Ekart Tol

TIINA
GOVORI
Eckhart Tolle
Stillness Speaks
Copyright 2003 Eckhart Tolle
First published in the USA by
New World Library.

EQ

SADRAJ

Uvod - 3
1 - Tiina i smirenost - 7
2 - Iza misleeg uma - 14
3 - Egoistino "JA" - 26
4 - Sadanji trenutak - 36
5 - Spoznaja istinskog sebe - 45
6 - Prihvatanje i predaja - 53
7 - Priroda - 64
8 - Meuljudski odnosi - 73
9 - Smrt i venost - 85
10 - Patnja i okonanje patnje - 96
O autoru - 107

UVOD
Pravi duhovni uitelj nema o emu da vas
poduava u konvencionalnom smislu te rei,
nema nita da vam da ili doda - nikakve nove
podatke, verovanja ili pravila ponaanja. Jedina
uloga tog uitelja jeste da vam pomogne da
uklonite ono to vas odvaja od istine o tome ko
ste istinski vi, a to je ono to vi, u dubini svog
bia, ve znate. Duhovni uitelj je tu da vam
otkrije i ukae na tu dimenziju unutranje
dubine koja takoe jeste smirenost.
Ako ste se obratili duhovnom uitelju - ili ovoj
knjizi - u potrazi za stimulativnim idejama,
teorijama, verovanjima, intelektualnim raspra
vama, biete razoarani. Drugim reima, ako
traite hranu za misli - neete je nai, a propustiete upravo samu sutinu ove knjige,
sutinu koja se ne nalazi u reima, ve u vama
samima. Dobro bi bilo da to zapamtite, da to
oseate dok itate. Rei nisu nita drugo do
putokazi. Ono na ta one upuuju ne nalazi se u
carstvu miljenja, nego u jednoj dimenziji

unutar vas koja je dublja i beskrajno vea od

miljenja. Vibrantno iva smirenost jedna je od
osobina te dimenzije, tako da kada osetite da
vas obuzima unutranji mir u toku itanja, znajte
da to knjiga radi svoj posao i ispunjava ulogu
vaeg uitelja: podsea vas na to ko ste vi istin
ski i pokazuje vam kako da se vratite sebi.
Ovo nije knjiga koju treba proitati od korice do
korice i zatim je odloiti. ivite sa njom, esto joj
se obraajte i, to je jo vanije, esto je
odlaite ili provodite vie vremena samo je
drei, a ne itajui. Mnogi itaoci e se oseati
prirodno pozvanim da prekinu sa itanjem
nakon svakog paragrafa, da zastanu, razmisle,
umire se. Uvek je korisnije i vanije napraviti
pauzu u itanju nego itati u kontinuitetu.
Dozvolite knjizi da uini svoje, da vas otrgne iz
starih koloseka vaeg prisilnog i uslovljenog
razmiljanja.
Forma ove knjige se moe posmatrati kao oiv
ljavanje najstarijeg pisanog oblika duhovnog
uenja - sutri iz drevne Indije. Sutre su moni
putokazi ka istini u obliku aforizama ili kratkih
izreka, uz malo konceptualne razrade. Vede i
upaniade su najranija sveta uenja zabeleena

u obliku sutri, kao to su to i rei Bude.

Kazivanja i parabole Isusa Hrista se takoe
mogu, kada se posmatraju izvan njihovog nara
tivnog konteksta, smatrati sutrama, ba kao i
duboka uenja sadrana u Tao Te ingu,
drevnoj kineskoj knjizi mudrosti. Prednost sutri
lei u njihovoj kratkoi. One ne angauju
mislei um vie nego to je to neophodno. Ono
to one ne govore - na ta samo ukazuju - znat
no je vanije od onog to govore. Najvie je
nalik sutrama prvo poglavlje ove knjige ("Tiina
i smirenost") i ono sadri samo veoma kratke
paragrafe. To poglavlje sadri i samu sutinu
itave knjige i moda je sve to je nekim
itaocima potrebno. Druga poglavlja su namenjena onima kojima je potrebno vie putokaza.
Ba kao drevne sutre, izreke iz ove knjige jesu
svete i proizale su iz stanja svesti koje bismo
mogli nazvati spokojnom tiinom. One
meutim, za razliku od drevnih sutri, ne pri
padaju nijednoj religiji ili duhovnoj tradiciji, ve
su potpuno pristupane itavom oveanstvu.
U njima postoji i momenat hitnosti. Transfor
macija ljudske svesti vie nije luksuz dostupan
samo nekolicini izolovanih osoba ve nunost
potrebe da se sprei unitenje itave nae

vrste. U savremenom svetu, disfunkcionalnost

stare svesti i irenje nove istovremeno se
ubrzavaju. Paradoksalno, stvari u isti mah posta
ju i gore i bolje, premda je ono gore mnogo
vidljivije jer proizvodi tako mnogo buke".
Ova knjiga, naravno, koristi rei koje u aktu
itanja postaju misli u vaoj glavi. Ali to nisu
obine misli - prisilne, bune, samodovoljne,
koje vape za panjom. Ba kao svaki pravi
duhovni uitelj, ba kao drevne sutre, misli iz
ove knjige ne govore: Pogledaj u mene", ve:
Pogledaj iza mene". Zato to su proizale iz
spokojne tiine, one imaju mo - mo da vas
vrate u istu tu spokojnu tiinu iz koje su nastale.
Ta je tiina unutranji mir, a ta smirenost i spokoj
su sutina vaeg bia. Unutranja tiina je ono
to e spasti i preobraziti svet.

POGLAVLJE 1

Kada izgubite dodir sa unutranjim spokojem,

gubite dodir sa samim sobom. Kada izgubite
dodir sa samim sobom, gubite sebe u svetu.
Va najunutarnjiji oseaj sebe, toga ko ste vi,
neodvojiv je od spokoja. To je ja jesam koje je
dublje od imena i oblika.

Smirenost je vaa sutinska priroda. ta je

smirenost? Unutranji prostor svesnosti u kojem
rei sa ove stranice bivaju opaene i postaju
misli. Bez te svesnosti ne bi bilo opaanja,
miljenja i sveta.
Vi ste ta svesnost, preruena u osobu.

*
Ekvivalent spoljanjoj buci jeste unutranja
buka miljenja. Ekvivalent spoljanjoj tiini jeste
unutranja tiina.
Kad god je oko vas tiina - sluajte je. To znai
- primetite je. Obratite panju na nju. Sluanje
tiine budi dimenziju spokoja unutar vas, jer
samo kroz tiinu vi moete postati svesni tiine.
Uvidite da u trenutku primeivanja tiine oko
vas vi ne razmiljate. Svesni ste, a ne razmi
ljate.

*
Kada postanete svesni tiine, odmah nastupa
stanje unutranje spokojne budnosti. Postajete

prisutni. Iskoraili ste iz hiljada godina kolek

tivne ljudske uslovljenosti.

*
Pogledajte drvo, cvet, travku. Dopustite da ih
obuhvati vaa svesnost. Kako su oni smireni,
kako ukorenjeni u Biu. Dozvolite da vas priro
da podui spokoju.

*
Kada gledate u drvo i opaate njegov spokoj, i
sami postajete spokojni. Povezani ste sa njim na
jednom veoma dubokom nivou. Oseate jedin
stvo sa svime to opaate u smirenosti i kroz
smirenost. Oseanje jedinstva sa svim stvarima
jeste istinska ljubav.

Spoljna tiina pomae, ali nije neophodna za

pronalaenje unutranje tiine. ak i kada je
oko vas buno, moete biti svesni tiine koja se
nalazi ispod te buke, tog prostora u kojem buka
nastaje. To je taj unutranji prostor iste prisut
nosti, same svesti.
Moete postati svesni prisutnosti kao podleue osnove sveg vaeg ulnog opaanja i
sveg vaeg miljenja. Kada postanete svesni
prisutnosti obuzee vas unutranja tiina.

Svaki iritantni zvuk moe biti koristan kao da je

tiina. Kako? Poputanjem vae unutranje
ograde prema tom zvuku, doputanjem da on
postane to to jeste - to prihvatanje vas takoe
vodi u carstvo onog unutranjeg mira koji jeste
tiina.
Uvek kada istinski prihvatite trenutak kao ono
to on jeste - bez obzira na formu u kojoj se
pojavljuje - zadobili ste tiinu, nalazite se u
miru.

Obratite panju na prazninu - prazninu izmeu

dve misli, kratki tihi prostor izmeu dve rei u
razgovoru, izmeu nota klavira ili flaute, na
prazninu izmeu udaha i izdaha.
Kada obratite panju na te praznine, prisustvo
neega" postaje - samo prisustvo. Tada se u
vama raa bezoblina dimenzija iste svesnosti i zamenjuje poistoveivanje sa oblikom.

Istinska inteligencija dela u tiini. Tiina je

izvorite kreativnosti i reenja problema.

Da li je tiina samo odsustvo zvukova i

sadraja? Ne, to je inteligencija sama - jedna

dublja svest iz koje je roen svaki oblik. A kako bi

to moglo biti neto razliito od onoga to ste vi?
Oblik za koji mislite da ste vi proiziao je iz te
svesti i na njoj i dalje poiva.
Ona je sutina svih galaksija kao i vlati trave,
sveg cvea, drvea, ptica i svih ostalih oblika.

Tiina je jedina stvar na svetu koja nema oblik.

Ali, ona zacelo nije stvar, i nije od ovog sveta.

Kada posmatrate drvo ili drugog oveka iz te

tiine - ko je posmatra? Neto dublje od
osobe. To svest posmatra svoju kreaciju.
U Bibliji je reeno da Bog stvori zemlju i vide da
je to dobro. To je ono to i vi vidite kada posma
trate iz tiine bez razmiljanja.

Treba li nam vie znanja? Da li e ovaj svet

spasti vie informacija, bri kompjuteri, vie
naunih ili razumskih analiza? Nije li mudrost
ono to je ljudima najpotrebnije u ovom svetu?
Ali ta je mudrost i gde je traiti? Mudrost dolazi
iz sposobnosti da se bude miran. Da se samo
gleda i samo slua. Nita drugo nije potrebno.
Smirenou, gledanjem i sluanjem budi se
duhovna inteligencija unutar vas. Dopustite da
taj spokoj upravlja vaim reima i postupcima.

POGLAVLJE 2

Stanje oveanstva: izgubljeni u miljenju.

Veina ljudi provede itav ivot zarobljeni u

granicama sopstvenih misli. Oni nikada ne
izau iz uzanog, umom stvorenog, personalizovanog oseaja sopstva koje je uslovljeno
prolou.
U vama, ba kao i u svakom drugom ljudskom
biu, postoji dimenzija svesnosti koja je daleko
dublja od razmiljanja. Upravo ona je sutina
toga to vi jeste. Moemo je nazvati prisustvom,
svesnou, ili neuslovljenom svesti. U starim
terminima to bi bio Hrist unutar nas, ili vaa
budistika priroda.

Pronalaenje te dimenzije oslobaa vas i svet

od patnje koju nanosite sebi i drugima kada je
umom stvoreno malo ja" sve za ta znate i to
upravlja vaim ivotom. Ljubav, radost, kreativ
na ekspanzija i trajan unutranji mir ne mogu
doi u va ivot drugaije nego kroz tu
neuslovljenu dimenziju svesti.
Ako uspete da doivite, makar povremeno,
misli koje prolaze kroz vau glavu prosto kao
misli, ako uspete da posmatrate svoje mentalno-emocionalne obrasce reakcija kao od vas
odvojene dogaaje, onda se ta dimenzija u
vama ve pojavila - kao prisustvo u kojem se
sve misli i oseanja dogaaju, kao bezvremeni
unutranji prostor u kojem se odvija sadraj
vaeg ivota.

*
Struja miljenja ima ogromnu inerciju, koja nas
lako moe uvui u sebe. Svaka misao veoma
dri do svoje vanosti. Svaka eli da u pot
punosti privue vau panju.

Evo vam jedan novi duhovni zadatak: ne uzimaj

te svoje misli preozbiljno.

*
Kako je lako za ljude da postanu zatvorenici u
sopstvenom pojmovnom zatvoru.
Ljudski um, u svojoj udnji za znanjem, razumevanjem i kontrolisanjem, brka svoja miljenja
i stanovita sa istinom. On govori: evo kako
jeste. Treba da budete vei od miljenja da
biste shvatili da kako god da interpretirate svoj
ivot" ili ivote i ponaanje drugih osoba, bilo
kako da procenjujete bilo koju situaciju, to nije
nita drugo do stanovite, jedna od mnogih
moguih perspektiva. Stvarnost je jedna jedin
stvena celina u kojoj je sve isprepleteno, u kojoj
nita ne postoji za sebe i po sebi. Miljenje deli
stvarnost - ono je secka na pojmovne mrvice i
parie.
Mislei um je korisna i mona alatka, ali je i
veoma ograniavajui kada u potpunosti

preuzme ivot, kada ne shvatite da je on samo

mali aspekt svesnosti koja ste vi.

*
Mudrost nije proizvod miljenja. Duboka spoz
naja koja je mudrost izvire iz jednostavnog akta
poklanjanja nekome ili neemu potpune panje.
Panja je primarna inteligencija, sama svest.
Ona rastvara barijere koje je stvorilo pojmovno
miljenje i sa njome dolazi spoznaja da nita ne
postoji po sebi i za sebe. Ona zdruuje posmatraa i posmatrano u jedinstveno polje prisust
va. Ona je vidar podvojenosti.

*
Uvek kada ste uronjeni u prisilan tok razmilja
nja, vi izbegavate ono to jeste. Vi tada ne elite
da budete tu gde jeste. Ovde, sada.

Dogme - religiozne, politike, naune - izviru iz

pogrenog ubeenja da miljenje moe da
same stvarnost ili istinu. Dogme su kolektivni
pojmovni zatvori. A udna pojava je to da ljudi
vole svoje zatvorske elije zato to im pruaju
oseaj sigurnosti i lanog ja znam".
Nita nije nanelo vie patnje oveanstvu od
dogmi. Tano je da se svaka dogma pre ili kas
nije potroi zato to stvarnost na kraju ipak
otkrije njenu lanost; meutim, ako osnovna
obmana ne bude prepoznata, jednu dogmu
samo zamenjuje druga.
ta je ta osnovna obmana? Poistoveivanje sa
miljenjem.

*
Duhovno buenje je buenje iz sna razmi
ljanja.

Carstvo prisutnosti je znatno vee od onog to

se miljenjem da obuhvatiti. Kada vie ne
budete verovali u sve to pomislite, iskoraiete iz miljenja i jasno videti da mislilac nije
ono to vi jeste.

Um egzistira u stanju nedovoljnosti" i uvek je

eljan neega. Kada se poistovetite sa umom,
veoma brzo vam bude dosadno i postanete
nemirni. Dosada znai da je um gladan stimu
lansa, hrane za misli, a ta njegova glad ne moe
biti zasiena.
Kada oseate dosadu, pokuavate da utolite
glad uma tako to itate asopise, telefonirate,
gledate televiziju, surfujete po mrei, idete u
kupovinu ili - to nije neuobiajeno - pretvarate
taj mentalni oseaj nedostatka i potrebu uma za
vie u telesnu potrebu koju brzo zadovoljavate
uzimanjem vie hrane.
Ili - moete odluiti da vam i dalje bude dosad
no i posmatrati kako izgleda kada vam je

dosadno i kada ste nemirni. Kako postajete

svesni tih oseaja, iznenada e se oko njih
stvoriti prostor spokojstva. U poetku e to biti
mali prostor, ali e taj oseaj unutranjeg pros
tora rasti, a oseanje dosade e nestati u nje
govoj snazi i znaenju. Dakle, ak vas i dosada
moe poduiti tome ko ste a ko niste.
Tada ete otkriti da smorena" osoba nije ono
to ste vi. Dosada je prosto uslovljena energet
skim kretanjima u vama. Vi niste ni ljutita, ni
tuna, ni prestraena osoba. Dosada, bes, tuga
ili strah nisu vai, nisu lini. To su sve stanja
ljudskog uma. Ona dou i prou.
Nita to doe i proe nije ono to ste vi.
Dosadno mi je." Ko je taj koji to misli?
Ja sam ljut, tuan, uplaen." Ko to misli?
Vi ste taj koji misli, a ne to stanje.

Sve vrste predrasuda impliciraju da ste se poistovetili sa misleim umom. To znai da vie ne
vidite druga ljudska bia, ve samo sopstvene
predstave o tim ljudskim biima. Svoenje
ivotnosti ljudskog bia na predstavu jeste ve
samo po sebi jedan oblik nasilja.

*
Razmiljanje koje nije utemeljeno u svesnosti
postaje samodovoljno i disfunkcionalno. Pamet
odvojena od mudrosti je ekstremno opasna i
destruktivna. To je trenutno stanje najveeg
dela oveanstva. Podsticanje misli putem
nauke i tehnologije, iako one sutinski nisu ni
dobre ni loe, takoe postaje destruktivno zato
to veoma esto nain razmiljanja iz kojih one
proizilaze nije utemeljen u svesnosti.
Sledei korak u evoluciji oveka jeste da prevazie miljenje. To je sada hitan zadatak. To ne
znai da treba prestati sa razmiljanjem, ve da
se vie ne bude u potpunosti poistoveen sa
njim, da nas misli ne poseduju.

Osetite energiju svog unutranjeg tela.

Mentalna buka e odmah utihnuti i nestati.
Osetite je u svojim rukama, stopalima, stomaku,
grudima. Osetite taj ivot koji vi jeste, ivot koji
pokree vae telo.
Telo tako postaje ulaz u jedno dublje oseanje
ivosti koje se nalazi ispod kolebljivih emocija i
ispod razmiljanja.

ivotnost moete osetiti svojim celokupnim

biem, ne samo glavom. U tom prisustvu u
kojem nemate potrebu da razmiljate svaka
vaa elija je iva. Pa ipak, u tom stanju, ako
vam je razmiljanje potrebno zarad neke prak
tine svrhe - ono je tu. Um i dalje funkcionie, i
to funkcionise jo bolje kada ga koristi i putem
njega se izraava vea inteligencija od njega a to ste vi.

*
Moda previate te kratke periode u kojima ste
svest bez razmiljanja", moda se oni ve
prirodno i spontano pojavljuju u vaem ivotu.
Vi moete biti zauzeti nekom manuelnom
aktivnou, hodati po prostoriji ili ekati u redu,
i biti tako potpuno prisutni da je vaa
uobiajena mentalna buka miljenja utiana i
zamenjena svesnim prisustvom. Ili - moete
uhvatiti sebe da gledate u nebo ili sluate neko
ga bez ikakvog mentalnog komentarisanja.
Vae opaanje je tada kristalno jasno, nezamagljeno miljenjem.
Za um nita od svega ovoga nije vano zato to
on ima mnogo vanije" stvari da o njima
razmilja. Takoe, on to i ne pamti, i zato vi
moda previate da se to ve dogaa.
U stvari, to je najvanija stvar koja vam se moe
dogoditi. To je poetak promene od miljenja
ka svesnom prisustvu.

*
Budite neusiljeni sa stanjem neznanja". Ono
vas vodi iza uma zato to se um uvek trudi da
zakljuuje i tumai. On se plai neznanja. Dakle,
kada uspevate da se pomirite sa neznanjem,
ve ste otili iza uma. Iz tog stanja zatim
proistie dublje saznanje, koje nije pojmovno.

Umetnike tvorevine, sportovi, ples, podua

vanje, savetovanje - ovladavanje bilo kojim po
ljem koje zahteva trud podrazumeva da u njega
vie nije ukljuen mislei um, ili je barem od
drugorazrednog znaaja. Mo i inteligencija
vea od vas, pa ipak isto to i vi, u sutini
preuzima stvar. Vie ne postoji proces
donoenja odluka - prave akcije se spontano
preduzimaju - a vi" niste ti koji ih ine. Ovlada
vanje ivotom je upravo suprotno od kontrole

nad njim. Vi ste tada usaglaeni sa viom svesnou. Ona dela, govori, radi posao.

Trenutak opasnosti moe doneti privremeni

prekid u struji razmiljanja i pruiti ukus toga ta
znai biti prisutan, budan, svestan.

Istina je daleko sveobuhvatnija nego to um to

ikada moe da pojmi. Nijedna misao ne moe
da same Istinu. A to je najbolje, moe da
ukae na nju. Na primer, moe se rei: Sve su
stvari u sutini jedno." To je putokaz, a ne
objanjenje. Razumevanje tih rei znai duboko
unutar sebe oseati istinu na koju ukazuju.

POGLAVLJE 3

Um neprestano trai ne samo hranu za misli ve

i hranu za svoj identitet, za svoj oseaj sopstva.
To je nain na koji ego dolazi do postojanja i na
koji neprekidno ponovo stvara samog sebe.

*
Kada mislite ili govorite o sebi, kada kaete ja",
ono na ta se to obino odnosi jeste ja i moja
ivotna pria". To je ja" koje vam se dopada ili
ne dopada, koje se plai i eli, ja" koje nikada
nije zadovoljno. To je umom stvoreno oseanje
onoga ko se vi, koje je uslovljeno prolou i
koje udi za ispunjenjem u budunosti.

Uviate li da je to ja" nestalna, privremena

tvorevina, nalik na oblik talasa na povrini
vode?
Ko je taj koji to uvia? Ko je taj koji je svestan
nestalnosti vaeg fizikog i psiholokog oblika?
Ja jesam. To je to dublje ja" koje nema nita sa
prolou i budunou.

ta e ostati od svih strahova i potreba

povezanih sa vaom problematinom ivotnom
situacijom koja svakoga dana oduzima najvei
deo vae panje? Jedna crta - par centimetara
dugaka - izmeu datuma roenja i datuma
smrti, na vaem nadgrobnom spomeniku.
Za egoistino ja", ovo je depresivna pomisao.
Za vas, ona je oslobaajua.

Kada svaka misao u potpunosti apsorbuje vau

panju, to znai da ste se poistovetili sa glasom
u svojoj glavi. Misao tada postaje uloena u
oseaj sopstva. To je ego, umom stvoreno ja".
To mentalno konstruisano ja" osea se nepot
puno i nesigurno. Zato su strah i potreba nje
gove dominantne emocije i pokretake sile.
Kada shvatite da u vaoj glavi postoji glas koji
se pretvara da ste vi i nikada ne prestaje da
pria, poinjete da se budite iz nesvesnog poistoveivanja sa svojim tokom misli. Kada budete
primetili taj glas, shvatiete da vi niste on - mis
lilac - nego onaj ko je svestan njega.
Spoznaja da ste vi svest iza glasa jeste sloboda.

*
Egoistino ja" je uvek zauzeto traenjem. Ono
trai vie ovoga ili onoga da bi ga dodalo sebi,
da bi uinilo da se osea potpunije. To
objanjava kompulzivnu preokupaciju ega
budunou.

Kad god uhvatite sebe da ivite za naredni

trenutak", ve ste zakoraili izvan obrasca ego
istinog uma, i istovremeno nastaje mogunost
da izaberete da svoju punu panju posvetite
sadanjem trenutku.
Posveivanjem pune panje sadanjem
trenutku, inteligencija daleko vea od egoisti
nog uma stupa u va ivot.

*
Kada ivite kroz ego, vi uvek svodite sadanji
trenutak na sredstvo. Vi ivite za budunost, i
kada postignete svoje ciljeve, oni vas vie ne
zadovoljavaju, barem ne zadugo.
Kada posvetite vie panje samom delanju a ne
buduem rezultatu koji elite njime da
postignete, razbiete staru egoistinu uslovljenost. Vae delanje tako postaje ne samo neuporedivo efektnije, nego beskrajno vie ispunjavajue i radosnije.

Gotovo svaki ego sadri najmanje jedan ele

ment onoga to bi se moglo nazvati identitet
rtve". Neke osobe imaju tako snanu sliku o
sebi kao o rtvi da ona postaje sama sr nji
hovog ega. Ogorenost i negodovanje ine
sutinski deo njihovog oseanja sopstva.
ak i ako je vae negodovanje u potpunosti
opravdano", vi ste sebi stvorili identitet koji je
veoma nalik na zatvor ije su reetke nainjene
u obliku misli. Pogledajte ta radite sami sebi, ili
pre ta vam radi va um. Osetite emocionalnu
vezanost koju gajite prema svojoj prii o rtvi i
postanite svesni prisiljenosti da mislite i govorite
o njoj. Budite tamo kao prisustvo koje svedoi o
vaem unutarnjem stanju. Ne morate nita da
radite. Sa budnou e doi transformacija i
sloboda.

Pritube i reagovanje su omiljeni obrasci uma

kroz koje ego jaa samog sebe. Za mnoge
ljude, najvei deo njihove mentalno-emotivne
aktivnosti sastoji se od pritubi i reagovanja
protiv ovoga ili onoga. Postupajui na taj nain,
vi druge ljude ili odreenu situaciju progla
avate za loe", a sebe za dobrog". Kroz tu
dobrotu" vi se oseate superiorno, ojaavate
svoj oseaj sopstva. U stvarnosti, naravno, vi
samo ojaavate iluziju ega.
Moete li da opazite te obrasce unutar sebe i da
prepoznate taj prigovaraki glas u svojoj glavi
kao ono to on zaista jeste?

Egoistinom oseanju sopstva su potrebni kon

flikti zato to njegov oseaj odvojenog identite
ta ojaava u borbi protiv ovoga ili onoga, kao i u
demonstraciji da je neto ja" a neto drugo nije
Ja".
Ne tako retko, i plemena, narodi i religije podstiu ojaavanje oseanja kolektivnog identiteta

iz toga to imaju neprijatelje. Ko bi bio vernik"

ako ne bi bilo nevernika"?

Moete li u sebi opaziti suptilne oseaje superi

ornosti ili inferiornosti u svojim odnosima sa
drugim osobama? Tako ete videti samo ego
koji ivi kroz poreenje.
Zavist je nusproizvod ega, koji se osea
umanjeno uvek kada se neto dobro dogodi
nekom drugom, ili ako neko ima vie, zna vie i
moe vie da uradi od vas. Identitet ega zavisi
od tih poreenja i ivi na tom vie. On e se
hvatati za sve. Ako sve drugo propadne, moete
ojaati svoje izmiljeno oseanje sopstva kroz
posmatranje sebe kao nekoga ko je vie
nastradao u ivotu ili je vie bolestan od nekog
drugog.
Kakve su prie, izmiljotine na kojima vi zasni
vate svoje oseanje sopstva?

Izgraene na samoj strukturi egoistinog ja",

nalaze se potrebe protivljenja, protivreenja i
iskljuivanja, koje postoje da bi se odrao
oseaj odvojenosti, na kojem poiva njegov
stalni opstanak. Zato postoji ja" nasuprot
drugima", mi" naspram njih".
Egu je neophodno da bude u sukobu sa nekim
ili neim. To objanjava zato teite miru i
radosti i ljubavi, ali ne moete da ih podnosite
dugo vremena. Vi kaete da elite da budete
sreni a u stvari ste ovisnik o svojoj nesrei.
Vaa nesrea u krajnjem sluaju nastaje ne
usled okolnosti u vaem ivotu, ve usled
uslovljenosti vaeg uma.

Oseate li krivicu u pogledu neega to ste

uradili - ili niste uradili - u prolosti? U ovo
moete biti sigurni: delali ste u skladu sa svojim
nivoom svesti, ili bolje reeno nesvesnosti, u
datom trenutku. Da ste bili budniji, svesniji,
delali biste drugaije.

Krivica je jo jedan pokuaj ega da stvori iden

titet, oseaj sopstva. Za ego uopte nije bitno to
da li je to ja" pozitivno ili negativno. Ono to ste
vi uradili, ili niste uradili, jeste manifestacija
nesvesnosti - ljudske nesvesnosti. Meutim,
ego to personalizuje i kae: ja sam to uradio",
a vi se opteretite mentalnom slikom sebe kao
loeg".
Tokom svoje istorije ljudi su poinili bezbroj
nasilnih, okrutnih i bolnih dela jedni nad drugi
ma, i nastavljaju da to ine. Treba li ih sve osu
diti, jesu li svi oni krivi? Ili su ta dela samo odraz
nesvesnosti, jedne evolutivne etape koju mi
sada prerastamo?
Hristove rei Oprostite im, jer ne znaju ta
ine" odnose se i na vas.

Ako ste sebi postavili egoistine ciljeve za

svrhu oslobaanja, poveavajui tako oseanje
sopstvene vanosti, oni vas nee zadovoljiti ak
i kada ih budete dosegli.

Postavite ciljeve, ali shvatite da njihovo posti

zanje nije jedino vano. Sve to nastane iz
sadanjosti pokazuje da sadanji trenutak nije
sredstvo za neki cilj: delanje je samo po sebi
ispunjavajue u svakom trenutku. Ne svodite
vie sadanji trenutak na sredstvo za postizanje
nekog cilja - to je logika ega.

Nema sebe. Nema problema", rekao je budi

stiki uitelj kada su ga pitali da objasni dublje
znaenje budizma.

POGLAVLJE 4
Povrno gledajui, izgleda kao da je sadanji
trenutak samo jedan od mnogih, mnogih trenu
taka. Izgleda kao da se svaki dan vaeg ivota
sastoji od hiljada trenutaka u kojima se
dogaaju razliite stvari. Pa ipak, ako malo
bolje pogledate, nije li to samo jedan trenutak,
uvek? Zar ivot nije uvek ovaj trenutak"?
Taj jedan trenutak - sada - jeste jedina stvar od
koje nikada ne moete pobei, jedini stalni ini
lac u vaem ivotu. Bez obzira na to ta se
dogaa, bez obzira na to koliko se ivot
promeni, jedna stvar je sigurna: uvek je sada.
Budui da ne postoji beg od sadanjosti, zato
joj ne poeleti dobrodolicu, zato se sa njome
ne biste sprijateljili?

Kada se budete sprijateljili sa sadanjim

trenutkom, oseaete se kao kod kue gde god
da se nalazite. Ako se u sadanjem trenutku ne
oseate udobno, nosiete u sebi nemir bez
obzira kuda krenuli.

Sadanji trenutak je takav kakav jeste. Uvek.

Moete li da se sa time pomirite?

Podela ivota na prolost, sadanjost i

budunost je umom stvorena i potpuno je
izmiljena. Prolost i budunost su oblici misli,
mentalne apstrakcije. Prolost moe biti samo
seanje na sadanji trenutak. Budunost, kada
doe, jeste sadanji trenutak. Dakle, jedina
stvar koja jeste uvek jeste sadanji trenutak.

Upravljanje panje na sadanji trenutak ne

znai poricanje onoga to vam je u ivotu
potrebno. To je prepoznavanje onoga to je pri
marno. Zatim se za sve to je sekundarno
veoma lako moete pobrinuti. Ne treba rei:
,yie se ne bavim niim zato to postoji samo
sadanji trenutak." Ne. Prvo otkrijte ono to je
primarno i uinite sadanji trenutak svojim pri
jateljem, a ne neprijateljem. Priznajte ga,
potujte ga. Kada sadanji trenutak postane
temelj i primarni fokus vaeg ivota, va e se
ivot odvijati sa lakoom.

*
Odlaganje tanjira, zacrtavanje poslovne strate
gije, planiranje putovanja - ta je vanije: delanje ili posledica koju kroz njega elite da
postignete? Ovaj trenutak ili neki budui trenu
tak?
Da li ovaj trenutak tretirate kao neku prepreku
koju treba prevazii? Oseate li da postoji neki
budui trenutak koji je vaniji?

Gotovo svako ivi na ovaj nain najveim delom

svog vremena. Budui da budunost nikada ne
stie, izuzev kao sadanjost, to je disfunkcionalan nain ivljenja. On generie jednu stalnu
struju nelagode, napetosti i nezadovoljstva. On
ne potuje ivot, koji je uvek sadanji trenutak i
nikada nije ne-sada,

Osetite ivotnost u svom telu. To e vas ukoreniti u sadanji trenutak.

Najzad, vi ne preuzimate odgovornost za ivot

sve dok ne preuzmete odgovornost za ovaj
trenutak - sadanji trenutak. To je zato to je
sadanji trenutak jedino mesto na kome se ivot
nalazi.
Preuzimanje odgovornosti za ovaj trenutak
znai ne protiviti se u sebi takvoi" sadanjeg

trenutka, ne raspravljati oko toga kakav on jeste.

To znai biti usklaen sa ivotom.
Sadanji trenutak je takav kakav jeste zato to
ne moe da bude drugaiji. Ono to su budisti
oduvek znali, sada potvruju fiziari: ne postoje
izolovane stvari ili dogaaji. Ispod povrine
pojavnog, sve stvari su ispreplitane i deo su
totaliteta kosmosa, koji je izrodio oblik koji
sadanji trenutak ima.
Kada tome budete rekli da", postaete
usklaeni sa silom i inteligencijom samog
ivota. Tek tada ete postati pokreta pozitivnih
promena u svetu.

Jednostavna, ali radikalna duhovna praksa jeste

prihvatanje svega to sadanji trenutak pred
stavlja - spolja i iznutra.

Kada se vaa panja usmeri na sadanji trenu

tak, nastaje budnost. To je nalik na buenje iz
sna, sna miljenja, sna prolosti i budunosti.
Takva jasnoa, takva jednostavnost. Nema pros
tora za pravljenje problema. Samo ovaj trenutak
takav kakav jeste.

Onog trenutka kada stupite u sadanjost sa

panjom, shvatiete da je ivot svetinja. Kada
ste prisutni, svetost postoji u svemu to opaate.
to vie ivite u sadanjem trenutku, vie ete
oseati jednostavnu pa ipak duboku radost Bia
i svetost sveg ivota.

Veina ljudi brka sadanji trenutak sa onim to

se u njemu dogaa, a to nije on sam. Sadanji
trenutak je dublji od onoga to se u njemu
deava. On je prostor u kojem se to dogaa.

Ne brkajte sadraj ovog trenutka sa njim samim.

Sadanji trenutak je dublji od svakog sadraja
koji u njemu nastaje.

Kada kroite u sadanji trenutak, iskoraiete iz

sadraja svog uma. Neprekidna bujica misli e
se usporiti. Miljenje vie nee apsorbovati
celokupnu vau panju, nee vas vie u pot
punosti uvui u sebe. Izmeu misli e se pojavi
ti praznine - prostori, tiine. Poeete da
shvatate koliko ste iri i dublji od sopstvenih
misli.

Misli, emocije, ulni opaaji i sve drugo to

doivljavate ine sadraj vaeg ivota. Moj
ivot" je ono na emu zasnivate oseaj sopstva,
i moj ivot" jeste sadraj, ili barem tako verujete.

Vi neprekidno prenebregavate najoigledniju

injenicu: va najintimniji oseaj ja jesam nema
nita sa onim to se u vaem ivotu dogaa,
nema veze sa sadrajem. Taj oseaj ja jesam je
jedno sa sadanjim trenutkom. On uvek ostaje
isti. U detinjstvu i u starosti, u zdravlju i bolesti,
u uspehu ili neuspehu, ja jesam - prostor
sadanjeg trenutka - na svom najdubljem nivou
ostaje nepromenjen. Obino se pobrka sa
sadrajem, tako da vi ja jesam (ili sadanji
trenutak) doivljavate bledo i indirektno, kroz
sadraj vaeg ivota. Drugim reima: va
oseaj Bia postaje zamraen okolnostima,
vaim tokom razmiljanja i raznim drugim
pojavama ovoga sveta. Sadanji trenutak biva
zamraen vremenom.
I tako vi zaboravljate svoju ukorenjenost u Biu,
svoju boansku stvarnost, i gubite se u svetu.
Konfuzija, bes, depresija, nasilje i sukobi nasta
ju kada ljudi zaborave ko su.
Pa ipak, kako je lako zapamtiti istinu i tako se
vratiti kui:
Ja nisam moje misli, emocije, ulni opaaji i
iskustva. Ja nisam sadraj svog ivota. Ja sam

ivot. Ja sam prostor u kojem se sve dogaa. Ja

sam svest. Ja sam sada. Ja jesam.

POGLAVLJE 5

Sadanji trenutak je na najdubljem nivou neod

vojiv od vae istinske prirode.

*
Mnoge su stvari u vaem ivotu vane, ali samo
je jedna apsolutno bitna.
Vano je da li uspete ili ne uspete u oima sveta.
Vano je da li ste zdravi ili niste, da li ste obra
zovani ili ne. Vano je da li ste bogati ili siro
mani - to zaista u vaem ivotu pravi razliku.
Da, sve su te stvari vane, relativno govorei, ali
one nisu bitne u apsolutnom smislu.

Postoji neto vanije od svih tih stvari, a to je

pronalaenje sutine onoga to ste vi iza tog
kratkovenog entiteta, tog kratkotrajnog personalizovanog oseanja sopstva.
Pronai ete mir ne putem promene okolnosti
svog ivota, ve shvatanjem istinskog sebe na
najdubljem nivou.

Reinkarnacija vam ne moe pomoi ako vi ni u

svojoj sledeoj inkarnaciji ne znate ko ste.

Sve nesree na ovoj planeti nastaju zahvaljujui

personalizovanom oseanju mene" ili nas".
To prikriva sutinu onoga ko ste vi. Kada niste
svesni svoje unutranje sutine, na kraju ete
uvek stvoriti nesreu. Upravo tako. Kada ne
znate ko ste, vi umom stvarate sopstvo kao
zamenu za svoje prelepo boansko bie i vrsto
se drite tog plaljivog i zahtevnog sopstva.

Zatita i jaanje tog lanog oseanja sopstva

zatim postaje vaa primarna motivaciona sila.

Mnoge fraze koje su u optoj upotrebi, ponekad

ak i sama struktura jezika, otkrivaju injenicu
da ljudi ne znaju ko su u stvari. Vi kaete:
Izgubio je ivot", kao da je ivot neto to se
moe posedovati ili izgubiti. Istina je: vi nemate
ivot, vi jeste ivot. Jedan ivot, jedna svest koja
proima itav univerzum i koja uzima privre
meni oblik da bi iskusila sebe kao kamen ili vlat
trave, kao ivotinju, osobu, zvezdu ili galaksiju.
Moete li da osetite da ste duboko u sebi to ve
znali? Moete li da osetite da ste vi ve To?

*
Za veinu stvari u ivotu potrebno je vreme: da
biste nauili novu vetinu, sagradili kuu,
postali strunjak, pripremili oljicu aja...

Vreme je, meutim, beskorisno za najvaniju

stvar u ivotu, jedinu stvar koja je zaista bitna:
samospoznaju, to znai spoznaju ko istinski
jesmo iza povrine sopstva - iza imena, fizikog
oblika, ivotne istorije, prie.
Ne moete pronai sebe u prolosti ili
budunosti. Jedino mesto gde sebe moete
pronai jeste u sadanjem trenutku.
Duhovni tragai trae samospoznaju u prosvetljenju koje e se dogoditi u budunosti. Da biste
bili traga znai da vam je potrebna budunost.
Ako je to ono u ta verujete, za vas vai sledee:
zaista e vam trebati vremena dok ne shvatite
da vam ne treba vreme da biste bili ono to
istinski jeste.

*
Kada gledate u drvo, vi ste svesni drveta. Kada
imate misao ili oseanje, vi ste svesni te misli ili
oseanja. Kada doivljavate prijatno ili bolno
iskustvo, vi ste svesni tog iskustva.

Ovo deluje tano za oigledne izjave, pa ipak,

ako ih temeljnije pogledate, otkriete da na
jedan veoma suptilan nain sama njihova struk
tura sadri jednu fundamentalnu iluziju, iluziju
koja je neizbena kada koristite jezik. Miljenje
i jezik stvaraju prividan dualitet i dele linost
tamo gde podele nema. Istina je: vi niste neko
ko je svestan drveta, miljenja, oseanja ili
doivljaja. Vi ste prisustvo ili svest u kojem i
putem kojeg se te stvari pojavljuju.
Moete li biti svesni sebe kao svesti u kojoj se
itav sadraj vaeg ivota odvija?

*
Kaete: elim da spoznam sebe". Vi jeste ja".
Vi jeste spoznaja. Vi jeste svest kroz koju se sve
saznaje. A to ne moe spoznati samo sebe ono to jeste.
Nita ne postoji iza toga, pa ipak, sve saznanje
izrasta iz njega. Ja" ne moe da uini sebe
objektom saznanja, svesti.

Dakle, vi ne moete postati objekat samome

sebi. Upravo je to uzrok nastanka iluzije ego
istinog identiteta - jer vi ste sebe mentalno
pretvorili u objekat. To sam ja", kaete vi. I
onda ponete da uspostavljate odnos sa samim
sobom, i priate drugima i samima sebi svoju
priu.

Spoznajom sebe kao svesnosti u kojoj se

dogaaju pojavne stvari, vi postajete
osloboeni zavisnosti od pojavnih stvari i
traenja sebe u situacijama, mestima i stanjima.
Drugim reima: ono to se dogaa ili ne
dogaa vie nije vano. Stvari gube svoju
teinu, ozbiljnost. U va ivot stupa razigranost.
Poinjete da doivljavate ovaj svet kao kosmiki
ples, ples oblika - ni manje ni vie.

Kada spoznate istinskog sebe, nastupie trajno

ivo oseanje smirenosti. Ono bi se moglo naz
vati i radou, jer je radost upravo to: vibrantno
iv mir. To je radost spoznaje sebe kao same
sutine ivota pre nego to je ivot uzeo oblik.
To je radost Bia - bia koje vi istinski jeste.

*
Ba kao to voda moe da bude vrsta, tena ili
gasovita, moemo posmatrati svest kao da je
zamrznuta" poput kakve fizike stvari, tena"
kao um i misao, ili bezoblina kao ista svest.
ista svest je ivot pre nego to je otelotvoren,
i taj ivot gleda na svet oblika kroz vae" oi
zato to ste vi svest. Kada spoznate sebe kao To,
tada ete prepoznati sebe u svemu. To je stanje
potpune jasnoe opaanja. Vi vie niste entitet
ija teka prolost tvori filter pojmova kroz koji
se tumai svako iskustvo.
Kada budete opaali bez tumaenja, moi ete
da osetite ta je to to opaate. Najvie to se

jezikom moe iskazati jeste da postoji polje

budnog spokoja u kojem se svi opaaji
dogaaju.
Kroz vas" je bezoblina svest postala svesna
same sebe.

*
Ono to vodi ivote najveeg broja ljudi jesu
elja i strah.
elja je potreba da neto dodate sebi sa ciljem
da vae ja" bude punije. Svi strahovi su stra
hovi od gubljenja neega i na taj nain nestaja
nja i bivanja manjim.
Ta dva kretanja zamagljuju injenicu da Bie ne
moe biti dato ili oduzeto. Bie u svoj svojoj
punoi je ve u vama, sada.

POGLAVLJE 6

Kad god ste u mogunosti, pogledajte" u sebe

da biste videli da li ste nesvesno stvorili sukob
izmeu unutranjosti i spoljanjosti, izmeu
spoljanjih okolnosti u tom trenutku - gde se
nalazite, sa kime ste ili ta radite - i vaih misli
i oseanja. Moete li osetiti koliko je bolno u
sebi zauzeti suprotan poloaj u odnosu na ono
to jeste?
Kada prepoznate ovo, takoe ete shvatiti da
ste sada slobodni da odustanete od ovog
beskorisnog sukoba, ovog unutranjeg stanja
rata.

Koliko esto svakoga dana, ako elite da verbalizujete svoju unutranju realnost u tom

trenutku, poelite da kaete: Ne elim da

budem tu gde sam"? Kakav je oseaj kada ne
elite da budete tu gde jeste - u saobraajnoj
guvi, na radnom mestu, u ekaonici, meu
ljudima meu kojima jeste?
Tano je, naravno, da je neka mesta najbolje
samo napustiti - i to je ponekad najzgodnije i
uiniti. U mnogim drugim sluajevima,
meutim, odlazak nije dobar izbor. U tim slu
ajevima izjava Ne elim da budem tu gde
jesam" ne samo to je beskorisna ve je i disfunkcionalna. Ona vas i druge ini nesretnima.
Reeno je: gde god da ode, tamo si. Drugim
reima: uvek ste ovde. Da li je to tako teko pri
hvatiti?

Da li vam je zaista neophodno da mentalno procenjujete svako ulno opaanje i iskustvo? Da li

vam je zaista nuno da imate volim/ne volim
vrstu odnosa sa ivotom, u kojem ste u gotovo
neprekidnom sukobu sa okolnostima i osoba-

ma? Ili se prosto radi o duboko ukorenjenoj

mentalnoj navici koju je mogue razbiti? Ne
putem raenja bilo ega, nego doputanjem
ovom trenutku da bude takav kakav jeste.

*
Reakcija i navika iskaza ne" ojaava ego. Da"
ga slabi. Va oblik identiteta, ego, ne moe da
preivi predaju.

*
Imam tako mnogo posla." Da, ali kakav je
kvalitet vaeg rada? Vozei se do posla, razgo
varajui sa klijentima, radei na kompjuteru,
izvravajui naloge, bavei se bezbrojnim
stvarima koje ine svakodnevicu - koliko se vi
zaista predajete svemu tome? Da li se predajete

ili ne predajete svom poslu? To je ono to

odreuje va uspeh u ivotu, a ne koliki napor
ulaete. Napor podrazumeva stres i napetost,
potrebu da se dosegne izvesna taka u
budunosti ili da se postigne izvestan cilj.
Moete li da otkrijete makar i najmanji element
u sebi neeljenja da radite ono to radite? To je
poricanje ivota, tako da istinski uspean ishod
nije mogu.
Ako moete to da otkrijete u sebi, moete li da
ga napustite i da se potpuno predate onome to
radite?

Raditi jednu stvar u jedno vreme", tako uitelj

ena definie sutinu ena.
Radei jednu stvar u jednom trenutku znai biti
potpuno u onome to radite, posvetiti mu pot
punu panju. To je in predavanja - in odobra
vanja.

Vae prihvatanje onoga to jeste vodi vas na

dublji nivo, gde vae unutranje stanje, ba kao
i vae oseanje sopstva, vie ne zavise od procena uma o dobrom" i loem".
Kada kaete da" jestvu" ivota, kada prih
vatite ovaj trenutak kakav on jeste, osetiete
izvestan prostor unutar sebe, prostor koji je
duboko miran.
Na povrini, vi ete i dalje moda biti sreni
kada je sunano i tuni kada pada kia; moda
ete se radovati ako osvojite milion dolara ili
tugovati ako izgubite sve to imate. Meutim, ni
sreu ni nesreu vie neete oseati preterano
duboko. One e biti tek talasii na povrini
vaeg bia. Pozadinski mir unutar vas ostae
nepomuen bez obzira na prirodu spoljanjih
okolnosti.
Rei da" onome to jeste otkriva dimenziju
dubine unutar vas koja ne zavisi ni od spoljnih
uslova niti od unutranjih uslova neprekidno
promenljivih misli i oseanja.

Predaja postaje znatno laka kada shvatite

promenljivu prirodu svih iskustava i to da vam
svet ne moe dati nikakvu trajnu vrednost.
Moete nastaviti da viate ljude, da se
ukljuujete u dogaaje i aktivnosti, ali bez
potreba i strahova egoistinog sopstva. To
znai, vie neete zahtevati da vas situacija,
osoba, mesto ili dogaaj zadovolje ili uine
srenim. Dopustiete da postoji njihova prolaz
na i nesavrena priroda.
A udo je u tome to e, kada vie ne budete
postavljali nemogue zahteve, svaka situacija,
osoba, mesto ili dogaaj postati ne samo zado
voljavajui nego i harmoniniji i mirniji.

*
Kada u potpunosti prihvatite ovaj trenutak, kada
se vie ne budete raspravljali sa onim to jeste,
prisila da razmiljate smanjie se i zamenie je
budna smirenost. Biete u potpunosti svesni, ali
va um nee procenjivati ovaj trenutak ni na koji

nain. To stanje unutranjeg neopiranja otvorie

vas ka neuslovljenoj svesnosti koja je beskrajno
vea od ljudskog uma. Ta ogromna inteligenci
ja tada moe izraziti sebe kroz vas i pomoi
vam, i iznutra i od spolja. To je razlog zato
odustajanjem od unutranjeg otpora esto otkri
vate da su se okolnosti promenile nabolje.

*
Govorim li: Uivajte u ovom trenutku. Budite
sreni."? Ne.
Dopustite takvost" ovoga trenutka. To je
dovoljno.

*
Predaja znai predati se ovom trenutku, a ne
prii putem koje vi tumaite ovaj trenutak i
zatim pokuavate da se pomirite sa njom.

Na primer, moda imate hendikep usled kojeg

vie ne moete da hodate. To stanje je takvo
kakvo je.
Moda va um upravo stvara priu koja kae:
Eto na ta je spao moj ivot. Zavrio sam u
invalidskim kolicima. ivot je prema meni bio
grub i nepoten. Ja to nisam zasluio."
Moete li prihvatiti jestost ovog trenutka i ne
brkati je sa priom koju je um stvorio oko nje?

Predaja nastupa kada vie ne pitate: Zato se

to meni dogaa?"

ak i u naizgled najneprijatnijim i najbolnijim

situacijama skriveno je jedno dublje dobro i u
svakoj nesrei se krije seme svetlosti.

Tokom itave istorije bilo je ena i mukaraca

koji su, suoeni sa nekim velikim gubitkom,
boleu, zatvorom ili pretnjom smru, prihvatali
to to je prividno neshvatljivo i tako otkrivali
mir koji prevazilazi sve razumevanje".
Prihvatanje neprihvatljivog je najvei izvor
milosti na ovom svetu.

*
Postoje situacije u kojima svi odgovori i
objanjenja padaju. ivot prestaje da ima
smisao. Ili, neko ko je u nevolji obraa vam se
za pomo, a vi ne znate ta da uinite ili kaete.
Kada u potpunosti prihvatite to da ne znate,
odustaete od borbe da pronaete odgovore
putem ogranienog misleeg uma i dopustiete
da vea inteligencija dela kroz vas. I ak i
miljenje moe imati koristi od toga, budui da
vea inteligencija moe da proe kroz njega i
nadahne ga.

Ponekad predaja znai odricanje od pokuaja

da se razume i pomirenost sa time da se ne zna.

Znate li neke osobe ija kao da je glavna uloga

u ivotu da uine sebe i druge nesrenima, da
ire nesreu? Oprostite im, jer su oni takoe
deo buenja oveanstva. Uloga koju oni igraju
predstavlja pojaanu nonu moru egoistine
svesti, stanje nepredavanja. U svemu tome
nema niega linog. Oni nisu istinski takvi.

Predaja, rekao bi neko, jeste unutranji prelaz

od otpora do prihvatanja, od ne" do da".
Kada se budete predali, vae oseanje sopstva
promenice se od poistoveivanja sa reakcijama
ili mentalnih sudova do bivstvovanja u prostoru
oko reakcija ili sudova. To je prelaz od identi
fikacije sa oblikom - miljenjem ili oseanjima

- ka postojanju i prepoznavanju samog sebe

kao neega to nema formu - kao ogromne
svesnosti.

Sve to u potpunosti prihvatite dovee vas do

mira, ukljuujui i prihvatanje da neto ne
moete prihvatiti, da se opirete.

Ostavite ivot na miru. Samo pustite.

POGLAVLJE 7
Mi od prirode zavisimo ne samo u fizikom
smislu, zarad opstanka. Potrebna nam je priro
da da bi nam pokazala put kui, na izlaz iz tam
nice sopstvenog uma. Izgubili smo se u radu,
razmiljanju, seanju i oekivanju - izgubili
smo se u lavirintu sloenosti i u problemima
sveta.
Zaboravili smo ono to kamenje, biljke i ivoti
nje jo uvek znaju. Zaboravili smo kako da
budemo - da budemo smireni, svoji, da bude
mo tamo gde je ivot: ovde i sada.

*
Uvek kada usmerite panju na neto to je
prirodno, na bilo ta to postoji bez intervencije
oveka, izlazite iz tamnice pojmovnog razmi-

ljanja i, do izvesne mere, uestvujete u stanju

povezanosti sa Biem, u kojem sve to je
prirodno jo uvek egzistira.
Usmeravanje panje na kamen, drvo ili neku
ivotinju ne znai razmiljati o tome, nego pros
to opaati ga, imati ga u svesti.
Neto od sutine prirode tako e se preneti i na
vas. Moi ete da osetite njenu mirnou, i zah
valjujui tome i vas e obuhvatiti smirenost.
Osetiete koliko je duboko ona ukorenjena u
Biu, koliko je potpuno jedno sa onim to jeste i
gde jeste. Shvatajui to, vi ete takoe duboko
u sebi nai mir.

Kada se etate ili odmarate u prirodi, potujte

njeno carstvo tako to ete mu u potpunosti pri
padati. Budite smireni. Posmatrajte. Sluajte.
Zapazite koliko je svaka ivotinja i svaka biljka u
potpunosti to to jeste. Za razliku od ljudi, one
nisu sebe podelile na dva dela. One ne ive
kroz mentalne slike samih sebe, tako da se ne

brinu pokuavajui da zatite i osnae te slike.

Jelen jeste on sam. Narcis jeste to to jeste.
Sve stvari u prirodi ne samo da su jedno sa
samim sobom, nego su jedno i sa ukupnou
svega postojeeg. One se nisu otuile od tkanja
sveta tako to tvrde da poseduju odvojenu
egzistenciju: ja" i ostatak univerzuma.
Kontemplacija o prirodi vas moe osloboditi tog
ja", velikog problema.

Postanite svesni mnogih tihih zvukova u prirodi

- utanja lia na vetru, padanja kie, brujanja
insekata, prve ptiije pesme u zoru. Predajte se
u potpunosti inu sluanja. Ispod tih zvukova
postoji neto jo vee: svetost koja ne moe biti
shvaena putem razmiljanja.

Niste vi stvorili svoje telo, niti ste u stanju da

kontroliete njegovo funkcionisanje. Na delu je
jedna inteligencija vea od ljudske. To je ista
ona inteligencija koja je osnov celokupne
prirode. Ne moete se vie pribliiti toj inteli
genciji do da budete svesni sopstvenog unutar
njeg energetskog polja - tako to ete oseati
ivotnost, oivljujue prisustvo unutar svog tela.

Razigranost i radost jednog psa, njegova

bezuslovna ljubav i spremnost da slavi ivot u
svakom trenu esto je u otroj suprotnosti sa
unutranjim stanjem vlasnika tog psa - depresivnou, anksioznou, optereenou prob
lemima, izgubljenou u mislima - to je
posledica njegovog odsustva iz jedinog vreme
na koje postoji: iz ovde i sada. Mogli bismo da
se zapitamo: kada ivi sa takvom osobom, kako
taj pas uopte uspeva da ostane toliko duevno
zdrav, toliko radostan?

Kada opaate prirodu samo umom, samo putem

miljenja, ne moete da osetite njenu ivotnost,
njeno postojanje. Vi tada vidite samo oblike i
niste svesni ivota unutar tih formi - svete mis
terije. Misao svodi prirodu na artikal koji treba
upotrebiti u trci za profitom, znanjem ili zarad
neke druge praktine svrhe. Drevna uma tako
postaje drvna graa, a planina neto to treba
minirati ili osvojiti.
Kada posmatrate prirodu, neka u vama bude
prostor bez miljenja, bez uma. Kada prilazite
prirodi na ovaj nain, ona e vam odgovoriti i
uestvovae u evoluciji oveanstva i plane
tarne svesti.

Zapazite kako je cvet prisutan, kako je predan

ivotu.

Biljke koje imate u svom domu - da li ste ih

ikada istinski pogledali? Da li ste dopustili tim
poznatim a opet misterioznim biima koja zove
mo biljke da vas podue svojim tajnama? Jeste
li primetili koliko su duboko smirene? Kako su
okruene poljem mira? Onoga trenutka kada
postanete svesni mirnoe i tiine koja isijava iz
biljaka, one e postati vai uitelji.

Posmatrajte ivotinje, cvee, drvo i vidite koliko

su uronjeni u Bie. Oni jesu oni sami. Oni poseduju ogromno dostojanstvo, nevinost i svetost.
Meutim, da biste vi to uvideli, morate ii iza
mentalnih navika imenovanja i etiketiranja.
Onoga trenutka kada budete pogledali iza men
talnih oznaka, osetiete neopisivu dimenziju
prirode koja ne moe da se shvati putem
miljenja niti da se opazi ulima. To je harmoni
ja, svetost koja proima ne samo celokupnu
prirodu nego i vas.

Vazduh koji diete je priroda, ba kao i sam pro

ces disanja.
Usmerite panju na svoje disanje i shvatite da
niste vi ti koji to inite. To je disanje prirode.
Ako biste trebali da razmiljate o disanju, vrlo
brzo biste umrli, a ako biste eleli da ga voljom
prekinete, pobedila bi priroda.
Uspostaviete izgubljeni odnos sa prirodom na
najintimniji i najmoniji nain tako to ete
postati svesni svog disanja i nauiti kako da na
njemu zadrite panju. Ovo je lekovita i veoma
osnaujua stvar. Ona dovodi do pomaka u
svesti od pojmovnog sveta miljenja do
unutranjeg carstva neuslovljene svesnosti.

Potrebna vam je priroda kao uitelj za

uspostavljanje veze sa Biem. Ali ne samo to je
vama potrebna priroda - i vi ste potrebni njoj.
Vi niste odvojeni od prirode. Mi smo svi deo
jednog ivota koji se manifestuje u bezbroj obli-

ka irom univerzuma, oblika koji su svi

meusobno blisko povezani. Kada budete
shvatili svetost, lepotu, neverovatan spokoj i
dostojanstvo u kojem egzistiraju cvet ili drvo, vi
ete neto dati cvetu ili drvetu. Kroz vae priz
nanje, kroz svesnost, priroda e doi do spoz
naje sebe. Ona spoznaje sopstvenu svetost i
lepotu kroz vas!

Jedno ogromno tiho mesto obuhvata itavu

prirodu. Ono takoe obuhvata i vas.

*
Samo kada ste unutar sebe spokojni imate pris
tup u carstvo mira koje naseljavaju stene, biljke i
ivotinje. Samo kada va buni um utihne moete
da se poveete sa prirodom na jednom dubo
kom nivou i da odete iza oseanja otuenosti
koje je proizvelo prekomemo razmiljanje.

Razmiljanje je stupanj u evoluciji ivota.

Priroda postoji u nevinoj mirnoi koja je prvobitnija od nastanka miljenja. Drvo, cvet, ptica,
kamen - svi su oni nesvesni sopstvene lepote i
svetosti. Kada ovek postane spokojan, on
odlazi iza miljenja. Tamo, u smirenosti iza
miljenja, postoji jedna dimenzija spoznaje,
svesnosti.

Priroda vas moe dovesti do te smirenosti. To je

njen poklon vama. Kada je opaate i kada joj se
pridruujete u polju mira, to polje postaje
proeto vaom svesnou. To je va dar prirodi.
Kroz vas, priroda postaje svesna same sebe.
Priroda vas sve ovo vreme eka, kao to to ini
ve milionima godina.

POGLAVLJE 8

Kako smo samo hitri u donoenju suda o nekoj

osobi, kako brzo donosimo zakljuke o drugim
ljudima. Veoma je privlano za egoistini um da
etiketira druga ljudska bia, da im da pojmovni
identitet, da objavi pravedne sudove o njima.
Svako ljudsko bie je bilo uslovljeno da misli i
da se ponaa na odreene naine - genetski,
ali i iskustvima steenim u detinjstvu, kao i kul
turnim okruenjem.
To nije ko su oni zaista, nego ko izgleda da jesu.
Kada o nekome objavite sud, vi u stvari brkate te
uslovljene mentalne obrasce sa tim ko je on
istinski. To je ve, sam po sebi, duboko uslovljen i nesvestan obrazac. Vi im dajete pojmovni
identitet, i taj lani identitet postaje zatvor ne
samo za druge osobe nego i za vas same.

Odustati od sudova ne znai zatvoriti oi pred

njihovim postupcima. To znai da prepoznajete
njihovo ponaanje kao oblik uslovljenosti, da vi
to vidite i da ga prihvatate takvo kakvo jeste.
Tada vi ne konstruiete neki identitet za tu
osobu.
To e i vas osloboditi, ba kao i druge osobe, od
identifikacije sa uslovljenostima, sa oblicima, sa
umom. Tada va ego vie nee upravljati vaim
odnosima sa drugim ljudima.

Sve dok ego upravlja vai ivotom, veina vaih

misli, oseanja i postupaka nastaje usled elja i
strahova. I u odnosima sa drugim osobama vi ili
neto od njih traite ili se neega plaite.
Ono to traite moe biti zadovoljstvo, materijal
na korist, priznanje, nagrada za panju ili neko
ojaavanje vaeg oseanja sebe putem
poreenja i putem utvrivanja da vi moete,
imate ili znate vie od njih. Ono ega se plaite

jeste da je, u stvari, sve to upravo obrnuto, i da

oni na neki nain mogu da umanje va oseaj
sopstva.
Kada sadanji trenutak postane ina taka vae
panje - umesto to ga koristite kao sredstvo za
neki cilj - vi zalazite iza ega i iza nesvesne
prisile da koristite druge ljude kao sredstva za
postizanje ciljeva, ciljeva koji predstavljaju
irenje ja" na raun drugih. Kada onome sa
kojim ste poklonite punu panju, vi ete iz tog
odnosa ukloniti i prolost i budunost, izuzev za
praktine svrhe. Postanete li u potpunosti svesni onih koji su pored vas, vi ete se lako odrei
pojmovnog identiteta koji ste o njima stvorili svoje interpretacije onoga ko su oni i ta su u
prolosti uradili - i postaete sposobni da
komunicirate sa njima bez egoistinih potreba
za eljama i strahovima. Panja, koja je budna
svesnost, ovde je kljuna.
Kako je divno otii iza elja i strahova u
meuljudskim odnosima. Ljubav nita ne eli i
niega se ne plai.

Ako je njena prolost vaa, a njen bol va bol,

njen nivo svesti va nivo svesti, vi ete misliti i
ponaati se upravo isto kao i ona. Sa tim sazna
njem dolazi oprotaj, saaljenje, mir.
Ego ne eli da uje za to, zato to ako vie ne
moe da reaguje i da bude u pravu, on gubi
snagu.

Ako svakoga ko stupi u prostor sadanjeg

trenutka primite kao dragog gosta, ako svakoj
osobi dopustite da bude to to jeste, i one e
poeti da se menjaju.

Spoznajui druga ljudska bia u njihovoj sutini,

vi neete u stvari morati da znate nita o njima njihovu prolost, istoriju, priu. Mi brkamo
znanje o sa dubljom spoznajom koja nije poj
movna. Znati o i spoznati su dva potpuno

razliita modaliteta. Jedan se bavi oblikom, a

drugi je bezoblian. Jedan funkcionie kroz
miljenje, a drugi kroz spokojnu tiinu.
Znati o je korisno u praktine svrhe. Na izvesnom nivou, mi ne moemo da funkcioniemo
bez njega. Meutim, kada je on prevlaujui
oblik u meuljudskim odnosima, on postaje
veoma ograniavajui, ak destruktivan. Misli i
pojmovi stvaraju jednu vetaku barijeru, pod
vojenost izmeu ljudskih bia. Vaa interakcija
sa drugima tada nije ukorenjena u Bie, nego je
zasnovana na umu. Bez pojmovnih barijera,
ljubav je prirodno prisutna u svim ljudskim
odnosima.

Najvei deo komunikacije meu ljudima svodi

se na razmenu rei - na carstvo miljenja.
Najvanije je u odnose uneti malo tihe smirenos
ti, naroito u odnose sa bliskim ljudima.
Nijedan odnos ne moe napredovati bez
oseanja prostora koji dolazi zajedno sa spo-

kojem. Meditirajte i zajedno provedite vreme u

tiini u prirodi. Kada idete u etnju, sedite u koli
ma ili kod kue, naviknite se da vam je prijatno
u spokojnoj tiini. Nju ne morate i ne treba da
stvarate. Samo budite otvoreni za smirenost
koja je ve tu, ali je obino zatrpana mentalnom
bukom.
Ako u odnosu ne postoji prostor smirenosti,
njime e vladati um i lako ga mogu preplaviti
problemi i sukobi. Ako je prisutan mir, on moe
podneti sve.

*
Istinsko sluanje je jo jedan nain uvoenja
smirene tiine u odnose. Kada stvarno sluate
nekoga, nastaje jedna dimenzija spokoja, i ona
postaje sutinski deo odnosa. Ali pravo sluanje
je retka sposobnost. Najee je vei deo
panje jedne linosti zauzet razmiljanjem. U
najboljem sluaju, ona procenjuje vae rei ili
smilja ta e sledee rei. Ili moda uopte i ne
slua, ve je izgubljena u sopstvenim mislima.

Pravo sluanje ide daleko dublje od percepcije

zvuka. Ono je buenje svesne panje, prostor
prisustva u kojem se primaju rei. Rei tada
postaju sekundarne. One mogu biti pune
znaenja, ili potpuno besmislene. Daleko
vanije od onog ta ujete jeste sam in
sluanja, prostor svesnog prisustva koje nastaje
dok sluate. Taj prostor je jedinstveno polje
svesnosti u kojem se nalazite sa drugim osoba
ma - bez odvojenosti barijerama koje stvara
pojmovno miljenje. U tom prostoru, vi bivate
spojeni u jednu svest, jedno prisustvo.

*
Da li u svojim bliskim odnosima esto doivlja
vate iste drame? Da li relativno nevana nesla
ganja esto izazivaju estoke rasprave i emotivni
bol?
U korenu takvih doivljaja lei bazini obrazac
ega: potreba da se bude u pravu i, naravno, da
neko drugi ne bude u pravu - a to znai identi-

fikaciju sa mentalnim pozicijama. Takoe, pos

toji i potreba ega da se periodino sukobljava
sa neim ili nekim u cilju ojaanja sopstvenog
oseanja razliitosti izmeu mene" i drugih",
bez kojeg ne moe da opstane.
Dodatno, postoji jo i nataloen emotivni bol iz
prolosti koji vi i svako drugo ljudsko bie
nosite u sebi, a koji potie kako iz vae line
prolosti tako i iz kolektivnog bola oveanstva,
iji koreni lee duboko, duboko u prolosti. To
telo bola" je energetsko polje u vama koje vas
povremeno preplavljuje jer mora da oseti jo
emotivnog bola da bi se osnailo i obnovilo.
Ono pokuava da kontrolie vae razmiljanje i
da vas uini duboko negativnim. Ono voli vae
negativne misli budui da su one usaglaene sa
njegovom frekvencijom i jaaju ga. Takoe, ono
izaziva i negativne emocionalne reakcije kod
ljudi koji su vam bliski, naroito kod vaeg part
nera, sa ciljem da se nahrani dramom i emotiv
nim bolom koji e uslediti.
Kako moete da se oslobodite ove duboko ukorenjene nesvesne identifikacije sa bolom koja
stvara toliko nesree u vaem ivotu?

Postanite ga svesni. Shvatite da on nije isto to i

vi, i prepoznajte ta on stvarno jeste: proli bol.
Pogledajte kako se on stvara u vaem partneru i
u vama. Kada razbijete svoje nesvesno poistoveivanje sa njim, kada budete sposobni da
ga posmatrate unutar sebe, vie ga neete
ojaavati i on e postepeno izgubiti svoj ener
getski naboj.

Meuljudski odnosi mogu biti pakao. Ali mogu

postati i odlina duhovna veba.

Kada posmatrate druga ljudska bia i oseate

veliku ljubav prema njima, ili kada posmatrate
lepotu u prirodi i kada neto unutar vas duboko
odgovori na nju, zatvorite oi na trenutak i
osetite sutinu te ljubavi ili te lepote u sebi kao
neodvojive od vas samih, od vae prave
prirode. Spoljanji oblik je privremeni odraz

onoga to ste vi iznutra, u svojoj sutini. Zato vas

ljubav i lepota nikada nee napustiti, iako svi
spoljni oblici hoe.

Kakav je va odnos sa svetom predmeta,

bezbrojnih stvari koje vas okruuju i kojima
rukujete svakodnevno? Stolica na kojoj sedite,
olovka, automobil, olja? Jesu li one za vas puka
sredstva za postizanje cilja ili makar povre
meno postajete svesni njihovog postojanja, nji
hovog bia, da li ih, bez obzira koliko kratko,
primeujete i poklanjate im panju?
Kada postanete vezani za predmete, kada ih
koristite da biste ojaali svoju vrednost u sopstvenim oima i oima drugih, treba da se
zabrinete oko toga to stvari mogu lako da
preuzmu itav va ivot. Ako postoji identi
fikacija sa stvarima, vi ih u stvari ne cenite zbog
onoga to one jesu, ve u njima traite sebe.
Kada budete predmete cenili zbog onoga to
oni jesu, kada priznate njihovo bie bez men-

talne projekcije, neete moi a da ne osetite

zahvalnost zbog njihovog postojanja. Moda
ete uspeti i da osetite da oni nisu zaista neivi,
ve da samo tako izgledaju naim ulima.
Fiziari mogu da potvrde da na molekularnom
nivou oni zaista jesu pulsirajua polja energije.
Kroz nesebino cenjenje carstva stvari, svet oko
vas e postati iv na naine koje sada ak i ne
nasluujete.

*
Kada nekoga sretnete, bez obzira koliko to bilo
kratko, da li potujete njegovo bie time to mu
poklanjate punu panju? Ili ga svodite na sred
stvo zarad cilja, na pukog glumca u sporednoj
ulozi?
Kakav je kvalitet vaeg odnosa sa kasirkom u
supermarketu, portirom u zgradi, majstorom,
klijentom"?
Jedan trenutak panje je dovoljan. Kada ih gle
date ili sluate, treba da postoji budna

smirenost - moda na samo dve-tri sekunde,

moda due. To je dovoljno da se pojavi neto
stvarnije od pukih uloga koje igramo i sa kojima
se identifikujemo. Sve uloge su deo uslovljene
svesti koja je ljudski um. Ono to nastaje kroz
in panje jeste ono neuslovljeno, ono to ste vi
sutinski, ispod vaeg imena i oblika. Vi vie
neete igrati prema scenariju - postaete
stvarni. Kada u vama bude nastala ta dimenzija,
ona e i iz drugih izvui to isto.
Na kraju krajeva, naravno, drugi i ne postoje - i
vi se uvek susreete samo sa sobom.

POGLAVLJE 9

Kada se etate kroz umu koja nije ukroena,

gde se ovek nije umeao, vi vidite ne samo
izobilje ivota svud oko vas nego i brojno palo
drvee i natrula debla, istrulelo lie i, uopte,
materiju koja se raspada. Gde god pogledali
videete smrt kao i ivot.
Meutim, briljivo ispitivanje e vam otkriti da
raspadajue deblo drveta i trulo lie ne samo
to uestvuju u raanju novog ivota ve su i
sami puni ivota. U njima rade mikroorganizmi.
Molekuli se razmetaju. Od smrti nema ni traga.
Postoji samo preobraaj ivotnih oblika. ta iz
ovoga moemo nauiti?
Smrt nije suprotnost ivotu. ivot nema suprot
nost. Suprotnost smrti jeste roenje. ivot je
vean.

*
Prie i pesme u svim vremenima su uoavale tu
slinost ljudskog postojanja sa snom - ono je
prividno tako vrsto i stvarno, pa ipak tako
nestalno da svakoga trena moe da nestane.
U momentu vae smrti, pria vaeg ivota vam
zacelo moe delovati kao san koji je doao do
kraja. Pa ipak, ak i u snu mora biti jedna sr
koja je stvarna. Mora postojati svest u kojoj se
san dogaa, da je drugaije, ni sna ne bi bilo.
Ta svest - da li nju stvara telo ili ona stvara san
o telu, san o nekome?
Zato je veina onih koji su doiveli iskustvo
blisko smrti izgubila strah od smrti? Razmislite
o ovome.

Naravno da ete vi umreti, ali to je puki mental

ni pojam sve dok se lino" ne susretnete sa
smru po prvi put. Kroz ozbiljnu bolest ili neku
nesreu koja se dogodi vama ili nekome ko
vam je blizak, ili kroz odlazak voljenih osoba,
smrt ulazi u va ivot kao svest o vaoj sopstvenoj smrtnosti.
Veina ljudi od nje ustukne u strahu, ali ukoliko
ne ustuknete i ukoliko se suoite sa injenicom
da je vae telo kratkotrajno i da moe nestati
svakog trenutka, stei ete izvesnu distancu,
ma koliko malu, od svoje psihike i fizike
forme, od ja". Kada budete uvideli i prihvatili
nestalnu prirodu svih ivotnih oblika, zadobiete jedan neobian oseaj mira.
Suoavanjem sa smru, vaa svest se do neke
mere oslobaa poistoveivanja sa oblikom. To
je razlog zato u nekim vrstama budizma
monasi redovno odlaze u mrtvanicu i sede i
meditiraju meu leevima.
U Zapadnoj kulturi postoji iroko rasprostra
njeno poricanje smrti. ak se i stari ljudi trude
da o njoj ne misle i ne govore, a mrtvaci se
sakrivaju i odnose. Kultura koja porie smrt

neizbeno postaje povrna i vetaka, usredsreena samo na spoljne oblike stvari. Kada se
porie smrt, ivot gubi na dubini. Mogunost
spoznaje sebe iza imena i oblika, ta transcendentna dimenzija, nestaje iz naih ivota zato
to smrt jeste ulaz u tu dimenziju.

Ljudi su skloni da se oseaju neprijatno prema

zavrecima, jer je svaki kraj jedna mala smrt.
Zato u mnogim jezicima pozdrav za rastanak
znai videemo se opet".
Uvek kada se neko iskustvo okona - sastanak
sa prijateljima, odmor, deca napuste roditeljski
dom - mi umiremo jednom malom smru.
Oblik" koji se pri tome pojavljuje u vaoj svesti
kao jedno iskustvo nestaje. On esto za sobom
ostavlja oseanje praznine, koju se veina ljudi
trudi da ne oseti i da se sa njom ne suoi.
Ako nauite da u svom ivotu prihvatite pa ak i
pozdravite zavretke, otkriete da se to
oseanje praznine, koje ste prvobitno doiveli

kao neprijatnost, pretvara u oseanje unutra

njeg prostora koji je duboko miran.
Uei da svakodnevno umirete na ovaj nain,
otvoriete sebe za ivot.

Veina ljudi osea da njihov identitet, njihov

oseaj sebe, jeste neto toliko neverovatno
dragoceno da ne ele da ga izgube. To je uzrok
njihovog straha od smrti.
Deluje nezamislivo i strano da ja" moe
prestati da postoji. Ali to dragoceno ja" se
mea se imenom i oblikom i priom sa njima
povezanom. To ja" nije nita drugo do privre
mena formacija u polju svesnosti.
Sve dok je taj oblik identiteta sve to znate,
neete biti svesni da je ta dragocenost vaa
sopstvena sutina, vae najunutarnjije ja jesam,
koje je svesnost sama. To je venost u vama - i
to je jedina stvar koju ne moete da izgubite.

Uvek kada se u vaem ivotu pojavi neki veliki

gubitak - gubitak stvari, kue, bliskih osoba,
gubitak reputacije, posla ili fizikih sposobnosti
- neto u vama umre. Oseate da ste se smanji
li u oseaju sebe. Moe se pojaviti i izvesna
dezorijentacija: Bez toga... ta sam ja?"
Kada vas oblik sa kojim ste se nesvesno poistovetili kao da je deo vas napusti ili nestane, to
moe biti izuzetno bolno. On ostavlja rupu, tako
rei, u samom tkanju vaeg postojanja.
Kada se to dogodi, nemojte poricati ili ignorisati
bol ili tugu koju oseate. Prihvatite da je ona tu.
uvajte se sklonosti uma da oko tog gubitka
isplete priu u kojoj vam je dodeljena uloga
rtve. Strah, bes, ozlojeenost ili samosaaljenje su emocije koje idu uz tu ulogu. Zatim
postanite svesni onoga to lei iza tih emocija,
kao i iza prie koju je nainio um: rupe, tog
praznog prostora. Moete li se suoiti i prihvati
ti taj neobian oseaj praznine? Ako moete,
moda ete uvideti da to vie nije strano
mesto. Moda ete se iznenaditi kada otkrijete
mir koji iz njega izvire.

Uvek kada se dogodi smrt, kada se rastoi neki

ivotni oblik, Bog, bezoblian i neotelotvoren,
isijava kroz otvor koji je ta nestala forma ostavi
la za sobom. Zato je smrt najsvetija pojava u
ivotu. Zato vas moe obuzeti boiji mir kroz
posmatranje i prihvatanje smrti.

Kako je svako ljudsko iskustvo kratkotrajno,

kako su nai ivoti nestalni. Postoji li ita to ne
podlee raanju i smrti, postoji li bilo ta to je
veno?
Razmotrite ovo: da postoji samo jedna boja,
recimo plava, i da je itav svet i sve u njemu
plavo, onda ne bi bilo plavog. Potrebno je neto
to nije plavo da bi plavo postojalo - drugaije
se ono ne bi isticalo", ne bi ga bilo.
Zar onda, isto tako, nije potrebno neto to nije
nestalno i kratkoveno da bi nestalnost svih
stvari bila shvaena? Drugim reima: ako bi
sve, ukljuujui i vas, bilo nestalno, da li biste to
vi ikada saznali? Zar injenica da ste vi svesni i

da moete da posvedoite o kratkovenoj priro

di svih oblika, ukljuujui i sopstveni, ne znai
da u vama postoji neto to ne podlee
propadanju?
Kada imate dvadeset godina, svesni ste svog
tela kao snanog i energinog. ezdeset godina
kasnije vi ete biti svesni svog tela kao slabog i
starog. Vae razmiljanje e se takoe promeniti od vremena kada ste imali dvadeset, ali svest
koja zna da je vae telo mlado ili staro ili da se
vae razmiljanje promenilo nije pretrpela
nikakve promene. Ta svesnost je ono veno u
vama - samo prisustvo. To je bezoblian jedin
stveni ivot. Moete li ga izgubiti? Ne, jer ste vi
on.

*
Neki ljudi postaju duboko mirni i gotovo svetle
tik pre nego to e umreti, kao da neto isijava
kroz njihov oblik koji se rastae.
Ponekad se desi da veoma bolesni ili stari ljudi
postanu skoro providni u svojim poslednjim

nedeljama, mesecima, pa ak i godinama

ivota. Kada vas pogledaju, moete videti svetlost koja sija iz njihovih oiju. Nema vie psiho
loke patnje. Oni su se predali, tako da je
osoba, umom stvoreno egoistino ja", ve
nestala. Oni su umrli pre smrti" i tako pronali
duboki unutarnji mir koji je spoznaja sopstvene
besmrtnosti.

*
Za svaku nesreu i katastrofu postoji potencijal
no spasonosna dimenzija koje smo mi obino
nesvesni.
Ogroman ok usled potpuno neoekivane
bliske smrti moe za posledicu imati to da
prisili svest da u potpunosti prestane da se
poistoveuje sa oblikom. U poslednjim trenuci
ma pred fiziku smrt, kao i u samom inu umi
ranja, doiveete sebe kao svest osloboenu
oblika. Iznenada, nee vie biti straha, samo mir
i spoznaja da je sve u redu" i da je smrt samo

jedan oblik rastvaranja. Tada se smrt spoznaje

kao potpuno prividna - podjednako prividna
kao i oblik koji ste poistoveivali sa sobom.

Smrt nije neka anomalija ili najstraniji od svih

dogaaja, kako bi savremena kultura elela da
vi mislite, nego najprirodnija stvar na svetu,
neodvojiva od svoje suprotnosti - roenja, i isto
toliko prirodna kao i roenje. Setite se toga
kada budete sedeli pored osobe na samrti.
Velika je privilegija i sveti in prisustvovati smrti
jedne osobe, kao svedok i sadrug.
Kada sedite sa osobom na samrti, nemojte pori
cati nijedan aspekt tog iskustva. Nemojte pori
cati to to se dogaa i nemojte poricati svoja
oseanja. Spoznaja da ne postoji nita to biste
mogli uiniti moda e uiniti da se osetite
bespomono, tuno ili besno. Prihvatite to to
oseate. Zatim idite jedan korak dalje: prihvatite
da nita ne moete da uinite, i prihvatite to u
potpunosti. Vi ne vladate situacijom. Iskreno se

predajte svakom aspektu tog iskustva, i svojim

oseanjima i svakom bolu ili neprijatnosti koju
samrtnik moda osea. Stanje predaje svesti i
spokoj koji dolazi sa njime mnogo e pomoi
umiruem i olakati mu prelaz. Ako budu
potrebne rei, one e doi iz mirnoe unutar
vas. Ali one e biti sekundarne.
Sa smirenou e doi blagoslov: mir.

POGLAVLJE 10

Sve su stvari meusobno povezane - budisti su

to oduvek znali, a fiziari su sada to i potvrdili.
Nita to se deava nije izolovan dogaaj, to
samo tako izgleda. Sto ga vie procenjujemo i
oznaavamo, on postaje sve izolovaniji. Celovitost ivota postaje fragmentarna kroz nae
razmiljanje. Pa ipak, upravo je totalitet ivota
ono to je iznedrilo taj dogaaj. On je deo mree
meusobno povezanih stvari koja je kosmos.
To znai: sve to jeste ne moe biti drugaije.
U veini sluajeva, mi ne moemo da ponemo
odgonetanje uloge koju prividno besmislen
dogaaj ima u totalitetu kosmosa, ve shvatanje
njegove neizbeznosti u ogromnosti ukupnosti
moe biti poetak jednog unutranjeg prihvatanja onoga to jeste i na taj nain usaglaavanja sa celokupnou ivota.

Istinska sloboda i kraj patnje jeste ivljenje kao

da ste u potpunosti izabrali ono to oseate ili
doivljavate u tom trenutku.
Ta unutranja usklaenost
trenutkom jeste kraj patnje.

sa

sadanjim

Da li je patnja zaista neophodna? Da i ne.

Da niste propatili to to jeste, ne biste imali
dubinu kao ljudsko bie, ne bi u vama bilo
skromnosti niti saoseanja. Sada ne biste itali
ove rei. Patnja razbija ljuturu ega i tako dolazi
do take kada slui svojoj svrsi. Patnja je
neophodna dok ne shvatite njenu bespotrebnost.

Nesrei je potrebno umom stvoreno ja" sa

priom, pojmovnim identitetom. Njoj je potreb
no vreme - prolost i budunost. Kada uklonite
vreme iz svoje nesrenosti, ta je to to ostaje?
Takvost" sadanjeg trenutka.
Moda oseate teinu, uznemirenost, napetost,
bes, ili ak muninu. To nije nesrenost, i to nije
lini problem. Nema niega linog u ljudskom
bolu. To je prosto intenzivan pritisak ili intenziv
na energija koju oseate negde u telu. Tako to
ete mu posvetiti panju, to oseanje se nee
pretvoriti u razmiljanje i tako ponovo aktivirati
nesreno ja".
Vidite ta e se dogoditi ako samo dopustite
oseanju da bude.

*
Mnogo patnje, mnogo nesree nastaje kada
uzmete svaku misao koja vam pada na pamet
kao da je istinita. Situacije vas ne ine

nesrenim. One u vama mogu izazvati fiziki

bol, ali vas one ne ine nesrenim. Vae misli
vas ine nesrenim. Vaa tumaenja, prie koje
priate sami sebi ine vas nesrenim.
Misli koje upravo pomiljam ine me nesre
nim." Ta spoznaja razbija vau nesvesnu identi
fikaciju sa tim mislima.

Kakav tuan dan.

Nije se udostojio ak ni da odgovori na moj

poziv.
Izneverila me je.
Priice koje govorimo sebi i drugima, esto u
formi pritubi. One su nesvesno osmiljene tako
da ojaaju na uvek krnji oseaj sebe kroz biti
u pravu", i tako proglaavanje nekoga i neega
da je ,,u krivu". Biti ,,u pravu" stavlja nas u
poloaj zamiljene superiornosti i ojaava na

lani oseaj sopstva, ega. To takoe stvara i

izvesnu vrstu neprijatelja: da, egu su potrebni
neprijatelji da bi odredio svoje granice, i ak i
vremenske prilike mogu da poslue toj svrsi.
Kroz ustaljene mentalne procene i emocionalne
reakcije stekli ste personalizovan, reaktivan
odnos sa ljudima i dogaajima u svom ivotu.
To su sve oblici samostvorene patnje, ali se oni
ne prepoznaju kao takvi jer su oni za ego zado
voljavajui. Ego sebe ojaava kroz reaktivnost i
sukob.
Kako bi ivot bio jednostavan da nije tih pria.
Pada kia.
On me nije pozvao.
Ja sam bio tamo. Ona nije.

Kada patite, kada ste nesreni, budite potpuno

sa onim to je sada. Nesrea ili problemi ne
mogu da opstanu u sadanjem trenutku.

Patnja nastaje kada vi mentalno imenujete ili

oznaite situaciju kao na neki nain nepoeljnu
ili lou. Vi mrzite neku situaciju, tu mrnju personalizujete i zatim je uvodite u reaktivno ja".
Imenovanje i oznaavanje je navika, ali ta navi
ka moe biti razbijena. Ponite da vebate
neimenovanje" na malim stvarima. Ako ste
zakasnili na avion, ispustili i razbili oljicu ili se
okliznuli i pali u blato, moete li da se uzdrite
od toga da taj dogaaj oznaite kao dobar ili
lo? Moete li odmah prihvatiti takvost" tog
trenutka?
Etiketiranje neega kao loeg u vama izaziva
emotivne greve. Ako samo dopustite da to
jeste, a da ga ne oznaavate, odjednom e vam
biti na raspolaganju ogromna mo.

Ti grevi vas odsecaju od te moi, moi samo

ga ivota.

Oni pojedoe voku sa drveta znanja dobra i

zla.
Idite iza dobra i zla uzdravajui se od men
talnog oznaavanja bilo ega kao dobrog ili
zlog. Kada odete iza te navike etiketiranja, kroz
vas e potei mo univerzuma. Kada budete bili
u nereaktivnom odnosu prema iskustvima, ono
to biste ranije nazvali zlim" askom e se
preokrenuti, moda ak smesta, putem moi
samog ivota.
Posmatrajte ta e se dogoditi ako neko iskust
vo ne nazovete zlim", ve u njega unesete
unutranje prihvatanje, jedno unutranje da", i
dopustite mu da bude ono to jeste.

Kakve god da su vae ivotne okolnosti, kako

biste se oseali ako biste ih u potpunosti prih
vatili takvim kakve one jesu - ba sada?

Postoje mnoge suptilne i manje suptilne forme

patnje i one su toliko normalne" da se esto ne
shvataju kao patnje, i ego ih ak moe doiveti
kao zadovoljavajue - nervoza, nesigurnost,
bes, imati problem sa neim ili nekim,
ozlojeenost, pritube.
Moete nauiti da prepoznajete sve ove oblike
patnje kako vam se dogaaju i znati: u ovom
trenutku ja stvaram sebi patnju.
Ako imate naviku da sebi stvarate patnju,
verovatno stvarate patnju i drugima. Ovi
nesvesni obrasci uma esto prestaju prostim
inom postajanja svesnim njih, njihovim
opaanjem u momentu kada se oni dogaaju.
Nemogue je biti svestan i stvarati sebi patnju.

Ovo je udo: iza svakog stanja, osobe ili okol

nosti koja izgleda loa" ili zla" postoji
skriveno dublje dobro. To dublje dobro vam se
pokazuje - i iznutra i spolja - kroz unutranje
prihvatanje onoga to jeste.
Ne opirite se zlu", jedna je od najveih istina
oveanstva.

Dijalog:

Prihvati ono to jeste.

Zaista ne mogu. To me vrea i ljuti.
Onda to prihvati.
Da prihvatim da sam uvreen i besan? Da pri
hvatim to to ne mogu da prihvatim?

Da. Dovedi prihvatanje u svoje neprihvatanje.

Dovedi predaju u svoje opiranje. Onda vidi ta
e se dogoditi.

Hronian fiziki bol je jedan od najgrubljih

uitelja kojeg moemo imati. Otpor je uzalu
dan", njegova je lekcija.
Nita ne moe biti prirodnije od nespremnosti
na patnju. Pa ipak, ako biste uspeli da se reite
te nespremnosti, i ako biste dozvolili bolu da
bude, moda biste otkrili izvesnu unutranjost
odeljenost od bola, prostor izmeu vas i bola.
To znai patiti svesno, voljno. Kada svesno
patite, fiziki bol e brzo sagoreti ego u vama,
budui da se ego uglavnom sastoji od otpora.
Isto vai i za izuzetne fizike hendikepe.
Ponudite svoju patnju Bogu", drugi je nain da
se kae isto ovo.

Ne treba da budete hrianin da biste shvatili

duboku univerzalnu istinu koja je sadrana u
simbolikom obliku u slici krsta.
Krst je instrument torture. On se koristi za najek
stremnija muenja, limitacije i bespomonosti
koje ljudsko bie moe da zamisli. Zatim se taj
ovek predaje, pati voljno, svesno, to
izraavaju rei: Ne moja volja, ve e biti Tvoja
volja". U tom trenutku krst, instrument torture,
pokazuje svoje skriveno lice: on je i sveti sim
bol, simbol boanskog.
Ono to izgleda da porie postojanje svake
transcendentalne dimenzije ivota, kroz preda
ju postaje ulaz u tu dimenziju.

O AUTORU
Ekart Tol se rodio u Nemakoj, gde je iveo do
svoje trinaeste godine. Nakon to je diplomirao
na Univerzitetu u Londonu, bio je istraivasaradnik i supervizor na Univerzitetu Kembrid.
Kada je imao dvadeset i devet godina, duboka
duhovna transformacija bukvalno je rastvorila
njegov stari identitet i radikalno promenila tok
njegovog ivota.
Sledeih nekoliko godina posvetio je razumevanju, usvajanju i produbljivanju te transformacije
koja je oznaila poetak snanog unutranjeg
putovanja.
Ekart ne pripada nijednoj odreenoj religiji ili
tradiciji. Svojim uenjem on prenosi jednos
tavne, pa ipak duboke poruke bezvremenom i
prostom jasnoom drevnih duhovnih uitelja:
postoji izlaz iz patnje u spokojstvo.
Ekart sada veoma mnogo putuje drei preda
vanja irom sveta. Od 1996. godine ivi u
Vankuveru, u Kanadi.