THASOS TASOS

Prva verzija vodia

Danilo Panteli
24/08/2014

SADRAJ
1.

Uvod ................................................................................................................................................ 4

2.

Geografija i klima Tasosa ................................................................................................................ 4

2.1.

Geografija ................................................................................................................................ 4

2.2.

Klima ....................................................................................................................................... 4

3.

Istorija Tasosa ................................................................................................................................. 5

4.

Ukratko o Tasosu ............................................................................................................................ 9

5.

Korisni telefoni tokom boravka na Tasosu .................................................................................... 12

6.

Telefoniranje i mobilni operateri u Grkoj .................................................................................... 13

7.

Srpski konzulati i ambasade u Grkoj............................................................................................ 14

8.

Meunarodna vozaka dozvola .................................................................................................... 15

9.

Granini prelazi na putu do Grke ................................................................................................ 16

10.

Limenas (Grad Tasos) ................................................................................................................ 19

11.

Sela Tasosa ................................................................................................................................ 22

11.1.

Panagia i Skala Panagia (Golden Beach) ........................................................................... 22

11.2.

Potamia ............................................................................................................................. 26

11.3.

Kinira (Koinira)................................................................................................................... 27

11.4.

Astris (Astrida)................................................................................................................... 28

11.5.

Potos ................................................................................................................................. 29

11.6.

Pefkari ............................................................................................................................... 31

11.7.

Limenarija.......................................................................................................................... 32

11.8.

Kalirahi i Skala Kalirahi (Kallirachi) .................................................................................... 34

11.9.

Sotiras i Skala Sotiros ........................................................................................................ 35

11.10.

Prinos i Skala Prinos .......................................................................................................... 36

11.11.

Rahoni (Rachoni) i Agios Georgios .................................................................................... 37

11.12.

Kazaviti (Megalos Prinos) .................................................................................................. 38

11.13.

Maries i Skala Marion (Maries) ......................................................................................... 40

11.14.

Kastro ................................................................................................................................ 41

11.15.

Teologos (Theologos) ........................................................................................................ 43

12.

Plae Tasosa .............................................................................................................................. 45

Plae na istonoj obali Tasosa ....................................................................................................... 45

Plaa Makriamos (Makryammos) ................................................................................................. 45
Plaa Saliara (Mermerna plaa) .................................................................................................... 46
Plaa Vati (Vathi) ........................................................................................................................... 47
Plaa Golden beach (Hrisi Amudia, Skala Panagia) ....................................................................... 48
Plaa Skala Potamia....................................................................................................................... 49
Plaa Kinira (Koinira) ..................................................................................................................... 50
Plaa Paradise (Paradisos)............................................................................................................. 52

Plae na junoj obali Tasosa ............................................................................................................ 53

Plaa Agios Joanis-Tasos (Agios Ioannis, Babouras)...................................................................... 53
Plaa Aliki (Alyki) ........................................................................................................................... 53
Plaa Kekes .................................................................................................................................... 55
Plaa Timonja (Timonia, Thimonia) ............................................................................................... 56
Plaa Arsanas (Afroditi) ................................................................................................................. 56
Plaa Livadi .................................................................................................................................... 57
Plaa Salonikios ............................................................................................................................. 58
Plaa Astris (Astrida) ..................................................................................................................... 59
Plaa Psili Amos (Psili Ammos) ...................................................................................................... 60
Plaa Notos.................................................................................................................................... 61
Plaa Rosogremos (Rossogremos) ................................................................................................ 61
Plaa San Antonio (Agios Antonios) .............................................................................................. 62
Plaa Pefkari .................................................................................................................................. 63
Plaa Metalia ................................................................................................................................. 64
Plaa Limenaria (Limenarija) ......................................................................................................... 65
Plaa Stelakis ................................................................................................................................. 67
Plaa Tripiti (Trypiti) ...................................................................................................................... 68
Plae na zapadnoj obali Tasosa .................................................................................................... 69
Plaa Acpas (Atspas, eerna plaa) .............................................................................................. 69
Plaa Skala Maries (Marion).......................................................................................................... 70
Plaa Beba (Skala Maries) ............................................................................................................. 71
Plaa Skala Kalirahi (Kallirachi) ...................................................................................................... 72
Plaa Skala Sotiros ......................................................................................................................... 73
Plaa Dasilio (Dasillio, Dasilio Prinu, Ilio Mare) ............................................................................. 74
Plae na severnoj obali Tasosa ..................................................................................................... 76
Plaa Skala Rahoniu (Rachoniou) .................................................................................................. 76
Plaa Pahis (Pachis) ....................................................................................................................... 77
Plaa Glifoneri-Tasos (Glyfoneri)................................................................................................... 78
Plaa Glikadi (Glykadi) ................................................................................................................... 79
Plaa Esperides .............................................................................................................................. 80
Plaa La Scala ................................................................................................................................ 80
Plaa Papalimani ........................................................................................................................... 81
Plaa Glifada-Tasos (Glyfada) ........................................................................................................ 81
Plaa Nisteri................................................................................................................................... 82
Plaa Tarsanas ............................................................................................................................... 82
Plaa Limanaki (Palio Limani) - Gradska plaa u Limenasu ........................................................... 83
13.

Znamenitosti ............................................................................................................................. 84

13.1.

Muzeji................................................................................................................................ 84

Arheoloki muzej Tasosa ............................................................................................................... 84

Muzej skulptura Polignotos Vagis ................................................................................................. 85

Muzej folklora Teologos ................................................................................................................ 87
Muzej folklora (Limenarija) ........................................................................................................... 89
Muzej folklora (Kalirahi) ................................................................................................................ 92
13.2.

Manastiri i crkve ................................................................................................................ 93

Manastir Arhangela Mihaila.......................................................................................................... 93

Manastir Panaguda ....................................................................................................................... 95
Manastir Agios Panteleimonas ..................................................................................................... 96
Manastir Vatopediu-Kalogeriko (Limenas) ................................................................................... 97
Crkva Panagia (Selo Panagia) ...................................................................................................... 100
Crkva Agios Dimitrios (selo Teologos) ......................................................................................... 104
Crkva Agios Atanasios (selo Kastro) ............................................................................................ 106
13.3.

Arheoloki lokaliteti ........................................................................................................ 108

Antika Agora-Tasos.................................................................................................................... 108

Antiko pozorite Tasos .............................................................................................................. 109
Akropolj Tasosa ........................................................................................................................... 110
Arheoloki lokalitet Aliki (Alyki) .................................................................................................. 110
13.4.

Prirodne atrakcije ............................................................................................................ 112

Jola (Giola)................................................................................................................................... 112

Peina Drakotripa (Drakotrypa, Zmajeva peina) ....................................................................... 113
Jezero Maries (Gena) .................................................................................................................. 114
14.

Rent-A-Car On Thassos ........................................................................................................... 115

15.

Autobus ................................................................................................................................... 116

16.

Prvi put na Tasosu ................................................................................................................... 119

16.1.
17.

Obavezno na Tasosu! ...................................................................................................... 120

Hrana ....................................................................................................................................... 121

17.1.

Maslinovo ulje ................................................................................................................. 123

17.2.

Kleoniki Tavern (kod Koste-brke) .................................................................................... 124

18.

Renik ...................................................................................................................................... 125

19.

Krug oko Tasosa ...................................................................................................................... 126

20.

Uputstvo za desetodnevno konzumiranje Tasosa .................................................................. 129

21.

MAPA i DALJINOMETAR .......................................................................................................... 135

22.

Vremenska prognoza .............................................................................................................. 136

ANDROID NAVIGACIJA ........................................................................................................................ 137

Lini utisci sa letovanja ....................................................................................................................... 142
KORISNI LINKOVI ................................................................................................................................. 143

1. Uvod
Tasos pripada Severoistono egejskoj grupi ostrva. Zeleno je i planinsko, sa prelepim peanim
plaama i tradicionalnim selima s neverovatnim planinskim vidicima. Tasos je idealno ostrvo za one
koji trae mir i prelepo prirodno okruenje, ali takoe ima i aktivnih i ivih mesta i turistikijih plaa.
Noni ivot nije tako intenzivan. U nekoliko rei, Tasos je pogodan za sve i ima mnogo za ponuditi.
Nalazi se na krajnjem severu ove grupe ostrva, u blizini ostrva Samotraki i 11 km juno od luke
Keramoti i ua reke Nestos u regiji Istona Makedonija i Trakija. Pripada prefekturi Kavala.
Od Kavale je udaljen 24 km (12 nautikih milja), od Svete gore 50 km (12 nautikih milja), od ostrva
Limnos 111 km (60 nautikih milja) i od Aleksandrupolija 60 km (32,5 milje).

2. Geografija i klima Tasosa

2.1.

Geografija

Tasos je deo Severoistono-egejskih ostrva i najsevernije je u arhipelagu. Smeteno je u blizini

grkog kopna, samo 11 kilometara od sela Keramoti i delte reke Nestos te 31 km od Kavale. Geografski
pripada regiji Istona Makedonija i Trakija te prefekturi Kavala.
Povrina Tasosa iznosi oko 390 kvadratnih kilometara to ga ini dvanaestim po veliini ostrvom u
Grkoj. iroko je 22,5 a dugako 27 kilometara i gotovo je krunog oblika. Duina obale iznosi 95
km.Glavni grad je Limenas koji je takoe i glavna luka i u njemu ivi veina od oko 16.000 stanovnika
koliko ih ima na ostrvu.
Plaa Golden Beach (Hrisi Amudia)
to se tie morfologije zemljita, severna
polovina je gotovo nepristupana, sa strmim
padinama i sastoji se uglavnom od trulog i
kriljanog tla. Potpuno suprotno, juni deo je
prilino ravan, s blagom klimom i sastoji se od
sedimentnih i krenjakih stena. Prema
navedenom, ostrvo je podeljeno na dva dela,
severni i juni, sa zamiljenom linijom koja
poinje od sela Sotiros na zapadu i zavrava se
malo junije od sela Kinira na istoku.
Unutranjost ostrva je brdovita. Najvii vrh je Ipsarion sa nadmorskom visinom od 1.204 metra. Ostali
vrhovi su Kranidi na 1.074 metra, Prorok Ilija na 1.108 m., Cucula na 857 metara i Fanos na 744 m.
Planine su prekrivene borovinom i stablima kestena, ali su strani poari izmeu 1981. i 1993. godine
unitili veliki deo uma. Neki delovi su se polako oporavili od ove katastrofe, ali jugoistok jo uvek nosi
oiljke.
Uzgajaju se masline, duvan i loza. Ove aktivnosti, uz vaenje kamena, ribolov, pelarstvo i turizam,
ine glavni izvor prihoda stanovnitva Tasosa. U antici je ostrvo bilo izvor zlata i drugih sirovina. Danas
je poznato po kamenolomima u kojima se vadi mermer koji ini tlo posebno belim na nekim delovima.

2.2.

Klima

Budui da se nalazi u severnom delu Grke, Tasos ima hladniju klimu nego veina drugih ostrva.
Zima je vlana i sa niskim temperaturama koje poinju da rastu od aprila. Prolea su blaga i sunana,
leta topla, ali temperature ne idu visoko kao na Kikladima.

3. Istorija Tasosa
Tasos je imao burnu istoriju i proao je vladavinu raznih osvajaa koji su ovde ostavili svoj trag.
Postoji mnogo suprotstavljenih miljenja o tome ko su bili prvi stanovnici ostrva. Ostrvo je bilo poznato
pod mnogim imenima koja su izvedena od imena plemena koja su se naselila ovde kao to su Sedon i
Odones koja su traka. Antiki pesnici su ga zvali Etra i Hrisi. Ostaci Traana pronaeni na ostrvu
datiraju od 2.000. godine pre Hrista a priobalna naselja na kopnu preko puta Tasosa iz perioda izmeu
3.000. i 2.000. p.n.e. Drugi istoriari navode da su Grci naselili ostrvo. Arheolozi su otkrili mnogo
tragova grkog Herkula koji je bio slavljen i smatrao se jednim od uvara ostrva. Konano, imamo grke
mitoloke verzije kako je Tasos dobio ime.
Arheoloki lokalitet u okolini Limenasa
Prema drevnoj legendi, Tasos je bilo ostrvo sirena
koje su imale tako lep glas koji bi oarao svakoga
ko bi ih uo a nakon toga su ga prodirale. U
uvenoj prii Odisejeva lutanja, za sirene koje su
pokuale da ga oaraju se pretpostavlja da su
ivele na Tasosu.
Druga legenda kae da je antiki heroj po imenu
Tasos doao na ostrvo u potrazi za svojom
sestrom koja se zvala Evropa i koju je Zevs ukrao.
Tasos je bio sin (moda i unuk) fenianskog kralja
Aginorasa. Legende o njemu su vrlo stare i ne ba precizne. Bio je tako iscrpljen od potrage za sestrom
da je hteo da se odmori na ovom mestu. Po njemu je ostrvo nazvano Tasos.
Tasos je bio naseljen od paleolitskog razdoblja pa nadalje, ali najranije naselje koje je istraeno u
detalje je iz srednjeg i kasnog neolita i tu su pronaeni ostaci koji su blisko povezani s onima u ravnici
Drama. Nasuprot tome, ostaci ranog bronzanog doba na ostrvu poklapaju se sa kulturom koja se
razvila na Kikladima i Sporadima. U Skali Sotiros, na primer, malo naselje je bilo okrueno vrsto
izgraenim odbrambenim zidom.
Postoji jaz u arheolokim nalazima do kraja bronzanog doba 1.100 godine pre Hrista kada je bilo prvo
ukopavanje odrano na velikom groblju u Kastru, u unutranjosti ostrva. Ovde izgraene grobnice
prekrivene malim humkama zemlje su bile tipine do kraja gvozdenog doba. U najstarijim grobnicama
je bio mali broj lokalnih imitacija mikenskog posua, ali je veina runo izraene keramike s urezanim
ukrasima odraavala veze sa istokom, odnosno sa Trakijom.

Tasos je imao burnu istoriju i proao je vladavinu

raznih osvajaa koji su ovde ostavili svoj trag.
U ranom antikom periodu, ostrvo su (verovatno
pod vostvom Tasosa) kolonizovali Feniani
privueni rudnicima zlata. Osnovali su hram
posveen bogu Melkartu koji je jo uvek postojao
u doba Herodota.
Oko 7. veka pre Hrista, posle rata sa Sajansima,
trakim plemenom, Telesikles sa Parosa je
zajedno sa svojim sinom Arhilohesom,
porodicom i prijateljem Glaukosom poeo da
gradi prvu koloniju na jugu ostrva. Otkrili su da je Tasos bogat mineralima, posebno zlatom i
mermerom i prekriven umama. Herodot je posetio Tasos i priao da su najbolji rudnici na ostrvu bili
oni koje su otvorili Feniani na istonoj strani ostrva, prema Samotrakiju. Njihova mo se proirila na

kopno gde su imali u vlasnitvu rudnike zlata vrednije ak i od onih na ostrvu. Naselili su brojna poznata
mesta. Jedno od njih je stara Kavala a drugo Krenides, nekadanje naselje Filipi. Plemeniti metali su
intenzivno vaeni iz oblinje planine Pangeo.
Zlatni, srebrni i bronzani novac je kovan u 6. veku s natpisom Tasian Ipiron (Tasosko kopno) i datira
iz 525. godine p.n.e. Ovaj natpis oznaava oblik organizovane drave. Podigli su bogate hramove i jak
zid kako bi zatitili antiki glavni grad. Trgovina je postala glavni izvor prihoda. U oblinjoj Agori trgovci
su kupovali i prodavali robu, drali su se politiki govori i donoene su demokratske odluke.
Demokratija je procvetala a ruevine Agore to i dokazuju. U gimnazijumu su se odravali sportski
dogaaji. Naalost, ostaci gimnazijuma nisu pronaeni. Postojale su dve luke, jedna iskljuivo za ratne
brodove a druga za trgovinu. Ostrvljani su dominirali morem i postali bogati trgovci vinom i siretom.
Brodovi koji su prevozili ove proizvode su stizali do Rusije i Egipta. Takoe su izvozili drvo i mermer.

Na ostrvu postoje brojni svedoci bogate istorije

Tasos je postao stvarno moan oko 5. veka p.n.e.
477. pre Hrista su ih porazili Persijanci unitivi im
pomorsku flotu u dve velike bitke. Okupirali su
ostrvo 491. godine pre Hrista i sruili mermerni
zid koji je opasavao ceo grad. Ruevine se i danas
mogu videti. Kao pokoren narod bili su sputani u
izraavanju i negovanju svoje umetnosti, ali su
sauvali duh. Zatim je Tasos postao deo Delske
lige koja je bila pod kontrolom Atine, ali su se
465. p.n.e. zbog nesuglasica po pitanju rudnika u
kopnenom delu pobunili. Atinjani su ih porazili na
moru i nakon opsade koja je trajala vie od dve godine preuzeli glavni grad i unitili zidine, verovatno
463. pre Hrista, primoravi ih da predaju svoje brodove, plate odtetu i godinji doprinos (449. godine
pre Hrista 21 talenat, od 445. godine oko 30 talenata) i povuku se sa poseda na kopnu. 411. p.n.e, u
vreme oligarhijske revolucije u Atini, Tasos se ponovo pobunio protiv Atine i dobio spartanskog
guvernera. 407. godine pre Hrista pobornici Spartanaca su proterani a vratili su se Atinjani pod
Trasibulusom. 404. godine pre Hrista, Spartanci su okupirali ostrvo da bi ga 393. godine p.n.e. Atinjani
ponovo osvojili, ali su ovaj put doneli demokratiju i dali Tasosu nezavisnost.
Poetkom 4. veka stanovnici Tasosa su se opet organizovali u Tasian Ipiron. Vrsta poludemokratskog
naina ivota implementirana je verovatno po savetu Platona. Oko 340. p.n.e., Filip II Makedonski
preuzima kontrolu nad ostrvom i Tasos postaje deo Makedonskog carstva. Aristotel je sugerisao kralju
da e mu prijateljski odnosi sa Tasosom biti korisni. Makedonski kralj je znao od poetka ta se dobija
ako vlada Tasosom. Tasoske kopnene i pomorske snage su se borile s Aleksandrom Velikim, sinom
Filipa II u njegovom ratu protiv Persijanaca. OD 287. do 281. p.n.e. jedan od Aleksandrovih generala je
konfiskovao ostrvo i njime vladao. Filip V je odbacio delove politike koja se odnosila na slobode
stanovnika ostrva nateravi ih da pokau naklonost prema Rimljanima.

Antika Agora i Arheoloki muzej se nalaze u

Limenasu
Tasos se zajedno s Rimljanima borio protiv
Mitridata. 197. godine pre Hrista Rimljani
zauzimaju ostrvo nakon pobede nad Filipom V.
Tokom tog razdoblja Tasos je i dalje ekonomski
jak. Njegova valuta je stizala do Balkana i ak do
Rumunije. Varvarski kraljevi koriste Tasoski
novac do 1. veka pre Hrista kada ga zamenjuje
rimski dinar. Ostrvo je napredovalo do 42. godine
kad je zahvaeno sukobom nakon smrti Julija
Cezara (44. godine). Dva bogata senatora koji su
odgovorni za njegovu smrt, Kasije i Brut, borili su se (42. godine) protiv svojih neprijatelja Marka
Antonija i Oktavijana u ravnici kod Filipija. Svako je eleo Tasos kao svoju glavnu bazu. Marko Antonije
je pobedio i u kratkom periodu upravljao ostrvom.
Avgust i njegova porodica su rekonstituisali ostrvo kao Dravu Tasos koja se protee do Sporada.
Tada je nekoliko odabranih plemikih porodica sa Tasosa vladalo po svojim zakonima, sprovodilo
sopstvene sudske odluke i kovalo sopstveni novac. Samo je Atina imala ove privilegije od cele Grke.
Nazivali su ih Prijatelji Cezara. Uinili su mnogo za ostrvo tokom svoje vladavine. Proirili su zgradu
optine i organizovali spektakle po ostrvu da bi pokazali svoje bogatstvo, od sredine 2. veka pa sve do
kraja. Takoe su obnovili stari grad i antiko pozorite, a brodovi sa ostrva su ponovo poeli da trguju.
Tokom prvog veka Nove ere, apostol Pavle je doao na ostrvo i doneo hrianstvo. Takoe je poeo sa
izgradnjom crkava na ruevinama antikih hramova.
Mir je potrajao sve do 330. godine kada je Tasos postao deo vizantijskog carstva. 365. je pogoen
katastrofalnim zemljotresom.
Arapi su preuzeli ostrvo 565. godine, ali su ubrzo proterani. Gusari su se pojavili u blizini Tasosa u 4.
veku. 765. su slovenski i bugarski gusari opljakali i prodali stanovnike Tasosa na pijaci robova. Tokom
7. veka, Tasos je kao i sva druga grka ostrva postao plen brojnih gusarskih napada. Stanovnitvo je u
7. veku napustilo Limenas i izgradilo sela visoko u planinama kako bi se izbegla razaranja. Oko 900.
godine doao je pod vlast Saracena koje je gotovo 70 godina kasnije porazio Nikiforos Fokas. 1161.
godine, Francuzi su opljakali i unitili ostrvo, poubijali deo stanovnika, a ostale pretvorili u robove.
Tokom krstakih ratova Tasos je potpao pod vlast Venecijanaca, a u 14. veku pod vlast enovljana koji
su ojaali vizantijski dvorac i odbrambenu mo Tasosa.

Antiko pozorite
Turci su ga osvojili 1462. godine i pod njima je
bilo poznato kao Taz. Tokom 18. veka, broj
stanovnika je smanjen zbog emigracije
prouzrokovane visokim porezima koje su Turci
nametnuli. 1774. je samo 2.000 stanovnika bilo
na ostrvu od 60.000 koliko se procenjuje da je
ivelo tokom antikog perioda i 100.000 tokom 5.
i 6. veka pre Hrista. Kratkotrajna pobuna protiv
otomanske vladavine 1821. na elu sa
Hagijorgisom Metaksasom nije uspela. Sultan
Mahmud II je 1820. (ili 1813.) dao ostrvo
Egipaninu Muhamedu Aliju kao nagradu za egipatsku intervenciju u Grkom ratu za nezavisnost.
Egipatska vladavina je bila relativno benigna (po nekim izvorima Muhamed Ali je ili roen ili je proveo
detinjstvo na Tasosu). Egipani su ostrvljanima dali samoupravu, ali su im i nametnuli obavezu plaanja
poreza. Ostrvo je bilo uspeno sve do 1908. kada je ponovo uspostavljena turska vladavina. Dobilo je

status sandaka u vilajetu (provinciji) Salonika do balkanskih ratova. 20. oktobra 1912., tokom Prvog
balkanskog rata Tasos je osloboen i ujedinjen sa ostatkom Grke 1912., nakon mnogo pokuaja.
1922. izbeglice iz Male Azije naselile su Limenas i Limenariju. Tokom okupacije (1941.-1944.) Tasos je
zajedno s ostatkom istone Makedonije i Trakije bio pod kontrolom Bugara. Pod bugarskom vlau
ostrvo se zvalo kk. Planinski teren omoguavao je sporadian otpor. Grki graanski rat je na ostrvu
imao oblik okraja i napada komunistike gerile do 1950., gotovo godinu dana nakon to su glavna
neprijateljstva na kopnu prestala. Od 1960. turizam je postao glavni izvor prihoda za ostrvljane, a tada
je u vodama oko ostrva pronaena nafta.
Istorija rudarstva
Vaenje ruda osnovnih i plemenitih metala zapoeli su u 7. veku pre Hrista Feniani, nastavili u 4. veku
Grci, a zatim Rimljani. Postojali su i povrinski kopovi i podzemna eksploatacija brojnih leita olova i
srebra iako je bilo i manje eksploatacije zlata i bakra. Vredno pomena je otkrie jame iz paleolitskog
perioda koja se nalazi u rudniku gvoa Tzines.
Palataki, nekadanje sedite kompanije za
eksploataciju rude
U novije vreme, rudarske kompanije kao to su
Speidel (1905.-1912.) i Vielle Montagne (1925.1930.) eksploatisale su kalamin (ruda olova i
cinka). 1905. godine podignut je metalurki
pogon u Limenariji za kalcinaciju kalamina u
visokim peima za proizvodnju ZnO. Kasnije
(1926.) je pogon za kalcinaciju obnovljen od
strane kompanije Vielle Montagne. Vaenje rude
gvoa postalo je znaajno u periodu od 1954.1964. kada je nekoliko rudarskih kompanija
(Krupp i Apostolopulos A.E., Hondrodimos S.A.) eksploatisalo naslage rude na ostrvu. Procenjuje se da
je ukupna proizvodnja tokom razdoblja 1905.-1964. bila oko 2 miliona tona kalamina (12% Zn + Pb) i
3 miliona tona rude gvoa (44% Fe). Od 1964. nije bilo rudarske aktivnosti na ostrvu. Novi napori na
istraivanju leita su pokrenuti 1976. od strane IGME. Buenja su rezultirala otkriem leita Marlu,
1979. godine, na dubini od 200 metara. Istorija vaenja mermera je takoe bogata. U dananje vreme,
poevi od pre oko etrdeset godina, vaenje mermera je jedina delatnost u vezi sa mineralnim
bogatstvom Tasosa

4. Ukratko o Tasosu
Tasos pripada Severoistono-egejskoj grupi ostrva. Zeleno je i planinsko, sa prelepim peanim
plaama i tradicionalnim selima s neverovatnim planinskim vidicima. Tasos je idealno ostrvo za one
koji trae mir i prelepo prirodno okruenje, ali takoe ima i aktivnih i ivih mesta i turistikijih plaa.
Noni ivot nije tako intenzivan. U nekoliko rei, Tasos je pogodan za sve i ima mnogo toga za ponuditi.
Selo Teologos, nekada ekonomski i politiki centar Tasosa - nalazi se na krajnjem severu pomenute
grupe ostrva, u blizini ostrva Samotraki i 11 km juno od luke Keramoti i ua reke Nestos u regiji
Istona Makedonija i Trakija. Pripada prefekturi Kavala. Od Kavale je udaljen 24 km (12 nautikih milja),
od Svete gore 50 km (12 nautikih milja), od
ostrva Limnos 111 km (60 nautikih milja) i od
Aleksandrupolija 60 km (32,5 milje). Postoji
mnogo luka, pristanita i uvala du obale.
Najvanije su luka glavnog grada Tasos (Limenas),
luka u mestu Skala Rahoni na severu, zaliv Skala
Prinos na severozapadu, luke Sotiros, Kalirahi i
Maries na zapadu, zalivi Limenarija, Rosogremos
i Astris na jugu, zaliv Aliki na jugoistoku te zalivi
Kinira, Panagia, Potamia i Agios Joanis na istoku.
Glavni rtovi na severu ostrva su Evreokastro,
Pahis i Arhangelos. Prema zapadu su Prinos,
Atspas i Kefalas. Na jugu su Agios Antonios (Hohlos), Oksia, Salonikios (Sapuni), Kalami, Demir, Halka,
Baburas i konano rtovi Stavros, Furni, Pirgos i Kalogeros (Vati) na jugu.
Severno, izmeu Tasosa i zaliva Keramoti, nalazi se stenovito i nenaseljeno ostrvo Tasopula dugako
oko kilometar i po i sa nadmorskom visinom od 108 metara. Ostrvo Gramvusa se nalazi u istonom
delu Tasosa, na junom kraju zaliva Potamia. Nasuprot antikog grada Kinira je ostrvce koje se takoe
zove Kinira i lei u sredini zaliva. Diapori se nalazi u istom podruju, malo junije. Konano, ostrvce
Panagia, u blizini Astrisa ima peinu iz koje izlazi para ugljovodonine kiseline. Ovo ostrvce se nalazi na
junoj obali ostrva, preko puta rta Salonikios. Na zapadnoj obali, preko puta poluostrva Prinos,
videete buotine gde se vadi nafta i prirodni gas.
U Limenasu koji se naziva i grad Tasos moete
videti brojne ruevine na kojima je izgraen
moderan grad i koje govore same za sebe o
bogatoj istoriji ovog kraja. Ostrvo je bilo
naseljeno od 7. veka. pre Hrista i imalo je jaku
ekonomiju tokom antikih vremena zbog obilja
dragocenih prirodnih resursa. Bilo je ak i rudnika
zlata. Drvo i mermer su se izvozili u Egipat, Italiju
i Malu Aziju to je rezultiralo velikim deviznim
prilivom. Danas je beli mermer sa Tasosa poznat
u celom svetu. Limenas se nalazi u podzidanom
podruju antikog glavnog grada koji se takoe
zvao Tasos. Izgradnja Limenasa je zapoela sredinom 19. veka od strane stanovnika susednog sela
Panagia kao i drugih sela. Ova sela su se postepeno preselila na obalu kada su gusari prestali da budu
pretnja. Jedno od najveih i najznaajnijih mesta na Tasosu je Teologos. Nalazi se u kotlini nasuprot
planine Korfi, u sredinjem junom delu ostrva. Severozapadno od Teologosa je selo Kastro. Stanovnici
Kastra su na jugozapadnoj obali izgradili grad Limenariju, 1900. pre nove ere kada je poela sistemska
eksploatacija rudnika. 13. februar 1974. je bio presudan datum za Tasos i Grku jer su pronaena
nalazita nafte u blizini zaliva Prinos.

Tasos je poznat po vinu sa prepoznatljivom

aromom jabuke. Stanovnitvo se bavi
poljoprivredom, ribolovom i turizmom. Tasos
ima obilje minerala. Bakar u oblastima Astris,
Timonia i Teologos, olovo, srebro i cink u
Limenariji te gvoe u Kalirahiju. Poznati rudnici
na Tasosu kao i drvena graa za brodogradnju
doveli su do razvoja, glamura i napretka tokom
antike. ta vie, tvrdi se da je to bogatstvo
privuklo Feniane da prvi nasele Tasos.
Kamenolomi u kojima se vadi mermer su oduvek
bili poznati. Sneno beli mermer se na Tasosu
vadio jo tokom antike a tako je i danas jer je pogodan za pravljenje kipova kao i velianstvenih palata.
Tasoski mermer je korien u vreme Vizantijskog carstva za podizanje crkve Aja Sofija u Istanbulu.
Turizam je, naravno, glavna aktivnost. Velianstveni planinski pejzai, mnoto zelenila i odline plae
privlae leti grupe turista iz mnogih evropskih zemalja i naravno iz majice Srbije. Tasos takoe ima
gimnaziju, licej, nekoliko kola i dve luke, staru i novu koja je aktivna.
Tasos je planinsko i stenovito ostrvo, prekriveno gustom umom borova, jela, hrasta i platana, dok
masline rastu du obale. Ne tako davno, sve padine su bile prekrivene umama (skoro 9 desetina
zemljita) i to je razlog zato je bio poznat kao plutajua uma. Katastrofalni poari 1985. i 1989. su
izgoreli veliki deo borovih uma. Nakon intenzivnih napora na ponovnom poumljavanju preduzetih
od strane lokalnih slubi, a posebno volontera, ostrvo ponovo dobija zelenu boju.
Mermerna je jedna od najlepih plaa na Tasosu
Planinski greben koji se prua u smeru
severozapad-jugoistok preseca ostrvo. Planina
Ipsarion sa 1.204 metra nadmorske visine je
najvii vrh a za njim slede Prorok Ilija (1.108 m) i
Fanos (744 m). Tasos ima jedno od najbogatijih
zemljita meu Egejskim ostrvima. Na Tasosu se
proizvode itarice, mahunarke, voe, med i vino.
U priobalnim podrujima se uzgajaju masline i
proizvodi maslinovo ulje.
Vino sa Tasosa, uveno tasosko antiko vino,
visoko je kotirano ak i danas i ubraja se meu najbolja vina u Grkoj. Antika kraljica Egipta, Kleopatra,
slala je na Tasos brodove svake godine po vino. Legenda kae i da su bogovi sa Olimpa pili samo vino
sa Tasosa. Groe sa ostrva kupuju i mnogi proizvoai vina iz cele Grke i koriste ga za meanje sa
svojim. Tasos takoe ima dobru pitku vodu. Voda se ne mora donositi sa kopna kao to je sluaj sa
ostalim grkim ostrvima i ne postoje restrikcije.
Administrativno, Tasos se sastoji od jedne optine s Limenasom kao glavnim gradom i jo devet
podoptinskih odseka irom ostrva. Ima oko 16.000 stanovnika, a Limenas na severu i Limenarija na
jugu su dva najvanija grada u administrativnom i trgovakom smislu.

Velika sela kao to su Teologos, Prinos i Panagia

moete posetiti tokom cele godine jer u njima
ljudi normalno ive i van turistike sezone.
Planinska sela Tasosa, posebno Kazavitia (mali
i veliki Prinos), gotovo su naputena tokom
zimskog perioda.
Klima je tipina mediteranska, leta su topla, ali
svei vetrovi silaze s planine Ipsarion. Zime su
obino blage sa slabim snegom. Najvia
temperatura se kree od 30-35 C, a najnia oko
8 C. Sva godinja doba su lepa na Tasosu, ali su
prolee i poetak leta najlepi. Temperature su
savrene, a pejzai i boje prelepi.
Geologija se sastoji od kristalizovanih stena, mermera, krenjaka i metalima bogatim stenama. Teko
je znati poreklo i nastanak tih stena. Nedostatak fosila ini teko razumljivim tektonske sile koje su
formirale ostrvo.
Tasos je pravo blago Grke. Ostrvo je jo uvek ostalo pomalo nepromenjeno masovnim turizmom i
brzom komercijalizacijom. Zadralo je grku kulturu i tradiciju koja se generalno izgubila na veini
grkih ostrva koja su postala turistiki centri. Tasos takoe ima bogatu istoriju i arheoloka nalazita
rasuta po celom ostrvu, a jo uvek moete videti spomenike koji svedoe o slavnim danima iz prolosti
kao to su zidovi tvrave antikoga grada, hram Apolona Pitijskog i Dionisovo svetilite.
Iza fenomenalne plae Aliki se nalazi i poznati
arheoloki lokalitet
Tasos je poteen vetrova Meltemi tokom jula i
avgusta. U picu sezone, sunce na Tasosu pri i
ima puno vlage a ostrvo ima izvanredne plae.
Najbolje se nalaze na istoku i jugu. Magistralni
put ide du cele obale tako da ako niste doli na
ostrvo soptvenim prevozom obavezno rentirajte
auto i krenite u obilazak, ne samo plaa ve i
prelepih sela i znaajnih arheolokih ostataka.
Plae su uglavnom peane, veliki broj je
organizovan i sa svim potrebnim turistikim
sadrajima, a za entuzijaste koji vole ekskurzije po alternativnim stazama, Tasos nudi nekoliko prelepih
uvala i zaliva. Na ostrvu ima i ljunkovitih plaa, neorganizovanih, divljih. Ostrvo nije na glavnim
trajektnim rutama ali ima redovnu trajektnu uslugu sa grkog kopna. Trajekti idu iz Kavale do luke
Skala Prinos, zapadne luke na ostrvu i iz Keramotija do Limenasa, glavnog grada. Postoje i brojni
hidrogliseri koji povezuju Kavalu i Limenas. Putovanje traje oko 45 minuta.
Unutranjost ostrva je raj za planinare zbog planinskim staza kroz ume i zapanjujue lepu prirodu.
Flora ovog podruja je bogata i predstavlja raj za pelare. Lokalne trgovine prodaju proizvode od meda
u bezbroj oblika, kao to su liker od meda i oraha i tikvice i ljive u medu. Osim leti, jo jedan dobar
period za boravak na Tasosu je i za vreme karnevala, u kasnu zimu ili rano prolee. Karneval na Tasosu
je jedan od najpoznatijih u severnoj Grkoj.

Plaa Golden Beach (Hrisi Amudia)

Na Tasosu preteno raste borovina. Takoe ete
nai i hrastove ume na pojedinim mestima.
Nadalje, postoje brojne vrste grmlja i zainskog
bilja poput alfije, ruzmarina, majine duice i
tako dalje. Na obali i u nizijama gaje se maslinjaci
i vonjaci. Veliki umski poari su unitili najvei
deo borove ume to je rezultiralo izumiranjem
vuka i akala. Veina ivotinja koje ete nai na
Tasosu su vodozemci, gmizavci i ptice. Divlje
vrste sisara neete videti mada neki tvrde da su
videli zeeve i tu i tamo po nekog jelena. Ovce i
koze koje vidite nisu divlje, pasa i maaka ima puno kao i ptica, na primer beloglavog galeba koga ete
esto videti u luci. Takoe ima puno ptica pevaica. U vreme cvetanja (maj/juni) moete videti puno
leptirova. Oko Teologosa i Mariesa nije retkost da kornjae prelaze put. U movarnim podrujima i u
blizini jezera moete uti i videti neke vrste aba, a ni guteri nisu retkost. Nai ete ih na toplim i
suvim mestima kao to su stare ruevine i iskopine. Ponekad moete videti zmije, ali veina nisu
otrovnice. Samo je jedna vrsta zmije poznata kao otrovna peana arka iji ujed moe biti opasan
po ivot.

5. Korisni telefoni tokom boravka na Tasosu

Pozivni broj

+30 25930

Policija

+30 25930 22122

Turistika policija

+30 25930 22500, 23111

Policija Teologos

+30 25930 31222

Policija Limenarija

+30 25930 51111

Policija Prinos

+30 25930 71230

Luka Limenas

+30 25930 22118, 22106

Luka Skala Prinos

+30 25930 71290, 71390

Luka Kavala

+30 25930 223716

Vatrogasci

+30 25930 23199

Optina Tasos

+30 25930 22118, 23118

Medicinski centar Limenas

+30 25.930 22.222

Medicinski centar Teologos

+30 22520 31211

Medicinski centar Limenarija

+30 25930 51235

Medicinski centar Panagia

+30 25930 61203

Dom zdravlja Prinos

+30 25930 71100, 71498

Autobuska stanica Limenas

+30 25930 22162, 22163

Taxi

+30 25930 22575

Olympic Airways autobusi u Kavali

+30 25910 225577, 835880

Aerodrom Kavala

+30 25910 253273

6. Telefoniranje i mobilni operateri u Grkoj

Srbija se iz Grke poziva preko pozivnog broja 00381 (ako pozivate sa fiksnog ili +381 ako pozivate
sa mobilnog), potom pozivni broj grada bez 0 pa eljeni broj ili mobilni broj bez 0 pa eljeni broj.
Primer: 00381 11 1234567 Beograd
00381 63 1234567 pozivanje pretplatnika koji ima 063 broj
* Kao to je ve reeno, ako zovete sa mobilnog. umesto 00 na poetku moete kucati +
Telefonske kartice
GO TALK i FACECARD Vam daju 122 minuta razgovora sa fiksnim ili 33 minuta razgovora sa mobilnim
telefonima u Srbiji.
* Ovi iznosi su promenjivi pa proverite sa prodavcem pre nego to kupite karticu
Mobilni telefon
Nain telefoniranja ako imate prepaid paket:
- za 063: *123*00381 broj (bez 0) # yes (va telefon zvoni) yes
- za 064: *102*00381 broj (bez 0) # yes (va telefon zvoni) yes
Nain telefoniranja ako imate postpaid paket:
- za sve je isti i poziva se 00381 (60,61,62,63,64,65,66,69) pa eljeni broj, uz uslov da je roming
ukljuen to bi trebalo da proverite pre polaska na put.
Mobilne SIM karice
Sim kartice za mobilne telefone: Q , Vodafone ili Cosmote svaka mrea zahteva zvaninu prijavu
broja uz Va paso i vri se u poti te neete moi da dopunite Va kredit ukoliko niste prijavili broj.
Mobilni operateri u Grkoj
Vodafone Greece
Wind Hellas
Cosmote
Osnovne tarife u romingu:
Telenor Preciznije informacije o paketima i mogunostima na
http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Roaming/Vazne-informacije/
Telekom Preciznije informacije o paketima i mogunostima na
http://www.mts.telekom.rs/index.php/roaming-standard.html
Vip Preciznije informacije o paketima i mogunostima na
http://www.vipmobile.rs/usluge/roming-i-medjunarodni-pozivi/cene-roming-usluga.18.html

7. Srpski konzulati i ambasade u Grkoj

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE
Otpravnik poslova: Branko Lazarevi
Adresa: 106, Leoforos Vasilissis Sofias, 11527 Atina MAPA
GPS: 37.9831685N 23.7581894E
Telefon: +30210 / 777-43-44, +30210 / 777-43-55
Faks: +30210 / 779-64-36
E-mail: beograd@hol.gr
Internet sajt: www.athens.mfa.gov.rs
KONZULATI REPUBLIKE SRBIJE
Atina
Adresa: Leoforos Vasilissis Sofias 106, 11527 Atina MAPA
GPS: 37.9831685N 23.7581894E
Telefon:+30210 / 747-23-60
Faks: +30210 / 364 16 03
E-mail: konzulat@embassyofserbia.gr
Solun
Generalni konzul: Sinia Pavi
Adresa: Komninon 4, 54624 Solun MAPA
GPS: 40.6330504N 22.9395926E
Telefon: + 302310 / 244-265, + 302310 / 244-266, + 302310 / 244-267
Faks: + 302310 / 240-412
Teleks: 412-605
E-mail: srbcons@otenet.gr
Internet sajt: www.thessaloniki.mfa.gov.rs
POASNI KONZULI REPUBLIKE SRBIJE
Krf
Mr. Spyridon Mastoras
Moustoxidi 19, 49 100 Krf MAPA
GPS: 39.6222947N 19.9230194E
Tel.: (+ 30) 26610-26724
Fax.: (+ 30) 26610 81335
Mob.: (0030) 6945402430
E-mail: smastoras@yahoo.com
Kefalonija
Dr Rouchotas Victor
Ioannou Metaxa 54, 28 100 Argostoli, Kefalonija MAPA
GPS: 38.1727073N 20.4928118E
Tel:+ 30 267 10 24 963
Mob tel: + 30 6937 08 5736
E-mail: vruhotas@hol.gr

8. Meunarodna vozaka dozvola

Meunarodna vozaka dozvola (MVD) izdaje se na osnovu
Meunarodne konvencije o saobraaju na putevima (Be, 1968), a u
skladu sa odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na
putevima i Zakona o poveravanju javnih ovlaenja AMSJ (Slubeni list
SRJ broj 26/95).
MVD je tampana na srpskom, francuskom, engleskom, panskom,
ruskom i nemakom jeziku.
Cena maunarodne vozake dozvole je 2.000,00 dinara.
Dokumenti potrebni za izdavanje MVD :

vaee vozake dozvole, izdate u Republici Srbiji

vaee line karte ili putne isprave (pasoa)
2 fotografije formata 35 mm x 45 mm
zahtev za izdavanje MVD propisanom od strane AMSS

1) Nacionalna vozaka dozvola

Za izdavanje MVD, prilae se iskljuivo originalna nacionalna vozaka dozvola na uvid (kopija originalne
vozake dozvole odlae se u arhivu, zajedno sa kopijama ostalih dokumenata koji se prilau za
izdavanje MVD). Podaci u vozakoj dozvoli moraju da budu itki podaci o mestu prebivalita u vozakoj
dozvoli i linoj karti/pasou moraju da budu identini. Svaka promena prebivalita mora da se
evidentira u vozakoj dozvoli. S obzirom da je MVD prepis nacionalne vozake dozvole, MVD i
nacionalna vozaka dozvola moraju da se nose u kompletu.
2) Lina karta ili putna isprava (paso)
MVD moe da se izda na osnovu vaee line karte ili vaeeg pasoa. Pri podnoenju zahteva prilau
se originalna dokumenta, a kopija se odlae u arhivu. U sluaju da iz nekog razloga nije mogue
dostaviti original line karte ili pasoa (paso je na viziranju, itd), moe da se dostavi i kopija.
3) Fotografije
Fotografije moraju da odgovaraju aktuelnom linom opisu podnosioca zahteva.
4) Zahtev za izdavanje MVD
Zahtev se popunjava itko, tampanim slovima.
Kome se izdaje MVD
MVD se izdaje dravljanima Republike Srbije i stranim dravljanima koji poseduju vaeu vozaku
dozvolu, izdatu u Republici Srbiji, s tim to strani dravljani moraju da imaju dokaz o boravku ili
prebivalitu u Republici Srbiji.
Rok vanosti MVD
MVD vai tri godine od datuma izdavanja, osim u sluaju kada vanost nacionalne vozake dozvole
istie pre tog roka.
Potpis nosioca MVD ili otisak palca stavlja se ispod fotografije, a na stranicu "Le tutulaire est dechu du
droit de conduire sur le territoire" ne unose se nikakvi podaci jer ove rubrike slue saobraajnim
organima u inostranstvu u sluaju prekraja nosioca MVD koji za sobom povlai liavanje prava
vanosti na teritoriji dotine zemlje.

9. Granini prelazi na putu do Grke

Granini prelazi izmeu Srbije i Makedonije
KLIKNITE ZA MAPU GRANINIH PRELAZA SA MAKEDONIJOM
Dravljani Republike Srbije mogu prelaziti dravnu granicu sa Republikom Makedonijom sa vaeom
biometrijskom linom kartom. Za ulazak u Makedoniju nije potrebna viza, ali je onima koji putuju
automobilom potreban zeleni karton. Na glavnim prelazima nalazi se i veterinarska, sanitarna i fito
kontrola.
1. Preevo-Tabanovce (369 kilometara od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 42.2397338N 21.7026114E
Ovo je najvei i najprometniji granini prelaz izmeu Srbije i Makedonije i na njemu je ujedno i najvea
guva. Pre same granice postoji Mol benzinska pumpa sa kafiem.
2. Prohor Pinjski - Pelince (362 kilometra od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 42.3139252N 21.8829203E
Ovo je manje poznat i manje prometan granini prelaz na koji bi trebalo ii ako je guva na Preevu
velika, o emu se moete informisati u Auto-moto savezu Srbije. 9,5 kilometara od Vranja
(GPS:42.4772722N 21.8326771E) imate iskljuenje za Trgovite i granini prelaz Prohor Pinjski.
Takoe, neposredno pre graninog prelaza se nalazi istoimeni manastir. www.svprohor.org
Osim ova dva glavna granina prelaza, postoje jo dva koja se nalaze na Kosovu i Metohiji, ali je tuda
put mnogo loiji i dui. To su eneral Jankovi Blace (GPS: 42.1423017N 21.3024044E) i Globonica
- Jaince (GPS: 42.1639442N 21.1870587E)
Granini prelazi izmeu Makedonije i Grke
KLIKNITE NA MAPU GRANINIH PRELAZA IZMEU MAKEDONIJE I GRKE
1.Bogorodica Evzoni (177 kilometara od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu Tabanovce i
547 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 41.1342093N 22.5490952E
Ovo je najvei i najprometniji granini prelaz izmeu Makedonije i Grke. Neposredno pre granice
postoji benzinska pumpa na kojoj obavezno natoite gorivo jer je mnogo jeftinije nego u Grkoj.
Takoe, odmah pored pumpe se nalazi i Casino Flamingo. www.casino-f.com/en/Welcome/.
Poslednja pumpa na kojoj se toi TNG se nalazi u samoj Gevgeliji (im se iskljuite sa autoputa idete
desno pa desno). Ako je guva na ovom graninom prelazu ogromna, moete da se vratite do Gevgelije
i da odatle krenete ka selu Bogdanci pa dalje ka graninom prelazu Dojran-Dojrani na kome nema
guve (bar ne u tolikoj meri kao na Bogorodici).
2. Dojran - Dojrani (187 kilometara od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu Tabanovce i 557
km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 41.1704935N 22.7452719E
Ovaj prelaz je dobra alternativa glavnom graninom prelazu Bogorodica (Gevgelija) jer je manje poznat
i daleko manje prometan pa je samim tim i guva retkost. Sa autoputa sa odvajate kod mesta Udovo
posle Demir kapije (Iskljuenje Dojran/Valandovo/Strumica, GPS 41.3412994N 22.4432337E), na 149.
kilometru od ulaska u Makedoniju i nekih 11 km posle restorana Belov 113. Prolazite mesta Josifovo i
Pirava i kod nekih plastenika skreete levo za Valandovo. Na ulasku u Valandovo imate Makpetrolovu
pumpu, poslednju u Makedoniji na kojoj moete sipati gas. Dalje vozite pored mesta Rabrovo nakon
koga skreete desno. Dalje samo pravo kako Vas put i putokazi vode. Najpre dolazite u naselje Nov

Dojran. Tu se nalazi poslednja benzinska pumpa u Makedoniji, Makpetrol, koja radi od 06 do 22 i ima
kafi i prodavnicu, a prima i kartice. Takoe, ovde moete pronai i jeftino prenoite i odmoriti pred
nastavak puta za Grku. Posle Novog Dojrana se put sputa do samog jezera i nastavljate dalje jo
nekih 3 km do mesta Star Dojran. Tu imate kampove, restorane, kafie i takoe nekoliko opcija za
smetaj. Na izlazu iz mesta se nalazi granini prelaz koji kada preete pratite putokaze KilkisThessaloniki. Ako krenete na Bogorodicu i vidite da je guva ogromna, moete da se vratite do
Gevgelije i da odatle krenete ka selu Bogdanci pa dalje ka graninom prelazu Dojran-Dojrani.
3. Meditlija Niki (204 kilometra od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu Tabanovce i 573
km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 40.9201403N 21.4165217E
Ovo je manje prometan granini prelaz od Bogorodice (Evzoni), ali je koristan ako idete prvo na Ohrid
pa u Grku (ili obrnuto) pa dalje na Krf, Lefkadu, Kefaloniju ili u Pargu ili Sivotu. U varijantama da idete
na Halkidiki ili dalje prema Stavrosu, Asprovalti, Vrasni i Tasosu, nemate rauna jer ima dosta da se
vozi. Nalazi se u blizini Bitolja, drugog po veliini makedonskog grada. Na ovom graninom prelazu
neke manje guve mogu da budu za vikend kada Makedonci iz ovog dela zemlje prelaze u Grku, ali su
i tada neuporedivo manje nego na Bogorodici. Sa autoputa se iskljuujete posle tree naplatne rampe
i skreete za Prilep i Bitolj. Put je potpuno prazan, imate jedan uspon i pre Prilepa, kod Lukoilove
pumpe, odvajate se levo za Bitolj (ne ulazite u Prilep). Odatle je nov put gde je ogranienje 100. Pre
Bitolja imate veliku petlju na kojoj pratite putokaze za Grciju i Bitolj (Bitola) i pazite da ne odete za
Ohrid ako niste planirali. Na ulasku u Bitolj imate kruni tok i dve benzinske pumpe i tu pratite putokaze
za granicu. Prolazite veliki park i autobusku stanicu, stadion Pelistera i vozite dalje ka graninom
prelazu Meditlija. Kad proete stadion, na Makpetrolovoj pumpi moete natoiti TNG, ali i sve ostale
vrste goriva.
Granini prelazi izmeu Makedonije i Bugarske
KLIKNITE NA MAPU GRANINIH PRELAZA IZMEU MAKEDONIJE I BUGARSKE
1. Deve Bair Gijeevo/Kriva Palanka (82 kilometra od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu
Tabanovce i 451 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 42.2203977N 22.4572992E
8,5 kilometara posle ulaska u Makedoniju, tano kod jedne benzinske pumpe koja je u suprotnoj traci
autoputa (pre Kumanova), iskljuujete se za Krivu Palanku i granini prelaz Deve Bair. Odatle vozite jo
nekih 74 km do granice sa Bugarskom. U jednom momentu, posle sela Stracin, imate mogunost da
nastavite pravo ka prelazu Deve Bair ili da skrenete desno za Koane i Delevo i da idete na granini
prelaz Delevo Stanke Lisikovo. Ako ste ipak produili za Deve Bair, kada preete granicu, vozite za
ustendil, Dupnicu i Blagoevgrad posle ega birate na koji ete granini prelaz sa Grkom (imate dva).
Poslednja pumpa u Makedoniji na kojoj se toi TNG se nalazi na ulasku u Krivu Palanku.
2. Delevo Stanke Lisikovo/tip-Koani (174 kilometra od ulaska u Makedoniju na graninom
prelazu Tabanovce i 543 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 41.9883565N 22.8738678E
8,5 kilometara posle ulaska u Makedoniju, tano kod jedne benzinske pumpe koja je u suprotnoj traci
autoputa (pre Kumanova), iskljuujete se za Krivu Palanku. U jednom momentu, posle sela Stracin,
imate mogunost da nastavite pravo ka prelazu Deve Bair ili da skrenete desno za Koane i Delevo i
da idete na granini prelaz Delevo Stanke Lisikovo. Ako se odluite za prelaz Delevo Stanke
Lisikovo, kada preete granicu, vozite za Blagoevgrad posle ega birate na koji ete granini prelaz sa
Grkom (imate dva). U Delevu na Makpetrolovoj pumpi moete natoiti TNG. Druga varijanta Vam je
da vozite do Velesa, i da odatle krenete ka graninom prelazu Delevo Stanke Lisikovo pratei
putokaze za tip i Koane. Ovim putem od ulaska u Makedoniju imate 195 kilometara.

3. Novo Selo Petri/Strumica (212 kilometara od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu

Tabanovce i 581 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 41.3964171N 22.9638183E
Sa autoputa sa odvajate kod mesta Udovo posle Demir kapije (Iskljuenje Dojran/Valandovo/Strumica,
GPS 41.3412994N 22.4432337E), na 149. kilometru od ulaska u Makedoniju i nekih 11 km posle
restorana Belov 113. Prolazite mesta Josifovo i Pirava i kod nekih plastenika skreete levo za
Valandovo. Dalje vozite pored mesta Rabrovo nakon koga ne skreete desno za granini prelaz Dojran
Dojrani (Izmeu Makedonije i Grke) ve produavate pravo za Strumicu. Kada izaete iz Strumice i
krenete prema Novom selu i graninom prelazu, na samom putu imate poslednju pumpu u ovom delu
Makedonije na kojoj moete da natoite TNG. Od iskljuenja sa autoputa kod mesta Udovo do granice
imate 63 km. Druge dve varijante su iskljuenje sa autoputa kod Velesa pa vonja preko tipa, Radovia
i Strumice ili iskljuenje kod Negotina pa vonja preko Radovia i Strumice. Ako na ovom graninom
prelazu uete u Bugarsku, dalje vozite ka mestu Petri i graninom prelazu Kulata-Promahonas koji je
udaljen nekih 38 km od makedonsko-bugarske granice.
Granini prelazi izmeu Bugarske i Grke
* Izmeu Grke i Bugarske ima nekoliko graninih prelaza, ali emo ovde obraditi samo dva koja
koriste nai graani na putu do letovalita u Grkoj.
KLIKNITE NA MAPU GRANINIH PRELAZA IZMEU GRKE I BUGARSKE
1. Kulata-Promahonas (240 kilometara od ulaska u Bugarsku iz Srbije na graninom prelazu GradinaKalotina kod Dimitrovgrada i 562 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 41.3817515N 23.362298E
Kada uete u Bugarsku, vozite ka Sofiji i na obilaznici (ne ulazite u grad) skreete za Dupnicu i
Blagoevgrad. Kada proete Blagoevgrad, kod mesta Simitli, imate razdvajanje za dva granina
prelaza, Kulata-Promahonas i Ilinden Eksohi. Za Kulatu produavate pravo dok se za Ilinden izdvajate
sa glavnog puta. Vozite samo pravo i stiete na granini prelaz. (google mapa malo pogreno pokazuje
i navodi Vas na Petri, ali se ne obazirite). Ako ovde uete u Grku, pratite samo putokaze za Serres i
dalje gde ste se zaputili.
2. Ilinden Eksohi (264 kilometara od ulaska u Bugarsku iz Srbije na graninom prelazu GradinaKalotina kod Dimitrovgrada i 587 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA
GPS: 41.4442464N 23.8258266E
Kada uete u Bugarsku, vozite ka Sofiji i na obilaznici (ne ulazite u grad) skreete za Dupnicu i
Blagoevgrad. Kada proete Blagoevgrad, kod mesta Simitli, imate razdvajanje za dva granina
prelaza, Kulata-Promahonas i Ilinden Eksohi. Za Kulatu produavate pravo dok se za Ilinden izdvajate
sa glavnog puta. Vozite samo pravo, prolazite kroz uveni zimski centar Bansko i pratite putokaze za
Goce Delev i granini prelaz Ilinden. Ako ovde uete u Grku, pratite samo putokaze za Dramu i dalje
gde ste se zaputili.

10.

Limenas (Grad Tasos)

GPS: 40.78024490314566N 24.711872935295105E

Luka u Limenasu
Limenas (grad Tasos, ) je glavni grad i
glavna luka Tasosa u kome ivi neto vie od
3.000 stanovnika (opreni su podaci i cifra se
kree od 2-4 hiljade). Smeten je na severnoj
strani ostrva, u uvali izmeu rtova Evreokastro i
Pahi. Okruen je slikovitim plaama i prelepom
prirodom. Nazvan je Limenas da bi se ime
razlikovalo od imena ostrva pa ga i dan danas
stanovnici zovu tako. S porastom turizma mesto
se sve ee zove Tasos i na skoro svim
putokazima videete samo ime Tasos.
Nalazi se na mestu starog grada Tasosa, zapadno od ruevina Limenasa koji postoji od 4. veka pre
Hrista. Limenas se turistiki ubrzano razvija, uglavnom zbog svog arheolokog bogatstva i prirodne
lepote podruja (ovo je jedno od retkih podruja na ostrvu koje je ostalo netaknuto u velikim poarima
iz 1985., 1989. i 1993. kada je izgorelo celo ostrvo). Mrlja koja kvari ove prirodne lepote podruja su
kamenolomi iz kojih se transportuje mermer poznat irom sveta.

Grad i okolina su bogati arheolokim nalazitima

Limenas predstavlja administrativni i
komercijalni centar ostrva, sa obiljem hotela,
restorana, trgovina, banaka, kafia, taverni i
klubova, a tu su i policijska stanica, pota i
autobuska stanica. Ima dosta supermarketa,
internet kafea i rent a kar agencija.
Nije za one koji ele kvalitetan smetaj na samoj
plai, bez prometnih ulica, saobraaja i buke.
Veina smetaja u Limenasu je uglavnom na
obodu grada.
U centru grada se nalaze stara i nova luka koja povezuje ostrvo brodom s Kavalom i Keramotijem.
Dananja mala luka ili stara luka u gradu je bila vojna luka antikog grada. Bila je zatiena dvema
utvrenim kulama i mermernim zidom. Iz luke vodi kameni put do centra Agore. Bila je to zatvorena
luka i ulazak je bio zabranjen bilo kom brodu koji je teio manje od 100 tona. Trgovaka luka je
smetena u neposrednoj blizini Evreokastra i bila je koriena u komercijalne svrhe. U moru je deo
lukobrana na ijem vrhu je bila obrambena kula. Obe luke antikog Tasosa su se nekada nalazile izvan
gradskih zidina, moda iz bezbednosnih razloga.

Limenas
Limenas ima moderan i stari deo. Stara etvrt
(zabranjena za saobraaj) je najlepi deo grada,
predstavlja znaajan arheoloki deo sa vrlo
zanimljivim muzejom u kom se uvaju iskopine
od 7. veka pre Hrista i raznim ruevinama
rasprenim svuda okolo.

U Arheolokom muzeju u gradu su izloene

skulpture, keramika, novac i lonci iskopani po
celom ostrvu. Mnogi potiu iz antikog naselja Aliki. Stara etvrt poinje od slikovite stare luke pune
ribarskih brodica i etalita du koga su naikane taverne. U pozadini su uliice modernog dela grada
pune barova, klubova, taverni, prodavnica suvenira i tradicionalnih proizvoda (meda, maslina),
zlatara, agencija, pekara Levo od Arheolokog muzeja je ulaz u Agoru a u blizini je i stara crkva Sv.
Nikole, izgraena 835. godine na ostacima antikih graevina dok je otprilike na sredini pristanita
manastir Vatopediu, dvospratna zgrada iz 19. veka, poznata i pod imenom Kalogeriko i predstavlja
pravi simbol Limenasa.
Crkva u Limenasu
Od stare luke vodi kameni put do antikog
amfiteatra, na severnoj strani grada. Izgraen je
u petom veku pre Hrista na padina brda, odakle
se prua fantastian panoramski pogled na more.
Unutra staje 2.000 3.000 gledalaca. Lisistrat koji
je vodio gradnju u treem veku pre Hrista,
posvetio je proscenium Dionisu, bogu vina,
vegetacije i pozorita izmeu ostalog. Jo u
prvom veku Nove ere Rimljani su izmenili
pozorite i koristili ga za gladijatorska takmienja.
Samo je proscenium ostao na mestu a metopes
prikazuje omiljena boanstva. Danas se ovde, kao u antiko doba, svakog leta u okviru festivala Tasos
igraju drevne tragedije dok razne muzike grupe i izvoai odravaju koncerte.
Od antikog amfiteatra vodi neasfaltiran put koji prolazi du sruenih zidova do Akropolja, na prvom
u nizu od tri brda iji vrhovi ine neku vrstu visoravni, na 137 metara nadmorske visine. Bio je zatien
debelim mermernim zidovima. Na tom mestu je bilo svetilite Apolona Pitijskog koje je takoe sluilo
kao riznica u kojoj se uvalo bogatstvo grada te hram posveen Atini i relikvije Rimskog puta. Na vrhu
drugog brda, posle kula akropolja moete se diviti impresivnim ostacima temelja Atininog hrama.
Sve to je ostalo do danas je deo temelja.
Grad je pun taverni i restorana
Dok se sputate du jugozapadne strane zida
prolazite kroz Silenova vrata, Herkulova vrata (na
istonoj periferiji starog grada, u dolini medveda)
i Dionisova vrata a jo dalje kroz Zevsova i Herina
vrata. Herkul je na svojim vratima visokim 7
metara prikazan kao strelac. Silenova vrata se
nalaze na sastavu puteva za selo Panagia i plau
Makriamos. U blizini su ruevine susednog sela
Silen. Izgraena su u jonskom stilu, dva metra u
visinu, opisuju Silena s gustom bradom i konjskim
repom, golog, sa samo parom visokih izama.

U samom gradu drevne ruevine jo uvek stoje izmeu trgovina i kua i ima nekoliko znaajnih
arheolokih nalazita. Najvei arheoloki lokalitet se nalazi u stranjem delu stare luke. U sredini stare
Agore (trgovaki centar) je bio sud okruen kolonadama koje su ukraene kipovima i oltarima. Agora
se, dakle, nalazila u severoistonom delu dananjeg grada, u blizini luke i pored muzeja. Otkrivena je
u iskopavanjima sprovedenim izmeu 1948. i 1955. Pravougaonog je oblika, sa tri strane okruena
trgovinama i skladitima. Na severoistonoj strani su stajale upravne zgrade. Izgradnja Agore zapoela
je u etvrtom veku pre Hrista, a dovrena je u fazama do drugog veka pre nove ere. Bila je srce grada,
njegovo kulturno i trgovako sredite i mesto na kome su se metani i ljudi sa strane sastajali i sklapali
poslove, druili se i zabavljali. Tu su i ostaci svetilita Teagenesa i Zevsa.

Jedan od mnogobrojnih kafia u Limenasu

Druga zgrada u ovom podruju je svetilite
Artemide ili Artemision. U rimsko doba je dodat
monumentalni ulaz. Severno je svetilite Dionisa
koje datira iz etvrtog veka pre Hrista a
severozapadno od svetilita pomenuti antiki
teatar. Uska ulica dovodi Vas do svetilita
Posejdona iz etvrtog veka pre nove ere s
krunim zidom koji okruuje oktar u obliku slova
U. Dananji ulaz u antiku Agoru je na trgu pored
muzeja. Antiki konzervatorijum (Odeon) je
mesto gde su se odravale muzike predstave i zgrada verovatno potie iz 2. veka. Herkulovo,
Dionisovo i Posejdonovo svetilite su tri najvanija sveta mesta na Tasosu.
Ako krenete u obilazak grada sa severa, prvo to ete videti su zidine duine 4 kilometra. Juno od zida
su ostaci svetilita Pana s reljefnim prikazima boga, dve koze i satirom. Svetilite Pana je u stvari
izdubljena vetaka peina na treem i najviem brdu. Spomenik donor se nalazi odmah ispod
pozorita. Skulpture i arhitektonski delovi se uvaju u muzeju. Hram Posejdona je vrlo blizu mora i bio
je posebno potovan. Ako imate vremena obiite i Karakalosov luk s odgovarajuim zavetnim
natpisom. Podruje Evreokastro je bilo smeteno na severoistonom kraju komercijalne luke antikog
Tasosa. Na malenoj steni je stajalo svetilite koje je sagraena u petom veku pre Hrista. Kasnije je na
istom mestu sagraena ranohrianska bazilika korienjem materijala sa svetilita. Danas ovde stoji
slikovita kapela posveena svecima i apostolima. Tu su i ostaci antikih graevina, a ispod skrivena
plaica i kafi.
Centar svih deavanja je centralni trg koji se
otvara iroko ispred luke i gde je uvek
saobraajni haos poto tu pristaju svi trajekti iz
Keramotija (5,6 n.m.) i Kavale (16 n.m.).
Ovde se nalazi klasina dvospratna zgrada
Gradske kue. Na centralnom trgu lee ostaci
starohrianske bazilike a u blizini su i ostaci
mozaika iz 2. veka. Velika bazilika sa tri kupole je
verovatno izgraena oko 6. veka na ruevinama
drevnog rimskog naselja u skladu s
arhitektonskim
obrascem
bazilika
u
Konstantinopolju.
U gradu postoje mermerni ostaci i spomenici koji svedoe o slavnoj prolosti ostrva koje se obogatilo
vaenjem mermera.

Plaa u Limenasu
Grad je okruen breuljcima i planinama
pokrivenim borovom umom i maslinjacima a
dosta parkova (u nekima postoje i sadraji za
najmlae) ete pronai i u samom Limenasu.
Limenas je dobra baza ako elite vie sadraja u
veernjim satima i malo aktivniji noni ivot. Za
obilazak dobrih i kvalitetnih plaa Vam je
potreban auto, a ako niste motorizovani, moete
se kupati na nekima koje su u neposrednoj blizini
grada (Tarsanas, Nisteri, Papalimani, Pahis,
Makriamos, Saliara i Golden beach).
Gradska plaa (Limanaki) je smetena istono od stare luke i peana je (pesak se dovlai kamionima).
Ima vrlo blag pad i plitko more to je idealno za decu. Dugaka je i sa dosta turistikih sadraja kao to
su lealjke, suncobrani i tuevi. Niz taverni, barova, kafia i restorana se naikalo du puta iza plae
dok na pojedinim mestima stabla tamarisa prave prirodni hlad. U blizini luke je plaa Vurnelis sa
nekoliko restorana, supermarketa i prodavnica te velikim brojem hotela i vila za iznajmljivanje. U
samom Limenasu se nalazi i plaa Agios Vasilios, desno od nove luke ako gledate sa trajekta kojim
dolazite u grad.

11.

Sela Tasosa

Naselja na istoku Tasosa

11.1. Panagia i Skala Panagia (Golden Beach)

GPS: 40.73088490267309N 24.72798228263855E Panagia
GPS: 40.73053530631361N 24.760501384735107E Skala Panagia
Panagia je moda i najlepe selo na Tasosu
Panagia () je tradicionalno selo sa
bogatom istorijom i jedno od najbogatijih i
najznaajnijih na Tasosu. Od Limenasa je
udaljeno 8 kilometara. Ubrzo nakon Grkog rata
za nezavisnot 1821. godine, selo je postalo glavni
grad Tasosa i u to vreme je kovalo svoj vlastiti
novac. Nalazi se na prelepom mestu, meu
zelenilom i bogato je vodom a njegov poloaj ga
ini nevidljivim s otvorenog mora. Veina kua u
selu je tradicionalno graena, s natkrivenim
balkonima i unutranjou ukraenom drvetom. Selo je staro oko 300 godina.
Tipino za ovo naselje su uglavnom kaldrmisane uske ulice koje se uvijaju kroz selo, mnoge iroke
taman toliko da proe motor i male bele kue sa pomenutim malim balkonima. Kada su graene,
automobili nisu postojali tako da su ogranieni na mali broj centralnih ulica koje su izgraene u
novijem periodu. Na ulazu u selo postoji parking pa je najbolje tu ostaviti auto i peaka proi kroz
mesto. To je ujedno i najbolji nain da se upozna i oseti Panagia koja je moda i najlepe selo na celom

Tasosu. Takav utisak ostavlja na mnoge turiste da se neki odluuju i za kupovinu kue kako bi po par
meseci uivali u nainu ivota koji ovo selo prua.
Panagia () je tradicionalno selo sa bogatom istorijom i jedno od najbogatijih, najlepih i
najznaajnijih na Tasosu.
Selo je dobilo ime po crkvi Panagia
Uske bone uliice se zrakasto ire iz centra
mesta i pune su radnjica sa suvenirima. Selo je
poznato i po dobrim tavernama sa ukusnom
hranom. Na izbor i preporuka je jagnjetina mada
ni drugo ne zaostaje. U centru sela je mali bunar
s vrlo bistrom vodom koja dolazi direktno sa
planine. Panagia ima oko 900 stanovnika. Iz
Limenasa esto tokom dana kree autobus za
selo, a mogue je doi autobusom i iz drugih sela
na ostrvu.
Dananje ime je dobilo najverovatnije 1832. (ne zna se tano) po crkvi Panagia (Bogorodica) dok se u
vizantijsko doba zvalo Anastasion. Oba imena kao i mnoge crkvice u i oko sela pokazuju pobonost i
jaka verska oseanja metana. Svakog 15. avgusta, na Veliku Gospojinu koja je jedan od najvanijih
praznika u godini za grke pravoslavne vernike, organizuje se feta na ulicama u ast Panagie
(Bogorodice). Glavni put koji ide u i iz Panagie je zatvoren s obe strane jer je selo puno metana i turista
koji slave ovaj praznik zajedno. 1. novembra uvee, na Dan svih svetih, ene u selu pripremaju kurbani,
tradicionalno jelo od mesa sa penicom ili testeninom. Spremaju ga u crkvenoj porti a zatim dele svima
koji ele da probaju posle slube. Dan svih svetih je takoe vaan praznik za grku pravoslavnu crkvu
jer je to dan kada se obeleavaju svi sveti, poznati i nepoznati.
Most ljubavi je jedna od turistikih atrakcija sela
Ime je dobilo najverovatnije 1832. (ne zna se
tano) po crkvi Panagia (Bogorodica). Svakog
15. avgusta, na Veliku Gospojinu koja je jedan
od najvanijih praznika u godini za grke
pravoslavne vernike, organizuje se feta na
ulicama u ast Panagie (Bogorodice).
Svake godine, prvog dana posta, poznatog kao
isti ponedeljak ili Katari Deftera, odrava se
veliki festival. Ljudi se okupljaju, mnogi u
kostimima i jedu, piju i igraju dok ekaju poetak
parade. Vino je besplatno a hrana je dostupna po vrlo niskim cenama. Parada poinje oko 14:00 i traje
oko sat i po.
Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na planini Ipsarion sa koje se sputaju i teku kroz selo
kanalima. Voda je vrlo hladna i vrlo ista, odlina za utoliti e u toplim letnjim danima. Izvor ljubavi
je najpoznatiji od svih i nalazi se ispod velike crkve. Predstavlja jednu od turistikih atrakcija sela
zajedno sa Mostom ljubavi koji se nalazi odmah pored. Jo jedna atrakcija je i drvo koje ima rupu u
obliku srca. Arhitektonski stil je ovde daleko drugaiji nego u ostalim naseljima na Tasosu.

etnja selom je nezaboravna te ga nemojte

preskoiti na putu za plau Golden Beach
Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na
planini Ipsarion sa koje se sputaju i teku kroz
selo kanalima. Izvor ljubavi je najpoznatiji od svih
i nalazi se ispod velike crkve. Predstavlja jednu od
turistikih atrakcija sela zajedno sa Mostom
ljubavi koji se nalazi odmah pored. Jo jedna
atrakcija je i drvo koje ima rupu u obliku srca.
Arhitektonski stil je ovde daleko drugaiji nego u
ostalim naseljima na Tasosu.
Centralni seoski trg je u senci ogromnog platana kao i mnoge taverne koje slue vrlo ukusno peeno
meso i kontosuvli te trgovine koje prodaju poznate lokalne kuvane poslastice kao to su karidaki
(orah), siko (smokva), domataki (paradajz) i kolokitaki (tikva). Ne propustite da probate lokalni cipuro
koji se pravi u tradicionalnim kazanima rakokazana. Na 15 minuta (hoda) se nalazi tzv. Drakotripa
(Zmajeva rupa), tajanstvena peina sa stalagmitima i stalaktitima. Hotele i sobe za izdavanje ete
takoe nai. Prelepa peana plaa Hrisi Amudia (zlatna obala) je udaljena od sela manje od 5 km. Iz
sela postoji peaka staza do najvieg vrha na Tasosu (Ipsarion, 1204 m.n.v.).
Panagia je jedno od planinskih sela koje ima sree da se nalazi na glavnom putu te je uspelo da ostane
ivo tokom cele godine i da zadri stanovnitvo. U vizantijsko doba se zvalo Anastasion i ivot sela se
odvija oko crkve koja je sagraena od antikog kamena. Obilje tekue vode, platana i oraha te
jedanaest svetilita je karakteristika sela koje je zadralo karakter i sauvalo istoriju usprkos
privrednom razvoju, uglavnom zbog stanovnika koji su posveeni negovanju tradicije i lokalnih obiaja.
Najpoznatije crkve u selu su Sv. Atanasios, sagraena 1818., Sv. Konstantinu i Elenis, Sv. Haralampus,
izgraena 1820., Sv. Joani Teologu iz 1825., Sv. Panteleimon, Sv. Georgiu iz 1830. i crkva Bogorodice,
sagraena 1845. koja je od posebnog znaaja i direktno je povezana s drutvenim ivotom sela.
Naalost, taan datum izgradnje crkve je nepoznat. No, sudei prema injenici da je mesto dobilo ime
po njoj, mora da je sagraena pre 1821., godine poetka Grke revolucije.

Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na planini Ipsarion sa

koje se sputaju i teku kroz selo kanalima.
U 18. veku, stanovnici drevnog grada Tasosa (danas Limenas)
bili su prisiljeni da zbog gusarskih napada bee prema
unutranjosti ostrva i da se nasele u selu Panagia, dok je
ostatak stanovnika u selo doao 1770. kada je stigla ruska flota.
Tada je broj stanovnika dramatino porastao i stvorila se
potreba za veom crkvom.
Izgradnja je zapoeta 1831. godine pod nadzorom zidara iz
grada Kastoria koji su savreno znali arhitekturu hramova.
Sredstva za poetak gradnje su dali Sotirios Avgustis, Avgerinos
i Ksatzis Konstantinos iji se nadgrobni spomenici nalaze u
crkvenoj porti. Kako novac nije bilo dovoljan za zavretak tako
impozantnog hrama, zatraili su pomo sa Svete gore.
Manastir koji je pomogao je bio Vatopediu koji je bio
najbogatiji. 1881. je zavrena nova drvena konstrukcija, umetniki ukraena od strane majstora iz
Volosa. Zidari su dali crkvi mnoge karakteristike vizantijskih crkava u Kastoria. Kupola je osmougaona,
duine 27,5, irine 18,6 i visine 18 metara.
Zidovi su graeni od mermernih ploa iz okoline Panagie. Takoe je vredno napomenuti da su
koriene mermerne ploe iz ruevina antikih hramova Tasosa. Arhitektonski uzorak hrama je bazilika

s kupolom, s tri unutranja krila. Desno i levo od narteksa postoje dve male prostorije pod nazivom
grigitika koje predstavljaju prostorije za starije ene. Severni grigitiko je posveen Sv.
Haralamposu. Hram ima pet ulaza, veliki glavni na zapadnoj strani i etiri druga koje vode u bona
krila. Crkva je posveena Vaznesenju ali se unutar hrama nalazi ikona Bogorodice.
Golden Beach (Hrisi Amudia) je jedna od
najlepih plaa na Tasosu
Mali put (otro skretanje levo) neposredno pre
ulaza u selo vodi prema moru, do sjajne plae
Hrisi Amos (ili Hrisi Akti odnosno Golden Beach
koja je udaljena oko 5 km ), izmeu rta Pirgos i
ostrva Gramvusa. Ovo je jedna od najlepih plaa
na ostrvu. Oni koji bi za naselje Skala Potamia
skreu levo u centru sela. Priobalni deo sela
(Skala Panagia) metani danas uglavnom zovu
Avlakia. Tu ete nai taverne, kafie i jedan od
najbolje organizovanih kampova na ostrvu. U
blizini antikog bunara u selu i dalje stoje ruevine antike graevine. Odatle polazi put koji vodi do rta
Pirgos. Rt je dobio ime po tornju koji je Tasios Akiratos izgradio u 5. veku pre Hrista. Funkcionisao je
kao svetionik, ali i kao Akiratosov grob. Ako nastavite uz more pored rta Pirgos doi ete do rta
Vati, antikog kamenoloma u Saliariu, a zatim nailazite na niz manjih uvala.
Iako je plaa uglavnom poznata kao Golden Beach moda ete naii na znakove ili karte na kojima je
obeleena kao Hrisi Amudia (zlatna obala na grkom).
Naselje Skala Panagia je poznatije kao Golden beach. Od sela Panagia je udaljeno manje od 5
kilometara. Ovo nije naselje u pravom smislu te rei ve turistiki risort koji oivi kad pone sezona.
Gradnja je poela pre dvadesetak godina zahvaljujui popularnosti pomenute plae (Hrisi Amudia) koja
je jedna od najboljih na Tasosu.
Du plae postoji dosta taverni i barova
Kako je oblast novijeg datuma i sve je izgraeno
u turistike svrhe, smetajne jedince su vee i
bolje nego u drugim poznatim letovalitima na
ostrvu.
Izbor apartmana i soba je dobar a polako niu i
hoteli. Takoe, u poreenju sa ostalim
turistikim delovima Tasosa, zbog injenice da se
nalazi na istonoj strani ostrva i u podnoju
planine Ipsarion, klima u Skala Panagiji je vlanija
a broj sunanih sati manji to i te kako prija
tokom udarnih i toplih delova dana. Vetar stalno pirka a sunce zalazi relativno rano pa je popodne
izuzetno prijatno.
Juni kraj plae, blie Skali Potamia je daleko najrazvijeniji za turizam s mnotvom sadraja sa stranje
strane, taverni i kafia. Ovaj deo je od belog peska, pun lealjki i tu je takoe mala luka. Ovde nema
prirodnog hlada.
Oko plae ete nai taverne, fast food restorane, super markete (najvei se nalazi na ulazu u mesto)
internet kafe i rent a kar agencije. Mesto nije poznato po nonom ivotu i provodu pa ga mlai ljudi
uglavnom zaobilaze i uglavnom pohode porodice. Plaa je organizovana i peana, a voda plitka.
Odlina stvar je laka dostupnost glavnog grada Limenasa (desetak minuta vonje) i svih sadraja.

11.2. Potamia
GPS: 40.71627346142101N 24.728540182113647E
Potamia () je lepo planinsko selo s tradicionalnom arhitekturom i pogledom na more.
Izgraeno je na obroncima planine Ipsarion (najvia planina na Tasosu sa nadmorskom visinom od
1.204 metra) i nalazi se oko 3 km juno od sela Panagia i 10 km od Limenasa (takoe juno). Mnogo je
mirnije i oputenije nego Panagia iz prostog razloga to glavni put zaobilazi selo. Dobilo je ime po
brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia su na grkom reke). Put koji vodi do sela iz grada
Tasos je u dobrom stanju, ali ima puno krivina jer vijuga oko planine.
Crkva u selu Potamia
Na 2-3 km od Potamie ete pronai mesto Skala
Potamia koje je ujedno i luka sela Potamia. Sela
Potamia i Skala Potamia imaju zajedno oko 1.200
stanovnika koji se bave turizmom i
poljoprivredom. Zaliv Skala Potamia, poznat i kao
Zlatna Obala (Hrisi Akti na grkom) je vrlo lepo
mesto, kombinacija guste flore (na pojedinim
mestima drvee se prua skroz do plae) i vrlo
istog mora i jedan je od najlepih na ostrvu. U
maloj luci stoji impozantna zgrada Tarsana koju
su u 19. veku sagradili monasi sa Atosa. U letnjim
mesecima veina stanovnika se seli u Skalu, ali se tokom zime stvari menjaju i podruje ostaje gotovo
pusto s nekih 60 do 100 stanovnika koji ostaju tu kao uvari.
Ima gradsku plau koja je lepa, iroka i peana. Dugaka je nekih tristotinjak metara, dobro je
organizovana, sa suncobranima, lealjkama, tuem i nekoliko barova i taverni. Mala luka sa nizom
taverni i kafia naikanih u pozadini se smestila na junom kraju plae okruene visokim borovima i
zelenilom koje stvara izvanrednu pozadinu.
Plaa Skala Potamia se nastavlja na juni, popularniji kraj plae Golden beach (Hrisi Amudia). Odlina
je za porodice s malom decom jer je pliak veoma dugaak, nema kamenja u vodi, a na samoj plai
postoji mali parki sa toboganima i ljuljakama. Svetlucavo more nudi aroban prizor. irina plae
omoguava razne sportove kao to su tenis ili odbojka ali izbor vodenih sportova nije veliki.
Kako je rastao broj turista u mestu, rastao je i broj taverni, kafia, minimarketa, prodavnica i rent a kar
agencija i svi ti sadraji su smeteni blie luci i gradskoj plai. Izgraeno je mnogo hotela i kua za
izdavanje ali je i pored znaajnog razvoja u poslednjih nekoliko godina turizam ostao na prilino niskom
nivou i Skala Potamia je jo uvek vrlo mirno i oputeno mesto, naroito pogodno za porodice.
Selo je dobilo ime po brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia su na grkom reke).
Potamia je jedno od najpoznatijih malih sela na ostrvu i zadralo je svoj tradicionalni karakter.
Podnoje planine Ipsarion je bogato vegetacijom i ini Vam se da selo lei u dungli. Ako elite na vrh
Ipsariona, dobra je ideja poeti uspon iz Potamie. Odavde kree i put za selo Teologos. Potamia je
idealna za sve koji trebaju mir i koji ne ele da ostanu ceo dan na plai. Mnoge vlastelinske kue sa
svojim kamenim zidovima i drvenim balkonima stvaraju zanimljiv prizor a u selu postoje i dve lepe
crkve ija se arhitektura razlikuje od ovih kua.
Taverne, kafie, hotele i sobe za iznajmljivanje ete nai u selu iz koga kreu dve staze, jedna vodi do
plaa ispod a druga, puna vegetacije, vodi u planinu.

Potamia je dobra polazna taka za uspon na

planinu Ipsarion
Potamia je dom poznatog vajara Polignotosa
Vagisa roenog 1894. godine u ijem radu
moete uivati u muzeju koji nosi njegovo ime i
koji je podignut njemu u ast. Sadri primere
realistine i apstraktne umetnosti ovog
modernog umetnika, emigranta sa Tasosa koji je
postao vrlo znaajan i poznat vajar u Sjedinjenim
amerikim dravama. Njegov umetniki rad je
danas prikazan u nekoliko amerikih muzeja.
Umro je u New Yorku, 11. marta 1965.
Ako ste na Tasosu u petak pre poetka velikog posta, uivaete u zabavi na ulicama u centru grada.
Dobra muzika, razdragan narod, ukusno meso s rotilja i obilje lokalnog vina se nudi u tom posebnom
trenutku, potpuno besplatno. U sledeu nedelju, u ranim poslepodnevnim satima, ne propustite
seosku paradu kada je vino opet besplatno.

11.3. Kinira (Koinira)

GPS: 40.66619459435018N 24.762636423110962E
Naselje Kinira () se nalazi 20 km jugoistono od Limenasa, na istonoj obali Tasosa, u
blizini plae Paradise (Raj). Ima bogatu istoriju koja see do Feniana. Danas je meu metanima
poznata kao Lutru. Selo je, dakle, bilo poznato jo u antikom svetu i Herodot ga je u svojim zapisima
nazivao Enera i Kinira. Feniani su eksploatisali drvo i rudnike zlata na Tasosu, mnoge u okolini Kinire,
u razdoblju 1600.-1500. pre Hrista. Postoje ostaci kupatila iz vizantijskog perioda i starohrianske
bazilike koji su preiveli. Tokom mranog perioda, gusari su zaklali mnoge hriane na mestu poznatom
kao Fonias.
Plaa Paradise se nalazi na svega 2 km od Kinire
Zbog mnogih izvora u okolini vegetacija je vrlo
gusta i zato se Kinira smatra mestom
blagoslovenim od Boga. U prolosti je bilo malo
stalnih stanovnika koji su se bavili ribolovom ili
stoarstvom. U periodu skupljanja maslina koji
lokalno stanovnitvo zove maksuli, ljudi iz svih
krajeva ostrva su se okupljali oko ovog tekog
posla. ak i danas kada su metani brojni, Kinira i
okolina se i dalje razvijaju, ovoga puta
zahvaljujui turizmu.
U podruju Kinira postoji malo privatno ostrvo, nazvano Kiniriotiko (ili Kinira) koje je nenastanjeno iako
se ak i danas tu nalazi kua osobe kojoj ostrvo pripada. Gotovo cela povrina je prekrivena borovinom,
divljim maslinama i niskim rastinjem. Morska obala oko ostrva je kamenita i strma. No, vode oko njega
su bogate ribom, kako tvrde lokalni ribari, a do skora su tu iveli i delfini. Komunikacija sa ostrvom
Kiniriotiko je na isti stari nain, brodovima, a veina posetilaca su ribari.
Veoma blizu sela (oko 2 km) se nalazi plaa Paradise (Paradiso), jedna od najpopularnijih i
najpeanijih na Tasosu.

U ovom selu ne postoji mnogo vie od onoga to Vam je potrebno. Tu su restorani i taverne, picerija,
super market kao i smetajne mogunosti. Kinira ima dugaku plau du obale sela koja se sastoji
uglavnom od peska i ljunka, nije organizovana i nema lealjke, suncobrane i tueve. Na plai zbog
toga najee nema guve kao na veini drugih po ostrvu.
Plaa u selu je dugaka, peano-ljunkovita
Od magistrale do plae vodi zemljani put u duini
od nekoliko stotina metara i moete da se
parkirate bukvalno uz samu plau. U zaleu ima
zelenila, voda je veoma ista i bistra, a obala
peano-ljunkovita pa malo procunjajte dok ne
naete deo koji Vam se najvie svia.
Plaa Kinira je podeljena na dva dela, po jedan sa
obe strane rta. Improvizovani parking i veina
kupaa dolazi na deo blii Golden Beachu (levo
kad gledate od rta).
Oni koje ne mrzi da voze mogu otii malo junije i vrlo brzo stii do plae Paradise (Paradisos), jedne
od najpopularnijih i najpeanijih na Tasosu. Kinira je najblie mesto ovoj plai i udaljeno je oko 2 km.

Naselja na jugu Tasosa

11.4. Astris (Astrida)

GPS: 40.589637N 24.65461E
Astris (Astrida, ) je malo selo sa irokom
peanom plaom na junoj obali Tasosa, 43 km
jugozapadno od Limenasa i 33 km jugoistono od
Skale Prinos. Udaljeno je od Potosa samo
nekoliko kilometara. Ime je dobilo po zvezdanom
nebu (astra je zvezda na grkom) poto su
nekada stanovnici sela Teologos silazili peaka ili
na magarcima i sakupljali letinu tokom zvezdanih
noi.
Male kamene kue koje lie na medenjake, sa
krovovima od kriljaca i sa po dve sobe daju
poseban ivopisan motiv selu. Svaka kua ima i
mali vrt. Mali peani put vodi ka glavnoj ulici. Kolibe su izgradili stanovnici Teologsa. Ljudi koji su
tamo iveli davno bavili su se uzgojem maslina. Danas moete iznajmiti male kue i iveti kao Grci.
Astris je zaista prelepo selo podeljeno na dva dela, donji, sa glavnom ulicom i gornji sa malim starim
kuama. Obratite panju ako dolazite iz Potosa jer je vrlo lako ne uoiti ulaz u gornji deo sela. Tada
ete morati da idete skroz kroz unutranjost.
Astris je prelepo selo podeljeno na dva dela, donji, sa glavnom ulicom i gornji sa malim starim kuama.
Obratite panju ako dolazite iz Potosa jer je vrlo lako ne uoiti ulaz u gornji deo sela. Tada ete morati
da idete skroz kroz unutranjost.
Nasuprot Astrisu se nalazi malo nenaseljeno ostrvo Astiriotiko. Prema tradiciji, to je bilo ostrvo
Sirena koje su po Homeru pevale i oaravale putnike.

Plaa u selu Astris

Selo Astris ima najbolju klimu tokom cele godine
i kako stanovnici tvrde, ima najvie svetla i veoma
dobru pitku vodu. U ovom podruju moete
pronai nekoliko plaa od kojih su neke turistiki
organizovane, a druge ne, ali su sve veoma lepe:
Sv.Vasilis, Baburi Amdela, Salonikios, Kalami i
druge. Na poetku sela je Astris, iroka peana
plaa, vrlo strma i esto sa ogromnim talasima.
Tu su i jake podvodne struje koje je ine
neprikladnom za decu a dodatni problem za maliane predstavlja i kamenje koje se u pliaku mea sa
peskom. Organizovana je i moete da iznajmite lealjke i suncobrane (besplatni su ako neto pijete).
Ljubitelji vodenih sportova imaju obilje mogunosti za jet ski, ali buka moe biti dosadna ljubiteljima
prirode koji oekuju odreeni stepen mira i tiine.
Ako ogladnite, na plai postoji taverna u kojoj se spremaju odlina tradicionalna jela. Iznad plae ih
ima jo nekoliko dok se jedna taverna nalazi na vrhu brda. Plaa u selu Astris ne spada u krem plaa na
Tasosu, ali je skroz ok za one koji su smeteni u selu i nisu u fazonu da idu do drugih plaa.
Nedaleko je i plaa Psili Amos, mala uvala s dubokim plavozelenim morem iznad koje se nalazi
breuljak s maslinama koji upotpunjuje ovaj aroban pogled. Postoje i podaci u starim knjigama da taj
pesak ima lekovita svojstva (npr. za artritis). Plaa je dobro organizovana, ima lealjke i suncobrane (uz
doplatu), a ima i kafia i taverni koje su otvorene tokom turistike sezone.
Astris i dalje uva tradicionalne vrednosti, ali istovremeno razvija svoju ponudu u skladu sa novim
turistikim standardima. Okolno podruje je od izuzetnog arheolokog znaaja.

11.5. Potos
GPS: 40.61093894636034N 24.607025384902954E
Potos () je malo, prelepo priobalno naselje s izvanrednom turistikom infrastrukturom i
nalazi se na junoj strani ostrva, etrdesetak kilometara od grada Tasos (ako idete zapadnom obalom
dok istonom ima oko 50) i 26 kilometara od luke u Skali Prinos. Tokom poslednjih nekoliko decenija
se razvio u naselje u kome danas ivi blizu 1.000 stanovnika ali nije uvek bilo tako. Ranije je korieno
prvenstveno kao luka od strane itelja kopnenog naselja Teologos koje je najstariji glavni grad ostrva
tako da nije bilo mnogo vie od ribarskog sela. Ribolov je vrlo dobar na junoj strani ostrva, bolji nego
u severnim vodama. Vode su ovde dublje i bogatije ribom a ima i vie vrsta ribe. To ini Potos prilino
poseenim podrujem tokom cele godine. Zimska sezona je verovatno najbolje vreme za ribu jer se
vie vrsta ribe moe loviti, ukljuujui i lignje i hobotnice.
Potos
Tokom leta je mesto vrlo popularna turistika
destinacija, posebno meu mlaom populacijom
a posebno u julu i avgustu kada je sve prepuno,
od kafia i restorana pa do same plae. Jedan je
od najprometnijih beach risorta na Tasosu.
Protee se du lepe peane plae, ima mnogo
turistikih objekata i sve to Vam je potrebno za
kompletan boravak na ostrvu.

Po uskim ulicama ete pronai veliki broj prodavnica, supermarketa, restorana, taverni, kafia, butike,
pekare, mesare, apoteku, bankomat, internet kafe, rent a kar agencije i jo mnogo toga dok je
automobilima i motorima kretanje po gradu ogranieno na samo nekoliko ulica. Sve je malo skuplje
nego u oblinjoj Limenariji. Kafii i restorani su skoncetrisani uglavnom neposredno uz plau.
Parkiranje je mali problem, ali postoje dva javna parkinga, jedan koji se plaa i jedan besplatan.
Potos je pun hotela, soba i apartmana tako da za smetaj ne morate da brinete. Nou je podruje
glasno i puno boja, vrlo prometno i krcato. Mlai ljudi poseuju Potos iz godine u godinu zbog
jedinstvenog nonog ivota kakvog nema na ostrvu (uz opasku da je sam Tasos kao destinacija mnogo
mirniji od mnogih drugih mesta u Grkoj).
Potos je najivlje mesto na Tasosu i omiljena destinacija mladih. Neto je skuplji od oblinje Limenarije
ali ima lepu plau.
Potos je veoma ivo mesto i to se prvenstveno odnosi na deo izmeu magistrale i obale dok je deo
iznad nje, prema selu Teologos, mirniji i tu su uglavnom privatne kue. Ovaj deo je pogodan je za one
kojima ne prija guva.
Plaa u Potosu
Grad se kao to je ve reeno nalazi uz vrlo
dugaku, peanu plau (u delu prema luci se
pojavljuje i ljunak). Plaa je mnogo lepa nego u
Limenariji i poinje od centra mesta. Protee se u
duini od 2 km. Okruena je visokim borovima,
stenama i zelenilom koje pravi dovoljno hlada.
Dobro je organizovana, sa suncobranima i
lealjkama i to je glavni razlog zato je tako
popularna u letnjem periodu. Ovde imate priliku
da probate svoje omiljene sportove na vodi.
Voda je ista i fantastina za kupanje.
Uz deo plae koji se prua uz ribarsku luku ete nai lanac kafia, barova, restorana, poslastiarnica i
nonih klubova. Vrlo je ivo tokom dana a vibrira i tokom noi. U piu moete potpuno uivati jer Vas
slue na samoj plai. Juni kraj ove gradske plae je poznat kao San Antonio (Agios Antonios) i nije
toliko krcat. Tu takoe moete iznajmiti lealjke i suncobrane. Voda je plitka i bezbedna za malu decu.
Plae Roso Gremos i Notos su na oko 3 km od Potosa.
Potos je idealno polazite za avanture i obilazak plaa i sela u junom delu Tasosa i mesto gde moete
uivati u jedinstvenim zalascima sunca koje se lagano skriva iza Svete gore. Pefkari je udaljen svega
800 metara od Potosa i moete se proetati.
Potos i Limenarija su mesta omiljena meu turistima izmeu ostalog jer se nalaze relativno blizu jedno
drugog (neto vie od 3 km) pa tako mnogi idu peke iz jednog u drugo mesto. Autobuska karta do
Limenarije je 1, 20 evra. Limenarija je mirnija i vie za porodice dok u Potosu ima dosta mladih koji
ovde dolaze zbog dobrog provoda.

11.6. Pefkari
GPS: 40.6173078N 24.5985872E

Pefkari je najpoznatiji po prelepoj peanoljunkovitoj plai koja ima Plavu zastavu

Pefkari () je nekada bilo mesto
okupljanja ribara dok je danas isto turistiko
naselje, malo, s prelepom plaom (peanoljunkovitom na kojoj moete uivati u
sportovima na vodi). Nalazi se na jugu ostrva,
izmeu Limenarije (udaljena oko 3 km) i Potosa
(manje od kilometar). Od Limenasa je udaljen 41,
a od Skale Prinos oko 26 kilometara.
Pefkari je maleno letovalite izmeu Potosa i
Limenarije.
Plaa ima Plavu zastavu ve nekoliko godina uzastopno. Pefkari je najmanje naselje na ostrvu, ali sa
puno aktivnosti i ine ga dve velike uvale koje razdvaja umoviti rt. Tu ete nai uglavnom hotele,
restorane i barove. Hoteli su smeteni odmah uz predivnu plau, manji su i svi imaju svoje restorane i
barove. Pijete pie i klopate uz moreuivate u predivnom pogledu, umu talasa i mirisu borove
ume.Du cele obale su kiobran borovi koji su vrlo karakteristini za ostrvo. Omiljena je destinacija
meu porodicama sa decom. Tu se nalazi i jedini kamp u junom delu Tasosa (ima prodavniicu).

U mestu postoje dve plae odvojene umovitim

rtom
Pefkari je mirno mesto, po meri onih kojima je
potreban pravi odmor. Kome je do provoda i
nonog ivota, tu je oblinji Potos ije su ulice
prepune turista, kafia i taverni naikanih jedni
do drugih. Ovde je guva ogromna i mesto je
suta suprotnost mirnom Pefkariju.
Plaa u Pefkariju ima Plavu zastavu to govori o
istoi vode i organizovanosti.
U Pefkariju nema velikih marketa, pekara, mesara, apoteka, ali Potos je kao to je ve reeno na manje
od kilometar. Ipak, ono najosnovnije moete da kupite u nekoliko manjih prodavnica (peciva i giros,
ali nema voa, povra i hleba).
Plaa u Pefkariju se sastoji iz dva dela, odnosno dve uvale koje razdvaja umoviti rt. Uvala blia
Limenariji (zapadna) ima Plavu zastavu, dugaka je oko 300 metara i ua je od ove dve. Peana je, ali
u vodi ima i peska i ljunka. Ipak, voda je veoma ista, a dubina se postepeno poveava. Najgore od
svega su kamene ploe na ulazu u vodu pa nije ba najsreniji izbor za ljude s malom decom mada
negde izmeu sredine i desnog kraja plae postoji deo koji je ok.
Pefkari je veoma malo mesto u kome nemate ak ni normalnu prodavnicu pa ete za sve morati da
idete u Potos koji je, na sreu, udaljen manje od kilometra. Takoe, ovo je mesto za oni koji ele miran
odmor dok Vas bogat noni ivot eka takoe u Potosu.

Du plae ete pronai mnogo taverni i barova

Plaa je organizovana, ima tueve, lealjke i
suncobrane koji se iznajmljuju ili dobijaju
besplatno ako naruite pie (ovako je na veini
plaa na Tasosu). Du cele plae ete nai vile i
hotele, taverne i barove a tu su i centar za
vodene sportove i ronilaki klub. Najvea mana
joj je to nema prirodne hladovine, ali veina
hotela ima svoje restorane i barove uz samu
plau.
Druga uvala Pefkari, jugoistona, blia je Potosu
(udaljena je manje od kilometar) i od prve je odvaja samo pomenuti greben. Lei ispred kampa
Pefkari i hotela Alexandra Beach. Nije u potpunosti organizovana pa tako lealjke postoje samo u
levom delu (blie Potosu, ispred hotela) dok je desni deo prazan. Neto je dua od prve (oko 350
metara) i ira tako da je guva manja. Kako nije na celoj plai dobar pristup vodi morate malo da
istraujete pogotovo ako ste sa decom. Drite se dela ispred kampa jer je tu voda lepa a pristup vodi
bolji nego ispred pomenutog hotela.

11.7. Limenarija
GPS: 40.62744634391439N 24.576297998428345E

Limenarija
Limenarija () je prelepo letovalite
koje se nalazi samo 37 km od grada Tasosa i 22
km od luke Skala Prinos. Drugi je po veliini grad
na Tasosu i nalazi se na jugozapadnoj obali ostrva
koja preko mora gleda prema impozantnoj
planini Atos (Sveta Gora). Prema poslednjem
popisu stanovnitva, broj stanovnika Limenarije
je gotovo isti broju koji ivi u Limenasu, glavnom
gradu Tasosa. Samo ime mesta je varijanta imena
glavnog grada Limenas.
Limenarija ima dve peake zone. Levo od ulice koja se sa magistrale sputa prema moru je poploana
ulica zatvorena za saobraaj sa restoranima, buticima, prodavnicama suvenira, zlatarama, kafiima i
restoranima dok je desno takoe etalite ali je ovaj deo grada lepi jer ide neposredno uz more i
idealan je za oputanje.
Gradi je prepun taverni i restorana
Znaajan turistiki razvoj naselja je zapoeo 80.ih i 90.-ih. Limenarija je postala vrlo popularna
destinacija za odmor ali je zadrala puno od grke
tradicije. Idealno je mesto za one koji ele odmor
jer nikada nije guva za razliku od oblinjeg
Potosa i to zahvaljujui injenici da je plaa
veoma dugaka (tanije nekoliko maltene
spojenih plaa) a kafii i restorani nisu
koncentrisani na jednom mestu ve su
razbacani du cele obale.

Turisti mogu da uivaju u velikom broju taverni i restorana (du etalita kao i u samom gradu) gde se
slue poznata jela ukusne grke kuhinje, u obilju kafia, barova, klasinih turistikih prodavnica kao i
prodavnica suvenira i tradicionalnih slatkia ili u etnji kroz selo gde mogu da posmatraju jednostavni
ivot lokalaca. U samom gradu se nalaze i policija, banke, pota, lekari, apoteke, internet kafei, mesare,
pekare, ribarnice sa svee ulovljenom ribom, dosta supermarketa, nekoliko rent a kar
agencijaJednom reju, sve to Vam kao turisti moe zatrebati i to po niim cenama nego u oblinjem
Potosu. to se smetaja tie, na raspolaganju su Vam sobe i apartmani i to ispod magistrale, blie moru,
dok su iznad magistrale hoteli a iza njih mahom privatne kue.
Limenarija je mirnija od Potosa i vie je za porodice nego za mlade, cene su nie, ali ima loiju plau.
Plaa u Limenariji
Ako ste odseli u Limenariji imate solidan izbor
plaa, u zavisnosti od toga koliko ste spremni da
se kreete. Mesto nije reprezentativno to se tie
ovog segmenta letovanja ali nije ni toliko loe. U
centru grada pored luke je mala, delom peana
plaa sa parkingom u blizini kao i obilje restorana
i kioska brze hrane. Sastoji iz dva dela koji su
spojeni stazicama, peanog, sa blagim padom i
kamenitog. Organizovana je, ima lealjke i
suncobrane (besplatno uz pie) i tueve. Nita
posebno ali ok za prvu pomo.
Ako poete malo ka zapadu doi ete do duge peane plae koja se protee u duini od oko 2 km i
nalazi se na zapadnom kraju dugakog etalita, malo izvan ueg centra grada. Ulaz u vodu je najveim
delom kamenit (pogotovo blie gradu) i bez pliaka, ali nisu svi segmenti plae istog kvaliteta pa malo
procunjajte i naite ta Vam odgovara poto je plaa uglavnom peana, sa neto ljunka tu i tamo.
Opremljena je tuevima, lealjkama i suncobranima koje ete u veini kafia (ima ih mnogo) dobiti za
d ako poruite pie (a kako drugaije kad ste na plai), centrima za vodene sportove, restoranima,
kafiima i tavernama.
Jo malo dalje na zapad, putem uz obalu, dolazite do jedne male, lepe plae, sa istim morem i finim
peskom po imenu Tripiti. Dvadesetak minuta hoda od centra Limenarije je plaa Metalia, iza brda na
kome je Palataki. Malo je cimanje doi do nje, tanije treba se popeti na brdo pa se onda spustiti. Nije
za ljude s decom zbog velikih klizavih ploa na ulazu u vodu. Idealna je za one koji ele mir i tiinu. Na
manje od 3 km od Limenarije je priobalno mestace Pefkari. Malo dalje na istok, jo manje od kilometar
od Pefkarija, nalazi se duga peana plaa u mestu Potos. Potos ima lepu plau od Limenarije ali je
samo mesto vie za mlade i one eljne provoda dok je Limenarija porodina varijanta i odredite za
pravi odmor.
Limenarija je dobra baza za odmor jer je veoma blizu nekoliko kvalitetnih plaa i interesantnih starih
sela.
Limenarija je odlina baza za obilazak ostrva jer
se u blizini nalazi nekoliko dobrih plaa i
interesantna sela Teologos i Maries (plae Tripiti,
Atspas, Roso Gremos, Pefkari, San Antonio,
Notos, Psili Amos).
Limenarija
Sam grad ima vrlo zanimljivu istoriju i postao je
znaajan poetkom 20. veka kada je nemaka
kompanija Speidel poela ekploataciju minerala
izmeu 1905. i 1912. Rudnici su bili bogati
kalaminom, rudom cinka koja je izvoena irom

sveta. Iskopavanje je nastavljeno i 1925 od strane Vielle Montagne sve do 1930. Poslovne zgrade
rudarske komanije Speidel izgraene su na breuljku uz obalu istono od Limenarije. Objekat pod
nazivom Palataki (mala palata), odlina arhitektonska konstrukcija, gleda na grad. Kasnije je
naputen ali je nedavno renoviran. Ispod njega se nalazi peina i plaa rudnika sa naputenim
rudnicima koji se mogu posetiti. Tu se nalazi i muzej folklora kao i mali privatni muzej Papageorgiu.
Limenarija je postala znaajno naselje poetkom 20. veka kada je nemaka kompanija Speidel zapoela
ekploataciju rudnika koji su bili bogati kalaminom, rudom cinka koja je izvoena irom sveta.
Uz rast rudarstva, pojavila se i potreba za reavanjem stambenih pitanja radnika . Broj stanovnika je
rastao zbog vie faktora. Jedan od njih je i injenica da se veliki broj stanovnika srednjevekovnog
planinskog sela Kastro preselio u Limenariju zbog posla ostavljajui selo pustim. Drugi znaajan faktor
je razmena stanovnitva izmeu Grke i Turske 1923. koja je definisana Lozanskim ugovorom. Mnoge
grke porodice iz Male Azije su prisilno napustile svoje domove i izbegle u Grku donosei sa sobom
drugaiju kulturu, ideje, kreativnost i ivot u novu zajednicu. Veina izbeglica se doselila u dananje
selo Kalivia i tu izgradila svoje kolibe, po emu je selo i dobilo ime (Kaliva na grkom znai koliba).
Kalivia je poznata po uskrnjem festivalu uz puno pesama i igre i sa Limenarijom ini jednu celinu.

Naselja na zapadu Tasosa

11.8. Kalirahi i Skala Kalirahi (Kallirachi)

GPS: 40.69387441029182N 24.555044174194336E Kalirahi
GPS: 40.70863715856578N 24.533650875091553E Skala Kalirahi

Kalirahi
Kalirahi () je lepo planinsko selo,
udaljeno svega 2,5 kilometra od obale i 25 km od
Limenasa (jugozapadno) odnosno 10 km od Skale
Prinos (juno). Smeteno je u zapadnom delu
ostrva i jedno je od najstarijih i najslikovitijih
naselja na Tasosu. Takoe, jedno je od najveih
planinskih sela na ostrvu i u njemu ivi 1.300
stanovnika
koji
se
bave
uglavnom
poljoprivredom i turizmom.
Okrueno je maslinjacima koji su karakteristini za ovo podruje i zelenilom. Kue su odlian primer
tradicionalne lokalne arhitekture dok su ulice uske (kola jedva da mogu da prou) i vijugave, savrene
za uivanje u etnji. Prvobitno (oko 1745.) se mestace nalazilo na samom grebenu i zvalo se Kaki-rahi
(kaki = zao, rahi = greben). Nakon to su ga gusari unitili, ponovo je izgraeno malo nie i nazvano
Kalirahi (kali = dobar). Poznato je po Muzeju folklora koji je izgraen 1880. godine i predivnoj crkvici.
Muzej je smeten u lepoj, ouvanoj vili i u njemu moete da vidite runo izraenu odeu, vezove i
tradicionalne alate. Klima je suva i blaga tokom cele godine. Ipak, selo je irom Mediterana cenjeno i
poznato zahvaljujui proizvodnji vrhunskog maslinovog ulja.
Kalirahi je jedno od najveih planinskih sela na ostrvu i u njemu ivi oko 1.300 stanovnika koji se bave
uglavnom poljoprivredom i turizmom. Nekada se zvalo Kakirahi.

Skala Kalirahi
Skala Kalirahi se nalazi na obali, oko 2,5 kilometra
od sela. Na poetku, kao i u svim Skalama na
ostrvu mesto su inile jednosobne kolibe koje su
sluile kao zatita za amce i ribare kao i za
privremeno boravite tokom berbe maslina.
Kako se turizam razvijao, kuice su se gradile i
postajale trajna stanita. Videete izmeu
ostalog i kue sagraene na vodi gde ribari
sklanjaju brodice kada je vreme loe. Zahvaljujui
porastu turizma ima taverni, barova i kafia.
Skala Kalirahi se ne razvija mnogo u turistikom smislu ali ipak ima soba za izdavanje, kafia i taverni.
Poslednjih godina luka je izduena kako bi brzi katamarani (flying dolphins) mogli da pristanu. Ili su
trasom Kavala-Skala Kalirahi-Potos koja je zbog finansijskih razloga ukinuta. Osim toga, sagraena je i
mala marina koja bi titila barke od jakih vetrova. Meutim, bio je to primer ekolokog kriminala: deo
ljunkovite obale sela (cca 300 metara od seoskog trga) je sruen kako bi se otvorio neasfaltirani put
iji je cilj da zatiti nekoliko kua od mora. Mesto ima lepo etalite koje se prua uz luku, sa palmama
i drvenim klupama.
Na izlazu iz sela prema Limenariji lei malo naselje Klisma, poznato po predivnoj ljunkovitoj plai i
dobrim tavernama koje spremaju sveu ribu. U Klismi ive uglavnom ribari i ima samo nekoliko kua.

11.9. Sotiras i Skala Sotiros

GPS: 40.71682642911065N 24.574002027511597E Sotiras
GPS: 40.728958034785386N 24.547040462493896E Skala Sotiros

Lepo planinsko selo Sotiras ( mada ete esto videti i varijantu Sotiros) sa
tradicionalnom arhitekturom se nalazi na nadmorskoj visini od oko 350 metara u podnoju brda Psariu
odakle se prua lep pogled na more. Smeteno je 23 km jugozapadno od Limenasa, u zapadnom delu
Tasosa, izmeu mesta Kalirahi i Prinos, oko 3,5 km od mora. Okrueno je bujnom vegetacijom i ima
toplu, blagu i suvu klimu.
Seoska crkva
Lep tradicionalni aspekt sela ga ini jednim od
najatraktivnijih i najmirnijih na Tasosu. Postoje
kafii i sobe za izdavanje kao i odlina taverna
koja se nalazi na centralnom seoskom trgu. U
prolosti je bilo vrlo popularno zbog terapeutskih
kvaliteta svoje okoline, klime, guste ume i
hladnih izvorskih voda pa su Rimljani ak podigli
i banju.
Legenda kae da je Sotiras osnovao princ Atel im
je napustio selo Kaki Rahi (dananji Kalirahi).
Danas postoje samo neke ruevine koje nas podseaju na prolost. U ruevinama su pronaeni darovi
za mrtve, antiki grobovi i male posude.
Nekoliko metara iznad Sotirasa su izgraene nove kue. U sredini ruevina ete nai dve crkve, vrlo
dobro ouvane, a posebno je zanimljiva Preobraenje Spasitelja koja je sagraena 1890. Iste godine

je izgraena mermerna fontana Platania u centru sela pod stogodinjim platanima. Selo je sagraeno
u unutranjosti kako bi se zatitilo od gusara. No, danas ste u mogunosti da ga vidite sa mora jer je
veina uma unitena. Neto je nestalo u poaru a neto je poseeno.
Veoma blizu se nalazi Skala Sotiras, luka ovoga sela, sa ureenom peanom plaom i drugim
turistikim sadrajima.
Stanovnici se bave poljoprivredom i proizvodnjom meda. Zajedno sa priobalnim naseljem Skala Sotiras
ima oko 750 stanovnika. Podruje Sotiras obuhvata, dakle, sela Sotiras i Skala Sotiros koje je u stvari
njegova luka. Skala Sotiras je nekada bilo ribarsko selo. Posle 1976. su poeli da ga obnavljaju.
Zanimljiva mesta su lepa marina s palmama i starom fabrikom koja prerauje masline. Danas je selo u
razvoju i moete nai mnoge taverne i kafie u blizini plae koja je ureena i peana dok je more isto.
Postoje i smetajni kapaciteti, benzinska pumpa i mini marketi. Poznato je po najukusnijem hlebu na
ostrvu koji moete kupiti u pekari i to nemojte da propustite.

11.10. Prinos i Skala Prinos

GPS: 40.7412987797097N 24.57841157913208E Prinos
GPS: 40.758773519663464N 24.57716703414917E Skala Prinos

Selo Prinos
Selo Prinos se nalazi 17 km jugozapadno od
Limenasa (grad Tasos) i postalo je poznato nakon
to je pronaena nafta u blizini. Prinos je najvee
selo u zapadnom delu Tasosa i ekonomski
najjae. Gusto je naseljeno i predstavlja trgovaki
i kulturni centar ovog dela ostrva.
Podruje nazvano Prinos obuhvata sela Prinos,
Mikros i Megalos Prinos (Kazaviti) te drugu po
znaaju luku Tasosa, Skala Prinos. Prinos se nalazi
u planinskom podruju dok je Skala Prinos na
obali i odatle polazi trajekt i hidrogliser do Kavale i luke Nea Peramos (Elefteres). Luka je od Prinosa
udaljena oko 2 km.
Skala Prinos je pored Limenasa najvanija luka na Tasosu i trajektima je povezana sa Kavalom.
Puno ljudi prolazi tokom leta kroz mesto, uglavnom zbog luke. U selu Prinos postoje mnoge zanimljive
prodavnice za turiste. Svakog ponedeljka ujutru je pijaca i to je neto to ne bi trebalo propustiti.
Moete videti trgovce u akciji, uglavnom na vou i povru koji viu i prizivaju muterije. Izbor proizvoda
je veliki. U nekom od kafia uz trnicu se moete odmoriti i napraviti predah. Takoe, u selu ete
pronai fabriku koja proizvodi poznato bioloko
maslinovo ulje Kardiofilo, fabriku maslina i
Udruenje proizvoaa meda sa Tasosa.
Skala Prinos
U Prinosu je raskrsnica gde skreete na put koji
vodi do tradicionalnog sela Kazaviti (udaljeno
oko 5 km). To je moda jedno od najslikovitijih
malih mesta na Tasosu, izgraeno na padinama
zimzelenog breuljka, sa lepim kuama s drvenim

balkonima i kamenim zidovima. Tu ete uivati u onome to je ostalo od starih imanja i crkava.
Skala Prinos je posle Limenasa najvanija luka Tasosa. Malo je mesto, puno turistikih firmi u kojima
rade metani sela Prinos i ima sve to e Vam moe zatrebati kao to su smetaj, restorani, taverne,
snack barovi, kafii, prodavnice, rent a car agencije, benzinske stanice i jo mnogo toga dok se kamp
nalazi u blizini, u oblasti Dasilio koja je udaljena oko kilometar i dobila je ime zbog dosta borovine
(dasos je na grkom uma). U mestu postoji i zdravstveni centar. Ovde ete nai autobuse za mnoga
sela po ostrvu. Postoji linija za Rahoni i jedna za Limenas. Jo jedna ide na jug Tasosa. Autobus pristie
u istom trenutku kad i brod i nastavlja dalje posle samo nekoliko minuta. Severozapadno od Skale
Prinos je malo brodogradilite. Ekonomski, ovo je jedno od najvanijih podruja Tasosa zbog izgradnje
naftnih platformi u okolini. Skala Prinos je okruena s nekoliko dugakih peanih plaa sa puno drvea
i voda je obino mirna i ista.
Na obodu naselja se nalazi prilino zanimljiv Muzej maslina i maslinovog ulja posveen, kako mu samo
ime kae, uzgoju masline i proizvodnji maslinovog ulja. U njemu ete videti kako se odvija proces
proizvodnje maslinovog ulja, izlobu fotografija i deo sa svim vrstama ulja (oko 40 od 130 razliitih
vrsta koje su danas poznate). Takoe, postoji i deo za projekcije kao i izloba proizvoda od maslina sa
mogunou degustacije i kupovine svega to elite.

Naselja u unutranjosti Tasosa

11.11. Rahoni (Rachoni) i Agios Georgios

GPS: 40.75660365053731N 24.6373450756073E Rahoni
GPS: 40.76293426906931N 24.6368086338043E Agios Georgios

Crkva u selu Rahoni

Kada krenete zapadno od Limenasa prolazite
jednim od najlepih delova obale Tasosa koji
obuhvata plau Agios Vasilios, sa platanima,
peskom i malom kapelom Sv. Vasiliosa koja je
izgraena uz more, Nisteri, Glifadu, Papalimani i
Pahi, s borovom umom koja gotovo dodiruje
talase i na kraju stiete u Skalu Rahoni koja
predstavlja luku sela Rahoni. Imate ukupno oko
16 kilometara vonje, dok Vas od Skale Prinos,
ako se kojim sluajem tu iskrcate, eka svega 7,5
kilometara.
Rahoni () je jo jedno naselje prepuno zelenila, sa svim obelejima sela na ostrvu Tasos. Postoje
u stvari dva naselja, Rahoni i Agios Georgios ( ), oba mirna, tiha, slikovita i pogodna za
one koji trae mir i odmor. Ovo potonje (Lokalci ga zovu Vuzas) je izgraeno na samom planinskom
vrhu kako bi bilo zatieno od napada gusara. Kasnije je naputeno a metani su se preselili blie moru,
poljima i maslinjacima i osnovali novo mestace istog imena sa sada samo aicom stanovnika. Pored
taverne koja radi samo leti postoji crkva Svetog Nikole koja je izgraena u Romanskom stilu. Ovde
ivot ide sporijim tempom i pored uobiajene turistike vreve a stanovnici su vrlo gostoljubivi. Na
mestu izvornog sela se jo uvek mogu videti ostaci crkve Agios Georgios do koje se stie planinskom
stazom.
Agios Georgios je idealno polazite za razne izlete kao na primer za staro selo Agios Georgios. Ovo je
mirno podruje, idealno ako elite da iskusite tradicionalni nain ivota na selu a opet dosta blizu

oblinjim mestima Prinos i Limenas. U starom selu Agios Georgios je odrastao Mehmet (Muhamed)
Ali, utemeljiva moderne egipatske drave koga je odgajila grka porodica.
Taverna u selu
Na izlazu iz sela Rahoni, na velianstvenom
mestu, nalazi se crkvica Vaznesenja Bogorodice,
izgraena u 19. veku, u zaklonu velikog platana
pored koga se nalazi izvor slatke vode. Crkva slavi
15. avgusta i tog dana, posle liturgije, poinje
feta na kojoj se slui tradicionalno jelo od mesa
klubani (kurbani) koje se sprema u velikim
erpama sa testeninom ili penicom. Po legendi,
kada se jedna slepa bugarka umivala vodom sa
izvora i progledala na tom mestu je sagraena
crkvica.
Podruje osim ova dva obuhvata i pomenuto naselje Skala Rahoni koju ova dva sela, udaljena od mora
neto manje od 5 km, koriste kao luku. Prvi stanovnici su se i naselili oko crkve. Tokom godina, selo
Rahoni je zadralo svoju autentinost. Jedan od razloga je i to ga ne poseuje mnogo turista. U ovom
mirnom mestu moete doiveti i upoznati grki nain ivota.
U selu ete videti stabla masline za koja metani tvrde da su stara preko 900 godina to ih zajedno sa
onima u Prinosu ini najstarijim na Tasosu.
U Rahoniju ete pronai tradicionalne plemike kue, taverne i kafenia. Poznato je po proizvodnji
maslinovog ulja, meda vrhunskog kvaliteta i slatkiima. Metani tvrde da su maslinjaci u selu, zajedno
sa onim u Prinosu, najstariji na ostrvu a mnoga stabla su pregurala 900 godina.

11.12. Kazaviti (Megalos Prinos)

GPS: 40.724648803426604N 24.62364435195923E

Selo Kazaviti () je u prolosti bilo podeljeno na Mali i Veliki odnosno Mikro i Megalo Kazaviti.
Nalazi se 23 km jugozapadno od Limenasa i 7,5 km jugoistono od Skale Prinos. Selo Megalos Prinos
koje je poznato i kao Kazaviti je udaljeno od Mikros Prinosa manje od kilometar i u prolosti se zvalo
Cigura (Cingura) i Papaz mahala. Selo je imalo vrlo dobar kolski sistem u srena vremena zbog ega je
bilo cenjeno meu okolnim selima.
Selo Kazaviti (Megalos Prinos) je u prolosti bilo podeljeno na Mali i Veliki odnosno Mikro i Megalo
Kazaviti. Na manje od kilometar se nalazi selo Mikros Prinos.

Kazaviti
Lei u dolini koja je okruena borovima i
smrekama u podnoju Ipsariona. Pogled prema
moru i svim uvalama je vrlo lep. Selo je bilo toliko
skriveno da ga pirati nikada nisu otkrili i opljakali
pa je stanovnitvo bilo bezbedno. Poslednjih
nekoliko godina se i razvija teorija da je ovo
naselje verovatno nastalo na poetku 17. veka
kada su brutalnost i uestalost piratskih napada

naterali stanovnitvo da se preseli u unutranjost.

Danas samo stare kue podseaju na zlatan period Megalos Prinosa. Osim malog broja ljudi, veina
stanovnika je otila u Prinos. U centru mesta se nalazi nekoliko taverni u kojima je klopa odlina a
uvene su po tome to se ovde moe pojesti vrhunska jagnjetina ispod saa. Poslednjih godina mnoge
taverne i restorani su otvoreni tokom cele godine.
Kazaviti je verovatno najlepe i najslikovitije mesto na ostrvu, prvenstveno zahvaljujui injenici da je
skoro sasvim naputeno te je tako ostalo netaknuto modernom arhitekturom 70.-ih godina.
Ponovo je otkriveno od strane evropskih turista koji su poeli da kupuju stare kue po smenim
cenama, ime su spasli mnogo starih zdanja od propadanja. Novi vlasnici su esto bili osetljiviji na
tradiciju mesta i nastojali su da zadre sva tradicionalna obeleja kua. Takoe su motivisali lokalne
vlasnike koji su poeli da preduzimaju mere na ouvanju svojih kua. Danas u celom selu mladi ljudi sa
strau obnavljaju domove svojih dedova, koristei iste tradicionalne tehnike koje su uili od starijih
generacija. Nekoliko mladih porodica je izabralo selo za svoje prebivalite pa deiji glasovi ponovo
odjekuju.
Taverna
Skriveno u zelenilu, puno vode i svakojake
vegetacije, u hladu kestena, oraha i platana, selo
Kazaviti sa svojim starim crkvama Vas vraa u
prolost na svakom koraku. Stare kamene kue s
drvenim balkonima i runo oslikanim plafonima
stoje ponosno u bujnom zelenilu. U selu ete
videti i ostatke kole i stare vile ali se
prvenstveno opustite i uivajte u zvucima slavuja
i vodi koja tee. Ovde treba uivati u ispijanju
kafe na seoskom trgu ili u veeri u nekoj od
taverni. Najouvanija obeleja sela su uglavnom
iz 19. veka a najstariji znakovi na kuama datiraju iz 1806. i 1807. Kue sauvane do danas pripadaju
tzv. makedonskom tipu arhitekture i izgradili su ih veti radnici iz Zapadne Makedonije i Epira.
ini se da je vino i u imenu sela Kazaviti koje je latinskog porekla i etimologija dolazi od rei casa
(kua) i vitis (vinograd).
Podruje je bilo naseljeno jo od antikog perioda. Puno dvoraca i grnarije svedoi o postojanju
naselja jo u 4. veku pre Hrista. Bilo je poljoprivredno podruje, poznato po vinogradima i dobrom
vinu. Nedavno je otkrivena laboratorija u kojoj je pravljena posebna vrsta amfore za skladitenje i
transport vina za koju se procenjuje da potie iz 4. veka pre Hrista. Selo i okolina su sauvali isti
poljoprivredno-ruralni profil tokom godina kao i odnos prema vinogradima. ini se da je vino i u imenu
sela Kazaviti koje je latinskog porekla i etimologija dolazi od rei casa (kua) i vitis (vinograd).

11.13. Maries i Skala Marion (Maries)

GPS: 40.69092960302495N 24.620940685272217E Maries
GPS: 40.643046034028345N 24.515894651412964 Skala Marion

Kafane u selu Maries

Maries () je planinsko selo u unutranjosti
ostrva i poznato je po proizvodnji meda. Nalazi se
42 km jugozapadno od Limenasa, 27 km
jugoistono od Skale Prinos i svega 11 km
severoistono od Limenarije. Izgraeno tokom
srednjeg veka, Maries je jedno od najstarijih i
najlepih sela na Tasosu koje i dalje uva onaj
stari grki duh. Ulice su uske a kue tradicionalne.
S obzirom da se nalazi u sredinjem delu ostrva,
na nadmorskoj visini od 200 metara, iz Mariesa
se prua divan panoramski pogled.
Selo je prvobitno izgraeno preko puta manastira Panaguda ali je kasnije izgraeno novo, na novoj
lokaciji, skrivenoj od gusara i na putu do njega ete proi pored manastira. Crkva je sagraena 1800.
godine, posveena je Susretu Arhanela, slavi 8. novembra i jedna je od najstarijih na Tasosu.
Ukraena je brojnim delima monaha. Ima oko 700 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom,
pelarstvom i uzgojem maslina. Do sela se moe doi i putem iz Skale Maries i iz Limenarije.
Ime sela potie od dve ene, obe se zovu Maria i prema legendi, jedine su preivele piratsku raciju.
Druga verzija vezuje ime za brojna stabla duda u ovom podruju ali je ta ipak manje verovatna. Trea
verzija o poreklu imena sela kae da je to zbog toga to su se gotovo sve ene zvale Maria. Tri manastira
Svete gore, Karakalu, Ksiropotamu i Stavronikita su vlasnici zemlje u selu i okolnom podruju. Zbog
bliskih odnosa koji su se razvili izmeu ovog podruja i Svete gore, sauvani su mnogi spisi i informacije
o Mariesu tokom vizantijskog razdoblja.
Seoska crkvica
Iznad sela, penjui se prema Ipsarionu, doi ete
do guste ume, malog vetakog jezera Jena (put
nije asfaltiran ali vredi otii ako Vam je do piknika
a moete kupiti i domai med i maslinovo ulje),
puta koji vodi do manastira Sv. Pantelejmona i
puta do vrha planine, Teologosa i Kastra. Od
ranih vremena su ovde radili rudnici gvoa koji
su danas naputeni i jo uvek se vide iz klanca
desno od sela.
Selo je dobilo dananji oblik u srednjem veku. Iz
bezbednosnih razloga kue su graene blizu jedna drugoj. Na staroj kui koja je preivela moete videti
furusia na balkonima i plafonima, primere briljantne arhitekture i ekonomske snage.
Danas, selo je vrlo mirno, bez mnogo turistikog razvoja. I dalje je vrlo lepo i moda jedino gde ete
nai mir i tiinu, ako je to ono to traite. Mali kafi u centru sela, pod venim dudom je mesto koje bi
trebalo posetiti. U Mariesu ete nai mini markete i nekoliko taverni. Neete nai prodavnice suvenira,
barove i diskoteke. Maries nije turistiki selo.
U priobalnom naselju Skala Maries koje je udaljeno nekih 12 kilometara postoje tri plae, gradska,
Beba i Atspas.

Plaa u mestu Skala Maries

12 km od sela, na moru, uz mesto na kom su se
vadili minerali iz rudnika, razvilo se ribarsko selo
Skala Marion (Skala Maries) s puno mirnih,
dobrih taverni, sveom ribom i plodovima mora,
sobama s pogledom na more, velianstvenim
zalaskom sunca i na stranjoj strani, na izlazu iz
sela, najlepom nekomercijalizovanom plaom
na Tasosu, Atspas, malim duguljastim rajem za
one koji ne uivaju u modernim turistikim
plaama. Osim ove, u centru naselja ete nai
malu peanu gradsku plau sa kristalno istom
vodom na kojoj nikada nema guve a na severnom izlazu iz sela i plau Beba.
Nekada davno je bilo luka sela Maries. Tada su samo ribari i mornari iveli ovde. Skala Marion znai
kapija ili vrata u selo Maries u planinama i fantastino je mesto za miran odmor sa romantinim
etalitem sa lampionima i klupama. Turizam jo uvek nije uzeo maha i smetajnih kapaciteta nema
mnogo. Od ostalih turistikih sadraja ete nai market, apoteku i pekaru.

11.14. Kastro
GPS: 40.67053202087979N 24.655133485794067E

Kastro
Kastro () je moda i najstarije naselje na
Tasosu. Izgraeno u unutranjosti ostrva,
potpuno je naputeno, izuzimajui crkvu Sv.
Atanasiosa koji je stanovnicima uvek bio uvar i
svetac zatitnik i koja i dalje ponosno stoji uz
ruevine starog kafia i kole koja je izgraena
1897. godine. U poslednjih nekoliko godina
gotovo sve kue su obnovljene i selo oivljava
svoju staru slavu svake godine na praznik Sv.
Atanasiosa, 18. januara, s festivalom koji poinje
dan ranije i traje oko nedelju dana.
Ovo srednjevekovno selo se nalazi 47 km jugozapadno od Limenasa (grad Tasos) i 12 km severoistono
od Limenarije, prema sreditu ostrva, na nadmorskoj visini od 450 metara i poput mnogih drugih

planinskih sela ne moe se videti sa obale. To je pomoglo da se zajedno sa svojim stanovnicima zatiti
od gusarskih pljaki koje su trajale vekovima.
Ime je izvedeno od ruevina tvrave koja je nekada tu bila. Jakob Gateluci kome je vizantijski car
Emanuel II Paleologos dao Tasos i ostrvo Lezbos 1414. godine je izgradio tvravu na vrhu planine na
kojoj se nalazi naselje. enovljanska porodica Gateluci je vladala Tasosom 40 godina. Dokazi se mogu
nai na tri ploe na zidu crkve Agios Atanasios koja se nalazi u centru sela i datira iz 1804. godine.
Zanimljiva je pria u vezi sa njenom izgradnjom. Naime, po narodnom predanju, Sultan Selim III je dao
dozvolu za njenu izgradnju ali pod uslovom da bude zavrena u roku od 40 dana. Svi metani su prionuli
na posao i sagradili je u roku. Kamen za gradnju potie sa ruevina stare tvrave. To objanjava tri
srednjevekovna natpisa na junom zidu crkve.
Kastro je moda i najstarije naselje na Tasosu. Izgraeno je u unutranjosti ostrva i potpuno je
naputeno, izuzimajui crkvu Sv. Atanasiosa.
Najstariji se jo uvek seaju vremena kada su u crkvi slubovala etiri svetenika. Arhitektonski, crkva
je trobrodna bazilika sa drvenim krovom i lunom arkadom du june strane gde je i natkriveni
kulbani, veliki sto koji svi stanovnici dele na Sv. Atanasiosa.
Selo Kastro je poznato po kamenim kuama
Crkva je tipian primer tasoske crkvene
arhitekture koja je imala veliki uticaj irom
Balkana za vreme turske okupacije. 1980. godine
je ministarskom odlukom proglaena istorijskim
spomenikom jer je jedna od najstarijih na Tasosu
i uva mnoge autentine elemente korisne za
prouavanje crkvene arhitekture 19. veka i
istorije ostrva u celini. U dvoritu crkve postoji
kafanica u kojoj se moete okrepiti.
Nakon turskog zauzimanja ostrva, broj
stanovnika Kastra se poveao zahvaljujui ljudima iz drugih naselja na ostrvu i izbeglicama iz
Konstantinopolja. Trei od pomenutih natpisa (iz 1462. godine) pripisuje rekonstrukciju tvrave dvojici
ljudi iz Konstantinopolja, Konstantinu i Joanisu. injenica je da je naselje postalo vaan trgovaki centar
ostrva i cvetalo je do kraja 19. veka. Svoj istorijski identitet delom duguje i svom poloaju jer je
podignuto na ravnom stenovitom podruju koje je dubokim gudurama odvojeno od okolnih planina
to je na neki nain predstavljalo mali nepropusni prsten.
Kafana centar deavanja u Kastru
Za razliku od srenih vremena koja se vezuju za
19. vek, danas je selo potpuno naputeno.
Nekadanji stanovnici su otili da trae posao u
priobalnim naseljima. Mnogi su otili u nizije gde
su obraivali zemlju i podizali maslinjake dok su
ostali otili u rudnike u vlasnitvu nemake
kompanije Speidel koji su se nalazili u blizini
Limenarije. Neki su otili i u inostranstvo.
Poslednjih nekoliko godina, neke od starih kua
su obnovljene i koriste se kao letnjikovci ili vikend
kue. Uglavnom su od kamena pa je selo sauvalo svoj tradicionalni izgled. Osim toga, naselje je
uglavnom uspavano tokom cele godine, posebno zimi. Tiina se prekida oko 18. januara za ve
pomenuti dan Sv. Atanasiosa. Obino traje oko nedelju dana i mnogi putuju u Kastro zbog ove velike
proslave kako bi uivali u hrani, piu, muzici i zabavi.

Poslednjih nekoliko godina, neke od starih kua su obnovljene i koriste se kao letnjikovci ili vikend kue.
Uglavnom su od kamena pa je selo sauvalo svoj tradicionalni izgled.
Do Kastra moete doi iz Limenarije automobilom i put traje oko 35 minuta. Ako ste vie
avanturistikog duha proetajte od Teologosa ili Limenarije (etnja kroz prirodu traje u proseku izmeu
dva i tri sata). Ako se odluite za vonju, najbolje je ii dipom ili bilo kojim visokim vozilom jer je put
vie stenovita staza i moe Vam otetiti vozilo ako niste oprezni, pogotovo posle kie. Kastro je tokom
leta prilino poseen. U blizini postoji vodopad do koga se ne moe doi kolima ve samo peaka (treba
oko sat vremena). Vredi ga videti samo u prolee i u rano leto jer kasnije skoro da presui, pogotovo
ako dugo ne padne kia.

11.15. Teologos (Theologos)

GPS: 40.66058318972854N 24.692941904067993E
Selo Teologos, nekada ekonomski i politiki
centar Tasosa
Istorijom bogato selo Teologos () je
smeteno na 220 metara nadmorske visine, u
planinama Tasosa. Nalazi se izmeu sela Kastro i
Kinira, 51,5 km juno od Limenasa (ako idete
zapadnom obalom) i 60,5 km ako idete istonom
i svega 10 kilometara severoistono od Potosa.
Jedno je od najstarijih sela na Tasosu, izgraeno
je na prelepom mestu, usprkos injenici da je na
stenovitom kamenom tlu koje izgleda runo na
prvi pogled. U stvari, nakon velikog poara 1989.
(i erozije tla uzrokovanog intenzivnim kiama naredne zime), podruje je ostalo bez svih borova koji
su ga pokrivali. Sreom, obilje vode garantuje da e se priroda ponovo roditi i dati Teologosu stari sjaj
i lepotu.
Nekada je bio glavno trgovako mesto na Tasosu i sedite vlade tokom turske okupacije od 1455. do
1813. i kasnije egipatske vladavine izmeu 1813. i 1902. Postojalo je i u vizantijsko doba tokom koga
je dobilo ime ali takoe uva ostatke prolosti daleko pre toga. Istorija Teologosa poinje u antikom
periodu. Naselje i nekropola su otkriveni u delu izmeu Potosa i Teologosa i potiu iz perioda pre
naseljavanja osvajaa sa Parosa na ostrvo (pre 8. veka). Teologos je sve do prolog veka bio najvanije
selo na ostrvu i ekonomski i politiki centar Tasosa. Nakon osloboenja, okolnosti su se promenile,
pirati vie nisu pretnja, masovni turizam cveta i Teologos gubi znaaj i primat.
Selo se nalazi desetak kilometara od Potosa
Teologos je tradicionalno selo koje i dalje uva tradiciju i kulturu iz prolosti. Kada dolazite na Tasos,
Teologos mora da bude na spisku mesta za posetiti. Oseaete se kao da ste zagazili nazad u prolost.
Kue su u tradicionalnom makedonskom stilu, sa armantnom arhitekturom i krovovima od kamena.
Gledajui stare kue i zgrade shvatate
jednostavnost ivota ljudi koji su iveli ovde
stotinama godina. Kako je bilo bogato selo
njegovi stanovnici su gradili fenomenalne kue
jedinstvene arhitekture. Takav je na primer
letnjikovac Eleni Tziate, imanje Vasilisa Vasilikosa
i vila Ksatzigiorgia u kojoj je smeten klub kulture.
Tokom poslednjih godina, mnoge seoske kue
koje vlasnici nisu mogli da obnove zbog te
odluke, prodate su strancima, uglavnom
Nemcima i Englezima.

Teologos je nekada bio glavno trgovako mesto na Tasosu i sedite vlade tokom turske okupacije od
1455. do 1813. i kasnije egipatske vladavine izmeu 1813. i 1902.
Ovo je jedinstveno i vrlo slikovito mesto koje je grka vlada proglasila klasinim (tradicionalnim)
naseljem 1979. godine, bez obzira na intenzivne proteste stanovnika, to ograniava izgradnju i
rekonstrukciju svih novih i postojeih kua i graevina na odreene standarde i kriterijume kako bi se
sauvale istorijske i kulturne vrednosti naselja. Muzej folklora, vodenica, desetine zgrada izuzetne
arhitektonske vrednosti, seoske crkve, kameni most koji je jedini takve vrste na Tasosu, svetilita, sve
u kombinaciji s lepotom i prirodnim okruenjem e Vas sigurno oarati pa ako poelite moete i ostati
jer postoje sobe za izdavanje a ujutru kad ustanete moete popiti grku kaficu u nekom od
tradicionalnih kafia.
Teologos
Iako je Teologos danas mnogo manje znaajan
nego to je bio pre, ovde je i dalje sedite lokalne
samouprave za juni deo ostrva i predstavlja sela
Teologos, Potos, Pefkari, Psili Amos, Astris, Aliki i
Kinira.
Takoe, mnoge od najlepih plaa ostrva se
nalaze u ovom podruju koje ima oko 2.000
stanovnika od kojih tokom leta veina radi u
turizmu. Zimi su zauzeti berbom maslina,
proizvodnjom proizvoda od maslina, vina, uza,
cipura, elea i demova, poslastica, meda i proizvoda od meda, runo raenih proizvoda i ribolovom.
Za razliku od ostalih planinskih sela Teologos je ostao iv i sa mnogo stanovnika.
Obavezno klopajte u nekoj od lokalnih taverni u selu. Uivaete u tradicionalnoj grkoj kuhinji u
najboljem izdanju. Veina taverni u Teologosu pravi samo hranu i koristi zaine koji se uzgajaju u
Teologosu, od jagnjetine sa ranja do povra. Sve to potie odavde. Uivajte u lokalnim crvenim i belim
vinima, uzu i cipuru uz obrok. Sve svee, sa seoskih farmi i bati. Najpoznatije jelo je koza sa ranja.
Interesantna je crkva Agios Dimitrios koja je sagraena 1803. sa ikonostasom u drvorezu za koji je
trebalo mnogo godina da se zavri. Monah Ignatius Filotites posvetio mu je 18 godina svog ivota.
Prikazuje prizore iz Starog i Novog zaveta. Takoe, u centru sela moete videti letnjikovac starog
poglavice Hatzigeorgisa, udesan kompleks zgrada koji je sada muzej.
Svake godine se organizuje replika tradicionalnog venanja i svi koji su ukljueni su odeveni u
tradicionalnu odeu iz tog razdoblja. Tu su tradicionalne igre i jo mnogo toga za videti i doiveti.
Postoje male trgovine koje prodaju masline, maslinovo ulje, zainjeno maslinovo ulje, srodne
proizvode, vina, uzo, cipuro, ele i marmelade, poslastice, med i proizvode od meda te runo izraene
proizvode koji su proizvedeni u Teologosu. Neke od tih proizvoda ete nai samo u Teologosu i nigde
drugde.
Svi su pokavani u unikatne flae i tegle koje ih
ine jednako lepim na izgled kao to su dobri za
konzumirati. ene iz Teologosa su poznate po
spravljanju slatkia karidaki (orasi umoeni u
sirup).
Oko sela postoje stotine staza za peaenje i
planinarenje. Podruje obiluje umama,
klancima, izvorima i kamenim spomenobelejima iz prolosti. Putevi za ceo jug ostrva
poinju iz sela. Isto tako, iz svakog naselja na jugu
postoji put za Teologos.

12.

Plae Tasosa

Plae na istonoj obali Tasosa

Plaa Makriamos (Makryammos)

GPS: 40.77044246236294N 24.725847244262695E

Makriamos je jedna od najlepih plaa na Tasosu
Makriamos () je najblia plaa
Limenasu (oko 2 km jugoistono) i jedno je od
najslikovitijih i najpopularnijih mesta na ostrvu.
Organizovana je, sa lealjkama i suncobranima i
obino prepuna u letnjim mesecima te se
potrudite da malo poranite ako mislite da naete
mesto. Makriamos na grkom znai dugaak
pesak odnosno, u prenesenom znaenje,
dugaka plaa (dodue, duina plae je oko 250
metara to ba i nije mnogo).
Ova lepa peana plaa je okruena gustim umama i zelenom vegetacijom.
Najatraktivnija je plaa u ovom podruju, sa plitkom kristalnom vodom i finim peskom. Beach Resort
naplauje korienje plae 3 evra po osobi (jedina na ostrvu na koju morate da platite ulaz i to je u
Grkoj strano retko). Za te pare imate mogunost korienja bazena. Ulaz je besplatan u predsezoni
(do 15. juna) i u postsezoni (posle 15. septembra). Novac se koristi za pomo u odravanju plae
istom. Vrlo retko, verovatno nikada, neete videti bilo koju vrstu smea ili opuaka.
Ulaz na plau se naplauje 3 eura i za te pare imate mogunost korienja bazena. Ulaz je besplatan u
predsezoni (do 15. juna) i u postsezoni (posle 15.
septembra).
Makriamos
Ovo je zaista fantastino mesto s bungalovima
izmeu stabala gde ak moete videti jelene i
paunove kako etaju zajedno s turistima. Voda
je ista i mirna. Plaa je od istog peska,
apsolutno nema stena i vrlo plitka oko 50 metara
od obale. Pogodna je za decu svih uzrasta.
Makriamos je jedna od plaa na Tasosu koja ima
plavu zastavu i jedina na ostrvu koja ima
trambolinu i plutajuu stenu sa koje plivai skau.
Tu je i teren za odbojku na pesku a u blizini se nalazi i koarkaki i teniski teren. Za mlau decu tu je i
deije igralite. Nakon plivanja moete otii do bara na pivo ili osveenje i lagani snack. Do plae je,
osim putem, kolima, mogue doi i izletnikim brodom. Nekoliko brodova polazi svakog dana na
krstarenje koje ukljuuje i ovu plau.
U okolnom podruju postoje organizovani kampovi. U daljini moete da vidite kamenolome gde se
vadi mermer. Ako dolazite kolima iz Limenasa i idete istonom obalom prema naseljima Panagia i
Potamia, skreete levo posle otprilike kilometar a zatim posle jo pola kilometra desno.

Plaa Saliara (Mermerna plaa)

GPS: 40.7504918781876N 24.747814536094666E

Mermerna je jedna od najlepih plaa na Tasosu
Saliara (, poznata i kao Mermerna plaa
odnosno ) je skrivena plaa do
koje vodi iroki pranjavi put. Jedna je od
najlepih na Tasosu mada se mnogima ne svia
jer guva zna da bude nepodnoljiva (plaa je
dugaka manje od 100 metara i do pre par godina
je za veinu turista bila potpuno nepoznata dok
je danas jedna od najpopularnijih na ostrvu). Od
Limenasa je udaljena manje od 6 km.
Od rampe za ulaz u kompleks Makriamos krenite
desno, zemljanim putem koji nije toliko lo i odatle imate oko 4,5 km. Pazite samo da ne skrenete na
nekom od ranijih iskljuenja (ima ih nekoliko izmeu Makriamosa i Saliare). Znaete da ste na pravom
putu jer je sve loiji kako se pribliavate. Sama plaa je od belih mermernih kamenia koji u
kombinaciji sa neverovatnom bojom vode ine da pomislite da ste na nekom tropskom mestu. Boja
vode je zaista meu najlepim koje smo videli u celoj Grkoj. Kada na sve ovo dodamo jo i zelenilo
koje okruuje plau dobijamo stvarno rajsko mesto. Jo jednom, da ne bude zabune, plaa je nekada
bila pravi mali raj dok je danas potpuno komercijalna i oni koji ne podnose guve i ovaj vid turizma i
plaa treba da se klone ovog mesta bez obzira na nespornu lepotu.
Saliara je jedna od najlepih plaa na Tasosu. Skrivena je i nalazi se blizu nadaleko poznate plae
Makriamos.
Kao i svako lepo mesto, veoma je popularno i komercijalizovano pa guve kao to rekosmo mogu da
budu nesnoljive. Prva Vas eka kad budete traili mesto na parkingu koji je inae poveliki a druga kad
probate da spustite pekir. Sve naravno zavisi od sezone i doba dana kada dolazite.
Beli ljunak, tirkizno more i zelenilo oko
plaeRAJ!
Na samoj plai postoje lealjke, suncobrani i bar
u kome moete neto da poruite i dobijate
besplatno pomenuta plana pomagala. Ako ne
elite, jednostavno bacite pekir gde Vam volja.
Najblii smetajni kapaciteti su na oko 4 km
(Makriamos). Dubina vode se postepeno
poveava pa je ok i za ljude s malom decom.
Drite se leve strane plae poto su tu kamenii
lepi i obliji dok je na drugim rizla koja je malo
otrija.
Na plai postoje lealjke, suncobrani i bar. Kada na sve ovo dodamo samu lepotu mesta postaje jasno
zato su guve ogromne.
Nedaleko od Saliare postoji jo jedna lepa uvalica za kupanje do koje se moe doi kolima ili peaka
(udaljena je oko 600 metara, samo nastavite istim belim putem uz more koje Vam je sve vreme sa
leve strane). Na njoj nikada nema guve jer svi idu namenski na Mermernu plau. Umesto da skrenete
na nju, produite jo malo napred i skrenite levo. Na plai nema nikakvih sadraja i po lepoti ne moe
da se meri sa Mermernom, ali imajte je u vidu ako guva na ovoj bude ogromna!

Ako ne skrenete na ovu plau ve produite jo oko kilometar i 200 metara (samo se ne odvajajte od
mora), stiete do raskrsnice na kojoj skreete ulevo i zemljanim putem se sputate jo oko 400
metara do plae Vati na kojoj takoe nema ni guve niti bilo kakvih sadraja, a koja je kao i prethodne
dve prelepa. Dobro procenite da li Vam je auto prenizak za ovakav put ili je bolje da ga ostavite malo
dalje i spustite se peaka do obale. Sve u svemu, od parkinga ispred Mermerne plae imate neto jae
od 2 km.

Plaa Vati (Vathi)

GPS: 40.743998N 24.767802E

Vati je mali skriveni raj
Vati () je lepa, peana, divlja i veini turista
potpuno nepoznata plaa. Dugaka je nepunih
150 metara, ali je veoma uska. Nije organizovana
i na njoj nema lealjki, suncobrana, tueva, kafia
i guve. Ma nema ni ljudi to je na Tasosu zaista
retkost i nekima e sigurno prijati.
Vati je alternativa Mermernoj plai (Saliara) koja
je lepa, ali je zato i guva ogromna.
Peana je i beli pesak (veoma sitan) koji je i na
obali i u vodi (plitko je) daje moru neverovatno
lepu boju. Stoga je Vati dobra alternativa Mermernoj plai mada Da se razumemo, Mermerna je
zaista prelepa to se tie mora i fotkanja (u tom segment joj nema ravne na Tasosu), ali je postala
veoma komercijalna i guve su nesnoljive. Jednostavno nije za one koji ne vole guve i ovu vrstu
turizma. Za njih je Vati dobra alternativa iako je mermerna mnogo lepa. Ko voli guvu, mnotvo raje
i kafane, neka se dri Mermerne i nek ne dolazi na Vati Onaj ko dolazi neka ponese vodu i neto za
gricnuti da ne bi morao da se vraa pre nego to je planirao jer ovde nema niega.
Na plai retko ima guve jer je put do nje neasfaltiran i dosta lo. Kola moete da parkirate kod ve
pomenute Mermerne plae i da proetate (kome je do toga po vruini) ili da paljivom vonjom bez
problema doete do malenog parkinga na samoj obali i plai Vati.
Predivno zelenilo okruuje ovu skrivenu peanu
plau
Na plai nema ba nikakvih sadraja pa ponesite
makar vodu i neto za pojesti.
Pazite samo da ne promaite plau. Naime, kada
krenete sa Mermerne (odnosno produite istim
belim putem kakav je bio i do tada uz podseanje
da Vam je more sa leve strane), posle nekih 600
metara ete videti skretanje za neku drugu
uvalicu koja je takoe alternativa Mermernoj
plai ako je na istoj guva preterana. Ne skreete
tu ve nastavljate pravo jo nekih kilometar i 200 metara (samo se ne odvajajte od mora) nakon kojih
stiete do raskrsnice na kojoj skreete ulevo i zemljanim putem se sputate jo oko 400 metara do
same plae. Dobro procenite da li Vam je auto prenizak za ovakav put ili je bolje da ga ostavite malo
dalje i spustite se peaka do obale. Sve u svemu, od parkinga ispred Mermerne plae imate neto jae
od 2 km.
Bogat podvodni svet (jeevi, zvezde, ribice pa ak i hobotnice) privlai ljubitelje snorklinga.

More je kao to je reeno prelepe boje, plitko, sa postepenim ulazom i besprekorno isto. A oko Vas
mir, tiina i predivno bujno zelenilo. Moete da vidite poneki usidreni jedrenjak ili jahtu, a oko podneva
i turistiki brodi sa koga se iskrca grupa turista koja tu provede satak vremena S obzirom da je
okrenuta na sever, najbolje je doi pre ovih turista, da bi se uhvatilo sunce i izbegla guva jer ovde
dolaze oni koji bi da je po svaku cenu ne zateknu. A oni koji vole snorkling e sigurno zavoleti ovu plau
jer je podvodni svet zaista bogat (jeevi, zvezde, ribice pa ak i hobotnice).

Plaa Golden beach (Hrisi Amudia, Skala Panagia)

GPS: 40.73049465545492N 24.760544300079346E

Golden Beach
Hrisi Amudia ( ) je dugaka (oko
kilometar i po) i impresivna plaa, sa zlatnim
peskom i kristalnom vodom. Srednje je irine i
okruena bujnom vegetacijom koja dolazi sve do
mora. Oko same plae postoji mnogo
supermarketa, tradicionalnih taverni, caffe
barova i trgovina za turiste te soba i vila za
izdavanje. Takoe, meu drveem oko plae se
krije istoimeni kamp. Golden beach je jedna od
najlepih i najpopularnijih plaa na Tasosu i
samim tim vrlo prometna. Kao i nekoliko drugih
plaa na ostrvu, ima Plavu zastavu.
Nalazi se na istonoj obali Tasosa, juno od plae Makriamos, 12 km jugoistono od Limenasa i na
samo nekoliko minuta od grada Tasos. Iako je uglavnom poznata kao Golden Beach moda ete naii
na znakove ili karte na kojima je obeleena kao Hrisi Amudia (zlatna obala na grkom). Uprkos veliini,
Golden Beach i te kako zna da bude pretrpana, posebno na oba kraja gde staju izletniki brodovi koji
polaze iz luke glavnog grada.
Iako je plaa uglavnom poznata kao Golden Beach moda ete naii na znakove ili karte na kojima je
obeleena kao Hrisi Amudia (zlatna obala na grkom).
Uz pie moete besplatno dobiti lealjke i
suncobrane
Plaa je dobro organizovana, ima tueve,
suncobrane i lealjke koje moete iznajmiti (ako
poruite pie u pojedinim kafiima dobijate ih
besplatno) te raznim sportovima na vodi. Plitka
voda je idealna za decu a dobra je stvar to je
pesak celom duinom plae, i u vodi i na obali
tako da je ovo jedna od najboljih plaa za
porodice s mlaim naratajem. Budite oprezni u
periodu kad duva meltemi jer ima talasa. Kako je
pliak i itavih 40 i kusur metara od obale nije
neki izbor za ljubitelje pravog kupanja.
Protee se izmeu naselja Skala Panagia (meu lokalcima poznato kao Avlakia) i Skala Potamia.
Dugaak ravan put povezuje dva kraja Golden Beach-a. Nekoliko uskih puteva i staza se grana s njega
i sputa prema moru. Planina Ipsarion se die u pozadini, dodajui jo lepote celom krajoliku.

Juni kraj plae, blie Skali Potamia je daleko najrazvijeniji za turizam s mnotvom sadraja sa stranje
strane, taverni i kafia. Ovaj deo je od belog peska, pun lealjki i tu je takoe mala luka. Ovde nema
prirodnog hlada.
Severni kraj Golden Beacha je od finog peska sa drveem koje stvara prirodni hlad i malim molom gde
svakodnevno izletniki brodovi iskrcavaju turiste. Juni kraj plae, blie Skali Potamia je daleko
najrazvijeniji za turizam s mnotvom sadraja sa stranje strane, taverni i kafia. Ovaj deo je od belog
peska, pun lealjki i tu je takoe mala luka. Ovde nema prirodnog hlada. Centralni deo plae nije toliko
lep.

Plaa Skala Potamia

GPS: 40.709027533945445N 24.75992202758789E

Skala Potamia ( ili Skala Potamias) je prelepo i tiho turistiko mesto koje je postalo
popularno poslednjih godina pa se tokom jula i avgusta mogu oekivati guve. Nalazi se 13 km
jugoistono od Limenasa, glavnog grada Tasosa, u istonom delu ostrva, u istom zalivu u kome je i
naselje Skala Panagia (u severnom delu zaliva lei Skala Panagia odnosno Golden beach dok se u
junom delu nalazi Skala Potamia).
Mala luka i Tarsana koju su izgradili monasi sa
Atosa
Ima gradsku plau koja je lepa, iroka i peana.
Dugaka je nekih tristotinjak metara, dobro je
organizovana, sa suncobranima, lealjkama,
tuem i nekoliko barova i taverni. Mala luka sa
nizom taverni i kafia naikanih u pozadini se
smestila na junom kraju plae okruene visokim
borovima i zelenilom koje stvara izvanrednu
pozadinu. U luci stoji impozantna zgrada Tarsana
koju su u 19. veku sagradili monasi sa Atosa.
Plaa Skala Potamia se nastavlja na juni, popularniji kraj plae Golden beach (Hrisi Amudia). Odlina
je za porodice s malom decom jer je pliak veoma dugaak, nema kamenja u vodi, a na samoj plai
postoji mali parki sa toboganima i ljuljakama. Svetlucavo more nudi aroban prizor. irina plae
omoguava razne sportove kao to su tenis ili odbojka ali izbor vodenih sportova nije veliki.
Kako je rastao broj turista u mestu, rastao je i broj taverni, kafia, minimarketa, prodavnica i rent a kar
agencija i svi ti sadraji su smeteni blie luci i gradskoj plai. Izgraeno je mnogo hotela i kua za
izdavanje ali je i pored znaajnog razvoja u poslednjih nekoliko godina turizam ostao na prilino niskom
nivou i Skala Potamia je jo uvek vrlo mirno i oputeno mesto, naroito pogodno za porodice.
Tokom zime je naselje skoro potpuno prazno jer se svi sele 2-3 kilometra u unutranjost, u selo
Potamia dok u priobalnom podruju ostaje nekih 60-100 stanovnika (Skala Potamia je ujedno i luka
sela Potamia).
Gradska plaa u selu Skala Potamia je lepa, iroka i peana. Dugaka je nekih tristotinjak metara,
dobro je organizovana, sa suncobranima, lealjkama, tuem i nekoliko barova i taverni. Nastavlja se
na juni, popularniji kraj plae Golden beach (Hrisi Amudia). Odlina je za porodice s malom decom.
Ako imate vremena nemojte da propustite priliku da posetite ovo lepo planinsko selo s tradicionalnom
arhitekturom. Izgraeno je na obroncima planine Ipsarion (najvia planina na Tasosu sa nadmorskom
visinom od 1.204 metra) i nalazi se oko 3 km juno od sela Panagia i 10 km od Limenasa (takoe juno).
Mnogo je mirnije i oputenije nego Panagia iz prostog razloga to glavni put zaobilazi selo. Dobilo je

ime po brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia su na grkom reke). Put koji vodi do sela iz
grada Tasos je u dobrom stanju ali ima puno krivina jer vijuga oko planine.
Sela Potamia i Skala Potamia imaju zajedno oko 1.200 stanovnika koji se bave turizmom i
poljoprivredom.
Crkva u selu Potamia
Potamia je jedno od najpoznatijih malih sela na
ostrvu i zadralo je svoj tradicionalni karakter.
Podnoje planine Ipsarion je bogato vegetacijom
i ini Vam se da selo lei u dungli. Ako elite na
vrh Ipsariona, dobra je ideja poeti uspon iz
Potamie. Odavde kree i put za selo Teologos.
Potamia je idealna za sve koji trebaju mir i koji ne
ele da ostanu ceo dan na plai. Mnoge
vlastelinske kue sa svojim kamenim zidovima i
drvenim balkonima stvaraju zanimljiv prizor a u
selu postoje i dve lepe crkve ija se arhitektura
razlikuje od ovih kua.
Taverne, kafie, hotele i sobe za iznajmljivanje ete nai u selu iz koga kreu dve staze, jedna vodi do
plaa ispod a druga, puna vegetacije, vodi u planinu.
Potamia je dom poznatog vajara Polignotosa Vagisa roenog 1894. godine u ijem radu moete uivati
u muzeju koji nosi njegovo ime i koji je podignut njemu u ast. Sadri primere realistine i apstraktne
umetnosti ovog modernog umetnika, emigranta sa Tasosa koji je postao vrlo znaajan i poznat vajar
u Sjedinjenim amerikim dravama. Njegov umetniki rad je danas prikazan u nekoliko amerikih
muzeja. Umro je u New Yorku, 11. marta 1965.
Ako ste na Tasosu u petak pre poetka velikog posta, uivaete u zabavi na ulicama u centru grada.
Dobra muzika, razdragan narod, ukusno meso s rotilja i obilje lokalnog vina se nudi u tom posebnom
trenutku, potpuno besplatno. U sledeu nedelju, u ranim poslepodnevnim satima, ne propustite
seosku paradu kada je vino opet besplatno.

Plaa Kinira (Koinira)

GPS: 40.665350N 24.763945E

Preko puta plae se nalazi nenastanjeno ostrvo Kiniriotiko.
Kinira () je mirna plaa u istoimenom mestu na putu iz sela Potamia ka Rajskoj plai
(Paradisos). Od Limenasa je udaljena 20 kilometara.
Kinira je neorganizovana peano-ljunkovita
plaa koja se nalazi u istoimenom naselju i svega
2 km od poznate Rajske plae (Paradisos).
Ovaj uski pojas peska i ljunka nije organizovan i
nema lealjke, suncobrane i tueve, ali nema ni
guve, ak ni u sezoni. Od magistrale do plae
vodi zemljani put u duini od nekoliko stotina
metara i moete da se parkirate bukvalno uz
samu plau. U zaleu plae ima zelenila. Voda je
veoma ista i bistra, a obala peano-ljunkovita
pa malo procunjajte dok ne naete deo koji Vam

se najvie svia. Kinira je podeljena na dva dela,

po jedan sa obe strane rta. Improvizovani parking
i veina kupaa dolazi na deo blii Golden Beachu
(levo kad gledate od rta). Smetajne objekte,
taverne i prodavnice ete pronai u samom selu.
Ima peanih i ljunkovitih delova
Iskreno, ako Vam nije usput nema razloga da se
cimate jer plaa nije nita posebno, a ako odete
malo junije, vrlo brzo stiete do plae Paradise
(Paradisos), jedne od najpopularnijih i
najpeanijih na Tasosu. Kinira je najblie mesto
ovoj plai i udaljeno je oko 2 km.
Samo naselje Kinira ima bogatu istoriju koja see do Feniana. Danas je meu metanima poznata kao
Lutru. Selo je, dakle, bilo poznato jo u antikom svetu i Herodot ga je u svojim zapisima nazivao
Enera i Kinira. Feniani su eksploatisali drvo i rudnike zlata na Tasosu, mnoge u okolini Kinire, u
razdoblju 1600.-1500. pre Hrista. Postoje ostaci kupatila iz vizantijskog perioda i starohrianske
bazilike koji su preiveli. Tokom mranog perioda, gusari su zaklali mnoge hriane na mestu poznatom
kao Fonias.
U naselju ete pronai taverne, prodavnice i
smetajne objekte
Naselje ima bogatu istoriju koja see do
Feniana. Herodot ga je u svojim zapisima
nazivao Enera i Kinira.
Zbog mnogih izvora u okolini vegetacija je vrlo
gusta i zato se Kinira smatra mestom
blagoslovenim od Boga. U prolosti je bilo malo
stalnih stanovnika koji su se bavili ribolovom ili
stoarstvom. U periodu skupljanja maslina koji
lokalno stanovnitvo zove maksuli, ljudi iz svih
krajeva ostrva su se okupljali oko ovog tekog posla. ak i danas kada su metani brojni, Kinira i okolina
se i dalje razvijaju, ovoga puta zahvaljujui turizmu.
U podruju Kinira postoji malo privatno ostrvo, nazvano Kiniriotiko (ili Kinira) koje je nenastanjeno iako
se ak i danas tu nalazi kua osobe kojoj ostrvo pripada. Gotovo cela povrina je prekrivena borovinom,
divljim maslinama i niskim rastinjem. Morska obala oko ostrva je kamenita i strma. No, vode oko njega
su bogate ribom, kako tvrde lokalni ribari, a do skora su tu iveli i delfini. Komunikacija sa ostrvom
Kiniriotiko je na isti stari nain, brodovima, a veina posetilaca su ribari.
U ovom selu ne postoji mnogo vie od onoga to Vam je potrebno. Tu su restorani i taverne, picerija,
super market kao i smetajne mogunosti.

Plaa Paradise (Paradisos)

GPS: 40.64503237175004N 24.766992330551147E

Paradise () je po mnogima najbolja i najlepa plaa na ostrvu. Dugaka je nepunih 300
metara, srednje irine i s finim, belim peskom.
Paradise je jedna od najlepih plaa na Tasosu
Kao to samo ime kae, ova plaa podsea na
tropski raj. Blagoslovena je finim belim peskom i
azurnim, istim i plitkim morem (pedesetak
metara od obale), idealnim za decu (nije
bezbedna kada su vetrovi i talasi). Plaa je postala
vrlo popularna tokom godina tako da je prilina
guva u sezoni. Organizovana je i opremljena
lealjkama i suncobranima. Uz plau je otvoreno
nekoliko barova i restoran. Taverne, kafie i
supermarkete ete pronai u selu Kinira.
Nalazi se 23 km jugoistono od Limenasa, izmeu mesta Aliki i Kinira. Voda je vrlo mirna a kada duva
istoni vetar nastaju fantastini talasi te je idealna za windsurfing. Prelepe zelene planine okruuju
ovaj raj. Uz malu tavernu se nalazi teren za odbojku na pesku. Paradisos je jedna od retkih plaa gde
je nudizam doputen i zato je vrlo popularna meu naturistima.
Paradisos je jedna od retkih plaa gde je nudizam doputen i zato je vrlo popularna meu naturistima.
Ostrvce Kinira preko puta upotpunjuje lepotu mesta. Okomite litice na junom kraju prave hlad i
zatitu tokom toplih poslepodnevnih sati a postoje i neke fenomenalne, izolovane uvale koje su
nagrada onima sa vie avanturistikog duha i koje ne mrzi da peae malo juno od plae.
Na plai postoji nekoliko mesta gde moete
popiti pie ili neto pojesti
Do plae se moe doi uskim putem koji kree iz
sela Kinira koje je udaljeno svega 2 km severno od
nje. Put do plae je prilino dugaak, prolazi kroz
gustu umu, neasfaltiran je i konano malo
proiren (nekada niste mogli da se mimoiete),
ali moete da se spustite i parkirate svoj
automobil uz plau, na parkingu. Postoji putokaz
na putu koji e Vam pomoi da je pronaete.
Ukoliko ne elite da unitavate auto po
zemljanom putu parkirajte ga na parkingu pored
magistrale.
Podeljena je na tri dela. Prvi deo je bikini deo. Ovde moete videti pojedince i porodice s decom kako
uivaju u kupanju. Drugi deo je deo gde je gornja polovina kupaeg odleprala. Ovde ete nai puno
devojaka u toplesu pa ako elite da osunate vie delova tela, ovo je pravo mesto za Vas. Trei deo
(levi) ove plae je nudistiki deo. Ovde moete slobodno da sunate celo telo i kupate se ko od majke
roeni.
Kao to vidite, plaa Paradise ima puno za ponuditi svakome. Bikini, romantiku, nezaboravne
trenutke I naravno, uvek moete da zveknete pivo ili koktel u nekom od pomenutih barova.

Plae na junoj obali Tasosa

Plaa Agios Joanis-Tasos (Agios Ioannis, Babouras)

GPS: 40.618729N 24.761655E

Na plai postoje lealjke, suncobrani i kantina
Mala plaa Agios Joanis ( , poznata
i kao Baburas) se nalazi na krajnjem jugoistoku
Tasosa, izmeu Kinire (Plaa Paradise) i Alikija, u
zatienom zalivu. Nazvana je po crkvici koja se
krije na brdacetu iznad. Od Potosa je udaljena
oko 22, a od Limenasa oko 28 kilometara. Od
iskljuenja sa glavne magistrale sputate se
neasfaltiranim putem nepunih pola kilometra i
dolazite do same plae uz koju ima dosta mesta
za parkiranje.
Dugaka je oko 150 metara. Zbog malo teeg pristupa spada u izolovane i mirne plae na kojima nikada
nema guve. Ima istu vodu te je stoga vole ljubitelji snorklinga. Na plai postoje lealjke i suncobrani,
mobilni toalet, kao i kantina u kojoj se moete okrepiti. U blizini plae se mogu videti antike iskopine.
Peano-ljunkovita je (ima i sitnog i krupnog peska), a voda je plitka i do dubine se dolazi postepeno.
Iako je smetena meu zelenim brdima, prirodnog hlada skoro i da nema. Desno od plae (ako gledate
prema moru), iza stena, krije se jo jedna uvalica na kojoj uglavnom nema nikoga.

Plaa Aliki (Alyki)

GPS: 40.60484638500932N 24.740910530090332E

Na poluostrvu Aliki postoje dve plae

Aliki () je vrlo malo selo i jedno od najlepih
mesta na Tasosu. Nalazi se na jugoistonoj obali
ostrva, 31,5 km od Limenasa i 45 km od luke Skala
Prinos. Krase ga dva zaliva podeljena kopnom
koje ulazi duboko u more. U svakom se krije mala
plaa i s godinama je podruje pretvoreno u
aktivno turistiko naselje i popularnu stanicu za
brodove koji voze ture oko ostrva. Samo mesto je
malo i slikovito, skriveno u zelenoj uvali. Beli
pesak, ista voda i turistiki sadraji privlae
mnogo posetilaca kao i borovina, maslinjaci i stari
kamenolom.
Aliki dakle ima 2 plae koje se pruaju du uskog umovitog rta koji ih razdvaja. Okrenute su leima
jedna prema drugoj. Parking se nalazi visoko iznad obe i odatle Vas eka putovanje na dole strmim
putem. Verujte da se isplati. Osim kolima i izletnikim brodom, do plae moete doi i lokalnim busom.

Zapadna plaa je peana, lepa i sa veom

guvom nego istona
U zapadnom zalivu se nalazi mirnija, peana
plaa dok je u istonom ljunkovita na kojoj su
esto talasi. Ova lepa, peana, ima smaragdnu
(boja je neverovatna) vodu te nekoliko malih
taverni u hladovini, tik iza lea plae. Smatra se
jednom od tri najlepe plae na Tasosu. Voda je
plitka i pogodna za porodice sa decom ali pliak
ne ide u nedogled kao na primer na Golden
beachu pa se moete kupati ko ljudi. Pesak je
sitan, kako na obali tako i u vodi. Oekujte guve
tokom cele sezone (naroito vikendima) jer je plaa zaista dobra i veoma popularna a nije mnogo velika
(dugaka je nepunih 150 metara). Organizovana je, ima mnotvo lealjki i suncobrana (besplatni su,
uslovno reenopopijte pie i ne morate da platite), restorana i bar na desnom kraju plae. E taj bar
dri naa devojka i lealjke i suncobrani su besplatni (morate malo ranije da doete jer se razgrabe
vrlo brzo).
Na poluostrvu Aliki postoje dve plae. U zapadnom zalivu se nalazi mirnija, peana i lepa od ove dve,
dok je u istonom ljunkovita na kojoj su esto talasi (poznata je i kao Kionia).
Ako vie volite stene nai ete ih malo dalje odatle a ako traite hlad ima ga na levoj strani plae odakle
kree uzan put koji vodi oko rta do istone Aliki plae poznate i pod nazivom Kionia. Na putu do nje
ete videti crkvicu u steni a sam rt koji deli ove dve plae je nekada davno bio kamenolom iz kog se
vadio mermer ali o tome emo malo kasnije kao i o malom arheolokom lokalitetu. Postoji jo jedna
staza koja spaja ove dve plae i nalazi se neposredno iza restorana na peanoj plai. Istona plaa je
manja i kamenitija ali sa daleko manje guve. Kada je vetrovito, prelepi talasi prodiru kroz uski ulaz u
zaliv i lupaju o kamenu obalu. Okruena je stenama i ostacima antikog naselja. Lealjke i suncobrane
moete koristiti bez da platite ako popijete pie ili klopate u nekom od restorana. Ako ste sa decom
onda batalite pomenute stazice i putie preko rta ve ostanite na onoj prvoj, peanoj plai poto na
ovoj drugoj nema peska ve samo otrog i klizavog kamenja.
Ako ne skrenete na poluostrvo odnosno na plae Aliki i Kionia ve produite nekih 300-400 metara,
doi ete iznad jo jedne uvale, male i divlje.
Aliki je veoma znaajan arheoloki lokalitet
Kopno koje razdvaja dva zaliva je takoe poznato
i pod imenom sveta stena Tasosa. Uvala na
jugu se takoe naziva kada (u argonu) jer oblik
zaliva podsea jako mnogo na kadu. Ostaci
hrama i zgrada, kao i svetilite iz 7. veka pre
Hrista pokazuju da je Aliki u antiko doba imao
puno stanovnika. Svetilite je bez prekida
korieno sve do poetka hrianske ere. 49.
godine nove ere.
Hrianstvo je dolo na Tasos kada je Apostol
Pavle putovao iz Troje u Maloj Aziji u Kavalu. Ranohriani su kasnije izgradili dve bazilike korienjem
materijala sa svetilita.
Aliki je veoma znaajan arheoloki lokalitet koji je danas ipak poznatiji po fenomenalnoj plai. Od 6.
veka se ovde vadio mermer koji se prevozio do svih mediteranskih luka. Na kraju poluostrva se jo uvek
mogu nai drevni kamenolomi korieni u vreme Rimljana.
U 5. i 6. veku je postojao oltar podignut na pomenutom kopnu izmeu dva zaliva u ast bogova. Danas
samo ruine podseaju koliko su bila velianstvena ova drevna mesta nekada davno. Godine 1896. je

Tom Bent tokom iskopavanja otkrio vrlo dobro sauvan Kuros koji se moe videti i danas u muzeju u
Konstantinopolju. Od 6. veka se u Alikiju vadio mermer koji se prevozio do svih mediteranskih luka. Na
kraju poluostrva se jo uvek mogu nai drevni kamenolomi korieni u vreme Rimskog carstva. Ovde
je mermer seen i utovaran na brodove jo od 6. veka pre Hrista pa sve do 6. veka posle Hrista. Danas
se kameni blokovi jo uvek mogu videti na dnu mora.

Plaa Kekes

GPS: 40.604276N 24.726797E

Na levom i desnom kraju postoje peane uvalice
Plae na Tasosu su uglavnom peane ili
ljunkovite i Kekes () je jedna od retkih
stenovitih. Skrivena je i s puta potpuno nevidljiva.
Veina turista za nju nikada nije ni ula pa ete
verovatno zatei veoma mali broj ljudi koji vole
neto drugaije od dugakih, komercijalnih,
peanih plaa punih turista. Pravo mesto za
oputanje uz intenzivan miris borovine i veoma
isto moreOd Potosa je udaljena neto vie od
17 kilometara.
Kekes je zapravo dugaak pojas ravnih belih stena na kojima se moete sunati, a sa leve i desne strane
se nalaze dve veoma male, peane uvale. Ono to je jo razlikuje od drugih plaa na Tasosu je i
odsustvo dugakog pliaka koji je karakteristian za veinu. Za razliku od onih na kojima treba dosta
da se ide da bi se dolo do dublje vode, ovde se u vodu koja je duboka izmeu 2 i 3 metra silazi
stepenicama koje su postavljene na nekoliko mesta ili skakanjem sa stena. Nema lealjki i suncobrana
za iznajmiti. Dakle, plaa nije idealna za ljude sa malom decom, mada postoje dve pomenute male,
peane plaice.
Taverna Skidia je odlino mesto za oputanje
Kekes je jedno od retkih mesta za ljubitelje stena
i pravog oputanja. Osim taverne i bungalova
nema nikakvih drugih sadraja.
Ako dolazite iz pravca Limenarije i Potosa,
proite manastir Svetog Arhangela Mihaila i
vozite dalje prema uvenoj plai Aliki. Nakon to
proete plau Timonia, ispod istoimenog hotela,
nailazite na otriju krivinu posle koje ete videti
manji vidikovac pored puta sa kojeg se desno
vide plaa i hotel Timonia. Posle svega par
metara ete uz sam put videti reklamnu tablu za plau i tavernu Skidia do kojih imate jo oko 300
metara. Nedugo zatim primetiete sa svoje desne strane jo jednu tablu kod koje se iskljuujete sa
magistralnog puta desno i dalje nastavljate veoma dobrim i ne mnogo strmim zemljanim putem. Ako
vidite novije kue sa leve strane, znai da ste promaili skretanje i da treba da se vratite malo
nazad.Kad skrenete sa glavnog puta prvo prolazite kapiju i ulazite u veliko dvorite puno borovine. To
su u stvari Kekes bungalovi od kojih se sputate dalje prema moru dok ne naiete na tavernu Skidia
koja je pored same obale. Nudi veliki izbor domaih jela spremljenih u tradicionalnoj, zidanoj penici.
Sam restoran i celo okruenje su zaista jedinstveni. S obzirom da je najblia prodavnica ak u Alikiju,
obavezno ponesite hranu i vodu jer osim taverne i improvizovanog nudistikog kampa u umici preko

puta nema nikakvih drugih sadraja. Gde god da proete izmeu borova izbijate na ve opisane bele
stene.

Plaa Timonja (Timonia, Thimonia)

GPS: 40.60559576743126N 24.72144842147827E

Timonja () je mala (dugaka oko 200 i iroka oko 30 metara), izolovana peano-ljunkovita
plaa na junoj strani Tasosa, oko 33 kilometra od Limenasa i 16 km od Potosa, izmeu nadaleko
poznate plae Aliki (udaljena je oko 2 km) i manastira Arhangela Mihaila. Nedaleko od plae se nalazi
malo poljoprivredno mesto Timonia.
Timonja je jedna od najmirnijih plaa na Tasosu.
Nalazi se u blizini mnogo poznatije plae Aliki i
jednog od najznaajnijih arheolokih lokaliteta
na ostrvu.
Mirna i izolovana plaa za one koji ne vole guvu
Plaa ima kristalno istu plavo-zelenu vodu slinu
onoj na Alikiju dok je okolina prekrivena visokim
drveem. Vrlo je popularna zbog prirodnog
krajolika i mirnog okruenja i jedna je od retkih
neorganizovanih plaa na Tasosu na kojoj jo
uvek moete uivati u potpunoj privatnosti. Ima
lealjke i suncobrane ali ne i druge turistike sadraje koji karakteriu druga, organizovana i popularna
mesta na ostrvu. Na samoj plai, u desnom delu, postoji hotel Timonia sa barom u kome moete da
popijete pie ili kafu. Ovaj deo je bolji za kupanje jer je lepi prilaz vodi. Pored plae postoji parking.
Timonia je prilino zanimljivo mesto. Impozantan spomenik koji se ovde nalazi se smatra blagom
Tasosa. To je kruna kula prenika 15 metara koja datira iz antikog perioda. Nekoliko kilometara dalje
nalazi se Aliki, turistiko mesto poznato po plai i antikom naselju.

Plaa Arsanas (Afroditi)

GPS: 40.598020N 24.695925E

Arsanas je desna uvala dok je odmah pored plaa

Livadi
Arsanas (, poznata i kao Afroditi) je
mala, poludivlja uvala koja se nalazi na jugoistoku
ostrva, tano ispod manastira Svetog Arhangela
Mihaila, odmah pored plae Livadi. Od Potosa je
udaljena oko 13 kilometara.
Do izolovane uvale Arsanas (Afroditi) se moe
doi kolima ili sa plae Livadi i to plivajui ili
peaka.
Do Arsanasa se moe doi izletnikim brodiem,
peaka od manastira (tu moete parkirati auto i spustiti se strmom i uskom stazom) ili plivanjem
odnosno peaka sa ve pomenute plae Livadi na kojoj takoe postoji parking za kola sa koga se vidi

makadam koji vodi ka susednoj uvali. Na makadam se nastavljaju utabana kozja staza kroz borovinu i
stepenice kojima se za par minuta sputate do ovog malog skrivenog raja.
Nemojte da se iznenadite ako iznad plae vidite kola, to su uglavnom dipovi i to rent a car varijante
mada ima i drugih jer put u sutini i nije toliko lo. Ako ste u toj prii, skrenite sa glavne magistrale ka
plai Livadi i posle nekih 200 metara ete na ianoj ogradi videti putokaze koji Vas vode levo ka
Arsanasu.
Na plai uglavnom nema guve mada je poseuju
izletniki brodii
Voda je tirkizna, veoma ista i malo hladnija nego
na nekim drugim mestima na Tasosu zbog
postojanja dva prirodna izvora iz kojih se hladna
planinska voda sliva niz stene. Plaa je peana,
ali nije ba najbolji izbor za porodice sa veoma
malom decom jer je u pliaku uglavnom kamenje.
Voda je malo hladnija zbog dva izvora iz kojih se
sliva planinska voda niz stene.
Afroditi je kao to rekosmo veoma mala plaa,
dugaka svega 60-70 metara. Na njoj ne postoji nikakav ugostiteljski objekat, ali ima lealjki i
suncobrana. S obzirom da je manje poznata i da je pristup plai malo otean, uglavnom nema velike
guve, mada izletniki brodovi vole ovde da pristanu. Okruena je predivnom gustom vegetacijom i
niskim umovitim liticama koje prave dobru prirodnu hladovinu.

Plaa Livadi

GPS: 40.59811785776896N, 24.69205141067505E

Prelepa skrivani peana plaa

Livadi () je lepa peana plaa (ima i
ljunka na pojedinim mestima) sa veoma istom
vodom koja se nalazi na junoj obali Tasosa,
izmeu mesta Aliki i Astris. Od Limenasa je
udaljen 37 kilometara.
U levom delu plae postoje lealjke i suncobrani
(ispred kantine) koje dobijate besplatno uz pie a
na meniju je i naa kafa (ona crna,
neprevaziena).
Dugaka je oko 200 i iroka u proseku oko 30
metara. Sa glavne magistrale se sputate neasflatiranim putem duine manje od pola kilometra. Na
samoj plai ima dosta mesta za parkiranje. Nalazi se u neposrednoj blizini manastira Arhangela Mihaila
koji se vidi na vrhu stene.
Prelepo more i blizini manastira Arhangela Mihaila ine ovu plau must-visit mestom

U levom delu plae postoje lealjke i suncobrani

(ispred kantine) koje dobijate besplatno uz pie a
na meniju je i naa kafa (ona crna,
neprevaziena) te neto za prezalogajiti, dok je
desni deo slobodan i tu moete da stavite svoj
pekir i suncobran. Na plai postoji tu.
Plaa je dobra za porodice sa malom decom jer
ima lep pliak ali pripazite mlae narataje kad
ulaze u vodu poto ima kamenja. Okruena je
bujnom prirodom, maslinjacima i visokim brdima
pa sunce zalazi vrlo rano te je bolje da Vam ova
plaa bude izbor za jutarnju kafu jer je kasnije
hladnije. Na levom kraju su peine i stene iza kojih je plaa Afroditi do koje moete da otplivate. Livadi
je vrlo popularno mesto meu kamperima i bekpekerima.

Plaa Salonikios

GPS: 40.571670N 24.643638E

Chill out bar

Plaa Salonikios () je jedno od
najboljih (ako ne i najbolje) mesta na Tasosu za
ljubitelje chill out plaa, za one koji ne vole
klasian turizam i komercijalne sadraje bar,
dobra muzika, prirodna ladovina, potpuno neki
drugi svet
Na plai postoji fenomenalan bar u kome se slui
i hrana (kobaje), a s vremena na vreme
organizuju i urke (full moon party).
Nalazi se na istoimenom rtu, na jednoj od
najjunijih taaka Tasosa, oko 1,5 km od magistrale koja ide junom obalom ostrva i povezuje
Limenariju i Potos sa manastirom Svetog Arhangela Mihaila i plaom Aliki. U startu Vam je jasno da
ovde ne dolazi bilo ko ve oni koji ovakva mesta vole. Moete doi brodom ili kolima, ali je put zemljan
i pranjav. Sa glavnog puta samo pratite putokaze kroz borovu umu i maslinjake. Parkirajte se
bukvalno uz samu plau i to u hlad!

Sve to Vam je potrebno za potpuno oputanje

Specifina je po krupnijem pesku (neto izmeu
peska i ljunka) crvenkaste boje zbog koga je i
boja vode drugaija nego na ostalim plaama po
ostrvu. Iako je sama plaa peana, nije najbolji
izbor za ljude sa malom decom jer u vodi ima i
kamenja mada je voda veoma ista pa se dno
jasno vidi. Ovo je i razlog zato je popularna
meu ljubiteljima snorklinga. Dugaka je nepunih
100 i iroka oko 20-30 metara.

Osim na samoj plai, lealjke su razbacane i meu drveem, blie baru i u prirodnom hladu
Pored pomenutog fenomenalnog beach bara u kome se slui i hrana (kobaje), a s vremena na vreme
organizuju i urke (full moon i druge), na plai postoje tu, kabina za presvlaenje, kao i lealjke i
suncobrani, a osim na samoj obali, lealjki ima i izmeu drvea. Najvei uitak su one razapete izmeu
dva drveta. Sve u svemu, savreno mesto za potpuno kuliranje i beg od komercijalnih i turistikih plaa.
Meu drveem (ima mnogo prirodnog hlada du cele plae) ete videti i dosta atora to Vam takoe
govori o kakvom se mestu radi. Ako se desi da bude prevelika guva, sa strane ima stena na kojima se
moete potpuno osamiti.

Plaa Astris (Astrida)

GPS: 40.58356693505376N 24.63862180709839E

Plaa u selu Astris

Astris () je iroka peana plaa na junoj
obali Tasosa, dugaka izmeu 250 i 300 metara.
Udaljena je 45 km jugozapadno od Limenasa, 31
km jugoistono od Skale Prinos i svega 5
kilometara od Potosa. Vrlo je strma, a talasi su
esto ogromni. Tu su i jake podvodne struje koje
je ine neprikladnom za decu a dodatni problem
za maliane predstavlja i kamenje koje se u
pliaku mea sa peskom. Organizovana je i
moete da iznajmite lealjke i suncobrane
(besplatni su ako neto pijete). Ljubitelji vodenih
sportova imaju obilje mogunosti za jet ski, ali buka moe biti dosadna ljubiteljima prirode koji oekuju
odreeni stepen mira i tiine.
Ime Astris dolazi od zvezdanog neba i dali su joj ga lokalci tokom doba godine kada se skupljaju
masline. Ako ogladnite, na plai postoji taverna u kojoj se spremaju odlina tradicionalna jela. Iznad
plae ih ima jo nekoliko dok se jedna nalazi na vrhu brda.
Astris je prelepo selo podeljeno na dva dela, donji, sa glavnom ulicom i gornji sa malim starim kuama.
Obratite panju ako dolazite iz Potosa jer je vrlo lako ne uoiti ulaz u gornji deo sela. Tada ete morati
da idete skroz kroz unutranjost.
Plaa u selu Astris ne spada u krem plaa na Tasosu, ali je skroz ok za one koji su smeteni u selu i nisu
u fazonu da idu do drugih plaa kojih u ovom podruju ima nekoliko od kojih su neke turistiki
organizovane, a druge ne, ali su sve veoma lepe: Sv.Vasilis, Baburi Amdela, Salonikios, Kalami i druge.
Najblia selu je plaa Psili Amos. To je mala uvala s dubokim plavozelenim morem iznad koje se nalazi
breuljak s maslinama koji upotpunjuje ovaj aroban pogled. Postoje i podaci u starim knjigama da taj
pesak ima lekovita svojstva (npr. za artritis). Plaa je dobro organizovana, ima lealjke i suncobrane (uz
doplatu), a ima i kafia i taverni koje su otvorene tokom turistike sezone.

Selo Astris je puno malih kamenih kua

Samo selo Astris je malo i puno malih kamenih
kua koje lie na medenjake, sa krovovima od
kriljaca i sa po dve sobe daju poseban ivopisan
motiv selu. Svaka kua ima i mali vrt. Mali peani
put vodi ka glavnoj ulici. Kolibe su izgradili
stanovnici Teologsa. Ljudi koji su tamo iveli
davno bavili su se uzgojem maslina. Danas
moete iznajmiti male kue i iveti kao Grci.
Nasuprot Astrisu se nalazi malo nenaseljeno
ostrvo Astiriotiko. Prema tradiciji, to je bilo
ostrvo Sirena koje su po Homeru pevale i oaravale putnike.
Selo Astris ima najbolju klimu tokom cele godine i kako stanovnici tvrde, ima najvie svetla i veoma
dobru pitku vodu. Astris i dalje uva tradicionalne vrednosti, ali istovremeno razvija svoju ponudu u
skladu sa novim turistikim standardima.

Plaa Psili Amos (Psili Ammos)

GPS: 40.5840395231596N 24.630746841430664E

Psili Amos ( ) odnosno fini pesak na grkom je plaa srednje duine (oko 180 metara dok je
irina od 20 do 40) s mekim i veoma lepim peskom i neverovatnom, plitkom vodom. Jedna je od
najlepih na celom ostrvu. Smetena je izmeu mesta Potos (udaljena je oko 5 km) i Astris, na junoj
obali Tasosa i vidi se sa magistrale. Mesta za parkiranje ima u izobilju.
U baru na plai se esto organizuju urke
Na levom kraju plae ima stena na kojima se
moete sunati (u tom delu je peani pojas
veoma uzak), a prirodan hlad ete pronai ispod
borova kojih ima celom duinom. Na Psili Amosu
Vas ekaju i dva odlina bara sa restoranom
pored jednog od njih te sobe za izdavanje kao i
tu, lealjke (besplatne ako se narui pie),
suncobrani i teren za odbojku.
U baru na plai se esto organizuju urke pa su
posetioci uglavnom mlai ljudi.
Na raspolaganju su Vam i razni vodeni sportovi. U sezoni uglavnom bude dosta ljudi mada voda
ponekad ume da bude i hladna.
Veina posetilaca su mlai ljudi koji pohode pomenuti bar u kome se esto organizuju urke pa nije
dobar izbor za one koji trae mir i tiinu. Dodue, ima i porodica sa manjom decom jer je plaa peana
celom svojom duinom, kako na obali tako i u vodi, plitko je, a ima i dosta prostora za igru.

Plaa Notos

GPS: 40.59388163365908N 24.620447158813477E

Voda je prelepa i veoma ista

Plaa Notos () se nalazi 50 metara posle
skretanja za plau Roso Gremos (ako dolazite iz
pravca Potosa i Limenarije) i vidi se sa puta. Od
Limenasa je udaljena 43 km (ako dolazite
zapadnom obalom), od Potosa svega 2 km, a od
pomenute komijske plae je deli samo stena.
Notos se nalazi odmah pored plae Roso Gremos.
Videete mnogo parkiranih kola tako da ne
moete da pogreite. Parkirajte i Vi svog ljubimca
pored magistrale pa se do plae spustite strmom
stazom (nema mnogo da se hoda).
Plaa je mala (dugaka je oko 60-70 metara), ali ima izuzetno istu, tirkizno-smaragdnu vodu. Okruena
je stenama prekrivenim niskom vegetacijom, ali na samoj plai jedva da ima prirodnog hlada. Dobra je
za porodice sa malom decom jer ima sitan pesan i na obali i u vodi a do dubine se dolazi postepeno.
Ovo vai za levi deo plae jer na desnom ima bezbroj podvodnih stena. Na plai ne postoji tu niti bilo
kakav ugostiteljski objekat pa ne zaboravite da ponesete neto za pojesti i popiti.
Moete iznajmiti lealjke ali niste u obavezi ve jednostavno stavite svoj pekir i suncobran gde god
poelite.

Plaa Rosogremos (Rossogremos)

GPS: 40.5953399026385N, 24.61888074874878E

Na ovoj peanoj plai retko kad ima guve

Rosogremos () je prelepo mesto
izmeu Potosa i Astrisa (48 km jugozapadno od
Limenasa ako dolazite istonom obalom i 43 km
ako dolazite zapadnom), sa kristalnom vodom,
okrueno niskom vegetacijom i drveem koje
pravi lepu hladovinu. Tanije, nekada ga je bilo
mnogo vie ali su se stvari promenile.
Ova peana plaa je udaljena svega 2 km istono
od plae Potos i na njoj najee nema guve,
pogotovo to je dugaka neto manje od 200 a
iroka u proseku oko 30 metara. Kada dolazite iz
pomenutog letovalita, Roso Gremos je
neposredno pre male peane plae Notos do koje moete i doplivati jer ih deli samo jedna stena
(desno ako sa Rosogremosa gledate ka puini). Postoji i parking u hladovini za kola.

Voda je plitka i veoma lepa i pogodna za malu

decu
Plaa je organizovana i moete iznajmiti lealjke
i suncobrane ili ih dobiti gratis uz neko pie u
malenom baru.
Na plai ne postoji tu. Na istonom kraju (levi
kada gledate sa obale) se za 10 evria moe
iznajmiti komplet koji ine dve lealjke, jedna
stolica i suncobran plus za taj novac moete da
koristite veliki i mali bazen luksuznog hotela
Royal Paradise koji se nalazi na samoj plai i jo
dobijete 3 pia za d. Pre nego to je hotel izgraen plaa je imala puno prirodnog hlada ali ga je sada,
kao to je ve pomenuto, vrlo malo. I pored svega toga, odlina je ako volite pesak i mir a ne smeta
Vam pliak. Ljubitelji stena e pronai iste na oba kraja plae.

Plaa San Antonio (Agios Antonios)

GPS: 40.60491154903175N 24.609246253967285E

Plaa je ira od gradske u Potosu i manja je guva.

Plaa Agios Antonios ( ) ili kako je
veina zove San Antonio, nalazi se u junom delu
ostrva i nastavlja se na gradsku plau u Potosu od
koje je ira. Od Limenasa je udaljena oko 42
kilometra a od Skale Prinos oko 27. Sa magistrale
skreete kod znaka See Breeze (videete veliki
plavi znak koji Vam pokazuje put do Agios
Antoniosa) a moete doi i plaom. Kola moete
da parkirate na samoj plai.
Ova dugaka (oko 400 metara mada nema jasne
granice izmeu ove i gradske plae u Potosu) peana plaa (pesak je i u vodi i na obali) ima prelepu
vodu. Za ljubitelje sporta tu je odbojka na pesku a ako ste sa decom znajte da ima blagi pad u more
to e Vam sigurno odgovarati (zabodite neko mesto blie rtu jer taj deo ima lepi ulaz u vodu). U
pojedinim vodiima ete ovaj levi deo plae San Antonio, blie pomenutom rtu, pronai pod nazivom
Kamari.
Lealjke i suncobrane dobijate gratis uz pie
Voda je uglavnom topla jer je uvala zatiena
pomenutim rtom Agios Antonios. Na ovom delu
plae nije takva guva kao uz etalite u Potosu
dok u pozadini ima i drvea koje pravi prirodnu
hladovinu.
Ako ste sa decom drite se dela blie rtu Agios
Antonios jer je tu lepi ulaz u vodu. U pojedinim
vodiima ete ovaj levi deo plae San Antonio,
blie pomenutom rtu, pronai pod nazivom
Kamari.

Plaa je organizovana, suncobrane i lealjke moete iznajmiti, a za okrepljenje sedite u jedan od beach
barova (tu je i najbolja ladovina) u kom sluaju Vam je tzv. plani mobilijar besplatan. Osim barova,
du plae ete pronai i taverne, restorane i smetajne objekte.

Plaa Pefkari

GPS: 40.61532068583574N 24.59965467453003E

Pefkari je najpoznatiji po prelepoj peanoljunkovitoj plai

Plaa u Pefkariju () se sastoji iz dva dela,
odnosno dve uvale koje razdvaja umoviti rt.
Uvala blia Limenariji (zapadna) ima Plavu
zastavu, dugaka je oko 300 metara i ua je od
ove dve. Peana je, ali u vodi ima i peska i
ljunka. Ipak, voda je veoma ista, a dubina se
postepeno poveava. Najgore od svega su
kamene ploe na ulazu u vodu pa nije ba
najsreniji izbor za ljude s malom decom mada
negde izmeu sredine i desnog kraja plae
postoji deo koji je ok.
Pefkari je maleno letovalite izmeu Potosa i Limenarije.
Plaa je organizovana, ima tueve, lealjke i suncobrane koji se iznajmljuju ili dobijaju besplatno ako
naruite pie (ovako je na veini plaa na Tasosu). Du cele plae ete nai vile i hotele, taverne i barove
a tu su i centar za vodene sportove i ronilaki klub. Najvea mana joj je to nema prirodne hladovine,
ali veina hotela ima svoje restorane i barove uz samu plau.
U mestu postoje dve plae odvojene umovitim
rtom
Druga uvala Pefkari, jugoistona, blia je Potosu
(udaljena je manje od kilometar) i od prve je
odvaja samo pomenuti greben. Lei ispred
kampa Pefkari i hotela Alexandra Beach. Nije u
potpunosti organizovana pa tako lealjke postoje
samo u levom delu (blie Potosu, ispred hotela)
dok je desni deo prazan. Neto je dua od prve
(oko 350 metara) i ira tako da je guva manja.
Plaa u Pefkariju ima Plavu zastavu to govori o
istoi vode i organizovanosti.
Kako nije na celoj plai dobar pristup vodi morate malo da istraujete pogotovo ako ste sa decom.
Drite se dela ispred kampa jer je tu voda lepa a pristup vodi bolji nego ispred pomenutog hotela.
Samo mestace Pefkari je nekada bilo mesto okupljanja ribara dok je danas isto turistiko naselje,
malo, s dve ve opisane prelepe plae. Nalazi se na jugu ostrva, izmeu Limenarije (udaljena oko 3 km)
i Potosa (manje od kilometar). Od Limenasa je udaljen 41, a od Skale Prinos oko 26 kilometara.

Du plae ete pronai mnogo taverni i barova

Pefkari je veoma malo mesto u kome nemate ak
ni normalnu prodavnicu pa ete za sve morati da
idete u Potos koji je, na sreu, udaljen manje od
kilometra. Takoe, ovo je mesto za oni koji ele
miran odmor dok Vas bogat noni ivot eka
takoe u Potosu.
Pefkari je najmanje naselje na ostrvu, ali sa puno
aktivnosti i ine ga dve velike uvale koje razdvaja
umoviti rt. Tu ete nai uglavnom hotele,
restorane i barove. Hoteli su smeteni odmah uz
predivnu plau, manji su i svi imaju svoje restorane i barove. Pijete pie i klopate uz moreuivate u
predivnom pogledu, umu talasa i mirisu borove ume Du cele obale su kiobran borovi koji su vrlo
karakteristini za ostrvo. Omiljena je destinacija meu porodicama sa decom. Tu se nalazi i pomenuti
kamp sa prodavniicom.
Pefkari je mirno mesto, po meri onih kojima je potreban pravi odmor. Kome je do provoda i nonog
ivota, tu je oblinji Potos ije su ulice prepune turista, kafia i taverni naikanih jedni do drugih. Ovde
je guva ogromna i mesto je suta suprotnost mirnom Pefkariju.
U Pefkariju nema velikih marketa, pekara, mesara, apoteka, ali Potos je kao to je ve reeno na manje
od kilometar. Ipak, ono najosnovnije moete da kupite u nekoliko manjih prodavnica (peciva i giros,
ali nema voa, povra i hleba).

Plaa Metalia

GPS koordinate: 40.62372500264781N 24.582606554031372E

Na plai postoje lealjke i suncobrani

Metalia () je lepa, mala, izolovana i
mirna peana plaa u blizini Limenarije, drugog
po veliini naselja na Tasosu. Nalazi se istono od
glavnog naselja na junoj obali, svega dvadesetak
minuta hoda od centra, iza brda na kome je
Palataki. Od Limenasa je udaljena 39 kilometara
(jugozapadno). Dugaka je neto vie od 200 a
iroka izmeu 30 i 70 metara.
Malo je cimanje doi do nje, tanije treba se
popeti na brdo pa se onda spustiti. Moete doi i
kolima ali je zemljani put dosta lo. Krenite magistralom ka Potosu i posle neto manje od 1 km ete
sa desne strane videti tablu Metalia. Put je na poetku asfaltiran a zatim prelazi u zemljani. Samo
polako jer je uzak i neravan i stiete do same plae i starog rudnika. Pre poetka sputanja imate
parking za kola.
Sa plae se vide ostaci nekadanjeg rudnika i Palataki u kome se nalazila uprava rudnika. Ovo je odlino
mesto za isfotkati plau i do njega vodi uska staza.
Peana je (ima i ljunkovitih delova blie vodi) i sa postepenim i nenim silaskom u mirnu i kristalno
isto more. Nema prirodnog hlada ali moete iznajmiti lealjke i suncobrane, ili jo bolje, naruiti pie

u malenom baru i onda su Vam besplatne. Osim

toga, iza plae postoje ljuljake i klupice te teren
za odbojku na pesku.
Lealjke i suncobrani su besplatni ako naruite
pie
Sa plae se vide ostaci nekadanjeg rudnika i
Palataki u kome se nalazila uprava rudnika. Ovo
je odlino mesto za isfotkati plau i do njega vodi
uska staza. Nije ba dobra za porodice sa malom
decom jer ima ravnih stena na pojedinim
mestima u vodi te se stoga drite levog dela
plae. Pohode je i ljubitelji snorklinga. Okolno tlo je puno crne rude. Zvui strano, ali Metalia je prilino
atraktivno mesto koje poseuju mnogi koji borave u Limenariji. Okruena je zelenilom i ovde moete
da uivate u apsolutnom miru, daleko od naseljenih mesta i saobraaja.
Ako krenete na desno, kroz mali tunel, dolazite do male divlje kamenite uvale odakle moete otplivati
do jo lepe, peane plae koju obino zaposedaju nudisti.
Ako krenete na desno, kroz mali tunel, dolazite do male divlje kamenite uvale odakle moete otplivati
do jo lepe, peane plae koju obino zaposedaju nudisti. Uskim putiem uz brdo stiete do kapelice
Agios Nikolaos i dalje do Pefkarija koji je udaljen manje od 2 kilometra.

Plaa Limenaria (Limenarija)

GPS: 40.625543N 24.577331E

Limenarija
Limenarija () je prelepo letovalite koje
se nalazi samo 37 km od grada Tasosa i 22 km od
luke Skala Prinos. Drugi je po veliini grad na
Tasosu i nalazi se na jugozapadnoj obali ostrva
koja preko mora gleda prema impozantnoj
planini Atos (Sveta Gora). Prema poslednjem
popisu stanovnitva, broj stanovnika Limenarije
je gotovo isti broju koji ivi u Limenasu, glavnom
gradu Tasosa. Samo ime mesta je varijanta imena
glavnog grada Limenas.
Limenarija ima dve peake zone. Levo od ulice koja se sa magistrale sputa prema moru je poploana
ulica zatvorena za saobraaj sa restoranima, buticima, prodavnicama suvenira, zlatarama, kafiima i
restoranima dok je desno takoe etalite ali je ovaj deo grada lepi jer ide neposredno uz more i
idealan je za oputanje.

Gradi je prepun taverni i restorana

Znaajan turistiki razvoj naselja je zapoeo 80.ih i 90.-ih. Limenarija je postala vrlo popularna
destinacija za odmor ali je zadrala puno od grke
tradicije. Idealno je mesto za one koji ele odmor
jer nikada nije guva za razliku od oblinjeg
Potosa i to zahvaljujui injenici da je plaa
veoma dugaka (tanije nekoliko maltene
spojenih plaa) a kafii i restorani nisu
koncentrisani na jednom mestu ve su
razbacani du cele obale.
Turisti mogu da uivaju u velikom broju taverni i restorana (du etalita kao i u samom gradu) gde se
slue poznata jela ukusne grke kuhinje, u obilju kafia, barova, klasinih turistikih prodavnica kao i
prodavnica suvenira i tradicionalnih slatkia ili u etnji kroz selo gde mogu da posmatraju jednostavni
ivot lokalaca. U samom gradu se nalaze i policija, banke, pota, lekari, apoteke, internet kafei, mesare,
pekare, ribarnice sa svee ulovljenom ribom, dosta supermarketa, nekoliko rent a kar
agencijaJednom reju, sve to Vam kao turisti moe zatrebati i to po niim cenama nego u oblinjem
Potosu. to se smetaja tie, na raspolaganju su Vam sobe i apartmani i to ispod magistrale, blie moru,
dok su iznad magistrale hoteli a iza njih mahom privatne kue.
Limenarija je mirnija od Potosa i vie je za porodice nego za mlade, cene su nie, ali ima loiju plau.
Plaa u Limenariji
Ako ste odseli u Limenariji imate solidan izbor
plaa, u zavisnosti od toga koliko ste spremni da
se kreete. Mesto nije reprezentativno to se tie
ovog segmenta letovanja ali nije ni toliko loe. U
centru grada pored luke je mala, delom peana
plaa sa parkingom u blizini kao i obilje restorana
i kioska brze hrane. Sastoji iz dva dela koji su
spojeni stazicama, peanog, sa blagim padom i
kamenitog. Organizovana je, ima lealjke i
suncobrane (besplatno uz pie) i tueve. Nita
posebno ali ok za prvu pomo. Ako poete malo
ka zapadu doi ete do duge peane plae koja se protee u duini od oko 2 km i nalazi se na
zapadnom kraju dugakog etalita, malo izvan ueg centra grada. Ulaz u vodu je najveim delom
kamenit (pogotovo blie gradu) i bez pliaka, ali nisu svi segmenti plae istog kvaliteta pa malo
procunjajte i naite ta Vam odgovara poto je plaa uglavnom peana, ali ima i neto ljunka tu i
tamo. Opremljena je tuevima, lealjkama i suncobranima koje ete u veini kafia (ima ih mnogo)
dobiti za d ako poruite pie (a kako drugaije kad ste na plai), centrima za vodene sportove,
restoranima, kafiima i tavernama.
Jo malo dalje na zapad, putem uz obalu, dolazite do jedne male, lepe plae, sa istim morem i finim
peskom po imenu Tripiti. Dvadesetak minuta hoda od centra Limenarije je plaa Metalia, iza brda na
kome je Palataki. Malo je cimanje doi do nje, tanije treba se popeti na brdo pa se onda spustiti. Nije
za ljude s decom zbog velikih klizavih ploa na ulazu u vodu. Idealna je za one koji ele mir i tiinu. Na
manje od 3 km od Limenarije je priobalno mestace Pefkari. Malo dalje na istok, jo manje od kilometar
od Pefkarija, nalazi se duga peana plaa u mestu Potos. Potos ima lepu plau od Limenarije ali je
samo mesto vie za mlade i one eljne provoda dok je Limenarija porodina varijanta i odredite za
pravi odmor.
Limenarija je dobra baza za odmor jer je veoma blizu nekoliko kvalitetnih plaa i interesantnih starih
sela.

Limenarija je odlina baza za obilazak ostrva jer se u blizini nalazi nekoliko dobrih plaa i interesantna
sela Teologos i Maries (plae Tripiti, Atspas, Roso Gremos, Pefkari, San Antonio, Notos, Psili Amos).
Crkva u Limenariji
Sam grad ima vrlo zanimljivu istoriju i postao je
znaajan poetkom 20. veka kada je nemaka
kompanija Speidel poela ekploataciju minerala
izmeu 1905. i 1912. Rudnici su bili bogati
kalaminom, rudom cinka koja je izvoena irom
sveta. Iskopavanje je nastavljeno i 1925 od strane
Vielle Montagne sve do 1930. Poslovne zgrade
rudarske komanije Speidel izgraene su na
breuljku uz obalu istono od Limenarije. Objekat
pod nazivom Palataki (mala palata), odlina
arhitektonska
konstrukcija,
gleda
na
grad. Kasnije je naputen ali je nedavno renoviran. Ispod njega se nalazi peina i plaa rudnika sa
naputenim rudnicima koji se mogu posetiti. Tu se nalazi i muzej folklora kao i mali privatni muzej
Papageorgiu.
Limenarija je postala znaajno naselje poetkom 20. veka kada je nemaka kompanija Speidel zapoela
ekploataciju rudnika koji su bili bogati kalaminom, rudom cinka koja je izvoena irom sveta.
Uz rast rudarstva, pojavila se i potreba za reavanjem stambenih pitanja radnika . Broj stanovnika je
rastao zbog vie faktora. Jedan od njih je i injenica da se veliki broj stanovnika srednjevekovnog
planinskog sela Kastro preselio u Limenariju zbog posla ostavljajui selo pustim. Drugi znaajan faktor
je razmena stanovnitva izmeu Grke i Turske 1923. koja je definisana Lozanskim ugovorom. Mnoge
grke porodice iz Male Azije su prisilno napustile svoje domove i izbegle u Grku donosei sa sobom
drugaiju kulturu, ideje, kreativnost i ivot u novu zajednicu. Veina izbeglica se doselila u dananje
selo Kalivia i tu izgradila svoje kolibe, po emu je selo i dobilo ime (Kaliva na grkom znai koliba).
Kalivia je poznata po uskrnjem festivalu uz puno pesama i igre i sa Limenarijom ini jednu celinu.

Plaa Stelakis

GPS: 40.62510933324683N 24.560580253601074E

Na samoj plai postoji taverna

Stelakis () je dugaka (oko kilometar i
po) peano-ljunkovita plaa u blizini
Limenarije. Protee se od plae Tripiti pa sve do
samog naselja, na jugozapadnoj strani Tasosa. Od
Limenasa je udaljena oko 38 kilometara. Prilino
je popularna jer je regija meu najprometnijima
na ostrvu. Ne zabadajte se bilo gde ve malo
procunjajte okolo poto nisu svi delovi plae
podjednako dobri, ali ono to karakterie ceo
pojas je veoma retka vegetacija. Na nekim
delovima postoje lealjke i suncobrani dok su
pojedini potpuno neorganizovani i moete jednostavno spustiti svoj pekir i uivati. Du plae ete
pronai taverne i smetajne objekte. U okolnom podruju i u samoj Limenariji koja je na levom kraju
plae Stelakis postoje svi turistiki sadraji koji su Vam potrebni. Ako se zateknete na desnom kraju
ove dugake plae, obavezno posetite plau Tripiti.

Plaa Tripiti (Trypiti)

GPS: 40.623594711231746N 24.54324245452881E

Tripiti je odlino mesto za oputanje

Tripiti () je popularna i velika peana
plaa sa zeleno-plavom vodom. Dugaka je oko
350 i iroka oko 60 metara (meu najirima na
ostrvu). Nalazi se pored glavne magistrale koja
ide od Limenarije i Potosa za Skalu Prinos. Lako
se nalazi jer je dobro obeleena sa glavne dade
od koje vodi neasfaltirani put do same plae na
kojoj su barovi sa obe strane. Kola moete da
parkirate ispod drvea na oba kraja puta, u blizini
pomenutih beach barova.
Nalazi se u neposrednoj blizini velikih turistikih kompleksa to joj dodatno poveava popularnost ali
guva nikada nije preterana. Limenarija je na oko 2,5 km istono i tu ete nai sve potrebne turistike
sadraje. Od Limenasa je udaljena 36 kilometara.
Plaa je dobila ime po formaciji koja lii na peinu s rupom (tripa na grkom) i nalazi se iza litice na
desnom kraju.
Na plai postoje lealjke i suncobrani kao i
nekoliko mesta gde moete popiti pie
Lepota plae je i u strmim liticama na oba kraja,
prekrivenim gustom vegetacijom i visokim
drveem. Sitan pesak i plava voda stvaraju
jedinstvenu, fantastinu postavku koja pleni i
ujedno privlai ljubitelje snorklinga jer je more
veoma isto. Na desnom kraju, iza pomenute
litice, pronai ete formaciju koja lii na peinu s
rupom (tripa na grkom) i plitkom vodom.
Otud plai ovo ime.
S obzirom da u vodi ima dosta kamenih ploa i da je pad dosta strm, nije dobar izbor sa ljude s malom
decom. Eventualno zapadni deo plae (desni ako gledate prema puini) moe da proe. Kad smo ve
kod zapadnog dela, tu se nalaze hoteli Rodon i Blue Dream Palace ije lealjke moete iznajmiti ili
jednostavno popiti pie u njihovom baru i za to besplatno dobiti mogunost korienja bazena. Ima
jo nekoliko hotela na plai i u okolini iji wi-fi signal moete da uhvatite na celom potezu.
Lealjke dobijate gratis ako poruite pie a
postoji i signal za beini internet.
Iza stene na levom kraju se krije jo jedna plaica
Plaa je generalno dobro organizovana, ima
lealjke, suncobrane i sportske sadraje. Na
sredini je mrea za odbojku a imate i tueve,
restorane i barove ispred kojih su pomenute
lealjke. One koje se nalaze na istonoj strani
(levo kad gledate prema puini) su besplatne a
iza njih, na samom kraju, nalazi se deo koji

uglavnom koriste nudisti. Iza stene na ovom kraju plae se nalazi jo jedna plaica do koje moete
otplivati (podeljena je niskim rtom na dva dela) a iza nje Vas eka Stelakis, jedna od najduih plaa na
ostrvu koja se protee sve do Limenarije.
Kao to je ve pomenuto, i pored svih navedenih sadraja i lepote same plae, retko kad ima guve i
mesto je odlino za odmor i oputanje.

Plae na zapadnoj obali Tasosa

Plaa Acpas (Atspas, eerna plaa)

GPS: 40.639333703424526N 24.51596975326538E

Pravi mali raj

Ova neverovatna plaa se nalazi na zapadnoj
obali Tasosa, oko 6,5 kilometara od Limenarije i
oko 32 km od Limenasa. Acpas () je jedna
od tri plae koje pripadaju mirnom naselju Skala
Marion (druge dve su Beba i gradska) i ujedno
najjunija, prva kada dolazite iz Limenarije
odnosno poslednja ako stiete iz pravca
Limenasa i Skale Prinos.
Acpas je jedna od tri plae u mestu Skala Maries,
prva kada dolazite iz pravca Limenarije.
Obratite panju da ne promaite put. Otprilike 3,3 km posle plae Tripiti, kada ste ve blizu Skale
Maries, nailazite na raskrsnicu. Desno Vas put vodi za Skalu Prinos i Limenas a Vi idete pravo, putem
koji Vas vodi u samo mesto Skala Maries. Na samom ulasku ete videti plau koja lei odmah ispod
glavnog puta, sa leve strane. Ako dolazite iz Skale Prinos i Limenasa, raskrsnicu na kojoj u ovom sluaju
skreete desno ete prepoznati jer dolazi posle nekih pola kilometra pravca na magistrali koja ide oko
Skale Maries. Faktiki, proete ceo gradi i onda skrenete desno.
Ima fin pesak i kristalnu, plitku vodu (daleko, daleko od obale) koja privlai roditelje s malom decom.
Mala je (dugaka jedva 50 metara) i zbog toga najee krcata.
Lealjke i suncobran dobijate besplatno uz pie
Na plai postoji kafi i ako poruite pie dobijate
gratis lealjke i suncobrane (slamnati su, egzotika
samo tako). Iza njih je mrea za odbojku a jo
malo dalje i parking za kola. Ako tu nema mesta
parkirajte se na putu. To je bar u Grkoj sasvim
normalno.
Sitan pesak i kristalna, plitka voda (daleko,
daleko od obale) privlae roditelje s malom
decom za koje je ovo pravi raj.
Sa leve strane (ako gledate sa obale) postoje
stene koje su u odreenim delovima dana u hladovini. Ne postoji tu na plai. Ako ogladnite, u centru

mesta koje je udaljeno samo par minuta ete pronai mnoge taverne i restorane, prodavnice te
pomenute druge dve plae.
S obzirom da se nalazi na zapadu ostrva, dobar je izbor za popodnevno kupanje do zalaska sunca koji
je ovde moda i najlepi na celom Tasosu.

Plaa Skala Maries (Marion)

GPS: 40.64283437160565N 24.515615701675415E

Ribarsko selo Skala Maries (, Skala Marion) s puno mirnih, dobrih taverni, sveom ribom i
plodovima mora, sobama s pogledom na more i velianstvenim zalaskom sunca je smeteno na
jugozapadnoj strani ostrva, 31 km od Limenasa i 16 km od Skale Prinos.
Gradska plaa u mestu Skala Maries
Nekada davno je bilo luka planinskog sela Maries
koje se nalazi u unutranjosti ostrva (12 km od
obale) i poznato je po proizvodnji meda. Tada su
samo ribari i mornari iveli ovde. Skala Marion
znai kapija ili vrata u selo Maries u planinama i
fantastino je mesto za miran odmor sa
romantinim etalitem sa lampionima i
klupama. Turizam jo uvek nije uzeo maha i
smetajnih kapaciteta nema mnogo. Od ostalih
turistikih sadraja ete nai market, apoteku,
pekaru i ak tri plae. Gradska se nalazi u centru
naselja, Beba je na severnom izlazu iz sela (prema Skali Prinos) dok je jedna od najlepih
nekomercijalizovanih plaa na Tasosu, Atspas, na junom izlazu iz sela (prema Limenariji).
Gradska plaa je objektivno najloija od sve tri pomenute. Neorganizovana je, dugaka svega
pedesetak metara, peana ali bez prirodnog hlada ako izuzmemo dva-tri drveta. Oko plae ete nai
dosta restorana i ribljih taverni te brojne hotele i apartmane. Ima blagi pad to je dobro ako ste sa
decom, more je prelepo, a i nikada nema guve. Veina turista ide ili na Bebu koja je udaljena manje
od 200 metara ili na jo lepu plau Atspas (eerna plaa) koja je udaljena manje od pola kilometra.
U naselju Skala Maries postoje ak tri plae, gradska koja se nalazi u centru naselja, Beba na severnom
izlazu iz sela (prema Skali Prinos) dok je jedna od najlepih nekomercijalizovanih plaa na Tasosu,
Atspas, na junom izlazu iz sela (prema Limenariji).
Crkvica u selu Maries
Kao to je ve reeno, 12 kilometara od obale se
nalazi selo Maries. Izgraeno je tokom srednjeg
veka i jedno je od najstarijih i najlepih sela na
Tasosu koje i dalje uva onaj stari grki duh. Ulice
su uske a kue tradicionalne. S obzirom da se
nalazi u sredinjem delu ostrva, na nadmorskoj
visini od 200 metara, iz Mariesa se prua divan
panoramski pogled.
Selo je prvobitno izgraeno preko puta
manastira Panaguda ali je kasnije izgraeno
novo, na novoj lokaciji, skrivenoj od gusara i na putu do njega ete proi pored manastira. Crkva je
sagraena 1800. godine, posveena je Susretu Arhanela, slavi 8. novembra i jedna je od najstarijih

na Tasosu. Ukraena je brojnim delima monaha. Ima oko 700 stanovnika koji se uglavnom bave
poljoprivredom, pelarstvom i uzgojem maslina. Do sela se moe doi i putem iz Skale Maries i iz
Limenarije.
Ime sela potie od dve ene, obe se zovu Maria i prema legendi, jedine su preivele piratsku raciju.
Druga verzija vezuje ime za brojna stabla duda u ovom podruju ali je ta ipak manje verovatna. Trea
verzija o poreklu imena sela kae da je to zbog toga to su se gotovo sve ene zvale Maria. Tri manastira
Svete gore, Karakalu, Ksiropotamu i Stavronikita su vlasnici zemlje u selu i okolnom podruju. Zbog
bliskih odnosa koji su se razvili izmeu ovog podruja i Svete gore, sauvani su mnogi spisi i informacije
o Mariesu tokom vizantijskog razdoblja.
Kafane u selu Maries
Iznad sela, penjui se prema Ipsarionu, doi ete
do guste ume, malog vetakog jezera Jena (put
nije asfaltiran ali vredi otii ako Vam je do piknika
a moete kupiti i domai med i maslinovo ulje),
puta koji vodi do manastira Sv. Pantelejmona i
puta do vrha planine, Teologosa i Kastra. Od
ranih vremena su ovde radili rudnici gvoa koji
su danas naputeni i jo uvek se vide iz klanca
desno od sela.
Selo je dobilo dananji oblik u srednjem veku. Iz
bezbednosnih razloga kue su graene blizu jedna drugoj. Na staroj kui koja je preivela moete videti
furusia na balkonima i plafonima, primere briljantne arhitekture i ekonomske snage.
Danas, selo je vrlo mirno, bez mnogo turistikog razvoja. I dalje je vrlo lepo i moda jedino gde ete
nai mir i tiinu, ako je to ono to traite. Mali kafi u centru sela, pod venim dudom je mesto koje bi
trebalo posetiti. U Mariesu ete nai mini markete i nekoliko taverni. Neete nai prodavnice suvenira,
barove i diskoteke. Maries nije turistiki selo.

Plaa Beba (Skala Maries)

GPS: 40.645138199560165N 24.515089988708496E

Beba () je jedna od tri plae u Skali Maries i to najsevernija (ostale dve su Gradska i Acpas,
poznata i kao eerna plaa. Prva je na koju nailazite kada dolazite iz pravca Limenasa (udaljen je 31
km) i Skale Prinos (16 km) odnosno poslednja kada ve proete naselje ako dolazite iz Limenarije.
Beba beach bar
Plaa je dugaka oko 300 metara, iroka,
peana, organizovana, sa lealjkama, slamnatim
suncobranima i tuem. Postoji i parking za kola, a
na levom kraju ete videti maleno pristanite.
Beba je jedna od tri plae u mestu Skala Maries.
Druge dve su Gradska i Acpas, poznata i kao
eerna plaa.
Kako su lealjke samo na jednom delu plae
(severnom, desnom), moete postaviti svoj
pekir i suncobran gde hoete mada su Vam i ovi
plani besplatni ako poruite pie (nema prirodnog hlada). Tropski bar koji se tu nalazi Vam pomae
da maksimalno uivate u boravku na plai a povremeno organizuje i urke.

Super je za malu decu jer je pesak i u vodi i na obali, a pad prilino blag. More je prelepo, isto i toplo.
Od sportskih sadraja na raspolaganju Vam je mrea za odbojku a ostale potreptine ete pronai u
samom naselju (smetaj, prodavnice) poto kue dolaze do same plae. Guve nema skoro nikada.

Plaa Skala Kalirahi (Kallirachi)

GPS: 40.710711001555644N 24.53375816345215E

Mala luka je puna ribarskih amaca

Priobalno naselje Skala Kalirahi (ili Skala Kalirahis,
) se nalazi oko 16 kilometara
od Limenarije i nekih 22 kilometra od Limenasa.
Ima prilino usku i ljunkovitu plau okruenu
bujnim zelenilom. Nije ba neka ali obino nema
guve jer nije organizovana i dobra je varijanta za
oputanje. Ovo lepo naselje ima malu luku u kojoj
je leti usidreno mnogo ribarskih brodova koji
stvaraju romantinu atmosferu. U samom
naselju ali i u okolnom podruju ima dosta
taverni, restorana, kafia i nekoliko marketa. Ima
i smetajnih kapaciteta ali znaajno manje nego u nekim razvijenijim podrujima Tasosa.
Na izlazu iz sela prema Limenariji lei malo naselje Klisma, poznato po predivnoj ali uskoj ljunkovitoj
plai i dobrim tavernama koje spremaju sveu ribu i ispred kojih moete besplatno koristiti lealjke.
Ima i nekih peanih delova. U Klismi ive uglavnom ribari i ima samo nekoliko kua.
Na poetku, kao i u svim Skalama na ostrvu mesto su inile jednosobne kolibe koje su sluile kao zatita
za amce i ribare kao i za privremeno boravite tokom berbe maslina. Kako se turizam razvijao, kuice
su se gradile i postajale trajna stanita. Videete izmeu ostalog i kue sagraene na vodi gde ribari
sklanjaju brodice kada je vreme loe.
Kalirahi
Poslednjih godina luka je izduena kako bi brzi
katamarani (flying dolphins) mogli da pristanu.
Ili su trasom Kavala-Skala Kalirahi-Potos koja je
zbog finansijskih razloga ukinuta. Osim toga,
sagraena je i mala marina koja bi titila barke od
jakih vetrova. Meutim, bio je to primer
ekolokog kriminala: deo ljunkovite obale sela
(cca 300 metara od seoskog trga) je sruen kako
bi se otvorio neasfaltirani put iji je cilj da zatiti
nekoliko kua od mora. Mesto ima lepo etalite
koje se prua uz luku, sa palmama i drvenim
klupama.
2,5 kilometra od obale se nalazi lepo planinskoselo Kalirahi, jedno od najstarijih i najslikovitijih naselja
na Tasosu. Takoe, jedno je od najveih planinskih sela na ostrvu i u njemu ivi 1.300 stanovnika koji
se bave uglavnom poljoprivredom i turizmom.
Kalirahi je jedno od najveih planinskih sela na ostrvu i u njemu ivi oko 1.300 stanovnika koji se bave
uglavnom poljoprivredom i turizmom. Nekada se zvalo Kakirahi.

Okrueno je maslinjacima koji su karakteristini za ovo podruje i zelenilom. Kue su odlian primer
tradicionalne lokalne arhitekture dok su ulice uske (kola jedva da mogu da prou) i vijugave, savrene
za uivanje u etnji. Prvobitno (oko 1745.) se mestace nalazilo na samom grebenu i zvalo se Kaki-rahi
(kaki = zao, rahi = greben). Nakon to su ga gusari unitili, ponovo je izgraeno malo nie i nazvano
Kalirahi (kali = dobar). Poznato je po Muzeju folklora koji je izgraen 1880. godine i predivnoj crkvici.
Muzej je smeten u lepoj, ouvanoj vili i u njemu moete da vidite runo izraenu odeu, vezove i
tradicionalne alate. Klima je suva i blaga tokom cele godine. Ipak, selo je irom Mediterana cenjeno i
poznato zahvaljujui proizvodnji vrhunskog maslinovog ulja.

Plaa Skala Sotiros

GPS: 40.72812873269737N 24.54646110534668E

Skala Sotiros ( ) je mala (dugaka oko 150 metara), peana i organizovana plaa koja
se nalazi odmah pored marine u istoimenom turistikom mestu. Od Limenasa je udaljena oko 20, a od
Skale Prinos svega 5 kilometara. Nalazi se pedesetak metara od glavne magistrale koja povezuje
pomenute dve luke sa turistikim mestima Limenarija i Potos. Skala Sotiros je nekada bilo ribarsko selo
i posle 1976. su poeli da ga obnavljaju.
Na plai postoji bar
Danas je naselje u razvoju i moete nai mnoge
taverne i kafie u blizini plae. Ima ve pomenutu
ureenu, peanu plau i isto more a postoje i
smetajni kapaciteti, benzinska pumpa i mini
marketi. Poznato je po najukusnijem hlebu na
ostrvu koji moete kupiti u pekari i to nemojte da
propustite.
Plaa se nalazi u malenom mestu po kome je i
nazvana. Ima lealjke, suncobrane i bar. Nalazi se
pored glavne magistrale koja povezuje luku
Prinos sa turistikim mestima na jugu ostrva.
Plaa je dobra za porodice s malom decom jer se dubina vode postepeno poveava. Opremljena je
lealjkama i suncobranima, ima bar, a na samoj plai i u okolini ete pronai smetajne objekte ako se
odluite da svoj odmor provedete ba ovde. Nikada nema mnogo ljudi i dobro je mesto za one koji ne
vole velike guve. S obzirom da se nalazi na zapadnoj strani ostrva, moete doi i u kasnim
popodnevnim satima. Posetite arheoloki lokalitet i staru fabriku za preradu maslina. Od plae poinje
maleno etalite sa klupicama.
Oko 3 i po kilometra od Skale Sotiros, na nadmorskoj visini od oko 350 metara, u podnoju brda Psariu,
krije se lepo planinsko selo Sotiras () sa tradicionalnom arhitekturom. Skala Sotiros je u stvari
luka pomenutog sela okruenog bujnom vegetacijom, s toplom, blagom i suvom klimom. Zajedno
imaju oko 750 stalnih stanovnika. Lep tradicionalni aspekt sela ini ga jednim od najatraktivnijih i
najmirnijih na Tasosu. Postoje kafii i sobe za izdavanje kao i odlina taverna koja se nalazi na
centralnom seoskom trgu. U prolosti je bilo vrlo popularno zbog terapeutskih kvaliteta svoje okoline,
klime, guste ume i hladnih izvorskih voda pa su Rimljani ak podigli i banju.

Selo Sotiras se nalazi u unutranjosti ostrva, oko

3,5 km od obale i luke
Oko 3 i po kilometra od Skale Sotiros, na
nadmorskoj visini od oko 350 metara, u podnoju
brda Psariu, krije se lepo planinsko selo Sotiras
() sa tradicionalnom arhitekturom.
Legenda kae da je Sotiras osnovao princ Atel im
je napustio selo Kaki Rahi (dananji Kalirahi).
Danas postoje samo neke ruevine koje nas
podseaju na prolost. U ruevinama su
pronaeni darove za mrtve, antiki grobovi i
male posude. Nekoliko metara iznad Sotirasa su izgraene nove kue. U sredini ruevina ete nai dve
crkve, vrlo dobro ouvane a posebno je zanimljiva Preobraenje Spasitelja koja je sagraena
1890. Iste godine je izgraena mermerna fontana Platania u centru sela pod stogodinjim platanima.
Selo je sagraena u unutranjosti kako bi se zatitilo od gusara. No, danas ste u mogunosti da ga
vidite sa mora jer je veina uma unitena. Neto je nestalo u poaru a neto je poseeno. Stanovnici
se bave poljoprivredom i proizvodnjom meda.

Plaa Dasilio (Dasillio, Dasilio Prinu, Ilio Mare)

GPS: 40.7557828N 24.5610523E

Plaa je poznata i pod nazivom Ilio Mare, po

hotelu koji se nalazi na samoj obali
Dugaka i uska kamp-plaa Dasilio (,
Dasilio Prinu) se nalazi pored Skale Prinos. Od
Limenasa je udaljena 17 km. Dugaka je nekoliko
kilometara, ima Plavu zastavu i protee se od
glavne luke u Skali Prinos. Dno je peano, bez
stena i kamenja (mada ga ima na pojedinim
mestima pa ne treba zabosti prvo slobodno
mesto ve malo procunjati i pronai deo gde je
lep ulaz u vodu).
Deo plae ispred hotela Ilio Mare godinama unazad dobija Plavu zastavu.
Dasilio moe da se prevede kao umarak i naziv Vam postaje logian im stupite na plau. Zemljite
oko Dasilio Prinu je jako poumljeno, sa oko 250 razliitih vrsta drvea.
Plaa je peana i ima lealjke i suncobrane
Plau moemo podeliti na dva dela (izmeu kojih
ne postoji granica). Jedan se prua na desno od
kampa koji je na samoj obali i ide ka luci Skala
Prinos dok je drugi deo levo, prema Skali Sotiros
i taj je bolji. Kampu pripada oko 800 metara.
Na plai se nalazi najvei kamp na Tasosu koji je
pre nekoliko godina bio proglaen za trei najbolji
na Balkanu.

More je isto i uglavnom plitko mada je na nekim delovima pad strm. Plaa je organizovana i moete
iznajmiti lealjke i suncobrane. Du obale ima pet barova koji e Vas posluiti koktelima, osveenjem,
sladoledom i nekom laganom klopom. Ispred jednog od njih postoji i mrea za odbojku na pesku a
moete vebati i svoje kanu vetine.
Plaa se kao to je ve pomenuto nalazi ispred najveeg kampa na Tasosu, sa oko 300 atora, koji je
pre nekoliko godina bio nagraen kao trei najbolji kamp na Balkanu. Ovaj deo Tasosa je doslovno
tako blizu mora da moete ak i spavati s nogama u vodi. A nakon kupanja na ovoj prelepoj plai
moete se istuirati u kampu ili koristiti toalet bez da platite a onda, ako elite popijte pie u beach
baru koji pripada kampu.
Na plai se nalazi najvei kamp na Tasosu.
Desno od kampa, prema luci, nalazi se hotel
Artemis po kome je taj deo ove dugake plae u
pojedinim vodiima i nazvan, a iji ga gosti
uglavnom i koriste.
Ako ste sa mlaim naratajima neete pogreiti
jer je more uglavnom plitko, a u kampu imate
igraonicu i mini market. Ljubitelji sportskih
aktivnosti e uivati u ve pomenutoj odbojci na
pesku, tenisu, basketu i fudbalu. Takoe moete
otii u bilo koju od mnogobrojnih taverni u
okolini i isprobati neke od grkih specijaliteta. Na samoj plai je smeten i hotel Ilio Mare pa ete je u
mnogim vodiima pronai i pod tim imenom. Hotel se nalazi na levom delu plae (levo od kampa) koji
je bolji i koji ima Plavu zastavu.
Desno od kampa, prema luci, peani, organizovani i lepo odravani deo plae se u pojedinim vodiima
moe pronai pod nazivom Artemis, po istoimenom hotelu iji je gosti uglavnom i koriste mada je
slobodna i za sve druge posetioce kao i lealjke i suncobrani koji se dobijaju gratis (uz pie, kao na
veini plaa na Tasosu).
Prvih nekoliko metara u vodi je sitan pesak to je pogodno za one sa malom decom. Uz to, dubina vode
se postepeno poveava. Pored plae je parki sa borovinom i igrakama za decu.
Plaa nije meu najboljima na ostrvu, ali ima dobru lokaciju za popodnevno kupanje i ekanje na
zalazak sunca.

Plae na severnoj obali Tasosa

Plaa Skala Rahoniu (Rachoniou)

GPS: 40.77801480231725N 24.602819681167603E

Skala Rahoniu ( ) se nalazi na severozapadnoj obali Tasosa, na manje od 5 km od Skale
Prinos i skoro 13 kilometara od grada Tasos, u plodnoj ravnici punoj maslina. Dugo je ovo mesto
korieno uglavnom kao luka za ljude iz planinskih sela Rahoni i Agios Georgios. Meutim, duge i
peane plae koje se proteu du cele obale su zapanjujue i zbog toga se naselje razvilo u poslednjih
nekoliko godina i postalo sve popularnije meu turistima. Voda je plitka i ista, vrlo mirna i pogodna
za malu decu. Plaa ispred naselja je dugaka, peana i okruena zelenilom i hladovinom. Moete
iznajmiti lealjke i suncobrane.
Du plae ete nai nekoliko kafia i barova
Du plae ete nai mesta sa organizovanim
sportskim sadrajima a u blizini se nalazi jedan od
najveih supermarketa na Tasosu. Ne
zaboravimo da pomenemo da su Vam dostupne i
razne vrste smetaja meu kojima se istiu hoteli
sa bazenima bukvalno na samoj obali. U gradu i
uz plau ete nai izvrsne restorane, taverne,
kafie, barove, pekaru, a imate i benzinsku
pumpu. Skala Rahoni je mirno mesto sa
simpatinom lukom i etalitem, idealno za one
koji trae miran i oputajui odmor. Na dobrom
je mestu jer se stie veoma brzo i jednostavno bez obzira u koju luku Tasosa da uplovite. Mnogi od
stanovnika Skale Rahoni zarauju za ivot od proizvodnje maslina, poljoprivrede, ribarstva i turizma.
Oni koji vole guvu, oping i malo aktivniji noni ivot mogu da skoknu do Limenasa.
Crkva u selu Rahoni
Na manje od 5 km od Skale Rahoni, u
unutranjosti ostrva, nalaze se sela Rahoni i Agios
Georgios. Rahoni je jo jedno naselje prepuno
zelenila, sa svim obelejima sela na ostrvu Tasos.
Oba naselja su mirna, tiha, slikovita i pogodna za
one koji trae mir i odmor. Ovo potonje je
izgraeno na samom planinskom vrhu kako bi
bilo zatieno od napada gusara. Kasnije je
naputeno a metani su se preselili blie moru,
poljima i maslinjacima i osnovali novo mestace
istog imena sa sada samo aicom stanovnika.
Pored taverne koja radi samo leti postoji crkva Svetog Nikole koja je izgraena u Romanskom stilu.
Ovde ivot ide sporijim tempom i pored uobiajene turistike vreve a stanovnici su vrlo gostoljubivi.
Agios Georgios je idealno polazite za razne izlete kao na primer za staro selo Agios Georgios. Ovo je
mirno podruje, idealno ako elite da iskusite tradicionalni nain ivota na selu a opet dosta blizu
oblinjim mestima Prinos i Limenas. U starom selu Agios Georgios je odrastao Mehmet (Muhamed)
Ali, utemeljiva moderne egipatske drave koga je odgajila grka porodica.

Na izlazu iz sela Rahoni, na velianstvenom mestu, nalazi se crkvica Vaznesenja Bogorodice, izgraena
u 19. veku, u zaklonu velikog platana pored koga se nalazi izvor slatke vode. Crkva slavi 15. avgusta i
tog dana, posle liturgije, poinje feta na kojoj se slui tradicionalno jelo od mesa klubani (kurbani)
koje se sprema u velikim erpama sa testeninom ili penicom. Po legendi, kada se jedna slepa bugarka
umivala vodom sa izvora i progledala na tom mestu je sagraena crkvica.
Podruje osim ova dva obuhvata i pomenuto naselje Skala Rahoni koju ova dva sela, udaljena od mora
neto manje od 5 km, koriste kao luku. Prvi stanovnici su se i naselili oko crkve. Tokom godina, selo
Rahoni je zadralo svoju autentinost. Jedan od razloga je i to ga ne poseuje mnogo turista. U ovom
mirnom mestu moete doiveti i upoznati grki nain ivota.
U selu ete videti stabla masline za koja metani tvrde da su stara preko 900 godina to ih zajedno sa
onima u Prinosu ini najstarijim na Tasosu.
U Rahoniju ete pronai tradicionalne plemike kue, taverne i kafenia. Poznato je po proizvodnji
maslinovog ulja, meda vrhunskog kvaliteta i slatkiima. Metani tvrde da su maslinjaci u selu, zajedno
sa onim u Prinosu, najstariji na ostrvu a mnoga stabla su pregurala 900 godina.

Plaa Pahis (Pachis)

GPS: 40.79007838912719N 24.627485275268555E

Na plai ima dosta prirodnog hlada

Plaa Pahis () se nalazi na severnoj obali
ostrva, pored naselja Skala Rahoniu. Od
Limenasa je udaljena oko 7 i po, a od Prinosa 6
kilometara.
Dugaka je oko 600 metara, ima uih i irih
delova, peana, dobro organizovana, s
lealjkama, suncobranima i tuem. More je
prilino plitko i dobro za porodice s decom (pesak
je i u vodi i na obali, sa neto malo ljunka tu i
tamo). Pozadina plae je prelepa jer borovina
gotovo dodiruje vode Egejskog mora (poranite malo ujutru kako biste zauzeli mesto). Ispod drvea ima
dosta parking mesta.
Plaa Pahis je omiljena meu porodicama sa malom decom koje uglavnom odsedaju u nekoj od kua
koje se nalaze maltene pored same obale.
Plau moete lako da promaite jer ne postoji naselje a glavni put (ide dalje za Skalu Rahoniu i luku
Prinos) je prilino dugaak i ravan te vozai esto prolete. Skretanje je neobeleeno i kada proete
odvajanje za hotel Luludis obratite panju na stazu izmeu drvea koja kree neposredno pre nego to
glavni put pone da se pribliava obali. Traite znak Hotel Pachis Beach i put koji vodi prema moru
prolazei pored malog hotela/taverne u kronjama drvea. Tu je i pomenuti veliki parking u hladovini,
nasuprot hotela.

Plaa je peana i opremljena lealjkama i

suncobranima
Ovde ete nai sve sadraje koji su Vam potrebni:
lepe hotele, sobe za izdavanje, restorane, beach
bar Postoje taverne iza i na samoj plai kao i
jedan bar. Lealjke i suncobrani (besplatni uz
pie) su nanizani uz obalu sa mnogo hlada meu
rasutim borovima koji pokrivaju lea plae Pahis.
Plaa je organizovana, ima lealjke, suncobrane,
tu, restorane, bar i smetajne kapacitete.
Idite na onaj kraj koji je manje buan, sa
najboljim peskom i prijatnom tavernom u kronjama drvea. Ako idete na desno plaa postaje ua i
stenovitija ali je jo uvek prijatna.
Plaa je kao to je ve pomenuto omiljena meu porodicama sa malom decom. Mnogi koje ete na
njoj videti su smeteni u jednom od nekoliko smetajnih objekata koji se nalaze na samoj plai jer je
ovo mesto idealno za ovu kategoriju putnika.

Plaa Glifoneri-Tasos (Glyfoneri)

GPS: 40.79296601362092N 24.632661938667297E

Glifoneri je pravi mali skriveni raj
Plaa Glifoneri () je jedno od
najromantinijih mesta koje Tasos nudi. Skriveni
raj mada u sezoni zna da bude puno jer je veoma
mala. Dugaka je svega pedesetak metara i
veoma je uska.
Ako dolazite kolima skrenite desno kod znaka za
hotel Luludis a onda na prvoj raskrsnici desno i
dalje samo pravo (jo oko pola kilometra). Pratite
znak za tavernu Glifoneri.
Udaljena je oko 7 kilometara od Limenasa (u pravcu Skale Prinos) i ako dolazite kolima skrenite desno
kod znaka za hotel Luludis a onda na prvoj raskrsnici desno i dalje samo pravo (jo oko pola kilometra).
Pratite znak za tavernu Glifoneri. Kola moete da parkirate bukvalno uz plau koja se ne vidi sa glavnog
puta pa samo lagano. Par stotina metara dalje, kod znaka za hotel Pachis beach je skretanje za sledeu
plau, Pahis. Ako dolazite busom siite na autobuskoj stanici Luludis. Pitajte vozaa autobusa ili
konduktera za Glifoneri i rei e Vam gde da siete. Odatle imate nekih 10 minuta hoda do same plae.
Ova veoma mala plaa je idealna za decu jer je peana a pliak je dosta daleko od obale.
Pesak i pliak su idealni za decu
Kako god da stignete, uivaete u nezaboravnoj lepoti koja Vas eka. Ova slikovita plaa s kristalnim
morem je puna borovine i maslina. Peana je, plitka (dosta daleko od obale) i sa puno prirodnog hlada
tokom skoro celog dana, naroito na desnom kraju (ako gledate ka moru). Jednom reju, idealna za
decu.

Za goste taverne Glifoneri lealjke i suncobrani su

besplatni.
Dosta turista koji idu na izlet brodom pristaje na
Glifoneri zbog kupanja i ronjenja. Ukoliko
ogladnite skoknite do taverne neposredno iznad
obale, a na samoj plai postoje lealjke koje su
besplatne za goste pomenutog ugostiteljskog
objekta. Oni koji vole potpuni mir mogu da se
sunaju na stenama koje se nalaze na oba kraja
plae. Nema nikakvih sportskih sadraja.

Plaa Glikadi (Glykadi)

GPS: 40.793286853034864N 24.65728998184204E

Glikadi je peana plaa sa lealjkama,
suncobranima, barom i mreom za odbojku.
Glikadi je peana plaa dugaka oko 200 metara
koja se nalazi u neposrednoj blizini hotela
Glikadi i oko 4 km zapadno od izlaza iz
Limenasa, na severnoj obali ostrva i blizu
najsevernije take Tasosa.
Sa plae moete uivati u pogledu na ostrvo
Tasopula i sam grad Limenas. Tokom vikenda je
malo vea guva jer je lako je dostupna iz centra
grada, kako kolima tako i javnim autobusima koji
idu esto.
Plaa je organizovana, ima lealjke, suncobrane, mreu za odbojku i bar u kome ima i ta da se pojede.
Nalazi se uz samu magistralu Limenas-Skala Prinos sa koje se sputate do parkinga na kome ima dosta
mesta. Du ovog dela magistrale ete naii na jo nekoliko prelepih uvalica (Tarsanas koja je najblia
gradu, a zatim slede Nisteri, Glifada, Papalimani, Esperides).
Iako je peana, na ulasku u vodu ima kamenja pa nije ba najpogodnija za malu decu. Okruena je
predivnim zelenilom pa ima i dosta prirodnog hlada, a boja vode je zaista prelepa. Na levom kraju ima
stena koje ekaju na one koji ne vole pesak i lealjke.
U okolini ima smetajnih mogunosti koje odgovaraju svaijem ukusu i depu.

Plaa Esperides

GPS: 40.786230N 24.665021E

Peana plaa Esperides () se nalazi neposredno ispred istoimenog hotela (tanije preko
magistrale), na severnoj obali ostrva, oko 4 kilometra
od trajektne luke u Limenasu (na putu Limenas-Skala
Prinos).
Plaa je mala (dugaka svega 50-60 metara), uska i sa
puno prirodnog hlada to je uz sitan pesak (i u vodi i
na obali) i pliak ini idealnom za porodice sa malom
decom. S obzirom da je okrenuta na severoistok i da u
pozadini ima mnogo drvea, skoro tokom celog dana
je u hladu. Opremljena je lealjkama i suncobranima
koji su besplatni za goste hotela Esperides i osim toga,
na samoj plai nema nikakvih drugih sadraja.

Plaa La Scala

GPS: 40.783681N 24.672357E

La Scala Beach se nalazi na putu Limenas - Skala Prinos, 4 km nakon Limenasa.
U pitanju je jedna od najpopularnijih plaa na
ostrvu. Peana je i odlino uredjena.
Na plai se nalazi bar koji puta modernu,
komercijalnu muziku, a zvunici su rasporedjeni
du cele plae. Plaa je krcata lealjkama koje se
dobijaju besplatno uz pie, baldahinima koji su
odgovarajui za 5-6 ili vie osoba uz uslov da se
porue pie ili hrana u vrednosti od 40-50.
Usluga je fantastina, osoblje je uvek u blizini i
spremno da zabelei porudbinu ili pomogne oko
rasporeda lealjki, lazy beg-ova.
Na plai ima i prirodnog hlada. Sama plaa je
peana i na obali i vodi, sa postepenom
dubinom. Voda je veoma ista i u njoj se
mogu nai morske zvezde.
Bar je veoma lep, u njemu se osim pia i
koktela mogu poruiti hladni i topli sendvii.
Osim puno garnitura za sedenje pored bara
postoji i manji bazen. Na celoj plai je
dostupan, besplatan beini internet signal.
U zaleu plae postoji veliki, besplatan
parking koji je veim delom u hladu.

Plaa Papalimani

GPS: 40.783630532410896N 24.668732285499573E

Plaa je okruena prelepim zelenilom
Zbog blizine grada i lepog mekanog peska,
dugaka a uska plaa (dugaka je neto vie od
200 metara, a iroka svega desetak) Papalimani
() je popularna u sezoni. Jedna je od
najbliih Limenasu (3 km zapadno od grada),
nalazi se izmeu Skale Rahoni i glavnog grada i
ima izuzetno istu vodu.
Plaa je okruena zelenilom koje pravi dobru
hladovinu tokom veeg dela dana.
Delimino je organizovana, uz neto suncobrana
i lealjki, mahom u sredinjem delu dok su krajevi bez tzv. planog mobilijara i tu uglavnom ima
manje ljudi. Na plai postoji tu kao i restoran u pozadini. Okruena je visokim drveem koje pravi
dobru hladovinu u veem delu dana, kako na plai tako i oko parkinga za kola. Kasno popodne plaa je
prilino pusta i imate priliku da uivate u miru. Iako nema mnogo prostora za igru, mesto je dobro za
decu zbog lepog peska te plitke vode

Plaa Glifada-Tasos (Glyfada)

GPS: 40.782022N 24.675982E

Glifada () je mala plaa na severnoj
strani ostrva. Nalazi se oko 3 km od trajektne luke
u Limenasu, izmeu dve uvale u kojima su hoteli
Nisteri i Kohylia Beach (sa istoimenim plaicama).
Okruena je bujnom vegetacijom kakva
karakterie jo neka mesta na ovoj obali ostrva.
Na plai postoji istoimeni hotel
Pogodna je za one koji borave u nekom od
smetaja na zapadnoj strani grada odakle se stie
laganom etnjom glavnom magistralom. Proite
hotel i plau Nisteri i dolazite do Glifade. Dugaka
je oko 200 metara, ali je veoma uska. Najmanje ljudi ima na desnom kraju koji je i najlepi jer tu ima
najvie zelenila i prirodnog hlada.
Plaa je peana, mirna i ima tirkiznu vodu. Kada je na nekim drugim plaama vetrovito i kada ima
talasa, ovde je mirno. More je plitko i do dubine se stie postepeno pa je mesto dobro za ljude sa
malom decom.
Na plai se nalazi istoimeni hotel izgraen u socijalistikom stilu, a pored njega ete videti parking za
kola. Takoe, postoje lealjke koje su besplatne za goste hotela koji ima restoran okrenut ka moru.
U neposrednoj blizini plae Glifada ete nai jo nekoliko veoma lepih peanih i mirnih uvalica sa
dosta zelenila.

Plaa Nisteri

GPS: 40.78025708928329, 24.68427836894989

Plaa je pravi mali skriveni raj u blizini Limenasa
Nisteri () je lepa plaa, vrlo popularna
zbog blizine Limenasa od koga je udaljena manje
od 2 km (zapadno, u pravcu Skale Prinos). Kada
izaete iz grada i proete prvu otru krivinu
ulevo, nailazite na dve blage krivine udesno i
odmah iza njih je plaa Nisteri.
Peana je, oiviena borovima i odlina za duge
etnje. Dugaka je oko 200 i iroka tridesetak
metara. S obzirom da je smetena na periferiji
grada Tasosa, lako je dostupna peke, biciklom ili
kolima. Uz nekoliko drumskih kafanica koje slue dobru hranu za gladne putnike, ukljuujui i tavernu
na plai, ovo putovanje vredi.
Plaa je odlian izbor za porodice sa malom decom, kako zbog blizine grada tako i zbog predivnog
peska, plitke vode i ostalih sadraja.
Plaa je izolovana, mirna i puna drvea koje pravi dosta hlada, a opremljena je tuevima, lealjkama i
suncobranima. Na desnom kraju je grli ve pomenuto drvee dok je na levom kraju mali mol i umoviti
rt. Jedini zvuci koje moete uti su talasi koji kupaju plau ili hladan povetarac koji duva. Iza plae ete
nai i nekoliko hotela. Odlian je izbor za porodice sa malom decom, kako zbog blizine grada tako i
zbog predivnog peska, plitke vode i ostalih sadraja.

Plaa Tarsanas

GPS: 40.7779173098626N 24.69149887561798E

Na plai postoje lealjke i suncobrani, a ima i

prirodne hladovine
Plaa Tarsanas () se nalazi u Limenasu
(Tasos). U stvari, doslovno je na samom izlazu iz
grada. Kada iz luke krenete za Pahis i Skalu Prinos,
posle poslednjih kua skrenite desno umesto da
idete pravo. Videete tablu sa natpisom
Tarsanas beach i odatle se sputate ka moru.
Iza same plae postoji parking. Moete, naravno,
doi i autobusom iz bilo kog mesta na ostrvu.
Ova mala peana plaa se nalazi na samom izlazu iz Limenasa.
Plaa je uska, dugaka nekih 100 metara, peana i sa puno prirodnog hlada. Voda je kristalna a tu je i
tradicionalni grki restoran i beach bar. Lealjke i suncobrane moete iznajmiti ili ih uiniti besplatnim
ako poruite hranu ili pie iz nekog od pomenutih objekata. Dobra je za porodice s decom jer se dubina
postepeno poveava a mogu i da se igraju na plai ili ak u lepom travnatom delu koji je odmah do i
na kome postoje. U sluaju da elite ovde da budete stacionirani tokom boravka na Tasosu, postoji

dosta hotela i soba u blizini. Ne zaboravite da odete u grad i uivate u zalasku sunca sa pogledom na
arheoloka nalazita koja e Vas vratiti stotine godina unazad.

Plaa Limanaki (Palio Limani) - Gradska plaa u Limenasu

GPS: 40.78314920272099N 24.714657068252563E

Ova peana i organizovana plaa se nalazi pored stare luke u Limenasu koju metani zovu Palio
Limani ( ) ili Limanaki odnosno
mala luka i u blizini je centra grada. Iako je
pored luke, voda je ista jer su u staroj luci
privezani samo ribarski amci dok trajekti sa
kopna pristaju u novu luku koja je od plae
udaljena oko kilometar. U prilog tome govori i
injenica da je za sezonu 2013. nagraena
Plavom zastavom.
Plaa je potpuno organizovana, sa lealjkama,
suncobranima i brojnim barovima
Plaa se nalazi pored stare luke u Limenasu i
dobra je opcija za one koji borave u glavnom
gradu ostrva.
Plaa je dugaka preko 200 i iroka oko 20 metara i dobra je alternativa za kupanje ako ne elite da
budete daleko od grada te je obino guva, naroito tokom udarnih letnjih meseci. Potpuno je
organizovana, ima beach barova, kafia i restorana a kome treba i suncobrana i lealjki koje ne plaate
ako naruite pie. Postoji spasilaka sluba kao i tuevi. Visoki borovi prave dobru hladovinu.
Plaa je dobra za porodice sa malom decom jer ima dosta objekata u kojima se moe popiti pie ili
neto pojesti, peana je i na obali i u vodi, a do dubine se dolazi postepeno. Osim toga, u nekim
barovima postoje mini igraonice za decu, a u blizini je i parki sa ljuljakama i klackalicama.
Ako krenete obalom na desno (tanije ulicom Miaouli koja prolazi iza plae i to ne prema luci ve na
drugu stranu), pronai ete jo jednu skrivenu plaicu sa lealjkama, suncobranima i kafiem. Iznad nje
se nalazi podruje Evreokastro. Na malenoj steni je stajalo svetilite koje je sagraeno u petom veku
pre Hrista. Kasnije je na istom mestu sagraena ranohrianska bazilika korienjem materijala sa
svetilita. Danas ovde stoji slikovita kapela posveena svecima i apostolima. Tu su i ostaci antikih
graevina.

13.

Znamenitosti

13.1. Muzeji
Arheoloki muzej Tasosa
GPS: 40.779538103337075N 24.711567163467407E

Arheoloki muzej Tasosa

Arheoloki muzej Tasosa (
) se nalazi u blizini luke i
ulaza u Agoru. ak i u dvoritu ispred ete se diviti
raznim kipovima, kao npr. orla i lava. Puno
antikviteta je ukradeno tokom otomanskog
perioda i razbaco po celom svetu. Smatra se
jednim od najvanijih regionalnih muzeja u
Grkoj. Prikazuje period izmeu 7. veka pre nove
ere i 7. veka nove ere.
Cela postavka nam pripoveda o jednoj od
najvanijih kultura u Egejskom moru i ine je iskopine iz Antike agore i drugih lokaliteta po Tasosu.
U muzeju su izloene razne statue i biste napravljene od razliitih materijala, kao npr. mermera ili
kamena. Osim toga moete videti lonce, posude i stare novie. Tu je na primer 3,5 metra visok kuros
kao i skulpture Afrodite, Dionisa, Adrianosa i Nemesisa. Kovanice su od srebra i bakra sa prikazom
raznih istorijskih dogaaja. Prva zgrada muzeja je podignuta 1934. Novo krilo je graeno od 1990.
Obnovljen je i sveano otvoren u junu 2010. godine.
Deo bogate postavke Muzeja
Muzej sadri tri glavne zbirke:
- skulpture;
- posue;
- arhitektonska dela.
Najvaniji eksponati su:
- glinena amfora pronaena u praistorijskom
naselju Kastri. Datira iz neolita;
- kikladska ploa (pinakion) s prikazom junaka
Belerofonta na krilatom konju Pegazu kako kopljem ubija troglavu Himeru. Tehnika slikanja i
viebojni efekat upuuju na zakljuak da je dekoracija bila pod uticajem monumentalnog slikarstva.
Datira iz 7. veka pre Hrista;
- natpis sa spomenika Glaukosu u Agori. Glaukos je bio prijatelj uvenog pesnika Arhilohusa sa
Parosa. Uestvovao je u ekspediciji paroskih osvajaa u osnivanju trgovakih luka na obali nasuprot
Tasosa. Datira iz 7. veka pre Hrista;
- ogromna statua (visine 3,50 metra) mladog, golog mukarca (kuros) koji nosi ovna. Statua je
nedovrena i ini se da je vajar batalio posao zbog pukotine u mermeru blizu levog uveta. Datira
otprilike iz 600. godine pre Hrista;

Prva zgrada muzeja je podignuta 1934. godine dok je novo krilo graeno od 1990.
- arhaina glinena sima iz nepoznate graevine iz arhainog perioda, verovatno Pritanije. Na sebi ima
reljefni prikaz scene iz lova, teme vrlo popularne u arhainom periodu. Tragovi svetle boje su jo uvek
sauvani. Datira iz 540.-525. pre Hrista;
- mermerna glava Dionisa. Pripadala je kolosalnoj
statui boga koja je ukraavala veliku platformu
jednog od dva horegijska spomenika u
Dionisionu. Ima enske karakteristike, ali smireni
izraz lica i jasne obrise (ovo je statua neodoljive
lepote). Datira iz druge polovine 4. veka pre
Hrista;
- statua Muze. Stajala je sa statuom Dionisa na
platformi drugog horegijskog spomenika u
Dionisionu. Oito je raena pod uticajem uvene
statue Irini koju je izradio atinski vajar Kefisodot. Datira iz prve polovine 3. veka pre Hrista;
- statua Afrodite sa delfinima i Erosom. Elegantna statua koja je stajala u natkrivenom prostoru to je
bio vrlo est sluaj tokom helenistikog razdoblja. Lik gole boginje podsea na poznatu Praksitelovu
Afroditu. Datira iz 3. veka p.n.e.

Muzej skulptura Polignotos Vagis

GPS: 40.71592378830559N 24.72845435142517E
Muzej se nalazi u selu Potamia, rodnom mestu vajara Polignotosa Vagisa, odmah pored crkve
Blagovesti Bogorodice. Osnovan je u avgustu 1981. od strane Odeljenja za Grke u inostranstvu
Ministarstva inostranih poslova koje je usliilo umetnikovu poslednju elju koju je napisao u
testamentu: Ostavljam sve svoje radove narodu i Vladi Grke s tim da budu smeteni u nacionalnom
muzeju ili u biblioteci izgraenoj na Tasosu, zemlji mog roenja.
Polignotos Vagis je bio inspirisan prirodom,
ljudima i univerzalnim simbolima
Polignotos Vagis je roen 14. januara 1892. u
mestu Potamia na Tasosu. Njegov otac Jorgos,
stolar, rodom je sa Tasosa, dok je njegova majka,
Angeliki Hidraiu iz poznate pomorske porodice sa
Hidre. Bio je jedno od sedmoro dece. Vagis je
emigrirao u Ameriku i postao cenjeni umetnik.
Kada je imao 19 godina, emigrirao je u New York
i poeo da se bavi skulpturom. 1919. godine je
dobio ameriko dravljanstvo jer je slubovao u
amerikoj mornarici u Prvom svetskom ratu.
Razvio je svoj lini stil koji prati jednostavnost u njegovim delima. Odlazi u prirodu i skuplja elemente
sa plaa i iz uma: kamenje, ljunak, drvo, granit. Ovi elementi daju peat njegovom radu inspirisanom
prirodom, ljudima i univerzalnim simbolima.
Godine 1963. po prvi put se vraa u domovinu, nakon 62 godine. Nekoliko meseci kasnije je zavetao
svoja dela Vladi Grke koja e ih izloiti u nacionalnom muzeju, po mogustvu na Tasosu. Polignotos
Vagis umire u New Yorku 1965. dok su njegova dela kasnije preneta u domovinu.
Vagis je kao to je ve reeno roen u mestu Potamia (), lepom planinskom selu s
tradicionalnom arhitekturom i pogledom na more koje je izgraeno na obroncima planine Ipsarion

(najvia planina na Tasosu sa nadmorskom visinom od 1.204 metra). Nalazi se oko 3 km juno od sela
Panagia i 10 km od Limenasa (takoe juno). Mnogo je mirnije i oputenije nego Panagia iz prostog
razloga to glavni put zaobilazi selo. Dobilo je ime po brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia
su na grkom reke). Put koji vodi do sela iz grada Tasos je u dobrom stanju, ali ima puno krivina jer
vijuga oko planine.
Crkva u selu Potamia
Na 2-3 km od Potamie ete pronai mesto Skala
Potamia koje je ujedno i luka sela Potamia. Sela
Potamia i Skala Potamia imaju zajedno oko 1.200
stanovnika koji se bave turizmom i
poljoprivredom. Zaliv Skala Potamia, poznat i kao
Zlatna Obala (Hrisi Akti na grkom) je vrlo lepo
mesto, kombinacija guste flore (na pojedinim
mestima drvee se prua skroz do plae) i vrlo
istog mora i jedan je od najlepih na ostrvu. U
maloj luci stoji impozantna zgrada Tarsana koju
su u 19. veku sagradili monasi sa Atosa. U letnjim
mesecima veina stanovnika se seli u Skalu, ali se tokom zime stvari menjaju i podruje ostaje gotovo
pusto s nekih 60 do 100 stanovnika koji ostaju tu kao uvari.
Ima gradsku plau koja je lepa, iroka i peana. Dugaka je nekih tristotinjak metara, dobro je
organizovana, sa suncobranima, lealjkama, tuem i nekoliko barova i taverni. Mala luka sa nizom
taverni i kafia naikanih u pozadini se smestila na junom kraju plae okruene visokim borovima i
zelenilom koje stvara izvanrednu pozadinu.
Plaa Skala Potamia se nastavlja na juni, popularniji kraj plae Golden beach (Hrisi Amudia). Odlina
je za porodice s malom decom jer je pliak veoma dugaak, nema kamenja u vodi, a na samoj plai
postoji mali parki sa toboganima i ljuljakama. Svetlucavo more nudi aroban prizor. irina plae
omoguava razne sportove kao to su tenis ili odbojka ali izbor vodenih sportova nije veliki.

Potamia je dobra polazna taka za uspon na

planinu Ipsarion
Kako je rastao broj turista u mestu, rastao je i broj
taverni, kafia, minimarketa, prodavnica i rent a
kar agencija i svi ti sadraji su smeteni blie luci
i gradskoj plai. Izgraeno je mnogo hotela i kua
za izdavanje ali je i pored znaajnog razvoja u
poslednjih nekoliko godina turizam ostao na
prilino niskom nivou i Skala Potamia je jo uvek
vrlo mirno i oputeno mesto, naroito pogodno
za porodice.
Selo je dobilo ime po brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia su na grkom reke).
Potamia je jedno od najpoznatijih malih sela na ostrvu i zadralo je svoj tradicionalni karakter.
Podnoje planine Ipsarion je bogato vegetacijom i ini Vam se da selo lei u dungli. Ako elite na vrh
Ipsariona, dobra je ideja poeti uspon iz Potamie. Odavde kree i put za selo Teologos. Potamia je
idealna za sve koji trebaju mir i koji ne ele da ostanu ceo dan na plai. Mnoge vlastelinske kue sa
svojim kamenim zidovima i drvenim balkonima stvaraju zanimljiv prizor a u selu postoje i dve lepe
crkve ija se arhitektura razlikuje od ovih kua.
Taverne, kafie, hotele i sobe za iznajmljivanje ete nai u selu iz koga kreu dve staze, jedna vodi do
plaa ispod a druga, puna vegetacije, vodi u planinu.

Ako ste na Tasosu u petak pre poetka velikog posta, uivaete u zabavi na ulicama u centru grada.
Dobra muzika, razdragan narod, ukusno meso s rotilja i obilje lokalnog vina se nudi u tom posebnom
trenutku, potpuno besplatno. U sledeu nedelju, u ranim poslepodnevnim satima, ne propustite
seosku paradu kada je vino opet besplatno.

Muzej folklora Teologos

GPS: 40.660336N 24.695302E

Muzej se nalazi u staroj dvospratnoj kui u kojoj

je nekada iveo gradonaelnik Hatzigeorgiu
Muzej se nalazi u centru prelepog planinskog sela
Teologos (). Jedan je od tri muzeja
folklora na Tasosu (druga dva su u Limenariji i
Kalirahiju). Kako je Teologos bio prestonica
ostrva, u selu postoji mnogo vila u
tradicionalnom arhitektonskom stilu. Jedna od
njih, stara dvospratna kua u kojoj je iveo
gradonaelnik Hatzigeorgiu, u celosti je
restaurirana. Hatzigeorgiu nije bio samo
gradonaelnik ostrva nego i pokreta revolucije
protiv Turaka 1821. U muzeju su obnovljeni bivi salon te dnevne i spavae sobe.
Postavka u prizemlju prikazuje maine i poljoprivredne alate koje su stanovnici Tasosa koristili u
svakodnevnom ivotu na primer, male kopije presa za masline i mlinova za brano. Stari alati, tkaki
strojevi, stari ormari i mnoge slike iz starih vremena se takoe mogu videti u prizemlju. Drugi sprat je
rekonstrukcija tradicionalne ostrvske kue od pre nekoliko decenija. Moete da vidite dnevni boravak
s kaminom, spavau sobu, zidove i podove odevene u tekstil te sobu s razbojem i mainama za tkanje.
Poasni pomonici koji vode ovaj muzej e sa zadovoljstvom odgovoriti na sva Vaa pitanja.
Selo Teologos, nekada ekonomski i politiki
centar Tasosa
Sam Teologos je smeten na 220 metara
nadmorske visine, u planinama Tasosa. Nalazi se
izmeu sela Kastro i Kinira, 51,5 km juno od
Limenasa (ako idete zapadnom obalom) i 60,5 km
ako idete istonom i svega 10 kilometara
severoistono od Potosa. Jedno je od najstarijih
sela na Tasosu, izgraeno je na prelepom mestu,
usprkos injenici da je na stenovitom kamenom
tlu koje izgleda runo na prvi pogled. U stvari,
nakon velikog poara 1989. (i erozije tla
uzrokovanog intenzivnim kiama naredne zime), podruje je ostalo bez svih borova koji su ga pokrivali.
Sreom, obilje vode garantuje da e se priroda ponovo roditi i dati Teologosu stari sjaj i lepotu.
Nekada je bio glavno trgovako mesto na Tasosu i sedite vlade tokom turske okupacije od 1455. do
1813. i kasnije egipatske vladavine izmeu 1813. i 1902. Postojalo je i u vizantijsko doba tokom koga
je dobilo ime ali takoe uva ostatke prolosti daleko pre toga. Istorija Teologosa poinje u antikom
periodu. Naselje i nekropola su otkriveni u delu izmeu Potosa i Teologosa i potiu iz perioda pre
naseljavanja osvajaa sa Parosa na ostrvo (pre 8. veka). Teologos je sve do prolog veka bio najvanije

selo na ostrvu i ekonomski i politiki centar Tasosa. Nakon osloboenja, okolnosti su se promenile,
pirati vie nisu pretnja, masovni turizam cveta i Teologos gubi znaaj i primat.
Selo se nalazi desetak kilometara od Potosa
Teologos je tradicionalno selo koje i dalje uva
tradiciju i kulturu iz prolosti. Kada dolazite na
Tasos, Teologos mora da bude na spisku mesta za
posetiti. Oseaete se kao da ste zagazili nazad u
prolost.
Kue
su
u
tradicionalnom
makedonskom
stilu,
sa
armantnom
arhitekturom i krovovima od kamena.
Gledajui stare kue i zgrade shvatate
jednostavnost ivota ljudi koji su iveli ovde
stotinama godina. Kako je bilo bogato selo
njegovi stanovnici su gradili fenomenalne kue jedinstvene arhitekture. Takav je na primer letnjikovac
Eleni Tziate, imanje Vasilisa Vasilikosa i vila Ksatzigiorgia u kojoj je smeten klub kulture. Tokom
poslednjih godina, mnoge seoske kue koje vlasnici nisu mogli da obnove zbog te odluke, prodate su
strancima, uglavnom Nemcima i Englezima.
Teologos je nekada bio glavno trgovako mesto na Tasosu i sedite vlade tokom turske okupacije od
1455. do 1813. i kasnije egipatske vladavine izmeu 1813. i 1902.
Teologos
Ovo je jedinstveno i vrlo slikovito mesto koje je
grka vlada proglasila klasinim (tradicionalnim)
naseljem 1979. godine, bez obzira na intenzivne
proteste stanovnika, to ograniava izgradnju i
rekonstrukciju svih novih i postojeih kua i
graevina na odreene standarde i kriterijume
kako bi se sauvale istorijske i kulturne vrednosti
naselja.
Pomenuti muzej folklora, vodenica, desetine
zgrada izuzetne arhitektonske vrednosti, seoske
crkve, kameni most koji je jedini takve vrste na Tasosu, svetilita, sve u kombinaciji s lepotom i
prirodnim okruenjem e Vas sigurno oarati pa ako poelite moete i ostati jer postoje sobe za
izdavanje a ujutru kad ustanete moete popiti grku kaficu u nekom od tradicionalnih kafia.
Iako je Teologos danas mnogo manje znaajan nego to je bio pre, ovde je i dalje sedite lokalne
samouprave za juni deo ostrva i predstavlja sela Teologos, Potos, Pefkari, Psili Amos, Astris, Aliki i
Kinira. Takoe, mnoge od najlepih plaa ostrva se nalaze u ovom podruju koje ima oko 2.000
stanovnika od kojih tokom leta veina radi u turizmu. Zimi su zauzeti berbom maslina, proizvodnjom
proizvoda od maslina, vina, uza, cipura, elea i demova, poslastica, meda i proizvoda od meda, runo
raenih proizvoda i ribolovom. Za razliku od ostalih planinskih sela Teologos je ostao iv i sa mnogo
stanovnika.
Obavezno klopajte u nekoj od lokalnih taverni u selu. Uivaete u tradicionalnoj grkoj kuhinji u
najboljem izdanju. Veina taverni u Teologosu pravi samo hranu i koristi zaine koji se uzgajaju u
Teologosu, od jagnjetine sa ranja do povra. Sve to potie odavde. Uivajte u lokalnim crvenim i belim
vinima, uzu i cipuru uz obrok. Sve svee, sa seoskih farmi i bati. Najpoznatije jelo je koza sa ranja.
Interesantna je crkva Agios Dimitrios koja je sagraena 1803. sa ikonostasom u drvorezu za koji je
trebalo mnogo godina da se zavri. Monah Ignatius Filotites posvetio mu je 18 godina svog ivota.
Prikazuje prizore iz Starog i Novog zaveta.

Kameni most u selu Teologos

Svake godine se organizuje replika tradicionalnog
venanja i svi koji su ukljueni su odeveni u
tradicionalnu odeu iz tog razdoblja. Tu su
tradicionalne igre i jo mnogo toga za videti i
doiveti.
Postoje male trgovine koje prodaju masline,
maslinovo ulje, zainjeno maslinovo ulje, srodne
proizvode, vina, uzo, cipuro, ele i marmelade,
poslastice, med i proizvode od meda te runo
izraene proizvode koji su proizvedeni u
Teologosu. Neke od tih proizvoda ete nai samo u Teologosu i nigde drugde.
Svi su pokavani u unikatne flae i tegle koje ih ine jednako lepim na izgled kao to su dobri za
konzumirati. ene iz Teologosa su poznate po spravljanju slatkia karidaki (orasi umoeni u sirup).
Oko sela postoje stotine staza za peaenje i planinarenje. Podruje obiluje umama, klancima,
izvorima i kamenim spomen-obelejima iz prolosti. Putevi za ceo jug ostrva poinju iz sela. Isto tako,
iz svakog naselja na jugu postoji put za Teologos.

Muzej folklora (Limenarija)

GPS: 40.62642034930127N 24.574495553970337E

Muzej folklora u Limenariji

Ovaj muzej se nalazi u Limenariji (),
drugom po veliini gradu na Tasosu i u njemu su
prikazani predmeti za svakodnevnu upotrebu,
alati, narodne nonje, fotografije, keramika i jo
mnogo toga. Osnovan je 1993. godine od strane
kulturnog udruenja Kastro (dvorac) iz Limenarije
koje njime i dalje upravlja. Smeten je u bivem
optinskom uredu u centru mesta. Otvoren je
svakog dana u popodnevnim satima. Kao znak
tople dobrodolice ekaju Vas tradicionalne
poslastice sa Tasosa.
Cilj muzeja je da ouva i promovie lokalnu tradiciju. U prvoj prostoriji ete videti vezove, tkanine,
tradicionalne kostime, pei, razboj, opremu za spremanje kafe, razne alate (krojake, berberske,
tesarske, pekarske, za seenje drva, za lov, stolarske i obuarske klupe, alate za prikupljanje i prevoz
smole, pravljenje vina i lokalnog cipura, prikupljanje masline, uzgoj pela) i alate iz vremena kada su
otvoreni lokalni rudnici. U muzeju je prikazana i privatna biblioteka i zbirka pribora gospodina
Kiprianosa Georgiadisa.
U Muzeju folklora su prikazani predmeti za svakodnevnu upotrebu, alati, narodne nonje, fotografije,
keramika i jo mnogo toga. Otvoren je svakog dana u popodnevnim satima. Kao znak tople
dobrodolice ekaju Vas tradicionalne poslastice sa Tasosa.
U drugoj prostoriji su izloene stare fotografije Limenarije i Tasosa kao i galerije skulptura, drvoreza i
mozaika, dela Kostasa Lovulosa, hagiografije Dimitrisa Variasa, keramika, rad Kostasa Hrisogelosa te
slike Vasilisa Halkiasa.

Limenarija
Limenarija je prelepo letovalite koje se nalazi
samo 37 km od grada Tasosa i 22 km od luke
Skala Prinos. Kao to je ve reeno, drugi je po
veliini grad na Tasosu i nalazi se na jugozapadnoj
obali ostrva koja preko mora gleda prema
impozantnoj planini Atos (Sveta Gora). Prema
poslednjem popisu stanovnitva, broj stanovnika
Limenarije je gotovo isti broju koji ivi u
Limenasu, glavnom gradu Tasosa. Samo ime
mesta je varijanta imena glavnog grada Limenas.
Limenarija ima dve peake zone. Levo od ulice koja se sa magistrale sputa prema moru je poploana
ulica zatvorena za saobraaj sa restoranima, buticima, prodavnicama suvenira, zlatarama, kafiima i
restoranima dok je desno takoe etalite ali je ovaj deo grada lepi jer ide neposredno uz more i
idealan je za oputanje.
Gradi je prepun taverni i restorana
Znaajan turistiki razvoj naselja je zapoeo 80.ih i 90.-ih. Limenarija je postala vrlo popularna
destinacija za odmor ali je zadrala puno od grke
tradicije. Idealno je mesto za one koji ele odmor
jer nikada nije guva za razliku od oblinjeg
Potosa i to zahvaljujui injenici da je plaa
veoma dugaka (tanije nekoliko maltene
spojenih plaa) a kafii i restorani nisu
koncentrisani na jednom mestu ve su
razbacani du cele obale.
Turisti mogu da uivaju u velikom broju taverni i restorana (du etalita kao i u samom gradu) gde se
slue poznata jela ukusne grke kuhinje, u obilju kafia, barova, klasinih turistikih prodavnica kao i
prodavnica suvenira i tradicionalnih slatkia ili u etnji kroz selo gde mogu da posmatraju jednostavni
ivot lokalaca. U samom gradu se nalaze i policija, banke, pota, lekari, apoteke, internet kafei, mesare,
pekare, ribarnice sa svee ulovljenom ribom, dosta supermarketa, nekoliko rent a kar
agencijaJednom reju, sve to Vam kao turisti moe zatrebati i to po niim cenama nego u oblinjem
Potosu. to se smetaja tie, na raspolaganju su Vam sobe i apartmani i to ispod magistrale, blie moru,
dok su iznad magistrale hoteli a iza njih mahom privatne kue.
Limenarija je mirnija od Potosa i vie je za porodice nego za mlade, cene su nie, ali ima loiju plau.
Plaa u Limenariji
Ako ste odseli u Limenariji imate solidan izbor
plaa, u zavisnosti od toga koliko ste spremni da
se kreete. Mesto nije reprezentativno to se tie
ovog segmenta letovanja ali nije ni toliko loe. U
centru grada pored luke je mala, delom peana
plaa sa parkingom u blizini kao i obilje restorana
i kioska brze hrane. Sastoji iz dva dela koji su
spojeni stazicama, peanog, sa blagim padom i
kamenitog. Organizovana je, ima lealjke i
suncobrane (besplatno uz pie) i tueve. Nita
posebno ali ok za prvu pomo.
Ako poete malo ka zapadu doi ete do duge peane plae koja se protee u duini od oko 2 km i
nalazi se na zapadnom kraju dugakog etalita, malo izvan ueg centra grada. Ulaz u vodu je najveim

delom kamenit (pogotovo blie gradu) i bez pliaka, ali nisu svi segmenti plae istog kvaliteta pa malo
procunjajte i naite ta Vam odgovara poto je plaa uglavnom peana, sa neto ljunka tu i tamo.
Opremljena je tuevima, lealjkama i suncobranima koje ete u veini kafia (ima ih mnogo) dobiti za
d ako poruite pie (a kako drugaije kad ste na plai), centrima za vodene sportove, restoranima,
kafiima i tavernama.
Jo malo dalje na zapad, putem uz obalu, dolazite do jedne male, lepe plae, sa istim morem i finim
peskom po imenu Tripiti. Dvadesetak minuta hoda od centra Limenarije je plaa Metalia, iza brda na
kome je Palataki. Malo je cimanje doi do nje, tanije treba se popeti na brdo pa se onda spustiti. Nije
za ljude s decom zbog velikih klizavih ploa na ulazu u vodu. Idealna je za one koji ele mir i tiinu. Na
manje od 3 km od Limenarije je priobalno mestace Pefkari. Malo dalje na istok, jo manje od kilometar
od Pefkarija, nalazi se duga peana plaa u mestu Potos. Potos ima lepu plau od Limenarije ali je
samo mesto vie za mlade i one eljne provoda dok je Limenarija porodina varijanta i odredite za
pravi odmor.
Limenarija je dobra baza za odmor jer je veoma blizu nekoliko kvalitetnih plaa i interesantnih starih
sela.
Limenarija je odlina baza za obilazak ostrva jer se u blizini nalazi nekoliko dobrih plaa i interesantna
sela Teologos i Maries (plae Tripiti, Atspas, Roso Gremos, Pefkari, San Antonio, Notos, Psili Amos).
Limenarija
Sam grad ima vrlo zanimljivu istoriju i postao je
znaajan poetkom 20. veka kada je nemaka
kompanija Speidel poela ekploataciju minerala
izmeu 1905. i 1912. Rudnici su bili bogati
kalaminom, rudom cinka koja je izvoena irom
sveta. Iskopavanje je nastavljeno i 1925 od strane
Vielle Montagne sve do 1930. Poslovne zgrade
rudarske komanije Speidel izgraene su na
breuljku uz obalu istono od Limenarije. Objekat
pod nazivom Palataki (mala palata), odlina
arhitektonska
konstrukcija,
gleda
na
grad. Kasnije je naputen ali je nedavno renoviran. Ispod njega se nalazi peina i plaa rudnika sa
naputenim rudnicima koji se mogu posetiti. Tu se nalazi i muzej folklora kao i mali privatni muzej
Papageorgiu.
Limenarija je postala znaajno naselje poetkom 20. veka kada je nemaka kompanija Speidel zapoela
ekploataciju rudnika koji su bili bogati kalaminom, rudom cinka koja je izvoena irom sveta.
Uz rast rudarstva, pojavila se i potreba za reavanjem stambenih pitanja radnika . Broj stanovnika je
rastao zbog vie faktora. Jedan od njih je i injenica da se veliki broj stanovnika srednjevekovnog
planinskog sela Kastro preselio u Limenariju zbog posla ostavljajui selo pustim. Drugi znaajan faktor
je razmena stanovnitva izmeu Grke i Turske 1923. koja je definisana Lozanskim ugovorom. Mnoge
grke porodice iz Male Azije su prisilno napustile svoje domove i izbegle u Grku donosei sa sobom
drugaiju kulturu, ideje, kreativnost i ivot u novu zajednicu. Veina izbeglica se doselila u dananje
selo Kalivia i tu izgradila svoje kolibe, po emu je selo i dobilo ime (Kaliva na grkom znai koliba).
Kalivia je poznata po uskrnjem festivalu uz puno pesama i igre i sa Limenarijom ini jednu celinu.

Muzej folklora (Kalirahi)

GPS: 40.69385000634655N 24.5559024810791E
Ovaj relativno mali muzej je smeten u selu Kalirahi (), u tradicionalnoj kui iz 1880. godine
koja je nedavno obnovljena. Unutranjost je ukraena i opremljena tradicionalnim nametajem i
rukotvorinama i predstavlja istinsku rekonstrukciju lokalne stare kue ukljuujui i drveni hagiati
(balkon) sa pogledom na more, dve spavae sobe sa kaminima i ormarima, malu kuhinju i sobu koju
su ene koristile za tkanje i veenje.
Selo Kalirahi
U muzeju moete da vidite runo izraenu
odeu, vezove i tradicionalne alate. Kati
(podrum) je korien za skladitenje ulja i drugih
dobara, ali i za uvanje domaih ivotinja tokom
zimskih meseci.
Godinama je u muzeju, uz podrku Pomorskog
muzeja u Kavali, s velikim uspehom prikazivana
izloba pomorskih fotografija i slika.
Kalirahi je lepo planinsko selo, udaljeno svega 2,5
kilometra od obale i 25 km od Limenasa
(jugozapadno) odnosno 10 km od Skale Prinos (juno). Smeteno je u zapadnom delu ostrva i jedno je
od najstarijih i najslikovitijih naselja na Tasosu. Takoe, jedno je od najveih planinskih sela na ostrvu
i u njemu ivi 1.300 stanovnika koji se bave uglavnom poljoprivredom i turizmom.
Okrueno je maslinjacima koji su karakteristini za ovo podruje i zelenilom. Kue su odlian primer
tradicionalne lokalne arhitekture dok su ulice uske (kola jedva da mogu da prou) i vijugave, savrene
za uivanje u etnji. Prvobitno (oko 1745.) se mestace nalazilo na samom grebenu i zvalo se Kaki-rahi
(kaki = zao, rahi = greben). Nakon to su ga gusari unitili, ponovo je izgraeno malo nie i nazvano
Kalirahi (kali = dobar). Osim po pomenutom Muzeju folklora, poznato je i po predivnoj crkvici. Ipak,
selo je irom Mediterana cenjeno i znano zahvaljujui proizvodnji vrhunskog maslinovog ulja. Klima je
suva i blaga tokom cele godine.
Kalirahi je jedno od najveih planinskih sela na ostrvu i u njemu ivi oko 1.300 stanovnika koji se bave
uglavnom poljoprivredom i turizmom. Nekada se zvalo Kakirahi.
Skala Kalirahi se nalazi na obali, oko 2,5 kilometra od sela. Na poetku, kao i u svim Skalama na ostrvu
mesto su inile jednosobne kolibe koje su sluile kao zatita za amce i ribare kao i za privremeno
boravite tokom berbe maslina. Kako se turizam razvijao, kuice su se gradile i postajale trajna stanita.
Videete izmeu ostalog i kue sagraene na vodi gde ribari sklanjaju brodice kada je vreme loe.
Zahvaljujui porastu turizma ima taverni, barova i kafia.
Skala Kalirahi
Skala Kalirahi se ne razvija mnogo u turistikom
smislu ali ipak ima soba za izdavanje, kafia i
taverni.
Poslednjih godina luka je izduena kako bi brzi
katamarani (flying dolphins) mogli da pristanu.
Ili su trasom Kavala-Skala Kalirahi-Potos koja je
zbog finansijskih razloga ukinuta. Osim toga,
sagraena je i mala marina koja bi titila barke od
jakih vetrova. Meutim, bio je to primer
ekolokog kriminala: deo ljunkovite obale sela

(cca 300 metara od seoskog trga) je sruen kako bi se otvorio neasfaltirani put iji je cilj da zatiti
nekoliko kua od mora. Mesto ima lepo etalite koje se prua uz luku, sa palmama i drvenim klupama.
Na izlazu iz sela prema Limenariji lei malo naselje Klisma, poznato po predivnoj ljunkovitoj plai i
dobrim tavernama koje spremaju sveu ribu. U Klismi ive uglavnom ribari i ima samo nekoliko kua.

13.2. Manastiri i crkve

Manastir Arhangela Mihaila
GPS: 40.59699365522746N 24.7018039226532E

Manastir se nalazi na litici visokoj oko 250 metara

Manastir Svetog Arhangela Mihaila se nalazi na
nekih 15 kilometara od Potosa (na putu za Aliki),
na samoj litici visokoj oko 250 metara sa koje se
prua neverovatan pogled prema moru i Svetoj
Gori. Najvei je i najpoznatiji manastir na ostrvu i
kroz istoriju Tasosa je bio jako znaajan, a tako je
i dan danas.
U manastiru se uva sveti klin iz Hristove desne
ruke sa raspea.
Znaajan je i nadaleko poznat pre svega po
svetom klinu iz Hristove desne ruke sa raspea koji se uva u njemu (moete ga videti na samom ulazu,
sa desne strane) kao i zbog izvora svete vode koja ima isceliteljske moi. Ovo su razlozi to svake godine
na hiljade hodoasnika dolazi na Tasos da se pokloni Svetom Arhangelu Mihailu. Manastir se inae
prihvatio starog kalendara (Julijanskog, kao i naa crkva), a razlog lei u injenici da pripada manastiru
Filotej sa Svete Gore.
Krajem 11.veka, negde u unutranjosti Tasosa je usamljenikim ivotom iveo jedan kaluer po imenu
Luka. Na tom mestu je sagradio kapelicu posveenu Svetom Jovanu Bogoslovu (Teologosu) pa je selo
nazvano po njemu-Teologos.
Znaajan je i nadaleko poznat pre svega po
svetom klinu iz Hristove desne ruke sa raspea
S obzirom da je navikao na samaki ivot, poelo
je da mu smeta svakodnevno susretanje sa
metanima sela pa je posle 14 godina provedenih
u Teologosu reio da se preseli u nenaseljeno
podruje na jugoistoku ostrva gde je sagradio
kapelicu koja i danas postoji. Posle nekoliko
godina krenuo je ka zapadu i naselio se blizu
mesta gde se danas nalazi manastir.
Arhangelos je metoh manastira Filotej sa Svete
gore i dri se starog (Julijanskog) kalendara kao i naa crkva.
Posle dvadeset godina provedenih u izolaciji, javio mu se Sveti Arhangel Mihailo i rekao mu da e ga
za 3 godine Gospod uzeti sebi. S obzirom da je Luka sumnjao da je pred njim sam Svetac, da bi ga
uverio, Arhangel je lupio tapom u stenu i iz nje je potekla sveta voda (agiazma). Rekao mu je da na

tom mestu podigne crkvu kako bi se narod leio, duhovno i telesno, pa su od toga dana svakodnevno
dolazili bolesni u potrazi za lekom.
Posle smrti kaluera u crkvi je ostao samo njegov uenik Ksenofont koji je ubrzo shvatio da ne moe
samostalno da je vodi. Stoga je reio da se preseli na Svetu Goru u manastir Filotej i odlueno je da se
manastir Sv. Arhangela pripoji manastiru Filotej. Tako Arhangelos postade metoh ovog svetogorskog
manastira.
Hiljade hodoasnika svake godine poseti
manastir zbog izvora svete vode koja ima
isceliteljske moi
Kada su Turci u 15. veku zauzeli Tasos, bili su
ogoreni to se manastir Svetog Arhangela toliko
potuje (dolazili su vernici iz svih krajeva
Vizantije) pa su odluili da uine neto kako bi to
spreili. I tako tri Turina krenu u manastir. Jedan
od njih prie izvoru i oskrnavi ga. Istog trena je
pao mrtav na pod kapele, ali je izvor momentalno
presuio. Druga dva Turina se dadoe u beg, ali
ih na moru uhvati strana oluja.
Sutradan se Svetac javi lokalnom sveteniku Dimitriju i ree mu da iznese telo mrtvog Turina iz crkve.
I gle uda, sveta voda opet potee! I do danas izvor nije presuio. Nalazi se u jednoj peini ispod
manastira i do nje vodi duga, strma i prilino naporna staza. Ulaz u peinu je nizak pa se ulazi na
kolenima.
U etvrtom veku, majka Konstantina Velikog odluila je da sagradi crkve na svim mestima koja su vana
za Hristov ivot. Tokom kopanja za hram Svetog Vaskrsenja tj. groba Hristovog, pronaen je Hristov
sveti klin koji je odnet u Carigrad. Jedan od vizantijskih careva je obnovio manastir Filotej na Svetoj
Gori i poklonio mu mnogo svetinja, izmeu ostalog i pomenuti sveti klin.
Iz manastira se prua fantastian pogled, a
odmah ispod se kriju dve uvalice
U peini ispod manastira postoji izvor sa svetom
vodicom, ali do nje vodi duga, strma i prilino
naporna staza. Ulaz u peinu je nizak pa se ulazi
na kolenima.
Kada su Turci osvojili Grku nametnuli su
manastirima velike poreze pa su monasi iz
manastira Filotej odluili da poalju nekoliko
kaluera sa svetinjama, izmeu ostalog i svetim
klinom i motima Svetog Pantelejmona, u ostale
pravoslavne zemlje, Rusiju, Srbiju, Rumuniju, kako bi im one zauzvrat poslale pomo. Kaluere je
tokom puta zahvatila oluja pa su bili prinueni da se iskrcaju na Tasos, na mestu gde se nalazila
pomenuta kapelica Svetog Arhangela. Ubrzo zatim na isto mesto stigli su i gusari koji su opljakali i
pobili kaluere, ali je jedan od njih uspeo na vreme da sakrije svetinje izmeu kamenja, u zidu stare
kapelice koju gusari rue.
Nedugo posle, ovek po imenu Jovan se izleio od teke bolesti na izvoru Svetog Arhangela pa je u
znak zahvalnosti odluio da obnovi crkvu. Graditelji su u zidu pronali srebrni kovei sa svetinjama i
drveni krst sa klinom. Odlaze u selo Teologos i pronalaze monaha Teonu. Njemu, meutim, rekoe da
su pronali samo moti Sv. Pantelejmona, ali preutae za srebrni koveg sa svetim klinom koji je bio
na drvenom krstu. Taj drveni krst su sakrili meu grane divlje masline koja je rasla pokraj crkve dok su
koveg zadrali za sebe. Jedan pastir primeti da se pored crkve nou vidi neobina svetlost iz drveta
masline i to javi ocu Teoni koji pronae sveti klin i odnese ga u selo Teologos.

Arhangelos je metoh manastira filotej sa Svete

gore
U Teologosu se prvog utorka po Vaskrsu slavi dan
povratka svetog klina na Tasos. Verska povorka
kree iz sela i sveti klin se nosi nazad u manastir.
Kada su iz Filoteja saznali da su svetinje
pronaene na Tasosu, naredili su da se odmah
vrate manastiru Filotej sto je i uinjeno.
Meutim, Sv. Arhangel Mihailo je eleo da sveti
klin ostane na Tasosu pa je javljajui se u snu
kaluerima manastira Filotej nareivao da se isti
vrati na Tasos. S obzirom da ga kalueri nisu posluali, jednog dana su primetili da klina nema i da se
sam Sveti Arhangel pobrinuo za to da se klin nae tamo gde mu je i mesto, u manastiru Sv. Arhangela
Mihaila, odnosno u granama maslinovog drveta. Otac Teona ponovo pronalazi klin i prenosi ga u
Teologos. I danas se taj dan povratka svetog klina obeleava na Tasosu, tj. u Teologosu, prvog utorka
po Vaskrsu, odnosno u dan kada je po predanju klin pronaen. Verska povorka kree iz sela i sveti klin
se nosi nazad u manastir.
Sve do 1974. godine, na mestu dananjeg manastira Svetog Arhangela Mihaila postojala je mala crkva
sa svetim izvorom o kojoj su brinuli kalueri smeteni u selu Teologos. Pomenute godine, na Tasos je
dola mala zajednica monahinja koja je osnovala enski manastir Sv. Arhangela (danas ih ima
dvadesetak) i sagradila konake u kojima godinje prenoi oko hiljadu hodoasnika. Postoje dve crkve,
jedna posveena Svetom Efremu (Jefremu) Sirijskom i druga posveena Svetom Gerasimu sa
Kefalonije. Katolikon je sagraen 1834. godine. Poslednjih godina se gradi jo jedna velelepna crkva i
jo manastirskih prostorija.
U omalenoj staroj crkvici, sa desne strane ikonostasa, uva se ikona Svetog Mihaila ispod ijih nogu
lei mrtav Turin. Ikona je ukraena i darivana mnotvom zlatnog nakita, dukata, sablji i maeva.

Manastir Panaguda
GPS: 40.667236253477846N 24.587584733963013E

U manastiru danas ivi samo jedan monah

Manastir Panaguda ( ) se
nalazi u blizini puta koji vodi do planinskog sela
Maries i okruen je brojnim maslinjacima i
borovom umom (kada vozite iz Limenarije ili
Skale Marion, sa glavnog puta koji ide ka selu
Maries skreete levo kod male ute table). Od
Limenasa je udaljen 39, a od Limenarije svega 7
kilometara.
Manastir Panaguda se nalazi u blizini putu koji
vodi ka planinskom selu Maries.
Zauzima povrinu od 7 hektara. Na severnoj strani su monake elije, biblioteka i crkva Svetog Jovana
Krstitelja. Desno od ulaza u manastir su konak i kuhinja, a levo razne pratee prostorije. Glavni hram
posveen Bogorodici je sagraen na mestu stare crkve iz 1813. godine. U manastiru se uvaju i delovi
motiju svetih Kozme i Damjana te Svetog Arsenija Kapadokijskog.

Pria se da su u prolosti gusari sa istoka ukrali ikonu Bogorodice, rad nepoznatog umetnika iz 15. ili
16. veka, a mnogo metana ubili. Mnogo godina kasnije, ena odevena u crno, sa oreolom oko sebe
se javila u snu mladom pastiru i rekla mu da crkva treba da bude izgraena na mestu gde se udesna
ikona pronae.
Kad se mladi probudio, neto udno se dogodilo nedaleko od sebe, iza grmlja, mogao je jasno da
oseti miris smole. Znatieljan, pretraio je iza grmlja i pronaao udesnu ikonu. Tako je izabrano
posebno mesto za novi manastir.
Manastir je sagraen 1813. godine na mestu
stare crkve
Druga, pak, verzija prie kae da je na mestu
manastira nekada postojao samo izvor vode. Ne
zna se kako, tu je dospela pomenuta ikona
presvete Bogorodice koju su ukrali isti oni gusari
iz prve verzije prie i to iz jedne crkve u
kontinentalnom delu Grke. Na izvoru su se
deavala razna uda i isceljenja pa su se prie o
tome proule po celoj Grkoj.
U to vreme iveo je neki bogati Turin u
Konstantinopolju ija je ena bila nepokretna. Pokuavao je na sve mogue naine da je izlei, vodio
je kod najboljih lekara, ali nije uspeo. S obzirom da se za lekovito dejstvo izvora u Marijesu nadaleko
ulo, Turin je odluio da dovede svoju enu na izvor ne bi li i to probao. Po dolasku na ostrvo obeao
je da e, ukoliko mu se ena izlei, kupiti veliko imanje oko izvora i sagraditi crkvu. ena se zaista izleila
te je tako i sagraena crkva, a zatim i manastir na samom izvoru koji i dan danas pohode bolesni.
Obiaj je da se ljudi kojima Bogorodica pomogne da se izlee vrate u manastir i donesu kandilo. Tako
je plafon crkve prepun kandila. Osim toga, na dverima se nalazi veliki broj ploica na kojima su
predstavljeni razni delovi tela ljudi koji su bolesni.
Manastir je muki i danas u njemu ivi samo jedan monah. Svake godine na Veliku Gospojinu (15.
avgust), hodoasnici dolaze do ikone na molitvu. Manastir je otvoren od 9 do 14 i od 17 do 20 asova.

Manastir Agios Panteleimonas

GPS: 40.70770797462794N 24.599185287952423E
Manastir Sv. Pantelejmona se nalazi u unutranjosti ostrva, iznad sela Mikros i Megalos Prinos
(Kazaviti). Kolima se moe doi iz sela Maries, Kalirahi, Prinos i Sotiras. Od Limenasa je udaljen 27
kilometara, a od Skale Prinos oko 12.
Procenjuje se da je sam hram sagraen 1843. od kamena sa planine i ima drveni krov. 1987. je postao
manastir. Iza junog zida postoji uzak prolaz koji
vodi do peine koja je ledeno hladna ak i u leto.
Unutar peine je prirodni kameni bazen sa
svetom vodom.
Prema predanju, neko je hteo da izgradi hram
posveen Svetom Pantelejmonu. Radnici su
poeli da ga grade na mestu udaljenom oko 3 km
od peine, ali su sledeeg dana kada su hteli da
nastave sa izgradnjom videli da je deo koji su
izgradili uniten, a njihov alat nestao. To se
dogodilo i sledeih dana. Jednog dana su videli

otiske stopala na zemlji pa su ih pratili sve do peine gde su pronali svoj alat. Odluili su da na tom
mestu izgrade manastir.
Sveti Pantelejmon je inio mnoga uda pa svake godine 27. jula, na sveev imendan, veliki broj vernika
iz cele Grke poseuje manastir i pije blagoslovenu vodu.

Manastir Vatopediu-Kalogeriko (Limenas)

GPS: 40.78121978709247N 24.713541269302368E

Manastir je izgraen u 19. veku

Manastir Vatopediu () se nalazi u
Limenasu i zatitni je znak grada. Izgraen je u 19.
veku i stoji u staroj luci, vrlo blizu rimske Agore.
Poznat je i pod imenom Kalogeriko ().
U ovoj dvospratnoj zgradi su danas umetnike
galerije i izlobe, a organizuju se i razna kulturna
deavanja.
Limenas (grad Tasos, ) je glavni grad i
glavna luka Tasosa u kome ivi neto vie od
3.000 stanovnika (opreni su podaci i cifra se
kree od 2-4 hiljade). Smeten je na severnoj strani ostrva, u uvali izmeu rtova Evreokastro i
Pahi. Okruen je slikovitim plaama i prelepom prirodom. Nazvan je Limenas da bi se ime razlikovalo
od imena ostrva pa ga i dan danas stanovnici zovu tako. S porastom turizma mesto se sve ee zove
Tasos i na skoro svim putokazima videete samo ime Tasos.
Nalazi se na mestu starog grada Tasosa, zapadno od ruevina Limenasa koji postoji od 4. veka pre
Hrista. Limenas se turistiki ubrzano razvija, uglavnom zbog svog arheolokog bogatstva i prirodne
lepote podruja (ovo je jedno od retkih podruja na ostrvu koje je ostalo netaknuto u velikim poarima
iz 1985., 1989. i 1993. kada je izgorelo celo ostrvo). Mrlja koja kvari ove prirodne lepote podruja su
kamenolomi iz kojih se transportuje mermer poznat irom sveta.
Luka u Limenasu
Limenas
predstavlja
administrativni
i
komercijalni centar ostrva, sa obiljem hotela,
restorana, trgovina, banaka, kafia, taverni i
klubova, a tu su i policijska stanica, pota i
autobuska stanica. Ima dosta supermarketa,
internet kafea i rent a kar agencija.
Nije za one koji ele kvalitetan smetaj na samoj
plai, bez prometnih ulica, saobraaja i buke.
Veina smetaja u Limenasu je uglavnom na
obodu grada.
U centru grada se nalaze stara i nova luka koja povezuje ostrvo brodom s Kavalom i Keramotijem.
Dananja mala luka ili stara luka u gradu je bila vojna luka antikog grada. Bila je zatiena dvema
utvrenim kulama i mermernim zidom. Iz luke vodi kameni put do centra Agore. Bila je to zatvorena
luka i ulazak je bio zabranjen bilo kom brodu koji je teio manje od 100 tona. Trgovaka luka je
smetena u neposrednoj blizini Evreokastra i bila je koriena u komercijalne svrhe. U moru je deo
lukobrana na ijem vrhu je bila obrambena kula. Obe luke antikog Tasosa su se nekada nalazile izvan
gradskih zidina, moda iz bezbednosnih razloga.

Grad i okolina su bogati arheolokim nalazitima

Limenas ima moderan i stari deo. Stara etvrt
(zabranjena za saobraaj) je najlepi deo grada,
predstavlja znaajan arheoloki deo sa vrlo
zanimljivim muzejom u kom se uvaju iskopine od
7. veka pre Hrista i raznim ruevinama
rasprenim svuda okolo.
U Arheolokom muzeju u gradu su izloene
skulpture, keramika, novac i lonci iskopani po
celom ostrvu. Mnogi potiu iz antikog naselja Aliki. Stara etvrt poinje od slikovite stare luke pune
ribarskih brodica i etalita du koga su naikane taverne. U pozadini su uliice modernog dela grada
pune barova, klubova, taverni, prodavnica suvenira i tradicionalnih proizvoda (meda, maslina),
zlatara, agencija, pekara Levo od Arheolokog muzeja je ulaz u Agoru a u blizini je i stara crkva Sv.
Nikole, izgraena 835. godine na ostacima antikih graevina dok je otprilike na sredini pristanita ve
opisani manastir Kalogeriko.
Od stare luke vodi kameni put do antikog amfiteatra, na severnoj strani grada. Izgraen je u petom
veku pre Hrista na padina brda, odakle se prua fantastian panoramski pogled na more. Unutra staje
2.000 3.000 gledalaca. Lisistrat koji je vodio gradnju u treem veku pre Hrista, posvetio je proscenium
Dionisu, bogu vina, vegetacije i pozorita izmeu ostalog. Jo u prvom veku Nove ere Rimljani su
izmenili pozorite i koristili ga za gladijatorska takmienja. Samo je proscenium ostao na mestu a
metopes prikazuje omiljena boanstva. Danas se ovde, kao u antiko doba, svakog leta u okviru
festivala Tasos igraju drevne tragedije dok razne muzike grupe i izvoai odravaju koncerte.
Limenas
Od antikog amfiteatra vodi neasfaltiran put koji
prolazi du sruenih zidova do Akropolja, na
prvom u nizu od tri brda iji vrhovi ine neku
vrstu visoravni, na 137 metara nadmorske visine.
Bio je zatien debelim mermernim zidovima. Na
tom mestu je bilo svetilite Apolona Pitijskog koje
je takoe sluilo kao riznica u kojoj se uvalo
bogatstvo grada te hram posveen Atini i relikvije
Rimskog puta. Na vrhu drugog brda, posle kula
akropolja moete se diviti impresivnim ostacima
temelja Atininog hrama. Sve to je ostalo do
danas je deo temelja.
Dok se sputate du jugozapadne strane zida prolazite kroz Silenova vrata, Herkulova vrata (na istonoj
periferiji starog grada, u dolini medveda) i Dionisova vrata a jo dalje kroz Zevsova i Herina vrata.
Herkul je na svojim vratima visokim 7 metara prikazan kao strelac. Silenova vrata se nalaze na sastavu
puteva za selo Panagia i plau Makriamos. U blizini su ruevine susednog sela Silen. Izgraena su u
jonskom stilu, dva metra u visinu, opisuju Silena s gustom bradom i konjskim repom, golog, sa samo
parom visokih izama.

Crkva u Limenasu
U samom gradu drevne ruevine jo uvek stoje
izmeu trgovina i kua i ima nekoliko znaajnih
arheolokih nalazita. Najvei arheoloki lokalitet
se nalazi u stranjem delu stare luke. U sredini
stare Agore (trgovaki centar) je bio sud okruen
kolonadama koje su ukraene kipovima i
oltarima. Agora se, dakle, nalazila u
severoistonom delu dananjeg grada, u blizini
luke i pored muzeja. Otkrivena je u
iskopavanjima sprovedenim izmeu 1948. i
1955.
Pravougaonog je oblika, sa tri strane okruena trgovinama i skladitima. Na severoistonoj strani su
stajale upravne zgrade. Izgradnja Agore zapoela je u etvrtom veku pre Hrista, a dovrena je u fazama
do drugog veka pre nove ere. Bila je srce grada, njegovo kulturno i trgovako sredite i mesto na kome
su se metani i ljudi sa strane sastajali i sklapali poslove, druili se i zabavljali. Tu su i ostaci svetilita
Teagenesa i Zevsa.
Druga zgrada u ovom podruju je svetilite Artemide ili Artemision. U rimsko doba je dodat
monumentalni ulaz. Severno je svetilite Dionisa koje datira iz etvrtog veka pre Hrista a
severozapadno od svetilita pomenuti antiki teatar. Uska ulica dovodi Vas do svetilita Posejdona iz
etvrtog veka pre nove ere s krunim zidom koji okruuje oktar u obliku slova U. Dananji ulaz u antiku
Agoru je na trgu pored muzeja. Antiki konzervatorijum je mesto gde su se odravale muzike
predstave i zgrada verovatno potie iz 2. veka. Herkulovo, Dionisovo i Posejdonovo svetilite su tri
najvanija sveta mesta na Tasosu.
Grad je pun taverni i restorana
Ako krenete u obilazak grada sa severa, prvo to
ete videti su zidine duine 4 kilometra. Juno od
zida su ostaci svetilita Pana s reljefnim prikazima
boga, dve koze i satirom. Svetilite Pana je u
stvari izdubljena vetaka peina na treem i
najviem brdu. Spomenik donor se nalazi odmah
ispod pozorita. Skulpture i arhitektonski delovi
se uvaju u muzeju. Hram Posejdona je vrlo blizu
mora i bio je posebno potovan.
Ako imate vremena obiite i Karakalosov luk s
odgovarajuim zavetnim natpisom. Podruje Evreokastro je bilo smeteno na severoistonom kraju
komercijalne luke antikog Tasosa. Na malenoj steni je stajalo svetilite koje je sagraena u petom
veku pre Hrista. Kasnije je na istom mestu sagraena ranohrianska bazilika korienjem materijala
sa svetilita. Danas ovde stoji slikovita kapela posveena svecima i apostolima. Tu su i ostaci antikih
graevina.
Centar svih deavanja je centralni trg koji se
otvara iroko ispred luke i gde je uvek saobraajni
haos poto tu pristaju svi trajekti iz Keramotija
(5,6 n.m.) i Kavale (16 n.m.).
Jedan od mnogobrojnih kafia u Limenasu
Ovde se nalazi klasina dvospratna zgrada
Gradske kue. Na centralnom trgu lee ostaci
starohrianske bazilike a u blizini su i ostaci
mozaika iz 2. veka. Velika bazilika sa tri kupole je

verovatno izgraena oko 6. veka na ruevinama drevnog rimskog naselja u skladu s arhitektonskim
obrascem bazilika u Konstantinopolju.
U gradu postoje mermerni ostaci i spomenici koji svedoe o slavnoj prolosti ostrva koje se obogatilo
vaenjem mermera.
Grad je okruen breuljcima i planinama pokrivenim borovom umom i maslinjacima a dosta parkova
(u nekima postoje i sadraji za najmlae) ete pronai i u samom Limenasu.
Gradska plaa (Limanaki) je smetena istono od stare luke, peana je (pesak se dovlai kamionima).
Ima vrlo blag pad i plitko more to je idealno za decu. Dugaka je i sa dosta turistikih sadraja kao to
su lealjke, suncobrani i tuevi. Niz taverni, barova, kafia i restorana se naikalo du puta iza plae
dok na pojedinim mestima stabla tamarisa prave prirodni hlad. U blizini luke je plaa Vurnelis sa
nekoliko restorana, supermarketa i prodavnica te velikim brojem hotela i vila za iznajmljivanje.
Limenas je dobra baza ako elite vie sadraja u veernjim satima i malo aktivniji noni ivot. Za
obilazak dobrih i kvalitetnih plaa Vam je potreban auto, a ako niste motorizovani, moete se kupati
na nekima koje su u neposrednoj blizini grada (Tarsanas, Nisteri, Papalimani, Pahis, Makriamos, Saliara
i Golden beach).

Crkva Panagia (Selo Panagia)

GPS: 40.730932N 24.726689E

Selo je nazvano po crkvi Panagia

Bogorodiina crkva se nalazi u selu Panagia
() po kome je i nazvana. Sagraena je
1845. mada je taan datum izgradnje nepoznat.
Od posebnog je znaaja i direktno je povezana s
drutvenim ivotom sela. Sudei prema injenici
da je mesto dobilo ime po njoj, mora da je
sagraena pre 1821., godine poetka Grke
revolucije. U 18. veku, stanovnici drevnog grada
Tasosa (danas Limenas) bili su prisiljeni da zbog
gusarskih napada bee prema unutranjosti
ostrva i da se nasele u selu Panagia, dok je
ostatak stanovnika u selo doao 1770. godine kada je stigla ruska flota. Kako je broj stanovnika
dramatino porastao, stvorila se potreba za veom crkvom od one koja je prvobitno izgraena u selu.
Izgradnja je poela 1831. pod nadzorom zidara iz Kastoria koji su savreno znali arhitekturu hramova.
Sredstva za poetak gradnje su dali Sotirios Avgustis, Avgerinos i Ksatzis Konstantinos iji se nadgrobni
spomenici nalaze u crkvenoj porti. Kako novac nije bilo dovoljan za zavretak tako impozantnog hrama,
zatraili su pomo sa Svete gore. Manastir koji je pomogao je bio Vatopediu koji je bio najbogatiji.
1881. je zavrena nova drvena konstrukcija, umetniki ukraena od strane majstora iz Volosa. Zidari
su dali crkvi mnoge karakteristike vizantijskih crkava u Kastoria. Kupola je osmougaona, duine 27,5
metara, irine 18,6 i visine 18 metara.

Crkva je sagraena 1845. godine

Zidovi su graeni od mermernih ploa iz okoline
Panagie. Takoe je vredno napomenuti da su
koriene mermerne ploe iz ruevina antikih
hramova Tasosa. Arhitektonski uzorak hrama je
bazilika s kupolom, s tri unutranja krila. Desno i
levo od narteksa postoje dve male prostorije pod
nazivom grigitika koje predstavljaju prostorije
za starije ene. Severni grigitiko je posveen Sv.
Haralamposu. Hram ima pet ulaza, veliki glavni
na zapadnoj strani i etiri druga koje vode u
bona krila. Crkva je posveena Vaznesenju, ali se
unutar hrama nalazi ikona Bogorodice iz 1814.
Ovo je verovatno najimpozantnija crkva na Tasosu. Unutra moete da vidite stare ikone od 14. do 17.
veka, stari seoski novac (), ikonu Bogorodice Pantovlepusa (jedinu ikonu koja se ovako zove
u celoj Grkoj) i belu i crvenu zastavu iz vremena Krstaa. 15. avgusta, nakon mise i jektenije, odrava
se proslava u selu uz muziku i obilje hrane. Obino se hodoasnicima nudi kurbani.
Panagia () je inae tradicionalno selo sa bogatom istorijom i jedno od najbogatijih i
najznaajnijih na Tasosu. Od Limenasa je udaljeno 8 kilometara. Ubrzo nakon Grkog rata za
nezavisnot 1821. godine, selo je postalo glavni grad Tasosa i u to vreme je kovalo svoj vlastiti novac.
Nalazi se na prelepom mestu, meu zelenilom i bogato je vodom a njegov poloaj ga ini nevidljivim s
otvorenog mora. Veina kua u selu je tradicionalno graena, s natkrivenim balkonima i unutranjou
ukraenom drvetom. Selo je staro oko 300 godina.
Panagia je moda i najlepe selo na Tasosu
Tipino za ovo naselje su uglavnom kaldrmisane
uske ulice koje se uvijaju kroz selo, mnoge iroke
taman toliko da proe motor i male bele kue sa
pomenutim malim balkonima. Kada su graene,
automobili nisu postojali tako da su ogranieni na
mali broj centralnih ulica koje su izgraene u
novijem periodu. Na ulazu u selo postoji parking
pa je najbolje tu ostaviti auto i peaka proi kroz
mesto. To je ujedno i najbolji nain da se upozna
i oseti Panagia koja je moda i najlepe selo na
celom Tasosu. Takav utisak ostavlja na mnoge
turiste da se neki odluuju i za kupovinu kue kako bi po par meseci uivali u nainu ivota koji ovo
selo prua.
Panagia () je tradicionalno selo sa bogatom istorijom i jedno od najbogatijih, najlepih i
najznaajnijih na Tasosu.
Uske bone uliice se zrakasto ire iz centra mesta i pune su radnjica sa suvenirima. Selo je poznato i
po dobrim tavernama sa ukusnom hranom. Na izbor i preporuka je jagnjetina mada ni drugo ne
zaostaje. U centru sela je mali bunar s vrlo bistrom vodom koja dolazi direktno sa planine. Panagia ima
oko 900 stanovnika. Iz Limenasa esto tokom dana kree autobus za selo, a mogue je doi autobusom
i iz drugih sela na ostrvu.
Samo ime kao i mnoge crkvice u i oko sela pokazuju pobonost i jaka verska oseanja metana. Svakog
15. avgusta, na Veliku Gospojinu koja je jedan od najvanijih praznika u godini za grke pravoslavne
vernike, organizuje se feta na ulicama u ast Panagie (Bogorodice). Glavni put koji ide u i iz Panagie
je zatvoren s obe strane jer je selo puno metana i turista koji slave ovaj praznik zajedno. 1. novembra
uvee, na Dan svih svetih, ene u selu pripremaju kurbani, tradicionalno jelo od mesa sa penicom ili
testeninom. Spremaju ga u crkvenoj porti a zatim dele svima koji ele da probaju posle slube. Dan

svih svetih je takoe vaan praznik za grku pravoslavnu crkvu jer je to dan kada se obeleavaju svi
sveti, poznati i nepoznati.
Ime je dobilo najverovatnije 1832. (ne zna se tano) po crkvi Panagia (Bogorodica). Svakog 15. avgusta,
na Veliku Gospojinu koja je jedan od najvanijih praznika u godini za grke pravoslavne vernike,
organizuje se feta na ulicama u ast Panagie (Bogorodice).
Most ljubavi je jedna od turistikih atrakcija sela
Panagia
Svake godine, prvog dana posta, poznatog kao
isti ponedeljak ili Katari Deftera, odrava se
veliki festival. Ljudi se okupljaju, mnogi u
kostimima i jedu, piju i igraju dok ekaju poetak
parade. Vino je besplatno a hrana je dostupna po
vrlo niskim cenama. Parada poinje oko 14:00 i
traje oko sat i po.
Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na
planini Ipsarion sa koje se sputaju i teku kroz
selo kanalima. Voda je vrlo hladna i vrlo ista, odlina za utoliti e u toplim letnjim danima. Izvor
ljubavi je najpoznatiji od svih i nalazi se ispod velike crkve. Predstavlja jednu od turistikih atrakcija
sela zajedno sa Mostom ljubavi koji se nalazi odmah pored. Jo jedna atrakcija je i drvo koje ima rupu
u obliku srca. Arhitektonski stil je ovde daleko drugaiji nego u ostalim naseljima na Tasosu.
Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na planini Ipsarion sa koje se sputaju i teku kroz selo
kanalima. Izvor ljubavi je najpoznatiji od svih i nalazi se ispod velike crkve. Predstavlja jednu od
turistikih atrakcija sela zajedno sa Mostom ljubavi koji se nalazi odmah pored. Jo jedna atrakcija je i
drvo koje ima rupu u obliku srca. Arhitektonski stil je ovde daleko drugaiji nego u ostalim naseljima
na Tasosu.
Centralni seoski trg je u senci ogromnog platana kao i mnoge taverne koje slue vrlo ukusno peeno
meso i kontosuvli te trgovine koje prodaju poznate lokalne kuvane poslastice kao to su karidaki
(orah), siko (smokva), domataki (paradajz) i kolokitaki (tikva). Ne propustite da probate lokalni cipuro
koji se pravi u tradicionalnim kazanima rakokazana. Na 15 minuta (hoda) se nalazi tzv. Drakotripa
(Zmajeva rupa), tajanstvena peina sa stalagmitima i stalaktitima. Hotele i sobe za izdavanje ete
takoe nai. Prelepa peana plaa Hrisi Amudia (zlatna obala) je udaljena od sela manje od 5 km. Iz
sela postoji peaka staza do najvieg vrha na Tasosu (Ipsarion, 1204 m.n.v.).

Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na planini Ipsarion

sa koje se sputaju i teku kroz selo kanalima.
Panagia je jedno od planinskih sela koje ima sree da se nalazi
na glavnom putu te je uspelo da ostane ivo tokom cele
godine i da zadri stanovnitvo. U vizantijsko doba se zvalo
Anastasion i ivot sela se odvija oko crkve koja je sagraena
od antikog kamena. Obilje tekue vode, platana i oraha te
jedanaest svetilita je karakteristika sela koje je zadralo
karakter i sauvalo istoriju usprkos privrednom razvoju,
uglavnom zbog stanovnika koji su posveeni negovanju
tradicije i lokalnih obiaja.
Najpoznatije crkve u selu su Sv. Atanasios, sagraena 1818.,
Sv. Konstantinu i Elenis, Sv. Haralampus, izgraena 1820., Sv.
Joani Teologu iz 1825., Sv. Panteleimon, Sv. Georgiu iz 1830. i

vie puta pomenuta crkva Bogorodice, sagraena 1845. koja je od posebnog znaaja i direktno je
povezana s drutvenim ivotom sela.
Mali put (otro skretanje levo) neposredno pre ulaza u selo vodi prema moru, do sjajne plae Hrisi
Amos (ili Hrisi Akti odnosno Golden Beach koja je udaljena oko 5 km ), izmeu rta Pirgos i ostrva
Gramvusa. Ovo je jedna od najlepih plaa na ostrvu. Oni koji bi za naselje Skala Potamia skreu levo
u centru sela. Priobalni deo sela (Skala Panagia) metani danas uglavnom zovu Avlakia. Tu ete nai
taverne, kafie i jedan od najbolje organizovanih kampova na ostrvu. U blizini antikog bunara u selu
i dalje stoje ruevine antike graevine. Odatle polazi put koji vodi do rta Pirgos. Rt je dobio ime po
tornju koji je Tasios Akiratos izgradio u 5. veku pre Hrista. Funkcionisao je kao svetionik, ali i kao
Akiratosov grob. Ako nastavite uz more pored rta Pirgos doi ete do rta Vati, antikog kamenoloma
u Saliariu, a zatim nailazite na niz manjih uvala.
Iako je plaa uglavnom poznata kao Golden Beach moda ete naii na znakove ili karte na kojima je
obeleena kao Hrisi Amudia (zlatna obala na grkom).
Plaa Golden Beach (Hrisi Amudia)
Naselje Skala Panagia je poznatije kao Golden
beach. Od sela Panagia je udaljeno manje od 5
kilometara. Ovo nije naselje u pravom smislu te
rei ve turistiki risort koji oivi kad pone
sezona. Gradnja je poela pre dvadesetak godina
zahvaljujui popularnosti pomenute plae (Hrisi
Amudia) koja je jedna od najboljih na Tasosu.
Kako je oblast novijeg datuma i sve je izgraeno
u turistike svrhe, smetajne jedince su vee i
bolje nego u drugim poznatim letovalitima na
ostrvu.
Izbor apartmana i soba je dobar a polako niu i hoteli. Takoe, u poreenju sa ostalim turistikim
delovima Tasosa, zbog injenice da se nalazi na istonoj strani ostrva i u podnoju planine Ipsarion,
klima u Skala Panagiji je vlanija a broj sunanih sati manji to i te kako prija tokom udarnih i toplih
delova dana. Vetar stalno pirka a sunce zalazi relativno rano pa je popodne izuzetno prijatno.
Juni kraj plae, blie Skali Potamia je daleko najrazvijeniji za turizam s mnotvom sadraja sa stranje
strane, taverni i kafia. Ovaj deo je od belog peska, pun lealjki i tu je takoe mala luka. Ovde nema
prirodnog hlada.
Oko plae ete nai taverne, fast food restorane, super markete (najvei se nalazi na ulazu u mesto)
internet kafe i rent a kar agencije. Mesto nije poznato po nonom ivotu i provodu pa ga mlai ljudi
uglavnom zaobilaze i uglavnom pohode porodice. Plaa je organizovana i peana, a voda plitka.
Odlina stvar je laka dostupnost glavnog grada Limenasa (desetak minuta vonje) i svih sadraja.

Crkva Agios Dimitrios (selo Teologos)

GPS: 40.65902460852209N 24.691461324691772E

Na ikonostasu su prikazani prizori iz Starog i

Novog zaveta
Crkva Agios Dimitrios ( ) se nalazi
u blizini centralnog trga u planinskom selu
Teologos. Izgraena je 1803. i izvrstan je primer
tasoske arhitekture. U unutranjosti moete da
vidite jedinstveni ikonostas rezbaren u drvetu za
koji je monah Ignatios Filotitis dao 18 godina svog
ivota kako bi ga zavrio. Prikazuje prizore iz
Starog i Novog zaveta.
Istorijom bogato selo Teologos () je
smeteno na 220 metara nadmorske visine, u planinama Tasosa. Nalazi se izmeu sela Kastro i Kinira,
51,5 km juno od Limenasa (ako idete zapadnom obalom) i 60,5 km ako idete istonom i svega 10
kilometara severoistono od Potosa. Jedno je od najstarijih sela na Tasosu, izgraeno je na prelepom
mestu, usprkos injenici da je na stenovitom kamenom tlu koje izgleda runo na prvi pogled. U stvari,
nakon velikog poara 1989. (i erozije tla uzrokovanog intenzivnim kiama naredne zime), podruje je
ostalo bez svih borova koji su ga pokrivali. Sreom, obilje vode garantuje da e se priroda ponovo roditi
i dati Teologosu stari sjaj i lepotu.
Selo Teologos, nekada ekonomski i politiki
centar Tasosa
Nekada je bio glavno trgovako mesto na Tasosu
i sedite vlade tokom turske okupacije od 1455.
do 1813. i kasnije egipatske vladavine izmeu
1813. i 1902. Postojalo je i u vizantijsko doba
tokom koga je dobilo ime, ali takoe uva ostatke
prolosti daleko pre toga. Istorija Teologosa
poinje u antikom periodu. Naselje i nekropola
su otkriveni u delu izmeu Potosa i Teologosa i
potiu iz perioda pre naseljavanja osvajaa sa
Parosa na ostrvo (pre 8. veka). Teologos je sve do
prolog veka bio najvanije selo na ostrvu i ekonomski i politiki centar Tasosa. Nakon osloboenja,
okolnosti su se promenile, pirati vie nisu pretnja, masovni turizam cveta i Teologos gubi znaaj i
primat.
Teologos je tradicionalno selo koje i dalje uva tradiciju i kulturu iz prolosti. Kada dolazite na Tasos,
Teologos mora da bude na spisku mesta za posetiti. Oseaete se kao da ste zagazili nazad u prolost.
Kue su u tradicionalnom makedonskom stilu, sa armantnom arhitekturom i krovovima od kamena.
Gledajui stare kue i zgrade shvatate jednostavnost ivota ljudi koji su iveli ovde stotinama godina.
Kako je bilo bogato selo njegovi stanovnici su gradili fenomenalne kue jedinstvene arhitekture. Takav
je na primer letnjikovac Eleni Tziate, imanje Vasilisa Vasilikosa i vila Ksatzigiorgia u kojoj je smeten
klub kulture. Tokom poslednjih godina, mnoge seoske kue koje vlasnici nisu mogli da obnove zbog te
odluke, prodate su strancima, uglavnom Nemcima i Englezima.
Teologos je nekada bio glavno trgovako mesto na Tasosu i sedite vlade tokom turske okupacije od
1455. do 1813. i kasnije egipatske vladavine izmeu 1813. i 1902.

Kameni most u selu Teologos

Ovo je jedinstveno i vrlo slikovito mesto koje je
grka vlada proglasila klasinim (tradicionalnim)
naseljem 1979. godine, bez obzira na intenzivne
proteste stanovnika, to ograniava izgradnju i
rekonstrukciju svih novih i postojeih kua i
graevina na odreene standarde i kriterijume
kako bi se sauvale istorijske i kulturne vrednosti
naselja. Muzej folklora, vodenica, desetine
zgrada izuzetne arhitektonske vrednosti, seoske
crkve, kameni most koji je jedini takve vrste na
Tasosu, svetilita, sve u kombinaciji s lepotom i
prirodnim okruenjem e Vas sigurno oarati pa ako poelite moete i ostati jer postoje sobe za
izdavanje a ujutru kad ustanete moete popiti grku kaficu u nekom od tradicionalnih kafia.
Iako je Teologos danas mnogo manje znaajan nego to je bio pre, ovde je i dalje sedite lokalne
samouprave za juni deo ostrva i predstavlja sela Teologos, Potos, Pefkari, Psili Amos, Astris, Aliki i
Kinira.
Takoe, mnoge od najlepih plaa ostrva se nalaze u ovom podruju koje ima oko 2.000 stanovnika od
kojih tokom leta veina radi u turizmu. Zimi su zauzeti berbom maslina, proizvodnjom proizvoda od
maslina, vina, uza, cipura, elea i demova, poslastica, meda i proizvoda od meda, runo raenih
proizvoda i ribolovom. Za razliku od ostalih planinskih sela Teologos je ostao iv i sa mnogo stanovnika.
Teologos
Obavezno klopajte u nekoj od lokalnih taverni u
selu. Uivaete u tradicionalnoj grkoj kuhinji u
najboljem izdanju. Veina taverni u Teologosu
pravi samo hranu i koristi zaine koji se uzgajaju
u Teologosu, od jagnjetine sa ranja do povra.
Sve to potie odavde. Uivajte u lokalnim crvenim
i belim vinima, uzu i cipuru uz obrok. Sve svee, sa
seoskih farmi i bati. Najpoznatije jelo je koza sa
ranja.
U centru sela moete videti letnjikovac starog
poglavice Hatzigeorgisa, udesan kompleks zgrada koji je sada muzej.
Svake godine se organizuje replika tradicionalnog venanja i svi koji su ukljueni su odeveni u
tradicionalnu odeu iz tog razdoblja. Tu su tradicionalne igre i jo mnogo toga za videti i doiveti.
Postoje male trgovine koje prodaju masline, maslinovo ulje, zainjeno maslinovo ulje, srodne
proizvode, vina, uzo, cipuro, ele i marmelade, poslastice, med i proizvode od meda te runo izraene
proizvode koji su proizvedeni u Teologosu. Neke od tih proizvoda ete nai samo u Teologosu i nigde
drugde.
Svi su pokavani u unikatne flae i tegle koje ih ine jednako lepim na izgled kao to su dobri za
konzumirati. ene iz Teologosa su poznate po spravljanju slatkia karidaki (orasi umoeni u sirup).
Oko sela postoje stotine staza za peaenje i planinarenje. Podruje obiluje umama, klancima,
izvorima i kamenim spomen-obelejima iz prolosti. Putevi za ceo jug ostrva poinju iz sela. Isto tako,
iz svakog naselja na jugu postoji put za Teologos.

Crkva Agios Atanasios (selo Kastro)

GPS: 40.67054015837548N 24.655224680900574E

Tradicionalno selo Kastro

Crkva Agios Atanasios ( ) se
nalazi oko 47 kilometara jugozapadno od
Limenasa, u centru tradicionalnog sela Kastro
() i datira iz 1804. godine.
Prema narodnom predanju, crkva je sagraena
za svega 40 dana.
Zanimljiva je pria u vezi sa njenom izgradnjom.
Naime, prema narodnom predanju, Sultan Selim
III je dao dozvolu za njenu izgradnju, ali pod
uslovom da bude zavrena u roku od 40 dana. Svi
metani su prionuli na posao i sagradili je u roku.
Kamen za gradnju potie sa ruevina stare tvrave. To objanjava tri srednjevekovna natpisa na
junom zidu crkve. Najstariji se jo uvek seaju vremena kada su u crkvi slubovala ak etiri svetenika.
Arhitektonski, crkva je trobrodna bazilika sa drvenim krovom i lunom arkadom du june strane gde
je i natkriveni kulbani, veliki sto koji svi stanovnici dele na Svetog Atanasiosa. Tipian je primer
tasoske crkvene arhitekture koja je imala veliki uticaj irom Balkana za vreme turske okupacije.
Crkva Agios Atanasios je tipian primer tasoske
crkvene arhitekture
18. januara, na dan sveca zatitnika, hodoasnici
iz svih krajeva ostrva se okupljaju u Kastru.
Crkva Svetog Atanasiosa je 1980. ministarskom
odlukom proglaena istorijskim spomenikom jer
je jedna od najstarijih na Tasosu i uva mnoge
autentine elemente korisne za prouavanje
crkvene arhitekture 19. veka i istorije ostrva u
celini. U dvoritu postoji kafana u kojoj se moete
okrepiti.
18. januara, na dan sveca zatitnika, hodoasnici iz svih krajeva ostrva se okupljaju u Kastru, uz obilje
hrane i vina. Mnogo puta praznik traje danima. Izvan crkve, gostima se nudi kurbani i vino u ast
pomenutog sveca.
Samo selo Kastro je moda i najstarije naselje na Tasosu. Izgraeno u unutranjosti ostrva, potpuno je
naputeno, izuzimajui crkvu. U poslednjih
nekoliko godina gotovo sve kue su obnovljene i
selo oivljava svoju staru slavu svake godine na
ve pomenuti praznik Sv. Atanasiosa.
Poput mnogih planinskih sela, ni Kastro se ne vidi
sa mora
Ovo srednjevekovno selo se nalazi 47 km
jugozapadno od Limenasa (grad Tasos) i 12 km
severoistono od Limenarije, prema sreditu
ostrva, na nadmorskoj visini od 450 metara i

poput mnogih drugih planinskih sela ne moe se videti sa obale. To je pomoglo da se zajedno sa svojim
stanovnicima zatiti od gusarskih pljaki koje su trajale vekovima.
Ime je izvedeno od ruevina tvrave koja je nekada tu bila. Jakob Gateluci kome je vizantijski car
Emanuel II Paleologos dao Tasos i ostrvo Lezbos 1414. godine je izgradio tvravu na vrhu planine na
kojoj se nalazi naselje. enovljanska porodica Gateluci je vladala Tasosom 40 godina. Dokazi se mogu
nai na tri ploe na zidu crkve Agios Atanasios.
Kastro je moda i najstarije naselje na Tasosu. Izgraeno je u unutranjosti ostrva i potpuno je
naputeno, izuzimajui crkvu Sv. Atanasiosa.
Nakon turskog zauzimanja ostrva, broj stanovnika Kastra se poveao zahvaljujui ljudima iz drugih
naselja na ostrvu i izbeglicama iz Konstantinopolja. Trei od pomenutih natpisa (iz 1462. godine)
pripisuje rekonstrukciju tvrave dvojici ljudi iz Konstantinopolja, Konstantinu i Joanisu. injenica je da
je naselje postalo vaan trgovaki centar ostrva i cvetalo je do kraja 19. veka. Svoj istorijski identitet
delom duguje i svom poloaju jer je podignuto na ravnom stenovitom podruju koje je dubokim
gudurama odvojeno od okolnih planina to je na neki nain predstavljalo mali nepropusni prsten.

Za razliku od srenih vremena koja se vezuju za 19. vek, danas je selo potpuno naputeno. Nekadanji
stanovnici su otili da trae posao u priobalnim naseljima. Mnogi su otili u nizije gde su obraivali
zemlju i podizali maslinjake dok su ostali otili u rudnike u vlasnitvu nemake kompanije Speidel koji
su se nalazili u blizini Limenarije. Neki su otili i u inostranstvo.
Kafana centar deavanja u Kastru
Poslednjih nekoliko godina, neke od starih kua
su obnovljene i koriste se kao letnjikovci ili vikend
kue. Uglavnom su od kamena pa je selo sauvalo
svoj tradicionalni izgled.
Osim toga, naselje je uglavnom uspavano tokom
cele godine, posebno zimi. Tiina se prekida oko
18. januara za ve pomenuti dan Sv. Atanasiosa.
Obino traje oko nedelju dana i mnogi putuju u
Kastro zbog ove velike proslave kako bi uivali u
hrani, piu, muzici i zabavi.
Do Kastra moete doi iz Limenarije automobilom i put traje oko 35 minuta. Ako ste vie
avanturistikog duha proetajte od Teologosa ili Limenarije (etnja kroz prirodu traje u proseku izmeu
dva i tri sata). Ako se odluite za vonju, najbolje je ii dipom ili bilo kojim visokim vozilom jer je put
vie stenovita staza i moe Vam otetiti vozilo ako niste oprezni, pogotovo posle kie. Kastro je tokom
leta prilino poseen. U blizini postoji vodopad do koga se ne moe doi kolima ve samo peaka (treba
oko sat vremena). Vredi ga videti samo u prolee i u rano leto jer kasnije skoro da presui, pogotovo
ako dugo ne padne kia.
Poslednjih nekoliko godina, neke od starih kua su obnovljene i koriste se kao letnjikovci ili vikend kue.
Uglavnom su od kamena pa je selo sauvalo svoj tradicionalni izgled.

13.3. Arheoloki lokaliteti

Antika Agora-Tasos
GPS: 40.779723N 24.713244E
Antika Agora Tasosa ( ) je otkrivena od strane Francuske kole za arheologiju tokom
iskopavanja u periodu 1948.-1955. godine. Izgradnja je zapoela u 4. veku pre nove ere, a zavrena je
u 2. veku pre nove ere. Meutim, treba napomenuti da najstarije konstrukcije datiraju ak iz 6. veka
pre Hrista.
Iako do danas nije mnogo toga ostalo, obrisi
graevina se mogu jasno videti
Agora predstavlja najznaajniji arheoloki
lokalitet na ostrvu. Nekada je bila srce antikog
grada Tasosa, odnosno komercijalni, politiki,
administrativni i verski centar ostrva.
Predstavlja najznaajniji arheoloki lokalitet na
ostrvu i nalazi se odmah pored Arheolokog
muzeja Tasosa gde je i dananji ulaz. Agora je
najbolji primer slave antikoga grada. Ovde ete
nai Propileje, veliki oltar, spomenik Glafkosu,
hram Zevsa Agoraiosa okruen mermernim stubovima i ploama te kruni oltar Teagenisa. U ovoj
oblasti se nalazila jo jedna zgrada-Artemision.
Iako do danas nije mnogo toga ostalo, obrisi graevina se mogu jasno videti. Istono od Agore (prema
antikom pozoritu i Akropolju), nalaze se ostaci antikog hrama Dionisa koji datira iz 4. veka pre nove
ere. Uska ulica vodi do svetilita posveenog Posejdonu, iz etvrtog veka pre nove ere, sa krunim
zidom koji okruuje oltar u obliku slova U.
Agora se nalazila u blizini antike luke i bila je srce drevnog grada Tasosa, odnosno komercijalni,
politiki, administrativni i verski centar ostrva, mesto gde su se ljudi sa strane i lokalno stanovnitvo
susretali i zakljuivali poslove. Tri kapije Antike agore su obezbeivale pristup luci.
Agora je zapravo predstavljala pravougaoni prostor koji je obuhvatao zgrade raznih namena, hramove,
spomenike i statue. Sa tri strane je bila okruena stoama u kojima su se nalazile prodavnice i skladita.
U 1. veku nove ere je izgraena poploana ulica koja je povezivala ulaz u Agoru sa lukom. Na
severoistonoj strani su se nalazile administrativne zgrade i niz kultnih objekata ukljuujui i
pravougaonu zgradu poznatu kao Pritanio i dorsku zgradu sa imenima vladara uklesanim u
unutranjem zidu. U Agori su se nalazili sud i Tolos.
Agora je zapravo predstavljala pravougaoni
prostor koji je obuhvatao zgrade raznih namena,
hramove, spomenike i statue.
Ulaz u Agoru se nalazi odmah pored Arheolokog
muzeja
irom Antike agore su pronaene mnoge druge
zgrade i svetilita kao to su kenotaf posveen
Glafkosu, jednom od prvih kolonista sa Parosa
koji su stigli na ostrvo, kultno svetilite koje

prikazuje Apolona sa Nimfama i Hermesa sa Tri gracije kao i kompleks sa sobama.

Sredinom 3. veka pre nove ere, Agora je po prvi put unitena u invaziji Erula, plemena sa severa
Balkana. U vekovima koji su usledili bilo je mnogo osvajanja, razaranja i obnova. U 5. veku nove ere,
na severnoj strani Agore je izgraena prva hrianska bazilika na Tasosu, naalost, od materijala sa
antikih graevina.
Antiki Odeon je bio povezan sa Agorom. Imao je karakteristike antikog pozorita sa orkestrom koja
je zauzimala dve treine kruga. Datira iz 2. veka nove ere, iz perioda Andrianosa. Do danas su sauvana
samo tri prva reda auditorijuma. Iznad Agore je antiko pozorite Tasosa, a malo iznad i Akropolj.

Antiko pozorite Tasos

GPS: 40.782043N 24.717665E
Antiko pozorite Tasosa je izgraeno unutar prirodne upljine brda, malo iznad Limenasa i do njega
vodi strm put uzbrdo. Prema Hipokratu, datira verovatno jo iz 5. veka pre nove ere, ali je tek
poetkom 3. veka pre nove ere izgraena bina sa mermernim proscenijumom koji je posveen Dionisu.
Ceo stub i razni drugi delovi proscenijuma su sauvani do danas, ali veinu onoga to moete da vidite
su izgradili Rimljani.
Pozorite datira jo iz 5. veka p.n.e.
U antiko doba pozorite je korieno za
pozorine i muzike performanse. Kasnije, za
vreme Rimljana, obnovljeni su orkestra i sedita,
a na nekoliko se jo uvek mogu videti ispisana
imena to ukazuje na to da su pojedinci imali
rezervisana mesta. Nakon 1. veka nove ere,
pozorite je korieno za borbe gladijatora.
Orkestra je pretvorena u arenu, a Eragoras (sin
Eufrilosov) je podigao parapet u ije su dno
ugraene mermerne ploe koje su titile publiku
od divljih zveri. Na jednoj od tih ploa je uklesano
ime Espani, dobrotvorke koja je verovatno imala rezervisano mesto.
Danas se pozorite vratilo svojim korenima i ovde se svakog leta tokom jula i avgusta igraju antike
tragedije, a razne muzike grupe odravaju koncerte tokom cele godine. Ima kapacitet od 2.000
gledalaca. Tokom godina je bilo zaputeno, a mnogo tete je prouzrokovala poveana vegetacija.
Naime, izraslo je vie od 70 stabala dok je korenje polomilo mnoga sedita.
U antiko doba pozorite je korieno za pozorine i muzike performanse. Kasnije, za vreme Rimljana,
obnovljeni su orkestra i sedita, a na nekoliko se jo uvek mogu videti ispisana imena to ukazuje na to
da su pojedinci imali rezervisana mesta. Nakon 1. veka nove ere, pozorite je korieno za borbe
gladijatora.
Prva iskopavanja su sprovedena 1921. godine od strane Francuske arheoloke kole kada je otkrivena
upljina u steni zajedno sa orkestrom, parodosom i delom scene. Prvi vei radovi na obnovi pozorita
su zapoeti 1957. godine, ali su prekinuti nekoliko godina kasnije. Vie iskopavanja je sprovedeno
izmeu 1990. i 1995. godine.
Iz grada postoje putokazi za pozorite i akropolj, a staza polazi na kraju gradske plae. Sa ovog
lokaliteta se prua fantastian pogled na Limenas i kopneni deo Grke. Od pozorita nastavlja staza
koja vodi do ostataka Akropolja sa srednjevekovnom citadelom i hramom posveenom boginji Atini.

Akropolj Tasosa
GPS: 40.777359N 24.718849E

Ostaci srednjevekovne citadele

Ruevine Akropolja () su razbacane
meu terasastim zidovima, na visini od 137
metara, na vrhu prvog brda iznad Antike Agore i
pozorita odakle vodi strm uspon. Ovaj dugaak i
uzak prostor je imao mermerne zidove i tokom
antikog i vizantijskog perioda je sluio za
odbranu grada.
Zid Akropolja su izgradili prvi stanovnici ostrva, a
koristili su ga ak i kao trezor radi obezbeenja i
zatite bogatstva grada. U nekoliko navrata je
rekonstruisan, obnavljan i ojaavan. Tokom vizantijskog perioda, ostaci antikog Akropolja su
iskorieni za izgradnju srednjevekovne tvrave koja lei na temeljima zidina antikog grada. Zavrena
je tokom prve polovine 15. veka, za vreme enovljanske dinastije Gatilusi. Unutar tvrave postoje dve
kule i crkva.
Iznad citadele, na vrhu drugog brda, videete ruevine antikog hrama posveenog Atini koji datira s
poetka 5. veka pre nove ere, a tano iznad je staza koja vodi do treeg i najvieg vrha na kome se
nalazi hram boga Pana izgraen unutar vetake peine u kojoj je u kamenu isklesana figura Boga u
liku koze.

Arheoloki lokalitet Aliki (Alyki)

GPS: 40.604824N 24.742525E
Aliki je veoma znaajan arheoloki lokalitet
Arheoloki lokalitet Aliki () se nalazi na
jugoistonoj obali Tasosa, 31,5 km od Limenasa i
45 km od luke Skala Prinos. Sastoji se od dva
zaliva podeljena kopnom koje ulazi duboko u
more. Ovaj deo kopna je takoe poznat pod
imenom sveta stena Tasosa. Uvala na jugu
Alikija se takoe naziva kada (u argonu) jer oblik
zaliva podsea jako mnogo na kadu. Ostaci
hrama i zgrada, kao i svetilite iz 7. veka pre
Hrista pokazuju da je Aliki u antiko doba imao
puno stanovnika. Svetilite je bez prekida
korieno sve do poetka hrianske ere. 49. godine nove ere. Hrianstvo je dolo na Tasos kada je
Apostol Pavle putovao iz Troje u Maloj Aziji u Kavalu. Ranohriani su kasnije izgradili dve bazilike
korienjem materijala sa svetilita.
Aliki je veoma znaajan arheoloki lokalitet koji je danas ipak poznatiji po fenomenalnoj plai. Od 6.
veka se ovde vadio mermer koji se prevozio do svih mediteranskih luka. Na kraju poluostrva se jo uvek
mogu nai drevni kamenolomi korieni u vreme Rimljana.
U 5. i 6. veku je postojao oltar podignut na pomenutom kopnu izmeu dva zaliva u ast bogova. Danas
samo ruine podseaju koliko su bila velianstvena ova drevna mesta nekada davno. Godine 1896. je

Tom Bent tokom iskopavanja otkrio vrlo dobro sauvan kuros koji se moe videti i danas u muzeju u
Konstantinopolju. Od 6. veka se u Alikiju vadio mermer koji se prevozio do svih mediteranskih luka. Na
kraju poluostrva se jo uvek mogu nai drevni kamenolomi korieni u vreme Rimskog carstva. Ovde
je mermer seen i utovaran na brodove jo od 6. veka pre Hrista pa sve do 6. veka posle Hrista. Danas
se kameni blokovi jo uvek mogu videti na dnu mora.

Aliki je danas vrlo malo selo i jedno od najlepih mesta na Tasosu. Krase ga kao to je ve reeno dve
male plae i s godinama je pretvoreno u aktivno turistiko naselje i popularnu stanicu za brodove koji
voze ture oko ostrva. Samo mesto je malo i slikovito, skriveno u zelenoj uvali. Beli pesak, ista voda i
turistiki sadraji privlae mnogo posetilaca kao i borovina, maslinjaci i pomenuti stari kamenolom.
Aliki dakle ima 2 plae koje se pruaju du uskog umovitog rta koji ih razdvaja. Okrenute su leima
jedna prema drugoj. Parking se nalazi visoko iznad obe i odatle Vas eka putovanje na dole strmim
putem. Verujte da se isplati.
U zapadnom zalivu se nalazi mirnija, peana plaa dok je u istonom ljunkovita na kojoj su esto
talasi. Ova lepa, peana, ima smaragdnu (boja je neverovatna) vodu te nekoliko malih taverni u
hladovini, tik iza lea plae. Smatra se jednom od tri najlepe plae na Tasosu. Voda je plitka i pogodna
za porodice sa decom ali pliak ne ide u nedogled kao na primer na Golden beachu pa se moete kupati
ko ljudi. Pesak je sitan, kako na obali tako i u vodi. Oekujte guve tokom cele sezone (naroito
vikendima) jer je plaa zaista dobra i veoma popularna. Organizovana je, ima mnotvo lealjki i
suncobrana (besplatni su, uslovno reenopopijte pie i ne morate da platite), restorana i bar na
desnom kraju plae. E taj bar dri naa devojka i lealjke i suncobrani su besplatni (morate malo ranije
da doete jer se razgrabe vrlo brzo).
Ako vie volite stene nai ete ih malo dalje odatle a ako traite hlad ima ga na levoj strani plae odakle
kree uzan put koji vodi oko rta do istone Aliki plae. Na putu do nje ete videti crkvicu u steni a sam
rt koji deli ove dve plae je nekada davno bio pomenuti kamenolom iz kog se vadio mermer. Tu je i
mali arheoloki lokalitet, a postoji jo jedna staza koja spaja ove dve plae i nalazi se neposredno iza
restorana na peanoj plai. Istona plaa je manja i kamenitija ali sa daleko manje guve. Kada
je vetrovito, prelepi talasi prodiru kroz uski ulaz u zaliv i lupaju o kamenu obalu. Okruena je stenama
i ostacima antikog naselja. Lealjke i suncobrane moete koristiti bez da platite ako popijete pie ili
klopate u nekom od restorana. Ako ste sa decom onda batalite pomenute stazice i putie preko rta
ve ostanite na onoj prvoj, peanoj plai poto na ovoj drugoj nema peska ve samo ostrog i klizavog
kamenja.

13.4. Prirodne atrakcije

Jola (Giola)
GPS: 40.586426856860164N 24.678661823272705E
Najblii prilaz kolima - 40.591731 , 24.676557

Jola je must visit destinacija na Tasosu

Jola () je prirodna laguna odnosno bazen
isklesan u izrazito belim stenama. Voda je malo
toplija nego u moru koje je okruuje, a boja
neverovatna, svetlo ili tamnozelena. Dubina je
nekoliko metara, ali se vidi dno. Bazen se
prirodno puni iz mora ispod stena pa je voda u
njemu slana, a budite oprezni sa jeevima jer ih
ima dosta. Pogotovo pazite kad izlazite iz
bazena.
Jola je prirodna laguna odnosno bazen isklesan u
izrazito belim stenama. Voda je malo toplija nego u moru koje je okruuje, a boja neverovatna, svetlo
ili tamnozelena.
U delu blie moru stene oko lagune su sasvim niske, skoro u ravni sa njim te je tu mogue prei sa
jednog dela na drugi. Ovde se voda preliva iz mora u bazen te budite oprezni. Preite brzo, kad se
more povue, da Vas visoki talasi ne okupaju ili daleko bilo ne bace u more ili u lagunu. Nasuprot su
stene mnogo vie, otprilike 7-8 metara i sa njih mnogi skau u bazen.
Po jednoj legendi, Jola je u stvari Zevsovo oko kojim je nadgledao svoju ljubavnicu. Po drugoj, Zevs je
stvorio bazen kako bi se Afrodita kupala u njemu pa se Jola stoga naziva jo i Afroditina suza.
Skakanje sa stena je jedan od razloga zato se
dolazi do ove prirodne lagune
Malo je cimanje doi do Jole, ali se svakako isplati
jer predstavlja pravu atrakciju.
Jola se nalazi na desetak kilometara od Potosa,
na junoj obali Tasosa, nepunih 5 kilometara
posle manastira Arhangela Mihajla kada dolazite
iz pravca Limenasa istonom obalom (na putu
kojim se, na primer, sa plae Aliki vraate u
Limenariju ili Potos). Skrenite sa magistrale na
zemljani put kod oronulog zelenog znaka Sirines
() i dalje vozite kroz maslinjake do
odvajanja puta ka plai Kalami koja pripada hotelu Aeria (pravo, vidi se visoko na brdu i do njega vodi
bezbroj stepenika) i ka Joli (levo, uzbrdo). Plaa pomenutog hotela je peano-ljunkovito-stenovita i
ima lealjke i suncobrane za goste hotela. Na njoj nikada nema guve jer se u ove krajeve ipak dolazi
zbog Jole.
Dakle, idete levo, uzbrdo. Vozite koliko god moete, ali zaista budite oprezni jer put uopte nije sjajan.
Uzak je, strm i pun rupa. Parkirajte auto na kraju istog, kod kamene kuice okruene maslinama koja
se nalazi na vrh brda. Odatle se sputajte peke nekih desetak minuta utabanom stazom kroz kamenjar
i bunje do bazena koji ne vidite niti ujete bilo kakve glasove dok mu ne priete bukvalno na desetak

metara. Na ovoj peakoj deonici samo pratite strelice i oznake na stenama koje e Vas odvesti do
lagune.
Ponesite sa sobom sve potreptine (vodu pod broj jedan) jer tamo nema niega osim stena i predivne
vode.
Ponesite sa sobom sve potreptine (vodu pod broj jedan) jer tamo nema niega. Nemojte da Vas ovaj
opis i svo cimanje koje Vas oekuje odvrate od posete Joli jer je ovo zaista must visit mesto tokom
boravka na Tasosu. Naravno, raunajte da Vas u povratku eka pentranje do mesta na kome ste ostavili
auto Osim toga, iako ima dovoljno mesta i stena da svi uivaju u sunanju i kupanju, oni koji ne
podnose guve e se svakako oseati manje prijatno jer je Jola poslednjih godina, posle silnih pisanija
po forumima i vodiima, postala zaista veoma popularno i poznato mesto te guve znaju da budu
popriline. Jo kad se jednog dana otvori i neko kafaneeto turista u izobilju!

Peina Drakotripa (Drakotrypa, Zmajeva peina)

GPS: 40.732531N 24.730992E
Peina Drakotripa ( ili u prevodu
Zmajeva rupa) se nalazi na nekih 15-ak
minuta peaka od sela Panagia koje sigurno
neete preskoiti tokom Vaeg boravka na
Tasosu pa ako imate vremena i volje moete
putovanje ovim delom ostrva kompletirati
jo jednom atrakcijom. Nazvana je po
stalaktitu koji lii na zmaja.
Iskopavanja sprovedena 1972. godine, ali
izvan peine, potvruju da je peina koriena u rano bronzano doba, ali i tokom vizantijskog perioda.
Pronaena je grnarija iz ahajskog kao i posue iz mikenskog, korintskog, helenskog, rimskog i
vizantijskog perioda. Jo uvek nije dovoljno istraena.
U peini Drakotripa ivi veliki slepi mi kokoinjac, a od velikog znaaja je za ouvanje prirode na
ostrvu jer u njoj ive i neke endemske vrste beskimenjaka puia.
Put do peine je prava mala avantura i ne zaboravite da ponesete baterijsku lampu. Parkirajte se u
centru sela na velikom parkingu pored osnovne kole. Preko puta je taverna Elena kod koje ete
videti prvi putokaz za peinu (taverna je sa desne strane a bata restorana sa leve strane betonskog
puta kojim idete nizbrdo). Prolazite izvor sa leve strane, idete dalje nizbrdo pratei put i posle jedne
otre krivine u desno, u dnu ulice dolazite do kue odakle glavni put skree na levo a Vi nastavljate
zemljanom stazicom koja prolazi desno od kue, uz ogradu. Na banderi postoji putokaz za peinu sa
informacijom da Vam je ostalo jo 500 metara koliko ste otprilike dotle preli od restorana Elena.
Idite kako Vas staza vodi (na par mesta ete videti oznaku D koja e Vas uveriti da ste na pravom putu)
nekih desetak minuta i dolazite do stepenica koje se penju do ulaza u peinu.

Jezero Maries (Gena)

GPS: 40.70012152623754N 24.643964767456055E
Jezero Maries ( , poznato i kao Gena) se nalazi oko 3 km severoistono od sela Maries,
oko 45 km jugozapadno od Limenasa i 14 km severoistono od Skale Marion i Limenarije.

Jezero kod sela Maries je jedino na Tasosu

Budui da ne moete da ga pronaete na
kartama, ako elite da ga vidite vozite do Mariesa
i pitajte lokalce. Kada doete do Mariesa,
skrenite desno (faktiki ne ulazite u centar sela)
ve obilazite celo mesto. Nakon to napustite
Maries ulica e biti kao peani put. Nakon manje
od 3 km ete sa desne strane videti jezero.
Znaete da ste na pravom putu jer ete
neposredno pre jezera na putu videti prodavce
meda i proizvoda od meda.
Put do jezera je prilino dobar tako da moete skroz da priete kolima. Jedino je jezero na Tasosu.
Nalazi se usred divljine i vrlo je tiho i mirno. Nije preporuljivo za kupanje a kampovanje je zabranjeno.
Iznad i ispod jezera su mali vodopadi (ima ih ukupno 12). Oni iznad su zanimljiviji i pristupaniji, ali
znajte da Vas sve ovo nee odueviti ako se zateknete na Tasosu usred leta jer vode maltene da nema.
Vie lii na obinu baru. Tako dadrite se plae

14.

Rent-A-Car On Thassos

Da biste doziveli ostrvo na pravi nacin neophodan vam je auto makar na 2 dana. Idealno bi bilo da svi
dolaze svojim kolima, ali i dolazak autobusom ima neke prednosti, narocito ako su autobusi udobni i
novi.
Vecina nasih agencija ima udobno autobuse. To su zapravo autobusi koje iznajmljuju uglavnom u firmi
"Grand" i "Barbados". Retko se desi da se autobus pokvari, ali i kada se desi to je zaista visa sila. U
takvim slucajevima ljudi su nepravedno besni na agenciju. Smatram da treba da se pitaju da li mogu
biti 100% sigurni da se njihovom sopstvenom autu nece nista desiti kada su na putu, ma koliko bio
ispravan pre polaska. Takve stvari se jednostavno desavaju, iako niko to ne zeli. Naravno agencija je
duzna da posalje drugi autobus ili ako je to neizvodljivo, onda da se potrudi da nekako zbrine putnike.
Ukoliko to ne uradi onda mozete slobodno bacati drvlje i kamenje na agenciju.
Ove godine prevoz do Tasosa kosta oko 80 evra po osobi preko agencije, sto je po meni mnogo. Ukoliko
dolazi vise osoba onda je svakako isplativije doci svojim kolima. Ukoliko koristite gas utoliko bolje.
Problem je samo sto na Tasosu, a cak ni u Kavali nemate plin na pumpama. Poslednja pumpa sa plinom
na putu za Tasos jeste u Solunu.
Na ostrvu postoji mnogo rent-a-car agencija. Cene su razlicite i u mnogome zavise od potraznje.
Ipak rent-a-car Speedy je generalno za nijansu jeftiniji od ostalih. Ono sto je bitno prilikom
iznajmljivanja auta jeste da imate kasko osiguranje. Automobili u Speediju nemaju osigurane gume,
pa to dodatno doplacujete ukoliko zelite. Doplata je 1 evro po danu. Vecina ostalih agencija ima
osigurane i gume.
Postoje agencije koje imaju samo osnovno osiguranje, koje ne pokriva troskove ukoliko ste vi izazivac
nesrece ili slicno. Morate biti veoma pazljivi kada iznajmljujete auto i potruditi se da dobijete garanciju
da automobili imaju puno osiguranje, jer poneki radnici u rent-a-caru vesto izbegnu odgovor na to
pitanje, pa vam saopste kako stoje stvari tek kada se neto desi.
Dobro je uzimati auto preko svog predstavnika (ukoliko putujete preko agencije), jer vam on garantuje
puno osiguranje. Ne treba se plasiti da su cene u tom slucaju vece, jer ukoliko predstavnik i dobija
neto to je onda procenat, a sigruno se ne ugraduje u cenu. Na to jednostavno nema prava. Dobre
rent-a-car agencije su: Europe car, Speedy, National friend, Potos rent-a-car. Jedna od najboljih renta-car agencije na ostrvu jeste medunarodni Europe car.
Ukoliko uzimate auto na jedan dan onda imate ogranicenje u kilometrazi od 100km. Obim ostrva je
92km tako da sumnjam daete preci ogranicenje, a i ako slucajno predete onda je doplata zaista
smesna.
Cena goriva je kao i kod nas, nekada za nijansu niza nekada visa, ali nema znacajne razlike.
Medunarodna dozvola nije nephodna, ali je pozeljna. Postoje agencije koje vam nece dati auto bez
medunarodne i to je slucaj sa Potos rent-a-carom i jos nekima, ali uvek ima onih koji ce vam iznajmiti
auto na nasu dozvolu. Speedy i National friend ne prave problem oko dozvole. Problem je samo ako
vas zaustavi policija. To se retko desava, ali nekome se desi. Voznja bez medunarodne je rizik, ne
preveliki, ali ipak rizik...

15.

Autobus

Ukoliko na Tasosu nemate na raspolaganju sopstveno ili rentirano vozilo, od mesta do mesta ete
moi da se prevozite autobusima koji krue oko ostrva po precizno utvrenom redu vonje. Ovi
autobusi ni malo ne lie na autobuse gradskog prevoza u veim mestima u Srbiji, ve pre izgledaju kao
turistiki, klimatizovani autobusi vie klase namenski pravljeni za znatno due vonje od onih koje
realno moete imati na Tasosu.
Ono na ta mi Srbi takoe nismo naviknuti je potovanje reda vonje. Dakle, tasoski autobusi na svaku
stanicu stiu tano na vreme, te je potrebno da i vi na stanicama budete na vreme kako ne biste
propustili eljeni polazak.
tampani red vonje moete pogledati na oglasnim tablama boljih hotela i vila ili ga jednostavno
zatraiti od vozaa prvog autobusa u koji uete. Znajte da red vonje nije isti tokom itave godine, kao
i da vai razliita satnica od ponedeljka do subote i nedeljom.
Jedina mana ovog naina obilaenja ostrva je to su poslednji polasci ka Limenasu organizovani oko
17h po grkom vremenu, to je prilino rano za povratak sa plaa, a ujedno znai i da iz drugih mesta
na Tasosu ne moete krenuti u noni ivot u Limenas, jer veernjih i nonih polazaka u tom pravcu
nema. U sezoni jedino postoji mogunost relativno kasnijeg povratka iz Limenasa ka jugu ostrva,
obzirom da poslednji autobus sa poetne stanice u Limenasu kree oko 19:30.
Autobuske karte nisu skupe, naroito u poreenju sa cenama taxi prevoza. Od Limenasa do mesta na
krajnjem jugu (Limenarija, Pefkari, Potos), i obrnuto, moete stii za neto manje od 4 evra. Cene
karata na kraim relacijama (nekoliko kilometara), na primer Limenarija Pefkari, kreu se od 60 evro
centi pa na vie, srazmerno veoj udaljenosti.
Karte se kupuju na kioscima u blizini stanica ili u samom autobusu.
Ukoliko sa sobom nosite naduvane dueke ili neki drugi kabastiji prtljag, moete ga pre ulaska u
autobus predati vozau ili kondukteru, koji e ga smestiti u donji prtljanik autobusa, inae predvien
za kofere.

- Go-Thassos regularly updates the bus schedule as soon as they are made available at the Bus Station.
- The island's bus schedule is directly linked to the ferry timetable.
- It is possible that the schedule will change after the above dates, so we recommend contacting the
Bus Station to confirm your desired route and time. +30 25930 22162

16.

Prvi put na Tasosu

Ovaj post je namenjen pre svega onima koji prvi put letuju na Tasosu. Nabrojau vam najvanija
mesta koja treba posetiti, neke od najlepsih plaza koje treba posetiti... drugim reima, ta treba uraditi
tokom prvih deset dana. U sluaju da ne doete ponovo na Tasos bar ete moi da kaete da ste videli
sve to je najbitnije :-)

Od veih mesta, treba videti Limenas, Potos, Limenariju i Skalu Potamiju

Od planinskih sela - Teologos i Panagiju
Od plaa: Paradise beach, Golden Beach, Makrijamos, Mermernu plau (Saliara beach), Aliki,
Psilliamos, La Scala, Pahis
Posetiti fabriku zlata Iris gold
Probati jagnjetinu i orahe sa ljuskom u medu
Kupiti hladno ceeno, maslinovo ulje proizvedeno na Tasosu
Posetiti manastir Svetog Arhangela Mihaila
Posetiti selo Kazaviti i probati jagnjetinu u restoranu Kleoniki (kod brke)
Spustiti se do prirodnog bazena u steni Giola
Otii na Grko vee i krstarenje
Obii arheoloski muzej u Limenasu
Odvojiti jedan dan za Kavalu

U Limenasu treba Ii u poslastiarnicu Me Gusta,

to je u glavnoj ulici, kod policije.
Odlini kolai!
U Panagiji treba posetiti fabriku ulja, isto da se
vidi. Ii gore sve do izvora i crkve...
Manastiri imaju spektakularne poglede

16.1. Obavezno na Tasosu!

Ukoliko prvi put dodjete na ostrvo i ako niste od turista koji ponavlja destinacije, evo nekoliko saveta
sta obavezno posetiti, probati i gde se kupati.
Od vecih mesta posetite Potos i Limenas u vecernjim casovima jer plaze nisu dovoljno interesantne da
biste se na njima kupali, bolje je iskoristiti dane za neke lepe plae.
Racunajte da svaki dan makar jednu plazu posetite.
Jedino mesto Skala Potamija vredi posetiti i kupati se na gradskoj plai ako nije guva ili na Golden
beach-u.
Najlepe plae na ostrvu su Paradise Beach, Makriamos, Saliara (mermerna), Psili Ammos, Pachis
beach, La Scala, Aliki, Golden Beach, Trypiti.
Ukoliko imate malu decu zbog peska i pliaka, osim navedenih dopae vam se i Atspas, Beba Beach,
San Antonio, Notos. Ako volite kamene ploe na plai onda posetite Kekes beach. Interesantna je i
Arsanas za ljubitelje divljih plaa.
Od tradicionalnih sela treba obii obavezno Panagiju, ali i Teologos.
Od hrane, treba probati giros u Aegeanu na etalitu u Limenariji, kleftiko u Piatsi Mihalis u Potosu,
piletinu a la creme sa sampinjonima u Poseidon-u u Potosu, sveu ribu u ribljoj taverni Armeno u Skali
Marijes, jagnjetinu u Panagiji i u Teologosu.
Od slatkia nezaobilazni su lukumadesi u Limenariji kod taxi stanice, celi orasi u medu koje proizvodi
Sourini (ima ih u svim super-marketima), sladoled u lancu poslastinica Dodoni (ima ih u Limenasu i u
Limenariji), vafl sa nutelom i sladoledom u poslasticarnici Tsiknas u Potosu.
Ukoliko volite da ujete grku muziku, obavezno odvojite jedno vee za tradicionalno grko vee u
Teologosu.
Ako ste avanturista bilo bi lepo da posetite i prirodni bazen u steni Giola.
Na ostrvu Tasos se nalazi i uveni manastir Svetog Arhangela Mihaila koji bi trebalo obavezno posetiti.
Preporuujemo vam i da jedan dan obavezno odete na krstarenje i tako doivite ostrvo i na jedan
drugaiji nain.

17.

Hrana

Napisau vam nekoliko stvari koje su mi omiljene u restoranima na Tasosu i koje vam
preporuujem da probate.
1. musaka
2. stifado
3. pasticio
4. kleftiko
Stifado je izvorno jelo sa zeetinom i kada naruujete trebalo bi da naglasite ukoliko hoete sa
zeetinom poto postoji i sa teleim mesom. Ukusno je i jedno i drugo. U pitanju je jelo koje se
priprema u keramikoj posudi u kombinaciji sa veoma malim glavicama crnog luka.
Kada su domaa jela u pitanju onda naravno treba probati grku musaku. Ona je drugaija od nae i
jako ukusna.
Ukusnu musaku sam jela u restoranu na Pahisu, u restoranu Pachis beach hotela, porcija je bila 5 evra.
Porcija nije velika, ali pamtiu tu musaku. Moda sam bila mnogo gladna, ne znam, ali nisam je
zaboravila. Dopala mi se i u restoranu hotela Blue Palace na Tripitiju. S obzirom da i mi imamo musaku,
obino je nai ljudi uporeuju i neretko su razoarani grkom. Stvar ukusa. Grka musaka je sa plavim
patlidanom.
Pasticio podsea na lazanje, testenina sa mlevenim mesom.
Kleftiko je moje omiljeno jelo, jako ukusno sa jagnjetinom i povrem u keramikoj posudi. Najbolji
kleftiko sam probala u restoranu Piatsa Mihalis u Potosu i porcija kota 11, ali zaista vredi i
preporuujem da obavezno probate ba u tom restoranu! Odlian je i u restoranu Mesogios u
Limenasu kod nove luke.
U Potosu, u restoranu Posejdon na obali obavezno probati pilei filet a la creme sa peurkama!
U Teologosu, u restoranu Kleoniki (Iatrou-kod brke) jagnjetinu sa ranja.
Od salata ili bolje predjela treba probati:
1. bujurdi
2. tirokroketes
3. halumi
Bujurdi je paradajz u kombinaciji sa nekoliko razliitih vrsta sireva. Razliito ga spremaju od restorana
do restorana i za sada mi je najbolji u piceriji u Irene u Potosu.
Tirokroketes su neto kao pohovane bombice od kakavalja, a halumi je posebna vrsta sira-kakavalja
koji se moe zapei na rotilju ili ispohovati.
Za one koji vole malo jae ukuse preporuujem salatu od riblje ikre. Zove se tarama.
Kao predjelo obino se naruuje oktopod koji moe biti pripremljen na vie naina. Najmeki je kada
se priprema u vinu (krasato), dok je na rotilju veoma ilav, naroito ako je sve.
Naravno, obavezno treba probati tzatziki, salatu u kojoj je glavni sastojak kiselo mleko, a uz to idu i
krastavii, miroija, beli luk...
Od morskih plodova preporuujem vam:
1. rioto sa morskim plodovima - najbolji sam probala u taverni Limani u Limenariji
2. koljke u sosu (najbolje u taverni Armeno u Skali Marijes)
3. kampe na sve naine (kuvani, na skari, preni, u sosu)

Od ribe:
1. fagri
2. lavraki
3. litrini
a od sitnije ribe barbuni.
Slatkii:
1. celi orasi u borovom medu (mogu se kupiti u svim prodavnicama u teglicama ili limenkama)
2. kadaifi
3. trigono (najpoznatiji slatki u Solunu i severnoj Grkoj. Ima oblik trougla, podsea pomalo na baklavu
punjenu belim kremom)
4. baklava sa pistaima
Glavni grad ostrva Limenas nudi mnogo toga, a mi nismo isprobali ni delic, ba zbog nekih svojih
omiljenih mesta koja nas uvek spree da isprobamo neto novo. Restoran Mesogios! Odmah desno od
luke. Preporuujemo vam Mesogio salatu, kleftiko i piletinu sa mentom.
Kada se nadjemo u glavnom gradicu u jutarnjim asovima, onda pravac Aqua bar (kod Seke) na
prenice, proju ili burek i sve to uz odlino grko kiselo mleko.
Pience moete popiti i u Karnagio baru! Mesto je jednom reju savrseno!
Ah, ta Glifoneri plaa! Divna, mala, sakrivena uvalica u debelom hladu. Mali restoran pod istim imenom
dobija mesto u ovom postu pre svega zbog predivnog mesta na kojem se nalazi.

17.1. Maslinovo ulje

Tasos je poznat po maslinovom ulju, medu i mermeru.
Prvo to ete videti kada se iskrcate na Tasos bie velike plantae maslina. Godinama su Tasiani iveli
od maslina i ribolova. I dan danas svaka porodica ima u vlasnitvu veliki broj stabala maslinaRanije
se radilo jako naporno na berbi i orezivanju maslina. Danas obino taj posao rade radnici iz Albanije i
Bugarske. Za to dobijaju dnevnicu od 30-40e i hranu. Ipak i vlasnici odlaze sa njima u berbu, naroito
mukarci.
Berba zelenih maslina je u septembru, a crnih u novembru.
Ukoliko elite da ponesete nekoliko kilograma sveih, zelenih maslina sa sobom u Srbiju u septembru,
moete pitati vlasnika hotela u kojem ste smeteni i sigurno ce vam izai u susret i uputiti gde da ih
naberete. Ukoliko vam je potreban recept za pripremu maslina za zimnicu moete se obratiti meni :-)
Masline ne donose veliki prihod, kada se uzmu u obzir trokovi prilikom berbe i cena maslina i
maslinovog ulja koja je dosta niska. Vlasnici su obino zadovoljni, ako od svojih maslina kao isti
dobitak imaju maslinovo ulje koje koriste u ishrani do sledee berbe.
Naravno postoje porodice koje se ozbiljno bave proizvodnjom maslina i to im donosi i ozbiljnu zaradu.
U tom sluaju, navodnjavanje je neophodno, jer ukoliko je suna godina rod je slab i masline su sitne.
Najveci broj domacinstava koja se ozbiljno bave proizvodnjom maslina nalazi se na zapadnoj obali
ostrva, oko Prinosa.
Najznaajnija berba maslina poinje oko 1. novembra. Kao to sam pomenula tada se beru crne
masline. One su najbogatije uljem. Tih dana, usled dolaska velikog broja radnika za berbu, Tasos
ponovo oivi (posle male pauze u drugoj polovini oktobra). U berbu se kree svakog jutra oko 6h ujutru
i povratak je obino oko 4h popodne. U povratku sa plantae, masline se odvoze u fabriku na preradu.
U svim veim mestima na Tasosu postoji fabrika za preradu maslina i u vlasnitvu je mesne zajednice.
Svaka porodica je vlasnik 1% akcija fabrike, a prodaja i kupovina akcija nisu dozvoljene.
Na ulje se obino eka nekoliko meseci po predaji maslina. Vlasnici ulja biraju da li e ulje biti pakovano
u litarskim, staklenim flaama ili u limenkama od 2,5l, 5l ili 16l. Svaki vlasnik duan je da fabrici ostavi
10% od ukupne koliine ulja.
U svim fabrikama koristi se tradicionalni nain za proizvodnju maslinovog ulja kojim se dobija hladno
ceeno ulje. Kau da su ranije deca, prolazei pored fabrike na putu do kole, svraala u fabriku kako
bi umoila hleb (koju su za tu priliku poneli) u ulje. To im je bila uina :-)
Veina ostrvljana ne koristi drugo ulje osim maslinovog. Ono se koristi ak i za kandila.
Drugo po upotrebi je kukuruzno, pa tek onda suncokretovo.
Leti se usled velike vruine u Limenariji osea jak miris zbog otpada koji izbacuje fabrika maslina, pa se
ljudi esto pitaju o emu se radi. Miris je za mnoge neprijatan te mnogim turistima taj miris smeta,
naroito prvih nekoliko dana dok se ne naviknu.
U poslednje vreme poele su sa radom i neke manje, privatne fabrike maslinovog ulja. Jedna se nalazi
u Panagiji i jako je dobro izreklamirana od strane naih agencija. Naravno i tu se moe kupiti kvalitetno
ulje, ali po malo vioj ceni. Tamo moete videti i kako izgleda sama proizvodnja ulja. Fabrika sa nalazi
u blizini centralne raskrsnice u selu.S obzirom da se nekada bogatstvo porodica merilo po broju stabala
maslina, tako je i danas sauvana tradicija da se erki kao miraz poklanja okrugli broj stabala maslina.
Najstarija stabla maslina mogu se videti u Prinosu i Rahoniju i kau da su stara oko 900 godina.
Moj najiskreniji savet vam je da se ne vraate u Srbiju bez najmanje jedne limenke od 5l ulja. Osim to
je izvanrednog kvaliteta, ima veoma povoljnu cenu, izmedu 18 i 22e za 5l. U prodaji se moe nai i ulje
iz organske proizvodnje i ono ima neto viu cenu.
Flaa od jednog litra ulja sa Tasosa ima cenu od oko 5.5e.

17.2. Kleoniki Tavern (kod Koste-brke)

GPS: 40.659711, 24.693415
Na 10km od Potosa, uukano je jedno
od najposeenijih tradicionalnih sela,
Teologos. Taverna Kleoniki ini ovo
mesto jo posebnijim jer odrava duh
starog Tasosa! Vlasnik taverne cuveni
brka Kosta, sacekace vas na ulazu,
sprovesti do
parkinga i uzeti
porudzbinu.Taverna Kleoniki (Iatrou) Na
svom meniju nudi raznovrsni program
ukusnih jela, a specijalitet kue je
jagnjetina, nadaleko poznata. Taverna je
drugaija od ostalih i toplo je
preporuujemo zbog dobre atmosfere,
prirodnog ambijenta, tople dobrodolice za Srbe od strane vlasnika, to ete osetiti im budete kroili
i videli veliku srpsku zastavu, ljubaznog osoblja i jako povoljnih cena. Nai gosti kao i posetioci sajta
ostvaruju popust od 10% na celokupan meni iz taverne!
Tasos je cuven po jagnjetini, a najpoznatija
taverna koja ima ovaj specijalitet jeste
upravo taverna Kleoniki, pa ako zelite da
probate jagnjetinu dok ste na Tasosu
obavezno je posetite.
Taverna Kleoniki (kod cuvenog Brke) nalazi
se na kraju Teologosa. Na samom pocetku
Teologosa nailazite na raskrsnicu. Vi vozite
desno nekih 500-600m. Pred kraj sela
videete velikim slovima napisano IATROU i
Kleoniki. Obino sam vlasnik, Kostas (Brka)
stoji na ulici i svraa goste, vodi vas do
parkinga i upoznaje se sa vama.
Restoran i bata su prilino veliki, stolovi komforni, pogled iz bate na zelenilo i Teologos odlian.
Preporuujem vam da probate kaserokroketes (bombice od pohovanog kackavalja), jagnjetinu
naravno, tzatziki, tirosalatu (salata od sira i maslinovog ulja) ili prosto pustite Kostu da vam sam nesto
preporui.
Tasos je nadaleko uven po dobroj jagnjetini, ali je na glasu gotovo podjednako i taverna Iatrou, pa
ukoliko posetite Tasos i elite probati jagnjetinu sa Tasosa, obavezno to uradite u ovoj taverni.
Tavernu je najbolje poseti u kasnim poslepodnevnim asovima. Gledajte da to bude po danu kako biste
proetali Teologosom koji je interesantno i autentino, tradicionalno selo, nekadanja prestonica
ostrva.

18.

Renik

Sigurno vam se desilo da na letovanju u Grkoj naiete na prodavce ili hotelijere koji ne znaju
engleski jezik, a jo manje srpski. Na svu sreu zadnjih godina je to sve rei sluaj. Ipak, evo
najosnovnijih grkih rei koje bi mogle da vam budu od koristi na letovanju.
Osnovni izrazi:
- ne - ohi
- da - ne
- molim - parakalo
- hvala - efharisto
- ne razumem - den katalaveno
- ne znam - den ksero
- izvinite - signomi
- danas - simera
- sutra - avrio
- sada - tora
- levo - aristera
- desno - deksia
Pozdravi:
- zdravo - jasu (ako je upueno jednoj osobi i ako ne persirate)
- zdravo - jasas (ako je upueno nekoj starijoj osobi ili grupi ljudi)
- dobro jutro - kalimera
- dobar dan i dobro vee - kalispera
- laku no - kalinihta
- kako si - ti kanis
- kako ste - ti kanete
Hitno:
- policija - astinomija
- doktor - jatros
- bolnica - nosokomio
- apoteka - farmakio
- lek - farmako
- pota - tahidromio
- telefon - tilefono
Kupovina:
- pekara - furnos
- svee - fresko
- hleb - psomi
- mleko - gala
- jogurt - ksinogala
- kisela voda - soda
- knjiara - vivliopolio
- banka - trapeza
- novac - lefta
- veliina - megetos
- veliko - megalo
- malo - mikro
- jeftino - ftino
- skupo - akrivo

19.

Krug oko Tasosa

Recimo da ste u Potosu i da elite da krenete u obilazak ostrva...Evo kako bi to otrpilike trebalo da
izgleda i koje su bitne stanice tokom obilaska.
Nalazite se u centru Potosa, na glavnoj raskrsnici, pored luna parka. Tu su, uzgred budi reeno, i
autobuska i taxi stanica...
Ako gledate u pravcu Limenarije, desno vas vodi put do Teologosa, tradicionalnog sela, koje je
udaljeno 10km od Potosa. Telogos treba posetiti u popodnevnim asovima i probati jagnjetinu u
taverni Iatrou (Kleoniki)
Kreete prema Limenariji. Na 200 m od centra Potosa videete tablu sa natpisom Aleksandra beachThassos Spa Resort. Tu je i rampa za ulaz u komplex. Ovde treba svratiti uvee kako biste odgledali
neki od programa (grko vee na primer) ili tokom dana zbog tenisa, dejih igraaka i sl. Jednom
nedeljno organizuje se grko vee, zatim latino, rock, a jednom u toku nedelje je i program za decu.
Program nije samo za goste hotela i ne plaa se. Moete stajati sa strane i gledati, a moete sesti u
batu i popiti pie. U bati hotela, prema moru, postoje odline i veoma udobne garniture za sedenje
i uivanje. Mozete poruciti odlian sladoled ili Mochito (bez alkohola ili sa alkoholom)
Sto metara nakon Aleksandre beach nalazi se preica za ulaz u Pefkari. Na samom odvajanju od
magistrale postoji mali pregib tako da treba da budete paljivi ako vam je auto nizak. Ovo skretanje za
Pefkari nije obeleeno. Ako ne krenete preicom, ve vozite jos stotinak metara prema Limenariji
nailazite na veliku tablu sa leve strane sa natpisom "Pefkari beach" i skretanje...
Vozite dalje prema Limenariji i na neto vie od jednog kilometra udaljenosti od Pefkarija, sa desne
strane, postoji tabla sa natpisom "diskoteka Bolero". Ovo je najuvenije mesto za provod na jugu
ostrva. Sama diskoteka ne vidi se sa magistrale. Najbolji provod u diskoteci je naravno petkom i
subotom i konzum karta kota 10 evra.
Od diskoteke do odvajanja za Metaliju ima 500m. Mala i neupadljiva tabla nalazi se na levoj strani
magistrale. Do plae vas vodi relativno lo zemljani put. Na pocetku tog puta, sa leve strane, videete
horoskopske znake od mermera.
Od odvajanja za Metaliju do centra Limenarije neto vie od 500m. Na samom ulasku u mesto nalazi
se "gradska" crkva, sa leve strane. Dolazite do glavne raskrsnice u Limenariji. Ako produite pravo
nastavljate krug oko ostrva i idete prema Iris Goldu i Limenasu, ako skrenete desno idete prema
naselju Kalivija i dolazite do raskrsnice odakle vas skretanje levo vodi premaMarijesu i samim
tim manastiru Panagija i jezeru i pravo prema Kastru. Ukoliko skrenete levo idete prema moru, centru
grada i plai.
Dakle, u Limenariji ste. Prvo to ete ugledati, skroz levo na brdu, jeste Palataki, nekadanja upravna
zgrada rudnika koja podsea na stari zamak. Odlazite kolima do palate, a onda se proetate okolo,
izmeu ostalog do mesta sa kojeg se prua prelep pogled na stari rudnik i Metaliju.
Sada nastavljate krug oko ostrva. Izlazite iz Limenarije i vozite dalje magistralom. Posle 2km nailazite
na fabriku zlata Iris Gold. Ona se nalazi na desnoj strani na uzvienju. Ispred fabrike postoji veliki
parking tako da moete kolima do same fabrike.
Nekih 500m od fabrike, magistralom, nailazite na plau Tripiti. Do ove plae moete doi na dva naina.
Prvi put koji vodi do nje jeste zemljani i nije obeleen. Ovaj put vodi do lepog bara, kao i do dela plae
koji je nudistiki. Ako magistralom produite i vozite jo 200m naii ete na asfaltirani put koji vodi do
najlepeg dela plae, tunelia na plai i hotela Blue Palace.

Nastavljamo krug oko ostrva...

Doli smo do hotela Blue Palace i sada idemo prema skali Marijes (Marion). Ona se nalazi na 4km od
Tripitija. Pribliavamo se Skali i umesto da je zaobiemo skretanjem desno, produavamo pravo kako
bismo proli kroz samo mesto i tako izali ponovo na magistralu...
Kao to sam rekla, na samom ulazu u skalu, na levoj strani moete videti malu eernu plau ili Atspas.
Kada nastavite dalje putem, posle prve krivine, im vam se ukae skala, nije loe zaustaviti auto kako
biste videli malu bistu Bogorodice na mestu gde se dete utopilo. Nalazi se na steni, pored vode.
Lepo je proetati Skalom kao to sam ve negde napisala, a onda krenuti jedinim putem koji vas vodi
u unutranjost sela. Mesto je malo pa sam sigurna da ete se snai da izaete iz njega i nastavite
magistralom prema Limenasu. Na izlazu iz mesta nalazi se peana plaa Beba Beach. Kada budete
izali na magistralu moete krenuti desno ili levo. Levo je Limenas, a desno vas vodi put prema
Limenariji, ali i prema selu Marijes, jezeru, manastiru...
Vi dakle idete levo kako biste zaokruili ostrvo. Ukoliko elite da, osim Potosa, Limenarije i Limenasa
vidite i druga manja sela, onda ih na tom potezu ima zaista puno. Sigurna sam da ete tu nai lepe
plaice, to gradske to divlje, lepe hotele... Na putu do Limenasa prolazite kroz Skalu Kalirahi, Skalu
Sotiros, Skalu Prinos, Skalu Rahoni. Kada uete u Prinos, na centralnoj raskrsnici odvaja se put desno
koji vodi prema selu Kazaviti, koje treba posetiti ako volite lepu prirodu i autentina, mala mesta. U
Prinosu se nalazi i Dravni zdravstveni centar, gde su pregledi besplatni. Potreban vam je samo paso.
Ukoliko vozite do luke u Skali Prinos, 2km levo od luke nailazite na veoma lepu oblast Dasilio, prepunu
zelenila, borove ume i hlada, lepih plaica sa prirodnim hladom, a tu je i hotel Ilio Mare sa veoma
prijatnom batom gde moete napraviti pauzu i popiti pie.
U mestu Skala Rahoni se, pored magistrale, sa desne strane, nalazi najvei super-market na ostrvu.
Na 35-40km od Limenarije i 2km nakon velikog super-marketa u Skali Rahoni, odnosno 8km pre
Limenasa nalazi se Pahis beach, poznata peana plaa sa prirodnim hladom. Videete natpis "Pachis
Beach hotel", tu skrenete levo i odmah ste na samoj plai.
Odmah posle plae Pahis nalazi se mala plaa sa prirodnim hladom Glifoneri. Da biste doli do nje
vano je da pratite znakove za tavernu Glifoneri, jer se ona nalazi na samoj plai.
Od Pahisa do Limenasa imate 10km. Na tom putu videete nekoliko interestantnih plaica i uvalica:
Papalimani, Glifada, Glikadi, Nisteri, Tarzanas i najpoznatija La Scala koju bi trebalo da posetite ako
volite urbanije plae, sa lepim barom, muzikom i dobrom uslugom.
Stigli smo do Limenasa, glavnog grada na ostrvu. U pitanju je najvee mesto na ostrvu, sa najbogatijim
sadrajem za turiste. Preporuujem vam da u ovaj grad doete predvee kako biste uivali u etnji
dugim i irokim etalitem du obale. Limenas je krcat malim prodavnicama, tavernama i kafiima, a
ima i luna park za decu. U ovom gradiu moete veerati u nekoj od prelepih taverni sa ukusnom
hranom na obali ili u nekoj od uskih uliica u srcu mesta.
Vozei prema istoku nakon samo 2km nailazite na jednu od najlepih plaa na ostrvu, Makrijamos
plau. U pitanju je lepa peana plaa, jedina na kojoj se plaa ulaz. Ukoliko produite vonju dalje
nakon 4km zemljanog i pranjavog puta dolazite do Mermerne plae (Saliara).
Na samo 10km od Limenasa istonom obalom nalazi se veliki zaliv odnosno duga pecana plaa koja
spaja Skalu Potamiju i Skalu Panagiju (Golden beach). Posetu ovim mestima treba obavezno iskoristiti
i za kupanje, jer je plaa pecana i odlino ureena, voda ista i prozirna. Ukoliko elite moete ruati
u nekom od lepih restorana na samoj obali ili voziti jos 3-4 minuta do planinskog sela Panagija koja je

poznata po dobroj jagnjetini. Panagija je najlepe tradicionalno selo na ostrvu, poznato po spletu
uskih, kaldrmisanih uliica, prepunih radnji runih radova, domaih prehrambenih proizvoda,
proizvodnji maslinovog ulja, odlinoj jagnjetini na ranju. Lepo je proetati do crkve i obii izvor i mosti
ljubavi koji se nalaze u senci raskonog platana.
Vozei istonom obalom jos 10-ak kilometara nailazite na malo mesto Kinira, na ijem izlazu se nalazi
jedna od najlepih, peanih plaa na ostrvu Paradise beach. Od magistrale doo nje vodi krivudav,
zemljani put, ali svakako na njoj treba provesti jedan dan makar. S obzirom da sunce na ovoj plai
zalazi dosta rano ostatak dana moete iskoristiti za odlazak od uvene Aliki plae. Ona je od Paradise
beach-a udaljena nesto vie od deset kilometara. Ima dve uvale, pecanu i kamenitu odnosno vetrovitu
i mirnu. Ukoliko ogladnite, preporuujem vam da posetite restoran Archontissa koji se nalazi na krivini
300m pre same plae (dolazeci sa Paradise beach-a). Ovde uz divan zalazak sunca i fantastian pogled
na zaliv mozete uivate u ukusno pripremljenoj hrani. Aliki je peana plaa sa veoma istom vodom i
arheolokim nalazitem u zaledju.
Na samo kilometar od Alikija prema Potosu nalazi se predivna Kekes plaa, sa romantinim restoranom
uz obalu u senci visokih borova. Kekes plaa je idealna za sve ljubitelje kamenitih plaa.
Vonjom dugom jo jedan kilometar nailazite na jo jednu uvalicu, Thimonia, koja je uglavnom
kamenita.
Na otprilike 3 kilometra od Thomia plae prema Potosu nalazi se uveni manastir svetog Arhangela
Mihalia koji obavezno treba posetiti pre svega zbog toga sto je u pitanju velika svetinja, ali i zbog
predivnih graevina unutar kompleksa i fantastinog pogleda na more koji se prua sa litice na kojoj
se nalazi manastirska terasa.
Ispod manastira nalaze se dve uvale Arsanas i Livadi beach. Arsanas beach je nedostupnija i manja
plaa sa predivnom tirkiznom vodom. Livadi beach je vea, organizovana plaa sa peanim i
kamenitim delovima. Ukoliko ste ljubitelji divljih uvala onda obavezno svratite do Arsanas plae ali
uzmite u obzir da je put do nje zemljani, pranjav i sa rupama.
Na putu od manastira do mesta mesta Astrisa prolazite pored vise interesantnih i divljih uvalica koje
moete sami otkrivati. Astris je malo mestace i poznato je pre svega po tome to njemu pripada
prelepa Psili Ammos plaa. Nalazi se na 500m od centra Astrisa prema Potosu. Psili Ammos je jedna
od najlepih peanih plaa na ostrvu.
etiri kilometara nakon Psili Ammosa nalazi se mala, pecana uvalica Notos, idealna za porodice sa
decom zbog sitnog peska, zatim odmah iza nje mirna, pecana uvala Roso Gremos i gotovo u nastavku
peana i plitka San Antonio beach koja se spaja sa gradskom plaom u Potosu.
Obili smo dakle pun krug oko ostrva iji je obim 92km. Nadam se da ete uivati u vonji i obilasku
mesta i kupanju na plaama koje sam spomenula u svojim tekstovima.

20.

Uputstvo za desetodnevno konzumiranje Tasosa

Na zahtev forumasa koji ce prvi put letovati na Tasosu, a kojima je za obilazak ostrva i svih njegovih
gradica, seoca, plaza, znamenitosti... na raspolaganju samo desetak dana, sastavila sam desetodnevni
plan, koji bih ja sprovodila kad bih sada, kao oni, prvi put isla na Tasos.
Naravno, redosled dana treba menjati i prilagodjavati tome gde ste na ostrvu odseli, koliko ste umorni
od puta, koliko ste pripremljeni za izlaganje Suncu i vrucinama, kakvi su vam afiniteti i slicno.
Konkretno, moj plan je pravljen za forumasa koji ce odsesti u Limenasu, ali je vrlo primenljiv i za sve
ostale. Forumasi su ga prozvali "Uputstvo za desetodnevno konzumiranje Tasosa". Dakle idemo:
1. Podjimo od toga da cete prvog dana biti umorni od puta i da vam nece biti do neke velike voznje,
pesacenja, penjanja i slicno. Zato mislim da je tog prvog dana najbolje da odete na neku organizovanu
plazu u blizini Limenasa, do koje se lako stize. Moja preporuka za taj prvi dan bi bio Makriamos
kompleks sa istoimenom plazom. Napomena, ulaz se placa oko 3 evra dnevno po osobi (do 19h).

- Makriamos

2. Sledeceg dana, odmorni i zeljni akcije, biste mogli da se popnete do amfiteatra na brdu iznad
Limenasa, a zatim da se pored crkvice spustite do stenovite uvale pored kafica Karnagio i tu uzivate
u kupanju, skakanju i ronjenju u extra cistoj vodi.

- amfiteatar na brdu iznad

Limenasa
A zatim da se u poslepodnevnim
casovima
odvezete
do
sela Panagia, na jagnjetinu ili
neki drugi lokalni specijalitet, u
hvaljeni restoran ispod velikog
platana, a onda spustite
do Golden beach-a i tu kupate
sve do veceri.

- Golden beach
Kao to vidite, na Golden beach-u
zna da bude velikih talasa, ali se
"zalomi" i po neki dan kada je more
mirno i ravno kao staklo.

- Golden beach u retko mirnom

izdanju

3. Treceg dana biste mogli da se kupate i izlezavate u debeloj hladovini Pachis plaze i rucate u
restoranu na obali, blizu drvene skakaonice (ili sta je vec).
- Pachis

4. Cetvrtog dana bih se na vasem mestu uputila ka Kiniri, na Paradise beach i tu uzivala celog dana.

- Paradise beach

5. Petog dana bih krenula do Limenarije, prosetala kroz mestasce, kolima otisla malo dalje od Metalia
plaze, videla skulpture od belog mermera sa uklesanim znacima Zodijaka, poredjane u krug, spustila
se na Metalia plazu, okrepila u kaficu na plazi, koji put okupala, a zatim peske obisla kompleks i brdo
i park iznad plaze, te se nesto kasnije odvezla nazad u pravcu Limenarije do fabrike i galerije nakita
"Iris Gold", sa predivno uredjenim vrtom i vidikovcem iznad mora, a zatim i do Tripiti plaze i tu rucala
u italijanskom restoranu "Maestral", a onda celo posle podne kupala na Tripiti plazi ili na divljim
plazicama posle Skale Marion.
- "Iris Gold"

- Tripiti

6. Sestog dana bih pronasla Docinu plazu (Mermernu plazu ili Saliaru) sa belim, mermernim
kamencicima, oko 4km dalje od rampe na ulazu u Makriamos kompleks i tu uzivala celog dana
(ponesite hranu i pice, jer u blizini te plaze nema nikakvih sadrzaja).

- Docina plaza
Jos slika Docine plaze potrazite u mojoj
foto turi: "Plava laguna"
Docino uputstvo kako doci do ove
prelepe plaze: "Ovako cu da ti objasnim,
od Limenasa izadjes na glavnu
magistralu sto ide oko ostrva, ides levo
prema mestima Panagia, Potamia...,
posle kilometar skrenes sa magistrale
levo, pa posle 500m desno put vodi na
Makryamos. To je kompleks bungalova
sa plazom, ali na samom ulazu u taj
kompleks ima rampa. E pre same rampe ima desno prasnjav put koji vodi tamo. Tim putem kamioni
dovlace mermer, videces sa plaze gore u brdu kako crnci kopaju dok vi budete uzivali. Znaci, gledaj na
kilometar sat u autu, 4,2km, nizbrdica i sa leve strane plazica. Malo dalje ima jos jedna ali samo ako
imate dzip. Ako bi isli jos napred 3-4 km izasli bi na Golden Beach, ali napominjem nikako putnickim
autom, i ponesite nesto za pojesti i popiti i suncobrane. Verovatno cete biti sami na plazi, malo ljudi
zna za ovo."

"Ceka vas zemljani put kojim kamioni prevoze beli mermer. Put je ravan i dobar, ali prasine.... Odmah
da kazem, ako postoji mogucnost da izbegnete da idete svojim kolima na ovu plazu, vi je iskoristite. Da
li se isplati ici na ovu plazu svojim kolima? Misljenja su podeljena. Vi cete sami presuditi na osnovu
fotografija. Naravno, opet cete verovatno biti sami. Moja preporuka je da idete vikendom, mozda
kamenolom tada ne radi, pa vam nece remetiti mir po koji kamion kada prodje putem iznad plaze. Da
Vati plaze (sledece u nizu) nismo pokusavali da dodjemo."
Izbegavajte odlazak na ovu plau radnim danima, jer tada kamenolom radi, pa tim, i onako loim
putem, prolaze kamioni natovareni mermerom i diu prainu.

7. Sedmog dana bih, da sam na vasem mestu, posetila manastir Svetog Arhangela Mihaila i Aliki (sve
tri uvale (mirnu, vetrovitu i divlju), stenoviti spic i arheolosko nalaziste), kupala se u jednoj od uvala
(najradije na divljoj) i rucala u restoranu na obali, u zaledju mirne uvale.

Napomena: ulazak u manastirski kompleks nije dozvoljen u sortsevima, bermudama, kratkim

suknjama, dekoltiranim majcama, majcama na bretele...zato ponesite duge pantalone ili dugacke
suknje i majce sa rukavima ili marame za preko ramena (ko bas nema, dobije na ulazu, a po izlasku da
vrati

- Aliki - mirna uvala

8. Osmog dana bih se odvezla do

Pefkarija, u Albatros centru za sportove na
vodi uplatila voznju skuterom, pedalinom,
padobranom ili camcem sa staklenim
dnom, jos malo brckala, a zatim uputila u
planinsko
selo
Teologosna
rucak
(najpoznatije taverne su "Iatroy" (kod
brkatog Koste) i "Augustos"), te posle
rucka produzila do predivne plazice Notos,
na poslepodnevni kupanjac.

Ukoliko budete imali vika vremena, obiite i staru vodenicu u selu Teologos, koju je u svojoj foto
turi predstavila naa Pefkari.
- Teologos

"Notos je jedna mala plaza koju smo

otkrili pred kraj i na njoj se najvise
kupali. Dakle tacno na 2,5 km od crkve
u izgradnji u Potosu, 50m nakon
skretanja za plazu Roso Gremos,
nalazi se ova uvalica koja se vidi sa
puta. Tu ima puno parkiranih kola pa
necete pogresiti. Plaza mala, ima
lezaljke i suncobrane i nista vise. Voda
tirkizno smaragdna, pesak sitan, vidite
skoljke i rakove u vodi, a preko puta
velicanstveni Atos. U neko doba s brda sidje tip da naplati lezaljke i donose kukuruz i krofne. Drugih
sadrzaja nema, ali plaza je super."
Da se nadovezem na objasnjenje...Na Notosu postoje lezaljke i suncobrani za iznajmljivanje, ali ima
dosta mesta za svoju opremu, kao i na svim ostalim tasoskim plazama.

9. Devetog dana bih se kupala

na Psiliamos plazi i u povratku
obisla Potos i rucala u taverni "Poseydon"
na obali.
- Psiliamos
Psiliamos plaza se nalazi na nekih 5km od
Potosa u pravcu ka Alikiju. Ima, na
obodima, stenoviti deo sa hladom, na
sredini pescani deo, i gore, pored puta,
zemljani prostor sa dosta mesta za parking
i restoran.

Ovo je jedna od mojih najomiljenijih plaza na Tasosu. Pesak na dnu je toliko mekan i pruza neverovatan
osecaj dok ga gazite - kao da hodate po velikom tepihu u sred mora.
10. Desetog dana bih se vratila na plazu koja mi se u prethodnih devet dana najvise svidela i na njoj
uzivala ceo dan i punila baterije za putovanje koje mi predstoji.
Naravno, redosled predlozenih obilazaka po danima, mozete da menjate i uskladjujete svojim
interesovanjima, trenutnom raspolozenju, stepenu crvenila od Sunca i sl.
Ukoliko u nekom danu budete imali malo lufta, mozete na pola sata, sat, dva, obici i neke manje plazice
(gradske plazice u Limenasu, Limenariji, Potosu, Skali Marion..., ili plaze u blizini Limenasa: Tarsanas,
Nisteri, Glifoneri...), kao i mestasca i seoca, koja vam se nadju na putu. Interesantno bi bilo udenuti
negde obilazak Giole (smaragdnog jezerca u steni koja se nadvija nad morem) (slikovito uputstvo za
nalazenje Giole sam dala OVDE), jezera Maries u selu Maries i vodopada u selu Kastro...ukoliko budete
imali snage i volje za to, kao i eventualni izlet brodicem (vidite sta plan izleta obuhvata, pa neki od
dana u kojem je planirano ono sto se tokom izleta obilazi, mozete da zamenite izletom).

21.

MAPA i DALJINOMETAR

Mapa za tampu - http://www.dodaj.rs/f/3O/Zy/1BG8ITE5/mapa-2.jpg

22.

Vremenska prognoza

7 - http://www.holiday-weather.com/thassos/forecast/
7 - http://i-weather.com/weather/thasos/7days/list/?gid=734094&language=english&country=greece
30 - http://www.accuweather.com/en/gr/thassos/2283987/july-weather/2283987
W2U - http://www.weather2umbrella.com/sr/vremenska-prognoza-thasos/eta/1/866362/0/6h
Meteo - http://www.meteo.gr/meteoplus/cf-En.cfm?city_id=71
Limenas - http://www.myweather2.com/Holiday-Destinations/Greece/Thassos/Thassos-Town/14Day-Forecast.aspx

ANDROID NAVIGACIJA
Ukratko , treba samo da imate Android telefon ili tablet i da proitate ovo uputstvo ...
**********************************************************************************
Ko ve koristi iGo Primo na telefonu, a hoe da instalira najnoviju verziju potrebno je prvo sa nekim
file manager-om obrisati iGO folder i fajlove sa telefona.
Ukratko sve to je podvueno je obavezno obrisati:
1 - www.dodaj.rs/f/15/8/2kzl5XX5/1.png
2 - www.dodaj.rs/f/2K/j0/AujJZD8/2.png
3 - www.dodaj.rs/f/5/wk/26mzkZZL/3.png
4 - www.dodaj.rs/f/11/2k/1f7c6kCy/4.png
**********************************************************************************
Ovo je zadnji iGO Primo v9.6.29.404739 (16.jun.2014) sa poslednjim mapama koje postoje
Serbia_2014.Q1. (Q1 = prvi kvartal 2014 godine - januar, februar, mart, april). Osim Srbije ubacio sam
i mape svih zemalja sa kojima se graniimo + Sloveniju, Austriju, Grku i Tursku ...
Pored mapa tu su i najnoviji sadraji (zakljuno sa 21. avgustom 2014. god.) - building, POI, global_cfg,
Serbian language, Serbian voice, SCDB World 21/08/2014 ( www.scdb.info ) - ukratko sve to treba...
**********************************************************************************
Vae je samo da skinete zip sa linka, raspakujete ga negde na raunar (desni kik na fajl - Extract Here)
i dobijeni iGO folder prebacite na telefon (samo iGO folder, ostala 3 fajla stavite u neki drugi folder
telefona/tableta - npr Downloads) ...
Nakon toga instalirate jedan od 2 apk fajla (iGO 9.6.29.404739 [Za telefone ili tablete koji IMAJU HD ili
veu rezoluciju] ili iGO 9.6.29.404739 [Za telefone ili tablete koji NEMAJU HD rezoluciju] - u zavisnosti
od rezolucije vaeg ekrana) preko file manager-a na telefonu i pokrenete iGO posle instalacije ...
Odradite konfigurisanje, zatim izaite iz iGO navigacije i restartujte telefon/tablet. Kada se sistem
podigne potrebno je sa nekim file manager-om na telefonu otii u iGO folder i obrisati sys.txt fajl, a na
njegovo mesto staviti sys.txt fajl koji ste skinuli zajedno sa programom (
www.dodaj.rs/f/O/9p/46IgSUtk/1.png ) (komandom move ili cut, copy ...)
**********************************************************************************
To je sve to se tie instalacije...
Preporuujem da odekirate animacije menija (samo usporavaju aplikaciju) - etvrta ikonica - ekran i odtiklirati animacije menija.
Sve je testirano i radi kako treba!
Ako imate problema sa pokretanjem HD verzije aplikacije to je zato to nemate HD rezoluciju displeja
(ili imate, ali niste uklonili status i navigation bar), pa je najlake odraditi sve ponovo samo sa ovom
drugom apk verzijom - iGO 9.6.29.404739 [Za telefone ili tablete koji NEMAJU HD rezoluciju].apk
**********************************************************************************
DOWNLOAD - https://mega.co.nz/#!YdY3HLIB!sAtofdd7gni6HTkHW8EqKtPFgDWFhbwY-cX5txI_YXo
**********************************************************************************
Ceo iGO folder ima 1.25 GB pa ako vam je to mnogo ili vremenom nestane prostora na
telefonu/tabletu moete obrisati mape zemalja koje vam nisu potrebne (iGO/content/map)...
**********************************************************************************

DODAVANJE TomTom mapa iGO Primo ANDROID navigaciji

Link za download UX MapChanger dodatka + uputstvo za instalaciju
DOWNLOAD - http://www76.zippyshare.com/v/16926689/file.html

Kao to ste videli tokokm ovog vodia svaka plaa ima svoje GPS koordinate i vae je samo da ih
unesete u telefon/tablet kako biste stigli do eljene destinacije ...

Odredite Vie Koordinata Ukucate koordinate i kliknete Uradi

VANA NAPOMENA
Pre ulaska u iGO navigaciju potrebno je ukljuiti GPS (kako bi navigacija odredila vau
trenutnu poziciju) ili na nekim telefonima Lokacije i to obavezno na sledei nain kako ne
bi napravili neeljeni telefonski raun u romingu ...

Sve plae su proverene ove godine i sve je radilo perfektvno, izuzev puta od Mermerne do Vati plae
to i ne udi jer je put neverovatno lo ...
Kada ste ve stigli navigacijom do Mermerne plae moete lako bez nje da preete ~ 2 km
(svaki put idite levo kada imate nedoumice) i stignete sami do Vathi plae ...

Par primera kako iGO Primo navigacija radi u praksi

Lini utisci sa letovanja

Ko ide na Tasos mora imati prevoz na ostrvu bilo svoj ili iznajmljen inae e letovanje biti
prilino dosadno ...
Na Tasosu nema gradova, a jedino mesto koje se tako moe nazvati je Limenas (i to u toku
sezone), tako da ne oekujte neke spektakularne izlaske i provod ...
Plae koje bih svima preporuio su :

Makriamos (plaa se ulaz 3 po osobi + 7 za 2 lealjke i suncobran, ali vredi)

Plaa Saliara (Mermerna plaa) (usputna stanica do Vathi plae)
Vathi (divlja, prelepa, ali ponesite vodu I hranu jer nema tih sadraja na plai)
Golden beach (Hrisi Amudia, Skala Panagia) (dugaka, deo do Skale Panagije bolji)
Paradise (Paradisos) (poranite jer su guve velike)
Aliki (Alyki) (male plae velike guve, pa treba poraniti )
Psili Amos (Psili Ammos) (moda i najlepa plaa na jugu do koje imate pumpu sa gasom)
Notos (mala, ali lepa)
Metalia (posebna, obavezno posetite tunel koji vodi do druge plae ...)
Tripiti (Trypiti) (jedna od najboljih na jugu )
Pahis (Pachis) (jedna od najboljih na ostrvu)
Glifoneri-Tasos (Glyfoneri) (mali raj, idealan za porodice sa decom)
La Scala (pored Makriamos i Pahis plae obavezna za posetu sreena, drugaija muzika... )
Tarsanas (lepa mala plaa blizu Limenasa)
Limanaki (Palio Limani) - Gradska plaa u Limenasu (zadnji ili prvi dan vaeg letovanja)

 Od ostalih sadraja bih izdvojio

Jola (Giola) (savet idite skuterom/quad-om/kolima do samog kraja)

Arheoloki lokalitet Aliki (Alyki) (proetajte i napravite krug od jedne do druge plae)
Antiko pozorite Tasos (proetajte ...)
Sela Panagija i Teologos (jagnjetina kod Koste imate GPS koordinate u vodiu)
Neko od ribarskih mesta na zapadu ostrva zbog ribljih specijaliteta

Korisni linkovi
Facebook stranica - My Thassos :
www.grckanadlanu.rs
www.nikana.gr
www.thassos-view.com
www.go-thassos.gr
www.tripinview.com/#/presentation/175/?overview=83197

Zakljuak

Neka vam

I fotoaparat budu pri ruci dok ste na

trajektu

Prijatan odmor na ostrvu !