LAVIRINT

CIVILIZACIJE

DRUGI
SVET
Stvoreni svet
Civilizacija
Ljudska zajednica
Kultura

LAVIRINT CIVILIZACIJE

Nikita Mihalkov:
Bitno je napraviti razliku
izme u civilizacije i
kulture. Recimo
Amerikanci kupe Van
Goga za 50 miliona dolara
i oka e ga u Metropolitenu.
Dakle, moe se kupiti
rezultat kulture, ali ne
moe se kupiti put od
Adama do Van Goga. To se
mora pro i.

Za renesansnog oveka je iskorak bilo

otkri e globalne realnosti:
realnosti:

A sada je pomak
napred nova
renesansa
posthumanisti kog
poimanja na
globalnom nivou
nivou::

KULTURA = CIVILIZACIJA
NA IN

NIVO

IVOTA

RAZVOJA

LJUDSKOG

LJUDSKOG

POSTOJANJA

DRUTVA

MITOLOGIJA
RELIGIJA

KULTURA

CIVILIZACIJA
NAUKA

TEHNOLOGIJA

FAZE CIVILIZACIJE
ISTORIJA OVE ANSTVA
F. Engels: civilizacija je istorijski period razvoja
ljudskog drutva od pisanih znakova, onaj stupanj
razvitka drutva na kome podela rada, razmena izme u
pojedinaca, koja iz nje proisti e, i robna proizvodnja,
koja ujedinjuje oba procesa, dostiu pun zamah i
izazivaju prevrat u celom ranijem drutvu.
Civilizacija se vezuje za:
pismenost
gradski na in ivota.

proizvodnju ivota.

VARVARSTVO PREDCIVILIZACIJA

OBRADA ZEMLJE ZEMLJORADNI KA CIVILIZACIJA

PRE 10000 GODINA

PROIZVODNJA MAINA INDUSTRIJSKA CIVILIZACIJA

PRE 200 GODINA

PROIZVODNJA MIKROPROCESORA
POSTINDUSTRIJSKA CIVILIZACIJA

RASISTI KO NACISTI KE TEORIJE

odvajaju narode na divlje i civilizovane.
HUMANISTI KO PROSVETITELJSKE
ukazuju na nivo razvoja i njegovu istorijsku prirodu,
od nivoa divljih do viih nivoa prosve enosti i
civilizacijske uzdignutosti.

Teorija o evrocentrizmu superiornosti

prosve enog Zapada.

Proces kulturne evolucije ide progresivnom krivom sa

nastankom kroz rast, procvat do krize koja se lomi na krah i
preobraaj. Na liniji kulturne krive niu se pojave i formiraju
trendovi kojima se odre uje proces razvoja.
Proces evolucije civilizacije je sklop me uzavisnih sistema gde
temeljne promene u jednom od njih izazivaju talase u drugim
sferama, to se ispoljava kao faktor lan anih reakcija
(tehnoloki razvitak unosi promene kako u ekonomski
podsistem, tako i u kulturnu sferu u kojoj su zna ajni pomaci u
fundamentalnim naukama kao klju nom iniocu kulturnog
podsistema).
Bitno je razgrani iti kulturne pojave od civilizacijskog trenda.
Civilizacija maksimalno otvara i iri mreu raznolikosti i
kreativnosti kao sposobnosti za odgovore na izazove u vremenu
i prostoru.

KRIZA CIVILIZACIJE ILI SUKOB CIVILIZACIJA

RAVNOTEA
ME UZAVISNOST
DIVERZITET

Istorijska injenica je da CIVILIZACIJE NESTAJU.

Raspolu enost savremene civilizacije na:

tehnoloko informati ke i ekonomsko vojne -

gospodare sveta

epigonsku niskonaponsku periferiju zamrznutu

modernim duni kim robstvom

Kriza savremene civilizacije:

Dosezanje do nivoa crnih ta aka kao arita sloma

uzlaznih krivulja (u svim oblastima razvijenog sveta

uo ljiv je dubok i irok rascep, kako u krizi modela, tako
i u krizi drutvenih sistema).

Zakora enje u fazu globalnih sukoba, gde je dominantan

konflikt u stapanju i preklapanju vie pojedina nih globalnih

civilizacija: zapadne, kineske, japanske, islamske, slovensko
pravoslavne, latinoameri ke i afri ke civilizacije.

Svaka civilizacija ili podcivilizacija ima vlastitu krivu

liniju, odnosno svoje uspone i padove, dok se me usobno

dodiruju ili stapaju ili pak protivstavljaju i upotpunjuju.

LAVIRINT
CIVILIZACIJE

J. Cviji :
Vii nivo nau nog rada po inje
DUBOKIM OPSERVACIJAMA
koje esto u sebi sadre objanjenja fakta pojave i
katkad dovode i ukazuju na nepostojanje veze.
Iz takvih se promatranja razvijaju
HIPOTEZE
esto samo radne hipoteze takvim prema kojima
treba dalje istraivati.
One se ne moraju odrati, ali i onda kada se ne odre
od njih je velika korist.

N. Tesla:
Ne ini oveka samo dua (duhovni softver), niti samo
telo (bioloki hardver). Kada se oni odvoje ovek vie ne
postoji.
Kada po nemo prou avati nefizikalne pojave,
napredova emo za 10 godina vie nego za sve vekove do
sada.
FAKTOGRAFSKI

doga aj

FENOMENOLOKI

pojava

FILOZOFSKI

stvarnost