BERLINSKI UGOVOR IZ 1878.

GODINE

(DELOVI KOJI SE ODNOSE NA BALKAN)

Ugovor izmeu V. Britanije, Austro-Ugarske, Francuske, Nemake, Italije, Rusije i Turske.
Berlin, 13. jul 1878. godine
lan I. Bugarska se konstituie kao autonomna i zavisna Kneevina pod vrhovnom vlau
Njegovog Carskog Velianstva Sultana. Kneevina e imati hriansku vladu i nacionalnu
miliciju.
lan XXIII. Visoka Porta preuzima obavezu da na Ostrvu Krit dosledno primenjuje Organski
zakon iz 1868. godine uz modifikacije koje se mogu smatrati pravinim. Slini zakoni prilagoeni
lokalnim potrebama, osim u pogledu osloboenja od plaanja poreza koje je priznato Kritu,
uvee se i u drugim delovima Turske u njenom evropskom delu, za koje ovim ugovorom nije
predviena posebna organizacija. Visoka Porta e uputiti posebne komisije, u kojima e u
velikoj meri biti zastupljen domai element, koje e razraditi detalje novih zakona u svakoj
pojedinoj provinciji. Planovi organizacije koji proisteknu iz ovih napora podnee se Visokoj Porti
na razmatranje koja e se, pre proglaavanja akata na osnovu kojih e oni stupiti na snagu,
konsultovati sa Evropskom komisijom ustanovljenom za Istonu Rumeliju.
lan XXV. Provincije Bosnu i Hercegovinu e zaposesti i njima upravljati Austro-Ugarska.
Budui da vlada Austro-Ugarske ne eli da preuzme upravljanje u Novopazarskom sandaku
(sadanja Pokrajina Kosovo), koji se prostire izmeu Srbije i Crne Gore u pravcu jugoistoka na
drugoj strani Mitrovice, otomanska administracija e tamo i dalje obavljati svoje funkcije.
Meutim, da bi se obezbedili odravanje novog politikog stanja, kao i sloboda i bezbednost
komunikacija, Austro-Ugarska zadrava pravo da u celom ovom delu nekadanjeg vilajeta
Bosne dri svoje garnizone i da koristi vojne i trgovake puteve. U tom cilju, vlade
Austro-Ugarske i Turske zadravaju za sebe pravo da se dogovore o detaljima.
lan XXVI. Visoka Porta, kao i sve one Visoke strane ugovornice koje to do sada nisu uinile,
priznaju nezavisnost Crne Gore.
lan XXXIV. Visoke strane ugovornice priznaju nezavisnost Kneevine Srbije, u zavisnosti od
uslova izloenih u sledeem lanu.
lan XXXV. Ni za jedno lice u Srbiji razlika u verskoj opredeljenosti ili konfesiji ne sme biti
povod za iskljuenost ili nemogunost u pogledu uivanja graanskih ili politikih prava, rada u
javnim slubama, obavljanja javnih funkcija i ukazivanja poasti, kao ni u pogledu obavljanja
raznih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i vidno praktikovanje svih oblika
ispovedanja vere obezbedie se svim domaim licima u Srbiji, kao i strancima, i nee biti
nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije razliitih zajednica niti u pogledu njihovih
odnosa s njihovim duhovnim poglavarima.
lan XLIII. Visoke strane ugovornice priznaju nezavisnost Rumunije, pod uslovima izloenim u
sledeim lanovima.
lan XLIV. Ni za jedno lice u Rumuniji razlika u verskoj opredeljenosti ili konfesiji ne sme biti

1/3

BERLINSKI UGOVOR IZ 1878. GODINE

povod za iskljuenost ili nemogunost u pogledu uivanja graanskih ili politikih prava, rada u
javnim slubama, obavljanja javnih funkcija i ukazivanja poasti, kao ni u pogledu obavljanja
raznih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i vidno praktikovanje svih oblika
ispovedanja vere obezbedie se svim domaim licima u Rumuniji, kao i strancima, i nee biti
nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije razliitih zajednica niti u pogledu njihovih
odnosa s njihovim verskim poglavarima. Podanici i dravljani svih Sila, trgovci i druga lica, bie
u Rumuniji ravnopravno tretirani bez obzira na veru, na bazi potpune jednakosti.
lan XLV. Kneevina Rumunija vraa Njegovom Velianstvu Ruskom Caru onaj deo teritorije
Besarabije koji je odvojen od Rusije Pariskim ugovorom iz 1856. godine, koji je na zapadu
ogranien srednjim tokom reke Prut a na jugu srednjim tokom rukavca Kilija i uem Stari
Stambol (dananja drava Moldavija).
lan LVIII. Visoka Porta ustupa Ruskoj Carevini teritorije Ardahan, Kars i Batum (dananja
Jermenija i Gruzija, sa malim delom severoistone Turske) u Aziji, zajedno sa lukom ove
poslednje pomenute teritorije.
lan LIX. Njegovo Velianstvo Car Rusije izjavljuje svoju nameru da Batum bude slobodna
luka, uglavnom trgovaka.
lan LXII. Budui da je Visoka Porta izrazila nameru da odrava naelo verske slobode, kao i
da mu da najire tumaenje, Strane ugovornice primaju k znanju ovu spontanu izjavu. Verska
razlika ne sme ni u kojem delu Otomanskog carstva biti povod za iskljuenost ili nemogunost
bilo kojeg lica u pogledu uivanja graanskih ili politikih prava, rada u javnim slubama,
obavljanja javnih funkcija i ukazivanja poasti, ili obavljanja razliitih profesija i delatnosti, u bilo
kom mestu. Sloboda i vidno praktikovanje svih oblika vere obezbedie se svima i nee biti
nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije razliitih zajednica niti u pogledu njihovih
odnosa s njihovim duhovnim poglavarima.
Duhovna lica, hodoasnici, kao i monasi svih nacionalnosti koji putuju u evropski deo Turske, ili
u njen azijski deo, uivae ista prava, povlastice, kao i privilegije.
Gore pomenutim licima i njihovim verskim, dobrotvornim i drugim ustanovama u svetim mestima
i drugde priznaje se pravo na slubenu zatitu od strane diplomatskih ili konzularnih agenata
Sila u Turskoj. Izriito se zadravaju prava koja ima Francuska, i potpuno se podrazumeva da
se ne mogu vriti nikakve izmene u pogledu status quo-a svetih mesta. Monasi na planini Atos,
bez obzira na to iz koje zemlje potiu, zadrae svoje ranije posede i povlastice i uivaju, bez
ikakvog izuzetka, potpuno jednaka prava i prerogative.
Izvor:
R. B. Mowat, Izbor ugovora i dokumenata kojima se ilustruje razvoj sistema savremenih
evropskih drava (Select Treaties and Documents to Illustrate the Development of the Modern
European States-System), (Oxford: Oxford University Press, 1915), str. 79-83.
Skenirao: J.S. Arkenberg, Odeljenje za istoriju, Cal. State Fullerton. Prof. Arkenberg je

2/3

BERLINSKI UGOVOR IZ 1878. GODINE

osavremenio tekst..
Paul Halsall, jul 1998

3/3