PODIZANJE VONJAKA

Obavezno izvriti kemijsku analizu zemljita na kojemu planiramo podizati vonjak. Sadnju treba
izvriti u jesen. Upotrjebiti bezvirusni sadni materijal. Posebnu panju obratiti na razmak sadnje i
sorte opraivae. Kada se radi o malim porodinim vonjacima, prednost treba dati vrstama i
sortama koje zahtevaju reduciranu kemijsku zatitu.
Jedno od glavnih pravila pri podizanju viegodinjih zasada, pa samim tim i vonjaka, je da se da se
greke naprevljene pri podizanju kasnije teko ili nikako ne ispravljaju.
Vonjak ne treba podizati na krevinama starih vonjaka ili uma. Prednost treba dati leguminoznim
biljkama koje e obogatiti zemljite hranjivim materijama u roku od nekoliko godina, pa tek onda
podizati vonjak. U tom periodu e se u zemljitu smanjiti i sadraj patogena koji napadaju korjenov
sistem voaka.
Za vonjak treba birati osunane i poloaje skrivene od direktnog udara vjetra. Dobar pokazatelj
izbora mjesta je i blizina dugovjenih, a jo rodnih vonjaka. U blizini vonjaka treba iskriti iblje i
divlje forme voa koje moe biti zaraeno virusima i drugim patogenima i bolestima.
Vrlo je vano izvriti kemijsku analizu zemljita na kome treba da podignemo vonjak i na osnovu
nje odrediti i meliorativno gnojenje. Kemijska analiza treba pokazati sadraj pojedinih prije svega
makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u suviku mogu biti ograniavajui faktor
za uzgajanje pojedinih vonih vrsta (kruka na dunji, breskva itd.).
Pri meliorativnom gnojenju u zemljite se unose velike koliine mineralnih i organskih gnojiva, poto
voke na tom mjestu trebaju ostati od 15 do 50, pa i vie godina u zavisnosti od vone vrste. Ovo
gnojenje treba pratiti duboko oranje, sa podrivanjem, koje omoguava da se zemljite dobro
razrahli i tako doprinese to lakem rastu korjena voaka.
Ako posedujemo kvalitetnije zemljite, sa mogunou navodnjavanja, prednost treba dati
jabuastim vonim vrstama na slabo bujnim podlogama, sa guim sklopom sve radi ostvarivanja
intenzivne voarske proizvodnje, a samim tim i prihoda.
Ako je to mogue, sadnju treba izvriti u jesen, poto se tada sadnice lake primaju. Takoer, tada
je na tritu kvalitetniji izbor sadnog materijala. Pri nabavci sadnica, treba biti obazriv.
Treba kupovati sadni materijal u institutima i znanstvenim ustanovama koji vode rauna o
proizvodnji bezvirusnog sadnog materijala. Ne treba naglaavati da su virusi jedan od najveih
problema voarstva kod nas. Ove znanstvene ustanove putaju u promet sadnice koje zadovoljavaju
i ostale parametre vrhunskog sadnog materijala.
Kada se radi o malim porodinim vonjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtjevaju
reduciranu kemijsku zatitu.
Posebnu panju treba obratiti na pravilan razmak voaka. Kod gustih zasada jabuke na slabo bujnim
podlogama treba osigurati naslon u vidu stupova i ice. Jabuaste vone vrste su samobesplodne,
pa im treba odabrati odgovarajue sorte opraivaa. Kotiave vone vrste su u najveem broju
sluajeva, a posebno novi sortiment samooplodne. Ipak, istraivanja pokazuju da se u ljivicima
npr., u kojima se nalaze pored osnovne jo dvije sorte prinosi poveavaju i do 20%.
Ovo su samo neki od bitnih faktora za uspjenu voarsku proizvodnju. Uvek je bolje, ako postoje
neke nedoumice, obratiti se za pomo strunjacima sa poljoprivrednog fakulteta ili specijaliziranih
poljoprivrednih stanica nego napraviti greke koje se kasnije teko ili nikako ne mogu ispraviti.
Kod podizanja voaka nuno je planirati odgovarajjui sustva navodnjavanja, kao i zatitu od tue i
mraza (mree i oroavanje).