da ih skrojimo i kako da ih sa{ijemo. U po~etku, prvih nekoliko dana, krojio je samo on. Uzeo bi vi{e novina, dobro ih slepio jedne za druge i sekao polukrug po gornjoj ivici. Mi smo potom
u{ivali ivice (ponekad je bilo pet, {est listova i i{lo je prili~no te{ko: lomila bi se igla, ubadali smo se, cepali papir). Dva ista lica bila su istovremeno sa{ivena tako da su ~inila neku vrstu oklopa.
êsto smo vi|ali izvi|a~e koji su nosili belu traku sa crvenim krstom na ruci, znak da
su sanitarci. @eleo sam da imam nekoliko godina vi{e pa da i ja mogu da budem u nekoj bolnici na poloàju. Isku{enje je bilo isuvi{e veliko i na kraju nisam vi{e mogao da izdrìm. Prona{ao sam negde par~e crvenog platna, skrojio krst i pri{io na belu traku. Ponekad sam, stavljaju}i je na ruku, kradom izlazio na ulicu. înilo mi se da su me prolaznici ganuto posmatrali.
Tako sam jednom stigao pred kapiju, kada se ispred mene zaustavio automobil. Ujak
Mitake je ùrno isko~io, ne videv{i me i u{ao u dvori{te. Kasnije sam ~uo da su me zvali. Shvatio sam da mama pla~e, ali sam se pretvarao da nisam ni{ta primetio. Ujak nas je
sve poljubio, potom je uzeo prtljag i krenuo prema kolima. Velika propast, rekao nam
je kada je auto polazio.
Tata je slede}eg dana oti{ao, tako|e u ùrbi. Do poslednjeg trenutka nadali smo se
da }e nas povesti sa sobom u Moldaviju, kao {to smo se i dogovorili kada su se po Bukure{tu po~ele {iriti prve glasine o bugarskim svirepostima. Tako|e sam znao da se i izvi|a~i spremaju da se povuku zajedno sa trupama i nikada nisam vi{e patio {to nisam jo{
napunio deset godina. (ûo sam da ne moè da se bude izvi|a~ sa manje od deset godina). Vi{e se ne se}am kako smo se oprostili od tate. Poku{avao sam da budem tuàn,
slomljen, a u stvari sam bio ponosan na njega, na njegovu ratnu uniformu, na revolver
koji je nosio o opasa~u. Narednik mu je nosio ratni prtljag u dvori{te i ~ekao pored njega. Pred kapijom, tata nije zaboravio da nas jo{ jednom posavetuje, da nam kaè kako
da se pona{amo.
îtave te no}i ~ule su se eksplozije i tutnjava. Na vi{e mesta, nebo je bilo crveno i
po~injalo bi da treperi. Slede}eg dana sam saznao da su to u vazduh leteli arsenali municije i odbrambeni bedemi. Bila je to duga i te{ka no} koja kao da se nikada ne}e zavr{iti.
A kada je do{lo jutro, sve je izgledalo kao i pre. U {koli, u~ionica je bila dopola prazna i
nakon sata ~ekanja, do{ao je direktor i rekao nam da idemo ku}i. Rekao nam je jo{ i to da
je Bukure{t kapitulirao i da }e verovatno slede}eg dana u}i neprijateljske trupe.
Tog popodneva, vodnik nam je saop{tio gradona~elnikovu objavu u kojoj je re~eno da
sve vrste oru`ja moraju buti predate komesarijatu u roku od dvadeset i ~etiri sata i da }e
odre|eni stanovi biti oduzeti i dodeljeni vojnicima austrougarskih trupa. Dugo smo se dogovarali, mama, mi i Lina jedna od maminih sestara koja je do{la da stanuje sa nama
{ta da radimo sa lova~kom pu{kom i starim pi{toljima koje smo imali. Odlu~ili smo da
!
sa~uvamo pu{ku, a da bacimo pi{tolje. Te no}i, u strahu i panici, spustili smo ih u jedan
kanal.
Slede}eg jutra, austrougarske trupe po~ele su da prodiru u Bukure{t. Video sam i ja
po~etak kolone kada je stigla do statue Roseti. Jedan odred lake konjice, na velikim belim konjima, napredovao je korakom, sa ula{tenim i sjajnim ~izmama na nogama. Da li
mi se u~inilo, ili sam zaista video jednu devoj~icu koja je istr~ala korak napred i pruìla
buket cve}a? Osetio sam kako se svet oko mene za~u|eno kome{a.
Sigurno je Nemica, neko je pro{aputao.
ûli su se zvuci te{kih, kamenih kopita konja koji su sekli ti{inu na bulevaru. Nakon
{to su se udaljili i {to je do{ao red na Bavarce, krenuo sam i ja.
Tog popodneva otkrio sam da se mogu ute{iti, da se mogu ~ak i pobuniti. Dogodilo se
slede}e: zamislio sam da se u jednom polju van Bukure{ta, zasejanom kukuruzom, sakrilo nekoliko rumunskih vojnika. U po~etku su bili nekako ru`ni, ili skoro takvi; imali su samo jedan karabin, nekoliko bajoneta, jedan revolver, ali ubrzo sam odustao od ove slike i
po~eo da ih naoruàvam do zuba. Na samom po~etku bilo ih je svega trojica, ~etvorica
vojnika i jedan oficir. Ubrzo sam otkrio da se u tom kukuruznom polju kriju i drugi. Po~eo
sam da ih okupljam, da ih organizujem. Leào bih ispruèn na krevetu, poluzatvorenih
o~iju, ne znaju}i ta~no {ta se sa mnom de{ava, odakle izvire ova tajanstvena skoro gre{na
sre}a. Bio sam vezan za svoja sopstvena privi|enja, vezan za njih nekom nevidljivom niti,
jer, ~im bih se probudio, nakon maminog poziva, ose}ao bih kako se kida nit, i opet bih
se obreo u svakodnevnom svetu, jo{ uvek uzbu|en zbog se}anja na ono {to sam video u
ma{ti, ali sada bez one zastra{uju}e lepote koja je bila prisutna do tada.
Tog popodneva nau~io sam kako da ponovo uspostavim vezu sa svojom tajnom vojskom. Bilo je dovoljno da ponovo ostanem sam, izolovan u sobi, u podrumu, na tavanu i da ih dozovem u se}anje; evocirao bih ono kukuruzno polje sa po~etka i ~ekao
ustreptalo da vidim prve kukuruzne klipove. Scena bi odmah oìvela. Ubrzo bih otkrio
druge sakrivene vojnike kako se pa`ljivo kre}u ka mestu sastanka. Uve~e bi se tamo okupilo skoro stotinu vojnika, a bivali su sve naoruàniji. Potporu~nik na po~etku, sada je
postao kapetan, a nekoliko drugih mladih, niìh oficira, dolazili su da mu pomognu. Jedan od njih znao je za jednu veliku tajnu. (Skoro mi je srce stalo kada sam je otkrio). Arsenal nije bio dignut u vazduh potpuno, kao {to smo mi mislili. U poslednjem trenutku
jedan od poru~nika uspeo je da spase, u jednom ogromnom podzemnom magacinu za
koji je samo on znao, znatnu koli~inu karabina, mitraljeza i saznao sam srca koje je
ubrzano lupalo poljskih topova, sa odgovaraju}om municijom.
Toliko sam bio uzbu|en zbog tog otkri}a da je bilo neophodno da prekinem halucinaciju da bih do{ao sebi. Ose}ao sam da sam bio deo tajne koja bi mogla da promeni
tok rata. Naravno da sam znao da sve poti~e iz moje glave, da je tajna vojska iza{la iz
polja koje sam bar na po~etku sam izmislio. Ali, sa druge strane, ose}ao sam da nisam
ja gospodar svojih ma{tanja. U osnovi, nisam zami{ljao, ve} sam video {ta se de{ava, kao
na nekom unutra{njem ekranu. êsto nisam o~ekivao da do|e do preokreta u vidu porasta i organizacije tajne vojske. Nisam ja otkrio da arsenal nije odleteo u vazduh, to mi
je rekao jedan od mojih poru~nika. A u po~etku nisam znao ni kako se zove taj poru~nik.
Sve {to sam saznao o njemu i o njegovoj porodici, saznao sam od njega.
"
ILUMINACIJE
Pri~a se razvijala i menjala svaki put kada bih po~injao od po~etka. Emocija sa kojom
sam sledio njen razvoj zavisila je od toga {to je nastajala sama, ponekad ~ak i protiv mog
znanja i èlje. U po~etku, moji vojnici napadali su samo straàre ili male nema~ke odrede, kako bi mogli da nabave municiju. Ali ubrzo su stvari uzele novi pravac. Umesto da
napada male grupe, tajna vojska je po~ela da raste uz pomo} sopstvenih sredstava (podzemni arsenal) i da se organizuje u {umi i da priprema pojedine sukobe.
Nekoliko dana ìveo sam u drugom svetu. Uzalud je mama plakala dlanovima pokrivaju}i lice, uzalud je dolazio vodnik sa tuma~em i jednim austrijskim podoficirom da
pregledaju oduzete prostorije. Ni katastrofalni glasovi koji su kruìli, nisu uspeli da me
oneraspoloè. Sakrivao bih se svaki put kada bih uspeo da se udubim i da ma{tam o tajnoj vojsci. Sve dok se jednog popodneva, oko nedelju dana nakon {to sam video prve
konjanike koji su se kretali ka statui Roseti, nisam vi{e mogao suzdràti, pa sam prasnuo.
Neo~ekivano, odredi, ~ete, regimente, koje sam posmatrao toliko dugo kako se okupljaju i organizuju, napale su iznenada neprijateljske trupe. îm sam ~uo prve udare, ~im
sam video prvi talas kako kre}e u napad bajonetima, izgubio sam spokojstvo kojim sam
do tada pratio pripremanje trupa. Skoro da{}u}i, tiho sam {aptao: Pali! Napad! Napred!
Pali!. To su bile komande koje su ponavljali moji oficiri. Nisam vi{e mogao da budem
miran. Iza{ao sam iz skrovi{ta i po~eo da hodam trotoarima, spu{tena pogleda, da se ne
bih odvojio od svojih utvara. Odavno su pali konjanici i borci koji su se nazirali na bulevaru; do{ao je sada red na austrougarske i bugarske odrede. Nisam vi{e mogao da se zaustavim. A znao sam da treba da se zaustavim, da bih mogao da najavim istinske rumunske trupe tokom njihovog povla~enja ka Moldaviji, ali i pobede nas iz pozadine, iza le|a
fronta. Kada se dve rumunske vojske prava i tajna sastanu, rat }e se odvijati u druga~ijim uslovima.
Borba moje vojske trajala je mesecima. Obi~no je bilo re~i o sudaru patrola ili odreda, jer mi se dopadalo da {to vi{e mogu produìti pripreme za napad. Ponekad sam samom sebi sve~ano najavljivao i ta~an dan i sat napada. Nekoliko sati ranije povukao bih
se u skloni{te. Ponavljao sam polagano svaki pokret mojih oficira. Napad je svaki put iznena|ivao neprijateljske trupe.
Moj brat je ubrzo primetio da se sa mnom ne{to de{ava i po~eo je da me ispituje. Bilo mi je te{ko da mu objasnim. Rekao sam mu da se radi o jednoj ratnoj pri~i koju pi{em.
Zaista, nedelju dana nakon {to sam prvi put video kukuruzi{te u koje se skrilo onih nekoliko vojnika, po~eo sam da beleìm zami{ljene doga|aje u svesku. Na moju àlost, pisanje nije odràvalo korak sa doga|ajem koji sam pratio na unutra{njem ekranu. Kasnio
sam, i dok sam pisao, ubrzo bi se rasplinula ona jezovita radost koju sam ose}ao. Budio
sam se bezvoljan i razo~aran. Po~injao bih da pi{em kao za~aran i da posmatram potpuno bezvoljan, svesku u koju nisam vi{e dodao ni stranicu.
Tada nisam znao da sam na putu da doìvim prava iskustva jednog pisca.
*
Kao da je te godine jesen bila o{trija. Jedan beskona~no dug septembarski dan. Skoro da smo se obradovali kada su pale prve pahulje. Tada su kod nas bila sme{tena dvojica nema~kih oficira, bankar iz Hamburga i poru~nik austrijske vojske iz Bukovine. Obo-
#
jica su ve} pre{li pedesetu godinu, ali su i jedan i drugi bili ~asni. Bankar je govorio francuski, bio je strastan filatelista i stalno je pu{io cigarete. [to se ti~e poru~nika iz Bukovine, se}am se da sam se iznenadio kada sam, vrativ{i se iz {kole, ~uo austrijskog vojnika
kako govori rumunski. Pre nego {to su se oni smestili, kod nas su bila trojica nema~kih
oficira, koji su odseli samo nekoliko dana; bili su korektni i diskretni, skoro da ih nisam
ni video, ali nas je njihovo prisustvo ipak paralizovalo. Svi smo se povukli na mansardu,
a iz ku}e na bulevaru Pake doselila se jo{ i tetka Marioara. Kada smo prvo jutro si{li, svih
{estoro, mama, dve tetke i mi, deca, da bismo pregledali sobe, zatekli smo ih ba{ onakve
kakve smo ih ostavili: kreveti su bili name{teni a pokriva~i navu~eni. Samo nas je miris
~izama i duvana podse}ao da je tamo spavao oficir iz neprijateljske vojske. I bankar i Bukovljanin su bili podjednako pa`ljivi. Ali su bili veoma druèljubivi i simpati~ni; poku{avali su da nam pomognu (donosili su nam {e}er, kafu, dvopek). Bukovljanin nas je u~io patriotskim pesmama i govorio nam o Aronu Pesnici. Stanovao je kod nas sve do slede}eg
prole}a. Po{to je bio Rumun, nismo ga smatrali pripadnikom neprijateljske vojske. Dobro
je znao latinski. Kada je polazio, povukao je nas, de~ake, u stranu i rekao: Vrati}u se posle rata da vidim da li ste nau~ili latinski Ali, niko vi{e nije ~uo ni{ta o njemu.
Bankar iz Hamburga bio je raspore|en na neki sporedan posao, pa je kod nas ostao
vi{e od godinu dana. Bio je plav, debeo i mirisao je na kolonjsku vodu i smotanu cigaru
od listova duvana. Imao je slabost prema sopstvenim rukama, a naro~ito prema svojim
noktima. Negovao ih je, stalno ih posmatrao i glancao ~etkicom. Ponekad bi mi uve~e
dopu{tao da sednem pored njega i da razgledam marke. Govorio je veoma malo i to samo francuski. Kada sam slede}e godine do{ao kod njega da mi pomogne oko nema~kog,
izgubio je strpljenje: Mais, c<est de l<allemand, a!, rekao je nakon {to je otvorio svesku.
Tokom zime, po~eli smo da ose}amo posledice okupacije. Drva su se veoma te{ko
mogla nabaviti. Hleb je bio me{avina kukuruznog bra{na, a redovi pred pekarama po~eli
su da se stvaraju ve} u ~etiri ujutro. Mama je budila Nikua, obuvala mu tri para ~arapa
i cokule, jer je bila vejavica, a svake no}i mraz je bivao sve nesnosniji. Niku je silazio drvenim stepeni{tem mansarde (tek bi me tada budio bat njegovih cokula), skidao lanac sa
kapije (ponekad je trebalo da o~isti sneg lopatom da bi je mogao otvoriti) i kretao u pekaru. Mama bi pristavila vodu za ~aj na àr sa otvora pe}i, potom bi meni i Korini pomagala da se operemo. Pekara se otvarala tek u {est. Ako bi tamo stigao na vreme, odnosno pre pet, Niku bi bio me|u prvima, pa bi se vra}ao sa hlebom oko pola sedam.
Nakon {to bismo popili ~aj, silazili bismo zajedno sa tetkama da o~istimo sneg sa trotoara, da ne bismo platili kaznu. Nakon svega toga, sa torbom na le|ima odlazio bih u {kolu.
Te godine nisam nau~io ni{ta naro~ito. Bio sam u ~etvrtom razredu osnovne {kole i
sve moje interesovanje bilo je koncentrisano na nove predmete koje je je Niku u~io u
prvom razredu gimnazije. Naro~ito su me odu{evljavale zoologija i istorija antike. U {koli koja se nalazila u ulici Mantuleasa i dalje sam bio odlika{, iako samo po inerciji, ali i ja
i direktor i mama, ose}ali smo da se ne{to menja. Vi{e nisam voleo {kolu, nisam vi{e pisao sastave sa zadovoljstvom i nekada{njom pa`njom, a imao sam i sve slabije ocene iz
vladanja. Izbegao sam tatinoj kontroli i otkrio livade. Te jeseni, od samog po~etka, igrali
$
smo se na jednoj livadi na putu kod ulice Kalara{, razbojnika i ko~ija{a, pod vo|stvom
obu}arskih kalfi, koji su nas u~ili razli~itim trikovima (ponekad, kako da za sobom ostavimo tragove kredom po zidovima, a da nas ne uhvate). Potom bi zajedno sa grupom
huligana odlazili do crkve Sv. \or|a, gde smo se sakrivali u veliko dvori{te koje je, kako
se ~inilo, bilo napu{teno. Ali, ubrzo je do{la zima, a mi smo se i dalje okupljali na livadi
da bismo se grudvali. Vra}ao bih se ku}i uve~e, mokar, prljav, pocepanog odela. Na
po~etku, mama se nije previ{e uzbu|ivala. Znala je da sam oti{ao da se igram sa momcima, i bila je, u najmanju ruku, sre}na {to ne mora da me sa~ekuje da bi videla da li
previ{e ~itam, jer joj je tata, izme|u ostalog dao instrukcije da vodi ra~una o tome da ne
zamaram o~i. Ali u vreme kada bi smetovi postali visoki kao ljudi, moji drugovi sa livada, izneli bi sanke. Naj~e{}e su to bile skalamerije od kutija, ali bilo je i pravih sanki sa
potplatom koja se sijala poput klizaljki. Bio sam me|u malobrojnima koji nisu imali sanke i trebalo je da se na razne na~ine snalazim da bih pozajmio jedne na nekoliko sati ili
~ak na celo popodne. Obi~no sam pla}ao u dugmadima, klikerima ili u olovnim vojnicima.
Jednog staklastog januarskog jutra, kada je {kola bila zatvorena jer vi{e nismo imali
drva, ~itava ~eta je krenula da se spu{ta sankama sa brda kod Mitropolije. Od statue Roseti do Mitropolije put je bio dug, ali mi smo stigli veoma brzo po{to smo se utrkivali.
Odatle, pa sve do brda{ca, mogla se videti cela dolina Pla~a, ali takvu je ja nisam nikada do tada video po{to su sme}e i le{ine pasa i ma~aka bili zatrpani dubokim sne`nim
nanosom, a odozgo, sa parapeta, izgledala je poput skija{kog spusta. Me|utim, mi se nismo usu|ivali da se spustimo sankama, ve} bismo se zadovoljili time da se odozgo spustimo, pored zvonika, duga~kom stazom koja je bila malo zakrivljena, a koja je u to vreme vodila sve do ulice Vojvode [erbana. Zatim bismo se sankama uspeli na drugu stranu brda da ne bismo rizikovali da nas udare oni koji su se vrtoglavo spu{tali sa brda. Hodali smo ivicom, pored sne`nih nanosa. Nakon nekoliko sati po~eo sam da ose}am svrab
po tabanima i po{to nisam mogao da se po~e{em, lupkao sam se cipelom, ali svrab je
postajao sve nepodno{ljiviji i tada sam po~eo uporno samom sebi da gazim ~as jednu,
~as drugu nogu.
Stigao sam ku}i uve~e, premoren, pregladneo i skoro da vi{e i nisam ose}ao noge.
Mama mi je pripremila primerenu kaznu, ali kada je videla u kakvom sam stanju, odustala je. îm sam se izuo, shvatila je da su mi se prsti smrzli. Koà je ispucala, po~ela da
krvari i mestimi~no je bila i{~upana zajedno sa ~arapom. Prsti su bili modri i kako sam
se pribliàvao pe}i, svrab je postajao sve sna`niji, tako da je jedna od tetaka morala da
me drì za ruke da se ne bih ra{~e{ao do krvi. Porodi~ni lekar je bio star i stanovao je
dosta daleko. Mama je u me|uvremenu videla natpis na tabli jedne lekarke koja je stanovala veoma blizu nas, na bulevaru Domnicei. Brzo se obukla i ubrzo se vratila sa njom.
Gospo|ica Butu je tek doktorirala i tada je radila kao lekar u bolnici Kol}a. Skamenila se
kada je videla moje noge. Zatraìla je lavor sa snegom, klekla ispred mene i po~ela da
trlja noge i tabane. Stenjao sam od bola, ali ona je nastavljala da trlja snegom sve dok
prsti nisu po~eli dobro da krvare. Izjutra, ovaj postupak je ponovila mama. Nije mi bilo
dopu{teno da prilazim pe}i, pa sam sedeo u dnu kreveta zavijenih nogu. Neko iz ku}e
je sve vreme bio uz mene da se slu~ajno ne bih po~e{ao ili da ne bih pri{ao pe}i.
%
Nisam i{ao u {kolu nekoliko nedelja. Prsti su bili spa{eni amputacije, ali cele te zime
jutarnje trljanje snegom bilo je za mene pravo mu~enje. Godinama nakon toga, svrab bi
mi se vra}ao, naro~ito kada bih zimi boravio u pregrejanoj prostoriji.
Tako sam se izle~io od sanki i mo`da me zbog toga kasnije nisu privla~ili zimski sportovi. Mama mi je oprostila. Zahvaljuju}i mojim prstima, prona{la je novog porodi~nog
lekara. Ostala je na{ lekar i prijatelj skoro dvadeset godina.
*
Ta zima mi se ~inila beskona~nom. Smetovi u ba{ti se ni u martu jo{ nisu bili istopili. Vi{e se i ne se}am kako smo, pre Uskrsa, dobili vesti od oca. U Moldaviju je dobro
stigao, ali nam nije pisao ni gde se nalazi niti {ta radi. Hleb je bivao sve lo{iji i sve ù}i
zbog kukuruznog bra{na. A ipak, kada je bio vru} i kada bismo kri{ke namazali ma{}u,
~inilo nam se da je veoma ukusan. Tih godina, za vreme okupacije, i ne htev{i, dràli
smo najduè postove. Nedeljama nismo jeli ni{ta osim pasulja, tur{ije i prènih krompira. Svako od nas je traìo sebi neki posao u kuhinji. Ja sam voleo da prìm krompir.
Nau~io sam kako da ga se~em i kako da krompire okrenem na jednu i na drugu stranu,
da se zarumene, a da se pri tome ne preprè. Ponekad bi mama iznenada, mada veoma retko, saznavala od bake i dede da je neko kri{om klao svinju pa bismo svi odlazili na bulevar Pake da bismo mogli, a da se to ne vidi, da prenesemo mast, koùru, a ponekad i neko veliko par~e mesa.
Pa ipak je i te godine stiglo prole}e. Jednog jutra video sam da je u na{oj ba{ti procvetala kru{ka. Iz ulice Melodije do {kole prolazio bih ispod rascvetalih kajsija i tre{anja.
Nevoljno sam kod ku}e ostajao popodne. Stalno sam iznalazio nove livade i nove igre.
Otkrio sam oina1, ali iako sam bio kratkovid, ubrzo sam postao majstor; branio sam se
na terenu bolje od mojih vr{njaka i ciljao loptom skoro bez gre{ke.
Okupatori su te godine zabranili proslavljanje 10. maja. Morali smo da idemo u {kolu (direktor nas je opomenuo da se po nare|enju vojnih vlasti opravdavaju odsustva samo zbog bolesti i to samo uz lekarsku potvrdu).
Deseti maj je trebalo da bude dan kao i svaki drugi. Me|utim, jo{ se i danas se}am
tu`ne i zami{ljene u~iteljeve pojave kada je iz dèpa izvadio jednu knjigu i prozvao
de~aka koji je najbolje ~itao poeziju. Sada ste ve} dovoljno odrasli, rekao je, da biste
mogli ~uvati tajnu. Otvorio je knjigu i pokazao mu pesmu. Idi u dvori{te i nau~i je napamet, pro{aputao je.
Nije pro{lo ni ~etvrt sata, ali nama su se ti trenuci ~inili poput ve~nosti. U~itelj je sedeo za katedrom i gledao u prazno. U u~ionici se ~ulo samo zujanje p~ela u gornjem
uglu prozora, koje su poku{avale da naprave sebi prostor kroz prozor do ba{te. Najzad,
na{ drug se pojavio, pri{ao katedri i ozbiljno po~eo da recituje. [ta bih sada dao da mogu da se setim koju je pesmu tada recitovao. Sigurno to nije bila neka pesma povodom
10. maja, niti neka patriotska, jer smo svi u razredu te pesme znali. Mo`da su to bili stihovi Oktaviana Goge ili St. O. Josifa. Se}am se samo na{eg zaprepa{}enog }utanja i ponosnih i gordih suza. Nagove{teno je da }e Rumuni iza}i i ovog puta kao pobednici.
1
igra sli~na bejzbolu (prim. prev.)
&
Nakon {to je de~ak zavr{io sa recitovanjem, u~itelj ga je pomilovao dlanom po obrazu i, okrenuv{i se, rekao nam sme{e}i se: Budite dobri jo{ ~etvrt sata, a onda po|ite
ku}ama.
*
Suze sa kojima sam zavr{io sa ~itanjem Cuore, uverile su me da nisam lo{ de~ak; ponovo sam otkrio da volim svoju zemlju i svoju porodicu (naro~ito mamu); otkrio sam da
volim ~ak i {kolu. Me|utim, bilo mi je veoma te{ko da se svega toga setim kada bih se
na{ao na ulici pored toliko tramvaja za koje sam mogao da se oka~im, pored tolikih beskrajnih trotoara po kojima sam mogao da hodam satima, a da se ne izgubim, a naro~ito
kada bih se na{ao na livadi ili u ba{ti na bulevaru Pake. Leta 1917, mama vi{e nije mogla da me drì pod kontrolom. Isprobavala je sva mogu}a sredstva: bambusov prut (tata
nam je pretio kai{em), oduzimanje cipela da ne bih mogao da iza|em na ulicu (a meni
se, u stvari, najvi{e dopadalo da po vrelom asfaltu jurim bos), zatvaranje u sobu (iz koje
sam uspeo da pobegnem iska~u}i kroz prozor). Mama je prili~no kasno otkrila jedini
na~in kako da me ukloni sa ulice: dala mi je knjigu. Ali ni ovo nije bilo najbolje re{enje,
jer bih je najdalje do pono}i ve} pro~itao, a mama vi{e nije imala kod sebe neku drugu
koju bi mi dala. Sa druge strane, uvek bi se setila tatine opomene da mi ne dopusti da
zamaram o~i. Sada su se gomilale i druge predrasude o tome kako sam jo{ uvek dete i
da mi od preteranog ~itanja preti iscrpljivanje ìvaca (re~enica koju je govorila jedna
od tetaka). Neko vreme nadao sam se da }u imati saveznika u gospo|ici Butu. Ali i ona
je delila isto mi{ljenje da mozak ne treba zamarati tokom rasta, da su sasvim dovoljni {kolski ud`benici i ~asovi klavira.
Te{io sam se livadama. Do{lo je leto, zavr{io sam osnovnu {kolu i, ~ekaju}i prijemni
ispit za gimnaziju, koji je trebalo da polaèm u septembru, bio sam potpuno slobodan.
Igrao sam oina, bilo u ulici Kalara{i, bilo na livadi ispred Gradske ku}e, tamo gde su se
godinu dana ranije nalazili protivvazdu{ni topovi. Bilo je to ogromno neobra|eno zemlji{te u blizini statue Brateanu, na kojem su odlagani kameni blokovi neophodni za izgradnju novog krila Filolo{kog fakulteta. Izgradnja je bila prekinuta zbog rata, a u njegovim nepreglednim podrumima, u koja su ubacivana nebrojena kolica peska i odlagane
cigle i dàkovi sa kre~om, prvi put sam u{ao kada sam krenuo u gimnaziju. Godinama
su ti misteriozni podrumi, nestabilne skele izme|u kojih su prolazili pacovi, bili jedan od
mojih tajnih svetova. Sa velikim uzbu|enjem sam ih istraìvao zajedno sa svojim drugovima koje sam upoznao u gimnaziji, sve dok nas jednoga dana nije iznenadila racija koju je organizovala policija protiv skitnica.
Ne znam kako sam krajem leta saznao za rumunske pobede u Mara{tiju i u Mara{e{tiju. Nekoliko dana {irile su se pri~e o munjevitom napredovanju neke ~uvene divizije ka RmnicuSarat. Podstaknut ovim pobedama, poku{ao sam da ubacim u vatru i
moju tajnu armiju. Me|utim, to vi{e nije bila ista igra. Prvobitno polje sada je bilo nedovoljno da, za nekoliko dana, proizvede snage koje bi trebalo da preseku povla~enje nema~kih divizija. Poku{avao sam da zamislim ne{to drugo, kako rumunske regimente sakrivene u planinama, skrivane tokom 1917. po pe}inama i {umama, no}u napadaju nema~ka skloni{ta sa municijom. A trebalo je da u~inim jo{ toliko drugih stvari. Vremenom
'
sam saznao da je napredovanje trupa definitivno prestalo zbog propasti ruske vojske. Do
nas su stizale vesti o selima koja su se predala, nakon prolaska divizija koje su napu{tale borbu i koje su se kretale ka Rusiji, sela koja su izgorela iako su bila iza linije fronta.
Napokon, jednog septembarskog jutra, kada sam i{ao u gimnaziju Spiru Haret da
pogledam rezultate sa prijemnog ispita, pro~itao sam svoje ime na listi primljenih. @urio
sam da se vratim ku}i da javim mami. Imao sam utisak da se dogodilo ne{to odlu~uju}e,
da se spremam za novi ìvot.
odlomak iz Se}anja
(S rumunskog prevela Daniela Popov)

GLASOVI
Hans Magnus Encesberger
MISLI O BEGU
Kao da je odmah iza Helsinkija
ili Las Palmasa sve druga~ije.
Svuda selidbe, misli o begu.
Nestaju ~itava naselja.
Uz svetlost reflektora, iza ìca i ograda,
spasti~ari mo}i
nagnuti nad mapama. Zatim
novi mo`dani udar istorije,
i sve po~inje iznova.
Mr`nja nagomilavana decenijama.
Dobre namere jedva da i{ta vrede.
Sve vi{e nomada
baulja ulicama.
Ono nepotrebno a toga je
najvi{e ostaje, name{taj i sli~no,
{iva}e ma{ine, sabrana dela.
A i ti, matori moj, dopu{ta{ da te to
pogodi, u pokretu si. Za ime Boìje.
êmu to? [ta traì{? Dolare,
manioku, zabavu,
municiju? Mir?
Ja traìm obja{njenje.
Onaj moè re}i za sebe da ima sre}e
kada kao ti po~ne da klizi na autoputu
i zanosi se: zavoja uvek ima na pretek,
a tu je i plavo rotiraju}e svetlo.
Drugde je to ovako: Poslednja ma{ina
iz Jube, Lubanga, Pnom Pena je
upravo sletela. De~je fla{ice,
krevetnina, raspadnuti koferi
kraj objave na razglasu.

Ne{to razneto u minskom polju,

pored toga nedirnuta cipela,
splavovi na Karipskom moru,
sve stiè preko satelita,
bi}e sa~uvano, dakle zaboravljeno.
Odmor snova ili panika,
u svakom slu~aju gomila kola, karavani,
{pica, nedostatak preglednosti,
stop and go, lupanje srca,
tu i tamo helikopter,
i stop svetla
onih ispred tebe, lanac
crvenih ta~aka u smogu.
Ni ovom ratu
nema jo{ kraja.
EKONOMSKI @IVOT
Pla}aju te
da odre|uje{ pravce politike,
kolje{,
tuma~i{ Kjerkegora,
leè{ u krevet,
pritiska{ dugmad,
daje{ seme,
kona~no napravi{ korak dalje
u sintezi lipotropina,
batina{, kuva{,
pegla{, daje{ golove,
kona~no nestane{.
FIRST THINGS FIRST

Na~elno nemamo ni{ta protiv
~istili{ta, reinkarnacije, raja.
Ako tako mora biti, molim!
U svakom slu~aju, trenutno

imamo druge prioritete.

Moramo se neizostavno brinuti
o ma~jem klozetu, bankovnom ra~unu,
o neizdrìvoj situaciji u svetu,
a da ne spominjemo Internet
i izve{taj o vodostaju.
Ponekad ne znamo
gde nam je glava,
sve problem do problema.
Neprestano neko umire,
stalno se neko ra|a.
Naravno, tu ~ovek onda
nema nimalo vremena da razmisli
o sopstvenoj besmrtnosti.
Prvo brz pogled
u rokovnik sa terminima,
i tek onda vidimo dalje.
HOTEL CAESAR PALACE

Sede}i na koferima, unapred radosni
~ekamo da nas krilati bus prebaci
do najprebukiranijeg od svih rajeva.
Nismo simpati~ni
za{titni faktor {esnaest ,
ali smo sre}ni, ispruèni
u ligen{tulima, ~itave dve nedelje
svako je mali Tiberije.
Zatim nazad u saobra}ajnu gu`vu,
u susret bankovnim izvodima
i tamnim popodnevima
u novembru. U kancelarijama
nas ~eka ponovo isti posao
pod neonskim osvetljenjem
koje trep}e, trep}e, trep}e
dok kona~no ne ugasne.
!
[TO JE NEKAD BILO

Niko ne zna ko je od po~etka znao
za to. Jedva da se neko
od onih koji imaju ne{to sa tim,
koji su to u~inili,
toga se}a.
Drugi, iako to nisu doìveli
ne mogu to da zaborave.
Najmanje je onih
koji kaù Nemam pojma.
Neki nau~nici ìve od toga.
Zavr{i}e se na tome
da to niko ne moè da shvati.
Navodno, postoje neki
koji za to vi{e ne mogu ni da ~uju.
Tu i tamo poneko
jednostavno sve to negira.
Ve}ina veruje
da je to pro{lo. Samo ponekad,
nekom, neki tihi glas {apne na uvo
da tome kraja nema.
GRANICE IMAGINACIJE
Previ{e je zahtevno da razume{
koji je broj 9 na 17-i pa jo{ na 17-i,
da zna{ kako je drugom
kada ga boli zub,
da misli{ na `rtve zemljotresa
kada sadsadsad jesi
kod tvoje devojke u krevetu
i ni{ta vi{e.
Sve dok ima{ para
ti si analfabeta siroma{tva,
i kao prase nema{ pojma
o te{kim brigama
milijardera. Ve~iti doma}in
proteran u sopstveno gnezdo
ne ume{ ni{ta tome dodati.
Ljubav: prvo lice jednine,
"
ti, kralju bez fantazije

poku{aj da zamisli{
kako si ukusan virusu
koji stanuje u tvojim plu}ima,
kako te vidi ma~ka
ili neki bog.
Zamisli, kamen~i}u,
kako tone{ u vodu
i iznad tebe se zatvara
ogledalo sveta
glatko i bez traga.
Ali ti to ne moè{.
SEMANTIKA
Tek {to sam kamen
nazvao kamenom
pojavljuje se iza njega
jedan drugi kamen,
kao njegova svetla senka,
providan, poput duha,
lak{i i ne teì za brkanje.
Podièm ga,
odmaram se na njemu,
bacam ga.
On mi pripada,
ne moè da se brani.
Sa mojim kamenom
radim {ta èlim.
Ali on ne poseduje masu.
Teàk je onaj drugi,
onaj prvo spomenuti,
koji me ne slu{a,
koji nema imena,
koji me poga|a.
#
POLAGANJE U GROB
Smrtna ~aura,
kaù,
ali {ta be{e u njoj?
Psiha,
kaù psiholozi,
du{a,
kaù sve{tenici,
li~nost,
kaù {efovi kadrovskih slu`bi.
Dodajmo tome jo{ animu,
imago, demon,
identitet, Ja,
Ono i Nad-Ja.
Leptir
koji se izdiè
iz ovog krkljanca
pripada vrsti
o kojoj ni{ta ne znamo.
KA[NJENJE
Kada je i poslednja ma{ina
poletela bez tebe na {alterima se gase
svetla, i ~ista~ica Indijka
prazni pepeljare, i od tvojih
neprijatelja ni traga ni glasa;
nekakav kurc{lus, pucnji negde
ili je to video igra?
drì{ se gr~evito tvog spa{enog kofera.
Kada se zatim usudi{ na mokru ulicu
i pogledom potraì{ dragu
koja te je dopratila, prili~no je kasno.
I onda ti se jo{ i nao~are zamagle.
$
GLASOVI
OBJAVA RATA
U stra`njoj prostoriji pivnice,
gde se sastalo sedam pijanih,
zapo~inje rat; nadima se
u de~jim jaslama; izleè ga
Akademija nauka;
ne, on se razvija u kru`noj sali u
Goriju ili Braunau, na Internetu,
u dàmiji; u znoju ga stvara
mali mozak patriotskog pesnika;
zato {to je neko uvre|en, zato
{to je neko okusio krv, besni rat
u Boìje ime, zbog boje koè,
u bunkeru, zbog {ale, ili oma{ke;
zato {to `rtve moraju biti prinete
da bi se spasilo ~ove~anstvo, i to
naro~ito no}u, zbog naftnih polja;
zato {to i samosaka}enje
ima svoju dra`, i zato {to novac te~e,
zapo~inje rat, u delirijumu,
zbog izgubljene fudbalske utakmice,
kakva zabluda, Boè me sa~uvaj; dakle, onda;
iako ga niko nije èleo; aha;
tek tako, iz zabave, herojski,
i jer nam ni{ta pametnije ne pada na pamet.
(S nema~kog preveo Oto Horvat)
%
Vera Pavlova
***
Pisa}u ti pisma
u kojima ne}e biti
ulep{avanja, poigravanja, prenemaganja,
laskanja, neistina, izve{ta~enosti,
àlbi, drskosti, besa,
pametovanja ni lakrdijanja...
Pisa}u ti pisma
u kojima ne}e biti re~i.
***
Ta~na re~ je uvek presuda,
~ak i kad se odnosi na ljubav.
Kao blesak noà, kao {kripa reze,
kao vreli dah, uzburkana krv,
nalaz pijanog hirurga
(bakin abortus ~etrdeset druge...).
Pribli`na re~ je verna ljubav.
Pa onda, evo, nek nam se posre}i.
***
Generacijo li{ena rukopisa i gestova,
umesto glasa nekakav sinhroni prevod,
ti }e{ me pratiti do Haronove barke,
ti }e{ mu objasniti koga i kuda vozi,
ti }e{ nale}i na vesla mog kov~ega.
I ja bih, ali su mi petoparcem zatisli kapke.
Zajedno }emo potonuti ili isplivati,
samo da se prisetim imena te reke.
***
uzvodno od krvi
strast se mresti
uzvodno od glasa
re~ lomi vesla
uzvodno od misli
klize jedra snova
a ja plivam pse}i
uzvodno od suza
&
GLASOVI
***
vu~e na hlor
poslednje iz prsnog
vu~e na dlan
posle pranja "Asom"
vu~e na sun|er
za brisanje krede
vu~e na cuclu
skorenu na suncu
vu~e na poljubac posle tu~e
***
na ruskom kao na stranom
koji zna{ do savr{enstva
tako da se nehotice razme}e{
kongruencijama i konjugacijama
i s uìvanjem napreè{
i koren i vr{ak jezika
tako se na francuskom {alio Tjut~ev
tako Brodski na engleskom pi{e
tako bih ja èlela
da govorim ruski
***
Osloni se na desnu ruku, savij u kolenu
nogu, lezi u travu s jasnom namerom
da od tebe do reke bude pola pogleda,
a do {ume druga njegova polovina,
da se ne vidi{ iz trave,
osim, mo`da, golog levog kolena.
I onda ono glavno. Glavno je izbor travke.
Nikako prva to nije tvoj izbor.
Nikako druga tek {to nije svela.
Nikako tre}a ostavi ne{to za sutra.
Tek je ~etvrta prava. Ma{i se jedre krugline,
i potegni, sve su~u}i, kao Margarita pre|u,
i su~i, su~i, su~i, su~i ne`nost,
probaj je zubom, kao lihvar zlatnik,
si{i je, kao sa pladnja, napu}iv{i usne,
kao na slamku tu|u du{u,
kao kolostrum u prve ~asove ìvota.
'
***
ono {to se ne moè progutati,
{to ne dospeva trbuhu,
{to potpuno ostaje ustima,
sisaljkama jezika i nepca,
{to se ne moè nazvati hranom,
moè se nazvati {umskom jagodom,
prvim i poslednjim poljupcem,
grozdom, semenom, pri~e{}em
***
A jo{
iz obesti
uzimala sam u usta
àbu. Malu, s mukom uhva}enu u zdencu,
finu-prefinu, kao izvorska voda ukusnu,
kao istopljeni gorski kristal...
Tu se uzjogunila Tanja:
àba se topila u ustima,
tromo se mi~u}i, kao drugi
jezik.
***
Zmajevom krvlju sam se mila
da postanem neranjiva,
no listi} otkide se ive,
i, prokletnik, me| noge se smesti.
***
Misao nije sazrela ako
ne stane u ~etvrti stih.
Ljubav nije sazrela ako
ne stane u jedno ah.
Pesma nije sazrela ako sada
potraìm ritam i slik.
Ni{ta se nije dalo
ako nije stalo u jedno da.

***
Nozdrvama vazduh prela,
~vrsto klupko namatala,
platno stiha izatkala
Ahmatova.
Mehove je plu}a pregla,
ko zamke ih postavila
kad nai|e pti~ja plima
Cvetajeva.
Susretanju dveju re~i
vila-jezerka plivala
dok nije sasvim nestala
Pavlova.
***
Od ìvota vi{e volim onoga
sa kojim ìvot ne delim.
Manje od ìvota volim onoga
koga uop{te ne volim.
A onoga, s kojim delim
ostatak no}i i dana,
volim kao ìvot, kao sestra volim,
najne`nije {to znam.
***
Slava rukama koje su pretvorile oìljak
u erogenu zonu;
slava rukama koje su pretvorile u hram
ba{tensku ku}icu;
rukama koje su drugim dràle rukama
lekciju besedni{tva.
Ve~na slava tvojim rukama,
laktovima i prsima!

***
Milju tanane izrade
tako su vi~ne robinje,
drugo nisu ni videle,
sem igle i ìce ninje
i prisno. Telo potka i osnova.
Sve pognutije vezilje.
Kako rasko{no srebri
ono {to sa~ine sebri.
***
Muza nadahne kad dolazi.
Supruga kada odlazi.
Ljubavnica kad ne dolazi.
A ja da probam sve to?
(S ruskog prevela Draginja Ramadanski)

Vera Pavlova ro|ena je u Moskvi 1963. godine. Po obrazovanju muzikolog. Laureat
presti`ne pesni~ke nagrade Apolon Grigorjev (2000). Objavila zbirke poezije Nebeska ìvotinja (1997), Drugi jezik (1998), Stihovi o ve~nom (1998), êtvrti san
(2000), Linija raskida (2000), Punoletstvo (2001), Intimni dnevnik odlika{ice
(2001), Stihovi (2002).
GLASOVI
Stefano Dal Bjanko
RASEJANOST
SELIDBA
More koje se pruà ispred nas nije od betona kao {to izgleda,
sazdano je od vode, iako je ~ak i voda jedna stena.
Skroz u dubini kre}e se, ima ìvote u sebi.
Ako se i mi pokrenemo
bi}emo dva od tih ìvota
i ìve}emo tako.
Na{a ku}a vi{e nije useljena.
Drugi put nastojali bismo da uhvatimo kretnju ispod
povr{ine, i svaki put ta bi nas kretnja pozivala, makar
i bila na{a izmi{ljotina. Sve je vodilo tamo, tom iskrenju kretnji
mo`da izmi{ljenih a ipak umiruju}ih.
Tako smo oti{li,
i dalje odlazimo stalno se vra}aju}i.
I sve se preobraàva: ku}a vi{e nije useljena, ili je nma, ili je
druga~ija, ili smo druga~iji mi koji sada shvatamo samo more i
njegovu fluidnost stene.
Na{e more je Milano, Italija, i ne pruà se ispred nas nego je
oko nas. Na{a ku}a je jedna ku}a u Milanu.
RASEJANOST
Nekada, kada bismo gledali granu, vrapca ili list kako se
ocrtavaju s druge strane prozora, uvek bi bila otvorena
mogu}nost da grana, list, vrabac iza|u iz svojih kontura,
stope se sa nama, s vazduhom izme|u nas. Mogli smo ih lepo
osetiti, doista pustiti da se iznova i kona~no oslobode,
ponekad, uz malo volje i sre}e, bili bi prava vizija. Tada
bismo bili zadovoljni i to je bilo dovoljno.
!
Sada, kada ne znamo {ta da radimo, moèmo iza}i na terasu i

pitati vetar da li je ta~no da smo sre}ni. Ali, sve ovo pomicanje
grana, uvek gledano iznutra, podse}a na pulsiraju}e srce, srce
na{e ku}e izba~eno vani.
Sve ovo pomicanje biljaka koje smo kupili i drugih, velikih,
{to su ovde od ranije tiho mno{tvo topola na vetru s one
strane prozora ne hote}i sadrì na{e godi{nje doba, ne
hote}i sagla{ava se sa na{im ìvotom.
I mogu osetiti da stanuje{ mnogo daleko i da mo`da nema
ni~eg {to bi ovde u okolini bilo tvoje.
I hteo bih da se izvinim. Izvini ako ponekad, kao sada,
konstrui{em tvoj ìvot, i pi{u}i govorim o tebi i pripisujem ti
svoje misli. To je vrsta prelivanja, i stid me je zbog toga,
ostatak potrebe za lepotom, uz dodatak straha da }u morati
da ostanem sm. Pre no {to odem, hteo bih da zajedno
slu{amo topole. Sada, hteo bih samo da mi misli odlutaju.
ALFABET
Kao mesec u dva posle pono}i
kao bela suza
kao dva meseca iz na{ih o~iju
ne uspeva sva ova svetlost
da te obasja.
(voleo bih da te pitam ne{to {to bi funkcionisalo kao pitanje,
prekinuti ovo neprestano pristajanje
u ovoj ku}i, uz sve ovo svetlo)
Hodnik je ne{to mra~niji i tamo se nikada ne sre}emo: to je
prolazna zona, tu gajimo oprez, kada se jedno kre}e drugo
gleda da miruje.
Tako se ljubav odvija u iznena|enjima: otkriva{ me u nekoj
sobi, ja tebe otkrivam i ljubimo se o~ajni~ki, kao da smo se
prvi put tu zatekli.
Skoro svako ve~e, malo pre no {to
svetlost ode, dolazi vetar, prvo kod tebe, ulaze}i kroz sobu, a
potom kod mene u drugoj sobi. Tada ustajemo ra{irenih ruku
i izgledamo kao dve statue, ali osmehnute, i nma pitanja,
samo igre svetlosti i vetra {to nam pokre}e ode}u.
"
GLASOVI
Tako si ti izme|u vetra i mene.
Gde te vetar sretne stvara praznine koje ja ose}am.
Tako mi pri~a{,
a ja te gledam i ne pitam, ne postavljam ti pitanja, ljubavi.
PESMA ZA DANAS
Sa mnom
Po{to sam pripremio obrok odmaram se i ~ekam, pu{im
cigaretu, hodam po ku}i, pone{to gricnem sa stola, i taj ukus
me umiri, umiri glad u meni i moju èlju da te vidim.
Bez mene
Nagnutost
plasti~nog
listovima i
bez mene:
ekrana kompjutera ista je kao i nagnutost

stalka za ~itanje {to je malo dalje, lampa na
crnom kvadratu pisa}eg stola, prazna ùta stolica
sve je ovo tvoj pogled u fazi uzvra}ene ljubavi.
Sa nama
Videli smo se, ti skupljene kose u vunenoj ode}i poput dobre
starice, ja trbuha ponad belih pantalona i u groznom plavom
dèmperu. Videli smo se i tek zakratko postideli.
Bez nas
Bez nas je ku}a, svakako, tiha, ogledala su mirna a svetlo
upaljeno zbog lopova, biljke bacaju senku koja je stalnija od
normalne. Komarci stoje na zidovima. Niko nas ne ~eka.
#
PRE ARTURA
Prvo bi hteo da se ~itava ku}a sredi:
okre~e zidovi, operu zavese,
zatim jo{ dva ili tri tepiha
i druge stvari, tako da kada
Arturo bude do{ao
oseti miris ku}e.
I potom bih hteo da se vi{e ne sva|amo,
tako da se osmehuje sve vreme
i da ~ist spava li~e}i na nas
(ali s tvojim o~ima, nosem, ustima)
GOLUB
za Klaudija
Golube na mom prozoru

{to si se sav udrvenio,
gledam te i mislim na to kako sam
te vi{e puta video, ako sam to tebe gledao
ili je to bio neki tvoj ro|ak, malo sivlji
malo belji.
Ovoga puta sklanjam se,
pu{tam te da ode{ ili ostane{,
ne bavim se tobom.
Nije to zato da te ne bih upla{io
ili da bih te vi{e voleo,
nego tako, {to je moj ìvot druga~iji,
u redu je to
{to na{a srca li~e
kao ~ovek i ìvotinja
razli~iti a spojeni pod istim suncem.
$
ÂR[AVI
Imam dva ~ar{ava stara dvadeset godina
i jednu cvetnu jastu~nicu
koje u ku}i drìm za intimne prijatelje,
koristim ih stalno ali svaki put brinu}i
i mole}i se, strahuju}i
da }e se jednom pocepati pri pranju,
svaki put zami{ljam potonju
diversifikovanu upotrebu izrezaka
kao zavesica, maramica, kao navlaka za stvari,
kao vre}ica za pantofle.
Moji prijatelji ne znaju da uvek uzdrhtim
kad ih gledam kako blaèno spavaju
u sudarijumu (samo moje) pro{losti
koja se stalno zbog njih tanji i stalno me,
zahvaljuju}i njima, stavlja na muke.
SADR@AJI
Kad se jedna svetlost uperi protiv druge
i lampa se, recimo, namesti
da osvetljava prozor sa pisa}eg stola,
ili kada poku{ate da razlikujete
od mraka crnilo,
kao u slu~aju slike i zida
u nekoj sobi no}u,
nikada ne znate ko pobe|uje,
ali shvatate da su bra}a
veliko i malo,
sadràj i sadràlac.
I kada se to desi
hteli bismo da budemo ponosni,
na ovu ku}u,
na sve ovo svetlo.
%
13. FEBRUAR, INSOLACIJA

Sunce {to se u novom parku be{umno spu{ta na le|a pasa i
majki, i prelama na trepavicama uspavane dece, retkim
vlasima penzionera spokojnih misli,
i {to bi kao ljubavno se}anje
volelo i mene da ima sa drugima
u obe}anju prole}a, maltene
i uspeva:
ose}am da bih i ja, samo kad bih hteo,
mogao u}i u februarsko svetlo
i sigurno bio puno lak{i,
da glava nije o{amu}ena i malo i suvi{e sti{ana
da bi podelila i{ta, u ovome danu.
@IVOT I POGLED
Da se plava devoj~ica vrati mokra
sa kupali{ta kroz ure|ene i zgusnute redove
plaè Linjano Sabjadoro,
da barka nastavi da plovi paralelna obali
na granici izme|u razli~itih voda
istog teget i azurnog mora taman je koliko treba
ne da se obradujemo ìvotu i pogledu
nego da prefiksiramo ono {to ìvot i pogled
verovatno me|u sobom dele
tamo gde se sastaju zemlja i more.
(Sa italijanskog preveo Dejan Ili})

Stefano Dal Bjanko ro|en je u Padovi 1961, ìvi u Milanu. Radi na Univerzitetu
u Sijeni, bavi se prou~avanjem Ariostovog Besnog Orlanda i italijanskom poezijom
dvadesetog veka. Urednik je ~asopisa Il gallo silvestre. Objavio je studiju Tradire
per amore. La metrica del primo Zanzotto (1997), a sa \an Mariom Vilaltom priredio je izbor iz Zanzotove poezije i proze Le poesie e prose scelte (1999). Knjige
poezije: La bella mano (Crocetti 1991), Stanze di gusto cattivo (u Primo quaderno
italiano 1991) i Ritorno a Planaval (Mondadori 2001).
&
GLASOVI
Petar Skrzinecki
KAO @ICA, SPETLJANA

DOSELJENICI NA GLAVNOJ STANICI, 1951.
Bilo je tu`no slu{ati
zvi`duk vlaka tog jutra
na stanici.
Cijele je no}i ki{ilo.
Zrak bje{e zasi}en vlagom {to se sporo
slijegala na na{a sje}anja
ali sve smo gutali:
muk, studen, dobro~instvo
praznih ulica.
Vrijeme je uznemireno stajalo s nama,
skrivenim iza dignutih ovratnika
i na odstojanju; ka{ljucali smo,
jedni naspram drugih
kao stoka kojom se potkupljuje djevojka.
Porodice su stajale
sa gunjevima i pretrpanim sanducima
nadziru}i djecu pored sebe,
gledaju}i golubove,
gledaju}i sebe.
I bilo je tu`no ~uti
zvi`duk vlaka tako naprasno
desno od na{ih ramena,
poput uzvika naredbe.
Signal na kraju perona
zacrvenio se i i{~ezao
kao giljotina
u ~asu nam presije~e {irinu o~injeg vida.
Dok je vrijeme jurilo naprijed
du` ljeska ~eli~nih tra~nica.
'
DO[LJAK, NE@ENJA
Stranica pisma skliznu na pod
a on se zagleda u svoje izborane ruke bez rije~i.
Dvadeset godina rada, a rije~i se izvla~e iz misli
kao ìca, spetljana.
Jo{ ne govori.
Nekako je vijest
o bratovoj smrti stigla, ne tako prepadna,
zajedno sa uobi~ajenim traènjem novca i stvari,
poslana preko Londona ili Crvenog krià.
Sklonio je pismo u ladicu
i vra}a se u vrt.
On, posljednji od porodice rastavljene ratom,
izgubljen u zemlji ~iji mu je jezik jo{ uvijek tu|,
ali gdje tvorni~ki dimnjaci i izbu{ene kartice dolaska/odlaska
i ne traè potvrdu govora, niti ljudske lozinke.
NASLIJE\E
Uvijek }e biti lica
koja ne}e{ nikad vidjeti
koja pline u sjenci
svakog sutona.
Stotinu prstiju
uvijek }e te ciljati
iz zrcala,
iz kapljice ki{e.
Mutit }e{ bezdan
svake lokve koju na|e{
rone}i za potonulim bjelucima,
iskapat }e{ travurine.
Poku{avaju}i moliti
zami{ljat }e{ boga pored sebe,
u studenoj glini
iskopane humke.
!
GLASOVI
Ne}e biti
boga-vraga, oca ni majke,
da se osvr}u
sa dna bare.
Ne}e me|u
zatrovanim vrelima i nitima trave,
ve} u malodu{ju }e bujati bu~no
pljusak ki{e.
Oci tvog djeteta
sje}aju te vode i kamena
eto odgovora na pitanje
koje te nikad nitko ne}e upitati.
MJESTO RO\ENJA
Misli su hodale ispred mene
i rije~ nije izre~ena
sve vrijeme kao da je
sve zahtjevalo
da se posjeta obavi
u ti{ini: iz po{tovanja prema slavi
evropskog ljeta
{to je plazilo niz Njema~ku
kao taljeno èljezo.
Nije me ni{ta tjeralo da se vratim.
Ni{ta, vi|eno ili nevi|eno,
nije me sililo na suo~avanje,
dok sam hodao prema dolini
kroz koju te~e potok
i divlje cvije}e krasi breùljak
poput sitnog dragog kamenja.
Jo{ je trajao rat
kad sam ro|en ovdje
prije vi{e od ~etrdeset godina
iako su narodi znali da svr{etak
u slobodi nije daleko
i seljenje u budu}nost
!
ve} je bilo zapo~elo:

pla{t dima i pepela
dizao se iznad Evrope, skre}u}i preko
Sjevernog Mora prema hramu zvijezda.
Soba mi ponudi plijesan,
miris drveta i rastinja
ogromne mape memle ra{irene
preko oli~enih zidova
i napukli strop
zagledan u zemljani pod:
to me pozva da stanem bliè i na|em
ta~ku u kojoj stadoh u vrijeme i prostor.
Nisam ni{ta rekao. Ni{ta u~inio.
Bilo je gotovo kao da nisam postojao
ne vjeruju}i da sam doputovao
iz Australije
samo da bih ~uo kako mi srce ubrzano tu~e:
pitaju}i se ho}e li mi misli sad zastati
poput roditelja koji ostavi{e dijete za sobom
pa sad ~ekaju da ih ono sustigne
i razlozi moje odsutnosti
mogli bi napokon biti obja{njeni.
ISPIT IZ POEZIJE
Moji studenti pi{u esej za ispit na kraju semestra
i neki zabrinuto zagledaju u satove
da vide koliko je vremena preostalo;
drugi zure uokolo po sobi, slu{aju brujanje
rashladnih ure|aja, ispituju ruke ili nokte
i bezvoljno nastavljaju pisanje.
Magla zimskog jutra jo{ se nije raspr{ila.
Sivilo ispunjava sobu sablasnim svjetlom.
Prije godinu dana umirao mi je otac,
ìve}i posljednji mjesec ìvota
~ovjek koji nikad nije pro~itao knjigu poezije,
a ako i jeste, nikad nije pri~ao o tome,
starac u osamdeset devetoj godini,
!
GLASOVI
koji je prihvatio ìvot kakav mu se dao
seljak, ratni zarobljenik, radnik,
mu`, otac, vrtlar, zaljubljenik u pse
i najve}i odsutni patriot Poljske,
koji je jednom zaplakao kad mi je rekao
kako ga bole zglobovi.
Nije dobro ostariti i ìvjeti ovako.
Ne{to me prije~i govoriti studentima,
i sili me na {utnju.
Iz pristojnosti, ili jer je neophodno,
ili bogzna za{to, nastavljam {utjeti
i ne ometam ih u radu;
ali bih htio re}i, Hajde, iza|ite
i di{ite napolju. Oslu{kujte vrapce
u cvijetnim lejama. Raspetljajte
zabrinut pogled sa prstiju i o~iju.
Zaboravite da se poezija treba polagati.
Stanite na svjetlo, slabu{no, kakvo ve} jeste.
Slijede}e godine zima }e biti jednako mra~na.
DODIR
po Gariju Sidu
Lorens prestade pisati

kad osjeti dodir na ruci,
za~u|en, {ta se to de{ava.
Je li to bila meka {apa klokana
{to spusti svoj znak na kraj re~enice
ili je vjetar èstoko zalupao
vratima ljetnikovca?
Frida nastavi gledati prema moru,
naslonjena na ogradu, ispod bijele kape
{to joj je stajala kao aureola.
Klokan je stajao iza njih ne pomjeraju}i se.
înilo se kao da }e se ku}a od crvenih cigli
iznenada poma}i i strmoglaviti
niz liticu, sve ih satiru}i.
Lorens se pitao {ta to stoji
na ~istini iza njih, ne mare}i
za Fridu i sebe.
!!
Osje}ao je miris akacia i eukaliptusa

uokolo njih i ~uo
zbor kukabura i svraka
iznad zapjenjenih valova.
Potom, sve se sti{a.
Bor ispred njih se nije savio.
Svijet na ivici
Pacifika zasta na~as.
Ovako nikad ranije krv ne presta kolati
njegovim pisanjem.
Tko to u~ini, i radi ~ega?
Dodir trena, tek toliko potraja,
i sve opet posta kao {to bje{e ranije.
Ku}a nastavi sigurno stajanje.
Frida se nagnu, nasmijanih o~iju i usana.
Lorens nastavi pisati.
Klokan staja{e nepokretan, zure}i u daljinu
u{iju uspravljenih u V, kao u znak pobjede.
Petar Skrzinecki (Peter Skrzynecki) je poljsko/ukrajinskog porijekla, ro|en na
kraju II svjetskog rata, 1945. godine u Njema~koj. Emigrirao je u Australiju sa roditeljima 1949. godine. Odrastao je u Sidneju, gdje se {kolovao, a gdje i sada ìvi.
Radi kao predava~ na Univerzitetu Zapadnog Sidneja.
Objavio je trinaest knjiga, i dobitnik je ve}eg broja uglednih knjièvnih nagrada.
Osim poezije, po kojoj je najpoznatiji, objavio je i dvije knjige kratkih pri~a, dva romana, i priredio dvije antologije suvremene australske knjièvnosti.
Petar Skrzinecki se javio sedamdesetih godina osobenom i sna`nom poezijom,

daju}i suvremenim australskim poetskim preokupacijama novu dimenziju: iskustvo
do{ljaka, migranata. Iako je prvi veliki val poslijeratnih migranata iz zemalja {irom
Evrope ostavljao poseban pe~at u svim oblastima ìvota u Australiji, pa tako i u
umjetnosti, Petar Skrzinecki je jo{ uvijek jedino slavensko ime koje se moè na}i
u svim boljim antologijama australske poezije. Kao lik iz njegove pjesme 'Do{ljak,
neènja', poslijeratni do{ljaci su radili dobro i bez dobrog znanja jezika, dugo ne
ostavljaju}i nikakva traga u ovda{njoj knjièvnosti.
Sa izuzetkom Mjesta ro|enja, Ispita iz poezije i Dodira (objavljenih u Time's Revange 1999. godine), sve pjesme u ovom izboru prevedene su iz njegovih
ranih zbirki (The Polish Immigrant, Immigrant Chronicle), objavljenih sedamdesetih
godina sad ve} pro{log stolje}a.
(Sa engleskog prevela i bele{ku napisala Tatjana Luki})
!"
GLASOVI
PRIM. PREV.
Nedavno, i{~itavaju}i sabrane pjesme sad ve} pokojne Dudit Rajt, vjerojatno jedne
od rijetkih pjesnika za koju je ovdje ~ula i ve}ina srednjo{kolaca, otkrijem pjesmu pisanu sedamdesetih godina i posve}enu Petru Skrzineckom. Ra~unam, Petar je jo{ bio mlad
pjesnik, negdje u svojim kasnim dvadesetim, mogao je tek objaviti prvu knjigu, i ve} mu
je klasik posvetio pjesmu. Slu{aj, slu{aj do{lja~e., kaè pjesnikinja pri kraju pjesme.
Mislim o tome dok se prisje}am kako sam sama, do{ljak, otkrila njegove zbirke u gradskoj biblioteci (privu~ena naslovima, The Polish Immigrant, Immigrant Chronicle ), negdje 1993. godine, dok sam u~ila jezik koji neoprostivo nisam u~ila za dobrih vremena,
iako su ve} i ptice po~injale pjevati na engleskom. Na{e nevrijeme me nekim ~udom izbacilo na ovaj kraj svijeta, u grad smje{ten u {umarcima, bush-capital, kako ga zovu,
kao stvoren za u~enje, pisanje i bezbri`no podizanje djece. I sve je i{lo divno i krasno,
osim pisanja. Otkako sam pre{la granicu i ostavila na{u ludnicu u ljeto 1992, nisam napisala stiha dugih devet godina. Ali, u~ila jezik jesam, do besvijesti, od ranog gledanja~itanja novina, nastave profesionalnog i akademskog engleskog, pri~anja nogama i rukama sa svakim tko je bio voljan komunicirati, slu{anja radio stanica na kojima se vi{e
pri~a nego pjeva, i redovnog lutanja po bibliotekama, u to vrijeme uglavnom u potrazi
za slikovnicama koje sam ~itala naglas k}erki. I, tada nai|oh na stare zbirke Skrzineckog.
Nai{la sam i na mnoge druge, naravno, ali ove su me posebno takle. îtala sam ih kao
da ~itam neki mogu}i, budu}i dnevnik svog djeteta, i sve druge sitne djece istog maternjeg jezika, koja su se tih godina raseljavala svijetom. Razumijevaju}i bez rje~nika svaku
petu rije~ i svaku drugu strofu, ~itala sam ih i kao svoje nenapisane pjesme, uìvaju}i i
tje{e}i se da zapravo i nema smisla pisati i ponavljati ono {to je, eto, netko ve} fino opjevao. Prepisivala sam ih rukom u bilje`nicu i vadila nepoznate rije~i iz rje~nika, rije~ po
rije~, frazu po frazu ispisivala na marginama stranica, da bih na kraju prevodila pjesmu
po pjesmu sa uzbu|enjem koje me ìvo podsje}alo na pisanja vlastitih stihova nestalih skupa sa domovinom, jezikom i svima koje ostavih za sobom. Pro{le zime, na prvoj
knjièvnoj ve~eri na koju odoh u ovom gradu, upoznala sam Petra i pomenula mu usput svoje probijanje kroz jezik prevo|enjem njegovih do{lja~kih pjesama. Tutnuo mi
je u ruke sve svoje zbirke koje je imao, i posjetnicu, misle}i valjda da postah profesionalni prevodilac, ili profesionalni ~italac, ili tek tako, da ih se rije{i. Kakogod, ~itaju}i
zbirke koje je objavio zadnjih godina, ja se poèlih vratiti ranim knjigama, koje su me,
do{ljaka, privukle ovoj poeziji. âk sam prona{la sveske sa prijevodima, i{~itala ih sa nekim ponosom kao {to mama ~ita dobru napisanu dje~ju zada}u. Nisam morala mnogo
mijenjati i popravljati prijevode koje napravih prije gotovo deset godina. I, uz par pjesama prevedenih iz najnovije zbirke, evo mene ponovo sa manjim izborom pjesama u stare krajeve.
Tatjana Luki}
!#
!$

Polja 424

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Polja 424

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POLJA

~asopis za knji`evnost i teoriju

april maj 2003

Likovni lajt-motiv ovog broja su fotografije vulkana, `ivih i mrtvih.

gor~e i od neodle`anog kaktusa. Videv{i kako se mr{tim, pomilovala me je po obrazu,

rovao da je i{~ilela kao i ne~astiva se}anja na odrastanje u siroti{tu. Ukopao se preda

KAZIMIR I DRUGI NASLOVI

na oskudicu, zapu{tenost, pre`ivljavanje i bezna|e. Za`alio je {to nije slikar pa da ova,

pa je ubrzo dobila hroni~ni bronhitis. Ponekad bi se hodaju}i po ravnom spoplela i iz

Ne mo`e se pobe}i od ljudi.

Lozinka Njuejd`a: iznova zapo~eti. Tejar de [arden, jedan od oplo|iva~a svetskog

Dao sam vi{e za ni`e, godinama sam za to platio.

U sredini pri~e nalazi se Isus.

Znaci, simboli, re~enice i ve}e jedinice pravilnog i nepravilnog pulsiranje rukopisa:

Umetnik ima mogu}nost da apstraktna ose}anja i atmosfere reprezentuje na novim

(S ma|arskog izabrao i preveo Sava Babi})

U VOZOVIMA EVROPSKE KLASE

onoga {to ga je okru`avalo, haosa postojanja i okrutnosti dvadesetog veka. Poegnanie

u Oswiecim, da bi zavr{ila u logoru Bergen-Belsen, gde umire, po~etkom marta 1945.

ISTORIJA JE SULUDA KOMEDIJA

Krupne re~i sme{na dela! Jo{ krupnije re~i ubila~ka dela!

nistanu, najsiroma{nijoj zemlji na svetu, gde je obrazovanost stanovni{tva jedva prisutna,

supstancijalne promene. Ta~ka pro~i{}avanja gde prestaje da va`i prethodna istorija ne

RAT I MOJIH DEVET GODINA

igra sli~na bejzbolu (prim. prev.)

Ne{to razneto u minskom polju,

FIRST THINGS FIRST

imamo druge prioritete.

HOTEL CAESAR PALACE

[TO JE NEKAD BILO

ti, kralju bez fantazije

(S nema~kog preveo Oto Horvat)

(S ruskog prevela Draginja Ramadanski)

Sada, kada ne znamo {ta da radimo, mo`emo iza}i na terasu i

ekrana kompjutera ista je kao i nagnutost

Golube na mom prozoru

13. FEBRUAR, INSOLACIJA

(Sa italijanskog preveo Dejan Ili})

KAO @ICA, SPETLJANA

ve} je bilo zapo~elo:

Lorens prestade pisati

Osje}ao je miris akacia i eukaliptusa

Petar Skrzinecki se javio sedamdesetih godina osobenom i sna`nom poezijom,

You might also like