UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET
Katedra za optu knjievnost i teoriju knjievnosti

Seminarski rad iz kursa

ekspir i renesansna drama u Evropi: istorijske drame i komedije

Stranac u Veneciji: pitanja rase i vere u Mletakom trgovcu

Mentor:

Student:

Zorica Beanovi-Nikoli

Minja Grbovi
2013/932

Beograd, jul 2015.

Tradicionalne interpretacije ekspirovog Mletakog trgovca, pogotovu one koje su se

fokusirale na pitanje rase i vere u ovom delu, uglavnom zauzimaju stav prema kojem je ova
drama antisemitistiki orijentisana, ili pak suprotni stav koji velia ekspirov senzibilitet
za patnje jevrejskog naroda i njegovu modernost s obzirom na kritiku hrianskog drutva. Da
li je pisac eleo ajloka da prikae kao sinonim za sve Jevreje, u negativnom svetlu, ili je
imao nameru osvestiti svoju publiku i ukazati na nepravdu koja je ovom narodu naneta u to
vreme, ne moe se dati konaan odgovor. Kako bi bolje razumeli kompleksna pitanja rase,
identiteta i odnosa dvaju suprotstavljenih strana u drami, pre svega se moramo osvrnuti na
istorijski i kulturni kontekst vremena u kojem je ekspir iveo i pisao. Za njegova dela se
esto kae da su univerzalna, ali to nikako ne podrazumeva da su mogua znaenja i
tumaenja njegovih dela nepromenljiva kroz istoriju. tavie, njihova univerzalnost je
sadrana upravo u injenici da imamo mogunost da ih razliito interpretiramo, zavisno od
vremena kojem pripadamo.
U elizabetinskoj Engleskoj, Jevreji su bili gotovo proterani, dok su u Veneciji, gde se
odvija radnja Mletakog trgovca bili izrazito marginalizovani, no su ipak imali svoje mesto
u drutvu. Pitanje zelenatva, odnosno pozajmljivanja novca uz kamatu, bilo je naroito
zaotreno zbog sukobljavanja tradicionalnog, biblijskog shvatanja novca i potreba za brzim i
efikasnim protokom kapitala u novim ekonomskim uslovima. Jevreji u ono vreme nisu smeli
da poseduju zemlju, da se bave trgovinom ili bilo kojim drugim hrianskim zanimanjem.
Jedina

profesija

koja

im

je

bila

dostupna

bilo

je

zelenaenje,

lihvarstvo.

Lihvarstvo, zelenatvo ili bankarstvo je izraz pod kojim se u najirem smislu podrazumevaju
ekonomski odnosi ili pravni poslovi komercijalne prirode (kupoprodaja ili zajmovi), pri emu
jedna od strana zloupotrebljava neiji teak ekonomski poloaj. U uem smislu se pod time
podrazumeva davanje zajmova uz neobino visoke kamate, ukljuujui i one koje
predstavljaju krenje zakona. Na ovaj nain, Jevreji su bili legalno osueni na bogatstvo,
rekao je nemaki pesnik Hajnrih Hajne. Zbog toga su jo vie bili marginalizovani i prezirani.
Jevreje su pratili razliiti mitovi, od kojih je najpoznatiji onaj o otimanju hrianske dece u
ritualne svrhe, s ciljem dobijanja njihove krvi. Mnogi kritiari su ajlokov zahtev za funtom
mesa protumaili kao ekspirov osvrt na ovo verovanje. Jevreji su smatrani demonima i u
umetnosti su prikazivani sa rogovima i repovima. U Mletakom trgovcu ajloka nazivaju
dumaninom, avolom i neljudskim stvorom, to odgovara gorepomenutoj predstavi o
Jevrejima. Lonselot, ajlokov sluga, u svom monologu kae:

I sad ako poem za saveu trebalo bi da ostanem kod Jevrejina, svog gazde, koji je, sahrani
boe! od avolske sorte; a ako klisnem od Jevrejina, onda u poi za satanom, koji je, da
prostite ovejani avo. Jevrejin je, nema sumnje, otelotvorena satana..1
Antonio se slui istim poreenjem:
Basanio, je l vidi
Kako se avo na Jevanelje
Poziva kad mu treba?2
Odreeni kolektivni identitet mora imati odreeni materijal na kojem se moe izgraditi.
To moe biti religija, zajedniki jezik, tradicija i slino. U Mletakom trgovcu glavne
odrednice na kojima ajlok, kao predstavnik Jevreja, i hriani grade svoj identitet su religija i
tradicija. Meutim, ajlok poprima mnoga stereotipna obeleja judaizma. On je u sebi sadrao
tri osobine koje su bile predmet hrianske poruge sebiluk, krtost, bavio se zelenaenjem,
to neki kritiari mogu protumaiti kao povrno vienje ovog lika. Ipak, injenica je da on te
stereotipe opravdava svojim ponaanjem u odreenim situacijama i istie svoju pripadnost
manjini. ajlok snosi deo odgovornosti za nain na koji ga tretitaju u Veneciji jer se
poistoveuje sa ulogom patnika, te hriane smatra neprijateljima i udi za osvetom:
Mrzak je meni to je hrianin;
Mrskiji to po gluposti prostaka
Badava novac zajmi, pa nam skida
Kamatnjak na u Mlecima; da mogu
Bar jednom za vrat da mu stanem ja,
Zasitio bih mrnju svoju staru
Koju spram njega gajim.3
Gotovo u svakoj sceni u kojoj se pojavljuje ajlok u interakciji sa hrianima, njega ne
nazivaju imenom ve Jevrejinom. Na isti nain ajlok svoje dumane naziva hrianima,
umesto njihovim imenima.

Viljem ekspir, Mletaki trgovac , in II, scena II, preveo Velimir ivojinovi, Celokupna dela, knjiga 2.,
BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd 1978. str. 33.
2
Mletaki trgovac, in I, scena III, str. 26.
3
Isto, in I, scena III, str. 24.

Hriansko drutvo Mletake republike moe se posmatrati kroz istu prizmu kroz koju
nam je nametnuto posmatranje Jevreja. Naime, hriansko odbacivanje ajloka,
omalovaavanje i tretiranje kao marginalizovane vrste, moe se protumaiti kao prikrivanje
vlastitih loih osobina. Oni u strancu vide strani deo njih samih, mrze ga jer ih podsea na
svoje nepriznate loe strane. Za venecijansko drutvo onog vremena od presudne vanosti su
norme koje su uspostavile katolika crkva i graansko drutvo Mletake republike. Prema tim
normama, u ivotu svakog graanina Venecije ne bi smelo biti mesta za pohlepu, okrutnost i
zverstvo. Meutim, ti porivi su deo ljudske prirode, te ih poseduju i Venecijanci. Kako ne bi
izbili na povrinu njihovih karaktera, Venecijanci ih potiskuju, utiavaju svoju prirodu na tetu
drugih. U Mletakom trgovcu, Antonio je taj koji otvoreno prezire ajloka i njegovu veru,
to saznajemo iz ajlokovog razgovora sa njim:
Sinjor Antonio,
Vi ste zbog mojih kamata i novca
esto, u mnogo navrata, na mene
Vikali na Rialtu: spokojno sam
Slegao ja ramenima i to
Trpeo vazda, jer je pleme moje
Trpljenjem igosano. Zvali ste me
Nekrstom, zvali psom krvolonim,
Jevrejski kaftan moj ste pljuvali,
A sve zbog toga to se svojim sluim.
(...)
Velite vi, ba vi to pljuvaste
Meni na bradu, to me ritaste
Ko to se tue pae s praga ritne..4
ajlok ne moe negirati injenicu da je u Veneciji doivljen kao stranac, ali je pitanje kako bi
on trebalo da reaguje. On trpi porugu, zavaravajui se da tako moe sauvati vlastiti identitet,
to za njega znai iveti u skladu sa naelima judaizma. Meutim, kada konano reaguje on
postaje ono za ta su ga smatrali sve vreme, prihvata na sebe ulogu osvetnike zveri. On ini
upravo ono to zamera onima koji to njemu ine, dajui im time povod za njegovim
unitenjem:
4

Isto, in I, scena III, str. 26-27.

Kad sam pas,

Od onjaka se mojih priuvaj.5
On se dri judaizma kao institucije koja ga definie drugaijim u odnosu na hriane, ali se
ponaa upravo kao hrianin i time doprinosi svom unitenju. ajlok od suda trai da ga
zatite mletakim zakonima. Meutim, iako su Jevreji imali svoje mesto u drutvo, dodue na
samom rubu, oni nisu imali status graana Venecije, te ajlok nema pravo da trai zatitu od
suda. Porcija, Basanijeva verenica koja se preruava u advokata, ajloka naziva tuincem i
injenicu da nije graanin Venecije koristi protiv njega, a u Antoniovu korist:
Predvia zakon mletaki i ovo:
Dokae li se da je podaniku
Mletakom neko radio o glavi
Tuinac neki bilo posredno
Il neposredno, onda ima prava
Taj iji ivot ugroen je bio
Na polovinu njegova imanja;
(...)
Od duda zato
Na kolenima milost za se prosi.6
Zbog presude koja podrazumeva ajlokovu prospast, mnogi kritiari njegov lik smatraju
traginom figurom, zlostavljenog oveka s kojim se, odreenim delom, saoseamo. Ipak,
postoje jo dve grupe kritiara jedni ga vide kao grotesknog i kominog zloinca, a drugi ga
posmatraju iskljuivo kao zloinca kojeg se treba bojati.
U petom inu komedije, mestu raspleta, ljubav i prijateljstvo dobijaju svoj konani,
radosni izgled. Ipak, za ajloka u toj srenoj slici nema mesta. On nema emu da se raduje,
sve mu je oduzeto, nema gde, ali nema ni kome da se vrati. Njegova erka, Desika, bira
drugi identitet i preko svog hrianskog verenika prima hriansku veru.
Viljem ekspir u Mletakom trgovcu otvara niz pitanja koja nam se iz perspektive 21.
veka ine puno kontroverznijim nego to su to moda bila u vreme kad je nastala njegova
5
6

Isto, in III, scena IV, str. 72.

Isto, in IV, scena I, str. 93 94.

drama. Ipak, injenica je da se ne moemo odupreti subjektivitetu vlastite realnosti. No, od

kljune vanosti za razmevanje problematike vere i rase u drami, jeste razumevanje procesa
konstrukcije kolektivnog identiteta. esto se kae da je ekspir bio izrazito vet u
naglaavanju onih osobina za koje moemo rei da pripadaju svim ljudima, bez obzira na
rasu, veru ili tradiciju. U ovoj drami ne bi trebalo da tragamo za pitanjima rasizma i mrnje,
ve bi trebalo da se zapitamo koliko ona govori o nemogunosti nadilaenja sopstvenog
identiteta.

Literatura:

1. Kosti, Veselin, Stvaralatvo Viljema ekspira I, SKZ, Beograd 1994.

2. D. Martin, Yaffe, Shylock and the Jewish Question, The Johns Hopkins UP, Baltiomre
and London 1997.
3. ekspir, Viljem, Mletaki trgovac, preveo Velimir ivojinovi, Celokupna dela,
knjiga 2., BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd 1978.