STKNOGRAFSKE BELEKE

PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA.
iiiiiiiiimi

iiiiiimiiiiiimiiijiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiimimiiiiimiii

JIIII

mu

iiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiMiiiiiiiiiiiniMiiiiiiiiiiiiMiimmmiiiimimiiiiirimmiiiiiiiiiimiiimiiimiii

imim

32. REDOVNI SASTANAK

PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
DRAN U BEOGRADU 5. JUNA 1919, GODINE.

PREDSEDAVAO:

Predsednik dr. Draa M. Pavlovic.

SEKRETAR:

Dr. Aleksandar Mijovi.

(Poetak u 16 asova i 45 minuta.)
Prisutna su bila sva gospoda ministri.
Predsednik Dr. Drag. M. Pavlovic:
Otvaram 32. redovni sastanak. Izvolite uti protokol prolog sastanka.
Sekretar Dr. Aleks. Mijovi ita protokol 31, redovnog sastanka.
Predsednik Dr. Drag. 'M. Pavlovic:
Ima li ko sta da primeti na ovaj protokol, prima
li se? (Prima se.) Objavljujem, da je primljen proli protokol. Izvolite, gospodo, uti molbe i albe.
Sekretar dr. Aleks. M/jovi ita molbe:
a) Petra Milovanovia iz Velike Banjice srez Babuniki okrug Pirotski za dejstvo, da mu se teta
od 10.0000 dinara naplati od Bugara, koju su mu
oni naneli; b) Marka Mariia i ostalih uitelja- iz
Karlovca za poviicu i stanarinu.
Predsednik Dr. Drag. M. Pavlovic:
Ove e se molbe upraviti odboru za molbe i albe. Izvolite uti jedan zakonski predlog.
Sekretar Dr. Aleksander M/jovi saoptava: Ministar finansija podnosi zakonski predlog o porezu na neenjeha lica, zajedno s miljenjem Dravnog Saveta.

Ministarstvo Financija
kraljevstva
Srba, Hrvata i Slovenaca
Generalna direkcija
neposrednih poreza
Br. 1301.
30. maja 1919. godine
Beograd.
Narodnom Predstavnitvu,
Nesumnjivo je da uvodjenje novih poreza
stvara poremeaj u imovinskim prilikama poreskih obveznika. Taj poremeaj poreski obveznici
snose mnogo lake, ako je porez ravnomerno rasporedjen t. j. ako oporezuje poreske obveznike
srazmerno jaini njihove poreske snage. Za opravdanost poreza jedno je od osnovnih naela poreska ravnomernost. S toga nam valja, pri poreskoj
politici, uvek pratiti sve one momente koji zadovoljavaju to poresko naelo, i osiguravaju poreskim obveznicima, odnosno itavim klasama, lake
podnoenje poreskih tereta.
Jedan od takovih momenata lei i u broju
lanova koje jedan poreski obveznik ima da izdrava. Taj momenat ima vanu ulogu u snoenju
poreskog tereta. Nije svejedno, pri jednakoj poreskoj snazi, da li je poreski obveznik samac, neenjen ili je zasnovao porodicu, Nesumljivo je, da
neosnivanje porodice prestavlja za samca, na dananjoj skupoi ivotnih namirnica, ogromni

830

Stenografske beleke.

avanta prema onom obvezniku, koji ima da se

orine pored sebe jo i za lanove svoje porodice.
Naelo pravinosti, kao i naelo ravnomernosti, imperativno nam nalae da poreski obveznik
koji je neenjen, podnese ekvivalenat u porezovanju, koji podnose enjeni poreski obveznici u
odravanju njihove porodice. Taj je momenat ve
odavno zapaen i na strani. Samo to strana zakonodavstva nisu taj momenat u dovoljnoj meri
iskoristila ili, ako su to donekle i uinila, to su uinila na jedan obilazan nac.n, bilo u vidu smanjenja poreske stope, prema broju lanova porodice,
bilo u postotnim odbicima pri iznalaenju minimalne poreske osnove. Takav je sluaj i kod austrijskoga zakona o porezu na prihod, gde takodje
taj momenat nije u dovoljnoj meri istaknut.
Po zakonskoj noveli od 23. januara 1914.
godine, u sluaju kad kuni stareina ima na izdravanju i lanove porodice koji nemaju samostalni
dohodak, poreska se stopa sniava i to za lica iji
je dohodak vei od 2400 kruna, sa jednim stepenom za svako lice, ako je broj lanova u porodici
manji od dva lica; ako je dohodak vei od 2400
kruna, a manji od 4800 kruna, za jedan stepen za
svako lice, ako je broj lanova manji od tri lica u
porodici.
Po ugarskom zakonu, porez se ima povisili
sa 15% kod samca, a sa 10 % kod onoga lica, koje
ima na izdravajiju samo jednog lana.
Kao to se vidi, u Austriji i Ugarskoj vodilo
se vrlo malo rauna pri rasporedjivanju poreskih
tereta, da li je poreski obveznik sam ili iz svojih
prihoda ima da izdrava i porodicu.
U Srbiji i u Bosni i Hercegovini nije u opte
pri porezivanju uzimano u obzir optereenje obveznika porodicom.
Uvodjenjem novih ratnih poreza sa ogromnim poreskim stopama gone nas, da se ti momenti
u porezivanju zadovolje, kako bi se poreski tereti to pravinije i ravnomernije razdelili.
Da bi se to donekle postiglo meni je ast
podnetl Narodnom Predstavnitvu priloeni zakonski predlog o porezu na neenjena lica a na
osnovu ovlaenja datog mi ukazom Njegovog
Kraljevskog Visoanstva Nasljednika Prestolja od
14. o. m.
Cilj je ovom zakonskom predlogu da izjednai, u koliko je to mogue, onu razliku koja postoji u snoenju poreskih tereta izmedju oenjenih i neoenjenih \.ca, optereujui ove poslednje
naroitim porezom.
Logina je posledica ove zakonske mere, da su
oslobodjenja od ovoga poreza svedena na minimum.
Uvodjenjem ovog zakona moralo se je pobrinuti, da inovnici koji stupe u brak, ne budu i

suvie teko pogodjeni odredbom zakona o pensionom fondu za udovice i decu umrlih inovnika.
Po tome zakonu, dravni inovnici, koji ne
stupe u brak do tridesete godine, podlee plaanju vanrednog enidbenog uloga. Ako bi se, sada.
ostavilo, da su ti dravni inovnici, poto stupe u
brak, duni da plaaju vanredni enidbeni ulog,
onda bi to, u sadanjim tekim ekonomskim prilikama, i suvie teko palo inovnicima, koji stupe
u brak, te je stoga u zakonski predlog i uneta odredba, koiom se inovnici, koji stupe u brak do
kraja 1920. godine oslobadjaju plaanja ovoga
vanrednoga uloga.
Podnosei Narodnom Predstavnitvu ovaj
zakonski predlog, molim da ga smatra za hitan,
saobrazno l. 101. zakona o poslovnom redu.
U isto vreme ast mi je podneti Narodnom
Predstavnitvu u smislu l. 111. i 144. Ustava
zemaljskog miljenje Dravnog Saveta kao i odvojena miljenja dvojice dravnih savetnika o ovom
zakonskim predlogu.
Ministar finansija,
Dr. Nini s. r.
PREDLOG ZAKONA
o
porezu na neenjena lica.
lan 1.
Svako muko neenjeno lice podlei plaanju
posebnoga poreza na neenjena lica po l. 4. ovoga zakona.
Ova se obveza rasprostire i na udovce bez
dece, kao i na ona lica iji je brak sudskim putem
uniten ili razveden. Izuzima se sluaj ako takvo
lice ima dece ili je sudskom presudom osudjeno
na plaanje izdravanja ene i dece.
lan 2.
Poreska obveza poinje u onoj godini, u ko*
joj dotino lice navri 25. godinu ivota, a prestaje po istoku onoga podloga u kome to lice stupi
u brak ili u kome navri 60. godinu ivota.
lan 3.
Oslobodjeni su od poreza:
1. svetena lica, kojima je crkvenim propisom zabranjeno stupanje u brak.
2. Vojnici pod zastavom/a oficiri za vreme,
za koje po vojnim propisima ne mogu stupiti u
brak.
3. Lica po gradjanskom zakonu nesposobna
za upravu svojim imanjem.

32. red, sast. od 5. juna 1919.

4. Lica nesposobna za svaku privredu, ako

nemaju veeg imanja od 100.000 dinara, ili stalnog prihoda veeg od 6.000 dinara godinje.
5. Osudjenici u zatvoru za vreme izdravanja kazne.
lan 4.
U ime ovoga poreza plaaju ovi obveznici
bez razlike godiijje 240 dinara.
Sem gornje sume plaaju jo, i to:
a) poreski obveznici od 3045 godina zakljuno 100%.
b) poreski obveznici od 2529 i od 4650
godina zakljuno 50%.
v) poreski obveznici od 5160 godina zakljuno 25% prema sumi rasporedjenog im neposrednoga poreza po poreskom rasporedu, odnosno
registru (katastru) za predhodnu godinu, izuzevi
vojnicu (vojno oprosnu taksu), obrtni porez, porez na puke i lov, porez na ratne dobitke, kao i
sve prireze. Na ovaj porez ne mogu se naplaivati
nikakvi prirezi.
lan 5.
Svaki poreski obveznik duan je, u mestii
svoga stalnog bavlenja, svake godine, najdocnije
do 31. januara, podneti prijavu, u kojoj e izneti
sumu prologodinjeg poreskog zaduenja. Uz prvu prijavu duan je priloiti svoiu krtenicu ili
drugu kakvu javnu ispravu, kojom se mogu utvrditi godine ivota. Ove isprave ne podlee plaanju takse.
Prijava za 1919. godinu ima se podneti u
roku koji Ministar Finansija bude odredio.
Oni, koji su po l. 3. ovoga zakona oslobodjeni od plaania ovog poreza, nisu duni podnositi prijave.
lan 6.
Za raspored ovoga poreza nadlena je prvostepena finansijska vlast onoga mesta, u kome
poreski obveznik stalno ivi.
Navreni raspored ovoga poreza ima se u
Srbiji i u Crnoj Gori objaviti na nain, kako je to
propisano u lanku 98. zakona o neposrednom porezu. Za ostale teritorije o izvrenom rasporedu
finansijske vlasti izvetavaju poreskog obvezanika
dostavom posebnog platenog naloga.
Na'n rasporedjivanja odredjuje Ministar Finansija.
lan 7.

Protiv izvrenog razreza ima mesta albi Generalnoj Direkciji Neposrednih Poreza u roku od

831

15 dana, raunajui od poslednjega dana kada

je raspored poreza bio izloen gradjanstvu na
ugled odnosno od dana prijema platenog naloga.
Odluka Generalne Direkcije Neposrednih Poreza izvrna je i protivu nje nema mesta albi. Izjavom albe ne zadrava se naplata ovoga poreza.
lan 8.
Porez se ima naplatiti u dva jednaka dela i
to: prva polovina u roku od 30 dana po objavi
poreskog rasporeda, odnosno po prijemu platenog naloga, a druga za daljih meseca.
inovnici, dravni slubenici, kao i sva druga
lica, koja na dravnim kasama primaju platu, pensiju ili kakvu zaradu, plaaju ovaj porez meseno
o samom primanju i to po dvanaesti deo od rasporedjene godinje sume.
lan 9.
Naknadna ispravka u zaduenju neposrednoga poreza za godinu prema kome se rasporedjuje
ovaj porez povlai za sobom i ispravku ovoga poreza.
Poreske vlast dune su po slubenoj dunosti
vriti ove ispravke.
Kad ispravku ovoga poreza pokree poreski
obveznik, njegova molba ne podlei plaanju
takse.
Protivu reenja prvostepene porezne vlasti
donetog po ovim ispravkama ima mesta aibi po
l. 8. ovoga zakona.
lan 10.
Ako poreski obveznik ne podnese prijavu po
l. 5., plaa u ime kazne, pored redovnog poreza
po ovome zakonu, jo jedanput toliku sumu.
lan 11.
Dravni inovnici koji podlee plaanju vanredhoga enidbenoga uloga po l. 5. a, 5 b, 5 v.
5 g, 5 d, zakona o pensionom fondu za udovice i
decu umrlih inovnika, nee plaati ovaj enidbenl
ulog do konca 1920. godine. Ovi enidbeni ulozi
pae na teret dravne kase.
lan 12.
Ovaj zakon stupa u ivot od dana kad ga
Kralj potpie.
Ministar Finansija
Dr. Nin/, s. r.
17

832

Stenografske beleke.

Kraljevstvo
Srba, Hrvata i Slovenaca
DRAVNI SAVET
Broj 225.
26. maja 1919. godine
u Beogradu.
Gospodine Ministre,
Dravni Savet prouio je predlog zakona o
porezi na neenjena lica, koji ste mu pismom vaim od 14. maja o. g. broj 885 na miljenje dostavili, i na osnovu l. 144. Ustava ima ast dostaviti Vam sledee miljenje:
Da je u naelu umesno, da se osobeno opterete porezom neenjena lica iz razloga, koji je i
sam Gospodin Ministar naveo.
Prelazei na ocenu pojedinih lanova u podnetom predlogu. Dravni savet je naao da treba
u niti ove primedbe:
Kod l. 2. Dravni Savet nalazi, da je za lica
fakultetski kolovana suvie rano ako se odmah po
zavrenoj 25. godini opterete ovom porezom, jer
je poznato da su njihovi prvi dohoci tako maleni,
da e oni jedva dostizati za sopstveno izdravanje; a drugo, veliki broj od ovih, usled ratnih dogadjaja, jako su zadocnili sa kolovanjem, te se
bez njihove krivice i kod najbolje volje nisu mogl
oeniti, niti stei kakve prihode. S toga je Dravu
Savet miljenja, da se broj godina za ovakova lica
pomeri sa 25 na 30.
Kod take 5 l. 3. Dravni Savet nalazi da
treba ove poreze osloboditi samo one, koji su osudjeni na zatvor dui od godine dana.
Kod l. 4. Dravni Savet nalazi prvo, da bi
trebalo udovce, po navrenoj 50. godini sasvim
oslobodit od plaanja ove poreze. Motive za ovo
Dravni Savet nalazi u tome, to snaga ovekova
u ovo doba poinje padati i privreda slabiti, te je
bojazan da li se moe postii korist, koja se predlogom trai.
Da bi poreske obveznike ove vrste trebalo
podeliti na klase prema njihovom umovnom i prividnom stanju, jer mislimo, da e siromasi obveznici biti u nemogunosti da plaaju sumu od 240
dinara godinje, koja je predloena za sve obveznike bez razlike.
Kod l. 5. treba u poetku dati ovaku redakciju: . poreski obvezanici, koji podleu plaanju
ove poreze." itd.
Kod l. 8. Dravni Savet je miljenja, da bi
bilo suvie osetno za mnoge obveznike ove vrste,
ako bi odmah, kao to se predlogom predvidja,
morali polovicu poreza poloiti u roku od 30 dana
po objavi rasporeda, jer e svakojako biti i takvih
obveznika, koji ive samo od dnevne zarade, te bi

bili dovedeni u nemogunost da se odazovu dunosti svojoj.

U l. 9. pogreno se, pri zavretku, poziva
na l. 8. i treba na l. 7.
" U l. 11. projekta, dravna kasa plaa enidbeni ulog. Omakom je spomenut lanak 5. po v.
zakona o penzionom fondu za udovice i decu umrlih inovnika, jer se taj lan u ope ne odnosi na
neenjena lica.
No sem ove odluke, pojavila su se u Dravnom Savetu, a u objanjenje- ili dopunu predloga
i sledea odvojena milenja, koja se, kao sastavni
deo Savetskoga milenja, takodje u produenju
iznose i to:
I.
Odvojeno milenje g. P. Petrovia, lana
Dravnog Saveta, koje glasi:
Moje je milenje da nema opravdanih razloga sad iz celokupnog zakona o porezu, izdvajati
samo porez na neenje. To pitanje treba urediti
prilikom izmene celog zakona, i zavesti sistem
progresivnog poreza. Ovakav kakav je predlog
niti donosi praviniju podelu tereta niti kakav znatniji prihod za dravnu kasu.
Kod nas ostaju neenjeni mahom inovnici i
siroti varoki radnici. Dosadanjim porezom oni su
suvie optereeni, te bi novi porez tu nepravinost
samo poveao.
Kad se uzmu u raun trokovi administracije^
i izdaci koji se na dravnu kasu prenose lanonT
11. ovog predloga, onda je sumnjivo, da li e od
celog predloga biti ikakve koristi za dravnu kasu
a oekivanje koristi bio je glavni razlog za podnoenje predloga.
II.
Odvojeno milenje g. Spasoja Radojia, lana Dravnog Saveta, koje glasi:
Slaem se sa miljenjem Dravnog Saveta,
ali kod sledeih taaka istiem ovo odvojeno milenje:
,,Kod take 4. l. 3. nalazim, da se odredjuje
odvie visoka stopa poreza, kako poetna tako i
ona koja se odredjuje u procentima. Treba neenjenima najpre dati za nekoliko godina vremena
da se na ovaj novi porez naviknu.
Kod l. 3. ta. 6. nalazim, da treba dodati
tu novu taku: ,,da se od plaanja ovog poreza
oslobadjaju ona muka lica, koja bi inae po svojim godinama podleala plaanju ovoga poreza,
ako bi lekarsko komisijskim pregledom dokazala
da su neizleivo bolesna od bolesti, koja spreava
zdrav porod". Ako bi bilo bez ove take, bila bi
od ove poreze vea teta nego korist, terali bi

32, red, sast, od 5, juna 1919,

ljude da se ene i imaju porod, koji bi bio na veliku tetu drutva.

Kod 51. 4. nalazim, da ni udovce izmedju 51
i 60 ?od. ne treba osloboditi ove poreze, te da
ima ostati kako je predloeno u pomenutom predlogu.
Kod l. 7. nalazim, da treba da se dri dosadanje pravilo, da se nad radom f nansijske vlasti
(orvostepene i odelenja Ministarstva) zadri i dalje Kasaciona Kontrola Dravnog Saveta. Ovaj
porez izazvae jako nezadovoljstvo kod poreznih
obaveznika, pa je pravo da se i njihove albe, pored toga to se rasmatraju u odelenju (Direkcije)
Ministarstva Finansija uzmu u ocenu i od Dravnog Saveta, koji e poreskim obaveznicima dati
potpunu garanciju za pravilnu primenu zakona.
Kod l. 10. nalazim, da je sankcija neprijave
na vreme suvie stroga, jer je ovde oevidno preterano udvajati porezu".
Primite, Gospodine Ministre, uverenje mog
odlinog potovanja.
Zastupnik Predsednika Dravnog Saveta
lan
/v. /vanovi, s. r.
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi:
Ovaj e se zakonski predlog uputiti finasijskom
odboru. Izvolite uti interpelacije.
Sekretar Dr. A. Mijov/ saoptava interpelacije: a) Antona Kristana na gospodina Ministra Vojnoga o Milanu Svajcaru, Stjepanu Il'jaeviu i Vinku Baloghu, koji su kao invalidi uzeti
u vojnu slubu:
'b) Mihajla Jovanovia na gospodina Ministra Unutranjih Dela o Randjelu Petroviu i Davidu Berahi, liferantima u Leskovcu, za vreme
okupacije Bugara;
v) Todora Stankovia na gospodina Ministra
Financija o izjednaenju dodatka na skupou penzionarima sa aktivnim inovnicima.
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi:
Ove e se interpelacije uput'.ti dotinim Ministrima, Izvolite uti jednu molbu.
Sekretar dr. A. M/jovi saoptava:
Pavao Kovaev predsednik Skuptine u Splitu moli Narodno Predstavnitvo u ime Skuptine
drane u Splitu 2. juna o. g., da zastupnici Jugoslavije Konferencije Mira ne potpiu mir dokle god
Zadar, ibenik i cela Dalmacija i ostrvlje Jadrana ne budu prisajedinjeni Jugoslaviji.
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi:
Gospodo, izvolite uti izvetaj verifikac.onog odbora.

833

S e k r e t a r dr. A. Mijov/ ita izvjetaj Verifikacionog odbora koji glasi:

Narodnom predstavnitvu,
Verifikacioni Odbor primio je naknadno punomoije g. Nikole Drmonia (zamenik Apostolovi) poslanika za okrug tetovski.
Protiv ovog izbora uloena je alba Aleksandra H. Parlia i drugova, kojom se osporava
njegov izbor i mandat, jer je bio policijski inovnik za vreme izbora poverenika i poslanika.
Poto je razmotrio albu, izborna i druga
akta i sasluao g. Drmonia, odbor izvetava,
da su izbori poverenika u srezu Gornjo-Polokom izvreni na dan 2. marta o. g.; da je izbor
poslanika g. Drmonia izvren na dan 31. marta
a da je g. Drmoni razreen od dunosti policijskog pisara sreza G. Polokog na dan 24, marta o. g. prema izveu g. M'nistra Unutarnjih
Dela Br. 1777. Usled takvog stanja stvari veina
odborska smatra, da je g. Drmoni uestvovao
u pripremama za izbor poverenika sreza, kome
je b'o funkcioner nadzorni organ, i da je usled
toga sloboda izbora poverenika sreza G. Polokog dovedena u sumnju i time i sam izbor poslanika g. Drmonia, poto je broj povjerenika toga
sreza od uticaja na sam rezultat izbora. Zato
veina odborska ima ast predloiti Narodnom
Predstavntvu, da izvoli izbor poverenika za
srez Gornjo-Poloki kao i izbor poslanika g. Drmonia ponititi.
GG. Nastas Petrovi i Uro Lomovi imaju
svoje odvojeno miljenje i iznee ga u Narodnom
Predstavu tvu usmeno na sjednici.
Za izvestioca odredjen je g. dr. Krizman.
Beograd, 4. juna 1919. god.
Sekretar,
Predsednik,
Dr. Henrik Krizman, s. r.
Drag. Pei, s. r.
lanovi:
Nastas Petrovi, s. r. (odvaja se)
Borivoje J. Popovi, s. r.
Uro Lomovi, s. r. (odvaja se)
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi:
Pre nego predjemo na dnevni red ima nekoliko
usmenih pitanja na gospodu ministre. Re ima
gospodin poslanik Aca Bogdanovi, da stavi pitanje na gospodina ministra za ishranu.
Aca Bogdanovi: Ja sam prije izvjesnog
vremena stavio pitanje na gospodina ministra za
ishranu zbog snabdevanja ivotnim namirnicama
Bosne i Hercegovine. Sad ml se pruila prilika
da pitam gospodina ministra za ishranu, da li mu
17*

831

Stenografske beleke.

je poznato stanje u kom se nalazi snabdevanjc nakup sladkorja. Poleg tega se je razvilo v Bosni
Bosne i Hercegovine eerom i da li je preduzeo veliko tihotapljenje sladkorja. Zemaljska vlada v
kakve mjere da se to stanje popravi i koje su Sarajevu je storila vse, da se to zabrani; tako nam
to mjere, a ako nije te mjere preduzeo ta misli je znano, da je zaplenila 19. aprila t. 1.:
uiniti. Ja u kratko da obrazloim ovo moje pi3 vagone sladkorja Pere Kosta v Bosantanje.
skem Brodu,
Ve od prevrata izvjesni krajevi nae zemlje
12 vagonov sladkorja Milana Popovia in
nisu bili apsolutno nikako snabdjevani eerom.
2 vagona sladkorja Mihajla Popovia,
eer je dolaz'o moda u vee varoi, ali u manje
1% vagona Riste Babica,
varoi nikako, i u koliko je dolazio, dolazio je sa2 vagona sladkorja s ekega in
mo na taj nain, to se je vercovalo, dakle na je10 vagonov sladorkja Azriela, proti katerem
dan nelegalan nain, koji je konsumente kotao je sodna preiskava e v teku
velikih suma novaca. Dolo je do toga, da se daKakor sem e rekel, se je zemaljska vlada v
nas u nekim mjestima, n. pr. u Bjelini plaa eer
po 80 kruna kilogram. Pokraj'nska vlada za Bo- Sarajevu trudila, da bi dobila tudi na drug nain
snu i Hercegovinu uinila je u tom pogledu koliko zadostne mnon saldkorja v deelo, in sicer tako,
ja znam i u koliko je bio Ijubezan da me obavijesti da je dajala posameznim trgovcem in aprovizagospodin referent kod ministra ishrane za Bosnu cijam dovoljenje za nakup sladkorja, ker sladkori Hercegov'nu, toliko to je izradila kod ministar- ne tovarne niso hotele poiljati nakazanih kolin.
stva, da se Bosni i Hercegovini doznai jedan iz- Rezultat je bil ta, da se je ilegalnim potom ponos od, ini mi se 60 vagona eera, i to je na- slalo v Bosno in Hercegovino do meseca marca
redila pojedinim aprovizacijama u srezov'ma da 69 vagonov sladkorja, doim se ga je legalnim
u gotovom novcu poloe onu sumu, koliko iznosi potom poslalo do tega meseca 126 vagonovkoliina eera, to ga imadu da dobiju. Ma da
Razume se, da so bili radi tega tihotapljenja
je to svreno prije mjesec i po dana i ma da sam in izvenkontigentalnih dovoljenj cene sladkorju
ja interven'rao kod ministarstva saobraaja,-da jako visoke. Kolikor je izvedelo ministrstvo za
se stavi na raspolaganje ministarstvu za ishranu prehrano, se je prodajal sladkor po 1230 K kg.
potreban broj vagona za prevoz eera u Bosnu, (Medklici: Po 6080 K")- To mi ni znano; v
ipak eer do danas nije stigao u zemlju. Stoga ministrstvu smo izvedeli samo za cene do 30 K.
sam priruiden, naroito s obzirom na to, to muKo sem prevzel v aprilu t. 1. vodstvo minislimanski dio naega stanovnitva 'ma praznik, strstva za prehrano, sem se zael takoj truditi,
post, te tu oskudicu eera naroito teko osjea, da se odstrani ta kaos v preskrbovanju Bosne in
da uputim na gospodina ministra za ishranu ovo .Hercegovine s sladkorjem. Odredil sem strogo
pitanje: da li mu je poznato, u kakvom se stanju preiskavo protI sladkornim tovarnam, ki so uganalazi snabdevanje eerom stanovnitva u Bosni njal pasivno resistenco, inproti javnim organom,
i Hercegovini i to misli da uini da se to popravi ki so li tej rezistenci na roko in povzroili ves
i dovede u red.
kaos v preskrbi s sladkorjem. Vi veste, da je bilo
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi: Re ve uradn kov radi tega prijetih in zaprtih. (Odobraavnje).
ima gospodin ministar za ishranu.
3. aprila sem odred 1 nanovo, da se odkae
Ministerski podpredsednik dr.
Anton Koroec kot vodja ministrstva za pre- Bosni in Hercegovini za bodoi mesec 50 vagonov sladkorja; storil sem tudi potrebne korake,
hrano:
da bi ta sladkor tudi res dospel v Bosno in da bi
Na vpraanje gosp. poslanca dr. Ace Bog- preskrba Bosne s sladkorjem zopet ne izostala
danovia mi je ast odgovoriti nastopno.
vsled pomanjkanja vagonov. Toda mnogo asa je
r
Ko se je v januarju t. 1. doloil kontingent trajalo. p edno je priel odkazani sladkor v Bosladkorja za posamezne pokrajine, se ga je odka-, sno, ker eleznika uprava ni dala na razpolago
zalo Bosni in Hercegovini meseno 50 vagonov. potrebnih vagonov. Zemaljska vlada v Sarajevu
Toda niti Bosna niti druge pokrajine niso mogle je posalla radi tega v Pelmonotor svojega uraddobiti nakazane koliine sladkorja; vzrok je leal nika, ki pa tud ni mogel izposlovati vagonov od
deloma v teavah s preskrbo eleznikih vagonov eleznike uprave. Ko sem to izvedel, sem poslal
deloma pa v tem, da so posamezne tovarne za takoj v Zemun svojega uradnika, ki je le dosegel
sladkor uganjale pasivno rezistenco radi cen, ki pri elezniki uprav', da je stvar prila v tek, tako
so se jim predpisale. Radi tega si je pomagala po- da je 5. maja oddrdral prvi voz s sladkorjem v
krajinska vlada v Sarajevu na drug nain, da je Bosno. Ta voz je dospel 10. maja v Bos. Brod,
namre dajala izvenkontingentna dovoljenja za kjer ga je prevzela zemaljska vlada za Bosno in

32. red. sast. od 5. juna 1919.

Hercegovino. Drugi del prvga nakazila (to je

znaalo 25 vagonov, doim je znaalo .drugo nakazilo 37 vagonov), je odel iz Felmonotra koncem maja, toda se je ustavil v Vinkovcih iz neznanih vzrokov. Ko se nam je to javilo, smo storili takoj potrebne korake potom svojih uradnikov, da se je tudi ta voz odpeljal naprej.
Do 5. junija smo dobili skoro vsak dan brzojavko, da sladkor e ni dospel v Bosno in Hercegovino. Zadnja dva d;ni pa takih brzojavk ni ve;
z tega sklepam, da je sedaj sladkor e dospel tja.
Kar je blo od nas odvisno, smo storili vse,
da bi se Bosna in Hercegovina preskrbela v zadostni mnoini s sladkorjem; dali smo telegrafino potrebne ukaze na vse strani, poslali smo
svoje uradnike, e se je pojavila kje kaka ovira,
dali brzojavno ukaze eleznikim postajam, naj
ne delajo ovr pri takih transportih, sploh storili
vse, kar je bilo v nai moi, da se odpomore pomanjkanju sladkorja v Bosni.
Gospod poslanec vprauje dalje, kake korake
sem storil, da se zasigura preskrba Bosne in
Hercegovine s sladkorjem v bodoe. Na to toko
odgovarjam, da smo poskrbeli, da je odel v Cervenko, kjer imajo sladkor na razpolago, poseben
lep, ki je dospel tja 3. junija, da se tam naloi
50 vagonov sladkorja za Bosno in Hercegovino
kot kontingent, za junj. Po mojem mnenju bomo
imeli tukaj ve sree nego pri prvem nakazilu v
Pelmanotru.
Da se preskrbi zadostna mnoina sladkorja
za prihodnje mesece, sem nakazal tudi s ekega
70 vagonov sladkorja za Bosno in Hercegovino.
Kar se tie vpraanja, kako se razdeljuje ta
sladkor, ki ga preskrbi minisfstvo za prehrano
Bosni in Hercegovini, ve gosp. poslanec, da to ni
neposredno stvar ministrstva za prehrano, ampak da je to skrb zemaljske vlade v Sarajevu.
Mislim, da ne bo proti nainu, kako se bo razdeljeval sladkor, nobene pritobe, ker je zemaljska
vlada v Sarajevu postopala doslej vedno popolnoma korektno in se trudila, da je bila deela
kolikor mogoe pravino preskrblina z ivljenskimi potrebinami.
Prosim gospoda poslanca, da vzame taj odgovor na znanje.
'Predsjednik dr. Drag. M. Pavlovi :
Re ima gosp. poslanik Aca Bogdanovi.
Aca Bogdanovi: Ja se pouzdano nadam, poznavajui gospodina minisfa, da e stvar sa eerom za Bosnu i Hercegovinu od danas ii bolje.
Stoga izjavljujem, da se zadovoljavam odgovorom gospodina ministra.

835

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:

Re ima gospodin poslanik Antun Gjuki, da stavi pitanje na gospodina ministra financija.
Antun Gjuki: Poznato je svima, kako su
nai dosadanji upravljai bolje rei tlaitelji
Madari izmiljali sve mogue naine, da na narod gospodarski a i drukije unitavaju. Izmedju ostaloga je Madare smetao naroito onaj
nuzgredni prihod naega naroda u Hrvatskoj i
Bosni od priroda ljive. Na narod naroito u
Slavoniji uzgajao je mnogo ljive, iz koje je proizvadjao u svijetu poznatu dobru slavonsku ljivovicu. To je smetalo madarskim fabrikama
este. Zato su oni izmiljali sve mogue naine,
kako bi se proizvod rakije kod nas to vie umanjio. Najprije su udarili sve vee poreze na rakiju, a onda su oduzeli sve kazane za peenje
rak je, samo da narod ne moe praviti ljivovicu, i da ga prisile da kupuje njihov pirit. Narod
je bio prinudjen da kriom pee rakiju u raznim
kotliima i kotlovima, a finansijalne oblasti su
ile od kue do kue i traile ovakve kotlove, te
oporezovale narod, gdje se je nalo u zalihi ljivove komine, bez pitanja da li je pekao ljivovicu ili ne' One koje su uhvatili na inu da peku
rak'ju kaznili su velikim globama. S obzirom na
to pitam gospodina minitra finansija, ne bi li se
kako dali ti porezi odnosno globe stornirati, jer
nisu ti ljudi ili za tim, da otete ovu dravu nego bivu dravu, Austro-Ugarsku, u godini 1917.
i 1918., a ako se ne bi mogli ti porezi odnosno
globe sasvim oprostiti, onda bar neka se svedu
na mjeru, kako je to bilo u predratno vrijeme, a
ne kako je povien porez na peenje rakije tokom
rata.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re g. Ministar Finansija.
Ministar finansija Dr. Momilo
N/ni: Prema ovome, pitanje g. poslanika sadri u sebi dva pitanja. Na prvo pitanje, da li
porez na rakiju mora ostati, na to imam da mu
odgovorim, da on mora ostati sa svima poveanjima koja su za vrema rata doneta Na drugo
pitanje, ta da se radi sa kaznama izreenim povodom prekraja fiskalnih interesa pre revolucije, koja je stvorila nau dravu, imam da odgovorim da sam ja izdao naredbu da se sve kazne do 31- oktobra ne naplauju, no samo redovne dabine. To je u sluajevima ^de jo kazna izreena, a u sluajima gde kazna nije izreena
naredio sam da se naplauju samo redovne dabine, dakle, prema ovome, kazna se nee naplaivati za dela uinjena do 31. oktobra, a za dela
keja se uine od 1. novembra 1918. god. kazna

836

Stenografske beleke.

e se na plaivati, kako je to po zakonima propisano

Predsjednik Dr. Drag. M. Pavlov/c: Re
ima gosp. Antun Gjuki.
Antun Gjuki: Izjavljujem, da se zadovoljujem odgovorom gosp. ministra.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re g. Miloje Jovanovi.
Miloje . Jovanovlc: Gospodin ministar finansija 21- prolog meseca pozvao je
tampara za tampanje 850.U00 formulara za
poreske prijave, i putem kratke licitpije odluio
je, da se za izradu toga posla da cena od 133
hiljade dinara. Medjutim, trojica od najglavnijih
tampara koji raspolau materijalom, i koji bi
mogli ovaj posao bolje svriti nisu bili pozvati,
a oni bi izradili taj posao mnogo jeftinije nego to
je on dat. Oni su protiv ovoga uloili protest, da
bi izradili ove formulare za 103.000 dinara. Ja
ne znam da li je g. ministru to pozna+o. Samo
ovako postupanje po mome miljenju ne moe
se pravdati. Ovim se nainom lavoriziraju pojedini tampari, i drugo dravna kasa mora da izda
mnogo veu sumu novaca, a specijalno ovde ima
da plati preko 30.000 dinara vie, to u ovim prilikama za dravnu kasu znai mnogo, i tree iskljueni su iz javnog nadmetanja gradjani srpsk',
koji imaju prava da rade tamparski posao kao
i svi ostali tamparija molim g. ministra finansija da odgovori, dali mu je ova stvar poznata i dal' e odluku koja je doneta odrati ili e raspisati drugu
licitaciju, da na njoj uestvuju i on: drugi tampari, u toliko pre to su oni ponudili i jamili da
izrade ovaj posao za 30.000 dinara jeftinije.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Re ima g. Ministar Finansija.
Ministar Finansija dr. Momilo
Nini: Gospodo poslanici, u pogledu ove nabavke moga dela lino ima toliko, to sam ja izdao naredbu, da se hitno izvri izradba poreskih
obrazaca. Ta stvar je veoma hitna zbog toga,
to se naplata poreza u Srbiji ne moe da obavi
tako dugo, dok nema tih poreskih obrazaca. Kada je gospodin poslanik uputio na mene ovo pitanje, ja sam se obavestio, kako je licitacija izvrena. Ta je licitacija izvrena prosto, poradi
hitnosti. inovnik u Ministarstvu Finansija, koji
je bio nadlean, da obavi tu licitaciju, pozvao je
tampare i od beogradsih tampara dolo je njih
pet, i oni su licitovali izmedju sebe i ponuda je
ostala na najpovoljnijem ponudjau. Posle izvrene licitacije javila se jo tri tampara, koji kau
da nisu bili pozvani. Kao to kae gospodin po-

slanik, nudili su oni, da za 30.000 dinara jeftinije isti posao svre. Da ne bi dravna kasa bila
oteena, jer je ova stvar za mene veoma hitna, x
ja sam tu trojicu tampara pitao naknadno, da li
oni pristaju, da u sluaju ponovne licitacije, taj
posao u istinu za 30.000 dinaua jeftinije izvre.
Ja nisam mogao drugaije raditi, da mi se ne bi
desilo, da raspiem drugu licitaciju, pa da mi
ni prvi ponudjai ne dodju, a ovi posle odustanu od onoga, to su ranije obeali. Ja sam dobio
odgovor od ove trojice, da oni pristaju da izvre
tu porudbinu za trideset hiljada dinara jeftinije
ali pod pogodbom, da im onaj liferant za hartiju,
koji je prodao tu hartiju onom ponudjau, na
kome je ostala porudbina, proda tu hartiju pod
istu cenu. Medjutim taj liferant hartije nije imao
nikakove veze sa Ministarstvom Finansija. Odkuda dakle ja mogu da garantujem tamparu, da
e mu taj liferant hartije dati hartiju pod istu
cenu Jedan od tih tampara izjavio je, ako ne
moe od prodavaoca da dobije hartiju pod istu
cenu, da pristaje na to, da sve te poreske obrasce izradi' na meovitoj hartiji- Ja nisam mogao
da pristanem na to, da se poreski obrasci izradjuju na raznovrsnoj hartiji. Poreski obrazci moraju, ako je ikako mogue, biti iste boje, da svak
odmah v:di to je. Eto takostvar stoji. Ja nemam nikakve garancije, da bi se sa istom hartijom jeftinije ponovno mogla da izvri porudbina, ako bi se izvrila nova licitacija.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re gosp. Miloje Jovanovi.
Miloje - Jovanov/c: S odgovorom gospodina Ministra Finansija mogao bih biti zadovoljan, ali njegovi zakljuci ne mogu me zadovoljiti. Kad Ministarstvo Finansija pozove tampare na licitaciju a tampanje izVesnih obrazaca i
pokae samo jednu mustru hartije, onda, pri ovoj
oskudici hartije, ako je neko snabdeven samo
tom vrstom hartije, on je jedini u mogunosti da
proturi tu svoju hartiju, a nijedan drugi tampar
u tome mu ne moe konkurisati. Ovde je zaista
bio takav sluaj, da je tu mustru hartije imao
samo jedan jedini ovek i prema tome svaki drugi tampar ne moe tu hartiju dobiti i primiti
posao u rad.
Moe se reiti to pitanje i na drugi nain. Gospodin Ministar Finansija kae da obrasci za poreske prijave ne mogu biti tampane na raznovrsnoj hartiji. Ja m'slim da je glavna stvar da
je artija istoga kvaliteta, ali ima jedan drugi nain, kako to moe da se izvri. Onako isto kao to
je Ministarstvo Finansija pozvalo tampare za
tampanje budeta i ponudilo im hartiju iz dravnog plena, i, kad je direkcija plena imala

32, red, sast, od 5. juna 1919.

300.000 tabaka hartije za tampanje budeta,

onda ta ista direkcija moe dati tamparima i
hartiju za te mustre za poreske prijave.
Nije tu ^tvar do 30.000 dinara, ali n.je rezon, da se u ovako tekim prilikama pojedinci
koriste, a da iz licitacije budu iskljueni najjai
tampar!, a ovde su bila s licitacije iskljuena
dva tampara, koji su najvie tete pretrpeli za
vreme ovoga rata. Ja bih dakle molio gospodina Ministra Finansija, da se ove mustre za poreske prijave tampaju na hartiji iz direkcije dravnoga plenaPredsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re gosp. Ministar Finansija.
M j n i s t a r Finansija dr. Momilo
Nini: Ja, naravno, pristajem na jednu kombinaciju, da bi dravna kasa mogla utediti jednu
sumu novaca od 30.000 dinara. Ali ja se moram
predhodno obavestiti, da li direkcija plena ima
tu potrebnu hartiju. Druga je hartija potrebna
za obrasce za poreske prijave, a druga za budet.
Ali, ako direkcija plena ima tu hartiju, za ove
obrasce, meni je mnogo zgodnije i jevtinije, da se
na ovoj osnovi izvri naknadna licitacija.
P r e d s e d ni k dr. Drag. M. Pavlovi:
Re ima gosp. poslanik SunikPoslanec Anton Susmk: Gospod finanni minister je izdal naredbo, da se morajo z mesecem aprilem meje onih drav, s katerimi e
nismo v zvezi, zastraiti carinskimi uradniki in
finannimi straniki.
Stvar je naperjena v prvi vrsti proti verinikom in tihotapcem in bi bilo popolnoma v redu,
e bi se te prijelo. Toda kar rez no so se zaele pobirati na mejah Slovenije visoke carine.
Carina je gotovo dobra, kadar iti narodno gospodarstvo v dravi. Toda v tem oziru so pri
nas e tako stroge odredbe, da ne more nihe
kupovati drugod, esar imamo doma dovolj. Ce
pa hoemo uvaati, esar doma nimamo v obilni meri, je pa zato treba uvoznega dovoljenja
centralne vlade v Belgradu. Predno se pa danes
dobi tako dovoljenje, potee mnogo asa, je treba mnogo potov in strokov, tako da se vsak le
v skrajnem sluaju odloi za kupijo.
Kar rez no smo dobili poleg navadnega
vojnega stanja z Nemko Avstrijo e carinsko
vojno stanje. Gospodje, e bi se pobirala carina
po tarifu Nemke Avstrije, bi bila e tedaj dovolj
visoka, ker znaa e tam carina za surovine in
polfabrikate do 10%, za cele fabrikate pa celo
do 20% in e veTa avtonomni tarif bi gotovo popolnoma zadostoval, da bi itil nae narodno gospodarstvo.

837

Tako je tudi eka drava uvedla avstrijske carinske tarife.

Pa e bi se nasproti Nemki Avstriji uvedla
tako stroga carina, bi lovek to e razumel. Nikakor pa ne moremo razumeti, zakaj se tako postopa tudi proti eki in Poljski. Glavno pa je,
da Nemki Avstriji s tem prav ni ne kodujemo,
ampak edinole samim sebi.
Ta avtonomni tarif je bil za Srbijo, ki je hotela
postaviti carinski zid nasproti Nemki Avstriji
in je imeia na vse strani dovolj odprtih tri
opraviljiv. Slovenija pa je s to tarifo zelo prizadeta.
Navedem naj samo par vzgledov, kako visoka carina se pobira za najpotrebneje stvari.
Tako se n. pr- pobira pri sladkorju sedaj po 20
dinarjev od 100 kg, za sol 17.60 dinarjev za
100 kg, za igice 20 dinarjev, za petrolej 54.65
din. itd., in vse to v zlatu. Ako se pa ne more plaati v zlatu, kar je sedaj nemogoe, se pribije k
dotini carini e 320%. Od papirja za tisk je
treba plaati 20 dinarjev, od papirja za rtanje
pa 45 dinarjev za 100 kg.
Gospoda moja, tako visoka carina mora naravnost ubiti vsak razvoj industrije, in obrti. Posebno pa je seveda okodovan mali lovek, delavec in kmet- Izraunal sem, da bi n. pr. za eno
srajco, ki bi prila ivana iz Nemke Avstrije,
morali plaati 20 K carine in za en klobuk 15 K
(klici: ujte, ujte!"). Prili bomo tako dale,
da bo navaden uradnik, ki danes pri slabi plai
e itak ne more iveti, hodil brez srajce in klobuka okoli.
Kar je pa e najhuje, je to, da nam je vojska
pustila veliko mnoico bolnih ljudi. Prenapolnjene so vse bolninice, imamo veliko invalidov,
zanemarjene dece itd. Za Ifenje treba zdravil.
Sedaj pa ujte gospodje, koliko je treba plaati
danes za gotove medikamente, katerih ne izdelujemo doma. Za medikamente, ki jih moramo
uvaati iz Nemke Avstrije, moramo plaati pri
100 kg 1000 dinarjev carine in to v zlatu. Ce pa
to ni mogoe, se pribije e 320%. Gospodje, e
pomislite vse to, si lahko predstavljate, da so
taka zdravila tako draga, da si jih navaden lovek ne bo mogel nabaviti.
Visoka carina zna imeti zelo slabe posledice.
Vsled tega stavljam na gospoda finannega ministra vpraanje, e mu je vse,, to znano in e je
voljan visoko carino, e e ne popolnoma odpraviti, pa vsaj primerno zniati. Mislim, da se to
isto lahko uredi v sporazumu s trgovsko in obrtno zbornico, in to tembolj, ker je gospod finanni minister izdal naredbo brez Narodnega Predstavnitva.

838

Stenografske beleke.

Predsednik Dr. Drag. Pavlovi: Ima

re gosp. ministar finansija.Ministar finansija Dr. Momilo Ninl : Molim vas, gospodo, slino pitanje uputio
je na mene gospodin poslanik Kristan. Ja bih
da i gospodin Kristan obrazloi svoje pitanje,
kako bi mogao jednovremeno odgovoriti na oba
dva.
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi : Ima
re gospodin poslan k Kristan.
Poslanec Anton Kristan: Pred kratkim
sem dobil nastopno brzojavko:
Prosimo posredovanja pri upravi monopola,
da popolnoma ali vsaj deloma popusti monopolno
takso pri soli v znosku 17 dinarjev 80 para
v zlatu za 100 kg. gre se za 100 vagonov soli
- ter takso od 1800 zabojev vigalci v znesku
126 dinarjev v zlatu za 100 kg."
Ko sem dobil t obrzojavko, sem se vpraal:
od kod in kdaj se je uvedla monopolna taksa na
sol in vigalice za one kraje, ki so prili iz nekdanje Avstro-Ogrske v skupno kraljevino Srbov,
Hrvatov in Slovencev ? Zato vpraam gospoda
ministra, od kdaj in na temelju kaknih zakljukov
je naroil g. minister centralni upravi monopolov,
da je uspostavila tudi pri nas one carinarnice in
da je zaela po deelah bive Avstro-Ogrske, ki so
prile v dravo SHS, pobirati monopol na sol in
vigalice ?
Iskal sem odgovora na to vpraanje v vsaki
tevilki Slubenih Novln" ; dobil sem nekak razglas generalnega direktorja Kukia, ki mi je posvem nerazumljiv, e pomislim, da se je pri nas
tudi e uvedel monopol. Tam stoji:
Uprava Dravnih Monopola aktom svojim
od 24. maja tek. god. ABr. 9216 dostavila je
sledee :
1. da se monopolisani artikli : duvan i duvanske preradjevine, so, petroleum, iice, cigarpapir i alkohol pe mogu iz inostranstva uvoziti u
granice bive Kraljevine Srbije bez dozvole ove
Uprave" i t. d.
V celem razglasu ne vidim ni tako precizno
izreenega, da bi mogel rei : na podlagi tega in
tega sklepa se je monopolna taksa uvedla tudi za
Bosno in Hercegovino, Hrvatsko, Slavonijo, Dalmacijo in Slovenijo.
Jaz sem mnenja, da tako dalekosenih odredb
nikakor ne more izdajati finanno ministarstvo
v lastnem delokrogu, ampak da je zato potrebno
na vsak nain dovoljenje Narodnega predstavnitva. Zato vpraam gospoda ministra: Kdaj in na
podlagi kaknega zakljuka so te monopolne
takse, ki veljajo za bivo kraljevino Srbijo in po
katerili se plaa za 100 kg soli 17.60 din. v zlatu,

za 100 kg vigalic 126 din. v zlatu, za 100 kg cigaretnega papirja 261 din. v zlatu, za 100 kg
alkohola 117 din. v zlatu in za 100 kg nafte in
petroleja 54.65 din. v zlatu, rastegnila na celo kraljevino Srbov, Hrvatov in Slovencev ? Vpraam
dalje, zakaj se ni ta dalekosena zadeva predloila Narodnemu predstavnitvu in ali je gospod
minister obenem, ko je to ukrenil, tudi izdal naredbo, po kateri se morajo takoj inventarizirati po
celi dravi vse zaloge soli in drugih predmetov, ki
spadajo pod monopolno upravo. Ce se to ni zgodilo, je dana pekulantom najlepa prilonost, da
prodajajo stare zaloge na temelju te nove naredbe za toliko draje, kolikor znaa nova carina.
Dalje bi vpraal gospoda ministra, na temelju
kakih zakljukov se je s r b s k L avtonomni
tarif r a stegnil na celo obmoje
kraljevine SHS i;n zakaj ni gospod
ministertegasvojeganarta pravoasno predloil Narodnemu Predstavnitvu?
Jaz sem popolnoma preprian, da smo vsi od
prvega do zadnjega za to, da damo dravi dohodke, ki so potrebni ; sem pa proti temu, da bi
napravljali posamezni resorti na lastno odgovornost ali samo na podlagi sklepa ministrskega sveta
dalekosene korake, ki so naemu narodnemu gospodarstvu v kodo in ki zadenejo obutno iroke
sloje konsumentov.
Obenem bi prosil gospoda ministra, da pove,
kdaj hoe odgovoriti na mojo tozadnevno interpelacijo, ki sem jo vloil e pred 2 meseca in kjer
sem ga prosil, naj pojasni, ali res namerava uvesti carinski tarif tako, kakor je pisal belgradski
asopis Epoha."
Predsednik Dr. Dragan Pavlovi: Re
ima gospodin ministar financija.
Ministar finansija Dr. Momilo Nin/: Gospoda poslanici su pokrenuli nekoliko pitanja. Prvo, isto naelno, na koje mislim da odgovorim, to je pitanje g. poslanika Kristana: na
osnovu ega sam ja mogao da proirim optu
carinsku tarifu Kraljevine Srbije na elu nau
teritoriju.
Pa, gospodo, nema tu nikakvog neobinog
puta, kojim sam ja poao. Opta carinska tarifa
Kraljevine Srbije proirena je na elu teritoriju
Kraljevstva na osnovu reenja Ministarskoga Saveta. A vi znate, gospodo, da su reenja MinistarskogvSaveta donoena po mnogim hitnim i vanim stvarima i imaju zakonsku silu s tim, da ih
posle podnesemo Narodnom Predstavnitvu i traimo naknadno odobrenje. Takve smo predloge
inili Ministarskom Savetu svi mi; to sam i/nio
i ja, a.to je inio i socijalistiki predstavn'k u vla-

32. red. sast. od 5. juna 1919.

di, gospodin Kora. Gospodin Kristan bi trebao

prvo to da zna. (2agor kod predstavnika Narodnog kluba). To je, gospodo, raeno onda u vladi,
kad su gospoda Narodnog Kluba u toj vladi
imali svoga predstavnika. Drukije gospodo, nije
moglo ni da bude. Mi smo nekoliko meseci bili bez
Narodnog Predstavinitva u najteim momentima,
onda kad je sve bilo nesreeno, kad je b.lo sve
iieregulisano, kad je trbalo donositi na, brzu ruku
opte obavezne odluke da se unese time koliko e
moe red u nau dravu. Jesmo li mogli ekati
nekoliko meseci a da apsolutno ne bude doneta
nikakva odluka sa zakonskom snagom, koja bi
vaila za elu zemlju. Prilike su bile vanredne,
drukije nego one pre toga vremena u Srbiji i van
Srbije, pa zakoni ranije doneti nisu uvek bili u
skladu sa novom situacjom. koja se nije mogla
ni predvideti u vremenu kad su ti zakoni donoeni. Ne menjati i ne dopunjavati postojee zakone
u danima kad se moralo brzo raditi, znailo bi ne
htet leiti kaos koji svaki prelom u politikom ivotu naroda neminovno sabom povlai. To mi nismo mogli raditi. U tom pogledu, gospodo, svi
lanovi ovdanje vlade sa gg. Koraem i Petriieem. bili snio potpuno sloni.
Sto se tie reguiisanja naih carinskih odnosa,
ta je stvar bila veoma hitna. Gopodo, mi smo
imali otvorenu kapiju na sve strane, bilo je potrebno stvoriti jedan modus, da se regulie sluba
carinska i da se na robi koja ulazi preko nae granice naplauje carina. To je bilo potrebno iz privrednih a jo vie fiskaln.h razloga. Pitanje moe biti samo. koju je od dveju optih carinskih tarifa trebalo priineniti. M smo raspolagali dvema
optim carinskim tarifama: optorn carinskom tarifom kraljevine Srbije i carinskom lar lom Austro-Ugarske. Nismo mogli ostaviti u vanosti
obe tarife, jer bi to izazvalo nesavladljive tekoe u carinsko] slubi i nejednako optereenje robe
koju bi razni krajevi troili. Sasvim je razumljivo,
to je Cesko-Slovaka republika primenila Austro-Ugarsku tarifu, jer druge nije ni imala. Evo,
koj. su momenti mene rukovodili da predloim
Ministarskom Savetu. da se primeni opta carinska tarifa Kraljevine Srbije i tarifske olakice
ugovora, koje je Srbija bila zakljuila. Pre svega
u osnovnim principima n.i kojima su te dve tarife
raene, nema velike razlike. 1 Austro-Ugarska kao
i mi usvojili smo u glavnom principe po kojima je
izradjena poznata nemaka carinska tarifa od g.
1902. Ima razlike samo u pogledu detaljnoga rasporeda i u pogledu visine carinskih stavova. Naa
tarifa, ja smatram, bolje je razredena od tarife
austrougarske u koliko ja kao struan ovek to
mogu da procenim. To je jedan razlog, zbog ega

sam vie voleo da se primen naa opta carinska

tarifa Kraljevine Srbije.
Drugi je razlog u tome, to Kraljevina Srbija
kao manja zemlja, morala je u veoj mer. da titi
svoju domau proizvodnju. Mislio sam, da je prema sadanjim prilikama naeg novog Kraljevstva
potrebno da naa dravna radinost, koja treba
jednim svojim delom i dalje da ivi, a drugim delom da se stvara i razvija, bude to bolje zatiena, ne samo od proizvodnje drava, koje su ranije konkurisale Austro-Ugarskoj, .nego i od svojih novih konkurenata iz Nemake Austrije i eke.
Kraljevina Srbija ima vie od 10 god na iskustva sa svojom optorn carinskom tavifun. To je
iskustvo neobino povoljno za nju. Za tih 10 godina Srbija se poela privredno razvijah veoma
naglo u svima pravcima; za tin 10 god:na privredni ivot u Srbiji uzeo je iroke i raznovrsne
osnove. Mislio sam da e iste takve osnove za
budui privredni ivot naeg Kraljevstva dati ta
tarifa i naem novom Kraljevstvu.
Drugo pitanje, koje gospoda predstavnici naroito istiu, to je visina carinskih stavova. Hou najpre da koregiram jednu stvar, koju je predstavnik g. Sunik izneo. On govori neprestano o
tome, kako se visoke carine plaaju u Slovenakoj. Pa ne naplauju se visoke carine samo u Slovenakoj. One se naplaaju na svima granicama,
iste. carine se naplauju u Gjevgjeliji i u Bitolju
kao na Slovenakoj granici; iste u Spljetu kao i
Crnoj Gori; iste u Bakru kao u Tamivaru. Nema tu, gospodo, nikakve razl ke. Ne postoje nikakve slovenake carine. To su nae zajednike
carine. Onako isto, kako je optereena granica
slovenaka, isto tako su optereene i sve ostale
nae granice. Kakav teret podnose Slovenci, talak podnosimo i mi ostali u elom Kraljevstvu, i
to je sasvim pravo.
Ja verujem, pri sadanjim uslov ina za ivot
teko se podnosi svako optereenje dravno, koje doprinosi poveanju cena robe. Ali, gospodo,
treba posmatrati to pitanje i s druge, strane. Treba posmatrati malo i fiskalne interese dravne,
jer carine imaju duplu ulogu: 1 da potpomau privredni razvitak zemlje, i da daju dravi potrebna sredstva za njeno postojanje. Vi svi znate,
gospodo, jer ja sam bio dovoljno iskren pred
Narodnim Predstavnitvom, da vam izloim sadanju nau finans jsku situaciju. Ja nisam pesimista. Ja sam uveren, da s malo vie sredjenosti u naoj zemlji, mi emo nae finansiisko stanje da dovedemo u red. Ali, gospodo, tu treba
niti )go energije i mnogo gotovosti da se podno
s( /rtve. Ba zbog sadanje velike skupoe i1

840

Stenografske beleke.

vota, izdac nae drave mnogo su vei, nego

to bi bez toga bili. Svi materijalni izdaci su mnogo vei. Ti isti narodni poslanic , koji neprestano predlau, da se ovaj ili onaj izv.or dravnih
prihoda ukine, oni isti su najenerg nije traili d.t
se uini ovaj ili onaj izdatak i protestvovdi, zato se na pr. ne poveaju dodaci na skupou za
pojedine vrste inovn ka. Pa kad se, gospodo,
trae toliki izdaci, od kud e naa drava te
ogromne izdatke da pokriva. Jedan poslanik se
ljuti, to se naplauje porez na vino, drugi se ljuti zbog .poreza na rakiju, trei se ljut na monopol, a etvrti na carine. Pa, gospodo, naa drava mora od neega da ivi, i ti tereti moraju biti
veliki, jer su veliki i dravni izdaci. Medjutim, ti
su tereti mnogo vei na strani. Moj je plan, da jedan veliki deo ovih sadanj h tereta prebacimo
na budue generacije za to, to je ova naa generacija i inae suv e podnela; ali ima drugih drava, koje gledaju, da gotovo sve terete izazvane ratom svale na ovii dananju generaciju, koja
Je svugde podnela tolike rtve. Te velike rtve
na koje se gospoda narodni predstavnici tue, u
stvari su one carine, koje smo mi i pre rata plaali u Srb ji. Ja ne sporim, da je svako optereenje soli veoma teko, da ono pogadja siromanu klasu naroda. Mi smo o tome monopolu soli
vodili diskusiju i u Srpskoj Narodnoj Skuptini i
to je uopte bilo priznato, da bi bolje bilo da
monopola soli nema. Ali, gospodo, ni Kraljevina
Srbija pre rata, ije su finansije bile p( tpuno uredjene, nije imala mogunosti da ukine monopol
soli, a jo manje, gospodo, mi sada imamo za to
mogunosti, kad imamo da se borimo sa tolikim
vanred-nim i novim izdacima. Ja bih molio i mi
moramo jedanput poi s te osnove, da im UK-inemo jedan porez, im ukinemo dravi jtidan izvor prihoda, da odmah pronadjeno drugi, stalni
izvor prihoda. Ali ak i s te osnove moemo poi tek onda, kad stvorimo sredstva za izravnani*;
budetne ravnotee. Sem toga carine su nae u
stvari daleko manje nego to to izgleda na prvi
pogled. Specijalno na trgovaki promet sa Nemakom Austrijom i sa ekom optereen je
zbog toga, to mi sa tim dravama nemamo trgovinske ugovore, pa se celokupna roba carini
po optoj carinskoj tarifi. Al, gospodo, ni ta opta carinska tarifa nije tako strana kao to izgleda na prvi pogled. 1 nesumnjivo je, a vi ete
se uveriti i po onome to se radi, po svima zakonsk m predlozima koji se spremaju sada na sve
strane
da e svuda carine znatno biti poveane, premi onome to je bilo pre rata. To e se'
Uiniti ne samo iz fiskalnih razloga, nego zbog
toga to svaka drava mnogo vie potreba ima

da brani svoju domau proizvodnju. Mi se, gospodo, moramo pom.nti s tim da smo jedna drava zasebna od svih ostalih drava i da moramo
stvoriti razgranat privredni ivot nezavisno od
svih drava, stvorene one raspadom Austrougarske monarhije ili ne. Cim se stvori mogunost da se zakljue trgov.nski ugovori sa Nemakom Austrijom i Ceskoslovakom, mi emo te
ugovore bez sumnje zakljuiti i onda e car.ne
moda biti manje od ovih, koje su sada. Medjutim nije tako strano ni optereenje onih artikala,
Koje su gospoda narodu, poslanici naroito istakli, n. pr. istaknuta je carina na eer, veli se,
plaa se 20 dinara od sto kgr., gospodo, po austrijskoj carinskoj tarifi eer je plaao znatno
manje nego po naoj. I to je prirodno to je naroito industrija eera u Austriji b.la jaka i nije imala potrebe da se zatiuje. Medjutim optereenje
koje se naplauje u 20 din. mi smo plaali uvek u
Srbiji i pre rata. Mi ne moemo smanjit, optereenje eera pri uvozu iz toga razloga, to to
isto optereenje ima i ovaj eer, koji se proizvodi
u zemlji. Ukinut, troarinu pri uvozu, a ostaviti
ovu u zemlji znailo bi favorizirati strani eer
prema domaoj proizvodnji. Mi to, gospodo, ne
moemo uiniti. Uk.nuti pak i jedno i drugo, to
nijedna drava pri sadanjem finansijskom stanju
stvari posle rata nee uiniti i ne bi uinila. N... optereenje drugih predmeta nije ba strano. Meni su na pr. poznati izvesni podaci o vel.ine carine. Po optoj carinskoj tarifi pamuna roba
koja se uvozila iz Nemake Austrije i Ceskoslovake, po podacima koje ja imam, koja je od sv h
tekstilnih tkaninaa nama najpotrebnija iznosila je
10^ od vrednosti robe, a medjutim i ona koja se
po ugovornim stavovima naplauje iznosi oko
6% od vrednosti robe. Gospodo ja mislim, kada
se zna na kakvim se osnovima gradi carinaska
tarifa, da to nije tako veliko optereenje.
Na kraju ja molim gospodu, koja predlau
ukidanje poreskih izvora za nau dravu, da uvek
imaju na umu i onu drugu stranu, da imaju na
um i dravne potrebe. Lako je nai mane svakom
porezu, svakoj dravnoj dabini. Za proizvodja2a, za trgovca, koji ima da plati tu dabinu, nesumnjivo je, da bi bilo bolje da te dabine nema
i da roba. koju prodaje bila bi verovano jeft nija,
ali mi nalazimo carina i dabina u svima zemljama i one su svakim danom sve vee i tako
mora da bude u jednoj organizovanoj dravi
koja hoe da ivi i da ima napretka.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re g. Sunik.
Poslanec Anton Sun/k:
/. onim delom odgovora jjosp. finannega mi-

32, red, sast. od 5. juna 1919.

nistra sem popolnoma zadovoljen, kjer je strokovnjasko razloil, zakaj so se uvedle take carinske tarife. Vendar bi p:i priakoval, da bo malo
vpoteval.gospodarske razmere v Sloveniji, kjer
smo bli skozi stoletja zdrueni z Nemko Austrijo in je nemogoe, da bi pri nas vladale enake
razmere kakor v Srbiji.
V Sloveniji skozi 5 mesecev nismo plaevali
nobene carine. Sedaj po preteku 5.mesecev, ko
so ljudje e sklenili trgovske pogodbe, pa kar naenkrat tako visoke carine, s katermi prisklepanju
pogodb ni nihe raunal.
Nadalje ne morem biti zadovoljen, ker gospod finanni minister ni ni obljubil, da hoe za
nekatere predmete carino vsaj zniat', e e ne
popolnoma odpraviti. Gospod finanni minister
mora to na vsak nain storiti.
Na Ceskem n. pr., kjer ;e narodno predstavnitvo sklenilo zakon o carini, ma finanni minister
dovoljenje, da more za gotove stvari carino.zniati ali celo popolnoma odpraviti.
Prosil bi gospoa finannega ministra, da
nekaj ukrene. Vsoko carino ie na vsak nain treba kolikor mogoe sniati, da se liudstvo pomiri.
ker bomo sicer morali vloiti e posebno interpelacijo in staviti poseben zakonski predlog.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re g. poslamk Kristan.
Poslanec Anton Kristan: Gospod finanni
minister je s'cer jako lepo utemeljil svoie stalie,
ki se pa zdi meni napano. Ce se je e napravila
tn napaka, da je sklen'1 to samo ministerski svet.
ie imel vendar gospod finanni min'ster 3 mesece monost da bi bil predloil Narodnemu Predstavnitvu, kaj namerava. Moie vpraanje je lo
glavno proti temu, da se ;e delalo brez parlamenta, brez ms. ki smo sedeli tu 3 mesece skoro
brez predlogov. Taz misl'm, gospodie. da je ta
zadeva tako 'vlienske vanosti, da zahtevata na
nonos in naa dolnost, da se nam stvar predloi in da io odobrimo ali odklonimo. Ce tudi nismo izvo'ieni v vol'tvah od liustva. smo vendar
rcprezentanti svoiih strank ki smo i'm odgovorni. Gnsnnd poslanec, ki je lan kluba, ki ima dva
minsitra...
Predsednik dr. Drae. M. Pavlov':
Molmi Vas, gospodine poslame, da se ograniite na kratku 'zjavu o odgovoru crospod'na ministra i da se ne uputate ni u kakve diskusije.
Poslanec Anton Kr'stan: Gospod predsednik, to je zelo vana in nujna stvar treba je
konstatirati, da je tukaj pred celo zbornico izjavil
lan kluba, kj pravi, da ima njegova stranka ve-

841

no ljudstva v Sloveniji za seboj, da ne bo mogoe ljudstva pomiriti zaradi visokih cen soli in
vigalic, ki so posledica visoke carine. Ce on to
pravi, pomen' to klic: ,,Caveant consules!" Kajti
sicer bi lahko v krajih, kjer vlada sedaj najlepi
red, nastal nered ...
Predsednik dr. Drag. M. Pavlov-':
Gospodine poslanice, to je itav govor, koji se
u ovoj prilici ne doputa.
Poslanec Anton Kristan: To vpraanje
sem stavil radi tega, ker elimo, da bi gospod
minister povedal, kdaj hoe to stvar predloiti
nam, ki nosimo odgovornost pred Ihidstvom, da
bomo lahko o njej sklepali. Odgovor nisem dobil.
Predsednik dr. Drag. M. PavIov":
Ima re g. Ministar Finansija.
Ministar Finansija Momflo Nine'c:
Alolim Vas, gospodo, ja ne znam da li sam bio
dovoljno jasan. Gospoda poslanici mi- zameraju
to nisam traio naknadno odobrenje od Narodnog Predstavnitva. Medjutim gospoda znam da
sam predlog zakonski o budetu podneo maja
meseca. U finansijskom zakonu ima jedna odredba koja se odnosi na optu car'nsku tarifu i kad
bude na pretresu taj zakon onda e se reiti o naknadnom odobrenju. Gospodin Kristan zaboravIjava da su prethodne osnove za. agrarnu reformu
donete po predlogu g. Koraca a po reenju Ministarskog Saveta. To je mnogo krupni;a stvar
nego to je carinska tarifa. Kad dodje finansiiski
zakon na dnevni red moemo se ponova vratit'
na ovo pitanje i imati iscrpniju diskusiju od ove
sadanje.
Predsednik dr. Dng. M. Pavlovic:
Ima re g. Ivan Kovaevi.(Glasov-: Nije tu).
Poto nema g. Kovaev'a ovde. to se ne moe postaviti pitanje na g. Ministra Finansi'a. Gospodo, time smo iscrpli usmena pitania. koja su
iimla da Se stave na gg. Min'stre. Sad to 'malo
da se predie na dnevni red. Ali, pre no to predjemo na dnevni red, ia molim sekcije da se prvo
konst:tuii! i izaberu odbore za zakone, koje sam.
vam proitao prolog puta. Ti su zakonski predloi: Zakon o izmenama i dopunama u zakonu o
narodnim kolama; predlo? zakonski o izmenama
i dopunama u zakonu o Universitetu; nredlog Zakonski o izmenama i dopunama u zakoiu o
ratorijumu: predlog zakonsk' o izmenama i dopunama u zakonu o poroti; predlog zakonski o izmenama i dopunama u zakonu o postupku sudskom; zakonski predlog o sticanju prava advokature i predlog g. Ribara.
t s*

842

Stenografske beleke.

Dajein deset minuta odmora i pozivam sekcije da se konstituiu i izaberu odbore za ove zakonske predloge.
(Nastaje odmor.)
(Posle odmora.)
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Gospodo, da nastavimo rad.
Izvolite uti, kako si'i se sekcije konstituisale.
Sekretar dr. Aleksandar Mijovic ita:
I. Sekcija, predsednik Nastas Petrovi, sekretar dr. Mladin Svinjarev.
II. Sekcija, predsednik Miroslav Kulmer, sekretar dr. Stjepan Kukri.
VI. Sekcija, predsednik dr. Ante Paveli, sekretar Aca Bogdanovi.
VII. Sekcija, predsednik Oioka Nestorovi,
sekretar Tripko Zugi.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:
Ostale sekcije nisu se jo konst tuisale. Molim
sekcije da poure, da se to pre konstituiu.
Sad prelazimo na dnevni red.
Prva le taka dnevnoga reda: odgovor g. Ministra za umarstvo i rudarstvo na interpelaciju
g. Antonu Sunika o produkciji uglja.
Ima re gospod'n Sunik.
Poslanec Anton Sunik:
Gospodje poslanci! Pred dvema mesecema
sem vloil interpelacijo ^ar idi produkcije premoga in sicer zaradi tega. ker nam je takrat grozila kriza vsled pomanjkanja premoga. Premog
je, kakor veste, ena najbolj vaivh gonilnih si narodnega gospodarstva. Ce prestane produkcija
premoga, potem preneha industrja. obrt in trgovina, zmanjka dela in zasluka; in e zastaneio
e eleznice, potem je popolna katastrofa za nae gospodarsko ivljenje tu. "
V Sloveniji imamo pemogovn kov, in sicer
najve na kranjsko-tajerski meji. Imamo premogovnike v Zagorju. Hrastniku. Trbovliah. Zabukovci in Velenju. ile zadnjega rudnika segajo
celo tja notri do Le na Korokem. Dalje so e
premogovniki Velikovec n Sv. tefan na Korokem in na Kranjskem v Koevju, Mirni in St. Janu. V vseli teh premogovnikih se je pred vojsko
1913., ko 'e bila produkcija normalna, produc'ralo na leto okoli 18,8. meterskih stotov
premoga ali dnevno okoli 522 vagonov. Med
vojsko se ie pa produkcija premoga znatno zni
zate, ve kakor za eno tretjino, tako da smo prili
meseca aprila t. I., ko sem stavil svojo interpelacijo, na 270 vagonov dnevno, torej malo ve kakor 50% normalne produkcije. Zakaj je ta prodnkciia tako strano padla? V prvi vrsti je vzrok

temu voska. Vojaka oblast, ki je prevzela v svojo upravo rudnke, je te na vse naine izkoriala. Kopalo se je samo po najboljih ilah, slabe se
je pa pualo v nemar. Ko so rudniki prili zopet
v pravo last, je bil vas inventar zanemarjen, in
produkcija ni mogla hitro poskoiti. Lastnik glavn'h premogovnikov v Sloveniji, je gotova druba.
Ta druba je ustanovljena s francoskim kapitalom, toda njeni uradniki so bili zagrizeni Nemci
in so med vojsko tvorili steber nemtva na Kranjskem in tajerskem. Ko se je stvorila naa drava, takrat so f uradniki uganjali pasivno resistenco (Klici pri soc. demokratih: Ni res!") In nemogoe je bilo produkcijo hitro zboljati posebno e.
ker so.bile vse naprave tako zelo zanemarjene.
Ves obrat ni mogel priti v pravi tir. dokler n' n^n
pokraiinska vlada v Ljubljani posegla vmes. Potem, ko ie naa vlada pritisnila na drubo, postavila rudnike pod nadzorstvo in zaela skrbeti za
delavstvo, ie la produkcija polagoma kviku tako da smo sedaj, kakor se mi je povedalo, poskoili s produkcijo e na blizu 400 vagonov dnevno.
Nastane vpraanje, e nam zadostuje ta produkcija premoga. V bivi Avstriji smo producirali
na leto okoli 400 miljonov metersk h stotov, t iko
da je prilo na posamezno osebo okoli 15 meterskih stotov.. Ker pa v Sloveniji nimamo tako razvite elezne, industrije in ker privatniki pri nas
kurijo mnogo z drvmi, moremo pri nas raunati
nekoliko manj torej priblino 10 meterskih stotov
na osebo. Po tem kljuu 10 meterskih stotov na
osebo bi v Sloveniji porabili okoli 12 miljonov
meterskih stotov premoga na leto. Pred vojsko
smo, kakor sem e omenil, pridelali okoli 18 miljonov meterskih stotov. torej za domao porabo
dovolj, nekaj smo ga pa mogli e celo zvaati.
Vendar smo pa kljub temu uvaali angleki in
eki premog in sicer zaradi tega, ker je na rujavi premo: mnogo slabi glede kurilne moi, ker
Ima skoro polovico manj kalorij nego anglek" in
eki rni premog. Ce bi hoteli sedaj vse kuriti
s svojim lastnim premogom, ki ima manj kurilne
moi, bi morali produkcijo izdatno zviat', najin mi za eno tretjino. Slovenija bi rabila potem
sama zase okoli 15 miljonov meterskih stotov na
leto. Zviana produkcija znaa sedaj okoli 400 vagonov dnevno, ali na leto okbli 14 miljonov meterskih stotov; torej IV ta mnoina niti za Slovenijo ne zadostovala. Sedaj pa pride zraven e Banovina in Srbija. Banovina ima tudi nekaj premogovnikov in pridela na dan okoli 80 vagonov
Srbija okoli 30 vagonov, tudi Bosna daje na dan
okoli 210 vagonov premoga. Ce setejemo vse
skupaj, dobimo v najboljem sluaju okoli 700 vagonov dnevno. Ce raunamo, da bo imelo nae

32. red. sast. od 5. juna 1919,

843

kraljestvo 10 miljonov prebivalcev, in vzamemo, bodo bolj pridno delali in stroki obratovanja ne
da pride na vsako osebo 10 meterskih stotov na bodo tako veliki, kakor so danes.
leto, potem rabimo na leto okoli 100 milijonov
Dalje ie treba skrbeti seveda tudi za to, da ne
meterskih stotov ali dnevno okoli ,2.800 vago- zmanjka bencina. Bencin se rabi pri strojih v rudnov. Premoga pridelamo, kako sem omenil, sa- nikih. V tem oziru nam vedno preti kriza. Vedno
mo okol', 700 vagonov dnevno in ga nam manjka se vre pogajanja glede dobave bencina, bencina
torej dobri dve tretjini.
pa od nikoder ni. elezniki vagoni tudi niso na
,
razpolago,
kadar bi bilo treba prevaati premog.
Premog v Sloveniji je treba razdeliti. V prvi
udno
je,
koliko
kompetenc imamo glede premoga
vrsti pridejo v potev eleznce. eleznice same
Imamo
ministarstvo
za rude in ume, ministarstvo
porabijo okoli 100 vagonov dnevno. Dravna eleznica dobi 15 vagonov, juna eleznica kolikor za obnovo zemlje 'n ministarstvo saobraaaja.
je tee pc naem ozemlju, 30 v..gonov in dalje do Ce ril premoga, pravijo, da je vzrok tomu to, ker
Mlirzzuschlaga e 10 vagonov, druge pokrajine ni dovolj eleznikih voz, da bi ga mogli prepepa 45 vagonov, skupaj torej 100 vagonov dnev- ljati. Ce se vpraa, zakaj eleznice ne vozijo, pa
no. Po raunu stare produkcije iz meseca aprila ti odgovorijo, da zato, ker ni premoga. Eno miko sem stavil svojo interpelac'jo, bi znaalo to nistarstvo naj vzame stvar energino v roke, pa
nad eno tretjino, po novi produkciji pa okoli 25%. bo lo gotovo bolje naprej.
Dalje je treba Izkoristiti stare zapuene rudV Sloveniji imamo pa poleg tega precej razvito
nike,
katerih imamo v Sloveniji in drugod precej.
industrijo. Imamo elezno industrijo na Jesenicah in v Storah, dalje rebljarsko industrijo v Na Nemkem so to e pred vojno prakticirali in
Kropi in Kamni gorici, imamo tovarne za kose, to- so 's pomojo novih_ strojev izkoriali zapuene
varne za pohitvo in za stole, tovarne za evlje rudnike. V-Sloveniji je gotovo e mnogo premoga,
n usnje papirnice, predilnice, opekarne, itd., ki ki ga bo treba izslediti. Tako je bilo n. pr. v ljubvse rabijo premog. Dalje je treba vpotevati tudi ljanski okolici 1. 1913. prostosledov za premog
zasebno gospodinjstvo, in bolnice, in e se enkrat 1564. Na Vrhniki smo e med vojsko kopali jako
priblia zima, bo treba kuriti tudi privatna stano- dober premog, ki ni imel ni manj kurlne moi kavanja. Potem rabimo premog za ole n za urade. kor angleki, oziroma eki. Sedaj je stvar zaCe bo produkcija premoga tako majhna kakor je spala, Bog ve iz kaknih vzrokov! Brkone bodo
sedaj, obstoja nevarnost, da bodo po zim; uradniki tu privatni interesi vmes. Drava se mora za te
prezebali v svojih uradih in da se bo zgodilo, ka- stvari pobrigati, stvar hitro vzeti v roke in ne
kor med vojno. Ko se je neki sodnik pritoeval, da ve dalje odlaat.
ne mora delati, ker je premrzlo, se mu je reklo,
Gospodje, e nekaj! Mislim, da bi bilo dobro,
da nai prnese premog s seboi in si zakuri. Ravno e bi drava sama vzela v roke vse produciranje.
tako se lahko zgodi, da bomo morali zopet za- Gospoda moja, kapital ostane vedno le sebi enak,
preti ole, zaradi pomanjkanja premoga. Produk- ima pred omi vedno le svoje koristi in se ne briga
cija je majhna, premog strahovito drag. Doim je za dobrobit drave "n ljudstva, pa naj bo ta kapred vojsko stalo 100 kg naega premoga 1.20 pital angleki, francoski, ali nemki. Gospoda modo 1.30 K, stane sedai 100 kg. 1213 K in to loco ja, bodonost narodno-gospodarskega razvoja teeki premog stane danes na mestu 1620 K i gotovo za tem, da se podjetja socijalizirajo.
100 kg. Ce se pridenejo potem e visoki prevozni V tem oziru je angleka vlada napravila e med
stroki, ie isto gotovo da se premog, prednn vojsko velik korak. Ko je pretila stavka, je anpr'de n. pr. v Belgrad, podnzi najmanj za nolp- gleki minister stvar lepo poravnal s tem, da se je
vico.
dogovoril s podjetniki in delavci in je vzela drava
vseveje obrate v svoje roke. Lastnikom ]e
Zato ie neobhodno potrebno, da se zvia prodala
4%
obresti in zagotovila tudi delavcem dele
dukcija premoga. Nastane samo vpraanje na kak
nain. Kakor sem omenil, je pokraiinska vhda v na dobiku. Za tem vzgledom gre e tudi AmeriLjubljani storila e vse mo.eoe in je imela e tudi ka. Gotovo je, da lei reitev problema narodnega
nekaj uspehov. Treba pa je. da tudi naa central- gospodarstva ravno v tem, da je edino na ta nana vlada pritisne na trboveljsko drubo, ki je last- in mogoe zbliati delavce in kapitaliste in izvonca premogovnikov, da stori vse potrebno, da jevati boj med delom in kapitalom.
S tem, gospoda moja. konam. Podal sem
se produkcija zvia. Treba je napraviti za delavec
barake, na katere aka ez 2.000 delavcev, ki so razloge, ki so me dovedli do tega, da sem stavil
prili iz Ncmi'c. Delavstvu naj se preskrbi za- to interpelacijo na gospoda ministra za ume in
dostna hrana. Ce bodo delavci zadostno preskrb- rude. Nisem imel pri tem nobenih separatistinih
ljeni z ivili in drugimi ivljenskimi potrebinami. namenov, ampak sem storil to samo zaradi tega,

844

SlenoiKafskc belc'.'

ker manjka v nai dravi ve kakor dve tretjini premoea. Zdelo se mi je po!rebno to povedati, da n ebo kdo izmed gospodov zopet napano
tolma! moie interpelacije.
Predsednik Dr. Drag. Pavlovi: Ima re
gospodin ministar uma i ruda.
Ministar i Ruda Pavle Mar'nkovi: Gospodo, zbog ovoga velikoga rata u koji
je bila uvuena naa zemlja, najpre Srb'ja pa
posle cela naa sadanja Kraljevina, obustavljeni
su bili gotovo svi industrijski poslovi, nastala je
oskudica u svaem, pa je onda poela i oskudica
proizvodnje uglja. To su, gospoda interpelanti
umotr'li i podneli su interpelaciju na moga predhodnika o tome, da je proizvodnja uglja u Slovenakoj bih pre rata na 500 i neto vagona, pa je
spala na 270 vagona, i pitali su prema tome. da
li ja o tome togod znam.
Gospodo, ta interpelacija je pala poetkom
aprila, ja odgovaram u ovo doba ^ stanju
u kome se proizvodnja sada nalazi. Proizvodnja
nije pala samo i] Slovenakoj od 500 na 270 vagona, ona ie' b'la potpuno unitena u Kraljevini
Srbiji. Od 117 vagona dnevno, kada smo mi u
Srbiju uli ponovo, nije bilo ni jednoga vagona
dnevno proizvodnje. Tako je i po drug'in pokrajinama nae Kraljevine. Sada ve ta stvar stoji
mnogo bolie. U samoj Slovenakoj pro'zvodnja se
popela na 380 vagona dnevno od 270. Preduzete
su mere i pokazuju vrlo dobre rezultate, da e se
kroz dva tri meseca proizvodnja pojaati sa jo
80 vagona dnevno. Sasv;m je prirodno, da su za
vreme rata opali rezultati n proizvodnji ndja.
Prvo novuena ie sva radna snaga, drugo ugljeni
majdani nisu eksploatisan' kako treba, racionalno.
nego se radilo samo tako, da se to vei broj
uglja izvue, bez obzira na to, da li e to iscrpsti
rudnike ili ne, i najzad oskud'ca u orudjima za
proizvodnju uglja i u ljudima bila je vrlo velika.
U sadanje vreme, kada se to okonalo i kada
treba da smo u boljim okolnostima, vi vrlo dobro
znate koji su susedi slovenaki i prema tome nemojte se uditi, ako naidjemo na najvee tekoe
u Slovenakoj u orudjima i materijalu za proizvodnju uglja.
Kao to napomenuh, proizvodnja uglja, kao
to su gospoda zapazila od 270 pojaala se na
380 vagona dnevno, a kroz dva tri mesea doStii e jo 80 vagona dnevno. Mi sr nadamo, da
do kraja godine vaspostavimo predratnu proizvodnju i da dostignemo do 500 vagona dnevno.
U Bosni je tako isto bila stala proizvodnja
uglja, ali su sada preduzete mere, da se u Zenici
pojaa proizvodnja sa nekili 100 vagona dnevno.
U okolini Mostara otvoren je jedan ugljeni mai-

dan, gde je odmali udareno na sloj od 4 metra

debljne i nadamo se najpovoljnijem rezultatu.
Osim ovoga otvaraju se ugljeni rudnici i u severoistdnom delu Bosne, koji obeavaju da e se u
brzo pojaati proizvodnja uglja na 100 vagona
dnevno.
U Srbiji,'gospodo, od nula vagona dnevno
sad se ve proizvodi preko 18 vagona dnevno. Ne
treba zaboravit', da smo mi nali nae ugljene
majdane u stanju, koje |e strano i iznositi: ne samo poruene, nego i zapaljene tako, da se je morala praviti poplava, da bi se vatra ugasila pa
ipak jo potpuno vatra mje uguena.
Kao to vidite gospodo, rezultat opt' u sravnienju sa drugim zemHama, gde je oskudica takodie velika, kod nas je relativno dosta povoljan.
Kao to znate, stvarala se je velika kr'za ekonomska u v'carskoj, a ak i politika u Italiji,
tako da mi io relafvno bolie stoiimo od dnurib.
poto od predratne proizvodnie. koja je iznosMa
1000 vagona dnevno, mi smo ipak dnterali dotle
da nro;zvod:mo 800 vagona dnevno, a do kraja
godine ja dr;m. da emo se vratiti na broj vagona
predratne .proizvodnje.
Tz ovo malo re', gospodo, mogli ste videti
i kako plai mol odgovor ni interpelaciju,' ko;u su
gospoda podnela, naro:to na prva dva postavljena pitania. Pitani se. da li mi je poznato, da je
proizvodnja uglja opala? Da. gospodo, poznato
mi je i b1'!" bi alosno da m' to ni;e poznato: poznato mi ie i to mi ie upravo i b'la prva bripa kao
nadlenom mimstru. T ne samo ,,da li misl'm preduzeti mere" da se to popravi nego sam ve i
preduzeo sve ono, to ie Ministarstvo Suma i
Ruda sa svojim strunim organima moelo u tome
pogledu preduzeti. te se '. proizvodnja uglja svakim danom pojaava.
Na tree pitanje: da li u se postarati, da se
sa strane nabavi ueal', nermilfni dunost ni pravo .da se u to meam jer nisnm ni pozvat za reavanic pitanja o nabavci uglfa. Mmistarstvo Suma i Riu'a stara se za proizvodnju: za nabavku
uglia staraju se druga Ministarstva koja su ve
i u'mla sve. da se nabavka uerlia po;aa. (Guje
se: Sta ie sa Vrdnikom?) 1T Vrdn'ku takodie, prema izvetaju koji imam. pojaana je proizvodnja
tako, da e U toku iduega meseca proizvodnja
vogubo odskoit'. na 30 vagona dnevno.
No. gospodo, i ako ne snada u mo;u dunost,
da se moj resor brine o nabavci uglja, bocu uzgred da napomenem, da sam ia. da je nae.ministarstvp tra'lo preko nae mirovne delegacije
Parizu, da se unese u obveze Njemake i Austrije,
da nam imadu dati i to ne kao nakaadu, jer nam
oni moraiu dati naknadnu, novcu za poruene in-

32. red. sast. od 5. juna 191^.

stalacije i uinjen kvar na ugljenim rudnicima, nego da nam daju 50.000 vagona godinje samo
kao naknadu za onaj ugalj koji su nam iz zemlje
odneli, odnosno onemogu li da se proizvodi. Ako
bismo u tome uspeli, to bi nam obezbedilo potpunu proizvodnju uglja, da moemo doekati potpun razvoj proizvodnje naih ugljarskih rudnika.
Mi smo traili da se Nemaka obavee i da
se Nemakoj nametne, da nam to mora izazvati
kroz punili deset godina, a dotle jav se nadam gospodo, da e nae rudarstvo moi toliko proizvoditi, da e zadovoljiti sve domae potrebe i jo
moi izvoziti.
Predsednik Dr. Drag. M. Pavlovi:
Ima re g. Anton Krstan.
Poslanec Anton Kristan: Gospodje poslanci! Predmet, ki ga je spravila ta interpelacija
na dnevni red, je zelo vaen. Gospod interpelant
vprauje med drugim, kaj hoe gospod minister
ukreniti, da se zvia produkc.ja premoga in tako
odstrani nevarnost, ki preti naemu narodnemu
gospodarstvu.
Gospod minister je odgovoril, da se je od
aprila dalje produkcija premoga znatno dvignila,
in sicer samo v Slovenij. od 200 vagonov na 360,
celo na 380 vagonov dnevno. Podal je nekaj podatkov glede produkcije premoga v Bosni, Hr-.
vaki in Srbiji. Odgovor je nepopoln. Meni se zdi,
da bi bilo ipak treba vse to precej reorganizirati,
kar se. je na tem polju dosedaj storilo. Sluajno
sem jaz v pokrajinski vladi za Slovenijo oni, ki je
imel zadnje mesece opravit, ve ali manj s produkcijo premoga, in se moram e sedaj peati z
vpraanjem, kako bi se produkcija kolikor toliko
dvignila, roda ena stvar je, ki nam ovira nae
delo, namre sklepi centralne vlade s Belgradu.j
Dne 20. maja t. 1. je namre belgradska vlada, ne
da b^ nas zasliala, ne da bi zasliala osrednji
montanistini urad v Ljubljani, enostavno prekucnila vse nae dosedanje korake in odredila isto novo razdelitev premoga. Mi smo razdeljevali do tedaj vso produkcijo premoga v Sloveniji
po nastopnem kluu:
& celotne produkeje je dobila juna eleznica, ki vozi po celi Sloveniji in Hrvaki do
Siska, (to je dnevno 73 vagonov); dravna eleznica je dobila toliko, kolikor rabi, namre 8
celotne produkc je (17 vagonov dnevno), dravna
eleznica na Hrvakem in Slavoniji tudi toliko,
kolikor je zahtevala, namre 16%% celotne produkcije ali dnevno 33 vagonov; srbskim dravnim
eleznicam se je poiljalo v Zemun 12% celotne
produkcije (2-1 vagonov dnevno). Dalje smo dajal'
hrvaki industriji 17.75% celotne produkcije (35

^45

i pol vagona dnevno). Nam je ostalo za domao

industrijo v Sloveniji 31%, to je kakih 50 vagoiiov dnevno.
Ta razdelitev se je izvr la po dogovoru s tozadevnimi faktorji. Klju za mno no premoga, ki
ga dobi n. pr. industrija v Hrvatski in Slavoniji, se
je .doloil na temelju tozadevnih razgovorov, istotako se je doloila potom razgovora koliina premoga za hrvake eleznice. Nai uradi so torej
razdeljili premog tako, kakor so eleli interesenti
in kakor je bilo pravv
Dne 20. maja pa pride ukrep m.nistarskega
sveta: Juni eleznici se daje odslej samo 18%
produkcije, dravnim eleznicam 12%, hrvakim
eleznicam 28%, srbskim 12%, za idnustrijo na
Hrvakem 15%, za industrijo v Slovenji 15%.
Na podlagi tega sklepa dobi torej industrija v Sloveniji mesto dosedanjih 60 vagonov dnevno samo
30 vagonov. Tudi juna eleznica, ki je za nas
najvaneja proga, dobi mesto 73 vagonov odslej
samo 36 vagonov dnevno itd.
Gospodje! Ko sem vpraal pr. kompetentnih
faktorjih, kako pride ministarski svet do tega in
kdo je to razdelitev predlagal, mi ree ef ministrstva za ume in rude: ,,Neznani". Nikdo ne ve
povedati, kako je prilo do tega. Vem tud., da odslej ne bo ve ministrstvo za rudarstvo razpolagalo s premogom, ampak ministrstvo za saobraaj. Nekega dne je priel v Ljubljano gospod
Matic, ki se je legitimiral kot uradnik min.strstva
saobraaja, da prevzame vso razdelitev celotne
produkcije premoga v Sloveniji. Vpraali smo ga
,,kako pride1 belgrajska vlada do tega, da napravi
anarhijo v e urejenili razmerah." Tako je zakljueno!" Vpraali smo dr. Antulo, sekcijskega efa
v ministrstvu za rude: ..Kako ste prili do tega?"
Odgovoril mi je: Ne znam. Mene nije niko pitao".
Gospodje, o tako vanih stvareh se sklepa, ne
da bi se vpraalo za svet min strstvo za rude. To
se ne sme ve dogajati. Ce hoemo, da se bo naa
produkcija premoga dvignila, se mora sodelovati
z vsemi kompetentnimi faktorji, ki pridejo v potev. Ce smo mi delal razdeljevalni predlog za
mesec maj ali april, smo ga napravili vedno na
temelju dogovora, na temelju resnine potrebe. To
pa, kar je napravil ministrski svet, se je sklenilo
kar tjavendan, ne da bi se zasliali kompetentni
organi, ki so imeli na tem polju izkunjo in ki so
poznali vso to produkcijo.
.laz mislim, da je napaka v tem, da n. ministrstvo za rude vzelo cele premogovne akcije v
roko tako, kakor bi bilo treba. Jaz pogream pri
ministrstvu za rude enega odelka: takozvanega
montanistinega centralnega urada, ki bi imel
centralnega urada, ki bi imel svoje filijalke

846

Stenografske beleSke

v Zagrebu, Zadru, Ljubljani,

Sarajevu in
Belgradu in ki bi skual dvigniti produkcijo premoga res tako, kakor je treba. Jaz vem,
da na Hrvakem cela vrsta premogovnikov stoji;
ljude ne vedo, kaj bi delali, ker ni od nikoder nobene inicijative in ker ministrstvo za rude ne odgovori na nobeno vpraanje tako, kakor bi bilo
treba. Prav tako je v Bosni.
Vem, da se med vojsko produkc.ja premoga
ni mogla dvigniti; kajti med vojsko so li v rudnike
delat kmetski sinovi, da so se izognili vojni obveznosti. Ti so se vrnili ob razsulu Avstrije nazaj
na svoje kmetije in pustili naporno rudarsko dtlo.
Prehrana rudarjev je bila slaba, zato tudi njih
delavna mo ni bila taka kakor v dobi pred vojsko, ko je bilo razmeroma vsega dovolj.
Med vojno se je delal v rudnikih takozvani
..Raubbau", ker se ni lo za to, da bi se delalo sistematino v e naetih rov.h m iskalo nove ile.
lampak se je lo samo za tem, da se veliko izkoplje.
Razume se samoobsebi, da je materijal v rudnikih, ki se je rabil 4 leta vojne (oni voziki in druge rudnike priprave), takoreko popolnoma obrabljen; med vojsko je manjkalo v rudnikih vseh
mogoih potrebin; delalo se je s takozvanim
vojnim oljem"- (Kriegsol") ter drugimi vojnimi
surogati, ki so razjedali elezje.
Na vse te stvari bi moral paziti, kakor reeno,
en organ: centralni montamstini urad za celo kraljevino Srbov, Hrvatov in Slovencev. Tega urada
manjka; tak urad se bo moral ustanoviti kot rezultat te interpelacije. To je v interesu nas vseh,
ker vemo, kako hudo je, e smo s premogom tako
slabo preskrbljeni kakor smo bili v prvih mesecih
nae nove drave.
Ena toka pa, ki jo je gospod interpelant
povdarjal, se mi ne zd. prava: to je namre neprestano hujskanje proti nemkim in sploh drugorodnim uradnikom v naih krajih. Mi smo danes
narodno edinstvena drava; toda v telm.nih strokah bomo navezani e dogo na tuje uradnitvo in
bomo morali vab.ti k nam tuje inenirje, pa naj
bodo Nemci ali Cehi ali kdor si bodi, ker bomo
rabili tehnino izobraenih ljudi, kakornih med
lastnimi dravljani e n.mamo dovolj. Mislim, da
je popolnoma napano, e navajamo danes take
momente kot vzrok, zakaj se produkcija ne dvigne. Jaz sem popolnoma preprian, da se nai inenirji, pa naj si bodo nemke ali katerekoli narodnosti, brez izjeme trudijo v polni zavesti svoje
dolnosti za povzdigo nae industrije. Tiste ljudi,
ki so med vojno iz nacijonalne mrnje delali drugae, je delavstvo spodilo samo na dan prevrata.
1 oda oni uslubenci, ki jih je delavstvo pustilo, so

delali ves as marljivo in so dosegli rezultate, o

katerih je pripovedoval gospod miti ster.
MisLm tedaj, da ni prav, e govorimo o povzdigi naega rudarstva, pa obenem udarjamo po
inenirjih tuje narodnosti. Kajti, gospodje, mi moramo eno vedeti: v nai dravi imamo priblino
50 premogovnikov, a imamo komaj 50 svoj.h rudarskih inenirjev v celi kraljevini SHS. Mi nimamo nobene montanistine visoke ole; nae
mlade akademike podijo iz Leobna domov. Ustanovili smo sicer rudarsko olo za vzgojo pazni-e
kov in delovodij v Celju, da dobimo vsaj osobje,'
ki bo porabno za nadzorovanje dela v rudnikih.
Do lastnega naraaja rudarskih inenirjev je pa
e dale! Zato ta toka v govoru gospoda interpelanta po mojem mnenju ni bila srena.
Jaz sem mnenja, da ima dananja debata ta
namen, da pokae ministru za rudarstvo vanost
vpraanja o povzdigi produkcije. Glede Slovenije
ni treba imeti v tem oziru nobenega straha. Pri
nas se je napravilo vse, kar je bilo zaenkrat mogoe. Ve se sedaj ne da storiti, ker ne moremo
samo producirati, ampak moramo tudi vse rove
spraviti v red, da bo mogoe v prihodnosti producirati sistematino. Delavstva imamo dovolj,
zlasti ker so zadnji as Nemci odslovili nae rudarje na Vestfalskem in nam j h poslali domov.
Isto se je zgodilo tudi naim delavcem v leobenskem in segrabenskem revirju na Zgornjem tajerskem. Pa pa je treba nekaj ukreniti na Hrvakem, ker se tu premalo dela; prav tako tudi v
Bosni. V Bosni se je zaelo delati po interpelanto- '
vem receptu, da se je namre ve strancev"strokovnjakov izgnalo, mesto da bi se bili e novi
privabili v deelo, ker se nujno rabijo, isto velja
o Srbiji.
Ce hoemo dvigniti produkcijo premoga, ima
vano besedp tudi gospod minster saobraaja, ki
naj skrbi za red na eleznicam in gleda na to, da
bodo vagoni, v katerih se je odpeljal premog iz
rudnikov, tudi prili nazaj. Ze pri indemnitetra debati sem povdarjal, da na Hrvakem mnogo preinogn.kov zato ne more ve producirati, ker imajo
pred rovi stotine in stotine vagonov premoga, a
ni vagonov, da bi se izkopani premog sproti odvaal. Isto sem konstatiral tudi na podlagi brzojavke iz Ljubljane, da namre hrvake eleznice
S00 vagonov niso vrnile nazaj v Trbovlje in da
produkcija v trboveljskem premogovniku trpi radi
tega. ker je treba akati na vagone.
Vpraanje o produkciji premoga je zelo vano
in mu je treba posvetiti vso pozornost tudi radi
tega, ker bo od zadostne produkcije premoga tudi
odvisna povzdiga nae industrije. Ce pa mi ne
povzdignemo domae industrije in ne napravimo

32. red, sast, od 5, juna 1919.

novih tovarn, potem gorje nai dravi! Tovarne

se pa morejo povzdgniti samo tedaj, e imajo na
razpolago dovolj premoga in lahko delajo s polno
paro. Ne sme se pa postopati tako, kakor dela
na ministrski svet, ki je znial dne 20. maja
t. 1. koliino premoga za industrijo v Sloveniji
od 60 vagonov na 20 vagono dnevno. Ministrski svet ni pomislil na to, da mi zalagamo s premnogom tudi take industrije, ki delajo
no in dan in ki morajo delati no in dan. Takozvane Martinove pei morajo brezpogojno dob ti
toliko premoga kolikor ga potrebujejo. Njim se
potreba ne more sniavati na polovico. Ce se tam
pokuri v gotovem asu samo 5 vagonov premoga
mesto 10, ki jih zahteva pravilni obrat, se je zavrglo e teh 5 cagonov, ker Martinove pe' ne morejo obratovat! brez natanno doloene koliine
premoga. Na ministrski svet v Jugoslaviji vlada
sicer precej absolutistino, a vendar nima tako
obsolutistine moi, da bi mogel ukazati Martinovi pei, naj funkcjonira n. pr. mesto z 10 vagoni premoga s porabo samo 5 vagonov. (Veselost.)
Tako se ne sme delati, ampak vsak sklep ministrskega sveta mora temeljiti na praktinih iz- ,
kunjah, vsaka rtvar, ki jo napravijo tu v Belgradu, mora imeti prakten zmisel.
Zato se ud;m, da se ministrstvo za rudarstvo
ni uprlo proti sklepu ministrskega sveta, ki je odredil, da dobi razdelitev premoga v Sloveniji minister saobraaja v roko. Kako pride minister saobraaja do tega, da bo razdeleval premog industrji?! Saj ni trgovec! To je stvar ministra za rudarstvo. Minister saobraaja ima samo rei: , Prijatelj minister rudarstva, jaz rabim za eleznice
v Sloveniji toliko in toliko premoga, za eleznice
na Hrvakem in v Slavonij' toliko itd. To mi ti
preskrbi!" Druzega on nima napraviti.
Tukaj pa sklene ministrski svet: Ti, minister saobraaja, ti ima dosti upraviti e z vagom,
bo skrbel e za razdelitev premoga ter ga oddal
trgovcem in industrji". lovek bi rad videl, kaj
pa je potem posel min:strstva za rudarstvo ali
mimstra za trgovino in obrt? ,
Tako sklepi ministrskega sveta nasprotujejo
temu, kar hoe dosei intcrpelant: zato bi bilo potrebno, da opozori dva ministra svojega kluba, naj
upliva, i pri vladi, da se taki sklep" ne bodo ve
delali. .
Gospodje! Vzemite stvar z vso resnostjo! Tudi
gospoda ministra za rudarstvo bi prosil, naj se
upostavijo v Sloveniji glede razdelitve premoga
zopet razmere, kakor je bilo pred 20 majem. Preprian sem, da bomo imeli v jpniju manjo produkcijo premoga nego v maju, ker je na monta-

847

nistini urad v Uubljani, ki je vod'1 doslej vse

delo, potisnjen v stran in se je umaknil gospodu
Mat:u, ki pa po mojem preprianju ne bo mogel
zadostiti svoji nalogi.
V tej zadevi sem izroil tud! ministru za rudarstvo in umarstvo ter ministrskemu svetu poseben memorandum, v katerem sem opozoril na
navedene nedostatke in prosil, naj se ne dela ve
tako po orijentsko, po metodi: ,,Bo e kako!"
Predsednik dr. Dra?. M. Pavlovi:
Re ima gospodin poslanik Cobal.
Poslanec Melhijor Cobal:
Gospodje poslanci! Jaz se popolnoma strinjam z izvajanji obeh gospodov predgovornikov
glede vanosti premoga in sem si v svesti, da je
na gospodarski obstanek precej odvisen od produkcije premoga.
Gospod interpelant je preje navajal razne
razloge, ki so zakrivili padanja produkcije. V
mesecu aprilu smo imeli po interpelantovih izvajanjih 270 vagonov dnevne produkcije. V mesecu
aprilu torej produkcija ni ve padala, temve se
je e nekoliko povzdigla. V prvih mescch letonjega leta, oziroma koncem lanskega leta je
bila produkcija e veliko niia in sicer tako, da
se je v glavnih rudnikih: v Trbovljah, Hrastniku
in v Zagoriu produciralo vsega skupaj priblino
le kakih 150170 vagonov dnevno. Vzrok padanja te produkcije je bilo med asom vojne ravmo to, kar je med drugim navedel gospod interpelant, ki je rekel, da je predvsem treba, da bi
se delavstvo dobro aprovizijcniralo. Prva leta
vojne, to je 1915., 1916. in 1917., se je postavila na to stalie tudi avstrijska vlada in rudniki podjetn ki, tako da je bila vsa aprovizacija
rudarjev izroena edinole rudnikim podjetnikom. Vsled tega je zaela e v onem asu, ko e
ni prav ni manjkalo telmin;h ' pomokov, padati produkcija, ker so podjetniki dajali delavcem
(namesto plaila v gotovim skoro samo hrano, ki
je pa bila tako slaba, da peri tej hrani ni mogel
nrhe iveti in je vsak omagal in postal za vsako
delo nesposoben, kdor ni od drugog niesar dobil.
Tako je zaela e v prvih letih padati produkcija, ki je potem padala vedno bolj. Padla je
tudi radi tega, ker su pravi rudarji li na vojsko
in je potem armada poiljala raznim rudnikom
vojake. To pa niso bili rudarji. To so bili, kakor
je to e omenil moj predgovornk tovari Kristan, kmetski sinovi, bili so pa tudi ljudje iz vseh
drugh slojev. B;li so hotelirji, mesarji, krojai
itd., torej ljudje, ki nikakor ne morejo nadomestiti
pravih rudarjev. Radi tega je tudi.produkcija bila
tako nizka. V prvih mesecih po razsulu stare Avn i

848

Ste.iCgrafske beleke

strije so ti ljudje, ki jih je poiljala raznim rud- stanujejo tako slabo, da vstane po mojem mnenikom armada, odli domov, tako da je ostalo nju marsikdo ziutraj bolj izmuen, nego je bil
prav malo rudarjev, in je produkcija premoga zveer, ko je priel iz slube, ker njegovo stanopadla skoro na nilo.
vanje ne odgovarja ivljenskira potrebam loveDelavstvo samo, posebno pa uradnitvo, se kovim.

je takoj v prvem poetku trudilo, kako bi se proiPrav tako je z delavskimi plaami. Po posredukcija povzdignila. Zato tudi ni bilo umestno, dovanju poverjenitva za javna dela smo imeli
kakor je to omenil e predgovornik kolega Kri- v Ljubljani v marcu t. 1. pogajanja s trboveljisko
stan, da se je gospod interpelant obregnil ob drubo, da se je delavcem, ki so zasluili 11 do
nemke uradnike. Delavci so e sami prvi dan ob 13 kron na dan, poviala plaa na minimalno viprevratu odstranili vse tiste, ki so bili res nas- ino 18 kron dnevno za preddejavca; za druge kaprotniki naega naroda. Vsi ostali uradniki, ki so tegorije se je doloila nija minimalna plaa. Ali
e sedaj v slubi, naj si bodo e potem nemke ali takrat, ko se je to sklepalo, so bile cene ivljeneke narodnosti, se trudijo od prvega dne pa do skim potrebinam isto drugane. Takoj, ko se
danes, da bi povzdignili produkcijo kar najbolj je to sklenilo, je prila ta nesrena svobodna trmogoe.
govina. Takrat je stala najfineja moka 2 K 50 h
Ali, gospodje, za zvianje produkcije je po- do 2 K 60 h, moka za kuho 1 K 70 h, kruna
trebno, da je na razpolago dovolj tehninih pri- moka 1 K 20 h. Tudi sladkor je bil ceneji. Takoj
pomokov. Brez tehnikih pripomokov je to ne- po tistih pogajanjih se je pa zviala cena najfimogoe.
neji moki na 5 K za kg in tudi drugim vrstam
Da nimamo dovolj tehninih pripomokov je moke so se cene zviale temu primerno. Toda o
precej kriva tudi naa centralna vlada. Nam istoasne povianju delavske mezde ni bilo gomanjka v prvi vrsti strojev posebno sesalk. Ce vora. Vlada bi se bila morala tudi zato pobrigati,
bi ne bila n. pr. privatna trboveljska druba po- da se takrat, ko vidi, da se poviajo cene za ivila,
sodila velenjskemu premogovniku ene sesalke, bi povisi tudi plaa delavcem. Naj bi bil montanita splohne bil mogel obratovati. Ce pa se ob ta- stini odsek, oziroma vlada sama takrat, ko so
kem pomanjkanju strojev obrne kako podjetje v se poviale cene za ivila, pov ala tudi cene preBelgrad s kako pronjo za uvoz, pa ne pride no- mogu, pa bi bila lahko ukazala podjetnikom, da
bena reitev. (Tako je!)
poviajo plae svojemu delavstvu.
Prav tako je z bencinom. Poprej je en delaSedaj bo pa stvar e huja. Na podlagi zadnjih
vec lahko vozil po tri tako jamske vozike, sedaj . vesti bo cena moke e vedno vija. Sliali smo dapa vozita dva delavca en voziek, ker se ne dobi nes glede takih ivljenskih potrebin, ki so bile
mazilno olje.
doslej po ceni, n. pr. glede soli in drugih stvari,
Prav tako je z razstrelivom, z dinamitom. brez katerih delavec ne more biti. da so se jim
e pred 14 dnevi je bil na nai meji en vagon di- poviale cene za 100 do 200/^. Tudi to bo vznenamita na razpolago, a ni bilo mogoe dobiti iz mirjalo delavstvo. Ce bodo pri nas tudi tako viBelgrada dovoljenja za nakup oziroma uvoz. soke cene kakor v Belgradu in tu okoli, ne bo
Tako se je moral nadzornik, ki ga je postavila moglo nae delavstvo izhajati s 15 do 20 kronavlada, truditi z brzojavljanjem, da se je dobilo mi dnevne plae, ampak bo moralo imeti po 20
olje in dinamit.
do 30 dinarjev na dan, kakor je to v Srbiji.
Zato pravim, da bi bilo tu treba nekaj ukreVse to je treba vzeti v kalkulacijo, e se hoe
niti; kajti dokler bodo odvisni nai rudniki od zviati produkcija premoga. Jaz sem preprian,
centralne vlade glede uvoza raznih tehninih pri- da bo nae delavstvo, ako se stori zanje, kar je
pomokov, toliko asa tudi pri nas .ne bo tako, nujno potrebno, in ako se oskrbe vse te tehnike
kakor bi moralo biti. Take stvari se bodo e mo- potrebtine, brez katerih se povianje produkcije
rale prepustiti avtonomiji pokrajinske oblasti, naj- ne more dosei, rade volje z vso mojo delalo
bolje mcintanistinemu odelku v Ljubljani ali na to, da se produkcija premoga dvigne. Jaz bi
prehodno gospodarskemu uradu.
bil samo mnenja glede produkcije same, da bi miGospodje, e nekaj je potrebno pri nas sto- nistarstvo za rude in ume izroiti vse to eni sami
riti. Ako hoemo, da se povzdigne naa produk- kompetenci, in sicer taki kompetenci, ki bi bila v
cija, se bo treba ozirati na to, da se bodo oni de- blijem stiku z raznimi rudniki nego je blegrajska
lavci, ki z veseljem delajo, tudi poteno plaali in vlada in ki bi se laje infomirala o potrebi raznih
da se jim bo preskrbelo za jed in stanovanje. Sta- stvari, ki jihmora imeti rudnik. Treba bo isto
novanj manjka povsod, pri vseh rudnikih; delavci gotovo raznih strojev, ne samo sesalk. ampak

32. red. sast, od 5. juna 1919,

tudi motornih strojev, treba bo najboljega olja

in bencina. Ce se bo preskrba teh potrebin prepustila Belgradu, ne bo ni. Jaz sem preprian,
da se produkcija na ta nain nebo dvignila. Ce
se pa izroi ta stvar sedaj obstojeemu montanistinemu oddelku ali prehodno gospodarskemu
uradu v Ljubljani, sem preprian, da bomo imeli
v teku meseca za 20 do 30% vijo produkcijo, in
smo lahko prepriani, da pridemo do iste viine
produkcije kakor je bila pred vojno.
Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic:
Ima re gospodin poslanik Sunik.
Poslanec Anton Sunik: K izvajanjem mojih predgovornikov dostavim e nekaj besed. Prav hvaleen sem obema gospodoma, da sta e bolj natanko, nego je bilo
meni mogoe, navedla vzroke, zakaj je produkcija padla, in podala nasvete, kako bi se zviala.
Jaz nisem rudarski inenir, nisem nikak strokovnjak za rudarstvo, in sera raogel povedati samo
toliko, kolikor sem se informiral.
Eno stvar pa moram zavrniti. Gospod tovari Kristan je namre rekel, da sem jaz nasvetoval recept, naj se izenejo nemki uradniki, kakor
se izganjajo tuji uradniki iz Bosne. Ne vera, kje
je to slial. Jaz vsega tega nisem govoril. Konstatiral sem samo, da je trboveljska druba nemka
in da so se njeni uradniki zadrali ob prevratu
bolj pasivno, uganjali pasivno resistenco. (Poslanec Smodej: Res je bilo tako!") Da je to istina,
je priznal gospod poslanec Kristan sam, ko je
rekel, da so delavci takoj ob prevratu sami odstranili nekaj uradnikov.
Da pa uradniki e sedaj delajo kaj takega, nisem nikdar trdil, ker vem, da so uradniki pod
mono roko poverjenika za javna dela pri pokrajinski vladi za Slovenijo, gospoda tovaria Kri-

849

stana takoj parirali in da se je produkcija precej

izboljala.
Izvajanja gospoda ministra vzamem na znanje, .posebno z zadovoljstvom ono toko, v kater, povdarja, da je nasvetoval mirovni delegaciji
v Parizu, naj zahteva od premoga, ki ga dobi ententa kot odkodnino iz Nemije, za nae kraljestvo 500.000 meterskih stotov letno. To bi bilo
e nekaj, kar bi izdatno pomagalo. Ce so nai neprijatelji eksploatirali ve kakor 3 leta nae rudnike, naj dajo odkodnino ne samo ententi, ampak
tudi nam.
elim samo, da bi imela naa delegacija uspeh; elim tudi, da bi gospod minister dosegel.
da pride e enkrat premog s ekega; pogodba
je e sklenjena. Ce se bo vse to izvrilo, se nam
na zimo ne bo bati mraza vsled pomanjkanja premoga.
Predsednik Dr. Drag. M. Pavkmc: Gospodo, nema vie prijavljenih govornika. Ja mislim da zavrimo dananji rad i da ove dve interpelacije odloimo za drugi dan, za idui etvrtak.
Dananju sednicu zakljuujem, a drugu zakazujem za sutra u 9 asova pre podne s ovim dnevnim redom:
1. Drugo itanje zakonskog predloga o budetskim dvanaestinama;
2. Pretres predloga g. Matka Laginje i drugova o uvozu i izvozu robe;
3. Pretres izvjetaja Verifikacionog odbora o
mandatu g. Drmonia.
Sednicu zakljuujem, a drugu zakazujem za
sutra u 9 asova pre podne.
(Sastanak je zakljuen u 19 sati i 30 minuti.)
Video sekretar:
.Dr. A. M/jovi s. r.

INTERPELACIJE
32, redovnog sastanka Narodnog Predstavnitva dranog dne 5. juna 191^. u Beogradu.
Antona Kristana in tov. na vojnega ministra,
Gospod minister!
Danes mi javljajo, da je vojaka oblast takoj
vpoklicala v vojako slubo
Urednika Milana vajcarja, ki je invalid ter
dravljane Stjepana Ilijaevia in Vinkota Balogha.
Vpraam gospoda vojnega ministra:

a) na kojem pravnem temelju je vpoklical

invalida Milana tajcarja v vojno slubo ter
dravljane Stjepana Ilijaevia in Vinkota Balogha?
b) ali je voljan odrediti, da se odpuste ti vpoklicana, ko se zna, da nima ta vpoklic nobenega
pravnega opravienja.
V Beogradu, 5, junija 1919.
Anton Kristan, s. r.

850

Stenografske beleke.

INTERPELACIJA

na gospodina ministra unutranjih dela

Jo meseca marta o. g. uputio sam pismeno
pitanje gospodinu ministru unutranjih dela o tome: da su Randjel Petrovi kasapin i David Beraha iz Leskovca, bili bugarski liferanti za vreme
Bugara, i kao takovi nasilno oduzimali od naroda
sreza leskovakog stoku za t. zv. Mandru".
Za primer sam naveo optinu razgonjsku u
srezu leskovakom, koji ni do danas nisu platili
narodu onih 13.970 dinara, koliko su bili sami
obeali, koliko su hteli, kada su stoku nasilno oduzimali.
Oni su kao takvi pomou Bugara postali
truli bogatai na raun naroda.
Kako mi na moje pismeno pitanje gospodin
ministar ni do danas nije odgovorio, i ako je prolo vie od 2 i po meseca, i ako sam traio' pismeni odgovor, to pretvarajui moje pismeno pitanje u interpelaciju, traim da se ono pridrui
ovoj interpelaciji i da mi gospodin ministar izvoli
odgovoriti:
1. Zato mi gospodin ministar ni do danas
nije odgovorio na moje pismeno pitanje, kad sam
traio pismeni odgovor?
2. ta je do sada uradjeno po mom pitanju?
i
3. Da mi gospodin ministar na sva postavljena pitanja odgovori, a moje pitanje ovim postaje interpelacija i ima da se pridrui ovoj interpelaciji.
4. juna 1919. godine
Interpelant
Beograd.
Mihajlo Jovanov/, s. r.
narodni poskmik za okrug vranjski
INTERPELACIJA
na
Gospodina Ministra Finansija
Mi imamo u naoj otadbini sem inovnika u
dejstvu i inovnika, koji su svoj dug kao inovnici oduili i koji se sada nalaze u penziji. Pri
stavljanju inovnika u penziju zakonodavac je
imao na umu cene ivotn h namirnica, stanova i
ostalog iz onog doba, kada je zakon stvaran. Od
tada su bile delimine izmene zakona u pogledu
plata kod nekih redova inovnitva, te je tom izmenom neto poboljan poloaj dotinih inovnika. Ali i to poboljanje u nekol.ko je (^lakalo
ivot dotinih porodica samo za redovne prilike.
Rat je iz osnova promenio prilike, pod kojima se
ranije ivelo. Neverovatno velike skupoe svih

namirnica uinile su livot tekim do oajanja.

Slobodni gradjani dovijaju se na razne naine, da
zarade minimum za egz stenciju i u srazmeri skakanja ivotnih namirnica podiu visinu svojih zarada, i samo se tim objanjava fakat, to
nosa za uslugu, koju je ranije vrio putniku za
1 dinar, danas uzimlje 1015 dinara.
Dravni inovnici oba reda nisu u tome sretnome poloaju, da sami mogu menjati visinu
svoje zarade, jer je nju zakon regulisao. Ali dananja opta skupoa dala je povoda Vladi, da
novanim dodacima pomogne aktivnim inovnicima, sluiteljima i radnicima. U tom cilju odredila je dodatak: inovnicima do 5.000 dinara godinje plate dnevno po 12 dinara, a preko 5.000
dinara po 16 dinara; stuiteljima i radnicima po
dinara i svima na svakog lana porodice po 1
dinar dnevno; uz to i druge mogue olakice. Medjutim sa inovnicima u penziji nije tako postupIjeno; njima je dat samo neznatan dodatak od 1
dinara dnevno na svakog lana porod.ce.
Ovakav postupak Vlade oigledna je nepravda, koja smrtno pogadja porodice naih penzionara. Jer kad je sama Vlada povisila dodatak
koji je odredila aktivnim inovnicima, i kad su
oni nali potreban minimum za eksistenci'u, onda
je taj i po visini tome slian minimum potreban
i penzionaru i njegovoj porodici, te da i.on izadje
iv iz ove ratne nesree. Penzionari su u agoniji,
i zato im treba pohitati to pre u pomo, izjednaivi ih u svemu sa aktivnim inovnicima u pogledu pomenutih dodataka.
Stoga podnosei ovu interpelaciju i traim da
mi gospodin Ministar odgovori:
1. Sta je rukovodilo Kraljevsku Vladu, da
uini ovu nepravdu dravnim inovnicima u penziji?
2. Je li gosp. Mnistar voljan, da uini predlog Vladi, da se ova nepravda otkloni izjednaenjem penzionara sa aktivnim inovnicima u pogledu pomenutih dodataka?
3. jula 1919. godine
Interpelant
Beograd.
Todor P. Stankovi,
nar. poslanik, s. .
TELEGRAM.
(urno.)
Narodnom Predstavnitvu Beograd.
S p 1 i t, 2. jula 7 sati u vee.
Zastupnci ugroenih teritorija politikih kotara Zadra, Siben ka, Istarskog i dalmatinskog

32, red. sast. od 5. juna 1919.

otoja, otoka Visa, Hvara, Korule, Lastova i

Mljeta, zabrinuti radi vijesti koje se ire o rijeenju naeg pitanja, sakupljeni .na skuptini u SpUu,
danas 2. lipnja prosvjedujemo protiv zloglasnog,
protunarodnog i nepotenog rijeenja i traimo
od naih zastupnika, da ne potpiu nikakav mir
koji ne daje slobode cijelom naem narodu i svim

851

naim krajevima. Svako drugo rijeenje nai e

nas spremne da sav svoj ivot posvetimo samo
spremanju osvetnike borbe za spas nespasenih
krajeva dokgod ne stupimo u novi rat za njihovo
oslobodjenje.
Predsednik skuptine
Pavao Kovaev.