Boris Mouravieff

GNOZA
KNJIGA PRVA

Egzoterijski ciklus

DRUGI DEO
UNIVERZUM

POGLAVLJE VIII

(1)
Videli smo da ezoterijska nauka paralelno sa prouavanjem oveka prouava i
Univerzum. Na taj nain spreava da se ovek izoluje od svog organskog konteksta. Ona
sagledava oveka unutar celine (ensemble) ivota na Zemlji; jednog elementa planetarnog
sveta, koji krui oko Sunca, jedne od zvezda Mlenog Puta, naeg sveta, roenog unutar
manifestovanog Apsoluta, koji osigurava njegovu egzistenciju i opstanak.
injenica da ovek svojim aktivnostima sve vie tei da se izoluje od Zemlje hodajui na
onovima cipela, putujui kolima, vozom ili avionom vodi do nastanka ideje u njegovoj
podsvesti da je odvojen od Prirode. Ipak, uprkos svim mainama, koje su stvorene ili e
biti stvorene, on nikada nee prestati da bude integralan deo Majke Zemlje, jer sve u
Univerzumu ivi i ini deo celine. To je razlog zato je neophodno prouavati Univerzum
dok prouavamo oveka.
Tradicija posmatra Univerzum kao ivo bie. Origen ga u Principima poredi sa
dinovskim organizmom, ija je Dua Bog. Ovaj koncept je u gotovo netaknutom obliku
ouvan u ezoterijskoj Tradiciji; nalazimo ga izraenog u skraenom obliku u liturgijskim
molitvama i odgovorima, nazvanim Great Ektenia. (ruska re za litiju prim.ur.).
Ovaj stari koncept je prikazan jednim dijagramom; poevi od Boga, koji je Dua nae
Due, i postepeno stiui do Boga, koji unutar sebe sadri sve to postoji. Ovaj dijagram
je napravljen od dvanaest koncentrinih krugova: poavi od centra, oni reprezentuju
elemente, date u figuri 12.
Ta dvostruka koncepcija jedinstvenog Boga Due naih Dua koji kao Bog grli
Univerzum koji je kreirao je karakteristika ezoterijske Tradicije. Nalazimo je i u
Jevaneljima i tekstovima Apostola, ali ona u principu ostaje nezapaena. Mi smo je ve
spomenuli, citirajui Sv. Isaka Sirijskog u vezi sa identitetom unutranjih i spoljanjih
kaveza. (Filokalija/Dobrotljublje: Sveti Isak Sirijski, 2. 30. pouka).
U vezi sa time moemo citirati govor Sv. Pavla u Atini, koji Luka prenosi sledeim reima:
.. A Atinjani svi i putnici iz drugijeh zemalja ne bijau ni za ta drugo nego da to novo
kazuju ili sluaju.
Pavao, stavi nasred Aeropaga, ree: Ljudi Atenjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo
poboni. Jer prolazei i motrei vae svetinje naoh i oltar na kome bjee napisano: Bogu
nepoznatome. Kojega dakle ne znajui potujete onog vam ja propovijedam.
Bog koji je stvorio svijet i sve to je u njemu, on budui gospodar neba i zemlje, ne ivi u
rukotvorenijem crkvama. Niti prima ugaanja od ruku ovjeijih, kao da bi onome trebalo
da to koji sam daje svima ivot i dihanje i sve. I uinio je da od jedne krvi sav rod
ovjeij ivi po svemu licu zemaljskome i postavio je naprijed odredjena vremena i medje
njihovoga ivljenja.
2

Da trae Gospodina, ne bi li ga barem opipali i nali, premda nije daleko ni od jednoga

od nas. Jer kroz njega ivimo i miemo se i jesmo; (Djela apostolska, XVII: 21-29).

(2)
Kosmos, posmatran sa nae planete, nam izgleda onako kako izgleda, jer posmatramo
telo Univerzuma iznutra. Ne sagledavamo ga u njegovoj celovitosti, jer su naa opaanja
nastala i interpretiramo ih na naoj sopstvenoj skali, beskonano maloj u odnosu na tu
celinu. To nas vodi u zabludu u pogledu udaljenosti izmeu zvezda, koje su fokusi ive
materije i delovi univerzalnog organizma. Posmatrane iz perspektive unutranjosti, one
izgledaju ogromne, ipak, gustina Univerzuma u svojoj celini je analogna gustini naeg tela.
ovek u Univerzumu nalikuje mikro-organizmima u ljudskom telu. Kada bismo bili
mikrobi, videli bismo svoje telo iznutra nalik zvezdanom nebu punom galaksija, koje bi
bile nai organi. Sa druge strane, kada bismo bili ogromni i kada bismo videli Univerzum
na njegovoj sopstvenoj skali, videli bismo ivo telo. To je posledica Principa Relativnosti.

(3)
Kakvo je onda znaenje ljudskog ivota u tom Kosmosu kakvog ga znamo?
ovekova egzistencija ima dve glavne svrhe:
- kao element univerzalnog organizma, on slui njegovim ciljevima;
- kao izolovana jedinka on moe teiti sopstvenim ciljevima;
Da bismo bolje razumeli zato i kako su ta dva cilja povezana jedan sa drugim, uzmimo
jedan primer:

Poloaj oveka u Univerzumu je analogan poloaju elije u ljudskom telu. Svaka elija je
deo organa koji sa je druge strane element grupe organa koji osiguravaju pravilno
ostvarenje neke odreene funkcije organizma.
Ispitajmo sa te take gledita eliju naeg tela. Radi pojednostavljenja, rei emo da je ona
izloena dvema kategorijama zakona.
Prvi dri eliju na njenom mestu. U ezoterijskoj nauci ga nazivamo Generalnim Zakonom.
Drugi ostavlja eliji izvesnu slobodu delovanja i naziva se Zakon Izuzetka.
Prvi zakon, koji je konzervativan, obezbeuje da organ, iji je elija deo, obavi svoju
funkciju bez ometanja. U tu svrhu, prvi uslov je da tokom svog ivota elije, koje ine
organ, ispune ulogu, koja im je poverena. Taj zakon prisiljava elije da ostanu na svojim
mestima, da dovre svoj rad i da mu posvete svoj ivot.
Evidentno je da, kada taj zakon ne bi drao elije tela unutar granica svakog organa, kada
ih ne bi prisiljavao da ispune svoju funkciju, ti organi ne bi mogli da postoje. Zato je taj
zakon koristan; obezbeujui egzistenciju svakog organa, on omoguava postojanje
itavog tela.
Meutim, mi znamo da potpuno uklanjanje odreenih organa iz tela ne dovodi u pitanje
njegov opstanak. Na sadanjem nivou naeg znanja ak se ini da uklanjanje nekih od
njih ne vodi do ozbiljnog naruavanja njegovog funkcionisanja.
I vie; organizam tolerie resekciju nekih organa, a da to ne dovede u opasnost ulogu,
koju oni igraju u ukupnoj ekonomiji. To pokazuje da nestanak nekoliko elija,
beskonano malih delova celog organizma, prolazi nezapaeno: njegovo funkcionisanje
je nenarueno. Poto je sutinska uloga Generalnog Zakona da nadzire kontinuitet
funkcionisanja, taj nestanak za njega prolazi nezapaeno. Zbog toga on ne postavlja
daljnje prepreke. Simbolino, moe se rei da elije, koje pobegnu od ovog zakona, sada
ulaze u domen Zakona Izuzetka.
Taj beg nekoliko elija je fenomen koji se stalno dogaa. Sve nae elije, od epidermnih
do nervnih, se neprestano obnavljaju u skladu sa razliitim i varijabilnim ritmom. Kao
dodatak uz to obnavljanje iznutra, postoje i nestanci, koji se kompenzuju ili ne
kompenzuju novim celinama.
Do ove take se analogija sa onim to se dogaa sa ovekom zbog Generalnog Zakona i
Zakona Izuzetka moe posmatrati kao potpuna.
Ali ona se tu zaustavlja, barem prema sadanjem stepenu naeg znanja. U toj aktivnosti
ivota, migracijama i smrti elija, ne postoji opravdanje za miljenje da prelazak sa
Generalnog Zakona na Zakon Izuzetka rezultira iz bilo kakve svesne aktivnosti elija.
Kod oveka se to odvija drugaije.

Kao elija oveanstva, ovek ini deo organskog ivota na Zemlji. Taj ivot u svojoj celini
predstavlja veoma osetljivi organ nae planete, koji igra veoma vanu ulogu u ekonomiji
sunevog sistema. Kao elija tog organa ovek se nalazi pod uticajem Generalnog Zakona,
koji ga dri na njegovom mestu. U stvari, taj zakon mu ostavlja odreeni prostor na
margini ili toleranciju. On mu doputa neke slobodne pokrete unutar ogranienja koje
postavlja. Unutar tih granica, koje su objektivno veoma uzane, mada subjektivno
izgledaju iroke, ovek moe da se prepusti svojim fantazijama ili svojim ambicijama. Bez
daljeg uputanja u definiciju tih granica i detaljnog opisa komponenti Generalnog Zakona,
moemo kao primer rei da je jedan od tih faktora glad: zavisnost od rada, da bismo
osigurali svoj opstanak.
Lanac: seksualni instinkt; raanje; roditeljska briga za decu je drugi faktor. Ezoterijska
maksima koja se primenjuje na taj aspekt ivota je to koncipirala na sledei nain:
uvstvena ljubav je neophodna za opte dobro. Konano, strah u svojim mnogobrojnim
oblicima predstavlja treu grupu faktora. U celini, margina slobodnih pokrete, koje
tolerie Generalni Zakon je ograniena neim, to je najbolje opisano terminom, manje
naunim, vie plastinim: buroaska srea. Karijere u svakoj oblasti ljudskih aktivnosti;
srea; porodica; ljubav; ast itd. sve oni se izloene sine qua non stanju bezuslovnog, iako
samo podsvesnog prihvatanja neizbenosti Smrti.
Dok god ovek prihvata principe konanog unitenja svoje Linosti bez borbe, on moe
nastaviti u ivotu, a da ne privue rastui pritisak Generalnog Zakona na sebe.
Sluaj je potpuno drugaiji ako se on bori da pree postavljene granice. To izaziva
delovanje tog Zakona i njegovih derivata. On deluje simultano na nekoliko planova:
fizikom, mentalnom i moralnom. ovek je njegovo delovanje na moralnom planu od
pradavnih vremena predstavio u vidu personifikacije: avo.
U Tradiciji demonologija zauzima znaajno mesto. Nalazimo tamo praktine konstatacije,
prefinjena i duboka zapaanja o visoko sofisticiranim i podmuklim oblicima, koje poprima
delovanje tog avola u veoma razliitim okolnostima, u kojima on ide tako daleko da
koristi dobru veru ljudi za svoje sopstvene ciljeve.
Nalazimo takoe dragocene savete, zasnovane na sakupljenom iskustvu tokom vekova,
koji su od praktine pomoi uenicima ezoterijske nauke; jer im se postignu prvi
pozitivni rezultati, ti uenici e nepogreivo izazvati protiv sebe aktivno suprotstavljanje
tog zakona i igru Lukavog.
Mora se razumeti da svojim ulaskom pod pokroviteljstvo Zakona Izuzetka, ovek deluje
protiv Generalnog Zakona, koga je ak i pozvan da porazi, iako samo na individualnom
nivou. On ne sme zaboraviti pod kaznom iznenadnog napada da spasenje zavisi od
pobede nad avolom, koji je, kako smo rekli, personalizovani moralni aspekt Generalnog
Zakona. To je tako, iako je on, budui kosmiki zakon, prirodno boanski zakon. ovek
ne sme da se plai, jer je Zakon Izuzetka takoe boanski zakon: birajui njega, ovek
nastavlja da slui interesima celine, ali drugaije i na neuporedivo efikasniji nain. Tokom
svoje borbe protiv prvog zakona, on je izloen ispitima, koji esto poprimaju oblik
iskuenja. U Doktrini su ovoj temi posveene produbljene studije.
5

Kao to je navedeno, one sadre dragocene savete praktine prirode, ije detalje ne
moemo detaljnije razmatrati u ovom radu. Meutim, moemo skrenuti panju na
indirektnu prirodu avolske akcije. Ako stremei pravo ka svom cilju, koji je osloboenje i
spasenje, tragalac uspeno pree te prepreke i time da dokaz snage, koji e mu omoguiti
da izazove autoritet Generalnog Zakona, taj zakon e poeti da deluje na njega
indirektno, po pravilu preko njegovih blinjih, ukoliko oni ne slede istu stazu: to
delovanje se odvija na moralnom planu i esto poprima emocionalne oblike apela na
najplemenitija, najvelikodunija i najnesebinija oseanja: na dobrotu; dunost;
saaljenje.
On ga gura na dole, insinuirajui da e se na taj nain vratiti svojoj dunosti, da e, inei
tako, hodati ispravnom stazom itd. Ovo e razjasniti dubinu Isusovih rei: ovekovi
najvei neprijatelji su oni iz njegovog doma. (Mateja, X: 36).

(4)
Ponovimo sada, jer je vano, da je ezoterijski rad po svojoj prirodi revolucionarni rad.
Tragalac traga za promenom svog stanja: da prevlada Smrt i dosegne Spasenje. To je cilj,
koji navode Pismo i Apostoli. Kako Sveti Pavle kae: Jer ako ivite po tijelu, pomrijeete.
(Rimljanima, VIII: 13). Ali ne zaboravimo to jo kae: Jer svi neemo umrijeti, nego emo
se svi pretvoriti. (Korinanima I, XV: 51).
ovek, koji pasivno ivi pod prvim zakonom, neosetno i bez svesti o njemu ak i ako je
izvrstan graanin ide irokim putem koji vodi do unitenja; oni koji biraju Zakon
Izuzetka kreu uzanim putem koji vodi u ivot.

(5)
Zapoinjui od Apsoluta kao inicijalnog fokusa ivota, Univerzum se sastoji od iroke
skale elemenata, koji se ire u mnogim izdancima do spoljne kore; epiderma, koje
predstavljaju sateliti svih planeta.
Pre nego to zaponemo prouavanje strukture Univerzuma, bilo bi dobro ukratko izloiti
stanja Kreacije. Tradicija ui da je Univerzum kreiran rtvom Boga. Razumeemo taj
postulat bolje ako razmotrimo razliku izmeu manifestovanog Boanstva i
nemanifestovanog Boanstva koje je samim tim bez ogranienja i slobodno od svih
uslova.
rtva Boga je Samo-ograniavanje putem manifestacije. Kakvi su uslovi tog ogranienja?
Njih je tri: Univerzum je kreiran u Prostoru, u Vremenu i zatim u Ravnotei.
Tri osnovna stanja Kreacije se manifestuju u Univerzumu u vidu tri osnovna principa
ivota: statikih, dinamikih i neutralnih principa.

Bilo ta u kreaciji se moe analizirati i prouavati u svetlu ova tri principa, koji se javljaju
na nain analogan onom, koji je opisan kada smo govorili o uslovima kreiranja Sveta. On
se uniformno primenjuje na sve nivoe Kosmosa.
Ako kao primer uzmemo stvaranje nekog preduzea, moi emo da kaemo da se prva
ideja mora posmatrati kao mogua, projekat se prouava, razvijaju se planovi. Sve to je
zasnovano na Statikom principu. Zatim se prelazi na realizaciju u skladu sa Dinamikim
Principom. Svaki princip deluje u manifestovanom svetu u skladu sa odgovarajuim
zakonom, koji e kasnije biti prouen.
U praksi, jedno preduzee, stvoreno na taj nain rizikuje da propadne, ako direktori ne
razmotre trei princip, princip Ravnotee i paljivo ga ne primene na svoju kreaciju.
Princip Ravnotee mora proizai iz prouavanja projekta, sve preko njegove realizacije i
mora se striktno odrati tokom itavog toka preduzea. Na veoma uopten nain
moemo rei da promoteri u bilo kojoj sferi ljudskih aktivnosti odravaju ravnoteu
izmeu napora, koji zahteva njihova kreacija i naina, kojima raspolau za tu realizaciju.
Ukoliko se bavimo naunim istraivanjima a to se podjednako primenljuje i na
ezoterijske nauke moramo da odrimo ravnoteu, ali na drugaiji nain: u tom sluaju,
plan za prouavanje mora korespondirati sa prirodom i strukturom objekta, koji se
prouava.

(6)
Govorei o kreaciji u Univerzumu, neophodno je spomenuti predstavu Venosti. Mi po
pravilu imamo pogrenu ideju o tome. Po navici, predstavljamo sebi Venost kao
produenje Vremena do beskonanosti. Venost nije Vreme; ona je, tako rei, vertikalna
u odnosu na Vreme. Sledi da ona nije beskonana, ve ograniena: Tradicija kraj
Venosti i kraj sveta postavlja zajedno. Mi tako slavimo Boga u Njegovom preovekoveenom stanju.
Kao i kraj Sveta, mi ga sebi doaravamo u vidu Ispunjenja, koje je, prema Isusovim
reima, Obelodanjenje ispunjenih dela i injenica.

(7)
Dva od tri osnovna principa Kreacije, Prostor i Ravnotea, ne predstavljaju opasnost za
kreirani Univerzum. To ne vai kada je Vreme u pitanju. Kao dinamian princip koji lei u
osnovi svih akcija ukljuujui i kreaciju i svaku realizaciju ono podrazumeva sigurnost
unitenja svega stvorenog. U vezi sa time se moramo setiti mita o Hronosu koji prodire
svoju decu.
Da ublai tu opasnost, nastalu aktivnou vremena, boanska Mudrost uvodi jedno
sredstvo kako bi izbegla momentalno unitenje stvorenog sveta. Ona deluje kroz jedan od
dva zakona, ije emo osnove prouiti u narednim poglavljima u njihovim principima; u
njihovom radu; i u njihovim efektima. U ovom trenutku e za nas biti dovoljno da
kaemo da je, zahvaljujui tom vetakom zakonu, direktan tok Vremena zatvoren u

cikluse i to eliminie njegove destruktivne efekte naravno, uz odreene limite. Tako

Vreme nee delovati u pravoj liniji, ve e se uviti u krivu.
Ovi ciklusi se zatvaraju i ponavljaju. Zahvaljujui toj ciklinoj aktivnosti sam Univerzum i
svi elementi, od kojih je sastavljen, mogu da opstanu. Svaki element sledi svoj sopstveni
ciklus. Ljudi antike su bile veoma svesni ovog zakona; njihova filozofija nikada nije
doputala prave linije; ona je bila zasnovana na ciklinom principu.

(8)
Pokuajmo sada da damo optu sliku strukture Univerzuma. Ovde su elementi koje u
ezoterijskoj nauci nazivamo Zrak Kreacije, mnogo ree Konus Kreacije Sveta.
Moemo nacrtati njegovu figuru na sledei nain. Zemlja ima Mesec kao svoj satelit. To je
granica: poslednja stepenica Kreacije, posle koje nema niega. Mesec kao i sateliti
drugih planeta nema sopstveni satelit.
Upravljajui pogled prema centru, nalazimo da je Zemlja deo planetarnog sveta, koji
krui oko Sunca, poglavara naeg sistema. Sunce je jedna od mnogih zvezda galaksije,
poznate pod imenom Mleni Put, sistema kome celina sunevog sistem pripada. Znamo
da Mleni Put nije jedinstven u tom pogledu. Na nebu moemo otkriti druge galaksije
sline naoj i moemo isto tako pretpostaviti da tamo ima svetova, koji bi liili na njih. Te
ogromne jedinice zajedno obrazuju Sve Svetove: itav sadraj Univerzuma, koji krui oko
onoga to u Tradiciji nazivamo Centralnim Suncem: Apsolut, tako rei, manifestovani Bog.
Ta figura izgleda ovako:

Nastaviemo da koristimo ovaj dijagram. Veoma je podesan za razvijanje i razjanjavanje

naeg razmiljanja. Ne smemo zaboraviti da on predstavlja samo jedan zrak kreacije, ne
ceo Univerzum. Niti smemo zaboraviti da je Univerzum kao celina u svojoj strukturi
slian drvetu, gde se, poevi od korena Apsolut na naoj figuri cela serija izdanaka
prua sve do lia, od kojih bi jedan list odgovarao mesecu u naem Zraku.
8

Ukoliko elimo da konstruiemo figuru, koja bi bila blia realnosti, moramo locirati sve
nivoe figure 28 jedan unutar drugog, ukljuujui one unutar velikog kruga, koji bi
predstavljao Apsolut u ijem krilu ivi sve to postoji koji sve prima u svoj zagrljaj. (Iz
tehnikih razloga grafiki prikaz na ovoj figuri se zaustavlja na nivou 5, prim.ured.).

POGLAVLJE IX
Opisali smo tri osnovna uslova, pod kojima je kreiran Univerzum. Sada emo prouiti dva
fundamentalna zakona koja vladaju nad svim to postoji i ivi, na svim stupnjevima
kreiranog Univerzuma. Prvi od tih zakona uslovljava postojanje svega to ispunjava
Kosmos, bilo da su to bia, objekti ili dogaaji.
Drugi fundamentalni zakon vlada nad svakom aktivnou i svakim pokretom, posebno
nad procesom ivota u svim njegovim oblicima, sve do najsuptilnijih i najintimnijih
pokreta miljenja i oseanja.
Ta dva fundamentalna zakona su sveprisutna i proimaju sve: niko i nita im ne moe
umai.

(2)
U ezoterijskoj nauci prvi zakon se naziva Zakonom Tri. Njegova definicija objanjava
njegovo ime:
Definicija: Sve to postoji, postoji kao rezultat konvergentne akcije tri sile na istoj taki i u
isto vreme: pasivne, aktivne i neutralne.

Primetiemo da te tri take reflektuju tri osnovna stanja u kreaciji Univerzuma, o kojima
smo ve govorili. Kao takve, one unutar kreiranog Univerzuma predstavljaju manifestaciju
ta tri osnovna stanja, kako su osmiljeni od strane ne-manifestovanog Boanstva u preegzistenciji Sveta. Pasivna sila je izvedena iz statikog stanja: Prostora. Aktivna sila je
izvedena iz dinamikog stanja: Vremena. Najzad, neutralna sila osigurava odranje
Ravnotee u svim Univerzumima, na svim planovima i na svakom koraku.
Prirodno, budui da su sile, te tri sile si aktivne. Njihova imena izraavaju ulogu, koju
svaka od njih igra u saradnji, koja raa odreeni fenomen koji se razmatra.
Sagledan iz tog ugla, ivot u Univerzumu nije nita drugo do neprekidan proces kreacije u
svakom domenu, na svakom planu i na svakom koraku. Uz to, na svaki dogaaj, veliki ili
mali, vaan ili beznaajan, se prenosi aktivnost analogna Prvoj Kreaciji itavog
Univerzuma, sa svim ouvanim proporcijama; u tom aktu, kao to smo rekli, te tri sile
deluju kao replika tri stanja, koja su osmislila kreirani Univerzum pre njegove
manifestacije.
Klasian primer, koji ezoterine kole daju da predstave igru te tri sile je hleb. Da bismo
napravili hleb, moramo imati brano, vatru i vodu. U tom primeru, brano je sprovodnik
pasivne sile, vatra aktivne sile, a voda neutralne sile.
Istraimo te promene u drugom klasinom primeru, primeru zaea deteta. ena se tu
javlja kao pasivna sila, mu kao aktivna sila, a uvstvena ljubav kao neutralna sila: ukoliko
su te tri sile prisutne, zaee postaje mogue. Ako sa uvstvene ljubavi preemo na
moralni plan, vidimo da je situacija obrnuta. Tu je ena ona koja deluje ili je pre
pozvana da deluje bivajui izvor inspiracije kao aktivna sila, dok mukarac ako je
saradnja na tom planu plodna figurira kao pasivna sila. Na isti nain, kako na fizikom
planu, ena nosi plod ljubavi tokom trudnoe, donosi ga na svet, hrani ga i vaspitava ga,
na moralnom planu mukarac je taj koji nosi ideje inspiracije, oploen od ene, razvija ih
u sebi i najzad iznosi u svet u obliku nekog rada ili uopte u vidu neke kreacije.
Primordijalni karakter pasivne sile se moe ilustrovati brojnim primerima. Uzmimo primer
trgovine: roba predstavlja pasivnu silu: potreba ili elja za robom intervenie kao aktivna
sila, a cena koja se plaa za te predmete kao neutralna sila. U optijem smislu, ponuda
intervenie kao pasivna sila, potranja ka aktivna sila a plaanje kao neutralna sila.
Da je pasivna sila sila i kao takva poseduje aktivni karakter je demonstrirano dosta jasno,
posebno na psiholokom planu; aktivno, kako samo moe biti, ensko zavoenje
predstavlja pasivnu silu u ljubavnim romanima. to se tie tree ili neutralne sile, ona
esto izmie naem opaanju bilo usled bipolarnog karaktera naeg uma, ili zbog svoje
sopstvene prirode to u mnogim sluajevima moe usloviti da ostane neprimeena. Ona
ponekad takoe igra ulogu katalizatora mnogo manje upadljivog, nego to je to vezivna
spona, koja je osnovna uloga neutralne sile.
U skladu sa nainom na koji tri sile deluju kroz materiju, Tradicija pravi narednu razliku:

10

Ako supstanca slui kao provodnik pasivne sile, nazivamo je kiseonik (0); ako slui kao
provodnik aktivne sile, nazivamo je ugljenik (C); ako slui kao provodnik neutralne sile,
nazivamo je azot (N). Ako se posmatra nezavisno od sila, za koje je provodnik, supstanca
se naziva vodonik (H).
Ukoliko spajanje sila ostane sterilno, to znai da u ezoterinom smislu njihova saradnja
nije bila potpuna. Greka je mogla uslediti iz jedne od te tri sile, od dve od njih ili ak iz
sve tri. Analize u svetlu ovog zakona mogu veoma pomoi u odreivanju jednog ili vie
razloga za neuspeh. Na primer, sa istim dobrim branom hleb moe biti nejestiv, ako smo
dodali suvie vode ili nedovoljno ili ako je brano bilo suvie meko ili suvie otro.
Poslednja konstatacija nam omoguava da shvatimo smisao i neke efekte pomonog
zakona Zakona Tri. Vidimo da sa istim branom pasivnom silom u naem primeru
moemo doiveti neuspeh usled nepotpunog uea aktivne sile (vatra) i neutralne sile
(voda) ili usled oba faktora. To nas vodi do zakljuka da delovanje aktivne i neutralne sile
mora da bude regulisano u skladu sa sadrajem pasivne sile, koja ovde utie na reakciju
kao stabilan element: matematika konstanta. Pasivna sila sadri sve mogunosti za
kreiranje fenomena, dok aktivna sila intervenie kao realizator a neutralna kao regulator
odnosa izmeu dve druge sile, odreujui doziranje za obe na optimalan nain. To
objanjava i opravdava injenicu pre-eminencije fenomenolokog (pojavnog, prim.prev.)
sveta pripisane pasivnoj sili.
Primetimo ovde da je ta pre-eminencija direktan rezultat stanja u prvoj Kreaciji. Da bi se
prelo ili izalo iz nemanifestovanog stanja mono-polarnog, koncentrisanog u
jedinstvenoj svesti Sopstva, unutar koga Boansko boravi pre Kreacije Sveta prva ideja,
koja ini da Boansko izae iz nemanifestovanog stanja da bi se manifestovalo, je
neophodna ideja o Ti. Ta ideja, osmiljena kroz boansku rtvu samo-ogranienja, ima
Ljubav, neutralnu silu, kao svoju treu silu. Jezikom, dostupnim ljudima, Jovan je to
izrazio rekavi: Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jednorodnoga dao, da
nijedan koji vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni. (Jovan III: 16). Moemo videti da
je taj poloaj manifestovanog Apsoluta, po sebi, regulisan u skladu sa pasivnom silom
Svetom: univerzalno Ti, osmiljeno kao predmet Njegovog staranja.
Od poetka Kreacije boanska egzistencija postaje bipolarna, pri emu je Ljubav
neutralna sila koja odrava odnose izmeu univerzalnog Ja i univerzalnog Ti.
Vano je potraiti i pronai mnogo primera za ovo delovanje Zakona Tri. To ne treba da
bude uinjeno samo da bismo sebe uverili u njegovu validnost, ve da bismo ubrzali
ponovno obrazovanje nae inteligencije na ezoterijskoj osnovi.
Mi znamo da je struktura nieg intelektualnog centra bipolarna. Ta struktura je perfektno
prilagoena onome to se u Tradiciji naziva Svet. Svet se sastoji od jednog ansambla A
uticaja o kojima smo govorili ranije (Poglavlje VI, figura 20). To je svet u kome ivimo, koji
se ljudskoj Linosti ini kao jedina realnost, ali je u stvari relativan ili ak iluzoran. Istraili
smo figuru, koja prikazuje A i B uticaje (figura 20) i kao to smo ve konstatovali, sve
A strelice imaju svoje parnjake, koji ih neutralizuju. To simbolizuje kreaciju sveta,

11

poevi od Nule, podelom u dve grupe ili sile, jednake u snazi i dijametralno suprotne u
pravcu.
Bipolarna struktura inteligencije, taan ekvivalent strukturi Sveta, omoguava oveku da
prouava i prepozna sve te A uticaje, da se orijentie u njihovom sadanjem u buduem
polju dejstva, da primeni sposobnosti na njih, da bi istraivao, kalkulisao, kombinovao,
intervenisao i ak kreirao svoje aktivnosti unutar tog polja dejstva.
Meutim, mi znamo da je takav Svet u stvari iluzoran; da B uticaji predstavljaju jedinu
nepromenljivu realnost u ivotu. Zar nije Isus rekao: Ne sabirajte sebi blaga na zemlji,
gde moljac i i ra kvari, i gdje lupei potkopavaju i kradu; Nego sabirajte sebi blago na
nebu, gdje ni moljac ni rdja ne kvari, i gdje lupei ne potkopavaju i ne kradu. Jer gdje je
vae blago, ondje e biti i vae srce
Dobro je shvaeno da je ovde re o dva sveta koji proimaju jedan drugi: svet sastavljen
od ansambla A uticaja - zemlja; i ezoterijski svet nebo, sainjeno od B uticaja.
Prouavajui paljivo igru te tri sile, tragalac se uvebava da prepozna dejstvo A i B
uticaja i napravi razliku izmeu njih. To je jedan od sutinskih elemenata ponovnog
uenja (re-education) o kojem smo ranije govorili.

(4)
Budimo, meutim, veoma oprezni da razliku izmeu A i B uticaja ne odredimo suvie
uzano. A uticaji deluju kroz Generalni Zakon i tako su saobrazni Boanskoj volji. Ve
znamo jedan razlog za njihovo postojanje: da slue Celini. Ipak, ne zaboravimo da je sve
relativno. Onaj ko prouava ezoterijske nauke ne sme naivno da se suprotstavlja A
uticajima. Iz toga bi sledila jedino katastrofa. To je bilo Don Kihotovo instinktivno iskustvo
tako pogreno shvaeno. A uticaji igraju pozitivnu ulogu u ekonomiji Univerzuma.
Kombinuju se sa destruktivnom silom da se suprotstave svakome ko pokua da ih
napadne direktno u njihovoj celovitosti. Zadatak tragaoca je drugaiji. Umesto da
pokuava da uniti A uticaje ili da za sebe napravi stazu kroz njih svojim podvizima, dok
nastavlja svoju ezoterijsku obuku, tragalac treba da umakne njihovom domaaju.
Vano je razumeti da nikada ne moemo dostii taj cilj samo sopstvenim snagama. Tek
putem apsorbovanja B uticaja boanskih uticaja sa viih planova, koji su shodno tome
moniji i poklanjajui im puno poverenje, kao i pruajui dokaz o kapacitetu i
posveenosti, emo se osloboditi vlasti A uticaja kojima rukovodi Generalni Zakon,
potpomognut Zakonom Sluaja.
Onaj, iji su napori krunisani uspehom, ko dostigne vie nivoe bia se odmah koristi da
uestvuje u upravljanju i rastu datog nivoa niih sila Kosmosa.
U principu, on mora da izvri kao misiju zadatak iz domena A uticaja. Pre svega, taj
zadatak e zahtevati prouavanje bipolarnog sveta. Inteligencija je jedina alatka koju
posedujemo a sa kojom moemo postii taj cilj. To je pravi razlog za njeno postojanje,
12

kao i razlog zato njena struktura verno reflektuje svet A uticaja. Taj instrument tako
omoguava oveku, u skladu sa Platonovim principom, da shvati i spozna slino putem
slinog.
Znajui to, uenik ezoterijske nauke mora da vodi rauna da ne ode u krajnosti, koje su
izraene u nekim uenjima; ne sme da prezre ili zanemari svoje intelektualne
sposobnosti. Inteligencija mora biti razvijena i izotrena do najvee mogue granice i
treba da bude otra kao vrh igle. Ali ne sme se zaboraviti da Linost, uprkos svojoj
kompleksnoj strukturi i svojim mnogim sposobnostima, nije nita drugo do instrument,
ije funkcionisanje ostaje mehaniko. Iz tog razloga ona u ezoterijskoj nauci nee znati i
nee hteti da zna nita sa sigurnou. Po svojoj prirodi agnostika i zabavljena
fenomenima (pojavnim stvarima), ona je po obliku i funkciji ograniena na tri dimenzije.
Ona nije u stanju da premai te granice i iskreno smatra svet A uticaja za jedinu realnost.

(5)
Znanje o Zakonu Tri nam omoguava da budemo potpuno svesni kompleksne strukture
Zraka Kreacije. (figura 29).
Na poetku Apsolut poprima prvi aspekt Svoje manifestacije. On je Jedno i tri sile
poivaju ujedinjene unutar njega. To je tradicionalna doktrina o Svetom Trojstvu, jednosutastvenom i nedeljivom. Sagledano od dole prema gore, Trojstvo se alegorino naziva
summum bonum (lat. vrhovno dobro, prim.prev.), koje krunie Univerzum, osmiljen kao
Piramida.
Tri sile Apsoluta, tri Hipostaze Trojstva, obdarene autonomnom voljom, ali u meusobnoj
zavisnosti, kreiraju fenomenoloki Univerzum i sve to on sadri. U prvom koraku one
kreiraju Svetove. Ti Svetovi, ija egzistencija vie nije jedno-sutastvena, budui da su
razdvojeni, zavise direktno i u potpunosti od volje Apsoluta, a tri sile, koje ih odravaju,
stoje u disjunkciji.
Stvoreni od strane te tri razdvojene sile, ovi Svetovi su ipak proeti tim silama u njihovom
jedno-sutastvenom stanju u skladu sa Apsolutom u njegovom manifestovanom obliku.
Nameravajui (aiming, takoe i ciljati, prim.prev.) razvoj Zraka Kreacije od gore ka dole,
kreacija i dalje sledi isti proces. Svaki svet je stvoren od strane te tri sile u skladu sa njim i
podreen silama, koje upravljaju prethodnim stepenima, iz kojih proizilaze.
Svaka od tih kreativnih sila predstavlja grupu zakona istog reda i ti zakoni e oformiti svet,
koji pripada odreenom stepenu i uiniti da on obavi svoju funkciju. To nam omoguava
da upotpunimo figuru 28 putem skale, koja e reprezentovati broj grupa korekcionih
zakona du itavog Zraka Kreacije (figura 30): takva hijerarhija zakona nije nita drugo do
hijerarhija kompetencije i moi.

13

Sputajui se sa stepena na stepen, dok ne dosegne koru Kreacije, volja Apsoluta prodire
kroz sve i sva bia u Univerzumu do dole, do najprimitivnijeg organizma, i dalje, do
najinertnije materije, koju Tradicija oznaava nazivom kamen.

(6)
Kakvo je znaenje brojeva u prethodnoj figuri? Oni predstavljaju stanja ili sile Kreacije;
drugim reima, zakone ili tanije kategorije zakona pod kojima stoji svaki stupanj Zraka
Kreacije. Jedinstvo pripada samo Apsolutu i taj broj 1, nedeljiv, mada sadri jednosutastvenu Trijadu, predstavlja i znai slobodu Boga. Sve to potie od Njega progresivno
gubi svoju slobodu u smislu da je izloeno sve veem broju zakona ili kategorijama
zakona koji sve vie raste. Bie, koje utire svoj put kroz Zrak Kreacije od Apsoluta do
Meseca e biti sve vie i vie vezano; mi sa Zemlje smo vezani sa 48 grupa zakona, broj
koji je po sebi enormno veliki. Za spoljanjeg oveka moramo dopuniti tu grupu od 48
grupa zakona pod ijim uticajem stoji Zemlja - zakona, koji se odnose na organski ivot
na Zemlji, drugim zakonima, koji rezultiraju iz ljudskog drutva i organa i elija drutva:
rasa, kasta, porodica itd. Mi ivimo u divljini zakona i to je razlog zato nai ivoti uprkos
odreenom poletu nailaze na sve vrste prepreka. Spasenje se sastoji tano u
progresivnom oslobaanju od jarma tog velikog broja zakona. U svakom sluaju, iako
ovek ne sme da pregazi te prepreke, on mora barem da ih zaobie. Ezoterijska nauka
kae: Ne moemo se boriti protiv zakona, koji nas vezuju, sukcesivnim napadom na svaki
od njih; takvim postupkom nikada neemo postii nita. Moda bi nam bilo potrebno
hiljadu uzastopnih ivota da bismo na taj nain postigli traeni rezultat. Moramo zato
izmai tom stanju stvari u njegovoj celini i u tome se sastoji ansa. ta ona predstavlja? To
emo otkriti u sledeim poglavljima.

(7)
Budui da hijerarhija zakona nije nita drugo do hijerarhija moi, to smo vie vezani, to
manje moi posedujemo. Moramo promeniti nain na koji shvatamo pojam mo. U
ezoterijskoj nauci mo znai sloboda.

14

Svaki put kada potpiemo neki ugovor, mi se dobrovoljno podvrgavamo novoj grupi
zakona, koji upravljaju oblau u okviru koje je nainjen taj ugovor. O ovome ne
razmiljamo dovoljno, pogotovo kada smo mladi. Moemo rei, da ovek provodi prvu
polovinu svog ivota pravei sporazume, a drugu pitajui se kako da ivi sa njima.

(8)
Inicijalna kreativna sila, neutralna sila koja vezuje univerzalno Ti uz Apsolut Ja je Ljubav.
Uvek ista u svojoj sutini, ta sila proima itav Univerzum od vrha do dna i vica versa
poprimajui drugaiji oblik na svakom stepenu Kreacije. Jovan kae jasno: Bog je Ljubav.
Ako to obrnemo, moemo rei: Ljubav je Bog. Apostol zakljuuje: Ko ne voli, ne poznaje
Boga. Ljubav, boanska Osnova, manifestuje se u Univerzumu kao sila ponovnog roenja
i stalne obnove.

(9)
ivot Univerzuma je organizovan u skladu sa striktnim i perfektnim redom. Sve to izgleda
kao nered ili anarhija, ini nam se takvim usled manjkavosti nae percepcije i
prosuivanja. Vei deo B uticaja nam izmie. Ipak, u ekonomiji Velikog Univerzuma,
svako bie ili fenomen ima svoje mesto. Svako, svesno ili nesvesno, slui postizanju
precizno odreenog cilja.
To su sutinske karakteristike prvog boanskog zakona, Zakona Tri.

POGLAVLJE X

(1)
Ustanovili smo da u Svetu, kreiranom igrom tri sile, Zakon Tri reflektuje tri fundamentalna
stanja Kreacije: statino, dinamino i ravnoteu. Nikada ne moemo dovoljno naglasiti
vanost ovog zakona. Sve to postoji u Univerzumu, istinski ili kao potencijal, postoji
samo kao milost kombinovanog dejstva ove tri sile.
Sada emo prouiti sledei osnovni zakon: Zakon Sedam. Taj zakon se ne primenjuje niti
na kreaciju, niti na postojanje stvari i fenomena u prostoru, ve na njihovu evoluciju u
Vremenu. On se odnosi na delovanje svih vrsta pokreta na svim planovima i svim
stupnjevima Kreacije.
Da bi se bolje razumeo Zakon Sedam i da bi se shvatila njegova vanost, moramo prouiti
drugi aspekt ovog problema. Videli smo da je za oveka, dok ivi u takvoj dungli zakona,
jedina mogunost da sebe postavi pod vlast Zakona Izuzetka, ezoterijskog zakona, koji mu
omoguava da pobegne od ansambla A uticaja, ije delovanje u spoljnjem svetu
direktno zadire u na unutranji svet. Kao aktivnost, to izmicanje takoe potpada pod
vlast Zakona Sedam.

15

U skladu sa tim zakonom, kao to emo uskoro videti, svaka aktivnost je izloena jednoj
ili vie promena pravca i kao posledica toga, osuena na propast. Meutim, analizirajui
delovanje Zakona Sedam shvatiemo karakter te devijacije i njenu neophodnost sa
objektivne take gledita. Nauiemo kako se moemo boriti protiv te devijacije i nastaviti
u odreenom pravcu, teei za svojim ciljevima.

(2)
Priroda Zakona Sedam i njegova objektivna neophodnost rezultira iz destruktivnog
karaktera Vremena, drugog uslova Kreacije. Usled delovanja ovog principa
sve to je roeno ili stvoreno ukljuujui i oveka je osueno na unitenje. Samom
Univerzumu od njegovog stvaranja preti opasnost od unitenja usled dejstva Vremena.
Bilo je neophodno prevladati tu opasnost. Zakon Sedam predstavlja naine putem kojih se
destruktivno delovanje Vremena u izvesnom stepenu neutralie.
Pokret se ne moe odvojiti od njegovog trajanja. Kako su sve aktivnosti bilo spoljanji, bilo
unutranji pokreti, svaka aktivnost zahteva Vreme. Zakon Sedam se precizno reeno
sastoji u injenici da svaki pokret, jednom stavljen u dejstvo, podlee na odreenom
mestu devijaciji i zatim, poto je neko udaljenje preao u novom pravcu, sledeoj
devijaciji, i tada ponovo. Ukoliko je inicijalni impuls dovoljno snaan, pokret e se posle
prelaska Heksagona vratiti na taku na kojoj je poeo. Na taj nain, pod uticajem Zakona
Sedam, svaka aktivnost, koja je generisana u Univerzumu, se odvija u ciklusima. (figura
31).

Dok je Zakon Tri prirodan zakon, Zakon Sedam je vetaki. Ako i ne neutralizuje
destruktivno delovanje Vremena u potpunosti, on ga barem ograniava, uvodei kod
svake aktivnosti ili pokreta sukcesivna zakrivljenja, da bi ih zatvorio u cikluse. Na poetku,
i samo Vreme e biti savijeno u krivu, stvarajui devijaciju od prave linije, da bi se
16

zatvorilo u Veliki Ciklus, koji okruuje sve sporedne cikluse. Zbog Zakona Sedam do
unitenja ne dolazi u prvom ciklusu, niti u narednim ciklusima, sve dok se snaga
inicijalnog impulsa ne iscrpi. U meuvremenu, taj zakon omoguava da se obnovi svaki
pokret, koji gubi svoju energiju i svoje ubrzanje, uvodei dodatne impulse u nju u
podesnim trenucima i takama.
Veliki Ciklus, koji opasuje Vreme od prvog impulsa boanske manifestacije do Ispunjenja,
to znai, do kraja Sveta, se u Tradiciji naziva Venost. Venost, kao to smo ranije ve
ukazali, tako nije beskonana. Kao i svaka kreirana stvar, ona je ograniena. Ona obgrljuje
celokupnu Manifestaciju i sadri u sebi ispunjenje svih mogunosti i svih obeanja.
Zakrivljenje Vremena rezultat Zakona Sedam predstavlja ak i povratak na ovu taku
polaska posle opasivanja poligona Venosti. Ovako sagledana, kao to emo videti
kasnije, Venost ima odreeno trajanje, od 2.10 na 15 zemaljskih godina. Ova
razmatranja o zakrivljenosti Vremena i svih pokreta ukljuujui fizike, mentalne ili
moralne aktivnost bilo koje prirode - nam doputa da damo definiciju Zakona Sedam.
Definicija: Svaki pokret koji zapone u odreenom pravcu podlee u odreenom trenutku
devijaciji.
Obrnuto: Za svaki pokret, koji ide ka odreenom cilju, neophodno je uvesti adekvatne
dodatne impulse u odreenim trenucima i takama, da bi nastavio kretanje bez devijacije.
Zakljuak: Ukoliko je preputen samom sebi, posle tree devijacije pokret, koji sledi
odreeni pravac, se kree u dijametralno suprotnom pravcu od poetnog.
To su sutinske karakteristike Zakona Sedam.

(3)
U ljudskim aktivnostima na moralnom planu, primena gornjeg navoda se moe nai u
svakom trenutku. Koliko krvi je proliveno i ime Sina Boijeg koji je propovedao Ljubav?
Koliko surovosti, nasilja i hapenja je izvreno tokom revolucija u ime slobode i bratstva?
Te primere moemo dopuniti jednim beskrajnim nizom.
U trenutku, kada se dogaaju, te devijacije gotovo uvek izmiu opaanju. Mi i dalje
zamiljamo da sledimo isti pravac, dok smo, a da to ne shvatamo, neosetno vueni ka
suprotnom pravcu. U tom trenutku naa aktivnost na moralnom planu automatski prima
novi impuls, koji dolazi iz reakcije onih oko tog originalnog impulsa. to je on intenzivniji,
to je avangardniji, revolucionarniji, to je snanija reakcija principa Ravnotee. Na taj
nain pokret u suprotnom pravcu, u svakodnevnom jeziku, nazvan reakcija, ima tako
neoekivanu snagu, da ponekad gura pokretaa inicijalne akcije daleko iza take polaska.
To je gotovo uvek sluaj sa politikim doktrinama.
Da bi se konsolidovao taj prvi uspeh, drugi impuls mora da dopusti njegovo korienje.
Istorija nam daje mnogo primera o neophodnosti drugog impulsa: tamo gde je on
nedostajao posle dobijene bitke, rat bi esto bivao izgubljen.
17

Moramo ukazati na drugi aspekt ovog zakona. Videli smo da moraju proi dve
konsekutivne devijacije da bi se dolo do pravca, koji je suprotan inicijalnom pokretu. To
znai da ovek mora predvideti dva konsekutivna dodatna impulsa, da bi odrao inicijalni
pravac pokreta i osigurao uspeh nekog poduhvata.

(4)
Da bismo napravili korak dalje u prouavanju Zakona Sedam i tako razumeli zato je on
dobio to ime, moramo pogledati odnose izmeu materije i energije i takoe prirode
ciklinih pokreta, koji su za njih karakteristini.
Moderna prirodna nauka je ustanovila bliske odnose izmeu materije i energije, u stvari
poznate ezoterijskoj nauci od pradavnih vremena. Danas vie nije besramno rei da je
materija samo statiki oblik energije ija je priroda uvek dinamina. Odreeni
fenomeni, koji su bili poznati od pradavnih vremena, su ve doputali jasnu percepciju te
ideje: kuglasta munja ili meteor, koji poseduje odreene karakteristike specifine za
materiju, kao to su volumen i boja. Ali nivo znanja u prethodnim vekovima nije
doputao produktivno prouavanje ovog fenomena; on je ostao relativno neprimeen
zbog retkog pojavljivanja. Nedavni napredak prirodne nauke je vodio do otkria, ako ne
u svim detaljima, ipak makar delimino, davnog tradicionalnog znanja, pogotovo u oblasti
odnosa izmeu materije i energije. Tradicionalna ezoterijska nauka posmatra
manifestaciju sve energije kao oblik ciklinog vibratornog pokreta. Ona dalje ui da je
materija sainjena od relativno ogranienog broja nukleusa razliitog kvaliteta i po prirodi
slina kuglastoj munji. Ti nukleusi su animirani ciklinim vibratornim pokretima razliitih
frekvencija i amplituda. Ovde Tradicija uvodi pojam denzitet (density gustina), koji je
primenljiv kako na energiju, tako i na materiju. Najzad, ona postavlja zakon u skladu sa
kojim su: gustina materije i gustina vibracija obrnuto proporcionalni.
Uvek u skladu sa tim tradicionalnim uenjem, kvantitet nukleusa u materiji, nukleusa, koji
su da budemo precizni, sama materija, je minimalan. Volumen, koji zauzima neki
objekat, kakav god da je, je ispunjen onim to nazivamo veoma brzim linijama kretanja:
pokreta ogranienog broja nukleusa. Sve zavisi od gustine tih pokreta i njihove brzine.
to su tee i sporije vibracije, to je vei broj nukleusa potreban da bi sainio telo i
obrnuto. Mi znamo da se brzinom kretanja mogu modifikovati fizike karakteristike
materije. Na primer, ako rotiramo lagano pare papira na ekrku sa pet ili est hiljada
obrtaja u minuti, ono postaje sposobno da pretesterie komad drveta. Na toj frekvenciji
na komadi papira izgleda kao disk, mada je u stvari kvadrat. Ukoliko poveamo brzinu
rotacija daleko iznad ove gore pomenute, disk e naprotiv za naa ula poprimiti izgled
vrstog objekta koji miruje. Tada emo biti u stanju da dotaknemo list papira, ne
rizikujui da nam on odsee ruku.
U svetlu ove teorije struktura materije izgleda slino strukturi Univerzuma, koji
posmatramo iznutra, sa rotacijama zvezdanih sistema. O tome smo ve govorili
(poglavlje VIII, str. 67) i rekli da, kada bismo svoenjem sebe na proporcije beskrajno
malog bia bili u stanju da posmatramo svoja tela iznutra, kao to posmatramo telo
18

Univerzuma, ne bismo uoili nikakvu razliku. Struktura Univerzuma je potpuno ista na

svakoj skali, uz ogradu uslovljene primenom principa Relativnosti.

(5)
Tradicija posmatra sve pokrete kao ubrzanje ili redukciju vibracija istog reda. Ona
odbacuje ideju stabilnosti, budui da sve to postoji, postoji kao rezultat pokreta i nalazi
se u stalnom stanju kretanja. Isto telo moe da izvede i u principu i izvodi nekoliko
pokreta istovremeno. Na taj nain je naa planeta Zemlja animirana velikim brojem
pokreta, od kojih se dvanaest posmatraju kao primarni. Kao na satelit, Mesec je proet sa
vie od hiljadu. Na mentalnom planu i ak na fiziolokom planu moemo esto
posmatrati zbir suprotstavljenih komponenti u jednom i istom obrascu kretanja: jedan
deo napreduje, drugi nazaduje; ni za ta se ne moe rei da je stabilno. Sa ezoterijske
take gledita stabilnost je nezamisliva; ona je fikcija. Jedina stabilnost koja se moe
dopustiti je stabilnost u kretanju: ovaj fenomen je od presudne vanosti, kao to je to i
onaj koji je omoguio kreiranje materije, kakvu je znamo u njena tri oblika.

(6)
Sada emo pogledati aktivnost Zakona Sedam u pokretima, ije vibracije rastu. U tom
sluaju, konsekutivna devijacija, o kojoj smo govorili na poetku ovog poglavlja, e
kreirati diskontinuitet. Taj diskontinuitet intervenie u rasprostiranju svih pokreta, iako oni
mogu izgledati i izgledaju progresivni i neprekidni. U tom kontekstu emo ispitati
muziku oktavu, ija struktura perfektno reflektuje Zakon Sedam.
Kod oktave mislimo na udvajanje vibracija. Muzika lestvica je postavljena unutar granica
jedne oktave i sadri sedam tonova i pet polutonova. Mesta, na kojima nedostaju
polutonovi, su na narednoj figuri oznaena strelicama:

_____DO1_____RE_____MI_____FA_____SOL_____LA_____SI____DO2____

figura 33
Prvo se nalazi izmeu nota MI i FA, a drugo izmeu SI i DO. Pogledajmo sada put
napredovanja vibracija, koje se, kako smo ve rekli, javlja diskontinuirano. Naredni
dijagrami prikazuju taj diskontinuitet, izraen u frakcijama i celim brojevima sa jedne
strane i u krivi diskontinuiteta muzike lestvice sa druge.

19

(7)
Rekli smo da svaki postojei fenomen egzistira u Vremenu i da shodno tome predstavlja
pokret. Svi pokreti, kao funkcija Vremena, stoje pod vlau Zakona Sedam; drugim reima
Zakona Oktava. Akcija Apsoluta, koji je kreirao Univerzum egzistenciju koja je na
svakom nivou obezbeena Zakonom Tri je takoe razvijena u Vremenu u skladu sa
Zakonom Sedam.
Zrak Kreacije, u svom napredovanju od Apsoluta do satelita planeta Meseca u naem
sluaju mora obavezno da sledi silaznu sekvencu oktave. U Tradiciji se ona naziva
Velika Oktava ili Kosmika Oktava. To je silazna oktava:

(8)
Iscrpno istraivanje naziva nota, koje obrazuju muziki oktavu, pokazuje direktnu vezu sa
notama Velike kosmike Oktave, kao to se vidi iz narednog dijagrama:

20

(9)
Vratimo se na problem materije energije, da bismo razjasnili pitanje atomske strukture,
kako je razume ezoterijska nauka. Videli smo da se prva manifestacija energije javlja u
obliku ciklinog unutar-atomskog vibracionog pokreta. Taj pokret, koji animira odreeni
broj nukleusa, obrazuje materiju. Ako moemo da kaemo da ti nukleusi, koji se kreu, u
stvari obrazuju materiju, onda ne smemo da zaboravimo da se oni sami sastoje od
energije u statikom obliku. Obrnuto, energija nije nita vie nego materija koja poprima
dinamiki oblik. Dezintegracija atoma nam daje jasan primer takve transformacije. Sa
druge strane, pomenuli smo kuglastu munju kao primer za koncentraciju dinamike
energije u obliku nukleusa.
Ovaj proces je suprotan u odnosu na prvi i moe se uporediti sa fenomenom atomske
fuzije.
Spomenuli smo da je struktura materije izloena uticaju principa Ravnotee i da je njena
gustina obrnuto proporcionalna gustini unutranjih vibracija, koje je animiraju. Time u
naa prouavanja uvodimo pojam atoma, kako ga razume ezoterijska Tradicija. U skladu
sa klasinom definicijom atom je estica bilo kog elementa koji se naziva jednostavnim:
koji ne moe dalje da se deli, a da pri tome ouva sva ona hemijska svojstva koja
odreuju razliite naine, na koje se on kombinuje sa drugim telima. Ezoterijska nauka
ima drugaiji pogled na to. Evo ga:
Definicija: Atom je najmanja estica, poslednja podela bilo koje date supstance, koja
integralno zadrava sva svoja svojstva: fizika, hemijska, mentalna i kosmika.
Moemo videti da je ta definicija blia definiciji molekula, iako ide dalje od nje.
Mi tako razlikujemo atome razliitih sloenih tela, kao i atome onih elemenata koje
hemija posmatra kao jednostavne. Na primer, postoji atom vode, atom vazduha itd U
vezi sa kosmikim svojstvima atoma, definisanim na taj nain, ezoterijska nauka razlikuje
razliite Redove Materije, klasifikovane u skladu sa gustinom tipinih atoma koji na
svakom nivou korespondiraju sa Velikom Oktavom. Ovaj koncept u principu ne doputa
nikakvu razliku izmeu Materije i Duha. Ako jedan stavimo naspram drugog, to je korisna
konvencija, kao to astronomija i dalje koristi Ptolomejev sistem radi praktinih ciljeva,
iako je svesna da Kopernikov sistem mnogo tanije reflektuje realnost. Sa take gledita
21

ezoterijske nauke, koja je u principu monistika, sva je materija u manifestovanom svetu.

Materija je manifestacija energije, koja nije drugo do oblik Duha.
To znai, da to moemo tako razumeti, da je samo atom Apsoluta istinski jednostavan i
nedeljiv: ovde pojedinani nukleus Energije-Duha vibrira maksimalnim intenzitetom. To
je najlaki atom; u ezoterijskoj nauci njegova gustina-materija/materija-gustina se uzima
kao jedinstvo. Tada, sputajui se niz Zrak Kreacije korak po korak, vibracije progresivno
gube brzinu. Sledi, da e na svakoj narednoj noti Kosmike Oktave konstitucija atoma
zahtevati sve vie i vie materije: atom postaje sve tei i sporiji. Kao to emo kasnije
videti, tipian atom na svakom nivou reflektuje oblik kreacije u skladu sa Zakonom Tri,
kako je opisano gore (poglavlje IX, str. 81, figura 30, poglavlje X, str. 89, figura 36), na
takav nain da gustina tih tipinih atoma sledi note Velike Oktave i moe biti
predstavljena figurom na sledeoj strani.
Prirodna nauka uzima u obzir samo etiri od sedam nivoa kosmike materije: ona
prouava nivo Zemlje integralno; velika proporcija na nivou Meseca i proporcijalno
smanjivanje proporcija na nivoima Planetarnog Sveta i Sunca. Ona ipak ne poseduje
naine za opaanje i spoznaju tri via nivoa. Atomi Planetarnog Sveta kako je on gore
definisan se ve javlja na neki nain hipotetiki. Jer kada je re o Suncu, mi znamo
samo nekoliko stvari u vezi sa tom zvezdom. Meutim, napredak prirodne nauke nas je
danas doveo do predveerja vanih otkria na tom polju, kao i o pogledu naeg znanja o
naem satelitu. Biemo iznenaeni kada objektivno nauimo, da Sunce ima potpuno
drugaiji izgled od onog koji opaamo, i da Zemlja, viena sa Meseca, izgleda sasvim
drugaije, nego to je sebi predstavljamo.

22

POGLAVLJE XI

(1)

Zakon Sedam je opti zakon, koji upravlja svim kategorijama pokreta, svesnim ili
mehanikim, koji se odvijaju u kreiranom Univerzumu. To znai da se svaki pokret ili
kreacija razvija kroz oktavu. U svakoj oktavi taj prirodni progres je predmet devijacije. On
slabi i ponekad se zaustavlja na intervalima izmeu DO i SI i izmeu FA i MI. To je dublje
znaenje pojma Sudbine kako su je shvatali stari. Po njima ni sam Zevs nije umakao tom

23

pravilu. U stvari, aktivnosti Apsoluta u njegovom kreativnom delovanju, koje sledi Zrak
Kreacije, su takoe izloene ovom zakonu. Kao i svaki kreativan rad, ta aktivnost sledi
silaznu oktavu. Jer da bi volja Apsoluta prela na stepen manifestacije i zatim se spustila
kroz svaku stepenicu Zraka Kreacije, dole do konane take RE, Meseca, bilo je i jo uvek
jeste neophodno, da se prvo ispuni interval izmeu DO i SI. Zatim je neophodno
neutralizovati tendencije ka devijaciji, uslovljene iznenadnim usporavanjem napretka na
prelazu od FA do MI.
Taj prvi interval je ispunjen voljom Apsoluta. U STVARI, Njegovom kreativnom voljom,
koja se na toj taki manifestuje kao svesni napor, dajui prvi impuls neposrednoj i
unapred odreenoj kreaciji. Ta kreativna sila, kao to je ve reeno, je Ljubav. Interval
izmeu FA i MI je takoe ispunjen voljom Apsoluta, ali ne vie direktno, kao u prvom
sluaju. Ova volja ovde deluje u drugom stepenu, ali uvek kao kreativna sila Ljubavi. Ona
se na tom stepenu javlja na niem planu, korespondirajui sa intervalom o kome smo ve
govorili. To komplementarno isijavanje sila, na tom mestu i u tom kosmikom trenutku,
omoguava da ta prva kreativna aktivnost nastavi svoj razvitak bez ometanja.
Dva dijagrama koja slede reflektuju sa jedne strane plan Kreacije (figura 39), a sa druge
njegovu primenu (figura 40).
Tehniki, u ostvarenju kosmikog plana, transmisija kreativne energije preko drugog
intervala se obavlja uvoenjem pomone bone Oktave, koja poinje od Sunca: SOL
Velike Oktave. Kreacijom Planetarnog Sveta, SOL Velike Oktave poinje da odjekuje kao
DO bone oktave.

24

(2)
Pre nego to nastavimo, adekvatno je dati komentar uz smisao i svrhu bone oktave, u
njenoj celini, i tada utvrditi vanost svake od nota, koje je ine.
Gledajui dijagram, koji predstavlja Kosmiku Oktavu, moemo konstatovati da nikakvo
posredno telo izmeu Apsoluta i Sunca nije sutinski razliito u svojoj prirodi. U stvari
nota SI - SVI Svetovi i LA Mleni Put na Svet su sainjene od tela na razliitim
stupnjevima egzistencije (sklopa, zrelosti, starosti i smrti), ali potpuno istih ili barem
veoma slinih naem suncu. Kao to emo videti kasnije, Sunce, kao i sve zvezde
astronomskog Univerzuma svaka sunce svog sopstvenog sistema predstavljaju celinu.
Izmeu Apsoluta i te celine, koju Tradicija posmatra kao telo kosmikog Hrista, ne postoji
posredno telo koje je razliito u svojoj prirodi. Ne nalazimo razliite sklopove tela, koja
sva imaju istu solarnu prirodu. To je razlog zato se Duh ovog integralnog solarnog tela
posmatra kao jedno-sutastveno Bie Apsoluta, zaeto a ne kreirano, Sin Boiji, kosmiki
Hrist, kako smo rekli. Njegova manifestacija se u naem Zraku Kreacije javlja tano zbog
toga to SOL Velike Oktave odjekuje kao DO bone oktave, koja je nerazdvojno povezana
sa ovim Zrakom Kreacije. Bona oktava je provodnik ivota u Univerzumu, u svim
njegovim razliitim formama. Duh Sunca, Hrist ivi; On unutar Sebe objedinjava punou
solarnog, planetarnog i satelitskog ivota u svim njihovim oblicima, sadanjem, prolom i
buduem.
To nam prua opti smisao bone oktave. Pogledajmo sada kako se izvor ivota, koji
potie od Sunca, manifestuje kroz note SOL, FA, MI i RE Velike Oktave, kao i kroz note
SI, LA, SOL, FA, MI i RE sopstvene oktave.

(3)
Ovde se moramo uvati suvie astronomskog ili astro-fizikog pogleda na Univerzum. Mi
kosmike fenomene opaamo samo parcijalno, u meri svoje ograniene percepcije.
Budui da smo spoljanji ljudi, mentalni element ivota Univerzuma nam izmie; da
budemo precizniji, nemamo objektivnih predstava o njemu.
25

Budui da nam nedostaje Znanje, ogranieni smo na domen verovanja: pozitivnih, koja su
da tako kaemo emocionalna ili religiozna; negativnih, koja su pre racionalistika i
ateistika.
U stvari, mi znamo veoma malo o naem Suncu, o njegovim mnogim funkcijama ili o
uticajima, kojima upravlja preostalim trima notama Velike Oktave, posebno MI, notom
nae planete.

(4)
Da bismo bolje razumeli princip delovanje oktave, hajde da uzmemo primer iz
svakodnevnog ivota. Iz toga emo videti da ovek uvek instinktivno pokuava da
preskoi te intervale, u trenutku zaetka, kao i tokom realizacije svojih projekata.
Mi znamo, da bismo delovali sa nekim ansama na uspeh, treba briljivo da sledimo plan,
koji je paljivo razvijen unapred. Kakvo je ezoterino znaenje ovog principa? Ono je
dvostruko: prvi smisao je svima poznat; on odgovara na zahteve Zakona Tri, koji vlada
svim kreacijama; drugi cilj je materijalizacija projekta njegova implementacija. Potonje
obavezno sledi Zakon Sedam.
Uzmimo primer, koji nikome nije stran, primer vlade. Znamo da neki zakon normalno
prati jedna ili vie uredbi o njegovoj primeni, koje su sa njime direktno povezane. One
igraju ulogu neutralizujue sile izmeu DO zakona, aktivne sile, i pasivne sile, SI, koja
predstavlja izvrenje mera, sadranih u zaetku zakona.
Kao opta uredba, izvrenje ne zavisi od zakonodavnih vlasti, koje odobravaju zakon, ve
od podreenih slubi, kao i sa Suncem u Velikoj Oktavi. To su tano te vlasti druge
instance koje se bave privoenjem poslova kraju, poevi od SOL, koje dolazi posle SI i
LA, koje predstavljaju akumulaciju mentalnih i biolokih resursa, i pre note FA;
materijalne naine svih vrsta, koji su stavljeni na raspolaganje.
U normalnom razvoju administrativne aktivnosti, nota MI pokazuje prve rezultate. Kod
note RE uspeh je stabilizovan, da bi omoguio ubiranje konanih plodova. Taj plod se
javlja kao DO sledee oktave, tada u potpunosti roene i sposobne od tada za nezavistan
ivot i razvoj.
Teoretski, to je evolucija u skladu sa glavnom Oktavom. Meutim, dobro osmiljen zakon,
srean izbor izvrnih vlasti, pogodna akumulacija neophodne mentalne, bioloke i
materijalne podrke, ne moe da uini da kreacija napreduje dalje od note FA. Jedino uz
pomo bone oktave akcija moe biti dovedena do objektivnog rezultata, koji se, kako
smo videli, dostie tek na noti DO oktave.
Bona oktava poinje sa notom DO, koja proistie iz note SOL glavne oktave. To ukazuje
da vlasti druge instance, SOL glavne oktave, preuzimaju inicijativu izvrenja planiranog
zakona unutar granica tog propisa. Te vlasti nemaju potpunu slobodu delovanja; ona je
omeena zakonom i precizirana uredbom. Ali unutar time definisanih granica, mi
26

oekujemo njegovu inicijativu. Ako ne poinimo greku da se umeamo u njihovo

delovanje, drugostepene vlasti e delovati unutar fiksnog okvira kao apsolutni gospodari:
u svom sopstvenom domenu DO bone oktave je slino DO glavne oktave.
Poto su utvrdili plan na korektnoj osnovi i osmislili sve potrebne naine da ga ostvare,
talenat krajnjih izvritelja se sastoji u promiljenom izboru saradnika. Obrnuto, saradnik
mora da dovede svoje talente do ostvarenja u svakom aspektu svog ivota, posebno
ezoterijskom.
Sada moemo razumeti da je Isus imao taj aspekt Zakona Sedam na umu, kada je
izgovorio ove rei, koje na prvi pogled izgledaju neobino: Onome koji ima e se dati;
onaj ko nema, od njega e se uzeti i ono to ima. Ili tanije: ono to misli da ima.
ovek u ovom ivotu deluje pod vlau Zakona Sedam, naravno, bez znanja o tome. Tek
kada okiran tekoama, koje su izronile na njegovoj stazi bez vidljivog uzroka, i samo
akumulacijom iskustva putem sukcesivnih promaaja, on poinje empirijski da traga za
nainima da prevazie te tekoe.

(5)
Osnaen prethodnim, neko, ko je izuavao ezoterijsku nauku, moe i mora bolje da
razume komediju ivota, u kojoj pretenciozni slepi ovek vodi drugog umerenijeg slepog
oveka ka ambisu, koji e ih obojicu progutati. Jednom kada to sazna, unutar ograniene
nezavisnosti, koja mu je ostavljena posle obaveza, koje je preduzeo, i koje ga i dalje
vezuju, on e nai mogunost da izbegne tetne efekte A uticaja. U mrei A uticaja od
kojih je izatkan ivot, on e meu B uticajima nai neophodan podsticaj da ispuni dva
intervala u svakoj oktavi koju zapone ili u koju upadne kao rtva.
Predmet njihove igre, on mora postati subjekt pre nego to sebe uini gospodarem.
Ono to nam veini izmie je da, poto smo zapoeli sa ezoterijskim istraivanjem, mi i
dalje nastavljamo kao i pre, ivei i delujui u istoj komediji ivota proizvedenoj od A
uticaja. esto nam se ini da emo, jednostavno nastavljajui svoje prouavanje, biti
slobodni. To je greka! Moemo takoe otii i do suprotne krajnosti. Moramo se uvati da
sledimo primer Don Kihota, koji je uporno napadao te A uticaje u svim njihovim
oblicima, pogotovo u vidu vetrenjaa. Tragalac mora da naui kako da zagospodari tim
uticajima, pogotovo onima koji postaju faktori u filmu njegovog linog ivota. On e to
postii crpei energiju iz izvora B uticaja, koje mora koristiti u svom ivotu uz striktno
pokoravanje zahtevima Zakona Sedam. Za to, on mora sebe dovesti do toga da
prepoznaje sve oktave makar one najvanije iji je on ili uzronik ili rtva i u ijem
sreditu se nalazi u svakom trenutku. To je prvi deo njegovog rada, koji u principu
korespondira sa znanjem. Drugi deo, ne manje vaan, korespondira u principu sa savoirfaire (znati kako prim.prev.). Objektivno prepoznavi svoje mesto u oktavi, on e u
svakom datom trenutku nastaviti da povezuje te podatke sa praktinim nainima, koji mu
stoje na raspolaganju, u skladu sa izabranim ili opaenim ciljem unutar ezoterijskog plana.
Tada e savoir-faire stei snagu, omoguavajui tragocu da deluje na dva naina. On mora
prvo da izvue neophodnu energiju iz izvora B uticaja, da bi ih kasnije primenio na
27

oktave A uticaja, iji deo predstavlja. To se ini u striktno realistinom duhu,

osloboenom svih licemernih tendencija, svih mehanizama samo-opravdavanja i pre
svega svih laganja o samom sebi. Poslednji uslov je nuan za uspeh. U svakom sluaju,
koji je izloen delovanju Zakona Sedam, period primene e uneti svesne napore u igru,
uvodei bone oktave, na nain slian onome kojim se bone oktave uvode u kosmiku
Oktavu.
Moramo odmah rei da ak i kada se okolnosti striktno nadziru, ovek retko dosee
eljeni rezultat a da ne napravi mnogo greaka u proceni i primeni. Morali bismo biti
jedan od jednostavnih (just), pa da prirodno ne pravimo pogreke u delovanju i
percepciji. Oni ne-jednostavni (unjust), gordi i to je opti sluaj padaju iznova u iste
pogreke, samo zato to misle da su sami jednostavni (just) i u skladu sa time da su u
pravu, dok svi ostali gree, a okolnosti su pogrene. U svojoj pretencioznoj slepoi oni idu
ak tako daleko da namerno izvru injenice. Izreka utoliko gore po injenice (ili u
engleskoj verziji: moj um je otvoren, nemojte me zbunjivati injenicama.) je postala
uvena. Onaj ko se bavi ezoterijskom naukom mora paziti da se ne vrati ponovo u
gomilu, ili da, kao svi drugi, ne sledi iroki put koji vodi u ambis.

(6)
Vratimo se prouavanju bone oktave, koja je povezana sa kosmikom Velikom Oktavom.
Prvo emo ponoviti da se njeno DO, potekavi od SOL Velike Oktave, ovde javlja kao
Apsolut. To je, kako smo ve rekli, Hristos, Miropomazani Apsoluta I, Drugi Logos, Duh
Sunca, koji sija svojim sopstvenim svetlom, zaet a ne stvoren, i jedno-sutastven sa
Ocem.

DO bone oktave predstavlja Apsolut organskog ivota na Zemlji, oivljujui princip

Sunca. Drugim reima, svi elementi organskog ivota na Zemlji u njihovom
manifestovanom ili latentnom stanju na gore do njihove granice mogueg razvitka i bez
ijednog izuzetka zavise od Sunca. Interval izmeu DO i SI bone oktave je ispunjen
kreativnom voljom Apsoluta II, slino kao kod Apsoluta I Velike Oktave, koji je Ljubav.

28

Istiui iz Apsoluta II, ta kreativna i svesna sila intervenie kao neutralizujua sila izmeu
aktivne sile DO i pasivne sile SI, koja pripada celini Planetarnog Sveta. Kao rezultat
konvergentnog (Konvergencija je proces, ili odreena okolnost postepenog pribliavanja
taki u prostoru, ili vremenu; razliitih ili srodnih miljenja, ili vrednosti; pomirenje
suprotnosti, ili postepeno kretanje prema ravnotei. Prim.prev.) delovanja ove tri sile,
pojavljuju se neophodni uslovi za postojanje i razvoj organskog ivota na povrini planeta.
Ovo se na Zemlji manifestuje kao atmosfera.
Tri note: LA, SOL i FA predstavljaju tri oblika organskog ivota: oveka, faunu i floru.
Note MI i RE bone oktave predstavljaju iv uticaj Apsoluta II, koji proima planetu
Zemlju i njen satelit pojedinano preko stanice transmisije LA-SOL-FA.
Ve smo rekli da note Velike Oktave SI, LA i FA predstavljaju mentalne, bioloke i
materijalne elemente pojedinano, predate Sinu za dovrenje Kreacije, koja je poela
Ocem. To je razlog zato je Isus rekao: Sve stvari koje Otac ima su Moje., jer kako je
rekao na drugom mestu - Ja i moj Otac smo jedno..

(7)
Nota SI bone oktave korespondira sa stvaranjem, organizacijom i odranjem atmosfere
planeta, kao to je to sluaj sa Zemljom. Vremenom, atmosfera menja svoju strukturu i
kompoziciju da se prilagodi evoluciji planete. Atmosfera je sine qua non (neizostavan)
preduslov za organski ivot, ija je karakteristika disanje. ak i vie, ona je provodnik svih
vrsta zemaljskih i izvanzemaljskih uticaja ukljuujui planetarne, solarne i kosmike
uticaje, ija radijacija prodire kroz atmosferu i koji se apsorbuju disanjem. ovek je
ignorantan prema mnogima od tih uticaja, koji, kada su apsorbovani, odmah prodiru u
krv i tada prolaze kroz njegove organe i kroz sve njegove psiholoke centre.
Naredne tri note kosmike bone oktave, LA, SOL i FA, kao celina, ine organski ivot na
Zemlji. FA korespondira sa biljnim ivotom, SOL sa ivotinjskim ivotom i LA sa ljudskim
ivotom. Povezane zajedno, ove tri note obrazuju jedan organ planete, jednu vrstu
veoma senzitivne membrane, transmitersku stanicu za kreativnu energiju koja dolazi od
Apsoluta I, koji stie do nje posredstvom Apsoluta II.
ulnom ljubavlju notom SOL bone oktave i stalnim ponovnim raanjem taj se organ
odrava, evoluira i osigurava transmisiju kreativne energije od Apsoluta I preko intervala
izmeu FA i MI Velike Oktave. Note MI i RE bone oktave se saimaju sa onima iz Velike
Oktave i reprezentovane su telom Zemlje i telom Meseca pojedinano. Dejstvo ove dve
note, MI i RE bone oktave, manifestuje se kao razvoj ova dva tela. U gruboj skici, to bi
bilo znaenje i uloga kosmike bone oktave.

(8)
Moda smo bili u stanju da primetimo, da i sama bona oktava podlee usporavanju ili
devijaciji u intervalima izmeu svoje dve note, FA i MI, dok ispunjava interval izmeu FA
i MI Velike Oktave. Kako se oni ispunjavaju? Kada dobijemo odreene informacije, koje
29

e nam omoguiti da se tom problemu efikasnije pribliimo, vratiemo se na ovo vano

pitanje.

(9)
Ova kratka analiza funkcionisanja bone oktave nam omoguava da shvatimo odreene
vane probleme u novom svetlu: problemi koji okupiraju sve umove, kao to je
prenaseljenost zemlje, problem opskrbljivanja hranom, sagledan na globalnoj skali, opta
organizacija ljudskog drutva, kosmiko znaenje ratova prolosti i njihova uloga u
budunosti i ak probleme kao to su meuplanetarna i meuzvezdana putovanja.

POGLAVLJE XII

(1)
Prouili smo strukturu Univerzuma u obliku Zraka Kreacije, njegovu konstituciju u skladu
sa Zakonom Tri i njegovo funkcionisanje u skladu sa Zakonom Sedam. Ve to prvo
prouavanje Kosmosa nam omoguava da razumemo dubinu ovog termina, kome je
antika ispravno pripisivala znaenje Reda i Lepote. U prethodnim poglavljima smo opisali
Univerzum u terminima reda, podvlaei njegovo stvaranje i funkcionisanje. Videli smo
da se taj red primenjuje na striktno jednobrazan nain. Kao vozilo volje Apsoluta on vlada
Univerzumom, kako u njegovoj celini, tako i u najmanjim delovima. To potvruje davnu
ezoterijsku formulu: Kako gore, tako dole. Sada emo poeti sa prouavanjem
Univerzuma sa stanovita ivota, koji ga animira i koji u okviru strukture, koju smo
prouili, na neki nain formira pokretni okvir Univerzuma. To e nam omoguiti da bolje
razumemo, iako samo delimino, neizrecivu lepotu Kosmosa.
Ne zaboravimo da je na kapacitet zamiljanja ogranien. ak i najbogatije slike koje
pokuavamo da uobliimo, su nezanimljive i bezbojne. U okruenju u kome ivimo ne
moemo bez kalkulacije i bez specijalnog treninga da u potpunosti shvatimo meru tih
kontinuiranih promena, budui da naa percepcija tei ka tome da registruje stereotipe
objekata koji nas okruuju. Mi smo tako normalno transportovani do statikog sveta sa
dve dimenzije, iako u stvari pripadamo trodimenzionalnom svetu, uvijenom u Vreme, koji
sadri ak i vie dimenzija skrivenih od nas, tako da ih ne percipiramo direktno.
Predstave o Univerzumu i njegovom ivotu, koje moemo zamisliti proete od
beskonano velikog do beskonano malog neprekidnim vibracijama Ljubavi te
predstave e uvek biti ravne, banalne i nikada nee reflektovati njegovu neizrecivu lepotu
osim iz daleka i na isto konvencionalan nain. Tek putem progresivne evolucije,
dostigavi nivo bia oveka 4 i poto preemo prag i postanemo ovek 5, direktna
kontemplacija o Kosmosu nam postaje dostupna u svom dvojnom aspektu Reda i Lepote.
Ipak, napori spoljanjeg oveka da shvati taj red i lepotu nisu uzalud. Oni su ak nuni. To
je isto kao i kod prouavanja prirodnih nauka; ovek prvo mora da ui, da bi kasnije
razumeo.
U tom duhu emo pristupiti ovom poglavlju.
30

(2)
Kako moemo sebi da predstavimo Univerzum, uzevi u obzir tu faktiku ogradu? Drvo je
jedna slika. Isus ju je koristio, govorei o sebi kao o stablu vinove loze i o svojim
uenicima kao o okotima. Moemo sebi predstaviti tout ensemble (itavu celinu) Zraka
Kreacije, koji obrazuje razgranatu kronju drveta trostruki koren, iz koga izranjaju
deblo i grane. Ta skeletna figura je prekrivena pupoljcima, iz kojih rastu listovi, cvetovi i
najzad plodovi. Drvo je ivo i kroz svoje grane iznosi razliite manifestacije ivota:
manifestacije koje stoje u meuzavisnosti, korisne, ak neophodne jedna drugoj, budui
da osiguravaju postojanje, rast i razvoj celine. Iako je ta slika daleko od savrenstva, ona je
podesna i mi emo se pozvati vie puta na nju. Njeno nesavrenstvo je u tome da razliiti
delovi na svojim razliitim nivoima Drveta ne nalikuju potpuno jedan drugom. Ako
grane i lie na deblo, a granice lie na grane, cvetovi, lie i peteljke imaju potpuno
drugaiji pojavni oblik nego drvo. ivot Kosmosa takoe ima mnogo nivoa, sa sedam
osnovnih; svih sedam nivoa njegove manifestacije su osmiljeni kao slika prvog, u srcu u
kome ivi preostalih est. Sve u svemu, postoji sedam kosmosa ili tanije, sedam redova
kosmosa iji je trostruki koren jedan koji postoje i ive jedan unutar drugog, sledei
grananje Zraka Kreacije.
Vremenom je to drevno uenje, koje je povezivalo svaki Zrak Kreacije sa muzikom
skalom sedam kosmosa, delimino zaboravljeno ili namerno deformisano. Ezoterijska
nauka je uvek bila predstavljena u iframa. Petoknjije i Jevanelja predstavljaju
svedoanstvo za to. Ali dok je istinsko znaenje Doktrine bilo sakriveno, u ta vremena se
vodilo rauna o tome da se prenese profani u ovom ili onom znaenju deo istine, koja
je izgledala kao potpuno i sistematsko objanjenje. Tako je tokom vekova i ak
milenijuma, kroz uspone i padove civilizacija, moguim tragaocima davano dovoljno
indikacija da ih podstaknu na dublje istraivanje.

(3)
Skraena verzija drevnog uenja u vezi sa Sedam Kosmosa nam je predata, prvenstveno u
Kabali Rabi-Ben-Aliba, koji govori o dva kosmosa: malom kosmosu, koji simbolizuje
oveka i velikom kosmosu, koji simbolizuje Univerzum. Potpuna analogija izmeu
Mikrokosmosa i Makrokosmosa da upotrebimo grku terminologiju reflektuje itavu
paradigmu geneze, koja je gore citirana: ovek kreiran po slici i prilici Boga., teza, koja
jasno priznaje princip jedinstva Sveta. U isto vreme, ovo uenje je bilo ogranieno na opis
dva kosmosa, dok kompletna doktrina, kao to je reeno, ne razmatra samo dva kosmosa,
ve sedam kosmosa, koji zajedno ine potpuni ciklus ivota stalnog ponovnog raanja.
Treba napomenuti da sistem Sedam Kosmosa unutar sebe sadri sve to postoji, to jest,
integralno Bie koje zamiljamo suvie astronomski kao Veliki Univerzum. Sa druge
strane taj sistem sadri sve to dotie ivot tog Bia, njegovu celokupnu organizaciju i sve
njegove manifestacije. To je vano zapamtiti, jer Znanje, u punom ezoterijskom smislu te
rei, neminovno izvire iz te injenice: izuavanjem sistema uz obavezan uslov, da se
prouavanje delova uvek obavlja u odnosu na celinu.

31

(4)
Makrokosmos u njegovoj celini:

Ovo su primarni podaci za ovu doktrinu.

Svaki kosmos je ivo bie. Svaki je trodimenzionalan slino Mikrokosmosu to je da tako
kaemo ovek i nalik njemu ivi u Vremenu. Svaki kosmos se granii sa dva susedna
kosmosa i ta trijada sukcesivnih kosmosa ini jednu potpunu celinu. Meutim, on ne
stvara nepropusne barijere izmeu trijada, budui da a to je vano zapamtiti centralni
kosmos date trijade obrazuje kako nii element na trijadi iznad, tako i gornji element na
trijadi ispod.
Razmatrajui Zrak Kreacije, ve smo rekli - i to je primenljivo na integralnu celinu
Makrokosmosa da razliitim kosmosima unutar njega vladaju identini zakoni. Ali
njihova primena na svakome od njih, iako slina, nije apsolutno identina. Primetiemo
usput da se aktivnost moe preduzeti u jednom odreenom kosmosu u skladu sa
zakonima drugog kosmosa. Klasian primer takve aktivnosti su sa jedne strane bolesti
bakteriolokog ili virusnog porekla i sa druge strane, aktivna borba protiv tih bolesti putem
vakcinacije, terapije serumima itd. To je meanje dva kosmosa jedan drugom u domen,
kosmosa oveka i kosmosa mikro-organizama. Meanje zakona vieg kosmosa u ljudski
ivot je ree, ili nam se tako ini. To ukljuuje fenomene koje u svakodnevnom jeziku
nazivamo uda.

(5)
Nastavimo sada sa komparativnim istraivanjem pojma Kosmosa i Zraka Kreacije.

32

Ako su Zraci Kreacije piktoreskno definisani kao grane Velikog Drveta koje je Univerzum, i
ako je drvo, iji je trodelni koren manifestovani Apsolut, tada se Sistem Kosmosa javlja kao
ivot na tim istim granama.
Taj ivot izvire iz istog trodelnog korena, Apsoluta I, od koga u potpunosti zavisi.
Tu, na poetku se Zraci Kreacije i Sistem Kosmosa spajaju. To nam omoguava da
identifikujemo Apsolut I kao Protokosmos ili Prvi Kosmos.
Vidimo da na Zrak Kreacije pokazuje samo jednu granu, du koje se javlja ivot razliitih
elemenata Sistema Kosmosa.
Ovde se moramo zaustaviti da bismo spreili greku u koncepciji, koja bi mogla biti
inspirisana ovom slikom Drveta. Prema analogiji, odreeni aspekti ove slike nam mogu
pomoi da shvatimo na predmet bolje, ali ona ne predstavlja sve odnose izmeu Zraka
Kreacije i Sistema Kosmosa na svim nivoima. Naa mentalna lenjost i stalna tendencija ka
umalosti inerciji materije koja se ispoljava kod novih koncepata nagoni nas na brze
zakljuke i neosnovane generalizacije.
Ne zaboravimo da analogija nije slinost; jo manje je identinost. Moramo koristiti
simbole uz oprez i opomenuti sebe da ne prekoraimo granicu podudaranja izmeu
dijagrama i objekta koji se prouava.
Smatramo da je ovo pravi trenutak za ovu opomenu, jer sa prouavanjem Sistema
Kosmosa ulazimo sve dublje u domen novih pojmova.
Sa druge strane novi karakter tih pojmova, bilo nauenih ili osmiljenih, zahteva svestan
napor od svakoga. Na odreeni nain to je kreativan napor. To je relativno teka materija
za na um, koji uvek odbija taj napor. Moe se simbolino rei da svaki novi koncept
ostavlja trag na povrini mozga. to je misao, koja formira koncept novija i izazovnija, to
je dublji ljeb koji ona ostavlja u mozgu. Da bi se taj ljeb fiksirao, potrebna je
koncentracija panje i misli. Misao mora postati fina i otra, kao vrh igle. Onda e ona
utisnuti ljebove dovoljno duboko da se oni ne ispune odmah, tako da je za cerebralnu
materiju mogue da obavi svoj rad na utvrivanju.
U meuvremenu, ovaj proces nailazi na dve prepreke. Jedna je mentalna iscrpljenost,
koja je posledica iscrpljenosti rezervi sila koje su neophodne za eljenu koncentraciju.
Kasnije emo videti da je ta rezerva u spoljanjem oveku minimalna. On po pravilu ivi
na granici svojih nervnih snaga. Apsorpcija energija je gotovo odmah kompenzovana
utrokom snage istog reda veliine. Ovo istovremeno iscrpljivanje neophodnih energija
vodi oveka do toga, da napusti stazu koja ga vodi do novog i nepoznatog i njegove misli
klize unazad do staze na kojoj su bile ranije, proces koji ne zahteva niti svesni napor niti
koncentraciju. Druga prepreka proizilazi iz toga da se sama cerebralna materija opire tim
izotrenim mislima, koje je, kao i vrh igle, ranjavaju.

33

Brzi zakljuci, lake generalizacije i slogani su uobiajene tehnike, kojima troma i inertna
strana ovekove prirode pokuava da nagna tragaoca da napusti istraivanje u domenu
novog i nepoznatog koje zahteva, kako smo rekli, svestan i kreativan napor.
Za borbu protiv te dvostruke prepreke, koja razliitim ljudima stvara razliite tekoe,
preporuuje se praktian metod iji je predmet dvostruk. Sa jedne strane, on nudi
vebe koje nam omoguavaju da akumuliramo snagu i da tako obrazujemo rezerve
energije. Sa druge strane, on nudi vebe iji je cilj da oplemeni rad cerebralnih elija. Te
elije opskrbljene najveom postojanou unutar granica ivota u telu mogu biti
obuene. Njihova senzitivnost moe postii gotovo udesnu prodornost. (pronicljivost,
otrinu). Plemenita priroda se razlikuje po stepenu finoe svojih elija. Zbog toga,
evolucija je u principu mogua za sve; vrata su irom otvorena. Ali da bi se ovaj skok
izveo, zahteva se stalan, svestan i kreativan napor, bez koga se oplemenjivanje elija
zaustavlja. Ono se u principu zaustavlja kada je formiranje individue zavreno. ivot tada
poinje da crpi ovu strukturu, to suvie esto vodi do mentalne skleroze stvrdnjavanja
mozga, koja ini da ovek gubi sve vie od svog kapaciteta za prilagoavanje i kapaciteta
najvaniji razlog za tu otrinu za oblast nepoznatog.
Bez spominjanja drugih uzroka, na koje smo ve ukazali i na koje emo se vratiti kasnije,
ideje i injenice iznete u ovom odeljku objanjavaju zato su ezoterijske studije naslee
samo manjine, koja je okupirana pitanjima duha, i sposobna da nalik vitezovima Grala,
osvoji znanje.

(7)
Konstatovali smo da su kod korena Zrak Kreacije i Sistem Kosmosa jedno te isto. Odmah
posle (tog poetka) poinju razlike. Odnos izmeu koraka u prvom i izmeu onih u
drugom su razliiti, sledei varijacije u oktavi; u Sistemu Kosmosa one su konstantne.
Odnosi izmeu susednih kosmosa su isti kao i odnosi izmeu beskonano male koliine i
beskonano velike. Zbog Zakona Sedam ti odnosi nikada ne dostiu svoj limit, to jest, od
Nule do Beskonanosti, to bi neminovno rezultiralo prekidanjem lanca i padom sistema.
Pokuajmo sada da razumemo znaenje imena, koja su data razliitim ealonima Sistema
Kosmosa.
Ve smo razgovarali o Protokosmosu i o Apsolutu. Sledea dva stepena, Aghiokosmos i
Megalokosmos, su povezani sa notama SI i LA Velike Oktave, to znai, Svim Svetovima i
Mlenim Putem Zraka Kreacije. Ova dva stepena predstavljaju psiholoki i fizioloki ivot
Makrokosmosa, Veliki Univerzum, vien kao ivo Bie. Ovakvi kakvi jesmo, mi sigurno ne
moemo razumeti taj pojam, niti sebi predstaviti sliku onoga, o emu smo upravo
govorili. Ta vrsta znanja i razumevanja ne moe doi osim kao posledica ezoterijskog
razvoja, tako da u ovom trenutku ono ima samo teorijsku vrednost. Na naem nivou bia
praktini smisao sistema poinje tek sa Deuterokosmosom.
Ali zato Deuterokosmos, to jest, drugi kosmos, kada je on u stvari etvrti stepen sistema?
Odgovor na ovo pitanje bi italac mogao da da sam. To je usled toga (poglavlje XI, str. 97)
34

to izmeu Apsoluta I i Apsoluta II, Sunca, ne postoji posrednik sutinski razliite prirode.
Na nivou note SI Velike Oktave, koja korespondira sa Aghiokosmosom, nalazimo nebulu.
Ona emituje neizmernu energiju, iz koje se raaju galaksije sunca-zvezda procesom
kondenzacije atoma. Tako, dok Apsolut I, DO Velike Oktave korespondira sa
Protokosmosom, Apsolut II, DO kosmike bone oktave, dolazi drugi i analogan je prvom.
Ostavimo za trenutak Mesokosmos po strani kao pitanje na koje emo se vratiti mnogo
kasnije. Treba samo uzgred da spomenemo da je ivot na tom stepenu Sistema u Tradiciji
ponekad predstavljen slikom nieg Neba, kojim vladaju Prinevi Vazduha ili gasni Arhoni.
Spomenuli smo to da bismo locirali Mesokosmos u odnosu na FA Velike Oktave i notu SI
bone oktave.
Ispitajmo sada problem Tritokosmosa i Tesarokosmosa. Poeemo sa ovim drugim.
Tradicija ne daje indikacije o predmetu Tesarokosmosa, a Doktrina jo manje. Ne
nalazimo nita vie do nekoliko aluzija u tekstovima koji se bave tim problemom, koje je
napredak prirodne nauke stavio van dnevnog reda.
Dok je Tritokosmos ivot na Zemlji i ivot Zemlje, utoliko to je ona ivo bie pojam
Tesarokosmosa se na slian nain odnosi na na satelit. To znai da je Mesec, iz
perspektive Sistema Kosmosa, tek fetus, koji se pribliava kraju trudnoe: Tesarokosmos
jo nije roen. On mora da apsorbuje energije i elemente, neophodne zbog svog
nepotpunog rasta. U stvari, masivna zaliha tih elemenata mu je postala dostupna u obliku
napretka tehnologije, ubrzanim umnoavanjem novih organizacija ljudskog drutva,
mnoenjem stonog fonda i racionalizacijom poljoprivrede. Ti elementi obeavaju brz i
povean rast u sledeem veku. Kao i fetus u majinoj utrobi, Tesarokosmos vri ogroman
uticaj na Tritokosmos i tako i na oveka, koji je integralni deo organskog ivota na zemlji i
tako doprinosi rastu Meseca, kosmikog fetusa.
To je sve to se za sada moe rei o Tesarokosmosu.
Vratimo se na Tritokosmos. On nosi ime treeg, iako Mesokosmos stoji izmeu njega i
Deuterokosmosa, drugog kosmosa; ali isti razlozi koji su nas naveli da Deuterokosmos
posmatramo kao drugi su i dalje validni, iako izmeu njega i Protokosmosa postoje dva
druga kosmosa.
Tritokosmos je Zemlja viena kao ivo bie. Unutar ogranienih mera naih mogunosti
percepcije, Tritokosmos je organski ivot na Zemlji. Pokuajmo da odredimo njegovu
poziciju u odnosu na dva susedna kosmosa. Razmotrimo Deuterokosmos Sunce sa
celinom (ensemble) svog sistema kao jedinstvo. Lako moemo konstatovati da je u
efektu odnos izmeu dva kosmosa uporediv sa onim izmeu beskonano velike koliine i
beskonano male koliine iako samo sa astrofizikog aspekta. Da to predstavimo na
drugaiji nain, Deuterokosmos je sledei vii kosmos Tritokosmosa.
Koji je onda sledei kosmos ispod Tritokosmosa?
To moe biti samo organizam koji je, iako beskonano mali u odnosu prema itavoj
celini, najreprezentativniji u organskom ivotu na Zemlji. Budui da je on prikljuen
Tritokosmosu, ovek je bez sumnje njegov najreprezentativniji organizam.
35

ovek je tako Mikrokosmos, shvaen kao i svaki drugi kosmos u slici i prilici Boga.
Ovde bismo mogli spomenuti jednu neobinu stvar: lako nam je da zamislimo
Deuterokosmos kao Hrista u njegovom kosmikom aspektu, ili ak kao individualizovanu
solarnu predstavu u tradicionalnoj antropomorfnoj slici, koja verovatno odgovara
objektivnoj realnosti. Ali nam je teko da zamislimo Tritokosmos ili ak Mesokosmos u
istom antropomorfnom obliku. Ipak, u vezi sa ovim drugim, govorei o Nebeskoj
Hijerarhiji ili o Prinevima Vazduha, Tradicija se uvek okree slikama te vrste, dodajui im
ponekad zoo-morfne figure.

(8)
To je mesto Mikrokosmosa, osmiljenog na ovaj nain, u skali Sistema Kosmosa.
Predstavljen je na figuri 43. Ne smemo i dalje misliti da je Mikrokosmos konani nivo
organskog ivota na Zemlji. Znamo da se fizioloki ivot oveka zasniva na ivotu mikroorganskog sveta ili svetova, poevi od transmitera ivota, nosilaca principa vrste,
spermatozoida i jajne elije. Jer postoji itava skala elija, velikih i malih; protozona,
bakterija i virusa, koji ine svet oko nas, ali su nevidljivi bez instrumenata.

Vrativi se na princip grupisanja kosmosa u vidu drveta, iz prethodno navedenog moemo

zakljuiti da je ivot oveka, kao Mikrokosmosa, omeen sa jedne strane organskim
ivotom na Zemlji Tritokosmosom iji beskrajno mali deo predstavlja, i sa druge
strane, ivotom sveta mikro-organizama, koji evoluiraju unutar njega i ija je svaka
jedinica podjednako beskrajno mala u poreenju sa njim. Naredna figura prikazuje te
odnose:

36

Ova figura e nam pomoi da razumemo kosmiku bonu oktavu, koja je, sagledana u
terminima aktivnog aspekta, bona oktava Deuterokosmosa (figura 45).

To nas vodi do konstatacije da sa jedne strane razvoj Univerzuma jo uvek nije zavren
du naeg Zraka Kreacije budui da Tesarokosmos jo nije roen sa druge strane i
evolucija oveka kao individualnosti takoe gotovo miruje, obeleavajui vreme na nivou
tri nia centra, to jest, na nivou tri razdvojene sile u spoljanjem oveku. Za njega je
neophodno da shvati njihovo jedinstvo i to je praktian cilj ezoterijskog prouavanja i
rada. Zadaci koje treba obaviti, da bi se dostigao razvoj Makrokosmosa i Mikrokosmosa,
su prikazani na narednoj figuri:

37

Ideje i injenice, koje su objanjene u ovom poglavlju, omoguavaju itaocu da uoi

ulogu, koju je namenjena oveku u celini Sistema Kosmosa i odgovornost koja mu je
namenjena.

(9)
Napretkom nauke i tehnologije ovek ostvaruje sve veu kontrolu nad materijom i do
izvesne mere nad organskim ivotom Zemlje na biolokom planu. Organski ivot, kao to
smo videli, slui kao transmisijska stanica za ivotodarnu energiju, koja se kree ka Zemlji
i Mesecu, kroz interval Velike Oktave FA MI. Taj zadatak je razarajui.
U normalnim okolnostima mira na Mesec se transmituju nedovoljne koliine energije kao
rezultat rada na ljudskom drutvu i flori i fauni, koja ga okruuje. To iziskuje intervencije
na delu Deuterokosmosa, koje izazivaju nemire u Tritokosmosu. Zadatak ovog drugog je
da povea energiju, koja je potroena do tog nivoa, da bi obezbedio ishranu i rast
kosmikog fetusa, Tesaroskosmosa.
To je na primer kosmiko poreklo ratova i revolucija ili epidemija i itave velike skale
drugih katastrofa, koje mue oveanstvo. Davno je primeeno da masovna pojava
sunevih pega rezultira olujama na Zemlji i psiholokim stanjem, koje vodi do konflikata
na socijalnom, meunarodnom i rasnom planu.
to je oveanstvo brojnije i to je uspenije u poveanju poljoprivrednog fonda, irei
oblasti obradive zemlje itd. to e note LA, SOL i FA bone oktave poveavati istotu i
snagu svoje rezonance, sledei kosmike zakone, tako da e odreena razmena energije,
koju svaki pojedinac treba da proizvede, izgubiti na vanosti naspram kvantiteta i ivot na
Zemlji e postati sreniji i laki.
Ali dok se to ropstvo, nametnuto oveku, postepeno smanjuje, pred njim se javljaju drugi
problemi i nastavie da se javljaju. To e mu se dogoditi na drugom i viem planu, ali pre
nego to se to dogodi, oveanstvo mora uspeno proi testove i iskuenja zrelosti.
Napredak tehnologije se ubrzava i u tom pogledu na vek je pun obeanja. Ali kada je re

38

o moralnom napretku, on e se dogoditi na sasvim razliit nain. Da bi se uspostavila

ravnotea izmeu Nauke i S(a)vesti (Science and Conscience), spoljanji ovek mora uiniti
svestan napor na ezoterijskom planu, pre nego to ovek bude mogao da efikasno
doprinese, kao to mora svojom sopstvenom evolucijom harmoninoj evoluciji
Sistema Kosmosa.
POGLAVLJE XIII

(1)
Setiemo se da je Vreme drugi veliki princip u Kreaciji i Manifestaciji Univerzuma.
Univerzum sa svim to sadri postoji u Vremenu i Prostoru. Njime vladaju dva
fundamentalna zakona, Zakon Tri i Zakon Sedam, ija je svrha da zatvore destruktivno
delovanje Vremena unutar velikih i malih krugova i tako omogue kreaciji trajanje.
Na pojam Vremena je neodvojiv od pojma kretanja. Da to predstavimo na drugaiji
nain, mi konceptualizujemo vreme u terminima kretanja, koje je sa svoje strane izloeno
Zakonu Sedam. Pokuajmo sada da prodremo u pravu prirodu Vremena, onoliko koliko
nam je to mogue. injenica da smo - sa svim svojim konceptima uronjeni u Vreme,
oteava to istraivanje i oigledno ograniava njegov obim.
Prouavanje Vremena iznosi na svetlo princip Relativnosti. Ovaj princip obuhvata sve
manifestacije fenomena Vremena i prikazuje ih kao oblike koji iezavaju u stalnom
kretanju pod svetlom arobne Lampe. Sve to postoji, postoji u Vremenu, sve do trenutka
kada e se oglasiti Sedam Truba da proglase da je rad, koji je preduzeo Apsolut, dovren.
Tada e Kraljevstvo Sveta postati Kraljevstvo Boije i Njegovog Hrista, Alfe i Omege
manifestacije. U viziji Sv. Jovana na ostrvu Patmosu aneo se zakleo da tada vie nee biti
Vremena.

(2)
Prouavajui Vreme ne smemo nikada izgubiti iz vida subjektivnost naih ula. Mi ne
moemo dosei objektivno osim kroz medijum subjektivnog. To je osnovni razlog za
ezoterijske studije: one omoguavaju spoljanjem oveku da prui objektivnu validnost
svom subjektivnom nainu miljenja. On to moe dostii tehnikom slinom onoj koja se
primenjuje na precizne instrumente: pre nego to ih upotrebimo, odreujemo greku u
itanju kod svakog.
Kada na ovaj nain uzmemo u obzir subjektivnost instrumenata, dobijamo od njih
tano itanje bez obzira na njihove nedostatke. Da bismo posmatrali fenomene naeg
unutranjeg sveta i spoljnog sveta sa preciznou, moramo prepoznati i odrediti greku u
itanju naeg mentalnog instrumenta za opservaciju, jedne od glavnih alatki Linosti. Sva
ezoterijska uenja su orijentisana ka tom cilju, koji se dostie drugim Roenjem kada
ovek postigne novi oblik svesti i postojanja, koje je sasvim razliito, objektivno i koje
spoljanji ovek moe da zamisli samo na nejasan i nerazumljiv nain.

39

Sve dok naa priroda ostane subjektivna i tako relativna, mi moemo prouavati Vreme
samo indirektno, uz pomo principa Relativnosti.

(3)
Naa percepcija vremena varira. To je tano na dva naina: ona varira od jedne osobe do
druge i za svaku osobu varira s obzirom na njenu fiziku ili mentalnu kondiciju. Uticaj
godina, zdravlja i emocionalnog stanja su dovoljno poznati. Pored tih optih primera,
postoje pojedinani sluajevi, kada vreme potpuno prestane: na primer tokom spavanja
bez snova, kratkog gubitka svesti ili pod optom anestezijom. Ali moemo uiniti da
vreme nestane i dobrovoljnim, svesnim naporom, posebno naporom koncentracije.
Praktikujui ovo istrajno, opaziemo ovaj fenomen ve od prvih vebi. Kako sve vie
pojaavamo svoju koncentraciju, tako sve manje opaamo vreme. Ako metodikim i
stalnim naporom uspemo da eliminiemo iz svog polja opaanja sve osim fizikog ili
etikog predmeta, na koji smo usredsreeni, i ako smo uz to u stanju da odrimo
usmerenu panju na toj pojedinanoj taki to omoguava kontemplaciju vreme
potpuno nestaje. Obrnuto, to je vie ovekova panja rasprena, to se vie ono na njega
rastee.
Taj fenomen je objektivan sam po sebi. On je zakon. Razlog za njegovo postojanje kao i
mehanizam putem koga deluje e biti objanjen kasnije, u Doktrini Sadanjosti.
Zanimljivo je ukazati na drugi fenomen: nau sposobnost da modifikujemo brzinu nae
percepcije vremena. To se dogaa mnogo puta tokom dana. Ne obraamo panju na to,
jer se taj fenomen odvija mehaniki na maloj skali. Ali on moe biti proizveden i
dobrovoljno na mnogo veoj skali.
Jedan teniski ampion nam je ispriao da kada tokom mea primi posebno teku loptu,
on je iznenada vidi kako mu se izuzetno sporo pribliava. Toliko sporo da on ima
neogranieno vreme da proceni situaciju, donese ispravnu odluku i konano vrati loptu
majstorskim udarcem, koji pobuuje divljenje eksperata.
Primeri u kojima se vreme iri su rezultat znatnog ubrzanja vibracija u centrima, posebno
u motorikom centru, koji upravlja naom percepcijom fenomena kako spoljnjeg, tako i
unutranjeg sveta.
U principu, to vie brzina percepcije nekog pojedinca raste, to e mu sporije izgledati
kretanje opaenog objekta. Obrnuto, to je slabija percepcija, to e mu se brim initi
pokret ili proticanje vremena.
Subjektivno, moemo razlikovati etiri kategorije pokreta u pogledu njihovog odnosa
prema brzini percepcije:
-

Pokreti tako male brzine, da se objekat u kretanju ini nepokretnim. Primeri:

fenomen rasta generalno; kretanje velike i male kazaljke na satu;

40

Pokreti, ija brzina je uoljiva, ali kod kojih naa percepcija oblika pokreta ostaje
nepromenjena velika veina pokreta u svakodnevnom ivotu. Primeri: hodanje,
plesanje, automobili, avioni, brodovi, kazaljka sekundara na satu itd.
Pokreti toliko brzi, da je naa percepcija objekta u kretanju u toj meri iskrivljena,
da moemo uhvatiti samo trag tog pokreta. Primeri: brzi gestovi, pogotovo ako se
ponavljaju; vibracioni pokreti kao podrhtavanje ravi itd;
Pokreti toliko brzi, da predmet u kretanju nestaje. Primeri: putanja metka itd.

Ove kategorije su subjektivne, u tom smislu, da e razliiti ljudi razliito opaati istu
brzinu datih pokreta pogotovo ako su ti pokreti pribliavaju granici odreenih
kategorija.
Ali za svaku odreenu osobu te kategorije su objektivne u odnosu na njenu sopstvenu
brzinu percepcije. To je vano primetiti. Modifikujui nau percepciju pokreta, moemo
proceniti rezultat pokuaja da kontroliemo motoriki centar i motoriki sektor dva druga
centra.
Sticanje sposobnosti da svesno modifikujemo brzinu percepcije u oba smera igra vanu
ulogu u ezoterijskoj evoluciji, budui da se primenjuje na sve pokrete. Kako je sva
mentalna aktivnost u sutini kretanje, uz odgovarajui trening je mogue primeniti to na
misli, prvo da bismo uhvatili ideje, koje bi nam inae pobegle, i drugo, da bismo prodreli
do njihovih najfinijih detalja sa veom otrinom. Istovremeno, ova sposobnost znaajno
poveava nau sposobnost za rad. Primenjen na oseanja, ovaj trening nam omoguava
da direktno percipiramo latentne aspiracije velikih kolektiva nacija, ili ak grupa nacija
i da im damo oblik. Na individualnom planu to otvara nesluene dubine emocionalnog
ivota.
Velike voe oveanstva, ija su postignua dala novi pravac istoriji oveanstva, kao to
je Aleksandar Veliki, posedovali su tu sposobnost u veoma razvijenom obliku. To
objanjava veliku tajnu njegove izvanredne sposobnosti da koriste vreme, neto to bi u
suprotnom ostalo neobjanjivo.
U vezi sa ovim razmatranjima, moramo spomenuti jedan od aforizama Tradicije, koji
kae: Tanost tedi vreme.

(5)
Uzevi princip Relativnosti u obzir, pokuajmo sada da odredimo neke jedinice vremena.
Videemo da su one prirodne, ali da se njihova vrednost u sutini apsolutna razliito
meri kada se primenjuje na razliite stupnjeve Kosmosa.
Dah je karakteristika organskog ivota. Nije reeno da je ovek stvoren od zemaljskog
praha: Bog je udahnuo kroz njegove nozdrve dah ivota i on je postao iva dua. Zar nije
kralj David podigao svoj glas: Neka sve to die, slavi Venost.

41

Ukoliko je, kako smo upravo rekli, disanje sutinska karakteristika organskog ivota,
primum mobile koji prenosi pokrete do svih organa i regulie njihov rad, bilo bi logino
uzeti period udaha i izdaha vrste kao osnovnu jedinicu vremena.
Organski ivot na Zemlji je podreen ljudskoj vrsti i sledi njenu evoluciju. Ubrzanim
marom napretka ovek preuzima sve veu kontrolu nad evolucijom ivotinjskog i biljnog
sveta. On transformie tlo, menja tok vode, istrauje i eksploatie unutranjost Zemlje i
dezintegrie atome. Moemo predvideti da e u sasvim skoroj budunosti ubrzanje i
racionalizacija organskog ivota dostii svoj limit. Iako toga nije svestan, ovek time
efikasno doprinosi razvoju naeg Zraka Kreacije i time i razvoju nae planete i njenog
satelita.
Sagledano na drugaiji nain, ovek u sebi sadri sve elemente Prirode. Zbog toga je
normalno uzeti trajanje udaha i izdaha kod odraslog oveka kao osnovnu jedinicu
vremena za Tritokosmos koji ini organski ivot na Zemlji.
Znamo da je za odraslog oveka trajanje svakog udaha i izdaha otprilike 3 sekunde. To je
prva osnovna jedinica Vremena.
Druga osnovna jedinica za sav organski ivot je jedan ceo dan. Za oveka i ivotinjski svet
jedan ceo dan obuhvata ciklus budnog perioda za kojim sledi san; aktivnost koju
naizmenino smenjuje odmor. Najzad, najvea prirodna jedinica vremena za oveka je
duina njegovog ivota. Mi je u principu procenjujemo na osamdeset godina.
U poreenju sa te tri jedinice zajedno, uoiemo izmeu njih odnos od otprilike 1 prema
30.000. U stvari, svakih 24 asa sadri 28.800 udaha od po 3 sekunde, dok osamdeset
godina sadri 29.200 dana. Ukoliko sada podelimo 3 sekunde, koliko traje udah i izdah,
istim koeficijentom od 30.000, dobiemo desethiljaditi deo sekunde. To je trajanje
munje, to je na najkrai vizuelni utisak.
Sa druge strane, ukoliko trajanje daha kod oveka iznosi 3 sekunde, on je u Prirodi
pogotovo kod biljnog sveta mnogo sporiji. Ciklus udaha i izdaha kod biljaka traje 24
sata; udisanje se odvija tokom dana, izdisanje tokom noi. Kao deo organskog ivota na
Zemlji ovek takoe uestvuje u respiratornom ritmu prirode, iji ciklus, kao to je
spomenuto, ostaje konstantan 24 asa. Tokom sna ovekovo disanje u stvari menja svoj
ritam, kao i svoj hemijski sadraj.
Iz prethodne napomene moemo zakljuiti da koeficijent od 30.000 ostaje konstantan u
skali jedinica vremena za Mikrokosmos, kao i u odnosu izmeu respiratornog ciklusa i
ciklusa vieg kosmosa, organskog ivota na Zemlji. Ta razmatranja nam omoguavaju da
to predstavimo sledeom tabelom:
OVEK
Utisak ............................ 0.0001 sekunde
Respiratorni ciklus............. 3 sekunde
Budno stanje i san........... 24 asa
Normalno trajanje ivota . 80 godina

ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI

24 asa
?
?
42

Bilo bi primamljivo primeniti isti koeficijent od 30.000 na organski ivot kao celinu. To bi,
meutim, bila greka. Brzo emo videti zato. Organski ivot na naoj planeti bi bio
ogranien na 80 x 30.000=2.400.000 to je oigledno nedovoljno.

(6)
Koristei moderne metode odreivanja starosti praistorijskih ljudskih i ivotinjskih skeleta,
antropologija je ustanovila periodnu tablicu u skladu sa evolucijom ljudske vrste od
njenog odvajanja od viih ivotinjskih vrsta. Ti podaci su samo priblini, ali prikazuju
veliinu reda na koji se odnose.
Da bi se bolje razumela osnovna uloga oveka i njegove evolucije unutar opte evolucije
organskog ivota i da bi se iz toga shvatila vanost njegove misije u evoluciji naeg Zraka
Kreacije, ukljuujui Tesarokosmos korisno je baciti kratak pogled na rezultate, do kojih
je dola antropologija koristei samo metode prirodnih nauka:

Starost oveka prema ovoj tablici ne bi trebalo da nas iznenadi. U stvari, nekoliko
dodatnih podataka nam pruaju optu predstavu o sporosti evolucije ljudske rase:
1. Maksimalan obim mozga antropoidnog majmuna nikada nije vei od - 600 800
2. Obim mozga pitekantropusa (visina od 165 170cm)
850 950
ovek ove vrste je ve koristio osnovne rei i hodao uspravno.
3. Kod sinantropusa, prvog humanoidnog tipa,
mozak ene je imao kapacitet od
1050
mozak mukarca kapacitet od
1100 -1200

43

(Da bi se izbeglo jednostrano tumaenje podataka iz poslednje kolone, citirala bih

naredno: Izmeu razvitka psihe i veliine mozga nema direktne veze. Mozak slona je tri
puta vei od mozga oveka, ali mozak oveka je 1/40 njegovog tela, a slona samo 1/440.
to je razvijenija psiha ivotinje to je vea relativna veliina njenog mozga. Prim. prev.).
Davanje prednosti korienju desne ruke u odnosu na levu indikator koji karakterie
oveka se prvo jasno opaa kod sinantropusa, iako je uoljivo ve kod pitekantropusa.
Ta dominacija desne ruke je praena lakom asimetrijom mozga.
Sinantropus koristi rei.
4. Obim lobanje modernog oveka varira izmeu

- 1400-1500

To je funkcija njegovog kapaciteta za rad i budui da je imao sposobnost da ispusti

odreenu skalu glasova koja mu omoguava da razradi jezik taj primitivni ovek je
stupio na dugu stazu materijalnog progresa.

(7)
Iz gornjeg prikaza moemo jasno videti da u najmanju ruku na sadanjem stadijumu
nauke ne bismo mogli da primenimo isti koeficijent od 30.000 na susedne kosmose,
kako to neki autori sugeriu. Sa druge strane, podaci iz prethodne tabele nas vode do
sledeeg opaanja: isti koeficijent od 30.000 izraava odnos izmeu ovekovog daha i
daha organskog ivota: tako bi bilo logino primeniti ga na skalu ovekove evolucije, a ne
na evoluciju kosmosa. Ako se tablica sa jedinicama vremena i primenjuje na spoljanjeg
oveka ukljuujui i oveka 4 ona ne bi bila ista i za oveka koji je dosegao vii stepen
svesti, unutranjeg oveka 5, 6 i 7. Na osnovu ovog principa, rasporedili bismo jedinice
vremena prema razliitim stupnjevima ovekove ezoterijske evolucije, kako je to
prikazano u sledeoj tabeli. Treba da obratimo panju na to da se prva kolona odnosi na
oveka 1, 2, 3 i 4, koji i dalje predstavlja spoljanjeg oveka, ali balansiranog.
Treba da se setimo da je kod tipova 1, 2 i 3 zemaljskog oveka fiziko telo potpuno
razvijeno. Integralnim razvojem Linosti i drugim Roenjem, koje sledi ovek stie
astralno telo. Postavi ovek 5 on vie ne pripada samo Tritokosmosu, ve istovremeno i
Mesokosmosu, koji korespondira sa notom FA Velike Oktave. Kaemo da je sada obdaren
planetarnim ivotom. Postavi ovek 6 sa roenim i razvijenim mentalnim telom, on e
uestvovati u Deuterokosmosu. Poto je konsolidovao rezultate, postignute tu, on postaje
ovek 7. Time dolazi do kraja evolucije, koja je mogua za oveka koji ivi na Zemlji.
Obdaren telom milosti (ili mentalnim telom) on e biti primljen u Veliko Bratstvo o kome
je Sv. Pavle rekao da e u njemu Sin biti:
Prvoroeni meu mnogom braom (Rimljanima, VIII: 29).
Sledi tabelarni prikaz:

44

(8)
Princip relativnosti je bio poznat od najranijih vremena. Apostol Pavle je rekao: Jedan dan
pre Gospoda je kao hiljadu godina.. U Mojsijevoj molitvi itamo: 'Za tvoj pogled hiljadu
godina je nalik jueranjem danu kao straa u noi'.
Kod Gnostika nalazimo slinu indikaciju, koja, kako se ini, potie iz istog izvora: 'Dan
svetla je hiljadu godina sveta (Pistis Sophia).
Ne znamo tano ta se u ovom tekstu podrazumeva pod reima dan, nona straa i
dan svetla. Meutim, moemo videti jasno utvren princip. Tek istraivanjem antikih
izvora se moe doi do toga da se interpretacije harmonino usaglase.

(9)
Ovo su indikacije neizbeno saete koje moemo da izvedemo iz saetog
prouavanja tablice ekvivalentnosti Vremena. ovek 5, dostigavi drugo Roenje i stekavi
time astralno telo, ini deo Mesokosmosa, dok jo uvek ivi na Zemlji.
To bi mu pruilo mogunost da kontemplira o sledeem viem kosmosu, o
Deuterokosmosu. Kosmosu Sina. To je razlog zato u himni Istonog ciklusa nalazimo
narednu izjavu, koja bi suprotnom zvuala neobino: Vidim tvoju palatu, Gospode.
Planetarni ivot od preko dva miliona godina je sigurno bogata nagrada za trud, koji se
zahteva od uenika ezoterijske nauke. ak i ako ne uzmemo u obzir solarni ivot,
preimustvo oveka 6 i 7, ve i ivot oveka 5 relativnoj i ogranienoj svesti nae Linosti
izgleda kao Spasenje i beskrajan ivot koji je predmet molitve u hrianskoj liturgiji. Ipak,
budui da je svaki kosmos po sebi trodimenzionalan i analogan drugima, i percepcija
vremena u razliitim kosmosima je takoe ista. To je usled toga, to je samo vreme
razliito u razliitim kosmosima. Iz ovoga sledi da ako je ivot fizikog tela normalno
ogranien na 80 zemaljskih godina, ivot astralnog bi bio ogranien na 80 astralnih
godina, ili godina Mesokosmosa i tako dalje. Uspinjui se stepenima kosmosa u ivotu
ogranienom, osim u sluaju izuzetnih okolnosti, na 80 godina u skladu sa njegovim

45

nivoom Relativnosti ljudska Individualnost e dosei prag Protokosmosa, da tamo bude

pozdravljena kao bludni sin u krilu Apsoluta I.

(10)
Utvrdili smo karakteristike vremena za Mikrokosmos, domen fizikog tela, za
Mesokosmos, domen suptilnog tela, i za Deuterokosmos, domen mentalnog tela,
konsolidovanog telom milosti. Ono to se nalazi iza Deuterokosmosa je nedostupno
oveku sve dok zadrava fiziko telo. To je ekvivalentno izjavi da kolona Deuterokosmosa
u prethodnoj tabeli predstavlja gornju granicu vremenske relativnosti zemaljskog oveka.
Meutim, da bi tablica bila kompletna, moramo dodati jo jednu kolonu, u ovom sluaju
sa leve strane od Mikrokosmosa. Ona bi bila oznaena kao Mikro-mikrokosmos, to jest,
svet mikroskopskih organizama, baze i osnove ljudskog tela. Primenivi isti koeficijent od
30.000, ali u suprotnom pravcu, dobijamo 24 sata za ivot jedne obine elije ljudskog
organizma i 3 sekunde za itav dan. Da bi bila tana, kompletna analiza ekvivalentnosti
izmeu Mikrokosmosa oveka i Mikro-Mikrokosmosa bi iziskivala prouavanje oveka
samog kao celine sedam kosmosa. U ovom trenutku bi bilo dovoljno da se podsetimo da
u skladu sa principom Relativnosti ivot u Mikro-Mikrokosmosu dodue traje 24 asa
ovekovog ivota, ali se osea i doivljava u trajanju od 80 godina, dok taj dan, koji iznosi
3 sekunde ovekovog ivota, izgleda potpuno kao i ovekov dan od 24 asa. To sa druge
strane objanjava fenomen brzine fiziolokih reakcija, neophodnih da obave itavu seriju
kompleksnih operacija u naem organizmu, koji bi inae ostao neobjanjiv. Princip
Relativnosti nam omoguava da razumemo da u sutini elije imaju sve vreme, koje im je
potrebno, da obave te operacije. Ako ovek oseti efekte uzimanja alkohola gotovo
odmah, to je zbog toga to jedna ili dve sekunde predstavljaju osam ili esnaest sati za
Mikro-mikrokosmos i to je dovoljno vreme za njega da obavi svoje operacije, koje e
proizvesti efekte na razliitim mestima u organizmu.

(11)
Na kraju naeg kratkog prouavanja Vremena moramo se dotai i pitanja dimenzija.
Govorimo o svetu koji ima tri dimenzije, ili o trodimenzionalnom svetu. U stvari, ako
nekom objektu, koji ve u potpunosti poseduje sve tri dimenzije, ne damo ni trunku
postojanja u vremena, on odmah nestaje. Zato, sve ono to postoji u Prostoru, postoji i u
Vremenu, tako da se moe rei da ono predstavlja etvrtu vertikalu; etvrtu koordinatu,
dodatu Dekartovim koordinatama.
Naa percepcija vremena ini da se ono javlja kao linija. Karakteristini pojmovi vremena:
Budunost i prolost, zajedno sa takom Sadanjosti, gde se budui dogaaji misteriozno
transformiu u prole dogaaje, su identini onima koji karakteriu geometrijsku liniju,
gde je sve smeteno ili ispred ili iza date take.
Vratiemo se kasnije na prouavanje ovog vanog problema, kada budemo objasnili
Doktrinu Sadanjosti. U ovom trenutku, bie dovoljno rei da Vreme ne poseduje samo
jednu, ve tri dimenzije i da te dimenzije striktno odgovaraju dimenzijama Prostora. Ve
smo napravili aluzije na te vie dimenzije. U ovom trenutku emo se ograniiti na to da
kaemo da je budna svest, svest Ja nae Linosti, ekstremno relativna i da nije u stanju
46

niti da shvati, niti da direktno opazi niti te dve vie dimenzije Vremena, niti njihove
efekte. Ona ih mea sa etvrtom dimenzijom, u pojedinanoj percepciji celine, koja je
Linija Vremena.
Peta dimenzija predstavlja geometrijsku taku svih mogunosti datog trenutka, od kojih se
samo jedna ostvaruje u Vremenu dok sve druge ostaju neostvarene. To je jedna vrsta
plana. Linija Vremena ga probija u taki gde je locirana jedna mogunost koja se kao
posledica toga realizuje. A za estu dimenziju, to je Vreme Univerzuma; zahvaljujui
svom volumenu, ono ne sadri samo sve mogunosti, ve dovrenje svih mogunosti
svakog trenutka kompletan ciklus svih linija Vremena.
Najzad, postoji i sedma dimenzija, koja je taka; taka smetena istovremeno i u Prostoru
i u Vremenu.
Linija Vremena; Venost i Svemir; to su termini iz naeg svakodnevnog jezika koji
korespondiraju sa etvrtom, petom i estom dimenzijom. Termin nulte take
korespondira sa sedmom i poslednjom dimenzijom, koja bi se moda mogla posmatrati
kao pre-inicijalna dimenzija.
Pojam nulte take igra veliku ulogu u ezoterijskoj filozofiji. To nije praznina. To je seme i
zavretak, Alfa i Omega svega to postoji.
POGLAVLJE XIV

(1)
Posle Prostora i Vremena, trei veliki princip manifestacije je Ravnotea. Univerzum je
uravnoteen kao celina, sasvim do dole, do najsitnijih delova. Ali ne smemo pretpostaviti
da to znai jednolinu, stabilnu ravnoteu na svakom stupnju Kreacije. Ona je stabilna
samo na poetku. To je nain kako su DO Kosmike Oktave i Protokosmosa jedno. Ali
podudarnost izmeu Zraka Kreacije i Sistema Kosmosa se tu zavrava. To podudaranje
da budemo sasvim precizni, to jedinstvo je obezbeeno prirodom samog Trojstva, koje
je jedno i nedeljivo. Ve u noti SI, koja korespondira sa Agiokosmosom, te tri jednosutastvene sile, koje su do tada bile ujedinjene, se manifestuju kao odvojene sile. To je
ono to obrazuje prvu Trijadu i raa prvi svet, o kome se moe ispravno rei da je roen.
Taj fenomen je posebno vredan pomena zbog svoje jednostavnosti kao i zbog dubine
razumevanja. Tek to ponu da se razdvajaju te tri sile se sabiraju u pravcu iste take
primene. Meutim, budui da toj kreativnoj konvergenciji prethodi dezintegracija,
stabilnost Prve Ravnotee koja je obezbeena jedno-sutastvenom prirodom Trojstva
je prekinuta. To je razlog za odvajanje note SI Velike Oktave i Agiokosmosa. Ovo
razdvajanje se progresivno ubrzava du Zraka Kreacije i Sistema Kosmosa, na dole ka
njihovim granicama.
(2)
Pojmovi i znanje, koje smo sada stekli o strukturi Univerzuma, nam omoguava da
shvatimo raison detre (razlog postojanja) i vanost za brojne grupe korektivnih zakona
47

koji se umnoavaju od 1 do 96 i deluju du itavog Zraka Kreacije (figura 30). Njihov cilj
je da u potpunosti nadoknade progresivan gubitak stabilnosti Ravnotee. to se vie
udaljavamo od DO-Protokosmosa, to je ta stabilnost u veoj meri dovedena u pitanje i
vie je napora potrebno da bi se ponovo uspostavilo ono to ona dobija na
kompleksnosti, gubei svoj intenzitet. Drugim reima, nepokolebljiva stabilnost Ravnotee
pripada samo Univerzumu u njegovoj celovitosti. Kao za est kosmosa, koji dolaze posle
Protokosmosa i koji ive u krilu te celine, oni su neprestano u stanju nestabilne ravnotee.
Ta nestabilnost ravnotee se sve vie poveava, kako se ona odvaja od Protokosmosa.
Usled svoje prirode nestabilna ravnotea, u kojoj svet ivi, se prekida svakog trenutka, da
bi se odmah ponovo uspostavila delovanjem korespondirajuih grupa korektivnih zakona.
To je mehaniki aspekt ovog fenomena. Sutina ne lei u ovome, ve u njegovoj biolokoj
vanosti. U stvari, korienje nestabilne ravnotee, uz ovladavanje opasnim efektima
Vremena, koje donosi Zakon Sedam, su osnovni uslovi za pojavu ivota. Priroda tih
uslova ostaje ista du univerzalne skale, iako ivot poprima odreene aspekte na nivou
svakog kosmosa.
Ukoliko bi trebalo da zamislimo savren Svet, baziran na savrenoj i stabilnoj ravnotei, to
bi bila skamenjena slika slika Smrti. Pre svega drugog, ivot je kretanje; kretanje u vidu
stalnog toka. Ali kretanje je uvek efekat razlike u potencijalu. Obrnuto, ti razliiti
potencijali se javljaju u svim oblastima kao posledica naruene ravnotee.
Kao i perfektno stabilna ravnotea, prava linija Vremena bi iskljuila fenomen ivota, kao
i ideju o mogunosti za evoluciju. Moramo naruiti ravnoteu, da bismo kreirali kretanje.
Uvoenjem principa Nesavrenosti u koncept Kreacije uinjeno je da ivot klija na
svakom stepenu Makrokosmosa.
ovek Mikrokosmos je stvoren po Njegovom liku i prilici. Njegovi vii centri, savreni,
savreno uravnoteeni i stabilni, unutar njega obrazuju njegov sopstveni Protokosmos. Ali
ta ravnotea je naruena na sledeem stepenu, koji se sastoji od tri mentalna centra,
stepenu koji je analogan Aghiokosmosu.

(3)
Da sumiramo, moemo rei da je ivot posledica vibracione igre na svakom stepenu
Univerzuma, igra koja u svakom sluaju poprima oblik poremeaja ravnotee, za kojim
sledi njeno ponovno uspostavljanje.
Taj poremeaj je mogu zato to sve to postoji u Univerzumu, iako stoji u ravnotei, stoji
u nestabilnoj ravnotei.
Princip Ravnotee nalazi svoju praktinu primenu u kompenzaciji za taj poremeaj. Ipak,
retki su sluajevi u kojima je kompenzatorsko delovanje uspeno u ponovnom
uspostavljanju potpuno ante actum situacije. U principu to ne bi ni bilo poeljno. Kao
rezultat principa Nesavrenosti sve to postoji je u stanju kretanja. Posebno u organskom
ivotu, vibraciona igra poremeaj kompenzacija esto poprima oblik otvorenog
48

kruga spirale. Ovde ponovo moemo da konstatujemo perfektnu logiku sistema. Mi

znamo da je translacioni pokret takav kao evolucija uvek teak. Spirala usporava
brzinu progresa, ipak ga inei lakim. U sluaju pada, on koi regresiju.

(4)
Vreme, Prostor i Ravnotea, tri osnovna stanja Manifestacije i Kreacije Univerzuma, su
rodili tri sile u kreiranom Univerzumu: aktivnu, pasivnu i neutralnu, kao to je ve
spomenuto. Princip Ravnotee poprima dinamiki oblik u treoj kategoriji, kao i reaktivna
sila sa zadatkom da kompenzira poremeaj, da bi se uspostavio balans. Njena
manifestacija uvek ima karakter jednosmerne reakcije. Primenjen na celinu Univerzuma,
princip Ravnotee deluje mehaniki i pokree se automatski. Kao rezultat, kod svake
akcije, na svakom mestu, u svakom kosmosu obavezno postoji protivtea. Prethodna
razmatranja nam omoguavaju da razumemo i shvatimo znaenje odreenih fenomena
za koje prirodna nauka ne nalazi objanjenje. Da ponemo sa velikim problemom smrti.
Kako je ivot roen iz poremeaja (ravnotee), tako je Smrt neophodna zbog principa
Ravnotee. U svakom sluaju, bez izuzetka, poremeaj mora da bude kompenzovan i
ravnotea da bude ponovo uspostavljena. Smru se stvara ta kompenzacija. Roenje na
svim planovima, jeste rad revolucionarnog i remetilakog akta, koji je Ljubav. Ljubav sama
je roena pre Kreacije, sa pojavom u svesti Apsoluta ideje o Ti, koja se neizbeno
javlja iz ideje o Ja. To je bio prvi poremeaj stabilne ravnotee pre-venosti. Tako
imamo dobar razlog, ak i samo instinktivno, da kontrastiramo Smrt sa Ljubavlju, a ne
ivot. Iz podjednako dobrog razloga naspram svih dokaza razumnog uma ljudsko srce
osea da je Ljubav nadmona sila, koja je u stanju da pobedi Smrt.
Pobediti Smrt je geslo ezoterijske nauke. Ali hajde da doemo do jasnog, zajednikog
razumevanja pravog smisla tog izraza.
irei se, te tri sile deluju kroz itav Univerzum. One se manifestuju na sledei nain u
Sistemu Kosmosa i u Zraku Kreacije: Ljubav se javlja kao aktivna remetilaka sila, smrt kao
pasivna, stabilizujua sila, a ivot kao neutralizujua sila, koja meri egzistenciju izmeu
granica definisanih prvim dvema silama. Iz prethodnog sledi da je smrt neizbean uslov
egzistencije i time ivota iji su plodovi u kasnijoj trijadi potomci. Pitanje je da li se
borba protiv smrti, da bi se stekao vean ivot najvia nada oveanstva, koju
propovedaju sve religije - u realnosti moe preduzeti sa razumnim ansama za uspeh.
Pitanje je kompleksno. Da bi ga reio, ovek ga mora prouiti iz mnogo aspekata. Religije
se ovim bave na planu verovanja i stvaraju od toga predmet vere. Meutim, sada, na
pragu nove Ere, Ere Svetog Duha, takva pozicija vie ne zadovoljava prosveene duhove.
Oni sada ele da shvate i razumeju neto to se jo jue posmatralo kao predmet
Verovanja.
Sigurno je lake traiti od istinskih vernika da veruju u to pitanje, umesto pokuati da se
objasni neto tako teko objanjivo. Ali ezoterijska nauka namerava da prui odgovor na
to pitanje.

49

Lice sveta se menja. Ciklus Sina se zavrava, kao to je to bio sluaj i sa Ciklusom Oca pre
njega. Sa Hristom, Zakon, primljen davno od Mojsija, se okonava i biva zamenjen
vladavinom Vere, Nade i Ljubavi. U dananje vreme, sa ratovima i revolucijama u naem
veku i sa izuzetnim napretkom prirodne nauke, mi ulazimo u period tranzicije ija je
svrha da nam prui ulaz u Ciklus Svetog Duha. Tokom tog perioda, Vera e progresivno
biti zamenjivana Znanjem, a Nada e se okonati u Ispunjenju. To e biti konaan trijumf
Ljubavi. 'Jer Ljubav nikad ne prestaje, ak i ako prorotvo prestane, jezici ako umuknu i
znanje ako nestane. (Korinanima, XIII: 8).

(5)
U Tradiciji se pod pobedom nad smru podrazumeva pobeda naih usavrenih Linosti
nad smru. To je znaenje Spasenja, predmeta molitvi i cilj religijskih praksi Hrianstva.
Ve smo citirali rei Sv. Pavla: Pazite, rei u vam tajnu: neemo svi umreti, ve emo se
svi promeniti. (Korinanima, XV: 51).
Istinsko znaenje rei promeniti u ovoj reenici lei u injenici da e spoljanji ljudi, kao
i oni, koji su dostigli nivo 5, 6 i 7, pre ili kasnije biti pozvani da napuste fiziko telo.
Razlika je u tome, da e ovi drugi to uiniti kao neko ko skida staro odelo, da bi obukao
drugo, dok e smrt fizikog tela za ljude 1, 2 i 3 rezultirati raspadanjem njihovih Linostifetusa. Smrt je astralni pobaaj. Spasenje dolazi drugim Roenjem, kada se potpuno
razvijena i roena Linost neraskidivo povee sa pravim Ja da bi obrazovala
Individualnost. Jednom roena, Individualnost vie ne zavisi od fizikog tela, na isti nain
kao to dete, koje je roeno, ne umire, ak i ako je roenje prouzrokovalo smrt njegove
majke. Na to apostol aludira reima neemo umreti.

(6)
Upravo smo videli da je Vreme razliito u razliitim kosmosima. Ukoliko proraunamo
ivot u viem kosmosu u terminima zemaljskih jedinica, dobijamo veoma visoke
vrednosti. Ipak, sve to je relativno. Rekli smo da, ako prihvatimo normalno trajanje ivota
zemaljskog oveka od 80 zemaljskih godina, ivot astralnog tela, koje pripada
Mesokosmosu, korespondira sa 2.400.000 naih godina. To ne predstavlja, kako bismo
mogli poverovati, pravu venost; ta figura samo predstavlja istih 80 godina, ali astralnih
godina. Na taj nain, jednom, kada je fizika smrt pobeena, suoiemo se sa
problemom pobede nad astralnom Smru, zatim mentalnom Smru, raspolaui pri tome
ivotom od oko 80 mentalnih godina. Tek kristalizacijom tela milosti, u krilu Apsoluta,
Smrt e konano biti pobeena. Bie e se onda nai u stanju primordijalnog Bitka, u
krilu stabilne Ravnotee. To nee biti privremeno Spasenje, ve konano Spasenje.
Ovo stanje blaenstva se vie ne moe okarakterisati kao ivot u skladu sa definicijom
ivota, koju smo prethodno dali. ivot, kao akt voljne nesavrenosti, prirodno prestaje u
trenutku povratka Apsolutu Protokosmosa, gde princip Nesavrenosti nije doputen.
Neki ljudi smatraju da je to stanje potpunog Ne-Bitka, to znai, Nitavilo, apsolutna Nula.
To sigurno nije ivot u terminima koje poznajemo, ogranien fizikim roenjem i smru.
Takva egzistencija, ako jo uvek moemo da koristimo taj termin, je smetena izvan
50

prostora i Vremena. Ovakvi kakvi jesmo, sigurno ne moemo imati validnu predstavu o
takvom stanju. Nasuprot hladne slike ili one koja tako izgleda koju esto povezujemo
sa Nirvanom, Tradicija se poziva na jedini pojam u ljudskom jeziku koji reflektuje
boansko stanje: Ljubav. Bog je Ljubav, kae Sv. Jovan Apostol. Onaj ko postigne trostruku
pobedu nad fizikom, astralnom i mentalnom smru, e biti primljen u krilo apsolutne
Ljubavi koja je bez poetka i stalna bez kraja. To je Pleroma pravoslavne Tradicije.

(7)
Ta apsolutna Ljubav je dostupna ljudskoj dui ak i ovde. Meutim, niti mukarac, niti
ena je ne mogu dostii odvojeno. Ona je dostina samo za par i u uslovima svesne i
potpune integracije oboje u jedno Bie sintezom pravog Ja i Ti, koje ima snage da slomi
ljusku svojih pojedinanih Linosti. U praksi, to se moe dogoditi samo ako su obe
Linosti ve veoma razvijene i obe bogate iskustvom, koje je svaki od njih odvojeno
stekao u spoljanjem ivotu.
Kakvo je znaenje te duge staze regeneracije, koja, poevi od pada Adama, kao svoj
konani cilj ima savrenstvo koje dotie boanstvo? Tradicija ne daje konani odgovor na
ovo pitanje. Ona jednostavno ukazuje da su putevi Boji nedokuivi i da: Sve je u njemu,
od Njega i za Njega. Opis stanja blaenstva, koji je kruio i ranoj Crkvi, je uklonjen od
strane Oeva Prvog Saveta, da ne bi izbio skandal zbog njegovog karaktera, koji je ini se
bio erotian. Ali u Doktrini nalazimo indikaciju: ljudska ljubav nije nita do krhotine
boanske ljubavi. Ve smo na to ukazali.
Sigurno je da se stanje Blaenstva ne moe opisati na odgovarajui nain ljudskim
jezikom, ipak, Tradicija insistira na injenici da ga je uprkos ogromnih tekoa mogue
postii. Sa tim ciljem na umu, ezoterijska nauka je izradila kompletnu nauku o vebama.

(8)
Konstatovali smo da je smrt jedna od manifestacija principa Ravnotee, koji automatski
odgovara na remetilaku aktivnost uvstvene ljubavi u kreiranom svetu. Ta ljubav, mada
nesavrena, tada raa ivot. Ljudska ljubav je nesavrena jer je instinktivna i impulsivna.
Dok god ovek automatski sledi svoje impulse, njegova ljubav e sluiti samo kosmikim
ciljevima celine. Zadovoljstvo, koje on iz toga dobija, je uravnoteavajui element kao
nagrada. Takva kakva jeste, ona nee sluiti njegovoj ezoterijskoj evoluciji ni na koji
nain. Ipak, Ljubav je najsigurniji i najmoniji nain da se ostvari ta evolucija. To je zbog
toga to je Ljubav jedini objektivan element u naim ivotima. Ta objektivnost ostaje
istinita u svim mnogim aspektima Ljubavi i kroz sve varijetete njenih manifestacija.
Ljubav kao posledica moe da slui oveku u ezoterisjkoj evoluciji. Meutim, da bi
dostigao taj cilj, ovek mora da primeni svestan napor na tu ljubav, ne dozvoljavajui sebi
da bude voen svojim impulsima. Na taj nain, on e neutralizovati remetilako
delovanje Ljubavi na sebe, to e spreiti i uiniti nemonim intervenciju principa
Ravnotee, sa njegovom reakcijom smru. U tom sluaju, uee energije, koju
obezbeuje Ljubav, nee biti utroeno odmah da bi sluilo optim ciljevima, ve e ostati

51

u ovekovom posedu. Ono tada moe biti upotrebljeno da ubrza rast njegove Linosti i
njen napredak prema drugom Roenju, prvom opipljivom rezultatu ezoterijske prakse.
To je teorija monakog rada i sutinski se odnosi na seksualni centar. Mi teimo da
ovladamo njegovim impulsima putem vebi. Bez detaljnog istraivanja prednosti i
neprijatnosti ove metode, moramo rei da u novoj Eri ezoterijski rad mora izai izvan
kripti i manastira. Od sada on se umesto toga mora obavljati unutar ivota, na polju
svakodnevnih aktivnosti ljudskog drutva. Taj zadatak je sigurno mnogo tei, jer mi unutar
ivota nismo niti zatieni manastiru, niti imamo tit od A uticaja. Sa druge strane, ivot
nudi mnogo efikasnije naine i vodi do manje krhkih rezultata; ezoterijska praksa unutar
ivota takoe omoguava jednostavnu kontrolu seksualnog centra, doputajui kultivaciju
manifestacija ljubavi nainima emocionalnog i intelektualnog centra, inei da se kreativni
duh ispolji u svim svojim razliitim oblicima. Taj vii red kulture e imati cilj da fokusira
sve kreativne napore prema jednoj i istoj taki aplikacije, integralnom razvoju Linosti:
drugom Roenju; kristalizaciji astralnog tela i njegovim stapanjem sa pravim Ja da bi se
formirala Individualnost.
Taj rad, koji obavljaju mukarac i ena koji rade zajedno, se moe razviti sa izuzetnom
snagom i dati veoma brze rezultate pod uslovom da ta dva bia sa ezoterijske take
gledita u potpunosti odgovaraju jedno drugom i takoe pod uslovom da su savren par,
to jest, da njihova kombinacija uz ogradu u pogledu osobenosti njihovog ljudskog tipa
reflektuje odnos izmeu apsolutnog Ja i Ti, pre Kreacije Univerzuma. To je sluaj kod
onih bia, koje ezoterijska nauka poznaje kao polarna bia.
Vratiemo se kasnije na ovo vano pitanje, koje postaje pravo pitanje na poetku nove
Ere. U vekovima kulture u ciklusu Svetog Duha, ljubavna romansa karakteristika
prethodnog Ciklusa e ustupiti mesto jedinstvenoj ljubavnoj romansi polarnih bia, onih
koji su pozvani da oblikuju drutvo sutranjice.
Princip Ravnotee, pomou koga svi poremeaji i svi slobodni pokreti posebno
organskog ivota i posebno u njegovoj ljudskoj oblasti trae i dobijaju kompenzaciju, se
javlja kao strog, ali nepristrasan uvar. Sa Zakonom Sedam on obezbeuje trajanje
sveukupne egzistencije u skladu sa zakonom. Ljudska mudrost je bila svesna te injenice
od pradavnih vremena. To je princip Karme, Nemezis kod Grka (Nemesis, Boginja Pravde
u grkom Panteonu, prim.prev.), Arhaneo Uriel (ili Urilo prim.prev.) hrianske boanske
hijerarhije prema Tradiciji jedan od sedam Duhova Bojih, koji se kao jedini u
Univerzumu nikada ne menjaju. Oni nadziru ponovno uspostavljanje naruene
ravnotee na svakom stupnju kosmike skale, ukljuujui i Mikro-Mikrokosmos.
Karmiko delovanje se pokree automatski. Uvek treba da se setimo tog automatskog
odgovora i da ga uzmemo u obzir barem u svojim unapred osmiljenim aktivnostima. To
nije lako, jer smo retko svesni poremeaja i efekata koje nae aktivnosti proizvode. To je
razlog zato karmika aktivnost tako esto prekorauje granice predvienog. Meutim,
moramo ponoviti da Karma gubi svoj pretei aspekt za jednostavne (just): ona im samo
donosi radost. To je zbog toga to njihove aktivnosti nikada ne proizvode poremeaje,
koji prelaze opte i lokalne kosmike zakone. Jednostavni (Just) ne zapadaju u greku, dok
obian ovek, ak i delujui u dobroj veri i verujui da radi ispravno, ini greke. One
52

zapoinju grekama u koncepciji, koje su istinski razlog greha. Greh po sebi ne sadri
nikakav element takozvane mistine prirode. U tom smislu da predstavlja pogreku, greh
moe uklonjen adekvatnom kompenzacijom. Tradicija na to ukazuje kada kae: Nema
neoprostivog greha, osim greha bez pokajanja. Lako moemo razumeti istinsko znaenje
ove maksime. Pokajanje je pre svega jedan akt svesnosti, koji prirodno rezultira blagom i
efikasnom kompenzacijom za greku koja je poinjena. To je teorija. U praksi to nije tako
jednostavno; to zahteva detaljno prouavanje svakog sluaja. Oigledno je lake poiniti
greh, nego ga pronai i nakon toga napraviti kompenzaciju. Ukoliko pokajanje, u tanom
smislu koji je ovde dat toj rei, ne usledi na vreme, uravnoteujua karmika akcija
automatski snano deluje. Jednom kada zapone, mi smo obavezni da joj se pokorimo
pasivno.
Jedna karmika akcija se pokree automatski i deluje mehaniki, ona kompenzira svaki
poremeaj na svom sopstvenom planu. Kompenzacija se vri za svaki raun pojedinano,
kao u trgovakoj knjizi, a ne izmeu celokupnosti dobrih i loih rezultata.

(9)
Sada treba da ispitamo uticaj koji princip Ravnotee vri na Zakon Sedam. Zbog tog
zakona, ciklini karakter koji deluje na svaki dugotrajni pokret stvara rotaciju bilo sporu
ili brzu - koja u svakom sluaju ide u samo jednom pravcu. To neizbeno ima poremeaj
kao svoju posledicu. Shodno tome, njemu e biti potrebna kompenzacija. Ta
kompenzacija e takoe poprimiti ciklini oblik, rotirajui u obrnutom pravcu. Tako e
svaka oktava rada to jest, svaka silazna oktava odmah stvoriti drugu oktavu, koja je
njena tana kompenzacija, ali uzlazna; proizvod originalnog rada. Ako se rad dobro
razvija, oktava e onome ko radi doneti odgovarajue pozitivne rezultate i obrnuto.
Treba da znamo da e svaka silazna oktava aktivnosti, poevi od kosmike Velike Oktave,
automatski stvoriti drugu oktavu oktavu paralelnu sa njom, na istoj skali, ali uzlaznu
oktavu, koja je rezultat inicijalne akcije. To je generalni zakon, jedna od posledica
principa Ravnotee. U prirodi, te dve vrste oktava su tako osmiljene da pomau jedna
drugoj. Prouavanje primene ovog zakona na fenomene fizike, hemijske i bioloke
predstavlja divan i velianstven spektakl u kome ovek moe opaziti Inteligenciju koja
njima vlada. U odreenom sluajevima to prouavanje nam takoe omoguava da
pronaemo odgovore na probleme koji bi preputeni naem linearnom nainu
razmiljanja u suprotnom ostali nereivi. To se na primer pokazuje na pitanju ishrane
Univerzuma kao celine.
Ishrana biljaka, ivotinja i ljudskih bia je osmiljena u skladu sa razliitim ciklinim
grupama. ovek i ivotinje apsorbuju kiseonik i isputaju ugljen-dioksid; biljke apsorbuju
ugljen-dioksid i isputaju kiseonik. ovek i ivotinje jedu biljke; sa druge strane, njihove
izluevine slue kao hrana biljkama. U svim tim sluajevima i u mnogim drugima, koje je
tee opaziti, prisustvujemo jednoj aktivnosti, koja kombinuje uzlazne i silazne oktave,
aktivnosti, ija je celina savreno uravnoteena. Ishrana, kao to znamo, se moe precizno
opisati kao apsorpcija suneve energije kompleksnim procesom metabolizma, koji nauka
jo uvek ne poznaje dovoljno; paralelno sa time, poto se organizam iz tih supstanci
opskrbi materijama i energijama, koje su mu potrebne, bie izbaeni ostaci, koji e hraniti
53

biljni svet. Njegovi proizvodi e se kasnije vratiti na sto u vidu hrane. Uzlazna oktava
proizvoda metabolizma je balansirana silaznom oktavom, koja transformie jelo u
izluevine. Moemo pronai beskonano mnogo drugih primera balansirane igre oktava u
razliitim domenima i na razliitim planovima: fizikom, mentalnom i moralnom.
Naravno, pokreti proizvedeni u skladu sa tim balansiranim i kompenziranim ematskim
planovima ne izazivaju nikakvu karmiku reakciju.
Ako to sada prenesemo sa pojedinanog sluaja na opti sluaj i ako ispitamo problem
ishrane u celom Univerzumu, budui da je on ivo bie, i dalje emo morati da
priznamo, da on nee nai hranu izvan sebe, jer nita ne postoji izvan njega. Meutim,
Tradicija insistira na injenici da je veliki Univerzum, Makrokosmos, ivo bie, kao to su
to i svi drugi kosmosi Sistema. Konano, s obzirom da je sainjena od ivih elemenata,
itava celina moe biti samo ivo bie. Kao ivom biu njemu je potrebna hrana. Ali
budui da, kao to smo rekli, Makrokosmos ne moe da pronae hranu izvan sebe, to nas
vodi do zakljuka da je on pronalazi unutar sebe. To je naa prva konstatacija. Posle toga
moemo rei da, ukoliko Univerzum u svojoj celini ostaje u savrenom stanju ravnotee,
njegova ishrana takoe moe biti osmiljena u vidu ciklinog sistema udvojenih oktava.

Ve smo uoili kako taj mehanizam funkcionie u vidu toka i kontra-toka energija du
itavog Zraka Kreacije. Vratiemo se na to sa vie detalja u drugom tomu.

(10)
Moramo jo da istraimo drugu manifestaciju principa Ravnotee. Ona se odnosi na
organsku vezu izmeu oblika i sadraja. Taj problem je irok koliko i komplikovan; plan
za ovo poglavlje ne doputa detaljne analize. Ali bi moda bilo korisno dati jedan primer
koji je citiran mnogo puta od poetka ovog veka. On se tie zakona, koji upravlja
odnosima izmeu oblika i sadraja u politikim reimima.
Taj zakon moe lako biti otkriven refleksijom o tom predmetu, ali na alost, politiki lideri
bilo kog reima tom problemu posveuju malo panje, a i tada pre instinktivno nego u
vidu disciplinovanog razmiljanja. Zakon je precizan: vremenom, elementi koji rastu se

54

razvijaju i poto su dostigli vrhunac, poinju da opadaju, degeneriiu se i klizei ka

potpunoj propasti.
Taj zakon upravlja svim politikim reimima, klasinim i novim. Okolnosti se menjaju,
posebno politike. One se menjaju kao odgovor na modifikacije, koje utiu na ljudsko
drutvo, za koje se moe rei da napreduje u odreenim aspektima, dok nazaduje u
drugim. Princip Ravnotee se manifestuje na unutranjem politikom planu Drave, da bi
odrao odreenu jednakost izmeu oblika vlade i politikog sadraja postojeeg sistema.
Ta dva faktora moraju biti u ravnotei, ipak u stvarnosti, oni su to retko. Iz razliitih
razloga, vlade u principu sporo odgovaraju na sled dogaaja. Suoeni sa istorijskom
evolucijom politiki reimi ne bi mogli da ouvaju oblik ureenja i sadraj posle jedne
odreene granice. Ali vreme se ne zaustavlja. Posle odreenog perioda revolucionarna
vlada e biti ostavljena iza. to je nasilnija revolucija, to je krai period za to potreban. To
je bio sluaj sa Francuskom revolucijom 1789. To isto je bio sluaj sa Ruskom revolucijom
1917.
Engleska prua primer zapanjujue tradicionalne stabilnosti. Ali esto se gubi iz vida da je
to stabilnost u pokretu, jedina mogua u Univerzumu, u kome su egzistencija i ivot
bazirani na stalno naruavanoj nestabilnoj ravnotei. Britanska Vlada uva svoj
tradicionalni oblik kroz vekove, jer dravnici te zemlje znaju kako da modifikuju njen
sadraj sa izuzetnom politikom fleksibilnou i na vreme.
Vlada cara Nikolaja II svojeglavo i protiv uprkos dokaza je istrajala na svojoj elji da
odri oblik carevine i autokratski sadraj svoje vladavine. Rezultat je dobro poznat.

(11)
Ponekad neravnotea izmeu oblika i sadraja moe dostii proporcije vee od drave.
Ne moe se porei da je kriza, u kojoj se oveanstvo nalazi od poetka ovog veka, sadri
najveu opasnost. Pored opasnosti od direktne kataklizme, koju moe izazvati lanana
reakcija atomske eksplozije, postoji druga opasnost sasvim druge prirode, akumulacija
onoga to moemo nazvati gomilanje karmikih tereta. Kada se dogodi takav sluaj,
ravnotea se ponovo uspostavlja bilo katastrofom, kao to je Potop, ili, ukoliko je teina
Karme znatna, intervencijom sa viih kosmosa. To je bio osnovni razlog za inkarnaciju
Hrista i Njegovu misiju na Zemlji, Njegovo muenje i rtvu. Sasvim oigledno, opasnost
od karme, koja se akumulirala upravo pre njegovog dolaska, je bila realna i velika. Apostol
Jovan je rekao da je Bog poslao svog Sina, koji je trebalo da spase svet. Moramo verovati
da je Hristova propoved, njegova rtva, koja je predstavljala balans za karmike terete u
tom trenutku, ponovno uspostavila ravnoteu na planeti i spasla svet i itavo oveanstvo
sa njim.

55