BIBLIJA

Jevandjelje. Parabola.
Jevandjelje (dobra vest, blagovest)
Hriscanski spis koji prikazuje zivot i objasnjava ucenje Isusa Hrista. Sadrze poreklo, rodjenje,
podvige, smrt, uskrsnuce i sve sto sledi posle toga. Jevandjelja po Mateju, Marku i Luki nazivaju
se sinoptickim, jer predocavaju istovetne dogadjajeiz Hristovog zivota. Jevandjelje po Jovanu
umesto Hristove biografije donosi objavu Spasitelja, nagovestavajuci svu dramaticnost izmedju
objave i covekovog odgovora na nju. Naglasak je stavljen na Hristovo pripovedanje
vere(besede) i na cuda koja je pocinio. Doktrina hriscanstva se izvodi iz njega. To je vreme
Oktavijana Avgusta.
*Plutarhove biografije su arhetipovi za pisanje Jevandjelja.
Ova 4 jevandjelja su kanonska. Svako od njih pocinje istom recenicom: ,,U pocetku bese rec.
PARABOLA- knjizevna vrsta srodna alegoriji i basni koju uvek treba shvatati u prenesenom
znacenju, a ciji je krajnji cilj moralna pouka. Odlikuje se uzvisenim, ozbiljnim stilom i bogatom
upotrebom stilskih figura. Od alegorije se razlikuje po tome sto je u njoj prikazano ljudsko
delanje kao ilustracija neke vise istine, dok su u alegoriji junaci nosioci apstraktnih ideja. Od
basne se razlikuje po tome sto su akteri ljudi i po tome sto naravoucenije cesto zahteva
dodatno tumacenje. Potice sa Istoka, a najpoznatije su parabole pripisane Isusu (parabola o
bludnom sinu, sejacu i semenu...).

Knjiga o Jovu
Ideje:
-Vecni zivot se moze dostici samo putem zrtve.
-Pravednik nagradu dobija u ovom zivotu.
-Covek ne sme sumnjati u Bozju premudrost (nema jednakosti izmedju coveka i Boga).
Problemi:
-TEODICEJA- bez obzira na zlo ne treba sumnjati u bozju pravednost.
-Empatija- Jov ne pokazuje empatiju pri stradanju stoke i dece.
-Vecni zivot se dostize samo putem zrtve, nagrada stize u ovom zivotu (Jovu se vracaju
blago i deca).
-Sumnja u bozansku premudrost- Jov nece pokleknuti sto se tice vere u Boga, ali ce hteti
da shvati zasto je kaznjen kad ne razume svoju gresku. Tu je pokleknuo u veri- trazi se
bezuslovna poslusnost, vera, ljubav prema bozanskom. Jovu se vraca materijalno
bogatstvo.
Eliluj je ubacen kao razresenje. Bog se javlja u vihoru, sustina coveka je slepa vera u
Boga.
Knjig o Jovu pripd mudroslovnoj (zjedno s Pricm Solomonovim, Knjigom
propovednikovom i Pesmom nd pesmm) strozvetnoj, hebrejskoj knjizevnosti. Ne moze
se pouzdno utvrditi vreme nstnk i utor. Pretpostvlj se d je sstvljen oko 6. v. p. n.
e.
Jov s prijteljim

Z rzumevnje Knjige o Jovu vzno je znti d je nstl u vreme kd kod Izrelc jos
uvek ne postoji idej o zivotu posle zivot i ngrdi z strdnj n zemlji. Po verovnju
Izrelc, covek posle zivot ne nestje potpuno vec prelzi u neki mgloviti, neodredjeni
seol. U tom novom obitvlistu svi su jednki, i bogti i siromsni, i dobri i zli. S tog
stnovist mogl je jedino d se rzvije idej o ngrdi u ovom zivotu z poboznost i dobr
del. Ngrd z dobro ili kzn z zlo sgledvju se u zemljskoj perspektivi i nglsvju
se vremenske snkcije. Iz te perspektive knjig o Jovu pripd rzdoblju kd idej o ngrdi
u sdsnjem zivotu nilzi n nepremostive teskoce. Idej o ngrdi posle zivot z
prvednike jvice se tek u prvoj polovini 2. v. p. n. e. Knjig o Jovu predstvlj pomk u
trzenju resenj koje ce odgovrti stvrnosti.
Knjig o Jovu se zsniv n pripovesti o edomskom seiku koji se pokzo neslomiv u svojoj
veri kd g je iskusvo Soton. Soton tu jos uvek nije zli duh ksnije biblijske trdicije.
Hebrejsko ime Jov s semntickog stnovist moze d ozncv nekoliko stvri:
pitnje - gde je boznski otc?
i epitet onj koji je omrzen, progonjen.
Jedn od glvnih ciljev mudroslovne, sofioloske knjizevnosti jeste d citocu pruzi morlnu i
filozofsku pouku. Zto tkv knjizevnost obiluje mudrim izrekm, sentencm, filozofskim i
teoloskim rzmisljnjim o prirodi Bog, covek, njihovog odnos i svet uopste.
U Knjizi o Jovu rzmtr se pitnje porekl zl, ptnje i nesrecne ljudske sudbine. Tem Knjige
o Jovu je nezsluzen ptnj prvednik, njegovo iskusvnje i cutnje Bog koji oklev d
pomogne prvednom Jovu.
Ovo delo pokrece pitnje smisl i oprvdnj ljudske religioznosti i vere u bog pred
zemljskim ptnjm i nevoljm koje svkodnevni zivot donosi. Ako je Bog dobro zsto
dozvoljv zlo? Ako je Bog prvedn, zsto dozvoljv d nevini strdju? Knjig o Jovu
predstvlj svojevrsnu teodiceju. Bog je prvedn i iznd covek, koji nije u stnju d shvti i
d pronikne u boznsku promiso.
Jov je suocen s mucnim problemom - zn d je nevin, i pored tog ispst. Trdicionlno
objsnjenje o krivici i ispstnju, i ngrdi u ovom zivotu pokzlo se u svoj svojoj slbosti i
nedovoljnosti. Prijtelji Jov, Elifs, Vildd i Sofr brne trdicionlno ucenje. Oni su uvereni
d je Jov pocinio neki greh i d zbog tog sd ispst. Dok prijtelji Jov tvrde d on mor d
je veliki gresnik, Jov sve vreme tvrdi d je nevin.
NJegov svet je srusen, njegove ptnje su besmislene. Proklinje dn kd je rodjen, i dovodi u
pitnje boznsku prvednost. U goniji se obr n Bog. N vrhuncu rsprve jvlj se Bog
iz vihor pitnjem Jovu Gde si bio kd sm Zemlju stvro?. Jov se pokorv i kje.
Kompozicij Knjige o Jovu
Glvni oblik mudroslovne knjizevnosti je msl (n jevrejskom), odnosno prbol (grcki), sto
znci pric koj svojim povrsinskim slojem upucuje n dublji duhovni smiso. Njjednostvniji
tip msl je poslovic u obliku distih. Knjig o Jovu koju cine prozni prolog i epilog, sredisnji
pesnicki deo od tri ciklus rsprv i odgovor Bog iz vihor im i duzi oblik msl. Ov
mudrck i poucn knjig im i drmski krkter.
1.

prolog u prozi

2.

tri ciklus rsprv:

2.1. Jovov tuzblic

2.2. prvi ciklus:
Elifs / Jovov odgovor
Vildd / Jovov odgovor
Sofr / Jovov odgovor
2.3. drugi ciklus:
Elifs / Jovov odgovor
Vildd / Jovov odgovor
Sofr / Jovov odgovor
2.4. treci ciklus:
Elifs / Jovov odgovor
Vildd / Jovov odgovor
Pesm o mudrosti
Jovov koncn odbrn
Elilujev besed
3. Odgovor Bog iz vihor
3.1. prvi govor / Jov se pokorv
3.2. drugi govor / Jov se kje
4. Epilog u prozi
Prvobitno delo predstvljlo je knjizicu u prozi s dijlogom i teofnijom. Dodvnjem novih
element dobilo je sdsnji oblik. Nkndno su uneti u prvobitni rspored Pesm o mudrosti
i Elilujev besed. Eliluj se ne pominje ko Jovov prijtelj niti u prologu niti u epilogu. NJegov
svet dolzi posle rsprve Jov s prijteljim. U proloskom, proznom delu odvij se dijlog
izmedju Bog i Sotone. U pesnickom, sredisnjem delu nem ni njmnje luzije n tj
rzgovor. To je nvelo n zkljuck d je pesnicki deo ksnij interpolcij nepozntog
utor. U tom delu Soton se jvlj ko jedn o sinov Bozijih, ko deo boznskog svet koji
obilzi Zemlju. U Knjizi o Jovu Soton nije zli duh ksnije biblijske trdicije. On obilzi Zemlju
trgjuci z ljudskim gresnicim te se jvlj u funkciji svojevrsnog tuzioc. U slucju Jov, on
istrjv u svom ubedjenju d ljudi, p ni Jov, iskreno ne postuju Bog, d g slve smo
dotle dok osecju njegovu nklonost i primju ngrdu z svoju prvednost.

Knjiga propovednikova
Pitanje da li se zrtva mora prineti ili covek ima pravo na svoju srecu.
Osnovni motiv je efemernost svega.
Knjig propovednikov, pored Knjige o Jovu, Pric Solomonovih i Pesme nd pesmm, spd
u mudrosnu, strozvetnu, hebrejsku knjizevnost. U hebrejskoj Bibliji (heb. TANAH) on se
stvlj u Spise.
Nziv je doso preko Vulgte od grckog nziv Ekklesiastes kko se ov knjig nzivl u
Septuginti. To je prevod hebrejske reci Qohelet, prticipskog oblik zenskog rod jednine
imenice qahal u zncenju skup, sziv. Moze se prevesti ko onj koji govori n skupu, sto
znci d Kohelet nije vlstit imenic, vec funkcij.
N smom pocetku utorstvo se pripisuje Solomonu ( 968. p. n. e. - 928. p. n. e.), krlju
Izrel. U pitnju je knjizevni postupk jer se glvnin izrelske mudrosne knjizevnosti

trdicionlno pripisivl Solomonu, ko sto je Petoknjizje bilo pripisivno Mojsiju, Pslmi

Dvidu.
Pretpostvlj se d je knjig nstl u drugoj polovini 3. vek p. n. e.
Kompozicij
U knjizi postoje neocekivni prelzi s predmet n predmet. Zbog tog, pored strucnjk koji
smtrju d je Propovednik npiso jedn utor, postoje i misljenj d je u pitnju delo koje
je npislo vise utor. Unutrsnj nekoherentnost del otezv njegovu podelu n posebne
celine i izrdu pln tekst. Vilfrid Hrington je predlozio sledecu podelu:
Uvod, 1, 1-3
Prvi deo
Prolog: Dosd 1, 4-4, 11
Cetiri oblik rzocrnj:
Solomonov zivot 1, 12-2, 26
Smrtnost 3
Pojedinc u drustvu 4, 1-5, 8
Novc 5, 9-6, 12
Drugi deo
Prolog: Smeh 7, 1-7
Cetiri oblik rzocrnj:
Snkcije 7, 8-8, 15
LJubv 8, 16do9, 10
Slucj 9, 11do11, 6
Dob
Epilog 12, 9do14
Rzmisljnj Propovednik o isprznosti zemljskih uzitk predstvljju poslednju etpu u
osporvnju trdicionlnog ucenj o zemljskoj ngrdi z prvednike. Knjig propovednikov
u tom smislu sledi z Knjigom o Jovu i predstvlj dlji rzvoj biblijske misli. Trdicionlnom
ucenju suprotstvljo se zivot. Bilo je potrebno pronci resenje koje sm zivot nece moci d
ospori. Propovednik dovodi u sumnju ustljeno misljenje d prvednik mor d bude srecn.
Prvedn covek moze imti sve, p d opet ne bude zdovoljn. S tog spekt predstvlj
drugu strnu slike koj je dt u Knjizi o Jovu (covek moze d strd bez krivice). Propovednik
se suprotstvlj misljenju po kojem je smiso ljudskog zivot u dostiznju i ostvrenju
zemljske srece. Tvrdeci d su zemljsk rdost i srec isprzni, usmerv ucenike prem
onostrnom, koje sledi posle boznskog sud.
Pesma nad pesmama
Ljubavna pesma, koja ima vise alegorijskih tumacenja:
ALEGOREZA- vid tumacenja koji pociva na pretpostavci da se iza neposrednog znacenja teksta
krije njegovo skriveno znacenje. Tekst stoga predstavlja samo povrsinski sloj iza kojeg treba
otkriti pravi smisao. Narocito se razvila u hriscanstvu. Alegorijska interpretacija cesto je
koriscena da bi se tekstovima cije znacenje iz odredjene perspektive izgleda moralno
neprihvatljivo, pridao moralno prihvatljivi smisao. Tako se Pesma nad pesmama tumaci kao
alegorijska predstava saveza izmedju Jahvea i izabranog naroda, odnosno kao brak izmedju
zenika Isusa i neveste, tj. hriscanske crkve.

EGZEGEZA- vid interpretacije biblijskih spisa i pojedinih tekstova karakteristican pre svega za
srednjovekovnu knjizevnost. Egzegeza je u svetim spisima trazila uzviseni smisao pomocu kog
se mogu tumaciti nejasna mesta. Bliska je alegorezi, buduci da se zasniva na alegorijskom, tj.
prenesenom znacenju.
Stari I Novi zavet - Sveto pismo - Biblija
Najvaznija sakralna knjiga hriscanske religije, sastoji se iz Starog zaveta i Novog zaveta. Stari
zavet ujedno je osnovna sveta knjiga Jevreja. Novi zavet donosi objavu Mesije, opisuje Hristov
zivot, stradanje i njegovo ucenje. Povezuje ih zrtva. Biblija je nastajala od XV v.p.n.e. do II
v.n.e.
Stari zavet pisan je na hebrejskom i aramejskom jeziku, obuhvata 24 knjige. Tekstovi su
raznorodni, od knjizevnih vrsta obuhvata gotovo sve oblike literature Bliskog istoka: mitove,
basne, legende, izreke, pesme. Pesnicki oblici su: himne, molitve, psalmi, tuzbalice, ljubavne,
svadbene, vinske pesme, obredne pesme, sve ih odlikuje slikovit izraz.
PODELA:
1) PETOKNJIZJE: Knjiga postanja, Knjiga izlaska, Levitski zakonik, Knjiga brojeva, Ponovljeni
zakonik.
2) ISTORIJSKE KNJIGE(16): Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, Knjiga o carevima, Knjiga
dnevnika.
3) PSALMI DAVIDOVI- 150, u njima je izraelska religiozna lirika dostigla vrhunac, javljaju se u
obliku himni, oda, zahvalnica.
4) POUCNE (MUDROSNE) KNJIGE, vezuju se za Solomona: Pesma nad pesmama, Knjiga o Jovu,
Price Solomonove, Knjiga Propovednikova.
5) PROROCKE KNJIGE (Proroci: Isaija, Jeremija, Jezekilja, David).
Novi zavet pisan je u I i II v.n.e. na grckom, izuzev Jevandjelja po Mateju, cija je osnova nastala
na aramejskom. Tekstovi Novog zaveta srodniji su od onih u Starom, jer ih povezuje figura
Isusa Hrista. Sastoji se iz 27 knjiga, koje kazuju o dolasku Isusa da utvrdi savez izmedju Boga i
ljudi. Prvi slovenski prevod Novozavetnih spisa, Cetvorojevandjelje Cirila i Metodija u IX v.
ujedno je oznacio i pocetak slovenske pismenosti. Prvi savremeni prevod Novog zaveta nacinio
je Vuk Karadzic 1847., a Starog DJuro Danicic 1864.
1.JEVANDJELJA(po Luki, Marku, Mateju i Jovanu)- na 4 nacina izneseni mitovi o Hristovom
rodjenju, zivotu i vaskrsenju.
2.DELA APOSTOLSKA- nastavak Jevandjelja, govore o Isusovom zivotu.
3.POSLANICE APOSTOLA PAVLA(14)
4.KATOLICKE POSLANICE(7, namenjene misionarskim potrebama)
5.OTKROVENJE- govori o novom poretku, novo nebo i nova zemlja.