Univerzitet umetnosti u Beogradu

Dejan Jankovi
STRUKTURA SNA I STVARNOSTI NA FILMU: BULEVAR ZVEZDA
REDITELJA DEJVIDA LINA

Abstrakt:
U radu se analizira struktura filma Bulevar zvezda Dejvida Lina,
oslanjajui na psihoanalistiku teoriju Sigmunda Frojda kroz osnovne
pojmove svesnog i nesvesnog sa ambicijom da se definie odnos izmeu
sna i stvarnosti glavnog lika na filmu i na taj nain potvrdi hipoteza da film
slavi fantazmatsku dimenziju holivudske kinematografije i njenu
posveenost istraivanju fantazma.
Kljune rei:
Dejvid Lin, Bulevar zvezda, svesno, nesvesno, san, psihoanaliza, film,
Frojd, Holivud

Film i psihoanaliza
Film i psihoanaliza su odrasli zajedno na prelazu iz XIX u XX vek: Sigmund
Frojd (Sigmund Freud), utemeljiva psihoterapijske metode psihoanalize,
definisao je pomenuti termin u priblino vreme kada je prikazan i prvi film.
Frojd se nije bavio analiziranjem filmova, ali je smatrao da umetnost i
psihoanaliza imaju iste osnove: stvaraoci i psihoanalitiari se bave
snovima, pojmom nesvesnog, fantazijom i igrom. Prvi filmovi su prikazivali
sanjive scene u mraku koji su bili nalik snu, a uplivom psihoanalize oni su
postajali sve zanimljiviji i moderniji. Ta pojava je zasigurno pomogla
Frojdovoj teoriji da pronae put i stekne prednost u renomiranim naunim
krugovima, a i meu obinim ljubiteljima nove umetnosti, koji su uivali u
pokretnim slikama projektovanih na platnu. Kada se 1927. godine pojavio
prvi zvuni film The Jazz singer Alana Kroslanda ( Alan Crosland), svet je
bio spreman za terapiju razgovorom. esta pojava psihoanalize na filmu,
ukazala je javnosti da je sedma umetnost zlatni standard za kolektivno
psihijatrijsko leenje, tako da je dalje primenjivanje te prakse znatno
pomoglo odravanju uticaja psihoanalize. Danas, u XXI veku, psihoanaliza
se uglavnom u filmovima pojavljuje kao parodija ( esta pojava su situacije
leenja na kauu koje se recikliraju u komedijama) to nesumnjivo
upuuje na poslednje faze umiranja jedne ideje.

Meutim, filmski opus amerikog reditelja i multimedijalnog umetnika

Dejvida Lina (David Lynch) predstavlja, iekovski reeno, uzvieniji
objekt psihoanalitikih tumaenja u kojima se prepliu planovi svesnog i
nesvesnog i gde elja silovito izbija ispod naslaga filmskih konvencija, dok
fantazam ulazi u neprozirne igre sa realnim. Od prvog dugometranog
igranog filma Glava za brisanje (Eraserhead) , njegovi filmovi predstavljaju
svojevrstan emocijalni i perceptivni izazov ija se sposobnost manifestuje
u tome da svaki put na drugaiji nain radikalno ukine distancu izmeu
gledaoca i filmskog platna. Zapravo, gledalac postaje deo strukture,
osveen da se i sam film bavi njegovim svetom elja i koji ga ohrabruje
da svoje fantazije pusti i prepusti da ga povezuju sa drugim ljudima.
Upravo takve osobenosti njegovog stvaralatva, Dejvida Lina karakteriu
kao realistu, antifazmatinog reditelja iji su standardi u suprotnosti sa
onim holivudskim: njegovi filmovi ne napadaju nau realnost ve se trude
da izbegnu holivudsku zamku kreiranja supsituta za ivot. Za razliku od
ostalih alternativnih reditelja koji su u vreme Linovog poinjanja bavljenja
filmom bili na vrhuncu svoje karijere, na primer an Lik Godara (Jan Luc
Godard) ija se filmska praksa i dalje zasniva na teoriji alijenacije
(distancing effect) i dekonstrukciji binarne opozicije izmeu fantazije i
realnosti, Dejvid Lin se kretao u sasvim suprotnom pravcu, kreirajui
bliskost sa gledaocem smetajui binarne suprotnosti u ekstremnu
krajnost. U filmu Bulevar zvezda ( Mulholland drive), mi vidimo ekstremne
suprotnosti u karakteru, mizanscenu, montanom postupku i narativnoj
strukturi gde Lin pravi podelu izmeu iskustva elje i iskustva fantazma
gde istovremeno, prikrivajui Realno, nudi i povlaeni put u Realno.
Spajajui smisao sa strukturom fantazma, Lin prvi deo Bulevara zvezda
koristi za istraivanje uloge koju fantazam ima u logikoj strukturaciji i
osmiljavanju iskustva. Meutim, fantazam ne smemo suprostavljati
realnosti jer fantazam odrava ono to doivljavamo kao realnost. Ta ideja
da fantazam podupire na oseaj za realnost, vidljiva je i u prethodnom
Linovom filmu Izgubljeni autoput ( Lost Highway), ali Bulevar zvezda ide
korak dalje utoliko to naglaava kako fantazam ne samo da nudi reenje
za potpunu blokadu elje ve i otvara put za insceniranje susreta sa
traumom i autentinim iskustvom gubitka, susreta koji bi bez njega bio
nemogu.
Analiza mehanizama u kojima se stvarnost i prolost (odnosno seanje)
glavne junakinje prenose iz drugog u prvi deo filma, kao i nain na koji je
film strukturiran, postavlja pitanje koliko Lin duguje Frojdu, kao i nain na
koji tu teoriju sprovodi u delo podelivi ovaj film na san i realnost. Takvo
struktuiranje filma izazvalo je, nakon njegove premijere oktobra 2001.
godine, zbunjenost publike i kritike: nije bilo jasno o emu je re.
Zbunjenost je izazvalo nehronoloko odigravanje dogaaja kao i
nemogunost pronalaenja adekvatnog interpretativnog kljua koji bi

otvorio logiku samog filma. Logino zaljubljen u Holivud i logino ironian

spram te ljubavi, Lin svoj rastrzani san smeta u industriju snova, gde
dovodi provincijalku sa snom da postane zvezda (Beti, odnosno Dajen koju
tumai Naomi Vots) i enu obolelu od amnezije (Rita, odnosno Kamila koju
tumai Laura Haring) koja sve oko sebe posmatra kao san. Kako psiholoki
setting samog autora nije dovoljan za analizu umetnikog dela u celosti, u
narednom poglavlju e biti detaljno predstavljena struktura filma (fabula i
karakteri) koja e predstavljati
osnovu za dalju fenomenoloku
konkretizaciju filma u odnosu na strukturu autorovog setinga i Frojda.

Struktura filma
Film poinje saobraajnom nesreom: crnokosa devojka preivljava udes
za razliku od dvojice ljudi koji su je vozili i hteli da likvidiraju u momentu
kada se nesrea dogodila. Pod okom naputa mesto nesree na
Mulholland drive-u iznad Holivuda i silazi u grad gde se uunjava u
nepoznatu kuu u Bulevaru Sumraka 1( Sunset Boulevard). Mladi se u
restoranu Vinki sastaje sa svojim psihijatrom kome pria o snu koji je imao
u vezi tog mesta, kao i o beskuniku (nalik na veca), koji se skriva iza zida
u blizini parkinga. Doavi sa ciljem da se suoi sa onim to je sanjao, kao i
da se uveri u postojanje beskunika, umire od straha u momentu kada se
pribliava zidu. Plavokosa devojka Beti Elms ( lik tumai Naomi Vots),
nakon to je osvojila zlatnu medalju na lokalnom takmienju plesa u
Ontariju, dolazi u Holivud, u stan svoje tetke (inae, filmske zvezde koja je
otputovala u Kanadu da snima film) sa eljom da uspe u filmskoj industriji i
proe kasting za novi film reditelja Boba Bruknera. Nakon to joj je
kuepaziteljka pansiona za filmske zvezde Coco pomogla da se smesti u
stan, Beti u kupatilu zatie crnokosu devojku koja je pod uticajem nesree
zadobila amneziju. Videvi na zidu kupatila poster za film ilda ( Gilda) sa
Ritom Hejvort (Ritta Hayworth), crnokosa devojka se predstavlja kao Rita,
iako priznaje da ne zna kako se zove, kao i da ne zna odakle joj puna torba
novca i plavi klju koji je donela sa sobom. Beti odluuje da joj prui pomo
u otkrivanju identiteta, kao i da joj dozvoli boravak u stanu.
Mladi reditelj Adam Keer ( lik tumai Dastin Teru) i njegov menader
Robert Smit, se povodom snimanja njihovog novog filma nostalgije ija se
radnja odvija 1950-tih godina nalaze sa producentima ne bi li izabrali
glavnu glumicu na kastingu koji e se odrati narednog dana. Meutim, na
sastanak dolaze braa Kastilijani, italijanski mafijai i finansijeri filma koji
1 Refenca na film Bilija Vajldera Bulevar sumraka

insistiraju da glavnu ulogu u novom filmu igra devojka sa fotografije,

Kamila Rods. S obzirom da je za ulogu zainteresovano pet filmskih zvezda,
Adam stupa u konfilkt sa njima, naputa sastanak i palicom za bejzbol
ulubljuje automobil italijanskih mafijaa, to e biti uzrok neprilikama koje
e imati u narednim scenama: otkazano snimanje filma i zamrznuti
bankovni rauni. Meutim, nije to najgore to mu se desilo toga dana:
Adam zatie svoju suprugu u krevetu sa miiavim istaem bazena koji
ga premlauje i izbacuje iz kue. Primoran je da odsedne u jeftinom
motelu, gde ga pronalazi mafija i preko vlasnika objekta
zakazuje
sastanak van grada sa izvesnim Kaubojem, u cilju razreenja situacije. Na
sastanku, Kauboj mu predlae da promeni stav buntovnika i
pametnjakovia , kao i da prestane da misli samo na sebe i izabere Kamilu
Rods na sutranjem kastingu za glavnu ulogu.
Na drugoj strani, Rita i Beti sede u restoranu brze hrane Vinki ( istom onom
koji je mladi sanjao) gde se Rita, zahvaljujui indentifikaciji koju nosi
kelnerica na uniformi, prisea imena: Dajen Selvin. Ipak, Rita nije sigurna
da li je Dajen Selvin njeno pravo ime; nakon dolaska kui, pronalaze
adresu jedine osobe sa takvim imenom u adresaru Los Anelesa i odluuju
da je posete nakon Betine audicije za koju su zajedno vebale. Na audiciji
briljira nakon ega je reditelj i prijatelj njene tetke Bob Bruker uzima za
glavnu ulogu u njegovom novom filmu od kojeg je kasting menaderka
odvraa i odvodi na audiciju Adama Keera ( jer je to pravi projekat za nju).
Tamo se na prvi pogled zaljubljuje u reditelja Adama i to ba u momentu
nakon to je za glavnu ulogu odabrao Kamilu Rods. Nakon toga, Beti
iznenadno naputa snimanje jer je obeala Riti da e joj pomoi u potrazi
za otkrivanjem njenog identiteta. Rita i Beti dolaze do adrese koju su
pronale u imeniku, smatrajui da je tamo moda Ritina cimerka ili da e
joj sama poseta toj kui dati neke odgovore. Nakon razgovora sa
kominicom ( nije videla Dajen tri nedelje), ukradaju se u kuu i zatiu
mrtvu osobu, koja po svemu sudei, jeste Dajen Selvin. Nakon toga, Beti u
njihovom stanu smiruje okiranu Ritu kroz zaudni dijalog koji se zavrava
time da joj stavlja plavu periku na glavu. Te noi se izmeu njih raaju
ljubavna i telesna privlanost koja rezultira seksualnim odnosom. Rita se
usred noi budi sa vizijom da mora da odvede Beti u neku vrstu
horror/dark teatra Silencio u kojem nikad nije bila, gde su gledale veoma
udnu predstavu. Tokom izvoenja, Beti u svojoj torbi pronalazi plavu
kutiju koja otkljuava Ritin klju. Po povratku kui, Beti nestaje iz filma kao
da je nikad nije ni bilo, dok Rita uzima plavi klju i otkljuava malu plavu
kutijicu. U trenutku otkljuavanja, Rita nestaje u njenoj dubini, a kutija
pada na pod tako otvorena.
Nakon toga dolazi do narativnog preloma u filmu: Kauboj budi Dajen Selvin
koja lei u identinom poloaju kao mrtva ena na krevetu i kae joj:

Lepotice, vreme je za buenje. Devojku koja se budi tumai ista osoba

koja je igrala Beti, samo ne vie onako naivna i lepa ve umorna, ruinirana
i depresivna. Naredna situacija u kojoj drugarica dolazi po stvari i
oslovljava je sa Dajen (umesto sa Beti) je jo jedan od pokazatelja da se
radi o sasvim drugoj osobi u odnosu na onu iz prvog dela filma. Nakon
drugaricinog odlaska, pojavljuje se Rita iznenaujui Dajen koja kuva kafu
u kuhinji. Ali da stvar sa imenima bude jo komplikovanija, ovaj put Dajen
oslovljava Ritu sa Kamila. Kamila odmah zatim nestaje, tako da nismo
sigurni da li je re o halucinaciji ili stvarnosti. Dajen ostaje sama, donosi
kafu do kaua, nakon ega sledi rez posle kojeg ponovo vidimo Kamilu u
seksualnom kontaktu sa Dajen koja je ponovo onako svea, mlada i lepa
kao pre. Pored druge odee koju nosi na sebi, ponovna pojava piksle koju
je drugarica odnela nakon njene nedavne posete, sugerie da je u pitanju
neko prolo vreme ( zapravo, postoji nedoumica da li se to zaista dogodilo
ili je u pitanju fantazija).
Od tog trenutka, reditelj nas naglim rezom ( a ne klasinim i klieiziranim
sredstvima za flebek poput muzike ili zamagljenog kadra), vraa u
prolost u kojem se otkriva da je Dajen bila zaljubljena u Kamilu Rods
(odnosnu Ritu iz prvog dela koju tumai ista glumica Laura Harling) s
kojom je najverovatnije bila u lezbijskoj vezi. Na zabavi u kui Adama
Keera saznajemo da je situacija sasvim drugaija u odnosu na onu koju
znamo u prvom delu: Kamila je uspena glumica koja je dobila ulogu na
kastingu na kojem su se devojke upoznale. Kroz dalji razgovor saznajemo
da je u pitanju projekat reditelja Boba Brukera kod koga je Beti (odnosno
Dajen) briljirala u prvom delu filma, dok je zapravo doivela neuspeh.
Takoe vidimo da Kamila glumi i u novom filmu Adama Keera, kao i da se
upustila u ljubavnu vezu sa njim (reditelj nam flebekom prikazuje
momenat na setu kada je veza zapoeta). Dajen od tada sve to teko
prima, ali najvei udarac doivljava tokom odluke o venanju koju Adam i
Kamila saoptavaju zvanicama na veeri. Naglim rezom, reditelj nas
ponovo vraa u restoran Vinki gde Dajen daje Kamilinu fotografiju i plaa
nespretnog ubicu iz prvog dela filma. Ubica uzima novac i kae da e
ostaviti plavi klju kada sve bude bilo gotovo. Nakon toga, vraamo se u
Dajenin stan, u kojem se minijaturizirani starci sa poetka filma provlae
ispod ulaznih vrata i poinju da proganjanju Dajen po sobi koja na vrhuncu
ludila uzima pitolji i ispaljuje sebi metak u usta.
Analiza filma
Prema teoriji Sigmunda Frojda, u snu se projekcija iz nesvesnog esto
udruuje sa predsvesnim i sa podsticajima iz stvarnosti: predsvesno se
pokazuje radom razuma, intelekta, koji utie na nesvesno (to delovanje
Frojd naziva sekundarnom obradom) zbog ega san, iako voen, pod

uticajem cenzure iskrivljenim eljama i impulsima iz nesvesnog, nekada

ipak dobija oblik manje-vie koherentnog i loginog pripovedanja. Slina
situacija je u Dajeninom sluaju: ona sanjajui prvi deo filma mea
elemente iz stvarnosti sa elementima iz nesvesnog. San koji je prikazan
pravolinijskom fabulom nastao je kao projekcija Dajenine potisnute
nelagodnosti zbog svog glumakog neuspeha, kao i raskida sa uspenom
Kamilom Rods, koja dobija svoje pojanjenje i rastereenje u snu. elja
prisutna u Dijaninom snu je dodatno podstaknuta i ljubomorom jer je
Kamila uspena glumica u Holivudu, kao i njenom ljubavnom vezom sa
Adamom Keerom: bes zbog toga to ju je odbacila i nemogunost da joj
to oprosti, emocionalno su prisutni tokom itavog filma. Meutim, san je
takoe prouzrokovan i njenom griom saveu jer je unajmila plaenika da
ubije Kamilu i koja rezultira suicidalnim impulsima, paranojom i
halucinacijama koji Dajen na kraju dovode do samoubistva. Prema tome,
momenat od trenutka Dajeninog buenja pa sve do reza na ljubavnu scenu
na kauu sa Kamilom predstavljao bi zavrni deo filma, odnosno objektivnu
realnost, dok scena zabave na kojoj Kamila i Adam obznanjuju svoju odluku
o venanju povratak u prolost, a prvi deo transpoziciju toga seanja iz
realnosti u san. Zavrni deo u kojem starci spopadaju Dajen, predstavlja
nastavak vremenskog toka od buenja do fantazije na kauu, samo to je
sada realnost zamenjena Dajeninim halucinacijama.
Film poinje kratkim introm na kojem je prikazana animacija obrisa tri
plesaka para koja predstavlja lokalno takmienje plesa u Kanadi, za koje
saznajemo tek u drugom delu filma tokom razgovora Dajen sa Coco ( lik
tumai Ann Miller), reiserovom majkom, koja u snu igra stanovlasnicu
kompleksa u koji se useljava Beti (odnosno Dajen). Nakon izvesnog
vremena u prvom planu intra, Beti se pojavljuje u polusilueti sa likovima
branog para u godinama koje upoznaje tokom leta za Los Aneles i
kojima pria o svojim oekivanjima i uzbuenju zbog dolaska u Holivud. Na
kraju intra dolazi do samostalnog istupanja Beti kao pobednice na
takmienju, a potom i dva pomenuta lika sa kojima deli svoje stanje
uzbuenosti, oduevljenja i ostvarenja. Starci se u filmu pojavljuju jo
nekoliko puta: prvo u snu kada se oprataju sa Dajen, zatim u sceni u
kolima gde oduevljenim pogledima prate vonju kroz Holivud i u
poslednjoj sceni Dajeninog ivota, kada je u momentu njene histerije
izbezumljuju do samoubistva. Njihova pojava se moe itati kao univezalni
odnos izmeu okoline koja ne prata neuspeh i osobe koja eli da ostvari
svoj umetniki san: jedna devojka koja je na poetku svojom harizmom i
ambicioznou izazivala oduevljenje kod ljudi na kraju filma zbog svog
neuspeha izaziva gaenje do smrti. Ukoliko ove situacije sa starcima
odredimo kao poetnu i krajnju taku na liniji Dajenine propasti, onda intro
predstavlja uvod u pravom smislu rei time to vizuelnim stilom, zvukom i

pojavom dva sporedna ( i za naraciju nebitna) lika ve ukazuje da u

emotivnom stanju lika mlade devojke neto nije u redu.
Dajen unosi u san sebe iz doba njenog dolaska u Holivud u obliku Beti,
devojke ije e osobine pokuati da odri do kraja svog snevanja i koja
predstavlja zatitu od svega to je realno i jedina stvar koja snevaa
odrava u duini ivota koja mu je preostala. Ona je idealizovani selfobjekat Dajen, uspostavljen u prilici njenog odnosa prema sebi i glumi uoi
dolaska u Holivud u koji je dola iz provincije i u kojem nije uspela, gde ju
je posebno pogodila injenica da je na audiciji izgubila ulogu. Tu ulogu je
dobila Kamila to je na neki nain bila i povoljna okolnost za Dajen koja se
zbliila sa njom tokom audicije nakon koje su otpoele ljubavnu vezu. Ta
ista Kamila se u meuvremenu zaljubljuje u reditelja Adama Keera
ostavivi Dajen da propadala, i u ivotu i u karijeri, igrajui sporedne
uloge ( koje joj upravo Kamila i obezbeivala). Negativne emocije
Dajeninog ivota poput ljubomore, zavisti i mrnje, prole su izvesnu
obradu u snu i preoblikovane su se u elju da se objasni neuspeh i povrati
izgubljena nevinost. U vezi s tim dolazi do preokreta u igri njenog
nesvesnog i svesnog, tako da naivna Beti (Dajenin alter-ego), u snu dolazi
u Holivud gde su prisutne potpuno drugaije okolnosti: nema trke za
uspehom, ozbiljne konkurencije, velikih misterioznih i opasnih prepreka,
pa ak ni one nemilosrdne prirode Holivuda ve su svi topli, ljubazni i
iskreni. Beti prolazi kasting kod Boba Brukera gde pokazuje veliki glumaki
dar koji oduevljava prisutne to je u suprotnosti od Dajenine stvarnosti.
Zapravo, pria o takvom raju je incijalna kapisla za ostvarenje druge elje,
a to je unitenje onih koji su u stvarnosti odgovorni za Dajanin neuspeh
gde je, meu prvima, i njena ljubavnica Kamila. Ona sebi kae: ja sam
veoma talentovana glumica (paranoidna iluzija veliine) koja nije kriva za
svoj neuspeh ve je za to odgovorna holivudska mafija koja je iz istih
interesa dodelila ulogu Kamili Rods. S obzirom da je u realnosti Dajenina
partnerka dobila ulogu, ona u snu zamenjuje ulogu preuzimajui njenu
poziciju uspene glumice. Za razliku od stvarnosti, Dajen u svom snu
preuzima ulogu gospodara koji kanjava svoju ljubavnicu time to joj
dodeljuje svoju sudbinu u kojoj simbolino doivljava nesreu i gubi
pamenje, to zapravo znai da zbog nesrenih okolnosti prouzrokovanih
od strane treeg lica ( saobraajna nesrea jednako holivudska mafija),
ona ne zna ko je ( zapravo niko vaan u svetu filma). U ovom aspektu u
kojem je Rita bez iega u svom sadraju pamenja i bez ikakve veze sa
glumom predstavlja onaj deo Kamile u kojem Beti, odnosno Dajen moe da
uiva bez ikakvih problema i bojazni da e neko da im ukrade zajedniki
smisao postojanja i postane umesto njih ono to je Rita Hayworth
svojevremeno znaila u svetu filma. Pored toga, Rita e biti i odgovorna za
smrt svoje navodne cimerke iz sna Dajen ( to se takoe dogodilo u
realnosti ali sa obrnutim ulogama gde je Dajen naruila ubistvo Kamile).

Poloaj tela mrtve nepoznate devojke Dajen u snu koji je isti onaj poloaj
tela u kojem zatiemo Dajen prilikom njenog buenja iz sna, ukazuje na to
da uzimajui u snu novo ime eli svoj stari identitet da poalje u smrt, to
predstavlja jednu vrstu nagovetaja samoubistva na kraju filma. Ovakva
struktura, u kojoj glavna junakinja zamenjuje vremenski sled, uzroke i
posledice ukazuje da se Dejvid Lin koristio Frojdovom teorijom
kauzalnosti, koju je, pored prestruktuiranja hronologije dogaaja, upotrebio
i na nivou zamene kauzalnosti montanih nizova.
Pored toga, mesto zbivanja
u kojem se upoznaju Beti i Rita nudi
neophodnu bezbrinost koja predstavlja osnovu sna koji omoguava da se
u njemu jave sve karakteristike Dajeninog idealizovanog selfa, odnosno
prikaz kakva bi mogla biti da nije sputana odreenim okolnostima. Tako da
Dajenina Beti zatie na erotian nain svoju pritajenu elju, goliavu Ritu
(odnosno Kamilu Rods) u kui svoje tetke Rut, koja u svom bunilu i
nevinosti amnezije ne predstavlja nita drugo do udarca direktne mrnje
prema Kamili. Za celokupni mehanizam sna, Rita u prenesenom znaenju
predstavlja plavi klju koji primeujemo meu Ritinim predmetima iz torbe
neposredno nakon njihovog upoznavanja. Nalazei se u novim i sigurnim
okolnostima, Beti ima sjajnu priliku da beneficira od Ritine amnezije time
to e sama sebi da napravi osobu ljubavi i koju e ona jedina da vodi kroz
dalju radnju u filmu kojom e joj pomoi da doe do sebe. Meutim,
Ritina amnezija vodi i drugim, neoekivanim putevima, odnosno svim onim
osobinama Beti koje su participirale i devalvirale u zloinakoj Dajen.
Odbijajui Betin predlog da pozove lekara, Rita lee da spava nadajui se
da e amnezija i bol proi nakon njenog buenja. Meutim, ovo je ponovo
direktno povezano sa Dajen i njenom predsvesnom slikom o snevau koji
sanja s namerom da e problem ieznuti nakon buenja, odnosno: da vie
ne postoji ogorena i neuspena Dajen, ve Beti sa svojim stanjem selfa
koji je dominirao kroz itavu fabulu sna. Ta libidonozna fantazija ne uspeva
u snu u liku Rite, to je jedan od nagovetaja u predsvesti da postoji
eventualni neuspeh i za samu Dajen kada se bude probudila. S tim jasnim
impulsima, Beti zapoinje poteru za Ritinim identitetom kako bi ispratila
snanu ali suludu snevaevu elju da se probudi kao drugaija osoba.
Meutim, potera nije samo pokrenuta od strane Beti i Rite, ve i od strane
dvojice detektiva koji su na licu mesta nesree ustanovili na osnovu
biserne minue da je osoba enskog pola pobegla sa mesta nesree.
Sama simbolika da dvojica detektiva trae devojku u potrazi za
odgovorima je u direktnoj vezi sa stvarnou kada policija trai Dajen u
vezi sluaja Kamile Rods, o emu je nakon buenja obavetava kominica
sa kojom je menjala kuu. S tim u vezi je prisutan strah od toga da
detektivi dou do osobe koja moe dati sve odgovore i koja je uzrok
sluaja koji se istrauje, mada ne toliko to bi Dajen bila liena slobode,
koliko zato to bi njena krivica bila uinjena potpunom i sasvim bila

odbaena kao interno opravdanje za nju neshvatljiv rasplet ljubavi prema

Kamili. Iz tog razloga, Beti ignorie preporuke kuipaziteljke Koko i tetke
Rut da pozove policiju, obavlja telefonske pozive sa govornice i sve akcije
bez pomoi treeg lica.
Paralelno sa poterom se odvija odvojena fabulizacija oko motiva
nametnute glumice za glavnu ulogu na filmu, koja izaziva itav niz
nepravdi koje se dogaaju reditelju Adamu Keeru (lik tumai Dastin
Teru). Snevati nekoga u paralelnoj radnji i slediti ga iz situacije u situaciju
kako se snalazi, za liniju sna se moe definisati kao svojevrsno snevanje iz
treeg lica. Bez ikakve veze sa fabulom potere u kojoj delaju Rita i Beti,
Adam se prvi put sree sa Beti tek nakon dva sata filma gde e, nakon
njegove replike: To je ta devojka i ukrtenih pogleda potpuno ieznuti iz
sna: Beti odlukom da napusti snimanje i ode kod Rite kojoj je obeala
pomo ukida rediteljevo dalje prisustvo iz mrnje prema Holivudu
stavljajui u prioritet sadraj do kojeg joj je vie stalo.
O odnosu izmeu Dajen i Adama saznajemo vie tokom flebeka nakon
njenog buenja u drugom delu filma, gde se sreu na veeri u rediteljevoj
kui. Adam, koji je svoj identitet zadrao tokom sna, navodi sticaj okolnosti
koji ga je doveo do toga da se rastane od supruge, zadri kuu u kojoj je
organizovao urku i nastavi svoju romansu sa Kamilom. Meutim, Dajen iz
ljubomore nesvesno prekraja dogaaje u svom snu time to Adama stavlja
u vrlo nezgodne situacije: od hvatanja supruge u preljubi i impulsivnoj
trenutnoj osveti unitavanja njenog nakita do izbacivanja iz kue i
premlaivanja od strane eninog ljubavnika, potpuno udaljivi realnu priu
od konteksta zbog ega je dobro to se realna situacija dogodila. S obzirom
da je Adamovo razoarenje u suprugu iniciralo njegovu osvetu
unitavanjem njenog omiljenog nakita, identian odnos i emocija navodi
Dajenino nanoenje bola Adamu indirektno kanjavajui Dajen. Analogno
sa tim, dalje kanjavanje Kamile je uinjeno i time to je idejom amnezije
likvidirana iz javnog ivota, to joj uskrauje najbitniju stvar za nju: da je
uspena i popularna glumica. Jedan od aspekata nepravde uinjenje prema
Adamu Keeru je i njegov poloaj u filmskoj industriji: svi instrumenti
osvete pronalaze svoj objekat u njemu putem asocijacije na reditelja koji
odbio da prepozna Dajenin talenat i tako joj unitio ivot. Dajen u svom
snu srozava poziciju reditelja na nivo seksualnog manipulatora i poslunika
mafije koji nije u stanju da samostalno donosi odluke u sopstvenom
projektu.
Jo jedan lik koji Lin posebno naglaava, a koji ne menja ime bez obzira
na to da li je u toku san ili java jeste Koko koju tumai Ana Miler. Koko
predstavlja potpuno simetrian karakter koji znai isto za Dajen to i za
Beti, bez obzira da li je gazdarica pansiona i drugarica tetke Rut ili majka

Adama Keera - oveka koji se eni njenom bivom ljubavlju. Koko

nadvladava motiv neuzvraene i poraavajue ljubavi time to pomno
slua Dajen tokom veere na urci njenog sina, naroito u momentima
kada joj Dajen objanjava nain na koji se upoznala sa Kamilom i kako joj
ona obezbeuje sporedne uloge u visokoj produkciji. Na taj nain, Koko
sauestvuje u Dajeninom bolu uzrokovanom neispunjenom eljom i
propalim snovima. Bez obzira da li je u pitanju razumevanje ili saaljenje,
Koko je tu za Beti u momentima kada joj je to najpotrebnije: na urci gde je
jedino ona ne izneverava. Re coco znai aura, omota, neto to titi,
kao i ono to se nalazi u stanju da mora da bude zatieno.
Mnoge situacije i lica iz kojih Dajen crpi materiju za svoj san oblikujui ga u
naraciju potiu upravo sa te zabave koju su priredili Adam i Kamila. Frojd u
svojoj knjizi Tumaenje snova navodi da promena predstave u halucinaciju
ne predstavlja jedinstveno odstupanje sna od neke njemu odgovarajue
misli u budnom stanju ve da iz tih slika stvara jednu situaciju koja
predstavlja neto to se stvarno zbiva, dramatizujui neku ideju. S tim u
vezi, umnoavanje dogaaja koji u snu proistiu iz realnosti odvija se tako
to Dajen iz nesvesnog saima svoje misli i elje, dramatizuje ih i formira
kao dogaaje, likove i motivacije.
Jedan od primera je otkrivanje motivacije likova o kojima vie saznajemo
analizirajui Dajenine rei iz sna u prvom delom filma sa onim to govori
na veeri kod Adama Keera. Na primer, Betina audicija kod Boba Brukera
je prola fenomenalno u snu dok u stvarnosti Dajen nije ostvarila uspeh
kod istoimenog reditelja. Time to besno komentarie kako reditelj nije
mario za njene kvalitete zakljuujemo koliki je znaaj to imalo u njenom
ivotu. Zato nije sluajan ni odabir monologa koji Beti izgovara na audiciji,
tumaei izneverenu ljubavnicu koja svom ljubavniku govori da e ga ubiti
zbog preljube bez obzira na kaznu. Upravo to se njoj desilo u realnom
ivotu: alje u smrt svoju ljubavnicu zbog preljube zbog ega e moda biti
uhapena i optuena ( kominica je obavetava da su je traila dva
detektiva). Reenica koju izgovara u monologu: Mrzim vas oboje, moe se
protumaiti da mrzi i sebe i nju.
Struktura prisutnih lica na proslavi Adama Keera takoe je podlona
ematizaciji uticaja na Dajenin ego u koncentrinom obliku. Devojka koja
se u snu pojavila kao Kamila Rods ( kako na fotografiji, tako i na audiciji), je
misteriozna devojka koja se poljubila sa pravom Kamilom Rods na proslavi
na oigled svih prisutnih. Ne znajui ko je nova Kamilina prijateljica, Dajen
u snu oko nje konstruie itavu jednu kafkijansku mreu misterije posle
koje i dalje ne saznajemo otkud i zahvaljujui kome je ona dospela u svet
filma. to je posebno zanimljivo, celokupni Dajenin self iri se i na veliki
broj sporednih likova sa proslave koje ih u svom snu premeta za

pregovaraki sto u vezi produkcije novog filma. U toj prostoriji ona

prikazuje svoje aspekte od superiornog i strogog Nad-ja kroz likove
mafijaa Vienca i Luiija Kastigiljanija, kao i infantilnu regresiju na bojazan
odnos prema situaciji kroz likove Reja Hota i Vinsenta Darbija.
Reflektovanje prema okolnostima sa pomirenou jedne razumne odrasle
osobe predstavljeno je kroz lik menadera Roberta Smita, ali i deo
istovremeno nerealizovane linosti odrasle osobe koja agresivno reaguje
zbog nemoi kroz lik reditelja Adama Keera. U svom psiholokom settingu
Dajen doivljava Nad-ja kao glavnog neprijatelja. Meutim, tendencije
Nad-ja (roditelja) ovde idu u smeru izjednaavanja zloina sa nekom
vrstom smirenosti u delu da se on barem prihvata da je uinjen. Ovo se
ispoljava tako to nakon odreenog vremena postaje oigledno da
industrija u snu nema nameru da otkae projekat Adama Keera, kao i da
su sankcije koje trpi Adam samo sredstvo da bi ga urazumila da ne postoji
nijedno drugo reenje osim suoavanja.
Veoma vano sredstvo korieno u filmu jeste i simbolizam: znaenje i
vrednost simbola koji se pojavljuju u snu takoe nose prikrivene znakove,
potisnute elje i izvrnute kauzalnosti. Prema tome, u ovome se takoe
moe ogledati odnos realnosti i sna, odnosno znaenje i vrednost simbola
koji se pojavljuju u snu, a koji takoe nose znaenje prikrivene, potisnute
elje i izvrnute kauzalnosti. Jedna od scena koja predstavlja reprezentativni
primer saimanja, pomeranja i preobraaja dogaaja iz prolosti u san,
jeste onaj flebek kada se Dajen vozi Bulevarom zvezda na zabavu kod
reditelja Adama Keera. Replike koje Dajen izgovara vozau prilikom
zaustavljanja limuzine bie prenesene u funkciji uvodnih reenica na
poetku filma, tokom Dajeninog sna. Meutim, tada u limuzini nije Dajen,
ve Kamila
(tada u ulozi Rite) koja preivljava pokuaj ubistva i
saobraajnu nesreu izgubivi pamenje pripisujui joj na taj nain kaznu i
neuspeh. Po Frojdu, biti pregaen u snu predstavlja simbol polnog
optenja, to je jedan od pokazatelja da je simbolika seksualnosti prisutna
ve od samog poetka filma. Plava kutija, koja se pojavljuje u toku
izvoenja mranog performansa teatra Silencio, istovremeno predstavlja
praznu kutiju Dajeninih izgubljenih snova, ali u klasinom frojdovskom
kljuu i ensko telo. Prema tome, ako kutiju snova i slave (odnosno ensko
telo) otvara klju koji predstavlja falusni simbol, komentar Dejvida Lina o
uspevanju ene u Holivudu je veoma jednostavan: dovoljno je staviti svoje
telo u slubu domantnoj linosti u svetu filma, kao to je to u filmskoj
stvarnosti uinila Kamila Rods sa Adamom Keerom. Meutim, ne treba
izostaviti detalj da je Rita nakon otkljuavanja kutije iezla, to ukazuje na
to da je ona nakon te izdaje eliminisana od strane Beti bez povratka, kako
u snu, tako i u realnom ivotu angaujui plaenog ubicu.

Jedan od sporednih likova koji igra veliku ulogu na okvire samog sna jeste
Kauboj time to svojim pojavljivanjima u scenama dobija izolovanu ulogu
koja simbolizuje suoavanje u snu. Tokom veere u domu Adama Keera,
Dajenina konfrontacija delova selfa je bila jaa nego ikad: upravo taj
trenutak regresije izaziva u njoj povean fokus na naneti bol i ulogu rtve,
a potom i isputanje kroz bes. Nesvest u tim momentima puta da traje
ono to bi se elelo izbei i deluje terapeutski. Upravo zbog toga,
minijaturizovana pojava kauboja ( Ono to je sitno sada znai mnogo, kao
to bi rekao Frojd), nastavlja da nosi ivicu opasnosti kao i da deluje kao
blisko rastereenje: svojom ozbiljnou i zagonetnou, kao i onim ta
govori
( tada deluje da sve staje na trenutak) razbija okvire sna i
postaje najvee svedoanstvo stvarnosti. Kauboj takoe predstavlja i
arhetip oca koji se obraa entitetu koji sneva. Otac kao nedostian
seksualni objekat, predmet fantazme genitalne faze ( Frojd) i na taj nain
patos za svaku dalju hemijsku privlanost u ivotu, nastupa nakon to
nestanu svi inioci erotizovanog selfa ( prvo Beti, a zatim Rita) i govori
svojoj devojici Dajen: Hej devojice, vreme je za ustajanje, tj. oinski
estita i pohvaljuje svoje dete za dobro obavljen posao istrajavanja i strasti
u snu.
Performans dark teatra Silencio objedinjuje sve teme filma u sinematinu
snagu viestruke metaforike vrednosti: identitet, iluzija i smrt. Pojam
pozornice simbolira na posebnu priliku ili sveanost da se neto na
drugaiji nain saopti, kroz ivo prisustvo publike, imitacije i refleksije.
Enterijer, pozornica, izvoai , kao i dizajn scene pripadaju atmosferi koja
eli neto da isfabulizuje, odnosno fantazmu koja balansira sa motivima iz
realnosti, iskljuivo po modelu bola koji eli da bude tema, dobivi za to
preutnu podrku snevaa. Tokom Betinog i Ritinog prisustvovanju
predstavi voditelj im se obraa:
Nema benda, nema orkestra! Sve je ovo snimak sa trake. Nema benda, a
opet ujemo bend! Ako poelimo da ujemo klarinet , samo oslunite... (u
tom momentu se uje zvuk klarineta sa trake). Sve je traka. Nema
orkestra. Sve je iluzija
Slino je kao i u snu: moemo uti, osetiti, doiveti, a sve je ipak iluzija.
Voditelj vie puta pominje pojam trake aludirajui na medij filma, dok Lin
ne bira i medij pozorita bez razloga: u literaturi o psihoanalizikoj teoriji
su prisutne paralele izmeu teatra i psihikog aparata. Ipak, devojke nisu u
teatru samo da bi se ostavio komentar o prirodi medija, ve je Silencio
povezan i sa sistemom likova i njihovim odnosima. Na primer, scena
nastupa plaljive pevaice Rebeke del Rio, koja bez obzira to pesmu
izvodi na playback, izaziva pla i emotivne reakcije kod junakinja. Stihovi
koji govore o izgubljenoj ljubavi direktno aludiraju na izgubljenu ljubav

Dajen i Kamile, dok pevaicino onesveivanje koje ukazuje na iluziju

istovremeno govori o emocijima dveju junakinja koje su takoe zasnovane
na iluziji. Kako Rebeka del Rio zavrava smru na pozornici, tako i one
zavravaju na kraju filma. Prema tome, teatar Silencio predstavlja
rediteljski komentar filmskog medija i pozorita, njihove veze sa
mehanizmom snova i psihoanalize, kao tematizovanje iluzije, ljubavne
veze i smrti: tri pitanja oko kojih se vrti pria glavnih junakinja filma
Dajen Salvin i Kamile Rods.
Dejvid Lin je svestan koliko je bitno da stvari ne budu jednostavno
prikazane: ne onako kako zaista izgledaju, nego onakve kakve ih mi
doivljavamo. Tako da je gledalac izloen sloenim strukturama bez
ikakvog ustezanja, pogotovo ako su u pitanju teme koje su duboko intimne
i koje ne bismo podelili sa ostalima. Prema tome, Lin upravo zbog toga
smatra film kao idealnu mogunost da se zaobie banalno prikazivanje
onoga ta radimo i prikae ono kroz ta prolazimo i proivljavamo,
skrivajui jasnu granicu izmeu misli koje zadravamo i onih koje
ispoljavamo: kao u filmu Bulevar zvezda stvarna sredstva jedne realnosti
umetanjem u onu drugu postaju krajnje iskrivljeni, ali ipak kao sastavni
delovi reavaju radnju. Prikazati ba ono to se nikada ne bismo usudili da
inimo, a istovremeno je ubedljivo deo nas, sve to ini setting i svesnu ili
nesvesnu orijentaciju autora ije umetnosti iskrsavaju kao psihoanalitine
zahvaljujui kojem ovaj film spada u jedan od remek dela amerikog filma
XXI veka.

Literatura:
1. Zina, Giannopoulou.2013. Mulholland drive. London: Routledge
2. iek, Slavoj.2008. Pervertitov vodi kroz film. Zagreb: Hrvatsko
drutvo pisaca
3. Justus, Nieland.2012. David Lynch. Illinois: University of Illinois Press
4. Shai, Biderman. 2011. The Philosophy of David Lynch. Kentucky: The
University Press of Kentucky
5. Sigmund, Frojd. 1979. Tumaenje snova I i II. Novi sad: Matica srpska