Publije Ovidije Nazon [Publius Ovidius Naso] rodio se u dobro stojeoj porodici 43 godine pre

Hista u gradu Sulmo (danas Sulmona) u srednjoj Italiji. Rano je ispoljio dar za retoriku i poeziju,
pa mu je otac obezbedio obrazovanje u Rimu s nadom da e sin zauzeti vaan poloaj u dravnoj
administraciji. Zavrio je kolu i dobio posao u dravnoj administraciji, ali ga je on ubrzo napustio
i posvetio se poeziji.
Prvu knjigu pesama, u Katulovoj tradiciji latinskih ljubavnih elegija, Amores[Ljubavi],objavio je
20 g. pre H. (godinu dana pre Vergilijeve i Tibulove smrti), Epistolae Heroidum [Pisma junakinja]
u kojima Jelena, Penelopa, Didona i druge slavne junakinje piu nevernim ili nedostupnim
ljubavnicima i muevima, gde Ovidije poklanja posebnu panju disonanci. Kao to je Verilije (pre
njega) pisao didaktike pesme o poljoprivredi, on sad uzima pozu strunjaka za pitanja ljubavi i
erotike: 15 g. p.H. pojavljuje se Ars Amatoria [Ljubavna vetina, prirunik za seksualnu tehniku].
Pet godina kasnije, uz revidiranu Ars Amatoria, pojavili su se i Remedia Amoris [Lek od ljubavi]
i Medicamina Faciei Feminae [Pomade za ensko lice]. U meuvremenu su umrli i Propercije i
Horacije, pa je Ovidije ve u tridesetoj godini ivota postao vodei pesnik generacije. Sve ove
pesme pisane su dvostihom latinske ljubavne elegije, no jo nisu izgubile sveinu zahvaljujui
pesnikovoj zapanjujuoj inventivnosti i smislu za komiku i grotesku. (Izgubljena tragedijaMedea je
verovatno pisana u homorovskom daktilskom hemsametru.)
Za razliku od neto starijih savremenika koji ne samo da su zapamtili previranja, pobune, zavere i
krvave obraune, nego su i na svojoj koi osetili posledice raspada republike (Vergiliju je porodino
imanje konfiskovano, Horacije je uestvovao u ratu protiv Avgusta i morao ponovo da pone od
nule, Propercije je izgubio bliske roake u brobama protiv Avgusta u srednjoj Italiji) Ovidije ivi
udobnim ivotom kosmopolitskog Rima u uslovima dugo prieljkivane stabilnosti i mira.
Avgustovski mir doneo je nov ivot i nove kreativne impulse. Pesnici su poletno podravali
Avgustove elje da se obnovi italijanska poljoprivreda, da se potvrdi dostojanstvo Rima i Italije i
novi koncept uloge Rima u svetu. Piui na toj liniji, Vergilije pomae da se dogaaji osmisle: on se
ponaa kao vates,inspirisani pesnik koji otkriva poruke dobijene od viih sila. Ovidije pak pripada
mlaoj, mirnodopskoj, generaciji: on nije samo slavan pesnik ve i veliki ljubavnik, ali sad
Avgustova vladavina ulazi u tmurniju fazu strogih moralnih zakona u kojoj imperator nema nimalo
sluha za njegovu lascivnu peoziju.
Negde oko poetka novog raunanja vremena, kad mu je bilo 45 godina, Ovidije stavlja taku na
ljubavnu poeziju: sad su na redu dva dijametralno razliita
projekta,Metamorphoses [Metamorfoze, preobraenja] i Fasti [Kalendar rimskih verskih
sveanosti, sa legendama vezanim za njih].
Metamorfoze su objavljene 8 godina posle Histova roenja i odmah postale slavne; njihov autor je
na vrhuncu slave, on je vodei pesnik svoje generacije. A onda, iste te 8-me godine, grom iz vedra
neba: Cezar Avgust ga protera u mestance Tomi (danas Konstanca) na Crnom moru, na periferiju
carstva. Ne zna se ta je razgnevilo Cezara Avgusta da protera slavnog pesnika, koji je tom prilikom
spalio sve svoje rukopise ukljuujui iMetamorfoze. Zvanino, razlog su neke lascivne pesme u Ars
Amatoria koje su davale uputstva kako uspeno odravati vanbrane veze, to se kosilo sa
Avgustovim zakonima, a bilo je naravno i kreposnih graana kojima je smetala lascivnost nekih
1

pesama, no ne treba smetnuti s uma da su i Metamorfoze, tonom nadmone ironije, davale

imperatoru povoda da taj ep smatra subverzivnim, pogotovu epizoda Apoteoza Julija Cezara na
kraju epa sa snanim ironinim nabojem koji se osea uprkos (ili zahvaljujui) glazuri sainjenoj
od floskula politikog argoa avgustovskog doba,to je bez sumnje s jedne strane doprinelo
popularnosti epa, a s druge iritiralo imperatorovu sujetu. Ovidije nije imao nita protiv da uiva u
plodovima mirnodopskog avgustovskog doba, ali mu to nije smetalo da vidi i njegove tamnije
strane; s druge strane, ma koliko da Rim u Avgustovo vreme uiva relativno dug period stabilnosti,
stalno se strahuje ta e da bude ako se Avgustu to desi, kao i ta e da bude posle Avgusta. Kako
bilo, pesnik je lien raskoi Rima, prijatelja, avantura, porodice i u samoi izgnanstva nastvlja rad
na rukopisu Fasti, koji je ostao nedovren (stigao je tek do juna), a pie i nova
dela: Tristia [Tugovanke], Ibis i Epistolae ex Ponto [Pisma sa Ponta], pa e i deportovani
Mladobosanac Andri u toku Prvog svetskog rata, pod Ovidijevim uticajem, da pie svoje lirske
zapise Ex Ponoto. Budui da je Ovodije umro kao izgnanik, ne zna se taan datum njegove smrti,
pa ni godina: jedni misle da je umro 17-te a drugi 18-te godine posle Hrista, u svakom sluaju,
nekoliko godina je nadiveo svog progonitelja.
On je od ranog detinjstva poudno apsorbovao i dugo bistrio mitove, pa moe bez preterivanja da
se kae da je supstrat Metamorfoza celokupna grka i rimska tradicija; samu temu preobraenja
mogao je da nae u knjizi Heteroeumena [Preobraenja] helenistikog pisca Nikanora, kao i u
knjizi Ornithogonia [Poreklo ptica] od Bojosa. Izuavajui grke i latinske mitove, Ovidije je otkrio
jednu prostu (i nita manje obespokojavajuu) istinu, naime, da je jedini zajedniki imenitelj svih
mitova metamorfoza, preobraaj. Drugim reima, da se istorija sveta i ljudska delatnost kao njen
supstrat svode na puku promenu, jo odreenije, na promenu oblika, sutina ostaje nepromenjena.
Ne samo da je otkrio tu istinu: ona postaje okosnica njegovog pesnikog postupka u ovom epu. On,
dakle, zauzima dijametralno suprotan stav Vergilijevom (homerovskom, epskim) pogledu na svet,
po kojem ljudska delatnost ima svoj smisao koji se pravolinijski kree prema cilju. Kod Ovidija ima
kretanja, ali ono nije ni ravno ni pravolinijsko, ve krivudavo i cikliko. On vidi samo preobraenja
i promene, koje su uslovljene srenim ili nesrenim sticajem okolnosti, naklonou ili srdbom
bogova, ljudskom gordou i hrabrou, ljubavlju i poudom, razboritou i brzopletou,
mudrou i glupou i drugim licima i nalijima ljudske psihe. On je veliki znalac ovekovih vrlina
i slabosti, motiva i nagona, misli i oseanja, strasti, elja, nada, pobuda i zabluda. A budui da je
mit kristalizacija ljudskog iskustva, on kroz prizmu mita prelama i suvremena mu dogaanja i
sudbine i od njih mesi poetsko tkivo iz kojeg emaniraju usponi i padovi, podvizi i porazi,
plemenitost i niskost, dobrota i pakost, eros i tanatos i sve to stoji izmeu ovih krajnosti.
Petnaest knjiga epa moe grubo da se podeli u tri celine od po pet knjiga, koje korespondiraju sa
epohom bogova, epohom heroja i epohom istorije. Epoha heroja poinje sa uvoem grada Atine u
knjizi estoj, a vreme istorije sa uvoenjem Troje u knjizi Jedanaestoj. Ove podele nisu ni striktne
ni precizne; naprotiv, zamagljenje su: Atina se pojavljuje tek nakon 400 stihova, a Troja kad je ve
zauzeta, ne jednom ve dva puta. Pesnik se poigrava linijama razgranienja; on zazire od jasnih i
striktnih podela, to nipoto ne znai da ih zanemaruje. A hronoloki red nije tu da ukae na

progresivnu liniju od jednostavnijeg ka sloenijem i od primitivnijeg ka savrenijem, ve naprotiv,

da i na taj nain podvue da se sve svodi samo na promenu oblika.
Pesnik virtuozno varira veze kako izmeu mitova unutar svake knjige, tako i izmeu knjiga. Svaka
knjiga ima unutranji plan, ponekad u tematskoj povezanosti, ali ee u kontrastima; kraj knjige
nagovetava dogaaje u sledeoj. Mit o Faetonu se, kao u romanu u nastavcima, nastavlja iz Prve u
Drugu knjigu; posle dramatine otmice Evrope na kraju Druge, u Treoj slede mitovi o njenom
sinu Kadmu, osnivau Tebe i uspostavljanju Bakhovog kulta; na poetku etvrte, Minijeve keri,
poslednji bastion otpora Bakhu, preobraavaju se u slepe mieve; mit o Perseju se prenosi iz
etvrte u Petu knjigu koja se zavrava preobraajem drskih Pjereidovih keri u svrake, poto su
tvrdile da lepe pevaju od Muza; u estoj Minerva pretvara oholu tkalju Arahne u pauka, a Letona
grube seljake u abe kreketue; tu su i grozni mitovi o Niobi, o Tereju, Prokni i Filomeli, da bi na
kraju prevladao neto vedriji ton; u Sedmoj knjiizi dolaze mitovi o zloj arobnici Medeji; Osma
poinje potresnim mitovima o Maleageru i kalidonskom vepru, o Skili i Minosu, Dedalu i Ikaru; a u
Devetoj pored Herakla susreemo dve seksualne aberacije: Biblida se zaljubi u brata i od suza
preobrazi u potok (premda je verbalno osuuje, pesnik veoma uverljivo i sa empatijom slika njenu
patnju) i Ifida (ona se odgaja kao mladi, ali u pravi as doivi promenu pola). U Desetoj, posle
mitova o Orfeju i Euridiki i Ganimedu, centralno mesto pripada mitu o Miri, koji nas vraa motivu
incesta: za razliku od Biblide, ona poini incest sa ocem (kao i u sluaju Biblide, Ovidije verbalno
osuuje, ali ubedljivo, sa velikim poznavanjem ljudske psihe, slika njeno prokletstvo). Jedanaesta
knjiga poinje Orfejevom smru a zavrava priom o Prijamovom sinu Esaku koja slui kao most
prema trojanskom ratu, koji je predmet najkrae Dvanaeste (625 stihova) i najdue Trinaeste,
knjige (965 stihova): u kojoj zapoinju i Enejina lutanja da bi se nastavila i u etrnaestoj, tzv. Mala
Enejida. Petnaesta daje kratak pregled Romulovih naslednika od Nume koji (anahrono) poseuje
Pitagoru, kroz ija usta pesnik izlae svoju teoriju metamorfoza. Slede legende o Egeriji i Hipolitu,
Tagesu i Romulovu koplju, o kugi u Rimu (istorijski dogaaj), zatim prilino bleda epizoda o
Eskulapu, koja pesniku slui kao kontrast za tour de force celog epa u Apoteozi Julija Cezara, gde
floskule politikog argoa avgustovskog vremena istovremeno ine zatitnu glazuru (koja je oito
bila isuvie tanka i providna) i ironini naboj. Ep se zavrava epilogom u kome se kae da e on
iveti dok je sveta i veka.
Metamorfoze sadre oko 250 preobraenja i obuhvataju neverovatan raspon ljudskog iskustva
i sve vreme od postanja do ovih dana , kako pesnik kae u Prologu. Obim je univerzalan i
sveobuhvatan. Svi veliki mitovi Grke i Rima (i mnotvo manjih) nali su se u ovom epu; uporedo
sa slavnim Heraklom, Ahilom, Enejom i Romulom, susreemo se i sa manje poznatim stvorenjima
kao to su Salamancida, Klitija, Leukonoja, Leukotoja Traganje za identitetom je nit koja ih
povezuje: Ovidije nas stalno podstie da se pitamo ko smo i na osnovu ega mislimo da smo takvi
kako sebe zamiljamo. Unutar svake knjige mitovi se preklapaju, prepliu i proimaju reflektujui
karakterne osobine bogova i ljudi. Ljudska oholost, sujeta, uobraenost, pouda, lakomost,
neobuzdanost, brzopletost, jednom reju, svi oblici ljudske gluposti kanjavaju se bez milosti.
Duina mitova varira od desetak do nekoliko stotina stihova, a ima i onih koji prelaze iz jedne u
3

sledeu knjigu. Neretko, slino ruskim babukama, unutar jednog mita smeten je drugi (u mitu
o Ioni, primera radi, Apolon uspavljuje stooko udovite Argusa pastoralnim mitom o Panu i
Siringi).
Metamorfoze nemaju koheziju i strukturu Ilijade ili Enejide, ali imaju obrasce reda i organizovanja
materijala koji, istina, nisu ni strogi ni precizni, ali ne samo zbog otpornosti materijala: premda
svestan da bi svet bez granica bio puki haos, Ovidije ne podnosi stroge okvire. Njegov haos nema
jasne granice; haos je siva smesa, cela priroda je pokazivala smo jedno lice, kae on na poetku
epa. U tome sivilu nijedan elemenat nije uvao svoj oblik. Svet je dobio jasne granice tek kad je
bog razluio, razmrsio i rasporedio stvari i smestio ih na svoje mesto. (Njegova prestava je bliska
starozavetnoj.)
Metamorfoze su as smene, as tragine i tune, as drske, a as trivijalne. Od drame i tragedije,
preko melodrame i tragikomedije do komedije i groteske, anrovi se kaleidoskopski smenjuju,
prepliu i proimaju. One su veoma dobra lektira za vie razrede osnovne i nie srednje kole
[Montenj kae da su mu upravo Ovidijeve Metamorfozeotvorile apetit za itanje kad je bio
deak, Essais, I, 222], mogu da se itaju iz istog zadovoljstva, a mogu i da galvanizuju matu
darovitog umetnika. U arenilu stilova kojima se pesnik slui nijedan nema dominantnu ulogu,
premda moe da se kae da je najdoslednija poza nadmone ironije. Ovidije dobro poznaje i voli
knjievnu tradiciju, ali nije zanemeo pred njom: po njemu, sve mora da se osvei promenom ugla
posmatranja. Kaleidoskopska raznolikost epa, nagli zaokreti u registru i raspoloenju, slojevitost
ironije i samosvesti, pesnikova sposobnost da nas duboko dirne uprkos prividnoj povrnosti,
njegova visprena i eluzivna duhovitost to su elementi koji su Metamorfozama, kao
iEnejidi, obezbedili centralno mesto u evropskoj knjievnoj tradiciji ve od njihove prve pojave.
Razlozi promene oblika su brojni i raznovrsni: bogovi menjaju oblik po sopstvenoj volji da bi
ostvarili neku elju, a ljudi po kazni ili milosti boijoj. Jupiter se preruava u oblak, zlatni pljusak,
labuda, satira, Dijanu, bika da zadovolji svoju neobuzdanu strast, ne vodei mnogo rauna o tome
ta e da bude sa objektom njegove poude, nevinim nimfama i devojkama. Njihova lepota je
njihova kob: nemone su pred Jupiterom, a jo nemonije pred ljubomornom, osvetoljubivom
Junonom, koja ih nemilosrdno kanjava kao da je sav greh do njih: Kalisto pretvara u meku, a
Kadmovu ker Inonu natera da skoi u more, Jupiter ih se seti tek kad nagrabuse, a i tada vie
brine o tome da stekne alibi pred ljubomornom enom: Ionu je pretvorio u junicu da ga Junona ne
bi uhvatila u neobranom grou. Junona se preruava da uhodi nevernog mua i zapada u veoma
komine situacije kad iskuava svoje smrtne suparnice.
Otrovna Kupidonova strela je jo kobnija po smrtne ljude: Terejeva neobuzdana seksualna strast
ne zna za granice i vodi u propast ne samo njegov ve i dvor njegovog tasta; prividno proraunata
arobnica Medeja izdaje oca i otadbinu da bi se udala za Jasona; Skila ubije oca i otvara grad
neprijatelju, ali ne samo Minos, nego se i kopno i more gnuaju njenog zlodela i ne primaju je u
sebe, pa se ona konano preobrazi u opasnu liticu u moru

Ali, kazne ne stiu ljude samo zbog grene ljubavi. Oholost i drskost nikad ne ostaju nekanjene:
Minijeve keri, privrene Minervi, nastavljaju da predu i tkaju i priaju umesto da se pridrue
svetkovini nanovo uvedenog Bakhovog kulta. Njihova privrenost prolosti dobija vid ustajalosti i
zastarelosti: razboji im zarastu u imelu, a one bivaju preobraene u slepe mieve, stvorenja koja
borave po mranim i zaputenim prostorijama; Pjeridove keri lepo pevaju, ali i drsko izazivaju
muze da se nadmeu sa njima i budu preobraene u svrake; darovita tkalja Arahne izazove
Minervu i bude pretvorena u pauka; ohola Nioba ima sve: ugled, bogatstvo sedam sinova i
sedam keri, mu joj je kralj, ali joj ni to nije dosta, trai od sugraanki da slave nju umesto boginje
Letone: uvreena boginja se poali svojoj deci, Apolonu i Dijani i ti nenadmani strelci u jednom
danu ustrele svu njenu decu, mu joj se ubije, a ona se preobrazi u stenu iz koje i danas teku suze;
lakoma i zavidna Aglauros trai od Merkura tovare blaga da bi mu omoguila pristup njenoj sestri,
a on je arobnim kaducejem pretvori u stenu. I preterana revnost se kanjava: brbljiva vrana je bila
nevina lepotica na koju je Neptun bacio oko a onda se Minerva smilovala na njeno devianstvo,
pretvorila je u snenobelu pticu koja joj je revnosno sluila, a kad je postala isuvie revnosna, njena
je gospodarica oterala iz dvora, perje joj obojila u crno i svrstala je na nii rang od sove, koja ni
danas ne sme da izae na svetlost dana, zbog toga to je zavela oca; i gavran je nekad bio beo: i on
je revnosnu brbljivost platio promenom boje perja Ovako poreane, ivotne situacije u kojima se
nalaze njegovi junaci i junakinje, kao i njihove kazne i patnje, mogu da zvue groteskno i patetino,
no, uprkos tome, Ovidije uspeva da nam ih saopti na prihvatljiv i zabavan nain. On je sjajan
pripoveda. Njegovo poznavanje ljudske prirode i ivi opisi situacija nadiveli su ukuse, konvencije
i mode ne samo njegovog nego i svih vremenskih razdoblja u toku poslednje dve hiljade godina.
Da sumiramo: za razliku od Vergilija koji veruje da ljudski postupci i istorija sveta imaju duboki
teleoloki smisao, Ovidije misli da se sva ljudska delatnost, pa dakle i istorija sveta, svodi na
puku metamorphosis, promenu oblika. Ova dva velika latinska pesnika zapravo veoma jasno
formuliu dva oprena, optevaea stava: gotovo bi moglo da se kae da se svi ljudi dele na
pristalice Vergilija (vere u teleoloki smisao istorije sveta, pa dakle i progres), i na pristalice
Ovidija, one koji veruju da se sve svodi samo na promenu oblika, na cikliko vaanje na poetak.
Vergilije veruje u venost Rimskog carstva; on podrava Avgustov nouus saeclorum ordo (novi
vekovni [svetski] poredak); za Ovidija je imperija samo jo jedan peani sprud vremena u
nestalnom toku venosti, kako kae E.J.Kenny u Cambridge History of Classical Literature, vol.
II, p. 441, Kembrid, 1982. Premda zastupaju dijametralno suprotne stavove, i bez obzira koji od
njih mu je blii, italac i danas sa velikim zadovoljstvom moe da ita i jednog i drugog, to je
nesumnjiv znak da su oba veliki pesnici, veliki umovi. I oba imaju svoje velike sledbenike. Vergilije
(koji je blii novozavetnom poimanju sveta) inspirisao je autora Boanstvene komedije ne samo
estom knjigom Enejide (u kojoj je naao kompletnu topografiju i arhitekturu onoga sveta), ve
moda jo i vie duhom i verom u budunost koji provejavaju i nose ceo ep. I ne samo Dantea.
Njegov je uticaj neosporan i na autore Izgubljenog raja i Lue mikrokozma, da pomenemo samo
neke. S druge strane, Ovidijev uticaj see od Seneke, Marcijala i Juvenala iz I i Apuleja iz II veka,
preko Roman de la Rose, Bokaa, osera, Tasa, Servantesa, Kalderona, Lope de Vega, Ariosta, do
5

Goetea i Pukina, Dojsa i Kalvina. Monteverdi, Gluk, Mendelson-Bartoldi, B. Britn i

Stravinskipiu muzika dela pod njegovim uticajem; njegov uticaj na likovne stvaraoce je
neprocenjiv od Ticijana i Berninija, Mikelanela, Rafaela, Tintoreta, Korea, do Rubensa, a preko
njih i na mnoge druge, sve do Pikasa i likovnih umetnika naih dana. Poznato je da je ekspir od
svih klasinih dela najvie voleo Metamorfoze. Ovidije je prosto galvanizovao uobrazilju
autora Hamleta, Makbeta, Julija Cezara. On je kod Ovidija naao ne samo neiscrpnu riznicu
dramskih siea, karaktera, raspoloenja, atmosfera, ve i suvereno voenje dramske radnje, smelo
uputanje u najdublje, najintimnije i najtananije vibracije ljudske psihe, koju latinski pesnik (i po
dananjim merilima) izuzetno dobro poznaje. Hamletovi, kao i monolozi u Makbetu, inspirisani su
monolozima Maleagerove majke i ne samo monolozi. Premda je uzeo sagu o danskom kraljeviu
od Saksa Gramatika, on je dramski elaboriranu temu dunosti i osvete naao
u Metamorfozama, posebno u liku Maleagerove majke: atmosfera zloina, traginost situacije,
dilema dunosti i rodbinskih oseanja im je zajednika. U ekspirovoj mati, na najkreativniji
nain, slila se saga o danskom kraljeviu iz 13 veka sa antikim mitom o Maleageru u englesku
renesansnu tragediju, kao i tragina pria o Piramu i Tizbi sapriom o ljubavnicima iz
Verone; Piram i Tizba su mu posluili i kao predloak za sjajnu parodiju u Snu letnje noi [koji
slui kao predloak Mendelson-Bartoldiju u 19-om veku za istoimeni balet, i Bendaminu Britnu za
isoimenu operu.] Nema kraja irenju Ovidijevog uticaja. Hamlet ironino kae za svoju majku: All
tears, like Niobe, sva u suzama, kao Nioba. Uticaj Metamorfoza na Dojsovog Ulisa i na
KafkinuMetamorfozu Gregora Samse je vidan.
Uticaj Metamorfoza evidentan i u renesansnoj dalmatinskoj i dubrovakoj knjievnosti od
Hektorovia (preveo Remedia amoris), Zlataria (preveo Ljubav Pirama i Tizbe) teJakova
Bunia (Otmica Kerbera) i Luke Bunia (Aretuza u goru, Aron u rijeku), kao i u delima Ranjine,
Dria (Venera i Adon) i Gundulia (Prozerpina ugrabljena).
Ovo je samo rukovet primera uticaja ovog monumentalnog dela koje posredno i neposredno
proima celokupnu evropsku civilizaciju, pa i srpsku. (teta to nemamo uvida u predvukovski
period srpske knjievnosti.) Neposredan uticaj je vrio Maretiev prevod iz 1907 u izdanju Matice
hrvatske, koji je sve vreme bio u opticaju i kod Srba (1991 je u Dereti izalo i fototipsko izdanje
Maretievog prevoda), a 1997 je iziao Danojliev prevod mita o Dedalu i Ikaru
iz Metamorfoza (VIII,183-240). Teko je, naravno, proceniti posredni uticaj, no u svakom sluaju,
on je evidentan u usmenoj kao i u umetnikoj knjievnosti (primera radi, naa narodna pria U
cara Trojana kozje ui gotovo je identina sa jednim delom frigijskog mita o kralju Midi (XI, 85193), razlike su minimalne: Trojan Mida; kozje ui magaree ui; zova trska; pastiri vetar;
u naoj prii se ne zna zato car ima kozje ui, a kod Ovidija je dat i razlog, to ne znai da je naa
pria preuzeta od Ovidija: moda obe prie imaju zajedniki izvor.)
Ovaj prevod je raen prema latinskom tekstu Loeb Classical Library, Harvard University Press,
Cambridge, Massachusetts London, 1994. U grkim mitovima vratio sam grki oblik imena, sa
izuzetkom olimskih bogova, koji su zadrali latinski oblik izvornika.
Milosav Popadi.
6

Knjiga I
Prolog (1 4)
Duu mi obuzima elja da pevam o telima koja su dobila u nov oblik; bogovi, vi koji ste uzrok tih
promena, nadahnite me da ih pesmom u neprekidnom nizu obuhvatim sve od postanja do
dananjeg dana!
Stvaranje sveta* (5 88)
Pre mora i zemlje i nebeskog svoda to nadkriva sve, celokupna priroda imadijae jedno lice
nazvano haos: gruba zbrka i nered, nita do mrtva gomila i neprijateljski raspoloena semena
pogreno sparenih elemenata. Titan jo nije obasjavao svet, rastui Feb nije obnavljao svoje
rogove, Zemlja, uravnoteena sopstvenom teinom, nije lebdela u vazduhu, niti je okean irio ruke
du dalekih obala. I, premda su postojali i zemlja i more i vazduh, niko ne mogae da ide po kopnu
niti da pliva u moru, a vazduh bee mraan. Nita nije moglo da bude isto, svi predmeti bejahu
narogueni, jer u jednom istom telu hladno ratovae sa toplim, vlano sa suvim, meko sa tvrdim i
besteinsko sa teinskim.
Bog i plemenita priroda su izazvali ovu borbu. On otrgnu zemlju od neba i more od kopna i rastavi
etersko nebo od guste atmosfere. Kad je tako oslobodio elemente iz slepe gomile stvari, on postavi
svaki od njih na svoje mesto i utvrdi njihov meusobni sklad. Vatreni besteinski element koji ini
nebeski svod die se i napravi sebi mesto na najvioj visini. Za njim po lakoi doe vazduh. Zemlja
bee tea od njih i, vukui sa sobom grublje elemente, potonu na dno zbog sopstvene teine. Tena
voda poslednja zauze mesto i obuhvati vrsto tle u zagrljaj.
Kad je, ma koji od bogova da to bee, postavio red i razluio haotinu gomilu, i sveo je, tako
rasienu, na kosmike delove, on najpre zemlji dade oblik velike lopte kako bi imala isti izgled sa
svake strane. Onda zapovedi vodi da se razlije oko nje, da se pod uticajem vetrova podie u talase
koji se sudaraju i lome o obalu. Stvori izvore i golema prostranstva stajae vode i jezera pa onda
svede reke u korita, udaljene jednu od druge, i uini da jednim delom budu samom zemljom
upijene a drugim da teku prema moru i da, kad tako postanu deo slobodnijeg vodenog
prostranstva, biju o morske umesto o rene obale. Onda naredi ravnicama da se raire, dolinama
da se ulegnu, umama da se zaodenu liem i brdima stenovitih grebena da se dignu uvis. I kao to
je nebeski svod raspolovljen dvema zonama desno i dvema levo, sa petom izmeu njih, koja je
vra od njih, boanska promisao obelei i obuhvaenu masu istim brojem zona i otisnu ih na
zemlji. U sredinjoj ne moe da se ivi zbog vruine, duboki sneg pokriva dve, dve postavi izmeu
njih i dade im umerenu klimu meajui toplotu sa hladnoom.
Vazduh, koji je tei od vatre koliko je voda laka od zemlje, lebdio je svuda uokolo. Onda tvorac
naredi maglama i oblacima da zauzmu svoja mesta, kao i gromu koji
_____________________
7

* Stvaranje sveta predstavlja prvo veliko preobraenje, koje kulminira u stvaranju oveka.
Grandiozni opis ovog preobraaja oslanja se na vie pesnikih i filozofskih izvora, ukljuujui i
Lukrecija. Paralela sa starozavetnom verzijom postanja sveta sve do Potopa iDeukaliona i Pire je
veoma bliska. Titan () Sunce; Feb () ovde: Mesec
potresa ljudska srca i vetrovima koji izazivaju sevanje i munje. Ali tvorac sveta ne dodeli vetrovima
punu vlast nad vazduhom. Pa ipak, premda u svojim oblastima kontroliu buku i grmljavinu, oni
jedva mogu da se obuzdaju da ne raznesu svet u komade. Tako surov rat ova braa vode meu
sobom. Ali Euros se povue prema zemlji ranog svitanja i predela Arabije i tamo gde se planine
Persije brkaju i zapljuskuju na svetlosti ranog jutra. Na zapadnim obalama koje su svetle u zalazak
sunca nastani se Zefir, a namrgoeni Borej se uputi u Skitiju i na krajnji sever. Daleka zemlja na
suprotnoj strani, vlana i stalno izloena kii i magli, boravite je Austera, junog vetra. Iznad svih
njih bog postavi pokretni besteinski eter koji ne sadri zemnih estica. Kad je tako rasporedio i
postavio stvari na svoje mesto, poee zvezde, koje dugo bejahu zaklonjene tamom, da svetle irom
nebesa. I, da nijedna oblast ne bi ostala bez oblika ivih bia, zvezde i boanski oblici zauzee
nebeski svod, more pripade sjajnim ribama, zemlja primi na sebe ivotinje, a vazduh ptice.
Nedostajalo je ivo bie savrenije grae, sposobno za uzvienije misli, koje bi moglo da ima vlast
nad ostalima. Onda se rodi ovek. Da li je bog koji je stvorio sve ostalo, zamiljajui savreniji svet,
sazdao oveka od boanskog sutastva, ili ga je pak iznedrila zemlja koja je, tek otrgnuta od
nebeskog etera, jo posedovala sposobnosti svog srodnika neba ona zemlja koju je Japetov sin
umesio sa sveom izvorskom vodom i dao joj oblik bogova koji nadziru sve na svetu, ne zna se. I
premda su sve druge ivotinje poloene sa pogledom usmerenim u zemlju, tvorac je oveku dao
uzdignuto lice, zapovedio mu da stoji uspravno i da usmeruje pogled u nebo. Tako se, dakle, zemlja
koja je doskora bila gruba i bezoblina masa, preobrazi i zaodenu dotad nepoznatim oblicima.

etiri doba (89 150)

Zlatno doba bee prvo. Bez protivnika i nadmetanja, ono je bez zakona, po sopstvenoj volji, dralo
veru i inilo pravo. Nije bilo straha od kazne, ni preteih rei na bronzanim ploama; nije bilo masa
podanika koji sa strahom gledaju sudijama u lice: iveli su bezbedno bez tuilaca i advokata. Tada
bor jo nije seen na planini i dovlaen da plovi po vodenim prostranstvima u druge zemlje; ljudi
nisu znali za druge obale do samo za svoje. Gradovi jo ne bejahu opasani visokim zidinama; ne
bee truba od prave, ni rogova od krive bronze, ni maeva ni lemova. Uopte nije bilo potrebe za
naoruanim ljudima, jer su narodi, poteeni ratnih uzbuna, provodili godine u udobnom miru.
Zemlja, nedirnuta motikom i ralom, bez prinude, sama od sebe, pruae sve to je bilo potrebno.
Ljudi, zadovoljni hranom koja je dolazila sama od sebe, skupljahu jagode po proplancima i
stranama, kupine sa trnovitog bunja i ir sa hrastova. Prolee trajae veno, a topli zefir se neno
poigravao sa cvetovima koje niko nije sadio. Uskoro je neobraivana zemlja donosila velike zalihe
ita; premda neorana, polja su se utela od tekog klasja penice. Reke su tekle pune nektara i
mleka i uti med kapao sa zelenih hrastova.

Kad je Saturn proteran na mranu zemlju smrti, a svet pao pod Jupiterovu vlast, nastupi srebrno
doba nieg stepena od zlatnog, ali vee vrednosti od bronzanog. Jupiter suzi granice prvobitnog
prolea i uvodei zimu, leto, nestabilnu jesen i kratko proloe zaokrui godinu u etiri godinja
doba. Najpre se ohladi sasueni vazduh koji bee pobeleo od usijanja i uhvatie se ledenice na
ledenom vetru. Tada su ljudi prvi put poeli da prave sklonita u vidu kua. Ranije su im peine,
gusto bunje i granje povezano korom drveta bili domovi. Tada je, takoe, prvi put posejano seme
penice u duge brazde dok su volovi stenjali pod tekim jarmom.
Za srebrnom, kao trea po redu, doe bronzana rasa, ilavije grae i spremnija da
___________
Euros ( > eurus) jugoistoni vetar
Zefir ( > zephyrus) zapadni vetar
Borej ( > boreas) severni vetar
se lati divljakog oruja, ali jo uvek ne i bezbona. Poslednje je doba tvrdog gvoa. Zlo naglo izbi
na povrinu u ovom dobu nie vrste: umerenost, istina i vera pobegoe sa zemlje, a njihova mesta
zauzee podvale, zavere i zamke, nasilje i ljubav prema prokletoj imovini. Ljudi poee da raspinju
jedra na vetru premda su do tada bila gotovo nepoznata mornarima, a kobilice sljubljene od borova
koji su dugo gordo stajali na planinskim padinama, uvredljivo poee da poskakuju pod udarima
talasa. Zemlju, koja je ranije bila zajednika imovina kao i sunce i vazduh, sad revnosni geometar
poe da meri i obeleava dugim granicama. Ne samo plodnu zemlju i letinu radi izdravanja, ljudi
sad kopaju i u samu utrobu zemlje. Bogatstvo koje stvoritelj bee zakopao duboko meu same seni
Stiksa, sad iznose na svetlost dana bogatstvo koje podstie na zlodela. Stie zlokobno elezo i
zlato, jo gore od eleza; stie rat koji vode elezo i zlato, razmahuje se krutim orujem u krvavim
rukama. ivi se od pljake. Gost nije bezbedan kod domaina, ni tast kod zeta; a i meu braom
ljubav je retka. Mu prieljkuje supruginu smrt, a ona muevu; krvolone maehe kuvaju
smrtonosne otrove, a sinovi unapred ispituju prolost otaca. Pobonost je poraena, sad i devica
Astreja, poslenja od besmrtnika, napusti krvlju natopljenu zemlju.

Divovi (151 162)

I, da nebo ne bi bilo bezbednije od zemlje, kau da su divovi pokuali da prevrnu i sam nebski tron
gomilajui planine jednu na drugu sve do zvezda. Onda svemogui otac poe da baca munje,
uzdrma Olimp, zgrabi Peliona i zavitla ga sa vrha Ose. Zemlja se prekri gomilama mrtvih tela, pa
je, kau, Majka Zemlja, natopljena njihovom krvlju, udahnula ivot usirenoj krvi. I, da bi ostalo
potomstva od njenog ranijeg poroda, ljudi se rodie iz krvi. Ali i ova nova rasa bee prezriva prema
bogovima, spremna na pokolj i puna besa. Videlo se da su roeni iz krvi.

Likaon (163 252)

Kad Saturnov sin sve ovo vide sa svog visokog trona, bolno jeknu i, seajui se gnusne gozbe za
Likaonovim stolom (pria jo nepoznata, jer se zloin tek bee dogodio), pade u gnev dostojan
Jupiterove due i sazva skuptinu bogova. Nita na svetu nije moglo da ih sprei da se ne odazovu.
Ima na nebu jedan uzvien put, jasno vidljiv kad je vedro. Ime mu je Mleni put, poznat po
bletavoj belini. Tim putem idu bogovi u Gromovnikove dvore. Palate plemenitijih bogova su s
desne i s leve strane, prepune gostiju koji se tiskaju kroz irom otvorena vrata na sklapanje. Nii
bogovi ive odvojeno od uzvienih. U neposrednoj blizini sjajni i moni stanovnici neba postavie
svoje kune bogove. To bi mesto, ako smem tako da kaem, moglo da nosi naziv Palatija neba.
Kad bogovi, dakle, zauzee mesta u mramornoj dvorani, sam car nebeski sedei visoko iznad njih i
naslanjajui se na skiptar od slonovae zatrese tri puta i jo jednom strane uvojke kojima uzdrma
zemlju i more i nebo. Onda otvori gnevne usne i ovako progovori: Ni onda kad su zmijonogi
divovi, sa po stotinu ruku, posegli da zauzmu nebo nisam bio vie uznemiren. Jer, premda su oni
bili surov neprijatelj, celokupni njihov napad poticao je iz jednog tela i iz jednog vrela. A sad, na
sve strane, gde god stari Okean tutnji uz obale zemaljske, moram da unitim ljude. Kunem vam se
rekama Stiksa koje teku kroz lugove Hada! Sva sredstva moraju da se isprobaju, ali ono to je
neizleivo mora da se odstrani noem, kako se zdravi deo ne bi zagadio. Imam polubogove, seoska
boanstva, nimfe, faune i satire, i umska boanstva na padinama planinskim. Kako se jo ne
smatraju dostojnim da zauzmu mesto na nebu, dozvolimo im makar toliko da bezbedno ive u
zemljama koje su im dodeljene. Ali, zar ___________________________
Japet ( > Iapetus) ovde: jedan od Titana, otac Prometeja, Epimeteja, Atlasa i Menoetija
Likaon ( > Lycaon) kralj Arkadije. Palatija (Palatia regia) ironina aluzija na
rezidenciju imperatora Avgusta (koji e ga priterati iz otadbine).
mislite da e oni da budu bezbedni kad po zlu poznati Likaon i meni lino, koji vladam nebeskim
munjama i vama kao podanicima, zapinje zamke?
Svi su buno negodovali i odluno traili da se kazni vinovnik tako gnusnog zlodela. Kao to se ceo
ljudski rod, kad je bezbona grupa zaverenika bila toliko bezumna da ime Rima zatre Cezarovom
krvlju, skamenio od iznenadnog straha od propasti. Ni tebi, Avguste, odanost tvojih podanika nije
bila nita manje prijatna od odanosti bogova Jupiteru. Poto je, reju i gestom, utiao njihove
povike, umirie se. Kad se, suzbijena njegovim autoritetom, slee galama, Jupiter jo jednom
prekide tiinu ovim reima: On je, vaistinu, kanjen, ne brinite. Ali, ispriau vam ta je uinio i
kako je proao. Do uiju mi je bio dopro glas o najveoj gnusobi. elei da dokaem da su to samo
lane glasine, spustim se sa visokog Olimpa, preruim se u ljudski lik i prokrstarim uzdu i
popreko po zemlji. Dugo bi trajalo kad bih pripovedao o bezbonitvu na koje sam naiao na sve
strane. Odvratni glas bee daleko blai od istine. Proao sam kroz Menalu prepunu zverskih
10

jazbina, Kilenu i kroz gajeve pinija hladnog Likeja. Odatle se u suton uputim prema
negostoljubivom domu kralja Arkadije. Dam znak da imaju pred sobom jednog boga i prost svet mi
ukaza potovanje. Likaon u poetku ismejavae njihove pobone molitve, a onda ree: Brzo u da
saznam, i to na osnovu veoma jednostavnog opita, da li je ovaj ovjek bog ili smrtnik. I to bez
trunke sumnje. Snovao je da me iznenadnim napadom ubije na spavanju. Tim je nainom hteo da
proveri istinu. I nije tu kraj. Uzeo je taoca poslatog od naroda Molosa, zaklao ga i dok su neki
delovi njegovog tela jo bili topli skuvao ih, a druge ispekao na aru. Ali, im to meso iznese na
trpezu, svojom sam osvetnikom munjom sruio njegovu kuu na kune bogove, bogove dostojne
takvog gospodara. Prestravljeni kralj sine i, dokopavi se tihe poljane, pone glasno da urla,
pokuavajui da govori. Usta mu zapenila i, sa uobiajenom lakomou na krv, nasrne na ovcu, jo
uvek uivajui u ubijanju. Njegovo odelo se prometnu u ekinjasto krzno, a ruke u ape. I
prometnu se u kurjaka zadravajui neke osobine ranijeg izgleda. Ista seda kosa, isto svirepo lice,
iste prodorne oi, ista slika zverske divljine. Unitena je jedna kua, ali ne zasluuje samo jedna
kua da propadne. Erinije vladaju na sve strane kud god je pukla ravnica. Pomislili biste da je re
o zloinakoj zaveri. Neka svi plate zasluenu kaznu. Takva je moja namera.
Kad zauta, neki podrae njegove rei podstiui njegov gnev, drugi pak dadoe tihi pristanak. A
svima ipak ao da se zatre ljudski rod. Kako bi izgledao svet bez smrtnika? Ko bi prinosio tamjan
na njihove oltare? Namerava li on da preda svet divljim zverima da ga pustoe? Dok su oni
postavljali pitanja, car nebeski ih zamoli da budu dobro raspoloeni (sve ostalo je samo njegova
briga) jer bee naumio da im podari drugaiji narod udesnog porekla.

Potop (253 312)

I sad bee gotov da munjama spri ceo svet, ali se obuzda iz straha da bi poar takvih razmera
moda mogao da zahvati i boansko nebo i da sve izgori od pola do pola. Seti se i proroanstva da
e da doe vreme kad e poar da proguta more i kopno, nezapaljivi dvorac neba i celokupnu
graevinu vaseljene. I tako odloi munje iskovane rukama Kiklopa. Opredeli se za drugu kaznu,
poslae potopske kie iz svakog kutka neba kako bi ljudski rod pod talasima naao smrt.
Smesta zatvori severni vetar u Eolovu peinu, nastupi pometnja i sudar oblaka, ali junom vetru
dade punu slobodu. Huji junjak na nabrizganim krilima, grozno mu lice prekiveno mrklim
mrakom. Brada mu oteala od kie, voda se sliva niz njegove sede vlasi, crni mu se oblaci nadvili
nad obrve, a iz krila i odee sipi kia rosulja. Kad irokim rukama pritite niske oblake, zau se
tresak, sinu a linu i nastade prolom. Irida, Junonina vesnica, u odelu koje se preliva u bezbroj boja,
crpe vodu i njome hrani oblake: ita se potopie, letina za koju se seljaci bogu mole bi unitena,
napori i rad mnogih godina propadoe.
________________
Erinija ( > Erinnys, Furia) krvolona boginja osvete.
11

Jupiterov gnev ne zadovolji se samo vodama iz svog neba; njegov brat, bog okeana, pomae
dodatnim talasima. On pozva reke na savet. Kad su se okupile u palati svog kralja, on ree: Nije
vereme za duge govore. Nuda je. Zapnite iz sve snage. Otvorite sva vrata, dignite sve brane i
popustite uzde vodenim konjima. Tako zapovedi. Reke se vratie, pustie izvorima na volju da
razuzdaju vodene tokove prema moru.
Sam Neptun zadade zemlji udarac trozupcem. Zemlja se zatrese i, primivi udarac, iz njene utrobe
pokulja obilat mlaz vode. Reke rastu preko svih brana i plave ravnice. Ne samo vonjake,
vinograde, useve, stada, kue i ljude, nego i svetilita i svete posude nosi voda. Ako je neka kua
odolela ovoj nesrei i ostala uspravno, talasi joj prekrivaju krov i sad lei pod vodom. Nema razlike
izmeu mora i kopna. Sve je more, more bez obala.
Jedan se ovek popeo na vrh brega beei pred potopom; drugi sedi u krivom unu veslajui gde je
pre orao; jedan jedri iznad itnih polja s namerom da se domogne krova svoje potopljene kue, a
drugi lovi ribu koja se zamakla u irokoj kruni bresta. Deava se da sidro padne na travnatu livadu
ili da kobilica zastrue po okotima vinove loze. Gde su dosad koze brstile zanovet, sad zevaju
rune morske peine.
Nereide su zapanjene prizorima gajeva, gradova i ljudskih sastajalita pod vodom. Delfini osvajaju
ume, eui se o visoko granje i tresu hrastove sudarajui se s njima. Vuk pliva meu ovcama, a
talasi ljuljaju smee lavove i tigrove. Vepru ne pomae divovska snaga, ni srndau hitre noge:
potop i njih nosi, a i ptica-selica, nakon mnogih pokuaja da negde sleti, pada iznemogla, u vodu.
More je prekrilo brda, a strani talasi udaraju u planinske vrhove. Veina ivih bia se ve utopila.
Oni koji su umakli vodi, polako umiru od gladi, zbog nedostatka hrane.
Deukalion i Pira (313 415)
Dok je bilo kopno, Fokida je razdvajala beotijsku ravnicu od plodnih polja Eotije. A sad, u vreme
potopa, ona je samo deo morskog prostranstva naglo nadolih voda. Dva otra vrha planine
Parnas, parajui oblake, stre u nebo. Kad su Deukaliona i njegovu suprugu ovamo doneli
potposki talasi u malom unu jer voda bee prekrila sve ostalo na sve strane oni se najpre
poklonie korikijskim nimfama, planinskim boanstvima i boginji Temidi, koja je u to vreme
vodila proroite. Od njega nije bilo boljeg oveka, od njega niko nije bio pravedniji, niti je bilo
pobonije ene od njegove. Kad vide da se ceo svet pretvorio u stajau vodu i da je od mnogih
hiljada ostao samo jedan ovek i od mnogih hiljada samo jedna ena, oboje nevino i pobono,
Jupiter razmae oblake. Kad ih severni vetar oduva, on ponovo pokaza zemlju nebu i nebo zemlji.
A kad gospodar mora poloi trozubac po talasima, utihnu i gnev mora; onda on pozva neboplavog
Tritona koji izroni iz morskih dubina sa ramenima gusto obraslim morskim koljkama, naredi mu
da dune u gromoglasnu koljku i da se na taj znak zaustave bujice i reke. Triton podie uplju
koljku koja se uvija i spiralno iri prema kraju i dunu u nju punim grudima. Duboki i visoki tonovi
dopree do obala izlazeeg i zalazeeg sunca. I tako, dakle, kad koljka dodirnu njegove usne,
12

okvaene kapima sa brade, i objavi nardbu o povlaenju, njen zvuk stie do uiju kako morskih
tako i kopnenih voda i zaustavi ih. More ponovo dobi obale, reke valjaju od brega do brega, ali se
ne izlivaju iz korita, bujice jenjavaju i vrhovi brda jedan za drugim izbijaju na povrinu: zemlja se
die, kopno se uveava sa opadanjem vode, najzad i vrhovi drvea, posle duge potopoljenosti,
izviruju dok im se s listova cedi ljigavi mulj.
Svet vaistinu vaskrsnu. A kad Deukalion vide da je to prazan svet i da duboka tiina ispunjava
opustele predele, on zarida gorko obraajui se eni: O, sestro; o, eno moja, o jedina eno na
zemlji, ti s kojom me veu zajednike veze roda i porodice, koja si branom spregom sjedinjena sa
mnom, s kojom me i na neizvesni poloaj spaja: odakle sunce granja dokle presenja, nas dvoje
smo celokupni ljudski rod. More prekriva ostale. A ni nai ivoti jo ___________________
Deukalion () Prometejev sin, koji je nakon potopa sa suprugom Pirom vladao
Tesalijom. Temida ( > Themis) boginja zakona i pravde, ker Urana i Gee, pre Apolona
bila gospodarica proroita u Delfima. Deokalion oslovljava Piru sestrom, zato to su njihovi oevi
Prometej i Epimetej, bili braa.
nisu van opasnosti. Tmasti oblaci jo mi ispunjavaju srce strahom. Kako bi se ti, jadnice, oseala
kad bi suaje odluile da ostane sama na svetu? Kako bi sama podnosila strah? Ko bi te teio? Jer,
veruj mi, da mi je more i tebe uzelo, ja bih skoio za tobom, moja eno, more bi imalo i mene. O,
kad bih pomou vetine moga oca mogao da vaskrsnem narode i da ih zadahnem, kao to je on
udahnuo dah ivota u glinu. Ali, kako sad stvari stoje, od nas dvoje zavisi ljudski rod. Takva je
volja neba: mi smo jedini primerci ljudi. Ree, i poto su neko vreme plakali, odluie da se
obrate nebeskoj moi i da trae njegovu pomo posredstvom proroita. Iz istih stopa upute se reci
Kefizos, koja se, premda jo mutna, bee vratila u korito iz kojeg zahvatie malo vode i pokropie
se po glavi i odelu. Kad su to uinili, uputie se hramu iji ulaz jo bee ukaljan lepljivim muljem, a
vatra na oltaru ugaena. Kad su stigli na stepenice, padoe niice i drhtavim usnama poljubie
studeni kamen rekavi: Ako bogove umiruju molitve pravednih, ako se tim nainom gnev bogova
otklanja, o Temida, kai nam na koji nain na rod moe da se povrati! I pomozi, premilostiva,
jednom poraenom svetu.
Boginju dirnue njihove rei i dade im ovo proroanstvo: Idite odavde i, prekrivenih glava i
oputene odee, bacajte u hodu preko sebe kosti vae pramajke. Dugo su stajali zapanjeni. Pira
prva prekide tiinu i odbi da izvri zapoved boginje. Drhtavim usnama moli za oprotaj, ali se ne
usuuje da uvredi duh svoje majke bacajui njene kosti kako joj je zapoveeno. U meuvremenu
jo jednom proue rei proroanstva prepunog tamnih zaprepatenja i premeu ih po glavi. Najzad
Prometejev sin utei Epimetejevu ker ohrabrujuim reima: Ili me pamet vara, ili je pak (jer
proroanstva su sveta i nikad ne navode na greh!) naa pramajka zemlja, a kamenje su kosti o
kojima boginja govori. Njih nam je zapoveeno da bacamo preko sebe.

13

Premda dirnuta muevim tumaenjem, Pira jo sumnja; tako su oboje nepoverljivi prema zapovedi
neba. Ali, kakvo je zlo u pokuaju? Siu, prekriju glave, raspuste odeu i u hodu ponu da bacaju
kamenje preko sebe, kao to im je boginja zapovedila. I gle ko bi to verovao, kad to drevno
predanje ne bi tvrdilo? kamenje odjednom poe da gubi tvrdou i ukoenost postajui sve meke
i polako stade da menja oblik. A kad odrastoe i dobie blaenu narav, mogla je da se zapazi
izvesna slinost sa ljudskim oblikom; jo uvek ne sasvim jasno izraena, poput lika koji se pomalja
iz mramora, veoma slini kiparskim torzima. Deo koji bee vlaan i zemljav prometnu se u meso, a
ono to bee kruto i nesavitljivo ode u kosti; od kamenih vena postae krvne ile. I za kratko vreme,
posredstvom boanske promisli, kamenje baeno rukom oveka dobi oblik mukaraca; ene, pak,
postadoe od kamenja baenog rukom ene. Otuda ilavost i tvrdoa naeg naroda. Mi smo dokaz
svog porekla.
Piton (416 451)
to se tie drugih oblika ivih bia, zemlja spontano stvori razne vrste. Kasnije se stara vlaga
preostala od potopa zagreja sunevim zracima, ljigavi mulj movara nabuja na toploti i plodno
seme ivota, hranjeno ivodajnim tlom, kao u materici, naraste i s vremenom poprimi poseban
oblik. Tako, kad se sedmokraki Nil povukao sa poplavljenih polja i vratio u korito i kad je sunce
proelo i osuilo ljigavi mulj, ratari su, prevrui busenje nali mnoga iva bia, meu njima i neka
koja su tek sad postala, koja se tek zainju, neka jo nerazvijena, a esto se deavalo da u istom telu
neki delovi behu ivi a drugi nita do sirova zemlja. Jer ivot se zainje kad se vlaga i toplota
sjedine: sva iva bia iz ova dva vrela potiu. I premda su vatra i voda u ratnim odnosima, vlana
para sva iva bia stvara: sve se raa iz ove sprege protivrenosti. Kad su, dakle, sunevi zraci
zagrejali zemlju prekrivenu potopskim muljem, ona je iznedrila bezbrojne oblike ivota, vaskrsnuv
delom pretpotopske, ali stvarajui i sasvim nove, neobine, oblike. Premda to vaistinu nije elela,
zemlja je i tebe, pitone, tada stvorila, zmiju, koja postade strah i trepet za ljude, jer zauze veliki deo
planinskih padina. Ovu je neman bog luka i strele, ubio smrtonosnim orujem koje je ranije
upotrebljavano samo protiv srna i divljih koza. Puajui bezbroj strela, gotovo je ispraznio tobolac
dok otrovna krv nemani nije potekla iz crnih rana. __________
> Cephisus, reka u Fokidi.
Da slava njegovog podviga vremenom ne bi potamnela, on uvede svete igre, pod nazivom pitonske,
koje su sa zanimanjem pratile gomile posmatraa. Svaki mladi koji na ovim igrama pobedi u
pesnienju, tranju ili trci karuca dobijao je venac od hrastova lia. Lovora tada jo nije bilo, a Feb
je sa oputenim uvojcima imao obiaj da svoje hramove ovena vencima od lia bilo kog drveta.
Dafne (452 567)
Ljubav izmeu Feba i Dafne, kerke renog boga Peneja, nije planula pukim sluajem: ona je
posledica Kupidonovog gneva. Kad ga je Delijski Apolon (koji se jo oduevljavao pobedom nad
adajom) video kako napinje luk zategnutom strelom, ree mu: Kakvog posla ti ima sa ljudskim
14

orujem, drski deae? To oruje pristaje mojim ramenima, jer imam mo da zadam rane divljim
zverima, mojim neprijateljima. Upravo sam sad usmrtio Pitona, naduvenog od mnotva strela, ije
se kuno telo protee na golemom prostoru. Budi zadovoljan buktinjom kojom pali vatru ljubavi i
ne posei za mojim nadlenostima. Venerin sin mu ovako odgovori: Tvoje strele mogu da
prostrele sve ostalo, Apolone, ali tvoja slava je manja od moje u meri u kojoj su sva iva bia nia
od bogova, jer moja strela e da prostreli i tebe. Rekav to, on sklepta krilima, vinuvi se u visine i
brzo stie na vrh Parnasa. Iz tobolca izvadi dve strele suprotnog dejstva: jednu to podstie na
bekstvo, a drugu to pali plamen ljubavi. Ona to raspiruje ljubav zlatna je i ima otar bletav vrh;
dok je ona druga tupa i presvuena olovom. Ovu drugu bog odape u srce Penejeve keri, a prvom
pogodi Apolona, prostreliv ga do sri. I on se istrog trena zaljubi, a ona bei i od samog pomena
ljubavi uivajui u postojanosti uma i u plenu divljih zveri koje je hvatala nadmeui se sa
devianski nevinim Febom. Njene neuredne uvojke je povezivao obian venac. Imala je mnogo
prosaca, ali ih je ona, ne podnosei nadzor, sve odbila i, potpuno ravnoduna prema ljudima, lutala
po besputnim umama ne marei ni za boga Himena, ni za brak. esto joj je otac govorio,
Kerko, duguje mi zeta, a jo ee, Duguje mi unuie. A ona, kojoj bee odvratna brana
buktinja kao neko zlo, samo bi pocrvenela i veajui mu se oko vrata govorila: O, dragi oe,
pokloni mi veno devianstvo! Kao to je Dijani njen otac poklonio. I on zaista udovolji njenoj
molbi. Ali, tvoja lepota, Dafne, osujeti tvoju elju: tvoj izgled nije bio u skladu sa tvojom molbom.
Feb se na prvi pogled zaljubi u nju i sad ezne da se oeni njome: on se i nada u ono za im ezne,
ak ga i njegov proroanski dar vara. I, kao to se strnjite nakon etve pali, kao to buktinja zapali
ivicu ako je nehatni putnik prinese isuvie blizu, ili je u svanue baci i ode, tako on gori od ljubavi
i hrani svoju neuzvraenu ljubav nadom. Gleda njenu kosu koja joj je neuredno visila niz lea i
kae: ta bi bila lepa, kad bi je ieljala i doterala? Gleda u njene oi to sijaju poput zvezda,
gleda njene usne koje nije dovoljno samo gledati. Divi se njenim prstima, rukama i zglobovima,
podlakticama i nadlakticama golim do ramena, a ono to je pokriveno ini mu se da je jo
zanosnije. A ona bei bre od vetra i ne staje kad je on zove. O, nimfo, o Penejeva keri, stani!
Nisam ti neprijatelj! O, molim te, stani! Tako jagnje bei od vuka, jelen od lava; tako golubovi bee
od jastreba, tako svako bie bei od neprijatelja. Ali, ljubav je razlog to ja tebe progonim. Jao
meni! Plaim se da e da padne, ili da e kupina da ogrebe tvoje devianske udove i da u ja da
budem uzrok tvog bola. Predeo kroz koji bei je surov. Ne bei tako bezglavo, molim te, stani! I ja
u da usporim brzinu. uj, stani i pitaj ko je tvoj ljubavnik! Ja nisam branin, ni zaputeni pastir
koji uva stada ovaca i krda goveda. Ne zna, plaha devojko, ne zna od koga bei i zbog toga
bei. Moja je Delfijska zemlja i Klaros, Tenedos a i oblast Patare priznaje me za gospodara. Jupiter
je moj otac. Ono to e od mene da bude ve jeste, a to to jeste ve su svi otkrili. Lira se meni za
ljubav slae s pesmom; moja strela ne promauje cilja, ali, jao, jedna strela, sigurnija od moje,
ranila me u srce koje dosad bee bezbrino. I vidarska vetina je moje otkrie. Poznat sam pod
imenom Pomonika u celom svetu i sva lekovita svojstva biljaka su meni poznata. Avaj, trave ne
lee ljubav, a vetine koje lee druge ne mogu da izlee njihovog gospodara!

15

Jo bi govorio, ali devica nastavi da bei vratolomnim putem i ostavi ga sa nedovrenom reju, i u
bekstvu lepa. Vetar joj obnai listove, na suprotnom poveratcu lepra
_______________________
Dafna ( > Daphne) ker renog boga Peneja. Himen ( > Hymen) bog venanja i
braka.
njena haljina, a kosa se kovilja za njom. Bekstvo je ini lepom. Ali potera se zavri, jer mladi bog
nije vie hteo da gubi vreme na laskave rei i, podstaknut ljubavlju, polete za njom najveom
brzinom. Upravo kao kad galski pas ugleda zeca na brisanom prostoru i poleti pokuavajui da se
hitrim nogama domogne plena, a zec bezbednosti; on samo to ga ne zgrabi, pomisli i da ga ve
ima i dodiruje njegove pete ispruenom njukom, a zec i ne zna je li uhvaen i za dlaku umakne
otrim zubima to klocnu za njim: tako su se jurili devojka i bog, njega nosi nada, a nju strah. Ali,
on tri sve bre, noen krilima ljubavi, ne da joj da predahne, nadvi se nad njena ramena, die u
njenu kosu koja se leluja iza nje.
Potpuno malaksala, bleda od straha i, savladana umorom, videi vode svoga oca, povika O, oe,
pomozi, ako tvoje vode poseduju boansku mo! Promeni i uniti ovu lepotu kojom sam preterano
privlaila! Samo to to izusti, telo joj obamre, a meki delovi se zaodenue tankom korom. Kosa joj
se pretvori u listove, a ruke u grane. Njene noge, dosad tako hitre, urastoe u zemlju i pretvorite se
u koren, a glava joj se preobrazi u krunu drveta. Zadra samo bletavu lepotu.
Ali, Apolon ju je voleo i u ovom novom obliku i staviv ruku na njeno stablo oseti kako srce bije
ispod kore. Zagrli granje poput devojakih ruku i pritite usne na drvo. Ali, i drvo uzmae od
njegovih poljubaca. I bog povika: Poto ne moe da bude moja nevesta, bie moje drvo. Moja
kosa, moja lira, moj tobolac uvek e da budu ovenani tobom, lovore. Tvoj venac e rimske
vojskovoe da nose oko glave kad radosno klicanje masa pozdravi njihovu pobedu i kad se duge
povorke budu penjale na Kapitol. Ti e da bude pouzdani uvar na kapiji Avgustovog dvora i
budno da bdi nad hrastovom krunom iznad vrata. I kao to je moje lice uvek mlado i uvojci
nestrieni, tako e i tvoje lie da zadri venu lepotu. Pean je bio gotov. Lovor zanjiha grane i
inilo se da sa odobravanjem klimnu glavom.
Iona, Argus (568 746)
Ima jedna dolina u Tesaliji okruena strmim umovitim padinama. Narod je zove Tempe. Kroz nju
od podnoja Pinda tee penuava reka Penej, a njen tusti buk stvara oblake koji nose koprenastu
tamu, krope siunim kapljicama vrhove drvea, a vodopad zagluuje i udaljenije predele svojom
bukom: tu su dom i sedite, to je najposeenije mesto mone reke. Tu je, sedei na steni u kamenoj
peini, on davao zakone vodama i vodenim nimfama. Ovamo su najpre dole reke njegove zemlje,
ne znajui da li da estitaju ili da tee Dafninog oca. Jablanima opervaeni Sperhios, nemirni
16

Enipej, sedi Apidaun, pa tihi Amfrisos i Eas a zatim i sve ostale reke, bez obzira u kom smeru teku i
iznurene lutanjem stropotavaju se u more. Samo Inahus ne dolazi, ali on, skriven u dubokom
mraku peine, suzama poveava vodostaj i u krajnjem oajanju oplakuje svoju ker Ionu, kao
izgubljenu. Ne zna da li je jo iva ili se nalazi meu senima. Ali, budui da ne moe nigde da je
nae, on misli da je nema nigde i njegova ojaena dua sluti stvari gore i od smrti.
Kad je Jupiter vide kako se vraa sa oeve reke, viknu: O, devojko, dostojna Jupiterove ljubavi, ti
kojoj je sueno da usrei nekog mua, potrai hlad u ovoj dubokoj umi i pokaza joj senovitu
umu dok sunce u zenitu bez milosti pri. Ali, ako se plai da ide sama izmeu zverskih
jazbina, zatitu e da ti prui jedan bog pa moe bezbedno da koraa i kroz najguu umu.
Nisam ni jedan od obinih bogova, nego onaj to dri skiptar visokih nebesa u monoj desnici i
baca munje nebeske. O, nemoj da bei od mene! jer ona ve bee nagla da bei i ostavi za
sobom panjake Lerne i lirkijsku ravnicu gusto obraslu umom kad bog prekri zemlju gustim
tamnim oblakom, uhvati uplaenu devicu i uze joj stid.
U meuvremenu Junona sluajno baci pogled na Argos i zaudi se kad vide da su brzi oblaci
stvorili privid noi u po bela dana. Znala je da to nije rena izmaglica, ni magla od isparenja zemlje
pa se obazre oko sebe, kao neko ko dobro zna njegova esta nevaljalstva, da ______________
> Paean ovde: sveana pesma, pean; inae ima starogrkog boga koji je bio lekar bogova;
kasnije atribut mnogih bogova, naroito Apolona i Eskulapa.
> Io > Iona Inahova ker, pretvorena u kravu koju uva stooki Argus.
vidi gde bi sad njen gospodar mogao da bude. Poto nije mogla da ga vidi na nebu, ona ree. Ili se
ja varam, ili on mene vara i vinuv se sa vrha nebeskog svoda spusti se na zemlju i zapovedi
oblacima da se raziu. Ali, Jupiter bee predosetio njen dolazak i pretvorio Inahovu ker u belu
junicu. ak i u ovom obliku, ona bee lepa. Saturnija je sa zaviu dugo gledala, a onda upita ija je
i iz kojeg krda, pravei se neveta. Jupiter slaga da je iznikla iz zemlje, kako bi preduhitrio daljna
pitanja o njenom poreklu. Onda ga Saturnija zamoli da joj je pokloni. ta je mogao? Bilo bi svirepo
pokloniti joj svoju ljubav; ali, ako odbije, izazvae sumnju. Stid ga s jedne strane tera da je pokloni,
a ljubav, s druge, brani. Ljubav bi nadvladala stid, ali, ako odbije da je daruje njoj koja mu je i
sestra i ljuba, moda ona vie nee ni izgledati kao obina junica.
I premda je najzad dobila suparnicu na dar, boginja ne prestade da sumnja. Jer ona se boji
Jupitera i novih neverstava. Zato je predade Argusu, Arestorovom sinu, na uvanje. Argusova glava
ima stotinu oiju od kojih dva po dva na smenu odmaraju u snu, dok ostala budno motre i ostaju
na zemlji. Ma kakav poloaj i stav da zauzme, njegove oi uvek gledaju Ionu. I kad joj lea okrene,
Iona mu je pred oima. Danju joj dozvoljava da pase, ali kad sunce zae, on je zatvara i vee joj
sramotnu uzicu oko vrata. Hrani se liem drvea i gorkim travama, a umesto leaja, ona, jadnica,
17

lei na golom tlu koje nije uvek travnato i pije vodu iz mutnih potoka. Kad pokua da moleivo
isprui ruke prema Argusu, nema ih, pa ne moe ni da ih isprui, a kad pokua reima da izrazi
svoj jad, samo mue: njen je sopstveni glas ispunjava uasom. Dolazila je i na obalu oeve reke, gde
se nekad igrala, ali kad ugleda svoj odraz u vodi, velike gubice i iljate rogove, pobegla je uplaena
od sopstvenog izgleda. Njene sestre Najade ne znaju ko je ona, kao ni njen otac Inah. Ali ona
pristaje za njim i za sestrama i dozvoljava im da je tetoe i da joj se dive. Stari Inah bi naupao
trave i pruio joj, a ona je lizala oevu ruku i pokuavala da je poljubi. Nije mogla da zadri suze i,
da je samo mogla da govori, rekla bi svoje ime, ispriala svoju zlu sreu i molila za pomo. Ali,
umesto reima, izrazi tunu priu o svom preobraenju slovima koja papcima ispisa na pesku. Jao
meni!, povika njen otac Inah pripijajui se uz rogove uplakane junice i uz njen beli vrat: Jao
meni hudome! Jesi li ti, zaista, moja ker koju sam traio po itavom svetu? Bol mi je bio laki dok
te nisam bio naao nego kad sam te naao. Ti uti i ne odgovara na moje rei; samo puta
duboke uzdahe i mue u znak odgovora. A ja sam, blaeno nesvestan, pripremao svadbu za tebe, i
nadao se da u dobiti zeta, a posle i unuie. A sad moram da ti u krdu naem mua i u krdu da
gledam unuie. Ni smrt nee da uini kraj mom tekom bolu. Strano je biti bog, jer vrata smrti za
mene su zatvorena, moja tuga e veno da traje. Dok je on tako tuio, zvezdooki Argus skloni
njegovu ker i odvede je otrgnutu iz oevog zagrljaja na udaljenije panjake. I naperi se na
planinski vis, odakle moe da osmatra na sve strane.
No vladar nebeski ne moe vie da podnosi muke nesrene Ione. Pozva svog bletavog sina koga
mu je Plejada rodila i naredi mu da ubije Argusa. Merkur iz istih stopa obu krilate sandale, uze u
ruku arobni tapi i natue arobni lem. Tako opremljen, Jupiterov sin se vinu prema zemlji gde
odloi lem i sandale. Zadra samo tapi. Preruen u pastira, on njime tera stado koza po
iskidanim stazama i svira u frulu od trske. Junoninog pastira zanese neobini zvuk. Hej ti ree
on ma ko da si, mogao bi da sedne na stenu pored mene; jer nigde nema bolje pae za stado, a
ima i udobne hladovine za pastire.
Tako Atlasov unuk zauze mesto i provede mnoge sate u pokuaju da, kroz razgovor o raznim
stvarima i svirku na frulama od trske, savlada nedremane oi. Argus se, meutim, hrabro bori
protiv dremea i premda dozvoljava nekim oima da spavaju, on ipak upseva da motri pomou
drugih. I ree da ga zanima kako je izumljena frula od trske, jer je u to vreme tek ulazila u modu.
Pan i Siringa (689 712)
Onda ree bog: Na sveim padinama Arkadije, meu umskim nimfama koje su boravile na
Nonakrisu bila je jedna koju su mnogi prosili. Njene su je sestre zvale Siringa. Ona je ne jednom
umakla satirima i svim bogovima koji borave u planinskim umama i u plodnim
___________________
> Naias vodena nimfa.
18

dolinama. Jer, delijska boginja bee njen uzor u igrama i naroito u devianskom ivotu. Kad se
opae kao Dijana, ona je znala da obmane posmatraa i mogao si da pomisli da je to glavom
Latonina ker, da njen luk nije bio od roga, a Dijanin od zlata. No i pored toga, nju su zamenjivali
sa boginjom.
Pan, sa vencem od borovih iglica oko krune, ugleda je jednoga dana kako se vraa sa planine
Likeja i ovako je oslovi ostalo je jo da kae ta je rekao i da ispria kako je nimfa, prezirui
njegove molbe, otperjala kroz besputne vrleti dok nije stigla na Ladonov potok koji mirno tee du
peskovitih obala; kako je tu, kad je voda zaustavila tok, molila svoje rene sestre da joj promene
oblik i kako je Pan, kad je pomislio da je uhvatio Siringu, umesto nje drao samo movarske trske u
naruju; i kako je dok je razoarano uzdisao, meki vazduh u trskama putao dubok tugaljiv zvuk.
Dirnut ovim udom i oaran divnim tonovima bog povika: Zauvar je da mi ostane i ovakav
razgovor s tobom. I tako vie nejednakih komada trske spojenih voskom zadrae ime nimfe. Kad
se Merkur spremao da ispria tu priu, on opazi da je san savladao sve Argusove oi. Istog trena
prestade da pria i poe da mae arobnim kaducejem iznad starevih oiju te on pade u jo dublji
san. Odmah ga zatim udari krivim maem po vratu iza klonule glave koja se otkotrlja niz litice
ostavljajui krvav trag za sobom. Arguse, pokoen si; svetlost koju si nosio u mnogim vatrama
zgasnula je i jednak mrak ispunjava sve tvoje oi. Saturnija je uzela njegove oi i postavila ih na
perje svoje ptice, punei njen rep zvezdolikim draguljima. I smesta je obuze vatra gneva, a nije
oklevala ni da ga iskali. Posla jednu stravinu furiju pred oi grke suparnice, duboko u njene grudi
usadi strah i stade da je progoni po celom svetu. Ti si, o Nile, jedini zaustavio njene beskrajne
muke. Kad je stigla na reku, kleknu na kolena na obali i sa glavom zabaenom nazad, die lice,
samo je lice mogla da digne, prema visokim zvezdama i sa uzdisajima i suzama i oajnim
mukanjem, inilo se da Jupiteru prenosi glas o svojoj patnji i da ga moli da uini kraj njenim
mukama. U tom asu Jupiter sklopi ruke oko ljubinog vrata i zamoli je da najzad prestane da je
progoni: Ne brini za budunost; ona vie nikad nee biti izvor tvoje patnje i svoje rei potvrdi
kunui se barutinama Stiksa.
Boginjin gnev popusti; Iona povrati prvobitni izgled i sposobnosti. Gruba dlaka se olinja, rogovi
ieznue, velike okrugle oi se smanjie, gubice se suzie, ramena i ruke joj se povratie, a papci
zamenie sa po pet prstiju i nokata. Na njoj vie neje bilo tragova junice izuzev bletave beline tela.
Nimfa najzad stade uspravno opirui se na sopstvene noge, ali se jo ne usuuje da govori: plai se
da ne mukne kao junica; no ipak, drhtei od straha, povrati i govor. Sad je okupljeni gledaju kao
boginju u lanenoj tunici. I rodi sina Epafa, za koga se verovalo da je postao od Jupiterovog semena;
po svim gradovima je iao s majkom boravei u hramovima.
Faeton I (747 779)
Epaf je imao istomiljenika i vrnjaka po imenu Faetona, Sunevog sina. Kad ga je ovaj jednom
oslovio drskim reima i odbio da mu se skloni s puta, razmeui se da je on Feb njegov otac,
Inahov unuk se pobuni i ree: Budalo! Ti veruje sve to ti majka kae i zanosi se lanim
19

predstavama o tome ko ti je otac. Faeton pocrvene od gneva, ali se obuzda iz stida i prenese
Epafove drske rei majci Klimeni. I, da bi tvoj bol bio jo straniji, majko, ree on, tvoj vispreni
sin, koji nema dlake na jeziku, ostao je bez rei. Stid me je to je takva uvreda mogla da se izgovori
i to nisam umeo da mu odgovorim. Ali, da li ti, ako zaista potiem od boanskog semena, moe
da mi prui dokaz o mom visokom poreklu i da opravda moje tvrdnje o boanskom poreklu?
ree deak i sklopi ruke majci oko vrata, zaklinjui je svojim i Meropsovim ivotom i svadbenim
buktinjama njegove sestre da mu prui pouzdan dokaz o svom poreklu. Klimena, dirnuta (ne zna
se da li vie Faetonovim preklinjanjem ili njegovim gnevom zbog uvrede koju joj je Epaf naneo),
prui ruke prema nebu i gledajui u sunce povika: Tako mi sjaja arkog sunca koje me sad i slua i
gleda, kunem ti se, sine, da potie od Sunca, onoga bia koje sad gleda, onoga bia koje upravlja
svetom. Ako ne govorim istinu, nikad ga vie ne videla, neka ovo bude poslednji put da moje oi
ugledaju svetlost dana. Ali, ti i sam moe da nae kuu tvoga oca. Mesto iz kojeg se on die nije
daleko od nae zemlje. Ako ti je toliko stalo, idi sam i postavi to pitanje Suncu lino. Faeton
radosno poskoi na majkine rei, ve dodirujui nebo u svojoj uobrazilji. I poto je preao svoju
Etiopiju i zemlju Inda, koja lei nadohvat Sunca, on se brzo obre u palati iz koje se njegov otac die.
Knjiga II
Faeton II (1 400)
Sunev dvorac stajae visoko na velianstvenim stubovima u sjaju bletavog zlata i bronze koja je
sijala sjajem plamena. Uglovi tavanica kao i vrhovi stubova ukraeni su mlenobelom slonovaom,
a dvokrilna vrata sjajnim srebrom. Sama izrada lepa je od grae. Na vratima rezbarenim
Mulciberovom rukom predstavljen je reljef vod koje opasuju zemlju, krug zemnog ara i nebo
koje ih nadkriljuje. U moru su tamnoputi bogovi: raspevani Triton, prevrtljivi Protej i Egej, ije
snane ruke mogu da savladaju i goleme kitove, te Dorida i njene keri od kojih su neke
predstavljene kako plivaju, neke kako sede na stenama i sue svoju zelenu kosu, a neke kako jau
na ribama. Nemaju sve isti izgled premda se i ne razlikuju mnogo, kao to i prilii sestrama. Zemlje
su naseljene ljudima i gradovima, umama i zverima, rekama, nimfama i ostalim seoskim
boanstvima. Iznad ovih prizora je bletavo nebo, est znakova zodijaka na desnim vratima a
drugih est na levim.
Kad se Klimenin sin pope uz strmu stazu koja vodi ovamo i ue pod krov svoga oca, ije je oinstvo
dovedeno u pitanje, stade licem u lice pred njega, na izvesnom odstojanju, jer mu sjaj ne d da
prie blie. Odeven u porfiru, Feb sedi na tronu ukraenom bletavim smaragdima. Desno i levo
stoje dan i mesec i godina i vek i asovi poreani na jednakim udaljenostima. Mlado prolee ima
venac od cvea, leto potpuno razodeveno sa vencem od zrelog ita, jesen uprskana sokom muljanog
gra te ledena zima sa belim i otrim vlasima.
Sedei meu njima, oima koje sve vide Sunce opazi mladia kako skamenjenog od straha pred tim
prizorima, i ree: to si ti doao? ta trai u ovom uzvienom dvoru, Faetone sina nijedan otac
20

ne treba da se odrie? Mladi odgovori: O, zajednika svetlosti sve vaseljene, oe moj, Febe, ako
mi dopusti da upotrebim to ime, ako Klimena ne skriva svoju sramotu pod velom lanog izgovora,
prui mi dokaz, roditelju, po kojem e svi da vide da sam tvoj istinski potomak i uini kraj ovoj
neizvesnosti koja mi pritiska um! Ree i njegov otac odloi bletavu krunu svetlosti i pozva deaka
da prie blie. Zagrliv ga, ree: Ti zasluuje da se naziva mojim sinom. Klimena ti je rekla
istinu. I, da ne sumnja u moje rei, reci ta eli i to e od mene da dobije! Neka mi barutine
Stiksa, kojima se bogovi kunu, a koje ja nikad nisam video, budu svedok ta sam obeao. Samo
to to ree, deak zatrai oevu koiju i pravo da jedan dan upravlja njegovim krilatim konjima.
Pokaja se otac zbog zakletve. Tri, pa i etvriti put zatrese bleavom glavom i ree: Tvoja re dobi
moju! Kamo sree da sad mogu da povuem obeanje! Jer samo tebi priznajem, roeni moj, da ti
samo to ne bih dao. Da pokuam, makar, da te odvratim. Tvoja elja nije bezbedna. Tvoj zahtev,
Faetone, ne odgovara tvojoj snazi i godinama. To je kobna elja. To to eli nije za smrtnike. U
tvom prostom neznanju eli vie nego to se i samim bogovima dozvoljava. Premda svaki od njih
moe da ini ta ga volja, ipak niko izuzev mene nema snagu da zauzme mesto u mojoj vatrenoj
koiji. Ni gospodar Olimpa, koji baca munje stranom desnicom, ne bi mogao da upravlja mojom
koijom, a ta ima vee od Jupitera? Prvi deo staze je tako strm da se moji konjici uprkos jutarnjoj
sveini jedva popnu. Sredinji deo neba je tako visok da i ja esto zadrhtim kad odozgo bacim
pogled na more i na zemlju. I poslednja deonica je strma i zahteva pouzdanu ruku. Tada i Tetida,
koja me prima u svojim podvodnim dvorima premire od straha da se glavake ne stropotam. Sem
toga, nebeski se svod nalazi u ___________
Mulciber hipokoristikon Vulkana kojim Latini ele da umilostive boga vatre da ne spali njihove
kue. Latinski pesnici prenose sve prie vezane grkog Hefesta na latinskog Vulkana.
neprekidnom krunom kretanju vukui sa sobom uzviene zvezde vrtoglavom brzinom. Uprkos
tome, ja vozim: brzina koja prevazilazi sve ostalo ne prevazilazi mene, jer ja vozim u suprotnom
smeru od kruenja vaseljene. Pretpostavimo da ti dam da upravlja mojom koijom. ta e da
radi? Hoe li moi da se odupre da te zahuktala osa polova ne smota i ne odnese? Moda misli
da gore ima dubrava i gradova boijih i hramova punih bogatih poklona? Ne, staza ide kroz brojne
opasnosti, a surove zveri stalno vrebaju. Pa i kad bi ti drao pravac ne skreui sa utrte putanje,
morao bi da proe pored rogatog Bika i pored hemonskog Strelca i jazbine razjarenog Lava, te
korpiona koji iri ogromne ruke, zatim Raka koji posee iz suprotnog pravca. A nije nimalo lagan
posao drati drepce pod kontrolom zagrejane jakim vatrama to besne u njihovim grudima i biju
kroz nos i kroz usta. Jedva ih i ja savlaujem kad im se besni duh zagreje; njihovi vratovi prkose
uzdama. Ali, da ti ne bih dao koban poklon u ruke, uvaj se, roeni moj, i dok jo ima vremena,
poeli neto drugo. Trai pouzdan dokaz da si u krvnom srodstvu sa mnom? Dajem ti ga time to
strahujem za tebe; oinskom ti brigom dajem dokaz da sam ti otac. Pogledaj me u lice! Avaj, kad bi
mogao da pogleda i u moje srce i da razume kolika je oinska zabrinutost u njemu! Osvrni se oko
sebe, pogledaj sve to raskoni svet sadri i iz beskrajnog mnotva stvari na kopnu, u moru i u
21

nebu odaberi jednu, bilo koju! I dobie je. Samo ovo, molim te, ne iti, jer je to, ako se pravo
razmisli, kob a ne milota. Ti, Faetone, ite kob kao milotu! to mi sklapa ruke oko vrata,
nerazumni deae? Ne brini, dobie zakleli smo se Stiksom ta god odabere; ali, biraj
mudrije!
Otac prestade da dri pridiku, a sin ostade uporno pri prvobitnom zahtevu gorei od elje da
upravlja koijom. Onda otac, odugovlaei to je mogao due, odvede deaka do visoke koije, koju
je Vulkan kovao. Osovina joj je zlatna, tokovi imaju zlatne obrue i zrakaste paoce od srebra.
Uzde, ukraene dragim kamenjem, presijavaju se lomei Febove zrake.
Dok je slavoljubivi deak s divljenjem gledao majstorsku izradu, Aurora koja dri strau u
praskozorje otvori purpurna vrata svoga dvora ozarenog ruiastom svetlou. Zveze se jedna za
drugom povlae, Danica poslednja naputa svoju nebesku osmatranicu. Kad i ona ieznu sa
rumenog neba, kad zaoe i neni rogovi bledog meseca, Titan naredi brzim asovima da upregnu
njegove konjice, koji hitro posluae: izvedoe drepce iz uzvienih tala i upregoe ih. Onda otac
pomaza sinovljevo lice svetim pomazanjem i uini ga otpornim na prodrljivi plamen, postavi
bletavu krunu na njegovu glavu i, uz teke uzdahe, slutei zlo, ree: Ako ne moe da poslua
oeva upozorenja, deae, uzdri se bar od bia i jae pritegni uzde. Konjici ubrzavaju hod sami od
sebe; teko je obuzdati njihove hitre noge. I ne idi pravo kroz pet zona nebeskih: putanja vodi koso
dugom krivinom du granice triju zona, izbegavajui krajnosti junog i severnog neba. To je
koloteina koju su, kao to e videti, utrli moji tokovi i, da bi nebo i zemlja imali ravnomerno
rasporeenu toplotu, ne idi ni suvie nisko, niti pak usmetavaj koiju prema vrhu neba, jer ako ide
isuvie visoko sprie nebo, a isuvie nisko zemlju. Srednji je put najbezbedniji. I ne zaokrei
isuvie daleko udesno prema smotanom Zmaju, ali ni ulevo, gde je Oltar postavljen nisko na nebu,
no upravljaj tokovima. Dri se srednjeg puta. Sve ostalo preputam Srei, neka ti bude na pomoi
i neka te vodi bolje od tebe samog. Dok govorim rosna no je stigla na odredite na zapadnoj obali.
Ne moemo vie odugovlaiti. Na okupu smo: zora rudi, senke su se razbeale. Evo ti uzde, dri ih,
ili, ako na tebe jo moe da se utie, uzmi moj savet umesto moje koije. Dok jo moe, dok jo
stoji na vrstom tlu, pre nego se popne u koiju koju si, iz neznanja, glupo odabrao, dozvoli mi da
donesem svetlost svetu, koju moe da posmatra iz bezbednosti.
No, deak ve u koiji ponosno stoji, uze uzde i radosno zahvali nevoljnom ocu.
U meuvremenu, Sunevi hitri konjici, Pirois, Eous, Eton i etvrti Flegon pune nebo vatrenom
njiskom i nestrpljivo biju prednjim kopitama o branike. Kad Tetida, ne znajui za sudbinu svoga
unuka ukloni branike i dade slobodan put po beskrajnom nebu, poletee konjici i hitrim kopitima
rasterae oblake: noeni uvis na krilima, prooe pored istonih vetrova koji se diu u tim
predelima. Ali koija nije imala uobiajenu teinu, a ni uzde nisu bile zategnute kao kad je Sunce u
koiji. I, kao to se krive lae bez odgovarajueg balasta kolebaju na talasima i, nestabilne zato to

22

su isuvie lake, bivaju odbaene sa svog kursa, tako je i koija, bez uobiajene teine, odskakala i
bila bacana i zanoena kao kola bez upravljaa.
Kad zaprega oseti razliku, pobesne i skrenu s puta i pravca kojim je ranije ila. Mladia spopade
panian strah. Ne zna ni da upravlja uzdama koje su mu poverene, ni gde je put, a i da zna, ne bi
mogao da upravlja pomamnim drepcima. Tada se prvi put hladni Medvedi ogrejae na sunevim
zracima i pokuae, premda uzalud, da se bace u zabranjeno more. I Zmaj, koji lei najblie
ledenom polu, zagreja se i uhvati ga pomama od te vatre. Kau da si i ti, Bootes, prestravljen
pobegao, premda si trom koliko je dosta, ali su te zadrala nezgrapna volujska kola.
Ali, kad sa vrha neba pogleda na zemlju i vide kako je beskrajno daleko, Faeton preblede, kolena
mu poee klecati od iznenadnog straha i umrai mu se pred oima od prejake svetlosti. Sad bi
voleo da nikad nije ni dirnuo oeve pastuhe i kaje se to je otkrio svoje poreklo i to nije posluao
oca. Sad, iz elje da se zove Meropsov sin, on se prepustio besnim konjicima poput broda
gonjenog olujnim vetrovima koji je kormilar prepustio na milost bogovima i molitvama. ta da
ini? Veliki deo neba je ve iza njega, ali ga jo vie ima pred oima: u mislima uporeuje te
veliine. Sad se raduje zapadu na koji mu je sueno da nikad ne stigne, a samo tren kasnije,
pomilja da se vrati na istok. Oamuen, on ne zna ta da ini: niti puta uzde, niti ima snage da ih
dri; ni imena konja nije zapamtio. Svuda oko sebe na nebu vidi divlje zveri zastraujueg izgleda,
to jo vie pojaava njegov strah. Na jednom mestu korpion krivi ruke u dva luka: repom i
rukama koje iri na obe strane, rairio se na prostoru dva znaka. Kad ugleda tu neman to isputa
crni otrovni znoj i preti da ga ubode iskrivljenim repom, mladi, van sebe od straha, pusti uzde.
Kad konji osetie da su uzde pale na njihove sapi, potpuno napustie pravac i, poto nije bilo
nikoga da ih zaustavi, zalutae u nepoznate predele neba. Kud god naume, oni sevaju bez cilja
sudarajui se sa zvezdama i prodirui koijom kroz besputne klance i vrleti. Dignu se na vrh neba
pa se onda otisnu strmoglav prema zemlji. Mesec se zapanji kad ugleda konje svoga brata kako lete
ispod njega i dim osmuenih oblaka. Zemlja planu, njeni najvii vrhovi, zinue velike pukotine u
njenoj utrobi i sva vlaga ispari. Livade se pretvorie u beli pepeo, drvee izgore do korena a zrelo
ito poslui kao gorivo za sopstveno unitenje. Ali, gubici koje ja oplakujem su mali. Nestaju
gradovi sa tvrdim zidinama, poar prodire cele narode. ume, cele planine, su u plamenu: Atos
gori i kilikijski Taur i Tmol i Oete i Ida, najzad suva a dosad prepuna izvora, i Helikon, boravite
muza, i Hem, koji jo ne bee u vezi sa imenom Eagros. Etna beskrajno plamti udvostruenom
snagom i dvoglavi Parnas i Eriks, Kintos i Otris i Rodopi i Mima i Dindima, poslednji osueni da
izgube svoje snegove, pa Mikale i Kiteron, uven po svetim obredima. Ni Skitiji nita ne pomae
ledena klima; Kavkaz gori, i Osa i Pind i Olimp, vii od oba, i Alpe to paraju nebo i Apenini sa
kapom od oblaka.
Faeton sad vidi da zemlja gori na sve strane; vruina postaje neizdrljiva. I sam vazduh koji die
vreo je kao u topionikoj pei. Koija pod njegovim nogama zagrejala se do belog usijanja. Ne moe
23

vie da podnosi varnice i pepeo, potpuno je ovijen crnim dimom. U potpunom mraku, on ne zna ni
gde je, ni kuda ide, sad besni konji upravljaju njime.
Tada su, kako se veruje, Etiopljani dobili mrku boju koe, zbog toga to im se pod uticajem toplote
krv slila pod kou. Tada je i Libija pretvorena u pustinju, jer je toplota isuila svu vlagu. Tada su
nimfe, oputene kose, oplakivale izvore i jezera. Beotija oplakuje gubitak Dirke, Argosa, Amimona,
a Korint Pirensko vrelo. Ni reke, kojima je sudbina dodelila prostranija korita, ne prolaze bez
posledica; vode Dona kljuaju, kao i vode Peneja, mizijskog Kaikosa i plahog Ismena, pa i vode
arkadijskog Erimanta, te Ksantosa kojima bi sueno da jo jednom gore; kljua smei Likoramas i
razigrani Meander na svom krivudavom toku, te trakijski Melas i lakonski Eurotas. I vavilonski
Eufrat gori, Orontes i brzi Termodon, pa Gang, Fasis i Dunav; Alf kljua, obale Sperhoesa su u
plamenu. Zlatni pesci Tagosa tope se na jakoj toploti, a labudovi koji su se po navici okupljali na
potocima Meonije spreni su u Kajsteru. Nil je, uasnut, pobegao na kraj zemlje gde je sakrio
glavu, i gde se jo krije. Sedmokrako ue je suvo, ispunjeno prahom i pepelom, svih sedam irokih
rukavaca je presuilo. Ista zla sudbina zadesila je reke Trakije, Marica i Strumica, kao i reke na
zapadu, Rajnu, Ronu, Po i Tibar kome ___________
> Bootes Mali medved. > Merops kralj Etiopije, mu Faetonove majke
Klimene. > Eridanus mitoloko ime reke Po.
je obeano da e gospodariti svetom. Stravine pukotine zevaju na sve strane, a svetlost,
probijajui se u donji svet, ispunjava stravom kralja donjeg sveta i njegovu kraljicu. I more uzmie:
to je dosad bilo vodeno prostranstvo pretvorilo se u ravnicu suvog peska. Planine koje je ranije
prekrivalo more izbijaju na povrinu i poveavaju broj razbacanih Kiklada. Ribe rone na dno, ni
delfini se vie ne usuuju da prave povijene skokove iznad povrine mora. Mrtva tela morskih
krava plutaju po povrini sa naduvenim trbusima. Kau da su i Nerej i Dorida i njene keri, duboko
u podvodnim peinama, bili na mukama od vruine. Neptun je tri puta pokuao da podigne ruke i
uzvieno lice iz vode i svaki put odustao zbog neizdrive vruine.
Za razliku od njega, majka Zemlja, opasana morem, izmeu mora i isuenih vrela, koja se
povukoe u njenu utrobu, premda sprena vruinom, podie znojavo i isueno lice prema nebu.
Podie ruku zatitnicu iznad vee i tresui se prisili sve stvari da zadrhte, onda se spusti malo nie
od svog ranijeg mesta i isprekidanim glasom progovori: Ako je takva tvoja volja, ako sam ja sve
ovo zasluila, zato, o vladaru nad svim bogovima, tvoje munje ute? Ako moram da umrem od
vatre, uini da umrem od tvojih munja i olakaj mi patnje milju na onoga koji ih alje. Jedva
otvaram usta da izgovorim ove rei (vreli dim gui joj glas). Pogledaj moje uvojke kako su
osmueni, gledaj koliki se sloj pepela nataloio na mojim usnama i oima! Avaj, je li to nagrada za
moju plodnost i poslunost? Za moje trpljenje rana koje mi iz godine u godinu nanose guravo ralo i
motika? Za obilnu pau stadima, za ito ljudima, za tamjan kojim se kade oltari bogova? Recimo da
sam to zasluila, ali ta je more, ta je tvoj brat zgreio? Zato su vode koje su mu pripale treim
rebom tako usahle i tako daleko od tvoga neba? Ali, ako ni tvoj brat ni ja ne zasluujemo tvoj
24

obzir, smiluj se bar tvome nebu. Osvrni se oko sebe. Nebesa gore od jednog do drugog pola. Ako ih
vatra oslabi, domovi bogova e da se pretvore u ruevine. Pogledaj, i Atlas je uznemiren i jedva dri
usijani svod na ramenima. Ako nestane mora i zemlje i oblasti neba, ponovo emo se nai u
prvobitnom haosu. Spasi od propasti bar ovo to je preostalo i pobrini se za bezbednost vaseljene.
Tim reima ga oslovi Zemlja i zauta, jer nije vie mogla da podnosi vruinu; povue se u sebe i u
dubine nedaleko od carstva podzemnog sveta. A svemogui Otac, pozivajui bogove, a pre svih
onoga koji je ustupio vatrenu koiju, da posvedoe da e, ako on ne prui pomo, sve da ode u
propast; pope se na vrh nebeskog svoda odakle po obiaju iri oblake iznad zemalja, odakle puta
gromove i munje nebeske. Ali, sad nema oblaka da razastre iznad zemlje, ni kapi kie da poalje s
neba. On zagrme i, podesiv i usmeriv munju, desnicom je prinese uz uvo, baci na vozaa i izbaci ga
iz koije i ivota. I tako munjom ugasi vatru. Oamueni konji odskoie ustranu, pokidae amove,
koija se raspade. Tu lee uzde, tamo osovina izglavljena iz kuita, neto dalje paoci polomljenih
tokova; olupine koije razbacane su na velikom prostoru. Faeton je glavake izbaen iz koije i,
dok mu vatra smudi crvenkaste uvojke, on pada kroz vazduh ostavljajui za sobom dug trag, kao
to ponekad zvezda preko vedrog neba, premda ne padne, izgleda da pada. Njega, daleko od rodne
grude, na drugom kraju sveta, prima Eridan i umiva njegovo zajapureno lice. Najade u toj
zapadnoj zemlji predaju njegovo telo (iz kojeg jo izbija dim i plamen od rascepljene strele) grobu i
ureu ove stihove u kamen iznad njegove glave:
OVDE POIVA FAETON. U OEVOJ SE KOIJI VOZIO
ON.
MU SMELOST BEE JO VEA.

VELIKA GA ZADESI NESREA ALI

Nesreni otac, satrven bolom, zakloni lice i, ako je verovati prii, ceo dan proe bez sunca. Ali,
svetlio je zapaljeni svet, pa je i od nesree bilo neke koristi. A Klimena, poto je izgovorila to je
mogla u takvoj alosti, tuna i raspameena i razdirui grudi, poe da seva po svetu traei najpre
njegovo mrtvo telo, a onda kosti; kosti najzad nae, sahranjene na obali reke u jednoj stranoj
zemlji. Tu pade po grobu, drago ime urezano u mramor obli suzama i pomilova svojim grudima.
Helijade, njene keri, pridruie joj se u alosti i prolie suze, beskoristan prilog pokojniku.
Razdirui i bijui se u grudi, one se bacaju na grob i danonono zovu brata koji nikad vie nee uti
njihove tualjke. etiri puta je mesec dosegao puninu, a one su, po svom obiaju (jer navika stvara
obiaj) jo alile. Onda najstarija od njih, Faetuza, kad je htela da se baci na grob, poali se da su
joj se noge ohladile i ukoile, a kad naoita Lampetija pokua da joj prie, neto je zaustavi kao
iznenadan koren. Trea, pokuavajui da je, teglei je za kosu, isupa, zaudi se kad vide pune ruke
lia. Jedna se ali da su joj zglobovi obloeni korom, a druga da joj se ruke pretvaraju u duge
grane. I dok zapanjene gledaju ta im se deava, kora im se uhavti oko bokova, slabina, grudi,
ramena i ruku. Slobodne su im bile jo samo usne kojima su dozivale majku. ta je mogla
izbezumljena majka da ini do samo da seva od jedne do druge, na jednu pa na drugu stranu i da
im ljubi usne? To nije sve. Pokuala je da oguli koru sa njihovih tela i da polomi tanke granice s
25

njihovih ruku. Ali, dok je to inila, krv poe da kaplje iz rana. I svaka, kad bude ozleena povie:
O, potedi me, majko, molim te! To to ljuti i lomi je moje telo! A sad zbogom kora prekri i
njihove poslednje rei. Ali one jo liju suze koje se na suncu stvrdnu u ilibar to pada sa novog
drvea. Bistra reka ga prima i nosi da bi jednoga dana njime bile ukraene rimske neveste.
Stenelov sin Labud bio je oevidac ovoga uda. Premda slian tebi, Faetone, on je po majinoj krvi
bio alovitiji. Napustio je kraljevinu, jer on je vladao ljudima i gradovima Ligurije, i lutao
oplakujui sestre du zelenih obala Eridana i kroz lugove koje su one umnoile. Kako je lutao
leleui, glas mu postade tanak i piskav, belo mu paperje pokri kosu, a vrat se izdui iz grudi.
Mreasta opna sastavi mu pocrvenele prste, krila zaklonie bokove, a tup kljun zameni usta. I tako
se Labud preobrazi u neobinu pticu koja i danas nosi njegovo ime. Ali nije imao poverenja u visoki
eter i Jupitera, jer se seao vatrene munje koju je bog nepravedno zavitlao. Njegova omiljena mesta
su bare i jezera; mrzei vatru, on za svoj dom izabra vodu, suprotnost plamenu.
U meuvremenu Faetonov otac sedi u tamnoj korotnoj odori, lien bletavosti, kao u vreme
pomraenja. Prezire sebe i dnevnu svetlost, preputa se tuzi, tuzi i gnevu, i odbija da slui svetu.
Dosta!, kae, Od postanja sveta sueno mi je da radim bez poinka. Umoran sam od napora
bez kraja i konca, i bez nagrade. Neka neko drugi upravlja vatrenom koijom. Ako niko nee, i svi
bogovi priznaju da je to izvan njihove moi, neka sam Jupiter upravlja njome, kako bi, bar
ponekad, dok pokuava da preuzme moje uzde, odloio munje koje liavaju oeve svojih sinova.
Tada e da shvati, kad lino isproba snagu ovih drebaca vatrenih nogu, da onaj koji nije uspeo da
vlada njima nije zasluio smrt.
Dok je tako govorio, svi bogovi se okpie oko njega i ponizno ga zamolie da ne baci svet u tamu.
Jupiter nastoji da nae izgovor za munju koju je zavitlao i molbama dodaje pretnje u kraljevskom
stilu. Onda Feb upregnu vatrene konje, jo besne i drhtave od straha i, ujeden za srce, opaui ih
estoko biem i korbaem (da, besno ih mlavi), prigovarajui im i okrivljujui ih za smrt svoga
sina.
Kalisto (401 530)
A svemogui otac ode u obilazak velikih nebeskih tvrava da proveri da nije to popustilo pod
uticajem vatre. Kad se uveri da sve vrsto stoje u svojoj besmrtnoj snazi, poe da proverava stanje
na zemlji i odnose meu ljudima. Arkadija ipak bee njegova prva briga. Vrati joj vrela i reke koje
se jedva usuuju da teku; vrati travu zemlji, lie drveu i zapovedi umama da ponovo ozelene. I
dok je iao s jednog posla na drugi, sluajno ugleda arkadsku nimfu i istog trena u njemu buknu
plamen ljubavi i zagreja ga do sri. Ona nije imala potrebe da tanko prede vunu niti da doteruje
kosu po poslednjoj modi. Obina kopa je drala njenu haljinu a beli venac raskoviljanu kosu. Tako
opremljena, as sa kopljem as sa lukom u ruci, izgledala je kao jedna od Febovih junakinja. Od nje

26

nijedna nimfa to luta padinama Menalosa nije bila u veoj milosti svoje boginje. No, milost ne
traje dugo.
Sunce bee jo visoko, samo to je prelo zenit, kad nimfa ue u umu koju ljudska ruka nije sekla.
Tu skide tobolac sa ramena, odape tetivu sa luka i lee na meku travu nasloniv na areni tobolac
glavu. Kad je vide, onako umornu i nezatienu, Jupiter ree: Siguran sam da moja ljuba nee
nita da sluti; pa i ako sazna, spreman sam da podnesem i sramotu za ovaj doivljaj. Istog trena
uze izgled
Dijane i ree: Draga devojko, najvoljenija od svih mojih pratilja, gde si danas lovila? Devojka
ustade sa travnate postelje i ree:
Pozdravljam te, boginjo moja, vea od Jupitera, kaem to, makar me i on uo. Jupiter se od srca
nasmeja njenim reima, radujui se to je cenjen vie i od sebe i poljubi joj usne, ne skromno i ne
kao to devojka ljubi devojku. Kad poe da mu kazuje u kojim je umama lovila, on je prekide
zgrabivi je u zagrljaj i tom se drskou odade. Ona se zaista borila s njim otimajui se svom
snagom (da si tu bila da vidi, Saturnijo, tvoj bi sud bio znatno blai!), ali koga moe jedna devojka
da savlada, ko li bi pak mogao da se odupre Jupiteru? Jupiter odnese pobedu dana i vrati se na
nebo; a ona se gnua ume i dubrave koje su videle njenu tajnu. Kad poe, zamalo ne zaboravi
tobolac, strele i luk koji je bila obesila o grani.
A Dijana, sa povorkom pratilja, polako se pribliava niz padine Menalosa, ponosna na osvojene
trofeje. Primeti devojku i zovnu je. Pomisli da bi to opet mogao da bude prerueni Jupiter pa sinu
glavom bez obzira. Ali, kad vide i druge nimfe, uveri se da nije prevara i pridrui im se. Avaj, kako
je teko licu da sakrije grenu savest! Ide oborenog pogleda, a ne kao po obiaju, uz boginju,
predvodei ostale. utanje i rumen koja svaki as izbija na njenom licu odaju njen greh. Da Dijana
i sama nije bila devica, ona bi po mnotvu znakova mogla da pozna njen greh; kau da su ostale
nimfe poznale. Devet je puta od tada mesec ispunio prostor izmeu vitkih rogova kad je boginja
prekinuv lov i iznurena vrelim zracima sunca dola u senoviti gaj kroz koji je uborio potok po
sitnom pesku. To mesto je oduevi te sede na obalu brkajui noge u vodi. Oduevljena sveinom,
ree drugaricama. Nema nikoga ko bi mogao da nas vidi, hajdete da se svuemo i okupamo u
ovom potoku. Arkaanku obli stidna rumen i, dok sve ostale prihvatie poziv, ona samo trai
izgovore da odugovlai. Ali, drugarice je naterae da poslua i tada se njena sramota obelodani.
Dok je stajala skamenjeno, uzalud pokuavajui da sakrije svoje stanje, Dijana povika: Gubi se! I
nemoj da kalja na sveti potok! I tako je izagna iz svoje druine.
Ljuba velikog Gromovnika je mnogo ranije saznala za sve to, ali odloi osvetu dok joj se ne ukae
povoljna prilika. Sad je doao as. Jer njena suparnica rodi deaka Arkada, to jo vie raspali njen
gnev. Eto! povika. Nita drugo nije mogla, bestidnica, nego da rodi sina i da obelodani moju
uvredu njegovim roenjem, budui da je on ivi svedok sramote moga mua. Ali, ti e da mi plati
27

za svoj greh! Da, ja u da te liim lepote kojom, laka devojko, zanosi sebe i onoga koji je moj
mu! Rekavi to, uhvati je za kosu i baci licem na zemlju. A kad devojka isprui ruke molei za
milost, ruke joj ogrubee i prekrie se otrim ekinjama, ake joj se prometnue u ape, a usne,
koje je Jupiter sve dosad hvalio, pretvorie se u runu iroku njuku i, da ne bi mogla da ga dirne
molitvama i molbama, oduze joj mo govora: umesto rei iz njenog grla je izlazilo samo mumlanje i
zastraujue brundanje. Premda sad meka, zadra ljudska oseanja. Ona jecajui iskazuje bol,
prua ruke prema nebu i, mada ne moe da govori, ipak osea Jupiterovu nezahvalnost. Avaj,
koliko je puta, ne usuujui se da legne u usamljenim umama, lutala ispred doma i njiva koji su
nekad bili njeni! Koliko su je puta psi terali preko stenovitih klanaca i, koliko je puta, premda
lovac, beala ispred lovaca! esto se krila kad vidi divlje zveri, zaboravljajui ta je ona; premda i
sama meka, drhtala je od straha kad vidi medvede na padinama planine. Plaila se i vukova,
premda je i njen otac, Likaon, trao u tom oporu.
Arkadije, Likaonov unuk, napuni petnaest godina ne znajui nita o sudbini svoje majke. Kad je
lovio divlje zveri i, traei njihova omiljena skrovita, zapinjao guste mree po umama Arkadije,
sluajno naie na svoju majku koja stade kao ukopana kad ga vide: inilo se da ga poznaje. Premda
nije znao zbog ega, on uplaeno uzmae pred ukoenim pogledom koji je zauvek bio uprt u njega.
A kad pokua da mu prie, on htede da joj prostreli grudi ubojnim kopljem. Ali, Svemogui
zaustavi njegovu ruku i, istovremeno nosei i njih i prestup, podie ih u kovitlacu i postavi na nebo
da budu susedi jedno drugom.
Kad vide suparnicu na nebu, Junonin gnev uzavre jo jae i zaputi se pravo devianskoj boginji
mora Tetidi i starom Okeanu kome bogovi esto ukazuju potovanje. Kad je upitae za razlog
posete, ona poe: Pitate me to sam ja, carica nebeska, dola ovamo? Jedna druga carica je
bespravno zauzela moje nebo. Recite da su moje rei lane ako veeras, kad padne mrak, ne
ugledate svee konstelacije, postavljene na poasno mesto, gde poslednji i najui krug obuhvata
krajnji pol, mene da osramote. Ima li ikakvog razloga zato bi neko oklevao da vrea Junonu i da
se plai mog gneva, kad ja pruam pomo tamo gde bi trebalo da nanosim zlo? O, kako sam
velianstvene stvari postigla! Kako je bezgranina moja mo! Ona koju sam liila ljudskog oblika
sad je boginja. Tako ja kanjavam one koji mene uvrede! Takva je moja tobonja mo! Treba jo
samo da je oslobodi zverskog izgleda i da joj vrati raniji izgled, kao to je jednom ve uinio sa
Argivljankom Ionom. ta, sad kad sam zbaena, zar on ne bi mogao da se i vena s njom, da je
namesti u moje odaje i da postane Likaonov zet? Zato vas molim, ako vas dira uvreda vae
usvojenice, da proterate ove medvede iz vaih zelenih virova! Odrecite se zvezda koje su zauzele
nebo po cenu sramote, ne dajte toj drolji da se kupa u vaem bistrom moru!
Gavran i Vrana (531 632)
Bogovi mora usliie njenu molitvu, Saturnija uskoi u hitru koiju i njeni je pauni vratie kroz
retki vazduh natrag (paunovi ije je perje tek nedavno raskono ukraeno Argusovim oima, istog
onog dana kad je tvoje, brbljivi gavrane, koji bejae beo, pocrnelo). Jer, gavran je zaista ranije imao
28

srebrnobelo perje, poput belog goluba, a nije ustupao ni pred guskama koje e jednoga dana
kricima da spasu Kapitol, ni pred ljubiteljem reka, labudom. Ali ga jezik upropasti. Jezik je kriv to
je ova brbljiva ptica postala suta suprotnost belom.
U itavoj Tesaliji nije bilo lepe devojke od Koronide iz Larise. Ona je zacelo, Delfijski boe, uivala
tvoju naklonost dok je bila nevina, bolje rei, neprokazana. Ali, Febova ptica otkri njen greh i, ne
gubei vremena, ta torokua srca kamenoga pohita da svom gospodaru javi greh koji je videla.
Brbljiva vrana ju je glasno klepui krilima ustopu pratila i pitala ta ima novo. A kad u stvarni
razlog putovanja, ree: Putovanje koje si preduzeo, prijatelju, nije umesno. Nemoj da prezre
moje upozorenje. Pogledaj me kakva sam sad, a zna kakva sam bila i pitaj ta je razlog. I shvatie
da me je revnost upropastila. Jednom davno rodi se dete bez majke, po imenu Erihtonije. Palada
Atina ga sakri u korpu od rakite koju predade trima kerima dvostrukog Kekropsa i strogo im
zapreti da ne gledaju ta je u njoj. Skrivena u gustom liu bresta, posmatrala sam ta e da uine.
Dve devojke, Pandroza i Hersa, uvale su korpu savesno i poteno, ali trea, Aglaura, nazva sestre
kukavicama i svojom rukom otvori korpu. U njoj je lealo muko dete sa zmajem pored sebe. Otila
sam i prijavila ih boginji. Za svoj trud dobila sam to da me Palada oterala sa mesta pratilje i
postavila iza ptice noi! Moja kazna trebalo bi da bude upozorenje svim pticama da ne izazivaju
nevolju preteranim brbljanjem. Ali, ta kae?, moda misli da me nije oterala od svoje volje,
budui da to ja nisam traila? Pa, moe da pita Paladu lino. Premda je sad ljuta na mene, ona to,
uprkos gnevu, nee porei. To je dobro poznata pria. Jednom davno bila sam kraljeva ker, dete
slavnog Koroneja u zemlji Fokidi i, ne, nemoj da mi se ruga, bogati su me prosci traili. Ali, moja
lepota bi moja kob. Jer, jednom dok sam etala peanom obalom, bog mora me ugleda i zaljubi se.
A kad se njegove molbe i udvaranje pokazae kao puko gubljenje vremena, on pribegnu sili i poe
da me tera. Pobegnem od njega naputajui obalu, ali uzalud, jer se brzo zamorih u sitnom pesku.
Ponem da zovem u pomo bogove i ljude, no moji pozivi ne stigoe do uva nekog smrtnika. Ali
devianska boginja u devianski zov i priskoi mi u pomo. Dok sam pruala ruke prema nebu
primetim kako potamnee od sitnog paperja. Pokuavala sam da zbacim ogrta sa ramena, ali i on
se pretvori u perje koje pusti dubok koren u mojoj koi. Pokuam da se bijem akama u gole grudi i
tada videh da vie nemam ni aka ni grudi. Htedoh da beim i uverih se da sitni pesak vie ne
usporava moje noge kao pre, no ubrzo se podigoh od zemlje i vinuh visoko i tako postadoh
Paladina bezgrena pratilja. Ali, ta mi to vredi, kad je Niktimena, koja je pretvorena u pticu zbog
tekih grehova, postavljena na moje mesto? Pa zar nisi uo dobro znanu priu u celom Lezbosu,
kako je Niktimena ukaljala svetost oeve postelje? I premda je sad ptica, ipak, svesna svog tekog
greha, ona bei sa svetlosti dana i krije sramotu u mraku, odbaena od svih sa zranog neba.
U znak odgovra na sve to gavran ree: Neka se na tvojoj glavi slui zlo koje pretskazuje. Meni su
odvratna prazna predskazanja, nastavi let prema svom gospodaru i ree
___________

29

 = > Erichtonius = Erechtheus, posinak boginje Atine.

mu da je video Koronidu kako lei u zagrljaju mladia iz Tesalije. Kad se taj prestup obelodani,
pade lovorov venac sa ljubavnikove glave; istovremeno se lice i boja promenie i pero pade iz ruke
boga. I dok mu je gnev nadimao grudi, posegnu za svojim omiljenim orujem, zategnu luk od
savitih rogova i prostreli nepogreivom strelom grudi koje je tako esto pritiskao na svoje.
Ustreljena devojka jeknu u samrtnom ropcu a kad iupa strelu, njene bele udove obli grimizna
krv. Pravo je, Febe, ree ona, da me ova patnja snae od tvoje ruke, samo trebalo je najpre
da rodim dete. A sad emo i dete i ja da umremo zajedno. Dok je govorila, ivot joj zajedno s
krvlju istee, a telo se, lieno ivota, ohladi.
Ljubavnik se, avaj!, isuvie kasno, pokaja za svoj surovi in; prezire sebe to je sluao priu i to se
tako plaho prepustio gnevu. Mrzi pticu koja ga je prinudila da sazna za greh koji mu je zadao teak
bol; mrzi luk i ruku, a s rukom i hitre strele. Pomilova ubijenu devojku i isuvie kasno pokua da
joj prui pomo i da pobedi sudbinu, no ni njegove isceliteljske vetine ne pomau. Kad vide da su
njegovi napori uzaludni i lomau spremnu da proguta njeno telo, tada, vaistinu jer obrazi
nebeskih bogova ne smeju da se okvase suzama poe da jeca iz dubine grudi; bili su to jecaji
slini jecaju mlade krave kad je, na njene oi, smodi visoko podignuti malj iza desnog uva
odjekujui kroz prazne sleponice njenog teleta koje sisa. Bog sipa mirisnu mirtu na njene
beivotne grudi, poslednji put je zagrli i obavi prigodne obrede, potpuno neprikladne za mrtve. Ali,
da i njegovog roenog sina proguta lomaa, s tim ve nije mogao da se pomiri. Zgrabi neroeno
dete iz majine utrobe i plamena lomae i predade ga na uvanje dvogubom Hironu. A gavranu,
koji se nadao nagradi zbog toga to je govorio istinu, zabrani da zauzme mesto meu belim
pticama.
Okiroja (633 675)
Kentaur se u meuvremenu radovao usvojetu boanskog porekla i poasti koju je zadatak nosio sa
sobom, ali gle!, doe njegova ker Okiroja sa raskoviljanim zlatnoutim uvojcima niz ramena; to
ime joj je dala nimfa Harikla, nosei je na obale bistrog potoka. Okiroja se nije zadovoljavala samo
time da naui vetinu svoga oca, nego se bavila i proricanjem. Kad u dui oseti proroansko ludilo i
vide dete, ona, zagrejana boanskom vatrom zatomljenom u grudima, povika: O, dete, iscelitelju
celog sveta, brzo rasti! esto e smrtnici da ti duguju ivot a bie ti dato i da povrati duh
preminulih. Ali, kad to jednom uini suprotno volji bogova, umesto moi da oivi preminule, ti
e da bude zaustavljen Gromovnikovom munjom. I tako e od boga da se pretvori u beivotni
le, ali e od lea ponovo da postane bog i dvaput da ponovi svoju sudbinu. I ti takoe, dragi oe,
koji si sad besmrtan i kome je po zakonima tvoga roenja sueno da ivi za vena vremena,
poelee jednoga dana da umre, kad bude goreo na mukama od kobne Hidrine krvi. Ali, bogovi
e se najzad smilovati i tvoju besmrtnost zameniti za sposobnost da umre i tri suaje e da odree
tvoj konac. Ostale su i druge sudbine da se proreknu, ali ona odjednom duboko uzdahnu i sva u
suzama povika: Suaje me zaustavljaju i ne daju mi vie da govorim. Izdaje me mo govora.
30

Previsoka je cena vetin koje su na mene izruile gnev neba. Kamo sree da nikad nisam stekla
mo da proriem budunost. Sad moj ljudski oblik, ini se, iezava. Sad mi je trava prijatna hrana,
sad elim da jurim po prostranim panjacima. Pretvaram se u drebicu, u oblik koji mi je srodan.
Ali, zato potpuno? Moj otac je, izvesno, napola ovek. Dok jo govori, poslednje rei njene albe
jedva se razumeju i potpuno su zbrkane. Ubrzo to vie nisu bile ni rei, ni konjsko rzanje, ve kao
kad neko podraava konjsko rzanje. Najzad njisnu i ruke joj se pretvorie u noge i poe da ide
etveronoke. Prsti joj se srastoe i kopita ih prekrie objedinjujui svih pet nokata na prstima.
Usta joj se proirie, skut haljine se pretvori u rep, a raskoviljani uvojci u grivu koja pada na desnu
stranu. Sad je jednako i glasom i telom preobraena, i to novo udo dade joj i novo ime.
Vat (676 707)
Poluboanski Filirin sin uzalud je plakao i pozivao tebe, gospodaru Delfa, u pomo. Jer ti nisi
mogao da opozove presudu monog Jupitera, niti si, i da si mogao, tada bio prisutan. Ti si u to
_________________
> Chiro/n kentaur (pola ovek, pola konj) poznat po pravednosti i mudrosti, sin Krona i
Filire, uitelj brojnih heroja, meu kojima i Ahila.
vreme bio u Elidi i na Mesenskim poljima. Tvoj je ogrta bio patirska kabanica, tvoj skiptar je
sluio kao vologonac koji si kao i frulu od sedam nejednakih komada trske nosio u ruci. I dok si
mislei na ljubav zanosno izvodio melodiju na fruli, tvoja goveda se razioe, kau, na sve strane
po pilijskom polju. Tu ih Majin sin spazi i sa uroenom prevejanou otera i sakri u umu. Niko
ne primeti krau sem starca Vata koji bee dobro poznat u celoj okolini. On je kao Nelejev
najmljeni sluga u blizini uvao omut punokrvnih drebica po proplancima i bogatim panjacima.
Merkur mu prie, odvede ga u stranu i ree: Ma ko da si, dobar ovee, ako te ko sluajno upita
da nisi video neka goveda da su ovuda prola, kai da nisi; i da tvoja usluga ne bi ostala
nenagraena, moe da odabere pretilu junicu za nagradu i odmah mu dade junicu. Starac je uze
i ree: Idi, strane, i ne brini. Taj e kamen pre da otkrije tvoju krau nego ja, i pokaza kamen.
Jupiterov sin se napravi da odlazi, ali brzo se vrati sa izmenjenim glasom i izgledom i ree: ia,
ako si video neka goveda da su ovuda prola, pomozi mi i nemoj da porekne, jer ukradena su.
Dau ti junca i junicu ako mi kae. Starac, doveden u iskuenje dvostrukom nagradom, ree:
Nai e ih u podnoju onoga brda pokaza kaiprstom. Ona su tamo zaista i bila. Merkur se
podrugljivo nasmeja i ree: Hteo bi, stara bitango, da me izda meni lino, mene pred mojim
licem? Rekav to, on krivokletnika preobrazi u stenu koji dobi ime kaiprst-kamen. Taj davni
prekor i dan-danas nosi onaj kremen.
Aglaura i Zavist (708 832)
Bog kaduceja vinu se na lakim krilima u visinu i dok je leteo baci pogled na munihijsku ravnicu,
predeo koji Minerva voli i na dubrave uenog Liceja. Toga je dana sluajno bio Paladin praznik kad
mlade devojke u korpama ovenanim cveem na glavi nose tajanstvene poklone u hram svoje
boginje. Krilati bog ih vide kako se vraaju kui i uputi se prema njima, ne pravo ve u luku kao
31

kad brzi jastreb ugleda tek ubijenu rtvu, plaei se da sleti dok su svetenici okupljeni oko rtve, a
ipak ne usuujui se da se isuvie udalji, krui, pohlepno klepe krilima i lebdi iznad nadobudnog
plena: tako je viljasti Merkur nadletao atinski breg kruei u mestu. Kao to Lucifer sija jae od
svake druge zvezde i kao to zlatni mesec nadmauje Lucifera, toliko je Hersa bila ljupkija od svih
ostalih devojaka oko nje: bila je birani ukras u povorci svojih drugarica. Jupiterovog sina zadivi
njena lepota i dok je lebdeo u vazduhu zapali ga ljubavni plamen poput olovne kugle baene iz
balearke prake koja se letei od trenja zagreje i u oblacima dobije toplotu koju ranije nije imala.
Merkur sad promeni pravac, napusti vazduh, slete na zemlju: uopte se nije trudio da se prerui,
takvo je samopouzdanje lepote. Paki, paki, premda je njegova samouverenost opravdana, on joj
dodaje i napore: gladi kosu i doteruje odelo kako bi svaki zlatni porub doao do izraaja. Stara se
da mu u desnici bude glatki tapi kojim uspavljuje ili odgoni od sebe i da mu krilate sandale blete
na hitrim nogama.
U zadnjem delu kue bejahu tri enska odeljenja bogato ukraena slonovaom i oklopom kornjae.
Desno je bilo Pandrozino, Aglaurino levo, a Hersino u sredini. Aglaura prva vide dolazak boga i bi
dovoljno hrabra da ga pita za ime i razlog posete. A unuk Atlasa i Plejone odgovori: Ja sam onaj
to nosi poruke svoga oca kroz eter. Moj je otac Jupiter lino. Neu da krijem ni razlog posete. Da li
pristaje da bude iskrena prema sestri i da se nazove tetkom mog potomstva? Doao sam ovamo
zbog Herse. Molim te, budi naklonjena prosidbi ljubavnika. Aglaura ga pogleda istim lakomim
okom kojim je u poslednje vreme piljila u tajnu zlatokose Palade i zatrai obilatu gutu zlata za
svoju uslugu. U meuvremenu, ga prisili da napusti palatu.
Boginja-ratnik sad je pogleda gnevnim oima i poe tako glasno i uzrujano da die da su joj se
grudi i egida na grudima tresli od uzbuenja. Seti se da je to ona devojka koja je uprkos njenoj
izriitoj zabrani, oskrvnula tajnu neistim rukama i pogledala Lemnjaninovog sina roenog bez
majke. I sad e da bude u milosti boijoj i svoje sestre, uz to jo i bogata, kad dobije zlato koje je
lakomo zahtevala. Istog trena Minerva potrai peinu Zavisti, uprljanu usirenom krvlju. Njen je
dom bio skriven u dubokoj kotlini gde sunce ne sija niti vetar duva, u turobnom mestu punom
mrazne studeni. Tu ne pucketa vesela vatra, mesto je potpuno ovijeno gustom maglom. Kad
ratoborna boginja stie pred peinu, ostade napolju, jer nije mogla da ue
________________
. > Merkur. > Battus. Faeton
u tu gnusnu jazbinu. Kucnu na vrata vrhom koplja. Vrata se otvorie; unutra sedi Zavist i jede
zmijsko meso, prikladnu hranu za njen otrov. Boginja odvrati pogled pred tim groznim prizorom.
Ali ona druga se s mukom die ostavljajui zmijske leeve napola pojedene i krenu napred
teturajui. Kad ugleda boginju, bletavu i likom i oklopom, glasno jeknu, izdui lice i uzdahnu.
Bledilo joj prekri lice, a inilo se da joj se i celo telo smeura. Oi razroke, zubi truli i puni plesni,
32

zelena otrovna u proliva joj se niz grudi, a otrov joj kaplje sa jezika. Ona se nikad ne osmehne
sem kad vidi tue patnje; muena gnusnim brigama, nikad ne spava; ne podnosi vesti o uspehu, a
kad vidi uspeh potpuno klone; stalno nagriza i biva nagriena, sama sebi je kazna. Premda se
gnua tog ogavnog stvorenja, Tritonija joj ipak uputi nekoliko rei. Otruj tvojim otrovom jednu
od Kekropsovih keri. Taj ti zadatak postavljam. Re je o Aglauri. Ne troei vie rei, napusti je i
oduprevi se vrhom koplja o tle, vinu se u nebeske visine.
A ona protuva, gledajui je iskosa kako leti, mrmlja neke rune rei, jer je teko pogaa bol
boginjinog uspeha. Onda uze trnjem naikani tap i, zaogrnuta mrkim oblakom, krenu na put.
Gde god stane, gazi cvetove; pod njenim stopama trava vene, prevre visoko drvee i itave kue, a
gradove i narode okui otrovnim dahom. Najzad ugleda Tritonijin grad, rasko umetnosti,
bogatstva i mirne radosti. S mukom zadra suze, jer ne vidi razloga za suze drugih. Ali, kad ue u
sobu Kekropsove keri, ona izvri boginjinu naredbu, dodirnu devojine grudi kunom rukom i
ispuni joj srce otrim trnjem. Onda je zadahnu kunim dahom i ispuni joj srce i kosti crnim
otrovom. I, da uvrsti razlog njene patnje, u svesti devojke Zavist predstavi sestru u srenom braku
sa bogom u putnoj raskoi i lepoti, sve to ulepavajui i uveavajui. Izbezumljena tom
predstavom, Aglaura puca od zavisti; izmorena brigama danju i nou, ona se sui, topi se kao snag
na suncu. Izjede je Hersina srea, kao kad se potpali naruje korova koje ne daje plamena ve samo
tinja i isputa zaguljivi dim. Neretko zaeli da umre kako ne bi gledala takvu sreu, a jo ee
pada u iskuenje da je kae prekom ocu, kao da je to zlo. Najzad sede na sestrin prag da zaprei
bogu put. Molio je i obraao joj se najlepim reima. Prekini!, ree ona, Neu se mai odavde
dok ne osujetim tvoju nameru. Pristajem na pogodbu, brzo Merkur odgovori, dodirnu vrata
tapiem i ona se otvorie. Sad ona pokua da ustane, ali joj se noge posekle, postale neosetljive
kao da nisu njene. Opet pokua da ustane, ali ni kolena je ne dre, hladni marci struje kroz prste i
kimu, a telo postaje bledo i beskrvno. Kao to se neizleivi rak iri zahvatajui sve vie zdravo
tkivo, tako se smrtonosna studen malo po malo iri kroz njene grudi, zaustavljajui sve ivotne
sokove i dah. Vie ne pokuava da govori, a i kad bi pokuala, glas bi je izdao. Vrat joj se okameni,
crte lica otvrdnue i sad nije drugo do beivotni kip u sedeem stavu. Ali, ni boja kamena nije bela:
njena dua ga je obojila u crno.
Otmica Evrope (833 875)
Kad je izvrio kaznu nad devojkom zbog bezbonih rei i duha, napusti Paladin kraj i vinu se u
nebo na lakim krilima. Tu ga otac srete i pozva nastranu. I ne otkrivajui ljubav kao pravi razlog,
ree: Sine, ti si uvek spreman da izvri moju naredbu. Iz ovih stopa vini se po tvom obiaju put
zemlje i potrai mesto koje gleda prema zvezdi tvoje majke s leva. Domai ljudi nazivaju ga Sidon.
Tamo treba da dotera na mrosku obalu kraljeva goveda to pasu na padinama planine nedaleko
odatle. Ree otac i sin brzo potera goveda, kao to mu je zapoveeno, prema obali i mestu gde se
ker velikog kralja igra sa devojkama iz Tira, njenim pratiljama. Kraljevsko dostojanstvo i ljubav ne
idu esto zajedno, niti mogu dugo da borave na istom mestu. Zato otac i vladar bogova, koji u
33

desnici dri trokrake munje i ije klimanje glave potresa svet, odloi obeleja kraljevskog
dostojanstva kao i skiptar i uze izgled bika. U tome se obliku pomea sa govedima, idui
etvoronoke kao i ostala goveda, ali izuzetno lep na mladoj travi. Beo poput negaenog snega koji
jo nije topio kini junjak. Miii na vratu zaobljeni, dug erdan ispod vrata; rogovi zanosno
zakrivljeni, savrenog oblika, kao da ih je sazdala ruka umetnika, istiji i prozirniji od bisera.
Njegove vee i oi ne pobuuju strah; njegov izgled u celosti uliva mir i poverenje. Agenorova ker
se zadivi: bik je tako lep i miran. Ali, premda izgleda blag, ne sme u poetku da ga dodirne. Onda
mu prie i prui aku cvetova prema njegovim snenobelim ustima. Prerueni ljubavnik
______________
Tritonija Palada Atina (Minerva).
se obradova i kao predujam budue radosti, poljubi joj ruku. Vie ne uspeva da obuzda strast:
nestano poskakuje na travi, onda lee na sitni pesak, onako snenobeo. I kako se ona malopomalo oslobaa straha, on se sve vie preputa njenim devianskim rukama da ga miluju po
grudima i dopusti joj da ovije njegove rogove vencima sveeg cvea. Princeza se najzad osmeli i
sede mu na lea, ne slutei na kome jae. Bog zagazi u vodu i neprimetno poe da se udaljuje od
kopna. Ide sve dublje, a samo tren kasnije on je u punom letu nosei plen iznad morske puine.
Ona drhti od straha i enjivo gleda prema sve daljoj obali drei se vrsto jednom rukom za rog, a
drugom se oslanjajui na njegova lea, dok haljina lepra za njom na vetru.
Knjiga III
Kadmo (- 137)
Kad stie na polja ispod planine Dikte, bog odbaci izgled bika i priznade ko je. A devojin otac, ne
znajui ta se desilo, poalje sina Kadma da je trai i zapreti mu izgnanstvom ako je ne nae, in i
poboan i bogohulan u isto vreme. Poto je uzalud prokrstario ceo svet jer ko moe da otkrije
Jupiterove tajne ljubavi? Agenorov sin ne smede da se vrati kui, no se kao begunac ponizno
obrati Febovom proroitu pitanjem gde da se skrasi. Feb odgovori: Susree te u divljini junica
koja nikad nije nosila jaram ni vukla ralo. Idi za njom i na mestu gde ona legne da poine, tu
podigni zidine svoga grada i toj zemlji daj ime Beotija. im napusti proroilite, ugleda junicu
bez uvara i bez tragova jarma: ila je sporim koracima ispred njega. Uporno je pratio njen trag
zahvaljujui u sebi Febu to mu je pokazao put. Kad proe pliake Kefiza i ravnicu Panope, junica
stade, podie lepu glavu sa irokim rogovima put neba i ispuni celu dolinu rikom, a onda, pogledav
na one koji je u stopu prate, kleknu i spusti bok na travu. Kadmo zahvali bogu, pobono pritite
usne na tu stranu zemlju i pozdravi nepoznata brda i doline.
S namerom da prinese rtvu Jupiteru, naredi pratiocima da donesu ive vode sa izvora za rtvu
levanicu. Tu bee prauma koju sekira nije okrznula, a usred nje peina obrasla bunjem i vitkim
ibljem. Skladno uklopljene stene ine nizak luk iz kojeg izbija snaan mlaz, a duboko unutra lei
34

adaja zavetana bogu Marsu. Neman ima udesnu zlatnu krestu, iz oiju joj vatra seva, telo joj
ispunjeno otrovom, licka trostrukim jezikom, a zubi poreani u trostruk red. Kad stigoe u ovu
dubravu, Tirijci zabacie posude u jezerce remetei tiinu mesta. Adaja isturi glavu iz peine
sikui stravino. upovi im ispadoe iz ruku, krv im se sledi u ilama i obuze ih, onako
prestravljene, iznenadna drhtavica. Adaja se smota u goleme kolutove a onda se izdui u golem
luk. I, dignuta u retki vazduh vie od pola svoje duine, pogledom obuhvati celu dubravu; kad biste
mogli celu da je vidite, uverili biste se da je ista kao onaj Zmaj na nebu to lei ispruen izmeu
Medveda-blizanaca. Ne gubei vremena, okomi se neman na Feniane ne obazirui se na to da li su
spremni za bitku ili za bekstvo, kao ni na to da li ih je strah uinio nesposobnim i za jedno i za
drugo. Jedne kolje zubima, druge gui telom, a neke umori otrovnim dahom.
Sunce je ve prelo polovinu nebeskog puta i pribliilo se senkama. Kadmo, udei se ta je sa
drugarima, poe da ih trai. Lavlja koa mu slui kao tit, a kao oruje nosi koplje sa bletavim
elinim vrhom, kratko koplje i, bolje od svakog oruja, hrabar duh. Kad ue u umu i vide mrtva
tela svojih drugova i pobedniku neman kako lie njihovu krv i rane krvavim jezikom, Kadmo
povika: Ili u, verni drugari, da osvetim vau smrt, ili u i ja da poginem! Desnicom die golem
kamen i svu snagu prenese u tu gromadu. Pod takvim udarcem i gradske zidine bi zajedno sa
kulama padale, ali adaja ostade itava, zatiena monim krljutima, kao da su od elika, i tvrdom
tamnom koom. Ali njena tvrda koa ne odole ubojnom kratkom koplju koje se zabode u sredinji
kolut i gvozdenim vrhom proburazi njen bok. Neman, van sebe od bola, zabaci glavu unazad, dobro
pogleda ranu i zagrize dralo koplja koje je vrsto stajalo. Onda poe da drma u svim pravcima i sa
divovskim naporom ga iupa, ali elezni vrh ostade zaboden u kost. To dodade novu snagu gnevu:
vratne ile nabreknue i bela pena izbi na njene jezive eljusti. Brda odjekuju od kripe krljuti, a
kuni dah poput onoga iz peina Stiksa ispuni vazduh. as pravi spiralne kolutove, as se isprui
visoka kao hrast, pa nasrne poput bujice, lomei i nosei sve pred sobom. Kadmo malo odstupa,
zaustavljajui njene nasrtaje lavljom koom, a eljusti doekuje na otro koplje. Neman besni, grize
elezo i stee ga zubima. Najzad usirena krv iz njenog kunog grla poe da kaplje na travu. Ali, rana
nije duboka, jer neman uzmie i povlaei se izbegava udarac koji bi zadao dublju ranu. Kadmo
uporno nastupa i gura koplje iji vrh prodire sve dublje u grlo. Najzad jedan hrast zaustavi
povlaenje nemani te je vrh ______________
Zemlje junice
koplja prikova za hrast koji se savi pod njenom teinom, a stablo poe da puca pod udarcima
njenog repa.
Dok stoji udei se razmerama poraenog neprijatelja, pobednik neoekivano u glas u svom uvu
koji kae: Zato, Agenorov sine, zuri u adaju koju si pogubio? Ta i ti e da se pretvori u adaju
u koju e ljudi da zure. Dugo je tu stajao, bled u obrazima i uzbuenog srca; kosa mu se die na
glavi od ledene jeze. Ali, gle, junakova zatitnica Palada spusti se, stade pored njega i naredi mu da
35

uzore polje i da u njega poseje adajine zube kojima bi sueno da postanu narod. On je poslua,
zaora duboke brazde i poseja zube kako mu je zapoveeno: to bee seme od kojeg e da poniknu
ljudi. A onda (ovo prevazilazi ljudsko verovanje) tle odjednom poe da se mie, iz brazda se najpre
pojavie otri vrhovi kopalja, pa lemovi sa raznobojnim perjanicama, onda ramena i grudi ljudi
pod orujem, najzad izroni celo telo sa titom ratnika. Kao to se, kad se u sveane dane u
pozoritu spusti zavesa, pokazujui najpre lica a onda, malo pomalo i sve ostalo, dok se najzad,
stavljeni u pokret, ne pokau celi ljudi koji stanu nogama pored zavese.
Uplaen pred novim neprijateljem, Kadmo se spremi da potegne oruje.
Ne potei! povika jedan od onih to su nikli iz zemlje i ne meaj se u na bratoubilaki
rat!, ree i raspoluti maem jednoga od zemljane sabrae, da bi odmah zatim pao od koplja
baenog iz velike daljine. Ali ni onaj to je ovoga pogubio nije due iveo od svoga ubice: rastavi se
sa duom koju je tek bio dobio. Isti bes obuze sve i u uzajamnoj borbi, nanosei jedan drugom
rane, svi za sat vremena padoe. I sad svi mladii koji su uivali tako kratak ivot biju majku zemlju
u grudi tople od njihove krvi svi sem petorice. Jedan od njih je bio Ehion koji je, po zapovedi
Palade, bacio oruje i nastojao da sklopi, i najzad sklopio, mir sa braom. Oni su bili jedini drugari
sidonskog izgnanika kad je osnovao grad koji mu je obealo Febovo proroite.
I sagradi se grad Teba. Sad bi i ti, Kadmo, premda izgnanik, mogao da izgleda kao srean ovek.
Dobio si i devojku kojoj je Mars otac, a Venera mati i decu dostojnu plemenite majke, tako mnogo
sinova i keri i unuia koji su ve odrasli ljudi. Ali, ovekov zadnji dan mora da se eka, jer niko do
samrtnog asa ne moe da se rauna u srenike, sve dok se i poslenji obred njegove sahrane ne
obavi.
Akteon (138 252)
Jedan od tvojih unuka, Akteon, nanese ti veliki bol kad si bio najsreniji. Na njegovom elu
pojavie se neobini rogovi i njegovi psi pohlepno polokae njegovu krv. Ali, ako traga za istinom,
nai e razlog u zloj srei, a ne u nekom njegovom zlodelu. Jer, kakav je zloin loa srea?
To se desi na planini ogrezloj u krvi velikog broja zaklanih ivotinja. Podne skrati senke svih
predmeta: sunce bee jednako udaljeno od izlaska i zalaska. Mladi Akteon se ovim reima obrati
uesnicima u hajci po besputnoj pustari. Divlja je okrvavila i mree i naa koplja; danas nas je
srea dobro posluila. Kad Zora u koiji boje afrana jo jednom donese dan, nastaviemo na
posao. Feb je sad na pola puta: vrelim zracima see i sama polja. Zato, neka za danas bude dosta
lova; ponesimo kui dobro napravljene mree. Momci izvrie njegovu zapoved i prestadoe da
love.
U tom kraju bee jedna kotlina gusto obrasla pinijama i kiparisima otrih iglica, imenom Gargafija,
zavetana visoko opasanoj Dijani. U njenom najsvetijem kutku bee dobro zasenjena peina koju
36

nije ukraavala ruka nekog umetnika; priroda je u njoj, sopstvenim lukavstvom podraavajui
umetnost, od ivca kamena i poroznih vulkanskih stena oblikovala luk. Na jednoj strani bletavi
izvor i tanki potok ubore ulivajui se u jezerce sa obalama obraslim travom. Tu je boginja divljih
uma, kad se umori od lova, imala obiaj da kupa svoje __________________
U rimskom pozoritu zavesa se za poetak predstave nije dizala ve sputala.
mlado telo u kristalno bistroj vodi. Toga dana, kad je dola pred peinu, predade nimfi titonoi
lovako koplje, tobolac i odapet luk; druga nimfa stavi preko ruke odeu koju je ona skinula, dve
dree sandale na njenim nogama, a Tebanka Krokala, vetija od ostalih, vee u vor uvojke koji su
pali niz ramena njene gospodarice dok njeni slobodno lepraju. Druge nose vodu, Nefela, Hijala i
Ranida, Psekasa i Fijala i posipaju iz obilatih urni. I dok se Titanija kupa na uobiajen nain, avaj!
Kadmov unuk, zavriv lov za taj dan, nesigurnim korakom u nepoznatoj umi zaluta u Dijanin gaj
jer sudbina je tako htela. Kad ga videe da ulazi u peinu oroenu izvorskom rosom, nimfe se
stadoe biti u grudi i ceo gaj se ispuni njihovim piskavim kricima. Onda se zbie oko Dijane
zaklanjajui svojim telima njeno, ali boginja bee za glavu i ramena via od njih. I, crveni poput
oblaka kad ga obasjaju kosi sunevi zraci, crveni poput ruiaste Zore, takvi behu Dijanini obrazi
dok je bez odee stajala izloena njegovom pogledu. Onda se, premda su se nimfe tiskale oko nje,
okrenu ustranu i obazre iza sebe; i mada zaali to nema strele uza se, poslui se onim to je imala
pri ruci i mladom oveku pljusnu vodu u lice. I, dok je sipala osvetoljubive kapi na njegovu kosu,
izgovori sledee rei predskazujui njegovu sudbinu. Sad moe da pria da si me video potpuno
nagu ako moe! Nita vie nije rekla, ali uini da na glavi koju je pokropila vodom porastu
rogovi odraslog jelena, da mu se vrat izdui, ui zailje, ake da se prometnu u papke, a ruke u duge
noge i da mu se telo presvue pegastim krznom. Posle svega usadi mu strah u srce. Pobegne sad
Autonojin junaki sin udei se kako su mu noge hitre. A kad ugleda odraz svog lika i rogova u
bistrom potoku, Teko meni! pokua da kae, no rei nije bilo. Onda duboko jeknu: sad mu je
jo samo to ostalo od govora! I stane liti suze niz izmenjene obraze. Samo mu duh ostade
nepromenjen. ta da radi? Da ide u kraljevski dom, ili da se krije po umama? Sramota vue na
jednu, a strah na drugu stranu.
Dok se tako dvoumi ugleda svoje pse. Najpre Melampos i osetljivi Ihnobates koji su tektali po
tragu, Ihnobates kritske, Melampus spartanske pasmine; za njima nagrnue ostali poput vetra:
Pamfagos, Dorcej i Orobasos, svi arkadske pasmine, pa stameni Nebrofonos, surovi Teron i Lelaps,
brzonogi Pterelas i Agres otrog mirisa, napreiti Hilej, koga je nedavno ozledio vepar, pa vujak
Nape i odani ovar Poemenis, Harpija sa dvoje tenadi, sicionski Ladon upalih bokova, Dromas,
Kanahe, Stikte, Tigris, Alisa, beli Leukon, crni Asbolos, Lakon, poznat po snazi, i plahi Aelo,
Harpolos sa belim belegom na sred crnog ela, pa Melanej i rundavi Lahne, dva meanca od
kritskog oca i spartanske majke, Labros i Argiodos, skikavac Hialaktor i drugi za koje bi trebalo
mnogo vremena da se svi imenuju. Kroz tesnace, preko stena, preko kolja i bespua, preko hridi i
prodoli, gde ima puta i gde ga nema, ceo krvoedni opor njega tera; bei preko padina po kojima
37

je mnogo puta lovio i (da bi alost bila jo vea) bei od sopstvenih pasa. Tako bi rado viknuo: Ja
sam Akteon! Poznajte svoga gospodara! Ali re ne slua elju. Ceo prostor je ispunjen njihovim
laveom i tektanjem. Prvi mu Melanhaetes zari zube u lea, onda Teridamas, a Orisitropos ga
zgrabi za rame. Pourili pre ostalih i preicom preko venca presekli mu put. Dok zaustavljaju svoga
gospodara, ceo se opor okupi i svi zarivaju zube u njegovo telo sve dok vie nije bilo mesta za nove
rane. On jei i isputa glas koji, premda ne ljudski, ipak rika jelena ne bi mogao da ispuni tako
tunim krikovima visove koje je dobro poznavao. I sad, na kolenima, u stavu u kome se moli bogu,
okrenu lice prema njima i kao da ih moli iri ruke.
A njegovi drugari, ne znajui ta ga je snalo, pujdaju krvoedni opor uobiajenim povicima,
traei sve vreme pogledom Akteona. I zovu ga, sve glasnije, kao da je negde daleko a on okree
glavu na zov njegovog imena i ale to je iz nemara odsutan i ne moe da vidi kakav su lov ulovili.
O, kako bi eleo da je odsutan, ali on je tu; o, kako bi voleo da gleda, a da ne osea surove nasrtaje
svojih pasa. Skolili ga sa svih strana zarivajui onjake u njegovo telo: eree svoga gospodara pod
varljivim prividom jelena. I nije se, kau, gnev boginje Dijane to nosi tobolac slegao sve dok od
mnotva tekih rana Akteon nije izdahnuo.
_____________
Na srpskom bi njihova imena glasila: Crna apa,Traga, Prodrljivac, Gazela, Planinski traga,
Faunoubica, Orkan, Lovac, Krilatac, umljak, Klanac, Ovar, Hvata, Grabljivac, Trka, Ubica,
Zvezdica , Tigrica, Sila, Belov, Pepeljavko, Spartanac, Vihor, Prea, Kipranac, Vuko, Hvatalo,
Crni, Rundo, Besnov, Beli onjak, Skikavac, Zeljov, Zveroubica, Planinac.
Semela (253 315)
Miljenja su podeljena. Boginja je, po jednima, bila vie surova nego pravedna, drugi vele da je
njen in u skladu sa njenim strogim devianstvom; i jedni i drugi navode valjane razloge za svoj
sud. Samo se Jupiterova ljuba uzdra od pokuda i pohvala, premda se radovala nesrei Agenorovog
doma: njena se egrst sa tirske suparnice proirila i na ostale lanove porodice. Ali, saznanje da je
i Semela zatrudnela od Jupiterovog semena iznova povredi njenu raniju ranu. Rei prekora su joj
navirale na usta, ali ta sam povika jesam li ikad ita postigla ukorima? Ona je ta koja
treba da oseti moj gnev. Nju, ako s pravom nosim ime najmonije Junone, moram da napadnem:
moram, ako zasluujem da nosim dragim kamenjem ukraeni skiptar u desnici, ako sam carica
nebeska, ako sam Jupiterova sestra i ljuba, ako sam u najmanju ruku njegova sestra! Pa ipak, ini
mi se da je ona zadovoljna ukradenom ljubavlju i da je uvreda naneta mojoj branoj postelji stvar
trenutka. Ali, ona je zanela samo je jo to trebalo! nosi jasan dokaz greha u utrobi i hoe da
bude majka Jupiterovog deteta, privilegija koja se meni retko kad daje. Toliko je njeno poverenje u
lepotu. Ali, potrudiu se da joj se to poverenje naruga. Ne bila ja Saturnova ki ako ne nateram
Jupitera lino da je baci u barutine Stiksa.

38

Rekav to, ustade sa trona i zavijena u oblak boje afrana sie Semelinoj kui. Ali pre nego napusti
oblak, ona se prometnu u pogurenu staricu nesigurnog koraka, sedih vlasi i naboranog lica. I glas
podesi sa starou i uze lik Semeline dadilje Beroje iz Epidaura. Kad je, poto su proaskale o
raznim stvarima, pomenuto Jupiterovo ime, starica uzdahnu i ree: Molim se bogu da je to bio
Jupiter. Ali, ja se bojim tih stvari. Mnogi su, pravei se da su bogovi, stekli pristup u skromne
devojake sobice. Ali, nije dovoljno biti Jupiter; nateraj ga da dokae svoju ljubav. Ako je pravi
Jupiter, neka bude veliki i sjajan kao kad ga primi nebeska Junona. I zamoli ga da te u punom sjaju
zagrli.
Tako Junona posavetova iskrenu Kadmovu ker. Ona sa svoje strane zamoli Jupitera da joj uini
neku neimenovanu milost. Bog ree: Biraj ta eli: elja e ti se ispuniti. I, da bude jo sigurnija,
kunem ti se vrelim barutinama Stiksa koga se i besmrtni bogovi pribojavaju. Radujui se svojoj
zloj srei, osuena da strada zaslugom ljubavnikove poslunosti, Semela ree: Pokai mi se da te
vidim u punom sjaju kao kad ide u ljubavni zagrljaj Saturniji. Bog bi je prekinuo dok je jo
govorila, ali njene rei su ve bile izgovorene. On jeknu, jer niti ona moe da opozove elju, ni on
zakletvu. I, krajnje potiten, vinu se u nebo i pozva tamu da ga prati, a onda meajui oblake i
munje i udare vetra, uze i poslednji grom i vatru kojoj niko ne moe da umakne. Pa ipak, koliko
god moe, on nastoji da umanji mo i ne uze onu strelu kojom je oborio storukog Tifeja sa neba, jer
to oruje bee isuvie kobno, ali ima jedna laka vrsta strela kojima su ruke Kiklopa dale slabiji
plamen i blai gnev. Bogovi ih nazivaju njegovim pomonim naoruanjem. Nosei ih u ruci, on
ue u palatu Agenorovog sina, u Semelin dom. I njeno smrtno telo ne izdra silinu nebeske moi:
sagore u ljubavnom zagrljaju. Dete, jo ne sasvim razvijeno, bi iupano iz majine utrobe i (ako
je verovati prii) zaiveno u oevo bedro da tu provodi vreme do poroda. Sestra njegove majke
Inona kriom je bdela nad novoroenetom, posle je predato nimfama sa Nise koje su ga krile u
svojoj peini i odgajale na mleku.
Tirezija (316-338)
Dok se ovo deavalo na zemlji voljom sudbine, kad je kolevka dvaput roenog Bakha bila
bezbedna, Jupiter je (kau) zagrejan vinom zanemario pristojnost i alio se u dokonici sa
Junonom. Tvrdim, rekne on, da je tvoje zadovoljstvo u ljubavi vee od onoga koje mi
doivljujemo. Ona je zastupala suprotno miljenje. I zatrae miljenje mudroga
________________
Evrope; Zevs se slui Semelom kao posudom za oplodnju: kad je posao obavljen, posudu odbaci
(spri) a plod utrobe njene, Bakha, zaije u svoje bedro do roenja. Ni drugi bogovi ne pate od
preterane boleivosti: Artemida preobrazi Akteona u srndaa koga njegovi sopstveni psi rastrgnu
zato to je sluajno zalutao i video boginju nagu, Hera oslepi Tireziju koji se priklonio na Zevsovu
stranu, a Apolon odere ivog frigijskog satira Marsiju koji se drznuo da tvrdi da svira lepe od boga
lire
39

Tirezije. Tirezija je poznavao obe strane ljubavi. Jer on je jednom u umi, udarcem tapa poplaio
dve zmije u polnom inu i, za divno udo, bi pretvoren u enu i u tom obliku provede sedam
godina. Osme godine vide on iste one zmije i ree, Budui da udarac po vama ima arobnu mo
da promeni prirodu onoga ko ga zada, udariu vas jo jednom. Rekav to, udari zmije i tako mu se
povrati priroda kakvu je imao pri roenju. Zato on, upitan da presudi u ovom aljivom sporu
bogova, stade na Jupiterovu stranu. Saturnija je, kau, to primila tee nego to je trebalo i nego to
ta stvar zasluuje i osudila sudiju da veno bude slep. U naknadu za izgubljeni vid (jer nijedan bog
ne moe da rasiniti neto to je neki drugi bog uinio), svemogui otac da Tireziji mo znanja
budunosti, i tom sposobnou olaka njegov poloaj.
I sad, slavan na blizu i na daleko u svim beotijskim gradovima, na pitanja sveta on daje odgovore
kojima niko nije mogao da nae manu.
Narcis i Eho (339-510)
Prva koja je proverila istinitost njegovih predskazanja bila je nimfa Liriopa, koju je reni bog Kefiz
obljubio kad je bila zatoena u njegovim vodama. Kad je dolo vreme, nimfa rodi divnog deaka i
dade mu ime Narcis. Upitan da li e to dete da doivi zrelo doba, prorok ree: Ako ne pozna
sebe. Dugo je izgledalo da njegovo proroanstvo ne znai nita. Ali, ono to je usledilo potvrdi
njegovu istinitost dogaaj, nain smrti, neobinost njegove zanesenosti. Jer Narcisu bee
esnaest godina i mogao je da proe i kao deak i kao mladi. Mnogi momci i devojke traili su
njegovu naklonost, ali je njegov ponos bio tako hladan da nijedan mladi ili devojka ne osvojie
njegovo srce. Jednom dok je terao uplaenog jelena u svoje mree, vide ga nimfa Eho ije rei
odjekuju. Ona je imala tu manu da nije imala mira dok drugi govore, niti je mogla da govori dok je
neko ne oslovi.
Do toga dana ona nije bila samo glas, imala je i telo. Premda brbljiva, mogla je samo da ponavlja
poslenju re koju uje. Junona je uinila takvom. Jer esto kad je na planinskim padinama mogla
da iznenadi nimfe u drutvu sa njenim suprugaom, Eho je lukavo zadravala boginju u razgovoru
dok se nimfe ne sklone. Kad je to shvatila, Saturnija joj rekne: Mo tvoga prepredenog jezika koji
me vara ima da se svede na najmanju meru. Od tada ona samo ponavlja zavrne delove tuih rei
i vraa ih natrag. Kad je videla Narcisa kako lovi po poljani, zaljubi se u njega i poe kriom da ga
prati; to ga je due pratila, tim je jai postajao plamen njene ljubavi, kao to se lako zapaljivi
sumpor kojim se premau buktinje zapali od vatre u blizini. O, kako ezne da mu se obrati
zavodljivim reima, da ga oslovi blagim reima! Ali, njena joj priroda to zabranjuje; ne doputa joj
ni da pone. Znajui to, ona eka na glas koji moe da uzvrati svojim reima. Sluajno odvojen od
drugara, on jednom viknu: Ima li koga ovde? Ovde! uzvrati Eho. Iznenaen, on se osvrnu
oko sebe i iz svega glasa viknu: Doi! doi zove ga ona. Ali, ne videi nikoga, on viknu:
Zato bei od mene? I opet u svoje rei kao odgovor. Stade mirno i, zavaran glasom odgovora,
opet viknu: Doi ovamo da se sastanemo! nemo! povika Eho najradosnijim glasom i da
pomogne reima ona izae iz ume kako bi mogla da mu sklopi ruke oko vrata. Ali, on pobee i
40

povika: Sebi ruke! Ne grli me! Daj boe da pre umrem nego ti stekne vlast nada mnom! da
mnom! odgvori ona i nita vie. Tako prezrena, ona se povue u umu i krije postieno lice iza
lia: od tada ivi usamljena po liticama i peinama. Pa ipak, premda prezrena, njena ljubav ivi i
hrani se tugom; njene besane brige rastau joj krhko telo: postade ispijena i naborana i sva vlaga
ispari iz njenog tela. Ostadoe samo kosti i glas. Kau da su joj se i kosti pretvorile u stene. Sad se
krije po umama; ne via se po padinama planina, ali svi mogu da je uju, jer glas, samo glas, jo u
njoj ivi.
Tako se Narcis narugao njoj; tako se rugao i drugim morskim i umskim nimfama, tako se rugao i
druenju sa ljudima. Najzad jedan od prezrenih podigne ruke u nebo i zavapi: Dabogda sam sebe
voleo i nikad ne dosegao voljeno! Bogonja Nemezis u njegovu pravednu molitvu. Tu bee bistar
potok kristalno iste vode iz kojeg se nijedan pastir nikad nije napio, ni koza to brsti po strani, niti
bilo koja ivotinja; njegovu glatku povrinu ni zver ni ptica, ni list s grane nije remetio. Obale su
mu obrasle zelenom travom i bunjem koje ne doputa suncu da ga ogreje. Tu mladi, iznuren
jurnjavom i egom, lee, privuen lepotom mesta i potoka. Dok pokuava da ugasi e, javi se
jedna druga e: dok pije, zapanji ga divni lik u vodi. I zaljubi se u puki odraz i samo misli na lik
koji je samo senka. Neprekidno zuri u neizrecivo lepo lice nepomino nadnesen nad isti izraz kao
izvajan u parskom mramoru. Leei potrbuke, zuri u svoje oi, zvezde blizankinje, u uvojke
dostojne Bakha i Apolona, u glatke obraze i vrat kao od slonovae, u boanstveno lepo lice na
kojem se snena belina mea sa bojom rue: ukratko, divi se svemu zbog ega se njemu dive. U
neznanju poele sebe; on hvali i ono je to hvali; dok trai, traen je; u jednakoj meri budi ljubav i
gori od ljubavi. Koliko je puta ponudio poljubac varljivoj vodi? Koliko je puta rukama zagrabio
vodu u elji da ih sklopi oko voljenog vrata, ali ih nije sklopio oko sebe! On ne zna to to vidi, a gori
od elje za tim to vidi; ista mu se obmana i ruga i zavodi ga. O, neznani neni deae, zato uzlud
pokuava da se sklopi oko nepostojanog odraza? To to trai ne postoji; okreni se, i predmeta
tvoje ljubavi vie nee biti. To to ti vidi samo je senka odraza lienog sutine. S tobom se
pojavljuje, s tobom je tu, i otii e s tobom ako moe da ode.
Ni glad, ni potreba odmora ne mogu da ga dignu s mesta; lei na senovitoj travi i zuri u taj
nestvarni lik oima koje ne mogu da se nagledaju i sav kroz njih iseznu. Pridigav se malo i digav
ruke prema drveu on viknu, O, goro, je li ikad iko voleo surovije od mene? Ti to zna, jer si
omiljeno sastajalite mnogih ljubavnika. Sea li se da je neko u prolosti, jer ti vekovima ivi,
ovako eznuo i ieznuo? Ja sam zaaran, i vidim, ali to to vidim i to me zaaralo ne mogu da
naem tako je ozbiljna ljubavnikova zabluda i da bi moj jad bio vei, ne razdvaja nas golemi
okean, ni dug put, ni visoke planine, ni gradske zidine sa zatvorenim kapijama, ve samo tanka
vodena pregrada. I on eli da se sklopi oko mene. Jer, svaki put kad krenem usnama prema
bletavoj povrini, on se upinje da sastavi usne sa mojima. Pomisli da moe da ga dodirne, tako
je tanka pregrada koja deli naa zaljubljena srca. Ko god da si, doi ovamo! Zato me, o divni
mladiu, izbegava? I gde se sakrije kad pokuam da te dosegnem? Moj izgled i godine zacelo nisu
takvi da te odbijaju: t, nimfe su me volele. Tvoj prijateljski pogled daje mi povoda za nadu: kad
41

pruim ruke prema tebi i ti prua ruke prema meni. Kad ti se osmehnem, ti mi uzvrati osmeh, a
kad plaem, vidim suze i na tvojim obrazima. Kad ti klimnem glavom, ti uzvrati; sudei po
pokretima tvojih ljupkih usana, ti odgovara na moja pitanja, samo to tvoje rei ne stiu do mojih
uiju. O, pa ja sam on! Oseam to. Poznat mi je moj lik. Gorim od ljubavi prema sebi samom; ja
palim plamen ljubavi i podnosim muke od njega. ta da radim? Da mu se udvaram ili da se on
meni udvara? Zato se uopte udvarati? Imam to to elim; sama sutina moje raskonosti ini me
prosjakom. O, kad bih mogao da se rastanem sa svojim telom! I, zaista neobina ljubavna elja, da
se to to volim rastavi od mene! Sad bol ispija moje ivotne sokove; ostao mi je samo kratak tren
ivota, pokoen sam u cvetu mladosti. Smrt mi ne znai nita, jer u smrti u se osloboditi muka;
eleo bih da onaj koga volim ivi due, ali kako stvari stoje nas dvojica emo da umreno
zajednikom smru ree i, smuen, ponovo se vrati istom liku. Njegove suze uzburkae vodu,
njegov zbrkani lik ponovo se javi na uzburkanoj povrini. Dok ga gleda kako se udaljuje, povika:
O, kuda bei? Ostani tu i ne bei od onoga koji te voli, surovi stvore! Neka mi bar ostane to da
mogu da gledam to to ne mogu da dodirnem i da pogledom hranim svoju nesrenu strast. Dok
tako tui, skide tuniku i poe da se bije bledim akama u grudi. Njegove grudi pod udarcima dobie
nean sjaj, poput jabuke kad zarudi, premda delom bela, ili kao to groe dok rudi na okotu,
poprimi grimiznu nijansu. Kad to ugleda, kad se povrina ponovo umiri, on ne moe da izdri vie:
kao to se uti vosak topi na blagoj toploti, kao to se inje topi na toplom jutarnjem suncu, tako i
on, ispijen ljubavlju, iezava i sagoreva na nevidljivoj vatri. Vie nema ruiastu boju koja se mea
sa belom; naputa ga snaga i gipkost i sve to je bilo tako prijatno za oko; jedva da se zadrao lik u
koji je Eho bila kobno zaljubljena. A, kad ga vide, premda jo gnevna, saali se i svaki put kad
oajni mladi vikne Avaj! i ona ponovi Avaj! i dok se akama bije u grudi, ona uzvraa te
zvuke bola. Dok zuri u vodu, on izgovara poslednje rei: Avaj meni, uzalud voljeni mladiu! I
mesto mu uzvrati te rei. A kad ree: Zbogom!, Eho uzvrati: Zbogom! Nemono obori glavu
na zelenu travu i smrt mu sklopi oi koje su se divile lepoti svoga vlasnika. Pa i kad je primljen u
hadske predele, on je nastavio da zuri u svoj lik u barutinama Stiksa. Njegove sestre biju se
akama u grudi i strigu kose u znak alosti za bratom; i drijade tue, a Eho uzvraa njihove glasove.
Pripremile pogrebnu lomau, buktinje i odar, a njegovog tela nigde nema. Na mestu gde je bilo
naoe cvet sa belim laticama oko ute aice.
Pentej (511-733)
Kad se proulo za ovaj dogaaj, glas se pronese kroz sve ahajske gradove i Tirezija postade slavan.
Samo je, Ehionov sin Pentej, koji se izrugivao s bogovima, ismejaovao starevo proroanstvo i
sprdao se s njegovim slepilom. A on, tresui sedom glavom zapreti: Kako bi ti bio srean da je i
tebi svetlost tama da ne vidi Bakhove obrede! Jer doi e dan, i to brzo, ja ga ve vidim, uskoro e
da doe ovamo novi bog, Liber, Semelin sin. Ako ga ne bude potovao kako zasluuje, bie
rastrgnut u hiljadu komada i razbacan po svoj okolini; svojom e krvlju da ukalja ume i svoju
majku i njene sestre. Tako e da se zbude. Jer ti e da odbije da iskae potovanje koje pripada
bogu i zaalie to sam u svom slepilu sve isuvie jasno video. Dok jo govori, Ehionov ga sin
uka nogama i bije, ali njegove su se rei zaista obistinile: proroanstvo se ostvarilo.
42

Bog stie i polja se razleu od kliktanja i vriske njegovih pratilaca. Nagrnu narod iz grada, ljudi,
ene, staro i mlado, plemii i prost svet, svi zajedno izmeani hitaju da slave novi obred. Kakvo
vam je ludilo, sinovi adajinih zuba, semenu boga Marsa, otupilo pamet? povie Pentej. Moe
li udaranje cimbala i svirka krivih rogova, mogu li jevtini trikovi magije i piskava vriska ena,
vinsko ludilo, vulgarna svetina i prazni bubnjevi moe li sve to da savlada ljude za koje pravi rat,
sa isukanim maevima, tretanjem truba i poretka sjajnih kopalja ne predstavlja nita strano? Vi
stari, da li da vam izrazim zahvalnost, vama koji ste stvorili Tir i lutajue domae bogove, a sad
putate da budu poraeni bez borbe? Ili vama mladi ljudi, koji ste sveijih godina i blii meni po
starosti, kojima nekad bee ast da nosite oruje, a ne tirzos; koji ste se nekad titili lemovima a
ne vencima? Ne zaboravite, molim vas, iz kojeg ste semena ponikli i pokaite duh adaje koja je
sama, sopstvenom snagom porazila mnoge neprijatelje. Ona je za svoj izvor i za svoje jezerce dala
ivot. A da li se vi borite za slavu? Ona je usmrtila hrabre ljude. Od vas se trai samo da dignete
oruje protiv neljudskih ljudi i da spasite ast predaka. Ako je sudbina Tebe takva da ne moe da se
odupire dugo, ja bih radije da ratne maine i junaci razore njene zidine i da ma i vatra besne oko
nje; i tada bismo bili nesreni, ali bi naa ast ostala neukaljana. Kukali bismo glasno, a ne bismo
pokuavali da sakrijemo svoje alosno stanje; nae suze tada ne bi bile sramotne. A sad e naa
Teba da padne pred jednim nepotvrenim deakom, koga ne brane ni ratne vetine, ni koplja, ni
konjanici, ve namirisani uvojci, meki venci, purpur i zlato utkano u odeu. Ali, sad u ja samo se
sklonite ustranu da ga nateram da prizna da je slagao ime oca i da su njegovi obredi lani. Je li
Akrizije imao dovoljno duha da prezre njegovu praznu glavu i da mu pred nosom zatvori kapije
Argosa, hoe li Pentej i sva Teba da drhti pred nastupom ovoga skitaa? Idite odmah obrati se
svojim robovima i dovedite toga prevaranta ovamo, u lancima! I neka se moja naredba izvri
bez odlaganja! Njegov ga deda ukori, kao i Atamas i svi njegovi savetnici uzalud se trudei da
obuzdaju njegovu samovolju. Upozorenja njega samo jo vie raspaljuju; obuzdavanje jo vie
razdrauje njegov bes, a njihova nastojanja da ga spree, ine ga jo razdraenijim. Ba kao reka:
kad joj tok nita ne remeti, ona tee mirno uborei, ali gde joj se tok prekine drvenim i kamenim
branama, tu se razdraeno zapeni i uskovitla, pobesni zbog prekida.
Stigoe robovi, poprskani krvlju, a kad ih njihov gospodar upita gde je Bakho, oni mu kazae da ga
nisu videli, ali ovo je njegov drugar, kau. Ovoga smo svetenika njegovih svetih obreda
uhvatili i predadoe mu svetenika etrurske krvi, zakletog sledbenika Bakha, sa rukama svezanim
naopako. Na njega Pentej sevnu gnevnim oima, s naporom se uzdravajui
_________________
Narcis je ovaploenje subjekta, a Eho objekta. > Bacchus, bog vina, pa otuda i
civilizacije; bog ivotne radosti i zanosa, sin Zevsa i Semele. On ima mnogo imena i atributa, a
najpoznatija su grko > Doinysus, Dionis (otuda pridev dionizijski opojan, zanosan,
razbaruen, suprotno od apolinski harmonian, ureen, s merom, uravnoteen) i latinsko Liber
Slobodan. tirsos ( > thyrsus) tap na ijem vrhu stoji borova iarka ili rukovet lia
43

vinove loze sa grozdom ili imele sa bobama koji je atribut Bakha, satira i ostalih uesnika u
dionizijskim ritualima.
da ga ne napadne akama. Tebi je, strane, sueno da umre i da svojom smru poslui kao
opomena drugima. Reci, kako ti je ime, ko su tvoji roditelji, iz koje si zemlje i zbog ega si postao
pristalica toga novog kulta.
Akoet i tirenski mornari (572-700)
On neustraivo odgovori: Ime mi je Akoetes, moja zemlja je Meonija, a moji su roditelji bili
skromnog stanja i porekla. Otac mi nije ostavio ni njive, ni orae volove, ni belorune ovce, ni
mlene krave. Bio je siromah i iveo lovei udicom ribu na potoku. Njegova vetina bila je sve
njegovo bogatstvo i kad mi je predao, rekao mi je: Predajem ti ovu vetinu, u njoj je sve moje
bogatstvo; budi moj naslednik u njoj. I kad je umro, nije mi ostavio nita do vodu. Voda je sve
moje nasledstvo. Da ne bih bio osuen da stalno uim na istoj steni, brzo sam izvetio ruku u
upravljanju brodom; prouavao sam zvezde, kionosnu konstelaciju olenijskog Jarca, Tajget,
Hijade, Velikog i Malog medveda; prouio sam vetrove i odakle duvaju; znam i koje su luke
najbolje za brodove. Sluaj je hteo da me struja, dok sam plovio za Delos, odnese u Hios i stigao na
kopno sluei se veslima. Laganim skokom iskrcali smo se na vlanu obalu gde smo proveli no.
im je istok poeo da rumeni, zapovedio sam mojim ljudima da donesu sveu ivu vodu i pokazao
im put do izvora, a ja sam se popeo na vis da prouim pravac vetra; onda sam pozvao drugare i
vratili smo se na brod. Evo nas, gle ovo! povika Ofelt pre svih i pokaza plen (tako je on mislio)
koji je naao u nekoj naputenoj njivi: bee to deak lep kao devojica. inilo se da posre; kao da
je oamuen vinom i snom, s naporom je pratio svoga vou. Pogledam njegovo odelo, njegovo lice,
njegov hod i to to sam video nije liilo na smrtnika. Odmah sam shvatio i rekao drugarima: Koje
se boanstvo krije u tom smrtnom obliku ne znam, ali je sasvim izvesno neko boanstvo u njemu.
Ma ko da si, budi milostiv prema nama i pomozi nam u poslu koji smo preduzeli. I oprosti ovim
ljudima! Ne moli za nas!, ree Dikt koji je od svih nas bio najbri da se popne na jarbol i da svue
veliko jedro niz zategnuto ue. Libije ga podra, kao i utokosi Melant, osmatra, Alkimedon i
Epopej, koji je glasom davao takt veslaima i sokolio njihove malaksale duhove. I svi ostali ga
podrae, tako je bezobzirna bila njihova lakomost na plen. Pa ipak, rekao sam, neu dozvoliti da
se ovaj brod ukalja takvim bogohuljenjem. Ovde moja re mora da prevagne. I nisam im dozvolio
da se popnu na brod. Onda se razgnevi Likaba, najnesmotreniji od itave posade: on bee prognan
iz Toskane zbog ubijstva. Kad sam mu zapreio put, on me snanim rukama epa za grlo i bacio bi
me u more da se nisam mahinalno uhvatio za konopac koji me zadra. Bezbona posada je likovala.
Onda, najzad Bakho jer to je bio on kao da su ga njihovi povici probudili iz sna, kao da su
njegova vinom omamljena ula povratila svoja svojstva, ree: ta to radite? emu tolika buka? I
recite mi, pomorci, kako sam dospeo ovamo i kuda nameravate da me vodite? Ne boj se, ree
Prorej. Reci u koju luku eli da stigne i iskrcaemo te gde ti kae. Onda promenite pravac
prema Naksosu, ree Liber. Tamo je moj dom. Tamo ete i vi da upoznate jednu prijateljsku
zemlju. Morem i svim njegovim bogovima se ovi verolomni mornari zaklee da e ispuniti njegovu
elju i zamolie me da razapnu jedra nad arenom laom. Naksos se nalazio desno i dok sam ja
44

podeavao jedra za desni kurs, oni povikae, ta to ini, ludae? Kakvo te ludilo spopalo, Akoete?
Zauzmi levi kurs. Veina njih mi je migovima i znacima stavljala do znanja svoju nameru, neki i
apatom. Nisam mogao da verujem svojim ulima, a onda im kaem. Onda neka neko drugi uzme
kormilo. I izjavim da neu ni da uestvujem ni da imam udela u njihovoj zloj namisli. Svi
zagalamie na mene i stadoe da prete. Jedan od njih, Etalion, povika: Zna li ti da bezbednost
svih nas ne zavisi samo od tebe? rekav to, zauze moje mesto za kormilom i, napustivi kurs
prema Naksosu, uze drugi smer. Onda bog, da im se naruga, kao da je tek sad otkrio njihovu
bezbonost, pogleda u more sa zakrivljene zadnje palube i kao kroz pla ree: Ovo nisu obale koje
ste mi vi, mornari, obeali; ovo nije zemlja koju sam traio. ta sam uinio da zasluim ovakav
postupak? I kakvu ete slavu stei ako vi, odrasli ljudi, prevarite jednog deaka, ako svi vi koliko
vas je nadvladate jednoga? Dugo sam ve bio u suzama, ali se bezbona druina rugala mojim
suzama bijui more veslima. Kunem se samim bogom (jer nijedan drugi bog nije tako blizu kao on)
da govorim istinu, premda to daleko prevazilazi ljudsko verovanje. Brod je bio na talasima, ali
stade kao na suvom navozu u luci. Zapanjeni mornari udvostruuju snage na veslima i razvijaju sva
jedra nadajui se da e pospeiti odlazak udvostruenom snagom. Ali, imela se uvija oko njihovih
vesala i puzi navie mnotvom vrea okienih tekim grozdovima, koje hvataju kotve i palube i
jedra. Sam bog sa vencem od imele sa kojeg vise grozdovi bba mae tapiem ovenanim liem
imele. Oko njega lee tigrovi, risovi i panteri, puke utvare. Posada, zahvaena ludilom ili strahom,
poskaka u more. Najpre Medonovo telo poe da tamni sa svih strana i da mu se lea izvijaju u
dobro poznatu krivinu. Likaba mu kae: U kakvu se to ti neobinu ivotinju pretvara? Ali dok
jo govori usta mu se razvukoe, nos postade kukast a koa tvrda i prekrivena krljutima. A Libije,
dok je pokuavao da vesla, primeti kako mu se ruke odjednom smanjie na neto to vie uopte i
ne moe da se zove ruke ve peraje. Jedan drugi, hvatajui se rukama za izvijeno ue, shvati da
nema ruku i telom lienim udova pade u more, sa zavrnutim krajem repa poput rogova mladog
meseca. Skau na sve strane izbacujui mlazove kapljica, izbijaju iz vode da bi trenutak kasnije
ponovo potponuli u dubinu; igraju se poput trupe baletana izvijajui tela, bacakajui se i putajui
mlazove vode kroz iroke nozdrve. Od dvadeset ljudi, koliko nas je bilo na brodu, ostao sam samo
ja. I dok sam stajao drhtei od studeni i straha, jedva znajui ta inim, bog mi se obrati
ohrabrujuim reima i ree: Ne boj se, samo dri kurs prema Naksosu. Stigav tamo pridruio sam
se obredima i postao jedan od uesnika u bakhovskim sveanostima.
Onda Pentej ree: Sasluali smo ovu dugu nepovezanu priu kako bi s vremenom na gnev
izgubio na snazi. Vodite ga sad, robovi, stavite ga na najstranije muke i poaljite u mrak Stiksa.
Istog trena Tirenac Akoet bi uhvaen i baen u tamnicu. I dok su robovi pripremali sprave za
muenje gvoe i vatru vrata se sama otvorie, nikoga nije tu bilo da ih otkljua, i lanci mu
sami spadoe s ruku.
A Pentej je i dalje bio vrsto reen da izvri svoju nameru. Nije vie slao zastupnike ve je lino
otiao u Kiteron, izabrano mesto Bakhovih svetih obreda, koje je odjekivalo od pesme i kretavih
krikova uesnika. Kao to uzbueni konj frke na zvuk bronzane trube koja melodioznim zvukom

45

najavljuje bitku s kojom njegov polet dostie vrhunac, tako vazduh, uzdrhtao od dugih krikova,
utie na Penteja, a zagluujua kretava vriska dovede njegov gnev do belog usijanja.
Napola puta prema vrhu brda nalazio se proplanak obrastao gustim drveem, vidljiv sa svih strana.
Tu, dok je bogohulnim oima posmatrao svete obrede, Penteja ugleda prva njegova majka, prva
bezglavo potra prema njemu i prva baci tirzos na svoga sina.
Ovamo! povika moje sestre, pourite! Vidite onoga velikoga vepra to rije nae polje. Sad
moram da ga pokosim! Cela zanesena masa okomi se na njega; sa svih strana nasrnue na
uplaenog nevoljnika; da, uplaen sada, on izgovara blae rei, proklinjui svoju ludost i priznajui
da je greio. Teko ranjen, on viknu: U pomo, tetka Autonojo! Neka duh Akteona dirne tvoje
srce! Ona ne zna ko je Akteon i otrgnu mu desnu ruku, Inona u zanosu otkide levu. Sad, kukavac,
nema ruku da ih podigne u nebo da se moli svojoj majci, ali pokazujui duboke rane gde su ruke
nekad bile, povika: O, majko, vidi! Na taj prizor Agava jeknu odmahujui glavom dok
rasputena kosa oko nje divlje leti. Otkide mu glavu i drei je u krvavim rukama, viknu: Gledajte,
druino, ovaj nam podvig donosi pobedu! Lie, kad ga opali prvi jesenji mraz, ne nosi vetar bre
sa viskog drvea nego to su ove nemilosrdne ruke rastrgle Penteja na komade. Poueni tim
primerom, Tebanci se masovno pridruie sveanim obredima novog boga klanjajui se pred
njegovim svetilitima.
Knjiga IV
Minijeve keri (1 415)
Ali ne i Minijeva ker Alkatoja. Ona ne prihvata Bakhove orgije; tavie, toliko je gorda da porie
da je Bakho Jupiterov sin! I njene se sestre pridruuju toj bogohulnoj nepokornosti. Svetenik je
zahtevao da se narod pridrui proslavi Bakhovih sveanosti: sve ene treba da budu poteene
tekih poslova; sa svojim gospodaricama treba da prekriju grudi koama divljih zveri, da raspletu
kose i da nose vence na glavi i tirzos sa vencem od vinove loze u ruci. I upozorio da e gnevni bog
biti nemilosrdan prema svima koji se oglue o ovu zapoved. Sad sve ene, kako stare tako i mlade,
pokorie se, odloie tkanje i pletenje korpa, napustie zapoete poslove, zapalie tamjan i poee
da prizivaju Bakha, koga nazivaju i Bromije, pa Lvajos, sin nebeske strele, dvaput roeni, sin
dveju majki*; slave ga kao Niseja*, Tioneja* nestrienih uvojaka, Lenajaosa*, sadioca vinove
loze to nosi radost, Niktelija*, oca Eleleja**, Ijaha** i Euhana** i svim ostalim imenima pod
kojima si poznat, o Liberu**, u svim gradovima Grke. Jer tvoja je vena mladost, veno deatvo.
Ti si najljupkiji na nebu, tvoje je lice deviansko, ako bez rogova stane pred nas. Istok poseduje
tvoj zamah koji ide do najudaljenijih predela gde Gang zapljuskuje tamnoputu Indiju. Penteja si
smodio, strani boe, i Likurga* naoruanog dvoseklom ratnom sekirom (oba su bili bezbonici!)
i bacio tirenske mornare u more. Risovi u svetlim amovima vuku tvoju koiju, bahantkinje i satiri
te prate i onaj starac to se, pijan od vina, oslanja na tap koliko i na klimave noge i s naporom se

46

dri za nakaznog magarca. Kud god ide, radosni kliktaji mladia i vrisak ena odjekuju uz zvuke
defa, cimbala i piskave frule.
O, milostivi i blagi, budi sa nama!, mole se Ismenide* i izvode svete obrede, kako svetenik
zapoveda. Samo su Minijine* keri ostale kod kue i kvarei sveanost; one obavljaju kune
poslove, predu uvrui icu prstima i teraju sluavke da i obavljaju druge poslove. Onda jedna
od njih, izvlaei icu vetim prstima ree: Dok druge ene naputaju poslove i tiskaju se oko ove
takozvane svetkovine, hajde da i mi, koje se drimo istinitije boginje Palade, jedna za drugom
priamo prie dok ostale sluaju i da kroz razgovor olakamo posao i zavaramo dosadu. Sestre se
sloie i zamolie je da ona pone. Malo je oklevala dok nije odluila koju priu da kazuje, jer
mnogo ih je znala. Da li o tebi, Derketido od Vavilona, koja si se, kako Sirijci veruju, sva prekrila
krljutima i pretvorena u ribu pliva u viru, ili kako je tvoja ki, preobraena u belog goluba,
provodila poslednje dane uei na zidinama; ili pak kako je izvesna nimfa, sluei se aranjem i
monim travama, pretvorila neke deake u neme ribe da bi na kraju i sama postala riba; ili kako se
desilo da dud, koji je nekad imao bele plodove, sad ima tamnocrvene, od mrlja krvi. Uini joj se da
je ova poslednja najbolja. Tu priu, koja u to vreme jo ne bee rasprostranjena, ona e da pria
predui vunu.
Piram i Tizba (55 166)
Piram i Tizba, on bez premca u lepoti, ona najljupkija devojka na Istoku, iveli su u kuama
jednoj do druge u gradu koji je Semiramida ogradila zidinama od cigle. Blizina im je olakala prve
korake poznanstva. S vremenom se razvila i ljubav; i brak bi sklopili, ali im roditelji ne
______________
Vid kraj III knjige. > Alcathoe/Alcithoe. Dekameron i Kenterberijske priedosta
duguju ovoj knjizi. Bromije ( > Bromius) buni, jedan od Bakhovih atributa, Bakho.
Livajos ( >Lyaeus) izbavitelj od alosti, jedan od Bakhovih atributa, Bakho.*Kad je
ubio Semelu, Zevs je istrgao plod iz njene utrobe i zaio ga u svoj but, gdje je ostao do
roenja.*Nisej ( > Nysaeus) sa [planine] Nise, jedan od Bakhovih atributa, Bakho.
*Tionej ( > Thyoneus) po Tioni, Semelinoj majci, jedan od Bakhovih atributa, Bakho.
* Lenajos ( > lenaeus) jedan od Bakhovih atributa, Bakho. *Niktelije ( >
Nyctelius) noni, jedan od Bakhovih atributa, Bakho. **Elelej ( > Eleleus) Bakhov
nadimak, Bakho. **Jahos ( > Iachus) vino, Bakho. **Euhan, jedan od Bahovih
atributa, Bakho .**Liber (u grkom: mokri; > u latinskom: Liber slobodni) Bakho.
* Likurg ( > Lycurgus) kralj koji se usprotivio oboavanju Bakha pa ga je on osudio
da padne u gnev u kojem je sam sebe ubio. * Ismenide = Tebanke; ime dolazi od reke Ismenos
koja tee kroz Tebu. *Minije ( > Minyas), rodonaelnik plemena koje je iz Tesalije
preselilo na severnu Beotiju gde su osnovali svoje carstvo.

47

dozvolie. Roditelji, meutim, nisu mogli da zabrane njihovim ranjenim srcima da eznu jedno za
drugim. Nisu imali posrednika, nego su odravali vezu migovima i znacima. I to su vie zatrpavali
vatru, ona se sve dublje razbuktavala. U zidu koji je bio zajedniki za obe kue bee jedna tanka
pukotina, nastala u vreme gradnje. Ta pukotina koju ranije niko nije primetio ali, ima li ita to
ljubav ne primeti? vi, ljubavnici, prvi je otkriste i uiniste svojim posrednikom. Verno je
prenosila va ljubavni apat. esto, kad bi zauzeli mesta, Tizba s jedne, Prijam s druge strane, i
kad bi eljno oekivali uzdah i rei O, zavidljivi zidu, rekli bi zato si se ispreio izmeu nas
ljubavnika? ta bi ti bilo da nam dopusti da jedno drugom sklopimo ruke oko vrata, ili, ako je to
previe, da se otvori za nae poljupce! Ali, nezahvalni smo. Priznajemo da zahvaljujui tebi nae
rei imaju slobodan prolaz do voljenog uva. Tako oni, bez razloga rastavljeni, govore, a kad padne
no pozdrave se ostavljajui poljupce svako na svojoj strani zida: poljupcima nije bio dozvoljen
prolaz kroz pukotinu. Sledeeg jutra Zora ugasi zvezdane svetiljke noi, sunevi zraci popiju mraz
sa trave i oni se opet nau na dogovorenom mestu i tihim se apatom jedno drugom gorko ale. Na
posletku odlue da, kad padne no i zavlada sveopti mir, zavaraju oi budnih uvara i da se
iskradu kroz kapiju, a kad se nau van zidina, da napuste i grad. I, da ne bi promaili jedno drugo
kad izau iz grada, dogovore se da ko prvi doe eka u senci drveta na Ninovom grobu. Tamo je
bilo drvo puno snenobelih jagoda, visoki dud, u neposrednoj blizini studenog izvora. Taj im se
plan toliko svideo da im se inilo da dan sporo protie. Ali, sunce je najzad potonulo iza talasa iz
kojih no izroni.
Tizba se, oprezno otvarajui vrata, neopaeno iskrade kroz mrak, stie na grob sa dobro
prekrivenim licem i sede pod dogovoreno drvo. Ljubav je uinila smelom. Kad, gle, eto ti lavice, iz
eljusti joj kaplje krv od tek zaklanog goveeta: ide da ugasi e na izvoru. Zahvaljujui jasnoj
meseini na daleko je ugleda Vavilonjanka Tizba, pobee na drhtavim nogama u duboku peinu i, u
brzini, zaboravi ogrta gde je sedela. Kad je zverska lavica utaila e dugim gutljajima i krenula
natrag u umu, sluajno naie na laki ogrta (u kojem nije bilo devojke!), podere ga i okrvavi
gubicama. Piram doe malo kasnije, ugleda trag lavice u pesku i sav prebledi. A kad vide i
okrvavljeni ogrta, jeknu: Jedna no e da usmrti dvoje ljubavnika. Od kojih je ona vie zasluivala
da dugp ivi. Za sve sam ja kriv. O, ja sam uzrok tvoje smrti, jadna devojko; ja sam te nagovorio da
po noi doe na ovo opasno mesto, a nisam se potrudio da prvi stignem. Doite svi lavovi koliko
vas ima u toj jazbini ispod litica i raskinite moje greno telo krvolonim eljustima. Ali, kukaviki
je moliti za smrt! On uze Tizbin ogrta i odnese ga u senku duda. I dok je ljubio dobro mu znani
odevni predmet kvasei ga suzama, povika: Popij i moju krv! Rekav to, potee ma iz korica, zari
ga sebi u grudi i odmah ga s poslednjim naporom iupa iz rane. Dok je leao ispruen na zemlji i
krv ikljala iz rane, ba kao kad pukne vodovodna cev na nekoj slaboj taki pa kroz pukotinu mlaz
vode iklja u visinu, plodovi duda poprskani krvlju postadoe tamnocrveni, a i koren, natopljen
usirenom krvlju, sa svoje strane pojaa grimiznu boju.
Onda Tizba izie iz sklonita. Jo drhti od straha, ali zebe da ne doe do nesporazuma sa
Piramom koga trai i oima i duom, gorei od elje da mu ispria od kakve se opasnosti izbavila. I
48

premda su joj poznati i mesto i senovito drvo, boja plodova je zbuni. I obuze je sumnja. Dok okleva
primeti kako se neko previja na okrvavljenoj zemlji i uplaeno uzmae blea od svee, drhtei
poput morske povrine na blagom povetarcu. A kad nakon izvesnog vremena prepozna svog
voljenog, poe da se bije po nevinim nadlakticama i da upa kosu; i sklopiv se oko voljenog tela,
ispuni njegove rane suzama meajui ih sa krvlju. I dok mu je ljubila usne, hladne i mrtve, zakuka:
O, Pirame, kakva te zla sudbina otre od mene? Pirame! Odgovori! Tvoja najdraa Tizba te zove.
O, uj i podigni klonulu glavu! Na re Tizba, Piram otvori one kapke, oteale od smrti i, poto je
pogleda, ponovo ih sklopi.
A kad vide okrvavljeni ogrta i prazne korice, jeknu: Tvoja sopstvena ruka i tvoja ljubav, jadni
mladiu, uzeli su ti ivot. I ja imam dovoljno hrabru ruku za taj in; i ja imam ljubavi. Ona e mi
dati snage za kobni udarac. Pratiu te u smrti, i ljudi e da pripovedaju kako sam bila najbedniji
uzrok i sadrug tvoje sudbine. Onoga koga je samo smrt imala snage da rastavi od mene, ni smrt
nee imati snage da odvoji od mene. O, jadni roditelji, i moji i njegovi, obraam vam se s molbom u
ime oboje nas, ne branite nama, koje su verna ljubav i umrli as spojili, da budemo sahranjeni u
zajedniki grob. A ti, o, drvo, koje granama seni mrtvo telo jednoga a uskoro i oboje nas, sauvaj
znake nae smrti i odsad uvek raaj tamne plodove, kako i prilii alosti, u znak seanja na nau
smrt. Ree, namesti vrh pod grudi i svom teinom klonu na ma koji je jo bio topao od krvi
njenog voljenog. Njena molitva dirnu i bogove i roditelje: plodovi duda su tamnocrveni kad sazru,
a sve to je ostalo od pogrebnih lomaa poiva u istoj urni.
Mars i Venera (167-189)
Nakon kraeg tajca Leukonoja uze re dok su ostale sestre tiho sluale. I Sunce, koje svojom
svetlou vodi sve zvezde, zna za mo ljubavi. O Sunevim ljubavima u ja da vam priam. Kau da
je ovaj bog prvi video sramotu Marsa i Venere; ovaj bog sve stvari vidi prvi. Sablanjen prizorom,
on je Venerinom muu, Junoninom sinu Vulkanu, ispriao sve ta je i gde video. Vulkanu se od te
vesti zavrte u glavi i posao koji je radio pade mu iz ruku. Smesta napravi mreu od finih vlakana
bronze koja su bila nevidljiva za prosto oko. Najfinija vunena vlakna su gruba u odnosu na njih. Ni
paukova mrea to visi s grede nije joj ravna. Napravi mreu osetljivu na najmanji dodir, najmanji
pokret, i zape je preko leaja. Kad su boginja i njen ljubavnik legli u postelju, oni su se, lukavstvom
njenog mua i osobinama mree, uhvatili i ostali u zagrljaju. Smesta Vulkan Lemnjanin irom
otvori vrata od slonovae kroz koja uu svi bogovi i vide ono dvoje sramotnih u okovima mree, a
neki od strasnijih bogova greno poelee da budu tako osramoeni. Bogovi su se tome slatko
smejali; ta se zgoda dugo prepriavala na nebesima.
Leukotoja i Klitija (190 273)
Ali boginja sa Kitere nije zaboravila onoga koji je potkazao i vrati mu ao za sramotu. Jer i onaj
koji je obelodanio njenu ukradenu ljubav, bi uhvaen u grenoj ljubavi. ta sad ima, Hiperionov
sine, od lepote i svetlosti i sjajnih zraka? Jer, i ti, koji pali sve zemlje svojom vatrom, gori na
jednoj neobinoj vatri. Ti, koji bi trebalo da gleda sve na svetu, zagledao si se samo u Leukotoju;
49

zrake koje pripadaju celom svetu usredsredio si samo na tu devojku. Uskoro e da se pojavi na
istonom nebu, a posle da potone u more. I, zadravajui dugo pogled na njoj, produuje kratke
zimske sate. Ponekad se tvoji zraci uopte ne vide; mrak tvoga srca prelazi na zrake, a kad se
pomrai ljudska se srca ispune strahom. I nije razlog pomraenja to to se mesec naao izmeu
tebe i zemlje: uzrok tvoga bledila je iskljuivo ljubav prema toj devojci. Dodue, ni Klimena nije
sasvim pravedna prema tebi, ni devojka sa Rodosa, ni Kirkina majka, premda veoma lepa, ni
Klitija koja, iako si je prezreo, jo ezne za tvojom ljubavlju i jo na srcu nosi duboku ranu za
tobom. Zanemario si ih sve zbog Leukotoje koju je lepa Evrinoma rodila u zemlji miroija. A kad se
ki zadevoji, lepotom nadmai majku kojoj nije bilo ravne u carevini. Njen je otac Orhan vladao
gradovima Persije, sedmi po redu iz stare kue Belosa.
Pod zapadnim nebom nalaze se livade Sunevih konja. Oni se ne hrane obinom travom ve
ambrozijom. Na njoj se njihova tela, iznurena dnevnim naporima, okrepe i dobiju novu snagu za
sledei dan. Dok se njegovi konji hrane nebeskom paom, a no preuzme sve napore na sebe, bog
ue u odaje ljubavi uzimajui izgled Evrinome, njene majke. Leukotoja okruena sa dvanaest
pratilja je tu prela na vreteno. Kad je poljubi, na nain kako bi je njena majka poljubila, ree: Moja
je poseta privatne prirode. Iziite vi, robinje! I nemojte jednu majku da liite prava na poverljiv
razgovor. Robinje posluaju, a kad i poslednji svedok napusti prostoriju, bog izjavi: uj, ja sam
onaj to daje meru godini, koji gleda sve stvari, pomou koga zemlja gleda sve stvari ja sam oko
sveta. Moram da ti kaem da si stekla naklonost moga oka. Nimfa se uplai, kudelja i vreteno joj
ispadoe iz ruku. I lepo joj pristajae strah. Onda on, ne dangubei, uze svoj oblik i uobiajeni sjaj.
A devojka, mada prestravljena ovom iznenadnom pojavom, omamljena zrakama, bez protivljenja
saslua njegovo udvaranje.
U Klitiji se razbukta zavist, jer jo bee zaljubljena u Sunce. Kad ugleda suparnicu, gnevno rairi
priu po svetu, posebno se trudei da devojinom ocu podrobno predstavi njenu sramotu. Otac,
surov i nemilosrdan, ne obazirui se na njene molbe, ni na ispruene ruke prema Suncu, ni na njen
vapaj On je savladao moju volju, svirepo je zakopao duboko u zemlju i navalio na nju veliku
humku peska koju Hiperionov sin probi zracima i napravi otvor kroz koji bi mogla da se proturi
glava, ali prekasno, jer, zlosrena nimfo, ti nisi mogla da podigne glavu pritisnutu tekom
zemljom, nego si, liena ivota, nepomino leala. Od Faetonove strane smrti, goni nebeskih
konja, kau, nita tunije nije video. Pokuao je, zaista, toplim zracima da povrati u ivot njeno
studeno telo. Ali, budui da je surova sudbina osujetila sve njegove pokuaje, poprskao je telo i
humku mirisnim nektarom i poto je mnogim reima izrazio tugu, ree: Uprkos sudbini, ti e da
stigne u nebeski prosotor. Natopljeno nebeskim nektarom, njeno se telo istopi i ispuni humku i
okolni prostor opojnim miomirisom. Tada se zametnu grm mirte sa dubokim korenom i polako
probi vrh humke.
Ali za Klitiju, premda ljubav moe da opravda njenu alost, a alost dostavu, Svetlonoa vie nije
mario, niti je u njoj nalazio bilo ta vredno njegove ljubavi. Zbog toga je stalno vela, a njena se
50

ljubav prometnu u ludilo. Nesposobna da podnosi sestre nimfe, ona je i dan i no pod otvorenim
nebom naga sedela na goloj zemlji, gole glave i raupana. Punih devet dana je presedela, ne
okuajui ni jela ni pia; glad i e nije taila niim do rosom i suzama, niti se micala s toga mesta.
Samo je pogledom pratila put kojim je njen bog jezdio i okretala lice prema njemu. Kau da su joj
noge urasle u tlo i da se njeno samrtno bledilo delom pretvorilo u beskrvnu biljku, ali je jednim
delom ostalo crveno i da je na mestu gde joj je bilo lice postao cvet slian ljubiici. Pa ipak, premda
je koren vrsto drao, ona se stelno okretala prema suncu i, premda sama preobraena, njena je
ljubav ostala nepromenjena. I njena se izvanredna pria, koju su pratile sa uzdranim dahom,
zavri. Neke od sestara kau da takve stvari ne mogu da se dogode, druge pak tvrde da pravi bogovi
mogu sve. Ali da Bakho nije jedan od njih.
Salmakida i Hermafrodit (274 388)
Doe red na Alkitoju i devojke se ponovo umirie. Probacujui unak kroz zategnute ice, ona
poe: Ja u da preskoim poznatu povest o Dafnisu, pastiru sa Ide koga je jedna nimfa, da
napakosti suparnici, pretvorila u kamen: tako oajan bol trpe ljubomorni ljubavnici. Neu da
govorim ni o tome kako je Siton kad su prirodni zakoni bili posuvraeni iveo menjajui pol,
sad ena, sad ovek. Ni kako si i ti, Kelmido, sad adamsko koleno, bila Jupiterov verni drug, ni
kako su Kureti postali od plahe kie, ni to kako su Kaun i njegova voljena Dokolena pretvoreni u
sitne cvetove; sve u te povesti da preskoim i da oaram vae ui priom koja je prijatna zato to je
nova.
Sad ete uti kako je vrelo reke Salmakis izilo na lo glas, kako svojom bolesnom vodom ini
mlitavim i slabim sve koji se u njemu okupaju. Uzrok se ne zna, mada je tetna mo vrela dobro
poznata. Najade su podizale malog sina Merkura i boginje od Kitere u peinama na Idi. Na
njegovom svetlom licu lako su mogli da se prepoznaju i majka i otac. I ime je uzeo od njih. Nakon
petnaest godina, napustio je rodna brda i pomajku Idu, i oduevljavao se lutanjem po nepoznatim
zemljama i upoznavanjem neobinih reka; ljubopitljivost mu je olakavala napor. Stigao je i do
likijskih gradova i do Karana koji teko ive u zemlji Likiji. Tu ugleda izvor kristalno bistre vode
kroz koju je pogled prodirao do dna. Nije tu bilo trske, ni barutine sa varljivom travom i aom:
nita do bistra voda. Ali, obale su obrasle sveom i veno zelenom travom. Jedna nimfa to ne voli
lov boravi u tom izvoru; ona nije vina zapinjanju luka, niti da se bori brzinom nogu: od svih
najada samo ona nije u Dijaninoj pratnji. esto su je, kau, sestre karale, Salmakido, hajde, uzmi
lovako koplje ili areni tobolac, smenjuj dokolicu sa naporima lova; ali ona samo povremeno kupa
svoje lepo oblikovano telo u tome viru, esto elja kosu eljem od tisovine i ogleda se u vodi da
vidi ta joj najbolje stoji. esto u providnom ogrtau lei na mekoj travi ili bere cvee, kao sad, kad
je ugledala deaka i poelela da ima to to je videla.
No, premda je arko elela, nije mu prila dok se nije smirila, pribrala, namestila odeu i uinila
sve da lepo izgleda. Onda progovori: O, mladiu, koji si dostojan da bude bog, ako si zaista bog,
mora da si Kupidon; a ako si smrtnik, sreni su oni koji te rodie, blaen je tvoj brat, vaistinu
51

srena sestra i dadilja koja te je dojila. Ali srenija, o, daleko najsrenija od svih je ona, ako ima
obeanu nevestu, ako je bude smatrao dostojnom da ti bude ena. Ako postoji takva, neka moja
radost bude ukradena, a ako ne, neka ja budem tvoja tvoja nevesta, da se sjedinimo u braku.
Devica ne ree vie nijedne. Ali, mladia obli rumen, jer nije znao ta je ljubav. No rumen mu je
ipak lepo stajala. Takvu boju imaju jabuke kad vise u vonjaku, ili bojena slonovaa; i pomraeni
mesec, rumen ispod bledila, kad se bronzani brodovi tato sudare radi njegovog spasenja. Kad ga
nimfa zamoli i stade preklinjati da joj da bar jedan sestrinski poljubac, spremna da sklopi ruke oko
njegovog snenobelog vrata, on povika: Prekini, ili u morati da pobegnem i da napustim ovo
mesto i tebe! Salmakida zadrhta na ovu pretnju i ree: Tebi preputam ovo mesto, lepi strane,
i okrenu se kao da e da ode. Ali, esto se osvrtala i sakri se u jedan gusti bun, kleknuv na kolena.
A deak, slobodno, kao da ga niko ne vidi i da je sasvim sam, proeta po travi, zamoi prste i
stopala u vodu. A onda, oaran sveinom i mirnim tokom vode, skide oskudnu odeu sa vitkog tela.
Tada je zaista osvojio: njena ljubav buknu dok je gledala njegovo nago telo. Oi joj svetle kao kad
se suneva svetlost odbije od ae koju drimo prema njegovim zracima. S mukom trpi odlaganje,
teko joj pada odgoda radosti, tako je snana pouda da ga zagrli, tako je nestrpljiva. On, pak,
lupnuv se dlanovima po telu zaroni u vir i dok je plivao prema obali telo mu je bletalo u prozirnoj
vodi poput kipa od slonovae ili belih ljiljana u providnoj ai. Moj si, pobedila sam!, viknu najada
i zbaciv sa sebe odeu i sama zaroni u vir. vrsto ga privue, krade neodlune poljupce, miluje ga,
dira mu grudi, pripija se uz njega s jedne pa s druge strane. Najzad, dok on svim silama nastoji da
se oslobodi, ona se smota oko njega poput zmije kad je orao uhvati i ponese u visine, koja visei iz
njegovih kandi nastoji da mu se savije oko vrata a da mu repom sputa krila, ili kao to morski
polip dri napadaa pod vodom, dok ga pipcima stee sa svih strana. Atlasov sin se brani svim
silama i ne prua nimfi zadovoljstvo za kojim udi, ali ga ona ne puta nego se pripija kao da je
prirasla za njega. Brani se koliko ti drago, nevaljali deae, povika, nee mi umai. Podarite mi
ga, bogovi, i da nikad ne doe dan koji e da rastavi njega od mene, ni mene od njega. Bogovi
usliie njenu molitvu, jer njihova tela, sljubljena kao to su bila, postadoe jedno, sa jednim licem
koje je imalo oblik i jednog i drugog. Kao kad ovek nakalemi drvo i vidi kako se grane srastu i
postanu jedno, tako se njihova tela sjedinie u zagrljaju: vie nisu bili dvoje, ni takvi da bi se jedno
zvalo ensko a drugo muko. Niti su izgledali kao jedno ili drugo, premda su bili i jedno i drugo.
Kad vide da ga je voda u koju je skoio uinila poluovekom i da su mu u njoj udovi oslabili, irei
ruke, Hermafrodit progovori, ali ne mukim glasom,: O, oe i majko, smilujte se sinu koji nosi ime
i jednog i drugog i uinite da svaki ovek koji doe na ovaj izvor ode s njega kao poluovek i da
oslabi kad dodirne njegovu vodu! Roditelji usliie njegovu molbu i dadoe vodi tu neobinu
osobinu.
Alkitoja zavri i Minajine keri nastavie da obavljaju poslove, prezirui boga i skrnavei njegovu
sveanost. A onda, iznenada odjednom u uima im zazvonie praporci i frule sa krivim rogovima i
udaraljkama. Vazduh se ispuni slatkim mirisom afrana i mirte i ovo prevazilazi ljudsko
verovanje! njihova prea pozelene i preobrazi se u vree imele, jedan deo u vinovu lozu, a ono
52

to je dosad bilo predivo prometnu se u spiralne hvataljke, lie vinove loze izbi iz pree a grozdovi
svetle boje lepo se slau sa grimiznom tapiserijom. Dan se zavri i doe as kad ne moe da kae
ni da je dan ni no, ve suton u kojem jo svetluca dan. Odjednom, kao da cela kua poe da se
trese, uljane se lampe same upalie i sve sobe planue rumenom vatrom, a divlje zveri stadoe da
urlaju okolo. U meuvremenu su sestre bezglavo jurile kroz dimom ispunjene sobe traei da se
sklone od plamena i zaslepljujue svetlosti. I dok pokuavaju da se negde sklone, konata kouljica
prekri im tela, a tanka providna krila obuhvatie ruke. A kako su izgubile raniji oblik ne znaju, jer
je bio mrak. Perje ih ne nosi, a ipak se dre na prozirnim krilima. Pokuavaju da govore, ali mogu
da izuste samo tanke piske kao to i prilii njihovim sparuenim telima i oglaavaju svoju alost
tankim cianjem. Njihova omiljena stanita nisu ume ve kue; prezirui dnevnu svetlost, one
lete nou, a po sutonu su dobile i ime.
________________
vespertiliones letilice predveerja, to jest slepi mievi.
Atamas i Inona (416 562)
Tada Bakho, vaistinu, bi priznat kao bog u celoj Tebi, a sestra njegove majke, Inona, ila i priala
na sva usta o udesnim moima novoga boga. Od svih sestara samo ona nije oseala nikakvu alost,
samo joj je bilo ao sestara koje su alile njegovu majku. Ali, Junona nije mogla da je gleda onako
ponosnu na svoju decu, na mua Atamasa, i iznad svega na posinka. Taj sin moje suparnice,
zakljui ona ima mo da preobrazi tirenske mornare i da ih baci u more, da mati sopstvenim
rukama rastrgne sina na komade i da Minejevim kerima nametne ona udna krila; pa zar Junoni
ne ostaje nita do da tuguje zbog nanetih nepravdi koje jo nisu osveene? Da li da se pomirim s
tim? Je li u tome sva moja mo? Ali, on me ui ta treba da radim. Nije naodmet da se i od
neprijatelja poneto naui. Ubijstvom Penteja jasno je pokazao dokle ludilo moe da ide. Zar ludilo
ne bi moglo da snae i Inonu i da se, noena besom, nae tamo gde su joj roaci prokrili put?
Ima jedna staza niz padinu obraslu smrtonosnom umom koja vodi kroz grobnu tiinu u predele
pakla. Tu spori Stiks isputa zaguljivu paru: tom stazom se sputaju due tek umrlih, senke onih
koji su sahranjeni po pogrebnom obredu. To je iroka pustara bleda i hladna, a novopridole senke
ne znaju koji put vodi u grad Stiksa, gde se nalazi stravini dvorac crnog Disa. Taj grad ima
hiljadu prilaza i otvorene kapije na sve strane; i kao to okean prihvata reke to teku prema njemu
iz svih krajeva zemlje, tako taj grad prima due umrlih. U njemu ima mesta za sve due: tamo
nema stiske ni teskobe. Tamo lutaju beskrvne senke bez tela i kostiju. Neke lutaju po trgu, a neke
po dvoru cara podzemnog sveta; ima i onih to nalaze izvesno zadovoljstvo u podraavanju svog
ranijeg ivota.
Tamo je Saturnova ker Junona odluila da sie, tako je bila spremna da udovolji svojoj mrnji i
gnevu. Kad ue i kad prag zakripa pod njenim svetim telom, Kerber povue trostruku glavu i
trogubo zarea. Boginja pozva Furije, sestre koje je rodila No, boanstva smrtonosna i
53

nemilosrdna. Pred zatvorenim dijamantskim vratima pakla one sede eljujui crne zmije iz kose.
Kad prepoznadoe Junonu koja je dolazila kroz gustu tamu, boginje se digoe. Taj prostor nosi ime
Prokleto Mesto. Tu je Titios ponudio da mu se prospe drob leei na devet irokih hektara. Tvoje
usne ne mogu da dodirnu vodu, Tantale, a i drvo sa plodovima koje se nadvilo nedostupno ti je. Ti,
Sizife, as gura stenu pred sobom, a as tri za njom jer uvek mora da se vrati na svoju stazu. Tu
zvrji Iksion raspet na toku, i goni i bei u isto vreme, a Belosove keri, za kaznu to su se drznule
da unite mueve-roake, sad neprekidno uz neviene napore trae vode koje se odmah zatim
izgube.
Sve to Saturnova ker gleda mrtei se, naroito Iksiona. Onda, okrenuvi pogled s njaga na Sizifa,
ree: Zato ovaj od sve brae trpi najtei bol, dok Atamas ponosno provodi dan u raskonoj palati
Atamas, koji se kao i njegova ena uvek rugao mojoj boanskoj glavi? I ona obznani razloge
mrnje i putovanja u ove predele, kao i ta eli. A elela je propast Kadmove kue i da sestre Furije
nateraju Atamasa da poludi.
Naredbe, obeanja, molitve, sve istovremeno izrui i obrati se boginjama za pomo. Kad Junona
zavri, Tizifona zatrese zamrenim uvojcima, zabaci uznemirene zmije s lica i ree: Nema potrebe
za duga obrazloenja; smatraj da je svreno sve to ite. Napusti ove neprijatne predele i idi u
pitkiji vazduh tvojih rodnih nebesa. Junona se radosno vrati i kad zakorai na nebesa, pokropi je
Irida, Taumova ker, vodicom oienja.
Istog asa opaka Tizifona zgrabi buktinju umoenu u usirenu krv, obue crvenu haljinu s koje
kaplje krv, opasa se zmijom to se mota i krenu na put. Prate je alost, Strah i Uas; i Ludilo
drhtavog lica je s njima. Stade na kobnom pragu. Kau da su i same arke na Eolovoj kui
uzmakle od nje, da su se glatka hrastova vrata zatamnila i sunce zaklonilo lice. Kad ugleda njen
stravini lik, Inona se prestravi, a mua joj Atamasa spopade uas. Pokuae da napuste dvorac, ali
se kobna Furija isprei pred njih i osujeti im prolaz. I irei ruke oko kojih su se uvijale zmije
otrovnice, zatrese kosama: uznemireni poskoci stadoe uasno da siku. Jedni ______________
Dis skraeni oblik od Dives, jedno od imena boga podzemnog sveta Plutona, koji je sinonim za
podzemni svet. Eol je Atamasov otac.
su na njenim ramenima, drugi joj se motaju oko grudi, sikui, bljujui otrov i lickajui jezikom.
Onda otkide dve zmije iz pletenica i baci ih pravo na rtve. Zmije mile preko grudi Atamasa i Inone
i zadahnjuju ih kunim dahom. Tela im nisu ozleena; njihovi umovi trpe smrtonosne udarce.
Furija, jo nezadovoljna postignutim uinkom, i sama nosi grozne otrove iz Kerberovih eljusti, pa
Hidrine otrove, stravine halucinacije i potpunu zaboravnost, zloin i suze, ludu ljubav prema
pokolju, sve to pomeano sa sveom krvlju, skuvano u tuanom loncu i promeano zelenom
stabljikom bunike. I dok tu staje drhtei, ona ih oboje zapljusnu otrovnom orbom po grudima i
postara se da im prodre do sri. Onda uze buktinju, velikom je brzinom oko sebe zavitla tako da se

54

ona od zapali. I sad po uspeno izvrenom zadatku i postignutom pobedom, ona se vrati natrag u
podzemno carstvo monog Disa i odloi zmije koje je nosila.
Istog trena Adamas, Eolov sin, stade besno da zapoveda u svom dvoru: Hajdete, druino,
razapnite mree u ovim gustim umama. Maloas sam ovde video lavicu sa dvoje mladih. I besno
sledi korake svoje ene kao da je ona ta zver. Dokopa sina Learha, koji se smeje i radosno iri
ruice, zavitla ga oko sebe kao praku i razmrska mu glavu o grubu stenu. A onda, da li od alosti ili
od Furijinog otrova, i mati polude, snu raupane kose, nosei tebe, mala Melikerta, u golim
rukama i beei zavapi, O, Bakho!. Junona se prezrivo nasmeja na Bakhovo ime i ree: Neka te
blagoslovi tvoj posinak! Jedna hrid se bila nadnela nad more, njen donji deo su podlokali valovi
zaklanjajui vodu od kie. Vrh hridi bee visok i otar, nadnosei se daleko nad more. Na tu se hrid
pope Inona, jer ludilo je uini snanom, i liena prirodnog straha, baci se sa detetom sa velike
visine. Voda se uzburka gde je pala i zapeni belom penom.
Venera se saali na nezaslunu patnju unuke i oslovi svoga strica ovim reima: O, Neptune, koji si
bog voda, ija mo ustupa samo pred nebom, znam da traim veliku stvar, ali te molim, saali se na
ove moje prijatelje, koje si video kako su se bacili u Jonsko more, i primi ih meu morska
boanstva. Pripada mi izvesna milost mora, ako je istina da je moje bie iz njegovih dubina izronilo
u peni, to se sauvalo u grkom obliku moga imena. Neptun uslii njenu molbu i, uzev od Inone i
njenog sina sve to je smrtno, dade im bie dostojno potovanja, promeniv ime i oblik, jer novog
boga nazva Palemon, a njegovu boginju majku Leukotoja.
Tebanke, koje su se druile sa Inonom, sledile su njen trag koliko su mogle i videle njen zadnji in
sa ivice hridi. Ne sumnjajui da je poginula, one su se od alosti za Kadmovim domom akama bile
u grudi, upale kosu i derale haljine; i nisu mogle da oproste Junoni tvrdei da je nepravedna i
isuvie okrutna prema eni koja joj se zamerila. Junona nije mogla da trpi ukore pa ree:
Nainiu od vas spomenik moje surovosti! Ree i uini. Jer, ona koja je bila najodanija kraljici
povika: Idem za mojom kraljicom u more! i sprema se da skoi, ali ne moe ni da makne: u tom
stavu ostade prikovana za hrid. Jedna druga, to se akama bila u grudi oseti da joj se ruka ukoi,
jo jedna sluajno isprui ruke prema moru, ali to vie nije iva ena ve kameni kip sa ispruenim
rukama prema moru. A ona to je upala kose skameni se sa zgrenim prstima kao da upaju. Sve
su se preobrazile u kamen u stavu koji su imale u trenutku kad su se skamenile. Neke od njih su
preobraene u ptice, pa i one, nekad Tebanke, sad lepraju krilima i nadleu morsku puinu.
Kadmov kraj (563 603)
Kadmo nije znao da su njegova ker i unuk preobraeni u boanstva mora. Savladan alou koja
ga je snala i uasnut mnogim znamenjima koja je video, pobee iz grada koji je podigao, kao da ga
progoni kob mesta, a ne njegova zla sudbina. Lutajui beskrajno najzad sa enom stie u predele
koji granie sa Ilirijom. Tu, savladani alou i godinama, osvrnue se na razne nesree svog doma
i svoje sopstvene. Kadmo ree: Je li ona adaja koju je moje koplje proburazilo kad sam doao iz
55

Sidona bila sveta? Posejao sam njene zube, seme udnog soja ljudi. Ako mi se bogovi zbog toga
svete sa tako nepogreivim gnevom, molim da se i ja preobrazim u zmiju i da se protegnem po
zemlji u dugom zmijskom obliku Dok je jo govorio, dobi izdueni zmiski oblik, oseti kako mu
koa otvrdnu pretvarajui se u krljuti, dok
______________
iz morske pene
se na nekim mestima pojavie arene pege prelivajui se u svim nijansama duginih boja. Pade
niice na trbuh, noge mu se postepeno srastoe u jednu koja se izdui u tanak rep. Ruke su mu
ostale i, dok je jo vladao njima, isprui ih i kroz suze povika: Doi, o doi, jadna moja eno, i,
dok jo ima neto od mene, dodirni me, uzmi moju ruku dok je imam, dok me zmija potpuno ne
proguta. Jo bi dugo govorio, ali mu se jezik rascepi, rei postadoe nerazgovetne i svaki put kad
pokua da iskae neki jad, iz usta izlazi samo siktanje i ikanje: to je bio jedini glas koji mu je
priroda ostavila. Onda njegova ena bijui se akama u gole grudi jeknu: O, Kadmo, ostani, jadni
ovee, odbaci taj grozni oblik! Kadmo, ta to znai? Gde su ti noge? Gde ramena i ruke, boja koe,
lice i dok govorim, tvoje sve? Zato, o nebeski bogovi, i mene ne preobrazite u neki zmijski
oblik? Ree, a on liznu njeno lice i zavue se u njene drage grudi, kao neko ko ih dobro poznaje;
obrgrli je i savi joj se oko vrata. Sve koji su se zatekli tu jer, oni su imali pratnju sa sobom
ispuni uas. A ona samo pomilova tanki vrat zmije sa krestom i odjednom se tu stvorie dve zmije
koje su se preplitale i motale jedna oko druge, a onda odmilee i sakrie se u umi. Sad kao i pre,
oni se ne plae ljudi, niti ljudi njih ubijaju, blaga stvorenja, koja se seaju ta su nekad bila.
Ali, oboje u novom obliku naoe veliku utehu u njihovom unuku koga osvojena Indija sad
oboava, a njegovi hramovi u Grkoj dupke puni poklonika. Bee samo jedan, Akrizije, Abasov sin,
ponikao iz istog semena, koji Bakhu zabrani pristup u zidine Argosa, koji se estoko protivi bogu i
ne priznaje ga za Jupiterovog sina. Niti priznaje da je Persej Jupiterov sin kojeg je Danaja zanela
kad je na nju pao zlatan pljusak. Pa ipak, takva je mo isitne, Akrizije se na kraju pokaja to je
odbijao boga i to nije priznao svoga unuka. Jedan od njih sad ima mesto na nebu, ali onaj drugi,
nosei udesni plen nemani sa zmijama u kosi, kree se kroz retki vazduh na lepravim krilima.
Dok leti iznad peane pustinje u Libiji, padaju kapi usirene krvi iz Gorgonine glave i kako padaju
zemlja ih prima i preobraava u razne vrste zmija. Zbog toga u Libiji ima tako mnogo otrovnih
zmija.
Odande su ga promenljivi vetrovi nosili po velikom prostranstvu u svim pravcima, poput oblaka.
Gledao je sa velike visine zemlje ispod sebe letei irom sveta. Tri puta je video hladne medvede i
tri puta Rakova rairena kleta, mnogo je puta leteo na zapad i isto tolko puta na istok. A sad, kad
se hvata suton, strahujui da se prepusti monom ltu, spusti se na rub Zapada, u predelu Atlasa.
Tu se malo odmori ekajui da Danica raspiri vatre Zore i da Zora povede vatrenu koiju dana. Tu,
56

prevazilazei sve ljude stasom i uzrastom, stajae Atlas od Japetove loze. On je na ovom kraju sveta
vladao i morem to iri vode da primi Suneve znojave konje i njegovu umornu koiju. Imao je
hiljadu stada i isto toliko krda to su vrvela po travnatim visoravnima; nije bilo drugih vladara u
njegovom susedstvu. Imao je i drvo sa liem od eenog zlata koje je krilo zlatne grane i zlatne
plodove. Persej mu se obrati ovim reima: Dobri gospodaru, ako ti slava visokog roda ita znai,
Jupiter mi je otac, ili, ako se divi velikim podvizima, ti e jamano da se divi meni. Molim te za
gostoprimstvo i priliku da malo poinem. Ali, Atlas se seti starog proroanstva, koje je dobio od
Temide sa Parnasa: Atlase, doi e vreme kad e da bude opeljeeno zlato s tvoga drveta, a onaj
to e da odnese plen bie Jupiterov sin. Plaei se toga, Atlas je ogradio vonjak debelim
zidinama i postavio velikog zmaja da pazi drvo. Iz istog razloga stranci nisu imali pristup u njegove
mee. I sad ree Perseju: Gubi se odavde, inae ti ni slava podviga kojima se razmee, ni taj tvoj
Jupiter nee biti od pomoi! On pretnji dodade silu i pokua da izgura stranca koji se izmicao i
pruao dostojan otpor iznosei istovremeno blagim reima svoj zahtev. Najzad, videi da im snage
nisu jednake jer ko bi mogao da se nosi sa Atlasom? ree: Pa, poto nee da uvai moj
skromni zahtev, dozvoli da ti uinim jednu milost i, okrenuv lea, levom mu rukom pokaza
stranu Meduzinu glavu. Istog trena Atlas se preobrazi u planinu istih razmera kakav je i div bio;
njegova kosa i brada pretvorie se u drvee, ramena i ruke u planinske vence, a ono to je bila glava
postade planinski vrh; kosti mu se pretvorie u litice. Onda se razraste: svaki njegov deo dobi
razmere udovita jer tako ste, bogovi, vi hteli a vrh dosegnu nebo koje se, sa svim zvezdama
koliko ih ima, osloni na njegovu glavu.
Persej i Andromeda (604 803)
Sad Hipotasov sin Eol bee zatvorio vetrove u tamnicu ispod Etne i jasna Danica, koja budi ljude
da idu na posao, izae. Persej na stopala priveza krila koja je bio odloio, pripasa krivi ma a onda
poe da see retki vazduh. Ostaviv za sobom brojne narode oko i ispod sebe, najzad spazi
Etiopljane i Kefejevo carstvo. Tu je nepravedni Amon zapovedio da Andromeda, iako nevina, plati
kaznu za rei svoje majke. im je vide sa rukama vezanim za grubu hrid da joj se kosa nije
vijorila na povetarcu i da joj vrele suze nisu tekle niz obraze, pomislio bi da je mramorna statua
Persej planu i stade kao ukopan. Pogoen prizorom lepote pred sobom, zamalo ne zaboravi da
mae krilima. A onda, kad se spusti blizu device, ree: Jao, to nisu lanci koje ti zasluuje da
nosi; tebi pre odgovaraju oni koji veu dvoje nenih ljubavnika! Reci mi, jer trebalo bi da znam,
tvoje ime i ime zemlje kao i razlog zato si privezana za ovu stenu. Ona je utala u poetku, jer
devojci se ne pristoji da oslovi oveka, i skromno bi sakrila lice rukama da joj nisu bile vezane. Oi
joj behu slobodne, ali i one se ispunie suzama. No, kako on uporno nastavi da pita, ona mu, da ne
bi izgledalo da krije neki greh, ree ime i ime zemlje i to kako se njena majka greno razmetala
svojom lepotom. Dok je jo govorila, iz mora se zau prodoran krik i, prsima sekui talase morskog
prostranstva, pojavi se golema morska neman. Devica vrisnu. Ojaeni otac i majka su uz nju, oboje
oajno, a nita manje i ona, sa vie opravdanja. Oni joj ne mogu pomoi, samo cvile i biju se
akama u grudi, kao to i prilii okolnostima, i sklapaju se oko vezane device. Onda progovori
stranac: Uskoro e da bude dosta vremena za ridanje, vreme za pomo je, meutim, kratko. Ako
57

zaprosim ovu devojku kao Persej, sin Jupitera i one zatvorenice koju je Jupiter ispunio ivodajnim
pljuskom; kao Persej, pobednik nad Gorgonom sa uvojcima od zmija i kao onaj koji se usudio da
jae na vetru sluei se lepravim krilima, trebalo bi da imam prednost pred svim ostalim proscima
da postanem va zet. Ali, sad u da pokuam da ovim velikim darovima dodam i dar uslunosti,
ako mi bogovi budu naklonjeni. Da bude moja, ako bude spasena mojim vitetvom jedini je uslov.
Roditelji prihvate uslov jer, ko ne bi? i mole ga da je spase, obeavajui mu i carstvo u miraz.
Ali, gle! Poput brzog broda gonjenog znojavim rukama snanih pomoraca to otrim kljunom ore
talase, neman juri, sekui i razgonei grudima vodu kroz koju grabi. I ve je stigla na udaljenost od
hridi koliko balearska praka moe da dobaci buni oblutak. Mladi, odskoiv od zemlje, die se
visoko u oblake. Kad vide junakovu senku na povrini mora, neman je besno napade. I poput
Jupiterove ptice koja se, kad ugleda poskoka kako suna areno telo na proplanku, okomi i
napadne ga iz pozadine, ali, da zmija ne bi okrenula otrovne onjake natrag, ptica joj duboko zarije
otre kande u vrat, tako se i Persej velikom brzinom strmoglavi kroz vazduh, napade urlajuu
neman iz visine i u njeno desno rame zari krivi ma do balaka. Podnosei teak bol zbog duboke
rane, neman se izvi u vazduh pa potonu u valove da bi tren kasnije nasrnula poput razjarenog
divljeg vepra kad ga skoli opor ljutih pasa. Persej izbegava lakome onjake uz pomo lakih krila, a
kad su ranljivi delovi izloeni napadu, on bije krivim maem s lea koja su obrasla tvrdim
krljutima, pa s boka, onda zabode ma gde je rep najtanji i gde prelazi u riblji. Neman poe da riga
vodu pomeanu s tamnom krvlju. U meuvremenu Perseju krila oteae, natopljena kapima vode.
Vie ne sme da se osloni na njih, jer su ogrezla u vodi. Ugleda stenu koja viri iz vode kad nema
valova, inae je prekriva uzburkano more. Stojei na njoj i drei se levicom za rog stene, tri puta i
jo jednom zari ma u trbuh i grudi nemani, to obale i burno more i visoka sedita bogova
pozdravie zagluujuim poklicima i jekom odobravanja. Kasiopa i Kefej se raduju i pozdravljaju
junaka kao zeta i nazivaju ga zatitnikom i spasiteljem njihovog doma. I devica sad stupa napred,
osloboena lanaca nagrada i razlog njegovog podviga. On pere pobednike ruke vodom
zahvaenom za njega i da se Gorgonina zmijska glava ne bi ogrebala o grubi ljunak pomete tle
lisnatom granom, prostre morsku travu i na nju stavi glavu Meduze, keri Forkosove. Svei
izdanci morske trave, koji su do malopre bili ivi i porozni do sri, upie snagu udovita,
postadoe tvrdi na dodir i poprimie tvrdou kamena u peteljkama i u liu. I morske nimfe
probaju to udo na vie izdanaka i oduevie se kad videe da se isto udo dogaa sa svima.
Razbacujui ove izdanke kao seme, razmnoi se isto udo svuda po njihovim vodama. To se udo
odralo do dananjeg dana u _________________
// > Phorcus/Phorcys/Phorcyn Neptunov sin, Gorgonin otac.
koralima koji otvrdnu na vazduhu: to je pod vodom vitki izdanak, pretvara se u kamen kad se
iznese na vazduh.

58

Sad Persej podie tri oltara za tri boga, levi Merkuru, desni tebi, ratoborna device, i srednji
Jupiteru. Minervi rtvova junicu, junca krilatome bogu, a bika tebi, najvii od bogova. Junak
smesta zatrai Andromedinu ruku kao nagradu za veliki podvig, bez ikakvog miraza. Himen i Amor
razmahnu svadbenim buktinjama koje se hrane miomirisnim travama, kue se kite vencima, zvuk
harfe i svirale razlee se na sve strane, pesma odjekuje, blaeni dokaz unutranje radosti. Otvaraju
se velika vrata na sklapanje otkrivajui veliku dvoranu sa bogatom trpezom, za kojom Kefejevi
plemeniti prinevi uveseljavaju goste.
Kad su se zasitili jela, a srca ispunila Bakhovim velikodunim darom, Persej se stade raspitivati za
obiaje zemlje, za njene narode i domete duha. Princ koji mu dade odgovor zatim ree: A sad, o
Perseju, kai nam kako si pobedio Gorgoninu zmajevitu glavu. Junak, odgovarajui, ispria kako
ispod hladnog Atlasa ima skrovito mesto zatieno kamenom gromadom. Na ulazu u to mesto
boravile su dve sestre, Forkosove keri, koje su imale zajedniko oko. On je to oko, dok ga je jedna
sestra predavala drugoj, snagom i vetinom, ukrao i, putujui kroz besputne i tajanstvene umovite
predele pune zveri i nakostreenih komova, najzad stigao do Gorgoninog boravita. Na sve strane
kroz polja i du puta video je skamenjene oblike ljudi i ivotinja koji su pogledali Meduzu u lice.
No, on nije neposredno gledao taj uas od lica ve njegov odraz na glatkoj povrini bronzanog tita
koji je nosio u levici: i dok je duboki san drao i zmije i onu koja ih je nosila, odrubi joj glavu
jednim udarcem, a iz majine krvi izletee brzokrili Pegaz i njegov brat.
Junak nastavi da pria o dugim putovanjima i opasnostima kroz koje je prolazio, koja je mora
preplovio i koje zemlje video dok je leteo u visinama, te koje je zvezde dodirnuo maui krilima. I
zavri, dok su svi oekivali jo. Ali, jedan od prineva zapita zato je od svih sestara samo Meduza
nosila zmije upletene u kosu. Gost odgovori: Budui da je to pria koja zasluuje da se zna, uj
razlog. Ona je nekad bila najlepa od svih i predstavljala ljubomornu nadu mnogih prosaca. Od
svih njenih lepota, kosa joj je bila najlepa jer to sam uo od jednoga koji ju je video. Kau da je
Neptun, gospodar okeana, obljubio u Minervinom hramu. Jupiterova ker se okrenu i sakri
devianske oi iza egisa. I da bi taj in mogao da se kazni po zasluzi, ona Gorgonine uvojke
preobrazi u odvratne zmije. Da zaplai od straha zanemele neprijatelje, ona i sad na grudima nosi
zmije koje je stvorila.
Knjiga V
Persej i Finej (1 249)
Dok meu Etiopljanima junaki Danajin sin pripoveda ove dogaaje, kraljevsku palatu ispuni
udna buka: nije to jasan glas svadbene pesme, nego nagovetaj estokog okraja orujem. Gozba
se odjednom pretvori u buku i galamu, poput mora iju mirnu povrinu pobenjeli vetrovi
uzburkaju i pretvore u mone talase. Prvi meu njima je kraljev brat Finej, plahi podstreka bitke:
razmahuje jasenovim kopljem sa iljkom od bronze. Pazite, kae on, doao sam da svetim
otmicu moje neveste. Ovoga ti puta krila nee pomoi, ni Jupiter, preruen u prividno zlato! I
59

dok uzima zamah da baci koplje, Kefej povika: ta to radi, brate? Kakva te ludost navodi na taj
grozni zloin? Zar se na taj nain izraava zahvalnost naem gostu za njegov podvig? Je li to
svadbeni dar spasenoj devojci? Ako emo pravo govoriti, nije ti je uzeo Persej, nego ono strano
boanstvo Nereida, to jest, stravini Amon, odnosno ona morska neman to je htela da omasti brk
mojom kosti i mojim mesom. Ti si je izgubio onoga trena kad je bila izloena da umre, sem ako
tvoje kameno srce ne zahteva upravo to njenu smrt i pokuava da mojom alou sebi olaka bol.
ini se da nije dovoljno to to si je video vezanu za hrid, a nisi se potrudio da joj prui pomo,
premda si joj stric i obeani mu: hoe li, uz to, da ali to je neko ipak spasao? Hoe li spasioca
da lii nagrade? Ako je po tvom sudu ova nagrada tako dragocena, trebalo je da je uzme sa hridi
za koju je bila vezana. Neka sad onaj koji je uzeo, koji me spasao da ne ostanem u starosti bez
potomstva, zadri to to je stekao svojim podvigom i mojim obeanjem. I, uveren budi, nisam mu
dao prednost u odnosu na tebe, nego u odnosu na sigurnu smrt.
Finej nita ne ree, ve se, gledajui as u brata, as u Perseja, dvoumljae na koga da usmeri
koplje. Nakon kraeg premiljanja on ga, snagom nadolom od gneva, hitnu put Perseja, ali uzalud.
Kad koplje pade i zabode se u klupu, Persej galantno skoi i vrati natrag koplje koje bi proburazilo
srce njegovog protivnika, ali se Pinej ve bee sklonio iza oltara, i kakva sramota! taj bednik iza
oltara nae sigurnost. Pa, ipak, koplje nije vraeno uzalud, jer pogodi Roeta u lice, koji pade, a kad
je koplje iupano iz kosti, on se previjae na mukama, poprskav krvlju bogatu trpezu. Sad se rulja
razjari preko svake mere. Stadoe bacati koplja, a bilo je i onih koji su govorili da Kefej treba da
pogine zajedno sa svojim zetom. No, Kefej se ve povukao iz dvorane pozivajui Pravdu, Veru i
bogove gostoprimstva za svedoke da je ovo uinjeno uprkos njegovom protivljenju. Onda doe
ratoborna Palada, zatiti brata titom i ispuni mu srce hrabrou.
Tu se zatekao i mladi Indijac, Atis po imenu, koga je, kau, donela na svet nimfa Limaja pod
bistrom vodom Ganga. Bee mladi izuzetne lepote, koju je njegova raskona odea jo vie
isticala, vrst mladi od esnaest godina, odeven u purpurni mantil optoen zlatom; zlatan lanac
mu je krasio vrat, a zlatan luk drao uvojke, namirisane mirtom. I bee veoma vet u bacanju
koplja na udaljene ciljeve, a sa jo vie vetine znao je da zapne luk. Kad se upravo spremao da
zategne luk, Persej dokpa buktinju koja leae tinjajui na oltaru, pogodi ga u lice i smrvi mu kosti
u paramparad.
Kad ga Asirac Likabas vide onako izoblienog i krvavog Likabas, njegov bliski prijatelj i
oboavalac glasno zakuka za Atisom, koji je leao izdiui pod ljutom ranom; onda zgrabi luk koji
je Atis bio zategao i povika: Sad sa mnom ima da se bije; nee dugo da se kiti smru jednog
deaka, to ti donosi vie prezira nego slave! Pre nego je izrekao poslednje rei, ljuta strela pisnu
sa tetive, ali promai cilj i zabode se u skutove Persejeve odee. Akrizijev unuk hitro na njega hitnu
onaj harpun koji je pomogao Meduzi da umre koji se zari u njegove grudi. Ali on, i na samrti, dok
mu se oi gase, osvrnu se traei pogledom Atisa, pade pored ______________

60

Zevs je u vidu zlatnog pljuska oplodio Persejevu majku Danaju.

njega i odnese u grob utehu da se nije rastao od njega. Onda Forbas od Sijene, Metionov sin, i
Libijac Amfimedon, koji je goreo od elje da se umea u bitku, okliznue se i padoe u krv u kojoj
bee ogrezao pod. Pokuavajui da se dignu, doeka ih ma koji se zari u rebra jednoga i u grkljan
drugoga.
Ali, Evrita, Aktorova sina, koji je razmahivao dvoseklom ratnom sekirom, Persej nije napao krivim
maem, ve obema rukama visoko podie jednu posudu za meanje vina, bogato ukraenu i teku, i
hitnu je svom snagom na oveka. Crvena krv poiklja iz njega dok je leao na leima i umirui
udarao glavom u pod. Onda, u brzom nizu, Persej pokosi Polidegmona, potomka kraljice
Semiramide, Abarisa sa Kavkaza, Liketa koji je boravio pored reke Sperhoes, Helikesa nestrienih
uvojaka, Flegijasa i Klita, gazei preko gomile mrtvih ljudi.
Finej se nije usudio da se upusti u borbu iz bliza sa rivalom, ve hitnu lako koplje, koje ne pogodi
cilj ve Idasa, koji se, zaludu, sve vreme drao postrani, ne priklanjajui se ni jednoj strani. Besno
sevajui oima na Fineja, on ree: Budui da sam uvuen u bitku, O Fineju, prihvati neprijelja
koga si sam napravio da ti vratim milo za drago. Upravo kad se spremao da hitne natrag koplje
koje je iupao iz svog tela, pade malaksalih udova u kojima nije bilo ni kapi prvi.
Onda i Hodit, prvi od Etiopljana do kralja, pade od Klimenovog maa, Hipsej pokosi Protoenora a
Linkid Hispeja. U guvi se naao i jedan starac, Emation, koji je voleo jednakost i potovao bogove.
On je u svoje vreme zabranio rat, borio se jezikom, iao napred i proklinjao oruje. Dok se drao za
oltar rukama iznemoglim od starosti, Hromid mu maem odrubi glavu; glava pade na oltar odakle
ih je jo polusvesni jezik proklinjao i ispusti duu meu buktinjama olatara.
Zatim padoe dva brata od Finejeve ruke, Broteja i Amon, nepobedivi u pesnienju, ali pesnice ne
mogu da se nose sa maem; pade i Ampik, svetenik Cererinog hrama, sa belom poveskom oko
sleponica. I ti, Lampetide, koji nisi bio namenjen ovakvom pokolju, ve miroljubivoj delatnosti,
da preplie zvuk lire sa glasom, koji si bio pozvan da ukrasi gozbu svadbenim pesmama. Njemu,
koji je stajao po strani sa trzalicom u ruci, Pedaz podrugljivo doviknu: Idi, dovri pesmu pred
senkama Stiksa! i proburazi mu maem levu sleponicu. Pade, a njegovi umirui prsti pokuae
da dodirnu strune i u padu proizvede neskladan zvuk. Ali, ni Likormat, koga prenerazi taj prizor,
nije te ostavio neosveenog, nego je, otrgao debeo dovratnik i njime slomi vrat ubice. Pedaz pade
na zemlju kao zaklan bik. Kinifijac Pelat pokua da otrgne levi dovratnik, ali mu koplje Korita od
Marmaride u tom trenu prostreli ruku i prikova je za isti taj dovratnik. Tako prikovanom, Abas
proburazi bok, ali ne pade, ve ostade da visi na dovratniku za koji mu je ruka bila prikovana.
Pogibe i Melanej, jedan od Persejeve strane; i Dorila, najbogatiji ovek u zemlji Nasamoniji
Dorila, veliki gazda, od kojeg niko nije imao vei posed, niti je iko sakupio tako velike gomile
zaina. U njegovu slabinu odsede koplje baeno sa strane i naini kobnu ranu. Kad ga vide kako
61

izdie i koluta oima, Halkionej iz Baktre, koji je bacio to koplje, ree: Od sve zemlje koju si imao
samo e ono pare na kojem bude leao biti tvoje! i ostavi mrtvo telo. Put njega Persej, brz u
osveti, iupa koplje iz vrue rane i njime prostreli Halkionejev nos i grlo i zaustavi se tek kad izbi
na drugu stranu. I dok ga srea slui, pokosi i Klitija i Klanida, oba od jedne majke, ali sa
drukijom ranom. Kroz oba Klitijeva bedra prosvira jasenovo koplje zavitlano monom rukom, a
drugu strelu Klanid zgrize zubima. Tu pogibe i Keladon od Mendezije, i Astrej takoe, kome majka
bee iz Sirije a otac nepoznat; Etion, koji je nekad znao da pogodi ta e da se zbude, ali ga sad
prevari lano znamenje; pa Toaktes, kraljev titonoa, i Agirt, po zlu uven, jer je ubio roenog oca.
Jo ih je ipak ostalo, premda je iznuren bitkom, jer svi su pregli samo njega da pokose. Sa svih
strana ga udruenim snagama napadaju, bez valjanog razloga i obrazloenja. Na njegovoj strani je
tast, od ije odanosti slaba vajda, nevesta i njena mati: njihovi se vrisci razleu po celom dvoru, ali
se gube pred zvekom maeva i zapomaganjem ranjenika; dok Belona kravlju natapa i prska sveti
hram, neprekidno obnavljajui boj.
Sad stoji sam pred Pinejem i hiljadu pristalica koje zbijaju redove oko njega. Gue od snenih
pahuljica lete koplja s desne i s leve strane i zvide pored uiju. On stoji ispred stene koja mu
zaklanja lea i, tako zatien otraga, suoava se sa ruljom protivnika i njihovim silovitim
nasrtajima. Sleva napada Molpej sa Haosa, a Arabljanin Etemon zdesna. Ba kao to gladna tigrica
kad uje riku dva stada u dve odvojene doline ne zna da li da krene na jedno ili na drugo, a udi da
napadne oba istovremeno, tako Persej okleva da li da krene na desnu ili na levu stranu; on
zaustavlja Molpeja raniv ga u nogu i mislio je da ga ostavi, ali mu Etemon ne dade oka otvoriti,
nasre svom silinom, gorei od elje da ga rani u vrat, vitla maem u monoj desnici, ali ne pogodi
cilj, nego ga slomi udarcem u kameni stub: otrica odskoi, u luku se vrati i zabode se u grlo svoga
vlasnika. Rana nije dovoljno duboka da bi bila kobna, ali dok stoji tresui se i irei prazne ruke
(sve uzalud), Persej ga proburazi Merkurovim krivim maem.
Ali, kad vide da njegova snaga nije srazmerna broju neprijatelja, Persej povika: Budui da me na
to prisiljavate, ja u da traim pomo od moga neprijatelja. Neka okrene lice ustranu, ako meu
vama ima neki prijatelj. Rekav to, on podie visoko Gorgoninu glavu. Plai ti koga drugoga
svojim arobnim moima! povika Teskel i zamahnu ubojitim kopljem, ali se ukoi u tom stavu i
pretvori u mramorni kip. Posle njega Ampiks zmahnu maem da proburazi srce velikodunog
Perseja, ali se i njegova ruka ukoi ne miui ni na jednu ni na drugu stranu. A Nilej, koji je lano
tvrdio da ga je rodio sedmokraki Nil i na titu ugravirao reku sa sedmokrakom deltom, jednim
delom u zlatu, a drugim u srebru, povika: Gledaj, o Perseju, izvor iz kojeg sam ponikao. Ti e
zacelo posle smrti poneti veliku utehu u carstvo senki znajui da si pao od ruke takvoga
njegove poslednje rei se naglo prekidoe, inilo se da otvorene usne jo pokuavaju da kau neto,
ali vie nisu proputale rei. Njih dvojicu ukori Eriks: Vi ste se ukoili zbog manjka hrabrosti, a ne
zbog snage Gorgonine glave. Juri za mnom da bacimo na zemlju ovoga ovu i njegovo arobno

62

oruje! Krenu u juri, ali mu noge ostadoe prikovane za tle i u tome se stavu skameni pod punom
ratnom spremom.
Oni su vaistinu zasluili kaznu koja ih je stigla. Ali tu bee i Akontej, vojnik na Persejevoj strani,
koji, dok se borio na strani svoga prijatelja, sluajno pogleda na Gorgonino lice i skameni se.
Mislei da je ovaj jo iv, Astig ga udari dugim maem. Ma zveknu i dok je njegov vlasnik stajao
zapanjen i njega savlada Gorgonina glava i ostade skamenjen gledajui mramorno lice protivnika.
Mnogo bi vremena trebalo da se nabroje sva imena stareina i prostih boraca koji tako stradae.
Dvesta je ljudi preivelobitku; dvasta ih je videlo Gorgonu i skamenilo se.
Sad se najzad Finej kaje zbog ove nepravedne borbe. Ali, ta da radi? Vidi kipove u raznim
stavovima i poznaje ih kao svoje pristalice i svakoga po imenu zove i moli da mu pomognu; ne
verujui oima, dodiruje rukom one koji su mu najblii: sami kamen! Odvrati lice i pokorno irei
ruke ustranu, priznade poraz: Perseju, ti si pobednik; skloni tu prokletu Meduzinu glavu od koje
se ljudi kamene, ma ko da je ona, skloni je, molim te. Ni mrnja prema tebi, ni lakomost na
kraljevski presto nisu me uvukli u ovaj boj. Ja sam se bio za svoju enu. Ti polae pravo na nju po
zasluzi, a ja po vremenu. Spreman sam da popustim. Ne traim nita, o najhrabriji meu ljudima,
ve samo da mi potedi ivot. Sve ostalo je tvoje. Kad je to izgovorio ne usuujui se da pogleda u
lice onoga koga moli, Persej ree: Bedni Fineju, ne boj se; to mogu (a to je velika milost za tvoju
bednu duu) ja u da ti dam: ti nee da pogine od maa. Ali, od tebe u da napravim spomenik
koji e vekovima da stoji: u kui moga tasta ti e uvek biti izloen kako bi moja ena mogla da
nae utehu u kipu njenog nesuenog. Rekavi to, okrenu Gorgoninu glavu u smeru u kojem je
Finej bio okrenuo prestravljeno lice. Onda, kako se naprezao da odvrati pogled, vrat mu se ukoi i
same suze na obrazima pretvorie se u mramor: itavo bedniko lice, pokajniki pogled i ispruene
ruke celokupni kukaviki stav preobrazi se u kamen.
Pobednik Persej vrati se s nevestom u grad svojih predaka i tu, da osveti dedu, koji jedva da je
zasluivao tu poast, zametnu boj sa Protejem. Jer Protej je snagom oruja isterao brata i zauzeo
tvravu Akriziju. Ali ni oruje, ni tvrava koju je osvojio na podlaki nain, nisu mu pomogli da
odoli kobnom pogledu te grozne nemani. Ali, ti Polidekte, vladaru Malog Serifa, nisi popustio pred
vitetvom ovoga mladia, koji se dokazao u mnogim podvizima i iskuenjima; ti si ostao
nepopustljiv u mrnji, tvoj nepravedni gnev nije znao za kraj. Ti si odbio da mu oda potovanje i
tvrdio da je pria o Meduzinoj smrti puka la. Mi emo da ti pruimo dokaz, rekne Persej,
uvajte oi! (ovo prijateljima). I Meduzinim licem pretvori kraljevo u beskrvnu stenu.
Minerva i Helikon (250 678)
Tritonija je sve vreme bila verna bratu roenom od zlatnog pljuska. Ali sad, zavita u upalj oblak,
ona ostavi Serifos i minuv pored Kinotsa i Gijarosa s desne strane, najkraim putem preko mora
zaputi se prema Tebi i Helikonu, domovini Muza. Slete na brdo i ovim se reima obrati sestrama
vetim pesmi. Do mojih uiju dopro je glas o novom vrelu koje je izbilo pod tvrdim kopitima
63

krilate Meduze. To je razlog moje posete: htela bih da vidim taj udesni izvor. Konja roenog iz
majine krvi ve sam videla. Uranija odgovori: Ma kakav razlog da te je naveo da poseti na
dom, O, boginjo, uvek si dobro dola u naim srcima. A taj glas je istinit, Pegaz je zaista kopitom
stvorio na izvor. I odvede Paladu do svetog vrela. Dugo se divila izvoru koji je probilo konjsko
kopito, onda baci pogled na drevnu umu, peine i travu posutu bezbrojnim cvetovima. Potom
izjavi da su Mnemozinine keri podjednako srene u delatnostima kojima se bave kao i u svom
domu. A ovako joj jedna od sestara odgovori: Ko bi od tebe, O, Tritonija, mogao da nam se
prikladnije pridrui da te tvoje sposobnosti nisu predodredile za znaajnije zadatke? Ti zacelo
govori istinu i s pravom hvali nae umetnosti i na dom. Mi vaistinu imamo srenu sudbinu
kad bismo samo bile bezbedne s njom.
Pirenej (269 293)
Ali (takva su dola vremena) sve strvari zastrauju naa srca a lik surovog Pireneja stalno lebdi
pred naim oima: jo se nisam oporavila od straha. Taj drski kralj uz pomo trake vojske bee
zauzeo Daulidu i polja Fokide i vladae oblau koju je bespravno uzeo. Desilo se tako da smo mi
ile u posetu hramu na Parnasu. On nas je video, i pretvarajui se da potuje nae boansko
poreklo, ree: O, Mnemozinine keri (jer on nas je poznavao) usporite korak, kuda urite? I
nemojte da se mislite, no svraajte pod moj krov: ve je dockan, a i kia pada (jer, zaista je padala
kia), bogovi esto ulaze i u skromnije domove. Podstaknute njegovim reima i olujom, uosmo u
njegovu kuu. Kia uskoro prestade, vetar promeni pravac od juga na sever i tamni oblaci se na svu
preu poee povlaiti. Htele smo da nastavimo put, ali Pirenej zatvori kapiju i poslui se silom,
koju izbegosmo sluei se krilima. A on, kao da hoe da nas prati, zauze mesto na visokoj tvravi i
povika: Kojim putem krenete vi i ja u za vama i, potpuno van sebe, skoi sa vrha kule. Sunovrat
pade, i izdahnu na zemlji izgubiv svu prokletu krv.
Dok je muza govorila, zau se lepranje krila i rei pozdrava dooe sa grana. Jupiterova ker
pogleda uvis da vidi odakle dopire glas koji je bio savreno jasan govor. Mislila je da ljudska bia
govore, ali to behu ptice. Devet ptica koje su oplakivale svoju sudbinu pobegle su u granje, svrake
koje mogu da oponaaju svaki glas koji ele. Kad se Minerva zadivi pred tim prizorom, druga je
muza oslovi, boginja boginju. Tek nedavno ova su bia, budui poraena, dodata ptijem
carstvu. Pijer, bogati gospodar Pele, bio im je otac, a Evipa iz Peonije mati. Devet puta na poroaju
ona se obrati monoj Lutini za pomo.
Tifej (318 331)
Ponosne na broj, sestre su se razmetale po svim gradovima Hemonije i Ahaje i dole kod nas da se
s nama nadmeu u pesmi. Prestanite da obmanjujete neprosveenu svetinu vaim tobonjim
pesmama. Hajdete, vi tespijske boginje, takmiite se s nama, ako smete. Ne moete nas pobediti ni
glasom ni vetinom, a i brojem smo vam ravne. Ako odnesemo pobedu, ustupite nam Meduzin
izvor i vrelo Aganipe u Beotiji. Ako vi pobedite, ustupiemo vam ravnicu Ematije i snegom
pokrivenu Peoniju. Neka nimfe budu sudije.
64

______________
Lutina (E) boginja koja iznosi na svetlost dana, zatitnica poroaja, atribut Junone i
Dijane.
Sramota takmiiti se s njima, a jo vea predati se. Nimfe se odaberu za sudije,poloe zakletvu
svaka svojoj reci i posedae na stolice od ivca kamena. Onda, bez vuenja reba, prva poe ona to
je predloila nadmetanje. Pevala je o bici bogova i divova, pripisujui nezasluenu ast divovima i
umanjujui podvige monih bogova: kako se Tifej digao sa dna zemaljskog, uterao nebeskim
bogovima strah i kako su oni okrenuli lea i pobegli dok najzad, potpuno iznureni, nisu nali
utoite u Egiptu kroz koji tee Nil sa sedam ua. Kako ih je i tamo Tifej, sin Zemlje, progonio i
kako su se bogovi sakrili uzimajui lane oblike. Jupiter se tada prometnuo u ovna, ree ona,
gospodara stada, a libijskog Amona i danas predstavljaju sa krivim rogovima; Apolon se sakrio
uzev oblik krave, a Bakho oblik jarca; Febova sestra uze oblik make, Junona snenobele krava,
Venera ribe, a Merkur ptice ibisa.
Tako je pevala podeavajui glas prema liri; sad zatrai da mi, sestre Aonjanke, otpevamo, ali,
moda ti nema vremena i ne mari da uje ta smo mi pevale? Ne, ne, naprotiv! povika
Palada ivo me zanima. Priaj sve po redu. I zauze mesto pod senovitim hrastom. Muza
odgovori: Mi se dogovorismo da nas zastupa Kaliopa koja ustade i, raskoviljane kose povezane
vencem imele, palcem dodirnu tune strune, a onda u brzom ritmu otpeva ovu pesmu: Cerera
uzora njivu krivim ralom; prva dade ito i ostale namirnice za ceo svet i postavi zakone; sve to
postoji Cererin je dar; o njoj u da vam pevam u mojoj pesmi. O, kad bih samo na dostojan nain
umela o njoj da pevam; ta boginja bez sumnje zasluuje da pevam o njoj.

Otmica Persefone (346 571)

Prostrano ostrvo Sicilija svom se teinom oslanjalo na lea diva Tifeja, koji se drznu da stremi
prema visinama neba. Upinjao se iz petnih ila i jo uvek esto pokuava da se digne; ali njegovu
desnicu dri Ausonijski Pelorus, a levicu ti, Pahinose. Lilibeon se oslanja na njegove noge, a Etna
mu pritiska glavu. Izvrnut na lea pod tom planinom, vatreni Tifej izdie pepeo i bljuje plamen iz
usta. esto zapinje iz sve snage da zbaci teku zemlju i da odgurne gradove i brda sa sebe: zemlja se
tada trese, ak se i car nemog podzemljnog sveta uplai da zemljina kora ne pukne i da svetlost
dana ne prodre kroz provaliju i ne uplai nemi svet senki. Plaei se te nesree, car donjeg sveta
napusti to turobno mesto i u koiji sa doratastim konjima prokrstari po Siciliji podrobno ispitujui
njene temelje. Poto je sve proverio i video da ni na jednoj taki ne poputaju, odbaci strah. Venera
sa Eriksa, sedei na svetom vrhu, vide ga kako luta tamo-amo i zagrliv svog krilatog sina povika :
Dragi sine, moja desnico i snago, navuci sad krila, o Kupidone, kojima pobeuje sve i odapni
strelu u srce onoga boga koga je zapalo trogubo carstvo. Ti vlada bogovima i samim Jupiterom, ti
pobeuje i kontrolie boanstva mora pa i samog cara koji vlada boanstvima morskim. Zato se
Tartar dri? Zato da ne proiri carstvo tvoje majke i tvoje lino? Trei deo sveta je u pitanju. Pa
65

ipak, mi smo na nebu, takva je naa dugotrajna patnja, prezreni, a sa opadanjem moje moi, opada
i mo ljubavi. Zar ne vidi da su se Palada i Dijana okrenule protiv mene? I Cererina ker e da
ostane devica ako mi dozvolimo, jer ona eli da bude kao njih dve. Ali ti, u ime nae zajednike
samostalnosti, ako imalo dri do nje, spoji mladu boginju s njenim stricem u ljubavnu vezu. Tako
Venera. A bog ljubavi, po zapovedi majke, skide tobolac i od hiljadu strela izabra najotriju,
najsigurniju i najposluniju prema luku. Zape luk preko kolena i bodljikavom strelom pogodi Disa
u srce.
Nedaleko od zidina Hene ima dubok vir poznat pod imenom Pergos. Ni reka Kajstros na svojim
tihim vodama ne uje vie labudove pesme od toga vira. Visoko drvee na sve strane krunie visove
oko njega: grane i lie, poput osja, zaklanjaju ga od vrelih sunevih zraka. Granje obezbeuje
prijatnu hladovinu a dobro natopljeno tle puno je cvetova svetlih boja. Vrelo je veno. U toj se
dubravi Persefona igrala i brala ljubiice i bele ljiljane. I dok je predanou devojeta punila
korpu i grudi nastojei da nadmai drugarice, Pluton je gotovo u istom trenu ugleda, zaljubi se i
ugrabi tako je plaha bila njegova ljubav. Uplaeno devoje tuno dozivae
____________________
Eriks ( Eryx) visoka i strma planina na Siciliji. Persefona ( Proserpina)
Demetrina (Cererina) ki koju je ugrabio Pluton (Tartar, Dis). Kajstros( Caystros)
reka u Joniji.
majku i drugarice, ali ee majku. I budui da je poderala gornji rub haljine, cvetovi padoe iz
oputene tunike: gubitak cvetova joj i u tim okolnostima nanese nov bol, takva bee nevinost
njenih devianskih godina. Otmiar juri sve bre, podstie konje i zove ih imenom, razmahuje
crnim uzdama i bije ih po vratu i po grivi. Kroz duboka jezera juri u galopu, i virove Palicija iz
kojih se iri miris sumpora to kljua iz pukotine u zemlji, gde su Bahijadi, narod sa Korinta,
podigli grad izmeu dva mora i dve luke nejednake veliine.
Izmeu Kijane i pizanske Aretuze ima zaton ije su vode zarobljene pribliavanjem krakova
kopna. Tu je boravila Kijana, najpoznatija od sicilijanskih nimfi, po njoj je taj zaton i dobio ime. U
vodi do pasa, poznavi boginju, ona povika na Disa: Nee dalje! Ti ne moe da bude Cererin zet,
protiv njene volje. Devojka se prosi, a ne krade. Ali, ako mi bude dozvoljeno da male stvari
uporedim sa velikima, i mene je Anapis prosio i ja sam popustila pred molbom, a ne pred silom,
kao ova devojka. Ree i irei ruke zaprei mu put. Saturnov sin ne mogae vie da vlada gnevom,
zagalami na pomamne konje, zamahnu kraljevskim ezlom i njime probi vir: zemlja se rastavi,
otvori put u Tartar i primi zahuktalu koiju u duboku provaliju.
A Kijana, alei za otmicom boginje i za pravima nad svojim izvorom koja su ovim inom
potpuno oskrnavljena, negovae neisceljivu ranu u nemom srcu i pretvori se u suze; istopi se i
preobrazi u vode kojima je do sad bila boginja. Mogli ste da vidite kako joj telo posta mlitavo a
66

kosti i nokti izgubie tvrdou. Pre svih, istopie se najlepi delovi: tamna kosa, vitki prsti, bedra i
listovi, jer nema velike razlike izmeu vitkih udova i hladne vode. Posle njih, istopie se ramena,
lea, slabine i grudi i preobrazie u ubor potoka. Najzad, umesto ivodajne krvi, bistra voda
potee kroz njene izbledele vene i nita ne ostade to bi moglo da se dodirne.
U meuvremenu, uplaena majka uzalud trai kerku po celom svetu, u svakoj zemlji i u svakom
viru. Ni kad Danica izae rosnih kosa za nju nema poinka, a kad se Veernjaa pojavi ona pali dve
lueve zublje na vatrama Etne i luta kroz studene senke noi; i kad blagi dan ponovo zaseni zvezde,
ona jo srlja traei kerku od izlaska do zalaska sunca. Iznemogla od umora i ei nije imala
vremena da skvasi usta na nekom izvoru sluajno vide kolibu pokrivenu slamom i pokuca na
niska vrata. Izae starica i vide boginju. Kad je zamoli za au vode, starica joj dade sladak napitak
po kome je plivao pren jeam. Dok pije, gleda je neotesan deran, ruga joj se i nazva je
prodrljivicom. Uvreena boginja ga pljusnu pravo u lice prenim jemom i vodom to je ostala u
ai. Istog trena lice mu prekrie pege, ruke mu se preobrazie u prednje noge i rep mu uzraste;
smanji se kako ne bi imao snage da nanosi tetu i postade neto kao guter, samo jo manji. Starica
u udu zaplaka i isprui ruku da dodirne to udno stvorenje, ali ono pobee od nje i mugnu u neku
rupu. Ime je dobio u skladu sa grehom, jer su mu lea posuta svetlim pegama koje lie na
zvezdice.
Kojim je sve morima i zemljama boginja lutala i traila preduga je pria. Kad vie ne bee
mesta koje nije pretraila, vrati se na Siciliju i lutajui nabasa na Kijanu. Da nije bila preobraena u
vodu, nimfa bi joj sve ispriala. Ali, premda je elela da kae, nije imala ni usana ni jezika, ni bilo
ta ime se govori. Pa ipak, dade joj jasan dokaz i pokaza na povrini vira Persefoninu tkanicu, koja
je sluajno tu pala i koju je mati dobro znala. im je vide, kao da joj prvi put sad sinu kroz glavu da
je njena ki ukradena, boginja raspusti zaputene uvojke i stade se akama biti u grudi. Jo nije
znala gde se njeno dete nalazi, pa ipak, sve je zemlje korila, nazivajui ih nezahvalnim i
nedostojnim njenog dara ita, a Siciliju, gde je nala trag otmice, vie od svih. Gnevnom rukom
polomi rala koja su orala zemlju; van sebe od bola ubijae i ratare i tegleu marvu i naredi oranju
da izda i da nita ne rodi. Plodnost ove zemlje, po kojoj je poznata u celom svetu, sad se izmetnu u
ruglo, usevi se sue, ega sve spri. Zvezde i vetrovi su kobni, gladne ptice pozoblju seme im padne
u zemlju, a korov i trnje gue penicu.
Tada Aretuza, Alfova ki, podie glavu sa Elejskog vira, zabaci mokru kosu _____________
Palici, Jupiterovi sinovi-blizanci, na Siciliji potovani kao junaci. stelli/o gmizavac sa sjajnim
mrljama po leima koje podseaju na zvezde
natrag sa ela ovim se reima obrati boginji: O, majko keri traene po celom svetu, majko
plodova, prestani da se mui i ne budi isuvie gnevna na zemlju koja ti je verna. Zemlja nije kriva
za otmicu: nasilno je otvorena. Ne molim se za moju zemlju, jer ovamo sam dola kao strankinja.
Piza je moj rodni kraj, iz Elide sam potekla; na Siciliji boravim kao strankinja; ali ja volim ovu
67

zemlju vie od svih: sad je ovde moj dom, moje boravite. I ponizno te molim, spasi je, ti,
najmilosnija. Zato sam napustila svoj kraj i dola na Siciliju, kroz morsku pusto, ispriau ti
kasnije, kad se oslobodi briga i bude boljeg raspoloenja. vrsto tle mi otvara put i putujui kroz
dubine, podigla sam glavu i videla zvezde koje su postale neobine. Jer, dok sam jurila ispod zemlje
kroz Stiks, svojim sam oima videla Persefonu. Izgledala je zaista tuno, lice joj bee zgreno od
straha, no ipak, ona je kraljica, velika kraljica podzemnog sveta, mona supruga tiranina koji vlada
svetom senki. Kad saslua ove rei, mati stade kao skamenjena: dugo je izgeldala kao da je izgubila
razum. A kad ludilo ustupi pred bolom, sede u koiju i uputi se put neba, gde se, turobnog lica,
raupane kose i puna gnuanja, pojavi pred Jupiterom i ree: Dola sam, o Jupiteru, da te molim
u ime moga i tvoga deteta. Ako ne mari za majku, neka bar kerka dirne oevo srce. I nemoj da
tvoja briga prema njoj bude manja zbog toga to sam je ja rodila. Pazi, posle dugog traganja, najzad
je naena, to jest, zna se gde je, a pre bi moglo da se kae da je izgubljena. To to je ukradena
spremna sam da otrpim, pod uslovom da mi se vrati, jer tvoja ker ne zasluuje da bude ena
otmiara ako ve nije moja. Jupiter odgovori: Ona je zaista naa ker, tvoja i moja zajednika
zaloga i briga. Ali, samo ako smo spremni da stvari zovemo pravim imenima, nije rije o zloj
nameri ve o ljubavi. Niti e Pluton da nas osramoti kao zet, pod uslovom da ga ti prihvati,
boginjo. Kad bi sve drugo nedostajalo, velika je stvar biti Jupiterov brat. Ni po em drugem, on je
samo rebom iza mene. Zato, odobri, boginjo, to to se desilo. Ali, ako ti toliko eli da ih rastavi,
Persefona e da se vrati na nebo, pod jenim uslovom da njena usta nisu okusila hranu u
podzemnom svetu. Jer, takva je volja suaja.
Tako on, a Cerera vrsto reena da vrati ker. Ali, ne i suaje: devica ve bee prekinula post.
Prostoduno devoje kao to je bila, dok etae po lepo ureenom vrtu, ubra rumeni nar sa tanke
grane, oljuti koru, skinu ukastu opnu i pojede sedam zrna. Vide je samo Askalaf, koga je sa
Aheronom zanela Orfina, jedna od ne sasvim nepoznatih nimfi Averna, u senovitim dubravama
donjeg sveta. I neotesanim brbljanjem taj deak upropasti njen povratak na zemlju. to razgnevi
kraljicu Ereba pa je brbljivka pretvorila u zloguku pticu; pljusnuv mu u lice pregrt vode iz
Flegetona, dade mu kljun i perje i velike oi. Lien sebe, zaodenu se u uta krila; uzraste mu glava i
duge kukaste kande, ali gotovo da ga ne pokree perje koje prektriva njegove slabake ruke.
Postao je odvratna zloguka ptica, lenji uk, ptica zloslutnica za ljude.
Moe zaista da izgleda da je zasluio kaznu zbog brbljivog jezika. Ali, keri Ahelojeve, zato vi
imate perje i ptije noge iako jo imate devojaki izgled? Je li zbog toga to ste, kad je Persefona
brala proleno cvee, bile njene drugarice, o vi, Sirene, vete pesmi? Poto ste uzalud pretraile sve
zemlje, da bi i more znalo za vae traganje, molile ste da lebdite maui krilima iznad talasa: vau
molbu spremno usliie bogovi i udovi vam se zaodenue perijem. Ali, da ne biste izgubile
muzikalne glasove, tako prijatne za uvo, i bogati dar za pesmu, ostavljen vam je devojaki glas i
izgled.

68

Onda Jupiter, trudei se da odri ravnoteu izmeu brata i ojaene sestre, razdeli obrtnu godinu
na jednake asti. Sad boginja, zajedniko boanstvo oba carsta, provodi pola godine s majkom, a
drugu polu sa muem. I svaki put se njeno lice smesta preobrazi. Jer, ona koja i u Disu izgledala
tuno, sad ima radostan izraz, poput sunca, koje dugo skriveno iza tmastih oblaka, rastera oblake i
pokae lice.
Aretuza (572 641)
Sad ljubazna Cerera, srena zbog povratka kerke, zapita tebe, Aretuza, zato si pobegla i zato si
sad sveto vrelo. Vode utihnue kad njihova boginja podie glavu iz dubokog izvora, ocedi zelene
uvojke rukama i stade da kazuje staru priu o ljubavi reke iz Elide. `Nekad sam bila nimfa kae
ona `sa boravitem u Ahaji: niko od mene nije bio bri da pretrai proplanke ili da zapne lovake
mree. Ali, premda nikad nisam teila za slavom u lepoti, mada sam bila hrabra, dali su mi ime
Lepa. Niti mi je lepota, isuvie esto hlavljena, donosila neku radost; zbog lepog tela, u kojem su
moje drugarice uivale, esto sam porumenela poput seoske devojke, i mislila da je pogreno
pruati drugima zadovoljstvo. Iznurena svakodnevnim zaskakanjima i udvaranjima, vraala sam
se, seam se, iz Stimfalske ume, bee paklena ega koju su moji napori udvostruavali. Dooh na
potok koji tecijae beumno, bez vrtloenja, kristalno bistar do dna: na dnu se videla svaka estica
peska: inilo se kao da voda uopte ne tee. Srebrnaste vrbe i jablanovi hranjeni vodama te reke
zasenjivali su njene blago nagnute obale. Priem do ruba i najpre umoim stopala, onda uem u
vodu do kolena: ni to mi ne bi dosta, skinem odeu i veajui tanke haljine na tanko granje vrbe,
skoim naga u vodu. Dok sam plivala i klizei pravila hiljade krugova, iz dubina reke dopre neko
mrmljanje. Uplaih se i iskoih na obalu. Onda me Alf pozva iz vode: Kuda hita, Aretuza? emu
tolika urba? Dva puta me zovnu promuklim glasom. Budui da sam bila naga, pobegnem, jer mi
je odelo ostalo na drugoj obali. Tim je vie on nasrtao gorei od ljubavi: naga sam mu izgledala
lake dostupna. Tako sam ja beala a on ostraen nasrtao, kao to golubovi na vitim krilima bee
ispred jastreba, kao to jastreb udara u uplaene golubove. Pored Orhomena, i Psofisa i Kilene,
pored venaca Menala, studenog Erimanta i Elide, nastavih da beim, i ne bee on brih nogu od
mene. No, budui da mu nisam bila ravna u snazi, ne mogoh dugo da beim istom brzinom; on je,
meutim, imao dovoljno snage da me dugo lovi. Pa ipak, kroz ravnice i umovite planine, preko
greda i komova, kroz bespua i kroz klance, beala sam ja. Sunce mi bee iza lea. Videh dugu
senku moga gonioca ispred sebe sem ako to to videh moda nije bio moj strah; u svakom
sluaju, ula sam strani bat njegovih koraka, i njegov dah sam oseala na vratu i kosi. Onda,
iznemogla od dugog gonjenja, glasno viknem: O, pomozi ili padoh u ropstvo; pomozi svojoj
titonoi, boginjo lova, kojoj si esto davala svoj luk i tobolac sa svim strelama! Boginja u i obavi
me neprobojnim oblakom tame. Reni bog poe da krui oko mene, zavite u tamu i grekom
zapitam kakva je to uplja tama. Dva je puta u neznanju obleteo oko mesta gde me boginja
sklonila, i dva me puta pozva Aretuza! O Aretuza! O, kako sam se tada, huda, oseala! Zar nisam
tada bila jagnje koje uje vijanje vukova oko tora? Ili zec koji uei u kupini ugleda razjapljenu
pasju njuku i ne usuuje se da napravi ni najmanji pokret? Ali on ne ode daleko, jer nije video
trag mojih stopala ispred sebe: posmatrao je oblak i to mesto. Hladan mi znoj obli u tamu zavijene
69

udove i tamne kapi pljusnue iz celog tela. Gde god stanem stopalom, brizne voda, i iz kose kaplju
kapi i pre nego mogu da ispriam svoju priu preobrazih se u reku. A on je, sasvim izvesno, u vodi
prepoznao voljenu devojku i odloiv ljudski oblik koji je bio privremeno uzeo, vrati se u svoj vodeni
lik da bi se pomeao sa mnom. Moja delijska boginja napusti zemlju, a ja sam, padajui u tamnu
provaliju, doneta ovamo u Ortigiju koju volim zato to nosi ime moje boginje i to me prva primila
na svetlost dana.
Ris (642 661)
Tim se reima Aretuzina pria zavri. Onda boginja plodnosti upregnu dva zmaja u kola stavivi
im vale u ralje i odmagli kroz laki vazduh izmeu zemlje i neba do Paladinog grada. Tu predade
kola Triptolemu i zamoli ga da poseje seme penice koje mu dade, jedan deo u neoranu ledinu a
drugi u njive koje su dugo preleale. Sad mladi, letei visoko iznad Evrope i Azije, stie u Skitiju
gde je vladao Ris kao kralj. I ue u kraljevsku palatu. Kralj ga upita kako je doao i zbog ega, kako
mu je ime i iz koje zemlje. On ree: `Moja je zemlja na daleko poznata Atina, a Triptolem mi je
ime. Nisam doao ni brodom ni peke kopnenim putem: vazduh mi otvori put. Nosim Cererine
darove, koji e, ako ih razbaca po irokoj ravnici da rode bogatu etvu i daju hranu koja nije divlja.
Varvarski kralj ga je sluao sa zaviu. I da bi on sam mogao da bude davalac tako velike milosti,
primi gosta ljubazno, a kad gost zaspa dubokim snom, kralj ga napade maem. U trenu kad je
zamahnuo da mu probode grudi, Cerera ga pretvori u zver risa i naredi Atinjaninu da vozi dalje
njenu svetu koiju.
Muze i svrake (662 667)
Naa najstarija sestra zavri svoju monu povest i nimfe se jednoglasno sloie da su boginje iz
Helikona odnele pobedu. Kad sestre uzvratie sa uvredama, rekoh: ini se da nije dosta to to ste i
samim izazovom zaradile kaznu, nego drskosti dodajete i uvrede i bogohuljenje, a budui da ni
nae strpljenje nije beskrajno, mi emo da izvrimo kaznu i da pustimo na volju naem gnuanju.
Pijerove se keri narugae i stadoe ismejavati pretee rei. Ali, dok su pokuavale da govore i
glasnim povicima dodavale divlje zamahe rukama, ugledae kako im nie paperje po prstima a
perje prekriva ruke i primetie kako im lica otvrdnue u vtst kljun i tako postade jo jedna vrsta
ptica u umama. Pokuavajui da se biju u grudi, podigoe ih zamasi krila i ostadoe da lebde u
vazduhu svrake, buna bruka uma. Jo i sad, u pernatom obliku, zadrale su dar govora,
promuklo brbljanje: ostala im je ta beskrajna strast brbljanja.

Knjiga VI
Minerva i Arahne (1 145)
Tritonija saslua priu muza i odobri njihovu opravdanu ozlojeenost. A onda sebi lino ree:
Nije dovoljno pohvaliti; neka i sama budem pohvaljena to nisam dozvolila da izrugivanje mojim
boanstvom proe nekanjeno. Rekavi to, okrenu misli na Meonjanku Arahne koja, kako se
pria, ni njoj ne bi ustupila palminu granicu u vetini predenja i tanja. Slavu joj nije donelo ni
70

mesto roenja ni roenje, ve samo njena vetina. Njen otac, Idmon iz Kolofona, bojadisao je za
nju vunu u fokijskom purpuru. Mati, niskog porekla kao i mu joj, ve bee umrla. Uprkos tome to
je ponikla u siromanom domu i ivi u uderici u zabaenoj Hipepi, Arahne je po vetini tkanja
postala slavna u svim gradovima Lidije. Nimfe esto naputaju vinograde na padinama Timolosa i
idu da gledaju njenu udesnu vetinu, kao i morske nimfe iz Paktolosa. Zaista je veliko
zadovoljstvo posmatrati ne samo njene dovrene radove ve i posmatrati kako radi, tako je spretna
i veta kad mota preu u klupko, kad prstima izvlai icu poseui za kudeljom da zagrabi jo vune,
paperjaste poput oblaka, kad ispreda dugu mekanu preu, ili kad izvebanim palcem protura
unak, ili veze tankom iglom. Po svemu se vidi da je Palada poduavala, to ona odluno porie i
uvreeno viknu: ik, neka doe da se nadmeemo; ako izgubim, neu da se alim.
Palada se prerui u staricu, stavi sede vlasi na glavu, uze tap u ruku da njime podupire klecava
kolena i ovako poe: Starost ima poneto i to nije za prezir; iskustvo dolazi sa zrelijim godinama.
Nemoj da prezre moj savet: zahtevaj od smrtnih ljudi koliko te volja da slave tvoju vetinu u
obradi vune, ali ostavi mesta za boginju i skromno je zamoli za oprotaj zbog tvojih rei, drska
devojko. Ona e da ti oprosti, ako je zamoli. Arahne mrzovoljno pogleda staricu, ispusti preu
kojom je radila i, s mukom suzdravajui ruku da je ne udari i sa izrazom otvorene mrnje na licu,
ovako odgovori preruenoj Paladi: Dola si, babo izvodnele pameti, meni da soli pamet, a tvoja
kob je predug ivot. Kai ti to svojoj snaji, ako je ima. Ja sam savreno sposobna da savetujem
sama sebe. Obe smo saglasne u tome da je tvoj savet suvian i beskoristan. Zato tvoja boginja ne
doe lino? Zato izbegava nadmetanje sa mnom? Onda boginja uzviknu: Dola je! i odbaciv
lik starice, pokaza joj se Palada. Nimfe izrazie potovanje prema njenom boanstvu, kao i ene
Migdonije; samo Arahne ostade neustraiva, premda pocrvene, jer joj iznenadna rumen obli
obraze i istog trena iseznu: kao to se na nebu pojavi rumen u cik zore, a iezne kad sunce grane.
Ipak ostade uporna u svom izazovu; glupo zadrta i eljna pobede, srlja u susret sudbini. Jer
Jupiterova ki ne odbi, niti je upozori, niti odloi nadmetanje. Obe bez odlaganja postave razboje
na dva razliita mesta i stave taru na njih. Osnova je navita na vratilo, nti razdvajaju ice osnove,
spretne ruke proturaju unak sa potkom izmeu njih; zupci brda je zbijaju dok podnoi vuku nti i
ukrtaju ice osnove. Da bi uspenije poslovale, stegle su mantije oko grudi dok vete ruke spretno
barataju unkom i brdilima; elja za pobedom potiskuje umor. Osnovu protkivaju grimiznim
nitima bojenim u tirijskim kotlovima i svetlijim nijansama koje neosetno prelaze jedna u drugu.
Kao kad posle kie blesne sunce i nastane dga koja u golemom luku oboji iroko nebo i premda se
mnotvo razliitih nijansi u njoj preliva, oko ne moe da otkrije promenu u prelazima iz jedne u
drugu, tako su sline susedne boje, no krajevi se uprkos tome jasno razlikuju. Tako i one utkivaju
zlatne ice i slede unak kao drevnu priu.
Palada slika Marsove bregove na Kekropsovoj tvravi i onaj drevni spor oko davanja imena
gradu. Na platnu se vidi kako dvanaest nebeskih bogova sedi na uzvienim tronovima sa Jupiterom
u sredini, svi turobno ozbiljni, svaki ponaosob sa karakteristinim crtama; Jupiter ima izgled cara.
Bog okeana stoji i dugim trozupcem udara u surovu hrid: iz rascepljene litice kulja morska voda,
71

znak da zahteva grad za sebe. Boginja sebi dade tit, otro koplje i lem na glavu, egida joj titi
grudi, a iz zemlje gde je njeno otro koplje udarilo nie bledozelena maslina prepuna plodova:
bogovi su zadivljeni. Pobeda krunie njeno delo. A onda, da bi njena ______________
Ovidije ovde brka Akropolj i Areopag, kao to pokazuju Herodot, VIII,55 i Apolodorus, III,14,1
protivnica po naslikanim znacima znala kakvu nagradu moe da oekuje za svoj ludi izazov, u
etiri ugla platna utka etiri prizora nadmetanja, svaki razliitom bojom, u smanjenim razmerama.
U jednom uglu su trakijski Rodopi i planina Balkan, sad su to goleme gole planine, a nekad su bile
drski smrtnici koji su se usudili da uzmu imena najviih bogova. U drugom uglu prikaza alosnu
sudbinu kraljice Pigmeja koju je Junona pobedila u borbi, a onda je preobrazila u drala i
zapovedila joj da ratuje protiv onih kojima je nekad vladala; u treem uglu naslika kako se nekad
Antigona suprotstavila monoj Jupiterovoj supruzi i kako je carica Junona preobraava u pticu;
Ilion joj nije pomogao, ni Laomedon, njen otac; ne, sad je odevena u belo perje i krgue egrtavim
kljunom, kao prava roda. U poslednjem uglu prikaza Kinirasa lienog keri kako grlei mramorne
stepenice hrama, nekad njihovi udovi, lei na kamenu i izgleda da plae. Onda boginja ukrasi rub
svog platna vencem miroljubive masline. To je kraj; i tako, s njenom sopstvenom vokom, posao bi
zavren.
Meonjanka slika kako je Evropu prevario prerueni bik: pomislili biste, nije slika ve pravi bik i
pravi talasi. Devica ini se gleda natrag prema zemlji koju naputa, zove pratilje i plaei se
dodira talasa plaljivo zadie noge. Izradi Asteriju kako se bori sa orlom, pa Ledu pod labudovim
krilima. Dodade i to kako je Jupiter, preruen u satira, nainio blizance u ljupkoj Antiopi, pa kako
se preruio u Amfitriona kad je prevario Danaju; te kako je obljubio Eginu kao plamen,
Mnemozinu kao pastir, a Deonovu ker kao areni poskok. I tebe je, Neptune, naslikala u vidu
surovog bika sa devicom iz Eolije, pa onda kako, kao Enipej, gradi Aloide, i kako kao ovan vara
Bisaltidu, uz to kako te zlatokosa mati ita spoznade kao pastuha, zmijokosa mati krilatog konja
doive kao krilatu pticu, a Melantona kao delfina. Svakome od njih Arahne dade lik i smesti ih u
odgovarajuu okolinu. Tu je i Feb kao seljak, a prikaza ga kako as nosi jastrebovo perje, a as opet
lavlju kou; kako je kao pastir prevario Makarejevu ker Isu, pa kako je Bakho prevario Erigonu
lanim grozdom, te kako je Saturn, uzev privid pastuha, nainio Kentaura Hirona. Rub platna
optoi cvetovima puzavice imele.
Palada, pa ni sama Zavist, nije mogla da nae manu tome radu. Zlatokosu boginju razbesne njen
uspeh i podera platno sa slikama boanskih zlodela i unkom od imira triput i jo jednom udari
Arahne u glavu. Sirota devica ne mogae to da podnosi i namae sebi omu oko vrata. Dok je visila,
Palada je iz saaljenja podie i ree: Nastavi da ivi, zla devojko, ali ostani da visi; i neka ista
kazna (kako bi zebli i ubudue) zadesi i tvoj narod, pa i vae daleke potomke. Ree i okrenuvi se
da ide, pokropi je sokom Hekatine trave i istrog trena, u dodiru sa otrovom, opade joj kosa, a s
kosom i nos i ui; glava se smanji: celo telo postade siuno, tanuni prsti ostadoe sa strane kao
72

noge, sve ostalo se preobrazi u trbuh iz kojeg se i dalje ispreda ica. I sad, kao pauk, upranjava
nekadanju vetinu tkanja.
Nioba (146 312)
Cela se Lidija zapanji; glas se pronese i po gradovima Frigije i ceo svet samo o tome pria. Nioba je
upoznala Arahne jo dok je kao devoje ivela u Meoniji, u blizini planine Sipilosa. Pa ipak, iz
sudbine svoje zemljakinje nije izvukla pouku da se bogovima ustupa prvenstvo i da se o njima
govori s potovanjem. Mnoge stvari su je inile ponosnom. Ali ni vetina njenog mua, ni njihovo
visoko poreklo, ni kraljevska vlast i drava, nita je nije inilo tako ponosnom kao njena deca. Bila
bi najsrenija od svih majki da nije tako izgledala sama sebi. Jer Mantona, Tirezijina ker, ije su
oi mogle da vide ta e da se desi, sevala je ulicama Tebe, nadahnuta boanskom vidovitou i
govorila svakoj eni koju bi srela: Tebanke, dupke ispunite Letonin hram i njoj i njenoj deciblizancima prinesite mirisni kd i pokorne molitve, sa lovorovim vencem na glavi. Letona kroz
moja usta govori. Tebanke je posluae: okitie hramove lovorovim vencima i upalie tamjan na
oltarskoj vatri sa molitvom na usnama.
Ali gle, doe Nioba sa velikom pratnjom, viena gospoa, u frigijskoj nonji protkanoj zlatnim
nitima i lepa u meri u kojoj joj gnev doputa da to bude. I, vrtei lepom glavom sa kosom koja je
padala na oba ramena, stade, ispravi se u punoj veliini, sevnu _______________
> Lato boginja Letona, Apolonova i Dijanina majka
vatrenim oima i povika: Kakva je to ludost, kako to da se bogovi o kojima ste samo sluali
pretpostavljaju onima koje ste videli? Zato se Letona slavi na ovim oltarima, dok moje boanstvo
jo eka kd? Tantal mi je otac, jedini smrtnik kome je dozvoljeno da dodirne trpezu bogova;
majka mi je sestra Plejada; jedan mi je deda moni Atlas koji na ramenima dri nebeski svod; moj
drugi deda je Jupiter lino, a njime se ponosim i kao svekrom. Frigijski narodi me potuju sa
strahom. Ja sam kraljica Kadmove loze, a zidine Tebe koje je podigla arobna lira moga mua,
zajedno sa njenim narodom, priznaju mene i njega za svoje gospodare. Kud god po dvoru bacim
oko, pogled mi se susree sa raskonim bogatstvom. Sem toga, moja je lepota dostojna boginje;
dodajte tome da imam sedam keri i isto toliko sinova, a uskoro u da imam i snaje i zetove. Pitajte
me sad kakav razlog imam da budem ponosna, a onda pretpostavite da mi dajete prednost nad
Titankinjom Letonom, Keusovom keri, ma ko on ve da je, onom Letonom kojoj je cela prostrana
zemlja jednom odbila da ustupi pare tla da rodi decu. Ni nebo, ni zemlja ni more, niko nije hteo
da primi tu vau boginju: bila je proterana iz vaseljene dok se Delos nije smilovao nad njom i
rekao: Ti si lutalica na zemlji, a ja na moru i dao joj mesto koje nikad nije mirovalo. Tu je rodila
dvoje dece, tek sedmi deo mog potomstva. Ja sam, naravno, srena. Ko moe to da porekne? I biu
srena. Ko u to moe da sumnja? Moje obilje je moja bezbednost. Isuvie sam velika da bi Fortuna
mogla da mi nahudi; sve kad bi i uzela mnogo, vie bi ostalo meni. Moji blagoslovi su proterali
strah. Pa i pod pretpostavkom da mi deo ovoga roja dece bude uzet, ni tako ojaena ne bih bila
svedena na dvoje, koliko broji Letonin nasad, s kojim nije daleko od bezdetnosti. Gubite se,
73

rtvovale ste sasvim dovoljno i skinite te lovorove vence s glave. ene skidoe vence i ostavie
rtvu nedovrenu; ali, u meri u kojoj mogu, one i dalje oboavaju boginju neizgovorenim reima.
Boginja se razgnevi i na vrhu Kintosa ovim reima oslovi Apolona i Dijanu: ujte, deco, osporava
se moje boanstvo, boanstvo vae majke, koja se ponosi to vas je rodila i koja je spremna da
ustupi prvenstvo samo Junoni; a u svim vekovima i eonima budunosti biu liena oboavanja i
prinoenja rtava na oltarima, ako mi vi, deco moja, ne priteknete u pomo. Nije tu kraj mojoj
ozlojeenosti. Tantalova ki je povredi dodala i uvredu: drznula se da svojoj deci da prednost nad
vama i nazvala me bezdetnom neka ta kob nju zadesi! i bogohulnim govorom ispoljila
neobuzdanost svoga oca. Letona bi ovim reima dodala i rei molitve, ali sad Febos povika:
Prestani! Duga jadikovka je samo odlaganje kazne! I Feba isto to ree. Onda, klizei hitro kroz
vazduh, oni siu na Kadmov grad, obavijeni oblakom.
Uz zidine bee iroka i ravna ledina, ugaena i uravnjena konjskim kopitima i tokovima koija. Tu
su neki od sedam Amfionovih sinova uzjahivali svoje snane drepce, vrsto sedei na njihovim
leima prekrivenim tirijskim purpurom i upravljali njima drei pozlaene uzde. Dok je jedan od
njih, prvoroeni Ismen, usmeravao drepca zakrivljenom stazom i zatezao zapenjenu uzdu, Jao
meni, majko! povika: strela mu prosvira grudi; uzda ispade iz umirue ruke i on se polako
skljoka na zemlju preko desnog ramena konja. Sledei, ujui hujanje strele kroz retki vazduh,
Sipil, popusti uzde svom konju, kao kad zapovednik broda, predoseajui oluju, bei kad ugleda
oblak i svim jedrima nastoji da uhvati svaki daak vetra, i pree u galop, ali ga u tom trenu stie
strela kojoj niko ne moe da umakne i zari mu se u vrat i dok trska drhti, njen elezni vrh izbi kroz
grlo napred. On, nagnut napred, prelete preko grive i glave konja i omasti zemlju vrelom krvi.
Nesreni Fedim i Tantal, on nosi dedovo ime, kad su zavrili uobiajene poslove, preoe na veselo
mladiko rvanje. U trenu kad su se uhvatili u kotac, strela odapeta sa luka prostreli oba vrsto
stegnuta jednog uz drugoga. Oba jeknue istovremeno, oba padoe na zemlju istovremeno
previjajui se u bolu; dok su leali istovremeno su kolutali oima i istovremeno izdahnuli. Alfenor
ih vide kako umiru i bijui se akama u grudi od alosti, potra da podigne njihova mrtva tela na
rukama i u tom pobonom inu pade; jer Apolon ga smrtonosnim elezom prostreli kroz
dijafragmu. Kad je strela iupana pri njoj bee i pare plua, a tanak mlaz vrele krvi iknu visoko u
vazduh. Ali nije se razminulo na jednoj rani kad je ustreljen mladi Damasihton. On je pogoen
upravo u mesto gde list potkolenice poinje i gdetetiva prelazi u meko tkivo. I dok je pokuavao
rukom da iupa _____________
Febos (Phoebus <) ovde: Apolon. Feba (Phoebe < ) ovde: Dijana
kobnu strelu, druga, sve do per zamae u grlo. Mlaz krvi je izbaci i izvi se visoko a onda se,
privuen teom, stropota na zemlju. Ilionej bee poslednji; diui ruke u molitvi kojoj bee sueno
da bude uzaludna, on povika: Potedite me, o bogovi ne znajui da ne treba da se moli svima;
Bog strele bi dirnut njegovim reima, ali isuvie kasno da opozove odapetu strelu. Ipak, mladi
pade sa neznatnom ranom, jer strela nije probila srce.
74

Glas o ovoj kobi, tuga naroda i suze njenih prijatelja obavestie majku o iznenadnoj propasti.
Zaprepatena time da je to moglo da se desi, besna zbog toga to bogovi idu tako daleko, to imaju
takvu mo, jer otac im Amfion ve je proburazio srce kamom i smru dokinuo i tugu i ivot. Avaj,
kako Nioba sad drukije izgleda od one Niobe koja je maloas isterala narod iz Letoninog hrama i
ponosno koraala kroz grad: i prijatelji su joj onda zavideli, a sad je i neprijatelji saalevaju. Bacala
se na hladna tela mrtvih sinova, ljubei ih poslednji put. S njih ona podie izgrebane ruke prema
nebu i povika: Uivaj sad u mom bolu, svirepa Letono, uivaj i nasiti se moje alosti. [Da, zasiti
svoje krvolono srce! Smru mojih sedam sinova] Ja sam unitena. Zanosi se i likuj u svojoj
gnusnoj pobedi. Ali, u kakvoj pobedi? U mom jadu i nesrei ja ipak imam vie nego ti u punoj srei.
Uprkos tolikim smrtima, ja ipak likujem! Ree ona, a zapeta tetiva pisnu, to prestravi sve samo
ne Niobu: oaj je uini jakom. Sestre stoje pred nosilima brae, oputenih kosa, u crnini. Jedna od
njih, dok upa strelu iz bratovog tela, klonu i pade po njemu, mrtva. Druga, dok pokuava da tei
majku, iznenadno se prekinu i sloi od nevidovne rane. [Zatvori usta dok ne izdahnu.] Jedna pade
u uzaludnom pokuaju da pobegne, druga pogibe na sestri, jedna se sakri, a jedna drhtei stoji na
istini; sad je ve est mrtvih od razliitih rana: ostala je jo jedna. Mati, zaklanjajui je telom i
zatitnom odeom, povika: O, ostavite mi jednu, ovu najmanju! Od sve moje mnoge dece, molim
vas, potedite mi, ja vas molim, najmanju, samo nju jednu! Ali, dok moli ona za koju moli gine.
Sad bezdetna mati sedi meu mrtvim telima sinova i keri i mua, skamenjena od alosti. Njenu
kosu ne pokree povetarac, lice joj beskrvno bledo, pogled ukoen: nieg ivog u slici. I sam jezik se
ukoio, ohladio se pod nepcem; krv joj u ilama stala, ni vratom ni rukama ne moe da makne,
noge odrvenele, nepokretne. U utrobi kamen. Ali, ipak plae. Jak vihor je podie i odnese u rodnu
grudu. Tu, sputena na jedan vis sad plae: i danas kaplju suze iz toga kamena.
Likijski seljaci (313 381)
Sad se vaistinu svi ljudi i ene boje boginjinog tako otvoreno ispoljenog gneva i vatrenije nego ikad
oboavaju strano boanstvo majke bogova blizanaca. I, kao i obino, podstaknuti poslednjim,
priaju ranije prie. Onda jedan od njih ree: I u plodnim poljima Likije seljaci su se u stara
vremena izrugivali tom boginjom i ispatali zbog toga. Povest je dosta nepoznata zbog skromnog
stanja njenih nosilaca, ali je izrazita. Lino sam video jezece i mesto koje je postalo slavno po tom
udu. Jer otac mi bee zaao u godine i nije bio za duga puta pa mi zapovedi da sa vodiem iz te
zemlje odem tamo i doteram nekoliko pretilih volova to su na lidijskim livadama pasli. Dok sam
putovao s njim preko travnatih proplanaka, ugledah, u sred jezera, jedan stari oltar, garav od
mnotva rtava paljenica, okruen drhtavom trskom. Moj vodi stade i sa strahom u glasu
proapta: Smiluj mi se!'; sa strahom i ja proapem: Smiluj se! Onda ga upitam da li je to oltar
Najad ili Faun ili nekog lokalnog boanstva, a on odgovori: Ne, mladi ovee! Nijeno brdsko
boanstvo ne boravi u onom hramu. Na njega polae pravo ona koju je carica nebeska jednom
proterala iz celog sveta, koju je lutalica Delos jedva primio kad je kao ostrvo plutao po moru. Tu je,
leei na palmi i Paladinom drvetu, uprkos svojoj maehi, rodila blizance. I odatle je, kau,
porodilja morala da bei pred Junonom, nosei u naruju novoroenu blizanad, oboje boansko. I
sad, stigavi na granicu Likije, Himerinog zaviaja, kad sunce nemilice pri polja, boginja klonu,
75

potpuno iznurena dugotrajnim naporima, vrelinom sunca i eu, dok su gladna novoroenad do
dna ispraznila njene grudi. Sluajno vide neveliko jezerce u dubokoj dolini; tu su neki seljaci brali
rakitu u evaru i makiji. Letona doe na obalu i kleknu da gasi e gutljajima studene vode. Ali joj
_____________
maslini
seljaci ne dozvolie. Ona se zaudi: Zato mi ne date da pijem? Voda je zajedniko dobro svih.
Priroda nikome nije dala Sunce u privatni posed, ni vazduh, ni pitku vodu. Samo to opte pravo
zahtevam, a ipak vas molim da mi je date kao milost. Nije mi namera da okupam svoje iznurene
udove i umorno telo u jezeru, ve samo da ugasim e. Dok vas molim usta su mi suva, grlo mi se
speklo, glas jedva prolazi. Voda e da bude nektar mome telu i priznajem da u s vodom uneti ivot
u moje telo; da, ivot ete mi vi dati, ako mi dozvolite da se napijem. Neka i ova deica to pruaju
ruice iz mog naruja ganu vaa srca. I desilo se tako da su deca stvarno ispruila ruice. Ko ne bi
bio ganut tim nenim reima boginje? Pa ipak, uprkos njenim molbama, oni su joj uporno branili
da pije i pretili joj ako ne napusti jezero. Pretnjama su dodavali i uvrede. Ni to im ne bi dosta nego
skaui zamutie vodu nogama i rukama i podigoe mulj sa dna, iz puke pakosti. Onda gnev
potisnu e; jer Koeva ker vie nije mogla da bude skromna pred ovim neobuzdanim grmaljima,
niti je vie mogla da govori nego kao boginja. Ispruiv ruke prema nebu povika: Onda ivite veno
u toj bari! I uslii se boginjina molitva. Oni uivaju u vodi; as zarone ispod povrine, as im glave
vire iz vode, pa onda plivaju po povrini. esto sede na obali obrasloj rakitom da bi sasvim
neoekivano poskakali u studeno jezero. Ali i sad, kao nekad, prgavi su i brbljivi: i kad su pod
vodom, brbljaju svakojake skarednosti. I govor im je ostao grub, napregnuta grla im se nadimaju; i
vilice su im se razvalile od beskrajnih svaa; ramena su im srasla s glavom, vratovi su, ini se,
iezli, lea su im zelena, a trbusi, na koje otpada najvei deo tela, beli: i poput tek izleenih aba,
skau u vodu.
Marsija (382 400)
A onda, poto ovaj nepoznati pripoveda ispria o propasti likijskih seljacka, neko se seti satira
koga je Letonin sin pobedio u svirci na Paladinoj trsci, i kaznio. Zato me dere? povika on.
Pa, kajem se! Svirala ne zasluuje takvu cenu! Dok on vie, bog mu kou zguli i sad je itav jedna
rana; krv lopi na sve strane, tetive su gole, gole ile kucaju i drhte, creva moe da prebroji dok se
gre, plua i srce potpuno razgolieni u grudima. Brani i umska boanstva, fauni i njihova braa
satiri, i Olimp koji je i u takvom stanju voleo i nimfe, svi su za njim plakali kao i svaki pastir
koji je hranio belorunu ovcu ili rogatu kravu u ovim planinama. Plodna zemlja se natopi suzama,
ona ih upija i uva u svojim venama. Pretvarajui ih u vodu, isputa ih u vazduh iz kojeg se slivaju
niz strme padine i hitaju prema moru pod imenom Marsija, koja je najistija reka u itavoj Frigiji.

76

Drutvo se smesta okrenu od drevnih pria savremenim i stade da oplakuje Amfiona i njegovu
decu. Svi svaljuju krivicu na majku, pa i u tom asu jedan je od njih, brat joj Pelops, oplakivao nju i
derui koulju na sebi otkri deo levog ramena od slonovae. U vreme roenja taj se deo nije
razlikovao od ostalih ni po boji ni po grai. Ali kasnije, kad ga je otac isekao na komadie, kau da
su ih bogovi ponovo sastavili; i nali su sve, samo je deo to povezuje vrat i rame nedostajao pa su
stavili komad slonovae umesto dela koji nisu mogli da nau i tako je Pelops ponovo bio ceo.
Terej, Prokne i Filomela (401 674)
Sad se svi prinevi iz susedstva okupie, a susedni gradovi uputie zahtev svojim kraljevima da idu
i izraze sauee. Argos i Sparta i peloponeska Mikena, Kalidon koji jo nije bio navukao Dijanin
gnev na sebe, plodni Orhomen i Korint, uven po kovanicama bronze, ratoborna Mesina, Patre i
nizijska Kleone, nelejski Pilos i Troezen, kojim jo nije upravljao Pitej, kao i svi drugi gradovi koje
odvaja zemljouz izmeu dva mora, kao i oni to se vide sa Istmosa izmeu dva mora. Ali od svih
gradova ko bi to verovao? ti, Atino, nita nisi uinila. Rat je spreio ovaj gest prijateljstva, jer
su varvarske prekomorske horde drale zidine Mopsopije u strahu. Sad ih je Terej od Trakije
svojim trupama naterao u bekstvo i pobedom stekao slavno ime. A budui da je bio jak bogatstvom
i ljudstvom, i (kako je sluaj hteo) vodio poreklo od Gradivosa, Pandion, kralj Atine, sprijatelji se s
njim oenivi ga Proknom. Ali ni Junona, boginja braka, ni Himen, ni Gracije nisu bile prisutne na
venanju. Eumenide su im svetlile buktinjama ___________
tj. Peloponeza i severne Grke. Atine, kojoj je dodat taj atribut po drevnom kralju Mopsopeju
ukradenim sa jedne sahrane; Eumenide su spremile i branu postelju, a zloslutna sova uala i
cijukala na krovu iznad njih. Pod tim su znamenjem Prokna i Terej venani; pod tim je znakom i
njihovo dete zaneto. Trakija se zaista veselila s njima; oni su lino prineli darove bogovima na dan
kad se Pandionova ker venala sa slavnim kraljem, a na dan kad se Itid rodio prireena je
svetkovina: ali uzalud.
Titan bee proveo krunu godinu kroz pet jesenjih doba kad Prokna stade nagovarati mua: Ako
sam stekla imalo milosti u tvojim oima, poalji me da vidim sestru, ili dozvoli da ona meni doe u
posetu. Obeaj ocu da e se ona nakon kraeg boravka vratiti. Uinie mi veliku milost ako mi
omogui da vidim sestru. Terej naredi da se zategnu jedra i vesla, uplovi u kekropsku luku i
iskrca se na obalu u Pireju. im se susreo sa tastom, rukovae se i poee razgovor dobrim eljama
za zdravlje. On zatim poe da govori o eninoj elji, koja je i bila razlog posete, i obea da e se ako
sestra poe s njim brzo vratiti, kad gle! Filomela ue, raskono odevena, a jo raskonija lepotom:
bila je kao idealni opisi devojaka i drijada u dubokim umama, to jest, kad bi one imale njenu
prefinjenost i raskone haljine. Tereja na prvi pogled pogodi strela ljubavnog plamena, kao kad se
zapali zrelo ito, suvo lie ili pokoeno seno. Njena je lepota to vaistinu zasluivala, ali ga i njegova
strastvena priroda jo vie zapali. Sem toga, ljudi iz njegovog kraja su lakomi na ljubav: kako
njegova lina, tako i vatra njegovog naroda plamte u njemu. Smisli da potkupi njene uvare i
77

vernost dadilje, pa i samu devojku bogatim poklonima da dovede u iskuenje: po cenu kraljevstva,
a ako mu to ne poe za rukom, da je uzme na silu i da krvavim ratom odbrani svoj in. Nita na
svetu ne postoji to on ne bi imao smelosti da uini; i to ne bi uinio, zanesen bludom strau.
Njegovo srce s mukom savlauje vatru koja bukti u njemu. Ne trpei odlaganje, on vatreno ponovi
Proknin zahtev, navraajui vodu na svoj mlin pod njenim imenom. Strast ga uini reitim i svaki
put kad u svoj zahtev unese vie ara nego to treba, poziva se na Proknu i njenu elju. Dodade i
suze grenim molbama, kao da mu je ona naredila da tako postupi. O bogovi, kako crna no vlada u
ljudskim srcima! Samim inom provoenja sramne zamisli, Terej ostavlja utisak plemenitog srca i
stie pohvale za svoju slabost. I nije to sve. I Filomela to eli; sklapajui ruke oko oevog vrata, ona
ga nagovara da joj dozvoli da poseti sestru; svojim ga zdravljam zaklinje (suprotno njenom
zdravlju) i moli da joj dozvoli da vidi sestru. Terej pilji u nju i dok je gleda zamilja je u svom
zagrljaju, dok gleda njene ruke oko oevog vrata i poljupce, sve to hrani i podstie njegovu strast:
svaki put kad ona zagrli oca, poeli da on bude na njegovom mestu a kad bi bio, njegova namera
zacelo ne bi bila nita manje bogohulna. Otac poputa pred njihovim molbama. Devojka se
beskrajno raduje, zahvaljuje ocu i ona, to hudo nerazumno devoje, veruje da je to zajedniki
uspeh obeju sestara, to e se pokazati kao njihova kob.
Sad su Febovi napori bili beznalo zavreni, njegovi su konji kasali niz zapadno nebo. Kraljevska
gozba bi postavljena i vino u zlatnim peharima. Onda predadoe tela mirnom snu. Ali, premda je
trakijski kralj legao, njegovo srce kipti od misli o njoj. Seajui se njenog izgleda, njenih kretnji,
njenih ruku, on zamilja i ono to nije video i time hrani svoj plamen; misli mu ne daju snu na oi.
Najzad svanu. Pandion, stiskajui na polasku zetovu ruku, predade mu ker i prosipajui suze ree:
Dragi sine, jedna me prirodna elja pobedila, budui to obe moje keri ele, a i ti to, moj Tereju,
eli. Predajem je u tvoje ruke i molim te i zaklinjem tvojom au, vezom koja nas spaja i
bogovima, brini o njoj oinskom ljubavlju i to je mogue pre meni e to u svakom sluaju
izgledati dugo vrati mi ovu slatku utehu mojih tekih godina. A i ti, moja Filomela, ako me voli,
vrati mi se to pre; dosta je i to to je tvoja sestra tako daleko. Tako kralj izusti svoje poslednje
zahteve, poljubi dete za srean put i prosu blage roditeljske suze izgovarajui ove rei. Onda zatrai
desnu ruku od oboje kao zalogu njihovog obeanja i spoji ih molei ih da u njegovo ime pozdrave
njegovu ker i njenog sina. Jecaji mu prekidoe govor; jedva je mogao da im poeli srean put,
plaei se zlih slutnji u dui.
Kad se Filomela nae na oslikanom brodu i vesla uzburkae vodu, a kopno ostade iza njih, Terej
povika: Pobedio sam! U brodu u da ostvarim moje elje! Njegova varvarska dua likuje, s
mukom odgaa radost i nikad ne skida oiju s nje, kao kad grabljiva Jupiterova ptica u gnezdo
donese zeca u kukastim kandama; plen nema nikakvih izgleda da umakne; lovac se zlurado
oblizuje nad svojom lovinom.
Doe kraj plovidbe. Iskrcav se na obalu, kralj odvue Pandionovu ker u jednu kolibu skrivenu
duboko u umi. Bleda i drhtava, ovaploenje straha, ona ga preklinje da joj kae gde je njena
78

sestra, a on je tu zatvori. I otvoreno pokazavi gnusnu nameru, uze je na silu, jedno slabo devoje,
sasvim samo, koje je uzalud zvalo as oca, as sestru, a najee nebeske bogove. Drhtala je kao
uplaeno jagnje koje, poto ga je suri vuk odbacio na stranu, jo ne moe da veruje da je bezbedno;
ili kao golub koji, sav umrljan sopstvenom krvlju, jo drhti u strahu, jo se plai lakomih kandi
koje su ga proburazile. Uskoro, kad joj se svest vrati, ona raspusti kosu i kao u alosti, bijui se
akama i grebui noktima, podie ruke i povika: O, kako si gnusnu stvar poinio, sinji kukave!
Zar nimalo ne mari za rei moga oca, za njegove suze, za ljubav moje sestre, za moje devianstvo,
za svetost brane veze? Ti si poremetio sve prirodne odnose: mene si pretvorio u sulonicu, u
suparnicu moje sestre, a sebe u mua obema. Sad mi Prokna mora biti neprijatelj. Zato mi ne
uzme ivot, da nijedno zlodelo ne ostane nepoinjeno, izdajice? Da, kamo lepe sree da si me ubio
pre nego si me doveo u ovaj poloaj. Tada bi moja sen bila edna i ista. Ako oni to borave u
visinama vide ovo, ako uopte ima bogova, ako sa mnom nisu iezle sve stvari, pre ili kasnije, ti
e skupo da plati svoje zlodelo. Ja u da odbacim stid i da sama objavim ta si uradio. Kad bi mi
se pruila prilika, otila bih meu narod i sve ispriala; ako me bude drao zatoenu u ovim
umama, ispuniu celu umu mojom priom i pokrenuti saaljenje u kamenju. Nebeski vazduh e
to da uje i, ako ima ijednog boga na nebesima, i on e da uje.
Ove rei izazvae gnev svirepog tiranina, ali nita manje i strah. Podstaknut i jednim i drugim,
potee ma koji je visio pored korica, uhvati je za kosu i zavrui joj ruke iza lea vrsto ih sveza.
Videv ma, Filomela spremno ponudi vrat ispunjena nadom da e da umre. Ali, on je zgrabi
kletima za jezik koji se bunio protiv ove gnusne uvrede, zazivajui oca i otimajui se da govori, i
odsee ga nemilosrdnim seivom. Osakaeni koren drhti dok se odseeni jezik gri na crnoj zemlji i
nerazgovetno mrmlja i, kao to se odseeni rep ranjene zmije previja, jezik zadnjim trzajem potrai
noge svoje gospodarice. Kau da je i nakon ovog gnusnog ina teko je i poverovati monarh
provodio svoju bludnu volju nad ovim unakaenim stvorenjem.
I sa takvim zlodelima na dui, usudio se da se pojavi pred Prkonom. im ga vide, ona ga upita gde
joj je sestra. On jeknu pretvarajui se i izmisli priu o njenoj smrti. Njegove suze uinie priu
ubedljivom. Prokna podera na ramenu haljinu sa irokom zlatnom bordurom i obue crninu;
podie i kenotaf u ast sestre, prinese pobone rtve njenoj zamiljenoj seni i oali njenu sudbinu
na neprikladan nain.
Sad je sunce ve prolo kroz svih dvanaest znakova zodijaka, celu godinu. I ta e Filomela da radi?
uvar joj ne d da pobegne, debeli kameni zidovi su tvrdi, nma usta ne mogu da govore o njenom
zlostavljanju. Ali bol ima otar um, u nevolji proradi lukavstvo. Ona postavi trakijsku osnovu na
razboj i veto vezui grimizne znake na beloj osnovi saopti povest o svom suanjstvu. Kad je
otkala platno, znacima zamoli jednu od uvarki da ga preda kraljici. Kao to joj je naloeno, starica
preda Prokni platno, ne znajui kakvu poruku nosi. Supruga surovog tiranina razvi platno, proita
sestrinu alosnu kob i udo kako je mogla! ne kae ni rei. Bol gui rei koje joj dolaze na usne,

79

a jezik ne moe da nae dovoljno snane rei da izrazi njena uvreena oseanja. Suzama tu nema
mesta, ona u urbi pobrka ta je pravo a ta krivo, sve njene misli usredsreene su samo na osvetu.
Bee to u vreme kad gospeoe Sitonije svake tree godine prireuju none svetkovine u slavu
boga Bakha. Nou su po Rodopima odjekivali kretavi zvuci bronzanih cimbala i tada kraljica
napusti dom, opremi se za bahanalije ispunjene razuzdanom pomamom; glava joj ovenana
vinovom lozom, jelenska koa joj visi sa levog ramena, lako koplje na ramenu. Brzo ide kroz goru
sa brojnom pratnjom i, voena ludilom bola, Prokna, strana u gnevu, podraava tvoje ludilo, O,
Bakhu! Najzad stie do skrivene kolibe, vrisnu glasno i ______________
> Sithonia kraj u trakijskom Sitonezu, Trakija.
povika: Ehej!, razbi vrata, uze sestru, prerui je u bahantkinju, sakri njeno lice liem imele i
vukui je zapanjenu, dovede je u svoje dvore.
Kad Filomela shvati gde se nalazi, sirota devojka se skameni i postade bleda kao smrt. Prokna nae
mesto, skide s nje opremu bahantkinje i otkrivi sramotom opustoeno lice hude sestre, sklopi se
oko nje. Ali, Filomela nije imala snage da podigne oi prema sestri, oseajui da je uvredila. I s
licem oborenim prema zemlji, elei da kune i da se obrati svim bogovima da budu svedoci
sramote koja joj je silom naneta, poslui se rukom kao jezikom. Prokna, van sebe od besa, ne
vladae sobom i ukori sestru to plae: Nije vreme za suze, nego za ma, za neto jae i od maa,
ako neto takvo ima. Spremna sam na svako zlodelo, sestro. Bilo da buktinjom zapalim ovu kuu,
da bacim Tereja, vinovnika naeg stradanja, u tu vatru ili da mu odseem jezik i izvadim oi, da mu
odseem ono ime ti je naneo sramotu i da isteram njegovu grenu duu kroz hiljadu rana.
Spremna sam na neki veliki in, ali ta e to da bude jo nisam odluila.
Dok Prokna tako govori, Itid izae pred nju. Njegovo prisustvo dade joj ideju ta bi mogla da uini
i, gledajui ga bez milosti u oima, ree: O, gledaj ga, pljunuti otac! Ne rekav vie ni rei, stade
da snuje stravino zlodelo dok je u njoj kipteo gnev. Ali, kad deak prie i pozdravi majku, sklopi
ruice oko njenog vrata i poljubi je likujui na nain deaka, on ganu njeno srce; gnev splasnu i oi
joj se, protiv njene volje, ovlaie suzama. Ali, kad shvati da je njena namera poljuljana preteranom
materinskom ljubavlju, ponovo se okrenu od sina prema sestri i gledajui as jedno, as drugo,
ree: Zato mi moemo da govorimo blago i slatkoreivo, dok je nju odseeni jezik uinio
nemom? Kad me on zove majkom, zato me ona ne zove sestrom? Je li ti jasno za kakvu nakazu od
oveka si se udala, Pandionova keri? Ti si nedostojna svoga oca. Vernost muu kakav je Terej je
zloin. I ne troei vie rei, ona zgrabi Itida, kao to tigrica zgrabi lane u gustima umama pored
Ganga. A kad stigoe u udaljeni deo dvora, dok je deak moleivo irio ruke i videi ta ga eka
preklinjao: Majko, majko! i pokuavao da sklopi ruke oko njenog vrata, Prokna ga udari noem
izmeu grudi i slabine bez promene u licu. Jedan udarac bi dovoljan da usmrti deaka, a
Filomela mu presee i grlo i sestre isekoe na komade njegovo jo toplo i drhtavo telo. Jedan deo

80

skuvae u bakrenom kotlu, a drugi ispekoe na ranju dok je cela prostorija poprskana usirenom
krvlju.
Na tako prireenu gozbu Prokna pozva Tereja, koji nema pojma ta bi to moglo da bude. Ona se
pretvara i pria da je to ritualna gozba prireena na nain drevnih predaka, na kojoj samo mu
sme da jede i uklanja sve sluge i robove. I tako Terej, sedei sam na visokoj gozbenoj stolici, poe
da jede sopstveno meso. Savreno nesvestan stanja stvari, on ree, Idi, pozovi Itida ovamo!
Prokna ne moe da sakrije svirepu radost, i jedva ekajui da bude vesnik svoga zlodela, ree: U
tebi je onaj koga trai. On se osvrnu oko sebe i upita gde je deak. Dok on pita i zove sina, iskoi
Filomela, sa rasputenom kosom i sva uprskana deakovom krvlju, baca Itidovu krvavu glavu
pravo u oevo lice. O, nikad nije vie elela da progovori i da izrazi svoju radost to prikladnijim
reima. Trakijski kralj prevrnu trpezu jeknuvi glasno i pozva sestre sa zmijama u kosi iz provalija
Stiksa. Kad bi mogao, on bi rado otvorio grudi i izbacio grozomornu gozbu i napola svareno
sinovljevo meso. On sad glasno rida i naziva sebe najgorim sinovljevim grobom, a oda sa isukanim
maem nasrnu na Pandionove keri. Dok bee ispred njega, pomislili biste da su ove Atinjanke na
krilima. One, vaistinu, i jesu bile na krilima! Jedna odlete u umu, a druga se die na krov. Ali im
grudi jo nisu izgubile tragove krvavog zlodela: perje im je uprskano krvlju. I Terej, koga su bol i
elja za osvetom uinili brzim u poteri, preobrazi se u pticu. Na glavi ima krutu krestu a ogroman
kljun stri napred umesto maa. On je pupavac, sa izgledom oveka koji je poao u rat.
Borej i Oritija (675 721)
Ova alost skrati dane starog Pandiona i posla ga meu seni Tartara pre nego je starost dostigla
punu meru. Njegovo ezlo i briga o dravi padoe u deo Erihteju, koji postade slavan po
pravednosti i junatvu. etiri sina su mu se rodila i etiri keri takoe. Od keri dve behu jednake
lepote, od kojih, ti, Prokriso, usrei Eolovog unuka Kefalosa. Borej ne bee poeljan zbog Tereja i
Traana. Dugo je odbijan od voljene Oritije zato to je vie voleo da se slui lepim reima nego
silom. Ali, kad vide da blagim reima nita ne moe da postigne, nakostreen od gneva, to je
uobiajeno i prirodno raspoloenje severnog vetra, on ree: Zasluio sam ovo! Jer, zato sam
odbacio moje oruje, estinu i silu, bes i pretea raspoloenja i umesto njih pribegao udvaranju,
koje mi uopte ne pristaje? Sila je moje oruje. Silom teram tmaste oblake, silom potresam more,
upam vornovate hrastove, snosim goleme smetove i ibam zemlju gradom. Isto tako, kad se
sretnem sa bratom na otvorenom nebu jer to je moje poprite borim se s njim tako estoko da
nebesa trete i odjekuju od naeg sukoba, a munje sevaju iz upljih oblaka. A kad se uvalim u
zasvoene zemaljske upljine i poduhvatim leima najnie peine, tresui uplaim duhove celog
sveta. Tim nainom je trebalo da prosim sebi nevestu. Nije trebalo da molim Erehteja da mi bude
tast, ve da ga uinim tastom. Ovim ili drugim ali ne manje bunim reima, Borej razmahnu
krilima, koja poslae mone talase vetra preko celog sveta i uzburkae okean. Kreui se preko
pranjavih brda i planina pomete zemlju i zavijen u tamu, ljubavnik obuhvati krilima Eritiju koja je
drhtala od straha. Dok je leteo, njegov se ar rasplamsa i ojaa. I nije se zaustavio dok nije stigao
do naroda i grada Cikones. Tu je atinska devica postala monarhova nevesta, i mati, kad je rodila
81

sinove blizance koji su nasledili sve majino sem oevih krila. Pa ipak, pria se, da se nisu rodili s
krilima; ni Kalai ni Zet nisu imali krila dok nije poela da ih gari nausnica i brada ispod utih
uvojaka; ali ubrzo, i u isto vreme, krila nikoe i poee da rastu na obe strane kao kod ptica i obrazi
im postae pepeljasti. Tako su ta dva mladia, po zavretku detinjstva i nastanku zrelog doba, otila
u prvom brodu sa Minijcima preko nepoznatog mora da trae bletavo zlatno runo.
______________
Kako je Borej imao kuu na severu, mrnja Atinjana prema Tereju i Traanima obuhvatala je i
njega. ciconia roda; Cikones grad roda

Knjiga VII

Medeja i Jason (1 158)

A Minijci su orali puinu brodom iz Tesalije. Videli su Fineja kako, bespomoan, u venoj tami
provodi poslednje dane i kako su Borejevi sinovi oterali harpije ispred nesrenog kralja. Poto su
proli kroz jo mnoge pustolovine pod vodstvom estitog Jasona, stigoe najzad do brzih voda
muljevite Fazide. Tu, kad su prili kralju i zaprosili od njega zlatno runo koje mu je predao Friks i
kad im je predoen grozni uslov sa stranim podvizima, kerka kralja Eeta u meuvremenu
popusti svojoj neobuzdanoj strasti. Dugo se opirala, a kad razumom vie nije mogla da se oslobodi
te pomame, povika: Uzalud se, Medeja, ti bori. Neki bog ti se protivi. Pitam se da li je to ono to
se naziva ljubav, ili bar neto slino. Jer, zato mi ovi oevi uslovi izgledaju isuvie teki? Oni zaista
jesu isuvie teki. Zato se plaim da e da nastrada onaj koga sam sad prvi put videla? ta je razlog
ovoj zebnji? Ne igraj se, izbaci iz svojih devojakih grudi plamen koji te prodire, ako ikako moe,
luda devojko! Ej, kad bih mogla, bila bih slinija sebi. Ali me neka udna sila vue protiv moje
volje. elja me vue na jednu, a razum na drugu stranu. Vidim ta je bolje, a sledim ono to je gore.
Zato si dopustila, kraljevska devojko, da te jedan tuin zaludi i da sanja o udaji u strani svet? I
ova zemlja moe da ti prui neto vredno da se voli. Od volje bogova zavisi da li e on da ivi ili da
umre. Pa ipak, neka ivi! To mogu da elim i ne volei ga. Jer, ta je Jason uinio? Ko ima srce,
kako da ne bude dirnut njegovom mladou, njegovim visokim poreklom i muevnou? Kad bi sve
drugo i nedostajalo, ko ne bi bio dirnut njegovom lepotom? Jason je zacelo dirnuo moje srce. Ali,
ako mu ne pomognem, njega e moni dah bika zapahnuti i on e morati da se sukobi sa
neprijateljem koga je sam posejao u zemlju, ili e da bude baen kao bilo koja zver prodrljivom
zmaju. Ako to dozvolim, ja u morati da priznam da sam dete tigrice i da mi je srce od gvoa i od
kamena. Ali, zato ne mogu da gledam kako on umire i zato bi takav prizor bio skrnavljenje mojih
oiju? Zato da ne podstiem protiv njega bikove, strane ratnike ponikle iz zemlje i zmaja koji
nikad ne spava? Sauvaj boe! Pa ipak, nije to stvar molitve i elje, ve delanja. Hou li u tom
sluaju da izdam presto moga oca? Hoe li moja pomo da spase nepoznatog stranca, koji e kad se
spase da otplovi bez mene i da postane mu neke druge, dok ti, Medeja, za kaznu ostaje ovde? Ako
moe to da uini, ako moe da d prednost nekoj drugoj eni, neka umre, nezahvalni stvor. Ali, ne:
njegov pogled, uzvienost njegove due i njegov stas nisu takvi da bih se bojala prevare ili da e da
82

zaboravi moju uslugu. Traiu da mi unapred d re i ja u da privolim bogove da budu svedoci

naeg sporazuma. Zato se plai kad nema nikakve opasnosti? A sad na posao bez odlaganja!
Jason e zauvek da ti duguje sebe i svoj ivot, on e da stupi s tobom u uzvieni brak. ene irom
Grke e da te slave kao njegovu izbaviteljku. Da li, dakle, da otplovim s njim i da ostavim sestru,
brata, oca, bogove i rodnu zemlju? Otac je zaista strog ovek, moja otadbina je zaista varvarska,
moj brat je jo dete, sestrina dobra volja je na mojoj strani, a najvii bog je u meni! Velike stvari
nee ostati iza mene; ja tek idem prema velikim stvarima: prema tituli spasioca ahajskog mladia,
prema upoznavanju bolje zemlje i gradova iji je glas i ovde moan, prema kulturi i umetnosti
civilizovanih zemalja i prema oveku koga ne bih dala u zamenu za sve to postoji na svetu, prema
Esonovom sinu. Kad budem njegova ena zvae me miljenicom neba i tada u glavom da
dodirujem zvezde. Ali, kako stoji stvar sa tim brdima koja se, kako priaju, sudaraju u sred mora,
sa Haribdom, stravom mornara, koja as pije a as bljuje talase, i sa Skilom opasanom zverskim
psima to ree i laju u Sicilijanskom moru. Ne, ako budem imala ono to volim i ako budem u
Jasonovom naruju, preploviu velika morska prostranstva, u njegovom zagrljaju niega se neu
bojati, sva briga e da mi bude moj mu. Ali, smatra li, Medeja, da e to da bude brak, ili se samo
zavarava, dajui lep izgled svom grehu? Ne, ne, bolje ti je shvati da se kree prema groznom
poroku i bei dok jo ima vremena. ______________
Kao i mnoge devojke sa Istoka danas, Medeja je spremna da uini sve da se preseli na civilizovani
Zapad.
Ree i pred nju se ispreie pravednost, ljubav prema roditelju i skromnost; a ljubav, poraena, bi
spremna na bekstvo.
Uputi se prema starom oltaru Hekate, keri Persejeve, skrivenom u senovitom gaju. Plamen
pobeene strasti sad je jenjao, njena namera je vrsta; ali kad vide Esonovog sina, umirui plamen
ponovo ivnu. Obli je rumen, a samo tren kasnije bledilo. I kao to sitnu iskru koja je tinjala pod
pepelom hrani vetar da ponovo naraste i povrati snagu, tako i njena ljubav za koju biste pomislili
da je na umoru, kad vide mladog junaka, ponovo planu. Sluaj je hteo da Esonov sin toga dana
bude lepi nego obino: mogli biste da joj oprostite to ga voli. Zagleda se u njega kao da ga nikad
pre nije videla. Koliko je bila zaslepljena, mislila je da lice koje gleda nije lice smrtnika i nikako nije
mogla da skine oi s njega. Ali, kad stranac poe da govori, uze njenu desnu ruku i apatom poe
da je moli za pomo obeavi brak za uzvrat, ona briznu u pla i ree: Vidim ta u sad da inim;
uzrok moje propasti nije nepoznavanje istine, ve sama ljubav. Ti e uz moju pomo da se spase;
ali kad bude spasen, ispuni obeanje. On se zakle svetim obredom boginje praga, svim
boanstvima koja se nalaze u tome gaju, svevideim ocem njegovog budueg tasta, uspesima i
kripcima kroz koje je proao da e da joj bude veran. I ona poverova. Smesta mu dade arobne
trave i naui ga kako da ih upotrebi, a on se onda, ispunjen radou, povue u lonicu.

83

Zora natera treptave zvezde da se razbee. Onda se gomila sveta okupi na Marsovom polju i zauze
mesta na okolnim uzvienjima. U sredini kralj lino: odeven u purpur, naroito se isticao skiptrom
od slonovae. Eto i bikova sa bronzanim nogama kojima plamen iz adamantnih nozdrva lie. Trava
se povija pod njihovim vrelim dahom. I kao to pune pei bukte, ili kao to krenjak spaljen u
kreani cvri i postaje vreo kad se polije vodom, tako grudi i speena grla bikova cvre pod
pritiskom nagomilane vatre u njihovim grudima.
Uprkos tome, Esonov sin poe im u sustret. Kad im prie, besne ivotinje okrenue uasna lica i
otre rogove sa gvozdenim vrhom prema njemu i stadoe da bacaju pranjavu zemlju prednjim
nogama i ispunie sav prostor zagluujuom rikom. Minijci se ukoili od straha. On prie bikovima
uopte ne oseajui njihov vreli dah, tako je velika mo arobnih trava. I, lupkajui ih bezbrino po
erdanu, stavi im jaram na vrat i privole ih da vuku teko ralo to je oralo ledinu koju gvoe nikad
pre nije bucalo. Kolhiani su zapanjeni, a Minijci glasno viu, ulivajui hrabrost svome junaku. On
zatim uze zmijske zube iz bronzanog lema i poseja ih po uzoranoj ledini. Zemlja smeka seme
namoeno u jakom otrovu te zubi nabubrie i promenie oblik. Kao to zametak u majinoj utrobi
postepeno dobija ljudski oblik i usavrava se u svim delovima ne pojavljujui se na svet dok ne
bude potpuno oblikovan, tako isto, tek kad te semenke u utrobi zemlje dobie ljudski oblik,
pojavie se na zemlji zadimljenoj od isparenja i, to je najudnije, pod punom ratnom spremom
sad razmahuju i zveckaju orujem. Kad Grci videe kako su ubojita koplja uperili prema glavi
tesalskog junaka, lica im se skamenie od straha, a srca stadoe. Uplai se i ona to ga je uvala, a
kad vide da je napadnut od mnotva neprijatelja, preblede i ohladi se: odjednom u njoj nema kapi
krvi. I, iz straha da trave koje mu je dala nisu dovoljno jake, ona ih pojaa arobnom basmom i
snabde tajnim moima. Ali on baci veliku stenu meu neprijatelje i tako preusmeri njihov bes sa
sebe na njih. Bratija to je ponikla iz zemlje iskla se izmeu sebe vodei bratoubilaki rat. Grci
srdano estitaju pobednikom junaku grlei ga i sklapajui se oko njega. I ti bi, varvarska devojko,
rado zagrlila pobednika da ti je skromnost dozvolila. Ti bi ga ipak zagrlila, ali te strah od toga ta e
svet da kae sprei. Sve to je dozvoljeno uinila si, gledajui ga ispunjena nemom radou i
zahvalnou prema snazi svojih trava i bogovima koji su ih dali.
Ostalo je jo da se arobnim travama uspava zmaj koji nikad ne sklapa oiju. Ta neman sa krutom
krestom, trostrukim jezikom i kukastim onjacima uva zlatno drvo. Kad je Jason pokropi sokom
arobne trave rastvorenom u vodici iz Lete i tri puta izgovori basme koje donose miran san,
smiruju mone morske talase i nabujale reke, spusti se san na ove oi koje ga nikad pre nisu
upoznale i junaki Esonov sin dobi zlatno runo. Ponosan na plen i nosei sa sobom onu koja mu je
omoguila da ga dobije, jo jedan plen, pobednik i njegova ena pravovremeno stigoe u luku
Jolkos.
Esonovo podmlaivanje (159 293)
ene i starci Tesalije nose poklone u ast srenog povratka sinova, pale tamjan na plamenu oltara i
kolju zlatorogu rtvu koju su se zavetovali da e prineti. Samo Eson, savladan dubokom starou i
84

bliskom smru, ne prisustvuje radosnom doeku. Onda ree Esonov sin: O, moja eno i
izbaviteljko, premda si mi ve sve dala, premda zbir tvojih dobroinstava prevazilazi sva
oekivanja, molim te, ako to tvoje arobne moi mogu da uine a da li postoji neto to one ne
mogu? oduzmi od moga ivota izvestan broj godina i dodeli ih mome ocu, ree nesposoban da
obuzda suze. Medeja bi dirnuta sinovljom ljubavlju molioca i pomisli na naputenog oca Eata:
kako je velika razlika izmeu nje i Jasona! Ipak, ne izraavajui takva oseanja, ona ree: Kakve
to bezbone rei izgovaraju tvoja usta, dragi muu? Misli da deo tebe mogu da prenesem na bilo
kojeg oveka? Niti bi Hekata to dozvolila, niti je tvoj zahtev pravedan. Ali pokuau da ti uinim
veu milost od one za koju me moli, Jasone. Mojom vetinom, a ne tvojim godinama, pokuau da
podmladim tvog vremenog oca, ako mi troguba boginja pomogne u ovom velikom poduhvatu koji
sam se osmelila da izvedem.
Ostale su jo tri noi dok se rogovi meseca sastave u puninu. Kad je mesec sijao najjasnije i gledao
na zemlju ceo i neokrnjen, Medeja izae iz kue odevena u lepravu haljinu, bosonoga, neukraene
kose koja joj je padala niz ramena; i sasvim sama odluta u duboku tiinu ponoi. Ljudi, ptice i zveri
utonuli u duboki san, u ivicama grobna tiina, lie nepokretno visi, rosni vazduh miruje. Samo
zvezde trepere.
Ispruiv ruke prema njima, ona se tri puta okrenu, tri puta pokropi elo vodom iz brzog potoka i tri
puta ispusti krik alosti. Onda unu na tvrdu zemlju i poe da se moli: O, noi, verni uvaru
misterija, i vi, jasne zvezde, koje zajedno sa mesecom nasleujete vatre dana; ti, troguba Hekato,
kojoj su poznati nai poduhvati i koja pritie u pomo inima i vetinama arobnjaka, i ti, Zemljo,
koja snabdeva arobnjake monim travama, i vi lahori i vetrovi, i vi brda i potoci i jezera, svi
bogovi gajeva i vi, svi bogovi noi, budite sa mnom sad! Vaom pomou, kad sam to zaelela, reke
su tekle natrag prema izvorima, dok su se obale udile; arolijom smirujem nabreklo i zatalasam
mirno more; razgonim i gomilam oblake, gonim i sazivam vetrove, reima basme razvrem eljusti
zmijama, stanac kamen i hrastove upam iz zemlje, pokreem ume i zapovedam planinama da se
tresu, zemlji da tutnji i duhovima da izau iz grobova. I tebe, Luno, svlaim s neba, premda zvk
Temezine bronze pokuava da ti ublai muke; pa i koija Sunca, moga dede, bledi od moje pesme;
a Zora bledi od mojih otrova. Vi ste na moju zapoved ohladili plamen iz bikovskih nozdrva, vi ste
jarmom pritiskali njihove vratove koji ne trpe nikakav pritisak i terali ih da vuku guravo ralo. Vi ste
rulju zmijskih ljudi okrenuli da se iskolju meu sobom, vi ste uspavali uvara koji nije znao za san,
i varajui branioca poslali zlatno runo natrag u Grku. Sad su mi potrebni sokovi kojima se starost
moe podmladiti i povratiti snaga ranih godina. I vi ete mi ih dati, jer ne blete zvezde uzalud, niti
mi je uzalud pri ruci koija koju vuku krilati zmajevi. I obre se koija poslata s neba. Kad se pope
u nju, potapa po vratu upregnute zmajeve, a kad blago zanjiha uzdama, odlepi se od zemlje.
Ugleda tesalski hram ispod sebe i usmeri zmajeve prema njoj znanim oblastima. Pregleda sve
biljke to rastu na Osi i na visokom Pelionu, Otrisu, Pindu i Olimpu, koji je vii od Pinda, i neke od
onih to joj se dopadoe iupa s korenom, a neke odsee bronzanim noem za obrezivanje. Mnoge
trave uze i sa obale reke Apidana a jo vie sa obala Amfriza. Ni ti, Enipe, ne bi zaobien, ni Penej; i
85

od Serpeja je neto uzela, kao i sa obala Boebe obraslih trskom. Sa evbejskog Antedona ubra travu
to daje dug ivot, travu to jo nije postala slavna po promeni koju je izazvala u Glaukovom telu.
Devet je dana i devet noi putovala u koiji koju su vukli krilati zmajevi; onda se vrati. Zmajevi nisu
dodirivani izuzev mirisom trava, pa ipak, ogulili su se od napora. Doavi natrag, Medeja stade s
ovu stranu praga. Pod vedrim nebom, izbegnu muev zagrljaj i naini dva oltara od treseta, desno
za Hekatu, a levo za Mladost. Ovena ih granjem divlje ume onda iskopa dva jarka u zemlji i obavi
obrede; zari no u grlo crnog ovna i nabrizga jarke njegovom krvlju. Onda izli na njega posude
meda i posude mleka, jo toplog, izgovarajui istovremeno _______________
Prilikom pomraenja meseca ljudi su dizali buku lupajui u bronzane predmete da zaplae
zloudne uticaje.
basme, zazivajui boanstva zemlje i pomoli se caru senki s njegovom ugrabljenom nevestom da
brzo ne otrgnu telo starog kralja od daha ivota.
Kad umiri sva boanstva dugim molitvama izgovorenim apatom, zapovedi slugama da iznesu iz
kue okopnelog Esona i poto ga arobnim basmama uspava, poloi ga na leaj od trava. Onda
zapovedi Jasonu da ide daleko; da idu daleko zapovedi i svim pomonicima i upozori ih da ne
gledaju bezbonim oima na njene obrede. Oni se povukoe, kao to im je zapoveeno. Sad Medeja
sa rasputenom kosom na nain bahantkinja koraa izmeu upaljenih oltara i umaui naetvero i
naosmero rascepljene tapie u tamne lokve krvi zapali ih na plamenu olatara. Tri puta oisti
starca vatrom, tri puta vodom i tri puta sumporom.
U meuvremenu u bronzanom loncu prokljua jaki napitak, narastajui i diui belu penu. U
njemu se kuvaju trave sa semenkama, cvetovima i crnim korenjem ubrane u jednoj tesalskoj
dolini. Ovim sastojcima dodaje kamenie naene na Dalekom istoku i pesak to oseka Okeana
ostavlja za sobom. Dodade sivo inje sakupljeno na meseini o utapu, krila tajanstvene kretave
sove s mesom i iznutricama vukodlaka koji ima mo da menja zverske crte u ljudske. U loncu je i
mrava vodena zmijica s koom prekrivenom krutim krljutima, pa digarica dugovenog
ukopljenog ovna, svemu tome dodade jaja i glavu pevca starog devet kolena. Kad je ovim i hiljadu
drugih bezimenih stvari, ova varvarska ena pripremila svoju vie nego smrtnu zamisao, sve to
promea granom plodne masline koja se davno osuila kako bi ono to je na vrhu palo na dno a
ono to je na dnu izalo na povrinu. I gle, stara suva grana, kad promea orbu, najpre pozelene,
ubrzo zatim olista a onda se okiti zrelim maslinkama. I svaki put kad lju iz lonca izbaci penu, tle
ozeleni tamo gde vrele kapi padnu i meka trava poraste. Kad to vide, Medeja izvue no iz korica i
prereza starevo grlo. Kad stara krv istee, ona ispuni njegove krvne ile ovom meavinom. Kad
Eson jedan deo primi kroz ranu, a drugi popi, njegova seda brada i kosa ponovo postadoe crne,
iskopneli udovi se popunie, bledilo i zaputenost iezoe, duboke bore ispunie se novim tkivom,
a udovi povratie snagu mladosti. Eson se zadivi i seti se da je to on od pre etrdeset godina.
86

Bakho sve ovo gleda sa svog mesta na nebu i shvati da i njegove dadilje mogu da povrate mlade
godine: on dobi tu milost od ove Kolhianke.
Pelijevo kanjavanje (294 349)
Da bi se i zlu pruila prilika, ova vrla ena sa obala Fazide stade da se pretvara da se posvaala sa
muem i pobegne u Pelijevu kuu ponizno molei za pomo. Budui da je kralj bio zaao u duboku
starost, njegove keri je gostoljubivo prime. Lanim prijateljstvom lukava Kolhianka brzo pridobi
ove devojke i dok je pripovedala o svojim podvizima posebno se zadra na Esonovom
podmlaivanju kao o jednom od najveih dostignua pa se Pelijeve keri ponadae da bi pomou te
vetine i njihov otac mogao da se podmladi. I zamole je da im uini tu milost bez obzira na cenu.
Ona je utala neko vreme kao da okleva drei svoje moliteljke u neizvesnosti, pravei se da je
zapala u duboke misli. Kad najzad pristade, ree im: Da biste stekle to vee poverenje, moje e
trave uiniti da se najstariji ovan predvodnik iz vaeg stada preobrazi u jagnje. Smesta dovedu
dugorunog ovna iznurenog nebrojenim godinama, sa rogovima uvijenim oko sleponica. Kad
tesalski no jedva okvasi njegova oskudna krv, ona ga baci u bronzani kotao zajedno sa sokovima
velike moi koji smanjie njegovo telo, spalie rogove a s njima i godine. Iz lonca se zau tanak
glasi jagnjeta i dok su se sestre divile jagnjeem blejanju iskoi jagnje i potra da trai neko vime
da sisa.
Pelijeve keri se zadivie i sad, poto su ova obeanja ispunjena, ponovie elju sa vie ara. Tri je
puta Feb ispregao konjice poto su pregazili reku Ebro, a etvrte noi zvezde sijahu jasno na nebu
kad verolomna Eetova ker stavi lonac sa bistrom vodom na vatru i dodade mone trave. Kralj
pade u duboki san, telo mu se opusti, a pod uticajem basmi i arobnih rei, s kraljem usnue i
njegovi telohranitelji. Kraljeve keri, po njenoj zapovesti, uoe u kraljevu odaju sa Kolihiankom i
poreae se oko njegove postelje. to se skanjujete, lenjtine? ree Medeja. Hajde, izvucite
maeve i ispustite njegovu krv kako bih mogla da ispunim njegove ile sveom krvlju. U vaim je
rukama ivot i mladost vaeg oca. Ako imate imalo ljubavi prema ocu, i ako nade koje gajite nisu
prazne, na posao! Izvrite dunost prema ocu, isterajte iz njega starost na vrhu maa, ispustite
njegovu izvodnelu krv udarcem seiva. Podstaknute ovim reima, iz ljubavi prema ocu kao i iz
elje da pokau da nisu zle, keri poinie ovaj zloin. Pa ipak, nijedna nije mogla da podnese da
gleda svoj udarac pa zato okrenu lice ustranu i naslepo zadaju udarac svirepim rukama. Dok je iz
njega ikljala krv, starac se podie na lakat i, premda stravino unakaen, pokua da ustane. I sa
svim ranama na sebi, rairi ruke i povika: ta to inite, moje keri? ta vas tera da se dignete na
oruje i ubijete oca? Smelost ih napusti, maevi im ispadoe iz ruku. Pokua jo neto da kae, ali
mu Kolhianka prereza grlo i baci njegovo izbodeno telo u lonac sa kljualom vodom.
Medejino bekstvo (350 403)
Da nije pobegla kroz vazduh noena krilatim zmajevima, ne bi izbegla kaznu. Digav se visoko, ona
pohita preko senovitog Peliona, gde Hiron boravi, preko Otride i oblasti koje su postale slavne po
pustolovini starog Keramba. (On je uz pomo nimfi, noen na krilima kroz vazduh, u vreme kad je
87

teku zemlju preplavilo more, izbegao Deukalionov potop ne utopivi se.) Eolska Pitane sa
golemim likom zmije od kamena ostade joj desno kao i dubrava Ide, gde je Bakho, da bi sakrio
sinovljevu krau preobrazio bika u srndaa, gde je Koritov otac leao zakopan pod malom
humkom peska, gde je Mera groznim reanjem irila strah kroz polja, preko Euripilovog grada gde
su ene sa Kosa nosile rogove koje je Herakle uklonio; preko Febu dragog Rodosa i Jalisove
Telhine, kojoj je Jupiter iz prezira i mrnje iskopao oi i bacio ih pod talase svoga brata zato to su
sve spaljivale svojim sjajem. Pree i zidine drevne Karteje na ostrvu Kea, gde se otac Alkidama
ponekad pitao kako je mogue da je miroljubivi golub postao od tela njegove keri. Zatim vide
Hirijsko jezero, i Tempe koje su postale slavne kad se Kikno naprasno preobrazio u labuda. Jer
tamo je Filije, po elji svog deaka, pripitomio neke divlje ptice i jednog zverskog lava, a kad mu je
zapovedio da pripitomi i divljeg bika, on je to uinio, ali, ljut to se njegova ljubav tako esto s
prezirom odbija, uskrati deaku poslednji dar bika kojeg je traio, pa deak povie: Zaalie to
mi ga nisi dao i skoi sa litice. Svi su mislili da je pao, ali on je preobraen u labuda nastavio
da leti na snenobelim krilima. Ali Hirija, njegova mati, ne znajui da se njen sin spasao, istopi se u
suzama i preobrazi u jezero sa istim imenom. U blizini tih oblasti nalazi se Pleuron, gde je Ofijeva
ker Komba na krilima izbegla smrt od ruke svojih sinova. Nakon toga, vide plodno ostrvo
Kalaurea, posveeno Letoni, ostrvo koje je doivelo da vidi kako se kralj i njegova ena pretvaraju u
ptice. Sad s njene desne strane lei Kilene, kojoj bi sueno da bude ukaljana rodoskvrnuem na
nain divljih zveri. Daleko odavde baci pogled dole na Kefez koji oplakuje sudbinu unuka koga je
Apolon preobrazio u bucmasto morsko tele i na dom Eumela koji ali to njegov sin sad ivi u
vazduhu.
Najzad, noena zmijskim krilima, stie do svetog vrela na Korintu. Ovde su se, prema drevnom
predanju, u praiskonska vremena ljudska tela razvila iz gljiva. Ali, kad je jo jedna ena spaljena
vetinom Kolhianke, i kad su dva mora ugledala kraljevsku palatu u plamenu, ona ukalja
bezboni ma krvlju svojih sinova, a onda nakon stravine odmazde mati umae Jasonovom
mau. Noena odatle zmajevima poniklim iz Titanove krvi, ue u Paladinu tvravu koja je videla
tebe, pravedni Fene, i tebe, stari Perifase, kako letite jedan pored drugoga, i Polipemonovu
unuku koju su nosila nanovo iznikla krila. Egej je primi, to je samo po sebi dovoljno da bude
osuen, ali on se ne zadovolji samo gostoprimstvom, nego se i oeni njome.
Tezej i Egej (404 452)
Sad doe Tezej, sin koga otac nije poznavao i koji je junatvom i ljudskom vetinom uspostavio mir
na moreuzu izmeu dva mora. Odluna u nameri da ga umori, Medeja zamuti au otrova koji je
davno donela sa obala Skitije. Taj otrov potie, kako priaju, iz usta onoga ehidnijskog
____________
>Pheneus osniva prastarog istoimenog grada u Arkadiji. > Periphas
jedan od Lapita. Alkionu: poto joj je mu stradao u brodolomu, i ona se baci u more, no bogovi ih
preobraze u ptice.
88

psa. Ima jedna jama tamnog drela koje zjapi u dubinu kroz koje je Herakle, junak iz Tirina,
vukao Kerbera na lancu skovanom od adamanta, dok se veliki pas opirao i odvraao pogled od
jarke svetlosti dana. Razdraen do besa ispunio je ceo bezdan troglavim laveom i poprskao zelena
polja belom penom. Ljudi veruju da te bele pene rastu i da su, vukui hranu iz bujnog tla, stekle
sposobnost da naude; i zbog toga to rastu i cvetaju na tvrdim stenama, prost svet ih naziva
akonita . Ovaj je otrov, po nagovoru verolomne ene, Egej lino ponudio sinu, mislei da je tuin.
Tezej, ne slutei zlo, uzme i podigne au, no otac u tom trenu prepozna porodine oznake na
Tezejevim koricama maa od slonovae i odgurne smrtonosni napitak od njegovih usana. No
Medeja i ovoga puta izbee smrt digav se u mranom vihoru koji su podigle njene vetiije basmice.
Premda se radovao izbavljenju sina, otac jo bee uasnut saznanjem da je tako gnusno zlodelo
pukim sluajem izbegnuto. On zapali vatre na oltarima, prinese obilne rtve bogovima, njegove
sekire posekoe debele vratove bikova sa vrpcama omotanim oko rogova. Pria se da sreniji dan
od toga nikad nije svanuo za Atinjane. Stareine i prost svet radovali su se zajedno. Zajedno su
pevali duhovite pesmice nadahnute vinom: Tebe, najmoniji Tezeju, Maraton slavi to si pogubio
kritskog bika i to kremijonski seljaci mogu da rade u polju bez straha od divlje krmae; to je tvoj
dar i tvoj podvig. Zahvaljujui tebi, Epidaur vide pad Vulkanovog sina koji je bezobzirno
razmahivao smrtonosnom toljagom, obale Kefiza videe smrt groznog Prokrusta; a Eleuzida,
Cererin grad, smrt Kerkiona; od tvoje ruke pade Sinis ija je golema snaga, usmerena na zlodela,
mogla da savija golema stabla drvea i vrhove pinija do zemlje na koje je vezao ljude a onda ih
putao da lete u vazduh. Sad je put otvoren i bezbedan za Alkatoju: i lelegejske zidine su joj
otvorene budui da Skirona vie nema. Razbacanim kostima ovoga razbojnika i pljakaa i zemlja i
more odbili su da prue veni mir; pria se da su se one usled dugog potucanja stvrdle i preobrazile
u litice koje i danas nose ime Skiron. Ako bismo poeleli da nabrojimo sve tvoje zasluge i tvoje
godine, tvoji bi podvizi nadmaili broj godina. Jer tebi, hrabri junae, odajemo javnu zahvalnost i
molitve, i u tvoju ast diemo ae. Palatu ispuni buno klicanje i molitve oduevljenih
oboavalaca; nigde u celom gradu nema mesta za tugu.
Minos, Eak (453 500)
Pa ipak velika je istina da nema nepomuenog zadovoljstva, jer svaki put neto pokvari nau
radost ni Egejevo veselje prireeno u ast sinovljevog povratka ne ostade nepomueno brigama.
Minos preti ratom. Ima veliku mo u ljudstvu i brodovima, ali se njegova najvea mo krije u
roditeljskoj uvreenosti pa svim silama nastoji da pravednim orujem osveti smrt sina Androgeja.
No najpre se postara da potrai prijateljsku pomo za svoj pohod i da oisti more budui da mu
snaga lei prvenstveno u brodovima. Pridobi na svoju stranu Anafu i Astipaleju, prvu obeanjima,
a drugu pretnjama, ravniarski Mikon i krevitu visoravan Kimol, pa Sir zarastao u divlju nanu,
ravni Serif i Paros poznat po mramoru, te Sifnos koji je bezbona Arne izdala a kad je dobila zlato
na koje se polakomila bi preobraena u pticu koja se i danas raduje zlatu, u crnonogu i crnokrilu
avku.

89

Ali Oliaros i Didime, Tenos, Andros, Giaros i Peparetos, bogati masnim maslinama uskratie
pomo kritskoj floti. Uzev odande levi smer, Minos traga za Enopijom u pokrajini Eakide. Ljudi su
to mesto od davnina nazivali Enopija, ali je Eak nazvao Eginom po imenu svoje majke. Kad se
pribliio, nagrnu ljubopitljiva rulja da vidi i upozna tog slavnog oveka. S njim su se susreli i
Telamon i Pelej, mlai od Telamona, i Fokos, trei po starosti. I Eak takoe doe, sporo, pritisnut
godinama, i upita ga za razlog posete.
Dirnut roditeljskom alou, vladar nad stotinu gradova ovako odgovori: Molim te da pomogne
pohod na koji sam zarad moga sina poao i da uestvuje na mojoj strani u ovom pravednom ratu.
Pokoj za mrtve traim. Eak mu ovako odgovori: Uzalud trai neto
__________
Kerbera (po Ehidni, koja ga je rodila, kao i Himeru, mnogoglavog psa Ortosa, zmaja iz Kolhide,
Sfingu, Skilu, Gorgonu, Hidru, Orla koji je jeo Prometejevu jetru i Nemejskog lava). plural
od aconitum () otrovne biljke koje rastu na kamenu bez zemlje. Eak je sin Zevsa i
Egine.
to moj grad ne moe da ti prui; jer od ove nijedna druga oblast nije blie povezana sa Atinjanima,
tako je snaan savez meu nama. Onaj drugi, razoaran odgovorom, okrenu lea rekav: Taj e te
savez skupo stajati, jer je mislio da je bolje pretiti nego zaratiti i gubiti snagu u odsudnom asu.
Pa ipak, kritski brodovi su se jo videli sa Enopijskih zidina kad je jedan atiki brod punim jedrima
uplovio u prijateljsku luku nosei pozdrave Kefala i njegove zemlje. Premda bee prolo dosta
vremena od poslednjeg vienja sa Kefalom, Eakovi sinovi ga ipak poznadoe, rukovae se s njim i
odvedoe ga u kuu svoga oca. Junak poe nosei maslinovu granicu u ruci: sve su oi u njega
uprte, tragovi ranije lepote i arma jo su prisutni na njegovom licu. Kako i sam bee u godinama,
dva mlaa, Klit i But, Palantovi sinovi, iahu s njegove desne i leve strane.
Poto su razmenili pozdrave, Kefal predade poruku atinskog kralja u kojoj ovaj trai pomo
pozivajui se na drevni savez i prijateljstvo izmeu njihova dva naroda. Dodao je da Minos ne
ugroava samo Atinu ve i samostalnost itave Grke. Kad tako jezgrovito izrazi poruku, Eak
oslanjajui se levom rukom na ezlo, povika: Nemoj da trai pomo, ve je uzmi, Atino! Snage
kojima ovo ostrvo raspolae slobodno raunaj kao svoje i (ako bog da da me mo ne izda!) snaga
nee nedostajati; imam dovoljno vojnika, slava bogu, trenutak je povoljan i nema nikakvog razloga
za izvinjavanje. Neka da bog da bude tako, ree Kefal i da se umnoi broj ljudi u tvom gradu!
Mogu da kaem da sam se idui ovamo zaista radovao pri susretu sa tako krnim momcima,
savreno skladnim sa godinama, premda mi mnogi nedostaju koje sam upoznao prilikom prole
posete vaem gradu. Eak jeknu i ovako tunim glasom odgovori: Bio je to lo poetak, ali nas je
bolja srea pratila. Kamo sree da mogu da govorim o poslednjem ne pominjui prvo!
Kuga u Egini (501 613)
90

Ali, govoriu redom i o jednom i o drugom. I neu da okoliim, oni za koje ti ljubazno pita sad su
prah i kosti. I ne samo oni: veliki deo moga kraljevstva je otiao s njima! Junoninom voljom teka
poast zadesi narod, zbog toga to naa zemlja nosi ime njene suparnice. Dok se inilo da je
poast smrtnog porekla, dok nam uzrok bio nepoznat, lekarskom smo se vetinom borili protiv nje.
No, mo unitenja mnogostruko nadmai otpor. U poetku bee nebo palo na zemlju pokrivajui je
tamom i zadravajui sparnu vlagu u crnim oblacima. I dok je mesec etiri puta popunio prostor
izmeu rogova i isto se toliko puta prosuo, vru je junjak kunim dahom duvao na nas. Sledstveno
tome, kobna zaraza zagadi vrela i potoke, hiljade zmija su gmizale naim opustelim poljima trujui
reke otrovom. Poast je u poetku tamanila pse i ptice, ovce i goveda i divlje zveri. Zlosreni ratar
se udi gledajui kako njegovi snani volovi posru pod jarmom i padaju u brazdu; mekorune ovce
bleje iznemoglo dok im vuna sama opada a one kopne. Konj, hrabar i na daleko uven po broju
odnetih trka, potpuno izgubi pobedniki duh i zaboravljajui nekadanju slavu, jei u tali, osuen
na neslavnu smrt. Vepar zaboravlja da besni, kouta da se izvija u skoku, medved da napadne vea
stada. Opte mrtvilo zahvati sve. U umi, po poljima i putevima, svuda se raspadaju leevi, a
vazduh ispunjava nepodnoljiv smrad. Zaudo, ni psi, ni leinari, ni vukovi ne dodiruju ih. Leevi
su leali na zemlji raspadajui se dok je vetar nosio kuni zadah i irio zarazu.
Najzad, poto je ojaala, poast napade i ljude i zacari se u gradskim zidinama. Na samom poetku
stradaju vitalni organi: unutranja vatra se ispoljava kroz zajapurenost, unezveren pogled i
grozniav dah; jezik je hrapav i oteen od vatre; rastavljene usne, speene vrelim dahom, udno
hvataju vazduh. Oboleli ne podnose ni leaj ni bilo kakav pokriva ve se goli glavake bacaju na
zemlju, ali tela im ne dobijaju sveinu od zemlje; naprotiv, njihova tela zagrevaju zemlju. Niko ne
moe da zaustavi poast; ona besno napada i lekare, a lekarska vetina samo kodi obolelima. to
si blie obolelima i to im odanije prua pomo, tim pre e i sam da bude pokoen. I poto ih
nada u ivot naputa, poto ishod vide samo u smrti, oboleli se preputaju eljama ne vodei
rauna o tome ta je dobro jer nita nije dobro. Svuda bestidno lee, u izvorima, u potocima i po
vrelima. Voda koju neprekidno piju uopte ne gasi e. Mnogi su isuvie slabi da se dignu i umiru u
vodi, no uprkos tome, drugi piju tu vodu. Mnogima od tih kukavaca toliko je odvratna postelja da
sevaju napolje, ili se, ako nemaju snage da ustanu, valjaju po zemlji. Bee iz kua, jer se svakome
od njih ini da je njegova sopstvena kua mesto smrti. Budui da je uzrok bolesti skriven, krivica se
obara na mesto. Mogao si da vidi neke kako napola mrtvi lutaju drumovima dok ih noge slue,
druge kako lee na zemlji, gorko plau i poslednjim ostacima snage pokreu zamuene oi i diu
ruke prema nebu koje visi nad njima kao mrtvaki pokrov: ovde, onde, tamo, gde god ih smrt
uhvati, bolno se rastaju sa ivotom.
Kakva su bila moja oseanja tada? Zar ne bi bilo prirodno da mrzim ivot i da budem zajedno sa
svojim prijateljima? Kud god bacim pogled, oi se susreu sa gomilama mrtvaca, poput prostirala
zrelih jabuka kad se grane tresu, ili ira sa hrasta koji mlate jaki udari vetra. Vidi onaj hram tamo
to se die visoko, prema kojem vodi dugi niz stepenica. Posveen je Zevsu. Ko sve nije uzalud
prinosio rtve na te oltare? O, koliko je puta mu molei se radi ene, ili otac radi sina, pred
91

neumoljivim oltarom pao mrtav izgovarajui rei molitve i drei u ruci tamjan koji nije stigao da
zapali! Koliko su puta rtveni junci dovedeni pred oltar pali ne saekav udarac dok svetenik
inodejstvuje i sipa vino izmeu njihovih rogova! Dok sam prinosio rtvu Zevsu u svoje ime, u ime
moje zemlje i moja tri sina, rtva se uasno raskrivi i iznenada pade bez mog udarca, jedva da je
krvlju obojila no. Obolele iznutrice takoe gube znamenja istine i upozorenja bogova: jer, poast
upravo i napada vitalne organe. Pred ulazom u hram video sam baene leeve; tavie, i pred
samim oltarom, kako bi njihova smrt dobila to odvratniji izgled. Neki su se obesili, smru gonei
strah od smrti, idui sudbini u susret. Telesa mrtvih nisu se sahranjivala na uobiajeni nain, jer
kapije ne bi mogle da prime toliko pogreba. Raspadala su se na zemlji, ili su slagana na pogrebne
lomae bez opela. Vie nije bilo potovanja mrtvih; ljudi su se bili oko lomaa i kradenim
plamenom ih palili. Nikoga nije bilo da oali mrtve. Njihove seni su lutale neoplakane, due dece i
roditelja, mladih i starih. Nije vie bilo mesta za grobove, ni drva za lomae.
Oamuen i zaslepljen tom poplavom alosti, zaurlao sam: O, Zevse, nije la da si voleo Eginu,
ker Asopovu. Pa ako tebe, veliki oe, nije stid to si nam otac, molim te, vrati moj narod ili i mene
predaj grobu! On munjom i grmljavinom dade znak pristanka. Prihvatam znamenje, reknem ja, i
neka ova znamenja tvoga nauma budu sreni znaci. Znamenje koje mi daje ja razumem kao zavet.
Sluajno tu bee neobino razgranat hrast, zavetan Zevsu i od Dodoninog porekla. Ne njemu
ugledasmo dugu kolonu mrava sakupljaa ita, ili su uzanom stazom preko grbave kore i nosili
teko zrnje u siunim eljustima. Divei se njihovom broju, rekoh: O, najsavreniji oe, podari
mi isto toliko podanika i ispuni moje prazne zidine. Uzvieni hrast zadrhta, zatrese granama i
zauta iako nije bilo ni daka vetra. Skamenih se od straha, kosa mi se die na glavi i sav protrnuh.
Pa ipak, poljubih zemlju i hrast, i ponadah se premda nisam vladao nadama i u sebi dadoh
podstrek eljama.
Mirmidonci (614 660)
Pade no i san ovlada naim izmuenim telima. Pred oi mi izae isti onaj hrast sa istim brojem
grana i sa isto toliko stvorenja na njegovim granama koje su isto onako umele i tresle se obarajui
na zemlju kolonu nosaa ita. Koji, tako mi se uini, odjednom poee da bivaju sve vei i vei.
Stadoe se dizati sa zemlje i odbacujui siunost, mravost, mnotvo nogu, crnu boju dobie
ljudski oblik i udove i poee ii uspravno. Sad me san ostavi. U budnom stanju nisam mnogo
drao do ovog privienja i poeh da jadikujem to nema pomoi od bogova. Ali odjednom do uiju
mi iz dvora doe zbrkana buka i galama, uini mi se da ujem ljudske glasove od kojih sam se ve
davno bio odvikao. I dok sam upola verovao da je i to neka podvala sna, dotra Telamon i
rastvarajui vrata povika: Oe, videe ih vie nego si verovao ili nadao da e ikad videti. Izai!
Izaao sam i treznim oima ugeldah pred sobom upravo onakve ljude kakve sam video u snu.
Prioe mi i pozdravie me kao kralja. Zahvalim Jupiteru i mojim novim podanicima dodelih kue
i zemlje to su ostale od ranijih vlasnika.

92

Dadoh im ime Mirmidonci i nisam pogreio. Video si njehova tela. Ranije obiaje su zadrali: to
je krt narod, naviknut na teke poslove, zagrieno usredsreen na sticanje i uvanje zaraenog.
Ovi ljudi e da idu za tobom u rat, godine su im dobro usklaene sa hrabrou, im se istoni vetar
koji te tako sreno doneo ovamo jer zaista ga je istoni vetar doneo promeni na jug.
Kefalo i Prokrida (661 865)
Ovakvim i slinim razgovorima ispunili su spori dan. Zavrni asovi dana proli su gozbi, a no u
okrepljujuem snu. Kad zlatno sunce pokaza svoju svetlost, istonjak je jo duvao i spreavao da ih
jedra nose prema kui. Palantovi sinovi dooe pred Kefala koji bee stariji, te Kefal s njima ode
kralju. Ali, kralj jo bee u dubokom snu. Fokos, Eakov sin, primi ih na pragu, jer su Telamon i brat
mu predvodili ratnike. Fokos uvede Atinjane u unutranje dvorite i u prekrasne odaje gde svi
zajedno sedoe. Fokos primeti da Kefal dri kratko koplje sa zlatnim vrhom i da mu je dralo
izraeno od nekog neobinog drveta. Posle kraeg razgovora, on iznebuha ree: Odan sam
umama i lovu na divlje zveri. Pa ipak, podugo se pitam od kakvog je drveta napravljeno oruje
koje ima u ruci. Da je od jasena, imalo bi tamnoutu boju, da je od drena, bilo bi vornato; ne
znam od kojeg je drveta nainjeno, ali znam da moje oi nikad nisu videle tako lepo i tako naruito
kratko koplje. A jedan od Atinjana odgovori: Vie e da se divi njegovoj upotrebi nego njegovoj
lepoti; ono ide pravo na metu, sluaj ne vodi njegov let. I, to je naroito zanimljivo, samo se vraa
natrag vlasniku, sve krvavo. Mladi Fokos poele da sazna kako, odakle se vraa i ko mu je podario
takvu mo. Kefal kaza to je mladi pitao, ali ga bee stid da kae po koju cenu ga je dobio. Zauta,
a onda, dirnut bolom zbog gubitka svoje ene, briznu u pla i ree: Ovo me koplje tera da plaem,
boginjin sine ko bi to poverovao? i dugo e da me goni da prolivam suze ako mi bude sueno
da dugo ivim. Ono je unitilo mene i moju voljenu enu zajedno. O, kamo lepe sree da ga nikad
nisam dobio! ena mi je bila Proknida, moda je do tvojih uiju pre dopro glas o njoj pod imenom
Oritija, ona je bila sestra ugrabljene Oritije. Ako se uporedi njihov izgled i dranje, Proknida bi pre
zasluivala da bude ugrabljena. Nju je njen otac Erehtej dao meni, ljubav me sastavila s njom.
Govorili su da sam srean i bio sam srean. Ali, bogovi su hteli drukije, inae bih moda jo bio
srean. To se desilo u drugom mesecu posle naeg venanja. irio sam mree u lovu na jelene kad
me (poto je rasterala senke sa zemlje) sa vrha veno rascvetanog Himeta zlatna boginja Zora vide
i zanese, protiv moje volje: neka mi boginja oprosti to u da kaem prostu istinu; ali istinito kao
to ona sija rumenilom rua na svom licu, istinito kao to dri kapiju dana i noi i ispija sokove
nektara, Proknida je bila ta koju sam voleo, Proknida mi je bila u srcu, Proknida mi je bila na
usnama. Stalno sam priao o mojoj enidbi, o sveim radostima ljubavi i mojoj, sad naputenoj,
branoj postelji. Boginju to razdrai pa povika: Prestani da se ali, nezahvalni mladiu, uvaj
Prkonidu! Ali, ako moj um uopte moe da predvia, doi e dan kad e da se kaje to si je ikad
imao i u nastupu besa posla me natrag njoj. Dok sam idui kui premetao po glavi ta bi moglo da
znai boginjino upozorenje, pomislih da moja ena moda ne uva zavet brane vernosti. Njena
lepota i mladost navedoe me da pomislim da je moda neverna, ali njen je karakter odbacivao
takva strahovanja. Pa ipak, bio sam dugo odsutan, a ona od koje sam se vraao i sama bee primer
nevernosti; uostalom mi ljubavnici plaimo se svega. I odluim da iskuam njenu estitost
93

darovima. Zora mi prui pomo u ovom poduhvatu i zaara moj izgled (inilo mi se da oseam
promenu). I tako neprepoznatljiv uem u Atinu, Paladin sveti grad, i uputim se kui. Damazluk
bee u besprekornom redu, sve je bilo na svom mestu, samo to se s enjom oekivao domain. Uz
velike napore i bezbrojne marifetluke i ujdurme uspem da se pojavim pred Erehtejevom kerkom.
Kad je videh, srce me zabole i zamalo ne prekidoh ispit njene vernosti. S mukom se uzdrah da ne
priznam istinu, da je poljubim kao to joj pripada. Bee tuna, ali nema ene kojoj bi tuga tako lepo
pristajala kao njoj. Potpuno je bila satrvena enjom za muem koji je bio otrgnut od nje. Zamisli,
Fokose, kako je bila lepa, kako joj je tuga lepo pristajala. Zato da dokazujem kako je njena
estitost odbijala moja iskuavanja? Na svaku molbu je odgovarala: uvam se samo za jednoga.
Ma gde da je, ja uvam ljubav za njega jednoga. Koji priseban mu ne bi smatrao da je to dovoljan
dokaz vernosti? Ali ja nisam bio ____________
> Myrmidones, od mrav, prema Ovidijevoj matovitoj etimologiji.
zadovoljan nego nastavih do samounitenja obeavi da u dati veliko bogatstvo za njenu ljubav;
neprekidno dodajui nova obeanja, naveo sam je da se dvoumi. A onda, kao pobednik svoje alosti
poviem: Nevernice, ovaj to stoji pred tobom je lani zavodnik! Ja sam tvoj mu! Lino sam se
osvedoio da si neverna! Ona ni rei. Samo nemo, satrvena sramotom, pobee od nevernog
mua i napusti kuu. Iz mrnje prema meni, prezrela je ljudski rod i odmetnula se u planine da
sledi Dijanu. U samoi vatra ljubavi buknu svom snagom, prodirui do sri. Molio sam za oprotaj,
ispovedio svoj greh i priznao da bih i ja mogao da podlegnem iskuenju kad bi mi se tako veliki
pokloni ponudili. Kad sam to priznao, a ona osvetila svoja povreena oseanja, vratila mi se i
proveli smo prijatne godine u zajednikoj ljubavi i slozi. Uostalom dala mi je na dar divnog psa
koga joj je poklonila njena Sitnija, pravei se da je to bagatelna sitnica, i tom prilikom ree: On e
da prestigne sve druge pse. Darovala mi je i kratko koplje, ovo koje, kao to vidi, drim u ruci.
Zanima li te ta se desilo sa ovim poklonima? uj ovu udnu povest: dirnue te njana neobinost.
Edip, Lajev sin, rei zagonetku koja je za sve bila nerazmrsiva pre njega: pred njim je leala pod
debelim slojem praine sfinga to je tako nejasno proricala budunost. Sasvim izvesno milostiva
Temida ne dozvoljava da takve stvari prou nekanjeno! Odmah je poslala novu zver na aonsku
Tebu pa su mnogi seljaci iveli u strahu od te surove zveri plaei se kako za sebe tako i za svoja
stada. Mi mladi iz okoline doosmo i lovakim mreama ogradismo veliki prostor oko zveri; ali
hitra zverka preskoi mree, upravo preko otrih kolaca na koje smo zategli mree. Onda pustimo
pse s venja, ali im ona poput ptice brzo umae izlaui ceo opor podsmehu i ruglu. Onda mi se
svi lovci obrate s molbom da pustim Lelapsa, tako je bilo ime psu kojeg mi je darovala ena. Dugo
se ve i sam trzao i otimao iz venja. Tek to ga pustim, ne mogoh da zamerim gde je. Vrui pesak
uva otiske njegovih apa, ali njega nigde na vidiku. Nikakvo koplje nije bre od njega, pa ni olovna
kugla izbaena iz prake ili trana strela odapeta iz gortinskog luka. U blizini bee visok breg, s
ijeg se vrha pruao pogled na okolnu ravnicu. Popnem se gore i ugledam neobinu hajku: as se
ini da je pas uhvatio zver, as opet da je zver za dlaku umakla njegovim onjacima. No ni zver ne
bei pravo, ve krivuda desno-levo izmiui za dlaku iz eljusti gonioca i pravei velike krugove
94

kako bi njen progonitelj izgubio na brzini. Pas joj pritui, prati je u stopu i kad pomisli: sad si
gotova!, pas samo naprazno kljocne zubima. Odluim da se posluim kopljem. Dok sam,
podeavajui ga, uzimao zamah i uvlaio prste u petlju, na tren odvratim pogled, a kad sam ga
ponovo vratio na metu da divnog uda! ukazae se dva mermerna kipa u polju: za jedan bi
rekao da bei a za drugi da hvata plen. Neki je bog, ako je uopte neki bog bio s njima, hteo da i
zver i pas ostanu nepobeeni. Ree to i umuknu. Ali, kakav prigovor ima koplju? upita ga
Fokos. Na to on kaza ovo: Moje su radosti, Fokose, bile poetak mojih stradanja. Najpre o njima.
O, kakva je radost, Eakov sine, seati se blaenog vremena kad sam onih prvih godina sreno iveo
sa enom, kao to je i ona bila srena sa mnom. Veu nas zajednike brige i zajenika ljubav. Ni
ljubav nebeskog Zevsa ona ne bi pretpostavila mojoj, niti je postojala neka ena koja bi mogla da
me zaludi i odstrani od nje; ne i ne, pa kad bi mi se i sama Venera javila. Jednaka je strast plamtela
u naim srcima. U rano jutro, kad prvi zraci sunca pozlate planinske vrhove, odlazio sam sa arom
mladia u lov. Nisam vodio ni pomonike sa sobom, ni konje, ni pse otrog ula mirisa, ni mree.
Bejah potpuno bezbedan sa ovim kopljem. A kad bih se zasitio lova na divlja i zveri, vraao sam se
u sveu hladovinu sa blagim povetarcem iz prohladnih dolina. Prizivao sam blagi lahor na sebe
onako zagrejanog, povetarac koji sam oekivao. Doi, Zoro, seam se da sam govorio, doi,
odnesi moj umor, doi na moje grudi, eljno oekivana, i ublai vatru kojom gorim. Moda bih
dodao, jer me tako mnogo sudbina vuklo napred, jo neku re divljenja i rekao:Ti si moja najvea
radost, ti me zaista osveava i tei; zahvaljujui tebi zavoleo sam ume i usamljena mesta. Velika
je radost oseati tvoj dah na licu. Neko ko je uo ove rei, zaveden njihovim dvosmislenim
znaenjem i mislei da je re Zora (tako esta na mojim usnama) ime neke nimfe, pomislio je da
sam do uiju zaljubljen u neku nimfu i smesta taj plahi smutljivac otri Proknidi i apatom u
najstroem poverenju izniti priu o mojoj tobonjoj nevernosti. Ljubav je lakoverna stvar.
Pogoena iznenadnim bolom (kako sam uo), onesvestila se. Kad je najzad dola sebi, nazove sebe
bednicom, rtvom surove sudbine, ali se na moju nevernost i, razdraena lanom optubom, poe
da se plai svega, plai se i tuguje, nesrenica, kao da je re o suparnici od krvi i mesa a ne o
praznom imenu. Pa ipak, esto sumnja i nada se u dubini svog oajanja da se vara; odbacila je kao
neistinitu priu koju je ula, i nije htela da veruje da je njen mu neverni grenik dok se svojim
oima ne uveri. Sledeeg jutra, kad je rana zora rasterala none senke, napustim kuu i odem u
goru, gde, uspean, legnem na travu i poviem: Doi, Zoro, doi, ublai moj umor i odjednom,
dok sam to govorio, uini mi se da neko jeknu. Pa ipak, ponovo viknem, Doi, najdraa!, i dok je
opalo lie jedva ujno utalo, pomislim da je to moda ona zver pa bacim koplje u tom pravcu. A
to je bila Proknida: uhvativ se za ranu na grudima, ona povika: Jao meni! Kad prepoznah glas
moje ene, bezglavo pojurim u pravcu odakle je glas dolazio, van sebe od straha. I zatekoh je na
umoru, haljine na njoj zguvane i krvave jao, toga jada! pokuavam da iupam iz njenih grudi
oruje koje sam od nje na dar dobio. S ljubavlju podignem njeno telo, koje mi bee drae od
sopstvenog, poderem koulju na grudima, zavijem duboku ranu i pokuam da zaustavim krv,
molei boga da me ne ostavi okrvavljenog njenom smru. A ona, premda je snaga napustila,
poslednjim dahom prisili sebe da izgovori ovih nekoliko rei: Molim te naim savezom u ljubavi,
nebeskim i mojim bogovima, svim to sam uinila za tebe i ljubavlju koju nosim u samrtnom asu,
95

razlogom moje smrti, ne daj toj Zori da zauzme moje mesto. Tada shvatih da je greka u imenu i
kazah joj istinu. Ali, kakva korist od toga to sam joj rekao? Ona mi pade u naruje i poslednji znaci
ivota napustie je s krvlju. Dok je uopte mogla da gleda, gledala je mene i ispusti nesrenu duu
na mojim usnama. Ali, ini mi se da je otila u smrt zadovoljna, sa izrazom sree na licu.
Ovu priu junak kaza lijui suze. Doe Eak sa dva sina i vojnicima pod punom ratnom spremom,
koje Kefal primi i odvede u boj.

Knjiga VIII
Skila i Minos (1 151)
Kad je Lucifer proterao no i uveo sjajni dan, stade istoni vetar i pojavie se vlani oblaci. Mirni
junjak ponudi miran povratak Kefalu i vojsci pokupljenoj kod Eaka i donese ih pre nego su
oekivali na cilj. U meuvremenu kralj Minos pustoi obale Megare i ogleda ratnu mo napadom
na grad Alkatoju, gde vlada Nisos kod koga meu asnim sedinama ima udesan purpurni bi na
ijoj neprikosnovenosti poiva mo njegovog prestola.
est je puta mladi mesec pomolio svoje rogove, a rat je i dalje bio na mrtvoj taki; Pobeda je
lebdela na neodlunim krilima i kolebala se. Na zvunim zidinama bee kraljevska kula na koju je,
kako priaju, Letonin sin spustio zlatnu liru, ija muzika i danas odzvanja u njenom kamenju.
Dok je vladao mir, esto se kerka kralja Nisosa penjala na stene to odzvanjaju na udar
kamenia. I kad se zarati, ona je esto s kule posmatrala surove ratne okraje. Kako se rat odulji,
zapamtila je i imena vojvoda, njihovu opremu, konje, odelo i kritske tobolce. Iznad svih zapazila je
i lice njihovog voe, Evropinog sina, da, zapazila ga je bolje nego to je trebalo. Pa i kad sakrije
glavu u lem sa perjanicom, Minos je u njenim oima lep: i kad nosi sjajni zlatni tit i on mu lepo
stoji. Hitne li ubojito koplje nabreklim miicama, devica se divi njegovoj snazi i vetini. Zategne li
iroki luk sa strelom podeenom na tetivi, zaklela bi se da i Feb tako stoji sa strelama u ruci. A kad
skine lem i pokae lice, kad u purpuru jae na mlenobelom drepcu sa izvezenom opremom i
upravlja zapenjenim uzdama, ej, tada Nisosova ker pada u zanos i gubi pamet. Sreno li je koplje
koje on dodirne, srene li su uzde u njegovim rukama, misli ona. Kad bi to samo bilo dozvoljeno,
ona bi devojakim korakom kroz neprijateljske redove hitala; ezne da poleti sa uzviene kule u
kritski logor, da neprijatelju otvori bronzom okovana gradska vrata i da uini sve to Minos eli.
Sedi zurei u atore kritkog kralja i ree: Ne znam da li da se radujem ili da tugujem zbog ovog
groznog rata. Tugujem zbog toga to je Minos neprijelj one koja ga voli, ali da nije bilo rata, ja ga
nikad ne bih upoznala. Pretpostavimo da me uzme kao taoca, tada bi mogao da prestane da ratuje:
bila bih u njegovom drutvu, ja bih bila zaloga mira. Ako je ona koja te rodila, o, najljupkiji od
svih suverena, bila kao to si ti, bog je s razlogom izgubio pamet za njom. O, kako bih bila srena
kad bih mogla da preletim u logor kritskog kralja da mu izjavim ljubav i da ga pitam kakav bi miraz
eleo da dobije za mene. Neka samo ne trai gradsku tvravu. Pre bih se odrekla svih nada u udaju
nego da je ostvarim izdajom. Premda su mnogi esto smatrali da je dobro biti savladan ako je
96

izmireni pobednik milostiv. On zacelo vodi pravedan rat zbog pogubljenog sina. Ima jak razlog i
oruje kojim brani svoj razlog. Nema sumnje, mi emo da budemo poraeni. Pa, ako takva sudbina
eka na grad, zato da njegova ratnika ruka, a ne moja ljubav, otvori gradsku kapiju? Mnogo je
bolje bez pokolja i zebnje, kao i za njegove gubitke, ako bude morao da se bori do pobede. U tom
sluaju ne bih morala da strahujem da ti neko nehotice ne proburazi grudi, dragi Minose; jer ko bi
mogao biti tako svirep da namerno hitne ubojito koplje na tebe? Plan mi se svia i spremna sam da
se predam i da ti donesem moju zemlju u miraz kako bi se okonao rat. Samo hteti nije dovoljno.
Straar uva kapiju, a moj otac dri kljueve od kapije. Samo se njega plaim, nesrenica. Samo on
odgaa elju moga srca. Kamo lepe sree da nemam oca! Ali, sasvim izvesno, svako je svoj bog;
Fortuna ne podnosi molitve napola srca. Kad bi neka druga devojka bila na mom mestu, zapaljena
tako monom ljubavlju, ona bi ve davno unitila, i to s radou, svaku prepreku na putu njene
ljubavi. Pa zato bi neka druga bila hrabrija od mene? Spremna sam da idem kroz vatru i kroz
maeve. Premda nije potrebna ni vatra ni maevi. Potreban mi je samo pramen oeve kose. Taj mi
je pramen dragoceniji od zlata. Taj purpurni pramen e da me uini blaenom, on e da mi podari
elju mog srca.
Dok tako govori pade no, najmoniji iscelitelj svih briga, a s mrakom njena smelost poraste. Doe
prvi san to dri srce smoreno dnevnim brigama; kerka se tiho prikrade u oevu sobu i da
groznog zlodela! lii ga kobnog pramena kose. S tim prokletim plenom
____________________
Megaru; Apolon; Evropa
gazi kroz neprijateljske redove, tako je sigurna da e njeno delo biti pozdravljeno dobrodolicom,
ide pravo kralju i ovako ga, iznenaenog njenim prisustvom, oslovi: Ljubav me navela na ovaj in.
Ja, Skila, kerka kralja Nisosa, predajem u tvoje ruke moju zemlju i moj dvor. Ne traim druge
nagrade do samo tebe. Uzmi ovaj purpurni pramen kao zalogu moje ljubavi i znaj da ti ne dajem
pramen, ve ivot moga oca. I grenom rukom prui mu plen. Minos uzmae od ponuenog
poklona i, uasnut tako neprirodnim postupkom, ree: Neka te bogovi proteraju iz njihovog sveta,
ti, prokleta sramoto naeg doba! I da bude liena i zemlje i mora! Budi uverena da ja neu da
dopustim tako svirepoj nakazi da stupi na Krit, koji je moj svet, kolevka Jupiterovog detinjstva
dodade.
I kad je ovaj veoma poteni zakonodavac nametnuo zakone pokorenim neprijateljima, naredio je
da se brodovi odveu i da veslai punim zaveslajima pokrenu bronzom okovane lae. Kad Skila
vide da su brodovi porinuti i da kralj nee da nagradi njen zloin, poto je molila do iznemoglosti,
spopade je straan gnev i digav ruke i raspustiv kosu ona besno povika: Kuda bei i naputa onu
koja ti je obezbedila uspeh, ti kojeg sam pretpostavila otadbini i svome ocu? Kuda bei, surovi
ovee, ti ija je pobeda, istina, moj greh ali i moja zasluga? Zar te ne gane dar koji ti dajem? Zar te
ne gane moja ljubav i sve moje nade vezane samo za tebe? Kud da se denem ovako naputena?
97

Natrag u otadbinu? Razorena je. Ali i da postoji, zatvorena mi je zbog moje izdaje. Mome ocu koga
sam tebi izdala? Moji me sunarodnici mrze, s dobrim razlogom; susedni narodi se boje moga
primera. Proterala sam se iz celog sveta samo zbog toga da bi mi se Krit otvorio. Ako me lii i
Krita i, ako me, O nezahvalni!, ostavi ovde, onda Evropa nije tvoja majka ve negostoljubiva
Sirtida, jermenska tigrica i talasima bacana Haribda. Ti nisi Jupiterov sin, niti je tvoju mater on
odneo uzevi izgled bika. Onda je i pria o tvom roenju je la. Tebe je gradio pravi bik [surova
divlja ivotinja koju nije volela nijedna junica prvotoka]. Izvri kaznu, Nisose, moj oe! Uivaj u
mojim patnjama, vi zidine koje sam malopre izdala! Priznajem, zasluila sam vau mrnju,
zasluila sam da umrem. Ali, neka me pogubi neko od onih koje sam tako zloudno otetila. Zato
bi ti, koji si odneo pobedu zahvaljujui mome grehu, kanjavao moj greh? Neka ovaj in koji je
hreh protiv moje otadbine i moga oca ostane samo kao usluga u tvojim oima. Ona je tvoja
zakonita supruga to je neprirodnom strau u drvenim oblikom obmanula bika i zaela polutana
u svojoj utrobi. Dopiru li moje rei do tvojih uiju? Ili ih nosi isti onaj vetar koji puni tvoja jedra,
nezahvalnie? Sad se ne udim to je Pasifaja pretpostavila bika tebi, jer ti si divljanija ivotinja
od bika. Jao meni! On izdaje naredbu svojim ljudima da poure. I talasi odjekuju pod udarima
vesala, a ja i moja zemlja iezavamo sa vidika. Sve uzalud; zaboravio si moje usluge, ali ja u da
idem za tobom protiv toje volje i drei se za palubu, ipak u stii na Krit. Samo to je to rekla,
skoi u vodu i zapliva za brodom, njena joj strast daje snagu i uhvati se, omraena i nepoeljna za
kritski brod. Kad je otac vide jer on je lebdeo u vazduhu poto je sad preobraen u orla surih krila
zakljui da moe da je otrgne od broda kukastim kljunom. Uplaena, ona se pusti od broda i dok
je padala inilo se da je vazduh dri i da ne dodiruje more. Na rukama joj iznie perje; preobraena
je u pticu ona dobi ime Kirida, po odseenom pramenu kose.
Minotaur i Arijadna (152 182)
Minos prinese Jupiteru uobiajene rtve, stotinu bikova, kad se iskrcao na obalu Krita; i ratnim
plenom ukrasi zidove svoga dvora. Ali sramota njegove porodice sad dobi velike razmene;
kraljiina grena blud se obelodani kad je rodila dete-neman. Minos odlui da opere sramotu sa
svoje kue i da nakazu baci u lavirint sa brojnim slepim izlazima. Dedal, slavan po graditeljskoj
vetini, projektovao je i sagradio lavirint. Zbrkao je uobiajene prolaze i zbunjivao oi zbrkom
mnotva vijugavih staza. Upravo kao to reka Meander vijuga kroz frigijska polja menjajui pravac
natrag-napred i posmatra sopstvene talase na svom putu i nosi vode as prema moru, as prema
izvoru: tako je Dedal sagradio bezbrojne hodnike: jedva je i sam pronaao izlaz, tako je
_________________
, Pasiphae, Pasifaja, Minosova ena i Minotaorova majka. Ciris, valjda prema =
sei, strii.
bio sloen sistem hodnika.

98

Minos u lavirint zatvori nakazu, oveka-bika, i hrani ga krvlju Atinjana; ali trei tribut, koji se
davao svake devete godine, donese mu kraj. A kad je, uz pomo device Arijande, teki izlaz koji
nijedan raniji pustolov nije naao, najzad naao suui konce, Egejev sin, uzev sa sobom Minosovu
ker, odmah razvi jedra prema Diji, na kojoj surovo ostavi svoju saputnicu. No Bakho joj,
naputenoj i uplakanoj, donese ljubav i pomo. I da bi mogla veno da sija meu besmrtnim
zvezdama, posla joj krunu na nebo. Kroz retki vazduh kruna leti i u letu drago kamenje se
preobrazi u svetle vatre i, zadravajui oblik krune, zauze mesto izmeu konstelacija Herkulesa i
Ofijuhusa.
Dedal i Ikar (183 235)
U meuvremenu je Dedal, mrzei Krit i dugo izgnanstvo i elei da vidi rodni kraj, bio odseen
morem. Premda on moe da zatvori kopno i more, nebo mi je otvoreno i ja u tim putem da se
posluim. Mada Minos ima vlast nad svim ostalim, on je nema nad vazduhom. Ree i stade da
smilja nepoznate vetine i da menja zakone prirode. Jer, on sad postavi perje redom, poinjui od
najsitnijeg prema sve veem i veem pa se ini da je samo poniklo. Upravo kao to izgledaju
starinske Panove frule od trske nejednake duine koje se diu jedna iznad druge. Onda kanapom i
voskom uveza perje na dnu i na sredini; a kad ga tako uredi, savi ga u blag luk i dobi izgled ptijeg
krila. Njegov sin Ikar stoji pored njega i, nesvestan da priprema sopstvenu propast, sa izrazom
radosti na licu, hvata pera koja je vetar odneo, ili palcem mesi vosak i igrom ometa oev udesni
posao. Kad i poslednjne sitne popravke izvri, majstor-graditelj uravnotei telo na dva krila i
ostade da lebdi u vrelom vazduhu. Poui i sina kako da navue krila i da dri ravnoteu i upozori
ga: Pazi, Ikare, treba da dri srednji kurs, jer ako leti isuvie nisko, od vode mogu da oteaju
krila; ako li pak leti isuvie visoko, sunce moe da ih spri. Leti izmeu vode i vatre. I nareujem ti
da ne usmerava let prema Botesu ni prema Heliki, ili isukanom mau Oriona, nego za mnom
leti! Istovremeno mu objanjava pravila leta i privruje mu krila na ramena. Dok radi i daje
uputstva, oi mu pune suze i ruke mu se tresu. Poljubi sina, to mu ne bi sueno da ikad vie uini
i, diui se na krilima, leti napred, sa strahom u srcu za svog saputnika, upravo kao kad ptica
povede mlade iz visokog gnezda u retki vazduh. Ohrabruje deaka da ga sledi, daje mu uputstva za
kobnu vetinu leta dok i sam mae krilima i obazire se na sina. Neki ribar ih primeti dok zabacuje
tap sa udicom, ili neki pastir naginjui se na pastirski tap, ili ih primeti ratar drei se za rukicu,
stoji i zapanjeno gleda i misli da mora da su to bogovi kad mogu da lete kroz vazduh. Sad minue
levo pored Junoninog Samosa pa pored Delosa i Parosa; Lebint im ostade desno i Kalimna, bogata
medom, a onda deak poe da se raduje svom smelom letu i, eljan slobodnog neba, napusti oca i
vinu se u visinu. Vrele zrake bliskog sunca razmekae mirisni vosak koji je drao njegova krila.
Vosak se topi, on i dalje mae rukama, ali one su sad gole, nema na njima krila i ne mogu da ga
dre u vazduhu. Njegove usne, koje su do poslednjeg trena dozivale oca utopie se u tamnom moru
koje je po njemu dobilo ime. A nesreni otac, sad ve ne vie otac, povika: Ikare, Ikare, gde si? U
kome mestu da te traima, Ikare? ponovo ga zove, a onda ugleda krila kako plutaju na puini i
prokle svoju vetinu. Sahrani telo u grob i od tada ta zamlja nosi ime sahranjenog deaka.

99

Jarebica (236 259)

Dok predaje telo zlosrenog sina grobu, jedna raspevana jarebica pogleda iz kaljave jaruge i prhnu
krilima uz veseo glas. Jarebica u to vreme bee udna ptica, vrsta koja nikad ranije nije viena,
koja je tek nedavno preobraena u pticu, trajan prekor tebi, Dedale. Jer njegova mu je sestra, ne
slutei zlo, poslala sina da kod njega ui zanat, visprenog deaka koji tek bee navrio dvanaest
godina. Taj deak je, tavie, posmatrao riblji hrbat i po uzoru na njega usekao niz zuba u tankoj
traci eleza i tako izumio testeru. On je takoe prvi u jednoj taki spojio dva kraka eleza, na nain
da dok jedan miruje, drugi moe da opisuje krug. Dedal pozavide deaku i baci
________________
Bootes < vologonac u Velikim kolima, tj. A > Arcturus u sazveu Malog
medveda .
> Helice Veliki medved.
ga glavake sa zidina Minervinog hrama, a onda izniti priu da je deak pao. Ali Palada, koja voli
spretne i visprene umove, uhvati deaka i preobrazi ga u pticu, zaodevi ga perjem dok je padao sa
zidina. Spretnost i hitrina njegovog uma preneli su se na krila i noge, ali mu je ostalo ranije ime.
Ipak, ta se ptica ne die visoko kad leti, niti gradi gnezdo na drveu ni na visokim liticama; ona
lepra krilima pri zemlji i nosi jaja u bunju: seajui se svog pada, plai se visina.
Meleager i kalidonski vepar (260 546)
Sad zemlja Etna primi iznemoglog Dedala, gde se kralj Kokal die na oruje da brani nevoljnika,
to je Dedal cenio kao veliku milost. Sad je i Atina, zahvaljujui Tezeju, prestala da daje bolni obol.
Hram je okien cveem, ljudi prinose rtve Minervi, ratobornoj boginji, kao i Jupiteru i drugim
bogovima, kojima izraavaju potovanje rtvenom krvlju, darovima i kadom tamjana. Brzo se
pronese Tezejeva slava kroz grke gradove i svi narodi bogate Ahaje moljahu mu se za pomo u
velikoj nevolji. I nevoljna Kalidonija je traila njegovu pomo usrdnim molitvama, premda je imala
svoga Meleagera. Razlog je bio strani vepar, sluga i osvetnik uvreene Dijane. Jer, kau da je Enej,
kralj Kalidonije, u znak zahvalnosti za bogatu etvu, prve plodove prineo na rtvu Cereri, vino
Bakhu a teno ulje zlatokosoj Minervi. Poev sa seoskim boanstvima, darovi koji su im pripadali
prinoeni su svim nebeskim bogovima, samo je Dijanin oltar zaobien (vele) i ostavljen bez kada.
Gnev moe da pokrene i druge bogove. Ali, mi neemo to da trpimo bez odmazde, rekla je,
premda bez poasti, nee se priati da smo ostali i bez odmazde. I sveta boginja posla
osvetnikog vepra na polja Etolije, vepra velikog poput bikova to pasu po travnatom Epiru i veeg
od onih na Siciliji. Iz zakrvavljenih mu oiju seva vatra, vrat mu zadrigao i obrastao ekinjom;
ekinje mu poput kopalja nakostreene, a kad grokne, ramena mu se prekriju mrljama vrele pene;
kljove mu duge poput onih koje imaju indijski slonovi; munje mu sevaju iz usta, trava se sparui i
sui od njegovog daha. as valja mlado tek klasalo ito, as stasalo za etvu kod nekog ojaenog
seljaka da bi zatim kod drugog ve ponjeveno i u naklaajima pogazio i uterao u zemlju. Gumna
za vridbu i hambari uzalud ekaju obeanu etvu. Teke grozdove u vinogradima obara i gazi,
mlati voe i masline iji list nikad ne vene. Iskaljuje gnev i na govedima. Ni pastiri ni psi ne mogu
100

da ih uvaju, niti snani bikovi mogu da zatite stada. Narod bei na sve strane i ne raunaju da su
bezbedni dok se ne domognu gradskih zidina. Najzad Meleager skupi etu mladia eljnih slave:
sinove-blizance Lede, Tindarove ene, od kojih jedan bee slavan bokser a drugi konjanik; Jasona,
prvog brodograditelja; Tezeja i Piritousa, nerazdvojne drugare; dva Testejeva sina; Linkeja i
brzonogog Idasa, Afarejeve sinove; Keneja, koji sad vie nije bio ensko; ratobornog Leukipa i
Akasta, slavnog kopljanika, Hipoteja i Drijasa, Feniksa, Amintorovog sina, dva Aktorova sina i
Elejskog Fileja. I Telamon je s njima, kao i otac velikog Ahila; i uporedo sa sinovima Feresa i
Beoanina Jolaja, tu je i Evrition, hitar na delu, i Ehion, nenadmaan u brzini, pa Lokrijac Leleks i
Hipas, uvek gotov na bitku; Nestor, onda u najboljim godinama, kao i oni koje je Hipokoon poslao
iz drevne Amikle; pa Penelopin svekar i Arkaanin Ankej; te Ampikov sin-prorok* i Eklejev sin**,
koga jo ne bee upropastila ena, najzad Atalanta od Tegeje, ponos arkadskih uma. Sjajna kopa
joj dri haljinu pod vratom, a jednostavno oeljanu kosu vezala je u vor. S levog joj ramena visi
tobolac od slonovae koji zvecka kad koraa, a u levici dri luk. Tako je odevena. to se tie lica,
takvo je da biste mogli da kaete da je isuvie enskasto za momka, ali i isuvie mukobanjasto za
devojku. im je ugleda, kaledonski junak stade da ezne za njom (ali, ne dade bog!); oseti kako mu
plamen ljubavi obuzima srce i O, srean je ovek, ree, za koga ova devojka poveruje da
zasluuje njenu ruku, ako ga uopte ima. Ni okolnosti, ni njegova skromnost ne dozvolie mu da
jo to doda; odsudni sukob pred kojim stoji i tera ga da dela.
Tu ima gusta gora koju prola vremena nikad nisu dodirnula sekirom. Die se iz ravnice i gleda na
zatalasane doline plodnih polja. Kad junaci stigoe tamo, jedni zateu lovake mree, drugi putaju
pse iz venja, neki slede jasan trag u nadi da e naii na opasnog _______________
Pleksipa i Tokseja, Meleagerove ujake; Vidi Knj. XII Metamorfoza; Evrit i Kleat; Laert;
*Mops; **Amfiarej.
neprijatelja. Naiu tako na duboku prodo kroz koju su bujice nainile vododerinu; dno joj je
obraslo alosnom vrbom, vitkom rakitom, rogozom, trskom i drugim barskim rastinjem.
Pokrenue vepra iz jazbine i on nasrnu na neprijatelje poput munje iz oblaka. I polomi stabla
krei sebi put. Junaci digoe viku i galamu i nepokolebljivim rukama dre koplja sa irokim
eleznim vrhovima uperena put vepra. Zver nasre na njih svom snagom, rasteruje pse jednog za
drugim dok pokuavaju da ometu njegov nasrtaj i odbija opore smrtonosnim bonim udarima.
Prvo koplje baeno Ahionovom rukom promai i zabode se u stablo javora. Sledee, ako i nije
hitnuto vekikom snagom, inilo se da e sigurno odsesti u veprovim leima, gde je i ciljalo, ali ga
prebaci. Jason iz Pagase je bio strelac. Onda Mop ree: O, Febe, ako sam te ikad oboavao, ako te
i sad oboavam, podari mi da ubojitim kopljem nepogreivo pogodim metu. U meri u kojoj je to
bilo mogue, bog u njegovu molitvu. I njegovo koplje zaista pogodi vepra, ali ga ne rani, jer dok je
koplje letelo Dijana savi njegov elezni vrh, pa samo drveno kopljite pogodi metu, to bi dovoljno
da razbesni zver; njen gnev postade ei od groma. Vatra mu seva iz oiju: ini se, plamen suklja iz
grla. Poput goleme stene izbaene iz katapulta to leti prema zidinama ili tvravi ispunjenoj
vojskom, takvom neodoljivom i smrtonosnom estinom zver nasre na junake i savlada Hipalma i
101

Pelagona, koji su se nalazili na kraju desnog krila. Njihovi ih drugari uhvatie u padu. Ali, Enezim,
Hipokoonov sin, ne umae kobnom udarcu. Dok je u strahu pokuao da bei, pue mu tetiva: noni
su se miii uzalug grili pod njim. Nestor iz Pila zamalo ne nastrada pre odlaska u trojanski rat,
ali, zapinjui iz sve snage, odbaci se na koplju u granje drveta u neposrednoj blizini i odozgo, sa
bezbednog mesta, stade posmatrati zver kojoj je umakao kako otri zube na stablu stoletnog
hrasta. I, pretei unitenjem, ohrabren naotrenim zubima, vepar jednim jedinim zahvatom otkide
bedro monog Hipasa. Ali, sad braa-blizanci, jo nesmeteni na zvezdana nebesa, dooe na
konjima, oba istaknuta meu druinom, oba na konjima beljim od snega, oba podeavajui koplja,
koja zavitlae kroz drhtavi vazduh. I pogodili bi vepra da se ekinjava neman ne skloni u gustoj
umi, gde ga ni koplje ni konj ne mogu da prate. Telamon pokua da ga sledi no, u zanosu, ne gleda
gde staje i pade kao protac spotakav se na truli panj. Dok mu je Pelej pomagao da ustane, Atalanta
sa svog luka odape hitru strelu prema vepru. Strela okrznu lea zveri i zabode se mu iza uva odakle
briznu krv. Meleangera toliko obradova ovaj pogodak da ni ona sama ne ispolji toliku radost. On
prvi vide krv, prvi to istae svojim drugarima i ree: Tvoj hrabri in e da se nagradi po zasluzi,
devojko. Junaci, crveni od stida, prebacuju jedan drugome i prikupljaju hrabrost kliui i bacajui
koplja u neredu. Mnotvo projektila ode u vetar i zasmeta da gaaju kako su naumili. Onda Ankej
iz Arkadije, naoruan dvoseklom sekirom, reen da se suoi sa sudbinom, povika: Pogledajte,
uverite se, mladii, koliko muko oruje nadmauje devojako i prepustite taj zadatak meni.
Premda Letonina ker lino titi ovoga vepra sopstevnim strelama, uprkos Dijani, moja e snana
desnica da ga ubije. Tako, nabrekao od ponosa, hvalisavim ustima govori on: i digav obema
rukama dvoseklu sekiru, podie se na prste, spreman da zada udarac odozgo. Vepar prozre nameru
smelog neprijatelja i svom snagom zari mu kljove u gornji deo slabine, gde je smrt najblia. Ankej
pade; creva mu se prosue zajedno sa krvlju i tle pod njim ogreznu u usirenu krv. Onda Iksionov
sin, Piritevs, krenu na neprijatelja razmahujui snano lovakim kopljem. Tezej mu uplaeno
doviknu: Izmakni se dalje, O, ti koji si mi drai od moga ivota, moje drugo ja, hrabrom oveku
nije sramotno da se bori sa veeg odstojanja. Ankej plati ivotom svoju plahu smelost. Ree i
zavitla teko koplje sa otrim bronzanim vrhom. Premda bee dobro usmereno i izgledae da e
sasvim izvesno da pogodi cilj, jedna ga grana lisnatog hrasta skrenu ustranu. Onda Esonov sin
zavitla kratko koplje, koje nekim sluajem skrenu s puta i rani jednog nedunog psa, proburazi mu
slabine i prikova ga za zemlju. Ali, Meleagerova ruka b druge sree: on baci dva koplja od kojih se
prvo zabode u zemlju, ali drugo pogodi vepra pravo u lea. Istog trena, dok zver besni vrtei se u
kovitlac, bacajui penu belu i krvavu i umni mlaz krvi, onaj to je zadao udarac iskoristi prednost,
dovede neprijatelja do ludila i najzad mu zari sjajno lovako koplje iza pleke. Ostali dadoe
oduke svom oduevljenju gromoglasnim poklicima i okupie se oko njega da mu stiskom ruke
estitaju. Zure zadivljeni u golemu neman
______________
Kastor i Poluks. Jason

102

koja se prostrla po zemlji: jo se ne usuuju da je dodirnu. Ali, svaki zamoi svoje koplje u njenu
krv.
Onda Meleager, s nogom na veprovoj glavi koja je zadala mnogo smrtnih udaraca ovako oslovi
Atalantu: Uzmi nagradu koja meni pripada, o, lepa Arkaanko, i dozvoli da s tobom podelim
slavu. Rekav to, predade joj plen: kou sa nakostreenom ekinjom i glavu sa izuzetno velikim
kljovama. Ona se obradova kako darovima tako i darodavcu; ali drugi su joj to osporavali i gnevan
apat prostruja kroz celu druinu. Onda dva Testijeva sina, irei ruke, povikae: Ostavi, devojko,
i ne otimaj nau ast. I ne zavaravaj se mislei da e ti ovaj zaljubljeni darodavac pomoi. I
oduzee njoj dar, a njemu pravo darivanja. Ovo bi vie nego to je Marsov sin mogao da podnese.
kripei zubima on ree: Shvatite, dakle, vi koji otimate tua prava, razliku izmeu dela i pretnji
i srui bezboni ma duboko u srce Pleksipovo koji na trenutak bee rasejan. A onda, dok je Toksej
stajao raspet izmeu elje da osveti brata i straha da i njega ne stigne bratova sudbina, Meleager
mu ne dade priliku da se dugo dvoumi: koplje koje je jo bilo toplo od bratove, ponovo ugreja u
njegovoj krvi.
Alteja je u hramu prinosila darove zahvalnosti bogovima za pobedu njenog sina kad su uneli tela
njene brae. Ona stade da se bije u grudi i ispuni gradske ulice alosnom zapevkom i zameni
zlatom vezenu odoru crninom. A kad saznade ko ih je ubio, alost ustupi mesto strasnoj elji za
osvetom.
Bila je jedna cepanica koju su, kad je Testijeva ker bila na poroaju, sestre bacile u vatru i predui
preu ivota pevale vrsto stisnutog palca: Dajemo jednaku duinu ivota tebi i ovoj cepanici,
novoroena bebo. Kad su tri suaje otpevale ovo proroanstvo i iezle, mati zgrabi zapaljenu
glavnju i ugasi je vodom. Dugo je leala skrivena na tajnom mestu i, brino uvana, uvala je tvoj
ivot, O, mladiu. A sad mati izvadi glavnju iz skrovita i zapovedi slugama da nagomilaju borove
vorove i donesu tapie za potpalu koje zapali surovim plamenom. Onda etiri puta zamahnu da
baci bilju u vatru i etiri puta zaustavi ruku. U njoj su se borile majka i sestra: ta dva imena su
razdirala jedno srce na jednu pa na drugu stranu. esto su joj obrazi bledeli iz straha od bezbone
zamisli, ali je isto tako esto plameni gnev davao boju njenim oima. as izgleda kao da e da izvri
svirep zloin, a tren kasnije pomislili biste da je puna saaljenja. Kad joj surovi gnev njenog srca
osui suze, suze ponovo poteku. I kao to brod noen sad vetrom sad strujom u suprotnom smeru
osea dve sile i predaje se i jednoj i drugoj, tako je Testijeva ker lebdela raspeta izmeu suprotnih
strasti, as gasei gnev, a as ga opet raspaljujui. Najzad sestra u njoj savlada majku: u elji da
krvlju umiri seni svoje brae, postade pobona u svojoj bezbonosti. Jer kad se prodrljivi plamen
razbukta, ona povika: Neka na toj lomai sagori moja sopstvena plot! I drei kobnu glavnju u
ruci, jadna ena stade pred pogrebnu lomau i povika: O, Eumenide, pogledajte ove grozne
obrede: svetim se i inim gnusno zlodelo: smrt mora da se iskupi smru; zlodelu se zlodelo mora
dodati, smrti smrt. Slaem alost na alost da ova prokleta kua propadne! Da li da se sreni Enej
raduje sinovljevoj pobedi dok Testej oplakuje gubitak sinova? Bolje da oba tugujete. Molim se
103

senima i duama moje netom preminule brae: potujte ast koju vam ukazujem, prihvatite moju
rtvu prinetu uz tako visoku cenu, zloudni plod moje utrobe. Jao meni, jadnoj! Stani, Alteja! Vi,
moja brao, oprostite srcu jadne majke! Moje ruke odbijaju da dovre ono to su zapoele.
Priznajem da on zasluuje da umre, ali da budem vinovnik njegove smrti to ne mogu da
podnesem. Pa da li da mu se oprosti greh? Treba li da on ivi, pun sebe kao pobednik i da se
razmee po Kaledoniji, dok vi niste nita do pregrt pepela, drhtave seni? Ja to ne mogu da
podnesem. Neka grenik umre i ponese sa sobom nade svoga oca, njegovog kraljevstva i razorene
otadbine! ta je s mojom materinskom ljubavlju? Gde se izgubi roditeljska briga? Gde su oni
trudovi koje sam podnosila punih devet meseci? O, kamo lepe sree da si nastradao kao
novoroene kad je ova cepanica prvi put naloena i da sam te tada oalila! Ja sam ti poklonila
ivot; sad e da umre po sopstvenoj zasluzi: plati cenu zlodela. Vrati ivot koji sam ti dva puta
dala, jenom pri roenju a drugi put kad sam ugasila glavnju, ili me baci na lomau sa braom.
Istovremeno i elim i ne mogu da delam. Teko meni, ta da inim? Sad mogu da vidim
_______________
Dobrice, efemizam za Erinije, Furije, krvolone boginje osvete
samo rane moje brae, prizor krvoprolia, a sad me ljubav i materinstvo lome. Jao meni, moja
brao! Zlo je to treba da odnesete pobedu, ali pobeda e biti vaa, samo da dobijem utehu koju ja
dajem vama, i da vas sledim! Ree i okrenuv lice ustranu, drhtavom rukom baci kobnu cepanicu
na lomau. Glavnja jeknu ili se uini da jeknu kad je vatra nerado obujmi i proguta.
Meleager, daleko od kue, ne zna ta se deava, ali plamen zahvati i njega, oseti kako mu se utroba
gri na nevidovnoj vatri ali odvanou savladava bol. Ali ga grize to e morati da umre
kukavikom smru bez rane; smatra da je Ankej srean zbog zadobijenih rana. Jeei od samrtnih
muka on poslednjim dahom zove oca, brau, sestre i voljenu suprugu, moda i majku. Vatra i
bolovi narastaju pa jenjavaju istovremeno. Njegov se duh tiho iskrade u retki vazduh dok beli
pepeo malo-pomalo prekri ivu vatru.
Uzvieni Kalidon je slomljen alou. Mladi i stari, prvaci i prost svet, svi tuguju i gorko plau;
Kalidonke, to ive uz reku Even, upaju kosu i biju se u grdi. Otac, niice na zemlji, posipa sedu
kosu i staru glavu prainom i ali to je predugo iveo. Jer mati je, svesna uasnog dela, kaznila
sebe proburaziv kamom srce. Ni kad bi mi neki bog dao stotinu usta sa stotinu jezika, genijalnost i
nadahnue celog Helikona, ne bih mogao da opiem jad ovih sirotica. Ne marei za pristojnost, one
se biju i noktima razdiru grudi i dok je le njihovog brata jo tu one mu se neprestano vraaju,
miluju ga i ljube njega i lomau dok stoji pred njima. A kad se pretvorio u pepeo, one skupljaju
pepeo i pritiskaju ga na grudi, bacaju se na njegov grob van sebe od bola i sklapajui se oko
kamenog spomenika na kojem je njegovo ime urezano, one mu suzama kvase ime. Najzad Dijana,
zadovoljna zbog propasti Partaonovog doma, napravi pernate opruge na njihovim telima sve sem

104

Gorge i snahe velike Alkmene rairi duga krila preko njihovih ruku, snabde ih koatim
kljunovima i posla ih preobraene u vazduh.
Ahelej i Perimela (547 610)
U meuvremenu se Tezej, poto je obavio zadatak u zajednikom poduhvatu, vraao natrag u
Tritonijin grad u kojem je vladao Erihtej. Ali se plahi Ahelovs, nadoao od kie, isprei pred njim i
uspori njegovo putovanje. Ui u moj dom, estiti atinski junae, ree reni bog, i ne poveravaj
se mojim prodrljivim vodama. Matica esto nosi drvlje i kamenje krivudajui i diui buku. Video
sam kako nosi i pune stoke, velike tale to su stajale pored reke: ni vo snagom ni konj brzinom ne
moe da se nosi sa maticom. Virovi savladaju i mnoge snane ljude kad vode nabujaju od topljenja
snega na padinama planina. Bolje e biti da poine dok se ne vrate vode u korito i ne spadnu na
uobiajeni vodostaj. Egejev sin odgovori: Prihvatam i tvoj dom i tvoj savet. I vaistinu poslui se
i jednim i drugim. Ue u tamno boravite renog boga, sagraeno od porozne vulkanske pene i
sedre; pod je bio vlaan od meke mahovine, a krov obloen belim i grimiznim koljkama. Jarko
sunce bee prevalilo dve treine dnevne putanje kad se Tezej sa druinom hajkaa smestio na
leajeve. Iksionov sin leae tu a Leleks tamo, i junak Troezena zauze svoje mesto, ve su mu
zaliske pokrile sedine, i drugi kojima je pripadala ista ast po miljenju renog boga koji ispuni
radou plemenitog gosta. Nimfe ne skanjujui se postavie bogatu trpezu, a kad uklonie jelo
iznee vino u aama od biljura. Onda plemeniti heroj, gledajui iroko razlivenu vodu ispred sebe
pokaza prstom i ree: Koje je ovo mesto? Kai mi ime koje ovo ostrvo nosi. A ini se i da nije
ostrvo. Reni bog odgovori: Ne, to to vidi nije jedno ostrvo. Ima tu pet ostrva, ali udaljenost
krije njihove mee. A da bi se manje udio ta je Dijana uinila kad joj je naneta uvreda, ova su
ostrva ranije
_______________
Herkulove ene Dejanire. Ove su ptice nosile ime Meleagride, morke. Piritovs
bila nimfe, koje kad su zaklale deset junaca i, zanesene sveanim kolom, pozvale na gozbu sve
ostale seoske bogove osim mene. Nabreknem od gneva i narastem kao kad su najsnanije bujice i,
tako strano gnevan, u uasnom povodnju, otkinem gore od gora, polja od polja i, zajedno sa
mestom na kojem su se nalazile, odnesem nimfe koje me se najzad sete, kad su se ve nale u
moru. Tu se moja bujica i more sjedine i pocepaju nepodeljenu zemlju u onoliko delova koliko sad
vidi Ehinada tamo s onu stranu mora. Ali, kao to i sam vidi, ono ostrvo to malo viri tamo iza
ostalih najvie volim: mornari ga nazivaju Perimele. Voleo sam je, pa sam i ostrvu dao njeno ime.
Ovo je razgnevilo njenog oca, Hipodamasa, koji je ker bacio u provaliju smrti s jedne visoke litice.
Ja sam je uhvatio i dok sam joj pomagao da pliva, poviem: O, boe trozupca, kome je kockom
pripalo carstvo okeana i valova, pomozi i dodeli mesto ovoj devojci, koju je oeva surovost bacila
sunovrat da se utopi, molim ti se, Neptune, ili uini da ona sama postane mesto. Dok sam se
molio, novo kopno prigrli njen plutajui lik i iz njenog preobraenog oblika nastade vrsto ostrvo.

105

Filemon i Baukida (611 724)

Posle ovih rei reka zaneme. Pria o tom udu dirnu srca svih. Ali jedan se naruga njihovoj
lakovernosti, jedan drskog duha, uvek gotov da izvrgne bogove ruglu, Iksionov sin, podrugljivac
Piritovs. Pria bajke, Ahelovse, ree. Pridaje isuvie veliku mo bogovima, ako misli da oni
daju i menjaju oblik stvarima. Svi se ostali iznenadie i osporie njegove rei, naroito Leleks,
zreo i umom i godinama, koji ree: Mo neba je vaistinu neizmerna i bezgranina; sve to bogovi
odlue obistini se. Pazi,veruj mi, u frigijskim brdima ima jedan hrast i jedna lipa, jedno pored
drugoga, ograeni niskim zidom. Lino sam video to mesto. Jer Pitej me poslao u Frigiju, gde je
njegov otac nekad vladao. Nedaleko od mesta o kojem govorim ima movara, nekad je to bilo
ljudsko naselje, a sad barutina, stanite gnjuraca i kaikara. Tu doe Jupiter preruen u smrtnika,
s njim bee i Atlasov unuk, onaj to nosi kaducej, odloenih krila. Dou u naselje sa hiljadu kua i
trae da negde prenoe: hiljadu je kua bilo zatvoreno za njih. Jedna ih je kua ipak primila, istina
siromana potleuica pokrivena slamom i trskom iz movare, ali estita starica Baukida i Filemon,
njen vrnjak: venali su se u toj krovinjari i ostareli u njoj; u njoj su siromatvo lako podnosili
vladajui njime i podnosei ga vedra duha. Ne bi imalo smisla traiti gazde i sluge u toj kui; njih
dvoje inili su itavo domainstvo, zajedno su i gazdovali i posluivali. I tako, kad su nebeski
bogovi doli pred ovu skromnu kuu i saginjui se uli kroz niska vrata, starac ih pozva da odmore
telo i postavi klupu, koju Baukida hitro prekri grubim guberom. Onda razgrnu pepeo na ognjitu i
raspiri jueranje ugljevlje kojima dodade suvo lie i poe da duva starakim ustima dok ne planu.
Onda uze s krova tanke cepke i suvo granje, izlomi ih i naloi pod bakreni kotao. Onda uze glavicu
kupusa koju je njen mu doneo iz dobro navodnjavanog vrta i odbaci vanjske listove. U
meuvremenu ravastom motkom starac skide plahu slanine koja je visila preko pocrnele grede,
odsee jedan reanj dugo prieljkivane slanine i stavi ga da se kuva u kljuavoj vodi. U
meuvremenu su askali da prekrate vreme i prostrli asuru od rogoza na krevet sa nogama od
vrbe. Onda prebacie zavesu koju su upotrebljavali samo u retkim prilikama, premda je bila veoma
jednostavna i prilino olinjala, dobro je pristajala uz vrbov krevet. Bogovi se naslonie. Starica,
uzdignutih skuta i drhtavim rukama postavi sto. Jedna od njegove tri noge bee kratka, pa je
podloi komadom upa. Kad je na taj nain izravnala nagib, obrisa sto strukom zelene nane. Onda
na njega stavi nekoliko maslinki, zelenih i zrelih, istinske Minervine plodove, malo jesenjih
drenjina ubranih na prisojcima vinograda, endivije i radia, celog sira i rovitih jaja peenih u
vrelom pepelu sve servirano u zemljanim inijama. Posle ove zakuske postavi iniju za meanje
vina ukraenu reljefom od istog skupocenog materijala na sto i bukove bukare, iznutra obloene
utim voskom. Ubrzo iz kotla stie oblak pare prijatnog mirisa i staro vino koje se onda mae
ustranu da ostavi prostora za sledei obred. Tu bee oraha i smokava, suvih urmi, ljiva i mirisnih
jabuka u irokim korpicama, kao i grimiznog groa tek ubranog u vinogradu. Na sred stola stavi
sae bistrog belog meda. Uz sve to, za stolom su bila radosna lica, dobrodolica i obilje dobre volje.
Ubrzo primetie da se inija za meanje vina sama od sebe puni im se isprazni i da vino samo
navire. Kad to starac i starica primetie, zadivie se i uplaie. I, digavi ruke put neba pomolie se
Bauka i drhtavi Filemon bogu i zamolie ga da im oprosti to je gozba tako skromna. Imali su
106

jednog gusana, koji je bio uvar njihovog skromnog imanja, i njega su hteli da zakolju da ugoste
nebeske goste. No on bee brzih krila: spori starci padoe s nogu od umora i ne uhvatie ga. Dugo
je izbegavao i najzad se inilo da e da potrai skrovite kod samih bogova; onda im bogovi rekoe
da ne kolju gusana. Mi smo bogovi, rekoe oni. Vae nevaljale susede emo po zasluzi da
kaznimo, a vi ete biti izuzeti od kazne. Napustite sad dom i poite s nama tamo gore na onaj vis.
Oboje posluae i oslanjajui se na tapove krenue uz brdo. Kad su bili na domet strele od vrha,
osvrnue se i ugledae celu dolinu prekrivenu vodom, samo je njihova kua stajala uzgor. I dok su
to zadiviljeno gledali i oplakivali sudbinu suseda, njihova stara krovinjara, koja je bila premala i za
njih dvoje preobrazi se u hram. Mramorni stubovi zauzee mesto ravastih drvenih nosaa, slamni
krov poute i postade zlatan, porta bi raskono izrezbarena, mramorni plonik pokri prilaz. Onda
Saturnov sin blago ree: A sad, ti, stare, i ti, starice, koja si dostojna svoga mua, traite od nas
milost kakvu god elite. Nakon razmene nekoliko rei sa Baukom, Filemon objavi njihovu
zajedniku elju bogovima. Molimo da budemo vai svetenici i da uvamo va hram; i, budui da
smo proveli ivot zajedno, molimo da nas i smrt stigne u istom asu; da ja nikad ne vidim grob
moje ene, niti da ona mene sahrani. I elja im se ispuni. uvali su hram do smrti. Najzad,
iskopneli od duboke starosti, dok su sluajno stajali pred hramom razgovarajui o prolosti, vide
Bauka kako Filemon lista, a Filemon kako Bauka lista i dok su im lica menjala oblik u vrhove
drvea, oboje povikae uglas: Zbogom, dragi ivotni saputnie! pre nego im kora prekri usne. I
dan-danas bitinijski seljaci pokazuju dva stabla jedno uz drugo koja rastu iz istog korena. To su mi
priali stari ljudi koji nisu mogli imati razloga da obmanjuju. Svojim sam oima video zavetne
vence kako vise sa granja, pa sam i ja priloio sve venac i tom prilikom rekao: Neka miljenici
bogova budu bogovi; neka oni koji su oboavali budu oboavani.
Erisihton (725 884)
Leleks zavri: i povest i pripoveda duboko potresoe sve, naroito Tezeja. Kad zaele da uje jo o
udesnim delima bogova, kalidonski bog reka se nalakati i oslovi ga: Ima i najsmelijih junaka iji
je lik promenjen i koji su ostali u novom obliku. Drugima je, pak, dato da mogu da poprime mnoge
oblike, kao tebi, Proteju, koji boravi u prostranom moru to obuhvata zemlju. Jer tebe su ljudi
videli u raznim oblicima: as kao mladia, as kao lava; as si razjareni vepar, pa onda ljuta guja
koju ljudi ne bi smeli da dodirnu; as te rogovi preobraze u bika, a esto uzima izgled kamena, da
bi se zatim pojavio kao drvo; ponekad uzme izgled tekue vode, neki su te videli su kao potok, a
neki kao plamen, koji je neprijatelj vode.
Nita manje moi nije imala ni Autolikova ena, Erisihtonova ker. Taj se Erisihton izrugivao
bogovima i nije prinosio rtve paljenice na njihove oltare. On je jednom, priaju, sekirom
oskrnavio sveti Cererin gaj i elikom ukaljao to drevno drvee. U tome je gaju bio snaan hrast koji
je rastao i zrevao stoleima, itav mali gaj. Oko njena su visile vunene vrpce, zavetne tablice i venci
cvea, kao svedoci molitava poklonika. Drijade su esto pod ovim hrastom izvodile sveane igre;
esto su drei se za ruke sastavljale kolo oko njegovog golemog stabla, iji je divovski obim iznosio
celih petnaest arina. Nadvisivao je ostalo drvee u gaju kao to su one nadvisivale travu ispod
107

njega. Pa ipak, to nije bilo dovoljno da zaustavi sekiru Triopasovog sina, koji zapovedi slugama da
ga poseku. A kad vide da oni uzmakoe, taj nesrenik zgrabi sekiru iz ruku jednoga od njih i
povika: Kad ovaj hrast ne bi bio samo drvo koje boginja voli, nego i sama boginja, njegov e lisnati
vrh sad da dodirne zemlju. Rekne i, dok je podeavao sekiru da zada udarac iskosa, Dejin hrast
uzdrhta i jeknu; istog trena lie i ir prebledee, duge grane posivee, ali kad bezboni udarac
zasee stablo, iknu mlaz krvi iz povreene kore, ba kao kad zaklani rtveni bik padne pred oltar i
ikne krv iz njegovog vrata. Svi se skamenie, a jedan, smeliji od ostalih, pokua da sprei njegovo
zlodelo i da zaustavi _________________
Erisihtona; Cererin/Demetrin
svirepu sekiru. Ali, Tesalijac sevnu oima put njega i viknu: Uzmi ovo kao platu za svoju pobonu
pomisao! i umesto da sekirom udari u drvo, odsee mu njome glavu. A onda, dok je udarac za
udarcem padao po stablu, iz drveta se zau glas: Ja, Cererina najdraa nimfa, boravim u ovome
hrastu i proriem ti svojim poslednjim dahom da e te zbog ovog brzo stii kazna u kojoj nalazim
utehu za svoju smrt, ali on dovri svoje zlodelo: oslabljen brojnim udarcima i vuen konopcima,
hrast najzad pade i svojom teinom pokosi veliki broj drvea oko sebe.
Sve drijade, ojaene sopstvenim gubitkom i gubitkom koji je pretrpeo njihov gaj, plaui i
odovene u crninu, odu Cereri i mole je da kazni Erisihtona. Prekrasna boginja pristade i klimnuv
glavom potrese polja puna zarudelog ita. Zamisli kaznu koja e ljude naterati da osete saaljenje
(ali da se nijedan ovek ne saali nad njim zbog takvog zlodela) i odlui da ga rebne Glau. No,
kako boginja nije mogla da je poseti (suaje ne daju da se Cerera i Glad sastanu), ona pozva jedno
od planinskih boanstava, jednu seosku oreadu i ree joj: Ima jedno mesto u najdaljem kutku
ledene Skitije, turobna i posna zemlja, zemlja bez ita i drvea. Tu boravi lenja Hladnoa i Bledilo,
Strah i usukana Glad. Naredi Gladi da se uvue u greni trbuh onoga bezbonog nitkova. Neka je
obilje ne zasiti i neka nadvlada moju krajnju mo da nahranim. I da te dugo putovanje ne bi
obeshrabrilo, uzmi moju koiju i moje krilate zmajeve i upravljaj njima kroz vazduh. I predade
uzde u njene ruke. Nimfa, noena kroz vazduh u posuenoj koiji, stie u Skitiju i na jednom golom
visu, koji nosi ime Kavkaz, ispregnu zmajevite konje. Potrai Glad i zatee je u jednoj kamenitoj
poljani kako noktima i zubima kida oskudne travke. Kosa joj visi u zaputenim uvojcima, oi upale,
lice sablasno bledo, a usne modre i oljutene, grlo hrapavo, koa tvrda i suva, creva joj se kroz nju
vide; karline kosti stre ispod upalih slabina, trbuh samo mesto gde treba da bude trbuh; grudi
joj ini se vise slobodno i dre se samo na kosturu; zglobovi zbog stravine mravosti preterano
krupni, kolena nateena, a lanci velike guke.
Kad je nimfa ugleda, sa pristojnog joj odstojanja prenese boginjinu zapovest (nije se usuivala da
joj prie blie). I premda se nije tu mnogo bavila, premda se drala na odstojanju i samo to je
stigla, uini joj se da osea glad. Hitro se vinu visoko u vazduh i potera zmajevite konje put
Tesalije.
108

Glad izvri Cererinu zapovest, premda su njihove nadlenosti suta suprotnost, i noena vetrom,
stie u Erisihtonov dvor. Ue pravo u sobu bezbonog kralja koji bee u dubokom snu (jer bee
no); sklopi okopnele ruke oko njega i zadahnu ga sobom duvajui na njegove usne, u njehov
dunik i grudi i poseja glad u njegove uplje vene. Kad je obavila dunost, napusti plodni svet i
vrati se u postojbinu oskudice, u dobro joj znane peine.
No blagi San, lebdei na mirnim krilima, umiruje Erisihtona. On se u snu gosti, vae praznim
ustima, kljoca zubima, guta guke vazduha. Ali im se probudi oseti u stomaku i u ustima silovitu
potrebu za hranom. Smestra trai da se iznese pred njega sve to more i kopno mogu da ponude.
Uprkos prepunoj trpezi pred sobom, on se i dalje ali na glad; usred gozbe on ezne i trai nove
gozbe. to bi bilo dovoljno za itave gradove, za celu zemlju, nije dovoljno za jednoga. to vie alje
niz drelo, sve je gladniji. I, kao to okean prima sve reke i potoke sveta, a ne zasiti se vode, ve ih
poudno guta, i kao to poar nikad ne odbija gorivo ve ga lakomo prodire, trai vie to mu se
vie daje, i postaje oblaporniji zbog razmera, eto tako usta bezbonog Erisihtona prodiru sve
gozbe i trae jo. Sva hrana u njenu samo zahteva hranu: to vie jede sve je prazniji.
Glad i jama bezdanka njegovog trbuha iscripie sve zalihe hrane, no i tada pobesnela Glad ostade
neutaena. Najzad, kad je sve bogatstvo proerdao, ostade mu samo ker dostojna boljeg oca. Bez
prebijene pare u depu, prodade i nju. Slobodoljubiva devojka odbi da slui gospodara i irei ruke
iznad talasa povika: Spasi me ropstva, O ti, koji si me ve liio devianstva. Neptun joj ga je uzeo i
nije odbio njenu molbu. I premda je njen gospodar tek video, bog promeni njen lik, dade joj crte
mukarca i odelo kakvo nose ribari. Njen gospodar, gledajui ribara, ree: Hej ti, koji krije udicu
u mamac, ti, koji rukuje ribarskim tapom, neka ti bog podari mirno more i da lakoverna riba ne
oseti konac dok ne trgne kako bi je ulovio, gde je ona, kai mi, to je sad stajala tu na obali u
musavoj odei i neuredne kose, jer ja sam je video kako stoji na obali, i tu joj se trag gubi! Ona sad
shvati da je boiji dar uspean i, radosna to je neko pita za nju lino, odgovori na njegovo pitanje
ovim reima: Ma ko da si, oprosti, gospodine. Ja nisam skidao oiju sa zabaene udice, niti sam
gledao okolo. Potpuno sam bio obuzet pecanjem. I da bi mi ti poverovao, neka bi bog mora
pomogao ovu moju vetinu, budui da je istina da na ovoj obali nije stajalo nijedno ljudsko bie, ni
muko ni ensko, osem mene. Njen gospodar poverova i okrenuv se na pesku napusti to mesto,
saveeno obmanut. Posle joj se preanji oblik ponovo vrati. Ali, kad otac primeti da ker ima mo
da menja lik, on je prodavao vie puta mnogim gospodarima. A ona bi, as u obliku kobile, as u
obliku ptice ili krave, ili jelena, pobegla, i tako, premda nepoteno, snabdevala prodrljivog oca
hranom. Na kraju, kad je neutaiva glad progutala sve zalihe, a njegova teka glad zahtevala sve
vie hrane, prokleti ovek stade zubima kidati sopstvene udove i hranio se jedui sopstveno telo.
Ali, zato da troim vreme na prie o drugima? I ja sam lino, mlada gospodo, esto menjao oblik.
Samo moja je mo ograniena. Ponekad izgledam ovako kako me sad vidite, ponekad se
prometnem u zmiju; drugi pak put, ja sam predvodnik stada i usmerim svu snagu u rogove

109

rogove, kaem, dok god mogu. Ali, sad je jedno od oruja moga ela slomljeno, kao to i sami
moete da vidite. Zavri on jeknuvi.

Knjiga IX
Ahelevs i Herakle (1 95)
Zato uzdie, zato ti je rog na elu slomljen?, upita Tezej Ahelovsa. Kalidonski reni bog, iju
je neurednu kosu krasio venac od rogoza ovako odgovori: Grdna li pitanja! Jer, ko voli da pria o
svom porazu? Sve u, ipak, od poetka do kraja da ispriam; jer sramota poraza je manja od slave
megdana. Velika je uteha to to znam od kakvog sam junaka izgubio. Moda si uo za ime lepe
Dejanire za iju ruku se nadmetala itava vojska prosaca, meu kojima sam bio i ja. im sam uao
u dvor njenog oca, viknem, Sine velikog Partaona, item tvoju ker sebi za enu. I Herakle isto to
ree i drugi se povukoe pred nama. Moj suparnik ree da mu je Jupiter otac i pomenu svoje slavne
trudove, zadatke pune opasnosti koje mu je davala maeha Junona. Sramotno je, reknem ja, za
jednog boga da uzmakne pred smrtnikom junak tada jo nije bio bog. Evo me tu, gospodar sam
reke to vijuga kroz tvoju zemlju. Kao tvoj zet, neu biti stranac iz neke daleke zemlje, ve zemljak,
prijatelj, jedan od tvojih. Nemoj da mi uzme za zlo to me Junona ne mrzi, ili to nisam po njenoj
kazni morao da podnosim velike muke. Hvali se, Alkmenin sine, da ti je Jupiter otac. Ti na
sramotu majke trai oca. Ako je to istina, ti si kopiljan; ako nije, ti si obini laov. Pa sad biraj ta
si!
Dugo je, kipei od gneva, besno sevao oima put mene. Moja je miica ubedljivija od jezika.
Nemam nita protiv da odnese pobedu na jeziku; ja u da pobedim na megdanu. I stupi napred
straan pogledati. Ali obraz mi ne d da se povuem posle onako izazovnih rei. Zauzmem
odbrambeni stav i stisnutih aka ekam borbu. Najpre zgrabi pune ake peska i baci ih na mene, ja
uzvratim istom merom i telo mu prekrijem utim peskom. Onda nasrnu hvatajui me as za uljem
dobro namazane noge as za vrat, da ne duljim, nije bilo dela za koji me nije uhvatio. No,
zahvaljujui zamanoj teini, njegovi su pokuaji ostali bez uspeha. Stajao sam postojano kao
gromadna stena koju svom silom napadaju buni talasi, ali joj ne mogu nita. Na tren se
razdvojimo, da bi se svom silinom opet sudarili, vrsto drei svoju stranu, reeni da ne popustimo
ni za nokat. Sad moja noga dodiruje njegovu, telo mi je dosta izbaeno napred, njegove sam prste
drao u svojima, ela nam se sudaraju. Kaem vam, izgledali smo kao dva snana bika koji se bore
za najvieniju junicu na itavom panjaku dok stado uplaeno i sa neizvesnou gleda koji e od
nas da pobedi i odnese tako vrednu nagradu. Tri puta velianstveni Herakle bezuspeno pokua da
me odbaci natrag dok sam ja nasrtao na njega; najzad, etvrti put poe mu za rukom da savlada
moj zahvat i da me odbaci. Izgubih ravnoteu i tada vrsto sam reio da kaem istinu brzo me
okrenu i nasrnu svom teinom s lea. Veruj mi, Tezeju, ne izmiljam pojedinosti slave radi, oseao
sam se kao da me pritisla planina. Uprkos tome, krajnjim naporom, oslobodim ruke, sav u goloj
vodi i izvukoh se iz njegovog medveeg zagrljaja. Dok sam pokuavao da povratim dah, pre nego

110

sam povratio snagu, opet nasrnu na mene stisnuv me za grlo. To je bio kraj borbe. Prinudi me da
pokleknem i da zagrizem pesak zubima.
Budui da mu nisam bio ravan u snazi, pokuam lukavstvom: izduim telo u obliku zmije i
kolutajui se, lickajui dvostrukim jezikom i sikui poput furije izmigoljim se iz junakovih aka.
Ali, Herakle prasnu u smeh i naruga se mojoj aroliji. Jo u kolevci nauio sam kako se ubijaju
zmije. Moe biti da ti nadmauje druge zmije, Ahelovse, ali ta je jedan poskok u poreenju sa
Hidrom iz Lerne. Ta je neman cvetala i uivala kad dobije rane; kad joj se neka od mnogih glava
odsee, na tom bi joj mestu svaki put iznikle dve: to je vie see, ona sve vea, iz rane, kao grane,
rastu zmije na sve strane. Ali, ja, Herakle, savladah tu neman i sprih svaki vrat s kog sam skinuo
glavu. ta misli, ta e da snae tebe koji se samo pretvara da si zmija, u sumnjivom obliku, sa
orujem koje nije u skladu s tvojom prirodom? Ree. Onda me zgrabi za vrat i stade da stee
tvrdim prstima. Uplaih se, kao da mi se oma stee oko vrata i uzalud se upinjah da se izvuem iz
neprijateljskih aka. Savladan i kao zmija, uzeh oblik razjarenog bika i u tom obliku nastavih
borbu. Rukama me uhvati sleva i pusti. Pobegnem, a on me stie, uhvati i savi mi vrat te mi se
rogovi zarie u zemlju i poloi me na pesak. Ali mu ni to ne bi dosta. Uhvati me za rog i slomi ga,
onako tvrdog; grubom ga rukom, odlomi i ostavi me osakaenog. Najade su ga ispunile voem i
mirisnim cvetovima i, tako osvetan, sad obogauje boginju Izobilja. Reni bog zavri, a jedna od
njegovih slukinja, nimfa odevena kao Dijana, sa kosom rasputenom niz ramena, stupi napred sa
Rogom Izobilja punim biranih jesenjih plodova i poasti goste po drugi put. Zora zarude; kad
planinske vrhove ogrejae prvi zraci sunca, krenue gosti na put. Nisu ekali da povodanj sasvim
jenja i da se reka vrati u korito. U talase nabrekle reke baci se Ahelevs kvasei zelenu kosu i
slomljeni rog.
Herakle i Nesos (96 132)
On je tugovao zbog gubitka krasnog roga, koji je inae bio zdrav itav. Mogao je sem toga vrbovim
liem i rogozom da sakrije patrljak slomljenog roga. Zbog ljubavi prema Dejaniri je i kentaur
Nesos zadobio ranu, ali smrtnu: njemu su dole glave Heraklove strele. Na putu kui u tvrdi grad
Tirin, Herakle je posle venanja s nevestom stigao na reku Evenos. Voda nabujala od brega do
brega zbog jesenjih kia; divovski vrtlozi ne daju na drugu stranu. Herakle se ne boji za sebe, ali se
pomalo plai za mladu nevstu. Iskrsnu pred njih grubi Nesos koji poznaje pliake. Sluaj,
Herakle!, ree on. Nemoj da odbije moju pomo. Dozvoli da prenesem tvoju nevestu na drugu
stranu dok ti prepliva reku. Dejanira bleda kao krpa, plai se Nesosa vie nego reke, ali mu je
njen mu poveri. Sa tobolcem i lavljom koom na sebi (toljagu i luk je prebacio na drugu obalu)
Herakle skoi i povika: Jednu sam reku savladao, sad u i drugu! Isuvie ponosan da bi traio
milost reke, nije se potrudio da trai gde je matica najpovoljnija. Za as se nae na drugoj strani i
dok je dizao luk sa zemlje, u nevestin vrisak: Nesos s plenom strugnuo uz planinu. Ali Herakle
povika: Otmiaru, kuda e? Uzalud se uzda u hitre noge, divljae. Nesose, nakazo, tebi govorim!
Ostavi moju nevestu, kad ti lepo kaem! Ako nema potovanja prema meni, u najmanju ruku
toak tvoga oca Iksiona trebalo bi da ti poslui kao opomena da ne otima enu drugog oveka.
111

Nemoj da misli da e umai, a lui je onaj koji je poverovao konjskim kopitama! Moje strele a ne
moje noge e da te stignu! I stavi rei na probu odapev strelu koja prosvira kroz beguneva lea i
otrovnim vrhom izbi na njegove grudi. Kentaur iupa strelu a krv iknu u dva mlaza, pomeana sa
Hidrinom otrovnom krvlju. Nesos uhvati nekoliko kapi smese i jeknu: Skupo e te stajati moja
smrt!, ree. Onda dade okrvavljenu dolamu Dejaniri, dar koji po njegovim reima moe da joj
poslui za podsticanje muevljeve ljubavne strasti.
Heraklova smrt (133 272)
Od tada su mnoge godine protekle; slava Heraklovih trudova razglasi se po svetu i razjari mrnju
njegove maehe Junone. Grad Ehalija ve bee razorio i spremae se da ispuni zavet dat u
Jupiterovom hramu na rtu Keneonu kad brbljivica Fama stie do Dejanirinog uva, Fama koja uiva
da poluistinama i laima ukraava istinu i od mrvice naraste do divovskih razmera: Amfitrionov
sin umire od ljubavi prema princezi Joli! ena poverova to je ula; pomisao da e da dobije
suparnicu ispuni je uasom. Najpre sirota ena proli potok suza od tuge, a onda ree: Kakva
vajda? Jola e samo da uiva u tojim suzama. I ne samo to. Uskoro e ona i u kuu da ti doe.
Moram da smislim neki plan pre nego moje mesto u branoj postelji zauzme druga. Da li da utim
ili da kaem kako se oseam? Da li da ostanem ovde, ili da se vratim u Kalidon? Da napustim svoj
dom, ili da pruim kakav-takav otpor? Moda e biti najbolje da se setim mog brata Meleagera i da
smelo udarim. Zato da ne zakoljem njegovu sulonicu i ne pokaem kako moe da bude duboka
enska ozlojeenost? Razmotrila je nekoliko razliitih zamisli, ali joj se uini da e najbolje biti da
muu poalje koulju umazanu mrljama krvi kentaura Nesosa, s nadom da e na taj nain da
povrati Heraklovu ohlaenu ljubav. Ne znajui kako e je ta tunika ojaditi, dade je sluzi Lihasu,
koji je to jo manje znao, da mu je preda kao njen dar. Ne slutei zlo, Herakle uze i obue koulju
umrljanu Hidrinim otrovom. Vatre su tada ve bile upaljene, _________________
Iksion je pokuao da obljubi Junonu pa ga je Jupiter kaznio da bude razapet na toak. Kralj
Evrit je obeao kerku Jolu junaku koji ga pobedi u gaanju lukom i strelom. Herakle ga je
pobedio, ali nije dobio Jolu pa je razorio grad Ehaliju, a princezu dao svome sinu Hilu.
junak je palio tamjan izgovarajui molitve i prinosei rtve levanice na mramorni oltar. Zatrovana
koulja se zagreja i na taj nain omogui otrovu da se preko plamena uvue u Heraklovo telo.
Koliko god je mogao, trpeo je i guio jauke. No kad bol nadvlada, on prevrnu oltar i ispuni ume i
brda Eta uasnim kricima. Naprezao se da zbaci kobnu koulju sa sebe, no ona prionula za telo, a
gde se raspori, s komadima koulje otpadaju i komadi tela, otkrivajui krupne kosti. I krv cvri,
poput komada usijanog gvoa baenog u ledenu vodu, i kljua na vatri otrova. Prodrljivi plamen
prodire u utrobu i u grudi. Oblie ga kapi crnog znoja. Ugljenisane tetive praskaju i pucaju.
Nevidovna rana topi sr u kostima. Onda die ruke prema nebu i povika: Naslauj se nad mojom
propasti, Saturnijska Junono! Likuj, svirepa boginjo! Gledaj sa visine na ovaj prizor razaranja i
nasiti surovo srce! Ili pak, ako vapaji moje kobi, ako moje paklene muke i u tebi, zakleta
dumanko, bude saaljenje, razlui moj duh od tela, tela izloenog patnji i naporu, roenog samo
112

za mrnju i trudove. Smrt u primiti kao milost i vredan dar moje maehe. Ja sam ipak usmrtio
Busirisa koji je krvlju stranaca srkrnavio hramove bogova. Istrgao sam divljeg Anteja iz majinog
krila, usudio sam se da bez straha pogledam Gerionu sa tri tela u oi kao troglavom Kerberu! Pa je
li mi zbog toga data snaga da slomim rogove kritskog bika, da poistim Augijeve tale i da ustrelim
stimfalske ptice, da uhvatim Dijaninog jelena u umama planine Partenion, da ukradem Hipolitin
zlatni pojas pored reke Termodon i oberem jabuke koje je tako revnosno uvao besani znaj. Jesam
li zbog ovoga pobedio kentaure i savladao vepra koji je pustoio polja Arkadije? A ni Hidri nije
nita pomoglo to su joj na mestu jedne odseene glave nicale dve? Seti se da sam usmrtio
Diomedove konje im sam ih video onako ugojene na ljudskoj krvi i njihove jasle pune ljudskih
tela, ne samo konje nego i njihovog gospodara; moje su ruke ubile nimejskog lava, na moju se
glavu naslanjalo nebo. Da, Jupiterovoj svirepoj ljubi mora da je dojadilo da mi postavlja zadatke,
premda meni nije dojadilo da ih izvrujem. Opet mi preti smrt i propast, ali sad ne mogu hrabro da
idem u susret opasnosti, jer vatra plamti u grudima i prodire telo. Evritej je ipak iv i zdrav! Moe
li iko vie da veruje da bogovi postoje? izgovarajui te rei Herakle posrnu u samrtnom ropcu
na visovima planine Eta, kao ranjen bik lovakim kopljem kad je uplaeni napada pobegao i
sklonio se. Junaka stalno jaue i urla; stalno pokuava da zbaci svaki komadi koulje, upa stabla i
iskaljuje gnev na planinu ili prua ruke u visinu prema nebu.
Onda odjednom ugleda drhtavog Lihasa koji se sklonio pod jednu liticu. Van sebe od bola, povika:
Lihase, jesi li mi ti doneo ovaj smrtonosni dar? Hoe li ti da bude moj ubica? Sluga, bled kao
krpa od straha, drhtei promuca nekoliko rei izvinjenja. Ali dok je govorio i spremao se da sklopi
ruke oko Heraklovih kolena, junak ga zgrabi, zavitla nekoliko puta i baci u Evbejsko more jaom
snagom od katapulta. Dok je leteo kroz vazduh, Lihasovo telo poe da tvrdne. Kau da se kia pod
udarima ledenog vetra pretvara u sneg, i da se mekane lagane pahuljice kasnije stvrdnu i slede u
kuglice grada. Upravo se to, prema drevnom predanju, desilo Lihasu: Kad je baen monim
rukama niz provaliju u njemu od straha nije bilo ni kapi prvi i, potpuno lien vlage, pretvorio se u
kamen. I danas, iz mora kraj Evbeje izviruje niska stena slina ljudskoj prilici. Moreplovci
izbegavaju da stanu na tu stenu kao da ona osea, a i ime su joj dali Lihas. A Jupiterov veliki sin
upa drvee po Eti i baca ga na lomau do neba visoku; Filoktetu pokloni luk i tobolac sa strelama
kome bi sueno da poseti Troju i zamoli ga da potpali lomau, a on, dok je plamen prodire, razvri
njen vrh, prostre kou nimijskog lava i sa osmehom, kao zvanica na gozbi sa vencem na glavi i
peharima punim vina, nasloni se na nju stavivi toljagu pod glavu.
Vatra se rasplamsa glasno pucketajui, plameni juzeci liu telo junaka koji mirno eka mrskog
neprijatelja. Bogovi se uplaie za velikog branioca zemlje. Tada Jupiter, oseajui njihov strah i
zraei istom radou, ree: Va me strah, O, bogovi, veoma raduje. Srdano estitam sebi to se
nazivam ocem i kraljem naroda koji ne preputa stvari zaboravui to jedan od mojih sinova uiva
vau ljubav i zatitu. Vaa je milost jamano priznanje njegovim velikim podvizima i ja vam lino
izraavam zahvalnost. Vaistinu vam kaem, verni moji podanici, vaa je zebnja bezrazlona.
Zanemarite onaj plamen na planini Eti. Junak koji je pobedio sve pobedie i onaj plamen. Vulkan
113

ima mo samo nad delom koji je nasledio od majke. Deo koji potie od mene je vean, smrt mu ne
moe nita, savreno je otporan na vatru. Taj u deo, kad se njegovo vreme na zemlji zavri, da
primim u nebeske prostore i nadam se da e taj moj postupak obradovati sve bogove. Ako se neko
od vas protivi da Herakle bude ovde primljen kao bog, moe da se ljuti, ali e da se uveri da je to
priznanje potpuno zaslueno i dae svoju suzdranu saglasnost. Svi su bogovi bili saglasni. I
njegova verna ljuba inilo se da je zadovoljna, premda joj nisu bile prijatne njegove poslednje rei;
leknu je u srcu to je pred svima ukori. U meuvremenu Vulkan spri sve to plamenom moe da
izgori. Od Heraklove spoljanosti nita prepoznatljivo ne osta. to je od majke ieznu; a to od
oca ostade. Kao to se zmija kad zbaci koulju podmladi i nove krljuti blesnu punom sveinom,
tako i tirinski junak, odbaciv smrtni oblik, prikupi snagu i blesnu u nebeskom sjaju i moi. Jupiter,
njegov svemogui otac, zaogrnu ga oblacima i prenese meu jasne zvezde.
Alkmena i Galantida (273 323)
Atlas oseti da nebo postade tee. Mrnja Stenelovog sina Evristeja nije se meutim smanjila, samo
joj promeni smer sa Herakla na njegovu decu. Junakova ostarela i ojaena majka Alkmena dugo je
alila, ali je mogla bar da se isplae na Jolinom ramenu i da joj pria o podvizima njenog sina, kao i
o njegovim stradanjima. Po Heraklovoj je naredbi njegov sin Hil primio devojku u srce i u postelju
i oekivae dete njegove plemenite krvi. Alkmena joj ree: Nadajmo se da e bogovi prema tebi
biti blagonakloni i da tvoji trudovi nee dugo trajati kad doe vreme i kad u strahu bude dozivala
Ilitiju, boginju poroaja. Na Junonin mig, ta je boginja prema meni bila krajnje neljubazna. Kad
se navrilo devet meseci i udotvorac Herakle trebalo da se rodi, utroba mi je bila do krajnosti
napeta; plod koji sam nosila bio je golem tako golem da se lako moglo zakljuiti da mu je Jupiter
otac. Kad sam osetila trudove, napori su bili isuvie jaki da bi mogli dugo da se izdre. I sad dok ti o
tome priam, oseam hladne jeine niz kimu i neki me grevi sa seanjem hvataju. Sedam dugih
dana i sedam noi muila sam poroajne muke, iznurena bolovima. Ispruim ruke prema nebu i
vrisnem dok sam se molila Lucini i svim uavcima, bogovima babinja. Pomonica stie, ali, mogu
ti rei da je Junona unapred podmitila i bila je spremna da me rtvuje prkosnoj boginji. im je ula
kako stenjem, Pomonica sede na oltar pred vratima, desno koleno vrsto prebaci preko levog,
splete prste na rukama koje su vrsto stezale desno koleno i tiho aputala basme da osujeti
zapoeti trud. Naprezala sam se i napinjala, van sebe od bola, i proklinjala Jupitera to me ostavio
na cedilu. elela sam prosto da umrem; moji bi jauci i najtvre stene razmekali. Dok sam jaukala,
udate Tebanke koje su dole da mi pomognu nudile su zavete bogovima da mi pomognu i
pokuavale da me ohrabre. Jedna od mojih slukinja, Galantida, plavokosa devojka iz siromane
kue koju sam zavolela jer je sve poslove obavljala s voljom i bila mi neizmerno odana, shvati da je
svirepa Junona smislila neku pakost, i kako je ta devojka izlazila i ulazila kroz vrata primeti Lucinu
kako sedi na oltaru stiskajui kolena prepletenim prstima. Ma ko da si, rekne ona, ui i estitaj
Gospoi! Alkmena od Argosa je rodila; sad je postala majka i sve njene molitve su usliene.
Boginja poroaja skoi na noge i u panici rasplete prste. Moje se prepone oslobodie i dete se rodi.
Kad je prevarila Lucinu, kau da je Galantida prasnula u smeh pa je surova boginja zgrabila za
kosu i bacila na zemlju. Upinjala se da ustane i tada joj se ruke preobraze u prednje noge. Lea joj
nisu izgubila ljudski izgled premda je dobila izgled lasice. Zato to je svojim laljivim ustima
114

pomogla Alkmeni kad je bila u poroajnim mukama, ona raa mlade na usta i oblee oko kue kao
i pre.
Driopa (324 393)
Alkmena uzdahnu zavravajui, ojaena seanjem na devojku koja je tako verno sluila. Onda ena
njenog unuka ree: Majko, tuguje zbog Galantidinog preobraenja, a ona nikad nije bila lan
nae porodice. Dozvoli da ja tebi ispriam neobinu sudbinu moje roene sestre premda me suze
gue pa jedva govorim. Bila je jedinica (ja sam od druge majke) i najljupkija devojka u itavoj
Ehaliji imenom Driopa. U davnoj prolosti Apolon, bog Delosa i Delfa, je silovao. Premda je
izgubila nevinost, Andraemon se oenio njome i sreno su iveli u ______________
Ilithyia < pomonica pri poroaju, boginja poroaja, kod Latina: Junona Lucina
braku. Ima tamo jezero strmih obala poput morskih, obraslo drveem mirte. Savreno nesvesna ta
je eka, Driopa je na to jezero dola ovo ini priu jo stranijom da ubere nekoliko cvetova za
venac nimfama. U naruju je drala svoje najvee blago, muko dete u povoju, i dojila ga na toplim
i mekim grudima. Nedaleko odatle rastao je lotos sav prekriven cvetovima tirijskog purpura
obeavajui bogat rod. Ubrala je nekoliko cvetova da pokae i obraduje dete. Htela sam (jer, i ja
sam tu bila) da uberem koji, no ugledah krv kako kaplje iz peteljki, a grane sa kojih su ubrani
grozno drhte. Tek tada, isuvie kasno, seljaci ispriae kako je nimfa Lotida beei od odvratnog
Prijapovog udvaranja, zadravi ime, promenila oblik u lotos. I moju sestru, kojoj to nije bilo
poznato, ova pria duboko potrese; pokua da uzmakne i, poto je zazvala nimfe, htede da napusti
to mesto, ali noge joj ve behu pustile dubok koren. Upinjala se da se oslobodi, ali je samo do pasa
mogla da se mie, jer se ve bila uhvatila kora penjui se odozdo i postepeno je obuhvatajui oko
slabina. Ritualnim pokretom hitro pokua da upa kosu, ali dignuta ruka pusti listove koji su se ve
pojavili na glavi. Mali Amfisos (ime mu je dao deda Evrit) oseti kako bradavica na majkinim
grudima postaje tvrda i kruta i ne puta mleko dok sisao. Stajala sam i gledala sestrinu muku,
potpuno bespomona, premda sam inila sve to je bilo u mojoj moi da usporim rast stabla i
grana. Sklopivi vrsto ruke oko nje, priznajem, poelela sam da kora i mene obuhvati. Doe njen
mu Andraemon i siroti otac Evrit, trae Driopu. Gde ti je sestra?, pitaju. Pokazala sam na
lotosovo drvo. Stablo je jo bilo toplo i oni padoe na kolena da ga poljube i sklopie se oko panja
njima dragog drveta. Moja draga sestra se ve sva, izuzev lice, bila preobrazila u drvo. Prolivala je
suze na lie kojim se nanovo zaodelo njeno telo. I dok su joj usne jo proputale glas, rei njene
tugovanke su lebdele u vazduhu: Ako se moe verovati zakletvama prokletih, kunem se bogom da
nisam zasluila ovu nepravdu. Kako je grozno biti kanjen na pravdi boga! Moj ivot je bio
bezgrean. Ako ovo nije istina, molim se bogu da uvenem i da izgubim svaki list, da budem
poseena sekirom i naloena na vatru. Uzmite sad moga sina iz majkinih grana i dajte ga dadilji u
naruje. Neka sisa i neka se igra u sennci moga drveta. A kad dete prohoda, nauite ga da pozdravi
majku i da enjivo kae Ovde, u ovome stablu je ona, moja mama! Nauite ga da izbegava virove,
da nikad ne bere cvetove i da veruje da je svaki bun koji vidi dom neke boginje. Zbogom, voljeni
115

muu; zbogom, oe i ti, draga sestro! Ako polaem neko pravo na vau ljubav, odravajte moje drvo
briljivo, uvajte moje lie od kosira i da ga koze ne obrste. Poto vie ne mogu da se sagnem
prema vama, propnite se, priite mojim usnama dok jo moete da ih dodirnete i podignite moje
voljeno dete da ga majka jo jednom poljubi. Vie ne mogu da govorim. Kora mi se kradom hvata
oko vrata i glava mi se gubi u kruni drveta. Ne morate da drite moje oi, kora e da ih prekrije i
bez vae pomoi. I izdahnu sa poslenjom rei. Iako je Driopino telo preobraeno, njegova se
toplota dugo drala u nanovo izniklim granama.
Jolej i Kaliroini sinovi (394 417)
Dok Jola kazuje ovu neobinu priu lijui suze koje Alkmena neno brie i sama plaui, na vrata
ispred njih izbi momak i kao rukom odnese njihovu tugu. Jer na uzvienim vratima stajae mlad
ovek, bolje rei, deak jedva da ga je nausnica poela gariti Jolej, sa crtama kakve je imao u
cvetu mladosti. Usliiv molitve svog mua Herakla, taj mu je izgled vratila boginja mladosti Heba,
a bila je naumila da se zarekne da vie nikome nee da uini tu milost, no je obrlati Temida ovim
reima: Tebu u ovom asu potresa krvavi graanski rat. Hrabrog Kapaneja niko sem Jupiterove
strele ne moe da pobedi. Braa nastoje da ree spor tako to e da ubiju jedan drugoga. Jedan
prorok, jo iv, videe sopstvenu sen, dok ga prodire zemlja i baca u Had. Njegov e sin, u zloinu
koji je i dunost, da se drzne da osveti oca ubijstvom majke. Alkmeona, raspameenog sopstvenim
zloinom i proteranog, progonie duh njegove majke i psoglave Furije, dok god njegova nova ena
zahteva da dobije prokletu zlatnu ogrlicu i dok god Fegejev ma ne prolije krv njegovog roaka.
Tako e Kaliroje, padajui niice pred mone Jupiterove noge, moliti svemogueg da godine koje je
Jolej izgubio doda njenim tek roenim sinovima kako bi mogli da osvete oevu smrt. Hebin poklon
cveta mladosti e tako da _____________
> Iolaus, Ifiklov sin, Heraklov stalni pratilac.
doe Jupiterovim posredstvom, a deca e da postanu odrasli ljudi.
Kad Temida koja zna budunost izree ovaj niz proroanstava, bogovi ih propratie glasnim
protestima. Zato ne moe slina milost da se da i drugima? gunali su. Aurora se alila da su
se godine njenog mua Titona tuno otegle dok je prelepa Cerera oplakivala sede vlasi svoga
Jasiona. Vulkan je uprkos tome tvrdio da njegov sin Erihton treba da bude sasvim podmlaen, a
Venera, krajikom oka ciljajui na budunost, bee spremna da ponudi cenu za podmlaivanje
Anhisa. Svaki je bog imao nekog svog kandidata. Potegoe se burni argumenti, rasplamsae se
razmirice i egrsti. Najzad Jupiter otvori usta. Imate li imalo potovanja prema meni? grmeo
je. Gde e ovo da se svri? Zar neko od vas misli da moe da prkosi volji Sudbine?
Milet (418 452)
Sudbina je dozvolila Joleju da se vrati u godine mladosti. Iskljuivo voljom Sudbine e Kalirojine
bebe da postanu odrasli ljudi, a ne agitacijom ili gornjanjem. Svi ste podreeni Sudbini i ako vam
116

to pomae da lake podnosite svoju podreenost to vai i za mene. Kad bih imao mo da menjam
stvari, dao bih prednost mojim sinovima. Eakova lea ne bi bila tako povita od starosti,
Radamant* bi odabrao cvet vene mladosti, kao i pogureni Minos, kojeg su s prezirom liili
kraljevske vlasti zbog gorkog bremena starosti. Jupiterove rei ubedie bogove i, videi Eaka,
Minosa i starca Radamanta iskopnele i slabe, niko se vie nije bunio. Kad je Minos bio u najboljim
godinama, dovoljno je bilo samo izgovoriti njegovo ime pa da utera strah u kosti monim
narodima a sad, okopneo, ivi u strahu od mladog Mileta, gordog Cererinog i Apolonovog sina.
Premda je Minos sumnjao da mladi snuje zaveru, nije imao obraza da ga protera iz svoje kue.
Milet je pobegao svojom voljom, dokopao se jedrenjaka, preplovio Egej i iskrcao se u Aziji, gde je
podigao moan grad ograen zidinama i dao mu svoje ime. Tu je sreo Kiane, dete vijugavog
Maendra, koja je lutala obalama reke njenog oca. Plod njihovog druenja bili su Bibida i Kaun,
blizanci iznenaujue lepote.
Biblida (453 665)
Bibidina kob opominje devojke da vole samo ono to se sme. Bibidu je zanela strast prema
Apolonovom unuku, njenom bratu. Volela ga je ne kako se valja, sestrinskom ljubavlju. Sprva nije
razumela strast koja je narastala u njenom srcu. inilo joj se da nema nita greno u tome da ga
esto ljubi u usne, ili da sklopi ruke Kaunu oko vrata i da ga miluje. Dugo se zavaravala da su njena
oseanja savreno prirodna, no prirodna se ljubav brzo izrodi. Kad doe bratu u posetu dotera se i
izlae svoje drai i ljubomorna je na svakoga ko bi bio privlaniji od nje. No jo joj nije puklo pred
oima. Njena je strast nije nadahnjivala da se molitvama obraa bogovima; strast je buktala u
njenom srcu. Kaun joj vie nije brat odvratan joj je taj pojam ve moj gospodar; vie bi
volela da je on zove imenom, nego sestrom. Pa ipak, u treznim trenucima nije dozvoljavala
grenim mislima da zagospodare njenim umom. Ali kad bi se mirno odmarala, javljali bi joj se u
mislima prizori ljubavi. tavie, sanjala je da su ona i njen brat jedno telo i obli je rumen premda je
spavala. Kad se probudila, dugo je leala pokuavajui da ponovo dozove sliku koju je videla u snu,
a onda, razapeta izmeu suprotnih oseanja, povika: O, kako sam hude sree! ta, za ime boga,
moe da znai ovaj noni san? Ne, ne, on ne sme da se obistini! Ali, zato imam takve snove? On je
lep! I njegovi zakleti dumani morali bi to da potvrde. On mi se svia i mogla bih da ga volim da mi
nije brat; tavie on je dostojan da me ima. Ali, tugo, ja sam mu sestra. Sve dok ne pokuam da
poinim greh po danu i u budnom stanju, ne mari kako esto se to desi u snovima. U snu nema
oevidaca, a snovi pruaju neku vrstu lanog uivanja. O, Venero, o Kupidone, krilati boe koji
pomae majci tako neno, veliku radost ste mi doneli! O, kako je ivahna strast to drai moje
telo! Kako isto ________________
> Tithonus, Laomedonov sin, Aurorin muMemnonov otac, preobraen u skakavca.
( > Iasion) sin Jupitera i Elektre, Dardanov brat, Cererin miljenik. >
Aeacus, sin Jupitera i nimfe Egine, kralj Egine, otac Peleja, Telemona i Foka; posle smrti jedan od
sudija u podzemnom svetu.* > Rhadamanthus, pravedni sin Jupitera i Evrope,
Minosov brat, posle smrti sudija u podzemnom svetu kao i Eak i Minos.
117

zadovoljstvo oseam u dubini svog bia! Seanje ga vraa! Ali uivanje je isuvie kratko trajalo; no
hitro prohuja i osujeti uivanje. O, Kaune, kad bi mi bilo dozvoljeno da promenim ime kao sestra i
da ti budem ena, kako bih bila dobra ker tvome ocu! tavie, dragi Kaune, kako bi ti bio dobar
sin mome! Kad bi bogovi to dozvolili, ne bi bilo niega to ne bismo delili meu sobom, izuzev krv
premda bih elela da si plemenitijeg roda od moga! Pa, divni mladiu, neka ena e u svakom
sluaju da ti rodi dete, dok sam ja kojoj je sudbina surovo dodelila iste roditelje kao tebi samo
sestra i sve to nas spaja jeste pregrada koja nas razdvaja. Pa, kakav je smisao mojih snova? Ali, ta
ima u snu? Ima li u njemu sutastva? Pa ipak, moda i san moe da se obistini? Ne daj, boe! Ali,
bogovi su jamano spavali sa svojim sestrama. Saturnu je ena bila Opsa, a iste su krvi; takav je
sluaj sa Okeanom i Tetidom, pa sa Junonom i Jupiterom. Ali, bogovi imaju svoja pravila
ponaanja. Besmisleno je primerati ljudske postupke i obiaje uz arin bogova. Ne, ne, ja moram ili
da iupam ovu zabranjenu elju iz srca, ili, ako mi to ne poe za rukom, da se molim bogovima da
me ubiju pre nego poinim greh, i da budem poloena na pogrebnu lomau, gde moj brat najzad
moe da poljubi moje usne. Pa ipak, poljupci zahtevaju saglasnost dva ljubavnika: ja mogu da
budem voljna, ali on e smatrati da je to gnusni greh. Ali, Eolovi sinovi se nisu plaili da idu u
krevet sa svojim sestrama ali, otkud ja to znam? I zato navodim taj primer? Kud to ja srljam?
Dalje, dalje, rodoskrvne elje, daleko vam lepa kua! Ne terajte me da volim brata, sem na nain
koji prilii sestri! Meutim, da se Kaun prvi zaljubio u mene, da on gori od ljubavne strasti, moda
bih s radou mogla da mu se predam. U tom sluaju, Biblido, ako sama ne bi odbila njegove
nasrtaje, udvaraj mu se! Hou li moi da mu izjavim ljubav? Da, tvoja ljubav e da te prisili da to
uini! Ako ti se od srama jezik zavee, moe da otkrije svoja oseanja tajnim pismom. Tako
odlui i razrei borbu suprotnih oseanja. Smesta se nasloni na levi lakat i ree: Sad u da mu
pokaem. Priznau da sam luda za njim. O nebesa! Kuda to ja srljam? Plamen mi prodire srce!
Drhtavom rukom nakraba rei koje je smislila: desna ruka upravlja perom a leva kontrolie
tablicu. Zapoe pa se zaustavi; zapisa na vosku, a onda prokle to to je napisala; pie pa brie,
popravlja, odbija, pristaje, naizmenice jedne tablice uzima, druge baca. Ne zna ta e od ivota. Sve
to je mislila da bi uinila, odjednom joj postaje gnusno.
Na licu joj se meaju stid i drskost. Poe da pie, Tvoja sestra , onda se brzo predomisli.
Uravna vosak i napisa: Tvoja ljubav ti eli dobro. Ako ne odgovori na ovaj pozdrav, ona nikad
vie nee biti dobro. Ona se stidi, tako se uasno stidi da ti kae svoje ime, ali ako eli da sazna
moju elju, htela bih da ti iznesem svoja oseanja ne navodei ime dok ne dobijem odgovor na
moje molbe, dok se moje nade ne ostvare i dok ti ne potvrdi i ne nazove me svojom Biblidom.
Mogao si i sam da nasluti kako je ranjeno moje srce. Moji bledi i upali obrazi i moj tuni izraz, oi
koje se tako esto ispune suzama, uzdasi koje putam bez oitog razloga oni su mogli da ti to
kau. Moda se sea mojih estih zagrljaja; moda si zapazio da moji poljupci ne lie na
sestrinske. Ali, uinila sam sve to sam mogla. Premda teko ranjena ljubavlju, premda me plamen
strasti razara iznutra, bog mi je svedok da sam pokuala svim silama da doem sebi. Borila sam se
tako dugo, huda, da izbegnem Kupidonove strele. Bol koji sam podnosila vei je od svakog koji
neka devojka moe da podnese. Ali, sad sam poraena i prinuena da ti priznam da te volim.
118

Drhtei od straha, molim te da mi pomogne. Ti ima mo da spase i da uniti onu koja te

oboava. Sam donesi odluku. Ovo nije molitva neprijatelja ve nekog bliskog ko bi eleo da ti bude
jo blie, ko moli da se vee s tobom lancima koji e nas potpuno ujediniti. Pravila su za utogljene
starce. Pusti ih neka ispituju ta je dozvoljeno, da odreuju ta je pravo a ta krivo i da se dre
tankih zakonskih granica. Zaljubljeni mladi ljudi mogu da budu slobodniji pa i aavi. Mi jo ne
znamo ta je dozvoljeno a ta nije. Smatramo da nita nije zabranjeno i u tome sledimo nebeske
bogove. Nas ne moe da zaustavi ni strogi otac, ni briga za na ugled, ni strah; ako imamo razloga
za strah, moemo da se izgovaramo da smo brat i sestra. Ta, ja imam pravo da razgovaram nasamo
s tobom kao sestra, da ti ponudim zagrljaj bez srama i da se javno ljubimo. ta nam jo treba?
Smiluj se nad onom koja ti priznaje svoju ljubav i koja to ne bi uinila da je na to ne prisiljava
neodoljiva strast. Ne dopusti da tvoje ime bude urezano na mom grobu kao uzrok moje smrti.
Tablica je sad bila puna. Jedan red dodade sa strane. Onda pritite peat i zapeati dokaz svog
greha dragim kamenom koji ovlai suzama, budui da joj je jezik bio sasvim suv. Najzad, crvenei
od stida, pozva jednog od slugu i nervozno mu polaska: Prijatelju, znam da mogu da ti verujem.
Molim te, odnesi ovo pismo posle pauze dodade mome bratu. I dok mu je pruala
tablice, skliznue joj iz ruku i padoe na zemlju. Premda je ovo znamenje lecnu, pismo je poslato i
sluga je naao vremena da preda tajnu koju je sadravalo.
Mladi Kaun se zaprepasti. Proitao je samo pola pisma pre nego ga obli gnevna rumen i on ga s
gnuanjem baci. S mukom se uzdravajui da ne oamari uasnutog slugu, povika: Gubi mi se s
oiju, gnusni rodoskrvni svdnie! Platio bi ivotom kad tvoja smrt ne bi nanela sramotu mome
imenu. Onaj kukavac dade vatru tabanima i izvesti gospodaricu o divljakom odgovoru. Biblida
preblede kad u da je surovo odbijena i zadrhta od straha dok ledeni marci prostrujae njenim
telom. Ali kad se povrati, njena se strast ponovo razbukta i ubrzo se vazduh ispuni glasnim izlivom
besa: Sama sam to sebi priredila! O, to sam bila tako brzopleta da mu pokaem kako ga oajno
volim? Zato sam pourila da iznesem izopaene elje pismeno, umesto da ih prikrijem? Trebalo je
unapred proveriti njegova oseanja zagonetnim migovima. Trebalo je da istaknem pare platna da
proverim da li je vetar povoljan. Tada bi moja plovidba sasvim bezbedno stigla u mirnu luku. A ja
sam od samog poetka razvila i napunila sva jedra nepoznatim vetrom. Oluja me baca na hridi!
Moj brod tone! Tonem u morske dubine, nema povratka! tavie, kad sam sluzi predavala pismo,
znamenja su me jasno upozorila da se ne zanosim svojom ljubavlju. Tablice su mi ispale iz ruku i
pale na zemlju stavljajui mi na znanje da e i moje nade tako da padnu. Trebalo je bez sumnje da
promenim dan, moda i celu zamisao. Sam bog je u sve to umeao prste; njegova znamenja su bila
sasvim jasna i mogla sam da ih protumaim da nisam bila tako brzopleta. Ne, pogreila sam to
sam pisala to pismo. Trebalo je usmeno da razgovaram sa Kaunom; trebalo je u lice da mu kaem
koliko ga oboavam. Tada bi video moju ljubav u mojim suzama i oima koje preklinju. Mogla sam
da izrazim mnogo vie nego to ima prostora na ovim bednim tablicama. Mogla sam da mu se
sklopim oko vrata kad uzmakne, a ako bi me ostavio, mogla sam da se pretvaram da umirem i da
ga na kolenima molim da mi potedi ivot, sklapajui mu se oko kolena. Trebalo je pokuati sve,
119

moda bi neto moglo da smeka njegovo srce; pa kad bi i svaki pojedinani pokuaj propao,
moda bi ipak svi kao celina uspeli. Moe biti da neto sa slugom po kome sam poslala pismo nije
bilo u redu. Mora da mu nije priao na pravi nain, nije odabrao pravi trenutak. Trebalo je da
saeka dok Kaun ne bude slobodan da primi poruku. Te su mi greke nanele veliku tetu.
Ali, Kaun nije sin tigrice; njegovo srce nije od kamena, od neposlunog gvoa ni od adamanta, niti
ga je lavica zadojila. On e da popusti! Moram ponovo da pokuam. Dok god u meni srce bije,
stalno u pokuavavati da svoj naum privedem uspenom kraju. Kad bi to to sam uinila moglo da
se izbrie, ne bih nikad ni pokuala, ali stvar je uinjena i sad moram da nastavim bitku do
konane pobede. Pod pretpostavkom da sad i napustim bitku, moj Kaun nikad nee moi da izbrie
iz svesti moj drski pokuaj. Mislie da sam digla ruke zbog toga to nikad nisam ni mislila ozbiljno,
ili da ga navodim u iskuenje i da se trudim da ga uhvatim u neobranu grou. Mislie u svakom
sluaju da sam rtva obine poude a ne boga koji mi svim silama saie i kida srce. Najzad,
poinila sam greh koji ne mogu da izbriem. Napisala sam pismo i izjavila mu ljubav; moje namere
su obelodanjene. I ako ne uinim nita vie, moj ugled je ukaljan; novim pokuajem nemam ta da
izgubim, a mogu mnogo da dobijem. Tako je mislila, takav se rat vodio u njenom pokolebanom
srcu izmeu elje i mrnje novog pokuaja. No, razum izgubi na kraju i, huda devica, pretrpe nova
odbijanja. Kad je Biblidin lov zavren, njen Kaun je pobegao iz zemlje i od rodoskvrnjenja i
sagradio grad na tuoj zemlji.
Tek tada je, kau, Miletova ker od tuge potpuno izgubila pamet. Smrvljena oajnom tugom,
poderala je haljine na grudima i poela da se bije akama u grudi i po rukama. Njeno ludilo sad
slui svetu kao opomena, poto je otvoreno priznala grenu strast, napustila zemlju i dom kojeg se
gnuala i krenula u potragu za odbeglim bratom. Ba kao to se trakijske menade, pobuene
Bakhovim tirzosom, ponovo u pravo vreme vraaju obredima svake tree godine, tako su nevste
Bubasosa gledale Biblidu kako vriti i cvili kroz njihovu zemlju. Njena lutanja su je nanela kroz
Kariju, gde je vladao ratnik Leleges, a odatle produila u likijske panjake. Nedugo zatim je minula
pored Kragusa i Limire, prebrodila reku Ksantos i stigla na greben Himere, udovita sa vatrom u
utrobi, sa grudima i glavom lava i repom zmije. Kad se pojavila na ivici ume, isuvie iznurena da
bi mogla da nastavi, Biblida pade na tvrdu zemlju, umazane kose i lice joj poinu na jastuku od
lia. Karijske nimfe su nenim rukama vie puta pokuale da je osove na noge i da njeno od
ljubavi bolesno srce izlee. Ali, ona se oglui o sve utehe. Leala je nemo, kopajui noktima travu i
natapajui zemlju suzama. Kau da su joj najade snabdevale oi suzama podzemnim potokom koji
nikad nije presuivao najprikladniji dar po njihovom miljenju. Odjednom, poput kapi smole iz
zaseene kore bora, ili katrana to ljigavo izbija iz zemlje bogate naftom, ili leda koji se topi na
suncu kad se vrati prolee sa blagim dahom zapadnog vetra, tako se u suzama topila Apolonova
unuka Biblida i pretvorila se planinski vrutak koji i danas nosi ime Biblidina voda to neprekidno
brizga ispod jednoga cera.
Ifid (666 797)
120

Moda bi se pria o Biblidinom udesnom preobraaju pronela i kroz stotinu gradova Krita da
nedavno Ifidino preobraenje nije zapanjilo itelje toga ostrva. Jednom davno, u predelima
Festosa, nedaleko od kraljevine Knososa, iveo je malo poznat ovek po imenu Ligdos, slobodan po
roenju, jedan od onih ije bogatstvo nije prevazilazilo predstavu zasnovanu na njegovom
skromnom poreklu, ali savreno poten i potovan meu susedima. Kad je njegova ena bila
nosea i uskoro trebalo da rodi, on je upozori: Moje molbe se svode na dve stravri: da poroaj
proe to bezbolnije i da rodi muko dete, inae e breme prevazilaziti moje mogunosti. Ako bi
(ne daj boe!) dete bilo devojica premda to nerado kaem i molim za oprotaj mora da je
ubije. Poto je to rekao, oboje prolie suze, kako mu koji je dao nalog, tako i ena koja ga je
primila. Uprkos naredbi, Teletusa je uporno molila mua da ne ograniava njene nade na deaka,
ali su sve njene molbe bile uzaludne. Ligdos je bio neumoljiv. Najzad, jedne noi, kad je ena s
krajnjim naporom nosila narasli plod u utrobi, doe joj na san Inahova ker: stoji pred njenom
posteljom sa svitom pratilja. Boginja na glavi nosi rogove mladog meseca, venac od zlatnog klasja
ita i kraljevske oznake. U neposrednoj blizini su psoglavi Anubis, boanska Bubastida, medasti bik
Apis arenih lea, bog dete to s prstom pritisnutim na usta zahteva tiinu, Oziris za kojim se
potraga nikad ne prekida, defovi i zmije Egipta nabreklih vratova od uspavljujueg otrova. Sve je
ovo jasno videla kao na javi kad je boginja oslovi ovim reima: Teletuso, moja verna
oboavateljko, odbaci brige i prkosi naredbi mua. Kad rodi dete, podii ga bez straha bez obzira
na pol. Da, ja sam boginja Pomonica i odazivam se na pozive porodilja. Nikad nee imati razloga
da se poali da se Izida ogluila o tvoje oboavanje. Rekav to, ona napusti sobu. Krianka ustade
iz postelje i digav nevine ruke prema nebu, pokorno se pomoli bogu da joj se san obistini. I
Teletuza oseti trudove. Dete brzo ugleda svetlost dana bila je devojica, no istinu sakrie od oca.
Majka naredi slugama da dobro brinu o njenom sinu; obmana je prihvaena; tajnu je znala samo
dadilja. Ligdos ispuni zavete bogovina i detetu dade ime Ifis, tako se zvao i njegov otac. Ovo se ime
dopade Teletuzi, jer je bilo zajedniko za oba pola, pa je mogla da ga koristi bez obmane. I tako
obmana, nadahnuta materinskom ljubavlju, proe nezapaeno. Dete je nosilo muka odelca i
imalo prijatne crte lica i kao deak i kao devojica.
Trinaest se punih godina navri te Ifisov otac odlui da oeni sina plavokosom Jantom, kerkom
Krianina Telesta, koja je meu devojkama Festosa uivala lep ugled zbog izuzetne lepote, to je
vredan miraz. Jednaki po godinama i lepoti, dvoje mladih je dobilo prve lekcije u koli od istih
uitelja, pa su se i zavoleli. Njihova nevina srca su gorela slinim arom, premda sa raliitim
oekivanjima. Janta je s radou oekivala prvu branu no i verovala da e ljubavnik za koga je
verovala da je muko biti njen mu. Ifis je voljae ne nadajui se da e ikad uivati u svojoj voljenoj,
to je inilo njegovu ljubav jo strasnijom devojka zaljubljena u devojku! Gotovo u suzama,
jeknu: O, ta e sad biti sa mnom? Plamtim od neuvene ljubavi, to je neka nova, nakazna, strast!
Ako je nebo zaista htelo da me sauva, trebalo je to i da uini. _____________
Iona, koja se oboavala kao boginja Izida; videti Metamorfoze I, 747.

121

Ako ne, ako su bogovi imali nameru da me unite, mogli su u najmanju ruku da poalju neku
prirodnu, normalnu bolest. Krave nikad ne gore od strasti prema kravama, ni kobile prema
kobilama; ovnovi privlae ovce, a svaki jelen ima svoju koutu; isto stoji stvar i sa pticama. U celom
ivotinjskom carstvu nikad enka ne osea strasnu ljubav enki. Kamo sree da se ni rodio nisam
kao ensko; kamo sree da sam mrtva! Ali Krit je zemlja svih vrsta izopaenosti: Pasifaja je umirala
od strasti prema biku, ali njena strast je ipak bila usmerena na muki pol. Ako emo pravo, moja
strast je neprirodnija. Pasifaja je ipak mogla da se nada da e njena strast biti zadovoljena. Dedal
joj je napravio drvenu kravu i ona je, zahvaljujui opseni, spoznala bika. Ona je bar imala
ljubavnika koga je trebalo prevariti da je spozna. A kad bi se i sve vetine sveta stekle, kad bi se i
Dedal na votanim krilima vratio na Krit, ta bi on mogao da uini? Da li bi svojom vetinom
mogao da preobrazi devojku u mladia? Da li bi on mogao da preobrazi Janu? Ifise, mora da
bude hrabar i da ima punu vlast nad svojim oseanjima! Otresi od sebe tu nesmotrenu i glupu
strast! Seti se kome polu pripada ako ne moe da obmane sebe sopstenom obmanom. Nastoj da
postigne to je pravo i voli kao to dolikuje eni. Ljubav ne moe da se rodi, niti moe da se gaji
bez nade, ali tvoj poloaj je beznadean. Tebe ne spreavaju uvari da padne u zagrljaj svog
voljenog, ni ljubomorna supruga, ni nezgodan otac; ni ona sama ne odbija tvoje udvaranje. Paki,
paki, ti je nikad ne moe spoznati. Ma ta da se desi, uprkos svim naporima bogova i ljudi, ti ne
moe biti srean. Do sad nijedna moja molitva nije ostala neusliena; bogovi su mi bili naklonjeni
i dali su mi sve to su mogli. Moje elje podrava i moj otac, sama Janta i njen otac. Samo se
priroda, koja je monija od svih, protivi braku i unitie me. Pazi, dan koji prieljkuje, dan
venanja, pribliuje se. Janta e uskoro da postane moja ena, ali nee biti moja. Voda svuda oko
nas, a mi emo da umremo od ei . O, Junono, boginjo braka, O Himene! Zato doputate
venanje dveju nevesta, kad nema mladoenje? Tim se reima zavri njena jadikovka. I Jantina
oseanja su bila uzburkana. Molila se Himenu da pospei dolazak. Njena enja bila je srazmerna
strahu koji je uznemiravao Ifisinu majku, koja je stalno odlagala venaje da dobije na vremenu
izgovarajui se da je bolesna, ili da znamenja i snovi nisu povoljni. Ali, uskoro doe kraj svim
njenim tobonjim izgovorima. as paljenja svadbenih buktinja samo to nije kucnuo, ostao je jo
samo jedan dan. Teletuza skide vence sa i kerkine glave i sa rasputenom kosom niz ramena
sklopi se oko Izidinog oltara: Boginjo, koja esto pohodi Paretonon, jezero Mareotis i Faros, koja
boravi na Nilu to se rava u sedam rukavaca! Pomozi nam, molimo ti se i ukloni strah iz naih
srca. Ti si ona koju sam jednom davno videla u snu, s tvojim dobro znanim znamenjima i
prepoznala sam sve, tvoju pratnju i zvon praporaca na tvom defu. Tvoju sam zapoved sauvala u
seanju, tvoj savet i tvoj dar koji omogui da moje dete poivi i da izbegnem gnev moga mua. O,
smiluj nam se obema i pomozi! Teletuza zavri gorko plaui. Izidin oltar se potrese izvesno
dirnut molitvom. Vrata na hramu zadrhtae; rogovi slini mladom mesecu na kipu blesnue i zau
se zvuk defa. Jo uvek brina premda ohrabrena tako povoljnim znamenjima, mati napusti hram.
Ifis je ila za njom duim koracima, koji su bili dui nego uobiajeno. Njeno devojako lice izgubi
belinu, udovi postadoe jai, a crte lica otrije. Rasputena kosa ini se da je podrezana i oseti
krepkost kakvu nikad nije oseala kao devojka, koja je bila sve do malopre. I ensko bi preobraeno
u muko! Teletuza i Ifis, priloite darove u hramove s radou i bez straha! Tako su njih dvoje
122

doneli poklone hramovima i dodali kratak zapis sa ovim reima:

IFIS OVE DAROVE ZAVETOVA KAO DEVOJKA A DAROVA IH KAO MOMAK
Svanu novi dan i okupa svet u sunevoj svetlosti. Venera, Junona i Himen sastae se u blizini
svadbenih buktija i momak Ifis dobi voljenu Jantu.
______________
Njegove metaforine rei dobijaju znaenje surove zbinlje u ustima Kolridevog Starog mornara.

Knjiga X

Orfej i Euridika (1 85)

Na (uzaludan) Orfejev poziv da doe na svadbu, Himen, bog svadbenog pira, u odelu afran boje,
prelete sa Krita preko beskrajnog neba u zemlju trakijskih Kikona. Bog je naravno prisutan, ali
svadbenih zdravica, vedrih lica i znamenja milosti nema. tavie, ni svadbena buktinja u njegovoj
ruci, ma koliko da razmahuje, nikako da plane, samo dimi i tera suze na oi.
Ishod b gori od njegovog strahovanja: u etnji sa pratiljama po travnatoj livadi, tek venana
nevesta pade mrtva sa onjacima zmije otrovnice u lanku.
Kad je trakijski pesnik Orfej dao oduka svojoj alosti, oseti da mora da se obrati i senima i odvai
se da kroz tenarski ulaz zagazi u reku Stiks. Putujui kroz plemena seni i duhove sahranjenih, stie
pred Persefonu koja seae na tronu pored Gospodara seni koji vlada tim sumornim carstvom i
dirnuvi strune lire poe da peva: O, vi, boanske moi podzemnog sveta, gde sva smrtna bia
moraju da potonu jednoga dana pokoravajui se sudbini, ako mi dozvolite da vam saoptim istinu
koja nije premazana prenemaganjima, ja nisam siao ovamo da istraujem mrane predele
Tartara, niti da bacim u lance troglavo udovite koje je Meduza rodila, psa sa krznom punim
otrovnih zmija. Stigao sam ovamo da traim svoju enu, pokoenu u cvetu mladosti kad je poskok
na kojeg je zgazila sruio otrov u njen lanak. Nadao sam se da u moi da podnosim gubitak i
priznajem da sam pokuao. Ali, Amor je bio prejak. Taj bog je dobro poznat u gornjem svetu, pa se
pitam da li ste uli za njega i ovde; pretpostavljam da jeste. Ako dokon svet nije iznitio onu staru
priu o otmici i vas je ujedinila Ljubav. U ime ovih granica straha, u ime golemog ambisa i vaeg
carstva bezgranine tiine, ja, Orfej, preklinjem vas, razmrsite klupko prerane smrti moje Euridike.
Svi smo vam sueni. Moemo malo due da se zadrimo, ali pre ili kasnije, svi speimo svom
odreditu. Ovo je mesto u koje svi putevi vode, naa vena kua; vaa je vlast najdua od svih
kojima ljudski rod mora da se pokorava. I Euridika e, kad se zatvori krug njenih godina, da se
pokori vaoj moi. Do tada, preklinjem vas, dozvolite mi da bude moja i volim. Ako vam sudbina
zabranjuje da pokaete malo milosti prema mojoj eni, nikad se neu vratiti iz Hada. Moi ete da
se radujete i mojoj i njenoj smrti.
123

Oaravajui rei molbe muzikom, Orfej ganu beskrvne duhove do suza. Za tren Tantal prestade da
hvata vodu to uzmie, Iksionov toak se zaara, leinari prestadoe da razdiru Titiosovu digaricu,
Danaide ispustie urne i Sizif sede na svoju stenu. Njegova pesma omeka i srca Eumenida; pria
se da su im se i obrazi prvi put ovlai suzama. Kralj i kraljica podzemnog sveta nisu mogli da odbiju
tako dirljivu molbu, pa pozvae Euridiku. Ostavljajui ostale duhove to su tek stigli, ona stie
hramljui polako sa nateenim lankom. Orfeju rekoe da moe da je vodi pod uslovom da ide
napred i da se nikad ne osvrne dok ne napusti Dolinu Averna, inae dozvola prestaje da vai. U
grobnoj tiini njih dvoje krenue uz padinu. Putanja je strma, mrana, ovijena gustom tamom. Nije
ostalo jo mnogo; izlaz na zemlju i svetlost dana ih ekaju! Ali, Orfej se uplai da njegova ljubav
propada i oajno zaele da je vidi. Okrenu se i istog trena ona propade u tamu. Prui ruke prema
njoj, da je uzme u zagrljaj i da bude zagrljen, no zagrli samo vazduh. A ona, koja umre dva puta,
nikad se ne poali da je mu izneverio a na ta bi i mogla da se ali do da je mu voleo? Samo
proapta poslednje zbogom tako tiho da je jedva uo i ponovo bi baena meu seni.
Poto Euridika umre drugi put, Orfej se prestravi kao onaj to je zavirio u Kerberovo trostruko
drelo, srednje okovano, i stajao ukoen dok se nije preobrazio u stenu. Olena i njegovu enu
_______________
Ifisova srena enidba iz prethodne knjige stoji u opreci prema zloslutnoj svadbi Orfeja i
Euridike.
Leteju je spopao slian strah. Ona je poinila greh oholosti, a on hteo da je iskupi preuzimajui
greh na svoju duu. Nekad dva srca zaljubljena jedno u drugo, sad su dve stene na izvorima bogatoj
Idi.
Iako je bogoradio i preklinjao i bio spreman da ponovo pregazi Stiks, Orfej bi odbijen. Danima se
zadravao na obali u ritama, bez Cererinih plodova: enja i tuga su mu sad nasuni hleb. Ogoren
na sile Ereba koje su svirepo razderale njegovo srce uputi se na Rodope i vrhove olujnog Balkana.
Tri je puta bog Sunca u godinjem kruenju preao kroz predele vodnjikavih Riba da oznai kraj
godina. A Orfej sve to vreme do gnuanja prezire ensku ljubav poto mu je donosila samo tugu.
Moda se i zavetovao. Mnogo je ena pokualo da osvoji njegovo srce i ruku; njegovo je odbijanje
ojadilo mnoge. Njegovom su zaslugom mukarci Trakije poeli da oseaju plamen ljubavi prema
lepim deacima, da ih ljube i da beru cvet njihovog kratkog prolea pre nego dostignu zrelost.
Gore u brdima ima irok breg i na njemu prostrana visoravan obrasla travom, ali bez senovitog
drvea. Ali otkad se nebeski pesnik Orfej sklonio gore i prebirajui po strunama lire poeo da peva,
okupi se senovito drvee oko njega: dodonski hrast, tanki jablanovi, cer visokog lista, lipa, bukva i
devianski lovor, krhka leska, jasen od kojeg se koplja prave, vornati bor i zimzeleni hrast koji se
povija pod bremenom ira, platan i raznobojni javor, klen i maklen, alosna vrba pored reke, lotos,
zimzelena boksovina i vitki tamaris, mirta sa zelenim i crnim bobama i plavim irom. Ima i drvea
124

obraslog imelom i brljanom, te brestova obraslih vinovom lozom, tu su i jele i smre, smreke i
omorke, pa vitke palme od kojih se viju pobedniki venci, i bor koji je miljenik Kibele, majke
bogova, otkad je njen miljenik Atis rtvovao mukost ovom drvetu da mu stablo otvrdne.
Kiparis (86 142)
Meu svim tim drveem nalazi se i levkasti kiparis, sad drvo, a nekad deak, miljenik Feba
Apolona, boga koji odapinje strele iz luka i svira na strunama lire. Evo kako je bilo. Deak Kiparis
je oboavao jelena zavetanog nimfama koje esto borave u Kartanskoj ravnici, velianstveno bie
razgranatih rogova koji su bacali senku iznad njegove glave. Vrhovi rogova mu bili pozlaeni, a oko
ramena i glatkog vrata nimfe mu stavile kragnu zakopanu dragim kamenjem. Na elu mu se
klatila srebrna amajlija na tankoj vrpci, a iz uiju blistale biserne naunice. Ovo neustraivo
stvorenje, savreno lieno prirodne plaljivosti, poseivalo je kue, tavie doputalo je i strancima
da ga tapu po vratu. Ali, toga je jelena vie od svih oboavao Kiparis, najlepi deak na ostrvu
Keos. On je imao obiaj da ga vodi na svee panjake i da pije iz bistrih studenaca; ukraavao mu
rogove vencima od cvetova svetlih boja, jahao na njemu kao gordi konjanik i zauzdavao ga
purpurnim uzdama. Ali jednom, u vreme zaguljive podnevne ege u mesecu Raka, ubojito koplje
hitnuto Kiparisovom rukom nehotice pogodi jelena dok je poivao u prijatnoj hladovini senovitog
drveta. Kad vide da je oboavano bie teko povreeno i da umire, deak odlui da umre. Premda
ga je Apolon teio koliko god je mogao i molio ga da ne oajava previe, Kiparis je stalno jecao i
zamolio, kao poslednju milost bogova, da ali dok je sveta i veka. Plakao je i jadikovao dok nije
iscripeo i poslednju kap krvi: tada mu telo pozelene. Kosa iznad mlenobelog ela prometnu se u
rutavo obilje koje se zailji i izdui prema zvezdanom nebu, zavravajui se vitkim vrhom. Bog
uzdahnu duboko i tuno ree: Ja u da alim tebe, ti e da ali druge i uvek e da bude sa
onima koji oplakuju mile i drage.
Tako je izgledao gaj koji je pesnik privukao sebi. Sedeo je meu umskim ivotinjama i jatima
ptica. Poto je najpre palcem preao preko struna i uverio se da se tonovi skladno stapaju premda
svaka struna na liri ima sopstveni zvuk, on poe da peva.
Orfejeve pesme uvod (143 154)
Nadahni me, majko Muzo, s Jupiterom da mi pesma pone jer sve se pokorava Jupiteru.
Njegova mo, borbe divova, pobedniki plamen munje, koja spali Flegrejska polja, o tome sam
ranije esto pevao, sluei se teom trzalicom. Sad u da zapevam laku pesmu. Pevau o lepim
deacima koje su bogovi neno voleli, o devojkama koje su padale u vatru grene strasti i ispatale
za poinjene grehe.
Orfeje pesme Ganimed (155 161)
Kralj bogova jednom se zaljubi u frigijskog mladia po imenu Ganimeda. I prerui se u neto
drugo nego to jeste, uze oblik ptice, ali ne bilo koje! Ve samo one koja je dovoljno jaka da nosi

125

njegove munje. I ne skanjujui se stade da see vazduh krilima orla i ugrabi Trojanca, koji i danas
mea Jupiterov nektar i slui pie za trpezom, to Junoni jade zadaje.
Orfejeve pesme Hijacint (162 219)
Feb oboavae Amiklevog sina Hijacinta, i htede da ga digne meu zvezde; no, na alost, sudbina
se brzo sunovrati. U izvesnom je smislu taj mladi ipak besmrtan: kad prolee otera zimu i kad
Ovan smeni Ribe, tada hijacint procveta u zelenoj sveoj travi. Moj se otac Apolon vie od svih
Hijacintu divio. Svetilite u Delhiju, pupak sveta, napusti i stade da luta oko neograenog grada
Sparte u blizini reke Eurotas. Zanemari strele i liru i boanski poloaj, samo da bi nosio
Hijacintove omiljene mree, pujdao njegove lovake pse i pratio ga po gudurama opasnih planina.
Njegova se strast hranila zajedno provedenim asovima. A jednoga lepog dana, kad je sunce bilo u
zenitu, na pola puta izmeu zore i sutona, skinu oni odela i bletavim uljem namau tela da se u
bacanju diska nadmeu. Apolon baca prvi; podesi i zavitla put nebesa disk koji see put kroz debele
oblake. Nakon dugo vremena pojavi se ponovo, na silaznoj putanji dokaz bacaeve vetine i
besprimerne snage. Zanesen arom nadmetanja, mladi potra da uzme disk, no gle jada iznenada:
pade disk na tvrdo tle, silovito odskoi i udari Hijacinta u njegovo lepo lice. Bog polete, mrtvaki
beld kao i mladi, uhvati ga za ruke dok je padao na zemlju. Da spase ivot prijatelja, oajno mu je
masirao telo, neno privijao lekovite trave na ranu, no i njegova vidarska vetina bi uzaludna. Rani
nije bilo leka. Ako u navodnjavanom vrtu neko slomi struk ljiljana ljubiice ili bukle, uveli e cvet
da klone: ne moe da stoji pravo nego zuri u zemljicu; tako stoji i sa glavom mladog momka na
umoru. Mlitavi vrat bee isuvie slab da dri glavu koja klonu na rame. Vene, dragi Hijacinte!
Lien cveta mladosti! jeknu Apolon. Vidim tvoju ranu. Vidim svoj greh. Ti si moja alost i
sramota. Umro si od moje ruke, tako e da pie i u tvom epitafu. Ja sam urzork tvoje smrti. Pa
ipak, kako moe da bude moj greh, ako nije greh to sam se nadmetao s njim i to sam ga iskreno
voleo? O, kad bih ja mogao da umrem umesto tebe, ili pored tebe! Ali, budui da se pokoravamo
zakonima sudbine, ti moe da ivi samo u mom srcu i da te moje usne pominju. Tvoje e ime da
odjekuje u muzici koju sviram i u pesmama koje pevam. Od mojih uzdaha e da iznikne novi cvet.
tavie, doi e dan kad e i Ajant, najhrabriji od junaka da vee svoju sudbinu za ovaj cvet i kad e
njegovo ime moi da se ita na laticama tvoga cveta. Dok Apolon izgovara ove proroanske rei,
krv iz rane to je pokropila zemlju i usirila se na travi odjednom prestade da bude krv: cvet svetliji
od tirijskog grimiza nie iz zemlje i dobi izgled ljiljana, samo to je njegova boja tamnocrvena, a ne
srebrna. To ne bi dosta bogu koji je stvorio ovaj udesni spomen: jecaji njegovog srca urezali su se
u cvet i AIAI, ova etiri slova alosti i oplakivanja, mogu da se itaju na njegovim laticama. Sparta
se ne stidi svog sina Hijacinta; njegova slava traje do dananjeg dana; svake se godine, po drevnom
obiaju, narod okuplja i u sveanoj povorci proslavlja praznik Hijacintije.
Orfejeve pesme Keraste i Propoetid (220 242)
Ali, ako sluajno upitate ljude iz metalima bogatog Amatosa da li se ponose enama
zvanim propoetide, Ne!, rei e oni. To isto bi rekli i za Keraste, rogate ljude, kojima je elo bilo
unakaeno rogovima, otuda im ime. Pred vratima ovih ljudi nalazio se oltar Jupitera, zatitnika
gostiju. Kad bi neki nevini stranac primetio ovaj oltar umazan krvlju, moda bi pomoslio da su na
126

njemu rtvovana telad ili ovce to pasu po oblinjim livadama. A, u stvari, rtvovani su gosti. Ovi
grozni obredi uvredili su Veneru, majku ivota i boginju Kipra. Pomiljala je da napusti gradove i
celo ostrvo. Ali, onda se zapita: Kako to da su moji gradovi zgreili? ta se to izopailo na ovom
divnom ostrvu? Ne, re je o grehu jedne rodu. Taj rod treba kazniti progonstvom i smru, ili neim
izmeu. Ta kazna ne bi mogla da bude nita drugo do preobraenje. I dok se pitala kakav novi
oblik da d lanovima toga roda, baci pogled na njihove rogove i dobi ideju. Dobro!, ree. Mogu
da im ostavim rogove. I tako ona preobrazi njihova ljudoderima slina tela u silovite mlade
bikove.
A razvratne propoetide su ile tako daleko da su tvrdile da Venera uopte i nije boginja. Zbog
boginjine srdbe, kau da su one prve poele da prodaju svoja tela i lepotu. A kad su ove bludnice
potpuno izgubile stid i kad vie nisu mogle da se zacrvene, jer im je i krv otvrdla kao njihova srca,
one su bez mnogo napora mogle da se pretvore u granit.
Orfejeve pesme Pigmalion (243 297)
Kipar Pigmalion posmatrao je skandalozni nain ivota ovih ena. Zgaen na poroke kojima je
enski rod tako obilato obdaren, on je prilian broj godina iveo kao neenja, bez osobe s kojom bi
eleo da deli postelju. Nakon izvesnog vremena, on zadivljujue veto napravi kao sneg beo kip od
slonovae, lik savrene enske lepote i zaljubi se u svoju rukotvorinu. Toliko je taj udesni kip bio
veran da biste, kad bi vam pristojnost dozvolila, pomislili da je to ivo stvorenje koje e sad da
pone da se mie i hoda. Vetinom je u veoma visokom stepenu prikrio vetinu. Pigmalionova
erotska dua gorela je od elje za slinou sa enskim telom. Stalno se vraao kipu i prstima ga
pipao i istraivao. enska plot ili slonovaa? Ne, to ne moe da bude slonovaa! Poljubi je i uini
mu da je i ona njega ljubi. Govorio joj je, drao je, zamiljao da njegovi prsti tonu u udove koje
dodiruje, strahovao da ne povredi savreno bele ruke dok ih je vrsto stezao. aputao joj je slatke
besmislice i donosio svom idolu poklone kojima se devojke raduju, kao to su koljke, glatki
kamenii, ptiice, raznobojni cvetovi, ljiljani i obojene loptice ili suze smole sa drvea. On je i
odevao u haljine, stavljao joj prstenje, ogrlice, naunice od dragog kamenja i elegantne vence preko
grudi. Sve je to izgledalo dobro, premda je i golo telo bilo isto tako ljupko. Poloi je u postelju
prestrtu tirijskim purpurom i nazva je dragom ljubom, onda joj podigne glavu na bele jastuke, kao
da ona moe da uiva u njihovoj udobnosti. Doe vreme Venerinih sveanosti, ceo Kipar slavi.
Junice sa zlatom na irokim rogovima padaju pod udarcima sekire u snenobeli vrat, miris
tamjana se iri. Kad je priloio svoju rtvu, Pigmalion stade pored oltara i nervozno ree: O,
Bogovi, svi darovi su u vaoj moi. Dozvolite mi da se venam ne usuujui se da kae s
mojom devicom od slonovae,ree s devojkom koja lii na moju devicu od slonovae. Zlatna
Venera je prisustvovala svojim sveanostima. Ona shvati ta Pigmalion eli da kae i dade mu
povoljno znamenje: vatra na njenom oltaru tri puta blesnu plamenim jezicima. im se kipar vratio,
uputi se devici od slonovae i saginjui se nad leajem, poljubi je. Je li topla? Ponovo pritite usne
na njene i poe da joj miluje grudi. Slonovaa postepeno izgubi tvrdou, postade meka, gipka,
popustljiva pod njegovim osetljivim prstima. Poput pelinjeg voska sa planine Himetos kad
omeka pod zracima sunca kome prsti ljudskih ruku daju stotinu razliitih oblika, od kojih svaki
127

doprinosi savrenstvu, tako gipska postade slonovaa. Iznenaen, zbunjeno radostan, uplaen da
nije moda opsena, Pigmalion dugo miluje to prieljkivano telo. Da, to je ivo telo! Osea kako joj
damari kucaju dok je miluje i istrauje. Najzad junak sa Pafosa otvori srce peanom zahvalnosti
Veneri i pritite usne na usne ene. Ona oseti njegove poljupce i porumene. Onda blago otvori oi i
ugleda svoga voljenog iznad sebe. Boginja blagoslovi zajednicu koju je odobrila i uskoro, kad su se
rogovi mladog meseca devet puta potpuno ispunili, rodi se kerka nazvana Pafos, po kojoj i ostrvo
dobi ime.
Orfejeve pesme Mra (298 502)
A Pafos rodi sina Kinirasa. Da je ostao bezdetan, Kiniras bi mogao da se ubroji meu
najblagoslovenije ljude. Ovo je ubitana pria. Keri i oevi, ozbiljno vam savetujem da zapuite
ui! Ili, ako ne moete da odolite pesmi, barem joj ne verujte i ne uzimajte novo za
_______________
G.B.o je napisao istoimenu dramu, po kojoj su F. Loewe (muzika) i A.J.Lerner (tekst) dali
mjezikal My Fair Lady.
priroda doputa da se ovakav greh poini, moram da estitam ovoj zemlji na udaljenosti od oblasti
gde su ovi stravini uasi posvedoeni. Zemlja Panheja moe da se gordi basnoslovnim
bogatstvima u balzamu, cimetu, tamjanu i raznim mirisnim biljkama pod uslovom da dri mr za
sebe. To novo drvo je prinova bez ikakve vrednosti. I sam Kupidon porie da su njegove strele
uzrok Mrine propasti i odluno odbacuje takve optube. Neka od Eumenida posluila se
buktinjom Stiksa ili je ispunila zmijskim otrovom. Mrzeti oca je zlo i naopako, ali je rodoskrvna
ljubav vee zlo i od mrnje.
Devojka je imala prosaca na sve strane. U oporima su sa Istoka stizali da se nadmeu za njenu
ruku. A Mra za mua odabra jednoga od svih prosaca, premda taj ne bi smeo da bude meu njima!
Devojka je bila sasvim svesna svoje grene strasti i borila se protiv nje. Govorila je sebi: O, kud me
ove zle misli zavode? ta to ja pokuavam? Preklinjem vas, o bogovi, porodinom ljubavlju i svetim
zakonima roditelja i dece, spreite ovaj uasni greh; ojaajte otpor u mome srcu ako je to zaista
greh. Pitam se, jer odanost keri ne moe da osudi ovu ljubav. Sva druga bia mogu da se pare po
sopstvenoj elji. Ne uzima se za greh biku ako skoi na junicu koju je sam stvorio, ili ako pastuh
opae omicu koju je on gradio; ni jarcu niko ne zamera ako to uini, pa i ptice mogu da se pare sa
svojim oevima. Kako su ivotinje srene! Mogu da ine ta ih volja! Kako pakosno ljudski moral
upravlja naim ivotima! to priroda doputa, ljubomorni zakoni nam brane. A kau da ima
zemalja u kojima majke mogu da idu u postelju sa sinovima i keri sa oevima: tako je prirodna
ljubav pojaana dvogubom odanou. Ba teta to nisam roena u nekoj od tih zemalja! Ja sam
jednostavno rtva sluaja. Ali zato tako govorim? Takve su misli zabranjene, moram da ih se
oslobodim! Naravno da mi je dunost da ga volim, ali samo kao oca. Pa dakle, da nisam kerka
njegovog velianstva kralja Kinirasa, mogla bih da delim postelju s njim. Ali, budui da je ve moj,
on ne moe da bude moj; sama njegova bliskost je moja propast. Da sam strankinja mogla bih da
se nadam veem delu. Spremno bih napustila zemlju, kad bih mogla da izbegnem mrlju greha. Ali
128

moja me opaka strast spreava. Moram da budem ovde, da gledam njegovo lice, da ga dodirujem,
da razgovaram s njim, da mu ljubim usne, ako mi nije dozvoljeno da idem dalje. Dalje, nekerinska
keri? Moe li da zamisli dalje? Zar ne vidi da si poremetila sve prirodne veze i odnose? Hoe li
da igra ulogu majkine zamenice i oeve ljubavnice? Hoe li da bude upamena kao sestra svog
sina i majka svoga brata? Zar se ne boji gneva Eumenida, onih sestara to imaju crne zmije
umesto kose, koje imaju buktinje u oima i lica grenih dua? Ne, Mra, do sad ti telo nije umrljano
grehom. Ne grei u mislima; ne sme rodoskvrnuem da ukalja neraskidive veze velike Prirode.
Premda to moda eli, to ne moe biti. Tvoj otac je dobar i zna ta je pravo o, kamo lepe sree da
i on osea ovu strast to mene mui!
Tako Mra vodi raspravu sa sobom. A Kiniras, u nedoumici kako da se odnosi prema tako velikom
broju vrednih prosaca, ode kerki, proita spisak prosaca i upita je koga e da odabere za mua.
Ona ne ree nita, samo ga je nemo gledala; oi joj pune toplih slanih suza, dok je razdiru suprotne
elje. Tumaei utanje i suze kao znak devojake skromnosti, Kiniras ree: Nemoj da plae! i
posui njene suze nenim poljupcima. Van sebe od sree zbog slatkih poljubaca, na pitanje kakvog
mua eli, ona odgovri: oveka kao to si ti. Ne shvatajui ta ona misli, otac joj toplo preporui:
Posluno moje dete! Budi uvek tako dobra! Na pomen poslunosti, nemirna savest poe da je
grize pa obori oi.
Stie pono kad tela i brine due poivaju. A Kinirasova ker lei budna, mui je strast kojom ne
moe da vlada i udnja koja je neprekidno progoni. Sad oajna a tren kasnije spremna da se drzne,
raspeta izmeu stida i pohote, ona ipak skroji plan i, poput velikog stabla koje samo to nije palo i
oekuje poslednji udarac sekire (niko ne zna na koju stranu e da padne, strah vlada na sve strane),
napadnuta i potresena suprotstavljenim oseanjima, Mra se povija na jednu pa na drugu stranu,
nesposobna da vidi neki drugi ishod ili olakanje do samo smrt. ini joj se da je smrt najbolji
ishod. Odlui da se obesi i prebaci tkanicu preko grede da u njenoj omi potrai smrt. Onda povika:
Zbogom, dragi Kinirase! Sad ti je valjda jasno zato ti ker umire! i namae omu oko belog vrata.
_______________
>myrrha, murrha, murra balzamski bun, u Arabiji i Istonoj Africi, od kojeg se dobija
aromatina smola.
Pria se da je Mrine rei naula odana joj stara dadilja koja je brino bdela na pragu svoje
tienice. Starica otvori vrata, ugleda omu i vrisnu kad shvati ta Mra namerava. A onda, derui
haljine na sebi i bijui se akama u grudi, raskide omu na devojinom vratu. Starica najzad briznu
u pla, sklopi se oko Mre i ree: Dozvoli da ti pomognem. Godine me nisu uinile ni senilnom ni
slabom. ta ti bi? Ako je to puki nastup ludila, ima arobnih basmi i trava. Ako su na tebe baene
ini, maije pomau; ako su bogovi gnevni, rtva e da umiri njihov gnev. ta bi drugo moglo da
bude? Tvoje porodino blago je sasvim bezbedno; jo su ti ivi majka i otac. Re otac izazva dubok
129

uzdah, ali dadilja jo nije mogla ni da nasluti da Mrino srce razdire neprirodna pouda, premda je
posumnjala da bi ljubav mogla da bude po sredi. I nije odustala. Preklinjala je sirotu devojku da joj
poveri tajnu. Privue je na okopnele grudi i sklopi oko nje starake ruke putajui je da jeca i da se
isplae. Znam ta je po sredi, ree starica, ti si zaljubljena. Tvoja stara dadilja e jo jednom da ti
pomogne, drago dete! Ne brini, ni rei neu da prenesem tvome ocu. Mra se besno istrgnu iz
dadiljinog zagrljaja, zari glavu u jastuke i povika, Ostavi me na miru i potedi moja sramotna
oseanja. Kad dadilja prisnai, ona je zamoli: Molim te, dado, ostavi me i prestani da me pita to
sam nesrena. Jad u koji tako svojski eli da prnikne je zloin! Starica uzdrhta. Ruke joj se tresu
koliko od starosti toliko i od straha kad ih bespomono poput prosjaka rairi i baci se pred noge
svog mezimeta. Najpre pokua blagim reima, a onda bi da je uplai: Istinu na sunce, ili u da
kaem tvome ocu da si pokuala da se obesi! Ako mi prizna u koga si zaljubljena, obeajem da u
ti pomoi! Mra podie glavu i pritite uplakani obraz na stariine grudi. Pokuala je nekoliko puta
da prizna, ali joj ne poe za rukom da to izgovori. Postieno prekri oi i povika, O, moja majko,
kako si ti srena sa svojim muem! Samo to, a onda teko uzdahnu. Starica se ohladi. Hladni
marci prostrujae joj kroz kosti kad najzad pojmi istinu; ukoeno, kruto joj se seda kosa die na
glavi. Izbij iz glave tu gnusnu ljubav, ako moe!, ree i jo mnogo ta u tom smislu. Mra je znala
da je savet dobar, ali vrsto ostade pri odluci da umre ako ne moe da dobije to to eli. Dobro,
ree dadilja, ti mora da ivi. I dobie svog prekide se, jer nije mogla da izgovori oca, ali
pozva bogove da budu svedoci njenog obeanja.
Bee vreme kad udate ene prireuju sveanosti u slavu uzorne boginje Cerere, kad odevene u
snenobele haljine zavetavaju vence zlatnog ita, prve plodove etve. U toku tih devet noi ni
polno optenje nije dozvoljeno. ena kralja Kinirasa, kraljica Kenhreja, bee jedna od ena koje su
prireivale ove misterije. I tako, poto je kralj izvesno vreme bio lien zakonite ene, ona stara
blazna i uvitnica zatee ga pri piu i provue mu kroz ui da zna lepu devojku koja ga beskrajno
oboava, ali mu ne kaza njeno ime. Kad je upita koliko joj je godina, Mrina vrnjakinja, odgovori
ona i on joj ree da je dovede. im se vratila, dadilja ree, Drago dete, moe da bude spokojna,
pobeda je naa! Mrina radost nije bila sasvim ista, savest joj bee nemirna, nejasna predoseanja
je mue. Pa ipak, radovala se, premda joj je u glavi vladala potpuna promaja.
Pono, as kad tiina vlada i kad Botes nagne osu kola u Zenitu izmeu Medveda. A Mra krenu
u grenu avanturu. Zlatni se mesec ve bee sklonio s neba, zvezde behu zamagljene ili zaklonjene
crnim oblacima. No bee liena svojih svetiljki. Najpre Ikar sakri lice, onda i njegova ker Erigona,
koja je posveena zbog kerinske estitosti. Tri zloslutna posrtaja upozorie devojku da ustukne i
jo tri zloguka gka ka. Ali ona nastavi (pomrina je ublaavala njen sram), drei dadilju levom
rukom i pipajui desnom mrak ispred sebe. I stie na prag. Otvori vrata i dadilja je uvede. Kolena
joj drhte i klecaju, kapi krvi nema u obrazima, hrabrost je izdaje. to je blie grenom inu, tim vie
strepi; to vie ali zbog drskosti, tim vie bi htela da uzmakne, da se vrati pre nego bude
prepoznata. Dok okleva, starica je hvata za ruku i vodi u kraljevu postelju: sjedini njihova grena
tela i udalji se sa reima: Kinirase, uzmi je, tvoja je. Otac poele dobrodolicu svojoj kosti i mesu u
postelju bluda, neno smirujui devianske suze ohrabrujuim reima. Moda zbog njenih godina,
130

on ree moja keri, a ona oe i tim reima zapeatie rodoskvrnue. Ona najzad napusti postelju
groznog greha nosei u utrobi neblagosloveno oevo seme. Bludni in je ponovljen i sledee noi i
mnoge noi to e posle doi. Konano Kiniras, gorei od elje da upozna mladu gospu koju je
toliko puta drao u zagrljaju doe sa buktinjom koja mu omogui da vidi ker kao i to ta je uinio.
Nem od gneva, on potegnu bletavi ma iz korica koji je stajao na dohvat ruke. Mra nae da bei.
Senke noi i mraka spasie joj ivot. Lutajui po znanim i neznanim putima ona napusti Arabiju,
zemlju palmi, i polja Panheje. Lutala je punih devet meseci dok najzad nije stigla u Sabu, iznurena i
s trbuhom do zuba. Ni sama ne znajui ta pre da trai, lomei se izmeu straha od smrti i gaenja
na ivot, najzad ovako sroi molitvu: O, vi nebeske sile, ako vas ima, ije su ui otvorene za one
koji ispovedaju svoja podla zlodela, ne mogu da poreknem da sam zasluila da budem surovo
kanjena, ali mrzim da kaljam ive boravei na zemlji ili mrtve ako preem u donji svet. Iskljuite
me, preklinjem vas, iz ovoga i iz onoga sveta. Liite me i ivota i smrti promenom oblika.
Postoji sila koja odgovara na ispoved. U svakom sluaju, njena je poslednja molitva nala put do
bogova koji su je usliili. Dok se molila, zemlja joj prekri noge iz kojih mlaznue ile na sve strane
kroz raspukle nokte i prste i tako posta koren mravog stabla; kosti joj se pretvorie u drvo, a sr
ostade, dok joj se krv pretvori u sok; ruke se preobrazie u grane, prsti u izdanke, a koa otvrdnu u
koru. Drvo je do sad obuhvatilo zbabni trbuh, prekrilo grudi i samo to nije steglo vrat. Ali, Mra
nije vie mogla da eka i sae glavu kako bi je kora lake obujmila. Premda su nekadanja oseanja
zatomljena u njenom telu, ona i dalje plae, a njene vrele suze kaplju sa drveta. Pa i suze mogu da
budu asne. Smola koja se izluuje iz kore nosi ime mr i uva uspomenu na Mru.
No dete, tako greno zaeto, razvi se u stablu i sad pokuava da napusti majku. Utroba okovana
korom iri se i napinje; nema poroajnih vrisaka i krikova, ni glasa da se obrati boginji Pomonici,
no drvo, onako savijeno, podsea na enu zahvaenu trudovima; oblivaju ga suze dok stenje.
Milostiva Pomonica smesti se u bolom obhrvane grane i poloiv ruke na njih izgovori arobne
basme to pospeuju poroaj. Na drvetu se pojavie pukotine, kora se otvori i vrisnu novoroeno
muko dete koje najade spremno poloie na meku travu i pomazae mrom s njegove majke.
Prekrasno dete! ak bi to i zavist morala da prizna. Izgleda na dlaku isti kao kipovi nagih Kupidona
pod uslovom da mu date tobolac, ili da uzmete njihove kako bi se izgubila razlika.
Orfejeve pesme Venera i Adonis (I) (503 559)
Vreme neosetno protie, a nita ne protie tako brzo kao godine. Dete koje je rodila njegova sestra
i koje gradio njegov deda do nedavno zatomljeno u stablo jednog drveta upravo se pojavilo kao
prekrasna beba. Ubrzo je postao deak, pa mladi, pa ovek, sad naoitiji nego ikad, dovoljno lep
da privue Venerinu panju i da na taj nain osveti pomamnu strast koja je unitila Mru. Evo ta
se desilo. Dok je Kupidon sa tobolcem preko ramena ljubio majku, nehotice je zagrebao njene
grudi vrhom strele. Ranjena boginja ga odgurnu od sebe, ali ogrebotina je bila dublja nego to je
izgledalo; u poetku je ni Venera nije oseala. Kasnije, zanesena lepotom ovoga mladia, zanemari
svoja uobiajena stanita: obalu Kitere i primorski pojas Pafosa, Knidos to vrvi od ribe, te Amatos
bogat metalima. Udaljila se i od neba zbog ljubavi prema Adonisu. Uz njega se drala i neprekidno
131

ila za njim. Boginja koja voli da se mazi u hladovini i koja strogo vodi rauna o lepoti sad seva po
planinskim grebenima i gudurama, skae s kamena na kamen, zadiui haljinu do kolena, poput
Dijane, vabi pse i lovi bezazleniju divlja: brzonoge zeeve, jelene i srndae razgranatih rogova. Ali
dri se na odstojanju odneustraivih veprova i izbegava vukove to viju, medvede otrih onjaka i
lavove to tamane goveda. Savetovala je i Adonisu ako savet uopte neto menja da se ne
uputa u obraun sa opasnijim zverima: Budi hrabar kad je divlja plaljiva, govorila mu je.
Opasno je suprotstavljati hrabrost hrabrosti. Ne izlai se riziku, voljeni moj, mene radi. I nemoj da
izaziva zveri koje je priroda dobro naoruala. Ne bih elela da tvoju slavu skupo platim. Tvoja
mladost, tvoja lepota i sve to Venera oboava nee da obeshrabri lava, nakostreenog vepra ili
zveri zastraujueg oka. Vepri nose snagu munje u otrim kljovama, suri lavovi su veoma usovni i
uvek gladni. Ja ih mrzim. Kad je Adonis upita ta je razlog njene mrnje, ona odgovori: Ispriau
ti kako sam jednom davno uvreena; udni kraj e te bez sumnje zauditi. Ali ovaj lov kojem nisam
vina propisno me je smorio. Gle, kako udobno! Evo divne hladovine i meke trave pod ovim
javorom. Hajde da poinemo ovde Lee na travu i nasloni vreli obraz na Adonisove grudi. A
onda, prekidajui rei poljupcima, poe da pria:
Orfejeve pesme Atalanta i Hipomen (560 707)
Moda si uo za devojku koja je prestigla i najbre ljude. Ta pria nije izmiljotina; ona ih je
zaista pobeivala. tavie, ne zna se da li je bila bra ili lepa. Jednoga dana kad je, po elji nekog
oveka, ila da trai savet od boga, proroite je odgovorilo: Ti, Atalanta, nema potrebe za
muem. Izbegavaj da upozna ljude ako moe. Ali, to ti nee poi za rukom. Izgubie sebe ne
izgubivi ivot. Uplaena upozorenjem proroanstva, ivela je u dubini ume, neudata, i odluno
odbijala navalu prosaca postavljajui im uslov: Niko ne moe da me dobije za enu ko me ne
pobedi u tranju. Takmiite se sa mnom u trci. Pobednik e za nagradu da dobije moju ruku i moje
telo posle venanja; a smrt je kazna za onoga ko izgubi. To su pravila nadmetanja. Mlada Atalanta
je bila nemilosrdna; ali je njena lepota bila takva da su plahi prosci prihvatali njene uslove. Jedan
meu brojnim gledaocima to su doli da posmatraju ovu trku bio je mladi po imenu Hipomen.
Dok je traio pogodno mesto, pomisli: Kako moe ovek da se izloi takvom riziku traei sebi
enu? I tako otpisa tu udnu strast takmaca. Ali, kad vide Atalantino lice i obnaeno telo lepo
kao moje ili tvoje, Adonise, da si ensko on zinu od uda i, diui ruke, povika, Ljubazno molim
da mi oprostite svi vi kojima sam se malopre udio. Vrednost nagrade za koju se borite nije mi bila
doprla do svesti. I srce mu se zapali dok je hvalio njenu lepotu. Nadao se da niko od takmaca nee
da pobedi, ali ga zavidnost uplai da bi neko ipak mogao odneti nagradu. Onda se zapita: Zato da
i ja ne uestvujem u nadmetanju? Srea je naklonjena hrabrima! Dok je Hipomen paljivo vagao
svoje izglede, devojka prolete pored njega na krilatim nogama. Momku iz Beotije se uini da ona
leti kao strela odapeta sa luka skitskog strelca, ali ga njena lepota jo vie zanese; tavie tranje je
inilo jo lepom. Vide kako svetle vrpce vezane oko kolena i lanaka lepraju iza nje dok joj se na
vetru kosa koviljala niz mlenobela ramena. Belinu devojake puti proima ruiasti sjaj, poput
mramorne dvorane u prividnoj senci okupane suncem kroz purpurnu tendu. Dok je Hipomen

132

posmatrao, poslednji krug je pretran i Atalanta se uskoro krunisa lovorovim vencem pobednika.
Pobeeni su oajno jeali i platili poraz prema pravilima.
Nezastraen sudbinom prosaca, Hipomen smelo stupi napred, zagledan u devojino lice. emu
zanos lakim pobedama, ree on, i seom ovih mlakonja? Bolje ti je takmii se sa mnom. Ako mi
srea bude naklonjena da odnesem pobedu, nee da ali to si izgubila od ovakvoga junaka. Moj
otac je Megar, kralj Onhesta, a deda mu je Neptun; ja sam dakle praunuk gospodara mora. tavie,
roenje mi je u skladu sa smelou, pa ako izgubim, pobeda nad Hipomenom e da ti donese veliku
i trajnu slavu! Dok je govorio, Atalanta ga je neno gledala i nije znala da li bi radije bila pobednik
ili poraeni. Ko je taj bog, pomisli ona, koji mrzi lepotu i hoe da pokosi ovoga oveka,
zahtevajui od njega da stavi na kocku ivot da bi osvojio moju ruku? Nisam dostojna te cene.
Nisam dirnuta njegovom lepotom, premda bi i ona mogla da utie na mene. Ta, on je tek deak!
Vie sam dirnuta njegovim godinama nego njim samim. Pa ipak, on je hrabar ovek, ne plai se
smrti. Od Neptunove je loze, etvrto koleno. Uz to, voli me i toliko ezne da me dobije za enu da je
spreman i da umre ako mu varljiva srea ne bude naklonjena da me dobije. Bei dok moe, lepi
strane! Moja je postelja ukaljana krvlju; udaja je za mene krvav cilj. Nijedna druga ena nee da
odbije tvoju ruku, a svaka razumna devojka bila bi presrena da te dobije. Pa ipak, zato bih se ja
brinula za njega kad sam ve pogubila mnoge? On je odluio. Zato da ne umre budui da nije
zastraen smru tako velikog broja rivala, a ini se da mu je i ivot dosadio? Znai li to da treba da
umre zato to je hteo da ivi s tobom? Mora li da plati cenu ljubavi smru koju nije zasluio? Ne bih
mogla da podnesem estoku mrnju koju bi mi pobeda donela! Ali, ija je to krivica? Nije moja! Ja
elim da odustane. Ili, ako si ve tako lud za mnom, pobedi! Gledaj kako je sladak s tim deakim
licem! Svee kao devojako! Jadni Hipomene, ne! Kamo lepe sree da me nikad nisi video! Ti
vaistinu zasluuje da ivi. Da mi je dodeljena srenija sudbina, da mi suaje nisu tako surovo
zabranile da imam mua, rado bih s tobom delila postelju. Govorila je kao devojka koja se nikad
pre nije zaljubila, potpuno nesvesna ta ini, i ne razume svoja oseanja.
Atalantin otac i svi prisutni sad zahtevaju da trka pone. U tom se asu Neptunov potomak arko
obrati meni: O, Venero, pokorno te molim, pomozi ovaj moj pokuaj i pripazi ljubav koju si
zapalila! Ovu dirljivu molitvu donese mi laki lahor. Priznajem, dirnuo me u srce i priskoila sam
mu u pomo ne skanjujui se. U drevna vremena mi je savet staraca zavetao Tamasos koji je jedan
od najbogatijih predela na Kipru, kao poseban dar za odravanje mojih hramova. U sred tog mesta
ima drvo koje sija ukastim liem i uti granama od utog zlata. Sluajno sam ila odande nosei
u ruci tri zlatne jabuke to sam ubrala s toga drveta. Onda sam otila Hipomenu niko me drugi
nije mogao videti dala mu jabuke i posavetovala ga kako da se poslui njima.
Trube se oglasie i oboje takmaca poput strele poletee sa polazne crte, lagano pognuti napred, u
punoj brzini: tako su laki da bi preli iznad morskih talasa ne skvasiv obue, ili iznad polja zrelog
ita nigde ne zgaziv klas. Mladia su hrabrili povici gledalaca: Napred, Hipomene, napred! Bre,
bre! Samo hitaj! Prvi si! Ne daj se! Jo malo! Ne znam ko se vie radovao ovim povicima,
133

Megarev sin ili Shonejeva ker. Atalanta je vie puta zaostajala iako je mogla da pree u vodstvo, a
onda bi, nakon dugog pogleda u njegove oi prela napred. Hipomenova usta su bila suva od
umora i teko je disao, a kraj staze jo daleko. Sad je vreme: baci prvu od tri zlatne jabuke koje sam
ubrala sa onog drveta. Devojka je bila zadivljena. Spopade je elja da je uzme i skrenu sa staze za
bletavim plodom koji se kotrljao. Hipomen pree u vodstvo, to gledaoci propratie radosnim
poklicima. Atalanta brzo nadoknadi izgubljeno vreme, ponovo stie i prestie Hipomena. On baci
drugu jabuku; ona skrenu, zastade da je uzme, ponovo ga stie i prestie. Sad je cilj bio na vidiku.
O, boginjo, koja si mi pokazala put, zavapi Hipomen, budi sad sa mnom! a onda sa ivice staze
svom snagom baci treu jabuku. Da li da stanem, pita se Atalanta. Ja je prisilih da tri za jabukom,
a onda poveah i teinu jabuke, pa je njenu trku usporavalo ne samo zaustavljanje nego i teina.
Moja pria ne sme da traje due od sam trke. Atalanta je poraena. Sad pobednik uze nagradu za
ruku.
Naravno, Adonise, trebalo je da mi se zahvali i da budem poaena kadom tamjana. Hipomen
se nikad ne seti: zanemari i kd i zahvalnost. Moja se naklonost odjednom prometnu u gnev.
Nosei ovu uvredu, donela sam odluku da ih oboje kaznim, da slue kao primer, kako se neto
slino ne bi ponovilo. Prolazili su pored hrama duboko u umi, koji je jednom davno Ehion,
ispunjavajui zavet, podigao Kibeli, Velikoj majci bogova. Bili su se zamorili od duga puta, pa su
odluili da tu malo poinu. Hipomen, na moj podsticaj, upravo tu oseti neodoljiivu potrebu da
obljubi svoju enu. U blizini hrama pronau zgodan, oskudno osvetljen, zapeak. U stara vremena
je to bilo osvetano mesto; jo je bilo dosta drvenih kipova prvobitnih bogova koje su svetenici tu
ostavili. Hipomen se drznu da oskrnavi to mesto zadovoljavajui svoju plotsku strast. Kipovi
odvratie oi pa je zidinama krunisana Kibela pomiljala da li da baci grene ljubavnike u predele
ispod Stiksa. Ali, uini joj se da je kazna isuvie blaga. Zato se njihovi beli vratovi uskoro
presvukoe smeim grivama, prsti se preobrazie u kande, ruke u prednje ape; teite im je u
masivnim grudima, a pesak metu repovima. Lica im postae ogledala gneva, a razgovor se izrodi u
groktanje i riku. umsko je tle njihova brana postelja. Preobraeni su u lavove i svi ih se plae sem
Mone Majke koja ih je pripitomila i sad vuku njenu koiju. Dragi Adonise, izbegavaj lavove,
izbegavaj sve vrste zveri koje ne okreu lea nego keze zube spremni na bitku. Izbegavaj ih, molim
te! Nemoj da nas tvoja hrabrost oboje upropasti!
Orfejeve pesme Venera i Adonis (II) (708 738)
Tako ga Venera upozori i vinu se u nebo na koiji koju labudovi vuku. Hrabri se, meutim, nikad
ne dre upozorenja. Sluaj je hteo da su Adonisovi psi pratili jasno vidan trag i isterali golemog
vepra iz njegovog brloga. Kako je zver pokuavala da pobegne iz ume, Kinarasov mlaani unuk
prostreli mu kopljem bok. Zver njukom izbaci okrvavljeni vrh koplja iz rane. Adonis u paninom
strahu uzmae ali zver divlje nasrnu, zari mu kljove u slabine i obori ga na zlatni pesak smrtno
ranjenog.

134

Kad u daljini u jauke smrtno ranjenog miljenika, dok se vozila u lakoj koiji preko plavog neba
prema Kipru, Venera povue uzde belih labudova i usmeri ih prema mestu odakle su dolazili jauci.
I iz nebeskih visina vide ga mrtvog u lokvi krvi. Skoivi na zemlju, besno podera koulju na
grudima, poe da upa kosu i da se bije u grudi. Grdei Suaje zbog njihove surovosti, ree: Ne bi
trebalo da imate apsolutnu mo! Moja e tuga, Adonise, imati trajni spomenik. Svake e se godine
odravati svetkovina na kojoj e tvoja prerana smrt biti predstavljena i tako e pria o mojoj tuzi
veno da traje. Jer sad e tvoja krv da se preobrazi u cvet. Persefoni je jednom dozvoljeno da
voljenu nimfu preobrazi u miriljavu metvicu. Hoe li se meni uzeti za zlo ako preobrazim
Kinirasovog unuka? Rekav to, ona pokropi Adonisovu krv mirisnim nektarom. Oroena nektarom,
krv nabuja poput bletavih prozirnih mehuria koji su se dizali iz utog blata. Ni trena vie od
jednoga sata nije proteklo pre nego se tamnocrveni cvet die iz krvi, poput cveta onog ploda to
krije svoje semenke u koastoj kori, poput cveta nra. Ali novi cvet ima kratak vek: klimav je i slabo
privren za peteljku pa ga vetar brzo otkine i oduva, otuda mu i ime anemone,vetrov cvet.

Knjiga X

Orfejeva smrt (1 66)

Takvim je pesmama trakijski peva opinio ume, oarao zveri i primorao kamenje da ga slede.
Pomamljene Kikonjanke, odevene u arene koe lanadi, s jednoga visa iznenada ugledae Orfeja
kako peva pesmice uz nene akorde lire. Jedna od bahantkinja, zabacujui naviljak razbaruene
kose na vetru, povika: Gledajte! Eno tamo! ovek koji nas odbacuje! i tirzosom pogodi u glavu
velikog muziara koji je sluio Apolonu. Vrh koplja premazan otrovom imele zadade mu
ogrebotinu bez krvi. Druga menada baci kamen, koji polete, ali ujedninjeni pesnikov glas i zvuk lire
liie ga snage te pade na zemlju pred psnikove noge, kao da moli za oprotaj zbog tog suludog
napada. No, ene nastavie sa bezobzirnim nasrtajima; suzdranost je proterana, sad vlada
pomama. Orfejeva pesma je mogla da oslabi njihove udarce, ali kakofonija glasova odnese pobedu.
Grozni psci frigijske frule sa bronzanim praporcima, talambasi, pljesak ruku i vrisci bahantkinja
nadvladae zvuk lire; ni pesnikov glas nije se vie uo: kamenje koje su bacale najzad se okrvavi.
Menade najpre nasrnue na nevina stvorenja koja su jo bila opinjena arolijom muzike: na
bezbrojne ptice, zmije, ivotinje koje su sledile Orfejevu trijumfalnu povorku. A onda, sa krvavim
rukama, navalie i na Orfeja, kupei se u jata poput ptica kad ugledaju zloguku nonu sovu kako
hitro u po belog dana prelee s drveta na drvo i u opore poput pasa u jutarnjoj borbi u amfiteatru
koji se naslauju mesom smrtno ranjenog srndaa. Svaka od njih napada pesnika bacajui na njega
tirzos, oruje koje nije namenjeno tako nasilnoj upotrebi. Onda stadoe bacati grumenje zemlje,
otro kamenje i granje odlomljeno sa drvea. Njihova pomama se slui i drugim orujima. Sluajno
su u blizini ljudi orali njivu; snani seljaci su se kupali u znoju kopajui da bi ubrali plodove zemlje.
Kad ugledae menade, radnici nagoe da bee ostavljajui aove, motike i teke krampove na njivi.
Pomamljene ene dokopae ove alatke, rastrgoe otroroge volove na komade, a onda se povratie
da dotuku Orfeja. Pesnik isprui bespomone ruke. I govorio je, ali je sad prvi put govorio uzalud:
glas mu je izgubio sposobnost da dirne u srce. Ove ga neasne ene ubie i, kroz usne ije su
zanosne pesme privlaile stene i razneile srca zveri, njegova dua sa dahom napusti telo i istopi se
135

u vetar. Svi njegovi drugari oplakivali su Orfeja: ojaene ptice, divlje zveri, tvrde stene i drvee koje
je esto pratilo njegovu pesmu. S drvea vaistinu opade svaki list i alilo ga je oiane glave. Pria
se da su i reke bile nabujale od suza koje su one same prolivale, dok su rene i umske nimfe
opervazile odeu crninom i ile rasputene kose. Orfejevo telo je razbacano na sve strane, a njegova
lira i glava baene su u reku Hevros. Noen maticom da divnog uda! instrument je alosno
jeao, beivotni jezik izgovarao jedva ujnu tualjku, a obale odjekivale alou. Reka je odnela i
glavu i liru u more, gde se pesnik oprostio od zaviaja i naao put do grada Metimne na obali
Lezbosa. Tu, dok je njegova glava leala na tuoj obali, dok mu se jo s kose cedila slana voda,
opasna zmija otrovnica krenu u napad. Apolon najzad stupi u odbranu. Zmija bee iskezila
onjake, ali joj se razjapljene eljusti skamenie u pokretu.
Orfejeva sen pree u podzemni svet. I prepoznade sva mesta koja je ranije video. Dok je traio
Jelisjska polja, nae svoju enu koju je izgubio i snano je zagrli. Najzad su njih dvoje mogli da
etaju drei se bezbrino za ruke; ponekad ona ide napred a on za njom, da bi zatim on proao
napred, jer zna da sad moe da se obazre na svoju Euridiku bez straha da e je izgubiti.
Kanjavanje menada (67 84)
Bakho meutim nije mogao da dopusti da takav zloin proe nekanjeno. Gore u umi bile su
Traanke koje su uestvovale u ovoj sramoti. On ih sve priveza za ile drvea; napadajui svaku u
trenu kad zavri napad: izdui njene none prste i zari njene noge u zemlju. Poput ptice ija se
noga uhvatila u zamku, koja uplaeno lepra krilima i nosi kanap sa omom koja se sve jae stee,
tako isto i svaka menada koja je urasla u zemlju uplaeno pokuava da se iupa, ali uzalud! ilavi
koren dri stopala i ne da joj da bei. Oajno pokuavajui da nae stopala i prste i nokte, ona sa
uasom otkriva da se kora polako penje uz vitke lanke i pretile listove. Dok ______________
> Hebrus reka Marica
pokuava da se udari po kukovima izraavajui oaj, ruke joj udare u drvo; i grudi su joj drvene,
uskoro zatim i ramena. Pomislili biste da su joj ruke prave grane i vi biste vaistinu sasvim bili u
pravu.
Mida (85 193)
Bakho je jo bio nezadovoljan. Sasvim napusti Trakiju i uzimajui pouzdaniju trupu igraica uputi
se prema vinogradima Tmola i reci Paktolos, premda joj vode jo nisu bile zlatne, niti su ljudi bili
poeli da ude za njenim dragocenim peskom. Oko boga su se kao i obino tiskale bahantkinje i
satiri. Samo Silen ne bee u pratnji. Frigijski seljaci su nali tu drevnu pijanicu kako tetura, okitili
ga cvetnim vencima i odveli kralju Midi koga je, zajedno sa Atinjaninom Eumolpom, Orfej od
Trakije posvetio u dionizijske misterije. im je shvatio da je i njegov gost jedan od posveenih, on
je u ast Silena priredio gozbu koja je trajala deset dana i deset noi. Kad se to vreme zavri, kad je
zvezda Danica potisnula druge zvezde u pozadinu neba, kralj Mida izae veselo u polja Lidije i vrati
136

starca svom mezimcu Bakhu. Oduevljen to ponovo vidi pooima, Bakho dade kralju Midi pravo
da sam bira ta eli za nagradu. Kralj, koji ne bee od onih koji bi umeli to pravo mudro da
iskoriste, ree: Daj mi sposobnost da se sve to moje telo dodirne pretvori u zlato.
Premda mu je bilo ao to kralj pravo izbora nije iskoristio pametnije, Bakho uslii njegovu elju i
dade mu mo, koja e da ga odvede u propast. Mida se vrati presrean zbog poklona i proveri dar
dodirujui neke predmete. Prolazei ispod hrasta niskih grana, on nesigurno povue jedan izdanak
na kome listovi postae zlatni. Podie kamen sa zemlje: i on se pretrvori u isto zlato. Dodirnu
grumen zemlje; snaga njegovih prsta pretvori meku zemlju u grumen zlata. Berui klasje zrelog
ita, on ponje zlatnu etvu. Ubra jabuku i zadra je u ruci poklon iz vrta Hesperida? Poloi ruke
na vrata svog visokog dvora i ona blesnue zlatnim sjajem. Ako opere ruke u potoku, kapi to
padnu s ruku mogle bi da zalude i vrlinu lepe Danaje. Zlato, svet pun zlata!, povika Mida. Od te
mu se misli zavrte u glavi. On je presrean. Sluge iznee na trpezu sve najuksnije komade mesa,
najbiranija jela i sve vrste peciva. Nastupi trenutak istine. Kad Mida pohlepno prstima dodirnu
hleb, Cererin dar se pretvori u eeno zlato. Ako pokua lakomim zubima da otkine malo mesa, on
umesto mesa uzalud vae komad utog metala. Pomea sveu vodu i vino, boga koji mu je ispunio
elju, i u grlu se ta meavina pretvori u istopljeno zlato. Zapanjen nesluenim obrtom, sad bogati
ali ojaeni Mida eli da pobegne od svog bogatstva i gnua se onoga to je eleo da dobije. Puna
trpeza, a veno gladan! Grlo mu se speklo od ei. Sopstvenim izborom, zlato je postalo njegov
gnusni muitelj. Diui ruke prema nebu, jeknu, O, oe Bakho, oprosti mi! Znam da sam grean,
ali smiluj se nad mojim jadom i spasi me od prokletstva koje me zanelo i zavelo!
Bogovi mogu da budu i milostivi. Tako Bakho, kad je Mida priznao greh, poniti dar koji mu je
verno dao i izlei ga od bede. Da ne bi ostao okovan zlatom ree Bakho koje si tako
nerazumno poeleo, idi na reku to tee pored monog grada Sardesa. Sledi ivicu obale i idi
uzvodno dok ne stigne na izvor Paktolos. Tu zagnjuri glavu u zapenjeni izvor gde najjae vri i
operi greh kao to pere telo. Kralj ode na izvor kako mu je zapoveeno. Dodir Midine moi proe
izvorsku vodu zlatom koje se iz ljudskog tela pretoi u reku. Ta zlatna ila je stara, ali i danas
poplave raznose zrna zlata od kojih su polja tvra, a grude zemlje imaju utu boju.
Zgaen na zlato, kralj Mida je lutao po poljima i umama oboavajui Pana koji uvek nastanjuje
planinske peine. No pamet mu kao i uvek nije bila jaka strana. tavie, njegova se tupost jo
jednom pokaza kobnom. uli ste za stenoviti Tmolos koji se strmo die iznad moreuza iji se venac
protee sve do Sardesa na sever i do majune Hipepe na jug. Tu je Pan imao obiaj da zabavlja
planinske nimfe svirajui na fruli od trske i hvalio se, na svoju sramotu, da mu ni Apolon nije ravan
u muzici; glas dopre do Apolona i sad nema vrdanja: priredi se nadmetanje a Tmolos bude sudija.
asni sudija zauze mesto na planini poto je prethodno poupao drvee iz uiju. Njegovi
tamnozeleni uvojci ovenani su samo hrastovim liem, a ir mu visi oko ________________

137

 ,Tmolus planina u Lidiji bogata vinom i afranom. , Pactolus reka u Lidiji,

bogata zlatnim peskom. , Sardes (Sardis) drevna prestonica Lidije u Maloj Aziji.
sleponica. Baci pogled na boga stada i ree: Sprman sam. Pan izvede melodiju na obanskoj fruli
i njegove varvarske melodije oduevie ui kralja Mide koji se sluajno tu zatekao. Kad Pan
zavri,Tmolos se sveano okrenu prema Apolonu, a s njim i njegove ume. Feb je u mantiji od
tirskog purpura do tala, a zlatnu mu kosu krasi venac od parnaskog lovora. Njegova je lira bogato
ukraena dragim kamenjem i indijskom slonovaom. vrsto drei instrument u levoj ruci, a
trzalicu u desnoj on zauze velianstven stav, a onda stade prebirati po strunama uvebanim palcem
sve dok Tmolos, oaran muzikom, ne saopti Panu da njegova pastirska frula mora da ustupi
palminu granicu liri. Svi se sloie sa ocenom svete planine, samo se nae Mida da ospori presudu
i nazva je neasnom. Apolon nije mogao da dozvoli tako nemuzikalnim uima da zadre ljudski
izgled. On ih izdui, ispuni ih rutavim sivim dlakama, uini ih klempavim i sposobnim da strigu
vrhovima. Ostali delovi kralja Mide zadrae ljudski izgled, samo su mu ui bile magaree. On je,
naravno pokuavao da ih sakrije i nastojao da ublai sramotni utisak nosei grimiznu tijaru. Ali, za
aljenje je to je berberin koji ga je iao morao da primeti zapanjujue priveske. Premda je goreo
od elje da obznani ta je video, nije hteo da izda svog gospodara. Meutim, nesposoban da uva
tajnu, ode u umu, iskopa rupu u zemlji i apne: U kralja Mide magaree ui!, a onda zagrne rupu,
da ukloni svaki trag svojih rei i tiho se izgubi. Ali uskoro tu iznikne snop drhtavih trski i nakon
jednogodinjeg rasta izdadoe aptaa: kad duva juni vetar trske ume: U cara Mide magaree
ui!
Laomedonova prevara (194 220)
Kad se propisno osvetio, boanski Apolon napusti Tmolos. Leteo je u pravcu moreuza Nefeline
keri Hele i sleteo na trojansko tle, u Laomedonovu zemlju. U blizini mora, desno od Sigeona i levo
od Roteona ima stari oltar boga nebeske munje Jupitera. Tu je Apolon video da je Laomedon
zapoeo da podie zidine nedavno zasnovane Troje. Veliki poduhvat je sporo napredovao i pomo
je oigledno bila potrebna. Tako on i Neptun, bog trozupca i gospodar valovitog okeana, uzmu
izgled smrtnih ljudi i pogode se sa frigijskim kraljem da podignu zidine za izvesnu sumu zlata. Kad
je posao zavren, kralj odbi da plati i povrh svega zakle se da nikad nije obeao da e im platiti
trud. Nee moi! povika Neptun platie pogaenu re! I istog asa navrati vodu da
preplavi zemlju krtog Trojanca. Plavio je zemlju sve dok nije izgledala kao more liavajui seljake
etve i potapajui polja u vreme plime. Ni to mu ne bi dosta. Laomedonova ker Hesiona se morala
rtvovati jednoj surovoj morskoj nemani. Herakle je spasao devojku sa stene za koju je bila
prikovana, ali kad je zahtevao da mu se daju konji, obeana mu nagrada nije data, pa on dvaput
pokori verolomnu Troju i osvoji njene zidine.
Pelej i Tetida (221 265)
Mladi Telamon mu se pridruio i istakao se u ratu pa je za nagradu dobio Hesioninu ruku. U
ovome ratu je uestvovao i njegov brat Pelej, koji je kao slavan junak bio oenjen boginjom i bio
138

ponosan na tasta Nereja koliko i na svog dedu Jupitera. Meu smrtnicima ima mnogo Jupiterovih
unuka, ali se samo Pelej oenio boginjom.
Kako se ovo venanje odigralo? Stari Protej je rekao Tetidi, Boginjo talasa, zanesi: bie majka
deaka koji e, kad bude u punoj snazi, prevazii oca i stei plemenitiju slavu. I Jupiter u svojim
grudima oseao ar ljubavi prema Tetidi, ali zar bi on mogao da dozvoli da se na zemlji rodi neko
moniji od njega? I, da bi izbegao zajednicu sa Nerejevom kerkom, naredi unuku Peleju da je
umesto njega prosi i da boginju talasa prigrli na svoje grudi.
Na obalama Tesalije ima zaliv u obliku srpa iji krajevi stre poput vrhova luka. Da je more dublje,
tu bi bila luka, ali tu samo tanak sloj vode prekriva pesak. Obala je tako tvrda da na njoj ne ostaju
otisci stopala, lako se po njoj hoda poto tu nema ljigave morske trave. U blizini je bunje mirte sa
crnim i zelenim bobama. U sred tog bunja ima peina koja bi mogla da bude i prirodna i vetaka,
ali pre vetaka: upravo je to mesto gdje je Tetida, jaui na delfinu, esto navraala potpuno naga.
Jednoga dana je tu leala u dubokom snu kad je Pelej iznenadio, kako ______________
Slinost sa naom narodnom priom U cara Trojana kozje ui je oigledna. Sa uvoenjem Troje
poinje istorijska epoha.
mu je zapoveeno. I tada, poto nije htela da odgovori na njegovo udvaranje, on arko sklopi ruke
oko njenog vrata i pokua da je na silu obljubi. Njegova bi drskost bila uspena da se Tetida nije
posluila arobnim moima i stalno menjala oblik. Najpre uze oblik ptice, ali on je i dalje vrsto
drao; onda se preobrazi u stameno drvo, ali on se pripijao uz nju kao imela; onda uze oblik tigrice
sa crnim prugama i tada njen napasnik, u paninom strahu, skide ruke s njenog tela. Pelej je posle
molio morske bogove izlivajui vino na talase i prinosei iznutrice ovaca i kd tamjana na rtvenik
sve dok se karpatski prorok Protej nije digao iz dubina morskih i rekao mu, Eakov sine, osvojie
nevestu koju prosi. Treba samo da je uhvati na spavanju u kamenoj peini i da njene nesvesne
udove stegne omom konopca. Ne daj joj da ti umakne poprimajui stotine lanih oblika. Samo
stei omu dok se ponovo ne vrati u pravi oblik ree i glavake baci u more. Bog sunca Titan bee
sa plamenom koijom na silaznoj putanji i potonu u talase na zapadu kad je lepa nereida Tetida
napustila svoj dom pod vodom i uputila se prema peini gde je imala obiaj da spava. Pelej jedva
da je stigao da joj namakne omu na noge kad ona poe da menja oblike, sve dok nije shvatila da je
vrsto stegnuta, sa rukama rairenim desno i levo od tela. Najzad popusti i sa uzdahom ree,
Pobeda je tvoja! Mora da ti neki bog pomae. Sad je to bila prava Tetida. Junak je neno zagrli,
elja mu se ispuni i tu poseja seme monog Ahila.
Kejiksov dvor (266 290 i 346 409)
Pelej je bio srean i kao mu i kao otac i sve bi bilo u najboljem redu da nije poinio greh ubivi
polubrata Foka. Proteran iz svog doma, sa jo sveom krvlju na rukama, najzad se skrasio u
Trahidi, gde nije bilo krvoprolia ni nasilja za vreme vladavine Luciferovog sina Kejuksa, ije je lice
najee zrailo oevim sjajem, ali se tada prekri neuobiajenom tamom, jer je bio u alosti za
139

bratom. Kad Pelej stie u ovu zemlju, potiten i iznuren lutanjima, uao je na gradska vrata sa
svega nekoliko pratilaca, ostavljajui stada ovaca i pastire u senovitoj dolini nedaleko od grada.
im mu se pruila prilika da izae pred cara, ponizno ue u dvoranu drei maslinovu granicu
uvijenu u vunu i ree svoje ime i ime oca. Preuta dug u krvi i lano predstavi svoje izgnanstvo. Kad
je zamolio za dozvolu da zarauje nasuni hleb u gradu Trahidi, ili izvan zidina u okolini, Kejuks
blago ree, U ovu su zemlju svi stranci dobro doli. Nae blagostanje stoji na raspolaganju i
najsiromanijim ljudima. Gostoprimstvo na stranu, ti si slavan ovek, a Jupiter ti je deda to su
dve jake preporuke. Nema potrebe da moli za pomo. Sve to ite, dae ti se. I sve dokle tvoje oi
mogu da vide, moe da deli s nama; kamo lepe sree da je i bolje! Kejuks se zagrcnu u suzama.
Kad ga Pelej sa druinom upita za razlog njegovih suza, on im kaza ovu priu:
Dedalion (291 345)
Pogledajte onu pticu grabljivicu gore u nebu to zastrauje sve ostale ptice i ivi od otmice. Moda
mislite da onaj kobac oduvek ima krila. A on je bio ovek, i tada otra oka, osion i ratoboran
karakter se, ini se, ne menja uprkos preobraenjima. Ime mu je bilo Dedalion. On i ja smo sinovi
zvezde koja doziva zoru i iezava posle drugih. Moja je bila miroljubiva narav. Negovao sam mir
kao to negujem ivot, ali moj brat se oduevljavao surovim ratom. Njegova muevna smelost se
ispoljavala kroz poraze kraljeva i njihovih naroda, kao to sad progoni golubove po Beotiji. Imao je
ker Hionu, izuzetne lepote; hiljade prosaca je prosilo i bila je stasala za udaju ve sa etrnaest
godina. Jednoga dana kad su se Apolon i Majin sin Merkur vraali, prvi iz Delfija, a drugi sa
planine Kilene, oba u istom asu ugledaju devojku i srca im obuze jaka ljubavna strast.
Apolon odgodi svoja nadanja do noi, ali Merkur nije mogao da obuzda strast i dodirnu lice mlade
Hione arobnim tapiem. Ona popusti pod uticajem magije i on je obljubi. Nebo je bilo naikano
zvezdama kad je Feb, preruen u sparuenu staricu, ukrao zadovoljstvo koje je njegov brat uivao
pre njega. Devet meseci proe i Hiona, koju je oplodio Merkur krilatih nogu, rodi sina, skitnicu i
varalicu Autolika, prepredenog i sklonog svim vrstama obmane, upuenog u sve vetine svoga oca.
Bio je savreno srean kad predstavi belo kao crno i crno kao belo. Hionin i Apolonov sin (ona je u
stvari rodila blizance) zvao se Filamon: on je slavu stekao pevajui i svirajui na liri. Ali kakva
korist od raanja boanskih blizanaca i od toga to potie od tako hrabrog oca i zvezdanog dede.
Slava je, moda, esto zamka. U svakom sluaju, za nju je to bila, jer Hiona se hvalila da lepotom
prevazilazi Dijanu, to je boginju propisno razgnevilo. Ona e bez sumnje da bude
zadovoljna istinom! odgovori Dijana besno i istog trena odape strelu koja prostreli jezik pakosne
klevetnice. Jezik umuknu, glas se izgubi i rei zastae u grlu; dok se Hiona naprezala da progovori,
ivot je, zajedno s krvlju, napusti. Ja, njen ucveljeni stric Kejuks, ojaeno smestih njeno telo u
koveg i oalih je kao otac. S tugom sam saoptio vest i pokuao da uteim njenog oca koji je neno
voleo ker. Dedalion odgovori, inilo se, hladno poput stene koja ne mari za udare talasa, a bio je u
stvari potpuno smrvljen bolom zbog gubitka keri. Ali, kad baci pogled na zapaljenu lomau pod
njenim telom, etiri puta pokua da se baci u plamen. I etiri puta bi spreen, a onda kao
pomaman sinu preko polja poput junca kad se razobada. Odmah sam pomislio da nadljudski brzo
140

tri i mogli ste odmah da pretpostavite da su mu noge okrilatile. Sve nas je prestigao i, u elji da
umre, stigao na vrh Parnasa i odande se bacio u ambis. Feb ga je iz saaljenja preobrazio u pticu i
iznenada ga podigao da lebdi u vazduhu. Dade mu kukast kljun, kande da njima hvata ptice, a ima
veu hrabrost i snagu nego to se misli sudei po veliini tela. Sad je on kobac, neobuzdano
stvorenje koje daje oduke svom besu napadajui ptice i prenosi svoj bol i jad na susede.
Dok Luciferov sin Kejuks kazuje ovu neobinu priu o preobraenju brata, kao bez due dotra
ovek teko diui. Bio je to Pelejev pastir, Fokijac Onetor. Peleju, Peleju, povika, nosim ti vest
o stranoj nesrei! Pelej mu ree da kae o emu je re, ak su i Kejuksu obrazi podrhtavali od
neizvesnosti. Pastir nastavi: Gonio sam goveda igalom u vreme kad je sunce stiglo u Zenit; pola je
puta bilo prevalilo, a pola ostalo pred njim. Neka goveda upadoe do kolena u uti pesak i legoe
zurei preko morskog prostranstva, druga su bazala po alu, a bilo je i onih to su plivala, samo su
im glava i vrat virili iz vode. U blizini ima svetilite, nije to hram od mramora i zlata, ve drvena
graevina smetena u hladovinu drevne dubrave. U njemu se slave Nerej i njegove keri, jedan
ribar koji je na obali krpio mree objsni mi da su to lokalna morska boanstva. U blizini hrama ima
barutina obrasla vrbom i rakitom. Odatle su dolazili krikovi i urlici nagonei strah u kosti
domaem stanovnitvu, a onda se iz iblja pojavila zlokobna neman, strani kurjak. eljusti mu
zapenile i umazane usirenom krvlju, a oi sevaju kao iva eravica. Zver i besna i gladna, ali vie
besna. Jer ne zakla samo nekoliko goveda da se najede i utai glad. Hteo je da zakolje celo stado, da
zarije zube u svako govee. Raskinuo je i neke od mojih slugu koje su pokuavale da ga oteraju. Krv
je ogrezla na obali, u plitkim talasima, u barutini, gde su gajde bola jeale. Ali, bez oklevanja,
odlaganje e biti kobno! Dok jo ima ta da se spase, moramo da zbijemo redove. Na oruje, na
oruje, prijatelji! Ujedinimo se u borbi protiv zveri! Pastir zavri priu. Pelej mirno primi vest o
gubicima; ali se seti svog zloina: nasluivao je da bi to mogla da bude osveta Neiride Psamate zbog
toga to je ubio njenog sina i svog polubrata Foka. Ali njegov domain kralj Kejuks naredi svojim
ljudima da stave oklop na se i da spreme koplja za napad. Spremao se da im se i sam pridrui, ali
njegova ena Alkiona, uzbuena sveoptom pometnjom, izlete iz sobe. Kosa joj jo nije bila sasvim
ureena te pade u neredu, kad se ona, sa suzama u oima, sklopi muu oko vrata molei ga da
poalje potrebnu pomo, ali da sam ne ide i da tako jednim spase dva ivota. Pelej ree kraljici,
Premda ti supruanske suze slue na ast, molim te, nemoj da plae. Zahvalan sam za obeanu
pomo, ali ja ne bih eleo da za moj raun idete na neman. Najpre moram da se pomolim Nereidi.
Svi se popee na kulu-svetionik na vrh tvrave koja je sluila kao dobrodoao orijentir za razlupane
brodove; i tu jeknue od bola kad videe rastrgnuta goveda na obali i vuka ubicu s ijih se onjaka
jo cedi krv, sa rutavim krznom umazanim krvlju. Onda Pelej rairi ruke i obrati se zelenoj nimfi
Psamanti: Prestani da se srdi i pomozi!, molio je. Ove rei ne uspee da ubede boginju, onda i
Tetida pridrui svoju molitvu muevoj i dobi oprotaj. Ali, premda je vuku nareeno da se povue
sa krvave gozbe, on je bio ostraen slatkom krvlju i nastavio da kolje sve dok ga Psamanta nije
preobrazila u mramor u trenutku kad su mu se onjaci zarili u vrat jedne junice. Telo mu zadra
oblik i sve sem boje; boja mramora je dovoljna da pokae da to vie nije vuk i da vie niko ne treba
da ga se plai. Suaje, meutim, nisu dozvolile Peleju da se nastani u Trahiji; lutanja su ga odvela
ako do Magnezije, gde ga je Akast, kralj Tesalije, oslobodio duga krvi.
141

Kejiks i Alkiona (410 748)

U meuvremenu kralj Kejuks, duboko uznemiren udesnim preobraenjem svoga brata, kao i
neobinim dogaajima koji su usledili, odlui da trai miljenje proroita, utehe ovejeg roda, i
spremi se da poseti Apolonov hram u Klarosu (gusari gnusnog Forbasa behu onemoguili pristu
Depfiju). Pred odlazak izloi zamisao svojoj vernoj ljubi Alkioni. Do sri sleena, ona preblede kao
votanica i proli suze niz obraze. Tri je puta pokuala da govori, i svaki su joj put suze uguile rei.
Dok je govorila, jecaji su stalno prekidali njene nene prekore. Dragi muu, ta sam to ja uinila?
Jesu li se tvoja oseanja prema meni promenila? Ranije je uvek tvoja briga za mene bila na prvom
mestu. Moe li sad da ostavi svoju enu bez trunke sumnje? Zar mora da putuje tako daleko?
Moda sam ti draa sa odstojanja? Idi makar kopnenim putem: tada neu da strahujem, samo e
mi nedostajati. Sekirau se, ali me nee biti strah. Ali ne, ti ide morskim putem i ta me zamisao
ispunjava stravom. Nedavno sam videla olupine jednog broda na obali, a esto sam itala imena na
grobovima koji ne sadre kosti. Nemoj da se zavarava da e ti biti bezbedniji zato to ti je ena
ker boga vetrova Eola koji ograniava njihove mone udare dok su u peini i smiruje more po
elji. Ali, kad se puste i steknu vlast nad talasima, vetrovi mogu da rade ta ih volja; i more i kopno
su bez pomoi s kraja na kraj sveta. Oblaci se haotino guvaju i besno sudaraju sa svetlocrvenim
blescima munje. to sam vie saznavala o vetrovima (dok sam kao dete bila u kui moga oca)
sticala sam sve jae ubeenje da ih se treba bojati. Ali, moj voljeni muu, tebe moje molbe nikad ne
mogu da ubede da promeni odluku. Ako si tako vrsto reio da ide, molim te, povedi i mene sa
sobom. Da bar zajeno prebrodimo nepogodu. Dok sam s tobom plaiu se samo onoga s im se
suoim. Ma ta to bilo, zajedno emo da delimo opasnost i da se borimo sa talasima hrabrei jedno
drugo.
Sina jutarnje zvezde dirnue rei Eolove keri. Kao i uvek, oboavao je svoju enu, ali Kejuks nije
bio spreman da odustane od planiranog putovanja, niti da udovolji Alkioninoj elji da plovi kroz
opasnosti zajedno s njim. Pokuao je vie puta da ublai njena strahovanja, ali mu ne poe za
rukom da je ubedi. Onda predloi jo jedan mamac koji potpuno izmeni njeno dranje i sredi
stanje. Svaki je rastanak za nas dug, ali ti se sveano zaklinjem zracima moga oca da e, ako mi
bude sueno da se vratim kui, da me vidi pre nego dva meseca dostignu utap.
Ovo je obeanje najzad navede da se nada da bi on mogao da se vrati. Smesta naredi da se brod
odvee iz doka i da se porine pod punom opremom. Kad Alkiona to vide, ponovo uzdrhta, kao da je
predoseala ta e da se desi. Sklopi se muu oko vrata, suza suzu ne stie dok se poslednji put
pozdravlja s njim, a onda se sloi na zemlju. Premda je Kejuks traio izgovore za docnjenje, njegova
posada rasporeena na dve strane stade da vue vesla prema snanim grudima i da see talase
ujednaenim zaveslajima. Lijui suze, Alkiona podie glavu i stade pogledom da prati mua koji je
stajao na visokoj palubi i mahao joj u znak pozdrava. Onda i ona njemu mahnu. I nastavi da ga
prati pogledom dok se sve vie brod udaljavao i njegovo lice postajalo razliveno. Idui prema
horizontu, brod se brzo smanji, trup postade nevidljiv, ali su jedra jo leprala na jarbolu. Kad i
jedra iezoe, Alkiona otetura natrag u kuu, povue se u praznu sobu i klonu u krevet. Kad joj
142

glava dodirnu jastuk, ponovo briznu u pla: taj leaj je podseao na deo ivota koji joj je
nedostaajao.
Brod napusti luku i snast poe da klopoe. Posada prestade da vesla i poloi vesla na pod. Sastavie
krstastu motku sa jarbolom i potpuno razvie jedra kako bi uhvatili povoljan vetar. Ostalo je jo
pola puta da se prevali, moda i vie, a kopna nigde na vidiku; pade i no, a more se uznemiri i
zapeni: udari jak istoni vetar. Spustite krstau, zapovedi kapetan, savijte jedro!, ali njegova
naredba ode u vetar; ni jedna jedina re njegove zapovedi nije se ula od huke i udara valova. No,
zapoved nije ni bila potrebna. Mornari skoie da postave vesla na svoja mesta, da spuste krstau
sa jedrom i da pljuskaju vodu iz broda u crno more. Dok se odvijala ova iva delatnost, more je
postajalo sve burnije, vetrovi su udarali sa svih strana estoko se sudarajui i diui talase do neba.
Kapetana uhvati panika i priznade da on ne vlada situacijom, niti zna kakvu zapoved da izda. Vetar
i talasi urlaju i udaraju divovskom snagom. Zapenjeni talasi as metu morsko dno nosei sa sobom
uti pesak, as su crnji od Stiksa, onda se diu u nebo i penom krope nagomilane oblake.
Trahinskim brodom drsko se poigravaju udljivi talasi. Rika mora, blesak munja, tutanj gromova,
povici mornara, kripa, kr i lom: brod se sa vrha talasa stropotava u pakleni ambis; udari talasa u
bokove su kao tresak metalnog ovna u gradske zidine ili katapulta koji mrvi tvravu. Poput lava
kome u toku napada nadolazi snaga i smelo se sukobljava sa kopljima lovaca, tako more, kad je
vetar podigao i razbesneo talase, nasre na branitelje broda i die se iznad njih. Klinovi se
rasklimae i poispadae, zinue pukotine da piju slanu vodu; pade nebo na zemlju, provalie se
oblaci i pljusnu potposka kia: ne zna se je li nebo palo na more, ili se more diglo u nebo. Sve su se
zvezde sklonile pa je mrak pomean s olujom i kiom jo gui. Neprozirnu tminu povremeno
prekine munja osvetljavajui pobesnelo more koje ima izgled zapaljenog Aherona. I provali u
utrobu broda poput hrabrog ratnika kome je najzad, nakon mnogo uzaludnih nasrtaja na zidine
napadnutog grada, polo za rukom da se popne na zidine i, eljan slave, sam dri poloaj protiv
hiljada branilaca. Tako isto, nakon to su se devet puta razbili o bokove broda, deseti talas, diui
se jo gorostasnijom snagom, neumorno nastavi da napada oteeni trup broda sve dok nije
provalio u njegovu utrobu. Jedan deo mora jo pokuava da provali, dok je jedan ve unutra.
Posada je smuena i uznemirena kao stanovnici grada ije zidine neprijatelj potkopava dok je
jedan deo ve prodro i vrsto dri poloaj. Nasrtaj talasa, nasrtaj smrti, takav je da vetina
moreplovstva ne ume da mu se suprotstavi; samopouzdanje pade: jedni plau, drugi zabezeknuto
zinuli ili blagosiljaju prijatelje koji mogu da se nadaju da e biti sahranjeni.
Moda zazivaju i boga uzalud diui ruke prema nevidljivom nebu i mole za pomo. Moda misle
na brau i oeve, na svoje domove, ene i decu i na sve to su ostavili za sobom. Kejuks misli na
voljenu Alkionu. Samo mu je njeno ime na usnama, samo nju ali, samo za njom ezne, premda
mu je milo to sad nije s njim. ali to ne moe jo jednom pogledom da obuhvati dom i zemlju, to
ne zna ni u kom su pravcu. More se pomamno vrtloi i urla, nebo zaklonjeno iza gustih slojeva
crnih oblaka, no je crnja nego ikad. Kovit kie noene orkanskim vetrom slomi jarbol a onda i
kormilo. Onda se divovski kovitlac talasa, poput pobednika koji, slavodobitno opkoraujui plen,
143

gleda sa visine na ostale, okomi na brod snagom Atosa i Pinda kad bi te planine bile iupane iz
zemlje i bile baene u more. Moan, teak, udarac baci brod na dno. Veinu mornara takoe
odnese na dno i nikad vie ne izronie da udahnu vazduh: more ih proguta. Ostali se hvataju za
olupine broda. I Kejuks se dri rukom koja je nekad drala ezlo i, avaj, uzalud!, zaziva svoga oca,
jutarnju zvezdu, i oca njegove voljene ene, boga vetrova. Dok se bori da ne potone najee doziva
Alkionu; ona mu je na umu, na nju misli. Moli se bogu da mu talasi odnesu telo tamo gdje ona
moe da ga nae i da sahrani njegove posmrne ostatke. Kad god mu talasi dozvole da otvori usta,
glasno doziva svoju enu od koje je odvojen, ili apatom izgovara njeno ime u talase.
Onda se nad talase koji su ga bacali odjednom nadvi i stropota golemi lk crne vode koji mu razbi
teme i posla ga na dno. Jutarnja zvezda sledeeg jutra potpuno potamne, niko je nije video. Budui
da Lucifer ne sme da napusti nebo, i on zavi lice u veo od oblaka.
Alkiona nita ne zna o brodolomu. Brino broji noi dok sedi i ije Kejuksu odela ili tka haljinu da
obue kad se on vrati, jer je sebi obeala da e on da se vrati kui. Kadila je oltare svih bogova
tamjanom, ali je najee poseivala Junonino svetilite i pred boginjinim oltarom molila se za
bezbednost svoga mua koga vie nije bilo za njegov srean povratak u njen, a ne neke druge
ene, zagrljaj. Od svih, ova poslednja molba bila je jedina koja joj se ispunila. Ali, Junona nije bila
voljna da i dalje prima molitve za beivotno telo; njeni oltari ne mogu da se kaljaju neistim
rukama. Zato se ona obrati vernoj Iridi: Hitaj sad u palatu dremljivog Sna i reci mu da Alkioni
doe na san. Reci mu da mora da bude u Kejuksovom liku i da joj saopti njegovu sudbinu, tako
rekne Junona. Irida obue plat od hiljadu boja, oboji nebo duginim bojama i nae, kako joj je
zapoveeno, u oblake zavijenu Somnovu palatu. Daleko na severu, u zemlji Cimera ima peina u
brdu, ognjite i dom tromog Sna. Sunevi se zraci nikad ni ujutru, ni u podne, ni uvee ne
probiju do ovog mesta. Ovde se isparenja zemlje i turobna
______________
Dok se pokojnik propisno ne sahrani, njegova se porodica smatrala neistom. somnus(re
srodna sa ) san; Somnus peronifikacija sna. Cimmerii, mitski Cimeri iveli su na
krajnjem severozapadu okeana, veno zavijeni u tamu; kasniji autori su ih smetali oko jezera
Averna u Italiji, ili u paniju.
magla promeu u tajanstveni sumrak. Nema budnih petlova crvene kreste da kukurikanjem
dozovu jasnu zoru; tiinu ne remeti lave budnih pasa, ni gakanje jo budnijih gusaka. iva se dua
tu ne uje. Nema urlika zveri ni rike bikova, nema ukanja granja, ni ljudskih glasova dignutih
visoko u aru svae. Ovo je boravite beumnog poinka, samo to potok iz Lete uborei preko
peska do dna peine sve uspavljuje. Ispred ulaza cvetaju raskoni makovi sa brojnim travama ije
sokove no lui i kropi po zatamnjenim predelima zemlje. Na peini nema nijednih vrata, kako bi
se izbegla kripa arki, a nema ni straara na pragu.

144

Duboko u srcu peine ima postelja od abonosa, dignuta visoko, zastrta mekim crnim jastucima i
mrkim prekrivaem. Tu San poiva, oputen i mlitav. U raznim oblicima i preruenjima, oko svog
gospodara, lee fantomski snovi, ima ih kao na gori lista, na njivi klasja zrelog ita i zrna peska na
morskoj obali. im Irida ue u peinu i odgurnu utrsnu snove koji su joj zakrili prolaz,
Somnov dom blesnu od sjaja njene haljine, ali bog jedva da je mogao da podigne one kapke, od
umora oteale. Samo pospano klima glavom koja mu pada na grudi. Najzad se tre i nalakti. Onda
upita Iridu (on zna ko je ona) za razlog posete. O ti, koji daje svetu mir, najblai od svih bogova,
povika ona, Snu, ti, koji umiruje savest, koji progoni brige, koji okrepljuje iznurena tela, naredi
tvojim snovima koji podraavaju stvarne oblike da u liku kralja Kejuksa idu u Heraklov dom u
Trahidi, da se uuljaju u Alkioninu svest i da predstave brodolom. Ovo je Junonina zapoved. Po
obavljenom poslu, Irida se udalji. Ni trena vie nije mogla da podnosi pospanost. Oseala je kako
joj san kradom osvaja telo i vinu se u visine sluei se dugom kao i prilikom silaska.
Izmeu bezbrojnih hiljada sinova, otac probudi Morfeja, majstora podraavanja, koji bre od svih
oponaa hod, crte lica i govor; on e da podesi i odelo i rei. Morfej, meutim, moe da oponaa
samo ljudska bia. Jedan drugi, koga bogovi nazivaju Ikel, a obini smrtnici Fobetor, moe da se
preobrazi u ptice, ivotinje i gmizavce dugog repa. Trei sin, Fantasos izvodi razne vetine: moe
da uzme izgled zemlje, vode, planinskih litica, drvea i drugih neivih predmeta. Neki snovi se
javljaju nou kraljevima ili istaknutim linostima, dok drugi poseuju obian svet.
Stari Somnus zaobie sve dok ne odabra jednoga od brae, Morfeja, da obavi posao po Iridinom
zadatku, a onda, opet savladan mlitavom iznemoglou, pope se na leaj i glava mu klonu na
jastuk.
Morfej odlete na beumnim krilima kroz tamni sumrak i brzo stie u Grad Trahidu, gde odloiv
krila uze Kejuksov lik. Sablasno bled stade pred Alkioninu postelju; s brade mu se cede kapi, a
niz kosu irom pljuti morska voda. Onda, nagnuv se nad postelju kroz suze izgovori ove rei u uvo
usnule Alkione: Jadna moja eno, prepoznaje li svoga Kejuksa, ili me smrt toliko izmenila? Samo
me jednom pogledaj i prepoznae me. Umesto mua, pred tobom stoji njegova sen. Nijedna mi od
tvojih molitava, Alkiono, nije pomogla. Ja sam mrtav i ne sme da se zavarava da u ti se ikad
vratiti. Dok sam plovio preko Egeja, moj je zahvatila uasna nepogoda sa juga i razbila ga u
paramparad. Moj je glas uzalud dozivao tvoje ime kad su mi talasi preplavili glavu i uutkali moje
pozive. Ovo nije poruka sumnjivog znaenja i sadraja. Ne! Ja lino, tvoj u brodolomu nastradali
Kejuks, javljam ti da sam mrtav. Ustaj, dakle, i plai! I obuci crninu! I nemoj da me poalje meu
seni Hada bez pogrebnih obreda i korote. Morfej je podraavao Keujuksov govor kako bi Alkiona
mislila da je Kejuks lino tu pred njom. tavie, i suze koje je prolivao izgledale su stvarne, njegove
su kretnje savreno verno predstavljale kretnje i geste njenog mua. Jecajui i cvilei, kraljica
isprui ruke u snu i pokua da uhvati mua, ali uhvati samo prazan vazduh. ekaj! povika.
Nemoj da uri! Mora me povesti sa sobom! Njene rei i prizor mua prenue je i ona se
probudi. Najpre se obazre da proveri da li je ono to je videla prisutno (sluge, uzbunjene njenim
glasom, ve su sa upaljenim buktinjama bile u sobi). Kad se uverila da Kejuks nije u sobi, poe se
udarati po licu i podera haljinu da se bije po golim grudima. Nije raspustila kosu nego je stade
upati povezanu. Kad je dadilja upita to provodi alost, Alkiona odgovori: Doao mi je kraj,
145

svreno je sa mnom! Moj Kejuks je mrtav i ja sam mrtva! Ne pokuavaj da me tei, tvoje e rei
otii u vetar. Kejuks je poginuo u brodolomu. Videla sam ga, poznala sam ga. Kad je poao od
mene, ispruila sam ruke prema njemu da ga zaustavim, ali to je bio samo njegov duh. No, i kao
duh bio je savreno jasan, to je zaista bio moj mu. Priznajm, u licu nije bio ba kako on izgleda,
nedostajala je zvezdana vedrina koju je nasledio od oca. O, saali se na mene, dado! Videla sam
njegovo telo golo i bledo, niz kosu mu se jo slivala voda. Pogledaj, evo ovde je stajao!, onda
pokua da vidi jesu li ostali otisci stopala. O, Kejukse!, jeknu, nasluivala sam tvoju kob i bojala
sam se, kad sam te molila da me ne ostavlja i da se ne izlae tako opasnom putovanju. Ali, poto
si iao u susret smrti, alim to i mene nisi poveo. Bilo bi mnogo bolje za mene da sam ti se
pridruila. Tada bismo nae ivote proiveli i umrli zajedno. Sad sam gotova, sad me bacaju talasi,
sad sam u milosti i nemilosti surovog mora premda u pravom smislu nisam tamo. Moja bi volja
bila surovija i od mora, ako bih pokuala da nastavim da ivim i da nadvladam bol. Ta se bitka
nikad nee voditi. Nikad te neu ostaviti, jadni moj Kejukse. Mogu bar da ti se pridruim. Biemo
sjedinjeni, ako ne u urni, a ono barem u urezanim slovima na naem grobu nee prah dodirivati
prah, ve ime ime. Od tuge vie nije mogla da govori. Posle rei usledie geste alosti i vrisci iz
njenog slomljenog srca.
Sledeeg jutra Alkiona napusti palatu i ode na obalu. Ojaeno je gledala mesto odakle ga je
ispratila kad je polazio i zadravala se govorei: Ovde je odvezao lengerisani brod, onde me
polazei poljubio. I dok je povezivala mesta sa radnjama i gledala na puinu, ugleda u daljini neki
predmet koji najzad poprimi izgled tela. U poetku nije bila sigurna ta bi to moglo da bude, ali kad
su ga talasi malo pribliili, premda je jo bilo podaleko, jasno vide da je to telo. Neki
brodolonmik, pomisli zloslutno znamenje. Onda promrmlja, kao da neki stranac pokree njene
suze, Jadni ovee, ma ko da si! Kako mi je ao tvoje ene, ako si je imao! Talasi donee telo
blie. to je due gledala, Alkiona je bila sve ojaenija. Telo je klizilo sve blie obali. I stie tako
blizu da se moglo prepoznati. Da, to je bio Kejuks! Moj mu, moj mu! zakuka Alkiona,
razdirui lice noktima i kosu i odeu. Pruajui drhtave ruke prema leu, Voljeni Kejukse,
povika, jadnie moj, zar si morao ovako da mi se vrati? Na rubu mora bee lukobran podignut
da se o njega razbiju besni talasi i da se oslabi plima pre ulaska u luku. Alkiona iskoi na potporni
zid, udnog li ina! Odjednom se vinu na novoizniklim krilima nisko iznad vode, preobraena u
alosnu pticu. Letei puta tune, zapevci sline, krikove iz tankog kljuna. im stie do nemog i
beskrvnog tela, sklopi krila oko tela voljenog mua i uzalud pokua da mu poljubi usne, kljun je
isuvie tvrd i hladan. Svet se pitao da li ih Kejuks stvarno osea, ili se samo inilo da je podigao
glavu, ili su je samo talasi podigli, ali on ih je izvesno osetio. Bogovi se najzad saalie i oboje
preobrazie u ptice. Budui da ih je stigla ista sudbina, oni se i dalje vole. ak i danas, dok ive kao
ptice, njihov brak nije poniten. Oni se pare i podiu mlade. Svake zime naie nedelja dana blagog
vremena, dani komorana, kad Alkiona lei na gnezdu to pluta na vrhu talasa. Valovi su tada
savreno mirni, poto Eol zatvori vetrove u peinu i strogo vodi rauna da se more ustupi njegovim
unuiima.

146

Esak (749 795)

Dok dva komorana zajedno lete nisko iznad vode posmatra ih jedan starac i divi se njihovoj
istrajnoj ljubavi. Prijatelj koji stajae u blizini premda bi to moglo da bude isto lice ree:
Vidi li onu pticu to kandama skrivenim ispod krila dodiruje vodu? pokazivao je jednog
dugovratog gnjurca. Ta je ptica kraljevske loze. Ako eli da prati njenu lozu unatrag, videe da
se meu njene pretke ubrajaju Ilos, Asarik, Ganimed koga je ugrabio Jupiter, stari Laomedon i
Prijam, ije se slavno kraljevanje poklapa sa poslednjim danima Troje. Brat ovoga gnjurca bio je
Hektor. Njega je snala udna sudbina u mladosti. Da se to nije desilo, mogao je da stekne slavu
ravnu bratovoj, premda je Hektorova mati Hekuba, Dimasova ker, dok je Esaka tako rei rodila
tajno Aleksiroja, ki rogatog boga reka Granika na senovitoj Idi. Esak je mrzeo grad i prezirao sjaj
kraljevskih dvorova i vie voleo da vodi jednostavan ivot planina i polja. Retko je iao u Troju na
javne skupove. Pa ipak, on nije bio seoski klipan. Njegovo srce nije bilo neprobojno za ljubav. esto
je progonio Hesperiju, kerku Kebrena, jednog drugog renog _________________
Ovidije se ovde ali na raun sopstvene neodreenosti u pogledu identiteta pripovedaa.
boga, kroz ume toga kraja. Jednoga dana on je primeti kako sui kosu na obali njenog oca. im ga
vide, nimfa sinu poput srne kad ugleda vuka iza sebe, ili divlje utve koja bei od kraguja i pobee
daleko od svog uobiajenog vira. Esak se naturi za njom, podstaknut ljubavnim arom, dok je
njegov plen podsticao strah. Ali, u travi je preao poskok koji zari onjake i srui kobni otrov devici
u nogu. To je bio kraj Hesperijinog beanja i ivota. Esak neno sklopi ruke oko tela voljene nimfe i
jeknu: ao mi je, ao mi je! Nije trebalo da trim za tobom. Nikad nisam mogao da pretpostavim
ovakav kraj. Nikad ne bih po ovu cenu pokuao da te prestignem. Dva ubice su izazvale tvoju
nesrenu smrt, zmija je nanela smrt, ali sam ja tvoj stvarni ubica. Moja je krivica vea. Moram i ja
da umrem kako bih te uteio to si umrla tako mlada. Rekav to on se baci u more s jedne hridi
koju su izlokali buni talasi. Dok je padao neno ga uhvati milosrdna Tetida. Ona uini da mu
niknu krila na ramenima i ne dozvoli njegovom telu da u talasima nae smrt za kojom je eznuo.
Zaljubljeni mladi je bio duboko gnevan to je bio prinuen da nastavi da ivi i to je lien smrti u
trenu kad je on jednostavno eleo da umre. im su mu porasla krila,on je zaronio u morske talase.
Perje mu olaka pad. Onda Esak besno zagnjuri glavu u dubinu. Vie je puta pokuao da nae
nain da umre. I nikad nije prestao. Od ljubavi je omravio i sav se izduio: noge na vornovatim
zglobovima, vrat i glava tako daleko od tela. On voli more, a zbog toga to stalno roni, dobio je ime
gnjurac.

Knjiga XII
Grci na Aulidi (1 38)
Prijam nije ni slutio da je njegov sin preobraen u pticu i da je jo iv, pa je nastavio da ga ali.
Esakovo ime je urezano na grobu gde je Hektor priloio pogrebne darove uzalud zajedno sa
braom. Samo je Paris bio odsutan, princ koji e neto kasnije uvaliti zemlju u rat, u dugogodinji
147

rat, zajedno sa Jelenom, ukradenom nevestom. Sastavljana je ujedinjena flota od hiljadu brodova
iz cele Grke da ih goni i na osvetu se ne bi dugo ekalo da olujni vetrovi nisu zapreili more i
zaustavili brodove u ribom bogatoj Aulidi, u Beotijskom zalivu. Kad su Danajci, po drevnom
obiaju, ovde prineli rtvu Jupiteru, jo dok je na starom oltaru gorela lomaa, ugledae kako,
kolutajui se, zelenomodra zmija mili uz javor sasvim blizu svetog hrama. A na vrhu javora bee
gnezdo sa osam tia. Neman zgrabi i tie i pticu koja je oajno leprala oko gnezda i oblaporno ih
podera. Sve ih spopade uas. Ali, vidoviti Kalhas ree: Radujte se, Pelazgi! Pobeda je zasigurno
naa. Troja mora da padne. No rat e biti dug i pun muka. I on protumai devet ptica kao devet
godina pod Trojom. Zmija smotana oko grana skameni se u zmijoliki kip. Besnei divlje, Nerej se
zadra u evbejskim talasima spreavajui plovidbu ratnika. Neki veruju da Neptun pokuava da
sauva trojanski grad koji je on podigao. Kalhas, meutim, ne misli tako. On jasno vidi i izjavi da se
gnev devianske boginje mora umiriti devianskom krvlju. Kad oeva ljubav prema kerki ustupi
mesto kraljevskoj brizi za opte dobro, i Ifigenija, okruena uplakanim pratiljama, stade pred oltar
da d nevinu krv, boginja se saali i zakrili prizor platom tame. Pria se da je stavila srnu umesto
devojke na lomau u trenu kad su se obredi pred oltarom obavljali uz grozniavu uurbanost i
glasovi uzdigli u molitvu. I tako Dijanin gnev bi umiren, kako se zahtevalo, smru rtve. Sa
opadanjem gneva boginje opade i gnev mora. Sad flota od hiljadu brodova ima povoljan vetar i
posle svih pretrpljenih nevolja stigoe na frigijsku obalu.
Glasine (39 62)
U sred naeg sveta, izmeu kopna, mora i neba ima jedno mesto gde se te oblasti dodiruju. Odatle
se vidi i uje sve to postoji, ma kako i ma koliko da je daleko. To je kraljevstvo Fame: na tom visu
ima dvorac sa mnotvom ulaza i jo bezbroj prolaza, ni na jednom vrata. Sav od bronze satvoren, i
dan i no otvoren, od glasova i od rei ceo vajni dvorac zvei. Nigde nema mirnog kutka niko
nikoga ne utka. Nema vike ni galame, amor i um na sve strane, poput mora u daljini ili huke u
visini posle tutnja grmljavine. Dvorane su pune sveta: jedne diu, druge stiu, glasine se kovitlaju i
meaju la i zbilja, bue ui i pune glave eljne uspeha i slave; prenose se, kotrljaju, narastaju
poput grude vlanog snega: svi poneto dodaju, lai brzo bujaju. To se drue i susreu Lakovernost
i bezobzirno Dodvaranje, bezrazlono Radovanje, nerazumno Strahovanje, zlonamerno
Podsticanje i bezazleno akulanje. Sama Fama zna sve to se desi na morskim puinama,
zemaljskim dolinama i planinama i nebeskim visinama: u svaki kutak zaviri.
Kikno (63 145)
Po Troji se ire glasine da se pribliavaju grki brodovi sa hrabrim ratnicima. Trojanci su im se
nadali pa su uvali obalu da spree njihovo iskrcavanje. Prvi Grk kome bi sueno da padne od
ubojitog Hektorova koplja bi Protesilej. Usledie bitke koje su skupo stajale Danajce, a Hektor
odmah na poetku stee glas junaka. No i Frigijci upoznae snagu Ahajaca kroz znatne gubitke.
Obale Sigeona ogrezoe u krvi, dosad je Neptunov sin Kikno pokosio hiljadu ivota, dok je Ahil,
koijom i jasenovim kopljem sa planine Peliona, pustoio trojanske redove. Tragajui za Kiknom ili
Hektorom, nameri se on na Kinka; dvoboj sa Hektorom e da se odigra punih devet godina kasnije.
148

Povikom na belogrive konje, usmeri koiju na neprijatelja i dok je razmahivao kopljem gromovito
viknu, Ma ko da si, mladiu, moi e da se tei u smrti da te pogubio ____________
Dijana: Agamemnon je uvredio ustrelivi njenog jelena-mezimca. Nain rtvovanja Ifigenije
na Eulidi doziva u svest starozavetni mit o Avramovom rtvovanju Isaka.
moni Hemonac Ahil! Ree i zavitla ubojito koplje koje je bilo dobro usmereno. I pogodi cilj, no
ne bi kako se nadao: izgubiv snagu, koplje samo okrznu Kinka. Veliki Ahil se zapanji. Ali Kikno
viknu: Poznat si mi po glasu, Tetidin sine. Sad se udi to nisam pao. Nije me sauvao ni lem sa
perjanicom od grive doratastog konja, ni tit to nosim na levici. Ja ih nosim tek za paradu, ba kao
to je i bog rata Mars odeven za paradu. Kad bi me liio i celog oklopa, ja bih izaao iz ovog dvoboja
bez ogrebotine. Jer, ja nisam sin Nereide. Ja sam sin boga koji je gospodar mora i Nereja i svih
Nerejevih keri! Tako ree i pusti koplje, koje udari u tit, probi bronzanu kouljicu i slojeve
oksida, devet na broj, jedan ispod drugoga, da bi se u desetom zaustavilo. Junak ga otrese i
snanom desnicom zavitla novo drhtavo koplje, ali protivnik ostade itav. Ni trei pokuaj nije bio
uspeniji: premda je Kikno izloio nezatieno telo, koplje mu ne nanese ni ogrebotine. Ahil zapeni
od gneva poput bika u otvorenoj areni to besno napada crvenu maramu koja ga izaziva, a vidi da
ne nanosi povredu i da su njegovi otri rogovi nemoni. Pitao se da li je vrh koplja spao, ali ne:
metalni vrh je na svom mestu. Onda se zapita, Je li moja desnica oslabila i utroila svu snagu na
jednog jedinog protivnika? Mora da sam bio snaan kad sam vodio napad na zidine Lirnesa, kad
sam u krv potopio Etonovu Tebu i ostrvo Tenedos, kad je mizijska reka Kaik tekla krvava od opteg
pokolja, kad je moje koplje dva puta dodirnulo Telefovo telo. I ovde u Troji kad pogledam gomile
leeva koje sam ostavio na obali, znam da je moja desnica bila snana i da je i sad takva. Takve je
mislio misli Ahil kad je, gotovo sumnjajui u svoje ranije podvige, zavitlao koplje na Likijca
Menoeta koji je iao prema njemu i prolomio i pancir i junake grudi koje je titio. Kad njegova
rtva udari glavom u zemlju, Ahil izvue jo toplo koplje iz rane i viknu: Ovo je desnica i koplje
koji su mi doneli pobedu; sad u da ih usmerim na njega i molim se za sigurnu pobedu! Ree i
pusti koplje na Kikna. Jasenovo koplje polete pravo na cilj i tresnu u njegovo levo rame, a onda
odskoi kao od zida ili planinske hridi. Ahil primeti da je mesto gde je Kikno stajao pokapano
krvlju i kliknu likujui. Ali, njegova je radost bila preuranjena: nije on Kiknu zadao ranu, to je
Menoetova krv. Jeei od besa i oajanja, on skoi iz koije i potee bletavi ma da napadne
neranljivog protivnika izbliza. I uveri se da ma bez tekoa see i lem i tit, ali je sam oteen kad
se sudario s telom. Nemogue! On spusti tit postrance da prie blie i balakom stade udarati
neprijatelja po licu i elu. Kako se Kikno povlaio, Ahil prisnai: mlavio ga je ne dajui protivniku
oka otvoriti. Trojanac se uspanii, crne bleske mu skau ispred oiju. A onda, dok se natrake
povlai preko poljane, stena mu zaprei put. Ahil ga zgrabi i baci pravo na stenu, silno ga stegnu i
baci na zemlju. A onda, titom pritiskajui protivnikova rebra a tit kolenima, poe da stee vrpce
kojima je vezan njegov lem sve dok ga najzad ne ugui. Kad je hteo da skine oklop s tela, iznenadi
se: oklop bee prazan. Neptun je preobrazio sina u pticu belog labuda.
Proslava Ahilove pobede (146 188)

149

Ova naporna bitka dovede do viednevnog primirja kad se odlae oruje i ratna dejstva prestaju.
Dok su Frigijci budno uvali zidine, a Grci zemljane utvrde priredi se jednog dana slavlje na kojem
pobednik Ahil prinese na rtvu pretilu junicu Paladi Atini. Najpre na oltarsku vatru stavi junak
komade koje je naroito odabrao i put neba se die bogovima ugodni dim. Kad oltar dobi svoj deo,
ostatak se iznese na trpezu.
Stareine se namestie na prostirke i na laktove gostei se peenom junetinom i pijui vino da
ugase e, a nita manje i da oteraju brige. Nisu se zabavljali pesmom i prijatnim akordima lire i
uplje svirale. Ne, proveli su no u ozbiljnom razgovoru o ratnim podvizima, kako sopstvenim tako
i onima njihovih protivnika. Bilo im je zabavno da razgovaraju o opasnostima u koje su se uputali
i koje su savlaivali. Zar ima prikladnijeg razgovora za velikog Ahila? O emu bi drugom ostali
radije razgovarali u njegovom slavnom prisustvu? Razgovor se, naravno, vodio o Ahilovom
skoranjem uspehu i porazu Kikna. Svi su se udili da neko moe imati telo koje koplje ne moe da
probije, o koje se ma zatupi, koje je neranjivo. Niko od Grka, ni sam Ahil, nije mogao da rei tu
zagonetku, onda se javi Nestor: Za va narataj samo je Kikno bio otporan na gvoe, samo
njemu koplje nije moglo nita. Ali, ja sam jednom davno video oveka
_______________
Ahil ovde govori o svojim podvizima u ranoj fazi Trojanskog rata, van Troje. prazan oklop je
tema Kalvinovog romana Nepostojei vitez. u originalu: cycnus < k labud.
koji je primio hiljadu udaraca maem i ostao nepovreen. Zvao se Kenej, Perebijac Kenej, koji je
ranije imao kuu u tesalskoj Otridi. Podvizi su mu doneli slavu, tim pre to je reen kao ensko.
Svi se zaudie i navalie na Nestora da nastavi. Pa i Ahil podie glas: Na sunce s priom, starino
Nestore! elimo da ujemo celu priu, a ti si najmudriji ovek naeg vremena i ima dara za priu.
Ko je bio taj Kenej? I zato je promenio pol? U kojem si ga ratu upoznao? Protiv koga se on borio? I
ko ga, ako je iko, pogubi?
Kenej (188 209)
Nestor odgovori: Pamenje mi je starost oslabila; sad se ne seam mnogo ega to sam doiveo u
mladosti. No ostalo je dosta toga to nisam zaboravio, premda mi se nita nije jae urezalo u
seanje od te prie. Oposlio sam mnogo ta u ratu i u miru i, kamo sree da neko od vas moe i da
posvedoi, mnoga viteka dela. Ta, napunio sam ve dva stolea i sad sam u treem.
Kenida, ker Elatova, bee na glasu zbog lepote. Od svih devojaka u Tesaliji bila je najlepa;
oboavali su je i prosili mnogi ugledni momci iz svih susednih gradova, i iz tvoga, Ahile. A njena je
kua bila u Ftiji. I tvoj je otac Pelej mogao da joj zaprosi ruku da ve nije bio oenjen ili, moda,
tvrdo veren sa Tetidom, tvojom majkom. No Kenida ne poe ni za jednoga od prosaca. Jednoga
dana je etala skrovitim zatonom sama kad je, kako priaju na silu obljubio bog mora. Dok je
Neptun uivao u radosti najnovije pobede, rekne: Dajem ti pravo da sama kae kakav dar eli.
150

Biraj, dakle, ta eli! tako se predanje nastavlja. Kenida odgovori: Naneo si mi veliku tetu i
sramotu pa u i ja da traim najvie to mogu: da vie nikad ne mogu da doivim to sam danas
doivela. Ako uini da vie nisam ena, ispunie obeanje. Ona izgovori ove poslednje rei
dubljim glasom, a mogle su da dou i iz usta mukarca kao to vaistinu i jesu. Bog mora je ve
ispunio Kenidinu elju i dao joj jo jednu mo: novo muko telo nije moglo da se povredi ili
podlegne udarcima maa. Kenej, zadovoljan darom, posveti ivot mnogim podvizima lutajui
poljima pored reke Penej.
Bitka Lepita i Kentaura (210 535)
Pirit, sin Iksiona i kralj Lapita, oeli se Hipodamijom i pozva kentaure koje su porodili oblaci da
se pridrue gozbi prireenoj u jednoj lisnatoj dolini. Cvet Tesalije doe; i ja, Nestor, takoe.
Dvorana se ispuni sveanim amorom brojnih gostiju. Doe na red svadbena himna! Buktinje i
dim se diu u velikoj dvorani. U pratnji gospoa i mlaih ena ue nevesta: sve je visom nadvisila i
lepotom zainila. I svi rekosmo da mladoenja ima sree kad je dobio tako lepu nevestu. No nae
divljenje i dobra znamenja brzo iezoe kad se najdivljiji od svih divljih kentaura, Eurit, ve dobro
nakresan, jo vie zapali kad ugleda lepu nevestu: pouda podstaknuta vinom odnese prevagu i on
dokopa nevestu, a ostali kentauri ene lapitske koje su im se sviale, ili koja im je pala aka.
Dvorana se prolama od vriske i cike ena. Stolovi se u trenu izvrnue i gozba se izrodi u mete
slian onome kad se zauzme neki grad. Brzo svi skoismo sa prostirki. Eurite!, prvi se javi Tezej,
ti mora da si lud! Kako se usuuje da izaziva Pirita, dok sam ja iv i da nas oba vrea?
Kentaur ne proslovi nijedne reima nije mogao da brani svoje uvredljivo ponaanje nego se
pouzda u pesnice: tresnu princa u vilicu, bubotke poee da padaju po glavi i po grudima. Na
susednom stolu se sluajno zadesila stara zdela za meanje vina, bogato ukraena reljefnim
figurama. Zdela obilata, no Tezej jo obilatiji; podie je obema rukama i baci pravo Euritu u lice.
Dok su krv, sukrvica i komadi mozga kuljali iz rane, kentaur, bljujui vino pade na lea i stade
kopati nogama vlani pesak. Gnevna zbog krvoprolia, braa povikae uglas, Na oruje, na oruje!
Ohrabreni vinom, zapoee bitku bacajui bukare iz kojih su pili, pa lomljivim krazima i
upovima: predmeti namenjeni za gozbu sad slue kao oruje za bitku i pokolj.
Amikos, Ofionov sin, bio je prvi od razjarenih kentaura koji je provalio u dvorske sobe i zgrabio
elezni stalak ispod upaljenih svea. Podie i stalak i svee, poput svetenika prilikom rtvovanja
kad se napree da digne sekiru koja e da presee vrat istog belog bika, onda njime razmasti elo i
neopisivo nagrdi lice Keladona, jednog od Lapita. Oi mu iskoie iz duplji, jagodice i vilice mu
smrvljene, a nos uteran unutra i ukleten iznad nepca. Ali drugi _______________
> Peneus reka u Tesaliji. ezej i irit su bili poznati kao nerazdvojni drugovi.
Lapit, po imenu Pelat, odguli nogu sa javorova stola i njome obori Amika na zemlju, glavu mu
utera u grudi. Dok je kentaur pljuvao zube i usirenu krv, drugi ga ugarac posla u predele Hada.

151

Grinej stajae u blizini i turobno posmatrajui zadimljeni oltar ree, Zato da se ne posluimo
ovim? Divlje sevajui oima, podie teki oltar, s vatrom i sa svim, i zavitla ga na Lapite. Dva su
smrvljena njegovom teinom, Broteas i Orios (Oriosa je rodila Mikale, za koju su priali da je
napevima esto svlaila rogove mladog meseca.) Platie ovo, ako naem neko oruje!, ree
Egzadej i ugleda rogove srndaa prikovane na boru kao zavetni dar. Oni mu posluie kao oruje!
Naoruan rogovima, Egzadej ih usmeri na kentaurove oi i iskopa ih. Jedno se nabolo na rog, a
drugo se skotrlja niz Grinejevu bradu, umazano krvlju, i ostade tako da visi.
Rotej, jedan od kentaura, zgrabi buktinju sa oltara, njome napade Haraksa i smrvi mu desnu
arkadu koju su krasili zlatni uvojci; kosa planu poput zrelog ita u njivi. Krv to iklja iz duboke
rane uasno iti, poput usijanog gvoa kad ga kova baci u kal: metal cvri i iti u hladnoj vodi.
Ranjeni Lapit otrese pohlepni plamen iz talasaste kose i otrgnuv kameni prag podie ga na ramena,
no bee isuvie teak da dosegne kentaura (toliko teak da ga bi ga jedva kola vukla) i pade na svog
prijatelja Kometa, koji stajae uz njega, i smrvi ga. Roet likujui povika, Daj boe da svi tako
budete hrabri! i vrati se da napola sagorelom buktinjom dovri zapoetu ranu. Tekim udarcima je
mrvio Haraksovu lobanju sve dok se kosti i mozak nisu pretvorili u kau.
Pobednik Roet zatim napade Evagera, Drijasa i Korita, ovoga poslednjeg tek to je nausnica
poela gariti. Kad Korit pade, Evager povika: Kakva je ast ubiti deaka? Velika ivotinja besno
gurnu zapaljenu buktinju u Evagerova otvorena usta i zatvori njome grlo ne dajui mu da govori, a
onda se okomi na estokog Driajsa razmahujui buktinjom oko njegove glave. Ovoga je puta bio
manje uspean. Stajae naslaujui se pogledom na Lapite to su pali od njegove ruke kad ga
Drijas nagorelim kocem probode na mestu gde se sastaju rame i vrat. Urlajui od bola, kentaur
iupa kolac iz kosti i pobee obliven sopstvenom krvlju. Ornej i Likabas sinue za njim; Medon sa
dubokom ranom na desnom ramenu, Pisenor i Taumas i Mirmer takoe, koji je u poslednje vreme
nadmaio brau u tranju, no budui da je bio ranjen, sad je mogao samo da hramlje. Fol i Melanej
im se pridruie, zajedno sa Abasom, lovcem na medvede, i prorokom Asbolom koji je uzalud
pokuavao da odvrati drutvo od tue. Kad vide Nesa kako bei, Asbol mu doviknu: Ti ne treba da
bei! Ti si ostavljen za Heraklovu strelu. Meutim, ni Evrinom, Likidas, Imbrej i Arej nisu
izbegli smrt. Pali su u susretu sa Drijasom. I Krenej je dobio udarac u lice, premda je bio nagao da
bei. Kad se osvrnuo, pogodi ga koplje meu oi na mestu gde nos raste iz ela. Kad je bitka bila u
najeem jeku, kentaur Afidas je, omamljen vinom, leao ispruen na koi surog medveda i
spavao dubokim snom, jo drei bukaru u klonuloj ruci. Kad ga Lapit Forbas ugleda na drugom
kraju svadbene dvorane, onako nepokretnog i potpuno izvan bitke, on ubaci prste u vrpcu na
jasenovom koplju i povika, Sad e morati da pomea to vino sa vodom iz Stiksa! i zavitla koplje
koje prosteli mladiu vrat, poto je spavao sa glavom zabaenom natrag. Afidas je umro ne osetiv
nita. Crna krv potee iz njegova drela i razli se svuda po prostirci, stie ak i u bukaru. Lino sam
video Petraja kako pokuava da iupa hrast iz zemlje. Dok ga je vrsto stezao rukama i drmao
tamo-amo i koren poeo da poputa, Pirit pusti koplje koje izmeu rebara probi Petrajeve grudi i
prikova ga za hrast. Pria se da je i Likos pao u sukobu sa Piritom junakom, kao i Hromid, no oni
152

pobedniku donee manje slave nego Helops i Diktis. Helops je pokoen strelom koja ue na jednu
sleponicu a izbi na dugu, ila je kroz mozak od desnog uva ka levom. Diktis se survao niz
provaliju. Jer kad je sa Iksionovim sinom beao koliko ga noge nose, strmoglavio se u ambis i svom
teinom polomio golem jasen: u polomljenom granju ostadoe njegova creva da vise.
Afarej nasrnu da ga sveti; od gromade brega odvali stenu i zauze borbeni stav. Tezej iznenada
iskoi i polomi mu ruke golemom toljagom. No junak ne bi raspoloen da usmrti osakaenog
Afareja, nego uzjaha na Bienora, ovekolikog kentaura na kom nikad niko pre nije jahao. Udarajui
ga petama u rebra, uhvati ga rukom za uvojke, povue njegovu glavu natrag, _______________
Opisano u legendi o Heraklu i Nesu u Knjizi IX; Nestorova pria se odnosi na ranije vreme.
podie vornovatu toljagu te razmasti kentaurove koate sleponice i pogana usta to su pretila
pokoljem. Zatim pogubi Nedimna i Likopesa, vetog u bacanju koplja, pa dugobradog Hipasa i
Rifeja, vieg od najvieg drveta, zatim Tereja koji je po brdima Tesalije ive i besne medvede
hvatao u zamke.
Demoleon nije vie mogao da gleda kako Tezej gomila pobede jednu za drugom. Pokua
divovskom snagom da iupa bor, ali ga izdade snaga, pa ga prelomi pri zemlji i baci na
neprijatelja. Dok je bor leteo, na mig Palade, ili je bar on eleo da to verujemo, Tezej se izmae van
njegovog dometa, no bor ne pade pre nego je naneo tetu: rastavi grudi i levo rame od vrata
visokog Dolopa Krantora, titonoe tvoga oca, Ahile. Nekad davno, Amintor, kralj Dolopa, pobeen
u ratu, dao ga je Eakovom sinu u zalogu za mir. Ali kad iz daljine vide da je Krantor uasno
rasereen, Pelej povika: Dragi moj pomonie, ako nita drugo, mogu da ti poklonim pogrebni
dar i desnicom osnaenom gnevom baci jasenovo koplje na Demoleona. Koplje probi grudni ko i
ostade zabodeno u kosti . Ranjenik ga s naporom iupa, ali bez eleznog vrha koji ostade u
pluima. Bol mu dade snagu. Uprkos malaksalosti, on ispravi telo i stade se ritati kopitima put
neprijatelja. Pelej doeka udarce na tit i lem, a onda, uvajui ramena dobro isturenim orujem
ispred sebe, proburazi dvogubo, konjsko i ljudsko, telo ove ivotinje jednim jedinim udarcem.
Pelej je pre pogubio Flegreja i Hila sa odstojanja, Ifinosa u borbi izbliza, kao i Kanida. Dorila, sa
kapom od vujeg krzna, a ija desnica nije bila naoruana otrim kopljem ve vilovitim i dobro
okrvavljenim rogovima bika, poveava taj broj jo za jednoga. Sad i ja prikupim hrabrost i glasno
doviknem Dorili, gnev mi dade snagu, Da vidimo ta tvoji rogovi mogu mome eliku! i svom
snagom zavitlam koplje. Nije mogao da ga izbegne, samo die desnicu da se zatiti. I dlan mu bi
prikovan za elo. Radosni povici odjeknue dok je Dorila bespomono stajao, oamuen bolom.
Pelej, koji bee blizu, prie i srui mu ma u trbuh. Kentaur besno sinu vukui creva po zemlji,
gazei po njiima i kidajui ih nogama oko kojih su se motala sve dok nije pao bez creva u trbuhu.
Kilar, ako se uopte o lepoti kentaura moe govoriti, bee lep, ali u bici slaba vajda od lepote.
Zlatne malje tek mu izbile po bradi, iste boje kao i zlatna griva to mu se vijorila niz ramena. Lice
mu lepo i snano, vrat i ramena, ruke i poprsje, vaistinu sve njegove ljudske crte behu kao da ih je
153

vajao neki slavan kipar. Ni konjski deo nije bio nita manje savren. Konj pristao za Kastora da je
samo imao glavu i vrat! Tako raskona lea, tako miiave grudi! Bio je crn kao gavran sa
izuzetkom nogu i repa koji su bili beli. Mnoge kentaurke su ga progonile, ali je samo Hilonoma,
najlepi primerak svoje vrste,
uspela. Kilar je pripadao samo njoj. Vezala ga je za sebe najslaim milotama, volela ga i stalno
izjavljivala da ga voli, doterivala se i inila sve da mu bude privlana, u meri u kojoj to kentauri
mogu da budu. eljem je doterivala kosu i ukraavala je vencem od ruzmarina, ljubiice i rua, a
ponekad od istih belih ljiljana. Svakog je dana dva puta umivala lice u potoku koji se sliva sa
Pegazovih brda i dva se puta kupala u reci. Ona bi samo ramena i bokove zastrla runom koje joj je
lepo stajalo. I voleli su se neno lutajui po brdima, ili bi se odmarali u peinama. Ovom su
prilikom zalutali u svadbenu dvoranmu Lapita i uestvovali u optem meteu. Baeno nepoznatom
rukom, dolete koplje sleva i rani Kilara u grudnu kost. Srce bi samo malo oteeno, no kad je koplje
iupano iz tela, ohladie se i srce i telo. Hilonoma polete da uhvati u naruje svog voljenog i stavi
ruku na ranu da mu ublai bol, a onda pritisnu usne na njegove da zaustavi njegov poslednji dah.
Kad vide da je mrtav, izgovori nekoliko rei koje niko u jeku bitke ne u, a onda pade na koplje koje
je ranilo njenog voljenog i izdahnu drei ga u naruju poslednji put.
Pred oima mi je sad jedan drugi kentaur, Feokom, koji se titio sa est u vrove vrsto uvezanih
lavljih koa. On zavitla balvan koji bi jedva dva para volova povukla i njime smrvi Tektafa,
Olenovog sina, od glave do pete. Mozak se proli kroz one duplje, kroz nos i kroz usta, ba kao kad
se mladi sir protisne kroz korpu od hrastova prua, ili vinski mot to pod grubom presom curi i
brizga kroz pukotine. Ali kad Feokom pokua da skine oruje sa prostrte rtve, ja pljakau sruih
ma u trbuh. Tvome ocu je to poznato. Ubrzo zatim od mog maa pade i Teleboas, a s njime i
Htonije. Prvi je umesto koplja nosio ravastu granu, a drugi koplje, kojim me u stvari ranio: i sad
evo nosim oiljak iz tog vremena kamo lepe sree da sam u onim godinama doao u opsadu
Pergamona!, tada sam mogao da zaustavim ako ne i da pobedim velikog Hektora. No Hektor se
tada jo nije bio ni rodio, ili se prkao u lugu. Sad me meutim izdaje snaga. Zato priati o
Perifasovom podvigu kad pokosi dvogubog Perita, o Ampiksu koji je nezailjeno drenovo koplje
strio u lice etvoronogog Ehekla. Makarej polugom pogubi Erigdupa rodom iz doline Pelatrona.
Seam se i lovakog koplja koje je Nes zario u Kimelove prepone. Nemojte da mislite da je
Ampikov sin Mops mogao i da nasluti ta e da se desi! Sad od njegove ruke pade kentaur Hodit
koji je uzalud pokuavao da izgovori neki glas, jer mu je jezik bio prikovan za bradu a brada za
drelo. Petoricu je Kenej pogubio sve jednog za drugim: Antimaha, Broma, Elima, Stifela i najzad
Pirakta, koji bee naoruan sekirom. Zaboravio sam kakve su rane zadobili, ali se seam njihovih
imena.
Onda se s njim suoi Latrej, gorostasan kentaur, naoruan ratnim plenom Makedonca Haleja
koga je pogubio. Bee iza sebe ostavio najbolje godine, zalisci mu ve prosedi, ali je jo vladao
mladalakom snagom. Njegov lem, tit i neobino koplje privukoe panju svih dok se, epurei
154

se, predstavljao obema stranama razmahujui orujem i izbacio bujicu uvredljivih rei u vetar:
Kenido, kuko! Zar ja moram da te trpim? Ti si bio, i za mene e zauvek ostati, ensko i Kanida.
Moda si zaboravila svoj prvobitni pol. Da li se ikad seti ta si uinila da zaslui dobijenu
nagradu? Misli li ikad na cenu koju si platila za nazovi muki izgled. Pomisli na svoj roeni enski
pol i na sramotu i nasilje kojima si bila izloena. Pa idi, vrati se preslici i vretenu, predi vunu, a
ostavi ljudima da ratuju! Dok je Latrej galopirajui pored njega izvikivao ove uvrede, Kenej zavitla
koplje koje naini veliku ranu u boku rugalice, na mestu gde se sastaju ovek i konj. Van sebe od
bola, kentaur baci koplje put junakove nezatiene glave. Oruje odskoi poput zrna grda od
krova, ili piljaka baenih na bubanj. Onda Latrej stupi u okraj izbliza nastojei da srui ma u bok
mladog oveka, no bok je bio isuvie tvrd, ma mu nita nije mogao. Nee mi umai!, urlao je. Ti
e da izdahne na otrici moga maa, budui da mu se vrh zatupio! Sad okrenu ma ustranu i
zadade udarac otricom po bedru, ali ma samo zveknu kao da je udario u mramor. I metal se sasu
u paramparad. Keneju je ve dosadilo da izlae neranljivo telo zabezeknutom kentauru. ekaj!,
ree on, da vidimo kako tvoje telo podnosi moj elik! i do balaka mu srui smrtonosni ma u trup
i promea sjajnim orujem po unutranjim organima. Nasrnue kentauri urlajui i viui; svi
bacaju drvelje i kamenje na neprijelja, sve to samo pada na zemlju ne nanevi Keneju ni
ogrebotine.
Ovaj obrt oamuti kentaure. Sramotno! Gnusno!, povika Monih. Da celo nae pleme proelja
neko ko jedva da je ovek. Ali, ako je on ovek, onda smo mi zbog kukaviluka kenjkave ene, kao
to je on nekad bio. ta vrede gorostasna tela, kakva korist od nae dvostruke prirode, oblik koji
nam je obezbedio najjaa tela na svetu? Pa, ne usuujem se da verujem da je naa pramajka bila
boginja, praroditelj sam Iksion koji je bio tako visok da se nadao da e da isprosi Saturnijinu ruku.
Jer nae pleme sad pobedi jedan ovek, koji nije ovek. Ruite drvlje i kamenje, ruite celu planinu
na njega! Ta e usov da mu doe glave! Stabla e da mu zaepe usta, njihova teina e da ga ubije!
Dok je tako govorio, zgrabi drvo koje je nedavno slomila oluja i zavitla ga na dumanina. To bee
samo signal. Uskoro ostade ceo Otris ogoljen bez ijednog drveta, nigde hlada ni za leka na visovima
Peliona. Pod velikom gomilom stabala leao je Kenej. I podnosio muke pod teretom drvea, ali
snagom ramena prkosi teini stabala. No, kad gomila naraste preko Kenejeve glave i usta, i kad
vie nije mogao kao ranije slobodno da die, poe povremeno da ga hvata nesvestica. Uzalud se
naprezao da razmakne stabla i da oslobodi glavu. Ponekad bi ih pokrenuo. Tada se osealo kao kad
visove Ide zemljotres zatrese. Ne zna se pouzdano kako je umro. Jedni su govorili da je pod
pritiskom drvea propao u sam Tartar. Ampikov sin to porie. Jer, on je video da je iz gomile
stabala izletela jedna ptica i vinula se na smeim krilima u nebo. Tu sam pticu kasnije video i ja
prvi i poslednji put. Kad Mops vide kako ptica polako klizi napred putajui prodorne krike i baci
pogled dole na svoj logor, pratio je njen let zamiljenim pogledom, a onda ree: Pozdravljam te,
zdravo da si, Keneju, ponosu Lapita, nekad si bio jedinstven meu ljudima, a sad ptica posebne
vrste! Prorok to ree i mi to poverovasmo. Tuga uini na gnev jo gorim. Da ivot jednoga oveka
bude smrvljen takvim mnotvom! Da damo oduke svojoj ojaenosti, nasrnusmo na kentaure i
155

nismo prestali da se bijemo dok nismo veinu smlavili, dok su se ostali dali u bekstvo ili su nali
spas pod okriljem noi.
Periklimen (536 579)
Tako Nestor predstavi bitku kentaura sa Lapitima. No Tlepolem, Heraklov sin, bee toliko
ozlojeen to nije pomenut njegov otac da nije mogao da uti. udim se kako si mogao da
zaboravi ta je moj otac Herakle uinio! ree on. Jer otac je esto priao nama, svovoj deci,
da je on pokorio kentaure. Nestor mu tuno odgovori: Zato me tera da se seam jada i da
snova otvaram stare rane koje je vreme zacelilo? Moram li da objasnim zato sam zamrzeo tvoga
oca? Njegovi trudovi, i nebo zna, prevazilaze ljudsko verovanje i svet mora da oda priznanje
dobrim delima koja je on oposlio kako bih mogao da ih poreknem! Ali mi ne hvalimo Deifobove
podvige, ni Polidamasove, ni Hektorove; jer ko eli da odaje priznanje neprijateljima? Tvoj asni
otac je sravnio sa zemljom zidine Mesene, zatim je razorio nedune gradove Elidu i Pilos u kojem
je moja palata opustoena ognjem i maem. Od mnogih koji su pali od njegove ruke, ja u da
pomenem Nelejeve sinove, dvanaest nas je tada bilo; bili smo lepa eta mladih ratnika. Herakle je
pokosio svih dvanaest, izuzev mene. Morao sam da prihvatim smrt brae, ali jedna smrt para oi,
Periklimenova. Neptun, praroditelj Nelejeve loze, bio je obdario toga mladia sposobnou da
uzme svaki oblik koji poeli i da se ponovo vrati u prvobitni oblik. Kad nas je Herakle napao, on se
uzalud prometao u sve mogue oblike. Najzad uze oblik ptice koja u kukastim kandama nosi
blistavu munju, one ptice koju voli kralj bogova: naoruan snagom orla, kukastim kljunom,
monim krilima, i otrim kandama, napade on junaka i nanese mu povredu na licu. Onda Herakle
zategnu nepogreivi luk i dok je ptica lebdela visoko meu oblacima, pogodi je u grudi u blizini
jednog krila. Rana nije bila mnogo duboka, no strela je pokidala tetive te krilo izgubi snagu. Orao
pade na zemlju, jer krila vie nisu mogla zamasima da hvataju vazduh da ga nose; strela je ostala u
plitkoj rani, ali ju je, padom na zemlju, teina tela ne samo uterala u grudi nego i isterala pored
vrata na levu stranu. Tlepoleme, vrli kapetanu flote sa Rodosa, reci mi sad, da li zaista misli da
tvome ocu dugujem javnu pohvalu? S druge strane, moje utanje o njegovom doprinosu u izvesnoj
meri upotpunjuje osvetu koju dugujem svojoj brai; jer moje je prijateljstvo s tobom vrsto. Tako
Nelejev sin ljupko odgovori Heraklovom sinu. Kad se njegova pria svri, obredie se vinom jo
jednom, a onda svi ustadoe sa prostirki i odoe da ostatak noi provedu u snu.
Ahilova smrt (580 628)
Ve dva puta po pet godina besnele su borbe oko Troje kad bog oslovi Sminteja talasastih
uvojaka: Ti, koji si mi najdrai od svih Jupiterovih sinova, ti, koji si zajedno sa mnom podizao
zidine oko Troje, ne plae li kad vidi da je tvrdi grad sklon padu, ne ali li to su mnoge hiljade
branilaca pale? Zar ne misli da pomenem samo jednoga na Hektora, junaka koji je, sramotno,
mrtav vuen oko zidina Pergamona, dok njegov ubica jo ivi i unitava nau graevinu, krvav kao
sami rat, strani svirepi Ahil? Da mi samo padne aka! Osetio bi silnu mo moga trozupca. Ali,
kako ja ne mogu da se pribliim mome dumaninu, da li bi ti kako mogao da ga poalje u
neoekivanu smrt strelom potajnicom?
156

Apolon saslua njegovu molbu i, pokoravajui se kako svojoj tako i elji svoga strica, on se, uvijen u
oblak, pridrui Trojancima. U jeku krvave bitke zapazi kako Paris obara strelama tek ponekoga iz
bezimene mase. Onda stupi pred njega kao bog i opomenu ga: Troi strele na prost svet. Ako su
ti na umu braa, odapinji ih na Pelejevog sina, sveti brau koja su pala! Takve rei padoe. Uskoro
mu pokaza Ahila koji je maem kosio Trojance, usmeri Parisov luk i odape stelu to donese smrt
junaku.
Prijamu je posle Hektorove smrti samo to moglo da donese utehu. Ahile, ti, koji si hiljade junaka
poslao u smrt, pade od ruke mekuca, Jeleninog ljubavnika. Da mu je sueno da padne u okraju
sa enom, radije bi pristao da pogine od Pentesilejine sekire. Strah i trepet Trojanaca,
______________
> Smintheus Apolon; po jednima atribut dolazi od grada Sminthae, po drugima po
mi, pacov, odatle > ubica pacova; Ovidije esto izbegava ponavljanje istog imena
zamenjujui ga atributom. Penthesilea < kraljica Amazonki koja je dola u pomo
Trojancima.
ponos i brana Pelazga, junak bez premca, Pelejev sin Ahil svri u plamenu. Bog koji je skovao
njegovo oruje, saie njegovo telo. Uskoro e biti samo pepeo. Uskoro e od velikog Ahila ostati
samo pregrt pepela, jedva da napuni urnu. Ali, njegova slava i danas ivi i puni ceo svet. Slava je
njegova mera, ona je srazmerna njegovom plemenitom biu kome praznina Tartara nita ne moe.
I Ahilov tit izazva bitku. A po estini te bitke moglo je da se zakljui iji je nekad bio. Oko njegovog
oruja orujem su se junaci borili. Ni Diomed, ni Ajant, Elejev sin, ni Menelaj, ni njegov stariji i
hrabriji brat ne stupi da se za njega nadmee. Samo se sin Laerta i sin Telamona drznue da
sopstvenu slavu smatraju ravnom njegovoj. No Agamemnon se oslobodi prigovora i odgovornosti.
On zamoli ova dva viteza Argolide da zauzmu mesto u sredini logora i da svi Grci sude i ree kome
da pripadne Ahilovo oruje.

Knjiga XIII
Nadmetanje za Ahilovo oruje (1 398)
Stareine posedae. Kad se prosti ratnici okupie, die se Ajant, sa sedmostrukim titom na ruci.
Nesposoban da vlada gnevom, on mrgodno seva oima po brodovima usidrenim uz obale Sigeona.
Onda rairi ruke i povika: Uz pomo Jupitera, pred ovim brodovima e da se razrei na spor u
kojem se Odisej uporeuje sa mnom! On, koji se na svu preu povukao pred Hektorovim
buktinjama, koje sam ja doekao i od kojih sam spasao nae brodove. Bezbednije je, naravno,
sluiti se ratnim varkama i laima, nego kopljem i maem. Moja snaga nije u govoru, ali ni njegova
u podvizima. Kao to sam ja veliki na delu, tako je on na reima.
157

Mislim da nema potrebe, da pred vama, Pelazgi, nabrajam svoje podvige, ta vi ste ih videli. Odisej
moe da opisuje svoje, koje je samo no videla. Velika je stvar koju traim za sebe, priznajem.
Slava, meutim, bledi kad moram da se nadmeem sa ovakvim protivnikom! Ajantov ponos to je
osvojio najveu vrednost to postoji nee da bude blistav, ako je osvoji u nadmetanju sa Ulisom.
On je, meutim, ve prigrabio slavu spora: i kao gubitniku pripada mu slava to se nadmetao sa
Ajantom. Pa kad svi i ne bi priznali moju hrabrost, trebalo bi da mi pripadne pobeda po poreklu, ta
ja sam Telamonov sin. Telamon je uz Heraklovu pomo zauzeo utvrenu Troju i brodom iz Pagase
prodro u Kolhidu. Otac Eak je sudija u svetu senki, gde Eolovog sina Sizifa i sad mui golema
stena. Eakov je otac Jupiter, kralj bogova. On ga je lino priznao za sina. Tree koleno od Jupitera
je Ajant. Ali sjaj mog porekla, Ahajci, ne bi trebalo da se uzme u obzir, ako ga ne delim sa velikim
Ahilom. On mi je bio roak i ja zahtevam oruje po srodstvu. Kao Sizifov potomak, koji si mu
ravan u prevarama i podvalama, pokuava li to sad ti, Ulise, da nakalemi ime tue loze na
Eakovo porodino stablo? Treba li da mi se uskrati pravo na oruje zato to sam dobrovoljno
stupio u rat pre moga protivnika, koji se krio pravei se lud dok nije prepredeni Nauplijev sin,
istina ne vodei rauna o sebi, razotkrio sve njegove mrane podvale i uvukao ga u rat bez njegove
elje. Treba li, dakle, da neko ko je izdao nae oruje dobije najplemenitije orue, a da ja, ponien i
uvreen, izgubim roako naslee, zato to sam prvi stao pod oruje?
Kamo sree da je bio poludeo, ili da smo bar mi to verovali? Kamo lepe sree da nam se nikad nije
pridruio ovaj mute i zlotvor! Tada ti, Filoktete, ne bi ostao zatoen na Lemnosu, kako priaju, u
peinama skrivenim drveem, da jaucima i zasluenim kletvama upuenim Ulisu doziva boga,
kletvama koje moraju da se ispune ako ima boga! Tada Filoktet, koji je poloio zakletvu saveznitva
kao i mi, koji je jedan od naih stareina, kome je Herakle predao luk i strele, ne bi smrvljen
boleu, gladan, go i bos, odapinjao dragocene strele na ptice umesto da njima ubija Trojance. Pa
ipak, on je iv jer nije sledio Ulisa!
Mogao je i jadni Palamed biti iv, mogao je da ivi, ili da asno umre. Isuvie dobro zna Ulis kako
je njegovo ludilo razotkriveno. Da bi mu se osvetio, iznitio je la da je onaj nesrenik izdao
sunarodnike. Kakve je dokaze imao? Zlato, koje je unapred zakopao. Ovo pokazuje kako je Ulis
harao po ahajskim redovima progonima i ubijstvima: tako se on bori, tako on uteruje ljudima strah
u kosti. to se mene tie, moe on da nadgovori istinoljubivog Nestora, ali mene nikad nee ubediti
da nije kriv to je ostavio na cedilu prijatelja Nestora koji je zapao u nevolju kad mu je konj bio
ranjen. Ulisov prijatelj Diomed moe da posvedoi da ne izmiljam. Jer on je vie puta zvao Ulisa i
prokleo njegovo kukaviko bekstvo. Ali, bogovi pravednim oima prate postupke smrtnika. Posle je
Ulisu bila potrebna pomo koju nije pruio Nestoru, i ja sam mu na poziv priskoio i tada sam ga
video kako bled kao krpa drhti ekajui smrt. Tada sam ga svojim golemim lemom zatitio dok je
leao ranjen. Spasao sam kenjkavog junaka, to mi ne slui na _________________

158

Aluzija na predanje da je Odisejev otac varalica Sizif, a ne Laert. Aluzija na posthomerovsko

predanje po kojem se Odisej pravio lud da bi izbegao da se odazove pozivu u Trojanski rat, ali ga je
provalio Palamed kojem se Odisej kasnije osvetio pogubivi ga pod lanom optubom.
ast. Ako hoe da se nadmeemo, pa dobro, hajdemo na bojno polje, stupimo pred neprijatelja,
pokai svoju ranu i strah, sakrij se pod ovaj moj tit da se borimo zajedno, pod mojim titom! No
ipak, kad sam ga pozvao, on je odmah strugnuo! Nisu mu smetale rane, premda su rane toga
mekuca bile prisilile da legne!
Onda stupi Hektor napred. Njega su bogovi titili u bici: gde je bio on, nije se plaio samo Ulis,
ve i hrabri ljudi. Takav je strah irio oko sebe. Dok je likovao meu palim Ahajcima, zgrabih
stenu, bacih je sa odstojanja i oborih Hektora. Kad je izazivao Grke na dvoboj, samo sam se ja
javio. Vaa je elja bila da kocka padne upravo na mene; i, ako hoete da znate kako se dvoboj
zavrio, mogu vam javiti da me Hektor nije pobedio.
Ubrzo zatim, voeni Jupiterom, krenue Trojanci ognjem i maem na danajske brodove. Gde je
tada bio glagoljivi Ulis? Ja sam zagazio u vatru i spasao hiljadu naih brodova koji su nada naeg
povratka. Pa, dajte mi sad oruje za te brodove! Ako emo govoriti po pravdi, vie e sjaja oruje da
dobije od mene nego ja od oruja. Naa je slava zajednika. Ne trai Ajant oruje, ve oruje trai
Ajanta. Uporedi sad, Ulise, sa ovim podvizima tvoje: krau Paladinog kipa, hvatanje Prijamovog
sina Helenosa, ubijstvo kralja Resosa i Dolona. Nita nisi uradio po danu, ili bez Diomedove
pomoi. Ako ste raspoloeni da ovim orujem nagradite tako triave podvige, treba da date
Diomedu vei deo. Ali zato da kralj Itake dobije oruje? Ulis postie podvige bez oruja, kriom;
on samo vara lakoverne neprijatelje. lem to bleti od zlata samo e da otkrije njegova lukavstva i
tajne kanale. Nikad Itaanin nee moi da nosi golemi Ahilov lem. A njegovo pelionsko koplje bilo
bi za Ulisove nemone miice kabasto i teko. A tit sa urezanom slikom beskrajne vaseljene ne
odgovara njegovoj levici, koja je mlitava i stvorena za krau. Nikogoviu, ta e ti oruje koje e
teinom da te smrvi? No, ako ti zavedeni Ahajci ipak dodele oruje, nee njime uterati
neprijateljima strah u kosti ve samo raspaliti njihovu udnju za plenom. Ti se, kukavice, istie
samo bekstvom, pa e teko oruje samo da ti smeta. Sem toga, pomisli da je tvoj tit, kojim si se
tako retko sluio u okrajima, sasvim neoteen, dok je moj, sav izreetan u mnogim bitkama i
treba da se zameni! Ali, zato da se borimo reima? Neka dela presude. Ubacite oruje velikog
Ahila meu neprijateljske redove i zapovedite da pripadne onome ko ga osvoji!
Telamonov sin tim reima zavri. Njegove poslednje rei proprati talas amora dok se ne die
Laertov sin i ostade neko vreme nem sa pogledom oborenim u zemlju. Ubrzo ipak podie oi i
uperi ih pravo prema stareinama. Gomila napregnuto slua njegove koliko zvonke toliko i
ubedljive rei:

159

Da su se stvari odvijale kako sam ja eleo i kao to ste svi vi Pelazgi eleli, danas ne bi vladala
neizvesnost ko e da bude pobednik u ovom golemom nadmetanju. Veliki Ahil bi i danas nosio
svoje oruje. Budui da ni vama ni meni sudbina ne d da bude kako smo eleli, budui da ga je
smrt svirepo otrgla od nas on napravi pokret kao da brie suze kojih nije bilo pa ko moe sa
vie prava da zameni Ahila od onoga koji ga je ubedio da se bori na naoj strani? Ne raunajte
Ajantu u zaslugu njegovu tupost i glupost; ni meni za zlo moju visprenost koja je uvek svima vama,
Argivci, bila od koristi! I ne zamerite na mojoj reitosti! Ona je esto u prolosti zastupala vas, sad
slui mene. Ne treba da krijemo osobine kojima smo obdareni. Neka se poreklo, roenje, zvanja,
sve to sami nismo osvojili, ne uzima u obzir u nadmetanju za Ahilovo oruje. No, ako emo ii po
srodstvu, po tome ko je najblii po naslednom pravu, onda su to Ahilov otac Pelej i sin mu Pir. Ali,
kakvo je Ajantovo pravo? Postarajte se da se ovo oruje prenese u Ftiju ili Skir. Jer, Ahilu su po
srodstvu u jednakoj meri bliski i Teuker i Ajant. No Teuker ne zahteva oruje, niti e da ga dobije.
Ovde je re o nadmetanju u muevnosti. Moji su podvizi isuvie brojni da bi sad mogli da se
nabroje. No ipak, poneto u i o njima da kaem. U elji da zatiti sina od bliske smrti, Tetida ga je
bila sakrila u devojake haljine. Kako Ajant tako i drugi dali su se prevariti lanim haljinama koje
je imao na sebi. Ja sam bio taj koji je sjurio ma u te enske anterije da bih probudio njehovu
muevnost. Junak istog trena zbaci sa sebe ensku robu i zgrabi muko oruje. Ovo sam
upozorenje dao: Bogoliki, razaranje Troje eka svoga oveka. Zato se skanjuje, zato ne sravni
tvravu sa zemljom? Uzeo sam ga za ruku i doveo junaka da ini junaka dela. Sav njegov
doprinos je, dakle, moje delo. Ja sam bio taj koji je kopljem teko ranio Telefa, ali sam mu iscelio
rane kad me zamolio. Ja imam zasluga i za pad Tebe. Ja sam verujte pokorio Lezbos i ostrvo
Tanados i Apolonove gradove Hrisu, Kilu i Skir. Pomislite, ja sam sravnio sa zemljom zidine
Larnesa. Da preutim ostalo, ja sam onaj to je doveo oveka koji je pogubio silnog Hektora, da ne
pominjem ostale. Ja sam smakao stranog Hektora! Pa onda, ja traim ovo oruje to je pred nama
za uzvrat za oruje kojim sam otkrio Ahila. Ja traim od njega mrtvog oruje koje sam mu dao dok
je bio iv.
Kad je ono Menelajeva alost zahvatila sve Danajce, kad je hiljadu naih brodova bilo usidreno u
luci pod Aulidom, svi su ekali vetar, a vetra nije bilo, ili je duvao u suptornom pravcu. Proroite
je surovo naredilo Agamemnonnu da rtvuje kerku Ifigeniju gnevnoj Dijani. Otac je, ispunjen
gnevom protiv bogova, odbio: bio je kralj, ali i otac. Ja sam bio taj koji je zgodom i mudrou
umirio oca i pomogao mu da savlada gnev u korist svih Grka. Bila je to sad priznajem teka
stvar, oprosti, Agamemnone! Ali, ja sam ipak izaao kao pobednik, premda mi je sudija zamerio.
Briga za dobro Grka, molbe njegovog brata, njegov visoki poloaj opredelio je njegovu presudu i on
je rtvovao ker za ugled i slavu. Onda sam poslat Klitemnestri, ali ne da je savetujem nego da je
lukavstvom obrlatim. Da je Telamonov sin poslat, i dan-danas bi, boj se, jedra naih brodova u luci
tuno visila bez daka vetra.
Onda sam poslat na tvravu Iliona, opet u svojstvu smelog pregovaraa. Imao sam priliku da
vidim i zakoraim u skuptinu Trojanaca. Jo je bila puna ljudi pod orujem. Smelo sam izloio
160

zajedniki zahtev Grka, koji mi je dat u zadatak. Otvoreno sam okrivio Parisa za krau, zahtevao da
se plen vrati, pre svega Jelena. I Prijam i Antenor se priklonie; meutim, Paris, njegova braa i
oni koji su mu pomagali pri otmici s mukom su savlaivali elju da me ubiju. Pa, Menelaju, sea li
se nae prve zajednike opasnosti?
Bilo bi zamorno da vam sad govorim o svemu to sam oposlio savetom i delom u toku ovoga
beskonanog rata. Posle prvih okraja, neprijatelj se dugo drao unutar zidina; vie se rat nije
mogao voditi otvorenim sukobima sve do desete godine kad su se borbe ponovo rasplamsale. ta si
uinio ti koji ne zna nita drugo do da se bori? Jesi li ita uinio? Hoe li da zna ta sam ja u
meuvremenu preduzimao? Neprijatelje sam varao, ojaao sam zemljane utvde palisadom,
podizao sam moral saborcima kako bi strpljivo podnosili ovaj otegnuti rat. Nauio sam ih zatim
kako da se snabdeju hranom i orujem. Uvek sam bio tamo gde je pomo bila potrebna. No
Agamemnon, obmanut u snu Jupiterovom voljom, naredi da se zavri rat sa Trojom. I navede volju
boiju kao razlog. Tada se Ajant uzjogunio i zahtevao da se iz istih stopa juria na Pergamon i borio
se, to je sve to on zna. Ali, zato ne zaustavi one to su beali? Zato ne uze oruje i ne stade pred
pokolebanu rulju? Nije se to ni moglo mnogo oekivati od jednog razmetljivca. I ta bi? Strugnu i
on! Stid me je bilo kad ga videh kako okrenu lea i podie jedro na svom brodu. ta to ini?
doviknuo sam kakva je to ludost? Da poloimo oruje pred Trojom koja samo to nije pala? U
tom sluaju e nakon deset godina ratovanja na ratni plen da bude samo bruka i sramota! Tim i
slinim reima koje su mi u gnevu dole na jezik, povratio sam begunce sa brodova, Agamemnon
sabra oko sebe one kukavice, a Telamonov sin ne usudi se ni da pisne. Samo se Tersit tada drznu
da sramotnim reima napadne knezove, no ja sam njegovu drskost kaznio. Ja sam stupio napred. I
pokuao da podignem borbeni moral mojih uplaenih saboraca i da im povratim hrabrost koju su
ve bili izgubili. Svi podvizi posle toga, koje Ajant pripisuje sebi, moja su zasluga. Jer, ja sam ga
vratio natrag kad je razgulio da bei.
Ko te od Danajaca ceni, ko trai tvoje prijateljstvo? A Diomed meni otkriva svoje planove i misli;
ceni me visoko i slepo veruje svom drugaru Ulisu. Meni je ast to sam meu hiljadama Grka
Diomedov prijatelj po slobodnom izboru a ne kockom. Ne obazirui se na pretnje neprijatelja ni na
opasnosti noi, pogubio sam Frigijca Dolona ija je namera bila jednako drska kao i naa, premda
ne sve dok nije bio prisiljen da otkrije sve i da oda podle spletke Trojanaca. Tada sam se obavestio
o svemu i nisam vie morao da odugovlaim. Mogao sam slobodno da se vratim sa debelom
platom, no ja se tim nisam zadovoljio. Otiao sam u Rezusov ator i zaklao i njega i njegove
pomonike u sred logora. Tako sam najzad postigao cilj i vratio se kao pobednik, u Rezusovoj
koiji, u na logor gde sam doekan poklicima oduevljenja. Pa ako mi sad ne date oruje oveka
ije je konje, za svoje usluge one noi, Dolon traio kao platu, vi ste gori od Ajanta koji je rekao da
bi trebalo da ga Diomed i ja meu sobom podelimo.
Nema potrebe ni da pomenem kako sam maem sasekao vojsku Likijca Sarpedona, ni krv to je
potocima tekla kad sam izvrio onaj pokolj. Pogubio sam Ifitovog sina Kerana sa Alastorom,
161

Alkanderom, Noemonom, Hromijem, Halijem, Pritanisom; posekao sam Toona i Haropsa,

Heridama; oterao sam Enoma u svirepu smrt i mnoge druge, manje poznate, koji su pali od moje
desnice oko zidina. Mogu i ja da izloim oiljke od rana koji mi krase drudi. Pa ipak, ne verujte
mojim praznim reima. Pogledajte moje grudi on razgrnu koulju. Ovo su verne grudi koje su
u svim prilikama bile spremne da vas sve brane. A dosta je vremena proteklo otkad je Telamonov
sin prolio kap krvi za svoje saborce; on nema nigde ni jedne ogrebotine na telu. Ali, ta to znai?
On se borio za grke brodove, kako on kae, protiv samog Jupitera i trojanskih eta. Da, to je
isitina; moj obiaj nije da uskogrudo zvocam protiv zasluga drugih. Ali, on ne moe da prisvoji sve
to su i drugi inili; treba i vama da oda priznanje. Odeven u Ahilovo zatitno odelo, Patroklo je
oterao trojanske trupe od brodova, koji bi zajedno sa Ajantom izgoreli. Misli li on da
je on,samo on imao smelosti da se bori protiv Hektora? Zaboravlja li Agamemnona i mene i druge
vojvode? U stvari on je bio tek deveti po redu, i to odreen kockom. Ali, kakav je bio rezultat tvog
dvoboja sa Hektorom, junae? Hektor je iziao iz njega bez ijedne ogrebotine!
Jao, kako je bolno seati se onog crnog asa kad je Ahil, bedem svih Grka, poloio ivot! Ali ni
suze, ni alost, ni strah od neprijatelja ne spreie me da podignem njegovo telo i da ga donesem u
na logor. Ovo su ramena, ponavljam, ovo su ramena na kojim je doneto Ahilovo telo zajedno sa
ovim orujem za koje se sad borim da dobijem. Telo mi je dovoljno snano da mogu da ga nosim, a
imam i pamet koja e umeti da ceni va dar. Zato je Ahilova majka bila tako duboko zabrinuta da
dobije novo oruje za svoga sina? Je li htela da taj Vulkanov poklon, to delo savrenstva, nosi neki
nevea? Ta, on ne bi umeo ni da opie figure urezane na titu: okean, zemlju, nebo sa
konstelacijama, Plejade i Hijade, Medveda moji nikad ne tone u more, krugove sunca i meseca i
sjajni Orionov ma. On trai da mu date oruje koje on ne ume da ceni.
Ajant me optuuje da sam se izvlaio od tekih okraja i da sam se prikljuio kad je rat ve
besneo. Zna li on da na taj nain govori loe i o Ahilu? Ako je izuzimanje prestup, onda smo oba
prestupnici, i Ahil i ja. Ako je oklevanje greh, onda sam ja doao pre njega. Moda ne mogu da
opravdam svoj greh. No, ne plaim se ipak kad i Ahil sa mnom deli taj greh. Njega je razotkrio Ulis,
a Ulisa ne razotkri Ajant!
Ali, nemojmo se uditi to mi on u svojoj detinjastoj zadrtosti baca u lice pogrdne rei. On tereti i
vas da ste se runo ponaali. Ako sam neosnovano optuio Palameda, je li moj greh to ste ga vi
osudili? Nauplijev sin ipak nije mogao da porekne svoj veliki dokazani greh. Ne samo da ste uli za
njegovo zlodelo, vi ste ga i videli: zlatom je zloin dokazan. A to to je Filoktet ostavljen sam na
Lemnosu nije moj greh nego va. Sami se branite, jer ste to vi odobrili! Ja naravno ne poriem da
sam mu savetovao da se povue iz nevolja rata i plovidbe kako bi u miru pokuao nai leka tekim
bolovima. On je savet prihvatio i ostao iv! Moj savet nije bio samo razborit nego i srean, premda
je dovoljno i to da je bio razborit. Proroci kau da je njegovo prisustvo neophodno da bi Troja pala.
Pravo govore! Ali, ne aljite mene na njegovo ostrvo! Bolje da ide Ajant da ga ubedljivim reima
primami ovamo, onoga sirotog bolesnika! Ajant je jamano tako vispren da e da ga dovede sa
sobom. No pre e reka Simois da potee natrag prema izvoru, i planina Ida da ostane bez ume i
162

Ahajci da daju pomo omraenoj Troji nego to ja izdam ovaj rat i pre nego beslovesni Ajant
proraunato i prevejano uini Danajcima neku uslugu. Ti se, Filoktete, srdi na mene, na
Agamemnona, na sve svoje saborce. Proklinje me neprekidno i pujda sve furije pakla na mene;
oajno eli da me potini pod svoju vlast, da prolije moju krv i da ima istu vlast nada mnom
kakvu sam ja nekad imao nad tobom i nad tvojom sudbinom. Ali, ja u doi i doveu te pod Troju,
pa ako me srea poslui, uzeu one strele to ih ti ima, kao to sam jednom zarobio dardanskog
proroka, kao to sam otkrio odluku bogova o sudbini Troje, kao to sam iz ruke neprijatelja oteo
visoki i sveti kip trojanske Minerve. I sad treba jedan Ajant da se nazove meni ravnim! Troja moe
da se zauzme i razori samo pod uslovom da se njen kip odnese. Gde je bio smeli Ajant tada? Gde su
bile rei tog velikog ratnika? Je li se plaio? Kako je Ulis uspeo da se provue kroz redove budnih
Trojanaca, da se pod platom mraka prebaci preko zidina Troje i da izmeu bletavih maeva
iznese boginjin kip iz hrama i da ga pronese kroz neprijateljske redove? Da to nisam uinio, uzalud
bi Telamonov sin u levici nosio sedmostruki tit od volujskih koa. Da, ja sam te noi odneo
konanu pobedu nad Trojom; ja sam osvojio Pergamon te noi, kad sam pokazao da to moe da se
izvede.
Nemoj da stoji tu i da gadno guna o mom prijatelju Diomedu, Tidejevu sinu. Da, naravno, on
ima pravo da sa mnom deli ast! Ali i ti si imao pomo kad si digao tit da zatiti nae brodove: za
tobom je ilo mnotvo, za mnom samo Diomed. Da nije znao da smelost u borbi ustupa pred
mudrou, ili da snaga miica ne donosi pobedu, on bi se jamano sad nadmetao za oruje, kao i
jedan smerniji Ajant i junak Euripil, sin ponosnog Andremona, ili Idomenej i Meron, sinovi Krita,
ili stariji brat Atrejevia, Menelaj. Oni su hrabri i u bici nisu slabiji od tebe, pa ipak, oni moraju da
uzmaknu pred mojom mudrou. Tvoja desnica je u bici korisna, ali, avaj, tvom je razumu
potrebna moja pamet da ga vodi. Ti ima snagu, ali ne i razum; ja mislim na duge staze. Ti jamano
moe da se bije, ali u dogovoru sa mnom odluuje Agamemnon kad e bitka da pone. Ti daje
doprinos snagom miica, a ne snagom misli. Koliko kormilar znai vie od veslaa, a stareina od
vojnika, toliko sam ja vredniji od tebe. U telu glava vie znai od ruke, jer je u glavi naa mo. Zato,
stareine, meni predajte oruje za budnost! Dajte mi ga kao nagradu za sve one godine kad su me
brige muile; dajte mi oruje kao odlikovanje! Neka Ahilovo oruje bude plata za moj trud!
Uskoro dolazi kraj mukama. Ja sam taj koji je uklonio prepreke s puta. Krei put prema padu
Pergamona, ja sam ga ve osvojio. Sa zajednikom nadom, sa poljuljanim zidinama Troje, uz
pomo bogova, uz pomo onoga to sam nedavno izneo iz neprijateljskog grada, sa svim tim to je
ostalo i to mora da se mudro izvri, sa svim smelim poduhvatima koji moraju da se izvedu hrabro,
ako mislite da jo neto stoji na putu za juri na Troju i njeno razaranje setite se mene! A, ako ja
ne dobijem oruje, podajte ga njoj on pokaza na Paladin kip.
Stareinama se dopade njegov govor i pokazae da reitost ima veliku mo: pobednik u govoru
dobi oruje velikog Ahila.

163

Ajant, koji je iao protiv ognja i maa, koji je prkosio Hektoru, koji je prkosio i samom Jupiteru,
mora da digne ruke pred jednim, pred svojim ogorenjem, jer nepokoreni bi pokoren gnevom. On
uze svoj ma rekav, Ovaj je, valjda, moj? Ili, moda, Ulis eli i njega da dobije? Pa, sad je moj ma
uperen protiv mene. Sa ovoga oruja, koje je esto vlaila frigijska krv, sad e da kaplje krv
njegovog vlasnika. Niko drugi sem Ajanta nee da pobedi Ajanta. Takva pade re, a samo tren
kasnije srui bletavu otricu sebi u grudi, grudi koje nikad nisu ranjene, koje su sad razgoliene
maem. Ruke ne mogoe da izvuku zaglavljeni ma, ali ga klju krvi izbaci. A iz zemlje nabrizgane
krvlju nie cvet purpurne boje koji se i danas via na zelenim podinama, cvet koji je jednom nikao
iz krvi mladog Hijacinta. Njegov list nosi inicijale AIAI zajednike za deaka i za oveka,
prvoga daju ime, a drugoga zapevku.
alost Hekube (399-575)
Pobednik Odisej otplovi na ostrvo Lemnos, kojim je nekad vladala Hipsipila, Taosova ki, ostrvo
na zlu glasu zbog toga to su tamo ene pogubile svoje mueve. A zadatak mu je bio da obezbedi
strele koje je Herakle dao Filoktetu. A kad ih je, zajedno sa vlasnikom, doneo u grki logor,
okonao se najzad taj dugotrajni rat. Ubrzo pade Troja, pade i Prijam, a Prijamova ljuba izgubi sve,
najzad i svoj ljudski oblik, jer se prometnu u kuku koja je lutala lajui i cvilei po obalama Trakije
gde je moreuz Dardaneli najtanji. Plameni jezici su prodirali Ilion i jo pre nego su se vatre
ugasile, oskrnavi se Jupiterov oltar krvlju okopnelog kralja Prijama, a Kasandra, Apolonova
svetenica, odvuena je iz hrama za kosu dok je uzalud dizala ruke prema nebu. Grki su osvajai
bezobzirno grabili i vukli Dardanke koje su sa kipovima domaih bogova u krilu traile spas u
zapaljenom hramu zavidan plen! Hektorovog sina Astijanaksa bacili su sa zidina, sa mesta
odakle je deak esto pratio prst svoje majke i posmatrao kako se njegov otac bori da zatiti njihove
ivote i dravu.
Uskoro vetar sa severa dunu u jedra pozivajui Grke da se spremaju za povratak. ene vape:
Zbohom, Ilione. Sad e da nas odvedu u ropstvo, ljube rodno tle i naputaju kue koje jo gore.
Najzad se pope u brod i jedna oaloena ena, Hekuba lino, koja je lutala oko grobova svojih
sinova. Otrgli su je i odveli grki vojnici dok je milovala travu na humkama i ljubila zemlju. Samo
je Hektorov pepeo neno stiskala uz grudi i ponela ga sa sobom na brod a na njegovom grobu
ostavila potok suza i pramen sede kose.
Preko mora, nasuprot frigijskoj obali gde je nekad bila Troja, nalazi se zemlja trakijskih Bistona.
Tamo je bio sjajni Polimestorov utvreni grad; tamo je Prijam tajno poslao sina Polidora kad je
Trojanski rat poeo. Bilo je to mudro, premda nije trebalo da s deakom alje i velike dragocenosti,
koje su navele lakome ljude na zlo. Tek to je deak zakoraio u Polimestrov grad, kralj mu sjuri
ma u grlo. I kao da e se svaki trag njegovog zloina izgubiti ako se telo ne nae, naredio je da se
deakovo telo sa visokih hridi baci u more.
Sad je upravo Agamemnon usidrio brodove uz trakijsku obalu. More je mirno i vetar povoljan.
Odjednom se zemlja rastavi i iz nje se die Ahil visoko, kao da je iv. Sa izrazom ogorenosti seva
164

oima, kao onoga dana kad je besno potegao plameni ma i divlje pretio Agamemnonu. Vraate li
se to, Ahajci, kui bez mene? Nije valjda vaa zahvalnost zajedno sa mnom sahranjena u zemlju?
Prekinite plovidbu kui! Da moj grob ne bude zaboravljen i zaputen! Ne inite taj greh! Moj grob
ne sme da ostane neosveen. Polikseninom krvlju umirite Ahilov duh! Tako ree i njegove se rei
usliie. Otrgnuta iz Hekubinog zagrljaja ona bee bezmalo jedina uteha njene majke nesrena
devojka ispolji veliku hrabrost dok su je vojnici vodili na junakovu humku da bude priloena kao
rtva. Kad se nae pred kobnim oltarom, shvati ta je eka, ali ni jednog trena ne zaboravi ko je
ona. Kad vide kako je Neoptolem sa isukanim maem uporno gleda pravo u oi, ree: Prolij moju
plemenitu krv i ne skanjuj se! Ja sam spremna. Sve to ti treba jeste da srui ma u moje grlo, ili u
moje grudi, i jednim pokretom obnai grlo i grudi. Poliksena vaistinu nikad ne bi pristala da
bude bilo ija robinja. Samo neka se vest o mojoj smrti krije od moje majke; pomisao na njenu
alost umanjuje radost koju mi rtvovanje donosi: da ne tuguje zbog moje smrti ve zbog svog
ivota. Ostavite me, ljudi! Pustite me da dobrovoljno stupim u Stiks, ako imam pravo na to i neka
muka ruka ne dodirne telo device! Ma koji bog da se umiruje mojom krvlju, najdraa je rtva koja
se sama rtvuje. Usliite moje poslednje rei, moli vas ker kralja Prijama, huda robinja: nipoto ne
predajite majci moje telo kad umrem! Morala bi suzama a ne zlatom da kupi pravo da sahrani ker.
Zlatom je otkupljivala dok ga je mogla. Takva pade re: prisutni nisu mogli da se uzdre od suza,
premda devojka ne pusti nijednu. Svi su glasno jecali kad je svetenik sjurio ma u njene obnaene
grudi. Odmah pokleknu i klonu na zemlju, ali u samrtnom asu ne pokaza ni najmanji znak straha
od smrti. tavie, kad klonu na zemlju nije zaboravila da sakrije ono to treba da bude sakriveno i
da sauva svoje ime i ednost.
Trojanke je brzo digoe. Setie se Prijamove dece i njihovu prolitu oplakae krv, na prvom mestu
Poliksenu i Hekubu, kraljicu i majku, nedavno u kraljevskoj palati, olienje azijske sree, a sad
samo bezvredan deli ratnog plena. Odisej joj uopte ne bi dozvolio da stupi na njegov brod da nije
bila Hekotorova mati. S mukom je Hektor naao majci gospodara. Kerkino studeno telo ona sad
oajno grli; suze koje je esto lila za zemljom, decom i muem sad poklanja keri i puta ih da
padaju u ranu, ljubi njena studena usta i ponovo se bije u grudi. A onda, klizei sedom kosom
preko usirene krvi i poto je noktima razderala grudi, ree tunim glasom: Kerko, moja
poslednja tugo kakvu jo alost mogu da ekam? mrtva si i ja sad gledam tvoju ranu koja je i
moja. Samo zato da bih sve svoje od hudog maa izgubila, sad si i ti od njega pala. Verovala sam da
te tvoj pol titi od maa, a ti si ipak od njega pala. ivot ti uze onaj to ti je i brau pogubio, onaj to
je razorio Troju i uinio me bezdetnom Ahil. Ja sam mislila, kad je pao od Parisovih i Apolonovih
strela, da se Ahila vie ne moram bojati. A trebalo je da ga se bojim, jer se i njegov sahranjeni
pepeo die protiv naeg velikog doma, njegov prkos bije i iz njegovog groba. Njemu sam rodila svu
decu. Veliki Ilion je sravnjen sa zemljom; stradanjima naroda je sa padom grada doao kraj, ali je
doao. Pergamon stoji samo zbog mene, moja alosna pria se nastavlja. Nekad sam bila
najmonija ena na svetu: snaga mi je bila u muu, u mojim sinovima i kerima. Sad sam otrgnuta
i od njihovih grobova i vode me u tuinu kao Penelopinu robinju. Ona e da me pokazuje enama
Itake kako predem na vreteno i na drugu i da kae: Ovo je Hektorova majka i Pijamova ena! Ti,
165

koja si posle toliko izgubljenih bila jedina uteha svoje majke, morala si da umre da bi umirila sen
jednoga neprijatelja. Rodila sam dete za grob jednog neprijatelja. to sam iva, hladna kao led i
tvrda? ta ekam? ta mi nudi, starosti? Bogovi, jeste li mi produili ivot zbog toga da bih mogla
da vidim to vie mog roda na odru? Ko bi mogao i da pomisli da u tek nakon pada Troje za moga
mua Prijama govoriti da je srean to je mrtav, to je izbegao da vidi tebe, moja keri, na odru; da
je srean tek kad je izgubio i krunu i ivot, ko bi to mogao i da pomisli? Ali, ti si princeza i mora da
bude sahranjena kako dolikuje princezi. I tvoje telo e da se nae u porodinom mauzoleju. Ne,
nismo te sree. Ti e da dobije samo suze materine i peanu humku u tuini kao pogrebne
darove. Sve to smo imali izgubljeno je. Jedno me ipak dri u ivotu. Premda ne tako davno, moj
mili sin Polidor, pre najmlai od sinova a sad jedini iv, predat je na uvanje ovde u blizini kralju
bistonskom. Ali, zato ne operem Polikseninu uasnu ranu i ne obriem krv s njenog lica? Hekuba
umuknu. upajui kosu i teturajui niz obalu, jadnica, povika: Trojanke, naite neki krag i
donesite mi u njemu vode!
Ali, ta je sad ovo? Polidorov le ispruen na obali. Gle kakvu je Polimestorov smrtonosni no
zadao ranu! Sve Trojanke zakukae. Samo Hekuba uti. Suze i rei to naviru iz slomljenog srca
zaustavlja uas. Nepokretna, kao ukopana, kao stena stoji i zuri u zemlju pred sobom. Onda oajno
podie pogled put neba, pa se onda zagleda u crte lica ili u ranu na grudima. Pogled se zaustavi na
rani. Duu joj puni gorina; grudi plamte gnevom. Kao da je jo kraljica, odlui da kazni zlotvora i
zanosi se milju kojom bi ga smru umorila. Kao kad se pitoma lavica razbesni kad izgubi
mladune i prati trag zveri koja ga je ugrabila premda se zver ne vidi, takva je bila Hekuba.
Ispunjena tugom i gorinom, nesvesna svojih godina, ali savreno svesna gneva, ona trai ubicu
Polimestora. Smesta zahteva prijem. Hoe lino da pokae kralju dragocenost koju je sakrila za
svoga sina Polidora. Kralj poverova i zaslepljen lakomou na blago primi je sam u posetu. Glasom
ulizice ree kralj lukavo: Pa, Hekuba, pouri, predaj mi blago! Bogom ti se kunem da e sve to
da i to e dati biti njegovo! Kad u krivokletni govor s njegovih usana, uskipe u njoj gnev i bes.
Hitro mu zgrabi ruku, pozva grupu robinja, zakopa svoje preste u oi verolomnika i iskopa mu ih,
snaga joj doe od gneva. Traanke spopade srdba zbog sakaenja kralja i nasrnue na Hekubu
noima i kamenjem. Ona tri za baenim kamenjem, njui ih i grize reei promuklo. Otvori usta i
pokua da govori, ali joj se rei izmetnue u lave. I Hekuba se preobrazi u kuku. To mesto i danas
nosi ime po tom dogaaju, a Hekuba je jo dugo vijala i skiala po obalama sitonskim iz alosti
zbog zle sudbine. Hekubina nesrea nije dirnula samo njene sunarodnike ve i sve grke narode i
sve nebeske bogove. I sama Junona, koja je Jupiterova sestra i ljuba, govorila je da Hekuba nije
zasluila takvu sudbinu.
Memnon (576 622)
Samo Aurora, premda je u toku rata bila na strani Tojanaca, ne ali ni za Trojom ni za Hekubom:
njeno je srce mori tuga za preranom Memnonovom smru. Njegova je mati Aurora, boginja, svojim
oima videla kako pao od Ahilovog koplja na frigijskom ratitu. Kad je ispustio duu, izblede
rumen jutarnjeg neba i nebo se zavi u crne oblake. Mati nije mogla ni da gleda kako plamen
prodire telo njenog sina. Raspusti kosu i bez oklevanja pade niice pred noge monog Jupitera:
166

Premda se ne usuujem da se uporedim sa ostalim boginjama zlatnog etera tako su malobrojni

moji hramovi na zemlji dolazim ipak kao boginja preda te, ali ne da traim oltar, hram, rtve
paljenice ni sveane dane ree ona. Ako uzme u obzir posao koji obavljam, premda samo
ena, kad jutarnjom svetlou donosim odluku kad e no da se svri, nadam se ipak da uvia da i
ja zasluujem neku platu. Ali, neka sad plate! Aurori nije sad do plate. Memnon, moj sin je mrtav.
Hrabro se premda uzalud lukom i strelom borio na strani strica Prijama i pao u cvetu mladosti
tako su bogovi hteli od ruke velikog Ahila. Uini, ukai neku poast njegovoj smrti za utehu
ucveljene majke, oe i kralju svih bogova!
Jupiter uslii njenu molitvu. Kad Memnonovo telo sagore na lomai i lelujavi dim preobrazi dan u
no, tamniju od pare to se kao dah die iz dubina reka i zgusne u maglu koja ne proputa suneve
zrake, digoe se pepeo i varnice u nebo gde dobie oblik tela koje dobi toplotu i ivot iz vatre. Laki
pepeo dade mu krila i ponese ga u visine. Je li to neko krilato bie? U poetku samo utvara, ali
uskoro zauta perje prava ptica! I s njom itavo jato istih ptica. Tri puta obletee oko lomae, tri
puta se zau klepet njihovih krila, a etvrti put razdelie se na dve vojske i sukobie u krvavom boju
kandama i kljunovima razdirui jedna drugoj grudi i kidajui krila. Sve na kraju padoe na zemlju
kao rtve junaka. Jo se ipak seaju da su postale od hrabrog junaka. Po njemu dobie i
ime Memnonides. Svake godine kad sunce zatvori krug Zodijaka, one ponovo idu u rat i ginu u
slavu svog praroditelja.
I tako, dok svi oplakuju Hekubino preobraenje u kuku to po obali cvili i laje, Aurora je sasvim
slomljena sopstvenom alou. Ona i dan-danas oplakuje sina, a njene su suze jutarnja rosa.
Enejina lutanja I (623 631)
No namera sudbine nije bila da se sa ruenjem i razaranjem Troje sahrani i njena budunost. Kao
svetinju je Venerin sin Eneja, kroz zapaljeni grad i grke maeve, na pleima izneo ostarelog oca i
kune bogove. Od svega blaga, to je bilo sve to je sa sobom poneo i k tome jo sina Askanija.
Ubrzo zatim iz Antandra isplovi s brodovima na morsku puinu. Brzo napusti trakijske podle
kolibe, tu zemlju zlodela, koja je natopljena Polidorovom nevinom krvlju i stie na Apolonovo
ostrvo Delos, gde bratski bi doekan. Anije je vladao tim ostrvom i oboavao Feba kao njegov
svetenik. On ih sve primi u dvor i u hram. Eneji pokaza grad sa slavnim svetilitima i panjeve
dvaju drveta za koje se Letona uhvatila kad su je snale poroajne muke. Tamjan je zapalio i vinom
ga polio; i utroba rtvenih bikova bi prineta na uobiajeni nain. Kad su obavili obrede uputie se u
palatu gde su se smestili na visoke prostirke i gostili plodovima Cerere i Bakha. Onda ree estiti
Anhis: Apolonov odabrani svetenie, ako se ne varam, kad sam prvi put bio gost ovog asnog
doma, domain mi se pohvali da ima jednog sina i etiri keri. Anije tuno klimnu glavom
povezanom snenobelom vrpcom i ree:
Anijeve keri (632 674)
Ne vara se, moni junae. Video si blagoslovenog oveka sa petoro velianstvene dece. A sad sam
gotovo bez poroda, jer kakvu mi radost prua sin koji je u tuini? On ivi na ostrvu koje nosi
167

njegovo ime, Andros. Tamo mu je kua; on u moje ime vlada tim ostrvom. Od Apolona je dobio
proroanski dar, a Liber je sestre bogatije obdario nego su mogle i da poele. Jer, svaka stvar koju
moje keri dodirnu istog se trena pretvore u ito, u groe, u maslinovo ulje: obogatih se
zahvaljujui njihovom daru. Kad to dopre do uiju Agamemnona koji je poao na Troju jer, veruj,
i mi smo osetili oluju koja je donela propast Troji uprkos otporu, ugrabi ih silom oruja i natera
da hrane grku vojsku darovima bogova. Devojke se razbeae na razne strane. Dve su stigle na
Evbeju, druge dve potrae brata Androsa. No stie neprijateljska vojska i zapreti ratom ako se
devojke ne usutpe. Brat im morao je da ih preda neprijatelju. Moda moe i da se oprosti njegova
popustljivost: nije tamo bilo Eneje da ih brani, ni Hektora koji vam je omoguio da opstanete sve
ove godine. Kad su se vojnici spremali da robinjama stave lance, dok su jo bile slobodne, one
dignu ruke u nebo i poviu: Pomozi, oe Bakho! i bog koji im je dao dar, uslii vapaj i pomoe
im, ako se tako moe nazvati udesni gubitak njihovog prirodnog oblika, premda ja ne znam ni kad
ni kako su ga izgubile. Samo znam da je kraj straan: moje su se keri zaodele perjem i postale dve
snenobele golubice, ptice zavetane Veneri, tvojoj dragoj drubenici, Anhise.
Poto su tako uz razgovor utaili glad i e, die se trpeza i no proe u poinku. Rano ujutru
ustadoe i posetie proroite. Feb im zapovedi da trae svoju ostarelu majku, pradomovinu
njihovih otaca. Kralj ih isprati do broda i darova: Anhisu dade tap, njegovom unuku ogrta i
tobolac, a Eneji iniju za meanje vina koju je dobio na dar od prijatelja Terzesa iz Tebe u Beotiji.
Orionove keri (675 704)
Tu je iniju inio Alkon iz Hile na Rodosu koji je u bronzu s vanjske strane urezao dugu priu.
_________________
Liber Slobodan, atribut koji latinski pesnici esto daju Bakhu (Dionisu). Anhis je s Venerom
dobio Eneju.
Na njoj je predtavljen grad sa sedam kapija, koje se jasno vide i kazuju ime grada. Van gradskih
zidina vide se vatre, pogrebna povorka i grobovi; tebanske majke ije razgoliene grudi i raspletene
kose upuuju na suze i alost. A nimfe suzama oplakuju izvore koji su presuili. Drvee je golo, a
koze trae pau po liticama. Unutra u gradu vide se Orionove keri. Jedna mukom odlunou
zadaje sebi udarac maem u obnaeno grlo, dok je druga koja se povredila nevinom iglom za
vezenje ve umrla za svoj narod. Sad ih nose u velianstvenoj povorci kroz grad i spaljuju na lomai
u prisustvu Tebanaca. Ali, da se seme ne bi zatrlo, iz pepela niu dva deaka koji su u prii poznati
kao Koroni; oni idu ispred povorke koja nosi pepeo pokojnica. Tako je inija od stare bronze
ukraena lepim slikama, a njen rub reljefom pozlaenog akantusa. Trojanci za uzdarje dadoe nita
manje lepe poklone. Svetenik dobi posudu za uvanje tamjana, te iniju i venac ukraen zlatom i
dragim kamenjem.
Pamtei da im je Teuker praroditelj, Trojanci se sa Delosa uputie na Krit, no ne mogoe da
podnesu njegovu klimu pa su brzo napustili njegovih stotinu gradova eznui za obalama Ausonije.
168

Oluja ih prisili da se sklone u bedne uvale Strofadskih ostrva, gde ih uplai harpija Elona. Ve su
proli pored luka Dulihiona, Itake, pa Samos i Neritov dom koji se nalazio u kraljevstvu
verolomnog Ulisa. Videli su u daljini Ambraciju, grad za koji su se tri boga nadmetala, i pastira
koji je preobraen u stenu; sad je ta stena poznata po boanstvu Akcijuma, Apolonu. Posetie
Dodonu, gde proroica govori iz hrasta, videe Haonijski zaliv, gde su jednom sinovi kralja Muniha
uspeli da na krilima pobegnu iz zapaljenog doma. Odatle se uputie u Korkiru bogatu vonjacima,
a stigoe u epirski grad Butrot gde je ezlo drao frigijski prorok Helen u novoj Troji. Kad su tu uz
pomo Prijamovog sina Helena dobili pouzdana znamenja produie plovidbu prema Siciliji koja
protee tri kraka u more: Pahimos gleda prema jugu sa kinim vetrovima, Lilibeon je izloen
blaim vetrovima sa zapada, dok je Pilorus usmeren prema severnim vetrovima i Medvedima koji
izbegavaju more. Trojanci su upravo tu uplovili. Uz pomo vesala i morske struje pristanu u
zavetrinu peanih obala Zanklesa. Moreuz je tu opasan. Desno je Skila sa devojakim licem, dok je
oko crnog trbuha opasuju psi to razjapljenih eljusti ree i laju, a levo Haribda koja u vrtlozima
usrkuje brodove a onda munjevito izbacuje van. Ako prie koje su nam pesnici ostavili nisu sasvim
liene osnove, Skila je zaista bila devojka; prosci su se nadmetali za njenu ruku, a ona ih je
izbegavala i esto odlazila morskim nimfama koje su je volele. S njima je sedela i priala im kako se
egai i izmotava sa proscima.
Galateja i Polifem (740 897)
Jednoga dana je pomagala nimfi Galateji da se iselja. Nimfa je stalno uzdisala, a onda oajno
ree: Devojko, itava eta blagih ljudi pokuava da osvoji tvoje srce. Ti moe ako hoe mirne
due da ih odbije. A ja, kojoj je otac Nerej, a mati marinplava Doris, i koja bih mogla da se oseam
bezbednom poto imam mnogo sestara, jedva sam, s tugom u srcu, umakla da me kiklop ne obljubi
Ovde suze gue njen glas. No Skila obrisa njene suze snenobelim prstima i pokua da je utei.
Draga Galatejo, kai to plae. Meni moe da veruje! ree i nereida joj poveri svoju priu.
Faun, bog brda i dolina, imao je sa nimfom Semetidom sina Akisa. I za oca i za majku on je bio
izvor radosti, ali pre i iznad svega za mene lino, jer sam ga ve bila zavolela premda mu jo nije
bilo ni esnaest godina: tek to su mu se rumeni obrazi zaodeli zlatnim maljama. Njega sam volela.
A Kiklop se svim silama trudio da me zavede i obljubi. Kad bi me neko pitao, ne bih znala da
odgovorim jesam li vie volela Akisa ili mrzila Kiklopa. Ljubav i mrnja su mi ispunjavale grudi. O,
Venero majko, kako ima veliku vlast nad naim srcima! Jer Kiklop bee tako divalj da su se i ume
uasavale njegovog prisustva; nikad ga nije video neki stranac kome on nije uzeo ivot i, premda je
prezirao bogove i uzvieni Olimp, grejala ga je vatra ljubavi. Plamen ljubavne strasti prema meni
toliko se razbuktao u njegovim grudima da je potpuno zaboravio stada i peine. Da bi stekao moju
naklonost, Polifem poe da vodi rauna i o svom
_____________
Sedmovrata Teba. Apolon, Dijana i Herakle: pastir Kragalej kao sudija dodeli grad Herkulu, i
Apolon ga preobrazi u stenu Sicilije i da isplove iz njih.
169

izgledu. Doteruje ekinjastu kosu grabljama, kosirom podrezuje rutavu bradu, nastoji da izgleda
manje besan kad se ogleda u izvoru. Strast za ubijanjem, bezobzirnost i nezasitna krvolonost sve
je to on odjednom gurnuo ustranu: brodovi mogu bezbedno da pristaju u luke Jednoga dana
pristade na Siciliju, u blizini Etne Evrimov sin Telem, nepogreiv tuma ptijih glasova. Ode on
zaljubljenom Kiklopu i kae mu: Sueno ti je da te Ulis lii i tog jednog oka na sred ela. Kiklop
kroz grohotan smeh ree: Grei, budalo, meu prorocima! Jedna mi je devojka ve zaslepila
oko! I tako on prezre glas istine kooperno divovskim koracima koraajui obalom, a onda se,
umoran, povue u peinu.
Daleko u puinu stri visoki klinasti rt oko kojeg se talasi sa obe strane kovitlaju. Na taj se rt
divlji Kiklop popenje i sedne na vrh njega; i celo se stado pentra za njim premda ga niko ne goni.
Bor koji bi mogao da bude jarbol za veliko jedro a koji njemu slui kao tap poloi on pred noge
i uze sviralu sastavljenu od stotinu trski. Brda i doline odjekuju od pastirske muzike, i morski talasi
sluaju. Zaklonjena liticom, sedela sam na kolenu svoga prijatelja, sluala i zapamtila sve to je
Kiklop na dalekom rtu svirao.
Ti, Galateja, zrai lepotom poput latica snenobelog oleandra, raskonija od livade u cvetu,
vitkija od jasike, bletava kao kristalno staklo, nestanija i razigranija od jareta, uglaenija od
koljki to ih okean gladi, elim te kao ozebao sunce ili senoviti hlad na letnjoj pripeci! Plemenija
od mirisne jabuke, ljupkija od tankovrhe jele, bletavija od leda i slaa od zrelog groa, meka od
jomue i od labudovog paperja, raskonija od lepe bate o, kad me ti samo ne bi izbegavala! No ti
si i divljija od neukroene junice, Galateja, tvra od prastarog hrasta, ali i meka od morske pene,
vitkija i ilavija od korena rakite, tvrdoglavija od ove kamene hridi, silovitija od zahuktale reke.
Ponosnija si od pauna kad se epuri, vatrenija od vatre, otrija od trna, ea od meke kad neguje
mlado; gluvlja si od okeana, zlija i surovija od zgaenog poskoka, samo mnogo bra mana koje
bih te najradije liio bra si od srndaa kojeg gone psi to teku; da, bra si i od pobesnele oluje.
O, kad bi samo znala, kajala bi se to me odbija i proklinjala svoju izvetaenost. Da zna,
trudila bi se da zadri moju ljubav. Imam peinu na prisojnoj strani, ulaz joj na svod od stanca
kamena nikad ne proputa ni podnevnu egu, ni zimsku hladnou. Moji vonjaci stenju od roda
jabuka, moje su loze nabrekle od grozdova zlatnoutih i purpurnocrvenih; svaku letinu uvam za
tvoju radost. Svojim e rukama da bere najukusnije jagode to rastu ispod drvea, drenjine
ujesen i sone ljive, ne samo modrulje, ve i ukusnije sorte koje imaju zlatnu boju mladog voska.
Ako me uzme da ti budem ovek, nikad nee poeleti kesten ili ribizlu. Svako e drvo da raa
voe.
Sve ove koze, ovce i goveda to vidi moji su. Moja stada pasu po brdima i dolinama; jedan deo
ostaje u peini. Ako me pita za broj, broja im ne znam. Samo siromah broji stado! Ali, ne mora da
veruje mojim reima. Ako doe mom toru, svojim oima e videti da im noge jedva opkorauju
vimena, tako su nabrekla. Videe janjce i jarie u udobnim kcima. Uvek imam izobilje
170

punomasnog mleka; jedan deo uvam za pie u prirodnom stanju, dok se vei deo pomou sirita
pretvara u sir. Mezimad koju stavim tebi u krilo nee da budu obini darovi, koje nije teko dobiti,
kao to su srna, zec ili koza, par golubova ili gnezdo ptica skinuto sa vrha nekog stabla. Naao sam
dvoje bliznadi s kojima e moi da se igra. Toliko su slini jedno drugom da e jedva da ih
razlikuje, i nekoliko meadi koje sam neki dan ugrabio od rundave meke na planinskom vrhu.
Kad sam ih naao, rekao sam sebi, uvau ih za moju ljubav! A sad, Galateja, digni blistavu glavu
iz plave puine i padni mi u naruje! Ne preziri darove koje ti nudim!
Znaj da sam upoznao sebe: nedavno sam se video u ogledalu mirne lokve i svideo mi se lik s
kojim su se srele moje oi. Gledaj koliki sam! Ni veliki Jupiter na nebesima nije krupniji od mene.
Jer vi priate kako gore na nebu vlada Jupiter, ma ko da je on. itava uma pokriva mi runjava
lea i ramena. Nemoj da misli da sam ruan zbog toga to mi je telo prekriveno ekinjom. Drvo je
runo kad na njemu nema lia, a i konj je, ako mu griva ne pokriva doratasti vrat; ptice su
odevene u perje, a ovce u meku vunu. ovek lepo izgleda sa bradom i runjavim grudima. Ja imam
samo jedno oko na sred ela, ali ono ima razmere velikog tita. Smeta li to? I Sunce s neba na ceo
svet gleda jednim okom. Imaj na umu da moj otac vlada u tvojoj oblasti mora. On e ti biti svekar.
Smiluj se, molim te, i uslii moje pokorne molbe. Ti si jedino bie pred kojim se ja klanjam. Ja
prezirem oholog Jupitera i njegovo nebo i munje. Ja se samo tebe bojim, Galateja: tvoja srdba je
stranija od munje. Istinu da ti kaem, lake bih podnosio tvoj surovi prezir, kad bi
prezirala sve prosce. Ali, zato voli Akisa a prezire jednog kiklopa? Je li moj zagrljaj gori od
Akisovog? Ali, eto ga tamo! Neka voli sebe i neka bude tvoja ljubav, Galateja, premda me to,
razume se, mnogo ljuti; kad bih samo smeo da to pokaem! Uverie se taj da imam snagu, kao to i
prilii gorostasu; ja u da mu prospem drob i da ga rastrgnem na komade koje u da bacim u tvoje
more neka to bude vae sjedinjenje! Jer, ja te volim, a tvoja hladnoa samo raspiruje moju vatru!
Jao meni, oseam da mi u grudima bukti Etna! A ti, uprkos tome, nee da uje moje vapaje,
Galateja!
Kad se tako izjadao, skoi. Sve sam jasno videla. Ali, on nije vladao sobom. Poput razjareog bika
kad mu se uzme krava, jurio je unezvereno po panjacima i livadama. Onda spazi mene i Akisa.
Sedeli smo mirno, bezazleno. Tu li ste vi!, povika on. Da ovo bude kraj vaim ljubavnim
sastancima o tome u da se pobrinem ja!, grmi, sr nam se u kostima ledi od straha. Upravo kako
se moe oekivati od razdraenog kiklopa, cela se Etna trese od njegovog glasa. Toliko sam se
uplaila da sam odmah skoila u uzburkano more. A Simetisov sin nae da bei vapei: U pomo,
Galateja! U pomo, roditelji! Pogiboh! Da izbegnem sigurnu smrt, pruite mi sklonite u vaem
carstvu! Kiklop ga stie. Odvali kamenu gromadu od brda i baci je. I premda samo jednim krajem
pogodi Akisa, rastavi ga sa ivotom. Uinili smo samo to nam je sudbina dozvolila: postarala sam
se da se moj voljeni Akis zaodene prirodom svoga dede po majci i stekne mo renog boga. Ispod
gromade potee krvav potok, ali purpur krvi ubrzo poe da bledi. Najpre dobi izgled mutne bujice a
onda se malo-pomalo sasvim izbistri. A ona gromada se rascepi i iz nje nie zelena biljka, dok se u
dubini uje ubor vode. Odjednom se na nae iznenaenje iz one pukotine do pasa die mladi sa

171

tek niklim roiima ukraenim vencem od rogoza. Bee slian Akisu, samo to je bio krupniji i to
mu je lice bilo tamnoplavo. U reku se, dakle, preobrazi Akis i ta reka i danas nosi njegovo ime.
Tako Galateja zavri svoju priu. Nereide se razioe i zaplivae u mirnom moru. Samo se Skila
vrati, jer ona ne sme da se bavi dugo u moru. eta naga po obali, ali se brzo zamori i prepusti
umorno telo da se ljuljuka u blagim talasima u zatonu.
Glauk i Skila, (I) (898 967)
More se odjednom rastavi i iz njega izae njegov novi stanovnik Glauk koji se nedavno u
Evbejskom Antedonu preobrazio. im ugleda Skilu, zaljubi se u nju. Rei koje bi po njegovom
miljenju mogle da privuku devojku to bei dovikuje za njom, no voljena i dalje bei. Noge joj od
straha okrilatile i skloni se na jedan vis nedaleko od obale. Uz sami moreuz die se iljat senovit
kom gusto obrastao drveem. Tu je Skila bila sasvim bezbedna. Ne znajui da li je Glauk udovite
ili bog, sa strahom je posmatrala njegovo plavozeleno telo, crna kosa mu pokrila ramena, a vitki
mu se rep die do slabina. Morski bog shvati da je Skila zapanjena i, skoiv na obliu stenu, ree:
Devojko, ja nisam udovite ni opasna neman, ve morski bog. Moja vlast nad morem nije nita
manja od Protejeve ili Tritonove, ili Atamasovog sina Palemona. Jo dok sam bio ovek eznuo
sam za carstvom mora, a iveo sam kao ribar gore na talasima. Nekad sam vukao mree sa ulovom
prema obali, a nekad sa tapom i udicom u ruci sedeo na steni.Uzmorsku obalu ima jedna ravna
luka. Pesak s jedne strane prekrivaju talasi, a s druge trava i bunje. Nikad tu travu rogate krave
nisu pasle, ni mirne ovce, ni vragolaste koze; nikad vredne pele nisu tu s tih cvetova kupile med;
nikad tu nije opleten venac za neko slavlje, niti je gurava kosa pokosila otkos trave. Nikad pre tu
nije stupila ljudska noga. Tu sam sedeo i suio mree. Ulov sam u redovima prostirao po travi da
prebrojim ribe, kako one koje su se zaglavile u mreu tako i one koje su neoprezno progutale udicu.
Taj dogaaj lii na pesmu, a zato bih knadio pesmu? Brzo, im dodirnue travu, ribe poee da se
praakaju i izvijaju kao u vodi. Skamenjen od uda _______________
Neptun
gledao sam ih divei se. I ceo se ulov vrati u more ostavljajui me na obali. Dugo sam stajao
zapanjen pitajui se je li razlog neki bog, ili sokovi trave. Kakvu mo moe da ima trava?, kaem i
uberem nekoliko struka, uzmem u usta i ponem da vaem. Samo to je zagonetni sok zamakao
niz grlo, osetih neodoljiv trzaj duboko u telu, neku nagonsku elju da se preobrazim i promenim
oblik. Bila je to neodoljiva elja protiv koje nisam mogao da se borim. I tada rekoh: Zbogom,
zemljo! Nikad vie moja noga nee stati na te! I zaronih u more.
Bogovi mora me primie sa dobrodolicom kao jednoga od svojih. Ali, obratie se Okeanu i Tetidi s
molbom da iz mog tela odstrane sve smrtno. Devet puta izgovorie arobne basme koje me
oslobodie svih grehova i zapovedie da obnaim grudi za stotinu reka. Odjednom potekoe reke sa
svih strana; tavie, ceo se potop istog trena srui s moga temena. Od svega to me zadesi toliko
172

znam. To je sve ega se seam. Izgubio sam svest. Kad mi se svest ponovo vratila, shvatio sam da
sam vanjskim izgledom postao drugo bie i da mi ni stvest nije ista. Tek tada, dok plivam po
morskoj puini, primetih zelen to se lepo leluja po kosi i bradi, po monim ramenima i modrim
miicama i po nogama to su se srasle u riblji rep sa perajama. Ali, ta e mi lepi oblik, ta li
prijateljstvo morskih boginja, ta e mi zvanje boga, kad ti ni najmanje ne mari za mene?
Dok je tako govorio i jo dosta toga imao na srcu, pobee Skila. A, Glauk, ogoren zbog toga to je
dobijan, uputi se prema dvorima kerke boga sunca, arobnice Kirke.

Knjiga XIV
Glauk i Skila II (1 74)
Evbejin sin Glauk, itelj belogrivog talasa napusti Etnu, koja teko pritiska ramena giganta. Bei sa
kiklopskih polja koja ralo niked nije oralo, ni motika kopala ubiranja letine radi, niti su po njima
ikad gazili volovi u jarmu. Plivao je izmeu Mesane i zidina Regiona kroz brodolomni moreuz to
odvaja Siciliju od kopna Ausonije. Odatle je hitrim zaveslajima snanih miica preao Tirensko
more i stigao kod Suneve keri Kirke, na njen arobni breg i u njene dvore pune raznovrsnih zveri
i ivotinja. Kad se sreo i izmenjao pozdrave s njom, gost joj se obrati.
Boginjo, smiluj se jednom bogu! Samo ti moe da olaka moje muke, ako nalazi da zasluujem
da mi se pomogne. Niko bolje od mene ne zna kako veliku mo imaju sokovi trava: mene su lino
preobrazili. A sad da ti kaem ta izaziva moj nemir. Tu, na italijanskoj obali, preko puta grada
Mesane Skila mi zaara pogled. Stid me je da ti nabrajam sve moje molbe i obeanja i laskave rei
koje je ona primila sasvim hladno. Ako u tvojim arobnim reima ima neki lek, izgovori te rei
tvojim svetim ustima! Ako su trave monije, poslui se travama, njihova je arobna mo tebi
poznata! Nemoj da lei mene, ne vidaj moje ranjeno srce! Ne gasi moj ar, nego uini da ga i Skila
oseti!
Niije srce nije prijemivije od Kirkinog za plamen ljubavi. Moda je njena priroda takva; a moe
biti i da joj je to dar od Venere da se osveti bogu Suncu to je obelodanio njenu ljubav s Marsom.
Zato ovakav odgovor ona dade:
Bolje da trai neku enu ije su elje i misli istovetne sa tvojima, koja e da ti uzvrati ljubav! Ti
zasluuje da enska bia za tobom uzdiu. I poseduje sve to je potrebno za ljubav. Prui mi nadu
i tebi e se, veruj mi, pruiti. Ne sumnjaj u sebe, nego veruj u svoju dra. Ja sam mona boginja i
ker arkoga Sunca! Golema je mo mojih arobnih trava i basama. No i pored toga ja eznem za
tobom. Hladnoom odgovori na Skilinu hladnou.
Na ove ponude on odgovori: Pre e drvee da olista u moru i morska trava da raste po planinama
nego to moja ljubav prema Skili isplavi, bog joj dao zdravlje!
173

Kirka se razgnevi. No kako ne moe niti hoe da se sveti Glauku, jer u njega je zaljubljena,
njena se mrnja okrenu protiv Skile, koja je poeljnija od nje. Uvreena Glaukovim prezrivim
odbijanjem, ona u avanu stue arobne trave pune otrova i zapeva zaaravajue basmice. Poto
obue tamnoplavu haljinu, u pratnji divljih zveri koje su se neno mazile uz boginju, ode u palatu.
Onda se zaputi u Region preko puta mesanskih stena i skoi na uskovitlane talase. Smelo koraa
suve obue po krestama talasa kao s kamena na kamen.
Ima jedan usamljen zaliv u obliku luka, udobni Skilin kutak u koji se sklanja od ege i buke umnih
talasa, kad sunce pri punom snagom i kad su senke najkrae. Kirka zagadi vodu groznim
otrovima, pomea talase sa otrovima koje iscedi iz tetnog korenja. Onda tri puta po devet puta
proapta tajanstvene basme pakosnim ustima.
Doe Skila, zagazi u more do pasa i vide kako joj trbuh nagrdie razjareni psi to ree i laju. U
poetku nije mogla da veruje da pripadaju njenom telu. Uplai se, pokua da bei i da otera
razjarene ivotinje. Ali, dok ona bei, psi je ukorak prate. Gde su bila njena bedra i noge i stopala
sad vidi rulju, mnotvo, razjarenih Kerberovih eljusti u lancu; lea im se srastaju s njenim
trbuhom i kukovima koji se naglo ire i rastu. Zaljubljeni Glauk briznu u pla i pobee od gnusne
Kirke koja se svirepo posluila monim travama. Skila ostade gde je i bila. Ali, im joj se prui
prilika, zgrabi nekoliko Ulisovih ljudi da se osveti Kirki. Htela je da ih poalje na dno mora, ali se
ve bila preobrazila u hrid. I sad stoji tamo ta hrid, koju moreplovci nastoje da izbegnu njenu
blizinu.
Enejina lutanja II (75 608)
Ali, kad su trojanski brodovi uz pomo vesala mirno plovili pored nje i Haribdinih razjapljenih
ralja prema obalama Ausonije, vrati ih strana oluja natrag na libijske obale. Tu Didona
gostoljubivo primi Eneju u svoj dom i srce. Duboko ranjena odlaskom frigijskog ljubavnika, ona se
pope na lomau koju je sama potpalila radi prinoenja rtve, srui sebi ma u grudi ostavljena na
cedilu, ostavi ona svet.
I tako, iz sidonskog grada, nanovo podignutog na peanim obalama, plovi Eneja do Eriksa i
vernog Ahata. Tu prinese rtvu na oev grob. Onda nastavi plovidbu brodovima koje Irida po
zapovedi Junone zamalo sve ne spali, i proe pored Eolovog carstva, gde sumporni dim kulja iz
zemlje, pa pored stena Sirena. Premda mu kormilara Palinura proguta more, Eneja nastavi
plovidbu pored Inarime i Ptohite i Pitekuze na golom bregu, koju njeni stanovnici nazivaju
Majmungradom. Ranije su bili poznati kao Kekropsi, ali ih je Jupiter pretvorio u bia nakaznog
oblika zbog toga to nije mogao da podnosi njihovu laivost, podlost i gnusne zloine. Hteo je da
budu drukiji od ljudi, ali i da podseaju na njih. Skratio im je noge i spljotio noseve, izbrazdao im
lica starakim borama i prekrio tela smeim krznom, a onda ih proterao na ovo ostrvo. Ali najpre
im je oduzeo mo govora, kako ne bi mogli da izgovaraju uasna krivokletstva. Ostavio im je samo
sposobnost da se promuklom drekom ale.
174

Sibila (101 153)

Kad je minuo pored Pitekuze i proao izmeu Partenoplovog grada Napulja s desne i groba
Eolovog sina Misena s leve strane stie Eneja na movarne obale Kume i ue u peinu dugovene
Sibile. On je zamoli da poe s njim u mrani svet Averna, gde je njegov otac Anhis boravio. Dugo je
Sibila zurila u zemlju, a onda podie glavu poto joj se dua ispuni boanstvom i najzad progovori
u zanosu:
Mnogo ite od mene, najvei od svih velikih junaka. Tvoja je smelost proverena meu maevima,
a potenje i pobonost kad si proneo oca kroz zapaljeni grad. Ne plai se, dakle, Trojane! Bie kao
to eli. Jer, namera mi je da te vodim u grad Jelision gde se nalazi sen tvoga oca. Pregaocu su svi
putevi otvoreni tako ree Sibila, pokaza Eneji zlatnu granu u gaju avernalske Junonine i ree
mu da je odlomi, to on spremno uini i tim inom dobi dozvolu da sie i da vidi strane
dragocenosti Orka, svoje pretke i najzad sen ostarelog i duevnog oca Anhisa. I tu se upozna sa
zakonima onoga sveta i buduim bitkama i beskrajnim tekoama.
Naporna i strma je staza to vodi prema svetlosti dana, no on zaboravi napore u razgovoru sa
Sibilom. Dok se pentrao uz stranu stazu u sumraku podzemnog sveta, ree Eneja: Bez obzira da
li si vaistinu boginja, ili boanstvom nadahnuto ljudsko bie, ti si za mene boginja. Nikad neu
zaboraviti kako si mi spasila ivot i kako si me vodila duboko u stanita smrti i pomogla mi da
izaem iz njih, poto sam i samu smrt imao priliku da vidim. Ako se ikad ponovo vratim u beli svet
meu ljude, podii u ti sveti hram u kojem e se uvek oseati miris tamjana.
Proroica pogleda Eneju i uzdahnuv ree: Nisam ja boginja. Smrtniku kao to si i sam ne prilii
kd tamjanom. Dobro razmisli o tome. Mogue da bih dobila veni ivot da sam Apolonu rtvovala
devianstvo. Ali, dok se on nadao i darovima pokuavao da stekne moju naklonost, ree: Reci, ta
eli, devojko! Sve to zaeli bie tvoje! Tada sam zahvatila aku peska i, koliko sam bila luda,
poeleh da ivim toliko godina koliko ima zrna peska u ruci. A zaboravih da zaitem neprolaznu
mladost. Godine mi je dao, ali venu mladost samo ako mu dozvolim da me obljubi. Odbila sam. I
jo sam devica. Ali srena mladost me napustila i sad, ovako okopnela i nejaka, moram da
podnosim kostoboljnu starost. Sad mi je sedam stotina
_______________
Persefone: Averno je sinonim podzemog sveta u kojem caruje Pluton, a njegova ena Persefona je
Junona tog sveta.
godina, a treba da vidim jo trista leta da se izravni broj godina sa brojem zrna peska. Doi e dan
kad e duge godine da smanje i iscede moje telo tako da e ono postati lako kao pero. I niko nee
verovati da me je nekad oboavao neki bog. tavie, ni Feb nee moi da me se seti, tako u da se

175

izmenim i da postanem nevidljiva. Pa ipak, Suaje e da mi ostave glas, glas po kojem e me ljudi
poznati.
Dok Sibila tako govori, put vodi uzbrdo i brzo izaoe iz podzemnog sveta u oblast Kume. Poto je
prineo uobiajene rtve bogovima, Eneja usidri flotu na obali koja e kasnije dobiti ime Kajeta.
Iznuren lutanjima, tu se bee iskrcao i jedan od ljudi prevejanog Odiseja, Neritov sin Makarej i
odmah prepoznade Ahemenida, drugara koga su davno bili izgubili u kamenjaru Etne. Iznenadi se
kad vide da je njegov drug u ivotu i povika: Kako si se spasao? Je li to delo nekog boga, ili je tako
htela sudbina? Zato jedan Grk putuje u tuinskim laama? U koju zemlju plovi tvoj brod?
Ahemenid (154 222)
A Ahemenid, koji vie ne bee u ritama sapetim trnom na ramenu, ve pristojno odeven u
sopstvene haljine kao nekad, odgovori: Neka jo jednom vidim Polifema i njegove ljudskom
krvlju umazane eljusti, ako mi na ovom brodu nije lepe nego na onome naem sa Itake, i ako
Eneju ne cenim kao svog oca! Jer, ma koliko elim, nikad ne mogu dovoljno da mu zahvalim.
Jerbo, Enejina je zasluga to sad mogu da diem i da govorim i da gledam nebo i sunce i, na kraju
krajeva, to nisam zavrio u eljustima Kiklopa, nego u kad okonam ivot biti propisno sahranjen
u zemlju, a ne u trbuhu nekog kiklopa. Jesam li mogao da mu vratim nezahvalnou i da se
potpuno ogluim o njegove zasluge?
Kako sam se oseao kad sam vas, zaboravljen, video kako plovite prema puini? Hteo sam da vas
zovem, ali ne smedoh iz straha da u otkriti svoj poloaj. Zamalo vam nisu potopili brod zbog
Ulisovih izazovnih kliktaja. Svojim sam oima gledao kako onaj gorostas odvali gromadu od brega i
zavitla je u more. Video sam kako je jo nekoliko velikih stena zavitlao miicom snanom poput
katapulta. Toliko sam se plaio da e uzburkano more ili vazduna struja da potope va brod da
sam potpuno smetnuo s uma da sam ostao sam na ostrvu sa Kiklopima. A kad ste se bekstvom
spasli smrtne opasnosti, kiklop je lutao po brdima jeei i kukajui, pipajui iao kroz umu
udarajui o drvo i o kamen. Krvave ruke isprua prema moru, proklinje ceo ahajski rod i besno
vie: Kad bi sudbina htela da vrati Ulisa ili nekoga od njegovih ljudi da iskalim gnev, da mu
prospem i pojedem creva, da mu rastrgnem telo, da osetim kako njegova krv klokoe u mom grlu,
ili da napravim kau od njegovog tela, avaj, kako bi mi tada gubitak oka malo znaio! Tako je
govorio, van sebe od gneva. I spopade me uasan strah kad mu videh eljusti musave od ljudske
krvi, njegove strane ruke, ono grotlo to zjapi na sred ela, divovske noge, bradu i guku usirene
krvi. Smrt je bila tako blizu, ali mi ona nije bila ni na kraj pameti. Bio sam se pomirio s tim da me
neman uhvati i celog strpa sebi u trbuh. U svesti mi je zauvek ostalo urezano ono grozno vreme kad
sam dvanaest puta video kako Kiklop o zemlju razbija Ulisove ljude, sve po dva odjednom. I kako
ispruen preko leeva, poput ekinjama obraslog lava, prodire njihova creva, napola ive udove i
komade mesa, kosti i mozga. Uas smrti ispuni mi duu. Napola sam bio mrtav od straha kad videh
kako guta i povraa ceo obrok pa opet jede i tera ga niz grlo vinom. Takav e biti moj kraj, mislio
sam, jadan i alostan. Mnoge sam dane proveo smrvljen, drhtao na svaki um, plaei se i
176

istovremeno elei smrt. Glad sam taio liem i vlatima trave, drenjinama i irom: sam,
bespomoan, ogoren, plen patnje i smrti. Jednoga dana, nakon beskrajnih patnji ugledah brod u
daljini i odmah stadoh mahati i van sebe od sree trkom sioh na obalu i dirnuh moreplovce u
srce: premda sam Grk, primie me na trojanski brod. Priaj mi sad, drugaru, ta si ti sve pretrpeo,
opii sve to se desilo s tvojim voom i onima to su s njim!
_________________
Nagovetaj bestelesnih glasova proroice koji dolaze iz peine, uporedi Enejida, VI.43
Makarej (223 440)
Makarej uzvrati tada da je gospodar Tirenskog mora, Hipotov sin Eol, koji ima vetrove u svom
posedu, zavezao sve vetrove u volujski meh i predao ih na dar Ulisu, kako bi pospeio njegovu
plovidbu prema Itaki. S povoljnim su vetrovima plovili devet dana zaredom i ugledali rodnu Itaku.
Ali kad desetog dana granu sunce, spopade ljude zavist i elja za plenom, jer mislili su da je u mehu
zlato, i odvezae sve uzlove na mehu, pobegoe vetrovi i odnee ih natrag na puinu i ponovo se
vratie u Eolovu luku. Zatim smo pristali u jedan grad koji je osnovao Lam u zemlji Lestrigonaca
kojom vlada kralj Antifat. U njegov sam dvor sa jo dvojicom drugara poslat kao glasnik. Na jedvite
smo jade jedan od drugara i ja odatle izvukli ivu glavu, dok je onaj trei pao i krvlju poprskao elo
onoga zlotvora. Mi pobegosno, nas dvojica, a on posla svoje ljude u poteru za nama. Okupie se,
poee da bacaju drvlje i kamenje za nama i potopie i drugare i brod. Spasao se samo brod u kome
smo pored Ulisa bila nas dvojica. I tako, pritisnuti tugom i alou za izginulim drugarima,
stigosmo najzad na ono ostrvo to se vidi tamo u daljini. Posluaj moj savet i posmatraj njegovu
obalu samo iz daljine, jer ja sam ga dobro upoznao. I ti, meu Trojancima najbolji, boginjin sine,
rat je zavren, ne mogu da te zovem neprijateljem, na svaki nain izbegavaj Kirku!
Privezasmo brodove uz obalu Kirkinog ostrva, ali imajui na umu Antifovo i Kiklopovo zlodelo,
nismo hteli da se iskrcavamo i da idemo u tui dom. No, bacanjem dreba zapade mene i vernog
Polita, prijatelja Elpenora, odanog vinu, Euriloha i jo osamnaest drugara da idemo u Kirkin dom,
u brdu. Samo to smo stupili na njen prag, nasrnue na nas hiljade vukova i medveda i lavova,
uasan prizor! No na strah se smiri, jer zveri nisu pokazivale elju da ujedaju ili raskidaju.
Udvorno su vrteli repom mazno pratili svaki na korak dok nas nisu primile slukinje koje su nas
odvele kroz mramorom obloene dvorane pred Kirku. Sedela je na bletavom prestolu u velevepnoj
dvorani. Na sebi je imala bletavu odoru preko koje je prebaen zlatom protkani veo. Oko prestola
su stajale nereide i nimfe. Devojke se nisu bavile grebenanjem i predenjem vune nego su vrlo
pomno razvrstavale trave i raznobojne cvetove i stavljale ih u razliite korpe koje su stajale oko
njih. Kirka je pazila da se posao propisno obavlja. Ona zna kako se svaki struk trave moe korisno
upotrebiti, kao i njihovu skupnu mo kad se pomeaju. Nadzirala je sve i proveravala teinu svake
mrvice.

177

Kad nas vide, izmenjasmo pozdrave i ona nam se prijateljski osmehnu pa se ponadasmo da e sve
dobro da se svri. Smesta naredi slukinjama da pripreme napitak od jema, meda, jakog vina i
ugruanog mleka. I kriom dodade neke arobne sokove. Jedva doekasmo da uzmemo kupu iz
boginjine ruke poto su nam se usta bila spekla od ei. Ali, im popismo napitak, arobnica nas
dodirnu tapiem po temenu. Istog trena crvenim od stida dok ovo priam prekri me otra
ekinja po itavom telu, glas me izdade i sve rei koje sam pokuavao da izgovorim pretvorie se u
svinjsko groktanje. I glavake padoh na zemlju. Osetih kako mi se nos i usta izduuju u dugu
njuku, vrat zadeblja u ramena, ruke kojima sam samo tren ranije drao kupu pretvorie se u
krmee papke i poeh da rijem. Moje drugare zajedno sa mnom tako je snano napitak delovao
zatvorie u svinjac. Videsmo da samo Euriloh nije pretvoren u svinju. On nije pio. Da je ispio kupu,
ja bih danas bio u stadu svinja, jer Ulis ne bi znao za nau zlu sreu, niti bi mogao da nas spase.
Sreom, Merkur, bog mira, dao je naem voi jedan snenobeli cvet koji bogovi
zovumoly. Bezbedan zahvaljujui tome cvetu i Merkurovom savetu, Ulis je smelo uao u Kirkin
dvor. A kad mu je arobnica dala podmukli napitak i spremala se da mu teme dodirne tapiem, on
je gnevno odgurne, potegne ma i uplai prokletnicu.
Sad se razmenie sveane izjave, sklopi se mir reima i stiskom ruke i, kao Kirkin gospodar,
zatrai Odisej da se njegovim ljudima vrati prvobitni oblik.
Pokropi nas blaim sokom od nepoznatih trava, temena nam dodirnu suprotnim krajem tapia i
izgovori arobne basme koje skidoe aroliju s nas. Dok ih je izgovarala, polako smo se dizali sa
zemlje dok nismo stali sasim uspravno, ekinje nestade, a papci srastoe, ponovo dobismo ramena
i vratove i ljudske ruke. Sa suzama u oima sklopimo se oko naeg voe i prve rei koje smo mogli
da izgovorimo ljudskim glasom izraavale su nau zahvalnost Ulisu.
Proe godina, a mi jo tu. U toku vremena video sam udne stvari i uo mnogo pria meu
kojima i ovu koju mi je u etiri oka poverila jedna od etiri robinje to mi je pomagala dok sam bio
zaaran. Jednoga dana, kad je Kirka bila sama sa naim voom, pokaza mi devojka kip od blistavog
mramora.. Kip se nalazio u oltaru ukraen vencima i cveem, a predstavljao je mladia sa detliem
na glavi.
Pitao sam je ko je taj mladi ovek i ta detli predstavlja. Makareju, sluaj sad i shvatie kako je
mona moja kraljica! Popamti ta ti ja kaem!
Pik (320 434)
Saturnov sin Pik bio je u drevna vremena kralj Ausonije. On je iznad svega voleo konje podobne
za rat. Mramorni kip verno predstavlja njegov lik. Pogledaj njegove plemenite crte i divi se kako ih
je kipar sjajno izvajao. I dua mu je bila lepa kao telo. Jedva da je video etiri olimpijske igre u
Elidi, a ve su drajade po brdima Lacijuma bacale nene poglede na mladia. Najade, izvorske vile,
takoe su se nadmetale da zadobiju njegovu naklonost, kako one to ive u albulskom Tibru i
178

potocima Numika, one iz Anija i Alma, najkrae od reka, iz skokovitog Nara, iz senovitih voda
Farfe, tako i one to borave u planinskim oima taurske Dijane i susednim jezerima. No Pik ih je
odbio sve i zaljubio se u nimfu koju je nekad davno, kako priaju, Venilija zanela sa dvoglavim
bogom Janusom i rodila na bregu Palatinu. im je stasala za udaju, dali su je glavnom proscu,
Lavrentincu Piku. Premda izvanredno lepa, jo lepe je pevala, pa joj je ime bilo Canens, Pevica.
Pesmom je pokretala stene i drvee i umske zveri, zaustavljala tok reka i let ptica.
Istog dana stigne i Titanka Kirka. Napustila polje koje i danas po njoj nosi ime da nabere trava po
plodnim brdima. Kad skrivena u bunje ugleda Pika kako jae, zanese je njegova lepota, cvee joj
ispade iz ruke i do sri je proe plamen ljubavne strasti. Kad umiri razbuktali plamen u srcu, htede
da govori s njim, ali brzi trk konja i prisustvo brojnih vitezova spreie je da se susretne sa kraljem.
Nee mi umai sve kad bi te i vetar nosio, ree ona tiho, ako dovoljno poznajem sebe, ako
arobna mo mojih trava nije izvetrila i ako me moje basmice ne varaju. Stvori utvaru divlje svinje
i naredi joj da protri ispred kralja ne zaustavljajui se i da onda zamakne u umu gde su stabla
najgua kako konj ne bi mogao da proe izmeu njih. Ne slutei zlo, kralj bi gotov da prati trag
svinje: skoi sa zapenjenog konja i poe da se provlai izmeu gustog drvea u poteri za pukom
utvarom.
U meuvremenu Kirka apue arobne basme posveene tajanstvenim bogovima i brojanice uz
iju je pomo mogla da pomrai snenobelo lice Meseca i da zavije glavu boga Sunca u tamne
oblake. Jedva da su arobne rei prele preko njenih usana, a nebo se smrai, pljusnu kia, tama se
die iz zemlje i zgusnu pa su kraljevi ljudi tumarali po mraku i nije bilo nikoga da ga titi. Kirka sad
sastavi vreme i mesto za zasedu. Kunem ti se, Piku, tvojim oima koje su oarale moju duu, da
mene, boginju, tvoja lepota prisiljava da kleknem pred noge smrtnika, i molim te, smiluj se mojoj
strasti. Prihvati svevidee Sunce za tasta i budi odan njegovoj keri Titanki Kirki!
Ali Pik odbi i Kirku i njene rei. Ma ko da si, odgovori on, ne mogu da budem tvoj, jer ve dugo
pripadam drugoj i pripadau joj za vena vremena. Nikad dok je moja Pevica iva neu da ukaljam
nau branu vezu zasnovanu na ljubavi. Poto je mnogo puta ponovila svoje preklinjanje, Kirka
ree: Skupo e te stajati ta tvoja tvrdoglavost! Nikad vie nee videti Pevicu. Videe na ta je
ena spremna kad se uvredi odbijanjem njene ljubavi, a ti si uvredio Kirku odbacjujui njenu
ljubav. Dva puta zaredom okrenu se prema zapadu i prema istoku, tri puta dodirnu Pika
arobnim tapiem i izgovori tri arobne basme. On nae da bei, ali na svoje veliko iznenaenje
otkri da nikad nije trao tako brzo i da mu nie perje po telu. I sav oajan, iznenada vide da se
preobrazio u zloglasnu pticu unu, detlia, i odlete u dubinu ume, gde uporno udara kljunom u
hrastovu koru i bui duboke rupe u stablima. Perje mu ima boju purpura. to je nekad bila zlatna
kopa, koja je togu drala na ramenu preobrazi se u perje: oko vrata mu je sad zlatni pojas. Ubrzo
zatim od Pika ostade samo ime.
Njegovi su ga ljudi glasno zvali, ali se on ne odazva; nije ga vie ni bilo. Umesto Pika, srete ih
Kirka. Sad se vazduh proistio, vetar je rasterao oblake, sunce je ponovo sijalo. Oni je skolie
179

pitanjima i zahtevima da vrati Pika, najzad potegoe i oruje, ali ona ih pokropi otrovnim kapima,
pozva No, ker Haosa i Ereba, bogove Noi i otpeva dugu molitvu Hekati da joj pomogne. I desi se
udo: senke bee sa svog mesta, zemlja uzdie i jeca, jedno drvo u neposrednoj blizini odjednom
ieznu, trava se na livadi odjednom skvasi, krv iz nje poe da brizga, stene potmulo poee da
tutnje, psi da zavijaju i cvile, po zemlji su vrvele crne zmije, a utljivi duhovi poput oblaka lebdeli u
vazduhu. Strava i uas obuze kraljeve ljude, bledi su i drhte kao prut. Kirka im tapiem lagano
dodirnu lica i oni se preobrazie u razne divlje zveri, nijedan vie nije imao ljudski oblik.
Krvavo Sunce sede na obale Tartesa. Pevica nestrpljivo eka i uzalud izviruje kad e da se pojavi
njen mu, kralj Pik. Graani i sluge buktinjama pretrauju ume. Pevica ne samo da upa kosu,
gorko plae i grdi grudi, nego i izgubljeno srlja po poljima Lacijuma. est sunanih dana i isto
toliko tamnih noi lutala je bez sna i hrane, batrgala se po brdima i dolinama, kuda su je noge
nosile. Tibar je vide kako, oajna od iznurenosti i tuge, tetura i pada na obalu. I tu kroz suze,
ugaenim glasom, zapeva pesmu svoga gubitka, svoje alosti, kao to labud u asu smrti,
opratajui se, peva himnu ivotu. Kad joj se sr najzad istopi u suzama, rastvori se i ieznu u
lelujavom vazduhu. Sad je njeno ime sraslo s tim mestom. Ono nosi ime Canens, po imenu
muzikalne nimfe iz reda prorokih kamena.
Mnogo sam ta uo i video u toku zamornih godina ekanja. Ali doe najzad zapoved da se
ponovo brodovi porinu i da se leprava jedra razapnu. Titanija nam proree valovito more,
plovidbu punu uasa i opasnosti. Ja sam se prestravio i kad sam jednom u ovu zemlju stigao, u njoj
sam i ostao. Tako Makarej zavri. A Eneja sasu dadiljin pepeo u urnu i ureza dva reda slova na
njoj:
OVDE POIVA KAJETA
NJEN TIENIK JE SPASI IZ TROJE U PLAMENU I PREDADE PLAMENU KOJI JE
ZASLUILA
Odrei se ue kojim je Enejin brod bio vezan za travnatu obalu i zaobioe ostrvo i dvorac zle
arobnice Kirke i zaplovie prema senovitoj obali gde Tibar uvire u zaliv uto objen peskom. Ovde
Eneju kao zeta primi Faunov sin, kralj Latin, mada ne bez rata, jer devojka je ve bila obeana
prkosnom princu Turnu koga je narod podravao. Lacijum se sudari ne samo sa Enejom nego i sa
celom Etrurijom.
Diomed, Akmon (441 511)
Pobeda je skupo plaena, zaraene strane su ratovale sa promenljivom sreom. Obe su strane
imale saveznike. Etrurska plemena su bila na strani Trojanaca. I Grk Evander takoe, ali je Latin
Venul imao manje uspeha u pokuaju da pridobije Grka Diomeda koji je kao izbeglica osnovao
prostran grad na zemlji dobijenoj u miraz od Turnovog oca, kralja Dauna. Venul prenese Diomedu
Turnove pozdrave i zamoli za pomo, no Diomed odbi da prui pomo vojsci svoga ure, jer nije
imao dovoljno spremnih vojnika; sem toga, on je smatrao da je svaki rat protiv Eneje izgubljen.
180

Da ne biste mislili da je to samo izgovor, naveu razlog mog odbijanja, premda mi to budi bolne
uspomene. Kad visoki grad Ilion ognjem bi spaljen i kad Danajci zapeatie sudbinu Pergamona;
kad je Eakov potomak na sve nas navukao Paladinu kaznu, koju je sam zasluio kad je na silu
obljubio devicu, razbacani smo na sve strane po nevernim morima, izloeni ________________
Camenae nimfe-proroice antike Italije. Ajant, koji je, po nekima, silovao Kasandru u hramu.
tami i pljuskovima, nebeskim munjama i gromovima i, svrh svega, stenovitom rtu Kafereju. Neu
da vas zamaram svim jadima i nevoljama kroz koje smo proli: tada bi se i sam Prijam rasplakao
nad sudbinom Ajahaca. Uz pomo ratoborne Minerve, spasao sam se iz talasa, ali sam uskoro
proteran iz rodnog Argosa, kazni me prijateljska Venera, koja se seti rane koju sam joj zadao
svojom rukom. Podnosio sam tako grozne muke u borbama na kopnu i na nemirnom moru da sam
od srca zavideo svima koje je u olujama ili na rtu zle sree Kafereju progutalo more. eleo sam da
umrem i da budem sa mrtvima! Moji drugari, kojima su dodijale muke u ratu kao i one u toku
povratka na moru, izgubie hrabrost i zatraie da se uini kraj patnjama. Akmon, prkosan i zadrt,
ogoren i ojaen od stradanja, povika: Ljudi, ima li jo ita na svetu to e nae strpljenje da
odbije? ta sad namerava ta Venera sa Kitere? ovek je slab sve dok se plai neeg goreg. Ali, kad
patnja dostigne najviu taku, ovek pogazi strah i osea se sigurnim. Venera moe da slua do
mile volje i da nas, Diomedove ljude, mrzi a mrzi nas! ali, kaem vam, mi imamo pravo da
izrazimo prezir prema boginji, jer smo to pravo skupo platili.
Drskim reima Akmon samo razdrai Veneru koja je ve bila gnevna i pojaa srdbu neba.
Nekima se ipak njegove rei dopadoe, no veina ospori njegov govor. On zausti da neto kae, ali
mu se grlo odjednom stisnu i glas umuknu. Svaka mu se dlaka na glavi prometnu u perje, perje mu
zaodenu grudi i lea i istanjeni vrat; na rukama izraste krupnije perje, a pazuha ispunie laka krila.
Noni se prsti preobrazie u kande, a usta otvrdoe i zailjie se u poput igle otar kljun.
Zapanjeno stoje Reksenor, Lik i Idas, Niktej i Abas. I dok zure u Akmonovo preobraenje i sami
postadoe ptice i digoe se razmahujui krilima. Ako me pitate u koje su se ptice pretvorili: nisu
labudovi, ali ni mnogo drukiji od labudova. Eto, to je razlog. Kralj Daun mi je otac po eni, ali
ovim se mestom teko vlada, a suna polja obraujem uz pomo bednog ostatka mojih ljudi.
Venul (512 524)
Toliko Diomed. Na povratku kui, Venul proe polja Mesapije i Peuketijski zaliv. U dubokim
umama Mesapije naie na peinu u kojoj se kap stalno uje. U njoj boravi bog sa kozjim papcima
Pan, a nekad davno ona je bila dom nimfi. Kad ih je neki apulski pastir drasko proterao, one se
najpre uplaie i pobegoe iz peine, ali povratie hrabrost, pokazae prezir prema pastiru i
zaigrae vilinsko kolo. Pastir je podraavao njihovu igru nezgrapnim skokovima i izvikivao
nepristojne rei i najgrublje psovke. Prestao je tek kad mu je drvo izraslo iz dunika. Da,
preobraen je u drvo; njegov sok podsea na njegove grube obiaje. Jer, svojim oporim plodom,
oleander daje na znanje kakav je pastirov jezik bio. Njegove s rei bobama oleandra dale ukus.

181

Enejini brodovi (525 565)

A kad se Venul vrati sa vestima da Diomed ne ide u rat, digoe se Rutuli na oruje bez pomoi sa
strane. I mnogo se krvi proli na obe strane. A Turno buktinjama zapali trojanske brodive. to se
sauvalo od vode sad je u opasnosti od vatre. Mulciber brzo saie vosak, katran i druge zapaljive
delove i pope se uz jarbole i jedra. Gust dim izbija iz utrobe brodova i sa paluba. Sveta majka
bogova pamti kad su ti borovi poseeni na padinama Ide i sad zagrme bakrenim cimbalima i
zurlama od boksovine. Onda umei kroz vazduh stie u koiji koju lavovi vuku. Uzalud, Turno,
pali brodove bezbonom rukom, povika boginja. Ja u da ugasim vatru, jer ne mogu da
dozvolim da drvee koje je raslo u mojoj gori postane plen plamenih jezika. Dok je govorila zau
se tresak i grmljavina praena potopskom kiom i gradom; olujni vetrovi se sudarie i zavlada
sveopta pometnja na uzburkanom moru dok su braa nemilice kidisala jedan na drugoga. Jedan
od njih, koga pozva milosna majka bogova, pokida ua kojima su frigijski brodovi bili vezani za
obalu, a onda ih otera na puinu i potopi. Kako je graa postepeno mekala, brodovi se postepeno
preobrazie u tela nereida. Od zaobljenih krma stvorie se glave, a od vesala prsti i stopala to
plivaju u vodi; to je bilo strana ostade strana, ali se kobilice brzo prometnue u grbae, uad u
kosu, a preke to nose jedro na jarbolu u ruke. Boja ostade plava, kao i ranije. Sad kao najade
bezbrino plivaju u talasima od kojih su strahovale dok su bile lae ranije strahovale. Odrasle na
stancu kamenu, sad uivaju u talasima i zaboravljaju zaviaj. No veno se ipak seaju bezbrojnih
opasnosti kojima su bile izloene na moru i sad pruaju pomo brodovima koji stradaju u olujama
ako u njima nema Ahajaca! jer, s obzirom na propast Frigije, one preziru Pelazge. To je razlog
to su se iskreno radovale kad su videle brodolom verolomnog Ulisa, kao i kad su videle kako se
kamen hvata i raste po drvenoj grai i ceo Alkinojev brod pretvara u breg.
Kad se Enejini brodovi preobrazie u morske nimfe, mislilo se da e Turno da odustane od rata.
Nadanja su izneverena. I jedna i druga strana imala je posebne bogove i to je podjednako vano
ciljeve. Rat se vie nije vodio za dravu i miraz, ni za veru predaka ili Lavinijinu ljubav: u pitanju
je bila pobeda i sramota poraza. No, Venera je na kraju imala zadovoljstvo da se uveri da je njen
Eneja odneo pobedu. Kralj Turno pade od trojanskog maa, a s njim i njegova Ardeja, koja je za
njegova ivota bila tako mona i gorda. Kad je Ardeja bila u plamenu, a Turno na odru iz vatre
izlete ptica kakvu niko pre nije video i otrese pepeo sa krila. Bleda i mrava ptica i njen tuni glas i
danas svedoe o propasti Ardeje, po kojoj je i dobila ime. Boja perja i glas jo svedoe kako aplje
tuguju.
Apoteoza Eneje (581 608)
Enejina hrabrost najzad privole bogove, pa i samu Junonu, da obuzdaju raniju egrst. Mo mladog
princa Julusa ve je osnaena; Venerin junaki sin je zreo da se vaznese na nebo. U nastojanju da
pridobije naklonost svih bogova, Venera sklopi ruke oko Jupiterovog vrata i ree: Oe moj, ti koji
nikad nisi bio osoran prema svojoj keri, budi milostiv. Neka moj Eneja, kojem si ti deda po majci,
oe, dobije mesto meu nebeskim bogovima, makar skromno i neznatno, samo neka ga dobije.
Dosta je i to to je pohodio jezivu zemlju senki, to je preao preko reke Stiksa. Svi se bogovi
182

sloie. Ni nebeska carica nije nepomino utala nego blagonaklonim klimoglavom dade pristanak.
Onda Jupiter odgovori: Vas dvoje zasluujete nebo, ti koja me moli i onaj za koga moli. Ja
odobravam, kerko, tvoju molbu. Boginja mu s radou zahvali na tim reima, sede u koiju koju
golubovi vitih krila vuku i slete na lavrentinsku obalu obraslu evarikom, gde utie Numik, ije se
vode meaju sa nemirnim talasima. Naredi reci da odnese sve to je smrtno na njenom sinu i da to
nemo sahrani na morsko dno. Reni bog spremno izvri boginjinu naredbu. Sve prolazno i zemno
na junaku sapra i odnese ostavljajui samo ono to je u njemu boansko. Kad je oien od svega
smrtnog, Venera pomaza sina nebeskim mirom, pokropi mu usta ambrozijom pomeanom sa
slatkim nektarom i tako on postade bog. Rimljani ga nazivajuIndiges, Domorodac, i prinose mu
rtve u hramovima i na oltarima.
Enejini potomci (609 851)
Alba i Lacijum preoe u naslee junaku Julusu, koji je poznat i kao Askanije. Posle njegove smrti
Silvan je bio kralj. Silvanov sin Latin sede na presto svog pretka koji je nosio isto ime. Silvana
nasledi slavni Alba, a njega Epit, koga nasledi Kapet, a ovoga Kapis (od ove dvojice Kapis je bio
prvi), a onda Tiberin, koji je vladao neko vreme, ali se utopi u reci koja po njemu dobi ime Tibar;
njegovi su sinovi bili Remul i hrabri Akrota. No Remul, prvi po starini, pokua da podraava munje
i grmljavinu i ubi ga grom. Akrota, znatno mirniji od neobuzdanog brata, predade presto
neustraivom Aventinu, koji je i sahranjen na bregu s kojeg je vladao: po njemu taj breg nosi ime.
Pomona i Vertumno (623 771)
Posle njega je vladao Proka. Tada je ivela i nimfa Pomona kojoj meu latinskim drijadama nije
bilo ravne u obradi bate i gajenju voa. Otuda joj i ime. Ona nije marila za ume, ni za reke. A
oboavala je bate i vonjake pune raznih voki to stenju pod zrelim plodovima. Nikad nije nosila
lovako koplje; njeno su oruje bili kosir i no za obrezivanje voa kojima je potkresavala i
spreavala grane da se ire isuvie bujno, ili bi duboko razrezala koru i u nju ubacila klicu neke
druge voke da se primi i razvije na novoj voki. Nije dozvoljavala da voke budu edne, nego im je
napajala korene vodom iz kanala. Navodnjavanje je bilo njena radost i strast. Za plotsku ljubav ni
najmanje nije marila. Iz straha da bi neki seljak mogao da je napastuje ogradila je vonjak i
boravila sve vreme u ogradi da bi spreila i izbegla neprijatnosti te vrste. O, ta sve nisu inili
razigrani i pohotljivi satiri da bi je dobili, Pan sa vencem od borovine oko rogova, pa onaj trbuasti
Silen, koji je voleo da se ali i da se uopte ponaa kao mladi premda je ve bio u godinama, a tek
Prijap, bog sa noem za obrezivanje i velikim falusom, koga se plae lopovi. On se nije vrzmao oko
vonjaka zbog voa nego zbog Pomone. Od svih je ipak Vertumno najvie bio zaljubljen u nju, ali
zbog toga nije bio nita uspeniji. O, kako je esto prolazio pored njenog vonjaka u gruboj odei
eteoca sa klasjem ita u koari, da bi izgledao kao obian etelac. Ako ga sretne sa vencem od tek
pokoenog sena oko glave, pomislio bi da je sad plastio seno na livadi. esto je imao otlakvologonac u rukama: zakleli biste se da je ovaj as ispregao volove iz jarma. Ako nosi no, onda bez
sumnje ima nameru da obrezuje lozu, a ako nosi merdevine, znaj da je poao u jabuke. as nosi
ma kao vojnik, as opet ribarski tap i udicu. Preruavajui se promenom odela, uspevao je da se
prokrade kroz kapiju i da zrakne okom svoju voljenu.
183

Ponekad obue i enske haljine, metne arenu kapuljau na glavu, baulja potapajui se kao starica
i puta pramenove sede kose da vire ispod marame. Uulja se u batu voljene da d oduke svome
divljenju: Bogata si i srena, rekne i poljubi Pomonu neno tako neno nikad ne ljubi neka
starica sedne na zelenu podinu i, nalaktivi se, upre pogled u voku koja se povija pod zrelim
plodovima.
Tu bee jedan velianstven brest, uz to i pun zrelih grozdova. I poto starica pohvali i brest i lozu
to se pentra po njemu, ree: I da stoji sam bez loze, ovaj bi brest zbog lepote kronje i lia
privlaio poglede na sebe. Ali, da se loza, koja se pripija uz njega, nije udruila s brestom, leala bi
na zemlji. Jesi li ikad pomislila, kakvu pouku moe da izvue od ovoga drveta. Ti, zna se, prezire
brak i ne eli da se zdrui s nekim ovekom. A pomisli, ipak, da eli! Ni lepa Jelena ne bi imala
vie prosaca od tebe, ni ona zbog koje su Lapiti ratovali, ni Penelopa, ena onoga smelog junaka
protiv mlakonja i straljivaca. Pa i sad, kad izbegava ljude i gleda na njih sa prezirom, hiljade
eznu za tobom, polubogovi i bogovi, sva stvorenja koja, ako si razumna, ako eli srenu branu
vezu, posluaj savet jedne starice koja te voli vie od drugih, vie nego to i sama misli, ne udaji se
za prosta oveka! Udaj se za Vertumna! Ja jamim za njega! Poznajem sve njegove osobine i navike
kao i on sam. On ne skita po svetu u potrazi za nevestom, njemu to ne prilii. On je iz ovih krajeva.
I nije od onih to vole onu koju su poslednji put videli, nipoto ne! Ti si njegova prva i poslednja
ljubav; tebi e on da posveti ceo ivot. Pored toga, mlad je i priroda ga je obdarila arobnom
lepotom i sposobnou da po elji menja oblik. Poeli samo i on e istog trena da se preobrazi u
eljeni oblik. I ukus vam je zajedniki. On prvi dobija zarudele plodove iz tvog vonjaka i s radou
uva tvoje darove. Ali sad se on ne zanosi plodovima ubranim u tvojoj bati, ni travama prijatnog
soka to rastu u njoj: ti lino si njegov zanos i njegova strast. Smiluj se na njegovu ljubav! Pomisli
da te mojim posredstvom on lino moli. Imaj na umu da su bogovi osvetoljubivi; Venera prezire
tvrdokorna srca, Nemezis nikad ne zaboravlja, a njen gnev nema kraja! Pamet u glavu, devojko!
Od mnogo neobinih dogaaja koje sam u ivotu videla ispriau jedan koji je poznat na celom
Kipru i koji moe da ima uticaja na tvoje srce.
Ifid i Anaksareta (698 764)
Ifis, koji bee neznatnog roda, vide jednom plemenitu Anaksaretu od slavne loze Teukera. I ve
na prvi pogled plamen ljubavi buknu u njegovom srcu. Premda se trudio, razumom nije mogao da
obuzda strasnu ljubav. Otiao je na njen prag i ponizno otkrio njenoj dadilji da je
_____________
> Priapus sin Bakha ( po nekima Adonisa) i Venere, bog plodnosti, iji je drveni kip sa
velikim falusom esto stajao u rimskim vonjacima kao strailo.Vertumnus Promenko,
etrursko boanstvo, koje se obino dovodi u vezu sa menom godinjih doba.stvaraju i ive u
brdima oko Albe. U originalu Rhamnusis atribut boginje pravde i osvete [Nemesis] po
mestu u kojem se nalazio njen uveni hram.
smrtno voli i preklinjao je svim to joj je najsvetije da mu pomogne da se sastane sa devojkom koju
je ona na svojim grudima othranila. Pokuavao da stekne i naklonost brojnih slugu na uobiajeni
184

nain i molio ih drhtavim glasom da ozbiljno shvate njegovu ljubav. esto im je predavao dirljiva
ljubavna pisma i molio ih da ih predaju voljenoj devojci; esto je ukraavao vrata svoje voljene
raskonim vencima ukvaenim njegovim suzama, leao na pragu, toplo telo na studenom kamenu,
i proklinjao zasune na vratima. No, ona je bila surova kao olujno more, tvrda kao gvoe to se topi
u peima Norikuma, tvra od stanca kamena. Zaljubljeni mladi je od nje dobijao samo prezir i
poruge. Grubim postupcima je dodavala uvredljive rei i liavala ga nade u uspeh.
Ifis vie nije mogao da podnosi beskrajne patnje i sav oajan oprosti se od vrata svoje voljene:
Pobeda je tvoja, Anaksareta. Ja ti vie neu dosaivati! Svreno je sa mnom. Likuj u slavnoj
pobedi, pevaj himne Apolonu i ovenaj glavu bletavim lovorom. Ti si odnela pobedu i ja rado
idem u smrt. Likuj, devojko srca kamenoga! Jednu stvar ipak mora da ceni u mojoj ljubavi: moju
smrt koja ti daje pobedu. Ne zaboravi ipak da moja ljubav prema tebi ne prestaje dok god sam iv.
Dva u sunca da izgubim u istom trenu. Neu da prepustim Fami da ti donese glas o mojoj smrti;
da ne bi bilo nikakve sumnje, lino u da doim i da ti saoptim istinu. Videe me iz neposredne
blizine; tvoj pogled e sit da se nagleda moga lea. O bogovi, ako pratite sudbine smrtnika, setite se
mene jadnoga moj bedni jezik nema snage da ite vie i postarajte se da se moja pria
pripoveda dok je sveta i veka. Godine koje ste uzeli od moga ivota dodajte mojoj prii!
Takve padoe rei. Onda podie oi i ruke prema delu kapije koji je esto ukraavao vencima,
privrsti omu na ekser iznad vrata na koji je veao vence i ree: Je li ovo venac koji se tebi najvie
dopada, surova devojko? Namae omu oko vrata jo uvek okrenut prema devojci. I tako ostade da
visi u vazduhu sa omom oko vrata. Trzaji nogu stadoe lupati po vratima, kao da neko kuca da mu
se otvori. Vrata sluge otvorie i jezivu istinu saznae. Skidoe telo sa eksera i omu s vrata ali
uzalud. I odnee ga na vrata njegove obudovele majke. ena odavi sinovljevo studeno telo i sklopi
se oko njega. Kad je glasno zakukala i izgovorila rei koje ucveljene majke u tim prilikama
izgovaraju, pronese se njegovo suzama nakvaeno telo kroz grad i spali na lomai. Povorka je
prola pored palate nemilosrdne devojke. Zapevke i jecaji oaloenih dopirali su do Anaksaretinih
uiju koju je pekla savest. Uznemirena tim glasovima, ona ree: Da vidim pogrebnu povorku! i
otra u sobu koja je otvorenim prozorom gledala na ulicu. Kad vide telo mrtvaca na nosilima, ukoi
joj se pogled, i ublede kao da u njoj nigde nema kapi krvi. Pokua da napusti prozor, ali ostade na
mestu kao ukopana. Htela je da se okrene od ulice, ali joj ni to ne poe za rukom. Kamen od kojeg
je njeno srce davno otvrdlo sad obujmi itavo telo.
Nemoj da misli da je to puka izmiljotina: u Salamini se nalazi Anaksaretin kip; Venera uvarica
tamo ima svoj hram. Razmisli o ovome, moja draga! Mani gordost i prezir i prihvati ljubav prosca
kako proletnji mrazevi ne bi sprili cvet ni udari jesenjih vetrova otresli plodove.
Poto je, preruen u staricu uzalud izgovorio ove rei, Vertumno odbaci masku starice i pojavi se u
punom sjaju. Sad je izgledao Pomoni kao jarko sunce to razgoni oblake i sija punim sjajem. Da li
da se poslui silom? Nema potrebe. Nimfa se oduevi njegovim izgledom i uzvrati mu ljubav.
185

Zahvaljujui monoj vojsci, verolomni Amulije je posle Proke seo na presto Albe. No, Numitor je
iapk uspeo da povrati staro kraljevstvo zahvaljujui sinu svoje keri, Romulu. Zidine oko Rima
podignute su za praznik Palesa, boga pastira. Onda kralj Tit Tacije povede oeve Sabinjanki koje su
ugrabili Romulovi ljudi. Tarpeja, koja je otvorila tvravu zaslueno izgubi ivot pod najezdom
neprijateljskih titova. Odatle su Sabinjani, tihi poput opora gladnih vukova koji se unjaju prema
toru, krenuli na Rimljane koji su spavali kao zaklani i stigli na kapije grada koje je Ilijin sin vrsto
zakraunao. Ali, Saturnija Junona je jednu otvorila tako tiho da nijedna arka nije krinula, no
Venera oseti da je jedan zasun pao; ona bi ga
__________________
Noricum rimska provincija juno od Dunava izmeu Recije i Panonije, poznata po proizvodima
od gvoa.
ponovo vratila da bogovi nisu zabranili da se menja neto to je neki od bogova uinio. Meutim,
ausonske nimfe imale su dom na hladnom studencu kod Janusa. Venera ih zamoli za pomo, a
njena je molba bila tako pravedna da one nisu mogle da je odbiju: odmah pustie vodu da pokulja
iz svih vrela i vrelaca. Bujica, meutim, jo nije bila prekinula prilaz Janusovim vratima. Onda u
izvor bace bledouti sumporni prah i katran koji zapali podzemne ile i gust dim pokulja u nebo.
Stvori se tako visoka toplota da voda koja bi po hladnoi mogla da se takmii sa alpskim izvorima
prokljua i kapije koje su dosad bile otvorene za prolaz Sabinjana zatvori vrela voda dok Rimljani
ne pripasae maeve. Romul ih je lino predvodio u napadu. Po rimskom trgu padali su leevi
Sabinjana i Rimljana, dok su oevi ije su keri nai ljudi ugrabili bezbono prolivali krv njihovih
sinova, a sinovi krv njihovih oeva. Ali, ubrzo je postignut sporazum da se prekine rat i da se vlast
podeli sa Tacijem.
Apoteoza Romula (805 850)
Posle Tacijeve smrti, Romul je sam vladao i Rimljanima i Sabinjanima. Ali Mars skide lem s glave
i obrati se pokorno ocu bogova i ljudi: Budui da je sad rimska drava jaka i poiva na vrstim
temeljima, kojom upravlja jedan vladar, doao je as da meni i tvom vrlom unuku da nagradu
koju si obeao i da ga preseli sa zemlje na nebo. Jednom si na savetu bogova, kad smo svi bili na
okupu, ovako rekao seam se i jo uvam tvoje blage rei u svom srcu: Kad bude jedan ti e da
ga prenese u plave nebeske visine! Neka se sad tvoje obeanje ispuni. Saglasnost Svemogui
smesta dade. Zatamni nebo oblacima i zaplai svet munjama i gromovima. Kad Gradivus vide
jasne znake da se priprema uspenje njegovog sina na nebo, on s kopljem u ruci smelo stupi u
krvavu koiju, okrenu nizbrdicom nanie, oinu konje i za tren se obre na vrhu senovitog Palatina.
I uvi u oblak i podie Ilijinog sina koji je pravedan i blag donosio zakone za svoje Kvirire. Poput
olovne kugle izbaene prakom u nebo, na nebeskom putu istopi se njegovo smrtno telo: umesto
njega postade Kvirin, plemenit lik, zasluniji da se nae u drutvu bogova i da mu se prinose rtve
na oltaru.

186

ena oplakuje Romula kao da je umro. No kraljica nebeska zapovedi Iridi da se niz arenu dugu
spusti na zemlju i da joj prenese ove rei: Gospo, slavo Latina i Sabinjana, koja si bila ena tako
monog junaka, a sad ljuba Kvirina, zapovedam ti da prestane sa zapevkama. Ako eli da vidi
upokojenog mua, poi sa mnom na Kvirin, na njegov grob u hladu senovitog drvea. Irida
poslua, spusti se niz bletavi luk i prenese te rei Herisliji. Kraljica se gotovo nije usuivala da
podigne oi, zarumene se od stida govorei: Ne znam kako ti je ime, boginjo, ali znam da si
boginja. Povedi me i dozvoli da vidim lice moga mua. Ako mi se sudba smiluje da ga jo jednom
vidim, verovau da sam se uspela na nebo. Tako ree i poe za Taumasovom kerkom na
Romulov breg. Onda s neba pade zvezda ostavljajui trag za sobom sve do zemlje. Hersilijina se
kosa zapali od one zvezde koja je die u nebeske prostore. Gore na nebu osniva Rima primi vernu
ljubu u slatki zagrljaj; njen je vanjski izgled sad promenjen, kao i ime. Sad je pod imenom Hora
zdruena sa Kvirinom kao verna ljuba.
__________________
Gradivus verovatno od gradi (ii napred, napredovati) atribut boga Marsa.

Knjiga XV

Miskel (1 59)
U meuvremenu trai se vladar sposoban da preuzme na svoja plea breme odgovornosti i da
uspeno upravlja posle tako velikog kralja. Fama, verni glasnik, bira estitog Numu da zauzme
presto. On se nije zadovoljio samo poznavanjem obiaja i vere Sabinjana, on je nastojao da ispita i
tajne zakone prirode. Istraivaka strast ga je navela da napusti rodno mesto Kures i da se uputi u
grad koji je nekad pruio gostoprimstvo Heraklu. Kad je pitao ko je osnovao taj grki grad na
italijanskom tlu, jedan od starosedelaca, dobro posveenih u istoriju mesta, dade mu ovaj odgovor:
Pria se da je Herakle, kad je napustio Okean i krenuo iz panije sa Gerionovim govedima koja je
dobio za nagradu, bezbedno pristao u Lacijum. Dok su goveda mirno pasla rosnu travu, on je uao
pod Krotonov prijateljski krov i osveio se mirnim poinkom od dugog umora. Na polasku on
rekne: Ovde e jednoga dana u vekovima to dolaze stajati grad tvojih potomaka. I njegove se rei
obistinie. Jer tu je bio neki Miskel, sin Alemona iz Argosa, od svih u njegovom pokolenju
najpribraniji kod neba. Dok je bio u dubokom snu, nosilac goleme toljage, stojei nad njim, viknu.
Dii se i idi iz rodne zemlje. Idi i trai stenoviti kanal dalekog Ezara! i zapreti mu mnogim
grozotama ako ne poslua. I san i bog iseznue u istom trenu. Alemonov sin ustade i u seanju mu
se javi jo uvek veoma ivo snovienje. Dugo je stajao oamuen: bog mu zapoveda da ide iz
zemlje, a zakoni zemlje zabranjuju da je napusti. Smrtna kazna je propisana za svakoga ko eli da
promeni otadbinu. Jarko sunce zagnjuri lice u more i tamna no zvezdanog lica izroni iz vode kad
mu se uini da isti onaj bog stoji pred njim i daje mu istu zapoved i preti istim strahotama ako ne
poslua. I jako se uplai. Kad je poeo da se sprema za selidbu, o tome se pronsese glas po gradu i
izvedoe ga pred sud kao prekrioca zakona. Kad je tuilac proitao tubu i prekraj jasno dokazan
bez potrebe da se izvode svedoci, nesrenik, digav lice i ruke u nebo povika: O, ti koji si svojim
187

trudovima stekao mesto na nebu, pomozi mi, molim, ti se, jer ti si me i naveo na ovaj greh. U stara
vremena bee obiaj da se sud donosi belim i crnim kameniima crnim se optueni osuivao, a
belim oslobaao optube. I tada je na taj nain izricana presuda. I svaki kameni koji je pao u
nemilosrednu urnu bio je crn! A kad je urna prevrnuta i kamenii istreseni da se prebroje, svi su
bili beli. I tako, Heraklovom voljom, Alemonov sin bi puten na slobodu. Najpre prinese rtrvu
zahvalnosti Amfitronovom sinu, odmah zatim zaplovi rairenih jedara peko Jonskog mora pored
salentinskog grada Neretona, spartanskog Tarentona, pored siriskog zaliva Krimisa i obala Japigije
i tek to je proao pored tih krajeva nae sudbonosno ue reke Ezar. Nedaleko odatle nalazila se
humka sa Krotonovim posmrtnim ostacima i na tom mestu Miskel, kao to mu je bog zapovedio,
osnova grad koji nazva po onome koji je tu bio sahranjen. Tako glasi drevna pria, potvrena
kako mestom tako i osnivanjem grada na tom mestu.
Pitagora (60 478)
Tu ivljae jedan ovek, roen na Samosu, no on je zbog mrnje prema tiraniji tamonjih vlasti
pobegao odande u dobrovoljno izgnanstvo. Premda su bogovi bili daleko u nebeskim predelima, on
im se obraao u mislima pa je i ono to priroda uskrauje ljudskom oku, video duhovnim okom. A
kad sve otroumno i sutinski razmotri, on saopti svoja saznanja gomili koja nemo slua njegove
rei o postanku sveta, uzrocima stvari i njihovoj prirodi: ta je bog, otkud sneg, kakva je priroda
munje, da li Jupiter ili vetar grmi iz oblaka, ta je uzrok da se zemlja trese, po kojim zakonima se
zvezde kreu i sve ostalo to je skriveno od ljudskog znanja. On je bio prvi koji osudio upotrebu
ivotinjskog mesa na ljudskoj trpezi, prvi koji je ovim reima izrazio uenje kome je iako dobro
obrazloeno malo ko verovao: Ne poganite, o smrtnici, tela
_______________
Krotonu. Herakle
grenim jelom! Imate plodove zemlje, imate jabuke koje se savijaju od roda i nabrekle grozdove
groa u vinogradima, imate ukusne biljke i povre kojem ukus moe da se popravi uz pomo
vatre. Ne oskudevate ni u mleku ni u medu koji mirie na majinu duicu. Raskona zemlja daje
nam zlato, ali isto tako i najukusniju hranu; ona nam nudi ukusna i korisna jela bez klanja i
prolivanja krvi. Meso je hrana divljih ivotinja, premda ne svih. Konj, ovca i govee ive na travi. A
one zverske i divlje prirode, jermenski tigrovi, lavovi, medvedi i vukovi te zveri uivaju u krvavoj
hrani. O, kako je greno skladititi meso u meso, da jedno prodrljivo telo deblja jedui drugo telo,
da jedan ivi stvor ivi od unitavanja drugih ivih bia! I tako, u obilju hrane koju zemlja, najbolja
od svih majki, nudi, vama priinjava zadovoljstvo da zverskim zubima vaete alosno meso
zaklanih ivotinja i da na taj nain oponaate ponaanje krvolonih kiklopa! Ne moete da utaite
glad prodrljivih i nezasitnih trbuha to neete unititi ivot drugog bia.

188

Prvobitno doba koje mi zovemo zlatnim dobom bee sreno i zadovoljno plodovima voki i
biljkama koje rastu iz zemlje; tada ljudi nisu poganili usta krvlju. Tada su ptice slobodno
razmahivale krilima kroz vazduh, zec je slobodno lekario po uzoranim njivama, a ni naivne ribe
nisu tada neoprezno gutale udice. Sve je na svetu bilo slobodno od zamki, nije bilo straha od
podmuklosti, vladao je sveopti mir. Ali, kad je neko, lo uzor ma ko da je bio, pozavideo lavovima
kako se hrane i ubacio meso u svoj prodrljivi trbuh, taj je otvorio put u zloin. Moe biti da je elik
najpre ugrejan krvlju ubijenjem divljih zveri. To bi bilo opravdano; priznajem, nije greh ubiti zver
koja nam ugroava ivot. Ali, premda mogu da se ubiju, nipoto ne bi trebalo da se jedu.
To je vodilo u nove grehove. Misli se da je krmaa prva osuena na smrt kao rtvena ivotinja
zbog toga to je irokom njukom rila posaene biljke i unitavala letinu. Smatra se da je i koza
podobna za rtvovanje na oltarima osvete zbog toga to je brstila Bakhovu vinovu lozu. Krmaa i
koza pate zbog sopstvenih grehova! Ali, vi, ovce, ta ste vi ikad uinile da zasluite smrt, mirno
stado roeno da slui oveku, vi koje nam dajete slatko mleko da pijemo iz vaih punih vimena,
koje nam dajete vunu za meku odeu i koje vie pomaete dok ste ive nego svojom smru? ta su
volovi uinili, te verne ivotinje bez lukavstva, bezazlene i jednostavne, roene da provedu ivot u
mukotrpnom radu? Vaistinu je bezobziran i nedostojan dara ita onaj to moe da ispregne vola iz
jarma i da, takorei, samo tren kasnije ubije svog hranitelja, uz iju je pomo obnavljao plodnost
opore njive. Nije nam dosta to smo poinili takvo svetogre, nego smo i same bogove uinili
sauesnicima u ovom grehu. Mislimo da se i nebeske sile raduju kad se odani i vredni vo zakolje.
Vo, nevin i savreno oblikovan (njengova lepota njegova kob!), ukraen vrpcama i pozlaenim
rogovima, vodi se pred oltar, slua svetenikovo pojanje koje ne razume, posmatra kako mu lepe
prekrupljeno ito po elu izmeu rogova, jeam proizveden njegovim trudom, da tren kasnije
udarcem malja bude poslat u smrt i sopstvenom krvlju oboji no iji je odsjaj moda ve video u
bistroj vodi. Istog mu trena ispore utrobu iz ivih grudi, pomno je prouavaju i pokuavaju da u
njoj otkriju namere neba. Usuuje se tako da se hrani (takva je ovekova glad za zabranjenom
hranom), rode smrtnika! Molim vas, ne inite to, imajte na umu rei moga upozorenja, pa kad
zaloite meso zaklanog vola, znajte i shvatite da prodirete sopstvene saradnike i hranitelje.
Budui da bog nadahnjuje moje usne, sluau ga i govoriti kako on zapoveda. Sad u da vrim
obred Delfa u mojoj dui, da otkrijem nebeska prostranstva i da otkljuam odluke uzvienog uma.
Sad u da obznanim velike tajne, koje nikad nisu ispitivali umovi naih predaka, tajne dugo
sakrivane u mraku. elja mi je da se popnem na zvezde i da napustim blatnjavu zemlju, da jaem
na oblacima, da stanem na ramena monoga Atlasa, da sa visine gledam ljude kako se, lieni uma,
bespomono batrgaju i tresu od straha pred smru i da im otvorim knjigu koja e da im ohrabri
srca.
O, rode ljudski, zato se, uplaen od hladne smrti, boji Stiksa, seni i imena lienih sutine koje su
pesnici iznitili, izmiljenih patnji u izmiljenom svetu? Znajte da tela, bilo da sagore na lomai ili
da se dugim tokom vremena raspadnu i nestanu, ne oseaju nita. Nae due su besmrtne.
189

Jednostavno napuste ranije i nastave da ive u novom stanitu, u novim telima koja ih prime. Ja
sam (dobro se seam) u vreme Trojanskog rata bio Euforb, sin Panteja, a ranilo me mono koplje
kralja Menelaja pored srca u grudi. Nedavno sam u Junoninom hramu, u Argosu, prepoznao tit
koji sam nosio u levici. Sve se menja, nita ne propada. Duh luta, tamo-amo i ispuni telo koje mu
se dopadne. Iz ivotinja prelazi u ljudska tela, a iz njih u tela zveri i ivotinja, ali nikad ne umire,
nego uzima nove oblike, kao to ni gipki vosak u koji se otisne sad jedan a posle neki drugi lik ne
ostaje isti kakav je ranije bio, niti zadrava isti oblik, premda je to isti onaj vosak, tako su, tvrdim, i
nae due iste, premda se kreu od jednog doma do drugog u razliitim telima. Pa zato, ujte moje
proroanske rei. Nikad ne dozvolite prodrljivom trbuhu da nadvlada ljubav i obaveze prema
porodici. uvajte se bebonog klanja koje liava due nekog srodnika i nikad ne dozvolite da
padnete u iskuenje da svoju krv hranite krvlju nekoga drugoga.
I budui da punim jedrima plovimo po beskrajnim morima, znajte, nita na svetu ne zadrava
veno isti oblik. Sve se nalazi u stanju kretanja i sve postaje sa promenom izgleda. I samo vreme
neprekidno se kree, ba kao reka. Jer ni reka ni brzi tren ne mogu da zaustave svoj hod. Nego, kao
to jedan talas tera drugi, kao to talas bei od talasa iza sebe a tera onaj ispred sebe, tako i vreme
istovremeno i tera i bei i uvek je novo. Jer, to je nekad bilo ne postoji vie, a to nije bilo, postalo
je: tako se krug kretanja jo jednom zatvara i ponovo otvara.
Vidite kako protekla no hita prema zori i kako jarki sunevi zraci smenjuju mrak noi. Ni nebo
nema isti izgled kad svet iznuren naporima ode na poinak u pono i kad svetli Lucifer izae iz
mora na snenobelom konjicu; a ponovo menja izgled kad Palantida, vesnica zore, osvetli nebo za
Febov dolazak. Okrugli tit koji bog nosi crven je izjutra kad se pomalja ispod zemlje i ponovo
pocrveni kad tone pod zemlju, a beo u zenitu, zbog toga to je vazduh istiji i to je udaljen od
poniavajueg prisustva zemlje. Ni Dijana, boginja noi, nije uvek u istoj fazi. Manja je danas
nego jue, kad raste, ali je vea kad opada.
ta, zar ne vidite da i godina uzima etiri vida, oponaajui naa etiri doba? U rano prolee je
nena i puna sveeg ivota, ba kao odoje: trava je svea i brzo raste no jo nema snagu i vrstinu,
ali ispunjava seljake radou obeanja. Sve cveta: obraene njive su nasmejane cvetovima,
razigrane bogatstvom boja, no uma jo nije olistala. Kad prolee pree u leto, godina osnai i
postaje slina mladiu. Jer nijedno godinje doba ne breke takvom snagom i ivotom, niti ima vie
ara u sebi. Kad vatra mladosti popusti, doe jesen, blaga i zrela, napola puta izmeu mladosti i
starosti, sa prosedim vlasima u zaliscima. Najzad nesigurnim koracima i promrzla, dolazi zima,
potpuno elava ili sedih kosa.
I naa tela stalno prolaze kroz bekrajne tokove mene: ono to smo danas neemo biti sutra. Bilo je
vreme kad smo boravili u majinoj utrobi, puke semenke i nade da emo postati ljudi. Onda nam
priroda prui ruku, jer nee da ostanemo pogrbljeni pod majinim srcem, pa nas iz naeg doma
alje u beli svet. Novoroene je u poetku sasvim bespomono, onda pone da pue na laktovima i
190

kolenima, poput etvoronone ivotinje, najzad se uspravi i dugne, nesigurno i posrui, bez
vrstine u kimi i kolenima, drei se i oslanjajui na predmete oko sebe. Ubrzo dete ivne, ojaa i
postane mladi, a kad se i srednje godine potroe, pone da klizi niz silaznu stazu starosti. Snaga
ranijih godina ili: Milon se rastuio nad starou kad vide kako ruke, nekad krupne i jake, sa
snagom slinom Heraklovoj, otanae i oslabie. Tindarova ker* se rasplakala kad vide bore
starosti u ogledalu i sa suzama u oima se pitala zato je dva puta morala da bude plen ljubavnika.
O, vremenu, veliki prodrljive, i ti, pakosna starosti, ne postoji nita na svetu to vi ne moete da
unitite. Uhvatite u eljusti i, polako grickajui, progutate sve kroz produenu smrt!
Pa ni ono to nazivamo elementima ne traje. Kroz kakve promene oni prolaze, sluajte, rei u
vam. U beskrajnom svemiru ima etiri elementa. Dva od njih, zemlja i voda, teka su; njihova ih
teina vue u nie slojeve. A druga dva, vazduh i vatra, koja je istija i od vazduha, ako ih nita
______________
> Pallantis, Pallantias, Aurora kao ker Titana Pallasa. Feb, Sunce. Dijana, ovde =
Mesec. *Lepa Jelena
ne spreava, diu se u gornje predele. Ovi elementi, premda odvojeni po poloaju, izvedeni su
jedan iz drugoga i ponovo se vraaju jedan u drugi. Zemlja se razredi u tenu vodu, ali i voda moe
da se razredi i da postane vazduh. Kad se oslobodi teine, ve veoma razreen, vazduh preskae u
vatru, koja zauzima najvie mesto. Onda se vraaju obrnutim redom: zgusnuta vatra prelazi u
vazduh, vazduh u vodu, a voda u tvrdu zmelju.
Nita ne uva svoj oblik, ali priroda, veliki obnavlja, verujte mi, stalno stvara nove iz drugih
oblika. Budite uvereni, nita se ne gubi u celom svemiru; samo se menja i obnavlja oblik. Ono to
zovemo roenjem samo je poetak drugaijeg oblika od ranijeg. A smrt je samo kraj ranijeg stanja.
Premda stvari, moda, mogu da se pomeraju odande ovamo i odavde onamo, one ipak u sutini
ostaju nepromenjene.
Nita, verujem, ne traje dugo u istom obliku. Tako su se i doba menila od zlatnog do eleznog; i
sama mesta su podlona preobraenjima. Lino sam video kako se preobrazilo u vodu neto to je
bilo tvrdo kopno i kako je kopno izronilo iz vode. Okeanske koljke moete da naete po predelima
daleko od okeana, i drevno sidro na vrh brda. to je nekad bila ravnica, bujice su pretvorile u
doline, a bregovi su snagom bujica odneti u more. to je nekad bila movara sad je pustinjska
peara, a to je nekad bilo suvo i edno, sad je movarni rit. Priroda ovde otvara nove izvore, a
tamo stare zatvara, a posle zemljotresa, reke mlaznu iz zemlje ili presmagnu i presue. Tako, kad je
zemlja zinula i progutala Likos, on je ponovo izbio na povrinu neto dalje od prvobitnog mesta i
ima drugaiji izgled. Isto tako jedna reka koja izvire u Arkadiji nastavlja podzemni tok i ponovo
izbija na povrinu kao moni Erasinos u Argosu. A kau da se Misos stideo ranijega izvora i obala
191

pa sad tee drugde pod imenom Kaikos. Amenanos sad valja od brega do brega preko sicilijanskog
peska, a ponekad usahne i presui. Nekad je voda iz Anigrusa bila pitka, a sad u njemu tee
vodurina koju ne biste eleli ni da okusite poto su (ako je verovati pesnicima) u njemu dvogubi
kentauri prali rane koje im je nosilac teke toljage Herakle naneo strelama. Uostalom, zar sad nije i
voda Hipanisa, to tee iz planina Skitije, bljutava i zagaena, premda je nekad bila hladna i pitka?
Nekad su Antisa i Faros i feniki Tir bili opasani morskom vodom, a danas nijedno od tih mesta
nije ostrvo. Stari stanovnici te oblasti imali su obiaj da kau da je Leuka nekad bila deo kopna, a
sad je zapljuskuju talasi sa svih strana. Kau da je i Zankle bio deo Italije sve dok more nije odnelo
granicu izmeu njih i vodom ga odvojilo od kopna. Ako traite Helike i Buris, koji su nekad bili
gradovi u Arkadiji, nai ete ih na morskom dnu; mornari vam jo pokazuju padine grada sa
potopljenim zidinama. U blizini Troezena, kojim vlada Pitej, ima breg, visok i go, na mestu gde je
nekad sve bilo ravno kao dlan, jer (strano je i priati) divlji vetrovi, zatoeni pod zemljom, u
potrazi za izlazom, uzaludno pokuavajui da se domognu slobodnijeg prostora, poto u tom
zatvoru nije bilo nigde rupice kroz koju bi njihov dah izlazio, naduvali su i podigli tle, ba kao kad
usnama naduvamo mehur ili kozju meinu. To je nadignue tokom vremena otvrdlo i jo ima
izgled visokog brega.
Premda mi mnogi primeri za koje smo uli i koji su nam poznati naviru u svest, naveu jo samo
nekoliko. ta, zar i voda ne dobija i ne stvara udne oblike? Tvoja je voda, rogati Amone, u podne
studena, a topla izjutra i uvee, a kau da Atamanci pale drva sipajui vodu na njih kad mesec
dostigne krajnju taku opadanja. Kikonci ive pored reke ija voda pretvara u mramor sve to
dodirne, a ko se napije te vode utroba mu se okameni. U naim krajevima, Kratis i oblii Sibaris
ine da kosa dobije izgled ilibara i zlata, a to je jo udesnije ima reka ije vode imaju mo da
preobraze ne samo telo nego i um. Ko sve nije uo za zloglasne talase Salmankisa koji liava
mukosti sve koji se u njemu okupaju i za etiopska jezera od ije vode poludi ili padne u bunilo
svako ko se napije vode iz njih. Ko god ugasi e na izvoru Klitora, ogadi mu se vino i uiva samo u
istoj vodi; da li ta voda ima mo da neutralie opojnost vina, ili je kao to narod u tom kraju
pria Amitaonov sin , poto je izleio pomamu Protejevih keri arobnim basmama i travama, u
taj izvor bacio trave to iste um, ne znam, samo znam da voda iz tog izvora izaziva odvratnost
prema vinu. Linkestinska reka ima suprotno dejstvo: ko popije samo malo te vode, odmah pone
da tetura kao da se napio _______________
prorok Melamp.
nerazblaenog vina. U Arkadiji ima jedno mesto koje su u stara vremena nazivali Fenej, zbog
sumnji u ispravnost njegove vode. Izbegavajte da tamo pijete vodu nou, jer je nou njihova voda
opasna; danju, meutim, moe da se pije bez straha. Tako, dakle, jezera i reke imaju sad jedno sad
drugo dejstvo. Ortigija je u drevna vremena plutala na talasima, a sad vrsto stoji. Argonauti su se
plaili Simplegada, stena koje su se pod udarima vetra i talasa sudarale, a sad te stene stoje
192

postojano, vetrovi ne mogu da ih pomere. Ni Etna, koja sad bleti usijannim sumpornim arom,
nee veno da gori, niti je oduvek bila tako zaarena kao sad. Jer, ako je zemlja ivo bie koje ima
mnogo otvora za disanje iz kojih plamen lie, ona moe svaki put kad se protrese jedne da zatvori a
nove da otvori na drugim mestima; ili, ako plahi vetrovi, zatvoreni u dubokim peinama, bacaju
jedne stene protiv drugih tako da se stvari koje sadre seme vatre zapale usled trenja, peine e
ipak da se ohlade kad se vetrovi stiaju. Ili, kad nestane zapaljivih tvari, kao to su katran i uti
sumpor koji gori jedva vidljivim plamenom, zacelo, kad u zemlji vie ne bude snanih goriva, kad
se njihove zalihe usled dugog vremena iscrpe, kad prodrljiva zemlja oseti oskudicu u hrani, ona
nee moi da trpi glad i, naputena, ona e da napusti svoje vatre.
Kau da ima ljudi u hiperborejskoj Paleni ija se tela prekriju lakim perjem, ako se devet puta
zagnjure u Minervino jezerce. Ne bih smeo da se zakunem, ali sam uo da i skitske ene posipaju
svoja tela nekim arobnim sokovima koji imaju isti uinak.
Ali, ako moe da se veruje potpuno utvrenim istinama, videete da u mrtvim telima koja vreme i
toplota rastau postaju sitne ivotinjice. Prinesite na rtvu vola bez mane, iskopajte raku i u nju
sahranite njegovo telo i (to je dobro poznato iz iskustva) iz trule utrobe e da izlete rojevi
medonosnih pela koje slede roditelja od kog su postale i neumorno kupe med iz cvetova po
njivama koje je on orao. Konj ratnika sahranjen u zemlju preobrazie se u strljene. Ako odseete
uplja kleta morske krabe i telo mu sahranite, iz sahranjenog dela e da se pojavi korpion sa
pretei zadignutim repom. A od crva koji prave bele aure na liu drvea (svet po selima to dobro
zna) postaju pogrebni leptirovi.
Gnjecavo blato sadri seme od kojeg postaju zelene abe, najpre bez nogu, ali uskoro dobijaju
noge prilagoene za plivanje, a da bi bile pogodne za duge skokove, zadnje su znatno due od
prednjih. Mee, kad se tek okoti, nije mee ve pare mesa koje jedva da je ivo, ali mu majka,
liui ga, da oblik srazmeran veliini. Zar ne vidite da se i larve medonosnih pela, koje estougaoni
oblik saa titi, raaju bez udova, da bi tek naknadno dobile noge i krila. Ko bi verovao, ako mu to
nije poznato, da Junonina ptica, paun, koji nosi zvezdane pege na repu sve ptice uostalom
postaje iz jajeta? Ima ih koji veruju da od kimene modine postane zmija koja, kad se kima
raspadne, izmili iz groba.
Sva ova bia poinju ivot u nekom drugom stvorenju, ali ima jedna ptica koja samu sebe
obnavlja i ponovo raa. Asirci je zovu feniks. Ona se ne hrani zrnjem i bobama nego tamjanovom
smolom i sokovima amomona*. Kad se navri pet stotina godina, koliko traje njegov vek, on
kandama i besprekorno istim kljunom napravi gnezdo na vrh visoke palme a kad ga prekrije
korom kasije i trnovitog narda, izlomljenog cimeta i ute mre, on legne u njega i umre od jakih
mirisa. Iz oevog tela, kau, pojavi se mali feniks kome je dosuen isti broj godina. Kad s godinama
ojaa i moe da nosi teret, on oslobodi visoku palmu velikog gnezda i letei pobono nosi u kljunu

193

svoju kolevku i oev grob sve dok ne stigne do Sunevog grada i spusti gnezdo pred prag svetog
Sunevog hrama.
Ali, ako ima ita udno u ovim neobinim primerima, moemo s pravom da se udimo kako to da
hijena menja pol, kako to da je bie, koje je maloas bilo enka i parilo se sa mujakom, odjednom i
samo postalo mujak? I kako to da ono siuno stvorenje**, koje dobija hranu od vetra i vazduha,
trenutno dobija boju podloge na kojoj stoji? Pokorena Indija poklonila je grozdovima ovenanom
Bakhu nekoliko risova ija se mokraa pretvara u kamen i stvrdne u dodiru sa vazduhom. I koral,
vitka biljka pod vodom, otvrdne im doe u dodir sa vazduhom. ________________
,Ovidije ovde ironino navodi potpuno utvrene istine to jest sujeverna folklorna predanja.
Dua umrlog se ponekad na nadgrobnom spomeniku predstavljala kao leptir. *
> amomum istonjaki zain iz kojeg se dobija skupocen balzam. **kameleon.
Pre e da doe kraj danu, pre e Feb da okupa svoje zagrejane konje u dubokom moru nego ja
ispripovedam sve o stvarima koje su poprimile nove oblike. Vidimo kako se vremena menjaju i
kako neki narodi jaaju, a drugi gube mo. Troja je bila mona i bogatstvom i ljudima i mogla deset
godina da odoleva i da daje svoju krv, a sad je sravnjena sa zemljom: ona nema nita da pokae
svetu do ruevine, sve joj je bogatstvo u grobovima predaka. Sparta je nekad bila slavan grad,
velika Mikena je cvetala, kao i Kekropsove i Amfionove tvrave. Sparta je danas bezvredan predeo,
gorda Mikena je pala, a ta je Edipova Teba do puko ime? ta je ostalo od Pandionove Atine do
samo ime? A sad ide fama da se dardanski Rim die i da polae duboke i jake temelje pored Tibra
koji izbija iz Apenina. On, dakle, menja oblik rastui i jednoga e dana da bude prestonica
beskrajnog sveta! Tako govore vidovnjaci, tako javljaju proroita. I, kao to se i sam seam, kad je
Troja posrtala i propadala, Prijamov sin Helenos rekao je Eneji, koji je plakao i sumnjao u svoju
sudbinu: O, boginjin sine, ako bude dobro uvao na umu proroanske vizije moga srca, dok si iv
nee Troja potpuno propasti. Ognjem e i maem sebi kriti put. Ti e da ide napred, da
dostigne i da nosi Pergamon sve dok ne nae jednu stranu zemlju koja e da bude ljubaznija
prema Troji i tebi od tvoje otadbine. Evo, sad vidim grad dosuen potomcima Frigijaca od kojeg
nijedan nee biti vei, niti je u prolosti neki bio. Drugi prinevi e tokom vekova to dolaze da ga
uine monim, a jedan od njih, od Julusove loze, e da ga uini gospodarem sveta. Kad ga se
zemaljski svet zasiti, nebeski predeli e u njemu da uivaju, nebo e da bude njegov cilj. Dobro se
seam da je Helenos tako proricao Eneji koji je sa sobom nosio porodine bogove-uvare i radujem
se to se zidovi roaki diu i da su Grci pobedili u korist Frigijaca.
Ali, da se ne bih mnogo udaljio s puta, dok moji konjici zaboravljaju da hitaju prema cilju, nebo i
sve pod nebom menja oblik, kao i zemlja i sve na njoj. I mi, koji smo deo stvaranja, menjamo se,
poto nismo samo tela ve i krilate due, budui da moemo da uemo u tela divljih zveri i da se
smestimo u srca goveda. Trebalo bi da dozvolimo telima u koja su moda uselile due naih
roditelja i brae ili drugi koji na neki nain stoje u vezi sa nama, ili makar zasluuju potovanje, da
bezbedno ive kao ljudi i ne bi trebalo da budu povreeni, ni da njima punimo nae trbuhe kao na
194

Tistejevoj gozbi. Kako uspostavlja nakazan obiaj, kako se bezobzirno sprema da proliva ljudsku
krv svako ko noem preree vrat nekog juneta i ravnoduno slua njegovo kmeanje! Kao i onaj to
zakolje jare koje cvili poput deteta, ili onaj ko jede pticu koju je samo tren ranije nahranio. Koliko
se takav in razlikuje od ubijstva? Gde je kraj takvom ponaanju? Pustimo vola da ore i da
dubokom starou zaradi smrt; neka te ovca naorua protiv otrog severnog vetra; neka ti koza da
puno vime mleka da pomuze. Prekini da lovi mreama i zamkama i drugim varkama. Prestani da
hvata ptice lepljivim tapiima; ne zatuljuj jelene zamkama to vise sa grana i ne krij udicu ispod
varljivog mamca. Ubijaj stvorenja koja ti nanose tetu, ali i u tim sluajevima zadovolji se time to
si ih ubio. Nemoj da jede njihovo meso, nego trai manje tetnu hranu.
Kau da se Numa, pouen i upozoren ovim reima, vratio u svoju zemlju, gde se krunisao za kralja i
preuzeo vlast nad dravom Latina. Sreno oenjen nimfom, on je pod vodstvom Muze poduavao
podanike u verskim obrdima i vebao taj estoki ratniki narod vetini mira. Kad je u zrelim
godinama ostavio ezlo i ivot, oplakivali su ga kako ene Lacijuma i obian svet tako i oevi. A
njegova ena pobee iz grada, sakri se u gustim aricinskim umama i zapevkama poremeti
oboavanje Dijaninog kulta. O, koliko su je umske i vodene nimfe teile i molile da se uzdri od tih
zapevki! Koliko je puta uplakanoj nimfi Tezejev junaki sin govorio:
Prestani da plae, jer nisi samo ti ucveljena. Pomisli na druge koji su _______________
Atrej je bio u svai sa bratom Tistejem pa ga je poastio mesom svojih sinovaca, to je poznato
kao Tistejeva gozba.
kao i ti pretrpeli gubitke, pa e lake da podnosi svoju alost. Kamo sree da nemam iskustva
koje moe da bude uteno u tvojoj tuzi! Ali, i moje iskustvo moe da bude uteno.
Hipolit (479 551)
Moda je do tvojih uiju doprlo Hipolitovo ime. On je zbog oeve lakomislenosti i maehinih
spletki izgubio ivot. Moe biti da mi nee verovati, a ni meni nee biti lako da to dokaem, ali ja
sam taj Hipolit glavom i bradom. Pasifajina ker me je, nakon uzaludnih pokuaja da me navede u
iskuenje da ukaljam branu postelju svoga oca, izvrui istinu, optuila da sam uinio ono to je
ona eznula da uinim i premda sam bio nevin, otac me je proterao iz grada i anatemisao kao
zakletog neprijatelja. Uputim se kao prognanik u Pitejev grad Troezen u koiji no, kad sam bio
kroz Korintski zaliv, odjednom se uzburka more. Talas, ogroman kao brdo, die se prema nebu i
postaje sve vei, tutnji, urla, rascepi se i iz njega izlete razdraen bik ogromnih rogova, do grudi
izdignut iznad talasa; iz nozdrva i iz usta mu kuljaju mlazevi vode. Premda su srca mojih pratilaca
drhtala od straha, bio sam savreno miran, ispunjen tunim mislima o izgnanstvu. Onda se moji
vatreni konji okrenue prema moru i, sa nauljenim uima, poee da drhte uplaeni izgledom
bika, a onda, naglo trgoe i sinue glavake niz kamenitu padinu. Uzalud sam se naprezao da
pritegnem uzde. No, divlja snaga konja ne bi nadvladala moju da se jedan toak, udariv glavinom
195

u neki panj, nije slomio i iskrivio osovinu. Tom sam prilikom izbaen sa sedita i, dok su se uzde
motale i vrsto stezale oko mojih nogu, moglo je da se vidi kako od mene otpadaju i lete komadi
mesa, kako mi se drob prosipa i creva suu preko panja i kamenja, udovi otpadaju i najzad sam
ispustio duu. Od mene nije ostao nijedan prepoznatljiv deo. Izgledao sam kao komad krvavog
mesa. Moe li, usuuje li se, nimfo, da uporedi alost koju ti osea sa onim to sam ja tada
oseao? I tako odoh u carstvo senki gde mi se pruila prilika da operem raskomadano telo u
talasima Flegetona. Da mi nije Apolonov sin pomogao monom lekarskom vetinom, nikad se vie
ne bih povratio u svet ivih. A vratio sam se zahvaljujui Peanovoj vetini i travama velike moi
to je razgnevilo Disa. Ali Kintija me zavila u oblake, da me niko ne vidi i da ne izazovem zavist
zbog ponovo zadobijenog ivota. A da bih bio bezbedan i da smem da se pokaem bez straha od
kazne, dala mi je izgled starca i potpuno mi promenila crte lica kako niko ne bi mogao da me
prepozna. Dugo je razmiljala da li da me uputi na Krit ili Delos. Na kraju odbaci i Krit i Delos i
postavi me ovde i naredi mi da odbacim ime koje bi moglo da me podseti na moje drepce, i ree:
Bio si Hipolit, a odsad e da bude Virbije. Od tada boravim u ovoj dubravi i, kao manje
boanstvo, krijem se pod boanstvom moje boginje koja me primila za pratioca. Egerija ipak ne
nae utehu u tuzi i stradanjima drugih. Ukoila se leei pod brdom i topila od suza sve dok se
Kintija nije smilovala i preobrazila je u studenac, sad joj se udovi rastau u uboru studenog
potoka.
Tages i Kip (552 621)
Ovaj neobini dogaaj zapanji nimfe; ni sin Amazonke nije bio nita manje zapanjen od tirenskog
ratara kad je video u svojim njivama kako se grumen, nabrekao sudbinom, kree sam od sebe, bez
bilo koga ko ga dodiruje, a onda izgubi izgled grumena, poprimi oblik oveka, otvari usta i
progovori o stvarima koje e tek da se dese. Metani su ga zvali Tages. On je prvi nauio Etrurce
kako da ita budunost. Nita manje nije bio zapanjen Romul kad je video kako kopljite koje je
nekad raslo na bregu Palatinu odjednom poe da lista i stoji, ne sa elinim vrhom pobodenim u
zemlju ve sa nanovo izraslim korenom: to vie nije ni bilo koplje ve ilavo drvo koje daje hlad
onima koji ga posmatraju divei se, ili Kip kad je u bistrom Tibru ugledao kako mu iz glave niu
rogovi. Jer on ih je zaista video i, mislei da ga odraz vara, podigne ruke, stavi ih na elo i dodirnu
ono to je video. I dok je tu stajao, tek stigao iz velike bitke iz koje je izaao kao pobednik, podie
ruke i oi prema nebu i povika: O, bogovi, ma kakvo znamenje da mi nose ovi nakazni rogovi, ako
slute dobro, neka se to zbude na mojoj zemlji i Kvirinovom narodu, a ako nose zlo, neka se zbude
na meni. Onda naini oltar od zelenog busenja i zapali mirisni kd, proli vino i dobro proui
izgled drhtave utrobe zaklanih rtava pokuavajui da odgonetne kakvo mu znamenje nose. Kad ih
je etrurski zvezdoatec prouio, vide znake velikih poduhvata koji jo nisu dobili jasne oblike. Ali,
kad podie budne oi sa ovje utrobe prema Kipovim rogovima, vidovnjak povika: Zdravo da si,
kralju! Jer, tebi, Kipe, i tvojim rogovima, e ovo mesto i tvrave Lacijuma da se poklone. Ne
skanjuj se, nego pohitaj i ui kroz otvorenu kapiju! Tako sudbina zapoveda. Jer, kad te prime u
grad, ti e da bude kralj i moi e da razmahuje skiptrom do mile volje. On uzmae i uporno
drei pogled okrenut od gradskih zidina, ree: Daleko, o bogovi, daleko od mene bila takva
196

sudbina! Mnogo je bolje da provedem ivot u izgnanstvu iz svog doma nego da me Kapitol vidi kao
kralja. Ree i sazva zajedniki sabor naroda i asnog senata. Ali, najpre sakri rogove lovorovim
vencem; onda se pope na humku koju su podigli vredni vojnici i pomolivi se drevnim bogovima po
utvrenom redu, ree: Ovde ima jedan koji e da bude kralj, ako ga ne proterate iz grada. Ko je
taj, obelodaniu, ali ne imenom ve znakom: on ima rogove na elu! Augur tvrdi da e vas on, ako
ue u Rim, pretvoriti u robove. Moda je ve provalio kroz vae kapije, jer one su otvorene. Izdrao
sam njegov napad, premda niko od mene nije u bliem srodstvu s njim. Drite ga, Kviriti, daleko
od grada, ili ga, ako je zasluio, bacite u okove, ili ga ubijte i tako uinite kraj strahovanjima od
toga tiranina! Na ove rei zau se glasan amor meu narodom, poput utanja borovog gaja kad
se u njega uvali jak vetar, ili poput suma valova u daljini. Ali iz buke i galame zatalasane gomile
zau se jasan glas: Ko je taj ovek? Svi pogledae jedan drugoga u lice pokuavajui da otkriju
pomenute rogove. Kip ponovo uze re: Evo onoga koga traite ree i skide venac sa glave,
premda je narod pokuavao da ga sprei. I otvoreno im pokaza elo sa rogovima. Svi odjednom
nikom ponikoe i glasno jeknue (ko bi verovao da je to mogue?); najzad, zbunjeno i snebivajui
se, podigoe oi prema glavi slavnog ratnika. A onda, ne mogui vie da ga gledaju tako ponienog,
ponovo mu stavie venac slave na glavu.
Budui da je Kipu sad bilo zabranjeno da ue u grad, senat mu u znak priznanja dade na dar
parcelu koliko moe da uzore za dan oranja. Posle su na kapiji njegovi rogovi urezani u bronzu da
vekovima uvaju uspomenu na njega.
Eskulap (622 744)
Otkrijte mi sad, o Muze, vene pomonice pesnika (jer vi znate istinu, a vreme ne moe da zamagli
vae pamenje) kako je Koronidin sin Eskulap doveden na ostrvo u reci Tibru da se pridrui
bogovima Romulovog grada. Grozna je poast tada bila zagadila vazduh Lacijuma. Leevi, bledi i
raspadnuti od te grozne bolesti leali su svuda po gradu. Kad, umorni od sahrana i brige za obolele,
ljudi uvidee da su njihovi napori uzaludni i da isceliteljska vetina ne pomae, obratie se nebu za
pomo. Odu u Delfi, koji je pupak sveta, u sveto Febovo proroite da mole boga da im u toj velikoj
nevolji bude na pomoi i da uini kraj vapajima njihovog velikog grada. Tada hram i lovorovo drvo
i tobolac zajedno zadrhtae i tronoac iz najdubljeg kutka svetilita uputi im ove rei i natera
njihova srca da zadrhte od straha: To to traite od nas, trebalo je, O Rimljani, da traite od mesta
koje vam je blie. Pa i sad traite od toga mesta. Nema potrebe da se obraate Apolonu da ublai
vae patnje. Obratite se Apolonovom sinu. Kad mudri senat u zapoved boiju, potraie grad u
kojem Apolonov sin boravi i brodom uputie poslanstvo da istrai obalu Epidaura. Kad su Ausonci
usidrili brod uz obalu, uputie se grkim stareinama i zamolie ih da im daju boga koji svojim
prisustvom moe da uini kraj samrtnim ropcima Ausonaca. Jer, proroite je upravo tako
nalagalo. Stareine su zastupale razliita miljenja. Jedni su smatrali da pomo ne bi trebalo
uskratiti, ali su mnogi savetovali da se pomo boja uva za njih i da se ne otuuje. Rasprava jo
nije bila zavrena kad je suton potisnuo dnevnu svetlost, a kad mrak prekri svet, bog iscelitelj se
javi u snu jednome od ausonskih poslanika: stajao je pred njegovim krevetom u obliku kipa koji
197

vidimo u njegovom hramu sa seljakim tapom u levoj ruci, dok je desnom gladio bradu. Onda tiho
i mirno ree: Ne boj se! Ja u da napustim hram i da vam priteknem u pomo. Samo, gledaj ovu
zmiju kako ____________
Aluzija na Julija Cezara i Avgusta koji su, premda stvarno monarsi, odbijali vanjske carske oznake
da udovolje eljama republikanski nastrojenih protivnika. Ovidije ovim najavljuje scene s kraja
epa. Stvaran dogaaj. Kuga je harala u Rimu 293 godine pre Hrista. Sledee godine je uveden kult
Eskulapa.
se uvija oko tapa i potrudi se da je zapamti i prepozna. Ja u da se prometnem u takvu zmiju,
prestade da govori i samo to u biti vei; izgledau zapravo kao nebeska tela kad se menjaju. Bog
istog trena ieznu, a s bogom i njegovim glasom ieznu i san i zarude blagi dan. Kad jutro rastera
zvezde, stareine, jo neodlune kako da postupe, okupie se u raskonom hramu traenog boga i
zamolie ga da im nebeskim znamenjima otkrije gde eli da boravi. Samo to su to rekli, a zlatni
bog, u obliku zmije sa visokom krestom poe da ie: upozori ih da je stigao. A kad ue kip,
oltari, vrata, mramorni pod i pozlaeni krov sve uzdrhta. Onda, digav se do pasa u sred hrama,
ustade i osvrnu se oko sebe: vatra mu iz oiju seva. Prisutni zadrhtae u strahu, ali svetenik sa
belom poveskom prepozna boanstvo i povika: Bog, gledajte, bog je meu nama! Sa uzvienim
mislima i pobonim utanjem odajte potu bogu svi vi koji se ovde nalazite! O, najsavreniji, neka
ovaj prizor bude celishodan za nas, blagoslovi, molim ti se, ove ljude koji te slave u tvom hramu!
Sad se u hramu svi mole, kao to im je zapoveeno, ponavljajui rei za svetenikom. I Rimljani
obavie obred pobone odanosti i srcem i usnama. Bog im se ljubazno nakloni i, miui krestom i
lickajui jezikom, tri puta iknu u znak potvrde da je zadovoljan. Onda ode klizei niz glatke
stenemice obzirui se natrag na stare oltare koje se spremao da napusti i pozdravi svoj dobro
poznati dom i hram u kojem je dugo boravio. Odatle je gorostasna zmija vijugajui puzila po
cvetnoj podini, kolutajui se i vijugajui u hodu i produi kroz grad prema luci zatienoj
lukobranom. Tu se zaustavi kao da se oprata od mnotva pobonih pratilaca, a onda zauze mesto
u ausonskom brodu koji pod teinom boga dosta utonu. Rimljane ispuni radost i, poto su rtvovali
bika na obali, okitie brod cvetnim vencima i odvezae ga sa veza. Blag vetar je nosio brod dok je
bog leao nauznak sa glavom naslonjenom na zakrivljenu krmu i gledao azurnu vodu. Povoljan
vetar ih je nosio kroz Jonsko more i u esti dan stigoe u Italiju plovei pored slavnog Junoninog
hrama u Lacinijumu, pa pored Skilaceuma ostavljajui Japigiju iza sebe i izbegavajui Amfrizijske
stene s leve i Kokintske hridi s desne strane, zaobili su Romecijum i Kaulon i Nariciju; onda
Sicilijansko more i tesnac Pilorus; prooe pored domovine Hipotada, pored rudnika bakra
Temeze drei pravac prema Leukoziji i ruinjacima blagog Pestuma. Onda zaobioe Kapri,
Minervin rt i bregove Sorenta bogatog vinom. Odatle nastavie da plove prema Herkulaneumu i
Stabiji i tihoj idili Partenope, a odatle prema hramu Sibile od Kume, prooe vrue izvore i
Literno, obraslo mastikovim drvetom, te reku Volturno koja krivuda kroz ogromne naslage peska i
Sineuzu punu belih golubova, zatim nezdrave Minturne i mesto nazvano po onoj koju je njen
mezimac tu sahranio, Antifatov dom, movarama okrueni Trahas, Kirkinu zemlju takoe i
198

Antijum sa tvrdom obalom. Kad su stigli u ovo mesto, mornari irom razvie jedra, jer more bee
nemirno, te bog razmota svoje kolutove i klizei dalje na brojnim naborima i monim pregibima
ue u hram svoga oca na peanoj obali. Kad je vetar jenjao, izmile bog iz oltara. Poto je, dakle,
kao gost posetio oca u hramu, ponovo utavim krljutima naini brazdu u obalskom pesku. Ubrzo
zatim ponovo se uz kormilo pope na brod i nasloni glavu na krivu palubu dok nisu stigli u Kastrum,
svetu stolicu Lavinijuma, i na ue Tibra. Tu doe mnotvo sveta sa svih strana da ga doeka: udate
ene, domaini i devojke koje pale tvoje vatre, O Trojanska Vesto, i one pozdravie boga radosnim
klicanjem. Zapaljen tamjan pucketa na oltarima podignutim na obema obalama kuda se brzi brod
kree uz reku, vazduh odie prijatnim mirisima, a zaklane rtve krvlju greju noeve. Najzad stie
brod u Rim, prestonicu sveta. Zmija se die visoko i, osloniv glavu na vrh jarbola, okrenu se na
jednu pa na drugu stranu traei pogodno mesto za svoje prebivalite. Ovde se krivudava reka
rava u dva jednaka rukavca sa ostrvom izmeu njih. Na ovome se mestu zmijoliki Febov sin iskrca
iz lacijumskog broda i uzimajui nebeski oblik uini kraj patnjama naroda i doe kod njih kao
iscelitelj grada.
Apoteoza Julija Cezara (745 870)
Iako bog, Eskulap je doao kao stranac u nae hramove, a Cezar je bog u svom gradu. Bez
________________
Napulj. Kajeti, Enejinoj dadilji.
premca u ratu i miru; pobedonosni ratovi, veliki uspesi u upravljanju dravom i brzo steena slava,
preobrazie ga u novu zvezdu sjajnu kometu, ali vie od svega toga to je zasluga njegovog
naslednika. Jer, meu svim Cezarovim dostignuima nema dela koje je vee od toga da je postao
otac Cezara Avgusta.
Da li je zaista okolnost da je postao otac tako velikog oveka vea od zauzea morem opasane
Britanije, od toga to je vodio flotu u sedmokraki Nil na ijim obalama raste papirus i stavio pod
vlast Rima buntovnu Numidiju, libijsku Jubu i Pont iz kojeg su stizale pretnje nadmenog
Mitridata, od svih slavnih i zasluenih pobeda? S njim kao vladarem sveta, vi ste, O nebeski bogovi,
izruili blagoslov na ljudski rod! Tako, dakle, da mu sin ne bi bio od smrtnog semena, Cezar je
vaistinu morao da bude preobraen u boga. Kad je zlatna Enejina mati to videla, kao i to da se
priprema uasna zavera protiv njenog vrhovnog svetenika i da se sprema oruana pobuna,
preblede od straha i poali se redom svim bogovima s kojima se sastala. Gledajte kako se teke
zavere kuju protiv mene i kakvim zaverama hoe da mi zadaju smrtni udarac! Gledajte kako se
sprema zavera protiv ivota do koga mi je veoma stalo. Radi se o ivotu jedinog ivog potomka
Dardanca Julusa. Treba li samo ja da budem veno progonjena bolom i alou? Zar je malo to me
rani kalidonsko koplje Tidejevog sina i to su sa zemljom sravnjene zidine Troje, nego sam jo
morala da gledam dugogoginja lutanja i patnje moga sina po morima, njegov silazak u svet nemih
senki, njegove bitke sa Turnom, to jest sa Junonom, ako emo pravo govoriti? Ali, emu podseati
199

na davna vremena i davne patnje moga naroda? Strah koji mi sad obuzima duu ne ostavlja mesta
seanjima na davne jade. Pogledajte, opet se otre noi od potaje! Spreite, usrdno vas molim, ovaj
zloin i ne dozvolite da se Vestin plamen ugasi krvlju njenog vrhovnog svetenika!
Te je rei Venera uzalud ponavljala kud god je ila i s kim god se srela. Bogovi su, vaistinu, bili
dirnuti, i premda nisu mogli da poremete gvozdene odluke suaja, dali su ipak jasna znamenja o
predstojeoj alosti. Kau da se uo zvek maeva koji su se sudarali u crnim oblacima i
gromoglasni zvuk truba i rogova koji je ljudima nagonio strah u kosti, kao i to da je sunce
zamraenog lica slalo sablasnu svetlost na uplaenu zemlju; esto su se videle zapaljene buktinje
meu zvezdama, esto je krv kapala iz oblaka i Lucifer je bio mraan, lice mu je bilo prekriveno kao
ra mrkom koprenom; i Lunina koija je bila poprskana mrljama krvi. Na hiljadama mesta mogla
je da se uje alosna zapevka hadske sove; na hiljadama su mesta mramorni kipovi putali suze, a u
svetim gajevima i goricama mogle su da se uju grozne zapevke i zloslutne rei. rtvene ivotinje su
slutile zlo, jetre su upozoravale da predstoje krvave bitke, a nalazili su i odseene glavne
reanjeve jetre kod nekih. Na gradskom trgu i izmeu kua i hramova psi su vijali i cvilili po noi,
senke nemih mrtvaca su kao utvare hodale po gradu koji je i zemljotres uzdrmao.
Pa ipak, nebeska znamenja nisu mogla da spree zavere ni hod sudbine. Goli maevi su se uneli u
hram za to ubijstvo, za taj bezboni in, u celom gradu ne nae se pogodnije mesto od jedne
bogomolje!
Venera poe da se bije akama u grudi od alosti, no jo se nadala da e moi da izvue voljenog
Cezara zavijenog u tamni oblak. Tako se Paris jednom spasao od razjarenog Atrejevog sina, tako je
i Eneju spasla od podivljalog Diomeda.
Tada joj otac ree: Misli, moja keri, samo svojom snagom da pokrene postojane suaje? Moe
lino da ue u dom triju sestara. Tu e na bronzanim i elinim tablicama da vidi zapisano sve
to se deava, to je glomazan protokol od tablica koje se ne plae ni rata u nebesima, ni strane
munje, niti bilo kakvih udara koji bi mogli da ih zadese, jer su vene i neprikosnovene. Tamo e da
nae, urezanu u veni adamant, sudbinu tvojih potomaka. Ja sam ih itao, dobro su mi se urezale
u pamenje i sad u da ti kaem kako bi bila posveena u to ta e da se desi. Ovaj tvoj sin, boginjo
od Kitere, za kojim tuguje, potroio je
______________
Cezar je usvojio i imenovao za svog naslednika Avgusta, koji je zapravo unuk Cezarove sestre
Julije. Venera. Diomeda

200

sve svoje dane; godine njegovog boravka na zemlji su se ispunile. Vas dvoje, ti i njegov sin,
pobrinuete se da se on kao bog vaznese u nebo i da dobije mesto u hramovima. Kao naslednik,
njegov e sin da nosi sav njegov teret a mi emo da mu pomognemo da viteki osveti oca. On e da
bude gospodar dana kad zauzete zidine opkoljene Mutine zatrae mir; Farsalija e da oseti njegovu
mo, i ematiski Filipi e opet da ogreznu u krvi, a onaj velikog imena e da bude poraen u
vodama Sicilije. Egipanka, ena jednoga rimskog vojvode, e takoe da padne, ludo ponosna na
brak i oveka, a njena pretnja da e Kapitol monog Rima da se pokloni njenom ostrvu Kanoposu
pokazae se kao la. Uostalom, nema potrebe da nabrajam sve varvarske zemlje i narode na
istonom ili zapadnom kraju sveta. Jer, sve naseljene zemlje sveta bie njegove; tavie, njegov e
skiptar da vlada i nad morima.
Kad se uspostavi mir na zemlji, on e da se bavi pravima graana i kao pravedan zakonodavac, on
e da donosi zakone, a snagom primera da stvara obiaje i navike graana u budunosti. Njegova
briga za budunost i za potomke, navee ga da naredi sinu svete Livije* da nosi ne samo njegovo
ime, ve i breme briga; i nee da ode u nebesko naselje, meu srodne zvezde, pre duboke starosti,
pre nego se njegove godine ne izjednae sa Nestorovim godinama. U meuvremenu ti oslobodi
duu njegovog oca iz izbodenog tela i uini od nje zvezdu da zauvek ostane boanski Julije koji e
da gleda na Kapitol i Forum iz svog visokog hrama.
Tek to to izgovori, a njegova mezimica Venera sie na zemlju, zauze mesto u senatu i, nevidljiva,
oslobodi duu svoga potomka Cezara. Ne putajui je da se raspline u vazduhu, odnese je meu
nebeske zvezde. No, dok je nosila, oseti kako se ari, a uskoro poe i da gori, pa je ona pusti iz
nedara. Putena dua vinu se iznad meseca i, ostavljajui za sobom svetao trag, poe da sija kao
zvezda. Sad Julije posmatra dostignua svoga sina i gordo priznaje da prevazilaze njegova. Premda
Avgust zabranjuje da se njegova dela vie cene od oevih, slobodna i neposluna fama, koja se
nikome ne pokorava, uznosi ga, uprkos njegovim eljama i samo u tome prkosi njegovim
naredbama. Tako je i sjajni Agamemnon bacio u zasenak svoga oca Atreja, Tezej svoga Egeja, i Ahil
svoga Peleja. Najzad da se posluimo primerom koji vie odgovara naim Cezarima i Jupiter je
svojim sjajem bacio u senku svoga oca Saturna. Jupiter ima vlast nad visinama neba i carstvima
trogubog svemira; ali zemlja je pod Avgustovom vlau. I jedan i drugi su i otac i vladar**. O,
bogovi, molim vam se, drugari Eneje, pred kojim su i oganj i ma uzmakli, i vama, domai bogovi
Italije, i tebi, Kvirine, oe naeg grada, i vama Gradive, nepobedivi Kvirinov oe i Vesta, koja si
uvek zauzimala sveto mesto meu Cezarovim kunim bogovima, i tebi, Apolone, koji po
oboavanju moe da se uporedi sa Cezarovom Vestom, i tebi, Jupitere, iji hram stoji visoko na
Terpejinoj steni, i svima vama ostalim bogovima, kojima je podobno da se pesnik obrati: neka
bude dalek i neka doe posle naeg dana onaj dan kad se Avgust, naputajui svet kojim vlada,
vaznese u nebo da odande, osloboen naeg prisustva, slua nae molitve!
Epilog (871 879)

201

Sad je zavren moj posao koji ni Jupiterov gnev, ni oganj, ni ma, ni zub vremena nikad ne mogu
da unite. Kad god hoe, neka doe taj dan koji ima vlast samo nad smrtnim oblikom, neka zatvori
krug mog neizvesnog ivota. Ali, plemenitiji deo mene e da me odnese u venost, dalje od svih
zvezda. Pa mi ime nikad nee otii u zaborav. Gde god se mo Rima protee na zemlje koje je
osvojio, ljudi e da itaju i navode moje rei. U svim epohama i vremenima, ako pesnici budu imali
sposobnost da proriu istinu, ja u da ivim u svojoj slavi.

202