Sofi Hana

Agata Kristi

Ubistva s monogramom

Novi sluaj Herkula Poaroa

Prevela
Tatjana Bii

Naslov originala
Agatha Christie Poirot The Monogram Murders

The Monogram Murders Copyright 2014 Agatha

Christie Limited. All rights reserved.
AGATHA CHRISTIE, POIROT and the Agatha Christie
Signature are registered trade marks of Agatha Christie
Limited in the UK and/or elsewhere. All rights reserved.
Translation Copyright Agatha Christie Limited 2014.
All rights reserved.

Kupovinom knjige sa FSC oznakom

pomaete razvoj projekta odgovornog
korienja umskih resursa irom sveta.
SW-COC-001767
1996 Forest Stewardship Council A.C.

Agati Kristi

Sadraj
11. Begunica Deni . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
12. Ubistvo u trima sobama . . . . . . . . . . . . . 23
13. U hotelu Bloksam . . . . . . . . . . . . . . . . 37
14. Okvir se iri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
15. Pitajte stotinu ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . 67
16. Zagonetka sa erijem . . . . . . . . . . . . . . . 77
17. Dva kljua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
18. Pribiranje misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
19. Boravak u Grejt Holingu . . . . . . . . . . . . 106
10. Meta klevete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
11. Dva priseanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
12. Gorka rana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
13. Nensi Djukejn . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
14. Misli u ogledalu . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
15. etvrto dugme . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
16. La za la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
17. Starija ena i mlai mukarac . . . . . . . . . 220
18. Kucnite da vidite ko e doi na vrata . . . . . 225
19. Napokon istina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Sofi Hana
20. Kako je sve polo naopako . . . . . . . . . . . 251
21. Svi avoli su ovde . . . . . . . . . . . . . . . . 257
22. Ubistva s monogramom . . . . . . . . . . . . 277
23. Prava Ida Grenzberi . . . . . . . . . . . . . . . 288
24. Plavi krag i inija . . . . . . . . . . . . . . . . 295
25. Kad bi ubistvo poinjalo sa d . . . . . . . . . . 314
Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
Izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 339

Prvo poglavlje

Begunica Deni

Samo kaem da mi se ona ne dopada, apatom je rekla

kelnerica s lepravom kosom. apat je bio glasan, pa je jedini
gost u Kui uivanja u kafi bez naprezanja uo ono to je
njime izgovoreno. Pitao se da li je pomenuta ona bila neka
trea kelnerica ili redovna goa kafea, poput njega samog.
Nigde ne pie da moram da je volim, pa zar ne? Ako ti
ima drugaije miljenje, to je tvoje pravo.
Meni se ini da je bila sasvim fina, rekla je na to nia
kelnerica okruglastog lica, ali nije vie zvuala onako uvereno kao nekoliko trenutaka ranije.
Takva je kad joj neko malo nagazi ponos. im se opet
okooperi, s jezika pone da joj se cedi jed. To je skroz obrnuto. Znam ja mnogo takvih kao to je ona nikad im ne veruj.
ta ti to znai skroz obrnuto?, upitala ju je kelnerica
punakog lica.
Herkul Poaro, jedini gost u kafeu neto malo posle pola
osam ovog februarskog etvrtka uvee, tano je znao ta je

10

Sofi Hana

kelnerica s lepravom kosom mislila da kae. Osmehnuo se

sam za sebe. Nije to prvi put da ona iznosi tako otra zapaanja.
Svakome se moe oprostiti ako kae koju jetku re kad
mu je zbog neeg teko i samoj mi se to desi, nemam ta da
krijem. A kad sam srena, htela bih da budu sreni i drugi.
Tako to i treba da bude. Samo to ima i takvih kao to je ona,
koji su prema tebi najgori kad sve ide po njihovom. Takvih
se najpametnije uvati.
Bien vu, pomislio je Herkul Poaro. De la vrai sagesse
populaire.*
Vrata kafea naglo su se otvorila i udarila u zid. Jedna ena
u svetlosmeem kaputu, s malo tamnijim smeim eirom,
zastala je na pragu. Imala je svetlu kosu. Lice joj Poaro nije
video. Glava joj je bila okrenuta preko ramena, kao da se
osvrnula ekajui da je neko sustigne.
Tih nekoliko sekundi koliko su vrata stajala otvorena bilo
je dovoljno da hladan noni vazduh rastera svu toplotu iz
malog kafea. Poaro bi se obino zbog toga veoma rasrdio, ali
ga je zainteresovala ova nova goa, koja je ula tako dramatino i kojoj, izgleda, nije bilo stalo do utiska koji o sebi ostavlja.
Poaro je poloio dlan preko svoje oljice s kafom ne bi li
sauvao toplotu napitka. U ovom lokaliu nakrivljenih zidova u Pasau Svetog Gregorija, u delu Londona koji ni izdaleka
nije bio jedan od najblagotvornijih po zdravlje, pravili su najbolju kafu koju je Poaro okusio igde na svetu. Po pravilu on
ne bi popio oljicu i pre i posle veere izgledi na tako neto
zapravo bi ga, pod uobiajenim okolnostima, uasnuli ali je
od tog pravila pravio izuzetak svakog etvrtka kad bi u sekund
tano u pola osam doao u Kuu uivanja u kafi. Dosad je taj
nedeljni izuzetak prerastao za njega u svojevrsnu malu tradiciju.
* Franc.: Odlino. Ovo je zbilja zdravorazumska mudrost. (Prim. prev.)

Ubistva s monogramom

11

U ostalim tradicijama u kafeu uivao je znatno manje: na

primer u pravilnom postavljanju pribora, salvete i ae za
vodu poto bi ih po dolasku uvek zatekao ukrivo postavljene na stolu. Konobarice su oigledno verovale da je dovoljno da svi ti predmeti budu na stolu negde bilo gde. Poaro
se s tim uverenjem nije slagao i vrlo je naglaeno uspostavljao red im bi doao.
Izvinte, gospoice, je l vam ne bi smetalo da zatvorite
vrata ako mislite da uete?, doviknula je kelnerica s lepravom kosom eni u smeem kaputu i sa smeim eirom,
koja se, glave i dalje okrenute prema ulici, drala jednom
rukom za dovratak. A i ako ne mislite. Mi ovde unutra ne
bismo da se posmrzavamo.
ena je koraknula unutra. Zatvorila je vrata, ali se nije
izvinila to ih je tako dugo drala otvorena. Njeno isprekidano disanje ulo se ak i na suprotnoj strani prostorije. inilo
se da ak i ne primeuje da unutra ima i drugih ljudi. Poaro
je pozdravi tihim: Dobro vee. Okrenula se napola prema
njemu, ali mu nije odgovorila. Oi su joj bile razrogaene
od neke neuobiajene uznemirenosti snane dovoljno da
se prenese i na nekog sasvim nepoznatog, da ga uhvati kao
fizikim stiskom.
Poaro nije vie bio onako smiren i zadovoljan kao po dolasku ovamo. Spokojno raspoloenje bilo mu je sad razbijeno.
ena je brzo prila prozoru kafea i provirila napolje. Nee
videti to to pokuava da vidi, pomislio je Poaro. Kad iz osvetljene prostorije gledate napolje u mrklinu noi, ne moete da
vidite gotovo nita, jer vam staklo prikazuje samo odraenu
sliku prostora u kome se nalazite. ena je ipak ostala zagledana kroz staklo neko vreme, reena, reklo bi se, da motri ulicu.
O, to si ti, rekla je kelnerica s lepravom kosom uz trunicu nestrpljenja u glasu. ta je bilo? Da se nije neto dogodilo?

12

Sofi Hana

ena u smeem naglo se okrenula. Ne, ja... Rei su

zazvuale gotovo kao jecaj. Zatim je uspela da uspostavi vlast
nad sobom. Nije. Mogu li da sednem za sto u uglu? Pokazala je sto najudaljeniji od vrata s ulice.
Slobodno sedi za bilo koji osim ovoga za kojim sedi
gospodin. Svi su postavljeni. Poto se ve prisetila Poaroa,
kelnerica s lepravom kosom mu ree: Vaa veera lepo
napreduje, gospodine. Poaro je bio ushien to to uje.
Hrana je ovde bila gotovo isto tako dobra kao i kafa. Zapravo, kad je te dve injenice razmotrio uzete zajedno, Poaro je
zakljuio da je teko poverovati u ono to je savim pouzdano
znao da su svi zaposleni ovde u kuhinji Englezi. Incroyable.*
Kelnerica s lepravom kosom okrenula se uzrujanoj eni.
Sigurna si da nita nije bilo, Deni? Izgleda kao da si videla avola glavom i bradom.
Dobro sam, hvala ti, treba mi samo olja jakog vrueg
aja. Onako kao to obino pijem, molim te. Deni je urno
pola ka stolu u najdaljem uglu i prola pored Poaroa ne
pogledavi u njega. Poaro je malice okrenuo svoju stolicu da bi mogao da posmatra Deni. Sasvim izvesno neto s
njom nije bilo kako valja; neto o emu, oigledno, nije htela
da razgovara s kelnericama u kafeu.
Ne skidajui ni eir ni kaput, smestila se tako da sedi
leima okrenuta ka vratima, ali samo to je sela, ponovo se
osvrnula preko ramena. Sad kad mu se pruila prilika da joj
podrobnije osmotri lice, Poaro je pretpostavio da joj je etrdesetak godina. Krupne plave oi bile su netremino rairene, kao zagledane u nekakav preneraavajui prizor kao da
gleda avola glavom i bradom, kako se izrazila kelnerica s
lepravom kosom. Pa ipak, koliko je Poaro mogao da vidi, ni
* Franc.: Neverovatno. (Prim. prev.)

Ubistva s monogramom

13

u ta slino nije tu imalo da se gleda, bila je tu samo etvrtasta prostorija sa stolovima i stolicama, drvenim ivilukom u
jednom oku i ugnutim policama pritisnutim teretom mnogobrojnih ajnika raznih boja, ara i veliina.
Te police jesu bile dovoljan razlog da se ovek najei!
Poaro nije video razloga da se iskrivljena polica lepo ne
zameni pravom, isto kao to nije razumeo zato bi iko ivi
stavio viljuku na etvrtasti sto a da je pritom ne poravna
paralelno s ivicom stola. Nisu, meutim, svi imali iste pojmove kao Herkul Poaro i on je to prihvatio ve odavno s
dobrim i loim stranama koje su otud proisticale.
Izvijena na stolici, Deni je razrogaenim oima zverala
u vrata kao da e neko banuti na njih svakog asa. Drhtala
je, delimino moda od hladnoe.
Ne predomislio se Poaro uopte razlog nije bila hladnoa. U kafeu je sad ponovo bilo sasvim toplo, a kako je
Deni napeto posmatrala vrata, i pritom im ipak sedela okrenuta leima, i to je dalje mogue od njih, iz svega toga morao
se izvui jedan jedini razuman zakljuak.
Poaro je uzeo oljicu s kafom, ustao od svog stola i preao
do nje. Primetio je da na prstu nema venani prsten. Da li
biste mi dozvolili da vam se nakratko pridruim, gospoice? Poeleo je da i njen pribor, salvetu i au za vodu namesti uredno kao to je uradio na svom stolu, ali se suzdrao.
Pardon? Da, valjda. Po glasu joj se ulo da joj ni najmanje nije stalo. Ticala su je se jedino vrata kafea. I dalje ih
je napregnuto motrila, izvijena na stolici.
Zadovoljstvo mi je da vam se predstavim. Zovem se...
ah... Poaro se prekide. Ako joj bude rekao svoje ime, ue ga
i kelnerica s lepravom kosom i ona druga, i onda on tu vie
nee biti samo gospodin kome ne znaju ime, penzionisani
policajac odnekud s kontinenta. Ime Herkula Poaroa umelo

14

Sofi Hana

je na neke ljude da ostavi vrlo snaan utisak. U protekle dve-tri nedelje, otkako je uao u stanje hibernacije u kome je izuzetno uivao, Poaro je prvi put posle veoma mnogo vremena iskusio kakvo je to olakanje kad niste ba niko naroito.
Bilo je oigledno da oiglednije ne moe biti da Deni
nije zainteresovana ni za njegovo ime ni za njegovo prisustvo. Jedna suza umakla joj je iz krajika oka pa je polako
klizila niz obraz.
Gospoice Deni, rekao je Poaro s nadom da e obrativi
joj se po imenu imati malo vie sree u nastojanju da joj privue panju. Nekada sam bio policajac. Sada sam u penziji, ali pre nego to sam se penzionisao, susretao sam u svom
poslu mnoge ljude tako uznemirene kao to ste vi sada. Ne
mislim na nesrene ljude, mada njih ima u izobilju u svakoj
zemlji. Ne, govorim o ljudima koji su verovali da se nalaze
u nekoj opasnosti.
Konano je uspeo da dopre do nje. Deni je uprla u njega
razrogaene, preplaene oi. Po... policajac?
Oui. Penzionisao sam se pre podosta godina, ali...
U Londonu znai ne moete nita da uradite? Ne moete... hou da kaem, ovde nemate ovlaenja? Da hapsite zloince ni ita slino?
Tako je. Poaro joj se osmehnuo. U Londonu sam samo
gospodin u godinama koji uiva u penzionerskom ivotu.
Gotovo ve deset sekundi nije pogledala u vrata.
Jesam li u pravu, gospoice? Verujete da ste u opasnosti?
Osvrete se preko ramena jer sumnjate da vas je onaj koga
se plaite pratio i da e ui ovamo svakog asa?
O, u opasnosti sam, zaista! Uinilo se na trenutak da
bi htela da kae jo neto. Sigurni ste da uopte vie niste
nikakav policajac?

Ubistva s monogramom

15

Nikakav uopte, uveravao ju je Poaro, ali poto nije eleo

da ona poveruje kako mu nije preostalo nikakvog uticaja,
dodao je: Ako vam zatreba pomo policije, imam prijatelja detektiva u Skotland jardu. Vrlo je mlad nema vie od
trideset godina ali mislim da e u policiji daleko stii. Uveren sam da e mu biti drago da porazgovara sa vama. to se
mene lino tie, mogu da vam ponudim... Zautao je jer je
kelnerica punakog lica donela aj.
Poto je stavila aj ispred Deni, povukla se u kuhinju, isto
kao i kelnerica s lepravom kosom. Znajui za njenu sklonost da tumai ponaanje redovnih ovdanjih gostiju, Poaro
je pretpostavljao da lepravica sad upravo nastoji da raspiri
ivahnu diskusiju o gostovanju gospodina iz inostranstva za
Deninim stolom. Poaro obino ni sa kim od ostalih gostiju
nije razgovarao nimalo due nego to je to bilo neophodno.
U duhu svoje la hibernation klonio se drutva, osim kada bi
obedovao ovde sa svojim prijateljem Edvardom Kepolom,
detektivom Skotland jarda s kojim je privremeno stanovao
u istom pansionu.
Traarenje kelnerica nije zabrinjavalo Poaroa bio im je
zahvalan to su tako prikladno odsutne u pravi as. Nadao
se da e to navesti Deni da otvorenije razgovara s njim.
Vrlo rado u vam ponuditi svoj savet, gospoice, rekao je.
Vrlo ste ljubazni, ali meni niko ne moe da pomogne.
Deni je obrisala oi. Volela bih da mi neko pomogne
volela bih to vie nego ita, ali prekasno je! Ve sam mrtva,
znate, odnosno biu uskoro. Ne mogu veno da se krijem.
Ve mrtva... Od tih njenih rei u kafeu je ponovo za
hladnelo.
Tako da ne moe da se dobije nikakva pomo, nastavila je Deni, a sve i da moe, ja je ne zasluujem, ali...
stvarno se oseam malo bolje zato to vi sedite sa mnom za

16

Sofi Hana

stolom. Obavila je ruke oko sebe, traei utehu ili u uzaludnom nastojanju da natera svoje telo da se vie ne trese. Nije
okusila jo ni kap aja. Molim vas ostanite. Nita mi se nee
desiti dok razgovaram s vama. To mi je bar nekakva uteha.
Gospoice, ovo je krajnje zabrinjavajue. ivi ste sada
i moramo uiniti to god je neophodno da ivi i ostanete.
Recite mi, molim vas...
Ne! Oi su joj se razrogaile, a ona se skupila u stolici. Ne, ne smete! Nita se ne sme initi da se ovo sprei. Ne
moe se spreiti, nemogue je. Neizbeno je. Kad ja budem
mrtva, pravda e konano biti ispunjena. Ponovo se preko
ramena osvrnula prema vratima.
Poaro se namrtio. Deni se moda oseala malo bolje
otkako je on seo za njen sto, ali se zato on oseao izrazito
gore. Da li ja vas pravilno razumem? Nagovetavate li vi to
da vas neko progoni da bi vas ubio?
Deni je prikovala na njega plave oi pune suza. Rauna li se kao ubistvo ako se ja predam i pustim da se to dogodi? Toliko sam se umorila od beanja, od skrivanja, od toga
da budem tako strano uplaena. Ako ve treba da se desi,
onda hou da se ve jednom zavri a desie se, jer mora.
Nema drugog naina da se sve popravi. To sam i zasluila.
To ne moe biti, rekao je Poaro. Iako ne znam pojedinosti o nevolji u koju ste zapali, ipak se ne slaem s vama.
Ubistvo nikada ne moe biti ispravno. Moj prijatelj policajac morate mu dozvoliti da vam pomogne.
Ne! Ne smete ni re o ovome da kaete ni njemu niti
ikom drugom! Obeajte mi da neete!
Herkul Poaro nije obiavao da daje obeanja koja nee
moi da odri.
ta ste to mogli da uradite to bi zahtevalo da budete
kanjeni ubistvom? Jeste li i sami nekoga ubili?

Ubistva s monogramom

17

Ne bi bilo nikakve razlike i da jesam! Nije ubistvo jedino

to je neoprostivo, znate. Ne oekujem da ste vi ikada uradili neto zaista neoprostivo, zar ne?
Dok vi, meutim, jeste? I verujete da za to morate platiti vlastitim ivotom? Non. To nije tano. Ako bih mogao
da vas nagovorim da poete sa mnom do pansiona u kome
stanujem sasvim je blizu. Gospodin Kepol, moj prijatelj
iz Skotland jarda...
Ne! Deni je skoila sa stolice.
Sedite, molim vas, gospoice.
Ne. Jao, previe sam rekla! Kako sam samo glupa! Rekla
sam vam jedino zato to ste izgledali tako ljubazni, a mislila
sam da nita ne moete da uradite. Nikad ni re ne bih izustila da niste rekli da ste u penziji i da ste iz druge zemlje!
Obeajte mi ovo: ako me nau mrtvu, rei ete svom prijatelju policajcu da ne trai mog ubicu. Zatvorila je oi i vrsto stisnula ruke. O, molim vas, neka niko ne otvara usta.
Ovaj zloin ne sme nikada biti reen. Obeajte mi da ete to
rei svom prijatelju policajcu i da ete ga naterati da pristane. Ako marite za pravdu, uradite kao to vas molim.
Pojurila je prema vratima. Poaro je ustao da poe za njom,
ali kad je video koliko je rastojanje prela jo pre nego to
je on uspeo da se iskobelja sa stolice, duboko je uzdahnuo i
seo nazad. Uzalud je. Deni je odjurila u no. Nikada je ne
bi sustigao.
Vrata kuhinje su se otvorila i kelnerica s lepravom kosom
iznela je otuda Poaroovu veeru. Od mirisa hrane dolo mu je
muno u elucu; izgubio je i poslednju trunku volje za jelom.
Gde je Deni?, upitala ga je kelnerica s lepravom kosom
kao da je nekako on odgovoran to je Deni nestala. I jeste
se, u stvari, oseao odgovoran. Da se kretao malo bre, da
je paljivije birao rei...

18

Sofi Hana

E, ovo je prevrilo svaku meru! Lepravica je tresnula Poaroovu veeru na sto pa se ljutitim korakom vratila ka
kuhinji. Otvarajui naglo vrata, doviknula je unutra: Ona
Deni se pokupila i zbrisala a nije platila!
Samo ta li je to za ta mora da plati?, promrmljao je
sebi u bradu Herkul Poaro.

Minut kasnije, posle kratkotrajnog neuspelog pokuaja da

se zainteresuje za goveu niclu i zapeene vermiele, Poaro
je pokucao na vrata kuhinje. Kelnerica s lepravom kosom
samo ih je odkrinula, tako da se iza njene vitke prilike u
dovratku nita nije videlo.
Je li sve u redu s vaom veerom, gospodine?
Dozvolite mi da platim aj koji je mademoiselle Deni
ostavila, ponudio je Poaro. Zauzvrat, ako biste bili ljubazni da mi odgovorite na pitanje ili dva?
Poznajte li vi onda Deni? Nisam vas ranije viala zajedno?
Non. Ne poznajem je. Zato i pitam vas.
Zato ste onda preli da sednete kod nje?
Bila je uplaena, u nekoj velikoj nevolji. Bilo mi je teko
to da gledam. Nadao sam se da u moda moi da joj ponudim neku pomo.
Takvima kao to je Deni ne moe se pomoi. U redu,
odgovoriu vam na pitanja, ali najpre da ja vas pitam: gde
ste vi bili policajac?
Poaro joj nije skrenuo panju da mu je dotad ve postavila tri pitanja, a ovo je bilo etvrto.
Lepravica je piljila u njega skupljenim oima. Negde gde
se govori francuski, ali ne u Francuskoj, zar ne? Vidim kakvo
lice napravite kad druga devojka ovde kae onaj Francuz.

Ubistva s monogramom

19

Poaro se osmehnuo. Moda i nee biti nikakve tete ako

joj bude rekao svoje ime. Ja sam Herkul Poaro, mademoiselle. Iz Belgije. Veliko mi je zadovoljstvo da se upoznam s
vama. Pruio joj je ruku.
Rukovala se s njim. Fea Spring. Eufemija, u stvari, ali me
svi zovu Fea. Ako bi morali da izgovore celo ime, nikad ne
bi stigli do ostatka onoga to su hteli da mi kau, pa zar ne?
Mada nije da bi meni zbog tog neto mnogo zafalilo u ivotu.
Znate li puno ime gospoice Deni?
Fea je glavom pokazala ka Poaroovom stolu, gde se para
jo dizala iz hrane u njegovom punom tanjiru. Veerajte.
Vratiu se ja dok trenete okom. Naglo se povukla u kuhinju i zatvorila mu vrata pred samim nosom.
Poaro se vratio na svoje mesto. Moda da prihvati savet
Fee Spring i ipak se jo malo potrudi oko govee nicle. Vrlo
je okrepljujue kad se popria s nekim ko ume da zapaa
detalje. Herkul Poaro nije susretao mnogo takvih ljudi.
Fea se zaista odmah pojavila, sa oljom bez tanjiria u
ruci. Srknula je dok se smetala na stolicu na kojoj je do
maloas sedela Deni. Poaro je jedva uspeo da se ne lecne
od tog zvuka.
Ne znam ba mnogo o Deni, rekla je Fea Spring, samo
poneto to sam tu i tamo pokupila iz onog to bi mi rekla.
Radi kod neke gospoe u velikoj kui. Tamo i ivi. Zato redovno i dolazi ovamo, da uzme za njeno gospodstvo kafu i kolae,
za njene otmene veere i zabave i tako to. Dolazi ak sa suprotne strane grada jednom mi je to rekla. Mnogi nai redovni
gosti dolaze nam poizdalje. Deni uvek ostane da popije aj.
Kao i obino, molim te, kae kao da je i sama neka otmena
gospoa. Mislim da se pravi, kad to kae tim glasom, da je
neka velika dama. Nije se s tim rodila. Moda zbog toga nee
mnogo da pria, zato to zna da ne moe dugo da glumi.

20

Sofi Hana

Izvinite, rekao je Poaro, ali otkud znate da mademoiselle nije uvek tako govorila?
Jeste li vi ikada uli da neka sluavka govori sve tako fino
i pravilno? Ne bi smela rei da ja jesam.
Oui, mais...* znai vi to samo tako zakljuujete iz svojih
razmiljanja, nita vie?
Fea Spring je preko volje priznala da nita ne zna zasigurno. Otkad je ona poznaje, Deni je zaista uvek govorila
kao prava dama.
Ovo u vam ipak rei da mora da se prizna Deni: cura
pije aj, znai da na kraju krajeva ima neto mozga u glavi.
Zato to pije aj?
Tako je. Fea prezrivo mrknu prema Poaroovoj oljici
za kafu. Svi vi to pijete kafu umesto aja trebalo bi da pregledate glavu ako mene pitate.
Ne znate ime te gospoe za koju Deni radi ni adresu te
velike kue?, upitao je Poaro.
Ne. Ne znam ni kako se Deni preziva. Znam da je pre
dosta godina doivela neto to joj je strano slomilo srce.
Rekla mi je to jednom.
Slomilo srce? Je li vam rekla kakve je vrste bio taj razlog?
Moe da postoji samo jedna vrsta, odluno je rekla Fea.
Takva koja vam razbije srce.
Postoje mnogi razlozi zbog kojih vam se slomi srce: neuzvraena ljubav, zatim ako premladi tragino izgubite onoga
koga ste voleli...
O, nikad nismo ule celu priu, rekla je Fea s trakom
gorine u glasu. Nikad i neemo. Samo to toliko, da joj je
slomljeno srce, jedino je to prevalila preko usana. Vidite, s
Deni vam je muka to nita ne pria. Nita joj vie ne biste
* Franc.: Da, ali... (Prim. prev.)

Ubistva s monogramom

21

mogli da pomognete sve i da jo sedi na ovoj stolici umesto

to je pobegla. Sva je zatvorena u sebe, to je Denina nevolja. Voli da se u toj muci valja, ta god bilo to to je mui.
Sva zatvorena u sebe... Te su rei podsetile Poaroa na neto
na jedan etvrtak uvee ovde u kafeu kad je Fea priala o
nekom od gostiju.
Ne postavlja nikakva pitanja, nest-ce pas*? Nije zainteresovana ni za kakva druenja ni razgovore? Ne mari da sazna
ta je novo u neijem tuem ivotu?
iva istina! Izgledalo je da je ovim zapaanjima istinski zadivio Feu. Nema u sebi ni trunke radoznalosti. Nikad
nisam srela nikoga ko se toliko bavi samo svojim brigama.
Uopte ne vidi ni svet ni nas ostale u njemu. Nikad da vas
upita kako gurate, ta ste radili. Nakrivila je malo glavu u
stranu. Brzo kopate, je l tako?
Znam ovo samo zato to sam vas uo kad ste razgovarali s koleginicom, gospoice.
Fea je arko porumenela. udi me da ste se gnjavili sluajui me.
Poaro nije imao elje da je dalje postiuje, te joj nije rekao
kako je uvek eljno iekivao njene opise individua kojima je
u mislima nadenuo kolektivno ime Likovi iz Kafea na primer gospodina Zapravo Nije, koji bi svaki put kad bi doao
naruio neto za jelo, i onda odmah odustao od poruenog
jer je zakljuio da to zapravo nije ono to je eleo.
Sad nikako nije bio pravi trenutak da se Herkul Poaro
raspita je li Fea i za njega imala ime od iste vrste kao za
gospodina Zapravo Nije, ime kojim ga je nazivala dok nije
bio tu moda neko koje je imalo veze s njegovim nadasve
izvanrednim brkovima.
* Franc.: zar ne? (Prim. prev.)

22

Sofi Hana

Mademoiselle Deni dakle nema elje da se bavi poslovima drugih ljudi, rekao je Poaro zamiljeno, meutim za
razliku od mnogih koje ne zanimaju ni ivot ni ideje sveta
oko njih, ali zato o sebi priaju nadugako i nairoko, ona
ne radi ni to nije li tako?
Fea je podigla obrve. Odlino pamenje imate, nema ta.
Pravo u metu i ovaj put. Ne, Deni vam nije od onih to priaju o sebi. Odgovorie vam na pitanje, ali se nee na njemu
zadravati. Nee da je dugo odvlaite od onoga to je u njenoj roenoj glavi, ta god da je unutra. Kao skriveno blago
samo to nimalo nije srena zbog toga o emu vazdan mozga.
Odavno sam digla ruke, ne muim se vie da je shvatim.
Razmilja o tome to joj je slomilo srce, promrmljao je
Poaro sebi u bradu. I o opasnosti.
Rekla vam je da je u opasnosti?
Oui, mademoiselle. alim to nisam bio dovoljno hitar
da je spreim da ode. Ako bi joj se neto desilo... Odmahnuo je glavom i poeleo da nekako moe da vrati onaj spokoj s kojim je bio doao ovamo. Pljesnuo je dlanom po stolu
i reio se. Doi u ponovo ovamo demain matin*. Kaete da
je Deni esto ovde, nest-ce pas? Pronai u je pre nego to
je opasnost sustigne. Ovog puta e Herkul Poaro biti bri!
Nema to veze jeste li brzi ili spori, rekla je Fea. Deni
niko ne moe da nae pa i da im je pravo pred nosom niti
iko moe da joj pomogne. Ustala je i uzela Poaroov tanjir.
Nema nikakve svrhe da zbog toga ostavljate dobru hranu
da vam se ohladi, rekla je na kraju.

* Franc.: sutra ujutru. (Prim. prev.)

Drugo poglavlje

Ubistvo u trima sobama

Tako je to sve poelo, u etvrtak uvee 7. februara

1929, s Herkulom Poaroom, Deni i Feom Spring, meu policama iskrivljenim pod teretom ajnika u Kui uivanja u kafi.
Ili bi trebalo da kaem tako je izgledalo da je poelo. U
stvari nisam ubeen da prie iz stvarnog ivota imaju poetak i kraj. Priete li im s moje take gledita, videete da se
proteu u beskraj nazad u prolost i neumoljivo razlivaju
napred u budunost. ovek nikad ne moe sasvim da kae:
Gotovo je, dakle, i da povue crtu.
Sreom, istinite prie imaju junake i junakinje. Mada ja
nisam jedan od njih, niti se nadam da u ikada biti, veoma
sam svestan da oni stvarno postoje.
Nisam bio prisutan tog etvrtka uvee u kafeu. Moje ime
je pomenuto ja sam Edvard Kepol, Poaroov prijatelj iz
Skotland jarda, koji nema vie od tridesetak godina (trideset
dve su mi, da budemo tani) ali ja nisam bio tamo. Odluio
sam, meutim, da popunim praznine u svom linom iskustvu

24

Sofi Hana

da bih mogao napismeno da zabeleim Deninu priu. Na

svu sreu, imao sam kao pomo svedoanstvo Herkula Poaroa, a od njega nema boljeg svedoka.
Piem ovo samo radi sebe samog. Poto budem dovrio svoj izvetaj, itau ga i iitavati sve dok ne budem bio
u stanju da preem pogledom preko zapisanih rei a da ne
budem potresen kao to sam sada dok ih piem sve dok se
Kako je ovo moglo da se desi? ne povue pred Da, ovo
je to to se desilo.
U nekom trenutku morau da smislim neki naslov bolji
nego to je Denina pria, to i nije neki naslov.
Herkula Poaroa upoznao sam mesec i po dana pre ovog
etvrtka uvee koji sam upravo opisao, kada je uzeo sobu u
pansionu ija je vlasnica gospoa Blana Ansvort. Zgrada
je prostrana i besprekorno ista, s prilino strogim etvrtastim proeljem i unutranjou enstvenom da enstvenija
ne moe biti: ipki, volania i bordura na sve strane. Ponekad se plaim da e mi jednog dana kad poem na posao
volani boje lavande s nekog predmeta u salonu ostati zakaen na laktu ili cipeli.
Za razliku od mene, Poaro nije stalni komad nametaja, nego samo privremeni posetilac. Uivau barem mesec
dana odmarajui se i nita ne radei, rekao mi je prve veeri kada je doao. Rekao je to veoma odluno, kao da misli da
u moda pokuati da ga spreim. Mozak mi postaje previe zauzet, objasnio mi je. Mnogo misli jurca po njemu...
Verujem da e ovde usporiti.
Pitao sam ga gde ivi, oekujui da e mi odgovoriti u
Francuskoj ali sam malo kasnije saznao da je Belgijanac,
a ne Francuz. U odgovor na moje pitanje odetao je do prozora, povukao ipkanu zavesu u stranu i pokazao mi iroku

Ubistva s monogramom

25

otmenu zgradu, udaljenu najvie tristotinak metara. ivite

tamo?, pitao sam. Pomislio sam da to mora biti neka ala.
Oui. Ne elim da budem daleko od kue. Najvee mi je
zadovoljstvo to mogu da je vidim: prekrasan pogled!, objasnio mi je Poaro. S ponosom se zagledao u vilu, a ja sam se na
nekoliko trenutaka zapitao da li je zaboravio da sam i ja tu.
Onda je rekao: Putovanje je neto udesno, vrlo podsticajno, ali vas ne odmori. Pa ipak, da nisam nekud odveo sebe,
ne bi bilo odmora za Poaroov um! Ometanja bi dolazila, u
ovom ili onom obliku. oveka kod kue lako nau. Doi e
vam ili prijatelj ili kogod nepoznat, s neim veoma vanim
comme toujours* uvek je veoma vano! i male sive elije
bie opet zauzete, nee moi da uvaju snagu. Zato je Poaro
rekao da na neko vreme odlazi iz Londona, a u meuvremenu se odmara na mestu koje mu je dobro poznato, zatien
od upadica i ometanja.
Dok mi je sve to govorio, ja sam samo klimao glavom kao
da je savreno shvatljivo i razumno, pitajui se pritom da li
ljudi kako stare postaju sve vei udaci.
etvrtkom uvee gospoa Ansvort ne sprema veeru
etvrtkom uvee odlazi kod sestre svog pokojnog mua te
je tako gospodin Poaro otkrio Kuu uivanja u kafi. Rekao
mi je da, poto navodno nije u Londonu, ne sme da se izloi opasnosti da ga neko vidi negde gde inae navraa i pitao
me je da li mogu da mu preporuim neko mesto na koje
odlaze takvi ljudi kao to ste vi, mon ami, ali gde je hrana
izvanredna. Rekao sam mu za Kuu uivanja u kafi: tesno,
pomalo ekscentrino, ali ko god tamo svrati jednom, uglavnom poinje stalno da dolazi.
* Franc.: kao i uvek. (Prim. prev.)

26

Sofi Hana

Tog konkretnog etvrtka uvee, kada se odigrao njegov

kratki susret s Deni, Poaro se vratio u deset i deset, znatno
kasnije nego obino. Sedeo sam uz vatru u salonu, ali nikako nisam uspevao da se zgrejem. Nekoliko sekundi poto
sam uo kako se ulazna vrata pansiona otvaraju pa zatvaraju, nauo sam kako Blana Ansvort neto apue Poarou
mora biti da ga je ekala u predsoblju.
Nisam tano uo ta mu govori, ali mogao sam da pogodim: bila je zabrinuta, a razlog njene brige bio sam ja. Vratila se od zaove u pola deset i odmah zakljuila da sa mnom
neto nije kako treba. Izgledao sam strano, kao da nisam
ni jeo ni spavao. Sve mi je to i sama rekla. Kad smo ve kod
toga, ne znam ba kako to neko moe da izgleda kao da nije
jeo. Moda sam bio mraviji nego tog jutra za dorukom.
Gospoa Ansvort me je razgledala iz nekoliko raznih
uglova i ponudila mi sve ega je mogla da se seti a to bi me
moda oporavilo, poevi od najoiglednijih lekova koje
ovek nekome moe da ponudi u takvoj situaciji hrane,
pia, prijateljskog uha da me saslua. Poto sam sve troje
odbio to sam uljudnije mogao, prela je na neuobiajenije
predloge: jastuk punjen travama, nekakvu tenost iz jedne
tamnoplave boce, gadnog mirisa, ali navodno blagotvornu,
koju bi trebalo da sipam u vodu za kupanje.
Zahvalio sam joj se i odbio. Grozniavo je zverala po
salonu u potrazi za bilo ime to bi mogla da mi naturi, uz
obeanje da e mi to doneti reenja svih mojih problema.
Sad je najverovatnije aputala Poarou kako mora da me
natera da prihvatim smrdljivu plavu bocu ili jastuk s travama.
etvrtkom uvee Poaro se po pravilu vraao iz kafea jo
pre devet i sedao u salon da ita. Ja sam se iz hotela Bloksam
vratio u devet i petnaest, reen da ne razmiljam o onome
na ta sam tamo naiao, i jedva ekajui da zateknem Poaroa

Ubistva s monogramom

27

u njegovoj omiljenoj fotelji pa da se raspriamo o raznim

zabavnim, beznaajnim sitnicama, kao to smo esto umeli.
Nije ga bilo. Zbog njegovog odsustva odjednom sam se
osetio nekako udno dalek od svega, kao da mi je tlo propalo pod nogama. Poaro je ovek navika i ne voli od njih da
odstupa Uhodane dnevne navike, Kepole, daju spokoj
mislima, govorio mi je vie puta a ipak evo gde je sada
kasnio vie od etvrt asa.
Kad sam u pola deset uo kako se otvaraju kuna vrata,
ponadao sam se da je to on, ali bila je to Blana. Samo to
nisam zastenjao. Ako ste ve ionako zabrinuti za sebe, ni najmanje vam ne treba drutvo nekoga ija je glavna razonoda
da die mnogo guve ni oko ega.
Plaio sam se da sutra neu moi da se nateram da opet
odem u hotel Bloksam, a znao sam da u morati. To je bilo
ono o emu sam se trudio da ne razmiljam.
Sad kad je Poaro konano ovde, razmiljao sam, i on
e biti zabrinut za mene zato to mu je Blana Ansvort rekla
da mora da bude. Zakljuio sam da bi mi bolje bilo kad
nijedno od njih ne bi bilo tu. Ako ve nema mogunosti za
razgovor o neemu laganom i zabavnom, onda radije ne bih
razgovarao ni o emu.
Poaro je u salon uao ne skinuvi sa sebe eir i kaput, pa
zatvorio za sobom vrata. Oekivao sam da me zaspe pitanjima, ali on umesto toga ree, nekako rasejano: Kasno je.
Iao sam ulicama i iao, traio, ali nita nisam postigao osim
to sam se kasno vratio ovamo.
Bio je zabrinut, to je tano, ali ne zbog mene niti zbog
toga jesam li jeo i hou li jesti. Strahovito mi je laknulo. Traili?, upitao sam.
Oui. Tu enu Deni, za koju se veoma nadam da je iva,
a ne ubijena.

28

Sofi Hana

Ubijena? Ponovo sam osetio kao da tlo propada poda

mnom. Znao sam da je Poaro slavni detektiv. Priao mi je o
nekim sluajevima koje je reio. Ipak, sada je trebalo da se
odmara od svega, a ja sam sasvim lepo mogao i bez toga da
mi on ba u tom trenutku izgovori tu re, i to na tako zloslutan nain.
Kako izgleda ta Deni?, upitao sam. Opiite mi je.
Moda sam je video. Posebno ako je ubijena. Veeras sam
zapravo video dve ubijene ene, i jednog mukarca, te moe
biti da imate sree. Mukarac nije izgledao kao da bi ga mogli
zvati Deni, ali to se dveju ena tie...
Attendez, mon ami.* Mirni Poaroov glas prekinuo je
moje oajniko blebetanje. Poaro je skinuo eir i poeo da
raskopava kaput. Gospoa Blana je znai u pravu, vas zaista neto mui? Ah, ma kako to nisam smesta uvideo? Bledi
ste. Misli su mi bile negde drugde. Obino tako urede da se
nau negde drugde kad ugledaju madame Blanu da dolazi. Ispriajte, molim vas, Poarou immdiatement**: u emu
je nevolja?
U tri ubistva, eto u emu je nevolja, rekao sam. Sva tri
takva da nikad nita slino pre nisam video. Dve ene i
mukarac. Svako u po jednoj sobi.
Susretao sam se ja, naravno, s nasilnom smru ve mnogo
puta u Skotland jardu sam gotovo dve godine, a policajac
sam pet godina ali veina ubistava ostavlja oigledan utisak
da je neko izgubio vlast nad sobom, udario u nastupu besa,
ili je moda kap prelila au i ovek se raspomamio. Ovo u
* Franc.: ekajte, moj prijatelju. (Prim. prev.)
** Franc.: smesta. (Prim. prev.)

Ubistva s monogramom

29

Bloksamu bilo je neto sasvim drugo. Ko god da je poinio

to trostruko ubistvo, isplanirao ga je unapred mesecima
unapred, rekao bih. Svaka od tri scene zloina bila je pravo
delo makabristike umetnosti, sa skrivenim znaenjem koje
nisam uspevao da rastumaim. Plaila me je pomisao da
ovog puta moj protivnik nije nasumini siledija na kakve
sam navikao, nego moda hladan, metodian um koji nee
dozvoliti da bude pobeen.
Nema sumnje da sam bio preterano mrano nastrojen
prema ovom sluaju, ali nikako nisam mogao da se otresem
zlih slutnji. Tri usklaena lea: stresem se i od same pomisli
na to. Govorim sebi da ne smem da razvijem fobiju, moram
ovom sluaju da pristupam kao to bih i svakom drugom,
koliko god da na povrini izgleda drugaije.
Svako od tri ubistva u drugoj sobi u istoj kui?, pita
me Poaro.
Ne, u hotelu Bloksam, kod Pikadili cirkusa. Pretpostavljam da vam nije poznat taj hotel?
Non.
Ni ja do veeras nikada nisam ulazio u njega. Nije to
mesto na koje bi momak kao ja pomislio da zalazi. Kao dvorac je.
Poaro je sedeo vrlo pravih lea. Tri ubistva u istom hotelu, svako u drugoj sobi?, rekao je.
Da, sva tri poinjena veeras u kratkom vremenskom
razmaku.
Veeras? A vi ste ovde? Kako to da niste u hotelu? Ubica
je ve uhvaen?
Bojim se da ipak nismo bili te sree. Ne, ja sam... Zastao
sam i proistio grlo. Izneti injenice o sluaju bilo je jednostavno, ali nisam imao elje da objanjavam Poarou kako
mi je ono to sam video uticalo na raspoloenje niti da mu

30

Sofi Hana

priam kako nisam u Bloksamu proveo ni pet minuta pre

nego to sam podlegao silovitoj potrebi da odem.
Kako su sve troje bili ceremonijalno poloeni na lea, s rukama uz telo, s dlanovima priljubljenim na pod, spojenih nogu...
Izloiti mrtvaca. Taj izraz mi se probio u svest, praen prikazom jedne mrane sobe pre mnogo godina sobe u koju
sam bio primoravan da uem dok sam bio sasvim mali i sve
od tada sam u svojoj mati odbijao da opet uem u nju. U
potpunosti sam nameravao da do kraja ivota odbijam da
tamo ponovo ulazim.
Beivotne ruke, dlanovima okrenute nadole.
Uzmi ga za ruku, Edvarde.
Ne brinite, hotel vrvi od policije, kazao sam brzo i glasno, da oteram nezvano privienje. Ni sutra ujutru nee
biti kasno da se vratim tamo. Videvi da Poaro i dalje oekuje neki potpuniji odgovor, dodao sam: Morao sam malo
da razbistrim glavu. Iskreno reeno, nikad u ivotu nisam
video nita tako udno kao ta tri ubistva.
U kom smislu udno?
Svaka rtva je imala neto u ustima jedno te isto.
Non. Poaro je zamahao prstom ka meni. To nije mogue, mon ami. Jedna te ista stvar ne moe istovremeno da se
nalazi u troja razna usta.
Tri zasebna, ali istovetna predmeta, razjasnio sam. Tri
dugmeta za manetne, od istog zlata, reklo bi se po izgledu. S monogramom. Isti inicijali na sva tri: P. A. D. Poaro?
Jeste li dobro? Izgledate...
Mon Dieu! Poaro je ustao i poeo da etka po salonu. Vi ne uviate ta to znai, mon ami. Ne, vi ne uviate
uopte, zato to niste uli priu o mom susretu s mademoiselle Deni. Moram brzo da vam ispriam ta se desilo da
biste razumeli.

Ubistva s monogramom

31

Poaroova zamisao o brzo isprianoj prii drugaija je

nego kod veine ljudi. Njemu je svaki detalj podjednako
vaan, jamica u dejoj bradici znaajna je kao i poar u kome
je stradalo trista ljudi. Ne moete ga nagovoriti da pouri i
pree na sutinu. Smestio sam se zato u stolicu i pustio ga
da mi pria na svoj nain. Poto je dovrio, imao sam utisak da sam lino iskusio sve to se dogaalo zapravo ak i
iscrpnije nego to sam iskusio mnoge prizore u kojima sam
u ivotu lino uestvovao.
Zaista je izuzetno to to se dogodilo, i to iste veeri kada
i ubistva u Bloksamu, rekao sam. Kakva podudarnost.
Poaro je uzdahnuo. Ne mislim da je to podudarnost,
moj prijatelju. ovek moe da prihvati da se podudarnosti
deavaju s vremena na vreme, ali ovde postoji sasvim oigledna povezanost.
Mislite izmeu ubistva s jedne strane i njenog straha da
e biti ubijena s druge?
Non. To jeste jedna veza, da, ali ja govorim o neemu drugom. Poaro je prestao da se eta kroz salon pa se okrenuo ka
meni. Kaete da su u ustima triju rtava ubistva pronaena
tri zlatna dugmeta za manetne s monogramom P. A. D.?
Tako je.
Mademoiselle Deni, ona mi je sasvim jasno rekla: Obe
ajte mi ovo: ako me nau mrtvu, rei ete svom prijatelju
policajcu da ne trai mog ubicu. O, molim vas, neka niko ne
otvara usta! Ovaj zloin ne sme nikada biti reen. ta mislite da je htela da kae tim: O, molim vas, neka niko ne otvara usta?
Da li se on to alio? Oigledno ne. Jasno je, zar ne?, rekao
sam. Bojala se da e biti ubijena, ali nije elela da njen ubica
bude kanjen i nadala se da niko nee rei nita to bi ukazalo na njega, zato to veruje da je zasluila da bude kanjena.