Visoka kola elektrotehnike I raunarstva strukovnih studija

Seminarski rad iz Poslovnog Softvera

CMS (Content Menagement System)

Student:

Profesor:

Stefan Sineli EPO 20/10

Dr. Predrag Staletic, prof.

Beograd, avgust 2013.

SADRAJ:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

CMS sistemi _______________________________________ 3

Prednosti CMS sistema _______________________________4
Osnovne i napredne osobine CMS-a _____________________5
Delovi CMS sistema __________________________________6
ta se sve moze dobiti od CMS sistema___________________7
Popularni CMS sistemi ________________________________8
Funkcionalnost i moduli_______________________________10
WordPress_________________________________________13
Literatura __________________________________________26

CMS Sistemi

Cilj svake firme koja prodaje proizvode ili usluge preko interneta jeste da ostvari
to vei prihod od svog sajta. Poto internet poslovanje danas u mnogome zavisi
od pretraivaa kao to su Google, Bing ili Yahoo, za postizanje dobre pozicije u
rezultatima pretrage potrebna je optimizacija sajta za pretraivanje. CMS
predstavlja pravo reenje za one koji ele da se takmie na tritu pretraivaa.
CMS (Content Menagement System) je, prevedeno na srpski jezik, sistem za
upravljanje sadrajem. To je aplikacija kojom se, uz veoma malo znanja iz oblasti
programiranja, moe lako upravljati sadrajem. Sadraj kojim se najee
upravlja putem CMS aplikacija je sadraj internet strana. Tanije reeno,
upravljanjem internet aplikacijama i stranicama koje rade na bazi HTML i
Javascript programskih jezika, kao i MySQL bazama.

CMS ima etiri osnovna zadatka:

1.
2.
3.
4.

organizacija
obrada
objavljivanje
izmena sadraja

Organizacija se odnosi na smetanje odreenog sadraja na odgovarajue

meto i njegovo povezivanje sa potojeim sadrajem.
Obrada oznaava proces formatiranja sadraja kako bi zadobio odgovarajuu
formu koja omoguava uvanje i objavljivanje.
Objavljivanje je proces kojim se sadraj ini dostupnim korisnikoj populaciji.
Izmena sadraja odnosi se na proces unoenja izmena u sadraj koji je ve
objavljen na sajtu.

Prednosti CMS sistema

Da pogledamo koje su prednosti dobrog CMS sistema:

Mogunost da se uradi kompletan redizajn bez uticaja na druge delove sajta
Fleksibilnost kao glavna snaga dobrog CMS sajta sadraj moe lako da se
kontrolie, tj. da li e biti objavljen odmah ili kasnije
Uivajte u brzom i lakom auriranju podataka
Urednik moe da radi vie stvari u isto vreme. Ne samo to moe da izmeni sadraj
stranice, ve moe i da doda multimedijalne filmove i slike bez ikakvog programerskog
znanja
CMS nudi najbolju kontrolu vlasniku sajta
Lak je za instalaciju
Sajt funkcionie glatko, jer se navigacija sajta automatski generie i prilagoava
Moete da pristupite CMS-u sa bilo kog mesta, bilo kada, dovoljna je samo internet
konekcija
CMS sistem smanjuje trokove ukupne investicije, jer je dobar CMS sistem na due
staze mnogo isplativiji
Ako ste u potrazi za dobrim CMS sistemom, proverite da li on ima sve one funkcije koje
e vam pomoi da unapredite vae poslovanje. Takoe se postarajte da obezbedite
vaem sajtu dobar web hosting, jer je to kljuno da bi se sajt brzo uitavao i bio stalno
dostupan.

Osnovne i napredne osobine CMS-a

Osobine koje karakteriu svaki CMS sistem se dele na one osnovne i napredne
osobine koje nema svaki CMS sistem.
Osnovne osobine su:

korisniki interfejs za prikaz sadraja

veb interfejs za administraciju

odvojenost sadraja i interfejsa

sadraj se uglavnom uva u bazi podataka,

interfejs se uva u posebnim fajlovima

Napredne osobine:

sistem ablona za lake menjanje izgleda i rasporeda i korisnikog i

administratorskog interfejsa
online ureivanje teksta pomou WYSIWYG (What You See Is What You
Get) editora, tj. editora realnog prikaza
modularan sistem - velika je prednost ako je CMS modularan, tj. sastoji se
iz niza manjih celina, kao na primer za prikaz galerije slika, videa i slino
upravljanje slikama i fajlovima ostalih formata iz administratorskog
interfejsa

Delovi CMS Sistema

Svaki CMS sastoji se od dva nezavisna dela od kojih svaki ima svoju ulogu i logiku rada, a to su:

BACKHEND - Administratorski deo

FRONTEND - Korisniki deo

U administratorskom delu vri se priprema i ureivanje sadraja koji e biti prikazan na sajtu,
dok korisniki deo predstavlja izgled sajta tj. ono to korisnik vidi kada pristupi sajtu.
Princip rada sa ovim delovima je sledei: u administratorskom delu osoba koja ureuje sadraj,
dodeljuje nov ili menja potojei sadraj npr. dodaje nove lanke, stranice, slike i sl., a sve
promene koje ta osoba naini snimaju se u centralizovanoj bazi podataka. Logika korisnikog
dela ita podatke iz baze podataka i prikazuje ih na samoj veb stranici, na mestima unapred
definisanim za to. Na taj nain i jedan i drugi deo sistema rade potpuno nezavisno jedan od
drugog, zajedno inei jednu monu platformu za upravljanje sadrajem na internetu.
Ono to je vrlo karakteristino za korisniki deo je jednostavna promena izgleda sajta. Jer je
samo potrebno promeniti ablon koji sajt koristi da bi se izmenio celokupni izgled sajta. A kako
su podaci o sadraju sajta smeteni u bazi podataka, i ne zavise od ablona, za par trenutaka
sa moe dobiti novi izgled sajta bez promenjene funkcionalnosti.

ta se sve moe dobiti od CMS sistema

Jedna od glavnih karakteristika koju ovaj sistem nudi je da CMS sistem radi direktno na
internetu, ime se vri velika uteda vremena, jer nije potrebna dodatna sinhronizacija sadraja.
I sve to je korisniku potrebno za koriscenje sistema je internet konekcija i veb itac. Ovi sistemi
su interface friendly tako da korisniku (administratoru) omoguavaju vrlo lak i intuitivan rad sa
sistemom, jer vrlo podseaju na klasine desktop aplikacije, i samim tim korisniku nude interfejs
na koji je vec navikao.
Sajtovi kreirani uz pomo CMS sistema nude i mogunost registracije korisnika, kao i
dodeljivanje privilegija i upravljanje istim.
CMS sistemi u sebe ukljuuju i funkcionalnosti kao to je blog ili viki, i mogue im je dodati i
funkcionalnost diskusione grupe, Veb klijenta, elektronske pote, slanja i primanja instant poruka
i jos mnogo raznih plugin-ova. Na ovaj nain, jednosmeran i lineraran proces kreiranja, isporuke
i pregleda sadraja, kakvi su bili prvobitni CMS sistemi, zatvorio se u krug u kome sadraj
nastaje u interaktivnom procesu, konstantno se usavravajui.

Popularni CMS Sistemi

Kod komercijalnih sistema od strane proizvoaa aplikacije imamo garancije o stabilnosti i
bezbednosti sistema, kao i 24h podrku koja e nam pomoi da reimo problem koji imamo. Ali
velik problem sa ovim portalima je njihova ogromna cena.
Pored komercijalne verzije CMS sistema, najpopularniji sistemi su Open Source, i kao takvi
besplatno su dostupni na sajtovima proizvoaa.
Ovo su neki od CMS sistema:

Bigace
Amaxus WEB CMS
FlatPress
OpenCMS
WEB Flicker CMS
Contegro

Kod Open Source sistema za razliku od komercijalnih sistema nemamo podrku od strane
proizvoaa, ali zato imamo veliku internet zajednicu programera, kojima se moemo obratiti za
pomo. Tako da to i ne predstavlja neki veliki problem.
Najpopularniji Open Source sistemi su:

WordPress
Drupal
Jumla
Nucleus CMS

WordPress je jedan od najpopularnijih open soucre CMS sistema ovog tipa i prvenstveno ga
koriste blogeri, ali moe da se koristi i kao opti CMS. Uz pomo plaginova i prilagoenog koda
moete da pretvorite svoj blog u veoma moan CMS.
Drupal je besplatan modularni sistem za upravljanje sadrajima na razliitim platformama, kod
koga je jednostavno korienje funkcija za upravljanje sajtom. Pisan u PHP i SQL-u, on ukljuuje
forume za diskusiju, upravljanje bazirano na web interfejsu, lokalnu podrku kao i jo mnogo
toga.

Joomla je jedan od esto nagraivanih CMS-ova koji e vam pomoi da brzo i lako napravite
jednostavne web sajtove, kao i razne mone online aplikacije. Koristi se svuda u svetu da bi
poboljao rad kako jednostavnih, linih web strana, tako i sloenih drutvenih web aplikacija.
Moe se koristiti da bi pojednostavio upravljanje rada vaeg web sajta, od dodavanja raznog
sadraja i slika do auriranja kataloga proizvoda ili online rezervacija. Napisan je u PHP
programu i koristi MySQL bazu podataka.
Nucleus CMS je softverski paket za upravljanje blogovima, napisan u PHP programskom
jeziku i sa MySQL pozadinom, prvenstveno napisan i odravan od strane Wouter Demuynck-a.
Ovaj softverski paket vam omoguava da jednostavno upravljate sopstvenim blogom na svom
serveru. On nudi sistem koji se jednostavno instalira, a koji istovremeno prua maksimalnu
fleksibilnost.

Od oko 300 miliona veb sajtova koliko ih je bilo u decembru 2011 godine, 30% njih koristi
CMS sisteme, to znaci da su ovi sistemi vrlo popularni. Od tih 100 miliona veb sajtova baziranih
na CMS-u 54% njih koristi WordPress CMS to ga ini ubedljivo najkorienjijim CMS sistemom.
Drugi po redu je Joomla sa 9.4%, a zatim i Drupal sa 6.4% udela u sajtovima zasnovanim na
CMS-u.
Open Source moemo preuzeti besplatno sa zvaninih sajtova proizvoaa, gde je nakon
preuzimanja, aplikaciju potrebno iskopirati na svom serverskom protoru i proi kroz
jednostavan instalacioni proces koji ima nekoliko koraka.

Funkcionalnost i moduli
Glavna funkcionalnost CMS web stranica su moduli. Module moemo shvaiti kao
zasebne web aplikacije integrisane u osnovu CMS-a.
Ovo su neki od modula:

Text/HTML
Standardan web sadraj: tekst, slika, flash
Text/HTML modul jedan je od osnovnih CMS modula i slui za unos, ureivanje i
prikazivanje standardnog HTML-a, teksta, slika, flash animacija i drugog
uobiajenog web sadraja.
Tekst se ureuje u Rich Text Editoru, slinom Wordu i ostalim standardnim
editorima teksta. Za postavljanje, ureivanje i odravanje web sadraja nije
potrebno poznavanje HTML-a i drugih web tehnologija. Sadraj se ureuje kroz
web pregledae (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, Safari I drugi).

Feedback (obrazac za kontakt)

Feedback modul je obrazac za kontakt koji moete postaviti na eljena mesta na
portalu i na taj nain omoguiti slanje online pitanja ili poruke na neku od vaih email adresa. Posetioc web stranice upie poruku ili pitanje i klikne "Poalji".
Poruka se evidentira u bazi podataka web portala i dolazi na vau e-mail adresu.
Feedback modul omoguava ukljuivanje i iskljuivanje Captcha sigurnosne
provere unosa, definiciju polja za unos podataka, postavljanje e-mail adrese za
dostavu poruka s web portala itd.

News Articles (ureivanje I postavljanje lanaka)

News Articles je potpuno reenje za upravljanje lancima na webu. Modul se

sastoji od sljedeih komponenti:

News Articles s administratorskim sistemom.

News Articles Latest - lista lanaka po odreenom kriteriju (npr. najnoviji

lanci, najitaniji, najbolje ocenjeni itd.).

News Articles Archives - arhiva lanaka po odreenom kriteriju (npr. po

mesecu i godini objavljivanja lanka, po autoru itd.).

Administratori web portala mogu ureivati rubrike, korisnika prava i uloge,

predloge izgleda (dizajn) i osnovne postavke modula.
Autori mogu unositi nove lanke, ureivati postojee i pregledati ostale lanke.
Urednici ili moderatori ovlaeni su za pregled i autorizovanje sadraja pre
objavljivanja.
Modul omoguava jednostavan unos i ureivanje teksta, slika i flash animacija
kroz Rich Text Editor.
Workflow funkcionalnosti i sigurnosne postavke omoguavaju potpunu kontrolu
nad procesom publikacije lanaka na vaem web portalu.
Komponente News Articles Latest i News Articles Archives moete postaviti na
razna mesta na portalu i podesiti ih da prikazuju liste lanaka po odreenom
kriterijumu, prema rubrici, autoru, najitanije i sl.
News Articles modul najee se koristi za vesti, newslettere, baze znanja i
sline delove portala koji se sastoje od veeg niza lanaka.

Links (Veze)
Links je takoe jedan od osnovnih i najee korienih CMS modula. Modul
slui za prikazivanje liste linkova. Linkovima se postavlja naziv, URL i po potrebi
opis. Modul prikazuje linkove poreane horizontalno ili vertikalno, prema
postavkama modula.
Ovaj modul najee se koristi kao pomona navigacija (pretraga podstranica
trenutne stranice), kao lista linkova na spoljni sadraj, datoteke i sl.

SimpleGallery (Foto galerija)

SimpleGallery je web fotogalerija. Modul se jednostavno postavlja na web
portal te omoguava kreiranje albuma i postavljanje (upload) slika u galeriju.
Komponente SimpleGallery modula:

SimpleGallery s administratorskim sistemom.

SimpleGallery Latest - galerija fotografija prema odreenom kriterijumu (npr.

najnovije fotografije, najbolje ocenjene i sl.).

SimpleGallery Tag Cloud - komponenta za prikazivanje "oblaka linkova" pema

kljunim reima (tagovima) slika.

Prava za postavljanje slika i ureivanje albuma ureuju se po Role Based

Security pravilu.
Komponente SimpleGallery Latest i SimpleGallery Tag Cloud moete postaviti na
razna mesta na portalu i podesiti ih da prikazuju slike po odreenom kriterijumu,
prema albumu, autoru, najpopularnije i sl.

WordPress
WordPress je CMS sistem koji se danas najvie koristi, i kao takav odabran je za opis kako
izgleda jedan konkretan CMS sistem.
WordPress (WP) je nastao 2003 godine kao kopija B2B Evolution bloging sistema. U poetku
i WP je bio samo bloging platforma. Meutim, 2004 godine dolo je do promene licence jednog
od njegovih glavnih konkurenata Movable Type, tako da je sve vie ljudi prelazilo na WP.
Poveanje broja korisnika rezultiralo je da se programeri ozbiljnije pozabave njime, i to je
doprinelo da se Wordpress od bloging platvorme razvije u funkcionalni CMS.
2007 godine dobija nagradu za Najbolji sistem otvorenog koda za drutvene mree (eng. Best Open Source Social Networking Content Management System).

Izgled i delovi sistema

Wordpress se kao i svi CMS sistemi satoji iz dva dela i to administratorskog i korisnikog dela.

Administratorski deo

Da bi pristup administratorskom delu bio mogu potrebno je pre svega prijaviti se na sistem sa
odgovarajuim korisnikim imenom i lozinkom. Poto potoji vie nivoa korisnikog naloga, u
zavisnosti od privilegija koje su dodeljene korisniku sa unetim korisnikim imenom i lozinkom
zavisie i broj opcija koje e korisniku biti omoguene u administratorskom panelu. Uzmimo na
primer da korisnik ima privilegiju administratora. Tada nakon prijave on moe pristupiti svim
komponentama glavnog menija u administratorskom delu, i to :

Dashboard

Posts

Media

Links

Pages

Comments

Appearance

Plugins

Users

Tools

Settings

1.1. Izgled administratorskog dela

Kao to se vidi na slici 1.1 administratorski prozor podeljan je na 2 dela, i to levi deo u kom se nalazi
glavni meni sa stavkama i desni deo koji je namenjen za unoenje i ureivanje sadraja sajta. Odabirom
eljene stavke iz glavnog menija na desnoj strani pojavie se forma za unos sadraja.

Dashboard

Dashboard (kontrolna tabla) je centralno meto sa kog se kree sa radom u administratorkom delu.
Ona je vie statistike prirode i omoguava uvid u neke podatke o trenutnom stanju sistema, i njegovom
sadraju. Satoji se iz vie manjih informativnih panela, kako to su panel sa poslednjim komentarima,
panel sa ukupnim brojem potova, strana, komentara, kategorija, kao i panela za brzu objavu posta.

Posts
Meni Posts (lanci), satoji se iz stavki All Posts, Add New, Categories i Tags, i slui za rad sa
lancima, tj. vestima. Kod stavke All Post imamo mogunost pregleda svih lanaka koji se nalaze na

sajtu, kao i mogunost njihove izmene i brisanja. Stavka Add New slui za kreiranje novih lanaka.
Nakon kreiranja lanka, on se smeta u kategoriju, a stavka Categories nam slui da kreiramo eljene
kategorije, kao i da menjamo i briemo potojee. I stavka Tags slui za definisanje oznaka, koje se
koriste za bolju organizaciju i klasifikaciju lanaka.

Slika 1.2 Izgled stranice za upravljanje lancima

Media

Media predstavlja deo koji se koristi za rad sa dodatnim sadrajem, kao to su slike, tekstualni i drugi
fajlovi . Ovde se moe dodati novi sadraj, moe se pogledati sadraj koji se nalazi na sajtu, i upravljati
istim sadrajem tj. menjati ga i brisati.

Slika 1.3 Izgled stranice za upravljanje slikama i drugim fajlovima

Links

U delu Links (linkovi) nalaze se linkovi do drugih blogova ili sajtova. Takvi linkovi se nazivaju
blogovnicima, i u ovom delu ih je mogue kategorizovati radi lake i bolje organizacije i prikazivanja na
samom sajtu.

Slika 1.4 Izgled stranice za ureivanje linkova

Pages
Meni Pages (strane) slui za dodavanje novih ili ureivanje potojeih stranica. Funkcionise na slian
nain kao i Posts ali kod Pages ne potoji kategorizacija stranica. Kod svake stranice potoji mogunost
izbora drugaijeg ablona od podrazumevanog, tako je omogueno da svaka stranica moe imati
drugaiji izgled ako je to potrebno.

Slika 1.5 Izgled stranice za upravljanje stranicama

Comments

Meni Comments (komentari) koristi se za pregled, ureivanje komentara, odobravanje, brisanje,

oznaavanje komentara nepozeljnim i sl. U zavisnosti od podeavanja opcija komentari mogu biti
automatski objavljeni ili zadrani na ureivanje.

Slika 1.6 Izgled stranice za upravljanje komentarima

Appearance

Stavke menija Appearance (izgled) su Themes, Widgets, Menus, Background i Editor. Ovaj deo
koristi se za rad sa ablonima za korisniki deo sistema. Veoma je jednostavan za rad. Otvaranjem
stavke Themes moe se odabrati jedna od tema koje su ponuene. Ako elimo neku drugu temu,
moemo je pronai na internetu, i nakon pribavljanja teme, potrebno je postaviti je u direktorijum gde se
nalaze i sve ostale teme naeg sistema, i automatski emo dobiti mogunost da koristimo tu temu u
stavki Themas. Takoe potoji i stavka Widgets koja predstavlja male dodatke koje moemo ukljuiti u
na sajt i time poveati funkcionalnost korisnikog dela. Neki od ovih dodataka su: kalendar, pretraga,
vremenska progniza i mnogi drugi. U Menus delu se nalaze sve stranice sajta i tu vrimo ureivanje,
kako e se one prikazivati u navigacionom meniju korisnikog dela. Kod stavke Background vri se
odabir pozadine sajta. I stavka Editor predstavlja deo namenjen administratorima koji poznaju
programiranje. Ovde se moe izmeniti kod ablona, kako bi vie odgovarao potrebama sajta.

Slika 1.7 Izgled stranice za ureivanje izgleda ablona

Plugins

U delu Plugins (dodaci) mogue je dodavanje, aktiviranje i deaktiviranje brojnih dodataka kojima se
proiruje funkcionalnost Wordpress-a (razne ankete, prikazivanje vremenske prognoze i sl.). Svi dodaci
nalaze se u jedan direktorijum i mogu se dodati runo ili preuzeti sa zvaninog sajte wordpress-a. Potoji
veliki broj dodataka koji su besplatni za preuzimanje i korienje, to daje velike mogunosti za
unapreenje sajta.

Slika 1.8 Izgled stranice za upravljanje dodacima na sajtu

Users

Ovaj deo namenjen je korisnicima sistema, tj. osobama koje e imati pristup administratorskom delu
sistema. U Wordpress-u potoji pet tipova privilegija koje mogu biti dodeljene korisnicima i to: Subscriber
(pretplatnik), Editor (urednik), Author (autor), Contributor (saradnik) i Administrator. Administrator ima
apsolutno sve privilegije i moe upravljati svim sadrajem na sajtu, kao i svim korisnicima. Subscriber
moe pregledati sadraj na sajtu koji je javni ili koji je namenjen registrovanim korisnicima. Editor i Author
mogu da postavljaju sadraj na sajtu uz odreena ogranienja, i uz obavezno odobrenje adminstratora.

Slika 1.9 Izgled stranice za upravljanje korisnicima

Tools

Meni Tools (alati) sadri neke osnovne alate za rad, kao to su: izvoz celokupnog sadraja sajta u
XML formatu, alat za uvoz sadraja iz nekih drugih CMS sistema, kao i alat za auriranje sistema koji
automatski preuzima i instalira najnoviju verziju sistema.

Slika 1.10 Izgled stranice sa alatima

Settings

Poslednji u listi je meni Settings (podeavanja) koji je ujedno i jedan od najbitnijih menija. U ovom
meniju se mogu obaviti sva osnovna podeavanja Wordpress-a. Bitnija podeavanja koja se nalaze u
ovom delu su: podeavanja naziva sajta, adrese sajte, primarnog email-a, vremenske zone, formata
vremena i datuma, maksimalnog broja lanaka na stranici, tip enkodiranja karaktera, podrazumevana
podeavanja lanaka, osnovna podeavanja slika, podeavanja privatnosti, kao i permalinks preko kog
se vri odabir naina linkovanja sadraja naeg sajta radi boljeg indeksiranja od strane pretraivaa kao i
mnoga druga podeavanja koja se nalaze u delu Settings.

Slika 1.11 Izgled stranice za osnovna podeavanje wordpress-a

Korisniki deo
Korisniki deo predstavlja vizuelni izgled sajta, koji se ostvaruje odabirom odgovarajue teme za sajt,
i koji vide svi posetioci. Sa instaliranjem Wordpress-a dolaze instalirane dve teme koje se odmah mogu
koristiti, od kojih je jedna postavljena za primarnu. Kao to je napomenuto teme se jednostavno menjaju i
nezavisne su od sadraja sajta, to je postignuto dobrom organizacijom modula koji rade sa temama.
Ukoliko elimo novu temu nakon njenog preuzimanja, potrebno je smestiti u direktorijum u kome se
nalaze i sve ostale teme. Posle ega se tema moe koristiti.

Primer upotrebe Wordpress-a

Sada kada smo upoznati sa tim kako je woprdpress organizovan, sledei korak je praktina upotreba
sitema. Kao to smo naglasili, da bi smo koristili sistem potebno je preuzeti ga sa zvaninog sajta
proizvoaca, i preuzeti direktorijum je potrebno postaviti na server. Pored postavljanja sitema na server
takoe je potrebno i kreirati bazu podataka koju e sistem koristiti. Kada kreiramo bazu sledei korak je
da pristupimo root folderu na serveru preko veb itaca kako bismo pokrenuli automatsku instalaciju
sistema.

Instalacija sistema
Instalacija se obavlja u par prostih koraka. Jedan od koraka instalacije koji zahteva uece korisnika
je deo u kom je potrebno uneti podatke za bazu podataka koju smo ranije kreirali, a koju e sistem da
koristi.

Slika 1.13 Izgled forme za unos podataka o bazi

Nakon unesenih podataka za pristup bazi, sledee to ce sistem zatraziti je ime sajta.

Po unoenju svih tih podataka, i klikom na dugme Install WordPress instalacija sistema se
zavrava, i bivamo preusmereni na stranicu za pristup administratorskom delu, na koju je potrebno
ulogovati se sa nalogom administratora, i moemo otpoeti sa kreiranjem tj. menjanjem sadraja sajta

Prednosti i mane WordPress-a

Kao i svaki CMS sistem i Wordpress ima svojih prednosti i mana. Poto ne potoji savren sistem koji
odgovara svim vrstama sajtova pre nego to odaberemo sistem potrebno je pozabaviti se time ta nam
je potrebno na naem sajtu i kakvu formu elimo da on ima. Tek tada treba krenuti u odabir sistema koji
odgovara naim potrebama.
Prednosti
Jedna od najveih prednosti Wordpress-a je ta to je usmeren ka korisnicima, za razliku od nekih
drugih sistema koji su vise okrenuti ka dizajnerima ili programerima. Kao to smo videli, administratorski
deo je veoma pregledan i lak za korienje.
Jo jedna bitna karakteristika mu je ta to poseduje dosta veliku internet zajednicu koja svakodnevno
proizvodi neke nove teme ili dodatke za sistem. Potoji i dosta pisane dokumentacije za ovaj sistem,
tako da se moe lako doci do upustva za rad sa ovim sistemom, pa ak i sa njegovim naprednijim
opcijama.
Takoe treba napomenuti da ga internet pretraivaci oboavaju, i veoma dobro indeksiraju sav
sadraj napravljen u Wordpress-u. Razlok za to je to je wordpress u osnovi bloging platforma za razliku
od drugih CMS sistema. Kao takav on u sebi poseduje podrku za komentare, pingove, trekbekove i jo
nekoliko stvari koje znatno ubrzavaju obavetavanje pretrazivaa o novinama na sajtu, tako da ti sajtovi
bivaju esce poseivani od strane pretraivaa, a samim tim i bolje indeksirani.

Mane

Iz ugla korisnika Wordpress je jedan od najboljih sistema za rad. Meutim iz ugla programera i
dizajenra, to ba i nije tako, i ako ele vecu slobodu pri svom radu, onda wordpress nee biti sistem za
koji e se opredeliti, jer on ima tano ureenu strukturu i definisana pravila kojih se dizajneri i programeri
moraju pridravati.
Jo jedna od mana wordpresa kao i ostalih sistama otvorenog koda je ta to su podloni manjim
propustima (tzv. rupama) koje se mogu javiti u toku programiranja. Meutim ti propusti se brzo koriguju, a
i potoji mogunost automatskog auriranja, ime je znatno pojednostavljen postupak preuzimanja novih
verzija i zakrpa sistema.

Literatura

1 Wikipedia, CMS Sistemi http://en.wikipedia.org/wiki/Content_management_system

2 Blog Markom Dizajn - http://www.markomdizajn.com/blog/
3 Wikipedia, Lista Cms Sistema http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_content_management_systems
4 Sajt Open Source CMS - http://www.opensourcecms.com
5 Sajt CMS about http://cms.about.com/od/cms-basics/