Prof. DR Valter Fajt - Neverovatna Otkrica

Serija predavanja
NEVEROVATNA OTKRIA
Prof. dr Valter Fajt
Kulturni centar Politehnike akademije

Bulevar AVNOJ-a 152a, Novi Beograd
2-16. jul 2003. u 19.30h
Prof. dr Valter Fajt (Walter Veith) doktorirao zoologiju na univerzitetu Kejptaun u Junoj Africi.
Doktorirao je iz oblasti nutricionistike fiziologije.
Prof. Fajt predavao je studentima teoriju evolucije sedamnaest godina. Posle iscrpnih
istraivanja na univezitetu telenbo u radobolju od 1979-1987. uverio se da ova teorija ne daje
adekvatno objanjenje porekla ljudske vrste. Godine 1988. prof. Fajt gostovao je na Institutu za
istraivanje u oblasti geologije na univerzitetu Loma Linda u Sjedinjenim Dravama. Njegov
istraivaki rad, ostvaren u saradnji sa vodeim svjetskim naunicima iz pomenute oblasti,
razradio je sutinu naunog problema evolucija ili stvaranje.
Prof. Fajt sada predaje na univerzitetu Vestern Kejp u Junoj Africi na katedri zoologije i jedan je
od pet naunika u Junoj Africi kojima je Londonsko kraljevsko drutvo dodelilo poasnu
Donaciju za realizaciju programa razvoja za poetak nauno-istraivakog rada u Junoj Africi
u periodu posle Aparthejda.
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA
ISHRANA
ISHRANA
ivot u najboljem izdanju
U toku sledee dve sedmice krenuemo putem otkria, i nadam se da neete biti razoarani
jer sam se pripremio da vam otkrijem mnotvo loih vesti. Nemojte se razoarati, jer na kraju
svake loe vesti krije se i jedna dobra vest. Ne oekujem od vas da bilo ta menjate u ovom
trenutku. Samo sluajte i razmiljajte. ak se i naljutite, ali doite ponovo! Potrudiemo se da
ustanovimo sa kakvim problemima se suoava moderno drutvo. Nazvao ovo nae predavanje
ivot na vrhuncu. Moda e ono o emu u govoriti biti ideal za vas. Meutim, to je samo
jedna suprotnost ivotu koji je pao na niske grane. Na osnovu ovih predavanja ustanoviete da
mnogo onoga to danas inimo spada u kategoriju ivota na niskim granama.
Na mom univerzitetu imamo mnogo studenata - negde oko 50-60 hiljada (u ovaj broj su
ukljueni i studenti koji ne stanuju na kampusu). Kad studenti dou na univerzitet, sve vrvi od
studenata. Znate li kako oni zovu ovo mesto? Crveni trg - to je zbog crvenih opeka od kojih je
trg nainjen.
Evo o emu emo govoriti veeras: govoriemo o nainu ivota i o zdravlju. Poetkom 60-tih
godina ljudi su verovali da su Japanci genetski drugaiji od naroda u drugim krajevima sveta.
Razlog stoji u tome to Japanci nisu obolevali od istih bolesti od kojih su obolevali narodi
zapadnog sveta. Npr. ako uzmete rak debelog creva i mara, 60tih godina postojala je velika
razlika izmeu naroda u Japanu i naroda u Velikoj Britaniji. Naravno, Japanci su u mnogo
manjem broju obolevali od ove bolesti. Ali samo u toku 20 godina Japanci su dostigli zapadni
svet. Dakle, ili su se u toku 20 godina njihovi geni promenili, ili se neto drugo promenilo. Ista
situacija je i kod ena i kod mukaraca.
Vidite, nisu samo geni oni koji povezuju lanove porodice, ve i nain ishrane ini to isto.
Postoje 10 osnovnih faktora koji izazivaju bolesti i smrt u Sjedinjenim Dravama (uzimam primer
Sjedinjenih Drava jer je tamo situacija najloija):
1. Bolesti srca i krvnih sudova. Skoro milion ljudi godinje umire od ovih bolesti.
2. Rak. Oko pola miliona ljudi godinje umire od raka;
3. Hronine bolesti plua. 105.000 ljudi godinje umire od ove bolesti.
4. Infektivne bolesti. 90.000 ljudi umire godinje od infektivnih bolesti, itd.
Broj onih koji umiru od ostalih bolesti je zanemarljiv. Mislite da je, moda, u drugim zemljama
situacija malo drugaija? ta nauka kae o tome koji je osnovni razlog za sve te bolesti?
Napraviemo jednu listu:
2
ISHRANA
1. Loa ishrana.
2. Lo nain ivota.
Ovo su dva najosnovnija razloga za bolesti koje smo malopre nabrojali. Svi uzroci smrti koji
zauzimaju nia mesta na tabeli, doivljavaju najvei publicitet.
Hajde da vidimo ta to znai iveti due? Kako se to postie?
1. Puenje - oigledno je, na osnovu svih dosadanjih podataka, da puenje nije dobra i zdrava
navika;
2. Nedostatak sna (7-8 sati dnevno);
3. Redovan doruak - ako neto treba promeniti danas, preporuio bih vam da imate redovan
doruak. Mi se uvek urimo, a ljudi misle da e, ako preskoe doruak, izgubiti neto na teini.
Ali, injenica je da je metabolizam na vrhuncu u toku jutra, i dobar doruak e, u stvari, dovesti
do gubitka teine jer ete tu energiju koju ste uzeli iskoristiti u toku dana. Osim toga, rizik za
oboljenje od srca e se time smanjiti i to je jo jedan dobar razlog da se uzima redovan i obilan
doruak;
4. Nemojte jesti izmeu obroka;
5. Odrati odgovarajuu telesnu teinu;
6. Vebajte redovno;
7. Smanjite sve ostale nezdrave navike kao to je konzumiranje alkohola.
Sva ova pravila su vrlo poznata svima, i svi ih dobro znamo.
ta je sa lekovima? Evo interesantnog podatka: Postoji jedan nauni asopis koji nam
objanjava koliko ljudi se razboleva od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lekovi
koje ste dobili od svog linog lekara mogu da vam oduzmu ivot. U Velikoj Britaniju, izraunto je
da 70 000 ljudi umire godinje od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lek je drugi po
vanosti ubica u Velikoj Britaniji. To je svakako ok!. Nisam ovim rekao da je sve to ste dobili od
svog lekara loe, ali, na svet je, definitivno, postao svet pilula, svet loe hrane. Na primer, ako
uzmete samo sredstva za ublaavanje bola, uzmete li 10 takvih tableta, vi ete umreti. Ali, mi
opet uzimamo te pilule. Vi moete iveti zdravije i izbegavati ono to vam kodi, i moete dodati
godine svom ivotu! Isto se to odnosi na ivotni stil. Kau vam da treba da ivite zdravim
nainom ivota, a kao odgovor na takvu preporuku, vi jednostavno kaete da nemate
dovoljno vremena za to. Ili kaete: To kota isuvie! Isuvie sam zaposlen! Daj mi tabletu - za bilo
ta! Daj mi vitaminsku tabletu!
Ali, imam jednu dobru vest za vas. Kako da se reimo slobodnih radikala koji su odgovorni za
bolest kao to je rak? Mi smo mislili da se slobodnih radikala moemo osloboditi tako to emo
ISHRANA
kupiti boicu sa sredstvom koje e ih unititi. Hajde da vidimo ta kau nauni asopisi o takvim
tabletama:
Vitaminske pilule nisu uspele da potisnu rak!.
Dva su istraivanja napravljena na podruju upotrebe beta-karotina. Veoma je dobro poznata
injenica da su ljudi koji uzimaju velike koliine beta-karotina bolje zatieni od raka. Vaa
mama vam je jo govorila Uzmi jednu ili dve argarepe, bie ti bolje!. Ali, danas vam pruaju
pilule. Daju vam beta karotin u obliku tableta. A na boici pie: zatita protiv raka. U Americi,
organizacija za borbu protiv droga napisala je jedan zakon koji kae: Ne sme da napie bilo
ta na boici ako to nisi nauno dokazao. Nema problema.
I tako je poelo jedno istraivanje. U eksperiment su bili uljueni ljudi koji pue. Kazali su:
Daemo beta-karotin grupi koja pui, a drugoj grupi puaa daemo placebo (lanjak) da
bismo mogli dokazati da beta-karotin stvarno titi od raka. Bila su, u stvari, dva ovakva
istraivanja u svetu. Jedno je bilo finsko istraivanje, a drugo je bilo istraivanje pod naslovom
kareti. Finsko istraivanje je trajalo malo due, ali pre nego to se navrilo 10 godina ovog
istraivanja, ono je bilo zaustavljeno jer su ustanovili neto uasno. Oni koji su dobijali betakarotin, imali su vie sluajeva raka nego oni koji su dobijali samo placebu - praznu materiju.
Nakon etiri godine zavreno je i ovo drugo istraivanje. Analitiari su pronali istu injenicu.
Dakle, uzimanjem beta-karotina se poveava broj obolelih od raka.
Nemogue!, kau ljudi, Svi znaju da je beta-karotin dobar kao zatita od raka. On nije nikda
izazivao rak, on je antikancerogen!. Medicinski asopisi po celom svetu su pisali o ovome.
Jedna nemaki asopis je pisao o tome pod naslovom Opasan beta-karotin. Svet se
izokrenuo. Danas su ustanovili da beta-karotin stvarno titi od raka, ali samo onda kada se daje
sa svim ostalim sastojcima koji se nalaze u argerepi, sa svim onim to se nalazi u zelenom liu i
u povru. Potrebni su vam flavenoidi. Sve ono to se nalazi u celini, 50 puta poveava
delotvornost flavonoida. Dakle, uzimajte vitamine, i sva druga sredstva, i ponakad ete doiveti
izneneenje da e to biti kontraproduktivno. A nauka je ustanovila, da se sve to nalazi u
namirnicama. Ako elite svoje vitamine, svoje minerale, svoje flavonoide, onda prvo to ete
jesti su jagode. Zatim dolaze ljive, narane, groe, kivi itd. Ako elite povre koje ima veliku
koliinu antikancerogenih materija, najbolja namirnica je beli luk. U mom odeljenju istraivali
smo uticaj belog luka i ustanovili smo da je on savreni antibiotik. Ali ako imate neki sastanak,
onda moeti upotrebiti i druga antikancerogena sredstva kao to su spana, brokli i neete
morati da pokvarite svoje romantino vee mirisom belog luka.
Hajde da vam prikaem novi vitamin u vaem ivotu. Izgleda vrlo dobro. Te nove materije su
fitohemijske materije. To je neto novo u nauci. Te fitohemijske materije se bore protiv bolesti. A
postoji posebna grupa fitohemikalija, to su fitoestrogeni. Neophodno je da sve ene uzimaju
ove fitoestrogene. Oni na neki nain zamenjuju one estrogene u telu. A ene imaju veoma
promenjiv nivo estrogena u telu. Posle menopauze, dolazi do smanjivanja nivoa estrogena za
40%. A estrogen je neophodan za normalno funkcionisanje vaeg mozga. Vi znate da su ene
sklonije nekoj vrsti bolesti. Zato je njima estrogen zaista neophodan za zdrave kosti, za zdrave
krvne sudove. ene spadaju u veoma rizinu kategoriju kad postanu starije.
4
ISHRANA
Mukarci nemaju taj problem. Kod njih je taj nivo estrogena konstantan. A ovi fitoestrogeni nisu
isti kao estrogeni koji se stvaraju u telu. Oni ne feminizuju mukarca, oni samo zatiuju. Oni tite
od raka dojke, zatim od raka prostate, od sranih bolesti, osteoporoze, od simptoma
menopauze. Npr. ene u Koreji kao da ne prolaze kroz proces menopauze. Ali ako prihvate
zapadnjaki nain ivota, prolaze kroz iste tekoe kao i zapadnjake ene. Zatim, tu su bolesti
mozga, bolesti kao to je artritis. Estrogeni su veoma vani kod bolesti mozga, zatim, za
prohodne i elastine krvne sudove.
Pitanje koje bih eleo da vam postavim veeras glasi: Da li ste vi kao narod zatieni od ovih
bolesti? Evo da vidimo ta je esta pojava kod nas u zemlji: sva zapaljenja, sve vrste sranih
boelsti, osteoporoza, simptomi menopauze, a osim toga radi se i o pamenju. Zdrav razum.
Ono to je za mene najgore kod starenja je kada izgubite zdrav razum. Najtee bi mi bilo kad
ne bih mogao da komuniciram sa svojim unucima. Ali, da biste dobili sve te neopohodne
komponenente, morate da imate raznovrsnost u svojoj ishrani. Zato bih vas ohrabrio da
ekperimentiete. Mi smo navikli na meso, krompir, pirina i onda dodamo malo povra i to je
sve. A imamo veliko obilje razliitih namirnica iz kojih moemo birati. A svaka pojedina
namirnica ima drugi nain zatite od bolesti. Ako elite da izbegnete, recimo rak, postoji mnogo
korenja koje vas moe zatititi od te bolesti.
Postoji itava lista namirnica u kojima se ti sastojci pojavljuju: to je, recimo, porodica biljaka u
koju spada kupus. Te biljke imaju svu zatitu u sebi. Kada ne bi bilo kupusa (moda bi Nemci ve
izumrli - oni jedu puno kupusa), zatim mahunarki (u Africi, to je osnovna hrana), itarica,
oraastih plodova i belog luka, porodica kupusa, zatim patlidani, paradajz, ak i tikva, zatim
porodica argarepe. Sve je to hrana bogata antikancerogenim materijama. Ja sam ih na neki
nain kategorizovao: beli luk i kupus spadaju u grupu koja prua najbolju zatitu zajedno sa
sojom i namirnicama iz porodice argarepa. Dakle, ako jedete argarepu, znajte da ona
spreava rak. Ali, ako uzmete ovu argarepu i pripramite je u obliku tablete, imate samo jo
veu ansu da dobijete rak. Jedini vitamini koje bih preporuio je kada biste u jednu pilulu
mogli da stavite koncentrisano sve ono to se nalazi u celom plodu, recimo, jabuke. Ali, onda
vam je mnogo lake da jednostavno, pojedete jednu jabuku.
emu ove namirnice pomau?. Dakle, tite vas od raka prostate. Uzmimo, recimo, uestalost
raka prostate u Sjedinjenim Dravama, u Australiji i u Velikoj Britaniji. I uporedimo ih sa brojem
obolelih u Kini, u Junoj Koreji i u Japanu. Danas se Japanci skoro isto tako loe hrane kao i
stanovnici Amerike, ali dobijaju mnogo vie fitoestrogena. Zatim imate rak beike. ak i rak
koe.
Amerikanci su izveli jedan eksperiment: dali su veliku koliinu rendgenskih zraka, pacovima.
Polovina od tih pacova je hranjena hranom koja sadri fitoestrogene, a druga polovina nije. Svi
oni pacovi koji nisu dobijali fitoestrogene pomrli su od raka. A ni jedan od pacova koji su dobijali
fitoestrogene nije umro od raka. Danas je rak koe veoma aktuelan. To je samo zato to naa
ishrana nije odgovrajua. Ako uzimate fitoestrogene imaete bolje kosti itd. Dakle, videli ste sve
ove zatitne materije.
ISHRANA
Postaviu vam nekoliko pitanja. Vi ete mi dati odgovor kakva je vaa pozicija. Nemojte se
obeshrabriti ako niste postigli neki dobar rezultat:
1. Koliko meu vama svaki dan uzima sojino mleko umesto kravljeg i ostalog mleka? Ako ga
uzimate svakog dana, dobijate 5 poena.
2. Koliko sojinih proizvoda najmanje tri puta sedmino uzimate u svojoj ishrani? Ako
upotrebljavate i bilo koju drugu letirnjau (?), dobijate 2 poena.
3. Koliko od vas upotrebljava laneno seme u svojoj ishrani najmanje 3 puta sedmino? Laneno
seme je veoma bogato jednom vrstom fitoestrogena koji se zove linen. Dame, to vam je
najbolja zatita od smetnji koje se dogaaju u vreme menopauze. Veoma je jednostavno:
dodate vrlo malu koliinu lanenog semena u ejk, ili u svoju hranu - stavite ga u ono to kuvate
uobiajno. Ako to inite, dobiete 5 poena.
4. Ako uzimate sojine klice u svojoj salati ili u sendviima jedanput ili vie puta sedmino,
dobijate 3 poena.
5. Koliko od vas najmanje dva puta dnevno jedu voe? Dobiete 3 poena.
6. Ako uzimate oraaste plodove, dobiete 2 poena.
7. Ako upotrebljavate i vone sokove, dobiete 1 poen.
8. Koliko meu vama upotrebljavaju biljne ajeve, svaki dan? Dobiete 1 poen.
9. Ako upotrebljavate maslinovo ulje umesto suncokretovog ili drugog ulja, onda ete dobiti 1
poen.
10. Koliko meu vama naizmenino upotrebljava 30 razliitih namirnica u svojoj ishrani?
Dobiete 1 poen.
Testirao sam svoje studente. U proseku, moji studenti su dobijali 1-6 poena. Ali za izvanrednu
zatitiu od raka potrebno vam je 26-35 poena u ovoj anketi. Kad sam prvi put napravio ovo
istraivanje, bio sam veoma razoaran, ali od tada sam se malo promenio. Zaboravio sam
laneno seme. Prvi put imao sam 30 poena. Ali kad sam dodao i laneno seme, dobio sam 35
poena. Znam da ovo zvui veoma obeshrabrujue, ali mi moemo da promenimo svoj nain
ivota.
Hajde da sumiramo: ve smo kazali da je ovo nae drutvo drutvo koje se slui praznom
hranom. Ali, ima nekih sakrivenih pomagaa u veini namirnica koje uzimamo. Ako bismo mogli
u na nain ivota uneti raznovrsnost svee hrane, onda se potrudite da u svoju hranu unesete
soju i proizvode od soje, mnogo voa i povra i na taj nain ete veoma poveati
verovatnou da neete dobiti rak ili druge sline bolesti. Ujedno ete i utedeti novac jer su
lekovi vrlo skupi.
ISHRANA
Ono to nam izaziva najvie problema u ivotu jesu proteini. Ako bih telefonirao u stara vremena
kui i da upitao ta emo dobiti za veeru, a moja supruga bi mi odgovorila: Peene krompire
i brokoli, to bi bio razlog da se rastanemo jer nismo bili spremni da priznamo da namirnice koje
sadre povre, krompir, brokoli i ostale stvari su prikladne za nas. Ono to smo mi hteli da
saznamo kad smo pitali ta e biti za veeru bilo je u stvari koje proteine emo dobiti. Ako bi mi
supruga odgovorila da emo imati peeno pile ili stejk za veeru, bio bih zadovoljan. Sve
ostalo nije vano. Mi smo bili indoktrinirani da razmiljamo o proteinima na takav nain.
Meutim, Svetska zdravstvena organizacija se ovde umeala i kazala koliko nam proteina treba
po kilogramu telesne teine u skladu sa godinama ivota. Svakoj eni ne treba vie od 55 g
proteina dnevno. A oveku treba 60 g proteina dnevno. Ali jedan proseni zapadnjak jede
300-350 g proteina dnevno. Vi ne moete akumulirati proteine u svom telu, ali ono to moete
nagomilati su masnoe. To znai da e pravilno upotrebiti svojih 50-60 grama koje si uzeo, a
onaj ostatak e promeniti u ugljene hidrate. Moje se telo najveim delom sastoji od proteina,
ali gorivo koje mi je potrebno jesu ugljeni hidrati. Bilo bi to isto kao da kaete da je va auto je
nainjen od gvoa. Dakle, logino bi bilo da u va rezervoar stavite opiljke od gvoa ili neto
re. Da li biste vi to stavili u va automobil? Naravno da ne biste. Vi koristite drugu vrstu goriva
naftu i benzin. Vae telo se hrani ugljenim hidratima. to se tie vaeg mozga, on ne bi prihvatio
nita drugo. Zato sve dodatne proteine koje ste uzeli nae telo mora da pretvori u ugljene
hidrate. To znai da telo mora da razradi svaki nitrogen u tim proteinima. To sad postaju veoma
toksine materije. Ostim toga mediji vam govore da su vam potrebni ivotinjski proteini jer se
smatra da ivotinjski proteini sadre sve amino-kiseline koje su potrebne naem telu a da se to
ne odnosi na biljne proteine. I tako su vas uverili da su ivotinjski proteini daleko bolji od biljnih
proteina. Ali, nauka je dokazala, i to van svake sumnje, da su biljni proteini daleko bolji od
ivotinjskih proteina uz uslov da se uzima velika koliina razliitih proteina.
ak i u ivotinjskom svetu, lav mujak, kad ubije neku ivotinju i pojede je, on pojede ono to je
sadrina te druge ivotinje, a sadrina su biljke. Pokazao bih vam jednu publikaciju koja
dokazuje da ako uzimate veliku koliinu ivotinjskih proteina u svojoj ishrani imate visok rizik od
osteoporoze i od bolesti srca i krvnih sudova. ivotinjski proteini imaju veliku koliinu sumpora u
svojim elijama dok biljni proteini imaju sasvim drugi sastav. Mineralne kiseline biljnog porekla
ine proteine irim i zato su laki za varenje. Da vam dam primer: ako pojedem jedno jaje,
kiselost u mom stomaku sputa se na 1,6. Stomak postaje tako kiseo da morate uzeti neko
sredstvo za smanjivanje kiselosti. A ako uzmete biljni protein, kiselost se nikad ne sputa nie od
1,5. Da li vi upotrebljavate sredstva za smanjivanje kiselosti vaeg eludca? Da, mnogi ih
upotrebljavaju. Da li ste videli ivotinje da etaju okolo sa boicom sredstva za smanjivanje
kiseline? Ako stavite ivotinjski protein u svoj stomak trebae est sati da se on svari, a za biljni
protein e trebati tri do etiri sati. Sir protein koji se sadri u siru zove se kasein. Siru je potrebno
10-12 sati da se svari. To je teko za varenje. Hajde da sumiramo : ako uzimam proizvode od
soje, oni e dodati dosta arginina u moju krv, a ako uzimam sir, on e mojoj krvi dodati mnogo
manje arginina. Naunici su pronali da je arginin neophodan da biste se oslobodili otrova. Ako
uzmemi recimo zeeve kao model (a isto se odnosi i na ljude) i hranim ih ivotinjskim proteinima
kao to je riblje brano, oni se razboljevaju od arterioskleroze. Ako ih hranim biljim proteinima,
ISHRANA
oni dobijaju nizak nivo holesterola. Ako im dajem ivotinjske proteine dobijaju visok nivo
holesterola ak iako nema holesterola u njihovoj ishrani.
Hajde da vam pokaem neto vrlo zanimljivo: jedan proseni biljni protein dae vam 67 mg
holesterola, jaje 107 mg, zatim svinjski protein 107 mg, protein iz pilia 18 mg, proteini iz
govedine 152 mg, proteini iz ribe 160 mg, a celo jaje 176 mg, kazein iz mleka 203 mg, urka 215
mg, a mleko 225 mg. Proteini iz obranog mleka enormno poveavaju nivo holesterola. A ta
vam kae televizija? Ako elite da izbegnete holesterol onda pijte obrano mleko sa niskim
sadrajem masnoa. Ali obrano mleko poveava nivo holesterola do nevienih granica jer
protein koji je sadran u mleku poveava nivo holesterola. Moda emo o tome kasnije malo
vie govoriti. umance jajeta je bogat izvor holesterola. Svi biljni proteini vam daju odreenu
koliinu holesterola, ali pasulj i graak vam daju izvanredno malu kolinu. Da li znate da jedna
kaika puna graka moe da bude skoro isto tako efikasna kao i neki lek za sniavnje
holesterola? Vi ete sigurno biti zabrinuti zbog kalcijuma. Znajte da sve to je zeleno davae
vam kalcijum.
eleo bih da vam kaem neto o tome ta mi inimo za sebe kada upotrebljavamo ugljene
hidrate. Mislim da ovde ima nekih studenata, jer ja sam nona mora za svoje studente.
Pogledajmo dve grupe pacova. Na levoj strani su savreno zdravi pacovi, a na desnoj strani su
oni koji izgledaju kao da su umrli. Oni su ili mrtvi ili na samrti. Obe grupe dobijale su potpuno istu
hranu. Ali grupa na jednoj strani dobijala je dva puta manju koliinu hrane od one na drugoj
strani. U emu je bila razlika? Grupa na desnoj hrani dobijala je da jede onoliko koliko je htela,
a grupa na levoj strani dobijala je onoliko koliko im je bilo potrebno. Dakle, istina je kada
kaemo da emo sami sebe izjesti do smrti.
Rafinisana hrana je jedna od najveih problema. Gde god da krenem, sve je rafinisano. Imamo
beli hleb, ljuteni pirina. I to je logino, jer ako uzmem za primer itarice - moderni mlinovi su
mlinovi na valjke, a stari mlinovi su bili mlinovi na kamenje koje se okretalo. To znai da moderni
mninovi drobe zrno, i zatim ga prihvataju valjci i suu ga na komade tako da belo brano izlazi
kao posebna kategorija. A mekinje stave u drugu posudu. I kada je iskustvo koje stiete u
zatvorenoj prostoriji svoga stana postalo vrlo bolno, onda kupujete mekinje. A klicu u zrnu
stavljate na lice. Vidite, ovde imamo tri stvari umesto jedne. ta to znai? ta je to prazna
hrana? Kad jedete tu praznu hranu dobijate drugu vrstu bakterija u svoj stomak zajedno sa tom
hranom. Tipina amerika ishrana proizvodie 60-600 g dnevno sulfata u urinu. To znai da,
ukolikoliko sam uzimao velike koliine rafinisane hrane i ivotinjskih proizvoda, bakterije u mojim
crevima se menjaju i postaju bakterije koje smanjuju koliinu sulfata. Ali, ako uzimam drugu vrstu
hrane, onda u imati bakterije koje su metanogene. Hajde da ovo pojednostavimo: gas koji se
proizvode prilikom zdrave ishrane metan, on je bez mirisa. Gasovi koji se proizvodi na osnovu
delovanja sulfatnih bakterija sadre sumpor. Ako elite zdrave bakterije, ako elite da ne
dobijete rak, smanjite koliinu prazne hrane koju ete uzeti. Izbagavajte rafiniranu hranu i
smanjiete mogunost dobijanja raka na debelom crevu, sve vrste problema sa gasovima,
varikulozne vene.
ISHRANA
Pogledajte dve stvari koje su vane: jednoj grupi svojih studenata davao sam da popiju
rastopinu glukoze. Nekoliko minuta nakon toga, nivo eera se veoma podigao. Ali, telo se titi
podiui nivo insulina. I sada imate toliko insulina u krvi da vrlo brzo opada nivo eera u krvi. I
na kraju je nivo glukoze mnogo nii nego kada ste se normalno hranili pre nego to ste uzeli ovu
koliinu glukoze. I tako dobijamo neto to se zove hipoglikemija. Ako biste uzeli istu koliinu
glukoze, recimo da stavite unutra malo jema ili zobi, nivo eera u krvi se ne podie tako
mnogo. Ni nivo insulina se ne podie mnogo, a krajnji rezultat je da nije dolo do hipoglikemije.
Probali smo ovaj isti eksperiment sa zeevima, jer mi moji studenti nisu verovali. Davali smo
zeevima glukozu, a davali smo im glukozu plus pektin (to su biljna vlakna u jabuci) i davali smo
im kola-kolu. Mislite da je to bilo okrutno? Oni vole kola-kolu, ba kao ljudi! Posle samo jednog i
po sata, svi su zeevi imali hipoglikemiju. Ovde je nivo eera u krvi bio kada smo poeli, a
posle jednog i po sata svi su imali hipoglikemiju.
Evo ta se deava kao posledica hipoglikemije: zbunjenost, tromost, nesigurnost, nedostatak
koncentracije, smetnje u vidu kao to su dupla slika, srce poe da lupa, anksioznost, drhtanje,
itd. Onda sam upitao sam svoje studente ta uzimaju pre nego to dou na ispit. Kau da piju
koka-kolu. Posle prvog sata ispita poinjete da drhtite, zaboravjate sve to ste znali, ne moete
niega da se setite, i onda dolazite k meni i kaete da ste se unervozili i da nita vie ne znate. A
ja kaem: Nije to istina nego si se napio koka-kole! Nema milosti. Nema drugog ispitnog roka.
Zato ni jedan od mojih studenata ne pije koka-kolu. A ovo nam drutvo ini svakog dana. Ako
je sadraj eera u krvi nii nego to treba, treba vam neto to e ga podii. Onda jedete
izmeu obroka i obino imate elju za neim slatkim. I onda imate elju za kofeinom. Mi sve to
inimo sebi ne shvatajui ta nam se dogaa kad to inimo. Najbolji nain da zadovoljite svoju
potrebu za sokom jeste da uzmete jednu jabuku. Visoki sadraj eera u vaoj krvi veoma je lo
za vae krvne sudove.
Sutra uvee u govoriti o masnoma i zato ne bih voleo da propustite to predavanje! Jer ete
biti iznenaeni onim to inite sami sebi. Ali, imam jednu dobru vest za vas: vi moete dobiti isti
doivljaj ukusa unosei nekoliko vrlo malih promena. Hou da vam pokaem da zemlje koje
imaju visok procenat masnoa u ishrani imaju veoma veliki broj sluajeva raka dojke. Od 40-tih
godina unoenje masnoe u ishrani se dramatino poveao u zapadnom svetu, a unoenje
ugljenih hidrata se smanjila. Rezultat toga je da ljudi izgledaju onako kako izgledaju u Americi.
Tano je da sa ovakvom konstitucijom moete da napravite dobru karijeru kao sumo-rva, ali
ne moete da oekujete dug ivotni vek! Imati viak kilograma nije ni malo zdravo. Dame su
zainteresovanije od mukaraca, jer one akumuliraju mnogo vie masnoa u sebi nego
mukarci. Nije to ba sve tako loe, jer upravo zloupotreba masnoa ini enski rod tako
privlanim. Ali, ako mukarci zloupotrebljavaju masnoe, nisu vie tako zgodni. Jedno je istina
to vie masnoa imate, to je rizik za oboljevanje od raka vei. Bilo bi dobro da smanjim rizik, da
podignemo nivo energije i da izbegnemo bolesti. Voleli bismo da kaemo za sebe da ivimo
jednim zdravim nainom ivota.
Veeras bih eleo da vas pozovem da unesete raznovrsnost u svoj nain ivota, da iskusite
blagodati zdrave hrane, da osetite opasnost koja se krije u rafinisanju hrane i da unesete zdrave
ISHRANA
meusobne odnose razliitih namirnica koje uzimate. Ali, ima neto to mi inimo a vrlo je
opasno za vas. Sutra uvee u govoriti o nekim od tih pojava. Smatram da e neke promene
koje moete uneti predstavljati znatno poboljanje. Pozvao bih vas da doete i sutra uvee. A
prekosutra e biti prava nona mora za svakog od vas. Ali, i uivaete! A onda emo doi od
najboljih reenja ovih problema.
Tvoje zdravlje tvoj izbor

Ljudski organizam je veoma sloen. udo je kako ga dugo moete zloupotrebljavati a da i dalje
ostane iv. Danas znamo da smo podloni mnogim iniocima rizika, a neke od tih inilaca
nazvaemo monstrumima u naem okruenju. U stara vremena ljudi nisu bili izloeni tolikom
broju rizika. Jedan od onih kojima smo mi izloeni jeste smog u naim gradovima. Pronaeno je,
recimo, da smog iz vazduha moe da nakodi plodu u majinoj utrobi. Meutim, ako se
probudim ujutru i vidim da ima smoga u gradu, ne mogu da kaem: Danas neu disati. Dakle,
ne moete nita da izmenite ako ivite u gradu. Meutim, postoje neke druge pojedinosti koje
moete da izaberete da budu vai uvari. Mi ivimo tako kao da smo u najbroj saobraajnoj
traci- svuda kasnite, premalo spavate, probudite se ujutru i oseate se kao da ste prebijeni. A
ta je onda prvo za im poseete? Dajte mi oljicu kafe! ili Dajte mi cigaretu!. Potrebno vam
je neto to bi vas stimulisalo, podstaklo. I onda se deava kao da ste na dejoj klackalici stalno se stimuliete i oputate se. A onda dolazite uvee i hoete da zaspite, ali ste toliko
ispunjeni tim podsticajima tako da vam je potreban neki depresant koji e vas smiriti. I onda, da
biste se smirili, kao depresant uzimate npr. alkohol. Kao da idemo ovako: podigni me, spusti
me; podigni me, spusti me.... Ove haluciogene droge izazivaju niz problema.
Neu da vam propovedam o alkoholu i njegovim opasnostima. Svi vi znate ta mediji kau. Ali
treba promisliti. Dakle, prirodne elije odbrane koje mogu da ubiju elije raka u naem
organizmu, samo jedna sesija pia alkohola moe ih ubije. A ene su mnogo osetljivije od
mukaraca. One imaju takav metabolizam. A svaka ena to zna, jer kad mu eli da jede, on
eli da jede sad. A ene ne razumeju zato je on ba sad tako gladan. Ali zato to ene imaju
sporiji metabolizam, one su sklonije cirozi jetre od alkohola. Pie koje ene piju ne pogaa samo
njih, ve i njihovo potomstvo. Smatralo se da trebate da budete teak pijanica da biste imali
dete sa fetalnim akloholnim sindromom. Dva pia dnevno mogu to da urade.
A neu vam propovedati ni protiv puenja. Svi znamo da to vie puimo to je vea
verovatnoa da dobijemo rak plua. Kakve su vam anse da ete doiveti 70. godinu? Ako
nikad niste puili, onda je verovatnoa 80%. Ali ta ako puite 25 cigareta dnevno?
10
ISHRANA
Verovatnoa je samo 40%. Nije ba dobra zamisao puiti. ak i vlada i sudstvo znaju to. Vidite,
nije naa zemlja tako loa. Nismo na elu grafikona, ve negde na sredini (misli se na Srbiju i
Crnu Goru). Ali neki od naih bliskih suseda su na veoma visokom mestu kao, recimo,
ehoslovaka. Vidite, ljudi su puili 50tih god. A enama je bilo potrebno jo 15 godina da bi
postale puai kao i mukarci. I zato se pojavljuju tumor i rak plua.
Imam kolegu na univerzitetu koji je uven po svetu i koji se bavi nikotinom. Pokazau vam neke
od njegovih zanimljivih rezulatata. On radi sa oglednim pacovima. On, dakle, uzima majke
pacova koji e imati potomstvo i ubrizgava im nikotin sve do 21-og dana kad mali pacovi
prestaju da sisaju. Onda on prouava kakav je efekat to izazvalo kod malih beba. Kad su bebe
roene, i majka je puila, ona ima veoma ubrzani metabolzam i glukoza se strano poveava.
Da majka nije puila, onda bi glukoza imala normalan nivo polovinu vrednosti koju ona sad
ima. I kad se nikotin sada isti iz sistema, metabolizam je u niim vrednostima i glukoza je jako
opala. To je razlog da se, ako puite i prestanete sa puenjem, ugojite jer se va metabolizam
usporio. I zato dame poinju opet da pue jer smatraju da im je bolje da smraju nego da se
jako ugoje. Ali mnogo bi bilo bolje da uopte ne poinjete da puite, da va metabolizam ima
ovu srednju vrednost od poetka. Ali, va izbor ne pogaa samo vas, nego i vae potomstvo.
Evo tog 21. dana posle roenja. Dakle, majka je imala nikotin u sistemu. A druga grupa mieva
nije imala nikotin. To su bebe koje su roene. Kada su roene, obim alveole u pluima je bio isti
i kod jednih i kod drugih (alveola je najmanja estica u pluima, to je upljinica koja se
ispunjava vazduhom i pomou koje diemo i dobijamo kiseonik u krvotok). I gledajte ta se
zbiva: 21 dan nakon roena, ako je majka imala nikotin, alveola kod beba je vea. A kad
majka nije imala nikotin u krvotoku, alveola kod beba je postajala manjom. A malo je ovde i
dobro, jer je to onda u dobroj srazmeri da bi se mogla izvriti razmena krvotoka i kiseonika u krvi.
I ne samo to. Ako je majka imala nikotin ili ovde nije imala nikotin, onda dok se ti mali pacovi
razvijaju, oni razvijaju sve vee alveole, ali kod onih kod kojih majka nije puila imaju vei broj
alveola nego kod onih kod kojih je majka puila. I to vam onda ostaje kao broj alveola za ceo
ivot. Alveole beba kod kojih je majka puila, poveane su elektronskim mikroskopom. I moete
videti male suze kod alveole. To su posekotine na tim alveolama i one krvare. Isto uveanje,
kod alveola beba kod kojih majka nije puila - prelepe alveole, zdrave i male. Ovo je veoma
zanimljivo: ako uzmete plua bebe i razloite sva tkiva iz njih, tako da ostane samo ono
elastino tkivo koje ini da plua rade, moemo da vidimo kako to elastino tkivo u pluima
izgleda ako majka nikada nije puila. Ima mnogo tog tkiva koje vezuje i elastino je. To znai da
ove bebe imaju zdrave alveole, male, mnogo njih i vrlo elastino pluno tkivo. Isto uveanje
ako je majka imala nikotin. Moemo videti vrlo malo tog elastinog tkiva. Skoro da izgledaju kao
plua sa enfizemom. Ne samo da nije elastino, ve ta osoba ima ovo loe naslee za ivot.
Takoe, va izbor se ne tie samo vas, ve dotie i vae potomstvo, tako da je dobra zamisao
izbegavati ove loe navike.
Sino smo govorili o dobrim fitohemikalijama. Veeras emo govoriti o loim. Neke od tih
hemikalija, poznate i kao proizvodi iz biljnog sveta, slue kao toksika odbrana. I vi znate da
postoji rat izmeu biljaka i ivotinja. Neke od biljaka smanjuju brzinu varenja, neke od njih su i
dobre po svojoj prirodi jer su antikancerogene bore se protiv raka, a loi su alkaolidi, pirotreini,
tanini, kofein, teobromin, nikotin, i mnogi drugi. A zato se ove hemikalije nalaze u bilju? Neki e
11
ISHRANA
naunici rei: Oni slue kao odbrana te biljke. Ali postoji i drugi razlog: Zato sve vrste ivotinje
ne jedu sve vrste bilja? Zato neke biljke imaju u sebi neke hemikalije kao to je npr. kofein?
elim veeras da odgovorim na neka od ovih pitanja.
Kofein i taj biljni spoj teobromin koji se nalazi u biljci koka poveae koncentraciju vaih
masnih kiselina, povisie vam krvni pritisak, stvorie vam vie stomane kiseline, i poveae va
nivo stresa. A kofein e takoe proizvesti kortizol. A kortizol e promeniti va metabolizam tako
da ete onaj eer uskladiten u jetri promeniti i dobiete glukozu u krvotoku. Drugim reima,
kada ste popili kafu zbog kofeina dobili ste priliv eera u krvi. To je isti onaj mehanizam kao kod
stresa boriti se ili pobei. Normalno, kada to doivite, vi ete ili pobei glavom bez obzira ili
ete se boriti i iskoristiti tu energiju. Ali mi koji smo stalno pored kompjuterom i ne kreemo se
moramo hemijski da obradimo ovu krizu u sebi. Kako u onda reiti taj priliv glukoze? Insulinom. I
onda se glukoza odmah smanjuje i ja se oseam oputeno. Zato mi je potrebna druga oljica. I
onda se opet oseam oputeno. I onda opet sve iz poetka. To su loe vesti! Takoe, kofein je
toksian i ima otrove. Da li ste znali da je 500 g aja u sebi uspelo da sakupi toliko kofeina da se
ubije 1000 mieva? Ako kafeinom hranimo ogledne pacove, oni imaju vikove udova prstiju u
nasleu, imaju vie potomstva sa zejom podeljenom usnom, zatim mnogo vie potomaka sa
razorenim nepcem, i mnogo vie sluajeva u kojima mozak raste van lobanje. Ali, to je kod
pacova, to nije kod ljudi!, kazaete vi. U redu. Ima mnogo beba roenih u Africi sa ovom
boleu. Ove tri supstance, tiofilin, tiobromin i kofein su vrlo bliske u hemijskom spoju.
Uzmimo za primer tipinu plantau aja. Hajde da vidimo kako se proizvodi taj aj koji se pije.
Za najbolji aj, runo se bere pupoljak i dva gornja lista. A sad da vam kaem neto o
ivotinjama. Rekao sam vam da su ivotinje privuene nekim spojevima u biljkama. Npr. koale
su privuene eukaliptusovim uljem i jedu samo eukaliptusovo lie. Oni imaju enzime u sebi koje
dobro razlau eukaliptusovo ulje. A jedan rogati duvanski crv, ima jedan enzim koji smesta
detoksifikuje nikotin, tako da je taj crv privuen duvanom. To je njegova hrana. Druge ivotinje
nemaju taj enzim, i kada bi one jele duvan, razbolele bi se i zato ih ne jedu. Vidite, razliite biljke
imaju u sebi razliite hemikalije i onda ivotinje koje ih jedu imaju sredstva u svom organizmu
kojima razlau otrove iz tih biljaka. Uzmimo za primer najveu antilopu na svetu ilant. Ona jede
bagrem. Kad se hrani, ona kida i lie. I kada se listovi prelome, oni proizvode jedan spoj koji se
zove feromon. I dok ilant jede, nivo tanina se poveava. Svo mlado lie onda ima vii nivo
tanina tako da ova ivotinja ne jede mlado lie. I to je od nje vrlo mudro. I sada biljka moe da
razvije celu kronju mladog lia koju ilan ne jede. A dok lomi lie, feromon upozorava tom
hemikalijom da je neto jede tako da se nivo podie u celom drvetu. I onda ova ivotinja kae:
Gadno mi je, i prestane da jede. I potrebno je da pree 100 km da bi ponovo jela, jer sve
druge biljke koje se nalaze oko te biljke koje je ona jela su podigle svoj nivo otrova i ti otrovi su je
odbili. To je predivno jer tako u normalnim okolnostima jedna biljka nije sva popasena i moe
da nastavi da raste zato to su oni mladi listovi ostali nedodirnuti. To je nain na koji se ivotinje
odnose prema toksinima.
Pogledajmo sada ljude. Oni beru aj. Oni uzimaju tapove i ibaju biljke - to je tradicionalni
nain da se bere polje aja. ta to ibanje u biljci proizvodi? To je imitiranje kako ivotinja jede
biljku. I kako ta biljka odgovara? Ona mnogo vie tanina i kofeina gura u svoje lie. Ali vi ste i
12
ISHRANA
mlado lie iibali tako da novi izdanci imaju mnogo vii nivo tih materija nego ono prolo lie
da bi obezbedili da biljka bude sigurna da je niko nee i dalje jesti. Svaka ivotinja sa bilo
kakvim oseanjem za dobro bi ostavila to lie. Ali ovek ne, on ba njih bere i onda ih sui. Ne
normalno. Ne, on ide i see ume okolo i ono zeleno lie spaljuje. Tu je i mnogo dima ali tako
se dobija suv list - to je zeleni aj. Ima i tota drugog u tom liu. Ali, to ljudima jo nije dovoljno,
onda to lie stavlja u ogromne posude i onda ono fermentie. I onda bakterije koriste sve to
mogu da iskoriste na toj biljci. Zatim se opet pali uma i to se sui. I ta se onda dobija? ist
koncentrovani toksin. Ni jedna ivotinja pri zdravoj pameti ne bi se ak ni pribliila tome. Ali,
ovek sipa vruu vodu preko toga, i pravi jedan crni ekstrat i onda kae: Pij to!. Naravno da je
gorko. Ali, to nije problem. Dodaje se eer. Jo malo eera da se jo popravi ukus. Jo uvek je
loe. Onda emo stviti u malu oljicu sa lepim ajnikom i onda emo nauiti ljude da piju i oni
uivaju. U stvari, to je jako loeg ukusa. Nema ni jedne ivotinje na zemaljskoj kugli koja bi tako
neto okusila. Predloio bih vam da promenite svoj ivotni stil. Da li ste probali da nekada date
crni aj bebi? Samo gledajte njeno lice posle toga? To vam onda kae da to nije hrana koja
odgovara ljudima. Imam jako dobre vesti za vas. Ako se niste privikli na taj uasni ukus aja,
postoje na tritu biljne vrste ajeva koji su dobri za vas a isto su tako uasnog ukusa kao pravi
aj. Dakle, ne morate da promenite va ivotni stil, moete taj ukus da osetite sa nekim drugim
biljkama koje su neotrovne. Ali ima i vonih ajeva koji su izvrsni.
Setite se da ete kofein nai i u koka-kola piima i u ohlaenim piima. Uzgred da vas pitam,
zato se kola zove kola? Zato to ima 12 kaiica eera. A zato se zove koka? Zato to je
ekstrat koka biljke. To je uasno! Vidite, samo jedna vrlo ukusna okolada moe da ima oko
120 mg teobromina. Vaoj deci moda ne dajete aj, moda im dajete limenke pia. To vam je
isto. A deci je teko da se oslobode tih otrova.
Sad bih eleo da vam govorim o jo jednom udovitu u vaem ivotnom stilu. Hou da vam
ispriam ta se dogaa sa masnoama. Otprilike znam kakav je ivotni stil u vaoj zemlji. Svima
je poznato da je bolest srca veliki ubica. Mukarci su podloniji ovoj bolesti nego ene. Ako
dame smatraju da su u prednosti, rei u vam da ako ena dobije srani udar, verovatnoa da
e od njega umreti je 72% vea nego kod mukarca. Ovo je oboje veoma loe. U Americi,
skoro 59 miliona ljudi ima u toku ivota bar neki problem sa kardiovaskularnom boleu. A skoro
polovina njih ima povieni holesterol u krvi. A ak 19godinji Amerikanci imaju vrlo visok nivo
holesterola. A masnoe su razlog, bez sumnje. Ako pogledamo gde se holesterol nalazi,
videemo da ga ima samo u hrani ivotinjskog porekla: rakovi, jaja, i drugi proizvodi. I sirevi,
naravno. Nema nimalo holesterola u avokadu ili u kokosovom orahu, nemojte verovati u te lai.
Kokosov orah ima zasiene masne kiseline. Ali zato to je ukomponovan sa biljnim proteinima i
biljnim belanevinama, on nije opasan. Ljudi koji ive na ostrvima junih mora ne dobijaju
kardiovaskularne bolesti iako jedu kokos u izobilju. Zapremina krvnog suda koji proputa krv se
smanjuje zbog holesterola koji se nalazi u njemu, a bez sumnje holesterol igra odreenu ulogu i
u kardiovaskularnim bolestima.
A sada da vam kaem neto o tome ta mediji tvrde. Ili recite vi meni, ta to mediji govore. ta
vam mediji kau, koju hranu da izbegavate? Zasiene masnoe. Zato to su one loe za srce,
zar ne? I onda vam kau da koristite onu vrstu hrane koja ima polinezasiene masne kiseline.
13
ISHRANA
One su dobre za srce, tako kau mediji, zar ne? 70 tih godina, organizacije koje se bave srcem
govorile su da se pree sa ishrane koja je bogata zasienim masnim kiselinama na ishranu koja
je bogata polinezasienim masnim kiselinama. A onda je u Sjedinjenim Dravama i u Velikoj
Britaniji poeo da opada broj kardiovaskularnih oboljenja i infarkta miokarda, dok je za to
vreme broj ovih oboljenja u Japanu bio skoro neznatan. I to je delovalo. Ljudi su se prebacili sa
zasienih masnih kiselina na polinezasiene masne kiseline. Sa putera na margarin. I zaista se
smanjio broj obolelih. Ali postoji i druga strana medalje,koja je vezana za masnoe i rak. U istom
periodu, kada su se smanjili infarkti i oboljenja srca, rak je strahovito rastao. Pravi prelazak je bio
sa zasienih na polinezasiene masne kiseline. Moete da vidite da su se na vrhu lestvice nale
zemlje sa najviim oboljevanjem od raka: Maarska, ekoslovaka, Belgija, Francuska itd. 90-tih
su poela da izlaze na povrinu saznanja da postoji direktna veza izmeu masnoa i raka. to
vie uzetih masnoa, to je i srazmera oboljevanja od raka vea. Evo, na vrhu je Holandija, a na
dnu je Tajland. I onda se pokazalo da ako pacovima date izazivae raka, i stavite ih na ishranu
bogatu masnoama oni razviju dvostruko vie tumora, nego ako su na ishrani koja je siromana
mastima. Dakle, ovi oblici raka izazvani masnoama su rak dojke, debelog creva, pankreasa i
prostate.
Hajde sada da vidimo kako se masti menjaju jedne u druge. Uzmimo prvo zasienu masnou.
Svi molekuli ugljenika su zasieni. I molekuli su lepi i kompaktni. Tako da ova masnoa tei da
bude u vrstom stanju. Zatim pogledajmo drugi molekul i videemo da je zbog dvostrukih veza
ovo nezasiena masnoa. I gde god imate dvostruku hemijsku vezu, imate i jedno ulegnue.
Tako da taj molekul nije tako kompaktan. Dakle, ovaj molekul sa ulegnuima tei da bude
tenost, a ovaj prvi tei da bude u vrstom stanju. Postoji problem. Ako hoete da napravite
margarin i elite da za to upotrebite polinezasiene masnoe treba da imate tenost, a ne
elite da polivate va hleb margarinom, ve hoete da ga maete. ta sada radite? Prvo,
ako je to polinezasiena masnoa, poto je to otvoreni molekul on brzo oksidira tako da izaziva
mnogo slobodnih radikala. U biljkama postoji vitamin E koji spreava oksidaciju i onda je
vazduh iskljuen. To je odlino. Ako izvuete masnou, a ue vazduh, onda kiseonik tako brzo
prodire tako da nikad nije dovoljno kiseonika unutra. To ulje oksidie i formira se itav niz loih
proizvoda. A kada zagrevate tu masnou, ona postaje jo gora. Tako da kad zagrevate ulje na
180 stepeni, samo dva sata i date ih oglednim pacovima, on ima problema sa jetrom. I to je
masna kiselina nezasienija, to je gore. Trinezasiena masna kiselina e deset hiljada puta
bre da oksidie nego mononezasiena kiselina. Npr. kad iz suncokreta izvlae ulje, oni to ine
zagrevajui ga. Zagreva se na vie od 200 stepeni celzijusa. Ako biste to dali oglednom
pacovu, to bi ga uinilo bolesnim. Ali, to prodaju vama! I ako pravite pompfrit zagrevaete ga
na mnogo vie od 200 stepeni i onda ete dobiti jo vie toksina. Idite u kafe i kupite pomfrit.
Kolko je ulje u kome se pri pomfrit dugo gorelo? Ono to kupujete je, ustvari, koncentrisani
kancerogen. To su loe vesti. Tako, zasiene masnoe e vas uiniti bolesnima (srane bolesti),
polinezasiene e vas uiniti bolesnima (rak). Ljudi me onda pitaju: ta je bolje jesti, puter ili
margarin? Ja im onda kaem: To zavisi od toga koji biste nain izabrali da umrete. Ako vam se
svia da odmah padnete mrtvi, onda uzmite puter. Ako hoete malo sporije da umrete, onda
uzmite margarin.
14
ISHRANA
A kako onda da izbegnemo ovaj problem? Evo odgovora: mononezasiena masna kiselina 10
000 puta sporije oksidie. ta bih trebao da kupim: poli ili mono? Mono. Koja od ovih je prola
test kroz istoriju? Maslinovo ulje. Mediteranske zemlje nemaju takva oboljenja od raka kao
druge zemlje. I elim jo da kupim ono koje je hladno ceeno. A vi kaete: Pa, to je strano
skupo! Rei u vam ta ete da uradite. Kad ste, recimo, kupovali suncokretovo ulje da biste
prili pomfrit, onda vam je bila potrebna cela flaa. Ali za korienje maslinovog ulja pravilo je
da se uzima samo kaika. Sipajte ga preko vaeg krompira, stavite ga u rernu i peete. Koliko
dugo je tamo u rerni? Samo dok porumeni. Nije prolo ni sat vremena i nije izvrena oksidacija. I
ima dobar ukus! Polinezasiene masne kiseline koje treba da imate u svojoj ishrani su linoleina
kiselina i linolenina kiselina. To su omega masne kiseline. U suncokretovom semenu ga ima
dosta. A hoemo da nam margarin bude vrst, a ne da bude tenost. Tako da ga mi onda
hidrogeniziramo One nerastvorljive sastojke izvuete, onda neutraliete sa kaustinom sodom, i
onda ga hidrogenizujete. ta to znai? Normalno je da sve masnoe budu u odreenom obliku
(u cis-formi), zato to na svakoj strani ove dvostruke hemijske veze imate simetrine molekule. A
kada hidrogenizujete, onda kao da zavrne ruku tom molekulu i on onda vie nije prav, ve
ide i u suprotnom smeru. I onda ovo zovemo trans-formom. Razlika izmeu ova dva molekula je
u tome to je ovaj prvi tean, a ovaj drugi je vrst. Tako da mogu da ga iskoristim za margarin.
Ali, moji enzimi ne znaju ta je to. To je strana materija u mom telu. A ta radite sa stranim
materijama u svom organizmu? Pokuavate da je izmenite, ali ne znate ta je, i zato je
skladitite gde god stignete u vaim organima, stavljate je pod kou itd. Dame, gledajte u
ogledalu i videete gde se uskladitilo. I onda idite na dijetu, smrajte i onda ste mrave ali sa
celulitom. Jedan engleski asopis o zdravlju kae: ene koje jedu etiri i vie kaika margarina
dnevno, imaju 66% vei rizik od sranih oboljenja, a to su transmasne kiseline koje su problem. A
zato se industriji te masnoe toliko sviaju?
1. mogu da vam prodaju margarin;
2. sadri masnou koju nita ne prepoznaje, ak ni bakterija.
Oni koji su stariji po godinama seaju se da su se ulja ranije obino uegla. Zato se margarin ne
uegne? Jer bakterije ne znaju ta je to. I dobro je onda da se pusti neka transmasnoa u teno
stanje, i onda one i ostaju tene. Tako da je to vrlo dobro za industriju, ali, za vas je to propast. I
zato vam predlaem da uzmete svoj margarin i da s njim oistite svoje cipele i da podmaete
svoju maineriju. Ali, jesti je, nije mudro. Vae suncokretovo ulje moete da koristite umesto dizel
goriva. Rekao sam vam kako da se va organizam bori sa nekim od ovih otrova, i sino smo
govorili o porodici argarepe, brokoliju i svim drugim lepim stvarima. Naravno da su vam
potrebne alternative jer ja sad sigurno razaram va ivot. Ali, nisam jo zavrio. Postoji puno lepe
hrane koju moete jesti.
Veeras elim da doem do svoje poslednje take. Vidite da industrija voli neto samo zato to
je to dobro za policu. Ali, ako je to dobro za policu i za uvanje, onda to obino nije dobro i za
ljudsku upotrebu. A sad hou da vas upozorim na neke aditive. Potrebno bi bilo 100
predavanja da bi se o ovome govorilo do kraja zato to svetska zdravstvena organizacija na
svojoj listi ima 8.000 aditiva. Dakle, postoje razni aditivi da bi se hrana ouvala. Mnoge od ovih
15
ISHRANA
materija izazivaju imunoloke probleme ili su jednostavno, toksine. Neke deluju smesta, a neke
su sa odloenim dejstvom. Neke od njih deluju na va organizam psiholoki, a neke fizioloki.
Evropska zajednica je izdala listu onoga to je dozvoljeno na podruju aditiva: boje,
antioksidansi itd. Neki se koriste u proizvodnji, a neki u finalnom proizvodu. A sada da vidimo ta
oni ine za vas. Ovde su neke od poblukacija koje govore o nus pojavama: od migrene,
preko hiperaktivnosti, do umora i letargije, nesposobnosti da se koncentriete i svim vrstama
nervnih bolesti.
Jedan od velikih problema jesu zaslaivai. Ljudi ele da izgube suvine kilogreme, pa onda
koriste zaslaiva. Jedno vreme saharin je bio veoma popularan, ali znali su da on nije ba
dobar jer izaziva probleme na srcu, povraanje, ireve, on je mutagen i poznat je kao izaziva
raka tako da je u nekim zemljama zabranjen. Ali postoje novi zaslaivai kao npr. aspartan.
Aspartan ete nai skoro u svemu a kriv je za 75% reakcija na aditive u hrani prema podacima
u Sjedinjenim Dravama. Ima 90 simptoma koji se navode kao direktni produkt aspartana.
Poevi od glavobolje, spazma miia, simptoma epilepsije, preko zabrinutosti, tekog disanja,
znojenja; dovodi se u vezi i sa tumorom na mozgu. Dokazano je da kod eksperimentalnih
pacova koji se hrane aspartanom ima povean broj tumora na mozgu. Svi simptomi
parkinsonove i alcharmerove bolesti su poveani kad koristite aspartan. A sada da vam
objasnim zato su ovi zaslaivai tako loi. Mnogi od tih savremenih zaslaivaa su
aminokiseline. Npr. aminokiselina koja se ovde koristi je aspartina kiselina i fenilanin. Takoe se
proizvodi i metanol koji je otrovan. I onda se oni menjaju u aspartat i glutamat u krvi. A to su
eksitotoksini (toksini koji vas uzbuuju). Ako je suvie visok nivo ovih eksitotoksina, vae nervne
elije e biti ubijene. I va e mozak imati upljine, rupe.
Neemo previe govoriti o metanolu osim da je maksimalna doza za jedan dan 7,8 mg. Jedan
litar ohlaenog pia sa aspartamom u sebi ima 56 mg etanola, to je mnogo preko dozvoljene
doze. A sportisti mogu da koriste ak 250 mg metanola u svojim piima za energiju. Ova
materija je zaista loa vest. Nita to ete pojesti kao kad uzmete prirodnu namirnicu nee vam
dati aminokiseline ovakvog oblika. Dobiete belanevine, ali ove aminokiseline deluju kao
eer na vae elije za ukus i one su onda zaslaivai. Da vam samo kaem, vi ste predivno
stvoreni. Kad jedete eer, vae elije za ukus vam kau: eer. I to se registruje u mozgu. I
onda mozak telefonira pankreasu i kae: Sluaj, stie eer, daj insulin koji e taj eer
razgraditi! Ali onda je vaa elija za ukus prevarena i to je sada aminokiselina. I nekoliko sati
kasnije pankreas alje poruku mozgu: Mnogo insulina, ta sad? Mozak kae: Znam da stie,
ve sam to zapisao! I onda to inite svaki dan. Posle izvesog vremena, pankreas telefonira
mozgu, i kae: Da li si rekao da je eer na putu? E, ja se onda bunim! I onda poinjete da
imate problem sa insulinom. Vi jednostavno niste oblikovani da jedete aminokiseline. A ove
aminokiseline na neurotransmiterima su posebno opasne. Sigurno je da se stvaraju kriminalci
kad se ovo koristi u hrani. A to se nalazi u puno namirnica: u zaslaivaima, u cerealijama,
bombonama za osveavanje daha, u vakama, u jogurtu itd. Predlaem da ponete da itate
natpise na namirnicama. Ovi poboljivai ukusa rade na istom principu glutaminata. Od ovog
monosaharinskog glutaminata bebe su imale greve. I ta se jo deava? Sniava se nivo
serotonina u vaem umu. Kad razgovarate sa psihijatrom, npr. reie vam da u psihijatrijskim
bolnicama ljudi koji imaju izofreniju imaju nizak nivo serotonina. Mi ovim pravimo naciju
16
ISHRANA
izofrenika. A onda antioksidansi. Prirodni antioksidanti koji se nalaze u hrani su vitamin A, E i C.

Ali kad izvuete ulja, to nije dovoljno jako. Hajde da dodamo neto drugo. Tako da kad kupite
kesicu ipsa ili grickalica videete da na pakovanju pie da su antioksidansi. Ja vam predlaem
da pozovete telefonom kompaniju koja vam je to prodala i da pitate: Koji od antioksidansi? I
oni vam sigurno nee rei. To je njihov metod. Jedan je od ova dva: BHT ili BHA. Znate ta on
ini? 50% kod eksperimentalnih pacova je smanjio holinesterazu.
A sad u da vam kaem ta to znai: Znate da nervni impuls nervnim putem putuje od jedne
elije do druge. A na vezama on prelazi sa jednog neurona na drugi. A postoji enzim koji to
zaustavlja. Ako smanjim procenat tog enzima, impuls obino ide tip zavreno. A sad ide tip TRRRRR. I umesto da vae dete mirno sedi u razredu i slua uitelja on jede pomfrit ili ips dok
uitelj govori. I dete ovo radi: TRRRRR. To je ta se zbiva u stvarnosti. I jo se zbiva 40% smanjenji
serotonina. Tako dete postaje kao izofreniar. I onda jedno dete ubije drugo dete. Kada ste to
uli u prolosti? Odakle to nasilje koje danas imamo u drutvu? U jednom zatvoru u Sjedinjenim
Dravama sa najokorelijim kriminalcima koje ima jako dobro obezbeenje, oni su uklonili ovu
hranu i uskoro su ovi ljudi mogli da se drue i bez nasilja razgovaraju. Dakle, vae dete e biti
hiperaktivno sa ovim hemikalijama. Neki od prezervativa deluju kao i boje. Nema aditiva u
vou i povru. Nema aditiva!
Mi ivimo u sasvim razliitom vremenu danas od onog u kom smo iveli u prolosti. Vai izbori
odreuju kvalitet vaeg ivota. Izbor je na vama. Vi moete rei: Ne. A vae je zdravlje, i vi
moete rei Da. Moda se pitate zato ja sve ovo vama iznosim? Zato to gotovo da nema
drugog naina da se to kae. A smatram da vi imate pravo da sve ovo znate. injenice su tu.
Nema informacija, nema izbora. A informacije su tu. Vi moete da izaberete da ivite zdravo!
Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici

Veeras u vam pokazati da vai pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato to su jeli
neto drugo, nego zato to se sama hrana promenila. Moram na poetku da vam kaem da
sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji u vam pokazati je onaj put kojim sam ja
proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srean zbog promena. Da ste me sreli
pre 15 godina izgledao sam prilino razliito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali,
hajde da svoju potragu zaponemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni
i rak prostate su glavni oblici raka kod mukaraca i poinju sa 40-45 godina sa kolorektalnim
kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod ena je slika slina.
Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke poinje
da bude veliki problem. A onda je najei oblik kolorektalnog raka u starakom dobu. Ovaj
kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za
Novozelanane je meso ivine kao povre. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom
17
ISHRANA
vrhu, a na dnu lestvice su Afrike zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalanog
creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga peete, onda imate odreena jedinjenja koja
se formiraju heterocikline kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu
formiraju. Jedan peeni komad mesa moe u sebi sadrati mnogo vie kancerogenih materija
nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka
koji bi se izazvao. Ali to vie ovog jedete, vea je verovatnoa da ete dobiti rak. U stara
vremena, ljudi su jeli svee povre iz bate i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fiziki puno
radili, trudili su se da svojom fizikom snagom to vie urade. A mi smo postali krompiri na
kauu, uivamo sedelaki nain ivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje
nisu tako zdrave.
Postoji jedinjenje koje se zove aalfac. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te
supstance. Piletina ima 180 mg. A jo jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vaom
inteligencijom) se u velikim koliinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih lezda je sa
istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drave i Novi Zeland. Ovo su
studije koje su vrene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dravama i ak je Svetska zdravstvena
organizacija izdala jedan obiman izvetaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima
jedete meso i ako imate meso vie od etiri puta sedmino, onda se verovatnoa da ete
dobiti eernu bolest strahovito uveava. Ako jedete meso est puta sedmino, onda imate
etiri puta veu verovatnou da ete dobiti eernu bolest nego neko ko ne jede meso.
Poveava se verovatnoi da ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako
jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno.
Ovo to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa ime su deka i baka morali da se
suoavaju. A ono sa im se sad suoavamo jeste ono sa im se oni nikada nisu morali da
pozabave, a to je savremeni nain za gajenje ivotinja za ishranu. Vidite, danas su ivotinje one
koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraivanje radio na mnogim mestima i mogu vam
rei da zemlje treeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje ivotinja. Nain na koji se dobijaju
ivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokree profit. I kad se
razmilja o tome ime e se hraniti ivotinje, to nije ni nalik niemu onom to smo imali u
prolosti. Danas ovim ivotinjama dajemo ivotinjske belanevine, jer je teorija da ih
belanevine ivotinjskog porekla ine da bre rastu. Mi elimo da dobijemo najjeftinije
belanevine. ivotinjama se daju druge uginule ivotinje, to su one ivotinje koje su odbijene na
klanici, zatim se one melju i sve ono to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu,
tako da sve one bolesne ivotinje koje nisu mogle da prou proces na klanici se melju i daju se
drugim ivotinjama kao hrana. I to je deo ivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore
koji sakupljaju ivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u
ivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vaan deo ivotinjske hrane je i riblje brano. Sva ona peraja,
glava i ostali delovi od ribe, i sve one neeljene ribe koje su izvaene mreom a nisu za
ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa ivinarskih farmi sve ono to se inae isti. To je sad lepa
re za neto to i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste to se sigurno nikome ne bi dalo u
ishrani. To se sve osui, samelje i opet se daje piliima za ishranu. Jer istog je materijala kao i va
nokat: ima kerotonina, belanevine. Naravno da pile sada ne moe da svari svoje pero. Onda
se dodaje jedan enzim koji pomae da se to pero ipak svari. To to pile ima unutranje krvarenje
18
ISHRANA
zbog tog enzima, to i nije ba tako vano. Sve ono to bi se opralo sa ivinarske frme se nalazi u
tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da e tu urinu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad
u one korisne kiseline. A takoe i petrohemijski nusprodukti su dodati ovoj ishrani. Sada ivotinje
dobijaju mnogo proteina ivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belanevine ivotinjskog
porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moe neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao to sam
rekao, proizvodi ivotinjskog porekla e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za
primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb
koji je biljnog porekla proizvee samo pola. A im je brano rafinisano, ni ono nije ba tako
bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvie izaziva kiselost je
kakavalj. Dame, za vas je ovo loa vest! Osteoporoza je izazvana, kau nauni asopisi,
suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotine
naunih asopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrili ovakva istraivanja. I koje e
to belanevine izazvati: biljnog ili ivotinjskog porekla? ivotinjskog porekla. To su injenice,
nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono to je stvarnost.
Pre nekoliko godina bili smo ukljueni u jedan istraivaki projekat gde su se farmeri alili da
njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako
je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izae iz tora sa krivim
nogama, nee postii dobru cenu. Hranili su ih na uobiajan nain: ribljim branom i svim onim
mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: To su belanevine ivotinjskog porekla. A
oni su rekli: Vi ste ludi!. Hajde da to ispitamo, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla
da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda.
Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poeli da ih hranimo
onako kako bi trebalo da se te ivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je
dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadraj belanevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi
ovce same ile na pau i pronale detelinu. To je ona prava dedina ovca. Uzeli smo tu istu
ovcu i dali joj 3% belanevine ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 5% belanevina ivotinjskog
porekla. Sledeoj grupi 8% belanevina ivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadraja
belanevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belanevina ivotinjskog porekla. Onda smo uzeli
drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belanevina. Moda ete neki od vas biti rastueni onim to
ete videti. To su bile ivotinje koje bi bile hranjene na drugi nain. Industrija daje 35%
belanevina ivotinjskog porekla. Mi smo doli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belanevina i
to smo vie belanevina ivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zato? Zato to
ivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo ivotinju koja
je rasla samo na biljnim belanevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na
takmienje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se
noge poinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moe da hoda
kako treba. Postoji jo jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrae i fecesa svaki dan i jedini
nain da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda
onda ete uzeti neto to e imati i mokrau preko toga. I znate ta je zanimljivo: onoj ovci koja
je hranjena biljnim belanevinama, mogli ste da se okrenete i da kaete: Ovice, okreni se!. I
uzeli ste joj uzorak. Otili ste drugoj koja je imala ivotinjsku belanevinu i ona vas je gledala
strogo. Ako ste pokuavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belanevina ivotinjskog
19
ISHRANA
porekla nikad niste smeli sami da odete zato to bi vas ona napala. to su vie belanevina
ivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, to vie belanevine
ivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost
krivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas moda zanima ta je sa
onim uporeenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belanevina ivotinjskog porekla (to
su one grupe sa 20% prema 20% belanevina, samo to je prva grupa iz izvora ivotinjskog
porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one ivotinje na ivotinjskim belanevinama dva
puta vie kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belanevinama. Sledea injenica
nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti ivotinja koje su jele biljne
belanevine bile su tvre od ivotinja koje su jele belanevine ivotinjskog porekla. Naravno,
ivotinje koje su uzimale belanevine ivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove ivotinje nisu
imale ni kalcijuma u kostima. ta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju
gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vae kosti.
Odgovor je sledei: lo odnos kalcijuma i fosfora potie od uzimanja belanevina ivotinjskog
porekla. Onda ete rei: Ovo vai za ovce, a ne i za nas ljude. Ovce ne bi trebalo da uzimaju
belanevine ivotinjskog porekla, ali na to u se vratiti.
Ovo je istorijska studija. Neu ii u tehnike detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon:
ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tano da
ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale
belanevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, ba kako treba. Kod 3%
ivotinjskih belanevina, stvar se pogorala. Kod 5% stvar je bila jo gora. A kod 8% jo gora. A
kod 8% biljnih belanevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belanevina dobra,
ivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna.
Ovde je jedna publikacija u amerikom asopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, ne
ovcama. Belanevine iz mlenih proizvoda poveavaju gubitak kotane mase. ene koje su
koristile veu koliinu ivotinjskih belanevina na raun biljnih 3,8%, imale su etiri puta vei rizik
preloma kostiju. Dame, ako elite da izbegnete osteoporozu ne koristite ivotinjske belanevine.
Osteoporoza kota puno novca (6 milijardi maraka u Nemakoj). Sigurno ne elite kosti koje su
pune rupa. Ako elite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vebanja. Samo malo
vebanja bolje je nego uopte ne vebati. to vie ivotinjskih belanevina koristite, to je gore
po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju ivotinjama, i to su materije koje stimuliu
hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotikim materijama i svim vrstama
hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan straan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i
izazvao prilinu paniku.
I zbog savremenog naina gajenja ivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo
radili jedno istraivanje na piliima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene.
Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilie. Pronali smo
mnogo izoblienih nogu zbog deklalsifikacije i kao to taj magazin tvrdi, ovi pilii su teki za
vakanje. A takoe su bogati virusima koji mogu dovesti do zapaljenja modane opne. Lekovi
koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledeoj formuli:
delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo
20
ISHRANA
to pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast,
tako da bi prvo poveali, ovo drugo treba da smanje. Lako! Pile, ne sme da se kree.
Napraviemo ti temperaturu koja ti savreno odgovara. Boriemo se za tebe protiv bolesti: evo
ti antibiotici. Ovde emo tvoju hranu uini to jeftinijom, a onda emo uiniti da se tvoj
organizam moe izboriti sa ubretom koje ti dajemo. Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se
kreu. Ali to nije zdravo, tako da se razvije itav niz problema kod tih viotinja. Meu farmerima
u Japanu irio se encefalitis zapaljenje modane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je
zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. ak su poslali vojsku da to uradi.
Medicinski svet kae da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. ak ni zalisci na
srcu ne smeju da budu presaeni, zato to mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga moete
umreti. I sve do sredine 80-tih bilo je veliko poveanje infektivnih bolesti. Odakle to potie? Od
antibiotika. Zato to bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu
deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povraala su i onda su im doktori jednostavno dali
antibiotike i poslali ih kui. A onda, za nekoliko dana, dolo je na hiljade dece u bolnicu. Leali
su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I poto je epidemija izbila po
celom svetu, farmeri su rekli da je to dolo iz medicinske brane. Oni daju te velike doze
antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to dolo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi
borili jedni protiv drugih.
Mi smo, na naem univerzitetu odluili da reimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao
da je asopis pigl objavio jaja koja su bila u mrtvakom sanduku. Od tada je potekao zakon
u nekim zemljama da ne moete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro
skuvano. A evo ta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da moe da se odredi da li bolest potie
od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda e ljudi imati te
bakterije u sebi koje su otporne. A ako potie od farmera, onda e ivotinje na farmama imati
rezistentne bakterije. Otili smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali
uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u
klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i
bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija
bilo visoko u klanici, onda je bolest dola sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija
visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I ta smo pronali? Pronali
smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jo kako. ta to znai, u stvari?
Pogledajte, kod pilia ste pronali tri razliite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji
uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronali smo da sadre
16-20 puta vee koliine antibiotika nego to je internacionalnim propisima dozvoljeno.
Proveravali smo literaturu i doli do zakljuka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako
jedete meso, vi ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj ivotinja i sve ivotinje kojima su
davani antibiotici imale su uveano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepie
antibiotik. I on ne deluje. Ali, vae bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih
antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete au mleka, a loa je vest to one
loe bakterije preive pasterizaciju, i onda se te loe bakterije razmnoe u vem stolmaku i onda
ste bolesni i imate dijareju. I ta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali poto ta bakterija potie
21
ISHRANA
sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I ta e ona onda rei
antibiotiku? Ne moe mi nita!. Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kau:
Poeu da jedem egzotina mesa, poeu da jedem nojeve i gemove. Ali u tim mesima
imate ebolu kao problem koji se pojavljuje.
Imam dobre vesti - govoriemo o ribi. uo sam ve: Nemojte rei da je riba loa! Hajde da
ponemo da razmatramo to pitanje koje se tie ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da
je danas voda zagaena tako da ne moete da plivata na nekim plaama. A onda, tu je ne
mali problem biolokog uveanja. to idete vie u lancu ishrane koncentracija toksina se
uveava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada
doete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uveana. Ptice koje
jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, poto nemaju dovoljno jaku
ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim
mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronaeno je da ove ivotinje, u stvari,
umiru od zapaljenja plua. Ali, zato su dobile zapaljenje plua? Onda su analizirali celu
situaciju i doli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita
naftnih tankera da koljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji
prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se iste od tih koljki runo.
Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne moe da se izmeri. Ali je u
masnoi ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dandva oni
ne love ribu. I ovi morski lavovi tada troe svoju masnou iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I
imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje plua i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu
vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zato mi dobijamo danas tako mnogo bolesti plua?
Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono to jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoi u telu imate
iste otrove. Ali, rei ete: Treba mi riba zato to je bogata omega trimasnim kiselinama koje su
korisne. I kau vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je ba tako? Prvo, dobijate visok sadraj
holesterola. Vidite da haringino ulje ima vie holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim
uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas,
one pomau da se smanji lepljivost krvnih elija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni
pritisak, sve vrste poboljanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti
spree: kone, nervne i druge. Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno ba iz
ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoina kiselina. Ne mora da se neophodno
dobije iz ribe. Ona naroito utie na zgruavanje krvi. Tako da elite da imate to, ali ako toga
imate previe, onda ste u rizinoj grupi da dobijete modani udar, i trombrozu zaepljenje
vena.
Zanimljivo je da ivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju log ili trombozu. U biljkama
ete nai alfalinoleinu kiselinu. A neete nai ezopantenoinu kiselinu. Ali, ovde imate sve
enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja
proizveete pomou enzima dovoljno ove ezopantenoine kiseline koja vam je neophodna,
ali je nikada neete imati previe. Dobijte omega tri iz bilja. Dobiete to iz krompira, repe, ali
najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite
22
ISHRANA
laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno
da to dobijete iz riba, moete to dobiti iz badema, oraha.
A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su iveli na na nezagaenom prostoru, ali naunici
kau da su sada oni zagaeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a
to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i
nauka kae da se kod riba dramatino poveavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa
kojima se do sada nikada nismo bavili.
Hajde da govorimo i o drugim bolestima za koje baka nije ni znala da postoje. To su bolesti
izazvane prionom, a njih nema u mahunrkama, u soji. Seate se kada smo bili suoeni sa
boleu ludih krava, a Britanija je tada tvrdila: Govedina je bezbedna! Hajde da vidimo ta je
prion. To je belanevina koja se useljava u mozak. Tako je vrsta da je ne moete unititi ni
kuvanjem ni niim drugim. Normalno, ima spiralnu strukturu. Ali, ako postane nenormalna
onda se raspetlja. I onda se naseli na nervnu eliju. Zatim, ta nervna elija umre i ostavlja rupu,
tako da na kraju mozak postane kao suner. Tako se i zove spongifornost sunerasnost. Ta
spongiforna bolest se zove govea spuvasta masa u mozgu. ta je Britanija tvrdila kad se ovo
dogodilo? Don Mejdor je tada bio predsednik vlade i on je tvrdio da nema nikakvih problema
sa ovom boleu. Epidemija je imala svoj vrhunac 1992 god. u Engleskoj. Onda su taj problem
reili tako to su ubijali te ivotinje, a onda su 1992. rekli: Ma, ne moe to nita da nam nakodi!
Imali su tako mnogo mesa za izvoz te godine. Britanski izvoz mesa u Evropu se od 1992 do 1995.
godine utrostruio. Ko je jeo to meso? Evropljani. Britanski naunici su tvrdili da se ne moe
dobiti ta bolest jedenjem mesa jer bolest ne moe da pree sa jedne vrste na drugu. A ak i
kad bi to moglo da se desi, bilo bi joj potrebno 80 godina da se razvije. A ve su 1994. god. i
make su poele da dobijaju tu bolest. Zato? Jer su jele zaraenu hranu za kune ljubimce. I
onda je prvi mladi ovek umro. Oho, ona teorija da bolest eka da se razvije 80 god. je pala u
vodu. A onda su i deca umirala. I onda su shvatili da treba da ponu da ubijaju ta goveda.
Onda su ih spaljivali u poljima. Ali sledee godine, trava je na tom mestu izrasla i krave koje su
pasle tu travu bile su ponovo zaraene boleu ludih krava. Morali su u posebnim rernama na
visokoj temperaturi da spaljuju ove krave. Do 2001. god. i bebe su dobile ovu bolest. Da li je sad
epidemija prestala? Kau da je danas bezbedno jesti meso zato to sada ima samo deset
priona na gramu. Ali, kotana sr ima jedan milion na gramu, a nervni sistem ima milijardu na
gramu. Kako se prave kobasice? Gde se stavlja meso? U creva. Milion priona na gram. Kako se
see meso? Uzme se testera i du kime se presee cela ivotinja. Tako da ta testera ide kroz
centralni nervni sistem i razlae te prione po celom mesu. Mislite li da to moe da doe i do vas
ili da ode u Ameriku? Ve 1989 god. pronali su u Americi sluajeve Krojcebjakovljevog
sindroma to je drugo ime za bolest ludih krava, i kazali su da je ovih sluajeva bilo hiljadu puta
vie nego to su oekivali. Mogao bih sada da vam pokaem mnogo populacije i mogao bih
da vam ustvrdim da su sluajevi alchajmerove bolesti u stvari sluajevi bolesti ludih krava. I od
90-tih godina ove bolesti su eksponencijalno rasle i u drugim zemljama. Gde je ta bolest danas?
U Kanadi. Nije to samo bolest ludih krava, ve i bolet ludih ovaca, a u odgajalitima riba imamo
ak i lude ribe. Zato? Zato to su uginule ivotinje samleli i davali ribama da jedu. To su dali i
piliima. Da li je baka morala da razmilja o ovome? A onda iznenada, tuberkuloza se vratila.
Mislili smo da smo pobedili ovu bolest. Godinama je bila pritajana, a sad se vratila. Slinavka i
23
ISHRANA
ap su se vratili. Kad se slinavka i ap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione ivotinja su

ubili. I ceo svet je govorio da su Britanci ludi. Kad je pre dve godine ova epidemija besnela, ta
su onda uradile Juna Afrika, Australija i druge zemlje? Britanija ih je ovako ubijala. A druge
zemlje su pitale: Da li ste vi ludi? Pa, svi ovi milioni da se spale? Ne, oni su onda zatvorili ove
ivotinje u karantin i onda ih vakcinisali. I, naravno, njima je bilo bolje i mogli ste ponovo da ih
jedete. To je vrlo mudro, zar ne? Rekli su da slinavka i ap ne pogaaju ljude. Da, pogaa:
dobijate ireve na usnicama i po licu i dobijate groznicu. Vrlo neprijatno stanje. Ali, ovi virusi su
se tako promenili kod ove bolesti, tako da se ne zna ta e se dogoditi narednih godina. A sad,
kad ih ubijete na ovaj nain, onda su sve ivotinje sa virusom unitene. Kad ih vakciniete, da li
ste onda ubili virus? Ne, samo ste tu ivotinju uinili imunom. Tako da svaka ta ivotinja biva
nosilac. Ukoloko budete elili da to jedete prijatno vam bilo! Ne, ja nemam bolest ludih krava,
ja imam slinavku i ap! Prava pitanja koje moemo da postavimo sebi jeste da li biljna hrana
moe da zameni meso? Da li e u mom ivotu ostati neka rupa, neto to nedostaje? Odgovor
na ovo pitanje e doi prekosutra. Imam dobre vesti za vas, samo morate biti strpljivi! Sutra
uvee imam najuzbudljivije vesti za sve vas!
Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici 2

Veeras u vam pokazati da vai pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato to su jeli
neto drugo, nego zato to se sama hrana promenila. Moram na poetku da vam kaem da
sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji u vam pokazati je onaj put kojim sam ja
proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srean zbog promena. Da ste me sreli
pre 15 godina izgledao sam prilino razliito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali,
hajde da svoju potragu zaponemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni
i rak prostate su glavni oblici raka kod mukaraca i poinju sa 40-45 godina sa kolorektalnim
kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod ena je slika slina.
Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke poinje
da bude veliki problem. A onda je najei oblik kolorektalnog raka u starakom dobu. Ovaj
kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za
Novozelanane je meso ivine kao povre. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom
vrhu, a na dnu lestvice su Afrike zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalanog
creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga peete, onda imate odreena jedinjenja koja
se formiraju heterocikline kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu
formiraju. Jedan peeni komad mesa moe u sebi sadrati mnogo vie kancerogenih materija
nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka
koji bi se izazvao. Ali to vie ovog jedete, vea je verovatnoa da ete dobiti rak. U stara
vremena, ljudi su jeli svee povre iz bate i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fiziki puno
radili, trudili su se da svojom fizikom snagom to vie urade. A mi smo postali krompiri na
kauu, uivamo sedelaki nain ivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje
nisu tako zdrave.
24
ISHRANA
Postoji jedinjenje koje se zove aalfac. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te
supstance. Piletina ima 180 mg. A jo jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vaom
inteligencijom) se u velikim koliinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih lezda je sa
istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drave i Novi Zeland. Ovo su
studije koje su vrene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dravama i ak je Svetska zdravstvena
organizacija izdala jedan obiman izvetaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima
jedete meso i ako imate meso vie od etiri puta sedmino, onda se verovatnoa da ete
dobiti eernu bolest strahovito uveava. Ako jedete meso est puta sedmino, onda imate
etiri puta veu verovatnou da ete dobiti eernu bolest nego neko ko ne jede meso.
Poveava se verovatnoi da ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako
jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno.
Ovo to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa ime su deka i baka morali da se
suoavaju. A ono sa im se sad suoavamo jeste ono sa im se oni nikada nisu morali da
pozabave, a to je savremeni nain za gajenje ivotinja za ishranu. Vidite, danas su ivotinje one
koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraivanje radio na mnogim mestima i mogu vam
rei da zemlje treeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje ivotinja. Nain na koji se dobijaju
ivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokree profit. I kad se
razmilja o tome ime e se hraniti ivotinje, to nije ni nalik niemu onom to smo imali u
prolosti. Danas ovim ivotinjama dajemo ivotinjske belanevine, jer je teorija da ih
belanevine ivotinjskog porekla ine da bre rastu. Mi elimo da dobijemo najjeftinije
belanevine. ivotinjama se daju druge uginule ivotinje, to su one ivotinje koje su odbijene na
klanici, zatim se one melju i sve ono to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu,
tako da sve one bolesne ivotinje koje nisu mogle da prou proces na klanici se melju i daju se
drugim ivotinjama kao hrana. I to je deo ivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore
koji sakupljaju ivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u
ivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vaan deo ivotinjske hrane je i riblje brano. Sva ona peraja,
glava i ostali delovi od ribe, i sve one neeljene ribe koje su izvaene mreom a nisu za
ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa ivinarskih farmi sve ono to se inae isti. To je sad lepa
re za neto to i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste to se sigurno nikome ne bi dalo u
ishrani. To se sve osui, samelje i opet se daje piliima za ishranu. Jer istog je materijala kao i va
nokat: ima kerotonina, belanevine. Naravno da pile sada ne moe da svari svoje pero. Onda
se dodaje jedan enzim koji pomae da se to pero ipak svari. To to pile ima unutranje krvarenje
zbog tog enzima, to i nije ba tako vano. Sve ono to bi se opralo sa ivinarske frme se nalazi u
tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da e tu urinu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad
u one korisne kiseline. A takoe i petrohemijski nusprodukti su dodati ovoj ishrani. Sada ivotinje
dobijaju mnogo proteina ivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belanevine ivotinjskog
porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moe neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao to sam
rekao, proizvodi ivotinjskog porekla e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za
primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb
koji je biljnog porekla proizvee samo pola. A im je brano rafinisano, ni ono nije ba tako
bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvie izaziva kiselost je
kakavalj. Dame, za vas je ovo loa vest! Osteoporoza je izazvana, kau nauni asopisi,
25
ISHRANA
suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotine

naunih asopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrili ovakva istraivanja. I koje e
to belanevine izazvati: biljnog ili ivotinjskog porekla? ivotinjskog porekla. To su injenice,
nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono to je stvarnost.
Pre nekoliko godina bili smo ukljueni u jedan istraivaki projekat gde su se farmeri alili da
njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako
je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izae iz tora sa krivim
nogama, nee postii dobru cenu. Hranili su ih na uobiajan nain: ribljim branom i svim onim
mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: To su belanevine ivotinjskog porekla. A
oni su rekli: Vi ste ludi!. Hajde da to ispitamo, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla
da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda.
Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poeli da ih hranimo
onako kako bi trebalo da se te ivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je
dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadraj belanevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi
ovce same ile na pau i pronale detelinu. To je ona prava dedina ovca. Uzeli smo tu istu
ovcu i dali joj 3% belanevine ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 5% belanevina ivotinjskog
porekla. Sledeoj grupi 8% belanevina ivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadraja
belanevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belanevina ivotinjskog porekla. Onda smo uzeli
drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belanevina. Moda ete neki od vas biti rastueni onim to
ete videti. To su bile ivotinje koje bi bile hranjene na drugi nain. Industrija daje 35%
belanevina ivotinjskog porekla. Mi smo doli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belanevina i
to smo vie belanevina ivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zato? Zato to
ivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo ivotinju koja
je rasla samo na biljnim belanevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na
takmienje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se
noge poinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moe da hoda
kako treba. Postoji jo jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrae i fecesa svaki dan i jedini
nain da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda
onda ete uzeti neto to e imati i mokrau preko toga. I znate ta je zanimljivo: onoj ovci koja
je hranjena biljnim belanevinama, mogli ste da se okrenete i da kaete: Ovice, okreni se!. I
uzeli ste joj uzorak. Otili ste drugoj koja je imala ivotinjsku belanevinu i ona vas je gledala
strogo. Ako ste pokuavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belanevina ivotinjskog
porekla nikad niste smeli sami da odete zato to bi vas ona napala. to su vie belanevina
ivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, to vie belanevine
ivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost
krivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas moda zanima ta je sa
onim uporeenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belanevina ivotinjskog porekla (to
su one grupe sa 20% prema 20% belanevina, samo to je prva grupa iz izvora ivotinjskog
porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one ivotinje na ivotinjskim belanevinama dva
puta vie kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belanevinama. Sledea injenica
nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti ivotinja koje su jele biljne
belanevine bile su tvre od ivotinja koje su jele belanevine ivotinjskog porekla. Naravno,
26
ISHRANA
ivotinje koje su uzimale belanevine ivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove ivotinje nisu
imale ni kalcijuma u kostima. ta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju
gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vae kosti.
Odgovor je sledei: lo odnos kalcijuma i fosfora potie od uzimanja belanevina ivotinjskog
porekla. Onda ete rei: Ovo vai za ovce, a ne i za nas ljude. Ovce ne bi trebalo da uzimaju
belanevine ivotinjskog porekla, ali na to u se vratiti.
Ovo je istorijska studija. Neu ii u tehnike detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon:
ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tano da
ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale
belanevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, ba kako treba. Kod 3%
ivotinjskih belanevina, stvar se pogorala. Kod 5% stvar je bila jo gora. A kod 8% jo gora. A
kod 8% biljnih belanevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belanevina dobra,
ivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna.
Ovde je jedna publikacija u amerikom asopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, ne
ovcama. Belanevine iz mlenih proizvoda poveavaju gubitak kotane mase. ene koje su
koristile veu koliinu ivotinjskih belanevina na raun biljnih 3,8%, imale su etiri puta vei rizik
preloma kostiju. Dame, ako elite da izbegnete osteoporozu ne koristite ivotinjske belanevine.
Osteoporoza kota puno novca (6 milijardi maraka u Nemakoj). Sigurno ne elite kosti koje su
pune rupa. Ako elite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vebanja. Samo malo
vebanja bolje je nego uopte ne vebati. to vie ivotinjskih belanevina koristite, to je gore
po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju ivotinjama, i to su materije koje stimuliu
hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotikim materijama i svim vrstama
hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan straan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i
izazvao prilinu paniku.
I zbog savremenog naina gajenja ivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo
radili jedno istraivanje na piliima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene.
Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilie. Pronali smo
mnogo izoblienih nogu zbog deklalsifikacije i kao to taj magazin tvrdi, ovi pilii su teki za
vakanje. A takoe su bogati virusima koji mogu dovesti do zapaljenja modane opne. Lekovi
koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledeoj formuli:
delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo
to pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast,
tako da bi prvo poveali, ovo drugo treba da smanje. Lako! Pile, ne sme da se kree.
Napraviemo ti temperaturu koja ti savreno odgovara. Boriemo se za tebe protiv bolesti: evo
ti antibiotici. Ovde emo tvoju hranu uini to jeftinijom, a onda emo uiniti da se tvoj
organizam moe izboriti sa ubretom koje ti dajemo. Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se
kreu. Ali to nije zdravo, tako da se razvije itav niz problema kod tih viotinja. Meu farmerima
u Japanu irio se encefalitis zapaljenje modane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je
zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. ak su poslali vojsku da to uradi.
Medicinski svet kae da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. ak ni zalisci na
srcu ne smeju da budu presaeni, zato to mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga moete
27
ISHRANA
umreti. I sve do sredine 80-tih bilo je veliko poveanje infektivnih bolesti. Odakle to potie? Od
antibiotika. Zato to bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu
deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povraala su i onda su im doktori jednostavno dali
antibiotike i poslali ih kui. A onda, za nekoliko dana, dolo je na hiljade dece u bolnicu. Leali
su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I poto je epidemija izbila po
celom svetu, farmeri su rekli da je to dolo iz medicinske brane. Oni daju te velike doze
antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to dolo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi
borili jedni protiv drugih.
Mi smo, na naem univerzitetu odluili da reimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao
da je asopis pigl objavio jaja koja su bila u mrtvakom sanduku. Od tada je potekao zakon
u nekim zemljama da ne moete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro
skuvano. A evo ta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da moe da se odredi da li bolest potie
od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda e ljudi imati te
bakterije u sebi koje su otporne. A ako potie od farmera, onda e ivotinje na farmama imati
rezistentne bakterije. Otili smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali
uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u
klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i
bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija
bilo visoko u klanici, onda je bolest dola sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija
visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I ta smo pronali? Pronali
smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jo kako. ta to znai, u stvari?
Pogledajte, kod pilia ste pronali tri razliite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji
uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronali smo da sadre
16-20 puta vee koliine antibiotika nego to je internacionalnim propisima dozvoljeno.
Proveravali smo literaturu i doli do zakljuka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako
jedete meso, vi ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj ivotinja i sve ivotinje kojima su
davani antibiotici imale su uveano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepie
antibiotik. I on ne deluje. Ali, vae bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih
antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete au mleka, a loa je vest to one
loe bakterije preive pasterizaciju, i onda se te loe bakterije razmnoe u vem stolmaku i onda
ste bolesni i imate dijareju. I ta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali poto ta bakterija potie
sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I ta e ona onda rei
antibiotiku? Ne moe mi nita!. Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kau:
Poeu da jedem egzotina mesa, poeu da jedem nojeve i gemove. Ali u tim mesima
imate ebolu kao problem koji se pojavljuje.
Imam dobre vesti - govoriemo o ribi. uo sam ve: Nemojte rei da je riba loa! Hajde da
ponemo da razmatramo to pitanje koje se tie ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da
je danas voda zagaena tako da ne moete da plivata na nekim plaama. A onda, tu je ne
mali problem biolokog uveanja. to idete vie u lancu ishrane koncentracija toksina se
uveava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada
doete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uveana. Ptice koje
jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, poto nemaju dovoljno jaku
28
ISHRANA
ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim
mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronaeno je da ove ivotinje, u stvari,
umiru od zapaljenja plua. Ali, zato su dobile zapaljenje plua? Onda su analizirali celu
situaciju i doli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita
naftnih tankera da koljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji
prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se iste od tih koljki runo.
Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne moe da se izmeri. Ali je u
masnoi ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dandva oni
ne love ribu. I ovi morski lavovi tada troe svoju masnou iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I
imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje plua i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu
vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zato mi dobijamo danas tako mnogo bolesti plua?
Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono to jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoi u telu imate
iste otrove. Ali, rei ete: Treba mi riba zato to je bogata omega trimasnim kiselinama koje su
korisne. I kau vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je ba tako? Prvo, dobijate visok sadraj
holesterola. Vidite da haringino ulje ima vie holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim
uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas,
one pomau da se smanji lepljivost krvnih elija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni
pritisak, sve vrste poboljanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti
spree: kone, nervne i druge. Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno ba iz
ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoina kiselina. Ne mora da se neophodno
dobije iz ribe. Ona naroito utie na zgruavanje krvi. Tako da elite da imate to, ali ako toga
imate previe, onda ste u rizinoj grupi da dobijete modani udar, i trombrozu zaepljenje
vena.
Zanimljivo je da ivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju log ili trombozu. U biljkama
ete nai alfalinoleinu kiselinu. A neete nai ezopantenoinu kiselinu. Ali, ovde imate sve
enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja
proizveete pomou enzima dovoljno ove ezopantenoine kiseline koja vam je neophodna,
ali je nikada neete imati previe. Dobijte omega tri iz bilja. Dobiete to iz krompira, repe, ali
najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite
laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno
da to dobijete iz riba, moete to dobiti iz badema, oraha.
A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su iveli na na nezagaenom prostoru, ali naunici
kau da su sada oni zagaeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a
to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i
nauka kae da se kod riba dramatino poveavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa
kojima se do sada nikada nismo bavili.
Hajde da govorimo i o drugim bolestima za koje baka nije ni znala da postoje. To su bolesti
izazvane prionom, a njih nema u mahunrkama, u soji. Seate se kada smo bili suoeni sa
boleu ludih krava, a Britanija je tada tvrdila: Govedina je bezbedna! Hajde da vidimo ta je
prion. To je belanevina koja se useljava u mozak. Tako je vrsta da je ne moete unititi ni
kuvanjem ni niim drugim. Normalno, ima spiralnu strukturu. Ali, ako postane nenormalna
29
ISHRANA
onda se raspetlja. I onda se naseli na nervnu eliju. Zatim, ta nervna elija umre i ostavlja rupu,
tako da na kraju mozak postane kao suner. Tako se i zove spongifornost sunerasnost. Ta
spongiforna bolest se zove govea spuvasta masa u mozgu. ta je Britanija tvrdila kad se ovo
dogodilo? Don Mejdor je tada bio predsednik vlade i on je tvrdio da nema nikakvih problema
sa ovom boleu. Epidemija je imala svoj vrhunac 1992 god. u Engleskoj. Onda su taj problem
reili tako to su ubijali te ivotinje, a onda su 1992. rekli: Ma, ne moe to nita da nam nakodi!
Imali su tako mnogo mesa za izvoz te godine. Britanski izvoz mesa u Evropu se od 1992 do 1995.
godine utrostruio. Ko je jeo to meso? Evropljani. Britanski naunici su tvrdili da se ne moe
dobiti ta bolest jedenjem mesa jer bolest ne moe da pree sa jedne vrste na drugu. A ak i
kad bi to moglo da se desi, bilo bi joj potrebno 80 godina da se razvije. A ve su 1994. god. i
make su poele da dobijaju tu bolest. Zato? Jer su jele zaraenu hranu za kune ljubimce. I
onda je prvi mladi ovek umro. Oho, ona teorija da bolest eka da se razvije 80 god. je pala u
vodu. A onda su i deca umirala. I onda su shvatili da treba da ponu da ubijaju ta goveda.
Onda su ih spaljivali u poljima. Ali sledee godine, trava je na tom mestu izrasla i krave koje su
pasle tu travu bile su ponovo zaraene boleu ludih krava. Morali su u posebnim rernama na
visokoj temperaturi da spaljuju ove krave. Do 2001. god. i bebe su dobile ovu bolest. Da li je sad
epidemija prestala? Kau da je danas bezbedno jesti meso zato to sada ima samo deset
priona na gramu. Ali, kotana sr ima jedan milion na gramu, a nervni sistem ima milijardu na
gramu. Kako se prave kobasice? Gde se stavlja meso? U creva. Milion priona na gram. Kako se
see meso? Uzme se testera i du kime se presee cela ivotinja. Tako da ta testera ide kroz
centralni nervni sistem i razlae te prione po celom mesu. Mislite li da to moe da doe i do vas
ili da ode u Ameriku? Ve 1989 god. pronali su u Americi sluajeve Krojcebjakovljevog
sindroma to je drugo ime za bolest ludih krava, i kazali su da je ovih sluajeva bilo hiljadu puta
vie nego to su oekivali. Mogao bih sada da vam pokaem mnogo populacije i mogao bih
da vam ustvrdim da su sluajevi alchajmerove bolesti u stvari sluajevi bolesti ludih krava. I od
90-tih godina ove bolesti su eksponencijalno rasle i u drugim zemljama. Gde je ta bolest danas?
U Kanadi. Nije to samo bolest ludih krava, ve i bolet ludih ovaca, a u odgajalitima riba imamo
ak i lude ribe. Zato? Zato to su uginule ivotinje samleli i davali ribama da jedu. To su dali i
piliima. Da li je baka morala da razmilja o ovome? A onda iznenada, tuberkuloza se vratila.
Mislili smo da smo pobedili ovu bolest. Godinama je bila pritajana, a sad se vratila. Slinavka i
ap su se vratili. Kad se slinavka i ap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione ivotinja su
ubili. I ceo svet je govorio da su Britanci ludi. Kad je pre dve godine ova epidemija besnela, ta
su onda uradile Juna Afrika, Australija i druge zemlje? Britanija ih je ovako ubijala. A druge
zemlje su pitale: Da li ste vi ludi? Pa, svi ovi milioni da se spale? Ne, oni su onda zatvorili ove
ivotinje u karantin i onda ih vakcinisali. I, naravno, njima je bilo bolje i mogli ste ponovo da ih
jedete. To je vrlo mudro, zar ne? Rekli su da slinavka i ap ne pogaaju ljude. Da, pogaa:
dobijate ireve na usnicama i po licu i dobijate groznicu. Vrlo neprijatno stanje. Ali, ovi virusi su
se tako promenili kod ove bolesti, tako da se ne zna ta e se dogoditi narednih godina. A sad,
kad ih ubijete na ovaj nain, onda su sve ivotinje sa virusom unitene. Kad ih vakciniete, da li
ste onda ubili virus? Ne, samo ste tu ivotinju uinili imunom. Tako da svaka ta ivotinja biva
nosilac. Ukoloko budete elili da to jedete prijatno vam bilo! Ne, ja nemam bolest ludih krava,
ja imam slinavku i ap! Prava pitanja koje moemo da postavimo sebi jeste da li biljna hrana
moe da zameni meso? Da li e u mom ivotu ostati neka rupa, neto to nedostaje? Odgovor
30
ISHRANA
na ovo pitanje e doi prekosutra. Imam dobre vesti za vas, samo morate biti strpljivi! Sutra
uvee imam najuzbudljivije vesti za sve vas!
Mleko kao hrana da ili ne?

Ovo predavanje bih zapoeo sa izrazom: Krajnje udesno. Mediji i svet oko nas tvrde da ne
moemo bez mleka. Ali veeras elim da pogledamo neke zanimljive injenice. Ako imate
jednu normalnu obinu kravu, takva krava e proizvesti dnevno 3 l mleka. I ta koliina e biti
dovoljna da krava ishrani svoje tele. Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za
njega prirodno. Glavna belanevina u telu naziva se kasein i za njega je neophodan poseban
oblik varenja. Zato vam je potreban naroiti enzim renin koji se nalazi u burazima telia. To
tele e proizvesti iz omotaa svog buraga renin koji mu je potreban da svari mleko. I kasein belanevina u mleku, je posebno podeena kod svake vrste da odgovori potrebama te vrste,
to znai da e ona imati aminokiseline koje su potrebne toj vrsti. Koliina belanevine u mleku
odgovarae potrebama rasta tog organizma. Kad se pribliite kravama koje se prvenstveno
gaje radi mleka, one su genetski odabirane tako da proizvedu to vie mleka. Tako da e ova
krava proizvesti 20 l mleka dnevno, a vrlo dobra krava e proizvesti 40 l mleka. Super krava
proizvee 80 l. A svetska ampionka krava proizvela je vie od 120 l dnevno. To je jedno prilino
bolno iskustvo.
Hajde da kaemo neto o ovom predivnom blagu nazvanom mleni proizvodi. ta je to dobro
u mleku? ta mediji kau? Bogato je kalcijumom. I bogato je belanevinama. A onda ne
govore o masnoama, zar ne? Ali, ako ne budete dobili kalcijum iz mleka iskrivie vam se noge
i kima i ko zna ta jo. I zato sve ivotinje na svetu staju u red iza krave da dobiju svoju dnevnu
porciju kalcijuma. Sve, osim krava. Izgleda da ga one dobijaju iz trave. Mi smo nauili da pijemo
dosta mleka. Ali, nauka nam kae da od svih sisara ljudsko mleko ima najmanji sadraj
belanevina i najmanju razmeru kaseina prema surutki. Veeras u citirati samo iz isto naunih
asopisa. To znai da su sva istraivanja rigorozno proveravana. Neu da citiram iz proizvoljnih
izvora. Zato u ljudskom mleku ima najmanje belanevina? Pogledajmo: u ljudskom mleku ima
ih 1,2 ml na litar mleka. Potrebno je 120 dana da ljudska beba udvostrui svoju teinu. Kod
mleka konja, to je 2,4 - dvostruko vie, i potrebno im je polovina tog vremena da udvostrue
svoju teinu, za 60 dana. A kod krava je 3,3. i njima je potrebno samo 47 dana da udvostrue
svoju teinu. Koze imaju 4,1 kazeina i njima je potrebno samo 19 dana da udvostrue svoju
teinu. Kod pasa je to 7,1 a osam dana da udvostrue svoju teinu. Jo vie kod maaka, 7,5, a
sedam dana da udvostrue svoju teinu. A kod pacova 11,8 a 4,5 dana im je potrebno da
udvostrue svoju teinu. Ako je belanevina ono to elite iz mleka, trebalo bi da pijete mleko
pacova. Razmislimo o ovome: kada je krava dala ivot teletu, to tele udvostrui svoju teinu u
47 dana. A koliko dugo treba da eka tele da bi se uspravilo na nogama i prohodalo? Samo
31
ISHRANA
nekoliko sati. I istog dana kad je oteljeno moe da tri okolo. I zainteresovano je da bude veliko
i jako, tako da energija kod teleta ide u masu miia. A za razvoj miia potreban vam je visok
procenat belanevina u mleku. Belanevine su zbog rasta. A kod ljudi, koliko njima treba da
ustanu i prohodaju? Beba se raa potpuno bespomona, i vrlo sporo raste u poreenju sa
teletom. ta je najvanije kod bebe? Miii za hodanje ili glava? Glava. Kada se beba rodi, nisu
jo uvek zatvorene fontanele na njenoj glavi tako da je potrebno da se mozak veoma brzo
razvije. U stvari, krajevi nerava se uobliavaju ak i nakon roenja. Mozgu je potrebna hrana da
se razvije. Jednog dana krava nee biti zainteresovana za matematiku, ali e ljudsko bie
moda biti zainteresovano. Kakva je hrana potrebna ljudskom mozgu da se razvije? Masnoe.
Veina tkiva vaeg mozga sastoji se od masnoa. U ljudskom mozgu postoji najvea razmera
masnoe naspram belanevina, to je savreno za razvoj mozga. A kod krave postoji
najpovoljniji odnos za razvoj miia. Sad moete da razumete zato deca koja su podizana na
kravljem mleku imaju znatno nii IQ od one dece koja su podizana na majinom mleku. Trebalo
bi da koristimo hranu koja sree nutritivne potrebe starijeg deteta pa da se izbegne i toksinost
ili zatrovanost. Kravlje mleko ne zadovoljava ovaj standard kvaliteta. O tome govori asopis
pedijatrijske gastroenterologije. A bebe, kojima je dato kravlje mleko za vreme drugih 6 meseci
ivota, mogu iskusiti 30% poveanja gubitka krvi u unutranjim organima i izmetom da izgube
znaajne koliine gvoa. O tome govori asopis Pedijatrija. A zato se to zbiva? Problem je
belanevina kasijum. Krava ima renin dok ljudske bebe imaju vrlo malo tog renina, tako da one
ne mogu da svare taj kasijum. U majinom mleku postoji i proizvod bakterije koji se zove bacilus
bifidus koji pomae da se svari kasijum iz ljudskog mleka. Kravlje mleko proizvodi kiselost u
bebinom i u stomaku odraslih i tako iritira da unutranji organi poinju da krvare. ak e vam i
asopis mlene industrije rei da kravlje mleko podie holesterol. Postoji grupa lekara u Americi
koji su sebe nazvali odborom lekara za odgovornu medicinu u Vaingtonu, i oni smatraju svojim
poslom da upozore naciju protiv mleka. Oni govore o poveanju holesterola citirajui neke
asopise. Govore o gubitku gvoa koje se javlja zbog krvarenja u organima za varenje i
govore o eernoj bolesti. I ja u o tome govoriti. Oni citiraju studije sa Harvarda o raku jajnika. I
o tome u govoriti. Oni citiraju uveni britanski asopis Lancet i govore o katarakti i o
nepodnoljivosti laktoze, o alergijama na hranu i o toksinima i osteoporozi i o kolikama. Jedna
od svakih 5 beba pati od kolika. Pedrijatri su davno nauili da je kravlje mleko uzrok toga.
Danas znamo da majke koje hrane svoju decu svojim mlekom mogu imati bebe sa kolikima ako
majke uzimaju kravlje mleko. Od tada su otkrili da ako majka pije kravlje mleko, tada taj
delimino svareni kasein moe da zavri u krvotoku. Razlog tome je to mi odrasli loe razlaemo
kasein i on moe da dospe u majino mleko da bi se majin organizam oslobodio toga.
Videete ta jo on moe da izazove. uveni ameriki medicinski asopis Lanset je 1999 god.
izvestio da novi podaci dokazuju kontraverznu teoriju da ako se bebama daje kravlje mleko
moe se javiti eerna bolest i dijabetes u njihovom kasnijem ivotu. Zato se to deava? Vi
kaete da ga ne mogu dobiti jer japanske bebe koje se hrane samo majinim mlekom takoe
imaju dijabetes, i to dijabetes tipa 1, a ne tipa 2, koji pripada grupi bolesti zbog loeg ivotnog
stila. Tip 1 je autoimuna bolest. Otkrili su da japanske bebe koje imaju dijabetes 1 pripadaju
majkama koje su prihvatile zapadne navike u svojoj ishrani. Istraivali su majino mleko kod tih
ena i pronali su kravlji kasein. Kravlji kasein je specifinost krava. Ali postji jedna sekvenca
aminokiselina u nizu molekula i dogaa se da je ona ista i sa sekvencom aminokiselina u beta32
ISHRANA
elijama u pankreasu. I kad ne moete da svarite taj kasein, to je prirodno jer kad ste se odbili
od majinih grudi vi vie nemate renin, i poto ga u ljudskom mleku ima tako malo on vam ni ne
treba, svi se odrasli bore sa varenjem kaseina. Zato, ako stavite biljnu belanevinu u svoj
stomak, varenje e se zavriti za 4 sata. Ako stavite kravlje mleko, trebae vam 6 sati. Stavite
kasein u svoj stomak, trebae vam 12 sati. Nemci imaju izreku: Sir zatvara stomak. Zato? Zato
to se stomak bori da ga svari. I ponekad, s vremena na vreme popusti onaj svinkter na izlazu i
kad se analizira u dvanaestopalanom crevu, onda se uje sledea vest: Nisi jo zavrio posao
varenja, zatvori se! zato je obino popularan obrok sir i vino. Date oveku sir i on se zatvara
za 12 sati, jer to ne moe da svari. Ova belanevina ulazi u krvotok nesvarena. Sad imate strani
oblik belanevine u krvotoku. I ta onda radite? Onda vam je potreban sistem koji e se izboriti
sa tim. Ali ta ako je ta sekvenca aminokiseline tamo? Onda vam za to trebaju antitela, tako da
ete proizvesti antitela koje e ubiti beta elije koje se nalaze u vaem pankreasu i tako
dobijate dijabetes tipa 1. Rano izlaganje kravljem mleku moe poveati juvenilni dijabetes.
Dijabetes se ne dobija kod glodara koji su skloni dijabetesu ako su podizani na ishrani koja ne
sadri kravlje mleko, to pokazuje da protein iz kravljeg mleka moe da podstie tu bolest. Ovo
sve pie u naunim asopisima, ali ljudi to, jednostavno, ne ele da prihvate. Naunici iz Rima i
Londona su rekli da su imali pacijente koji su razvili insulin zavisni dijabetes, da su imali imune
elije koje su rasle i razmnoavale se kada su bile izloene belanevini nazvanoj beta-karotin
koji je pronaen u kravljem mleku. Belanevina je problem. Ne postoji ni jedna ivotinja na
svetu koja prirodno nastavlja da pije mleko kad je odbijena od sise. Osetljivije ivotinje ak i
umiru ako im u toku ivota dajete mleko. Vi kaete da vae make piju mleko. Vi ste ih obuili
da ga piju, a veterinari po svetu kau: Ne hranite make mlekom jer izazivaju otkazivanje
bubrega kod maaka. Zato mnogo maaka poinje da urinira krv.
ta je sa nedostatkom laktaze? Laktaza je enzim koji vam pomae da se nosite sa eerom
laktozom. Do sada smo analizirali belanevine, sada emo analizirati eer. U Danskoj, samo
2% stanovnitva ima nedostatak laktaze. Objasniu vam ta to znai: svi sisari posle odbijanja
od sise su sa nedostatkom laktaze, jer poto vie neju mleko u ishrani, nije im potrebno da
razlau laktozu, tako da se enzim laktaza deaktivira na nivou gena, osim kod belih Evropljana
koji su svoje stotinama godina primoravali svoje telo da i dalje koristi mleko. Tako da kod
Danaca imate samo 2% nedostatka laktaze; kod Finaca 18%, kod Indijanaca 50%, kod Jevreja
u Izraelu 58%, kod Peruanaca 80%, kod amerikih crnaca 70% nedostatka laktaze; kod Arapa
78%, Eskima 80%, Grka 85%, Japanaca 85%, i afrikih crnaca 90%. A svetska zdravstvena
organizacija je to stavila na jo vii nivo. Oni kau 95-100% kod afrikih crnaca. Vidite da samo
belci mogu dobro da toleriu laktozu, a ostatak ljudske populacije ne moe, jer posle prestanka
korienja majinog mleka to vie nije njihova hrana.
Hajde da vam pokaem kako se laktoza vari: imate ezim laktazu koji laktozu razlae na glukozu i
galaktozu. To je vano za bebu, jer njen metabolizam nije jo tako brz, i ona dobija polovinu
glukoze i polovinu galaktoze. Ali, galaktoza ne moe da se koristi dok nije pretvorena u glukozu.
Zato je tu je enzim koji se zove betagalaktosidaza koji menja galaktozu u glukozu, tako kako
bebi treba. To je izvanredno! Ali poto ni jednoj ivotinji nije potrebno da razlae galaktozu
nakon odbijanja od sise, betagalaktosidaza se gubi. Tako da svi vi imate nedostatak ove
betagalaktosidaze. To znai da moemo da svarimo eer laktozu, jer smo belci i imamo
33
ISHRANA
laktazu i moemo da iskoristimo glukozu, ali sa galaktozom na organizam ne zna ta da radi.

Gde se onda ona gomila? On se skladiti u koi. Vae oko je deo vae koe tako da se ona
skladiti i u vaoj ronjai a senilna katarakta se prvenstveno dobija od galaktoze. I ne samo to,
ona se skladiti i na drugim mestima. Skladiti se i kod ena oko jajnika i izaziva rak jajnika koji,
opet, izaziva neplodnost. Zato u Evropi, u zemljaljama koje najvie koriste mleka jednom od
etiri brana para potreban je tretman za neplodnost. I svi su oni dobro hranjeni. A u Africi gde
se mleko ne koristi, ne postoji problem sa plodnou. Odrasli koji uzimaju velike koliine mleka, i
iji enzimi laktaze su vrlo visoko aktivni esto e patiti od izazova galaktoze, to znai da ne
moete da se pozabavite galaktozom i onda ete imati i senilnu kataraktu. U uvenoj studiji
Danijela Kramera sa Harvarda se navodi da plodnost ena poinje da opada u 20-24 godine.
ivota i oni su doveli u vezu ovaj poremeaj sa korienjem mleka. Kod Tajlanenki kao da
problem plodnosti nije nikad bio problem. Kod njih je plodnost jo uvek 82% kao kad su bile
mlade. Poreenja radi da kaemo da je situacija u drugim zemljama 5%. Laktozna tolerancija
nedostaje kod crnaca.
Imamo dva deteta: jedno je crno, a drugo je belo. Hajde da vam kaem ta se zbiva kod
crnog deaka kad pije mleko: on je netolerantan na laktozu, tako da ne moe da je svari.
Bakterije u njegovim organima za varenje ga dele tako da to onda povea osmotski pritisak i
tenost dolazi u njegovo dvanaestopalano crevo a i u sistem za varenje i to dovodi do
proliva. A devojica bele boje nema problema sa laktozom, tako da ne dobija proliv, ali ona
ima velike probleme sa kaseinom i ona ima konstipaciju zatvor. Znate li koliko beba je moralo
da doivi da im feces bude vaen naroitim instrumentima jer nije mogao da izae na
prirodan nain. I dok jadni Afrikanci umiru od gladi, ljudi pune vagone mlekom u prahu. To je
poklon Evropljana za Afrikance da bi se ishranili. Deca koja ve umiru od gladi dobijaju proliv i
onda ih crvi dokraje. Oni su ubijeni otrovom belih ljudi. Vidite kako je to ozbiljno. Kad crnci
uzimaju mleko, dobijaju dijareju. Oni to mleko u prahu uzimaju, zatim prave pastu od njega i
kree njome svoje kolibe - jedino zato je to mleko u prahu dobro. Osteoporoza je izazvana
brojnim pojedinostima, ali jedna od najznaajnijih razloga jeste suvie mnogo mlenih
belanevina. Sino smo vie govorili o ovome. Otkrili smo da je belanevina ivotinjskog porekla
opasna jer stoji nasuprot biljnoj belanevini. Koja belanevina bi po vama bila najgora, to se
tie osteoporoze, u svetu? Razmislite o tome za trenutak.
Sad emo se baviti jednom drugom boleu - leukemijom. Virus leukemije iz goveda pronaen
je kod 59% novoroenih teladi. Postoji dokaz da se ovaj virus moe preneti sa jedne vrste na
drugu. Drave koje koriste mlene proizvode imaju vie sluajeva leukemije. Imate mnogo vie
leukemije kod ljudi u krajevima gde imte vie leukemije kod goveda. A onda tu postoji i drugi
problem: ako govee ima virus, ono proizvodi vie mleka. I ta mislite, koje govee e farmer
zadrati, ono koje daje vie ili ono koje daje manje mleka? Mislite li da je to mali problem? 86%
goveda na tritu u Sjedinjenim dravama ima virus leukemije. A 1995. godine dolo se do
saznanja da se ovaj virus moe preneti i na ljude.
ta je sa multiplesklerozom? Podaci dokzuju da su pacijenti multipleskleroze razvli aktivnost
antitela protiv leukemije kod goveeta. To sve dokazuju nauni asopisi. Postoje i druge nervne
bolesti i one se povezuju sa mlenim proizvodima. ak i asopis naunog mlekarstva kae da
34
ISHRANA
moete dobiti tuberkulozu, brucelozu, difteriju, arlah, i gastreontoritis. ta je sa belanevinom?

Da li je dobra za vas? Izaziva gastreontoritis, eernu bolest, teko se vari, izaziva gubitak krvi itd.
A eer u mleku? Izaziva kataraktu, neplodnost, rak jajnika, dijareju i netolerantnost na laktozu.
Da li je to dobro za vas? Masnoa iz mleka, da li je ona dobra za vas? Podie nivo holesterola,
triglicerida, dobijate kardiovaskularne bolesti a melko je i dobar posrednik u prenosu bolesti.
Listerija je vrlo uobiajna u nekim sirevima. U svetu je bilo bar 12-tak epidemija listerije, npr. u
vajcarskoj. Ova bakterija moe da izazove smrt, slepou, deformitete kod beba. asopis
medicine iz Nove Engleske kae da pasterizacija ne moe da uniti listeriju. U starim vremenima
u manje povoljnim drutvenim prilikama ovo su bili procenti smrtnosti beba od 9 meseci na
hiljadu dece. Imamo onu decu koja su hranjena kravljim mlekom i onu koja su hranjena ljudskim
mlekom: na ljudskom mleku, 1.5 prema 1000. a na kravljem mleku 84,7 prema 1000.To je
ogromna razlika. U udbenicima pedijatrije i drugim knjigama e vam rei da je u ta stara
vremena medicinska brana spasavala toliki broj dece od smrti. Ali ak i u razvijenim krajevima
sveta imate 80% verovatnoe da e se razvijti dijareja i 70% veu verovatnou da e se javiti
infekcija uiju. Bebe stalno plau upravo zbog te infekcije. Mogu da vam citiram asopis za
asopisom koji e vam pokazati da mleko izaziva stalni zamor, glavobolju, bol u miiima,
hiperaktivnost, nono mokrenje, alergije, astmu, tekoe sa disanjem, ranu arterosklerozu,
dijabetes, akne u mladalakom dobu, reumatoidni artritis, neuralgine bolesti, rak prostate, rak
dojke itd. ta je dobro u mleku? Kalcijum? Majino mleko dae vam antitela, bela krvna zrnca,
zatim supstancu koja blokira eerihiju koli, ono je sterilno. Samo 25% kalcijuma iz kravljeg mleka
se apsorbuje u telo. To su loe vesti. Nasuprot, ljudsko mleko iako sadri manje od polovine
kalcijuma od onog koje sadri kravlje mleko je bolji izvor kalcijuma, jer se taj kalcijum apsorbuje
u telu. A zeleno povre dae vam mnogo bolji izvor kalcijuma nego kravlje mleko. Jedna druga
prednost je da se majino mleko lako vari. Tu postoji jo neto: ta dobijete sa kravljim mlekom
za doruak? Vi dobijate i kravlji ruak od jue sa tim mlekom. Moete imati ak i fekalne
materije u mleku, bakterije, organske pesticide i druge razliite stvari. Nije samo mleko koje
treba posmatrati, jer ono se krije skoro u svemu.
A sada vaa omiljena tema: sir. Kako se pravi sir? Uzimate kulturu, fermentiete mleko i dobijate
ugruak i surutku. Od te goruenke se dobija vapski sir i imamo kakavalj. Zato je on preao u
taj oblik? Zato to se nita vie ne zbiva u njemu. Bakterije su iskoristile sve to su mogle. Ne mogu
vie da utiu na kasein i zato ima mnogo belanevina. Fermentisan je eer. Ne mogu da utiu
na galaktozu, tako da ima puno galaktoze. Zato je jogurt dobar zbog galaktoze, a dobar je i za
rak jajnika i za kataraktu. Tako, jogurt nema laktozu, nego galaktozu. U tom trapistu, kad su
bakterije upotrebile sve to su mogle, ne bih eleo da budem grub, ali ako u vaem organizmu
nema niega to bi moglo da se svari kako to onda zovemo? Prvo malo smrdi, kao sir, a onda
znamo ta sa tim uradimo. Ali mi taj sir jedemo, stavljamo ga u svoje organe za varenje. I onda
tu stoji 12 sati. I koliko mi kiseline daje? Najviu moguu kiselost, 23,6 po gramu. ta u sa tom
kiselinom u telu? Hajde da je neutraliem. Odakle? Iz kostiju, to je sve to imam.
Izveli smo eksperiment na pacovima. Jednu grupu smo stavili na sojino mleko, a jednu na
kasein. Ova grupa koja je koristila kasein imala je veoma kiseli urin. Gubitak kalcijuma onih koji
su hranjeni kaseinom bio je dvostruko vei nego kod onih koji su hranjenim sojinim mlekom.
Produkt ureje je isto tako dva puta bio vei. To znai da ne moete da neutraliete
35
ISHRANA
aminokiseline tako lako. Kalcijum u mokrai je bio tri puta vei nego kod onih na soji. Da sada
ponovimo: vi apsorbujete samo 25% kalcijuma iz mleka a telo gura viak kalcijuma napolje. Pa,
kako vam je onda taj kalcijum iz mleka pomogao? Grupa koja je primala kasein, setite se da
ovde nema laktaze, kao kod one male devojice [predava misli na ranije prikazani slajd],
njihova fekalija je imala malo vode, i bila je prilino suva. Dok je fekalija kod onih pacova koji su
pili sojino mleko bila normalno vlana.
A kako je bilo sa zeevima? Jednu grupu smo stavili na soju, drugu na kasein, a treu na mleko
u prahu. I bez ikakve sumnje, dobro su rasli. U stvari, oni na soji su najsporije rasli. Nemojte me
pogreno razumeti, od mlenih proizvoda ete stvarno porasti, kao kod krava. Oni koji su bili na
mleku u prahu gubili su kalcijum izmetom, a kad gledamo holesterol, mleko u prahu je izazivalo
znatne probleme u poreenju sa sojom. Kad smo testirali one sa mlekom u prahu, u mleku ima
puno masnoa, i gde se pojavio problem, u masnoama ili u belanevinama? Odnos dobrog i
loeg holesterola: oni koji su jeli soju, kod njih je holesterol bio na super nivou, a vrlo loe je bilo
kod onih koji su jeli mleko u prahu. Hajde da pogledamo belanevine: kasein podie holesterol,
dakle, isti problem. Setite se da kad smo gledali one belanevine koje podiu holesterol,
zakljuili smo da je obrano mleko drugo na listi onih namirnica koje izazivaju povienje
holesterola. Belanevine podiu nivo holesterola, a obrano mleko vam nee ni malo pomoi.
Ono e poveati nivo holesterola. A naroito e poveati onaj lo tip holesterola. Mleko je loe
za srce, za kosti...
Da vam kaem neto o osteoporozi: kad imate osteoporozu, kau vam da uzimate vie
kalcijuma. A tada i dalje imate i osteoporozu i onda vam se kae da uzmete jo vie kalcijuma.
Poto vam treba sve vie kalcijuma, vi pijete sve vie mleka, a problem je sve gori i gori. To je
zato to se prema njemu odnosimo na pogrean nain. Kad zidate zid od cigle, potrebne su
vam cigle i malter. Recimo da onaj koji gradi ugrauje 500 cigli na dan. Recimo da se on
razboleo, ima groznicu, i sada on radi polako. Samo 200 cigli ugrauje na dan. I ja gledam
svog zidra i kaem: Pa, ugradio je samo 200 cigli, dau mu vie cigala, ii e bre! I umesto
500, dajem mu 1000 cigli. Sad sam ga stavio na ogromni stres, tako da je pod stresom ugradio
samo 100 cigli. Ja gledam problem i smatram da e reenje biti ako mu dam 2000 cigli. Jesam li
ja logian ili nelogian u ovom trenutku? Vrlo sam nelogian jer moj problem nisu cigle ve je
problem to to je moj zidar bolestan. Kod osteoporoze vi gubite kalcijum, vi lomite zid jer je
kalcijum materijal koji se ugrauje u vae kosti, a vai zidari koji stavljaju kalcijum u vae kosti su
se razboleli. Da li je reenje da im date vie cigli? Ne! ene iz Afrike ne dobijaju osteoporozu iako
imaju samo 3,50 mg kalcijuma dnevno. A ene iz Evrope dobijaju osteoporozu sa 140 mg
kalcijuma dnevno. Bolje je da ste uzeli kalcijum iz zelenog lia. Tako e vae elije biti alkalne,
bazine. I onda e zidar rei: Oh! I onda e kao lud ugraivati cigle, i potrebno mu je samo
500 i 500 e ugraditi. Amerianke sa 1600 mg kalcijuma dnevno mogu izgubiti taj kalcijum zbog
nepravilne ishrane. A ene iz Afrike koje jedu povre i mahunarke nemaju taj problem uopte.
Testirali smo ogledne pacove i kunie, ali je velvetni majmun najbolji primer za eksperiment u
odnosu na ljude. Ovim majmunima se daje ono to jedu zapadnjaci i ono to jedu Afrikanci.
Kad su jeli ono to jedu zapadnjaci, gubili su puno kalcijuma. ta je sa mlekom i neplodnou?
Ve sam rekao da su ene postale neplodne zbog galaktoze. A ta je sa mukarcima? Da li su
36
ISHRANA
oni imuni? Ovo je ispitivano na majmunima i davali smo im sve ono to majmuni jedu, banane i
ostalo i dodavali smo im samo malo mleka u prahu. I kad smo im davali mleko u prahu,
pokretljivost njihove sperme je strahovito opala. Koncentracija sperme je opala na 2/3. Drugim
reima, kao i onaj zidar, oni su se razboleli. Kad su bili na mleku nepravilnosti u spermi su bile
brojne. Dobijali su razliite defekte, izrataje i rep kod spermatozoida je bio potpuno izmenjen.
Mladi ljudi koji itate ovo, pijete li mleko? Znajte da vam broj spermatozoida opada. Dakle,
plodnost opada ako koristite mleko. Gledajte nivoe limfocita. Kad su majmuni bili na hrani
mahunarkama, imali su odline nivoe linfocita. Kad su bili na mleku, limfociti su opadali. Ako
elite da pomognete svom imunom sistemu, izostavite mleko. Bronhijalni problemi u toku zime?
Ako izostavite mleko, ovi problemi bie izostavljeni. asopis Priroda je pre mnogo godina
izvestio da kravlje mleko oslabljuje imuni sistem. ta ako neko ima sidu? Onda limfociti opadaju.
Najbolji nain da se to zaustavi jeste izostavljanje mleka. Hajde da vidimo ta se deavalo sa
krvnim sudovima velvetnih majmuna: kad je dodato samo malo mleka, vidimo razmeru dobrog
i loeg holesterola, kod jednih je bio dobar, a kod drugih je bio lo. Arterije kod onog majmuna
koji je jeo mahunarke bile su iste. I svi mali krvni sudovi bili su otvoreni. A kod onog ko je koristio
mleko, mogli ste videti mnogo naslage plaka. Izlazi puno kalcijuma, i bubrezi ne mogu da ga se
oslobode tako da se on onda uskladiti u krvnim sudovima. Zbog toga nastaju naslage
kalcijuma u krvnim sudovima i onda krvni sudovi postaju krti i dobijate aneurizme ili suenja.
Ako gledate upotrebu mlenih proizvoda i frakturu kuka, oni u Junoj Africi koji ne koriste
mlene proizvode ne znaju ni ta je osteoporoza, nikad nije dolo do frakture kuka. Mleko
sigurno izaziva osteoporozu zbog belanevina.
Govorio sam vam o fitoesterogenima. Oni mogu da deluju tako da materije koje razaraju kosti
budu manje aktivne a da podstaknu one elije koje izgrauju kosti, da izgrade jako dobre kosti.
Ako koristite biljni esterogen, onaj koji ete pronai u lanenom semenu on je najbolji lek koji se
moe nai za spreavanje osteoporoze. Danska studija je pronala da, kada je korieno sojino
mleko, ono je zaustavilo gubitak kotane mase i ene posle menopauze nisu gubile kotanu
masu. U studiji u bolnici u Melburnu pronaeno je 5% poveanja mineralnog sadraja kostiju
kad su dodali soju u njihovoj ishrani. Moete da obrnete proces osteoporoze svojom ishranom.
Estrogeni biljnog porekla se vezuju za receptore u vaim kostima i oni su odlini za osteoporozu,
ali utiu i na smanjenje raka dojke i raka prostate.
Mukarci, ako pijete tri olje mleka sedmino, vie od tri puta uveavate svoje anse da
dobijete rak prostate. Koja zemlja ima najveu razmeru raka prostate u svetu? To su tri zemlje
koje koriste najvie mleka vajcarska, Norveka i Luksenburg. Ako ste crne koe, za vas je dva
puta vea opasnost od raka prostate. to se tie astme, u Sjedinjenim Dravama se najvie
prodaju lekovi za alergiju. Alergija, astma i migrenske pojave mogu da se poveu sa mlenim
proizvodima. Sada, koliko je toga za vas ostalo? Stvarno sebe alim to sam vam ovo uradio. Ali
vam sutra obeavam dobre vesti!
Pitanja i odgovori (subota)
37
ISHRANA
1. U momentu klinike smrti osoba je 88 godine imala nivo holesterola 75,2. Sada je taj nivo 33,9.
Kako smanjiti trigliceride?
Odgovor: Trigliceride je veoma teko kontrolisati. Vrlo je teko pronai vezu izmeu triglicerida i
holesterola. Neka hrana je bogata holesterolom, ali ne utie na trigliceride. Obino su
trigliceridi u niskim vrednostima u povru i to u povru sa tamno-zelenim liem. To nije pravilo,
nekad to zeleno povre ne sniava trigliceride.
2. Kakvo je profesorovo miljenje o acedofilnim bakterijama itd. koje se nalaze u specijalnim
jogurtima i u tabletama kao istai stomaka?
Odgovor: Mnogi ljudi smatraju da je za vau crevnu floru odlino da uzimate neku vrstu jogurta.
Ali bakterije koje se nalaze u ovim mlenim proizvodima su mlene bakterije. Mi tako dobijamo
metanol kao proizvod mlenih bakterija. Kao odrasli ne elite prvenstveno te mlene bakterije.
One su tetne i bolje vam je bez njih. Bolje je imati one bakterije koje prerauju i to je ono to
imaju odrasli.
3. Konzumiranjem obranog mleka u velikoj meri se poveava sadraj holesterola u krvi. To nije
logino.
Odgovor: Logino je da se holesterol poviava sa obranim mlekom. U toku predavanja e se
ovo pitanje bolje objasniti.
4. Da li sir od presnog mleka podie nivo holesterola kao sirevi kod kuvanog mleka?
Odgovor: Sa sirom od kuvanog i od nekuvanog mleka holesterol e se povisiti.
5. Koliko masnoa je dovoljno uneti dnevno u organizam, koliko oraastih plodova (neki kau
jednu aku), koliko kaika hladno ceenog maslinovog ulja?
Odgovor: U osnovi, ako koristite povre, itarice i semenje u vaoj ishrani, onda su ovi oraasti
plodovi ekstra-dodatak. Oraasti plodovi su dobar nain da se regulie va unos masnoa iz
hrane. Ako se lako gojite, onda uzimajte malo manje oraastih plodova. Ali, ako na zdravoj
ishrani mravite, onda je dobro da napravite krem od tih oraastih plodova i semenja da biste ih
dodali ishrani i na taj nain poveati masnoe u vaoj ishrani. Sa oraastim plodovima moete
kontrolisati unos masnoa.
Tu ne postoji odreena koliina, jer smo svi razliiti i potrebe su nam razliite. A oraasti plodovi
su vrlo bogata hrana, tako da nam zaista ne treba mnogo nje. Sutra uvee u predavanju u
spomenuti kako da koristite semenke i oraaste plodove.
6. Kojim eerom zaslaivati napitke?
Odgovor: Najbolje je zasladiti ih urmama, jer imaju visok sadraj celuloze i vonog eera. I
veliko pitanje je, ta to zaslaujete? Ako zaslaujete neto to ima visok sadraj biljnih vlakana,
kao to je kaa od jema, onda vam nee natediti ni mala koliina rafinisanog eera.
Fruktoza je, moda, neto malo bolja od eera, ali je jo uvek to rafinisani eer, tako da je
38
ISHRANA
najbolji nain na koji se unosi eer voem? Najbolji nain da se zasladimo jeste da natopimo
urme ili suvo groe koje e dati i eer. Ali, sa zdravom ishranom, moete, ak povremeno
koristiti i eer.
7. Reeno je da aditivi izazivaju veliki broj razliitih bolesti. To je tano, ali kada su koncentracije
veoma velike. U normalnim koncentracijama koje su odobrene od svetske zdravstvene
organizacije to ne dolazi do izraaja. Kako ovo komentariete?
Odgovor: Ne znam zato onda u tim statistikama ne postoji neto to se moe proitati, ali u
njihovoj publikaciji postoji 500 razliitih navoda iz asopisa gde se tano navode negativna
dejstva aditiva u hrani. Proseni ovek na Zapadu svake godine unee u svoj organizam oko
10 kg raznih dodataka hrani. To je jedna velika tana sa kojom va organizam treba da se izbori,
tako da bih lino izbegavao te aditive to vie mogu bez obzira na ovaj problem.
8. Da li emulgatori koji se dodaju hrani E322 i E330 spadaju u aditive?
Odgovor: Tano, zavisi koji je emulgator u pitanju. Neto to se dodaje hrani da bi ona bila
kremasta i da se ne bi u vodi pretvarala u neto vrsto, moe da bude prirodnog porekla, kao
to je celuloza iz kukuruza. Isto tako ona se stavlja u vakae gume. Ali oni sintetiki aditivi su
opasni. Npr. ona uvena bolest izazvana holandskim margarinom dola je preko jednog takvog
sintetikog emulgatora.
9. Neto o prisustvu emulgatora u lekovima, hlebu i kaladontima?
Odgovor: Neke od supstanci koje se dodaju u hlebu teraju me da se pitam zato to moraju da
rade. Usput da kaemo da je hleb zaista zanimljiva tema. uveni dodatak koji se dodaje u
hleb, sodijum-de-acetat, spreava da rastu gljivice. A ta supstanca ne moe da se preporui.
Hleb ne bi trebalo da ima neto od tih materija. Ali smatram da je vrlo teko nai hleb koji nema
ono to mu je dodato da bi bio vazduast. A kako mogu da dodaju neto u hleb da on bude
penast, tako da vam je potrebna itava vekna da je pretoite u jednu kriku hleba, kako to
mogu da nazovu neto to pobolja hleb? To me stvarno unitava!
10. Da li se proizvoai prehrambenih proizvoda pridravaju istih standarda po pitanju
dozvoljenih emulgatora i zaslaivaa u Evropskoj uniji i u zemljama treeg sveta u koje izvoze te
proizvode?
Odgovor: Svaka nacija ima svoja pravila. Izgleda da je Evropska zajednica prilino
uniformisana na ovom podruju. I to onda smatraju svojim standardom. Na taj nain, ne
moete ni da vidite ta se nalazi u namirnicama. U svakom supermarketu bi trebala da se nalazi
jedna knjiica koja bi objanjavala ta je taj E 25, E 242 itd. Ali oni znaju da se vi neete potruditi
da doete do te knjiice koja e vam rei ta su ti E proizvodi. Mi u naoj zemlji u Junoj Africi
nemamo takav sistem. Ali, ako bi imali, ja bih im stalno dosaivao time to bih stalno traio
knjiicu u kojoj se tano kae ta je E ovaj ili E onaj.
11. ta mislite o Aloji i njenoj primeni? Koliko zaista moe pomoi?
39
ISHRANA
Odgovor: Zna se da je aloja vera dobra za kou. Zna se da aloja vera ima onaj gorki deo i onaj
beliasti deo koji je u biljci. Ima puno minerala i razliitih sastojaka u njoj. Ljudi dolaze do toga
da piju aloju. Ima nekih dobrih sastojaka u njoj, i u tome nema nieg loeg, Ako su ljudi sreni
dok piju, neka je piju. A meni se vie svia sok od pomorande i druge sline stvari. Jednom sam
imao predavanje u Nemakoj i jedan dragi ovek je doao na predavanje i iz publike je
naglaavao sve to je on smatrao zdravim, a i ono to je za njega bilo loe. Govorio je da su
koice iz groa vrlo dobre za vas i da bi trebalo da savaete te kotice. I kotice iz
pomorande imaju dobre, zdrave masne kiseline, i njih treba savakati. I onda sam rekao:
Prijatelju, moramo da se uselimo zajedno u isti stan. Ti jedi kotice i od groa i pomorande a
ja u jesti ono drugo. Tako da ja nemam nita protiv aloja vere. Ako imate nekih problema
pijte je, ali lino mislim da nikada ne bih u svoj ivotni stil uneo to da pijem aloja veru.
12. Re je o zrnevlju bundeve, suncokreta i kikirikija. Koliko je tetno da se ono pee?
Odgovor: Neto to je loa vest jeste da kad god neto peete, izlaete to oksidaciji, tako da e
se u tome to ste ispekli nai veoma veliki broj slobodnih radikala. Nepeene, ove semenke bi
bile bolje. Ali ako ne moete da ih sve pojedete, nije nita strano ako ih ispeete da bi ih due
sauvali. Naroito ako vaa ishrana ima mnogo antioksidanata iz povra i voa, onda su ove
stvari dobre.
13. Neto o limunskoj kiselini kao aditivu. Da li je dobro koristiti beli luk i riblje ulje u perlama ili
kapsulama?
Odgovor: Ako uzimate beli luk u kapsulama nee za vae komije biti tako uvredljiv. Da li ste
nekad bili u prenatrpanom autobusu? U francuakom autobusu, to je nona mora. A to se tie
limunske kiseline, to je ona kiselina u limunu i pomorandi, ona ima vrlo veliku kiselost, a
organska kiselina je inae, vrlo slaba. Tako da se ve u eludcu razlae. Najbolja je i zato se
nalazi u vou jer vam ne teti. A sire, na drugoj strani, je krajnji produkt fermetacije i ne moete
to sire svariti, tako da tek u jetri moe da se transformie, i onda u vaem eludcu postoji
amilaza koja uva da se sire ne umea u varenje ugljenih hidrata. Ako imate izbor izmeu
sireta i limuna, to uopte i nije izbor, uzmite limun.
14. Ako se beli luk koristi u orbama, supama i varivima u veoj koliini (2-3 glavice), da li ta
hrana i dalje ima lekovitost kao kod upotrebe sirovog luka?
Odgovor: Ako prokuvate beli luk kao u sosu, onda on gubi svojstvo da ima karakteristian miris i
postaje kao kuvano povre. Ali, beli luk je zain, a ne obrok za sebe. Ali, ako dodajete vee
koliine, mislim da vam nee natetiti. Hemijska jedinjenja koja se nalaze u belom luku imaju ista
svojstva ako se koristi i vea koliina tog luka.
Zdravlje i zadovoljstvo kao nain ivota

40
ISHRANA
Nema voa i povra koje se ne jede. Ljudi se pitaju da li moete imati aktivni ivotni stil. Voleo
bih da moete da provedete jednu sedmicu sa mnom i da vidite koliko se toga uspe uraditi za
jednu sedmicu. A ja ba nemam najbolje uslove. Putujem mnogo, drim mnoga predavanja, ne
vebam koliko bi mi trebalo i mnogo bi lepe bilo raditi na farmi. Ali mogu da vam kaem da
sada imam mnogo vie snage nego kad sam bio mlai. Starim, ali ne tako brzo. I kad idemo da
se penjemo na planine, ja ne stajem. Ima drugih ljudi koji ive na zemaljskoj kugli koje ive na
ovaj nain kao to su Hunze. Njihova ishrana je preteno veganska. Oni mnogo vebaju i imaju
sve vazduh, predivnu istu vodu i kau mi da ako odete tamo sa svojom prijateljicom treba da
pripazite na osamdesetogodinjake jer su vrlo aktivni! ta je sa tom zdravom vegeterijanskom
stranom ishrane? ak i novinari u svim asopisima znaju da vegeterijanci ive zdravije i due.
Svetska zdravstvena organizacija izdala je jedan opirni dokument o ovome. Vegeterijanci
imaju znaajno smanjen rizik od raka, a za neke vrste raka ak 95,96% je nia verovatnoa da
e ga dobiti nego ostala populacija. Dugovenost je mnogo bolja nego kod ostale populacije,
ak 12-15 godina. Ono to je najvanije jeste da je kvalitet ivota u tom poznom dobu veoma
dobar. Na vegeterijancima su obavljani mnogi eksperimenti izdrljivosti. Najdua izdrljivost, da
moete i dalje neprestano da se kreete, mnogo je via za vegeterijance nego za one koji se
drugaije hrane. Kau da ete biti slabi. Najjae ovotinje na zemaljskoj kugli su vegeterijanci.
Nee se ak ni jedan lav upustiti u borbu sa slonom. Mnogi ljudi su ve bili vegeterijanci. Albert
Ajntajn je bio vegeterijanac, Bernarnd o i Linda Mekartni. Vi ete rei da je ona umrla mlada.
Ali itajte njenu knjigu recepata i videete da se sve pri u ulju. Ve sam se pozabavio time na
predavanjima i kazao da to prenje izaziva rak dojke. I onda, najlepi ljudi na svetu su
vegeterijanci: Vitni Hjuston, Miel Fajfer i drugi. A ako elite da postanete super zvezda, onda
morate da postanete ovih dana vegeterijanac, jer inae neete moi da se takmiite. Sve
zvezde koje idu procesom starenja kao tefi Graf, Boris Beker, Karl Luis i drugi, svi su oni dodali
godiine svojoj karijeri time to su preli na ovaj ivotni stil. I kod ena i kod mukaraca znatno je
nii krvni pritisak nego kod onih koji se drugaije hrane. A ako ste vegan, ako izbegavate i
mleko i jaja, onda je va krvni pritisak jo nii. Druga prednost je da ako ste kupili vae povre u
ne ba tako idealnim uslovima, na pijaci koja je moda prljava, i dobro ste oprali to to ste kupili,
velika je verovatnoa da se od toga neete razboleti. ak i od itarica koje ete tako kupiti,
neete se razboleti. Ali, ako ste kupili meso od ovakvog mesara, nisam ba tako siguran.
Jednom sam kupovao na pijaci neke stvari i jedan prodavac pilia je uporno eleo da mi
proda svoje pile. Ali, ja sam rekao da ne elim to pile. Ali, poto je on bio uporan, i poeli smo
da se pogaam oko cene. Poto sam ja pobedio na kraju okrenuo sam se i krenuo dalje. Onda
se on naljutio i rekao mi je: Evo ti ovo pile besplatno. A ja sam se okrenuo i rekao mu: Ne
elim tvoje pile ak ni besplatno. ovek se izbezumio. Nije mogao da veruje svojim uima. Ali,
rastali smo se kao dobri prijatelji i nasmejali se na kraju.
Kakav je to veganski ivotni stil? Mislite ako je neko vegan da e izgledati uasno. To je neki
oslabljeni ovek i on je tako ozbiljan i jede samo salatu. I prema meni se ljudi tako odnose. Kad
imamo profesorski sastanak i stave pred nas neto, uvek je tu jedan tanjir sa mojim imenom na
njemu. To je vrlo slatko od njih, ali ja mrzim taj tanjir. To je vrlo buno i istie se. Jer dok oni jedu
svoju piletinu, ja jedem celer na svom tanjuru. Moram buno da ga vaem. I onda svi mene
41
ISHRANA
gledaju i misle: Jadnik, ta on mora da jede! Oni i nemaju predstavu ta je jedem. Imate vie
snage iz onoga to ste ishranom dobili. Evo jednog amerikog asopisa o klinikoj ishrani u
kome se tvrdi da vegani vegeterijanci imaju dovoljan unos najveeg dela
nutritijenata/sastojaka u ishrani i oni su primeri ravnotee i raznovrsnosti u ishrani kada su se
uporedili sa optom populacijom. Ovo je raeno na 28.000 osoba. Oni su bili bolje ishranjeni. A
kad gledate kako su bili usklaeni sa preporukama, oni su vie sledili te preporuke od ostatka
populacije. Kad postanete vegeterijanci ljudi kau: Neete imati dovoljno gvoa, dovoljno
vitamina B 12, vitamina D i umreete. Danas se zna da gvoe koje dobijate iz mesa je hemo gvoe. A iz biljaka ne dobijate hemo - gvoe, ve ga dobijate u mineralnom obliku koje je
pogodno za korienje. A hemo gvoe je povezano sa starenjem. Tako da vegeterijanci
due izgledaju mladi i tako moete utedeti na kozmetici.
Sada emo neto rei o vitaminu B 12. Ako dovoljno vremena provodite na suncu imate ovaj
vitamin i ne morate da brinete. Ljudi kau da moete dobiti ovaj vitamin samo iz proizvoda
ivotinjskog porekla. Ali ni jedna ivotinja ne proizvodi ovaj vitamin. ak ni jedna biljka to ne ini.
Bakterije proizvode B 12. Dakle, ivotinje imaju bakterije koje proizvode B 12 i zato ovaj vitamin
postoji u mesu. Sve ivotinje na zemlji dobijaju ovaj vitamin iz bakterija. Nemojte misliti da
nedostatak vitamina B 12 imate samo kod vegeterijanaca. On je izraen i kod onih koji jedu
meso. Zato to, da bi se taj vitamin absorbovao, potrebno je puno sloenih sastojaka koji bi u
tome uestvovali. Ali, samo vegeterijanci dospevaju u novine kada imaju nedostatak ovog
vitamina. Vegeterijanci bi trebalo da ponu da iznose po novinama sluajeve onih koji jedu
meso i imaju nedostatak vitamina B 12. To je isto zbog ravnotee. to je sredina vie bazna,
dobijaju se vie tih bakterija. to je kiselost vea, manje ima ovih bakterija. U vaim organima za
varenje, ako od poetka do kraja procesa varenja imate vie alkalnu nego bazinu sredinu,
imaete i vie te bakterije. U onom poslednjem delu organa za varenje ima vie te bakterije. Ali
potrebno je da se B 12 apsorbuje u neto viim delovima organa za varenje. Kod veine ljudi,
ako date na ispitivanje vau pljuvaku, pronai e se da je vaa pljuvaka kisela. A ako ste
vegeterijanac, ona e biti alkalna. Mi imamo taj kiseli sistem zbog nae ishrane.
Radili smo brojne eksperimente, a o ovome je i po svetu raeno mnogo eksperimenata, otkrili
smo da se ceo sistem organa za varenje menja kad preete na vegeterijansku ishranu. Tako da
ako ste podizani bilo kao vegeterijanac ili nevegeterijanac, ako je neko bio vegeterijanac ima
dua creva i imae vie receptora. A ta sa vitaminom B 12. Ako ste sve uradili savreno
ispravno, imaete u svojim ustima bakteriju koja proizvodi B 12, a va PG kiselost stomaka
nee nikada biti vie od ovoga, i onda e se B 12 pojaviti i grafikon e biti mnogo vei. Trebalo
bi da moete da proizvedete dovoljnu koliinu vitamina B 12. Eksperimentima je dokazano da
ak i kad ovek ima nedostatak vitamina B 12 proizvodi ga u dovoljnoj koliini. Uasni
eksperiment: uzmu fekalije, i izvade sav B 12, daju ga nazad i ovaj se nedostatak izgubi. Dakle,
imali ste dovoljno proizvedenog vitamina B 12. Dokazano je da vam je potrebno samo O,1
mikrogram po danu ovog vitamina. A za prosenu osobu koja nema nedostak enzima,
potrebno je 15-20 godina da se pojavi nedostatak B 12. Postoji jedan intrizini faktor koji vam
pomae da apsorbujete B 12, tako da ako sada prestanete da koristite B 12, nedostatak e se
pojaviti tek za 3 ili 4 godine. Ljudi postanu vegeterijanci i onda tri nedelje kasnije kau da on ima
nedostatak vitamina B 12 jer je preao na vegeterijansku ishranu. To je potpuno suludo.
42
ISHRANA
Da vam dam i drugu stranu: ako ste sve uradili ispravno, trebalo bi da imate dovoljno ovih
bakterija koje e proizvoditi vitamin B 12. Ali ivimo u brzom svetu i u svetu stresa. A strest
uzrokuje kiselost i on pogaa koliko je va sistem kiseo. To znai da je u pitanju da li imate
dovoljno bakterija koje proizvode B 12 da biste iz tog izvora imali dovoljno B 12. A nauka je reila
taj problem. Moete koristiti dodatke. Ili moete koristiti proizvode koji su ojaani sa B 12. Za
mene lino, ja u koristiti sojino mleko koje je ojaano sa B 12, nikad neu svakog dana uzimati
vitamine B 12, ali jednom u godinu ili dve otii u na ispitivanje i ako je nizak B 12 u mom
organizmu, ja u uzeti dodatak. Ali, tokom 16 godina nikom u mojoj porodici nije ak ni
predloeno da uzima dodatke vitamina B 12. Ne morate uzimati ovotinjske proizvode da biste
dobili dovoljno ovog vitamina.
A ta je sa mineralima? Gde ete njih da dobijete? Postoji zanimljiva interakcija izmeu
minerala i vitamina. Neki minerali treba da sadejstvuju sa nekim vitaminima. I obrnuto. A neki
vitamini trebaju da sadejstvuju sa drugim vitaminima da bi delovali. Postoji interakcija i meu
mineralima. Oni moraju da deluju jedni sa drugima da bi postigli ono to treba. Ako posmatrate
bakar, on mora da sadejstvuje sa gvoem; cink sa fosforom. Sve vrste interakcija. To znai da
vam je potrebna ishrana u kojoj e biti zastupljeni svi minerali i svi vitamini koji su vam
neophodni. Rei u vam neto to me stvarno uznemirava. Kau vam da ako koristite soli u
vaoj ishrani imaete visok krvni pritisak. Ali, ako imate visok krvni pritisak, i imate novca, alju vas
u banje koje imaju ba slanu vodu. I onda pijete tu vodu sa visokim sadrajem soli i bolje vam je.
Ima li to smisla? Ne, nema. Ali da vam kaem ta su uradili: kad kupite so, tu so je izdvojila
industrija. Kad je na poetku u njoj bilo 84 minerala, jednoj industriji je bio potreban kobalt,
drugoj mangan, a za katalitike procese drugoj je potreban magnezijum, tako da su potpuno
rafinisali vau so tako da nita od minerala nije ostalo. I onda vam prodaju ono to ne bi mogli
nigde drugde da prodaju, samo natrijum hlorid. Samo dva elementa. Morska so ima 84
elementa u sebi, a oni vam prodaju samo 2. Kad bi mogli, oni bi je jo rafinisali i prodali vam
posebno natrijum i posebno hlorid. Ali, ako bi vam prodali natrijum, onda bi jedui njega
eksplodirali. Ako bismo jeli samo hlorid, onda bismo odmah pali mrtvi. Tako da nam prodaju
samo ona dva. I onda ih malo uznemirava savest i zato ovu so malo jodiraju. I oni kau: Evo,
ima tri elementa. To je strano patetino! Niko u prolosti nije tako iveo. Uzmite morsku so: 84
elementa. Ona vam nee izazvati visok krvni pritisak. Probajte. Stavite morsku so na va jezik i
gledajte kolko dugo moete da izdrite. A onda stavite ist natrijum hlorid i probajte da vidite
koliko e dugo trebati da vas tako opee da vie da vie ne moete da izdrite.
A ta je sa farmerma. Njima je potrebno 84 elementa u zemlji, ali oni joj vraaju samo pet:
fosfor, kalcijum, magnezijum i to je sve. I biljka ima dobar rast na osnovu ovih pet elemenata ali
vi nemate. Danas ivot nije lak. Kau vam da je neophodno da dobijete cink od ivota. Na
primer u govedini ima dosta cinka, u mleku, takoe, ali pasulj, soja, soivo, kokice, klice, sve
one imaju cink. Nije udo da uzimaju do vas ovo i daju vam nazad brano koje nema cinka.
Oni ne ele da budete zdravi, ve da budete bolesni. Ako ste obezbedili sebi da jedete zelenu i
utu hranu i sve ostale boje i osetljivi ste na nedostatak B 12 i s vremena na vreme uzmete
dodatak, onda je to OK. A ako ste u drugom stanju, onda vam je potrebno malo vie nego
normalno, budite promiljeni ta radite. A potrebni su nam neki uopteni vodii. Danas ima
toliko vodia da vam doe da dignete ruke od svega. Nije dozvoljeno da se jede ono to raste
43
ISHRANA
na zemlji, nije dobro da se jede ono to raste ispod zemlje; nije dozvoljeno jesti ugljene hidrate i
belanevine u istom obroku; nije dozvoljeno sa ostlom hranom jesti voe. Postoje stotine pravila.
Mogu da vam kaem da je gomila ovih pravila potpuno smena. Na primer, belanevine i
ugljeni hidrati u istom obroku. Bog je onda napravio veliku greku kada je stvorio sve vrste ita i
mahunarke. Zato to u svima njima ima ugljenih hidrata i proteina. Problem nastaje kada
dodajete proteine ili belanevine ivotinjskog porekla, jer je za nju potreban dui proces
varenja. Ali kad iz biljaka uzimate belanevine i ugljene hidrate, onda ne postoji nikakav
problem. Da pogledamo samo tri pravila koja nije teko zapamtiti:
1. Jedite u izobilju voe, semenje, oraaste plodove, mahunarke i povre.
2. Jedite vie onu hranu koja izaziva alkalnu reakciju nego onu koja izaziva kiselu reakciju.
3. Izbegnite stvaranje kisele reakcije odreenom pravilnom kombinacijom hrane.
Samo tri mala pravila. Hajde da pogledamo hranu koja izaziva kiselu reakciju: to su sve
proizvodi ivotinjskog porekla. Ako to precrtate, imaete umereno kisele namirnice koje imaju
biljke u svom sastavu, a sve ostalno je alkalno. Sada imate samo dva pravila o kojima trebate
da brinete. Setite se da ono to hranu ini alkalnom nije ukus, nego mineral koji se u njoj nalazi,
tako da limun izaziva alkalnu reakciju.
A sada emo govoriti o ishrani male dece. Deca imaju manji stomak od odraslih. Deci je
potrebna hrana bogata energijom. Kada jedemo svee voe i hranu takve vrste, to je 90%
voda. A deci je potrebna hrana bogata energijom: mahunarke i itarice i sueno voe. Ono to
se menja kod dece je proporcija na tanjiru. Jedan odrastao ovek moe da ima mnogo vie
povra i ono to je vodenog sadraja, a dete vie onoga to ima energetsku vrednost.
Kako pripremamo hranu? Potrebna vam je neka korisna oprema u kuhinji, ali nije neophodna. U
Africi bi to bio veliki crni lonac, vatra i to je sasvim dovoljno. I odemo tako u polje i imamo
predivne obroke. Ali ako elite da pozovete na obrok englesku kraljicu, i elite da koristite ovu
hranu, onda je dobar blender. To vam je prvo na listi. Nemojte otii i kupiti neki slab blender. On
mora da bude brz jer kad hoete da proizvedete krem od semenki i oraastih plodova, slabi
blender to nikad nee moi da postigne. Dobro je da imate pleh u kome se hrana ne lepi kada
se pee, a kad postanete specijalista, moete sebi priutiti sudove koji kuvaju bez vode.
Kako kombinovati hranu? Sva pravila nestaju kada postanete vegeterijanac osim ovog jednog:
meanje voa i povra za isti obrok izazvae fermentaciju. Zato to povre ima debelu elijsku
opnu i mnogo celuloze u sebi i treba due da se vari. Ali, ona bogata hrana koja je uskladitila
energiju kao to su npr. itarice, bre se vare od povra. Voe moete jesti zajedno sa svim
itaricama, mahunarkama, svim oraastim plodovima, semenjem i sa nekim povrem koje je
vrlo vodenog sadraja i ne zahteva mnogo varenja, i sa voem bogatim uljem kao to su
avokado i masline. Ovo moete jesti sa bilo kojim povrem. Tako, ako elite puding i imate
obrok povra, morate napraviti puding od oraastih plodova ili itarica. Svo voe bogato
vodom i mineralnim sadrajima je neutralno, tako da ih moete jesti i sa voem i sa povrem. U
toku 24 sata trebalo da jedete voe, povre i mahunrke. Isto tako, vrlo vano je da imate
44
ISHRANA
potpunu hranu. Kelj, npr. ima trinaest jedinica vitamina E i 50 miligrama vitamina C. To je na 100
g. A kada to stavite u nerafinisanu hranu imate ekvivalent 800 mg vitamina C i 1100 jedinica
vitamina E, tako da ta celokupna hrana sa kojom se ovo mea daje uini da se ovi vitamini
iskoriste. Zato sam rekao da nita ne koristite rafinisano. Ponite da koriste raznoliku hranu.
Ponite da dorukujete i tako ete smanjiti rizik od sranih bolesti. I on vas ini efikasnijim, bolje
ste raspoloeni, uiete bolje. I, molim vas, setite se raznolikosti u ishrani.
Kad se pomenu itarice, ljudi obino misle na pirina i penicu, i to je to. Ali ima jo mnogo
itarica. Kad bih uzeo sve itarice i stavio ih u paketie, onda bih reao te paketie uz zid ove
sale i ne bih izreao sve itarice. Zato ponite da koristite jeam, kod njega imate puno
vitamina B 5. Pomae u sagorevanju masti, tako da ete smrati. U toku zime ete proizvesti vie
toplote, bolje ete se bolje grejati. Dodajte ih u vae sosove, pomeajte sa pirinem. Kukuruz je
dobra itarica. Moete razliito da ga koristite: kuvanog, peenog, kao slatki, kao kukuruzno
brano u svakom obliku. Imamo sorgum, ra i proso. Proso je semenje koje jedu ptice.
Naravno, ptice imaju kljun i one cepaju proso. Ali, vi nemate kljun, tako da ako kupite proso, to
e za vas biti iskustvo vakanja samo po sebi. Ptice ostaju zdrave samo na prosu. Trebate da
kupite proso koje je osloboeno ljuske. Proso je alkalna hrana. Ono je jedan od najboljih izvora
gvoa. Bolje je nego meso. Spreava artritis, bogat je lecitinom. Moete uda praviti sa njim:
moete ga kuvati kao pirina, moete ga koristiti kao pahuljice koje se kuvaju za doruak.
Prelijte ga sojinim mlekom ili suvim groem i moete ga pojesti za doruak. Stavite kuvani proso
u blender i moete u to dodati urme i moete od njega napraviti slatki puding. Moete napraviti
prelive od prosa. Uzmite olju kuvanog prosa, malo soli, vode, i to izmeajte - to je super puding.
Neutralan je kao pasta, moete ga mazati preko hleba, moete na njega staviti neto slatko ili
slano. Moete napraviti puding od prosa i staviti roga preko njega. Tako da to bude uti i
braon sloj - deluje kao bogati puding. Ponite da od ovsa pravite uda. Ovas je najlaki za
varenje, tako da mala deca i stariji ljudi mogu da imaju snage tokom dana i ova namirnica je
najbolja za doruak. Ra je bogata vitaminima B grupe, ima visok sadraj vitamina E, tako da
Nemci koriste puno rai. Moete napraviti musli od svih itarica. Bundevino seme, groice,
orahe, osueno voe, susam, sve to dodate u musli, stavite sojino mleko na to i to vam je super
stvar. Granole koju kupujete su pune ulja. I onda ono oksidira. Moete napraviti svoju granolu.
Uzmite dve zrele banane, jednu i po olju iscepanih urmi, soli, vode, malo prirodne vanile i to
sameljete u blenderu. Uzmete ovas, suncokretovo seme, kokos i iseckane orahe i to peete na
130 stepeni jedan sat i imate fantastinu granolu. To e vam dati puno energije. Nemojte
koristiti rafinisai pirina jer se rastvaraju elementi B grupe. Neki ljudi ne vole ukus nerafinisanog
pirina, zato ga potopite pre nego ga kuvate.
Hajde da govorimo o hlebu. Kae se da postoje mnogo razliitih vrsta alergija na belo brano.
Mnoge od tih alergija su sekundarne alergije na mlene proizvode. A kad napravite dobar
hleb, moete koristiti mnogo vrsta itarica, ali najlake, hleb ete napraviti od jedne itarice kao
to je penica. Mnogo ljudi hoe da kupe domai hleb, a stave toliko stvri u njega, da vam
trebaju kolica da ga dovezete kui. Neki od tih hlebova su tako tvrdi da vam je potrebna
testera da ih preseete. 23
45
ISHRANA
Hlebovi koje kupujete su obino rafinisani i imaju hemikalije. Jedite jednostavan hleb. Jedan
kilogram na kamenu mlevenog celokupnog zrna, tj od integralnog brana, jedno pakovnje
aktivnog kvasca, soli, 900 ml vode i neto slatko za kvasac. Ako ste u urbi, moete koristiti i
eer, jer e kvasac iskoristiti sav eer, a moete koristiti i med. Moete umeati i groe u taj
hleb. A sada trik: trebate da ga mesite, da ravijete gluten iz brana. Kad stavljate kaku, treba
da se podigne sav sud. I kad se spusti da jo uvek bude privren za kaiku. Tu treba energije.
Kad se hleb podigne, gas se zarobi u toj kozistenciji izmeanog brana. Ako ga samo meate,
podii e se, ali kad ga stavite u rernu, sav e gas izai i hleb e se spustiti. I imate ciglu, a
nemate hleb. Moete mua ubiti s tim, ali to nee biti dobro. Hoete da va hleb bude lak i da
ima slatkast ukus. Kad se naviknete na ovaj hleb, neete poeleti ni jedan drugi, jer e drugi
hlebovi u vaim ustima biti kao karton. Kad dodajete neke druge sastojke, hleb e biti vri.
Hajde sada da zakljuimo: napravili ste doruak od itarica, napravili ste puding od itarica,
namaze od itarica i imate obroke od itarica. Hajde da sada kaemo neto o mahunarkama.
U vaim prodavnicama ih ima mnogo vrsta. Ali, ljudi kau: Mahunarke proizvode gasove!.
Mahunarke sadre razliite vrste sastojaka: glikozide, saponine, a oni deluju onemoguavajui
enzime. Seme jeste neko ko spava. Tako da svi ovi sastojci ine da su enzimi u ovom semenu
uspavani. Moete mahunrku uskladititi itavu godinu i kad je izvadite, ona e rasti. Kad
natopite mahunarku znate da voda postane uta ili smea, to je zato to se svi ovi sastoji
oslobaaju. A hrana e se iskoristiti tek kad ove sastojke oslobodimo. Mi natapamo mahunarke
u toliko vode koliko e one upiti. A gde su sastojci ove materije? Vratili su se nazad u biljku. I ja,
recimo, jedem kuvani pasulj i ovi supresanti potiskuju i moje enzime, takoe,i ako nisu dobro
svareni idu u dvanaestopalano crevo, a bakterije onda poinju da se bave ostatkom. Onda
se pitate zato eksplodirate. ta treba uraditi? Treba mahunarke natopiti u dosta vode tako
da voda postane uta. A ta onda radite sa vodom? Prospite je. Ali, znate ta mi radimo sa
njom? Mi tu vodu uzmemo i napravimo supu. To je bolje od nuklearnog oruja. Ne treba vam
vojska, porebno je da imate kuvara takve vrste.Onda se pitate zato vas neke supe lansiraju u
orbitu. Treba dodati novu vodu preko pasulja. To moete ponoviti tri-etiri puta. Moete
natapati pasulj i dva dana i menjati tu vodu, ako ste osetljivi. Rei ete: Izgladneu od smrti
ako ekam da se to otapa dva dana. Stavite pasulj u zamrziva i kad ste gladni, imate iz
zamrzivaa mahunarku koju moete da kuvate. Ako to izmiksate, onda e manja mogunost
postojati da vas to naduva, jer e sve bit izjednaeno. Ako na ovaj nain pripremate hranu,
neete vie morati da se razvodite zbog ovih problema. Ako uzmete sirovu mahunarku i stavite
je u blender, dodate malo tople vode i izmiksirate, dodate malo soli i zainskog bilja, dodate
tenosti, iseckanog crnog luka, zatim stavite ovas i to promeate, kad malo odstoji dobiete
patetu. Onda pravite hamburger, stavite patetu na vrh, a odozgo dodate paradajz,
krastavce, a od oraastog semena napravite krem, dodate malo limunovog soka, malo paste
od paradajza, stavite malo zaina na vrh i onda zagrizete. Vrlo je dobrog ukusa.
Soja je fantastina i ima sve to vam je potrebno. Moete koristiti celo zrno i praviti patete,
supe, sosove, a tofu je vrlo dobar. Mislite li da je skup? Onda napravite svoj tofu. Dajte sebi
vremena jer je vrlo dobro naprviti ga. A kad ovde postne popularan, postae i jeftin. Moete
od tofu napraviti i majonez: tofu, voda, crni luk, malo praha od belog luka, limunov sok, dodate
neto za ukus, malo vode i imate super majonez. Moete napraviti omlet od tofua koji i izgleda
46
ISHRANA
bolje i ima bolji ukus nego to je omlet od jaja: uzmete malo tofua, pirinanog brana, orahe ili
suncekretovo seme, zaina, neto onoga da bude ut, malo argarepe moda i onda u tiganju
napravite svoj omlet. Ako imate tiganj koji ne lepi onda e ispasti perfektan. Ali ako je
normalni tiganj, onda e prvo peenje biti malo lepljivo i potamnee. I onda ta god da vam
se svia stavite kao fil. Tu je i salata od krompira zainjena sa maslinovim uljem. Moete
napraviti kola sira od tofua, mogu se praviti vafli od soje: natopljeno sojino zrno, voda, so
zajedno sa zobi i onda se to izmiksuje. Potrebno je neto vie vrmena nego sa jajima. Jedne
veeri dok gledate televiziju napravite to i onda nagomilate sve to u zamrziva. Kad hoete
vafle, poreate ih u pleh i ispeete. Morate imati svoju knjigu recepata. ta da uradite s
mahunarkama nauite od Afrikanaca, Indijaca, Meksikanaca jer ih oni puno koriste. Moete
koristiti soivo u izobilji i ponite da koristite klice.
Da vam kaem neto o leblebiji. Sirova leblebija se izmiksuje, stavi se u lonac i pusti se da
prokljua dok ne ponu da se stvaraju mehurii. Doda se malo limunovog soka, malo soli,
neeg slatkog ako elite i dobiete majonez. Pravite krompir salatu sa tim. Pravi majonez ima u
sebi sva ta jaja, ulje i sire. Sa rogaem moete napraviti zamenu za okoladu: moete uzeti
urme, vodu, prah od rogaa, moete dodati kafu od itatica i to izmiksovati i dobijate
okoladni sos. Sa soivom moete praviti sve vrste recepata, ak i kobasice digernjae sa
neto kaaste prokuvane zobi, a majoran e mu dati ukusa. Moete dodati i crni luk i napraviti
pravo jelo. Od mahunarki moete napraviti dobar okoladni sos, patete i puno zanimljivih jela,
raznih premaza, a sa semenjem i oraastim plodovima dajete pravi ukus hrani. Od oraastih
plodova moete praviti mleko, kreme, sosove, majoneze. Od suncokretovog semenja moete
da pravite kremove, majoneze. Rei u vam da to nije tako skupo. Koliko kota piletina? Oko
sto dinara kilogram. Koliko je tu kostiju? Skoro pola. Koliko onda pile kota? Dvesta dinara
kilogram. Koliko u tom piletu ima vode? 70% vode. Dakle, 600 dinara po kilogramu. Nemojte
rei da su oraasti plodovi luksuz, zato to je pile u stvari vrlo skupo.
Oraasti plodovi se koriste vrlo malo, ali probajte da oveku date malo pileta? Neete biti
zadovoljni. Moete napraviti majonez od semenki suncokreta. Stavite suncokretovo seme u
blender, dodate olju vode i dok je potpuno odraeno, posolite i onda, ako moete, malo
sporije miksirajte. Dodajte za to vreme sok od limuna. Ili prvo iscedite limun i polako dodajte. I
onda gledajte: odmah e postati gust i tako imate gust majonez. To moete koristiti kao namaz
ili bez limuna i to moete staviti na picu. Nema sira, a smesta se vari i to je odlino. Oraaste
plodove moete koristiti sa onim to ete kasnije koristiti kao puding. Moete i lazanju koristiti sa
ovim prelivima. Imate pastu, paradajz, i crni luk, preko toga naspete krem, razmaete i opet to
isto, zatim to zapeete u rerni, otvorite vrata i onda gledajte kako komije dolaze kod vas i
pitaju vas ta to tako lepo mirie. U vaoj zemlji moete dobiti mleko od soje u prahu. Moete
prah staviti u blender, dodate malo vode i to postane kremasto i tome dodate limunov sok i on
se zgusne. Moete ga napraviti tenijim i to koristiti na lazanjama i pastama. Ako blendirane
orahe uzmete i prokuvate ih izgleda po ukusu kao stroganov sos. Od ovih semenki i oraastih
plodova moete dobiti najrazliitije ukuse. Dame, dodajte bundevino i susamovo seme u svoje
majoneze, prelive. Oraasti plodovi daju ukus hrani. ine da je ona bogata i kremasta.
47
ISHRANA
Nemojte zaboraviti voe i povre i setite se da postoji velika raznolikost. Za neke ljude banane i
jabuke, su sve od voa. A postoji mnotvo vrsta voa. Postanite svesni ovog raznolikog voa.
Voe koje je sauvano za zimu je bolje nego ne sauvati nita. Mislite o tome ta su vai stari
radili. U toku leta, pripremali su zimnicu, i tokom zime su je jeli. Danas, mi nemamo vremena za
to, ali imamo vremena da satima sedimo u ekaonicama lekara. Setite se kad sam vam
govorio o povru, neophodno nam je u ishrani. Potrebna vam je raznoliokst u ishrani. Deset
najboljih namirnica antioksidanata meu voem su: jagode, ljive, narande, crveno groe,
kivi, grejpfrut, belo groe, banana, jabuka, paradajz. Mukarci, setite se da paradajz ima
komponente dobre za rak prostate. Najboljih deset antioksidanasa kod povra su: beli luk, kelj,
spana, brokoli, cvekla, paprika, crni luk i kukuruz. Setite se da svaka od ovih namirnica ima
razliitu fitohemikaliju. Nemojte misliti da su samo ovih deset dobri. Imajte na umu i sve ostale
namirnice. Videli ste da se ne sadri sve u argarepi i u salati, na svetu postoji mnogo razliitih
kuhinja sa razliitim ukusima i namirnicama koje tu pripadaju. Treba da vam bude zadovoljstvo
isprobavati sve te kuhinje, i treba da bude dobrog ukusa. Ne verujem da treba da ima lo ukus
zato to je zdravo. Napisao sam knjigu o tome, ali je nju teko nabaviti. Ali, postoje druge knjige
na tritu o ovome, koje su dobre, a moete koristiti bilo koju knjigu recepata na svetu koja je
dobra i zameniti ono to je loe onim to je dobro. Eksperimentiite! Ako je po ukusu dobro,
nemojte odustajati, jer su nagrade fantastine!
Pitanja i odgovori (nedelja)

1. Da li je tano da ishranu treba planirati u skladu sa sopstvenom krvnom grupom?
Odgovor: uo sam da postoji ovaj teorija i napisane su knjige koje upravo potvruju ovu teoriu
Mnogi ljudi se pridravaju ovakve ishrane. Ono to se tu pripisuje je bolje nego to ostatak sveta
koristi u ishrani. I onda se jo kae da ako imate odreenu krvnu grupu, morate koristiti
odreene namirnice, a meu tim namirnicama su odreena mesa itd. Smatram da je to vrlo
zanimljivo, ali i potpuno nenauno. Razlog zato to kaem je zbog toga to ono to se iskljuuje
iz odreene krvne grupe ili ono to se za njih ukljuuje zasnovano je na glutenatskom iskustvu iz
krvi i naravno da u takvom jednom posmatranju razliite krvne grupe imaju razliite osobine
tako da oni dodaju razliite vrste hrane i zatim gledaju taj oblik slepljivanja tih krvnih ploica.
Ali, to je potpuno besmisleno. Bilo bi pravilnije da se hrana injekcijom ubaci u moju venu. Ali, ja
je, u stvari, jedem i dospeva u moje organe za varenje. I onda je ja varim i dobijam produkte
varenja. Kad biste mogli da testirate te produkte varenja i onda primenite razliite vrste hrane,
to bi imalo nekog smisla. Nije nauno, ali ishrana koja se tu preporuuje bolja je od one koju
ljudi jedu. Ali ba onako odreeno ne morate jesti meso ako pripadate odreenoj krvnoj grupi.
2. Da li je paradajz voka ili povrtarka? Da li je veera tetna za organizam?
Odgovor: Tehniki govorei, paradajz je voe, ali to je voe koje ima veoma mali sadraj
eera, tako da na mnogo naina deluje kao povre. Nije ni povre zato to nema sloenu
elijsku strukturu, tako da je u primeni neto izmeu voa i povra. to se tie veere, kasne
veere nisu dobre. Kad spavate, va metabolizam se usporava i onda vaa hrana prolazi kroz
48
ISHRANA
proces fermentacije. Ako moete, dva obroka bi bila dovoljna, ali onda morate imati kasniji
doruak i onda taj krajnji obrok treba da bude kasno popodne. Pronaao sam da je to za
mene idealno, ali zato to radim, ne mogu to u potpunosti da primenim u ivotu ovaj reim
ishrane. Poto sam mukarac ogladnim i onda imam tri obroka dnevno. A kada idem na odmor
imam dva obroka dnevno. Pokuavam da ne jedem kasnu veeru ili da ne uzimam obrok u
nonim satima tako da je za te situacije voe dobar izbor.
3. Da li u kombinaciji ide crni hleb i voe?
Odgovor: O ovome e se govoriti na veeranjem predavanju.
4. Kakav je va stav po pitanju upotrebe presne hrane po svaku cenu nasuprot upotrebi izvesne
koliine kuvane hrane?
Odgovor: Na ovo pitanje smo ve odgovorili: neku presnu hranu, klice, voe, salate i neko
povre moete da jedete presno. Ali ne trebate da jedete sve presno. To je druga krajnost.
Proli put sam rekao da ete me vrlo teko naterati da pojedem presan krompir. Neka hrana
koja sadri celulozu se mnogo bolje vari ako je kuvana. Takoe, potrebna vam je i sirova hrana
bogata enzimima u vaoj ishrani.
5. Koje su nae dnevne potrebe u ishrani? Ako moete da nam preporuite dnevni program
ishrane.
Odgovor: O ovome e se govoriti veeras.
6. ta da rade majke doilje koje nemaju svoje mleko?
Odgovor: Ako majke nemaju uopte svog mleka, onda su primorane da daju dodatke za bebe
svojim bebama, a najbolje mleko koje bi se moglo dati kao mleko za bebu je sojino mleko, ali
bebino mleko od soje. Neki ljudi su alergini na soju kao to su alergini na banane ili paradajz.
Mleko od ovsa je vrlo dobro, pirinano mleko je dobro jer nema alergijske reakcije na njega, a
morate biti sigurni da je ba prilagoeno za bebe da beba primi sve one sastojke koji su joj
neophodni. Dokazano je da je sojino mleko odlina zamena i takvo je da moe da slui za
ishranu beba. Bilo bi dobro ako moete da izazovete da imate svoje, majino mleko.
Oigledno je da je majino mleko bogato masnoom, tako da ishrana bogata argarepom,
salatom i slinim stvarima nee dati dobro mleko. Ako hoete da imate dobro mleko morate
ishranu pojaati kremom od semenjem.
7. Koja je najbolja zamena kao izvor kalcijuma, za mleko?
Odgovor: Tamno zeleno povre je vrlo bogato kalcijumom, isto tako i neko semenje,
mahunarke i itarice su dobar izvor kalcijuma.
8. Statistika u Americi pokazuje da su deca koja su pila mleko imala bolji uspeh.
Odgovor: Statistika moe da bude veoma zanimljiva: imate statistiku, zatim onu jau statistiku i
na kraju najjau statistiku. Setite se da je mleko hrana bogata energijom. Mnogi od ovih studija
49
ISHRANA
obavlja se nad stanovnitom koje je na nioj lestvici u drutvu i sa decom koja imaju uasno lou
ishranu. Oni stalno jedu slatkie i ips i nikad ne dobijaju pravu hranu. I onda jednoj grupi
dodajete mleko i naravno da e ona imati bolje rezultate u testu. Ali to onda nije pravi test.
Dajte onoj drugoj grupi pravu hranu, pa onda pokuajte da ih uporedite.
9. Da li je dobro jesti meso ivotinja koje smo sami uzgajali na prirodan naiin?
Odgovor: Ako vi gajite kod kue ivotinje, dajete im dobru hranu i one su zdravije od drugih,
onda bi bez svake sumnje to bilo bolje. A sa druge strane, ako vi gajite ivotinje tako da ne
pazite na parazite i druge bolesti, neete ni znati ta vae ivotinje mogu da imaju. ak i da
gajite ivotinje najbolje to moete, nije to ono to moe da bude kao najbolja zatita od
parazita i drugih bolsti. Zato to ivotinjski proizvodi donose zdravstvene probleme bez obzira da
li su zdrave ili ne.
10. U medicinskom udbeniku pie da je za ir na eludcu mleko najidealniji lek.
Odgovor: To je samo u tim udbenicima. To je bez svake sumnje dokazano. Ali, postoje brojne
publikacije u literaturi da, u stvari, mleni proizvodi izazivaju ireve na eludcu. ak sam imao i
neke asopise od tih pred vama sino.
11. Postoje jogurti sa jednim postotkom masti: BB36. Za ovaj jogurt se tvrdi da poveava
prirodnu otpornost organizma.
Odgovor: Dobiete istu vrstu bakterije i sa jogurtom od soje, ali neete dobiti galaktozu, kasein,
oksidisani holesterol bez obzira to je smanjen sadraj masnoa. Uopte nema potrebe da
birate koji je bolji. Ve se zna.
12. Drim da je kod obranog mleka nesporazum. Naime, kada se mleko skuva i ukloni pavlaka,
tada ono ima mnogo manje masnoe i mnogo manje holesterola, zar ne?
Odgovor: Da, holesterol jeste smanjen, ali kasein nije. A kasein je belanevina koja najvie
podie nivo holesterola.
13. Kod nas su najzdraviji ljudi sa planine koji se hrane mlekom i mlenim proizvodima. Onda
vaa teorija o mleku pada.
Odgovor: Oni na planini nisu nikako krompiri na kauu. Oni rade napolju, pentraju se, imaju
fiziku aktivnost. A to nije moja teorija. Ja ovde ne izlaem teorije, ve dajem naune injenice,
a ta ete vi sa time uraditi, to je vaa odluka. Ja vam ne kaem kako da jedete, to je vaa
briga. Brinem se po malo, ali ne mogu da vas primoram niti da posmatram ta ste izabrali. Ne
znam sada da li je ova vaa teorija o planincima u opasnosti ili moja.
14. Kozje mleko, pavlaka, kiselo mleko?
Odgovor: Gledajmo kiselo mleko: u kiselom mleku laktoza je ve fermentisana. I onda je
podeljenja u glukozu i galaktozu. A glukoza se pretvara u mlenu kiselinu i to je razlog zato je
mleko pretvoreno u kiselo mleko. A galaktoza je ostala nepromenjena. Neete imati problema
50
ISHRANA
sa laktozom, ali imate galaktozu. I belanevina je ista, svialo se to vama ili ne. Kozje mleko: u
kozjem mleku imate kaseina vie nego u kravljem. Ako se dobro seam, 4,1 g u poreenju sa
3,4 g u kravljem mleku. Jedna od prednosti kozjeg mleka nad kravljim jeste to ima tendenciju
da izaziva manje alergija, ali kod njega imate jo uvek iste probleme, kasein, galaktozu, kao
kod kravljeg mleka. Setite se da ni jedna ivotinja ne nastavlja da pije mleko nakon to je
prestala da sisa zato to se enzimski sastav u organizmu menja kad on postane odrastao. Ali mi
ljudi elimo da budemo bebe celog svog ivota.
15. Kako neutralisati otrove onih ljudi koji rade u barutanama ili rudnicima koji imaju redovnu
praksu da piju mleko posle zavretka aktivnosti?
Odgovor: Zanimljivo je da mleko, poto je bogato masnoom, dobro upija toksine. Jedna
velika mera tih masnoa odmah prolazi kroz organizam i tamo se taloi, tako da je popularno
verovanje da mleko vezuje otrove. Ali setite se da i vi imate masnou u svojim telima i da je i ta
masnoa isto tako dobar upija otrova, tako da ako radite u sredini koja ima otrova, ti otrovi e
se deponovati u vaem organizmu. Ako ne moete da izbegnete takve uslove najbolje je da
imate ishranu koja nije bogata mastima tako da u svom organizmu moete da prihvatite te
otrove i da ih razloite. Morate pri tome da sagorite dosta masnoa vebanjem i radom, tako
e i toksini da napuste va organizam. I imajte ishranu koja e proistiti va organizam. Postoji
aj, recimo kopriva, koji dobro isti organizam od ovih toksinih materija.
16. Da li mleko treba izbacivati naglo ili postepeno iz ishrane?
Odgovor: Savetujem da niko ne radi velike promene na preac. Uvek napravite mudre odluke.
Ako neto vano uklanjate iz svoje ishrane, budite sigurni da imate neto to bi moglo da je
zameni. U poetku e biti potrebno mnogo prilagoavanja da se ove promene ostvare, ali
veeras emo govoriti o alternativama koje nam stoje na raspolaganju. Kad izvrite te
promene i prilagodite se, oslobodiete se tih pojedinosti.
17. Problemi sa sojom. Da li ona ima nedostatke (nadimanje)?
Odgovor: Veeras u govoriti o gasovima koji su izazvani sojom.
51
52
ISHRANA
EVOLUCIJA I ARHEOLOGIJA
Koliko je zemlja stara? (ta otkrivaju stene?)
Veeras vas neu indoktrinirati nikakvom novom teorijom. Ovde sam da vam predstavim
alternative, jer verujem u mogunost slobodnog izbora. Neu vam rei da je, ukoliko ste
evolucionista, sve u ta verujete pogreno. Samo kaem da postoji i drugo reenje za teoriju
postanka ivota. Ali, kako biste znali za nju ukoliko ne biste doli u kontakt sa injenicama koje
iznose i drugu stranu prie?
Sledeih etiri dana idemo na jedno istraivanje. I nema naina da odgovorimo na sva pitanja
koja postoje. Ali nauka je sebe postavila visoko na prestolu. I sve to nije u skladu sa takvom
naukom je loe. A ono to Biblija kae je mitologija. A ljudi koji ele da veruju ono to pie u Bibliji
bivaju ismejani. Ono to hou jeste da izravnamo polja. I posle prvog predavanja bie vie
pitanja nego to emo vam ponuditi odgovore. Ono zata vas molim je otvoren um. Gledajte
na injenice kao da ste nauni empirista. Dozvolite svom umu da poe nekim drugim tokom. I
nemojte suditi dok ne prou sva etiri predavanja. ta god da izaberete, nemam nita protiv.
Ali, imaete mogunost da napravite izbor. Da li Bog ima neto da kae na temu odakle
dolazimo?
Postoji jedno pismo upueno asopisu Tajms u kome pie: Mojsije je bio omraen u svoje
vreme jer je govorio istinu. Da ivi u ovo mrano vreme, dva puta bi bio omraeniji. Vidite, jo
uvek postoje ljudi koji veruju u kreacionistiki nain stvaranja. U Sjedinjenim Dravama je
procenat onih koji veruju u stvaranje 70%. Uprkos svim bombardovanjima u medijima na
televiziji, u kolama, na univerzitetima gde nam se kae da organizmi kompleksni kao oveiji sa
neverovatnim udesnim razviem i genetikim informacijama koje prosto zauuju um
najveih naunika, kau da su ovakva bia nastala transmutacijama informacije milionima
godina. Interesantno je da u Bibliji u Rim. 1:20 kae: Jer to se na njemu ne moe videti od
postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima i Njegova vena sila i boanstvo da
nemaju izgovora. Biblija kae da posmatrajui stvorenja zakljuujemo da mora da postoji
Stvoritelj. Kad doemo do zvezda i galaksija videemo da Biblija kae: Ti si sam Gospod. Ti si
stvorio nebesa. Nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlja i sve to je na njoj. Mora i sve
to je u njima. I ti oivljava sve to i vojska nebeska tebi se klanja. Ali, nauka kae da je sve ovo
postalo kroz Veliki prasak. Dakle, svemir je nastao u velikoj eksploziji. I u neko vreme u prolosti
sve je bilo koncentrisano u jednoj taki veliine jajeta. Drugi kau veliine atoma. U jednom
trenutku, to je eksplodiralo i naravno, tu nije bilo materije, tu je bilo samo energije. I desila se ta
velika eksplozija i, sve je poletelo iz ove take u ovaj ogroman prostor zvanom svemir. U sluaju
da mislite da ni jedan naunik nema problema sa ovom teorijom, kazau vam da postoje
ogromne koliine naunih dokaza da ovo nije ba tako. Postoji asopis Nature u kome kau
da teorija Velikog praska nije jo uvek mrtva, ali je u svom opadanju. Zapravo, pronaeno je da
je starost univerzuma mnogo manja nego to je poznata starost nekih zvezda i to u zvezdanim
jatima u naoj galaksiji. I ako pogledate nau galaksiji, videete da je vrlo slina Andromedi. I u
svemiru imate sve ove galaksije superklastere i sve ove divne stvari, i ako pogledate zvezde,
Mesec, galaksije, videete da sve krui: Mesec oko Zemlje, Zemlja oko Sunca, Sunce oko
galaksije, galaksija oko jata galaksija i sve to oko veeg klastera, a Veliki prasak pretpostavlja
linearnu eksploziju u svemiru. To znai da oni imaju linearni momenat. Oni pretpostavljaju da
budui da sve poinje od energije da jednom kada se sve to uspori stvorie jednake koliine
materije i antimaterije, tako da treba jednostavno da se samouniti. I univerzum e se sastojati
samo od energije a nee biti materije. Ali, to naravno nije moglo da se desi, jer materija postoji.
Mora da je tu neto kliknulo, tako da ima vie materije nego antimaterije. Naunici, takoe,
pretpostavljaju neto to se zove kosmoloki princip to znai da, ukoliko je bilo eksplozije u
vakumu, i sve se kretalo napolje linearno u ogromnmom vakumu, materija mora biti
ravnomerno rasporeena po svemuru. To je taj kosmoloki princip. Ogroman problem jer to mi
to ne vidimo. Mi, zapravo vidimo organizaciju materije po grupama i u sazveima. Postoji red i
postoji ugaoni momenat. U Knjizi o Jovu pie: Moe li vezati sveze vlaiima ili raspustiti sve
sveze Oriona? Sazvee Sedam plejada sastoji se od sedam zvezdanih jata. Nauka to naziva
vezanim jatima. Vezano jato znai da je gravitacija u ovom sistemu jednaka spoljnom
momentu koji ih vue da se razdvoje. Tako da sve ovo ostaje povezano zajedno. Ali ako
pogledate sazvee Oriona, nauka kae da se njegove zvezde udaljuju jedna od druge
neverovatnom brninom. Tako pie i u Bibliji. Dakle, imamo koncentrisanu materiju i nauka mora
da rei ovaj problem. I onda oni kau: Ako gledamo u globalu, jednako je rasporeena. A mi
stalno vidimo lokalno koncentrisanu materiju. Gde god pogledamo, materija je koncentrisana u
univerzumu. I to je upravo suprotno onome to bi nauka trebala da oekuje od teorije Velikog
praska ukoliko je ona tana. Ali, oni kau: Oni se razilaze jer sve se udaljuje od nas! Kada se
ova materija udaljuje od nas, mi vidimo crveni pomak. Svetlosni talasi se produavaju i tako
nam se ini da imamo taj crveni pomak. Kau nam da se univerzum iri. Ako se kreu u
suprotnom smeru i onda u jednom trenutku moraju da budu koncentrisani na jedno mesto.
Vreme mi ne doputa da idem u dalju diskusiju u ovome. Ali, dovoljno je da kaemo da
injenica da sva nebeska krue takoe moe da proizvede ovaj efekat crvenog pomaka. Ali
budui da su to objekti koliko-toliko daleko od nas, mi ne moemo da odredimo da li se oni
kreu od nas ili se oni kreu kruno. Svakako, logika nam kae da polazimo od onoga to nam
je poznato i idemo ka onome to nam je nepoznato. Ako sve ide u krug, ako Mesec krui oko
Zemlje, Zemlja oko Sunca, Sunce oko centra galaksije, galaksija oko drugih galaksija, zato
onda ne bi ceo svemir kruio? Nije li to logino? I onda se univerzum ne iri. I onda nestaje
osnova na kojoj smo zasnovali teoriju Velikog praska. Mi ak i ne znamo u kom pravcu i na koji
nain se ovi objekti kreu. I kako da reite neto to ne moete da reite? Jednostavno, samo
dajte tome ime i problem ne postoji vie. I naunici onda tom fenomenu dali ime. Kau da je to
teorija relativviteta. Sve je relativno. Brzina svetlosti je ista i kad kreem prema njoj ili idem od
nje, jer je sve relativno. Dobro, i ja mogu da kaem da je sve relaivno. Nita, dakle, nije po ovoj
teoriji kako bi trebalo da bude, jer imamo koncentrisanu materiju to ta teorija ne pretpostavlja,
i to vie znamo, postoji vei problem. Trebalo je da smo imali ovaj Veliki prasak i onda se razvila
supa kvarkova, zatim su se razvili prvi atomi, to bi trebao da bude vodonik i neto helijuma, ali
54
pogledajte, ja sam sastavljen od svih vrsta minerala. A odakle su nastali ostali atomi jer nisu
mogli da nastanu u ovakvom tipu eksplozije? Nema problema. Gas je srastao, zgunjavao i
tako je nastala prva zvezda, a u zvezdi imamo nuklearnu fuziju i svi ostali elementi su nastali u
zvezdi i onda je zvezda eksplodirala eksplozija supernove i svi su se ti elementi rasprili u prah i
od tih ostataka supernove formiraju se nove zvezde i sad imam sve to mi treba da nastanem
ja. Treba vam zaista dosta vere da prihvatite ovako neto.
Kako, u stvari, ta zvezda poinje da se zgunjava? Kako gas koji se iri u ovom ogromnom
vakuumu moe da se sabije i da se formira u zvezdu? Postoje neki zakoni fizike sa kojima biste
imali problema. Pritisak gasa spolja je uvek vei nego gravitacija koja ga privlai ka centru, ka
unutranjosti. Velika je misterija kako je nastala prva zvezda. Ali, da pretpostavimo da se sve
desilo kao to teorija Velikog praska kae i za nekih 4560 miliona godina unazad sva se ova
praina zgusnula i stvorila na Sunev sistem i nau Zemlju. I sve se to deavalo milionima
godina, u kom periodu su stene i ivotni oblici kakve ih poznajemo evoluirali.
Geologija nas ui da imamo dokaze o tome kako je ivot nastao. Stene se pojavljuju u
slojevima: najstariji su paleozojski slojevi, pa mezozoik, pa kenozoik i na kraju kvarter kada mi
dolazimo. I sve te stene su stene koje su nastale taloenjem. Fosili se u njima zadravaju sluajno
tako da ako posmatrate razliite slojeve stena i gledate fosile u tim stenama, moete da kaete
ta je ivelo u tom vremenskom periodu. Dalje, ova teorija kae da postoji promena ivotnih
formi koje se pojavljuju od niih ka viim i to dokazuje evoluciju. Sutra uvee razmatraemo
fosile. A veeras emo se baviti stenama. Nauni asopisi ismevaju svakog ko veruje u
stvaranje. Naueni smo da su svi ovi slojevi stena milionima godina stari. Dokaz za ovo dolazi iz
radio metrijskog datiranja stena. Da vam kaem neto: ni jedna sedimentarna stena ne moe
da se datira radio metrijski. Znai, oni moraju da ekstrapuliraju starost ovih stena iz starosti
vulkanskih stena. Ali, ne postoji nain da se direktno ustanovljava starost sedimentnih stena. Ali,
radiometrijsko datiranje stena je vrlo mono orue. I nauka to vrlo precizno upotrebljava. Idete i
poredite sastojak u steni od majke do erke poetni element i element koji proishodi iz
njegovog radioaktivnog raspada. Da uzmemo datiranje pomou uranijuma i olova. Uranijum se
raspada u olovo, zapravo u je specifian izotop olova. I razmatrate odnos uranijuma i ovog
specifinog izotopa olova, i pretpostavljate da ste poeli samo od uranijuma i zavrili sa ovom
koliinom olova koje imate. I ako znate vreme poluivota, na osnovu toga moete da kaete
koliko je stara ta stena. Tehnika se zasniva na vrlo preciznom kvantifikovanju ovog zavrnog
produkta u steni. Tehnika je dobra, i razultati mogu biti vrlo precizni. Ali ako to kaemo da
vidimo prvo ta oni moraju sve da pretpostave:
1. Prva pretpostavka je da je vreme raspada i poluivota bilo konstantno. Kao da imamo
peani sat. Morao bih da pretpostavim da je koliina peska koja curi ista sve vreme. To je
dobra pretpostavka, ali postoje izvesne okolnosti koje mogu da je promene kao to su solarni
vetrovi, poveanje ili smanjenje kosmikog zraenja, tako da to nije apsolutni metod.
2. Druga pretpostavka je da kada je nastala ta materija koju posmatramo, tada je sat podeen
na nulu. A ovo je zaista vano. Ako elim da znam koliko ste stari moram da znam kad ste
roeni. Pretpostavljam da sam, kada ste se rodili pritisnuo sam topericu i poeo od nule. Jednu
55
godinu kasnije, vi ste stari godinu dana itd. E, sad kod stena. Da li znam kada su nastale? Ne, i
kako onda mogu da pretpostavim koliko su stare? Isto tako moram da pretpostavim da je na
poetku bio samo ovaj roditeljski izotop, a ne i onaj koj iz njega nastaje.Moram da pretpostavim
da je bilo samo uranijuma i da nije bilo uopte olova. Pretpostavljam da je, kad sam okrenuo
peani sat, sav pesak bio gore. Da li je to istina? Da li je sat podeen na nulu kada je ova
stena nastala? Odgovor je: Ne.
Moete uzeti uzorke lave i moete da izmerite sve do milion godina. I ukoliko sat nije podeen
na nulu kada je vulkan eruptirao, koliko je onda stara stena? To je relativno. Moete da je
napravite onoliko starom koliko to elite. Moete rei da je stara sto miliona godina. Zaista nije
toliko stara.
Postoji jo jedna pretpostavka koju moramo da uzmemo u obzir, a to je da radimo sa
zatvorenim sistemima. Zamislite jednu stenu. Da li su stene porozne, da li upijaju neto ili ne?
Naravno da jesu. Ako elim da znam koliko je stara ova stena, pretpostavimo da su izotopi bili
podeeni na nulu kada je stena nastala i moram da tvrdim da nita iz te stene nije nestalo,
otilo. Ako imam peani sat i imam podeoke koji mere minut, dva, tri, ali imam jednu rupu na
dnu, i pesak utie, ali pesak i istie negde dole, da li je ovaj sat onda validan? A ta ako ima i
jednu rupu na vrhu i pesak se stalno dodaje? Imam li ikakve vajde od tog sata? Ne.
I da pretpostavimo da ja sada imam tri sloja vulkanskih stena. I pada kia. A posle vulkanske
erupcije imate kisele kie, da li one rastvaraju teke metale? Da il ne? Apsolutno. Zato su nam
reke i jezera zagaeni tekim metalima. Da li je mogue da dok kia pada neto od onog mog
olova koje merim otekne? Naravno. I gde e da ode? Ii e nanie. Sad, ako uzmemo uzorke
sa nie stene i iz vieg sloja, gde e biti vie olova? U ovoj nioj steni. Poaljem ja i gornji i donji
uzorak u laboratoriju, i kau da vie ovog otpada radioaktivnog raspada ima u donjoj steni,
onda moete zakljuiti da je ova donja starija. Da li su oni nuno u pravu? Ne, njihov sat curi.
Ako mogu da im verujem da je ovo zatvoreni sistem, onda bih i mogao da im poverujem. Zato
mi ne mogu rei da je toperica bila podeena na nuli, niti da je u pitanju zatvoreni sistem i
stoga je cela ova tehnika radiometrijskog datiranja beskorisna. Nauka je dobra, ali
pretpostavke su vrlo loe.
Hajde da uporedimo stene. Nauka kae da su one nastajale milionima godina taloenjem. A
uslovi su sve vreme bili uniformni. To je princip uniformizma. I da kaemo da sedim na plai i
svaki dan nailazi plima i spira po malo od plae i vidim kako pesak svaki dan polako nestaje i za
dvadeset godina mogu da kaem da se tu sve spralo i recimo jedno drvo koje je nekad tu
raslo. I ja izvedem jednu teoriju zasnovanu na principu da se stvari jednako ovako deavaju
svaki dan, sve vreme. I jedne noi se desi stravina oluja i talasi udaraju. I vidim da je to drvo
koje je bilo zakopano celo odjednom pred naim oima. I da nisam bio tu i to doiveo ne bih to
nikad znao.
Biblija kae da je bio potop. I mi mislimo uvek na 40 dana i 40 noi. Ali, to nije ono to Biblija
kae o tome. Biblija kae da je kia padala 40 dana i 40 noi, ali vode su rasle 150 dana, to je 5
meseci. Nakon jedne godine i sedamnaest dana Noje je napustio barku visoko na planini
Ararat. A koliko se vode jo zadralo u niim predelima, to Biblija ne kae. I onda kau da je ovo
56
bila velika katastrofa. Kau da su vode iz velike dubine provalile napolje. U Bibliji kae: Ko je
kao Gospod koji izliva vode okeana na zemlju. Moemo da pretpostavimo da se kontinent
spustio i da su ga onda vode okean prekrile. Zanimljivo je da se morski sedimenti nalaze na
zemlji kada bismo ih oekivali na dnu okeana. Ali, oni se ne nalaze u okeanu, nego na zemlji.
Zanimljivo!
Nauka nas ui o zakonu superpozicije. Kau da e stariji slojevi biti na dnu a oni mlai iznad njih.
I, to je logino. Ako gledamo geoloki stub, najstariji su na dnu, i svaki sledei je mlai. I u
prolosti, kada smo bili u ovom vremenu, ni jedan od ovih nije postojao. Ako doem i
pogledam jedan sloj, ja prouavam prolost. Znai moram nai mesto gde u pronai pukotinu
u zemlji gde mogu videti sve ove slojeve. Sve kako su poreani. I svaki ovaj period je trajao
milionima godina. Kako znaju da je trajao milionima godina? Da li mogu da datiraju
sedimentne stene? Ne, dakle, oni tako pretpostavljaju. Kad im odgovara oni dodaju neki milion
godina, kad im ne odgovara oni ponovo dodaju koji milion godina, i ovde u Grand kanjonu
moete videti sve te slojeve. Setite se, svaki od tih slojeva bio je jednom na povrini. Razmislite
sad o ovome. Pogledajte te slojeve, oni su svi u obliku ravne ploe. Ako pogledamo Grand
kanjon, geolozi su bili i toliko ljubazni da nam stave table da nam objasne ta se deavalo. A tu
se deava jedna neobina stvar. Izmeu dve stene nalazi se neto to oni zovu ankomforniti.
ta to znai? Znai da stene iz ordovicijuma i silura nedostaju. To je stvarno problem za
geologiju. Oni znaju da slojevi moraju postojati jer ih nalazite u drugim delovima sveta, a ovde
ih nema, nestali su. Za standardnu geologiju, ovo je problem. Jer uz svaki ovaj nivo oni umaju
zakaen period od miliona i miliona godina. I ne moete jednostavno da istrgnete milione i
milione godina iz stena to znai, ukoliko je postojalo to vreme, da su morale nastati i te stene. A
evo emu nas geologija ui: prvo se formirao nii sloj, pa su se formirali oni slojevi koji nedostaju.
Meutim, vidite, ovde u Grand kanjonu dolo je do erozije, pa su erodirani ti slojevi, pa se
formirao sledei sloj, i tu imamo stari i novi sloj i malo varaju jer ostave neke ostatke slojeva koji
nedostaju, ali njih zapravo nema u kanjonu. Oni jednostavno nedostaju. Na jednom spoju imate
sto miliona godina koje nedostaju. Na drugom spoju imate trideset miliona godina koje
nesotaju. I vi jednostavno izbacite tolike milione godina (!).
ta to znai? Da vam dam jedan primer: sadanji nivo erozije kree se od 6 cm do 2 m na
hiljadu godina. Na Himalajima svakih hiljadu godina nivo se snizi za 2 m. Hajde da uzmemo ovu
najnii vrednost od 6 cm na hiljadu godina. Gde zavravaju ovi produkti erozije? Odlaze u reke i
zatim u okeane. To znai da kontinenti postaju 6 cm nii svakih hiljadu godina. To dalje znai da
bi svakih 10,2 miliona godina kontinenti bi nestalijali. To znai da bismo imali dovoljno vremena
da, kako geneologija pretpostavlja 450 puta kompletno speremo kontinente u okeane. Ali,
nema nikakvih znakova erozije izmeu ovih slojeva. Spoj stena je zaista ravan. Ne zaboravite,
nauka nas ui da su svi ovi slojevi jednom bili povrina zemlje. Ako imamo eroziju, ta e erozija
da uradi? Da li erozija spira kanale, kanjone i takve stvari? Uzmimo primer tri sloja stena. Oni su
odvojeni milionima godina. Svaki od ovih slojeva je jednom bio povrina Zemlje. Ali, sada se
erozija deava samo na gornjem sloju. On je podloan eroziji. A njihova dodirna povrina je
apsolutno ravna. A znate kakvu povrinu ostavlja erozija. Ako bih sad stavio sloj preko ovoga,
kako bi izgledala njihova dodirna povrina, da li bi bila ravna ili sa izboinama? A ta se desilo
sa onim srednjim delom? Pitanje je da li je u pitanju brza ili spora erozija. Ovo o emu govorimo
57
je veliki problem za nauku jer svaki sloj ima za sobom milione godina. Da vam dam jo jedan
primer. Zamislite da ispred sebe imam tri kofe pune blata: jednu veliku, jednu malu i opet jednu
ogromnu. I uzmem veliku kofu i rasprostrem to blato na zemlju. Pa onda uzem malu koficu blata
i sipam na ovu veliku masu. I onda se samo malo moe rasprostrti. I onda opet uzmem ogromnu
kofu pa pospem opet preko te mase a onda napravim jedan presek. Koliko su tu slojeva? Dva
sloja. A kad napravim presek na drugom mestu, koliko tu mogu da imam sloja? Tri sloja. Dakle,
mora da su milioni godina taloenja nestali erozijom tamo pozadi. To se deava ukoliko svakom
sloju pripiete odreeno vremensko razdoblje. A ta ako slojevima pripiete koliinu a ne vreme
nastanka? Ja jednostavno nisam imao dovoljnu koliinu blata da pospem po svom
prethodnom blatu. Vi zakljuite koji je od ovih koncepata loginiji.
lanak za lankom postavljaju isto pitanje kao i ja. U asopisu Nature pitaju se gde je ta
praznina od petnaest miliona godina. I kau da najtemeljitije istraivanje nije dalo rezultate.
Nema nikakvog ostatka tog sloja. I zato su te povrine bile tako ravne u prolosti? A zemlja ne
izgleda tako, ide gore-dole i imamo razne slojeve. I nema nikakvih dokaza erozije ak i u
mekanim i krtim materijalima kao to je krenjak. Da pogledamo drugi model. Recimo da je
bilo puno vode, onda ste mogli da oekujete sedimente. I ceo geoloki stub bi se sastojao od
sedimenata ukoliko je bilo puno vode. Blatnjavi sloj ili strujanje se pojavljuje na obalama
Severne Amerike kada se deo kontinentalne ploe raziao. I mogli su tano da kau kojom
brzinom se on kretao niz okean. Posle tri sata on je bio 450 km u moru. To znai da se zid blata
kretao 160 km/h. Da ste bili neka ribica bili biste uhvaeni i fosilizovani. Ne biste mogli da
izbegnete ovaj zid blata.
Hajde da ovo simuliramo. Ako imam zemlju, vodu i zemljotres, ako je kontinentalna ploa pukla
i nailazi sloj blata, ovo blato e se staloiti i onda ete imati vrlo nene slojeve blata jednoline
svuda, Zemlja se pomera jer se ne drugom mestu deava neki drugi zemljotres, i sada imamo
jo jedan tok blata koji dolazi preko ovoga. Razliit izvor, razliita boja, razliit sastav. I, tee
gore-dole na podvodnim bregovima i ono se taloi. Zapazite da ispunjava doline, a tanji je na
vrhovima. Da li mislite da je mogue da se neto od onog sa dna se podigne gore? Da li mislite
da je to mogue? I onda dolazi novi sloj blata. Ali vidite kako oni iznenaujue ostaju lepo
razdvojeni. Pa jo jedan i vidite da ova povrina postaje veoma ravna. I svet je odjednom
ravan. Da zastanemo ovde. Vidimo sve ravne povrine. Ba kao to izgleda na geolokom
stubu. A kako to izgleda iz bliza? Sad ovde vidimo da su se materije rasporedile po teini. Tea
materija je dole, a laka gore. To je zato to je smeano i kamenje i blato zajedno. I koliko mi za
ovakvu formaciju treba miliona godina? A kako izgledaju prave stene? One su kvali fikovane
kao one koje su nastale tokovima blata. Svaki od njih je jedan sloj nanosa. Prvo su bili ravni a
onda se kontinentalna ploa malo nakrivila. I onda vidimo ogromne turbedite. Kako znamo da
su oni nastali tokom blata? Zato to se tea materija nalazi u niim slojevima a laka u viim.
Koliko su ovi slojevi udaljeni jedan od drugog vremenski? Milionima godina ili jednim
katastrofalnim dogaajem? Morala je biti katastrofa. A zato su planine tako isavijane? A zato
su u Grand kanjonu materije rasporeene od teih ka lakim i finijim? To znai da je morao biti
jedinstven katastrofiki dogaaj u kojem su oni nastali, a ne milioni godina.
58
Zamislite kontinent pre potopa sa prepotopnim okeanima i zatim se kontinent sputa, okean
prevazilazi povrinu kontinenta polako tokom pet meseci, a onda se kontinent ponovo uzdie a
budui da su svi ovi slojevi jo uvek mekani, oni se savijaju i daju odreene reljefne oblike.
Zapamtite, ako se slojevi formiraju jedan na drugog u jednom katastrofinom dogaaju onda
mogu neto od onog sa dna da prevrnem na vrh ili mogu ono sa vrha da uguram nie jer su
oba sloja mekana. Postoje dva sloja koja su, po pretpostavci nekih naunika erozivnim putem
razdvojena milionima godina, ali je nii sloj prosto uronio u vii i to nazivamo plamenom. Znai
da su oni morali bit mekani u isto vreme i nije ih moglo razdvajati milion godina.
Znate li koliko je ovo velik problem? Geolozi, budui da je po njihovoj teoriji svaki ovaj sloj
milionima godina star i odvojen od sledeeg, to znai da su imali vrste slojeve stena. Kako da
ih savijete a da se ne polome? Morate da ih ugurate u unutranjost zemlje, da ih uinite
vrelima, pa onda da ih podignete gore i da ih isavijate dok su istopljene. Ali to su sedimentne
stene i nema dokaza o prisustvu takve ekstremne toplote. A ako su nastali odjednom zajedno i
bili su zajedno mekani, onda nema problema.
Postoji jo jedan primer stene koja izlazi iz drugih slojeva. Stub koji nastaje je od utog sloja. A
zapravo, istog je materijala kao i uti sloj i prolazi kroz tri sloja povrh njega. I onda je erozija
sprala ove gornje slojeve. Kako to nastaje? Jer to su sve vrste stene, nije u pitanju zemlja. I sad
u zemljotresu ih stavite pod pritisak i ta im se deava? Izlome se u hiljade komada. Ali ovde se
nije to desilo. Oni prosto samo izbace stubove kroz druge slojeve.
Hajde da to ilustrujemo: uzmite dva nivoa stakla, i uzmite pastu za zube i istisnite je? Da li prolazi
kroz slojeve stakla? Ne. A ta ako imate tri sloja mekane paste za zube i primenimo neki pritisak
na donji sloj, jer mogu da prodrem kroz ove gornje? Naravno. Dakle, svi ovi slojevi mora da su
bili meki u isto vreme, a nisu se stvrdnjavali i nastajali milionima godina jedan za drugim.
Pogledajmo opet Grand kanjon. On prelazi preko brda. I sad dolazi reka i da bi isprala i stvorila
kanjon ona mora da ide gore-dole. Da li reke idu tako? Ne. I trebalo je da je tako reka ila,
sprala slojeve i napravila Grand kanjon. Sve vrste teorija pokuavaju da objasne ovu formaciju
ali ni jedna od njih ne daje objanjenje. Ali, ako ste imali potop, slojevi su meki, i primenite
pritisak i podignete slojeve na jedno mesto. Oni formiraju pukotinu, voda potee kroz to i onda
nemate problema. I svi kanjoni u svetu su tako bili formirani. Naunici kau da su za ovako neto
bili potrebni milioni godina. A onda se u asopisu Science pojavio lanak koji je rekao da
ukoliko stene imaju oblik slova V onda su mogli nastati samo brzo i u katastrofinim okolnostima
jer kad reke polako teku kroz kanjon, ne mogu napraviti samo neki drugi oblik. Otii emo u
Afriku i proveu vas kroz jednu scenu brze erozije. Postoje kanjoni koji su nastali u sekundama.
Dola je poplava i povukla se. I pogledajte ta je ostalo za njom. Zato su tu ostala brdaca?
Zato to kad je voda spirala, odjednom se povukla, a nije sve bilo sprano. Ima puno primera
ovakve erozije. Neke karakteristike koje je teko objasniti uobiajnim teorijama lako je objasniti
brzom erozijom.
Da napravimo presek. Imamo ravne slojeve iako zemlja nije uniformna i ravna, imamo slojeve
koji nedostaju bez znakova erozije, imamo sortiranje od krupnih i teih ka manjim i lakim
59
materijalima, zatim imamo dokaze da su ovi slojevi bili mekani jer prodiru jedan kroz drugi,
imamo dokaze da je bilo ogromnih spiranja, i ne moemo da izvrimo datiranje.
Ali nauka kae da je ipak trebalo milion godina da bi dolo do formiranja stena od tog
prvobitnog mekanog blata. Imamo jedan keramiki sud i imamo flau koji potiu sa broda
Birkenhend koji je potonuo 1852 god. Oba ova komada su postala deo vrste stene! Imate
izbor: ili je ova flaa stara milionima godina, ili je stena u kojoj se oni sada nalaze formirana brzo.
Imamo zvono sa jednog broda, ono je postalo deo vrste stene zajedno sa fosilima korala koji
je okruuju. Imate izbor: ili je ovo zvono staro milionima godina ili ova stena nije onako stara
kako geolozi kau. Ako odete u peine bie vam reeno da su potrebni milioni godina da bi
nastali stalaktiti i stalagmiti. Evo jednog stalagmita koji je nastao u Sjedinjenim Dravama kada
su pumpali vodu na ovo mesto. Toliko je brzo rastao da su oni od njega napravili spomenik.
Postoji rudnik u Australiji koji je bio funkcionalan. On je star 30 godina ali ne moete verovati
onda da su stari milionima godina, jer pogledajte veliinu stalaktita i stalagmita. Puno vode i oni
brzo rastu. A ta da kaemo o dragom kamenju, mora da su im trebali milioni godina da se
formiraju.
Predivni komad malahita koji dolazi iz Kongoa. Oni su to izvozili u Ameriku i prodavali za hiljade
dolara. Ali, malahiti se formiraju u obliku prstiju jer nastaju kao stalaktiti i stalagmiti. Kada su ih
transportovali u Ameriku jedan prst je otpao i vratili su ga nazad. Obratio mi se prodavac
dragog kamenja sav u suzama jer je unutra bila bakarna ica. I kako je mogue da su razbili
komad koji je vredeo 20 000$? A to je ist malahit. Imate problem sada. Ili je ta bakarna ica
stara milionima godina ili se ovaj malahit brzo formirao. Rekao sam trgovcu da pronae rudnik i
da narui jo malahita odande. Dileri iz rudnika su rekli da sada nemaju malahita. Rekli su da e
ga imati tek za tri meseca. Oigledno su shvatili da, ukoliko postave bakarne ice u rudniku, a
voda se sliva, malahit se vrlo brzo stvara na bakarnoj ici! Naravno, sad icu ne moete da
izvuete jer je unutar kamena. Dakle, koliko je vremena potrebno da se formira stena? Zavisi
koliko gradivnog materijala imate na raspolaganju. Koliko vam vremena treba da se betom
stvrdne? On se vrlo brzo formira.
Pogledajmo ostrvo koje ima sve karakteristike kao da je prolo milion godina erozije. Ima divne
plae i sve to treba. A to je ostrvo koje se formiralo 1963 god. Ako odete na Havaje videete
ostrva koja izgledaju kao da su milionima godina stara i misliete da su se formirala u toku vie
miliona godina. Imaju i interesantnu faunu kao to su bezooke bubavabe koje su mora da su
evouliirale milionima godina. Ali to su obino ostrva za koje ljudi pamte kada su nastala! Ne
kaem vam da ne verujete u evoluciju, ali pokuavam da vam kaem da ukoliko hoete da
verujete u ono to Biblija kae postoji vie nego dovoljno dokaza da podupru tu priu. Ne
morate da se brinete o tim dugim vremenskim periodima jer to je relativno, tj. zavisi od vaih
pretpostavki i pozicije sa koje polazite. Ali ako elite da verujete, verujte u to.
Stvar e postati jo interesantnija sutra uvee jer fosili su svakako dokaz evolucije. Ja sam bio
evolucionista i ateista veinu svog ivota. Ali sutra u vam ispriati priu koja e vas zaista
iznenaditi.
60
Fosilni zapisi govore!

Veeras nastavljamo tamo gde smo sino stali. Dakle pitanje: stvaranje ili evolucija? Seate se
da smo sino govorili o geolokom stubu i rekli smo da tu postoje fosili. Nauka kae da je
raspored fosila zapravo zapis evolutivnog procesa kroz vreme. Seate se, jednostavni morski
organizmi su ovde u kambrijumskim slojevima, a ako idete malo vie videete neto
kompleksnije morske organizme, pa jo kompleksnije. Kad doete do devona, tu poinju da se
pojavljuju ribe. U viim slojevima pojavljuju se kopnene ivotinje, pa se nisu jo pojavile cvetnice,
samo golosemenice, zatim insekti, a onda su se poeli javljati cikasi, a kada doemo do
mezozoika, to je vreme gmizavaca, i zatim jo vie dolazimo do sisara i oni zaista neobino
izgledaju. Tako bivamo ueni da se evoluciona sekvenca nalazi u fosilnom zapisu.
Seete se da sam rekao da se starost sedimentarnih stena ne moe datirati. Princip datiranja
fosila zove se fosilna korelacija. Npr. ako u nekom sloju naem jedan fosil i naem isti takav fosil
u nekom drugom delu zemlje u nekom drugom sloju, onda pretpostavljam da su dva sloja iz
istog doba. Pitanje je sledee: koliko je star fosil koji se tu nalazi? Pa, jednako je star kao i stena
u kojoj se nalazi. A koliko je stara stena u kojoj se fosil nalazi? Stara je onoliko koliko je star fosil u
njoj. Dakle, koliko je sve to staro? Ne postoji nain da se stene i fosili datiraju. ak i najstariji
udbenici kau da vlani sedimenti spreavaju eroziju i stoga je brzo zatrpavanje najvaniji
inilac za nastajanje fosila. Fosili se najee pronalaze u sedimentima nastalim u vodi. ta brzo
zakopava ili zatrpava dinosaurusa ako to nije katastrofa? Da pogledamo neke od fosila: vidimo
da su peraja nekih riba netaknuta. Danas ribe ne fosilizuju jer istrunu pre nego se stvori fosil. Prvo
to istrune je ligament na vratu i zatim glava otpadne. Dalje, otpadaju krljuti jer ih koa vie ne
dri. Ako vidite fosilizovanu ribu, ona je bila trenutno zatrpana. A ako joj je otpala glava, onda
znate da je tu plutala otprilike nedelju dana. Dakle, neki fosili su sa glavom, neki su bez glave.
Imamo primer fosila ribe: jo uvek su tu krljuti, a nema glave. Dakle, pre nego to je zatrpana,
plutala je negde sedmicu. Imamo situaciju ako neke ivotinje hodaju na jednom mestu i desi se
erupcija, i odjednom bivaju zatrpane, onda bivaju fosilizovane, i jo se dublje zatrpavaju u
sledeim erupcijama. Onda ih erozija otvori. One koji su nastali u vodi nauka objanjava kao
rezultat nekih malih lokalnih poplava. Ako vidimo jedan fosil sa njegovim tvrdim kotanim
ploama koje vre funkciju krljuti, znamo da je morala biti brzo zatrpana i nauka kae da je,
budui da su to kotane ploe koje je pokrivaju, u pitanju primitivna riba. Ali ribe od koje se
pravi kavijar jesetre i one imaju kotane ploe i one i danas ive. Zatim nalazimo cele slojeve
61
gde ne nalazimo nita drugo do samo krljuti. Mora biti da su milioni riba nastradali i onda su
njihove krljuti bile u izobilju i onda se stvorio sloj kako su se oni formirali. Nalazimo i ribe zatrpane
drugim ivotinjama. Zatim smo u fosilnom zapisu viali ribe sa guterom u ustima. Imamo fosil koji
sa sigurniu dokazuje da je ivotinja bila zatrpana iva. Vidimo da je ta ivotinja bila u kretanju,
kao da se pokuavala iskobeljati iz neega. Dakle, morala je biti zatrpana onom strujom blata o
kojoj smo sino govorili.
A onda nam kau da nemamo potpuni zapis u fosilima jer nije ba lako pronai ivotinje mekog
tela koje nemaju skelet. Ali to nije istina. Nalazimo puno mekanih organizama. Vidimo fosil
meduze. Savreno je fosilizovana. A imamo i fosile insekata. Nauka kae da su oni sa pravim
krilima primitivne forme, kao recimo vilin konjic. Ako insekti mogu lepo da saviju svoja krila i
stave ih pod svoj oklop, kao to ih imaju tvrdokrilci, onda to mora da je jedna savrenija
karakteristika. Ali, nalazite ih u isto vreme u fosilnom zapisu! I kod insekata nema promena
izmeu fosilnih i ivuih osim u veliini. Zapravo, nalazite viline konjice sa rasponom krila od tri
stope [oko 1 m]. Bili su ogromni u prolosti. Buba vabe, takoe. U prolosti, ivotinje su bile vee
nego danas. Postoji zakon u evoluciji poznat kao Karolov zakon koji kae da ivotinje evoluiraju
od manjih ka veim. To je logino! Ne poinjete od slona da biste zavrili sa amebom. Ponete
od amebe da biste zavrili sa slonom. To onda treba da se vidi i u fosilnom zapisu. A vi u tom
zapisu zapravo imate vee, a zavravate sa manjima! Postoji jo jedan zakon koji kae da
ukoliko je ivot poeo spontano, onda poinjete sa malim brojem da bi se dobio vei broj vrsta.
Ali, to ne vidite. Imate mnogo ivotinjskih varijanti u prolosti u fosilnom zapisu a manje danas
ivih. A kad doemo do insekata, problem je jo vei. Nalazite fosilne pele kada nije bilo
cvetnica po teoriji evolucije, tako da su pele postojale pre nego to je postojala njihova
hrana(!?). I onda, naravno, vreme i svi vremenski uslovi isekli su i unitili stene koje su bile
uzdignute da bi formirale kontinente. Stoga u njima postoji fosilni zapis koji izgleda prilino
markantan.
Pogledajte sledee: kako erozija spira slojeve, moraju sa njima da se speru i fosilni zapisi.
Uzmimo za primer Himalaje. Kau da se Himalaji smanjuju dva metra na hiljadu godina, ali oni su
jo uvek tako visoki, jer kako su bili odsecani od strane erozije, bili su podizani orogenezom. Zato
su oni jo uvek tako visoki iako su proli milioni godina, kao to pretpostavljaju neki naunici.
Razmislite o tome: ako ja skidam sa vrha i uzdiem ih time to primenjujem pritisak odozdo, kako
to da su najmlae stene jo uvek dole? To je nemogue! Postoje mnogi problemi sa vremenom
u evoluciji. Darvin je uio gradualizam postepene promene. Zapravo, gradualizam je jedini
evolucioni mehanizam koji ima smisla. Trebaju milioni godina da se mutacije formiraju da bi se
ivi organizmi promenili iz jedne forme u drugu. Dakle, oekuje se da se pronau spore
promene u fosilnom zapisu. Ali, ne nelazimo ih. Zapravo, sve ivotne forme nalazimo odjenom. I
onda vidimo naslov: Evolucija supersoninom brzinom. Danas znamo da je ivot prosto
eksplodirao a ne onako kako je Darvin postulirao. Dakle, danas vie ne verujemo u
gradualizam, verujemo u takasti ekvilibrijum takastu ravnoteu. Dakle, bili su periodi brzog
rasta sa dugim periodima bez promena. Da vidimo kako je to ivot eksplodirao.
Postoji lanak u asopisu Scientific America koji sumira dosadanje stanje u evoluciji. Naslov
lanka je: Veliki prasak ivotinjske evolucije. Evo jedne revizije dosadanjeg znanja iz
62
najverodostojnih izvora na svetu: Ova kambrijumska eksplozija se karakterie trenutnom i

simultanom pojavom mnogih razliitih ivotinjskih vrsti skoro esto miliona godina u nazad.
Autor Defri S. Levington, profesor i direktor Odelenja za ekologiju i evoluciju na dravnom
univerzitetu Njujork u Stouni Bruku ovo naziva neverovatna eksplozija kreativnosti evolucije. U
ovom najstarijem makrofosilnom sloj odjednom se pojavljuju mnoge vrste ivotinja. On, takoe,
govori o evolucionim travnjacima nasuprot evolucionom drvetu. Ono to imate u svojim
udbenicima su evolucionalna drveta. Ponete od jednog organizma i onda ponu da se
granaju druge vrste, ali to ne nalazite u fosilnom zapisu. To pronalazite samo u umu naunika.
Ono to nalazite nije evolucino drvo, ve evolucioni travnjak. To znai da se u isto vreme
pojavljuju razliite ivotne forme. Ono to jo vie zapanjuje je prouavanje ribozomalnih
nukleinskih kiselina koji kau da su se mnogi redovi ivotinja pojavili skoro u isto vreme. Zamislite
to: mnogi redovi se pojavljuju simultano. To znai kao artropode svi koji imaju noge povezane
sa zglobovima kao rakovi, insekti, oni se u isto vreme pojavljuju sa mekucima puevima. Ovo
je neverovatno!
Da vidimo ta drugi naunici imaju da kau: naunik Stiven Guld, umro je prole godine, bio
doajen neodarvinizma. On kae: Evolucija se deava mnogo bre nego to je iko ikada
mogao da pretpostavi On pie u asopisu Nature: Od toga, ne iznad toga. Stariji udbenici
kau da se na filum hordate (to su oni gde i mi spadamo) nije pojavio do kasno, ali burges eil
sadri hordate. ta to znai? To znai da nije bilo vremena za specijalizaciju naih predaka jer su
se hordati pojavili u kambrijumskoj eksploziji. Setite se, kambrijum je ak dole na lestvici. Drugim
reima: sve, ukljuujui i filon kome pripadamo i ti i ja, je bilo tamo od poetka. To je zaista
supesonina evolucija! Stiven Guld jo kae da je bilo dokazano da je pun diverzitet ivota bio
dostignut tokom same eksplozije ivota. To znai da je sve bilo tamo od poetka. Plaim se da
nije onda ni moglo biti evolucije. Ovde i Darvin kae da je to dobar argument protiv njegove
teorije. A Darvin je to rekao samo u prvom izdanju svoje knjige Poreklo vrsta. Odakle im, onda,
sva ona divna evoluciona drveta koja pronalazimo u naim udbenicima? To su, zapravo,
travnjaci. Ajkula se nije promenila od svog postanja do sada. Isto vai i za ribe. Naunici su ih
povezali kao da su svi evoulirali zajedno od neeg drugog. Ali te veze dolaze samo iz uma a ne
iz fosilnog ostatka. Isto vai i za gmizavce.
ta da kaemo o dinosaurusima? Oni se javljaju u odreenim slojevima. Dok smo gledali
evoluciono drvo dinosaurusa otkrili smo da ne postoji neto to se zove evoluciono drvo, postoji
samo evolucioni travnjak. Odakle onda ovo dolazi? Ovo potie iz umova naunika jer se svi
fosili pojavljuju u istom vremenskom periodu. Ako vam dam jednu torbu punu pseih lobanja, a
nikad u ivotu niste videli psa, i kaem vam da ih poreate po njihovoj evoluciji, kako biste ih
poreali? Od malih ka velikim. To je prvo to biste uradili. Onda biste uzeli one sa sabijenim
njukama, kao npr. buldoza i pekinezera i stavili biste ih na jednu granu, a one izmeu u srednje
grane, a one sa izduenim njikama, kao to su avganistanski hrtovi, na drugu stranu i onda
imate divnu evoluciju koja poinje od ivave i zavrava sa buldozima. I to bi bilo apsolutno
logino, ali bi bilo i apsolutno pogreno. Savreno logino ne znai i ispravno. Svi znaju da je
ova varijabilnost postojala kod prvog psa i da je onda dalje uzgajanjem i selekcijom dolo do
svih ovih varijacija. Nemojte biti zbunjeni logikom!
63
Da su ove ivotinje nastradale u malim lokalnim poplavama, da bi samo objasnili injenicu da

su oni zatrpani u vodenim grobovima, ako uzmemo za primer formaciju Morison koja se prostire
na ovom ogromnom prostranstvu, to bi trebala da bude prilino mona poplavama. Uzgred
budi reeno, nalazite i dinosauruse kao alosauruse, u tom nalazu vidite da su svi oni usmereni u
jendom smeru. Vrlo neobino jer one bi trebalo da su nasumino umirale. Zar su te ivotinje
uvek padale na istu stranu kad su umirale? A ta da kaemo o ovim velianstvenim Tiranosaurus
reksima, ako ih vidite u muzejima videete da su uvek predstavljani kao zlokobni mesoderi,
uvek se tuku, ujedaju, vau, usta su im puna krvi. Ali zapravo, kao i danas meu gmizavcima,
nalazite razne varijante, pa nalazite male dinosauruse veliine kokoke do ogromnih kao to je
Brontosaurus koji je svakako bio biljojed i bio je sve samo ne zloban. injenica je da danas ne
moemo da naemo takve dinosauruse. I ako pogledate odnos njihove kosti i kotane sri one
su negde na sredini onoga to danas nalazimo u svetu. Danas imamo toplokrvne i hladnokrvne
ivotinje. Ove izgleda kao da su izmeu. To znai da im je trebala vrlo ujednaena klima da bi
preiveli. Oigledno se klima promenila, jer u fosilnom zapisu biljaka imate mnotvo tropskih
biljaka. Ja prosto verujem da oni nisu bili u mogunosti da preive i zato su izumrli. Daleko od
toga da su oni bili zlobni, oni su zapravo preivljavali u ivotnoj sredini gde je bilo mnogo vie
izvora hrane nego danas.
ta da kaemo za dinusaurusova jaja koja su pronaena? Svako jaje koje je pronaeno bilo je
isprano iz svog gnezda i zatrpano u vodenim fosilnim slojevima. A ta da kaemo o otiscima
stopala dinosaurisa? Oigledno je da su svi nastali dok je blato bilo mekano. Postoji cela nauka
izuavanja fosilnih ostataka stopala. Gledajui kako je nainjen fosilni otisak moete da
zakljuite na koji nain se ivotinja kretala. Da li znate da sve ivotinje koje su ostavile otiske
stopala ili velika veina njih uvek su ili uzbrdo kada su ostavljali otiske. To je neverovatno! Da li
moemo da pretpostavimo da su ivotinje u prolosti ile samo uzbrdo? Moete li onda da
kaete da one ne ostavljaju tako dobro otiske ako idu nizbrdo? Nelogino! Laboratorijski dokazi
pokazuju da se otisci jednako utiskuju bez obzira da li se ide uzbrdo ili nizbrdo. Kod nekih otisaka
dinosaurusa vidite poskakivanje. ta su ti dinosaurusi radili? Igrali balet ili su radili neto drugo?
Da li je mogue da je trao po vodi ili je moda beao uzbrdo od neega? Da li je mogue da
su ga talasi ve podizali i da je samo malo dodirivao tlo? Zato su hiljade njih prosto usmereni u
jednom smeru? Ima preko 100 objavljenih teorija o nestanku dinosaurusa. A katastrofike
pretpostavke ine veinu od njih. Jedna govori o olujama, druge o padu meteorita, druge o
iridijumskom sloju. Da li ste znali da vulkani stvaraju slojeve iridijuma? A zato bi uticaj iridijuma
bio tako selektivan?
Lino verujem da su ova stvorenja postojala i da su prosto sprana jednom ogromnom
kataklizminom katastrofom. Nauka mora da negira univerzalni potop, jer ako ga prihvati, onda
je nestao evolucioni scenario. Ali svaki pojedinani fosil koji prouavamo govori o katastrofizmu.
Pogledajmo biljke: nalazimo iste biljke u fosilima koje ive i danas. Vidite, na naslagama uglja
fosili su ravni. Da li je mogue da je to mogla biti uma koja je rasla u prolosti i onda bila
zbijena, da li to ume danas rade? Ne. Znai, drva pojedinno padaju i ponovo njihova
materija ulazi u bioloki ciklus. Ako vidite ove ogromne naslage uglja postavite sebi jedno pitnje:
ako je to bila uma koja je rasla u jednom periodu i onda je bila zbijena, kako onda nalazite
morske organizme u leitima uglja? Da li su ume rasle pod morem?
64
Geilord Simpson, uveni evolucionista, pretpostavlja da su sve ivotinje sada specijalizovane, a

da generalizovane opte forme od kojih su se razvili ovi specijalizovani organizmi sada ne
postoje. Zapravo, sve ivotinje su uvek bile manje-vie specijalizovane. Takozvane opte ivotne
forme su ili samo mit ili apstrakcija. Dakle, tzv. jednostavna ivotinja koja je bila predak
neemu kompleksnijem ne postoji u fosilnom zapisu. To je mit. Potie iz uma. Dakle, Guld kae
da su porodina stabla koja krase nae udbenike zasnovana na onome to su ljudi izmislili kolko
god to izgledalo razumno, a ne na fosilnom dokazu. Prema tome to potie iz ljudskog uma, a
ne iz injenica koje prua fosilni zapis. Pogledajte hiljade amonita zajedno. Danas su istrebljeni.
Da li su primitivni? Ne. Oni su jedni od najkomleksnijih mekuaca koji su ikad iveli. ta da
kaemo o trilobitima. I oni vie ne postoje. Da li su primitivni? Ne. Jednako su napredne kao i bilo
koje druge artropode koje danas ive. ta da kaemo o morskim sasama? Da li su i one
primitivne? Ne, iste su kao i one koje danas ive. Uporedimo fosil i ivi organizam. Imamo fosil
morske kornjae i ivu morsku kornjau. Nikakve promene nije bilo. Uporedimo ivi i fosilni
nautilus. Isti su danas kao to su bili u fosilnom zapisu. Insekti su isti danas kao to su bili i na
fosilima koje nalazimo. ta da kaemo o evoluciji konja. Oni su najuvenija postavka u
muzejima. Opet ovde imamo morfoloku sekvencu, a ne paleontoloku. To znai da su se svi
pojavili u istom vremenskom periodu, a neki naunici su to poreali u sekvencu kako su smatrali
da je logino. ak nema ni dokaza da su neki od tih bili i konji. Postoji jedan u tom nizu
euhipus. Ranije su ga zvali hirakaterijum i izgleda kao neki mali skoimi koji ivi u pustinji. Ovo
formiranje evolutivnog stabla od malih ka velikim je iracionalno jer i danas i danas imate male i
velike konje. A redukcija nonih prstiju od tri na dva je takoe nelogina jer nalazite ivue
ivotinje u istoj formi kao i danas. Njihov broj je razliit i ne mogu biti u sekvenci.
Da rezimiramo: evolucija zahteva da ponemo od nekolicine i da zavrimo sa mnotvom. A mi,
zapravo, zapoinjemo sa mnotvom, a zavravamo sa manjim brojem. Evolucija zahteva da
zaponemo sa malim i zavrimo sa velikim. A fosilni zapis kae suprotno: zapoinjemo sa velikim,
a zavravamo sa malim. Evolucija zahteva da, kako vreme odmie, imamo sve kompleksnije
ivotne oblike, a nalazimo sve u kambrijumskoj eksploziji ukljuujui ak i filon kome mi
pripadamo. Evolucija zahteva da imamo evoluciono drvo, da ponemo sa jednom formom, i
onda se razvijaju druge. Ali, nemamo ih, imamo evolucione travnjake. To nisu mali problemi, to
su veliki problemi za evoluciju.
Hajde da probamo sa neim drugim. Da pogledamo jedan savremeni primer katastrofe.
Odveu vas u uvene okamenjene ume u parku Jelouston u Sjedinjenim Dravama. Ova
drveta stoje uspravno, ona su okamenjena. Ideja je da su oni tu morali rasti. Nalazite 40 slojeva
okamenjenih uma jedan iznad drugog. Ako su ova drveta tako uspravna, znai da su tamo
rasla. I ako pogledate njihove godove neka su 400 godina stara. Znai da je svaki od tih slojeva
morao rasti nekoliko stotina godina. Ideja je sledea: uma je rasla, desila se vulkanska erupcija,
ona je zatrpala umu, a zatim opet erupcija koja zatrpava novu umu. Nova uma je rasla... i
tako 40 puta. A to bi trailo stotine hiljada godina. I naa teorija o jednom optem potopu bi
nestala. U starijim udbenicima teorija o stvaranju je ismevana zbog ovakvih injenica. Ta
drveta tamo postoje i ona su uspravna. A da li su ona tamo rasla? Hajde da se jo malo
popnemo uz planinu i pogledamo. Evo jedno koje se protee kroz vie od jednog sloja. Postoji
jo neto zanimljivo u svim tim drvetima: nemaju korenje, nemaju koru i nemaju grane. Da je
65
uma zatrpana pepelom, zar tamo ne bi ostali i koreni? Ali, koreni nedostaju. Nisu sva uspravna,
neka su poloena a sva su u istom smeru kao dinosaurusi koji lee u istom smeru. I svaki sloj lei
u odreenom pravcu. U sadanjim umama nema takve prostorne orijentacije. Mora da je
neto drugo bilo u pitanju. Ako svi lee u istom smeru ak i ona koja su uspravna na neki nain
su u tom smeru u kome su i ova poloena. Nemaju koru, nemaju grane niti korenje. Zatim
nalazimo umske podove. Ako se pojavi vulkanska erupcija i prekrije umsko tlo onda mora
postojati taj sloj umskog tla. Oni nalaze takve slojeve, ali oni su iroki samo jednu aku. Ako ih
odnesemo u laboratoriju, vidimo da su oni sortirani kao to bi se taloili u vodi.
Poveu vas na vulkansku planinu Sveta Helena. Pogledajmo planinu pre 1980-te kada je
eruptirala. Prelepe ume i jezera i veliki gleer na vrhu pre erupcije. Ne znaju svi da su bile dve
erupcije. Postoji jezero koje se zove Spirit. Nakon prve erupcije koja se dogodila u martu 1980
samo se gleer otopio i voda je potekla severnom stranom ove planine. Ona je uskoro izazvala
veliku poplavu i mogli ste da vidite drveta koja su otkinuta. Pogledajte, balvani nemaju ni grana
ni korena. Uskoro je sve bilo prekriveno blatom. Mesec dana kasnije planina je ponovo
eruptirala. Hajde da prvo vidimo rezultate prve erupcije: Postoje pojedinana drveta koja su
otkinuta u toj poplavi i vidimo ih kako lee. ta vidite? Nemaju grane, otkinuti su koreni i nemaju
koru. A orijentisani su u onom pravcu kako je tekao tok poplave. Zato nemaju granje i koru?
Vidite jedno udubljenje. Dok se balvani kotrljaju u vodi, njihovo se granje pokida. I kako se
jedan o drugog taru, skine im se kora. A onda sledeeg meseca se desi nova erupcija. To su
najvei pokreti zemlje ikad zapisani od strane ljudskih bia. Cela treina vrha planine je skliznula
dole. I to je bila ta ogromna eksplozija. Sila ove eksplozije je bila 500 puta jaa nego bomba
koja je baena na Hiroimu. Desila se ogromna peurka dima i ume je nestalo. Kamioni i
automobili koji su bili hiljadama kilometara daleko bili su zatrpani. Postoji jedno od jezera koje je
postojalo sa umom pre erupcije a nakon erupcije ovo jezero je nestalo. Svo blato i materijal
su pali u jezero. Vidimo jedan krater i tu ljudsku figuru kao reper. Tu vidimo i ogroman kanjon koji
je proseen u samo nekoliko sekundi jer ova ogromna koliina materijala koja je pala u jezero
je izazvala ogromne cunami-talase. I kako se praina taloila formirali su se slojevi za koje
naunici kau da im treba milioni godina. Sva drveta koja su bila pokidana su se zajedno
formirala na povini vode u novoformiranim jezerima. Moe se videti da su vrlo brzo drveta
poela da plutaju u vertikalnom ploloaju. Ronioci su otili tamo i na dnu jezera nali su
ogromnu koliinu kore. A neka leita uglja danas se ne sastoje ni od ega drugog osim od kore
drveta koja je komprimirana. Naunici su eleli da saznaju koliko je tu stabala bilo i upotrebili su
sonar gde je svaka linija predstavljala jedno vertikalno drvo. Pronali su 90.000 uspravnih drveta
u tom jezeru. Da je naiao drugi tok blata, ova drveta bila bi zatrpana vertikalno.
Da se vratimo ovim naim okamenjenim umama u Jeloustonu. U svim ovim umama vidimo da
su neka drveta horizontalna a neka vertikalna. Ni jedno stablo nema koru niti grane. A neka od
njih se prostiru kroz vie pretpostavljenih vremenskih slojeva. Naunici su hteli da znaju koliko
godina je bilo potrebno da se ovakva jedna formacija formira.
Pretpostavljali su da je svaki od ovih slojeva pojedinana erupcija. Prvi problem je da je
vulkanska materija, koja se naziva breksija, formirana pod vodom. A sledei problem je da
ovde imamo 40 slojeva, ali kad analizirate hemijski sastav svakoga, mogu da pronau samo
66
etiri kategorije. Vidite, kad vulkan skuplja magmu, moe nekoliko puta da eruptira dok se ta
magma ne potroi. I onda treba da prou godine dok se ne formira nova magma. Magma
koja izlazi u jednom eruptivnom ciklusu ima isti hemijski sastav, a kasnije magme imae razliit
hemijskih sastav. Kada su analizirali ove okamenjene ume pronali su samo etiri tipa hemijskog
sastava. I nije jedan na dnu, pa zatim da se formirao drugi, pa trei, pa etvrti, ve su ovi slojevi
bili pomeani. Vrlo zbunjujue! Nali su etiri pukotine u zemlji. Zamislite, sve je pod vodom i
jedan vulkan eruptira. I tok krene u jednom smeru. I sad imamo milione drveta koja plutaju koja
se dole konstantno taloe, pa su neka zakopana jedna uspravno, druga horizontalno. Onda
eruptira drugi vulkan i tee u drugom smeru. Zatim eruptira drugi, pa tee u drugom smeru. I
budui da svi imaju identian hemijski sastav, sve erupcije su morale da se dogode u toku tri
meseca jer su na Havajima otkrili da, ukoliko se erupcije razlikuju vremenski vie od tri meseca,
hemijski sastav magme je razliit. Koliko smo rekli jue da je trajao potop po Bibliji? Pet meseci.
Vie nego dovoljno vremena tako da sve okamenjene ume na svetu pokazuju slinosti.
Postoji zanimljiva biljka velvicija koja raste na okamenjenom drvetu. Da kaemo neto o toj biljci:
To je najstarija biljka na zemlji zajedno sa crvenim drvetom (to je jedna vrsta kedra i ima
specifinu koru koja ne moe da gori). Vidimo prvu generaciju ovih drveta. Nema nekih dokaza
da je bila neka druga generacija ovih drveta koja bi tu rasla. Imam nekoliko pitanja za vas.
Najstariji ivi organizmi danas su velvecija i ova vrsta kedra stari oko 4-5 hiljada godina. Na
najstarijoj reci na naoj planeti Nilu, ukoliko elite da izgradite branu, neete moi jer Nil donosi
nanos, tako da bi se brana napunila tokom godina. Godinama su prouavali koliko godinje
nanosa donese Nil pre nego to su izgradili branu. To je korisna informacija jer ako znamo koliko
nanosa donosi godinje i znamo koliko nanosa imamo u Delti i koliko nanosa imamo u
Mediteranu, onda je mogue izraunati koliko je Nil dugo tekao. Izmeu etiri i pet hiljada
godina. Koliko dugo je tekao Misisipi u Misuriju? U oba sluaja nema odnoenja nanosa. Izmeu
etiri i pet hiljada godina. Reka Po koja izaziva probleme u Veneciji, dve do tri hiljade godina.
Ne postoji reka koja je tekla due od etiri do pet hiljada godina. Ne postoji biljka na planeti
koja je starija od toga.
Moje pitanje za vas veeras glasi: Ako sve injenice govore u prilog suprotno onome to
zahteva teorija evolucije, zato ne moete da verujete u izvetaj o stvaranju, ukoliko to elite?
Zapravo, sve injenice i dokazi se savreno uklapaju u katastrofiki model potopa. Ako
izaberete da verujete, ne postoji razlog da se stidite. Pitaete me: A ta da kaemo o ledenim
dobima? A ta da kaemo o velikim mamutima koje nalzimo u Sibiru. A ta o pomaku
kontinenata? A ta emo sa evolucijom oveka? E, sutra uvee emo razmatrati ove teme.
Pitanja i odgovori (utorak)

1. Imam nizak krvni pritisak. Ponekad 80/40. ta da radim?
Odgovor: Najbolji lek za nizak pririsak je vebanje. ivot nije samo jedenje i pijenje. Potreban
vam je odmor, trebaju vam vebanje, dobra voda, suneva svetlost - svi ovi faktori.
67
2. Miljenje profesora o soja-lecitinu i o malteksu.

Odgovor: Soja-lecitin je prirodni emulgator u sojinom zrnu. Bolje je koristiti soja-lecitin nego ulja.
Sa malteksom ne moete pogreiti i nema problema da ih koristite zajedno. Lecitin izdvojen po
sebi je rafinisana supstanca tako da nije prirodno da se puniti velikim koliinama rafinisanih
emulgatora. Stari oksiom da je najbolji lecitin onaj koji je u zrnu soje ili drugih mahunarki.
3. Neto o algama i preparatima od algi.
Odgovor:Alge su biljni materijal bogat vitaminima, mineralima i fitohemijskim supstancama. Ne
vidim da je problem da ih koristite kao dodatak u svojoj ishrani ako elite.
4. ta mislite o mahunarkama (o pasulju) protiv dijabetesa. ta inae preporuujete protiv
dijabetesa?
Odgovor: Ne mogu rei da je pasulj lek protiv dijabetesa, ali zdrav ivotni stil koji ukljuuje pasulj
usporava dijabetes. Postoje dve vrlo vane stvari ako bolujete od dijabetesa - govorimo o
dijabetesu tipa 2 jer jedino kod njega moete neto da promenite. Zdrav ivot koji iskljuuje
masnoe u ekstrahovanoj formi, veganski nain ivota zajedno sa vebanjem - pokazalo se da
sve ovo skida ljude od zavisnosti od insulina i ostalih lekova u 86% sluajeva. Neke klinike koriste
ovaj metod.
5. Da li je bolje piti stalno mineralnu vodu ili isfiltriranu vodu sa esme? ta mislite o negativnoj
jonizovanoj vodi i o energizovanoj vodi?
Odgovor: Voda je postala nauka u poslednje vreme. A u stara vremena, voda je bila voda.
Danas kau da morate da pijete vodu iz arterkog bunara jer je ona negativno jonizovana i
zbog kristalne strukture molekula vode i tada je ona najbolja za korienje po bioloki sistem.
Postoje naunici koji tvrde da je tada voda iste strukture kao to se nalazi u eliji koja prima
svoju strukturu od proteina i od ostalih struktura u eliji. Negativno joniziovana voda je
popularna, a popularna je i voda koja je protekla preko kristala, ali vi ovo vrlo lako moete
izokrenuti u ezoterinu nauku ako tako elite. Ni dobro profiltrirana voda moda nije najbolja
stvar na svetu.
6. Da li je zdrav pivski kvasac?
Odgovor: Kvasac je dobar ukoliko je mrtav. Ne elite da u svoj organizam unesete iv kvasac jer
e vas on liavati vaih ve postojeih vitamina. A umrtvljeni kvasac vama predaje svoje
vitamine. Pivski kvasac je ve umrtvljeni kvasac, i to onda nije problem. Bogat je vitaminima B
grupe. Imate kvasce u hrani koji su ve umrtvljeni i oni se koriste nekad da bi poboljali ukus
hrani. Neki od ovih kvasaca koji se dodaju hrani se gaje na podlozi koja je bogata vitaminima B
12 pa su i sami kvasci bogati vitaminom B 12 iako sam kvasac nije izvor vitamina B 12. Ako
koristite ivi kvasac, kao onaj koji se koristi u pekarskoj industriji, potrudite se da cela vekna koju
pravite tim kvascem bude dobro peena i da je temperatura takva da toplota dospe i do
unutranjosti tako da se umrtvi ovaj kvasac, i zato su male vekne bolje od velikih.
68
7. Neuropate. Da li je mogue smanjiti tegobe reimom ishrane?

Odgovor: Da, mogue je. Postoje ljudi koji oseaju izvesne tegobe kad se menja vazduni
pritisak ili meteroloki uslovi i to je samo oteavanje ve nekih postojeih stanja kao to su bol u
zglobovima. Ali, to je kao prvo rezultat kisele sredine koju ste ve stvorili u organizmu. Stvaranje
bazne sredine, to znai eliminisanje ivotinjske ishrane i unoenje dovoljne koliine voa i
povra u vaoj ishrani, pomoi e da se ovi simptomi ublae, i onda ni vreme nee onda uticati
tako strano.
8. Vae miljenje o biljnim hidrogenizovanim masnoama, recimo u margarinu.
Odgovor: Hidrogenizovane biljne masnoe i margarin su dobri kao mainsko ulje ili mogu sluiti
da podmaete vae cipele, ali oni nisu hrana. Iako su dobri za industriju i oni iz industrije ih vole,
bakterije ne mogu da ih koriste. A bekterije imaju iste lipaze kao to ih i vi imate, to znai da ih
ni vi ne moete iskoristiti. Dakle, dobri su za indistriju, ali su loi za ljudsku upotrebu.
9. U kojoj meri ispitivanja na ivotinajma: majmunima, pacovima, mogu biti validna za
donoenje zakljuaka o tetnosti unoenja mleka za ljudski organizam?
Odgovor: Fiziologija je fiziologija. To znai da fiziologija pacova koristi iste mehanizme koje
koristimo vi i ja. Ono to tamo pronaemo moe u visokoj meri biti primenjeno i na ljudski
organizam. Postoje razlike u u brzini razvia nas i pacova, recimo, tako da ne moete rei da
e se neto istom brzinom dogaati kod pacova i kod ljudskih organizama. Ali, princip ostaje
isti. Znate ta me uvek zauuje? Kad postoji neki lek koji treba da se testira, onda su ljudi
zadovoljni ako se primeni na pacovu pre nego to se primeni na oveka. Ali kad treba da se
promeni stil ivota, onda, ako se to deavalo kod pacova, onda to nema veze. Fiziologija je
ista. Zapravo, fiziologija metabolizma kalcijuma kod pasa i oveka funkcionie na isti nain.
ivotinjski proteini su jednako kalciuretini kod pasa kao i kod oveka jer je fizioloki mehanizam
neutralizacije isti. Kod pasa se kukovi samo izmetaju kako stare, a kod ljudi, kukovi se lome.
10. ta preporuujete obolelima od astme, pogotovo starijim osobama i kada se prvi pozitivni
efekti te terapije mogu videti?
Odgovor: Za asmatine pacijente pravilo br. 1 je: izbegavajte mlene proizvode jer je mleko
ono koje stvara sluz i alergenino je. Postoji gomila strunih asopisa koji objanjavaju odnos
mlenih proizvoda i astme. Pravilo br. 2: nemojte koristiti konzervanse u ishrani, a pogotovo one
koji imaju u sebi sumpor. Takvi se konzervansi koriste u sokovima kao npr. u sokovima od groa i
za suvo voe. Oni izazivaju astmu. Neke boje takoe to ine. Isto i neki poleni izazivaju astmu.
Kod nekih e se rezultati pokazati odmah, kod nekih kroz tri meseca, kod nekih kroz est, ali u
svakom sluaju, ovo deluje.
11. Da li i kako se moe eliminisati celulit?
Odgovor: Celulit e nestati ukoliko prestanete da ga dodajete. Celulit su akumulirani toksini u
vezivnom tkivu tela i stoga on menja oblik. Vae telo stalno izbacuje materijale, ak i cele elije
69
i masnoe koje ne moe da upotrebi. Ako koristite zdravu hranu, vae telo e se na kraju izboriti
sa tim, naravno, ukoliko primenjujete i vebanje. Zdrav ivotni stil, vebenje nestae celulit
12. Kalcijum pangamat ili B 15. Koliko je potreban za ishranu i gde ga ima?
Odgovor: Ne mogu da vam kaem u kojoj se hrani sadri ovaj vitamin, ali budui da spada u B
grupu on se nalazi u svim mahunarkama i u svim semenkama. Potrebne koliine bi trebalo da
su male. Mahunarke i zrnasta hrana.
13. Da li vam je poznato jedinjenje dimetil aminoetanol? Koristio sam ga kao vetaki
suplement jedan mesec. Imao sam bolju koncentraciju, poveanu budnost, ali nije smanjio
nesanicu.
Odgovor: Ono to se ovako naziva ini me nervoznim. Ako razdvojite metanol, a to je neto to
se deava i sa spartamom gde imate aspartinsku i glutaminsku kiselinu oni pomau u proizvodnji
metanola u organizmu. Postao je trend da se u organizam unose pojedinane aminokiseline.
Smatralo se da moete poboljati svoju ishranu izdvajanjem aminokiselina. Ja bih to izbegao po
svaku cenu, jer nije prirodno unositi pojedinano aminokiseline u svoj sistem. Velike koliine
pojedinane aminokiseline moe uticati na funkciju mozga. injenica da je ovo jedinjenje
izazvalo nesanicu ve govori da je unos ovoga imao upliva na funkciju mozga. Ja to nikako ne
bih koristio.
14. Kako smrati 20 kg? Kako znaajno dobiti na telesnoj teini?
Odgovor: Postoji publikacija nutrionistikog centra Kembrid univerziteta koja postavlja pitanje,
da li su sve kalorije jednake. Odgovor je bio da nisu. Ono to vas ini gojaznima vie nego ita
drugo jeste masnoa u ishrani jer je masnoa poslednja koju ete upotrebiti u svom
metabolizmu. Da biste gubili na teini, morate da naterate telo da koristi sopstvenu akumuliranu
masnou. To znai da ga morate liiti masnoe u ishrani. Ljudi najee smanjuju unos ugljenih
hidrata smatrajui da su oni ti koji vas ine gojaznima. Ali, ugljeni hidrati su hrana koju vae telo
najvie voli da koristi. Dakle, odgovor je jednostavan: smanjite unos masnoa. Pogledajte ta
imate u svojim namazima koji stavljate na hleb, gledajte kako spremate hranu i izbacite
masnou u svim oblicima. I jedite doruak! Ljudi koji imaju sklonost da budu mravi trae vie
masnoe u ishrani. Oni mogu koristiti sve vrste oraastih plodova za svoje namaze. Dobra vest je
da ne morate da se izgladnjujete da biste gubili na teini. Samo vodite rauna ta unosite.
15. Da li je korisno preventivno uzimati aspirin ili 0,1 gram acetilsalicalne kiseline?
Odgovor: Aspirin se koristi za razreivanje krvi. Ako koristite previe aspirina, moete previe
razrediti krv. Time se izlaete veem riziku od loga i tromboze i u tom smislu korienje aspirina
nije tako dobra stvar. A ako vam se ikada krv zgunjava i morate da preduzmete neto po tom
pitanju u medicinskom smislu, jer neki ljudi npr imaju vetake srane zaliske i moraju da uvaju
krv razreenom, onda koriste lekove kao to je vofarin. To nije ba najbolja stvar jer je ta
supstanca slina otrovu za pacove, ali ne uzimate te supstance toliko da biste dobili unutranje
krvarenje. Postoje i prirodni proizvodi koje moete da koristite da postignete slian efekat:
recimo vrbova kora.
70
16. Sve stvari koje ste izneli sino zvuale su veoma logino. Meutim, ako su istinite, zar ne biste
trebalo da imate obimniju pomo od naune zajednice u ovoj oblasti? Nemogue je da su svi
toliko tvrdoglavi! ta nauna zajednica misli o ideji brze erozije poplavom?
Odgovor: Imam novosti za vas. Postoji mnogo naunika koji slede ovaj alternativni pogled na
postanje iako mnogi od njih to nevoljno priznaju. Na jednom predavanju u Australiji jedan
iritirani naunik je ustao i rekao: Niko ko ima doktorat ne bi poverovo u to ili podravao ovu
vrstu tvrdnji! Postavio je jedan izazov govorniku i rekao: Dajte mi ime samo jednog oveka koji
ima doktorat sa univerziteta koji verujete u to i onda mogu da vas sluam!. Rekao sam: Neu
vam dati samo jednog, dau vam 50, ili moda elite 100? Gospodin se jo vie razljutio i rekao:
Nikada neete pronai takve! Poao da trai takve i pronaao je na svim vrhunskim svetskim
univerzitetima ljude sa doktoratima, od Kembrida preko Oksforda, Harvarda i ostalih, na stotine
i poeo je da stvara knjigu koju je nazvao Za est dana zato 50 naunika veruje u stvaranje?.
Koristio je samo pedesetoricu jer bi knjiga postala prevelika. Moete je pronai na initernetu
www.amazon.com sa istoimenim nazivom.
Nove tajne u fosilnim zapisima

Sino smo govorili o fosilima i o geolokom stubu. Stigli smo do dinosaurusa, ali nismo govorili o
sisarima. Sisari se nalaze uglavnom u gornjem delu geolokog stuba. Izmeu dva sloja
mezozojskog i kenozojskog postoji sloj koji se naziva kreda. Ovo je zanimljiv sloj, jer kreda se
sastoji od vrlo zanimljivih stvari. Tu imamo i belu stenu dovera, to je jedan od najdebljih slojeva
na planeti. Zanimljiva stvar o ovom sloju je da je univerzalan i da se prostee od kontinenta do
kontinenta. U nekim predelima je vrlo debeo, u drugim je tanak, to znai da je cela planeta
morala biti pod vodom. Ovi slojevi se sastoje od malih oklopa algi a imamo i oklope
foraminifera, to su jednoelijski morski organizmi. Zanimljivo je da se danas nita slino ne
deava, kao to je formiranje ovakvih slojeva jer su okeani jako duboki a kada alge ili
foraminifere iz gornjih slojeva umiru, oni se taloe u okeanu, ali pre nego to dospeju do dna,
ove majune koljkice se ve rastvore. Ali na Srednjeatlanskom grebenu ima visokih podvodnih
planina, i ako tamo ronite videete da su vrhovi tih podvodnih planina beli kao da su pokriveni
snegom. To je zato to se ljuture nisu rastvorile pre nego to su dospele do dna, pa tako lee na
vrhu ovih podvodnih planina. Zapravo, moemo da poemo kui, jer kad smo ovo rekli, zavrili
smo sa evolucionom teorijom!!. Jer ako postoji univerzalni sloj krede koji se protee po svim
kontinentima i lee na svakoj steni u kontinentu, to znai da je sve bilo pod vodom u isto vreme i
to zabija no u evolucionu teoriju. Ali, hajde da budemo fini i da ipak nastavio. Kada se sve ovo
71
nataloilo, stvorilo je prilino debele slojeve. A ljudi misle da su potrebni milioni godina da se ovi
slojevi formiraju.
Pogledajte koralna ostrva. Budui da korali rastu vrlo sporo, ti korali su morali rasti hiljadama i
desetinama hiljada godina da bi izrasli do veliine ostrva. Ali, sa dananjim znanjem o cvetanju
algi, cvetanju mora zbog poremeene ekoloke ravnotee, znamo da ak i debljina debelih
stena krede u doveru moe da nastane za 200-300 godina, a takoe i korali. Najbolje rastu
ukoliko nisu suvie blizu povrine i bljetavog sunevog sjaja. Ali, takoe, ne rastu ni bez prisustva
svetla. Sad imamo problem: ako odete na Pacifik, tamo postoji ostrvo Novi Itak. Ima 1500 m od
vrha do dna ovog ostrva, i to je koralno ostrvo. Pitanje: da li je raslo od dna ka vrhu?
Nemogue, jer korali ne rastu na dubini veoj od 50 stopa. Postoji samo jedno reenje. Mora da
je okeansko dno bilo blie povrini. I kako se okeansko dno polako sputalo, brzina njenog
sputanja nije mogla biti vea nego to je brzina rasta korala. U ostalim delovima Pacifika imate
mrtva koralska ostrva koja su fosilna koralna ostrva. I ona su morala biti negde pri povrini vode,
jer u suprotnom ne bi mogla da rastu. Mora da se ovo dno sputalo 36
prebrzo tako da korali nisu mogli da nastave da rastu jer su ve bili ispod nivoa gde ima
dovoljno svetlosti. Ovo nam govori da okeani nisu mogli da budu tako duboki u prolosti i da se
dno, zapravo, spustilo. ak i ovo ostrvo koje je debelo 1500 m sa sadanjom brzinom rasta
korala moglo je nastati za svega 1000 godina. Nisu im potrebni milioni godina za nastanak.
Evo zanimljive prie: Imamo dva planinska lanca u Sjedinjenim Dravama. Jedan je Medvei
zub, a drugi je Veliki rog. Vidimo njihivu liniju raseda. A u dolini izmeu njih imamo slojeve
geolokog stuba. Oigledno da su obe planine morale biti izdignute. Jedna se vrlo brzo izdigla i
napravila liniju raseda. Prvo, pre nego to su te planine bile tamo, dok smo imali ravno
okeansko dno ili ravne slojeve, zamislite da su ove linije planine na nivou donje linije. Zamislite
da su ravna linija. Sve je u jednom sloju. U ovim slojevima imamo zatrpane sve fosile o kojima
smo sino govorili. Ovo su isti slojevi koje moete videti u Grand kanjonu. Sad, ako bi voda sve
prekrivala, ta bi bilo u vodi? Sve to pluta. Moete nai i ptice i sisare koje plutaju. Oni se
naduvaju i mogu da plutaju. Moete videti i drveta koja plutaju i posle katastrofe, kao to je
mogao biti potop, nali biste mnotvo mrtvih ivotinja i biljnih ostataka. I sad izdignite ove
planine. Vidite, slojevi pri dnu su savijeni kao to je savijena planina. ta nam to govori? To nam
govori da su slojevi ve bili tamo kad se planina uzdizala. U protivnom, ne bi mogli da se iskrive.
Dakle, bili su tamo, planina se izdizala, i oni su se savijali uz planinu. Ova scena nam, takoe,
govori da ovi slojevi u to vreme mora da su bili mekani, tako da se nisu prelomili. To je logino,
zar ne? Ali, pogledajte, tu postoji jo jedan, kenozojski sloj koji je mlai sloj. A izmeu ta dva sloja
imate kredu, naravno, to pokazuje da su ova dva sloja bila pod vodom. A zeleni slojevi nisu
savijeni. To nam govori da oni nisu bili tamo u vreme kada se planina izdizala. Mora da su se
pojavili posle izdizanja planine. Ako su ovi crveni slojevi bili tamo kada se planina izdizala, gde
su oni sada? Dakle, ti slojevi su sprani sa vrha. Voda je kuljala i sve zatrpavala zajedno sa
blatom. Imamo ovde i jedno brdo koje je ostatak onoga to je bilo na vrhu, jer se ovo brdo na
vrhu sastoji od istog materijala koao i ovo dole.
72
Ovo je vrlo lako objasniti katastrofikim modelom potopa. Pre nego to su planine postojale ovi
slojevi su sve ovo prekrili, zatim su se planine uzdigle, sve je bilo sprano zakopavajui sve to je
plutalo na vodi, ali pre nego to je sve bilo sprano vode je ve nestalo, tako da imamo ostatke.
Ali, nauka ne prihvata ovu teoriju brzog nastanka jer stavlja milione godina u sve ovo. Problem
je onda objasniti kako su se ovi slojevi iskrivili ukoliko su te stene bile vrste u tom periodu. A jako
teko mogu i da objasne prisustvo ovog brda na vrhu planine. Za njih, to nije ostatak onog to je
tu pre bilo, nego je tu nekako moralo da nastane. Za objanjavanje ovoga oni tu koriste silu
guranja. I prosto ovo brdo na vrhu planine moralo je biti odgurano gore 10.000 stopa pre
nego to je to brdo na vrhu planine postalo. Evo, vidimo ga, sedi na prekambrijumskim
stenama, ne izgleda kao da je ikad bilo gurano, nema nikakvih tragova uspinjanja
guranjem zato naunike iritira ovo brdo. Ono je paleolitskog ili mezozoitskog porekla jer ima
ribe kao fosile. Ali, setite se da sam rekao da bi sve ivotinje koje su plutale bile zatrpane. Uzgred
da vam kaem, planina dobija ime po iljku koji izgleda kao medvei zub. Ako se setite onih
zelenih slojeva iz mezozoika, nalazite jo neto to je zaista zanimljivo. Puni su ivotinjskih kostiju. U
nekim podrujima kosti su izlomljene, a u drugim delovima sveta gde je sloj krede tanji, kosti nisu
toliko izlomljene. ta se tu desilo? Da li mislite da je mogue da se u nekim delovima sveta
kontinent uzdigao dosta ranije i da su njegovi sisari bili zatrpani i oni su u masovnim grobnicama,
a u drugim podrujima gde je bilo potrebno vie vremena da te ivotinje istrunu, imamo
izlomljene kosti sisara. Na drugom mestu imamo cele kosti. Na ta vam to lii? Sluajna
fosilizacija tokom milion godina ili vam to lii na masovnu grobnicu?
Vodim vas u Britanski muzej prirodne istorije u Londonu. Tamo vidite jedan fosil. Mnogima se on
svia. Da vidimo ta su evolucionisti sami napisali (svi oni koji rade u muzeju su evolucionisti):
groblje sisara, fosiliziovani ostaci antilope, gazele, konja, mesodera, svi su sauvani u jednoj
gromadi. Fosili su bili okrueni ostacima poplave sugeriui da su ivotinje bile zbrisane zajedno
stravinom poplavom. Nema uticaja vremenskih prilika, nisu uniteni erozijom, i vrlo malo ima
tete na fosilima, tako da mora da su brzo zatrpani. Imate konja, gazelu, mesodere, sve
zajedno zatrpane. A na drugim mestima imate takoe masivne grobnice gde su hiljade fosila
zatrpani zajedno. Svakako je u pitanju katastrofa koja se desila kao posledica potopa.
Imamo poplavu u Bangladeu. Vidite sva telesa ivotinja kako zajedno plutaju. Da su kojim
sluajem zatrpani tokom blata, imali biste slinu situaciju. Nalazite fosile, bukvalno, hiljada
ivotinja koje lee zajedno. Negde nalazite po stotine kitova u jednoj zajednikoj grobnici. Neki
su ak zatrpani vertikalno prolazei kroz vie kenozojskih slojeva to pravi problem tvrdnji da su
potrebne hiljade godina da se formiraju ovi slojevi. Na model potopa govori o tokovima blata i
turbulencija ispod vode, i ako pogledate eksponate u Britanskom muzeju, nalazite fosile za koje
pie: Zakopani ivi morski jeevi zajedno sa morskim zvezdama i morskim ljiljanima. Zakopani su
vrlo brzo te su im se i bodlje zadrale. ak ne mogu da koriste kao objanjenje za nastanak
ovakvih fosila poplave reke jer su ovi fasili pronaeni u okeanu.
Dakle, imate veliku koliinu injenica koje govore u prilog katastrofinom potopu. Ako
pogledate u morske fosile, opet vidite da lee u jednom pravcu. To, takoe, onemoguava
primenu uniformistikog principa koji govori da su fosili nastajali sluajno, sluajnim taloenjem,
sporim procesima. U viim slojevima nalazite jo neto vrlo zanimljivo - nalazite zelene listove.
73
Vidite, i oni lee u istom pravcu u kojem je struja tekla. Nita slino se ne deava danas.
Zanimljivo je da, ukoliko je posle potopa ponovo dolazilo do uzdizanja tla, onda bi semenje se
nalazilo u tom materijalu. ak i da je bilo godinama u morskoj vodi morska voda bi delovala
kao neki silos za skladitenje, a more ima visoku koncentraciju kosmotskog pritiska, a seme ima
nizak kosmotski pritisak. To je bilo prosto kao da ste ih uvali na suvom pod vodom. I ako biste
im dodali slatku vodu, one bi poele da rastu!! Dakle, koliko bi vremena prolo pre nego to bi
se rast biljaka obnovio?
Imamo brilijantne ekoloke primere u svetu. Klasian sluaj je planina Sveta Helena: potpuno
unitenje ekologije, i za samo deset godina ak su i drdveta poela da rastu, trava se obnovila,
ve su niski bunovi poeli da rastu. A odakle se onda stvaraju ovi nanosi i talozi zelenog lia?
ta ini da lie opada sa drvea? Veliki vetar. Interesantno je da Biblija govori o velikom vetru
koji je isuio Zemlju posle potopa. Ako pogledamo sav taj materijal koji je plutao, u gornjim
slojevima imamo depozite nagomilanih algi koje govore da je sve ovo bilo veoma vlano, i
depozite movarnog bilja, dok se ponovo uspostavljala ravnotea na zemlji posle potopa ,bilo
je manjih, lokalnih katastrofa. Da li znate da je asopis Nature izvestio da je pre 2.000 god.
cela Etiopija bila vlana jer u slojevima u Etiopiji koji su stari 2.000 godina imate veliku koliinu
slatkovodnih fosilnih pueva. Nikad vam to ne bi palo na pamet, jer je sad tamo pustinja. Iz
fosila dobijamo informacije i o klimi neposredno posle takve jedne katastrofe. Ako su zeleni
listovi poeli da bujaju odmah nakon takve jedne katastrofe to nam moe rei neto o
vremenu. U Evropi smo nali fosilizovan i ivui primer leptira. Naravno, nauka nikada ne bi
priznala da je u pitanju ista vrsta. Mora da su milionima godina razdvojeni. Moete nai i fosil
persijskog gvozdenog drveta. Budui da je to, verovatno, tropsko drvo, to nam govori da je
klima u Evropi morala biti mnogo toplija nego to je danas.
Sibir mora da je bio veoma topao jer tamo nalazite veliko mnotvo faune, ukljuujui i neke
ivotinjice koje kopaju. Topla klima znai da su i okeani morali biti topli. Ako su izvori velikog
bezdana izbili na povrinu, a neki od tih vrelih izvora danas imaju i do 360 stepeni, po vrstama
algi koje su rasle moemo pretpostaviti da je tamo postojao jedan fini topli okean sa negde oko
30 stepeni.
Ako je Zemlja relativno nedavno bila prekrivena vodom, onda za to mora postojati dokaz. Ako
odete u Saharu, i tamo ima dokaza da je pre 2.000 godina tamo bilo dosta vode. Ako
pogledamo neto to se nekada zvalo jezero Lahontan, a veliko slano jezero je ostatak
nekadanjeg velikog jezera Lahontan, upravo po obodima jezera vidimo da je upravo
nedavno tu bila voda. I to je bilo pre svega 300 godina kada su prvi Amerikanci poeli da se
naseljavaju u Sjedinjenim Dravama. Oni su veslali preko ogromnih jezera, a danas je to plodna
zemlja koja se koristi za uzgajanje biljaka. Argument koji je korien protiv kratke istorije Zemlje su
slojevi blata u jezerima koji se zovu valfovi (?). Oni se koriste kao godovi drveta za datiranje.
Svake sezone stvara se jedan ovakav depozit, tako da u nekim jezerima mogu se nai 100.000
ovakvih slojeva. Ako koristite ove jezerske godove za datiranje starosti zemlje, onda je teorija o
kratkoj istoriji kompletno pala u vodu, Naravno, ukoliko ti godovi nastaju na godinjem nivou.
74
Evo jednog lista koji je zakopan u ovim jezerskim godovima. Siguran sam da moete sa mnom
da izbrojite koliko on slojeva zahvata. etrdeset osam! etrdeset osam godina ovaj list je
ekao da bude zatrpan. Verujete li u ovako neto? To je jedan tvrdokoran list. Danas ti godovi
jezera nastaju sa pojedinanim dogaajima kao to je oluja praena kiom. Oni se ne mogu
koristiti kao dokaz za godinje taloenje, i ne moete datirati starost jezera po tome. Ako
pogledate sisare u viim slojevima, kao to je recimo slepi mi, videete da su oni potpuno isti
kao i dananji sisari. Malo su vei, i bilo ih je vie vrsta. Nalazite nosoroge sa jednim, dva, tri roga.
I danas nalazimo iste sa jedim ili dva roga. Ali te ivotinje su bile krupnije. I biljke su bile vee.
Imamo primer biljaka koje rastu pod uticajem Golfske struje u kotskoj. One su zaista velike jer
Golfska struja ini ovaj deo toplim. Isto tako imamo i dinovske slonove koji su, zapravo, mamuti.
Zatim dinovske bizone, ogromne lenjivce, konje, ogromne sabljaste tigrove, a ljudi misle da su
ovo neobine ivotinje koje su ivele pre vie miliona godina. Zapravo, stavljaju ih negde 40-45
miliona godina unazad. Mora da je ivotna sredina zaista bila dobra za ove stanovnike. Koliko
mislite da je potrebno da bi se jedna ivotna vrsta smanjila?
Pogledaemo opet neke zanimljive lanke u asopisu Nature: Ako uzmete neku vrstu ivotinja
i izolujete ih na ostrvo, i kako populacija raste, poveava se njihovo meusobno takmienje.
Prva adaptacija da bi se izborili sa tim je redukcija veliine, smanjivanje. Neke gazele mogu se
smanjiti za 2/3 za samo nekoliko generacija. Dakle, nisu potrebni milioni godina za to.
Uzmimo primer insekata koji su iveli u rodnim godinama i one iz ne ba tako rodnih godina.
Videete ogromno smanjenje veliine.
Pogledajmo neke zaista zanimljive fosile. Pogledajmo katran, tu moemo nai neke zaista
zanimljive fosile. Odakle, uopte potie katran? To je raspadnuta organska materija. Ima slino
poreklo sa naftom. A koliko miliona godina je stara nafta? Znate ta sam uradio? Stao sam na
jedno mesto i ekao. Ljudi mora da su mislili da sa mnom neto nije u redu. ekao sam i kad se
pojavio, slikao sam. Fotografisao sam mehur vazduha. Evo, vidimo katran pod zemljom, a
postoji i pukotina u zemlji, a gasovi koji nastaju raspadnjem organske materije izazivaju pritisak,
oni potiskuju katran i onda odjednom izau. Ako imam limenku koka-kole, ukoliko napravim
rupu u svojoj limenci, za koliko vremena e ona izvetriti? Nee puno vremena proi. Izae
ugljen-dioksid koji je ini gaziranom. (Naravno, ni u kom sluaju ne treba da je pijete). Ali, ova
limenka jo uvek stvara mehurie. Dakle, proli su milioni godina, a ona jo uvek nije izvetrila.
Da je ova naslaga stara milionima godina, odavno bi taj gas izaao. Ali, da se vratimo prii:
Naiu mamuti i dou do nalazita katrana. Oni misle da je to jezero i onda zagaze u njega, i to
ih usre i ne mogu da ga se oslobode. I sada zapomau kao ivotinje koje su na samrti. To sad
privlai mesodere koji dou da se lako najedu i oni zavre kao rtve, tako da u ovim leitima
katrana imate prelepo ouvane mamute i zatim ogromne lenjivce. Jeste li uli za Riarda
Aenboroua? U pitanju je serija ivot na zemlji. On je veliki evolucionista koji pravi emisije za
BBC.
Bila je nauna izloba u Junoj Americi pre nekoliko godina i naunici su ili ka farmi, a farmer je
okaio ogromnu kou neke ivotinje. Niko od tih naunika nije video takvu ivotinju ranije i pitali
su se ta je to. Farmer im je rekao da je to ivotinja koju je pronaao na farmi i da ima jo par tih
75
uginulih ivotinja u peini. I poveo ih je da pogledaju i zaista su te ivotinje leale tamo. U pitanju
je bio ogromni gigantski lenjivac s koom koja je jo uvek bila na njima. Koliko miliona godina
mogu biti stari ti lenjivci? Vidimo i gigantskog bizona, sabljastog tigra, ali kada vam prikau
jedan ovakav fosil, ne kau vam da su ga nali zajedno sa tigrom sa mnogo manjim zubima,
tako da vam to predstavljaju kao da je u pitanju zasebna vrsta. A to je, zapravo samo jedan
krajnji ekstrem jednog varijateta unutar vrste. A evo i dinovskog vuka. Sve vrste u fosilnom
zapisu koje su nama danas poznate postoje, samo to su vee! A tvrdnja koja stoji iza ovoga
jeste da su ova stvorenja ivela 40-45 miliona godina unazad. Ne zaboravite, nali su jednog sa
koom u dananje vreme!
Oigledno, cela planeta bila je topla, ali danas imamo ledene kape. Takoe imamo puno
leda na Junom i Severnom polu, a imamo isto tako i veoma hladne zime, tako da nikako ne
moe da bude kao u prolosti. U Sibiru vie ne mogu da preivljavaju ogromni slonovi. Kako se
klima promenila? Pre koliko vremena? Koliko brzo? Da li je mogue da je meteorit udario u
planetu? Na Zemlji vidimo velike udarne kratere kao to je npr. veliki krater u Arizoni. U Sibiru
nailazite isto na kratere i oni su mnogo vei od onog u Arizoni. Du cele obale Afrike nalazite
kratere kao posledice udara meteorita, ali nigde u ostalim delovima geolokog stuba nemamo
te ostatke. Dakle, Zemlja je bila pogaana. To mora da je izazvalo razdvajanje kontinenata.
Dakle, kontinenti su se razdvojili, rascepili. I kao to vidite, delii slagalice se jo uvek veoma
dobro uklapaju. A tu gde se Zemlja tano razdvojila imate ogromne vulkane. Imate ceo vatreni
prsten Pacifika gde vidite vulkan do vulkana - 80.000 vulkana koji eruptiraju u isto vreme.
Zanimljivo je da jedan vulkan Sveta Helena je proizveo toliko praine koja je otila u vazduh da
se temperatura na celoj zemaljskoj kugli smanjila za ceo jedan stepen. Jedan vulkan Krakatoa,
koji je bio mnogo vei nego Sveta Helena, snizio je temperaturu za cela etiri stepena. ta
mislite, ta bi uradili 80.000 aktivnih vulkana? A svuda du ovog vatrenog pojasa imate dokaze
o vrlo skorim vulkanskim erupcijama sa mnogo vulkanskih odaka. Ako pogledate brzinu erozije
obala kontinenata danas, a injenica je da se kontinenti tako dobro uklapaju kada biste ih
spojili, govori o tome koliko dugo je erozija mogla delovati a da se oni jo uvek uklapaju. Dakle,
imate odjednom zaklanjanje Sunca, relativno tople okeane sa puno isparenja, i na taj nain
moe brzo da nastane led. Naunici pokuavaju da nam dokau da su ledena doba trajala
stotinama hiljada godina i da je bilo tri ledenih doba. Pravi dokazi postoje samo za jedno
ledeno doba. Na gleeru Atagaska i na mnogim gleerskim leitima imamo stubove koji
pokazuju gde su gleeri bili i koje godine. Po tome vide da ledeno doba nije moglo da traje
ba 100.000 godina. 6.000 godina moe sve da objasni. Prosto: posle velike katastrofe potopa,
sve se odjednom zamrzlo. A imamo dokaze i o silasku i prolasku gleera jer imamo kanjone ili
udubljenja oblika U. A imamo i otopljene gleere, gleerska jezera, a imamo i suve
vodopade. Mora da su gleeri nekad blokirali velika kopnena jezera, i kad su se gleeri otopili
bre nego to ljudi smatraju, ova jezera su provalila kroz gleersku barijeru i napravila takve
formacije. Naravno, evolucionisti nikad ne bi priznali da se tako neto desilo u prolosti, jer njima
su trebali milioni godina, i oni kau da se takav dogaaj desio krajem ledenog doba.
Postoje ivotinje koje su zakopane u Sibiru. Zato su one tamo? Na severu Sibira mora da je bilo
mnogo hrane ak i u hladnim periodima. Okean je postao topao tako da je du obale ostalo
dovoljno hrane za njih. Gleer je proao kopnom Sibira i razdvojio populaciju mamuta na junu i
76
severu. Juna populacija bi danas bili indijski slonovi. Kada je led poeo da se topi posle ovog
ledenog doba, tada je nastupila katastrofa za ove ivotinje. Da li je led slana ili slatka voda?
Slatka voda. Kad se topi i uliva u okean rea je nego morska voda, tako da lei na povrini. I
preko noi, kad postaje hladno, ona se smrzava, tako da su prosto preko noi ove ivotinje bile
zamrznute. Ali, zvanina nauka pretpostavlja da se tako neto dogodilo pre 40 miliona godina.
Ne nalazite tamo samo mamute nego i razne vrste sisara ak i neke vrste rovica i druge
ivotinje koje ive u mnogo toplijoj klimi. Kada se po tvrenju nauke pojavio ovek? Tri i po,
maksimum etiri miliona godina unazad, tako da bi razmak izmeu mamuta i ljudi bio negde 40
miliona godina. A onda su pronali mamute sa kopljima zabodenim u njih. Takoe, nalazite i
crtee mamuta u peinama u Francuskoj. E, sad moramo ponovo da razmislimo. A naravno da
oveka ne elimo da vratimo 40 miliona godina unazad. Onda emo morati 40 miliona da
pribliimo mamute. Tako je lako u nauci promeniti vreme ivljenja nekih ivotinja. Ako imate
puno miliona moete da ih premetate kako vam odgovara. A onda moete da odete i da
iskopavate mamute iz leda i hranite tim mesom pse a moete i da naruite mamutsku niclu.
Pitanje za vas: Da li mislite da je to meso staro 50 miliona godina i da kaete da je jo uvek
takvo da moete da ga jedete? Ako verujete u to, imate vie vere nego ja. Jer ak i ako ga
drite u zamrzivau kau da za godinu dana meso vie nije tako dobro za upotrebu. Dakle,
nemogue je da je to meso staro 40 milioa godina.
Evo, moemo da vidim potpuno ouvanog embriona. A to me dovodi do evolucije oveka.
asopis Time voli da nas podsea kako smo postali. Imali smo naslov: Kako je ovek nastao.
A posle par godina ponovo su imali slian naslov. A kroz par godina imae verovatno ponovo
slian naslov. isto da ne zaboravite. Pogledajte kako je na jednom mestu nacrtan: vidimo
jednu lobanju, a takoe vidimo da je pun oiljaka i modrica. Zato je pun tih oiljaka i
posekotina? To nam daje sliku primitivizma. Evo Darvina sa slinim pojavama [predava
ukazuje na slajd].
Da vam kaem neto o evoluciji oveka: ne postoji nita to vie nervira evolucioniste nego rei
da je ovek nastao od majmuna. Znam to jer sam bio evolucionista. A ovek nije evoulirao od
majmuna i svaki evolucionista to zna. Morate biti naisto s naukom. I majmuni i ovek su krajnji
proizvodi evolucionog procesa. Imaju zajednikog pretka. Zajedniki predak je rovica koja ivi
na drvetu. Ova ivotinja skakue s drveta na drvo, ali ima oi sa strane. Teorija kae da su se oi
vremenom pomerile napred i to vam pomae da bolje procenite daljinu. A to ini da i mozak
biva vei. Ali, i ovaj sa oima sa strane vrlo dobro skakue s drveta na drvo i nikad ne
promauje. Koja bi bila selektivna prednost, zaista ne moemo da kaemo. Tada su majmuni
iveli na drveu i kau da se jednom promenila klima i kompletni biljni pokriva je vie liio na
savanu. Tako da su ova majmunolika bia sila sa drveta i poeli da zaposedaju savanu.
Odustali su od jedenja banana i lia, napravili su sebi motke i poeli da love gazele. Desila se
potpuna promena ishrane. To je teorija. A zato su se uspravili i poeli da hodaju uspravno? Pa,
trava je bila visoka. Bilo je teko videti preko trave, tako da su poeli da se propinju na zadnje
noge i da gledaju preko trave. Tako se razvio uspravni hod. Ovo govore ozbiljni naunici na
javnim predavanjima. Ali, to je potpuno nenauno. Za one od vas koji poznajete materiju, to je
lamarkizam, to nije darvinizam - to bi bila elja da se ide uspravno. Teorija dalje kae da je
ovek potekao iz Afrike. I onda se oveanstvo razprostranilo 1,8 miliona godina unazad. Ali u
77
istom udbeniku nai ete kontraargument ovome koji govori o multregionalnoj hipotezi jer je
teko objasniti kako se ljudski ostaci pojavljuju svuda. Uprkos svemu, jo uvek je najomiljenija
afrika teorija.
Da vas podsetim: ovek nije evoulirao od majmuna, ve je postojao zajedniki predak. A
majmuni su krajnji rezultat evolucionog procesa kao i svi fosili majmuna koji su bili pronaeni
tako da su ovek i svi fosili bili savremenici. iveli su u isto vreme. Vrlo je vano da to znate.
Dakle, evoluciono drvo koje imamo, kao to sam jue rekao, po Stivenu Guldu, zasnovani je na
imaginaciji, to je proizvod ljudskog mozga, a ne na naunim injenicama. Ono to imamo je
morfoloka sekvenca. Ne paleontoloka sekvenca. Ne nalazite ih jedan nad drugim u
slojevima. Nalazite ih u slojevima iz istog doba i onda ih slaete kako bi vama bilo logino.
Dakle, svi oni su iveli u isto vreme, a preci i praistorijski ljudi su iveli zajedno sa njima. Ako ste
primat i imate dugaku njuku, mora da ste primitivna forma. ta je primitivno? Ono to ne lii
na nas. A ako vam je njuka negde izmeu? A ako imate vie onako spljoteno time vie liite
na oveka, pa onda mora da su nam ovakvi blii. A svi su oni iveli u isto vreme. Pa, zato bi
onda jedni bili primitivniji od drugog? Jedino ako sve ovo ne potie iz naeg uma. Ako
pogledate fosile nalazite dve grupe: nalazite majmunolike i ovekolike fosile. Ali su iveli u isto
vreme tako da mogu da koristim iste kosti i da stvorim sekvencu. Kao to su oni naunici koje
sam sino pomenuo koristili lobanje pasa, i onda su poreali sve pse koji ive danas od malih do
velikih, tako su i ovi koristili isto sve te lobanje organizama koji su iveli u isto vreme da napravim
sekvencu kako je ovek evoulirao. Ali, nema nikakvih dokaza da se to deavalo u
sekvencama!
Recimo da je na predak izgledao na jedan nain. Dakle, uhvatili su gazelu pomou motke.
Nisu vie voleli da jedu banane, sad im se vie sviale gazele. Zatim su polako poeli da se
ispravljaju, zatim da nose odelo. Jedan naunik Liki poinje sa australopitekusom pitekus znai
majmun i zatim to stvorenje prolazi kroz razne alteracije kao javanski ovek, pekinki ovek,
neandertalac, dok ne doemo do kromanjolca koji je savremeni ovek. Ali, neki od ovih
nalaza su 100% majmuni, a neki su 100% ljudi. Ali, njihove karakteristike su predstavljene
progresivno! Liki zastupa tvrdnju da je ovek potekao iz Afrike. Uzgred da vam kaem da
postoje rekonstrukcija istog fosila od strane tri naunika: prvi je primitivan, drugi izgleda kao
gorila a trei kao filozof. A sve lobanje su ili 100% majmunske ili 100% ljudske. Zaista je teko
pronai neto to je izmeu. Ali oni moraju pronai neto to je izmeu. Zato su pronalazili svoje
omiljene meuvrste.
Postoji kanjon u Africi koji se zove Oldovaj i u toj klisuri je pronaen jedan od Likijevih omiljenih
australopitekusa. Najpoznatija lobanja koja je pronaena je lobanja 14/17. Pod ovim brojem je
vode u muzeju. Liki kae da su oni hodali uspravno. A sve to tu vidite je majmunsko. A zato
kae da su hodali uspravno? To je zato to u dolini Oldovaj nalaze fosilne otiske stopala tako da
su oni morali da hodaju na dve noge uspravno. I to je dokaz!? Znai, lobanja je 100%
majmunska, nikad nije pronaen kompletan skelet, a sve to je pronaeno bilo je majmunsko.
Ali postoje otisci stopala pa mora da je ba taj hodao uspravno. Uporeivali su ove otiske
stopala sa ljudskim otiscima koji su pronaeni u Junoj Americi onih plemena koji hodaju bosi.
Identini su! Ba kao otisci ljudskih stopala. Uzgred, u Oldovaju u niim slojevima, nali su ljudske
78
kolibe. Dakle, ljudi su ve bili tamo! Ko je onda ostavio otiske stopala? Majmun ili ovek?
Obojica su bili tamo. Nema dokaza da je to bio taj majmun.
Johansen tvrdi da moe da prie blie istini. Evo njegovog omiljenog fosila uvene Lusi. Lusi je
bila vrlo mala i u muzeju u Londonu imamo fosile kako je ona ila uspravno. A vidimo i fosil koji je
pronaen. Ali ovo je najkompletniji nalaz austrolopitekusa. Glava je 100% majmunska. Odnos
duine ruku i nogu je po Likiju negde izmeu oveka i majmuna. Kod ljudi, ruka je 75% duine
noge. Kod majmuna, ruka je dugaka koliko i noga. Liki kae da je ovaj fosil negde izmeu
(87,4%). Zanimljivo je ustvrditi tako neto kad vidite da dosta kostiju fali. Kako je onda izraunao
te duine? On kae da je hodao uspravo zbog kuka. Naalost, to sa ovim kukom nije mogao. Sa
tim kukom, on je morao hodati kao majmun. Johanson kae da je kuk ispravljen, ali on nema
drugi kuk da ga uporedi. Ako je verovati ovom nalazu, onda je on morao hodati kao majmun.
Ali, naunik je ubeen da je kuk iskrivljen. Zato? Zbog kolena. Koleno je u celom fosilu jedina
ljudska karakteristika. Sa ljudskim kolenom morao je imati drugu vrstu kuka od onog to je
pronaen i morao je hodati uspravno. A da li su vam ikad rekli da nikada nisu pronali koleno
zajedno sa ovim fosilom Lusi? Ovo koleno ne pripada istom fosilu. Ono pripada sasvim drugom
leitu. A da li su ljudi ve biti tamo? Da. Dakle, to je ljudsko koleno koje nikada nije pripadalo
Lusi, a sve ostalo je majmunsko. Ima naunika koji kau da ovo nije nita drugo do pigmajski
impanza.
A ta da kaemo o neandertalcu? Njegov mozak je bio 100 kubnih santimetara vei nego va. I
imao je artritis. I stoga to je bio stariji ovek koji je hodao povijeno. Nema dokaza da je
neandertalac bio ita drugo nego ovek. Da ste darvinista i da ste videli aboridina koji ivi u
Australiji, ta biste pomislili? Da je on primitivan. Zapravo, 1940-te mogli ste dobiti dozvolu da ih
lovite, a danas, oni su univerzitetski profesori. Vidite, darviniziam je uveo diskriminaciju. Koliko
vremena treba da se neto fosilizuje? Pogledajmo jedan eir. Pripadao je jednom rudaru, a
sada je vrst kamen. Ostavio ga je u rudniku i posle 30 god. to je bio kamen. Nalazimo zaista
zanimljive fosile kao to su ljudski ostaci u ve spomenutim rupama. Ali, oni nisu primitivni.
Nalazimo ih zakopane sa zlatom. A ledeni ovek koji je pronaen u Alpima? Napokon smo
pronali neto primitivno! Ali, on je bio tako obian. Zapravo, imao je oiljke od operacije. A
mumije koje pronalazimo ne govore nam nita drugo nego da je naa vrsta oduvek bila ljudska
vrsta.
Kako naunici rekonstruiu sve ove neobine stvari koje vidimo? Oni kau da koriste forenzinu
nauku, dakle, ono to se koristi u sudskoj medicini. Ali kada se to danas radi u sudskomedicinskoj nauci imamo cele kosture sa lobanjama, a kod ovih fosila nalazimo samo, recimo,
zub, ili neku malu kost lobanje. Moete li na to primeniti sudsko-medicinske postupke? U sluaju
oveka iz Nebraske koji je imao samo jedan zub rekonstruisali su celog oveka zajedno sa
oruem koje je nosio. Kasnije su pronali ostatak fosila i ispostavilo se da je to bila svinja.
Da vidimo kako oni to rekonstruiu. Uzeemo asopis Scientific America. Naete komad kosti i
ponete da rekonstruiete lobanju, dodate zatim meso, a to sve na osnovu jednog zuba ili
jednog komada kostiju lobanje. Zatim dodate kou, pa kosu, a sve to od jednog zuba ili,
recimo, malog dela vilice. Da li je ovo nefer nauka? Ja bih veeras malo da zatitim naunike.
79
Nije to ba toliko nefer, jer sve poinje iz uma. Teorija zahteva da ponete od primitivnog i
doete do onoga to izgleda kao danas. Morao je izgledati tako u prolosti, kau oni. Ne bih
rekao da bi ovaj koga moemo videti ba dobar u matematici. Izgleda mi malo priglupo. Ali to
je ono to naunici veruju. I nekako je neproporcijalan i runjikav. Ali Biblija kae da je ovek
stvoren savren po liku Bojem.
Na osnovu najstarijih dokaza koje smo videli veeras imamo fantastinu teoriju. I kako se dokazi
prikupljaju mi dodajemo ili oduzimamo milione godina, a nema ni traga dokaza. I onda itamo
o novim pronalascima u Africi. Ali, uvek su ti pronalasci samo austrilopitekusi. 2.Pet. 2 kae: I
ovo znajte, najpre, da e u poslednje dane doi rugai koji e iveti po svojim eljama i
govoriti: gde je obeanje dolaska njegova? Jer od kad od kako oci pomree sve stoji tako od
poetka stvorenja. Prvi deo kae da je sve bilo kao od poetka - to je zakon uniformnosti. I
kae da navalice nee da znaju da su nebesa bila od pre i nebesa iz vode i usred vode
Bojom reju. Za to tadanji svet bi vodom potopljen i pogibe. Drugim reima, poricali su
univerzalni potop. Nema naunika koji ne negira univerzalni potop jer oni prosto moraju da ga
negiraju. Jer u protivnom, ako je bio potop, nema evolutivnog kontinuiteta. A zatim kae: a
sadanja nebesa i zemlja tom istom rei zadrana su te se uvaju za dan stranoga suda i
pogibli bezakonih ljudi. Biblija kae da je bio sveopti potop, da je bio sud i da su ljudi tada bili
uniteni. Naunici kau da nije bilo sveopteg potopa, dakle, nije bilo ni suda. Iz toga
zakljuujemo da nismo zapoeli kao savreni, pa onda degradirali, ve smo nastali kao
nesavreni i uzdiemo se, napredajemo. Dakle, jedno ukljuuje, a drugo iskljuuje Boga.
Zapamtite samo jednu stvar veeras: ako sloj krede prekriva sve kontinente, onda morate
priznati da je voda prekrivala celu zemlju. A onda ostatak evolucione prie postaje prilino
neverovatan. Ali, ima mnogo problema. Svakako da je aava ona pria sa Nojevom barkom,
jer kako u Nojevu barku ukrcati sve ivotinje? Zato imamo toliku varijabilnost ivog sveta i
stotine hiljada vrsta? Kako objanjavate to? To su sve pitanja na koja je teko odgovoriti. Ali, ako
se usudite da doete sutra uvee, imaemo ponovo zabavnu temu!
Pitanja i odgovori (sreda)

1. ta je to homeopatija?
Postoje tri metoda leenja: Prvi je da se homeopatija lei kad se problem ve pojavi. Drugi
metod bio bi naturopatija pozabavili biste se problemom tako to biste koristili prirodne stvari
kao to su lekovite biljke. A najbolji nain da se izborite sa boleu, po mom miljenju, je da
izbegnete primarni uzrok bolesti. Prevencija je bolja nego lek. Neto od homeopatije zasniva se
iskljuivo na tome da koristite isti princip koji hoete time da pobedite. A neto od homeotapije
ve zadire u ezoteriju gde imate posebne mantre, stihove koje koristite da uveate dejstvo ili
stvaranje izvesne supstance. Imate oboljenje jetre kod oveka, pokuaete da koristite ekstrat
jetre, po mogunosti ljudske jetre, i onda ete ga razreivati i mukati i pevati mantru nad njim
i opet ete ga razrediti i opet ete pevati mantru i sve tako dok nieg od one poetne
supstance tu ne bude osim to je mukano i mantrano nad tim. Oni koji to rade su obino
80
istonjaki gurui. Neke od ovih velikih homeopatskih firmi koje proizvode te preparate,
mehaniki tresu i mukaju te preparate, a imaju i svog gurua koji stoji pored tog ejkera i koji
peva mantre. Lino, nemam previe poverenja u to.
2. Kako magneti deluju na zdravlje kao preventiva?
Odgovor: To je nova terapija koja se vrlo esto koristi. Zasniva se na tome da magneti utiu na
vae polje. Ljudi stavljaju magnete na strateka mesta, ak i na mobilne telefone da skrenu
zraenje tako da ono ne bude tetno. Postoje neki koji bi mogli da se zakunu da to deluje, a
drugi kau da to ne pravi ba nikakve razlike. Ostavljam na vama da prosudite, ali magnet vam
ne moe nakoditi.
3. Koliko je vaan selen, koja je njegova funkcija i u kojoj hrani ga ima?
Odgovor: Selen je jedan od nekoliko minerala koji je prirodni antioksidans. On pojaava
delovanje prirodnih antioksidanasa kao to su vitamin A, C, E. Uglavnom ga nalazite u
itaricama, mahunarkama, semenkama, u nekom vou i nekom povru. Neka podruja su
siromana selenom pa ih onda moete dodati u ishrani. Ali, ako koristite morsku so, ona ima
selena.
4. Da li je visok bilirubin 56-65 u krvi koji doktori smatraju normalnim. Da li je njemu razlog
nepravilna ishrana?
Odgovor: Bilirubin je indikator funkcije jetre, a povien nivo govori o nekim poremeajima u
funkciji jetre. Savetujemo da odravate jetru istom. Nemojte piti kafu, nemojte piti alkohol,
izbegavajte ishranu bogatu masnoom, jedite puno voa i povra, i jetra e vam biti zahvalna.
5. Da li postoji neka posebna preceptura kod leenja prostate i kakvi su izgledi za poboljanje
ako se promeni nain ishrane?
Odgovor: Jedna od supstanci koja proizvodi najvie sluzi u organizmu jeste mleko i mleni
proizvodi. A prostata je sluzna lezda. Izbegavajui mleko i mlene proizvode uiniete uslugu
prostati. To je pravilo br. 1. Drugi proizvod koji je jako dobar jeste zreo paradajz. On sadri
fitohemijske supstance koje pomau funkciju prostate.
6. Da li je tetan natrijum-glutaminat kao poboljiva ukusa?
Odgovor: Ne bih nikad kostisti natrijum-glutaminat. Kao to sam objasnio, glutamat je deo
neurotransmiterskog puta u nervnom sistemu. Ako imate bolove u vratu ili migrene, to je esto
posledica korienja mononatrujum-glutamata. To sve dolazi do pojave sindroma kineskog
restorana, do epilepsije, to stvara nervozu, znojenje, premor, itd. Postoje mnogo bolje stvari
kojom biste zainili svoju hranu od ove.
7. Kada jesti salatu, pre jela, za vreme glavnog jela ili na kraju obeda?
81
Odgovor: Moja filozofija u jedenju salate je jednostavna: sve e se u stomaku izmeati bilo kada
da je uzmete. Naravno, ako jedete prvo salatu, ona moe da vam smanji apetit, a ako imate
tendenciju da se prejedete kad ste gladni, dobro je da je pojedete prvo.
8. Piti crno vino ili ne? Da li vam je poznato da u Francuskoj, gde se piju dosta crnih i belih vina,
procentualno ima manje oboljenja miokarda srca?
Odgovor: uo sam ve da su crna i bela vina dobra za srce. Neki eksperimenti su pravljeni sa
vinima koja su vrlo skupa i pristupana samo malom broju ljudi. Generalno, moemo rei da je
crno i belo vino dobro za srce jer sadri fitohemijske supstance koje su dobre za va
kardiovaskularni sistem. Ali, takoe, sadri alkohol koji je veoma lo za va imuni sistem tako da
e smanjiti aktivnost vaih elija prirodnih ubica i poveati ansu da dobijete rak. Imam dobar
predlog za vas: zato da ne uzmete dobro nasuprot konzumiranju loeg vina? Imajte sok
crvenog i sok belog groa na vaoj trpezi i tako ete dobiti sve komponente koje su dobre za
srce a nisu tetne za imuni sistem.
9. Da li je dobro uzimati proizvode od soje kod kancera dojke koji je prouzrokovan estrogenom?
Odgovor: Soja je izuzetno dobar izvor fitoestrogena. Ona moe da zameni terapiju dodavanja
hormona u menopauzi. Da biste se izborili sa ovim problemom koristite laneno seme i sojine
proizvode.
10. Koliko minerala ostane u zrnu mahunarke kad je isperem i natopim u vie voda. Koliko e
ostati proteina?
Odgovor: Sve ostaje. Imam pitanje za vas: Zato postoje proteini i minerali u zrnu? Vi moete da
ga jedete i da dobijete energiju iz njega. U zrnu postoji hrana koja treba da da inicijalnu
energiju da nova biljka izraste. A da bi rasla, biljci treba mnogo to ta. Kada je seme u zemlji i
kad pada kia ono bubri i prihvata vodu, ponovo pada kia i sve prosto istie iz tog semena, i
svi supresanti klijanja koji su postojali u biljci da ne klija dok nije u zemlji su istekli i sad moe da
pone rast i klijanje. To isto i vi inite kada potapate seme. Znai, da su dobre stvari izale iz
semena, ono ne bi moglo da raste. Ali, ukoliko ga posejete, videete da bi raslo. Znai da je
sve to je potrebno jo uvek tu.
11. Neto o upotrebi gline.
Odgovor: Neki ljudi uzimaju glinu da bi pokupili otrove. Neki je koriste za zatvaranje stomaka
kod dijareje. Glina ima mogunost da vee mnoga jedinjenja, a moe i da absorbuje vodu.
Znai, kao medicinsko sredstvo moete je koristiti, ali ne bih je svakako uinio delom svoje
ishrane.
12. Ako kaete da su fosili dinosaurusa uvek okrenuti u istom smeru to objanjavate njihovim
izumiranem zbog potopa, a u isto vreme kaete da ni jedna reka, gledajui koliinu njenog
nanosa, ne tee due od 5.000 godina i to takoe objanjavate potopom, da li to onda znai
da smatrate da su dinosaururi izumrli pre 5.000 godina?
82
Odgovor: Nisam rekao kada su dinosaurusi izumrli, ali budui da su u fosilnom zapisu mora da su
iveli pre velike katastrofe. Kao to sam rekao, koncept vremena je relativan: ako hoete da
nainite da imate sto miliona godina, moete, a ako hoete 5.000 godina, opet moete, jer ne
moete dokazati ni jednu ni drugu tvrdnju. Veoma je zanimljivo da postoje istorijski zapisi o
ivotinjama koje su ljudi nazivali zmajevima. Ne zaboravite, dinosaurus je kovanica novijeg
doba. Mnoge prie o zmajevima su legende, ali i ozbiljni pisci, ne arlatani, opisuju ovakva
stvorenja u starijim vekovima. ak ozbiljni pisci daju izvetaje o takvim stvorenjima u Srednjem
veku u Africi. Zapravo, neke ekspedicije su pole u Afriku da trae brontosauruse ili njima slina
stvorenja jer domoroci tvrde, kada su videli slike u svojim udbenicima o istoriji ivota, da neka
takva stvorenja jo uvek danas postoje. Budui da sam po prirodi skeptik rekao bih: Pokaite mi
i ja u verovati. A i kada bi mi pokazali, ne bih bio iznenaen.
13. Ako tvrdite da je svaka vrsta ivotinje nastala samostalno, stvaranjem, kako objanjavate
injenicu da sve ivotinje imaju i neke zajednike osobine po kojima moemo da ih
klasifikujemo, npr. gmizavci, ptice, sisari?
Odgovor: Ovo pitanje zahteva prilino dugaak odgovor. Sutra uvee e se o ovome govoriti.
Poreklo vrsta
Veeras imamo jednu malo kakljivu temu. Imam poblem jer elim da dosegnem one koji imaju
nauno obrazovanje i one koji to nemaju. Neka stvari e biti pojednostavljene do te mere da
e nunike iritirati, a neke e biti toliko kompleksne da e, moda, izazvati probleme kod onih
koji nemaju nauno obrazovanje. Ali, verujem da ete do kraja veeri svi imati ideju o onome
ta elim da kaem. Meni je ovo najzanimljivije.
Da ponemo sa arlsom Darvinom. On je bio veoma srena ovek. Oenio se vrlo bogatom
damom to znai da je mogao da ima vrlo lagodan ivot. Ali, bio je i vrlo bistar ovek tako da
se uputao u mnoge neobine i mistine stvari. Imao je teoloko obrazovanje, a bio je dobro
prihvaen i kao prirodnjak. Stoga je prihvatio mesto prirodnjaka na brodu Bigl gde je trebalo da
mapira obale Amerike, posebno June Amerike. Veeras u uraditi neto neobino braniu
arlsa Darvina. Na kraju krajeva, bio sam darvinista veinu svog ivota, pa dajte da ga malo i
odbranim veeras. Ali, ono to je on znao u svoje vreme i ono to danas naunici znaju su dve
razliite stvari. Da vam kaem neto o razumevanju naunika u ono vreme. Oni su proli kroz
eone relogijskog sukoba. Ljudima je bilo dosta rasprava o religiji, a nain razmiljanja tog doba
bio je da je Bog stvorio nepromenljive vrste i da je stvorio svaku pojedinanu vrstu sa
nemogunou promena ili mutacija. To znai da kad klasifikujete ivotinje, a to je cela nauka
sistematika, ljudi su, poput Linea, davali dva imena svakoj vrsti. To nam je poznato kao
binomijalna nomenklatura. Naa vrsta ima, recimo, dva imena: homo sapiens. Homo je ime
83
roda, a sapiens je specifino ime vrste. Ako je ivotinja imala, recimo, tri reda krljuti, a druga
slina je imala samo etiri reda krljuti, onda to mora da je druga vrsta jer (po tadanjem
uvreenom miljenju) Bog je vrste stvorio sa nemogunou variranja. Svaka mala razlika znai i
razliita vrsta. Tako su poeli da se stvaraju stotine hiljada i milioni vrsta.
Danas postoje dve vrste naunika koji se bave sistematikom. Jedne zovemo onima koji
razdvajaju, a druge koji sjedinjuju. Oni koji razdvajaju tee da kau recimo: Aha, ova ima dve
dlake, to je jedna vrsta. A ova druga ima jednu dlaku, to je zasebna vrsta! A oni koji sjedinjuju
vrste kau: A, pa oni su vrlo slini, sigurno je u pitanju jedna vrsta! U mom Odeljenju gde radim
imamo i jednih i drugih naunika. Oni jako brzo dolaze u sukob. (Znate, divno je pronai svoju
vrstu pa iza nje staviti svoje ime koje sa sobom nosi neto. I onda neko doe i kae da nije u
pitanju nikakva nova vrsta, i pokvari posao. I tako ceo tvoj ivot i sva tvoja reputacija nestaje sa
tim.)
Darvin nije znao ba nita o genetici. Mendel je svoje radove objavljivao, ali svi njegovi
pronalazci bili su zatrpani manastirskom prainom, tako da Darvin nije imao pojma kako
funkcionie genetiko naslee. Sad znate nain razmiljanja Darvina u to vreme. Darvin je bio
savremenik i prijatelj arlsa Lajala. Lajal je bio prvi koji je doao na ideju da slojevi stena
predstavljaju eone i dugake vremenske epohe. Ve je Darvinov deda koristio ideju Aristotela
da ivotinje mogu da imaju u sebi potencijal da se menjaju. I dok je putovao na brodu Bigl
imao je sa sobom nedavno objavljenu knjigu arlsa Lajla koja je nosila naslov Principi
geologije. Lajal je otac ideje o dugim vremenskim periodima. U Darvinovo vreme postojali su i
drugi naunici koji su imali ideje koje su se razlikovale od Darvinovih, ali Darvin je doao na ideju
o evoluciji putem prirodne selekcije. U sluaju irafe sa dugakim vratom, ona ima selektivnu
prednost nad onima s kratkim vratom, tako da je bilo verovatnije da e ona sa dugakim
vratom imati potomka koji bi mogao bolje da preivi. Gledano na duge staze, dugovratije
irafe su imale veu ansu da preive od onih sa kratkim. Nije mogao da kae da e potomci
imati genetiku prednost, ali ipak pravilo vai da one sa dugakim vratom imaju veu ansu da
preive. Lamark je smatrao drugaije: Lamark je mislio da su irafe elele da postignu vie, pa
tako isteui vrat da dohvate neto vie, vrat im je postao dui. To je lamarkizam nasuprost
darvinizmu. Darvinizam je mnogo nauniji od lamarkizma. Uvek sam pitao svoje studente da li
ptice lete zato to imaju krila ili imaju krila zato to lete? Lete zato to imaju krila! To bi bio
darvinizam. Ono drugo bi bilo lamarkizam. A da je lamarkizam istinit mogao bih da stanem i da
mlataram rukama govorei: Ja hou da letim! i na kraju bih razvio krila. Ali, moete mlatarati
rukama koliko hoete i neete poleteti. Darvin je bio dobar za svoje vreme i stoga ga branim.
On je bio povuen ovek, tako da mu je trebao neko ko bi mu krio put. ovek koji je to uradio
bio je Haksli. On je bio poznat kao Darvinov buldog. Ako bi se neko okomio na Darvina imao bi
posla sa Hakslijem. Haksli je bio veliki govornik i on je prosto sravnjivao sa zemljom religijsku
opoziciju, tako da je darvinizam dobijao naune bitke.
Kako je sve poelo u Darvinovom umu? Ono to je on znao u njegovo vreme bila je
nepromenjivost, nemogunost mutacija, jer, tako je Bog stvorio. A putuje na brodu sa knjigom o
dugim vremenskim periodima koju je napisao Lajal. Oplovili su Junu Ameriku i doli do ostrva
Galapagos i tamo je pronaao neto neverovatno. Pronaao je zebice. A na svakom ostrvu
84
zebice su bile malo drugaije jedne od drugih. Neke su imale vrlo jake kljunove kojima bi
razbijale oraaste plodove, a druge su imale fine gracilne kljunie da iskopavaju crvie ispod
kore. Neke su se hranile kaktusima. To je bilo zapanjujue jer na glavnom kontinentu, na kopnu,
zebe nemaju ovakvu varijabilnost. Na kopnu samo ptice pevaice pokazuju ovakvu
varijabilnost. Zato je Darvin poeo da razmilja: Da li je mogue da su neke zebice dole na
ova ostrva, i da je postojala takva raznovrsnost hrane i razliitost stanita, pa su se zebice
prilagoavale ovim stanitima svojim oblikom?! To je prilino logino! Ali postoji jedan problem.
Onda, mora da su se one promenile. Ali, nije li Bog stvorio nepromenjive vrste sa
nemogunou mutacije? I ta je bio sledei zakljuak: Pa, onda to nije Bog uradio. Dakle,
Bog nije stvorio! To je prirodni proces! I znate ta, slaem se s Darvinom. 99%. Bio je u pravu. E
sad sam vas sigurno iznenadio sa ovim. Osim u jednom detalju. Darvin nije zavrio reenicu.
Bog nije stvorio nepromenjive vrste sa nemogunou mutacije. Nakon to je okupao bebu,
sa prljavom vodom izbacio je i samu bebu. Dakle, izbacio je mogunost stvaranja na bilo koji
nain. Da mu optostimo njegovo neznanje, jer on zaista nita nije znao o genetici. Ali, neu biti
tako ljubazan prema darvinizmu kao to sam bio sa Darvinom.
Vidimo razliite zebe. Oigledno je da su to sve zebe. Postoji razlika u njihovim oblicima i
formama. Da ponemo priu od poetaka odakle nauka o poreklu poinje, pa do onoga gde
je Darvin stigao. Oigledno, Bog nije stvarao i sve je dolo u postanje prirodnim procesima.
Kako je ivot otpoeo? Zemlja je davno bila razliita nego to je danas. Nije bilo kiseonika. Svaki
naunik je uveren da, ukoliko je na zemlji postojao kiseonik, ivot ne bi mogao da evoluira jer bi
oksidacija unitila bilo koji molekul iz kog bi nastao ivot. Postulirali su da su vulkanski gasovi bili ti
koji su prvo stvorili atmosferu. Pretpostavili su da je bilo azota, metana i vodonika. Sad imate
gasovnu smesu, a Stenli Miler je, upravo, napravio takvu smesu. Zatim imitirate uslove oluje i
tamo na dnu moete ekstrahovati organske molekule. Pretpostavili su da je u okeanu postojala
supa organskih molekula i da su se one tako meale meusobno i tako su formirale prvi ivi
organizam. Simpatina teorija sa jo boljim eksperimentalnim potvrdama! Ali, postoji mali
problem. Ako kroz ovu smesu prolazi iskra onda zaista dobijate organske molekule. Ali, bolje bi
bilo da ih izvedete iz te sredine dok sledea munja ili iskra ne udari. Dakle, morate da ih
uhvatite. Ako ih ostavite u prethodnoj smesi, oni e biti unuteni. A ta bi bilo ono to bi ih izvuklo
na primordijalnu Zemlju? Supa podrazumeva da je sve u vodi. Sastav stare primitivne atmosfere
bio je: vodonik, amonijak, ugljen dioksid, metan, azot i voda. Smatralo se da ovi gasovi potiu iz
vulkana (koji inae nisu ba kao gasovi iz vulkana), ali rekoe oni, hajde da kaemo da je
priblino to bilo to. Zapravo, vulkanski gasovi su oksidiui gasovi. Ali, svi naunici se slau da, u
dananjoj atmosferi uz prisustvo kiseonika, nastanak ivota bi bio nemogu. Zato svi zapoinju
sa onom drugom atmosferom. Postoji jedan mali problem. Treba vam voda. Ako imate vodu, a
nema kiseonika, onda ne postoji ni ozonski sloj jer nema kiseonika! Stoga e kosmiki zraci
prodirati pravo na zemlju i razdvajae vodu na vodonik i kiseonik. Ako imate vodu mora da je
prisutan i kiseonik, tako da je sve ovo praktino nemogue. Ako je bilo vode, moralo je uvek biti
i kiseonika. ak i danas imamo oblak vodonika koji se kilometrima od Zemlje prostire u svemir
koji dolazi od fotolize vode. Ali, da budemo jo uvek ljubazni. Pretpostavimo da se ovo(!)
dogodilo.
85
Sledee, da biste imali ivot morate imati i aminokiseline. A da bi postojale aminokiseline mora
da postoji amonijak u atmosferi jer je aminokiselinama potreban azot. Meutim, ivot moe da
koristi samo alfa-aminokiseline, a aminokiseline koje nastaju sluajno imaju u sebi sve
aminokiseline: alfa, beta, gama, delta. A samo jedna pogrena orijentacija u molekulu i
molekul ne moe da odri svoju bioloku funkciju. Zatim imate L - levo i D - desno orijentisane
aminokiseline, a ivi organizmi mogu da koriste samo L aminokiseline. I kako iz te supe da
selektujete samo one koje vam trebaju? Da bi se formirale aminokiseline treba vam kisela
sredina. A zatim, ako hoete gradivne blokove molekule DNK, onda stvarno imate problem:
treba da pokupite sav azot iz atmosfere i da ga promenite u azot-cijanid. Tek tako biste imali
sve to vam je potrebno da se formiraju aminokiseline koje su potrebne da se formira DNK, a
kao to smo videli, aminokiseline ne moemo dobiti. Zatim, trebaju vam eeri za formiranje
DNK. I on mora da se formira u primordijalnoj atmosferi. Ali, ni to ne moe da se uradi jer vam za
to trebaju bazni uslovi a to je suprotno od onoga to vam treba za aminokiseline. A ne samo to,
ako ima i najmanja koliina amonijaka u atmosferi, eeri ne nastaju. A ak i da nastanu u
visoko baznoj atmosferi, onog trenutka kada nastanu moraju se razloiti. To znai da vam je, da
bi vam se formirali gradivni blokovi za DNK potreban itav niz razliitih i suprotnih uslova od onih
potrebnih za dobijanje aminokiselina; itava stvar postaje nemogua.
Ali da kaemo da se to dogodilo. Sad ovi gradivni blokovi treba da formiraju proteine i sline
stvari, a i nukleotidi moraju da se poveu da bi formirali RNK, a moraju biti i upotrebljivi. A sve
ovo treba da se deava nasumino(!). Koja je verovatnoa da se formira prvi molekul koji moe
da se upotrebi u biolokim sistemima? ak i ako imamo u vidu da je bilo nemogue da se sami
-157
formiraju, recimo da ih imamo. Ljudi su u meuvrenu izraunali da je verovatnoa 10 . A to i

nije ba neka verovatnoa. Da vam to malo pribliim: fizika ui da je broj svih estica u celom
svemiru (ne samo atoma ve i protona, neutrona, elektrona, kvarkova u celom poznatom
80
svemiru) toliko veliki da vas zaboli glava, on je 10 (!).

Koja je verovatnoa da, ukoliko podmetnete bombu pod gomilu balvana i bomba eksplodira,
da drva padnu tako da imate kuu u kojoj sve funkcionie kako treba? Verovatnoa je negde
-80
10 . Ali kad govorimo o verovatnoi jedan prema deset na sto pedeset sedmi, onda ne
govorimo o BUM!! formiranju kue, ve ta verovatnoa je tako mala kao da taj BUM!! stvori
Njujork!! Ovo samo koliko da vam dam ideju koliko vere treba da poverujete u spontani
nastanak ivota. Jedna od najkompleksnijih stvari jeste kako funkcionie va genetski materijal.
I samo jedan mali gen zahteva da imate nukleotide poreane u odgovarajuoj sekvenci. Kod
DNK, kod je tripletski kod. Tri baze kodiraju jednu aminokiselinu. Tako da, ukoliko elim 100
aminokiselina poreanih u odgovarajuoj sekvenci u proteinu, onda mi treba 300 nukleotida u
odgovarajuoj sekvenci. A to je za jednostavan protein. Postoje daleko komplikovaniji proteina.
-127
A verovatnoa da se to sluajno dogodi je 10 . Verovatnoa da se neto tako dogodi je

jedan na minus milion, milion, milion, milion... broja estica u univerzumu. To je neverovatan
broj!
86
Moram da vas nauim dve rei: jedna je genotip, druga je fenotip. Genotip su svi geni koji su
prisutni u oploenoj jajnoj eliji. Fenotip je rezultat tih gena, dakle, ono to dobijamo, jedinku
kakvu je vidite. Kad pogledate u jednog oveka, ta vidimo, genotip ili fenotip? Vidimo fenotip.
Getotip ne vidimo, ali on je tu. Ali, postoji evolucioni zakon koji kae da prirodna selekcija moe
da deluje samo na nivou fenotipa, a ne na nivou genotipa. To znai da ono to se deava na
nivou genotipa deava se po principu sluajnosti mutacijama.
Evo jedan primer. dva oveka etaju nacionalnim parkom gde ima divljai. Jedan je mali
debeli a drugi je visok i zgodan. I iz grma istrava lav. Koji je verovatnije da e postati lavov
obrok? Mali debeli. Ovom priom elim da vam kaem da, ako etate nacionalnim parkom
gde ima divljai uvek povedite sa sobom nekog manjeg i debljeg. Zapravo, tu imate fenotip
onoga ko ima kratke noge i zaokrugljeno telo i fenotip onog drugog koji je bio bri jer je bio
dunogog. (Lav inae ne razmilja o fenotipu, ve o hrani.) Dakle, shvatate ta hou da vam
kaem. Ovaj zakon kae da prirodna selekcija uvek deluje na nivou fenotipa, nikad na nivou
genotipa. Dakle, imate vae gene, to je va genotip, a oni geni koji su se eksprimirali formirali su
va fenotip. Taj manifestovani fenotip je ono to je podlono delovanju prirodne selekcije.
Da ovo prenesemo u praksu. Imam knjigu sa uputstvima kako da napravim avion. Po tim
informacijama mogu da konstruiem avion. Kako znam koliko dobro ovaj avion leti? Moram da
ga prvo napravim, onda imam test pilota koji e sesti da ga isproba. Treba prilino platiti ovom
test-pilotu jer ne znate da li e avion dobro da leti. Ova knjiga sa uputstvima je isto to i na
genotip. A kako avion leti, znau ako nainim ovaj fenotip. Prirodna selekcija kae: Ili u
zadrati ovaj napravljen tip ili u ga odstraniti jer nije vie funkcionalan.
Imam pitanje za vas: Ko je napisao knjigu sa uputstvima? To je morao biti neko inteligentan.
Kod darvinizma, ko je napisao knjigu DNK? Imamo genotip, ko ga je napisao? Sluaj ga je
napisao. Super, knjiga sa uputstvima je sluajno nastala! Verovatnoa za to je neverovatna, ali
sluaj je to ipak izveo. Dakle, knjiga je tu, ona postoji. I ona mi kae kako da izgradim ovaj
avion. Divno! Napokon mogu da imam avion! Dakle, uzmem knjigu, sednem na stolicu i ekam
da se avion pojavi. Pa, ekajte, imam knjigu sa svim informacijama kako da nastane avion. I
koliko dugo u ekati? Zauvek! Nije dovoljno imati knjigu. Znate, ovi geni mora da se
eksprimiraju. Ta ekspresija gena je neverovatno komplikovana, zapravo treba da slaete delove
DNK koji su razdvojeni. I onda imam jedan prepisiva koji prepisuje informaciju s DNK na
takozvaniu informacionu RNK. Onda uzimam tu RNK i stavljam je u mainu koja se zove ribozom,
i imam tu puno enzima koji onda grade moj avion. Da vas pitam, kako je nastao ovaj sistem za
prevoenje genetike informacije iz DNK? Prirodna selekcija tu ne moe da pomogne. Prirodna
selekcija moe samo da mi kae da molj avion leti, upotrebljiv je, ili ne leti. Dok nemam avion,
zaboravite delovanje prirodne selekcije. Ko je izgradio fabriku koja tako precizno funkcionie?
Sluaj?
Da budem dovoljno slobodan da iznesem jo jednu mogunost: dizajn, smislenom stvaranju.
Moete da birate izmeu verovanja: BUM!! eksplozija i evo 15 Njujorka izgraenih u eksploziji sa
svim pokretnim stepenicama koje funkcioniu u zgradama, i verovanja u inteligentno stvaranje.
ta ako imam dizajnera i elim da napravim neke promene u DNK, ili imam sluaj da hou da
87
promenim DNK, to u onda morati da nazovem mutacijama. [On nema nita zajedniko sa
mutacijama, on je tu samo da bude sladak; predava govori o mladuncu polarnog medveda
na slajdu]. I mogu da proem sa vama kroz takaste mutacije i sve druge vrste mutacija, a
budui da radimo sa tripletnim kodovima, a enzim uvek ita DNK u specifinom smeru, mogu
mutacijom da dodam nukleotid ili mogu neki da izbriem, a kada to uracim cela reenica se
menja. Tako da ukoliko dodam jedan nukleotid na jedno mesto, umesto GGC, sledei bi bio
AGG. I svi sledei bi, shodno tome, bili promenjeni. To je sluajna mutacija. Ona moe da se
dogodi. Da pojednostavimo: evo jednog tripletskog koda: The cat and the hat. Ovo je
reenica koja se sastoji od dve rei sa po tri slova: CAT AND HAT (MAKA I EIR). Ukoliko se
desi mutacija i ukloni se C, onda bi moja reenica umesto CATANDHAT bila ATANDHAT.
Besmislica! Stoga, mutacije su tetne. Pravljenje izmena u DNK nije tako dobra ideja.
Da vidimo ta nam nauka kae kako smo postali. Prvo su se formirali jednoelijski organizmi, ali
ja se ne sastojim od jedne, ve od hiljadama vrsti razliitih elija. Hekel kae: Imam ja odgovor.
Imali ste jednu eliju i onda su nekim sluajem nakon elijske deobe, te elije ostale zajedno.
Onda se stvorilia cela lopta elija, i onda budui da je ona sve vie rasla, dolo je do uvlaenja
i to je dovelo do spajanja ta dva sloja koji su prethodno bili lopta i to je osnova vas i mene. Mi
izgledamo tako. Jedno udubljenje je ovde, a drugi otvor u prepustiti vama da zamislite gde
je. Zatim je zakljuio da svi embrioni razliitih vrsta ivotinja prilino lie i prolaze kroz iste
stadijume. Naravno, namerno je varao i crtee embrionalnih stadijuma je malo modifikovao da
bi odgovarali njegovoj teoriji.
Hajde da zanemarimo da je varao i da razmotrimo kako smo postali vieelijski. Hajde da
uvedemo genetiku. Ako uzmemo za primer jednu eliju, ukoliko ona mutira, moemo imati
neto razliitu eliju. To je mogue, ali to nije ono to elimo. Poinjem sa jednom elijom, i to sa
informacijom za tu jednu eliju, a sad hou da postanem vieelijski.
Hajde da govorimo o dve elije: uzmimo primer elije miia i nervne elije. Od one prve DNK
koju smo imali za jednu eliju, dva razliita seta informacija moramo da dobijemo za dve
razliite elije. ta nam to kae? Imamo eliju miia. Da pojednostavimo da je za njeno
kodiranje potreban jedan gen, iako je to mnogo komplikovnije. Imamo gen koji kae: Ti si
miina elija. Zatim e morati da postoji gen koji e rei: Ti si nervna elija. Da li je prva
elija imala oba gena ili je bilo dovoljno da ima jedan isti komplet podataka? Imala je jedan
-127
set podataka. A odakle nam ovaj drugi? To je gen. Verovatnoa da on sam postane je 10 .
Pre ga nije bilo, a sada mora da nastane, tu je. Odakle potie? Sluaj ili dizajn? Moete da
verujete da je u pitanju sluaj, nemam nita protiv. Ali, vi onda verujete u onaj BUM!! i u udo
nastanka 15 Njujorka! To je ono u ta verujete, ali to nije dovoljno (trebae vam jo vere).
Ako imam svetla na dve strane ove sale, i elim da iskljuim jedno, a ne drugo, koliko prekidaa
moram da imam? Najmanje dva, tako da mogu svako svetlo pojedinano da iskljuim i
ukljuim. U mom mozgu imam nervne elije, a u ruci miine elije. One imaju identinu DNK.
Ali, u mom mozgu svi geni koji govore o formiranju miine elije su isljueni. A ukljueni su svi
geni za formiranje nervne elije. Prva elija od koje smo svi nastali bila je samo jedna, tako da
joj nije trebao prekida. Dakle, da bi ovo funkcionisalo, trebaju nam prekidai. Tanije, dva da
88
svakoj kau: Ti si ukljuen, ti si iskljuen! A odakle potie prekida? Setite se, to je genotip i on
nikada nije podloan prirodnoj selekciji. Pa, odakle onda potie? Sluaj ili intiligentno stvaranje?
Eksplozija kue ili ...? To je ono u ta morate verovati!
Dobro, kako onda kad imam prekidae ukljuujem ili iskljuujem gene? Moram imati jo ceo set
dodatnih sredstava koji bi ukljuivali i iskljuivali prekidae. ak ako imam dva prekidaa na
zidovina, a nema nikoga da ih pali i gasi, oni su totalno beskorisni. Prema tome, odkud potie
ovaj najkomplikovaniji sistem poznat nauci? Mnogo, mnogo komplikovaniji nego bilo ta to je
ovek stvorio i izgradio kao to su rakete, elanderi? Ako verujete u evoluciju, morate verovati
da je sve to nastalo sluajno.
Ali, to jo uvek nije dovoljno. ta da radim ako imam nervnu i miinu eliju koja je svaka na
svom mestu? Kakva mi je korist od njih pojedinano? Moraju komunicirati meusobno. Nervna
elija mora rei miinoj: Hajde, sada svi se aktivirajte! Dakle, ta mi treba? Trebaju mi
strukturni geni koji e rei: Ti e izgledati ovako, a ti ovako, trebaju mi geni promoteri koji e
govoriti genima: Ti si ukljuen, ti si iskljuen, trebaju mi geni koji kontroliu fiziologiju i koji rade
potpuno razliito, trebaju mi geni koji e kontrolisati embrionialni razvoj da bi sve ilo na vreme
kada mu je vreme. Hekel je, jednostavno, povezao dve elije kada je zamiljao kako nastaju
vieelijski organizmi i to je sve. On, zapravo, nije imao pojma ta radi! Sad svi ovi dodatni geni
treba da uu u funkciju. Genotipi su po njemu: BUM!! kua; BUM!! kua, BUM!! kua, BUM!!
kua, itd. Za ovo vam stvarno treba neverovatna vera!
Ali, recimo da su i oni doli u postanje i sad imamo sve avione, ili prvi organizmi su tu. Super, sad
prirodna selekcija, napokon, moe da pone da deluje. Dakle, ukoliko hou da izvrim selekciju,
to znai da moram da imam najmanje koliko neega da bih morao da izaberem? Dakle, dva
vam treba. Sad trebate da udvostruite razmiljanje. Prirodna selekcije ne moe nita da stvori.
Onda moe samo da izabere izmeu dva ve postojea entiteta. Ona samo moe da kae koji
od dva aviona bolje leti. I ako prirodna selekcija odlui da jedan bolje leti, onda kaemo da taj
ima selektivnu prednost, a drugi i ne leti ba tako dobro i, po darvinizmu, ta e se desiti onom
prvom? Biva istrebljen. Tako radi prirodna selekcija. Ali, razmislite o tome! Da prirodna selekcija
pone da deluje potrebno je da imate bar dva entiteta. Nakon delovanja prirodne selekcije
koliko je ostalo? Jedan (!!). Imam pitanje za vas: ako ste poeli sa dva i ostao vam je jedan,
imate li vie ili manje od poetnog? Manje. I kako onda kroz prirodnu selekciju da dobijam sve
vei i vei broj varijeteta i sve vie i vie razliitih ivotinja ako je sve to prirodna selekcija moe
da uradi to da smanjuje broj? Zaista ne znam kako da dobijam sve vie i vie od mehanizma
koji stalno smanjuje broj.
Nauka je nala odgovor na to. Uzmimo klasini primer moljca. Tamna varijanta iste vrste ima
selektivnu nazadnost u odnosu na onog koji je beo. Ovo je bilo na svetloj pozadini, a na
tamnoj pozadini je suprotno, crni ima selektivnu prednost. Ako pogledamo biljke, vidimo da se
smanjio broj oblika listova tokom vremena. Dakle, prirodna selekcija je ostavljala sve manje i
manje proizvoda. Odakle onda sva varijabilnost koju imamo? Svaki gen morao je nastati ili
sluajno ili inteligentnim dizajnom. Mora postojati ogromna varijabilnost koja je ve ugraena.
89
Na primer kod pasa moemo dobiti sve mogue varijante od najmanjih do najveih. A sve je to
bilo u onom primarnom divljem tipu kod vuka. Sve te boje, svi oblici uiju, svi geni i sve varijante
bile su ve uroene u primarnom divljem tipu, u vuku. I sve to je moralo da bude u vuku
sluajno ili po inteligentnom dizajnu. Uzmimo primer afrike pudlice. Njena dlaka je kao kosa
kod Afrikanaca. Ako pogledate avganistanskog hrta, imaete kosu veana. Ako pogledate
pueve, svi su bili klasifikovani kao razliite vrste, a danas spadaju u jednu vrstu jer znamo da
postoji varijebilnost gena unutar jedne vrste. Ovi leptiri imaju drugaije oblike, razliito izgledaju
u razliitim sezonama. Koliko varijeteta ima u jednom tipu divljeg goluba? Selekcijom su dobili
ogromne i male golube i sve druge golubove izmeu od operskih do etaa po snegu. I u
divljem tipu goluba svi ti geni morali su ve biti ugraeni sluajno ili inteligentnim dizajnom.
Prirodna selekcija nije mogla da naini te gene. I sve ove varijante kod buba.
A ta da kaemo o zanimljivoj ivotinji kuahi. Ona je jedna od tipa zebre. Ta vrsta je izumrla. Ali
imaju jednu kou ove ivotinje u muzeju u Kejptaunu. Kada su je analizirali otkrili su da postoji
krvni sud na leima sa crvenim krvim zrncima. Onda su je poslali u Sjedinjene Drave da bi izvrili
analizu DNK i na njihovo veliko iznenaenje DNK je bila identina onim obinim i danas ivuim
zebrama. To znai da ova ivotinja i nije izumrla. Sad imaju program selekcioniranja i uzgajanja
tako da se ponovo dobije kuaha kakva je nekad bila od ivih zebri. Postoje dve bubamare za
koje su smatrali u prolosti da su u pitanju dve razliite vrste dok nisu zakljuili da se razliiti geni
aktiviraju zimi, a razliiti u prolee. Mievi mogu da budu beli ili crni u zavisnosti od toga na kojoj
podlozi ive. Dakle, imaju dva seta gena za boju krzna. Isto vai i za zaeve i za gutere. Da li su
svi ti geni ugraeni sluajno ili inteligentnim dizajnom?
Nauka danas kae da nam je potrebno vie varijabilnosti da bi ovo moglo da funkcionie tako
da su ove modifikacije u genu morale da nastanu sluajno. A nauka kae, da bi se poveala
varijabilnost, to se ini oplodnjom. Meanjem gena mujaka i enke nauka dobija dobija veu
varijabilnost. Imam pitanje za vas: Ova varijabilnost e postojati samo kad se pomeaju geni
mujaka i enke. Dobiemo veu varijabilnost kod potomaka polnim parenjem nego kod
ameba koje se razmnoavaju elijskom deobom. Razmislite o ovome! Deca potomci moraju
biti prvo roeni pre nego to prirodna selekcija moe da koristi onu veu varijabilnost. Odakle su
onda doli u postojanje muko i ensko jer nema poveanja varijabilnosti ukoliko ne doe do
parenja i proizvodnje nastanka potomaka? Odakle je to sada postalo? Imate samo dva izbora.
Sluaj ili dizajn? enski rod je nastao sluajno! Zaista vam treba mnogo vere da prihvatite ovako
neto. Uzgred da vam kaem, Biblija kae da je Eva nastala od Adama. Zar ne bi bilo loginije
da je Adam proizaao od Eve? Jeste, ali genetski, Adam nikad nije mogao da postane od Eve.
Ja imam sve gene koji su potrebni da bi postao muko, i imam sve gene koji su potrebni da se
postane ena. Ali, dame, vi nikad ne biste mogle da postanete muko jer nemate Y hromozom.
Ne kaem da ste inferiorne, ali ne moete da budete muko. Nai geni se nalaze u
hromozomima i imamio ih 46. Po jedan od tate, po jedan od mame; po jedan od tate, po
jedan od mame. Kad se deava mejoza, oni se mogu razdvajati nezavisno. Koliko varijabilnosti
23
23
to moe da stvori? Imamo 23 para hromozoma i oni su nezavisni. To je 2 x 2 x 2 . To je 80

triliona razliitih potomaka! To je prilian broj potomaka! To jo nije nita jer tokom mejoze kada
se hromozom razdvaja, gledajte ta se deava, oni razmenjuju informacije. Plavi je od oca, a
90
drugi deo hromozoma je od oca i majke, pa onda mama-tata, tata. To tako precizno
funkcionie hiljadama puta u elijskim deobama i to je najkomplikovaniji precizni mehanizam
poznat nauci. To je fantastian mehanizam! Postoje enzimi koji raspliu molekul DNK. I budui
da je on heliksoidnog oblika mogao bi da se vee u vor. Ako mi date kanap koji se sastoji od
dve upletene ice i date mi dva kraja da drim, i osoba preko puta dri dva kraja od istoga,
hajde sad da ih razdvojimo, ta se deava u sredini? Jo vie postaje kao spirala i vi sad imate
enzim koji te delove DNK koji se razdvajaju preseca, dri oba i razmotava ih. Zatim posedujemo
enzim koji ita sekvencu i onda see tano gde treba i to isto radi i sa drugim krajem. I onda
ako samo jedan preseete malo dalje nego to je trebalo, dobijate ceo onaj poremeen okvir
itanja, i reenica gubi smisao. Ni jedna greka u ovom mehanizmu nije dozvoljena ili biste se
rodili kao kupus! I sad, zamislite da ovaj toliko kompleksan mehanizam da nauku prosto boli
glava od toga da razume, kako to nastaje? To je genotip. Sluaj ili dizajn? Zaista ste prvak u veri
ukoliko jo uvek moete da ostanete na stazama darvinizma. I ne smo to, koliko se sad
varijabilnost poveava? Koliko sada razliitih potomaka mogu da imam? Pogledajte se meu
sobom, ima li istih ljudi? Postoji beskrajna varijabilnost. Darvin nije znao nita o ovome.
Pogledajte jednu ribicu. To je oveija ribica. Nema oi i ivi u peini. To je nova vrsta? Da li je?
Ako stavite bubavabe u mrane peine, posle etiri ili pet generacija potomci vie nee imati
oiju. Sve su to nove vrste? Da li je ovo darvinizam, poto imamo mutaciju? Ne! Ono to se
desilo jeste da se gen za oi, koji, seate se, ima prekida, nakon to je nestao stimulus svetlo,
iskljuio. Siguran sam da jo uvek postoji gen za oiju kod ove vrste i to nije nova vrsta, to je
samo varijetet neke ve postojee. Jednostavno se gen iskljuio. Postoje ptice koje ne lete i
koje ive na ostrvima. Vrlo brzo ptice na ostrvima izgube krila. Da li je to evolucija? Ne, u pitanju
je iskljuivanje gena za razvijanje krila.
Neke vrste mogu meusobno da se ukrtaju. Kod sisara takvi potomci uglavnom ne mogu da
daju novo potomstvo. Ali to nije sluaj kod riba, biljaka ili insekata. Imamo primer himere
meavine konja i zebre; zatim meavine leoparda i jaguara; lava i tigra zovu ga ligar; izmeu
kita i delfina zovu ga kelfin; zebre i magarca zagarac; a imamo primer hemere. Ne mogu
da nateraju ovcu i kozu da se ukrste, tako da uzmu embrione na stadijumu etiri elije koze i
ovce, razdvoje ove embrione i stvore novi meajui dve vrste elija i dobijate ivotinju koja je
delimino ovca i deo koza. Uvek se naalim na ovu temu i kaem da ne bih voleo da budem
ova ivotinja kada Isus doe ponovo jer Isus kae u jevanelju da e razdvojiti ovce od koza.
Nai geni su svi na hromozomima. Neki hromozomi su dui, neki su krai. Moe se desiti da se
dva hromozoma sjedine i onda postanu jedan veliki hromozom. Da li ovde dobijate nove
genetike informacije? Ne, to je samo drugaije rasporeivanje ve postojeih informacija.
Takvu fuziju ima i najvea antilopa na svetu. Pogledajte njene pruge i oblik rogova. Kudu
antilope imaju iste are a imaju drugaije rogove. A vidimo i njihove potomake, i mujak bi
imao iste rogove. Ovo je njijala antilopa; enka ima pruge, a mujak nema. Znai, mujak i
enka toliko izgledaju razliito da izgleda kao da su u pitanju razlliite vrste. Ako pogledamo
bongo antilopu vidimo da ona ima are i slinu vrstu rogova, a druga vrsta mala antilopa ima
iste are i iste rogove. Sve su razliite vrste. ta ako vam kaem da su one jedna vea vrsta?
Pogledajte vuka: on ima 76 ili 78 hromozoma. To je divlji vuk. A sad imamo sve pripadnike
91
porodice kanide a broj njihovih hromozoma varira od 38-78. Ako imaju samo 38 hromozoma,
onda su to vrlo dugi hromozomi. Ako imaju 78, to su krai hromozomi. Ako spojimo ove kratke
zajedno, moemo rei da je to ista koliina informacija. Imamo primer pasa za koje znamo da
potiu od iste vrste. A imamo primer divljih pasa i vidimo da je varijabilnost skoro ista.
Imam pitanje za vas: Znajui ovo to sad znamo, koliko je pripadnika porodice kanide: vukova,
pasa, lisica i ostalih bilo potrebno da uu u Nojevu barku? Jedan par. Sva varijabilnost je ve
unutar njih da mogu da nastanu svi ostali. Slino je i sa mievima i oni imaju hromozomsku fuziju
koja se zove robertsonova fuzija. Kuni mi mus muskulus i drugi mi poljski mi, razlikuju se
samo u broju hromozoma, a mapa gena tih hromozoma je identia. Koliko je glodara trebalo
ui u Nojevu barku? Jedan par.
Da pogledamo jo jednu zanimljivu pojavu koja se zove transpozon. To je gen koji moe da se
isee sa svog mesta i da se stavi na drugo mesto u hromozomu. Opet je u pitanju vrlo precizan
mehanizam jer ako preseete samo jedno slovo u reenici, reenica gubi smisao. Samo nakon
jedne generacije vidimo da od malog nastaje gegantski mi. Odakle potie taj mehanizam
transpozona? To je genotip. Sluaj ili dizajn?
Da sumiramo: sva varijabilnost je ve ugraena u genetski pult. Da li je ona nastala sluajno ili
inteligentnim dizajnom? Razmenjivanje reproduktivnog materijala, da li je on nastao
reproduktivnim putem ili dizajnom? Ceo proces elijskog razdvajanja, da li je taj proces nastao
sluajem ili dizajnom? DNK koja moe da menja mesta, sluaj ili namerno stvaranje?
Neke ivotinje imaju neto to nazivamo drastinim rearanmanima. Na primer goliavi pacov
se razmnoava kao pele postoji jedna kraljica, i u teka vremena za mieve geni se drastino
rearaniraju i imamo ceo mogui spektar razliitih potomaka.
Da se vratmo darvinovim zebicama. Koristiemo vrstu loksops. Pogledajmo tu divnu
varijabilnost. Svi su razliiti a Bog ih nije stvorio. Ili ima toliko mehanizama za stvaranje ove
varijabilnosti da je nije teko objasniti? Da je Darvin znao ovo o emu smo govorili veeras, on
bi se zapanjio. Toliko mehanizama da se stvori varijabilnost, a ni jedan od njih nije podloan
prirodnoj selekciji! Kakva li je varovatnoa da neto ovako kompleksno nastane sluajno?! Pao
bi na kolena i rekao: Boe, pa ti tako voli raznovrsnost! Moda bi pomislio na svoju enu i
rekao: O, pa ti si stvorio moju enu tako posebno drugaijom ba za mene? Nisu li ene
prelepe, a sve su razliite. Jedna je crna a druga je bela. Mora da je bilo evolucije ili je to samo
varijabilnost pa je gen za melanin aktivniji kod jedne a manje aktivan kodo druge? Tu nema
evolucije! A ta da kaemo o deci? Deca vas moraju dirnuti! Adam je ve u sebi imao sve gene
potrebne da se formira sva ova varijabilnost koju danas imamo na planeti. Imao je alel za svaku
boju oiju koja postoji. Mogu biti skoro siguran da jedan od prvog para morao je imati braon
oi jer je braon boja dominantna, ali je morao imati i recesivne gene za recesiju zelenih, plavih i
sivih ouju. Uvek kaem ljudima da ako imaju tamne oi njihova deca mogu imati bilo koju boju
oiju. Ali, ako oboje imaju svetloplave oi, najverovatnije e i dete imati takvu boju oiju.
Nauka je ispitivala vonu muicu i toliko ju je podvrgavala genetskim manipulacijama koje
nikad evolucija ne bi bila u stanju da izvede. Vone muice su nainjene da budu sa crvenim
92
oima, belim oima, bez ouju, dugakih krila, kratkih krila, bezkrilne, s jednim grudnim delom, s
dva grudna dela, ali to su i dalje ostajale vone muice.
Veeras bih eleo da ponete ovako da razmiljate: ako imam klavir, a tipke su geni, koliko
melodija mogu da odsviram na mom pijanu? Beskrajan broj melodija. Ali, to e uvek biti
klavirska muzika. A na gitari, koliko melodija mogu da odsviram? Takoe beskrajan broj. Ali, to
e i dalje biti melodija izvedean na gitari. Ne smemo razmiljati o vrstama. Ono to je moralo ui
u Nojevu barku moralo je biti na vioj kategoriji od vrste. Moralo je biti red, familija, ak i rod. Ne
zaboravite Bog voli raznovrsnost! I ta veeras birate, sluaj ili dizajn? To je va slobodan izbor.
Ali, setite se koliko vam vere treba da izaberete sluaj!
Pitanja i odgovori (etvrtak)

1. Koliko je vremena potrebno da nastanu slojevi uglja u Evropi s obzirom da postoji samo jedan
aktivan vulkan Etna i ako ih je bilo vie, koliki je minimalin vremenski razmak izmeu tih
kataklizmi?
Odgovor: Sve naslage uglja dolaze kao posledica potopa. Znai, oni nemaju nita zajedniko
sa vuklanizmom. A u seriji Grand kanjona pokazao sam vam kako brzo mogu da nastanu
slojevi. Isto tako brzo mogu da nastanu slojevi uglja. Mrki ugalj je uvek na vrhu, dok je crni u
niim slojevima. Crni ugalj se uglavnom sastoji od biljaka kao to su mahovine i cikasi, dok je mrki
ugalj uglavnom od drveta. Potop je samo jedan ciklus katastrofa sa vie katastrofinih ciklusa u
njemu.
2. Ako sve injenice i svi fosili ukazuju na to da se sveopti potop dogodio, zato to naunici ne
prihvate i zato se to ne objavi u javnosti?
Odgovor: Neke od tih injenica su publikovane u renomiranim asopisima. Ali, to je napisano u
naunom argonu tako da vi ne shvatite da autor zapravo govori o potopu. Jer, ako se samo
usudite da tako neto spomenete, onda vam nee prihvatiti i publikovati lanak. Cela serija
katastrofinih dogaanja oko planine Sveta Helena sa onim drvetima koje smo pomenuli je
publikovano u paleontolokom asopisu, a nemate boljeg evolucionistikog asopisa od tog.
Taj lanak je objavljen od strane jednog kreacioniste. A kad nauna javnost sazna da je on
kreacionista, a saznaju tako to e ovaj drati predavanja, ii e tako daleko da vam pljunu u
lice. I ja sam doiveo to iskustvo da su mi ljudi pljunuli u lice. To je emotivno pitanje. Ako
prihvatite da je tako, morate prihvatiti i da je cela vaa ivotna filozofija i vae uenje pogreno.
A onda gubite autoritet kod mnogo ljudi, a posebno kod svojih studenata. Ali iz linog iskustva
mogu da vam kaem da naunici podcenjuju studente. Nisu studenti tako negativni kao to
mnogi misle.
3. Da li verujete u Boga? Zato je esta postavka o vulkanu kao o katastrofi?
Odgovor: Da, verujem u Boga, a zato, to je dugaka pria. Postoji neto to je vie od nauke
to vas ubeuje u Boje postojanje. A iskustveno proveravanje u linom ivotu je najbolji dokaz.
93
A zato su vulkni uvek u prii o katastrofama, to je zato to nam oni daju model za katastrofike
dogaaje.
4. Nije dovoljno razjanjeno, ta je sa fosilnim ostacima oveka? Pominjali ste fosile majmuna, a
ta je sa fosilima ljudi?
Odgovor: Fosili pripadaju ili grupi ljudi ili majmunima. Svi australopitekusi koji su pronaeni su
majmuni. A svi homenoidi koji su pronaeni su ljudi. Razliiti su oblici lobanje, ali tu imamo jednu
varijabilnost kao to je i danas nalazimo. Ali, nema veze izmeu majmuna i oveka koliko god
eleli da je naete.
5. Kako kreacionizam objanjava veliki meteor od 180 m koji je udario kod Jukatana i napravio
krater? Kakav je njegov uticaj bio na tadanji ivi svet?
Odgovor: Kao to sam jue objasnio, udarni krateri su povrinski fenomen, i oni su na vrhu
geolokog stuba. To znai da su se pojavili posle katastrofe. Ako su meteori bili deo istorije
planete zemlje kao to bi kosmologija zahtevala sa svojim postulatima, a ako geoloki stub i
mnotvo slojeva predstavljaju milione godina, i da su ti slojevi jednom zaista bili na povrini
zemlje, onda treba u njima i da se nalaze meteori kao to meteore nalazite svuda po povrini.
Ali ih ne nalazite u starijim slojevima. ak i na milionima kvadratnih kolometara ugljenokopa
koliko ih ima u svetu, i u niim slojevima geolokog stuba imajui u vidu sve duboke kopove,
nikad nije otkriven ak ni jedan meteor. Oigledno su meteori udarali posle katastrofe da bi se
kontinenti razdvojili.
6. Smatra se da su neke vodene vrste posle potopa preivele i da ih danas ima u okeanima. Da
li je to mogue?
Odgovor: Svi vodeni organizmi koje danas imamo preiveli su katastrofu. To je ono to vidite
danas.
7. Neto o aju banu, o puevima za jelo i medu u ishrani.
Odgovor: aj mi zvui OK. ajevi koji se prave od celih biljaka su obino OK. Budui da je
bana aj peen, ulja koja su bila u toj biljci imaju tendenciju da se menjaju. A neki od njih
mogu postati kancerogeni. Bolje je piti samo osuene biljke. Puevi nisu ba najbolja hrana koja
postoji na svetu. Za mnoge ljude oni su visoko alergenini. Neurotransmiteri koje mekuci koriste
su razliiti od naih neurotransmitera i konzumirajui pueve moete imati razliite alergijske
reakcije po koi i reakcije nervnog sistema. Med, s druge strane, sastoji se od fruktoze, minerala i
enzima. To je dobra hrana, ali u dananje vreme ima tendenciju da u sebi akumulira insekticide.
Obratite panju na izvor meda.
8. ta da rade vegeterijanci sa izuzetno niskim pritiskom? Bio je jo nii kad sam bila mesojed.
Fiziki sam aktivna, a jutarnji pritisak padne na 80/70. Koristim mineralnu vodu i sok.
94
Odgovor: 80/70 zvui nisko u zavisnosti od vaih godina. Ne znam koliko ste stari. Kad meni
izmere pritisak kad odem kod lekara kau: Hej, pa ti si mrtav ovek! Ja ima 90/60 to je dosta
nisko za moje godine. A ja sam zahvalan za to.
9. Da li je dobro koristiti kalcijum u tabletama? Da li organizam moe da ga deponuje u kostima
posle 40-te godine. Ili magnezijujm treba uzimati sa kalcijumom?
Odgovor: Nain da kalcijum unesete u svoje kosti jeste da imate zdrave osteoblaste.
Fitoestrogeni stimuliu funkciju osteoblasta. Izbacite svoje mleko i ponite da koristite sojino
mleko i koristite zeleno povre spanae, kupuse. A ako elite dodatke u ishrani, dobra tableta
kalcijuma ili magnezijuma nije toliko loa. Ali, bez onog prvog, ovo drugo vam nee pomoi.
10. Kakve direktne ili indirektne veze ima kravlje mleko sa infekcijom uha kod bebe?
Odgovor: Kravlje mleko je direktno povezano sa bronhijalnim infekcijama i infekcijama uveta
kod beba. Prvo, zato to je alergenino, drugo, zato to izaziva luenje sluzi u organizmu. To je
povezano i sa sinuzitisom. Mleko je najgora hrana koju moete da izabereta kada je u pitanju
sinuzitis. Govorim iz linog iskustva jer sam imao jedan od najgorih sinuzitisa koji moete da
zamislite. Najmanje 6,7 pa i do 10 puta godinje patio bih od sinuzitisa. Toliko je bilo loe da
nisam mogao da gledam na oi. Od kako sam izbacio mleko iz ishrane, 15 godina nisam imao
sinuzitis.
11. Veza izmeu mleka, virusa leukemije i multipleskleroze.
Odgovor: Ve sam vam rekao da sve drave ije stanovnitvo koristi veliku koliinu mleka imaju
visok nivo leukemije. Postoji velika mogunost da kravlji virus leukemije moe isti virus izazvati i
kod oveka. A multipleskleroza, pacijenti koji boluju od ove bolesti imaju antigene na virus
kravlje leukemije, to znai da sadre isti u svom organizmu.
12. Po starom srpskom kalendaru sada je negde 7832. godina. Koji je to dogaaj ostavio takav
istorijski trag da je taj dogaaj oznaio nultu godinu?
Odgovor: Postoje razni metodi dariranja koristei, recimo, biblijske spise, istorijske podatke.
Razliiti narodi dolazili su sa razliitom duinom trajanja istorije. uveni episkop Uer doao je do
6.000 godna starosti zemlje od stvaranja. Jevreji imaju slinu cifru, malo je nia, istone religije
idu do nekih 8.000 godina starosti zemlje. A kada sam bio dete, onda su faraone datirali da su
iveli negde 5.000 godina pre nove ere. Zanimljivo je, to se vie podataka sakupljalo,
hronologije su postajale krae. Zakljuili su da su mnogi faraoni koje su oni stavljali u niz onih koji
su iveli, zapravo vladali u isto vreme u razliitim provinicijama, npr. otac, sin ili braa. Egipatska
hronologija se smanjila na negde oko 3.000 godina pre Hrista. Arheolozi se danas ne usuuju da
stave ak ni 3.000 godina pre nove ere, stavljaju manje-vie 3.000 godina. A sigurni su za samo
2.500 godina pre nove ere. ini se da to vie znamo, krai je vremenski period koji dajemo
istoriji.
13. Kome su bili potrebni dinosaurusi i ostale nakaze? Zar su oni izali iz Bojih ruku?
95
Odgovor: Zato verujete da su dinosaurusi nakaze? Jeste li videli nekad gutera? Dinosaurusi su
samo veliki guteri. Jeste li videli malo vee gutere kao one koji se nalaze na Galapagoskim
ostrvima? Imaju divno obojene kragne. Za svakog ima po neto: neko voli gutere, neko voli
ptice, neko make. Ne mogu da doekam da jaem na brontosaurusu. Stvarno hou da
jednog dana na nebu vidim da li je tiranosaurusureksusu smrdelo iz usta. Jeste li videli kako su ih
ljudi rekonstruisali runima? Moete ih rekonstruisati i prelepima ako elite. Isto je i sa
dinosaurusima.
14. Moete li mi rei neto vie o sazveu Orion po kome su i piramide graene?
Odgovor: Ne smete meati nauku astronomiju i astrologiju. U nekom smislu, obe su povezane.
Piramide su graene po vrlo preciznim astronomskim podacima, ali je to mistifikovano i
povezano sa astrolokim podacima jer su razne zvezde postajala boanstva, tako da je Sirijus
postalo Psea zvezda, to je simbol boga Ozirisa. Piramide jesu graene prema zvezdanim
podacima, prema putanjima zvezda. Ako poveete Meku sa piramidama, sa Rimom, sa
Parizom i sa Stounhendom, imate jednu pravu liniju. Stari hramovi su graeni du takvih linija.
15. Mesoderi imaju kratka creva, zar ne? Da li ovek ima kratka ili dugaka creva?
Odgovor: Duina creva mesodera je est duina njihovog trupa. ivotinje koje se preteno
hrane voem ili itaicama imaju creva 15 duina svog trupa. Preivari, kao krava, imaju creva
dugaka 22 duine trupa. A kad pogledamo ljudska creva, prosena duina je 15 duina trupa.
To nas stavlja u kategoriju onih koji se hrane itaricama, povrem i semenjem.
Arheologija: lopatica otkopava istinu

Do sada smo razmatrali poreklo vrsta. Videli smo da postoji prilina slinost izmeu onoga to
knjiga 1. Mojsijeve ili Postanje iz Biblije kae i onog to naune injenice podupiru kao
verovatno.
Danas se Biblija smatra knjigom zanimljivih pria i mitologije. Zanimljivo je da je Biblija preivela
vie kritika od bilo koje druge knjige na svetu. Bilo je mnogo vie pokuaja da se ona ukloni sa
lica zemlje nego to je to bilo sa ijednom drugom knjigom na svetu. Ali, izgleda da je ona vrlo
stabilna i uvek se iznova pojavljuje. Iako je bilo mnogo pokuaja da se ona diskredituje na
naunoj i istorijskoj osnovi, zanimljivo je da je mnogo godina, tanije i hiljadama godina Biblija
bila jedini dokument koji je spominjao izvesne narode i istorijske dogaaje. Ovi narodi i dogaaji
nestali su pod prainom vremena, a to je ovoj koli tzv. visoke kritike dalo priliku da diskredituje
ono to je Biblija tvrdila. Posebno je nemaka kritika poslednjih vekova bila zaista bespotedna
u svojim kritikovanjima Biblije. ak i asopis Time obrauje ovu temu pitajui se da li je Biblija
96
injenica ili fiksija. Nauna arheologija je stara neto preko sto godina, tako da se ceo tok
ljudske istorije tek sada iskopava.
Biblija stoji na policima mnogih domova. Ima je u mnogim knjiarama i policama sa knjigama.
Izgleda da je svako poseduje, a vrlo mali broj ita ta je napisano u njoj. Neki su je mrzeli, a
posebno omraena bila je hrianska religija. Volter je tvrdio da je umoran sluajui kako su
Dvanaestorica uspostavili hriansku religiju i rekao je da e dokazati da je jedan ovek
dovoljan da zbaci tu religiju. Zanimljivo je da je ba u toj sobi gde su ove rei izgovorene, danas
jedno od najveih skladita Biblije.
Biblija tvrdi neke stvari koje ni jedna druga knjiga ne tvrdi. Biblija postavlja neke izazove koje ni
jedna druga knjiga ne postavlja pred nas. U 2. Poslanici apostola Petra 1:15 kae se da je Biblija
knjiga proroanstva i da bi bilo dobro za nas da prouavamo proroanstva. Dakle, ona za
sebe tvrdi da je istorijska, proroka i da je knjiga koja govori o spasenju. To su tri velike tvrdnje. U
Knjizi proroka Isaije 42:9 imamo jednu zapanjujuu izjavu kad su u pitanju proroanstva. Bog
kae da nam on govori unapred, pa kad vidimo da se to uistinu zbiva, prepoznaemo da je to
to. Pre nego to se dogodi, obavestie nas o tome. I po tome, videemo da li nam govori istinu
ili lae. Biblija nam tvrdi da je ona knjiga proroanstva i da je dobro da je prouavamo i daje
nam izazov: Ja vam kaem unapred, a vi vidite ta e se desiti i da li je tako. U Knjizi proroka
Isaije 46:9.10 ide ak i dalje i kae: Iz poetka javljam kraj i ono to jo nije bilo. Drugim reima,
Bog kae da nam ne govori samo ono to je bilo u poetku, ve kae ta e se dogoditi sve do
samog kraja.
Da li znate koliko ljudi ezne da sazna ta e se desiti u budunosti? Koliko ljudi gleda u oljicu
da bi saznali budunost? Koliko njih je spremno da da itavo bogatstvo da uju proroanstva o
svojoj budunosti? A evo knjige koja tvrdi da e nam rei, a mi emo onda moi da proverimo
da li e se to ispuniti. Ovo je najjeftiniji izvor informacija o onome ta e se desiti u budunosti.
U Jevanelju po Jovanu kae da se sve o istoriji i o budunosti, zapravo, okree oko jedne
osobe. Na neki nain, svi su povezani sa tom osobom. A u Jevanelju po Luci Isus kae da se
sve to je napisano u Mojsijevim knjigama, Prorocima i Psalmima odnosi na njega. Evo ovih
zapanjujuih izjava. Istorijske informacije, informacije o postanju, proroke informacije i
informacije o Mesiji. Svakako bi bilo lako proveriti da li je to injenica ili fikcija. Pa, zato je onda
to tako teko? Svakako je mogue pogledati neka proroanstva i videti da li su bila istinita ili
pogrena. Svakako da moemo da razmotrimo istoriju i vidmo da li je to zaista bilo tako ili su u
pitanju bile lai, posebno zato to je Biblija jedini dokument koji je o nekim dogaajima neto
zapisao.
Veeras elim da vas povedem na malo putovanje izmeu dva parametra. Posmatrali smo
poreklo, postanje. Hajde da razmotrimo neke zapanjujue istorijske injenice, injenice koje su
dugo smatrane mitom ili su bile poricane, a onda emo razmotriti proroanstva i videemo
neka ranija proroanstva i da li su se ona ispunila ili ne. To moe da nam stvori osnovu da
razmotrimo neka proroanstva o budunosti koja jo uvek stoje pred nas.
97
Neki od najvanijih istorijskih zapisa potiu iz Egipta. Vidimo uvenu stepenastu piramidu u
Sahari. To je piramida fazarona Sosera iz tree dinastije. U pitanju je 2750 god. pre n. ere. Jedna
od pria za koju se smatra da je mitska je pria o Josifu. Biblija kae da je sve u njegovim
rukama napredovalo. A evo prie kako je on proao sa faraonom. On je faraonu obrazloio san
koji je sam faraon sanjao. 1 Knjiga Mojsijeva 41. poglavlje zapisuje ovaj dogaaj. Ako ste itali ili
se seate, faraon je sanjao sedam debelih i sedam mravih krava, a zatim sedam debelih i
sedam turih klipova kukuruza. Biblija nas izvetava da je tada Josif protumaio faraonu da e
tada nastupiti sedam plodnih, a zatim sedam gladnih godina. To je stvorilo temelje da se deca
Izrailja mogu doseliti u Egipat. To je simpatian mit!, rekli bi ljudi. A zatim su pronali istorijski
dokaz u jednoj od utoka Nila koja izgleda da podrava ovu priu. Govori se o gladi koja je
trajala mnogo godina, a da je kukuruz pre toga ve bio sabran, a zatim deljen ljudima. Tu se
tvrdi da Nil nije plavio ak sedam godina, ali da su pre toga izgraene itnice i ambari i da su
napravljene zalihe. U nekim grobovima nalazite crtee debelih i mravih krava. Nije li to
zanimljiva pria?
Najvea pria tie se izlaska Izrailja iz Egipta. Pogotovu to o tom izlasku nedostaje toliko
mnogo informacija. Holivud bi voleo da da svoj doprinos ovom dogaaju, pa kad gledate film
o Mojsiju imate takvu meavinu biblijskog izvetaja sa mitologijom, da je to neverovatno. Imate
islamske elemente u toj prii, naravno, oni su imali savetodavce iz islamskog sveta za ovaj film.
Uglavnom, hronologija ovog dogaaja je totalno promaena i film o ovom izlasku opisuje
faraona Ramzesa koji se uopte ne uklapa u biblijsku hronologiju.
U egiptolokim izvorima nema nikakvih zapisa o istorijskom izlasku Izraelaca iz Egipta a u Bibliji je
opisan kao jedan grandiozan i vaan dogaaj. Ne samo da je opisano 10 zala nego je i
celokupna egipatska vojska bila zbrisana u Crvenom moru, ukljuujui i samog faraona. Tu je
dolo do sueljavanja religijskih izvora i po Bibliji, izraelska verzija je isplivala na povrinu, a toga
nema ni spomena u hijeroglifskim zapisima.
U Knjizi proroka Jezekilje pie da e egipatska zemlja biti opustoena i ubrzo arheoloka lopatica
poinje da otkopava zanimljive stvari: pronali su zlatno tele koje je bilo oboavano u biblijskom
izvetaju, koje je danas ve dobro zasnovano kao kult bika Apisa, i religiju koja je bila
dominanta u Egiptu. Vidimo zanimljive slike sa zmijama i crvenim sunanim diskom. ak se
spominje i trojstvo Izides Horus i Set. Vidimo Izidu koja postaje vrlo popularna u pokretu New
Age. Imamo i boga Ozirisa sa njegovom Mitrom, zatim Anubis, bog mrtvih, tu su i vage koje
odluuju, zatim Izides sa zmijama sa obe svoje strane, zatim Haptor, pa bog Horus sa glavom
orla, a Hator je bio oboavan u obliku krave. Budui da je to bila panteistika religija, bog je bio
u svakom ivom stvoru u ivotinji, u biljci, u bunu. Bio je i u balegaru. Skarabej je postao vano
boanstvo, ali Izida, Horus i Oziris su i dalje ostali na vrhu. Oni su bili vrhovna boanstva. Oni su
poprimali razliite oblike u razliitim vremenima, utelovljenja bogova Ra, Amon i druge
varijante.
Hajdemo do piramida da vidimo da li one pruaju neke zanimljive informacije. Prve podatke
dobijamo kada je otkriven kamen iz Rozete. ampoleonu je trebalo 20 god. da deifruje ovaj
kamen. Zanimljivo je da je ovaj kamen pronala Napoleonova ekspedicija. Danas se nalazi u
98
Britanskom muzeju. On je pisan na tri jezika to je omoguilo da se po prvi put deifruju hieroglifi.
Zatim je pronaeno mnotvo grobova i mumija i oni dodaju jo informacija. Pronaeni su i
obelisci koji jo pridodaju informacija. Da vidimo kakav je bio nain razmiljanja faraona. Oni su
bili reinkarnacija boga sunca. A kao takvi, oni su bili bogovi u telu. To ih je inilo nepogreivima i
neosvojima. Dakle, u hijeroglifskim zapisima faraoni belee samo svoje uspehe. Na egipatskim
zidovima nai ete mnotvo lai: faraon koji slavi svoju pobedu nad Hetitima, a oni su zapravo
morali da se sakriju da bi sauvali svoj sopstveni ivot; Ep o Karkameu je jo jedan takav primer.
Ali, faraoni uvek pobeuju i oni su uvek veliki ratnici i imaju najbre dvokolice. A boanstva su,
naravno, uvek na njihovoj strani. Oni se ak i nazivaju po boanstvima. Imamo boga Amona
koji je bio predstavljen kao ovan. Hijeroglifi priaju priu o njihovim velikim pobedama. Kao i u
arapskom, hijeroglifi se itaju unazad. Postoji hieroglif koji moe da se ita u oba smera a u
sredini imamo ank koji je simbol ivota. Moete oboavati i balegara ako elite a ptice su imale
znaajno mesto u predstavljanju bogova. Malteki krstovi predstavljali su boga sunca. Faraoni
su obavezno bili ogromni i impresiorni. U ovom istorijskom razdoblju jo ne ujemo o
emancipaciji ena, zato vidimo da su ene crtane kao vrlo male, faraonu su samo do kolena.
Da se vratimo na priu izlaska Izraelaca iz Egipta. Nita o tome nema zapisano u egipatskim
izvorima. A to je, po Bibliji, jo uvek najdramatiniji istorijski dogaaj. Da vidimo da li neto o
tome, ipak, moemo da pronaemo. Ne zaboravite da je cela nacija bila izloena monom
objavljivanju Bojem. Ceo egipatski narod mogao je da vidi sukob dva boanstva. Oni su jasno
mogli videti, po Bibliji, da je Bog Izrailja sve nadmaio. Da li mislite da je to moglo da promeni
njihovo nain razmiljanja? Videemo!
Pogledajmo cara Ramzesa. Po hronologiji u bibljiskoj Knjizi o Carevima, on je prilino zakaznio
za ovu priu. Tu je dobra stara egiptologija i nema nieg neobinog u toj prii. Tu je ena jo
nia od nivoa kolena. Dakle, nita se nije promenilo. Znate da pria poinje sa Mojsijem
putenim u kovei niz Nil. Evo kratke hronologije: po Bibliji, roen je 1530. pre n. ere, a
pobegao je 1490. kada je imao 40 god. (Seate se da, budui da smo u dobu pre nove ere,
godine brojite unazad) A Biblija kae da je imao 80 godina kada je Izrailj poeo da izlazi iz
Egipta. A po 2 Knjizi o Carevima to se desilo 17. marta 1450 god. Da li je tog dana neki faraon
poginuo (kako to inae Biblija tvrdi)? Da! ak i u egipatskom kalendaru to vidimo. To je bio
Tutmos III. Tutmos III je bio poznat kao egipatski Napoleon. On je bio najmoniji faraon svih
vremena. On je ak i napisao Knjigu mrtvih. On je formalizovao celu egipatsku religiju. I sad
moete videti taj sukob interesa. ta ete boljeg faraona za ovakav grandiozan okraj od ovog
koji je zasnovao celu egipatsku religiju. On pripada osamnaestoj dinastiji.
Prvi faraon je bio Ahmes, to je bilo pre izlaska Izraelaca iz Egipta; drugi je bio Amenotep to
znai zadovoljava Amuna, a to je bilo samo dve godine pre Mojsija. Dakle, taj faraon morao
je da budei na vlasti kada je Aron, Mojsijev brat, bio roen. Zatim dolazi Tutmos I, upravo u
vreme Mojsija. Mora da je on bio taj koji je izdao dekret da svi izrailski deaci moraju biti
pobijeni. Pitanje: da li je on imao ker? Seate se, princeza je pronala malog Mojsija u Nilu. Da,
imao je erku! Njeno ime je bilo Haepsut. Bila je udata za loeg momka. Kad je njen otac
umro, njen mu je postao sledei faraon i on je vladao svega etiri godine. Ona nije imala
dece sa ovim muem. Ali, on je imao nezakonitog sina. Taj sin postaje veoma zanimljiv. Kad je
99
ovaj faraon, njen mu, umro, po drugi put nije bilo faraona. Nije bilo pravog naslednika
prestola. Sad pria postaje zanimljiva jer Biblija kae da je Mojsiju bilo ponueno da postane
faraon, ali on je to odbio. To se deavalo kad je otac Hapetsut umro, a drugi put kad je njen
mu umro. Ali, ako je Mojsije odbio, ko je preuzeo presto? Sama Hatepsut. Svetenici su insistirali
da i ovaj nezakoniti sin sa njom deli vlast, tako da su Haepsut i Tutmos III, nezakoniti sin Tutmosa
II, zajedno vladali. Zanimljivo je da je Haepsut na poetku bila uticajnija, a na kraju se sve o
njoj brie. Sada idemo kroz ceo niz faraona: Amenotep, Amenotep II, Tutmos IV. Da se vratimo
na priu: Pretpostavimo da je Haepsut pronala Mojsija. Biblija nam kae da ga je podigla
njegova majka Izraelka, i kao posledica tog vaspitanja drao se nekih religijskih principa. I to se
moglo odraziti i na Haepsut. Primeujemo da je imala bradu, jer kao faraon morate biti
mukarac jer ste vi ponovo roeni Oziris. Budui da je morala biti mukarac imala je poasnu
bradu. Zanimljivo je da imamo vrlo mali broj njenih statua. Ovu koju sada imamo naena je u
rupi sa mnotvo nebitnih stvari. asopis Time podrava ovu priu i Tutmosa III naziva
Napoleonom Egipta.
udan obrt dogaaja se deava posle ovog perioda. Egipatska religija se menja! Dolazimo do
tzv. Amarna perioda. Vidimo uveni posmrtni hram Hatepsut, zatim vidimo univerzitet gde su se
obrazovali faraoni. Kad doete u ovaj posmrtni hram, ima neeg zaista zanimljivog: svi reljefi
koji su prikazivani Haepsut bili su otkinuti sa zidova! Tamo su samo podseanja na paganske
religije. Vidimo boginju Hator. Imamo zanimljivu prostoriju u Luksoru i tamo vidmo jo jedan
interesantan reljef. Na njemu boanstva blagosiljaju faraon. Faraon je, takoe, obijen, kao da
seanje na ovog faraona treba da se izbije. Zanimljivo je da su Egipani to radili faraonima koji
su promenili svoju religiju! Istorija o Haepsut je otklonjena jer je ona promenila svoju religiju.
Nestaju svi zapisi i svi podaci o njoj est godina pre nego to su nju i sav njen kabinet pobili.
Jedan faraon ostaje da vlada, to je Tutmos III. On je vladao zajedno sa svojim sinom koji je
Amenotep II. Tokom ovog vremena, Biblija nam kae da se desio izlazak Izraelaca iz Egipta.
Tutmos III je poslao svog sina da ugui ustanke u Siropalestini. Moemo videti dva obeliska,
jedan pripada Haepsut, a drugi njenom ocu. Imamo uveni grob Tutmosa III. Ovo bi mogao
da bude onaj faraon za koga Biblija tvrdi da je poginuo u Crvenom moru. On je onaj ko je
izazivao Arona zajedno sa svojim svetenicima i bacio svoj tap da postane zmija - isto to je i
Mojsija inio. Njegov grob je visoko u planini, a vidimo i njegovu mumiju. To je zanimljivo jer je
velika verovatnoa da je on morao nestati u Crvenom moru.
Dva naunika, Heriks i Viks, prouavali su ovu mumiju i doli do zauujueg zakljuka. Ovo je
mumija mladia!! Tutmos je morao imati preko 80 god. kada je, po Bibliji, nastradao u Crvenom
moru. Dakle, imamo lanu mumiju!! To je mumija mladog oveka, tako da je nemogue da je
to mumija Tutmosa. Da li je mogue da su izgubili mumiju? Zanimljivo je da nam natpis kae
tanu godinu 1504. kad je on umro.
A ako uete, nalazite tipino egipatsko oboavanje Skarabusa, ali, dok sam bio tamo otkrio
sam zapanjujui reljef. Imate svetenika boga Horusa sa tapom u svojoj ruci i kao da se sprema
da se baci i onda je pred njim zmija. A onda su tu pojedinci koji oboavaju zmije. Gde itamo o
tapu koji biva baen i pretvara se u zmiju. To itamo u Bibliji. Ovde su delovi Knjige mrtvih.
Imamo faraona, takoe, sa zmijom.
100
Zanimljivo je da imamo lanu mumiju, a da se na reljefu pojavljuje slika koja opisuje priu slinu
onu o Izlasku. Zanimljivo je da je Haepsut bila zbrisana. A njen sin Amenotop, koji se nekad
naziva i Amenofis, on nije bio mrtav u vreme izlaska, bio je u Siropalestini. On se, zapravo, vratio
dva meseca posle izlaska. I ta bi pronaao? Pronaao bi zbrisanu egipatsku armiju, pronaao bi
mrtvog oca i pronaao bi mrtvog i svog sina prvenca. Istorija belei da, kada se on vratio,
proao je kroz razliite egipatske gradove, sravnio ih sa zemljom i pobio mnotvo ljudi. Kako
biste se vi oseali kada biste se vi vratili sa drugog ratita i videli da je vaa vojska pobijena? To
je, zaista, bio ljutiti ovek. Vidimo njegov grob i u njemu se nalazi Knjiga mrtvih. Vidimo i njegovu
statuu. Na hijeroglifskom zapisu pie: Sve je dobro u mom carstvu, sve je u miru! - dok je on
skidao galve i naticao ih na kolce! Ovde imamo tipian primer dezinformacije. Izgleda kao da
se na svetu nita nije promenilo. Naravno da je on imao sinove, ali ta se desilo njegovom
prvoroenom sinu, ako je Biblija u pravu? Umro je tokom desetog zla. Sledei faraon, koji je
prozvan Tutmos IV, morao je da objasni zato je on, drugoroeni, postao faraon, a ne prvenac.
Njegovo objanjenje nalazim na steli koja se nalazi meu svinginim nogama. Pria kae da se
on odmarao meu njegovim nogama. Svinga ga je zviznula i rekla: Ti e biti faraon! Ti,
zapravo, ne moe da bude faraon jer si drugoroeni sin. Ali, rei u ti neto. Malo poisti
pesak izmeu mojih nogu i uiniu da ti bude faraon, a ne prvenac! Sad znate zato je on
postao faraon, a ne njegov brat. To je, naravno, ukoliko elite da poverujete prii napisanoj na
steli. Onda morate da poverujete da je, u sluaju njegovog dede, tridesetogodinjak ili
etrdesetogodinjak bio osamdesetogodinjak. Vidimo njegov grob. Ovde je dolo do velikih
potresa. Egipani su poeli da razmiljaju.
Sledei faraon je Amenotep III. On je moan faraon, ali ini veliku greku - poinje da menja
religiju. A ta su oni radili sa onima koji su menjali religiju? Isto kao u sluaju sa Haepsut, obili su
njegov lik sa zida. Njegov sin je bio Amenotep, kako se pretpostavlja, koji e biti IV. Ali, njemu se
ne svia ovo ime. ta znai Amenotep? To znai Amon je zadovoljan. On menja ime u
Akanatan. On je rekao: Neu da imam nita sa gradom bogova koji je okrenut prema istoku.
Premestiu svoju prestonicu na drugu stranu reke. Sagradiu novi grad Hakatatan. On poinje
da slui novom bogu Aten. Amon je zbrisan, dolazi Aten. To je, dakle, promena religije. On kae:
Znam da se faraoni predstavljaju kao veliki, a ene kao male. Ali, to nee biti sluaj i sa mnom.
Prikaite me onakvim kakav sam. Nisam ba mnogo lep, imam trbui. A ni lice mi nije ba
lepukasto. Ali, ono to vidite, takvim me napravite! I vidimo ga sa runim usnama i sa
trbuiem. A zatim kae: Moja ena je prelepa i dragocena mi je. Nije ona samo crvi meu
mojim nogama. Par scena o preostaloj porodici i tamo moemo videti njega kako ljubi svoju
prelepu nevestu. Oboje su skoro iste veliine. Sede na stolicima jedan naspram drugog i igraju
se s decom na svojim krilima. Imao je est erki i svaka od njih u svom imenu je sadrala aten.
Ime njegove este erke bilo je Ankensentpaten. A njegova ena je bila uvena Nefretiti. Oni su
promenili egipatsku religiju u monoteistiku. A kom su bogu sluili? Jedini nain da to pronaete
jeste da itate zapise. Zamislite, on citira Mojsijeve psalme. On pie psalme citirajui psalme iz
Mojsijevih. Kojem je on bogu, onda, sluio? Egipatski carevi promenili su se u monoteiste, ali ova
pria ima tuan kraj.
Amenotep III je imao visokog svetenika koji je bio pijun. On je, zapravo, bio oboavalac
Amona. Ali, dok je faraon bio u dobrim godinama, svetenik je oboavao Atana. Taj svetanik
101
je bio svetenik prljavih prstiju jer jedne mrane noi uveo je svetenike Amona i pobili su celu
porodicu osim erki. A onda, najmlaa erka koja je Ankensenpaten, imala je jednog deka u
koga je bila zaljubljena, a ime mu je bilo Tutankaten (Ank ivot, a aten onaj koji ga daje).
Bilo joj je doputeno da se uda za njega. Njegov originalni presto je bio presto Atena. On vlada
vrlo kratko i umire. Ali, pre nego to je umro, on menja svoje ime. On menja ime u Tut-ank-amon.
Bio je Tutankaten, a sada postaje Tutankamon! A najgova prelepa mlada nevesta, bila je
Ankensenpaten, ali je postala Ankensentamon. On lei pod svojom maskom, najvea blaga
Egipta, zlatni presto Atena, koji se premestio u presto Amona. Imamo predstavljene u Luksoru
Ankensent i Tutankamoni. Dakle, oni su se suoili sa : Promeni religiju ili umri! Oni su promenili
religiju. Vladao je za kratko i potom umro. On ima ogromnu rupu na svojoj lobanji. Ko bi to
moglo uraditi? Da li je mogue da je u pitanju stari svetenik koji se predstavljao za svetenika
Atena, a bio je svetenik Amona? Jadna Ankensentpaten! Prelepa, mlada ena! Pie pismo
hetitskom kralju: Molim te, daj mi jednog od svojih sinova ili u umreti! A hetitski kralj kae: Ne,
ne ulazim u to! Pogodite ta se desilo? Ovaj osamdesetogodinji svetenik proglaava se
faraonom i eni se nesrenom Ankensentpaten. Tuna pria! Ali, ona ilustruje te velike potrese u
egipatskoj religiji.
Da sumiramo: Princeza biva ubijena, jer je, moda, nala Mojsija i, moda, promenila svoju
religiju. Faraon u vreme izlaska iz Egipta umire, a lana mumija se nalazi u njegovom grobu.
Njegov unuk je drugoroeni sin umesto prevenca, a skoro dolazi do promene religije u
monoteizam i ta religija citira Mojsijeve psalme. Zatim se deava jedna velika intriga i cela
porodica biva pobijena, osim starca koji zadrava prelepu mladu devojku, i religija se ponovo
vraa na staro i ena je opet mala, nia od kolena. Recite vi meni, da li ima dovoljno injenica
koje govore u prilog istinitisti biblijske prie?
Visoka kritika tvrdila je da nije bilo takvog naroda zvanog Hetiti. A, evo hetitskih gradova
otkrivenih sa Ebla tablicama koje su pronaene na drugim mestima potvrujui imena kao to
su Avram, Sodoma i Gomora, i drugi bilijski nazivi. A svici sa Mrtvog mora potvruju da se Biblija
nije promenila. Dakle, vidimo da istorijski postoje injenice koje mogu tvrditi da je Biblija
ispravna.
Da proemo kroz jedno proroanstvo koje je bilo ispunjeno. Pogledajmo grad Tir. To je bio
fenianski trgovaki grad. To je ostrvski grad Tir. Prorok Jezekilj je rekao da e Tir biti uniten. Vi
ete rei: Velika stvar, pa, svaki grad e pre ili kasnije biti uniten! Njihova religija je bila takva
da su zaista bili iskvareni. A onda dolazi Jezekilj i kae jo neto: Poistiu ovaj grad kao prah a
tamo gde je on stajao bie ribarske mree! Danas tamo imamo ostatke grada, ali to nije
originalni grad Tir, to je njegov naslednik koji je izgraen na ostrvu. Jezekilj je iao dalje i rekao je:
Ceo grad i njegova praina bie baeni u more! E, sad je prorok otiao malo predaleko! On
prorokuje da e ceo grad biti baen u more! Bog kae da e to biti mesto gde e se iriti
ribarske mree i da e tu biti go uglaan kamen. I upravo to nalazite danas na mestu grada
tira: mree! Prvi deo proroanstva ispunio je Navuhodonosor. On ga je sravnio sa zemljom, ali
ga nije bacio u more. Feniani su doli i izgradili novi Tir na ostrvu. Tamo je grad leao etvrtinu
milenijuma dajui izazov Jezekiljinim reima da e grad biti poien u moru. Danas stari grad
moete videti u moru i tamo moete videti neke mree.
102
Onaj koji je ispunio ovo proroansvo do kraja bio je Alaksandar Veliki. Doao je da napadne
novi grad Tir, ali oni su bili mudri i stavili su barijere oko ostrva, tako da su se brodovi obijali o te
prepreke. A onda je Aleksandru stvarno bilo dosta! Gledao je i rekao svojim vojnicima: Vidite li
ruevine onog starog grada? Pobacajte to u more i napravite mi put kojim u umarirati u onaj
grad! Tako su ceo grad prebacili u more. A prainu, sitan materijal su upotrebili da utabaju
put. Ispunjenje proroanstva bilo je 100%! Danas moemo videti to ostrvo koje je zasuto i koje je
postalo poluostrvo. Stara Majerova istorija citira Bibliju i kae: Dobar deo grada je go kamen
gde ribari sue svoje mree. Dakle, ovde imamo jedno staro proroanstvo koje zvui
nemogue, koje se ispunjava do poslednjeg slovca. A kako onda da posmatramo
proroanstva koja nam predskazuju budunost i koliko su ona verodostojna? Bog je rekao u
Knjizi proroka Isaije: Rei u vam stvari koje jo nisu bile pre nego se zbudu.
Hou neto da vam kaem o krajnjem proroanstvu koje ima neko iskrivljenje u sebi. Moda je
to jedna vrsta suoavanja religijskih sistema kao to je bio onaj sukob u Egiptu. Pogledajmo
uveni grad Petru. Bog je rekao da e Petru sruiti. Rekao je da e njegov dom nainiti visok
kao orlovo gnezdo. To vidimo u Prodoku Avdiji. A Jeremija kae da je to grad od vrste stene.
Nemaka kritika je rekla: Grad od vrste stene, kakva glupost! Nema takvog grada, nikad
takav grad od cele stene nije postojao! do pre smo 100 godina kada je taj grad pronaen.
Morate da proete kroz jedan uzani procep i onda vidite dok prolazite kako se zgrade
pomaljaju. Svuda du puta su statue i rezbarije. Formacija ovih stena je zapanjujua. Vidimo
velianstveni hram Alkazna. Oni su verovali, budui da je ovo bila i zidina riznica, da je u ovoj
kupoli egipatsko zlato. Niko ne zna da li je, zaista, bilo tamo jer nikad nije pronaeno.
Zapanjujue je da ovaj grad nije izgraen, on je isklesan u steni. Vidimo i grobove bogataa, a
ako ste jo bogatiji, za vas ima jo bogatijih grobova. Neke od kua su, takoe, isklesane u steni.
uveni amfiteatar u Petri sa grobovima tano iznad njega. Ako si bogat, imae grobnicu
iznad amfiteatra, tako da ti nee biti dosadno kad umre. Bar e gledati predstave tamo.
Vidimo Petru sa grobovima svuda naokolo. Formacija ovih stena su zapanjujue. Jeremija kae:
ivi na visokim stenama, na vrhu planine. Ali, Bog kae: Zbaciu te na zemlju i niko vie nee
iveti u tebi!
Isto je reeno i za Vavilon. Znate li koliko je onih koji su osvajali ovaj grad elelo da ga obnove i
ponovo nasele? Ali, danas tamo niko ne ivi. A Beduini kau: Ne, ne, neemo ni mi tamo da
ivimo! Zato je ovaj grad trebalo da bude uniten? Ponovo je u pitanju religijski sukob. Vidimo
stelu na vrhu planine. To je najbolje ouvana visina na svetu. Vidimo i stepenita koje vode do
ovog hrama na vrhu planine. Ova visina ima dve stele. Ako je bilo dve stele, to znai da su
tamo prinoene ljudske rtve. Na drugim mestima gde se pronalaze dve stele, obino se nalaze
masovne grobnice sa ostacima dece i ljudskih rtava. Boanstva su morala biti milostivljana
ljudskim rtvama, po mogustvu mladim devojkama devicama. Dok se penjete na stepenite
koje vodi do visine, stela postaje vidljiva. Na ploi pie: Visina za rtvovanje. Naravno, tu su
rtvovane i ivotinje, ali na mestima gde se nalaze dve stele bile su prinoene ljudske rtve
jednom godinje. Kada bi sunce doseglo do sunanog stuba, tada je rtva prinoena. Vidimo i
mesto za ritualna pranja svetom vodom. Ako je to bila ljudska rtva, stavili bi tamo devicu, bilo
bi etiri svetenika koji bi hvatali devojku za ruke i za noge i gledali bi kad sunani disk doe do
stuba. Onda bi izvadili srce iz rtve dok je jo iva i stavljali bi ga na mesto koje je predstavljalo
103
sunani disk, a krv bi iz srca potekla niz usek i oistila vode. I onda je bog sunca bio umilostivljen.
Ako gledate preko brda sa ove visine, videete beli kamen. Tradicija ui da je to Aronov grob.
Ta religija koju su propovedali Aron i Mojsije bila je suprotna ovoj religiji.
Pogledajmo sad grob Teosa, zbog formacije stene. Tu vidimo uvenu fontanu lava i zidin hram,
a vidimo i simbol Vavilona, lava sa orlovim krilima. Moete da se popnete i na neke druge visine
s druge strane, i opet nalazite prelepi hram koji je isklesan u steni. Ogroman je! Zanimljivo je da
tradicija ui da je jo jedna biblijska linost tu sahranjena. Oni to tvrde za Mirijam, za Mojsijevu
sestru. Po tradiciji, Aron je bio sahranjen tamo gde je onaj beli kamen, a ovde je sahranjena
Aronova sestra, Mirijam. Znate ta mi je zanimljivo: dok su proroci ivi, niko ne eli da ih slua. A
kad umru, podugnu im velike grobove i oboavaju ih u njihovim hramovima. To je dupla uvreda
za Boga. Prvo ne veruju prorocima ono to govore u Boje ime, a onda oboavaju objekat,
klanjaju se proroku.
Ako uporedite ovakve religije sa biblijskom religijom nalazite da oni imaju ljutitog boga koji
stalno treba da bude umilostivljavan ljudskim rtvama. Isus kae: Neka se ne plai srce vae!
Verujte Bogu i meni verujte! Mnogi su stanovi u kui moga oca, a da nije tako kazao bih vam.
A onda sledi velianstveno obeanje: Doiu ponovo i uzeu vas da i vi budete tamo gde
sam i ja!. Jevrejska religija imala je jagnje koje je predstavljalo Mesiju koje e doi i koji e
platiti cenu za nas, zauvek, koji e onda otii i, pripremivi nam mesto, vratiti se ponovo po nas.
To je religija koja je zasnovana na steni sopstvenog porekla. Prva religja je zasnovana na
sopstvenoj steni, a ova druga na steni koja je Mesija. Oni su isklesali grad od stene, a za drugi,
Isus kae: Na meni, na ovoj steni izgradite svoj dom jer se ta stena nikada nee pomestiti!
Imamo sad neke izbore pred sobom:
Mislim da Biblija ima dovoljno istorijskih dokaza da je tana. Mislim da imamo dokaza da
verujemo i proroanstvima koja su ispunjena i u ono to je Bog rekao: Evo vam kaem unapred
da verujete kada se zbude!. Verujem da Bog ima mo da uini ono to je rekao. Biblijska
religija je religija nade.
Pozivam vas da doete i sluate sledea predavanja kada emo razmotriti neka druga pitanja.
Gledaemo u budunost jer postoje proroanstva koja se bave budunou koja je pred
nama i ona se proteu do naih dana. Doite i vidite da li je zaista tako!
Pitanja i odgovori (petak II)

1. ta je kolagen i koja hrana ili postupak poveava njegov postotak u organizmu?
Odgovor: Kolagen je vezivno tkivo i on odrava zglobove. Hrana koja proizvodi kolagen je:
voe, povre, itarice, oraasti plodovi i semenje. Druge ideje dolaze od homeopatije da
kolagen proizvodi kolagen. U tom sluaju je najbolje da ga dobijate iz svinje jer ona ima dosta
kolagena. A time biste dobili i ceo tovar sumpora koji izaziva kalciorezu. Najbolji kolagen nalazi
se kod najjaih ivotinja na svetu kao to su slonovi, papkari, konji, i oni to dobijaju iz trave i iz
lia. Moramo da se sklonimo od homeopetskog naina razmiljanja da se neto stvara time to
104
jedemo istu supstancu. Kad biste taj model ekstrapolirali, onda bi najbolji nain da proizvedete
svoja tkiva jeste da jedete ljudsko meso. Vidite, nije ba najbolja logika u pozadini takvog
naina razmiljanja.
2. ta preporuujete atletiarima i ostalim sportistima za ishranu i pie?
Odgovor: Ishrana bogata ugljenim hidratima sa niskom koliinom proteina i masnoa.
3. Da li je mogue izleiti stalnu zapuenost nosa hranom i kako? Imam vrlo retko lako disanje
kroz nos.
Odgovor: Mleko je hrana koja stvara najvie zaepljenja na svetu. Zaepljenja se neverovatno
dobro uklanjaju potpunim izbegavanjem mleka.
4. Neto o mesu od ajkule. Da li je tano da je ono dobro kao terapija protiv raka? Da li zmijski
otrov pomae kod nekih specifiniih oboljenja i ureja od konja?
Odgovor: Ajkula je vrlo specifina riba. Ona preivljava u morskoj vodi tako to uveava svoj
unutranji osmotski pritisak. Ali, budui da nema dovoljno slanih lezda da to isto uradi i sa solju,
kao to ribe sa kotanim skeletom imaju mogunost da apsorbuju ili eliminiu so kroz krge,
ajkula ima lezdu koja regulie koncentraciju soli koja se izliva u rektalni deo. Ajkula reava
osmotski pritisak u elijama retencijom ureje. Ureju moete nai u koncentraciji 800 miliosmotskih
jedinica. Da se takva osmotska koncentracija formirana putem ureje pojavi kod vas, bili biste
mrtvi. Ali, enzimi ajkule su prilagoeni toj koncentraciji ureje. Ona moe da absorbuje vodu
nasuprot koncentraciji soli zbog visoke koncentracije stvorene urejom. Kao to znate, ureja je
toksin i stoga se nai bubrezi oslobaaju iste. Ukoliko bubrezi otkau, umreete od trovanja
urejom. Zato ljudi idu na dijalizu da se oslobode ureje. Ali, ljudska priroda je zaista udna.
Japanci su poeli tako to su prvo koristili peraja ajkule. To je bilo pre nego to je otkriveno
zamrzavanje. Ta peraja su suili na brodovima i onda bi ih kod kue skuvali u vruoj vodi. Tako
nastaje ta uvena supa od ajkule za koju biste dali malo bogatstvo da je pojedete u restoranu.
A od ega se ona sastoji? Ureja se kristalizuje dok se peraja sue, tako da u toj supi dobijate
visoku koncentraciju ureje. Kada ta peraja potopite u supu to je kao da ste potopili vreicu
aja od ureje. Ako hoete zaista jeftinu supu od ajkulinih perja, predlaem vam da jedete
veliku koliinu proteina i da nita ne pijete, i da urinirate u tanjir i onda imate najbolju ajkulinu
supu i to vrlo jeftino. udno je da ljudi misle da je ureja lek budui da je ona toksina. Moe da
ubija bakterije tako da su ljudi koristi urin i ureju da tretiraju povrinske rane. U tom sluaju ureja
moe da pomogne. Ali, opasno je to iz toga to u ureji, moda, imate neke druge bakterije koje
ne biste eleli na svojoj rani. Ja bih ovo zaista izbegao. Bog me je stvorio tako divno da imam
bubrege da se oslobodim ureje, a ja sad to treba da jedem. Isto vai i za meso konja. Ovde
opet sreemo homeopatski nain razmiljanja da se borimo vatrom protiv vatre.
5. ta od hrane moe isprovocirati epileptini napad?
Odgovor: Prava epilepsija nastaje kao posledica lezije u mozgu. U tom sluaju mnoge okolnosti
mogu da izazovu epileptini napad. Ali, napadi dolaze i od hrane. Kao to sam rekao ranije,
mononatrijum glutamat je problem br. 1. Sve to sadri aspartinsku kiselinu je tetno. To je neto
105
ega, zaista, trebate da se pridravate. Pazite ta stavljate kao zaine i proitajte njene
sadraje.
6. Glina je poznata i cela Evropa je pije. Puna je silicijuma, magnezijuma, aluminujuma, gvoa i
ostalog. Pije se i lei sve bolesti. Izbacuje sve toksine. Da li vam je to poznato?
Odgovor: Zato nisam vie panje obratio na glinu? Zato to sam rekao da je ona kurativ za
neke poremeaje. Ono to pokuavam generalno da vam kaem jeste da ako ivite dobar,
uravnoteen ivot, onda ete sve manje i manje misliti na ova nova lekovita sredstva. Mi smo
postali drutvo toliko orijentisano prema leenju da emo jesti i najudnije stvari pod suncem
da bismo nastavili da ivimo ne tako dobrim stilom ivota. Meni lino to nije logino. Ako jedem
dobru, zdravu hranu, onda ne moram da unostim stvari koje su unog ukusa i koje su strane
mom sistemu. To ne znai da takva sredstva nisu dobra, ukoliko se razbolite, kao lek.
7. Molim va komentar o legendarnom kontinentu Mu u knjigama engleskog pukovnika Demsa
irvalda. Prema autoru, kontinent Mu je paradigma biblijskog raja na zemlji.
Odgovor: Nisam uo nita o ovom kontinentu, ali da vam ipak kaem neto: Nita od raja na
zemlji danas ne postoji. Niti kontinent Mu, niti bilo ta slino, danas raja na zemlji, nema. Sve to
imamo je geoloki stub svuda, to znai da ivimo u postpotopnoj zemjlji.
8. Ako smo nastali od jednog oveka i jedne ene, kako to da postoji vie ljudskih rasa? Zato su
Indijanci podloniji alkoholu? Ili, rekli ste da mleko izaziva razliite posledice kod belih i kod crnih
korisnika. Kako, ako imamo iste pretke? U poetku je morao postojati incest. Kako to da se nisu
raala poremeena deca?
Odgovor: Adam i Eva su ve u sebi imali gene za sve rase. Divlji psi i vukovi, takoe, imaju sve
gene da se proizvedu svi varijateti kao to su ivava, avganistanski hrt i drugi. To je neverovatna
varijabilnost koja je ve morala biti ugraena u takozvani divlji tip. Varijetet koji je postojao je
mnogo vei nego to mi moemo da dobijemo, recimo kod pasa, time to ih selekcioniramo.
Nema razliitih genetikih karakterijstika kada je u pitanju podnoenje mleka kod belih i crnih
ljudi, samo ima razlike u tome koliko gen ostaje aktivan ili se deaktivira kada se organizam
odbije od majinog mleka. Crnci koji istorijski nisu koristili mnogo mleka imaju potpunu
deaktivaciju ovih gena, tako da su oni najblii onom originalu kako je trebalo da bude. A bela
rasa koja je zloupotreblila taj genetiki prekida tako da se gen ne iskljuuje u potpunosti kao
to bi trebalo, mleko se, povrno gledano, bolje tolerie to je ak i opasnije. Neke bolesti se
prosto uunjaju i ne znate odakle potiu, a one su tu zato to koristite proizvode od mleka. Nije u
pitanju genetika razlika. Adam i Eva morali su da se ukrtaju u srodstvu jer nije bilo nikog
drugog. Zanimljivo je u biologiji da, ukoliko posmatrate divlji tip, tanije ono to nije bilo
selekcionisano do neke take, postoji na stotine takvih primera. Recimo jedan par himalajskih
organizama, lame. Samo jedan par, iste boje, pobegao je iz zoolokog vrta u Africi i od njih su
nastale sve planinske koze koje i danas ive tamo. I pojavljuju se u svim obllicima, bojama, i to
samo od jednog para, a ima stotine primera kao to je ovaj svuda po svetu. Jedan par zeeva
proizveo je veliki haos u Australiji. Vidite, nema problema ukoliko poinjete od divljeg tipa koji
nije selekcionisan. Kada ste od divljeg tipa selekcionirali, i ponete meusobno da ih ukrtate
106
od tog ogranienog genetskog pula, nauka kae da e se u izvesnom broju generacija pojaviti
potomci koji imaju manju mogunost da preivljavaju ili e ak biti abnormalni. Kad dospete u
taj stupanj, morate ponovo da ih ukrstite sa divljim tipom i moete da nastavite dalje. Dakle,
Adam i Eva su mogli da nasele celu planetu raliitim ljudima. Ali, kad su poele te
diverzifikovane grupe da se meusobno ukrtaju u srodstvu, onda se javljaju negativne
posledice.
9. Recite mi, otkud velika slinost izmeu majmuna, recimo impanze, i oveka crnaca? Ili je to
dovoljna razlika da oni imaju razliitog pretka?
Odgovor: Ovo je zanimljiva tvrdnja! Postoji podjednaka slinosti izmeu belaca i impanze, kao
i izmeu crnaca i impanze. Tvrdi se da mi sa majmunima imamo 99% zajednikih gena. I onda
nauka udara na sva zvona i govori: Vidite, postali smo od majmuna! Koliko gluposti! Znate li
da delimo slian broj gena sa mievima, a imamo 95% slinih gena sa bananom! Da li to znai
da smo postali od banane? Trebamo da prestanemo da ratujemo ovim argumentima. To nisu
smisleni argumenti. Imamo isti enzimski sistem za varenje za ceo metabolizam, stoga imamo
zajednike gene sa svim ovim ivotinjama. Ali, nain na koji organizam njima manipulie ini
veliku razliku. Gen koji trigeruje razvijanje i rast mozga, ako je due aktivan, mozak e postati
vei. Dakle, isti geni ne znae i isto poreklo. To samo znai da imamo isti dizajn. Na isti nain e i
sva kola imati tokove, i po istom principu mi i druge ivotinje imamo iste gene za iste funkcije.
10. Ako bi se nekoliko generacija oveijih ribica dralo na svetlu, da li bi im se povratile oi?
Odgovor: Ovo je dobro pitanje. Nisam naao u naunoj literaturi da je neko to tako uradio, ali
pretpostavljam da bi se to dogodilo, jer bubavabe u svega nekoliko generacija, kao to smo
spomenulu, gube oi, tako da je sasvim logino da bi i obratna mogunost postojala.
107
PROROANSTVA
PROROANSTVA
Isus: jo jedan verski uitelj ili Bog?
Veeras imamo zanimljivu diskusiju. Sino smo govorili o tome da je Isus rekao da Pisma
svedoe na njega, naravno, mislei na biblijske spise. Bilo bi zanimljivo znati kako to pisma
svedoe o Isusu. Ima toliko religija u svetu. Ima li to ikakvog znaaja? Ima li mnogo naina kako
doi do spoznaje i spasenja? Na kraju, Isus nije jedini koji za sebe tvrdi da je put, istina i ivot. U
celoj tojoj zbrci, ko je u pravu? To je pria koja je stara 2.000 god. jer je ona vana za nas i za
nae doba. Da li je Isus bio prevarant, onaj koji se sam nametao, ili je bio Mesija poslani od
Boga? U Jevanelju po Mateju 24:3-5 uenici dolaze Isusu i pitaju ga: Koji je znak tvoga
dolaska i kraja sveta? Prva stvar koju je Isus rekao je: Pazite se da vas ko ne prevari! Isus je
sam rekao da e biti mnogo prevara u poslednje vreme. Jer mnogi e dolaziti i govoriti za
sebe: Ja sam Isus, Ja sam Hristos! Ali, i Isus kae za sebe da je on Hristos. Pa, moda su drugi u
pravu, ili je on u pravu, a onda drugi gree? On je, takoe, rekao da e doi lani Hristosi i lani
proroci i pokazae znake velike i udesa. I ako kau: Eno ga u pustinji!, ne idite! I ako kau:
Eno ga tamo u nekim tajnim odajama sa drugima!, ne verujte im. Jer kao to munja izlazi od
istoka i pokazuje se do zapada, takav e biti dolazak Sina oveijega. Isus kae: Ako ujete
da su ti, takozvani, Hristosi ovde ili onde, ne verujte im. Jer, kada se Hristos ponovo vrati na
zemlju, svako oko e ga videti i taj dogaaj e biti kao munja koja e se videti od istoka do
zapada.
Ako pogledamo u istoriju, nai emo mnoge sline prie poput one Isusove i u mnogim drugim
ljudima. Bio je tamo Atis iz Frigije, bili su Dionizije i Bahus, Horus i Orizir iz Egipta, Krina sa istoka,
Mitra iz Rima, koji je persijskog porekla i zoroastreizam koja i je i danas postojea religija.
Zanimljivo je da su mnogi od njih roeni od device, 25.decembra, isti dan kada veina sveta
slavi Boi i bili su rtvovani, neki ak i raspinjanjem. Zanimljivo je da su vaskrsavali nakon tri
dana isto negde oko 25.marta kada se sline pojave deavaju u hrianskom svetu. Uili su za
sebe da su sveti Boji sinovi, da su carevi nad carevima, da su oni koji otkupljuju i nose grehe,
nazivali su se alfama i omegama, oni su se predstavljali kao Jagnje i praktikovali su priest. Da li
su to prave mesije? Zato bi ba Isus Hristos bio pravi Mesija? Ovo je prilino konfuzno, zar ne?
Danas imamo pravu eksploziju boanskih ljudi na zemlji. Jedan je u ovoj prostoriji, drugi u onoj,
i svuda su rasuti po svetu. Imamo primer Ruira Avata Adida Samraa. On je boanski ovek.
Oko njega su stalno lepe ene. On se pojavljuje u sobi kao najsvetlije bie koje je iko ikad video
i svi padaju i klanjaju mu se. A ta on kae o sebi? Ja sam avatar svetlosti! Put Adidama nije
traenje da se ublai patnja, to je put radosti i govori o ljubavi sa mnom. Svi oni koji ele da
nau utoite u meni, moraju se zaljubiti u mene! Zato on ima oko sebe sve lepe ene koje se
zaljubljuju u njega a tu ima i nekih mukaraca koji to isto ine. Moete rei da je ovo ekstremni
sluaj, ali veliki broj ljudi sledi i podrava ovog oveka.
PROROANSTVA
Nisu svi ovi bogovi mukarci, neki su ak i ene. Nisu one neke marginalne linosti, one ak
dobijaju priliku da govore u Ujedinjenim Nacijama. Imamo damu Amrita Ananda Maji, koju
kratko zovu Ama. Ona je dobila nagradu za globalnu mirovnu inicijativu meu enama
duhovnim voama. Ona, takoe, tvrdi da je boginja i da u njoj moete nai spasenje. Evo ta
je ona rekla u svom obraanju Ujedinjenim Nacijama. U osnovi onoga to ona ui je panteizam:
Vi i ja smo samo jedna ekspresija velike realnosti. Ona govori o globalnoj porodici, sjedinjenju,
i drugim stvarima. Da li je ona Mesija? A ta da kaemo o jednom drugom oveku Avadar
Mehe Babi koji je, taoe, bogoovek? A ta o Baguan ri Raniu, umro je 1990. god. - on je
zasnovao ono to se naziva Oo - ali on jo uvek ima stotine, hiljade, ako ne i milione sledbenika.
Oni nose crveno ili ljubiasto, a on je znao da se voza okolo u 50 Rols Rojseva. Morao je da se
povue zbog nekih seksualnih skandala. Morao je da pobegne iz svoje zemlje i naslio se u
Sjedinjenim Dravama. A ta da kaemo o modernom ruskom mesiji Marija Dejvi Kristos? I Dim
Dons je za sebe tvrdio da je Mesija dok ceo njegov klan nije izvrio samoubistvo.
A ta da kaemo o nekim jo prominentnijim liderima koji za sebe tvrde da su bog - Dalaj Lama,
recimo? asopis Tajm ga naziva tibetskim bogo-carem u ekzilu. On tvrdi za sebe da je
reinkarnacija Avatara, dakle, on je bog. ta da kaemo o osnivau Harikrine, i njegovoj
boanskoj milosti baktivedantesvamiprabupada? On je bog. Moete i njega oboavati. I lista
se nastavlja. Imamo jo jednog boga koji je siao na zemlju, riirdi Sajbaba? On je umro, ali
njegova reinkarnacija je sada na zemlji. A ta da kaemo o Svami Direndi? Gospoa Gandi je
bila zaintrigirana ovim ovekom. A ta da kaemo o njegovoj svetosti Mahiiogi? On je, takoe,
tvrdio da je boansko bie. Vidite, ima mnogo boanstava u ljudskom obliku oko nas.
Oigledno ni jedan nijeboanstveniji od jednog koji je reinkarnacija inkarnacija Baba. On je Sai
Baba. Bab znai kapija. Ako imate u vidu drevni Vavilon, koji je zvan Babel od Bab El. El znai
bog, a bab znai kapija, dakle, babel znai kapija, put ka bogu. Biblija nas ui da je Bab
El, Vavilon, pogrean put ka Bogu. Isus za sebe kae: Ja sam vrata, kapija!. Sajbaba se,
takoe, naziva svemonim bogom i on ima veliki broj sledbenika. ak u Nemakoj ima stotine
hiljada sledbenika Sajbabe. A zatim, religija koja ima najvee prisustvo u Ujedinjenim Nacijama
sa 800 stalnih delegata, to je bahajska religija. Zasnovao ju je ovek Bajaha Ula koji je za sebe
tvrdio da je bab kapija. Zapoeo je svoj pokret 1844 god. Ta vera ima, takoe, boanskog
uitelja.
U okultnim spisima u prolosti pojavljivali su se razni uitelji. Oni Isusa spominju samo uzgred. On,
po njima, nikad nikad nije bio boanstven. Uenje kae da ga je matreija samo osenila, tako da
je postojao vii Hristos od Isusa Hrista. Zatim gospodar Kuthumi Lalsing, koji je u svojoj prethodnoj
inkarnaciji bio Pitagora. Zaista postaje zbunjujue! Ko je od svih njih Hristos? Onaj krajnji koga svi
ovi ekaju je Gospod Maritreja za koga tvrde da je Hristos. Po Bendeminu Krinu on ve sada
ivi na zemlji u Londonu. Na istoku, on se zove Bodi Satva, za islam on je Imam Madi, Indijcima,
on je iri Krina. On je Mesija nad svim mesijama. On je svetski uitelj i on predsedava
budunou i sudbinom svih velikih religija. Koji je od ovih Mesija pravi? Izgleda mi kao da
moete slobodno nasumice izabrati. Imamo jedno od njegovih pojavljivanja u Keniji. Nije to bio
mali dogaaj, CNN je to snimio. Pojavio se sa neba, hodao je meu ljudima, ljudi su padali
pred njim i on ih je isceljivao. A onda se podigao i iezao. Kojeg Isusa, kojeg Mesiju i kojeg
Hristosa mi sledimo? Da li je Isus bio stvarna linost ili ne? Neki tvrde, upravo, da nije. Euzebije iz
109
PROROANSTVA
Cezareje kae da religija Isusa Hrista nije ni nova, ni neobina. Sveti Avgustin je pisao neto
slino: Hristovo pojavljivanje nije bilo nita neobino, nepoznato u ovo vreme. U to vreme su
se ljudi obraali bogovima kao to su Oziris i Izis. Postojao je jedan svetski koncenzus. Isus nije bio
nita posebno, ve su se takve stvari deavale, to je bilo poznato. Samo su jedan od drugog
kopirali bio to Oziris ili Zoroaster. Dakle, imate mnogo hristosa da izaberete jednog od njih. Zaista
je to zbunjujue!
Da vidimo ta Biblija kae i ta sam Hristos kae. U Jevanelju po Jovanu 6:38 Isus kae: Ja sam
siao sa neba! Prilino jasna izjava! Pre Avrama, Ja sam! Dakle, on rvrdi da je Bog i da je siao
ne zemlju da se pobrine za specifian problem zvan greh. A tokom tog procesa ini se da je
ispunio do kraja svako proroanstvo o njemu koje je zapisano u Bibliji pre njega - svako
proroanstvo koje govori o Mesiji. Do Mc Dauel u svojoj knjizi Dokaz koji zahteva presudu
kae da je prosto nemogue da se u jednoj osobi ispune gotovo sva proroanstva o Mesiji. Da
bi se ispunila samo osam od tih proroanstava u jednoj osobi, verovatnoa je jedan na prema
deset na sedamnaesti stepen. A verovatnoa da se svih 44 proroanstva ispune u jednoj osobi
je jedan na prema deset na stopedesetsedmi. Dakle, vraamo se na mogunost da 15
Njujorka nastanu u jednoj eksploziji. Ovde imamo posla sa osobom koja je ispunila sva 44
proroanstva koja su dobar deo pre njega napisana i koja se ne odnose ni na jednu drugu
osobu. U 4 Knjizi Mojsijevoj 24:17 kae da e Mesija izii iz plemena Jakovljevog, i da e pre
njega doi glasnik (Isaija 43), to je uvena izjava o glasniku koji e doi da mu pripravi put. To
se ispunilo u Jovanu Krstitelju, to itamo u Jevanelju po Mateju. Isus, takoe, tvrdi u
Jevanelju po Jovanu 8:36 da je on onaj koji e osloboditi one koji su zarobljeni.
Ako pogledate oko sebe videete da ima puno mizerije, bede i patnje. ta je razlog ljudske
bede? Ni jedna od velikih svetskih religija ne daje uzrok bede koja vlada na naoj planeti, niti
jedna od njih daje reenje za tu ljudsku bedu osim pokuaja da se ivi dobro na zemlji. Postoji
samo jedna svetska religija koja daje razlog za postojanje problema. To je hrianstvo koje kae
da je savreno stvoreni svet bio zaprljan grehom. Reenje za taj problem jeste Mesija koji e
otplatiti cenu za taj greh a nama dodeliti milost da nas spase te bede. Sve svetske religije
oboavaju grobove svojih osnivaa. ak imaju i velika hodoaa na tim mestima. Ali, Hristov
grob je prazan jer on tvrdi da je ustao iz mrtvih i da je iv. Kakvog biste spasitelja vie voleli:
onog ko je vaskrsao ili onog ko je u grobu? Jevreji su tvrdili za sebe da, budui da su Avramovo
seme, nikad nisu robovali. Ali, kada je Hristos govorio o ropstvu, mislio je na ropstvo greha.
Ako razmotrimo neko od zapanjujuih biblijskih proroanstva, vidimo da je Isaija predskazao da
e devica zatrudneti u Jevanelju po Luci itamo da je Hristova majka bila devica kad je
zaela Hrista. Prorok Mijeh kae da e se Mesija roditi u Vitlejemu, i to ne u bilo kom Vitlejemu,
jer ima vie od jednog Vitlejema, on kae da e to biti Vitlejem Efrata. Ra bet lehem znai
korpa za hleb. Isus za sebe tvrdi da je hleb s neba. Naravno da znamo da se Isus rodio u
Vitlejemu jer nas evaneljista Matej o tome obavetava. Isto znamo da je roen od device.
Kad poinje svoju slubu citira tekstove iz Starog zaveta koji govore za Njega: on donosi dobre
glase onima koji su ponizni, da poslui onima koji su slomljenog srca i da oglasi dobru godinu
Gospodnju. To pie u Knjizi proroka Isaije 61. glava. To je upravo ono to je Isus inio tokom svog
ivota i o tome nas izvetava jevanelista Luka. Prorok Isaija koji je iveo 700 god. pre Hrista,
110
PROROANSTVA
tvrdio je da e Mesija initi uda i leiti bolesne, a to je upravo ono to je i Hristos radio. Matej
kae da je isceljivao sve bolesne. Zatim tvrdi da e dati ulje radosti umesto alosti, pomazati
radou, a ne alou one koji su tuni, drugim reima, donee radost tamo gde je tuga. U
Psalmima pie da e Isus govoriti u priama, a to potvruje Novi zavet. Zatim nam se kae
unapred kako e on trijumfalno ui u Jeruslim. To je zapisano u Knjizi proroka Zaharije gde pie
da e ujahati na magaretu i da e pred njim bacati palmove grane i pevati Aleluja. To je
upravo ono to se desilo. Psalam 41:9 kae da e Mesija biti izdan od strane svojih prijatelja.
Svi ovi dogaaji proreeni su u Bibliji stotinama godina pre nego to su se odigrali. Matej,
evanelista, izvetava nas kako ga je Juda izdao poljupcem. Prorok Zaharija ide tako daleko
da kae koliko e biti plaeno za njegovu izdaju 30 srebrnika. Zamislite, to je proreeno i
ispunjeno do poslednjeg detalja. Prorok ak izvetava ta e biti sa tih 30 srebrnika da e biti
kupljena lonareva njiva. To potvruje Novi zavet. Zato su to uradili? Nisu hteli da upotrebe za
hramsku upotrebu novac koji je bio dat za krv, za izdaju oveka koji e biti ubijen. Ovo je
napisano u Starom zavetu: Podmetnuo sam svoja lea onima koji su me tukli, bievali i svoj
obraz onima koji su upali moju bradu. Nisam skrio svoje lice od ruganja i pljuvanja (Isaija 50.
glava). Sumnjam da je iko bio tretiran tako surovo kao Hristos. Biblija nam kae da, pre nego to
je bio izveden pred sinedrion, dozvolili su da bude bievan na smrt 28 puta na svakoj strani. Ako
je neko pronaen krivim mogao je biti bievan 28 puta. Meutim, Biblija kae da Pilat njega nije
smatrao krivim, nije ga osudio, ali da bi smirio Jevreje, dao je da se biuje. Ustvari, bio je
bievan 40 manje jedan put, dakle, 39 udarca biem. Koristili su bieve sa komadiem kostiju i
metalom du bia, a istorija belei da su mnogi zarobljenici podlegli ranama samo od tog
bievanja jer bi bievanje kidalo meso, a nekad 56
bi toliko zahvatilo da bi i utroba oduenika ispadala. A da je zaista pronaen krivim od strane
Pilata, mogue je da bi ga i trei put bievali. Zatim su mu stavili trnovitu krunu. Kae se da su
ga ponovo i ponovo udarali po glavi tapom. Dok je bio voen na razapinjanje nije samo imao
rane po sebi, nego kako grki prevod kae, on je bio jedna velika rana. Sve to je proreeno u
Starom zavetu, a potvreno u Novom. Psalam 69 kae: Mrzeli su me bez razloga. Isaija kae
da je bio muen i bievan, ali nije otvorio usta svoja. Psalam, takoe, kae da su na njega
mahali glavom. Sve je ovo nalo svoju potvrdu u Novom zavetu. Nain kako e biti izvrena
smrtna kazna je, takoe, zapisan u Starom zavetu: Probodoe ruke moje i noge moje. Isaija
kae da e biti razapet zajedno sa dvojicom prestupnika zakona. On ide do tih detalja da kae
da e mu nuditi sire da pije, a Zaharija kae da e na njega gledati oni koji su ga proboli.
Imamo mnogo proroanstva koja se jedno za drugim ispunjavaju u jednoj linosti. Za razliku od
svih drugih mesija, postoji razlog za Njega zato se sve ovo deavalo. Isaija kae da e Hristos
nositi grehe mnogih i da e biti kanjen za prestupe mnogih. Neduni e platiti cenu za krivca.
Hristos im to ne uzima za zlo, ak je rekao: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine! Stotinama
godina pre samog dogaaja Biblija kae da e bacati kocku za njegovu odeu a tano rei
koje e izgovoriti na krstu, bile su proreene jo u Starom zavetu: Boe moj, Boe moj, zato si
me ostavio?! Umro je smru koja ga je potpuno odvojla od Boga. Psalam 22, takoe, govori o
probadanju njegovih ruku i nogu. U Psalmu je, takoe, proreeno da e Mesija pre nego to
ispusti dah rei: Boe, u ruke tvoje predajem duh svoj! Dakle, jedno za drugim, proroanstva
111
PROROANSTVA
se ispunjavaju. U Psalmu se prorie da se ni jedan njegova kost nee slomiti. Postojalo je jagnje
koje je sluilo kao predslika Mesije pashalno jagnje. Ni jedna kost tog jagnjeta nije smela da
bude prelomljena, jer je trebalo da bude predslika Mesije ija ni jedna kost nee biti
prelomljena. Ako itate priu u Novom zavetu videete da su vojnici koji su bili na sceni
razapinjanja i jednom i drugom zatvoreniku koji su bili razapeti, prelomili nogu. Ali, Isus je ve bio
mrtav, tako da su ga samo proboli kopljem, a voda i krv su potekli. Dakle, nisu prelomili njegovu
kost. Nije li to ispunjenje proroanstva? Oni nisu ni znali da ispunjavaju proroanstvo.
Evo prie o tom dogaaju u Novom zavetu: Kao to vidite, u Starom zavetu je proreeno mesto
i nain njegovog roenja, izdaja, njegove patnje, razapinjanje, smrt, sve do poslednjeg detalja.
Zapravo, on je tretiran onako kako mi zasluujemo da bi mi mogli da budemo tretirani onako
kako on zasluuje. Kakva prednost! Njegovim ranama, mi se iscelismo. A zato je Mesija to
uinio? Jovan 3:16 kae: Jer Bogu tako omile svet, da je i sina svog jedinorodnog dao da ni
jeda koji poveruje u njega ne pogine, nego da ima ivot veni. Moda ete rei: Moda su
oni to tako uklopili pa da sve bude tako zapisno u Novom zavetu. Moda su mogli i da ispune
sve to! Biblija prorie da e biti razapet sa zlim ljudima a da e biti sahranjen u grobu
bogataa. Arheologija tako neto potvruje. Dakle, sva proroanstva, sve predslike ispunjavaju
se u njemu. Kritiari Biblije ak tvrde da nije postojala linost po imenu Pontije Pilat koji je iveo u
to vreme. Meutim, imamo dokazae da je on ipak postojao. To je istorijska injenica. Tacit,
rimski istoriar govori o Isusu Hristu i o prokuratoru Pontiju Pilatu za vreme vladvine Tiberija. Dakle,
najraniji istoriari potvruju istorijskog Isusa Hrista i vreme i dogaaje koji su pratili njegov ivot.
Rimski istoriar Setonijus kae da su Jevreji pravili galamu i pometnju zbog izvesnog Hristosa. U
jevrejskom Talmudu, ak, pie da su u pashalno vee obesili Isusa iz Nazareta. Vidimo da
istorijski izvodi potvruju biblijski zapis. Jedna od velikih biblijskih pria je pria o svetinji. To je,
zapravo, pria o velikom sveteniku koji je na veliki svetenik i koji je velianstvo na nebesima.
Malo kasnije emo se pozabaviti ovom zanimljivom temom.
Videli smo ceo pregrt prorotava o mesiji, i vidimo do kakve preciznosti su se u Isusu ispunila sva
ova proroanstva. Vidimo da se istorijski zapisi i istoriari onog doba slau sa priom onakvom
kakva je zapisana u Bibliji. Ali, kako moemo biti apsolutno sigurni da li je Hristos pravi mesija a
ne lani? Ispriau vam jedno najuzbudljivije proroanstvo u Bibliji. To je mesijansko
proroanstvo koje je zapisano u Starozavetnoj knjizi, u Knjizi proroka Danila u poglavljima 8 i 9.
Nije ni udo da se toliko sukobljava vodilo upravo sa ovom knjigom. Mogu vam rei da je ova
knjiga, ipak, izdrala probu vremena. Danilo 8. glava nabraja carstva koja e se pojaviti na
zemlji, a ukljuuje i vremenska proroanstva vezana za ova carstva. A da ne bismo pogreno
protumaili ove simbole, ova knjiga nam tano kae ta svaki simbol predstavlja. Dakle, imamo
dvorogog ovna, koga Danilo sam definie kao medopesijsko carstvo. ak kae da je jedan rog
bio vei od drugog - Miani i Persijanci nisu bili podjednako jaki u poetku. Zatim se pominje
veliki jarac sa velikim rogom koji je opisan u samom proroanstvu kao grko carstvo. Znamo iz
istorije da je Aleksandar Veliki unitio Medopersijako carstvo. Znate ta je zauujue u Bibliji?
Biblija kae da e na vrhuncu svoje slave veliki rog biti slomljen - a to se ispunilo, jer je
Aleksandar Veliki kao mlad umro. Reeno je da e na tom mestu izrasti etiri carstva. Zanimljivo
je to to nam daleko u prolost proroanstvo govori da e rimsko carstvo biti podeljeno na etiri
manja. Zatim nam se daje duga pria o tome ta e se deavati sa ova etiri carstva. Veeras
112
PROROANSTVA
neemo govoriti o tom delu vizije proroka Danila, ve o mesijanskom proroanstvu. Cela vizija
obuhvata jedan vremenski period. Tanije, postavlja se pitanje koliko e dugo trajati vizija. I
tada je Danilu dato vremensko proroanstvo. U proroanstvu se kae: Dve hiljade trista dana.
ta ovo znai? Da li su to bukvalno dani ili oni predstavljaju neto drugo? Danilo 8. nam kazuje
priu: aneo dolazi Danilu i govori mu viziju koju je Danilo video, a u 9. glavi, aneo po imenu
Gavrilo objanjava viziju. A u Danilo 9:22 aneo kae Danilu: Objasniu ti viziju!
Ovo je zaista vana vizija! Ona nam moe rei ko je pravi Mesija. Ako je Isus Hristos pravi Mesija,
onda su Jevreji promaili pravog jer su odbacili Isusa i ekaju drugog Mesiju. Ali, oni veruju u Stari
zavet. Ako je ovo proroanstvo zapisano u Knjizi proroka Danila tako vano, onda su oni mogli
da ga proue. Oni su prilino nevoljni ako neko eli da prouava zapis 9. glave Knjige proroka
Danila. Cela njihova religija bi tada bila uzdrmana. Pogledajte sao kako su ozbiljni! Ovo je
prokletstvo koje rabin izrie na svakoga ko se usudi da prouava ono o emu emo mi
prouavati. On kae: Neka kosti ruku i kosti prstiju istrunu i raspadnu se onoga koji okree
stranice Knjige proroka Danila da razume vremena zapisana u Danilu 9:24-27. I neka neka
nestane spomena na njega sa lica zemlje zauvek! Ovo nije iz bilo kog izvora. Ovaj citat je iz
Talmuda. Ako se seate, Jevreji tvrde da je Talmud najsvetija knjiga. Ako mi ne verujete, to se
nalazi na 978 str. drugi deo, 28. red. ta je tako opasno u Danilu 9:24-27 stiha da mi ne bismo to
prouavali? Ni jedan Jevrejin to ne sme da prouava. Ovo sad golica moj istraivaki duh, a
vas? Na kraju, to je zapisano u Bibliji! Da li biste mi dozvolili da proemo kroz ove stihove? Da li
mislite da bismo mogli imati neke koristi od ovoga? O ovome sam predavao na mnogo mesta
mnogo puta i jo uvek me nije stigla kletva i zato ne brinete.
Pogledajmo 24.stih: Sedamdeset je nedelja odreeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se
svri prestup i da nestane greha, da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda, da se
zapeati uprava, vizija i prorotvo i da se pomae sveti nad svetima! Dakle, proroanstvo u
sebi sadri vreme, tie se Jevreja koji su u zarobljenitvu u Vavilonu u to doba, a govori o
dolasku vene pravde i zapeaenju vizije. Samo je Mesija bio taj koji bi mogao da donese
venu pravdu. Samo on je ispunjenje celog proroanstva. Ovo je mesijansko proroanstvo.
Ono predskazuje vreme kada e doi Mesija. Sedamdeset je nedelja odreeno tvome
narodu i tvom gradu. Bukvalan prevog kae: odseeno. Odseeno od ega? Upravo smo
pre ovoga imali proroanstvo o 2300 dana. Da li baratamo danima ili godinama? Da pitamo
Bibliju za pomo. U proroanstvima, jedan dan je proroka godina. Dakle, jedna sedmica je
sedam godina. A celo proroanstvo traje 70 nedelja, to je 490 dana, dakle, 490 godina. Ne
mogu to samo tako da kaem, to vam moram i potkrepiti dokazima. Nemojte nikome nita da
verujete dok se sami u to ne uverite! Imamo dva teksta: jedan se nalazi u Proroku Jezekilju, a
drugi u 4 Knjizi Mojsijevoj. Prvi kae: Dajem dan za svaku godinu. A isto pie i u drugom tekstu:
Po broju dana u kojima si pretraivao zemlju, ak etrdeset dana, svaki dan dajem ti za
godinu. Dakle, mogu da smatram da je svaki proroki dan, zapravo, jedna godina. Dkale, ove
490 god. su odseene. One su odseene za Jevreje, a odseene su od prethodnog
proroanstva. To je ono to je aneo doao da objasni Danilu.
Hajde da to razmotrimo: 490 godina odseeno je za Jevreje a na kraju tog perioda desie se
jedan dogaaj koji govori o svetinji koja e biti oiena. Veeras nas zanima ovaj prvi deo. To
113
PROROANSTVA
je deo koji vam nije doputen da ga prouavate ili e vas stii kletva. Treba prvo da
ustanovimo u kom periodu poinje da se ispunjava ovo proroanstvo i kada zavrava. Imamo
datum! Setite se: Sedamdeset je nedelja odreeno tvom narodu. Do kada? Hajde da itamo
dalje. Zato znaj i razumej, otkad izide re da se Jerusalim opet sazida. Dakle, izai e nekakav
dekret koji e potvrditi da Jerusalim moe ponovo da bude obnovljen. Bilo je tri takva dekreta.
Jedno je potpisao Kir, drugi Darije, a trei Artakserks. Prva dva dekreta odnose se na
obnavljanje hrama, a trei na sam Jerusalim. Dakle, imamo datum odakle poinjemo. Ako
prelistamo istoriju videemo kad je izaao nalog da se Jerusalim moe obnoviti. To je bilo 457
god. pre Hrista. Dakle, od 457 god. pre nove ere do dolaska Mesije. Do pomazanika vojvode,
bie sedam nedelja. Zatim se opisuje kako e Jerusalim biti obnovljen. Ovde imamo
vremensko proroanstvo. Biblija nam tano kae kad e pravi Mesija da doe ne zemlju. Hajde
da proemo kroz ono to nam Jevreji zabranjuju: Bie sedam nedelja i 62. nedelje da se opet
pograde ulice i zidovi i to u teko vreme. Moemo ovo prebaciti u godine: poetak je kad je
izdat dekret. Zanimljovo je da je hram je bio obnovljen nakon 49. godina. A zatim slede 62.
nedelje kada e da se pojavi Mesija. Dakle, 7+62 je 69. Dakle, ostala je jo jedna sedmica o
kojoj treba da govorimo. Da ovoj tabeli prirodmo datume: Poinjemo 457 sa dekretom i ako na
49 dodamo 434, i da bismo doli do Mesije, to nas dovodi do leta Gospodnjeg 27. To je stvarno
zbunjujue. Biblija kae da je Hristos zapoeo svoju javnu slubu kad je imao 30 godina. Ne bi li
to trebala da bude trideseta godina nove ere a ne 27. Ako uzmete enciklopediju, videete da
je nae brojanje godina pogreno. Tano se kae za vreme ijeg vladanja e Isus biti doen.
Isus je roen i zapoeo je svoju misiju tano na vreme. Proroanstvo je tano, a na kalendar je
pogrean. Svaka, ak i deja enciklopedija, rei e neto o ovome. Dakle, Artakserks je onaj ko
je izdao dekret. Imamo godinu 457. pre nove ere i moemo da zakljuimo da e Mesija
zapoeti svoju slubu 27. godine nove ere. Tano na vreme, Isus zapoinje svoju slubu. Isus
svoju javnu slubu zapoinje krtenjem jer re mesija znai pomazanik, a Hrisos je svoje
pomazanje doiveo krtenjem. A to je bila 15. godina Cezara Tiberija tano 27. god. nove ere.
ta sad to znai za ostale mesije. Da li su i oni ispunili ovakva proroanstva koja su bila zapisana
stotinama godina pre njihovog pojavljivanja? To toliko uznemiruje neke ljude da ak izdaju
kletvu za one koji se usude da prouavaju to proranstvo. Biblija kae da se, kad je Isus
pomazan, javio glas sa neba i rekao: Ti si moj voljeni sin koji je po mojoj volji! Zapanjujui je stih
koji nalazimo u Marko 1:15. Kada je Isus bio krten rekao je: Ispuni se vreme i doe carstvo
Boje. Pokajte se i verujte jevanelje! Koje vreme se ispunilo? Zato Isus kae: Vreme se ispuni!
Biblija kae: Bog pomaza Hrista Svetim Duhom i silom. Poslanica Galatima kae: A kad se
navri vreme, posla Bog sina svojega! Ima samo jedno proroanstvo o Mesiji koje ima u sebi i
vreme. To je Danilo 9. glava. Samo Isus ispunjava to proroanstvo. A ta se deava 70-te
nedelje proroanstva? Vidite, ovo vreme za Jevreje jo nije isteklo. Bilo je 70 nedelja koje su
odreene, a ne 69. Da itamo: A nakon 69. nedelje, pogubljen e biti pomazanik. Bie
ubijen, ali ne zbog sebe, nego zbog koga? Govori se o Rimljanima, ljudima koji su pod vlau
princa koji e doi i unititi Jerusalim i dalje se govori o ratu i svemu onome to se dogodilo
Jerusalimu. 27. stih nastavlja i kae: On, Mesija utvrdie zavet sa mnogima za nedelju dana. A
u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos. Razmislite o tome: kae se da e Mesija umreti u
srediti ove 70. nedelje. Dakle, 3,5 god. Hristos je bio u aktivnoj javnoj slubi, zatim je poginuo, i to
114
PROROANSTVA
ga je uvelo u sistem rtava. Ceo sistem jevrejskih rtava bio je tu da nadovesti Hristovu smrt.
Hristos je postao jagnje i umro umesto nas. Ova poslednja sedmica je zanimljiva. Isus poinje
svoju javnu slubu 27. godine. nove ere i ako dodamo tri i po godine dolazimo do 31. godine.
Hristos e ukinuti rtveni sistem, jer e on biti rtvovan. Bie razapet tano na vreme, 31. god.
nove ere, ba kao to je proroanstvo reklo. A bie jo 3,5 godine za Jevreje. Zanimljivo je da je
Isus rekao svojim uenicima: Propovedajte prvo izgubljenoj deci Izraela! A zatim e Jevrejima
istei vreme 34-te godine. Dakle, u ovoj poslednjoj sedmici od 70 godina, na sredini sedmice,
Isus je bio ubijen, ali su uenici propovedali samo Jevrejima sledee 3,5 godine.
Mnogi Jevreji prihvatili su Mesiju. Dakle, uenici su govorili Jevrejima kao glasnici. Kako da te
pustim Jefreme, kao da te prepustim? Hristos nije eleo da ostavi Jevreje. U Jevanelju po Luci
kae se da je Isus znao da e Jerusalim pasti. Znao je da e Rimljani doi i unititi ga. Isus je
rekao je da ni kamen na kamenu nee ostati u hramu. Evo e vam se ostaviti vaa kua
pusta, kae Isus. Pusta znai, prazna. Dakle, vreme e se zavriti kada im bude objavljeno
jevanelje. I to se desilo upravo 34. godine. Uenici su propovedali Jevrejima, a ovek po
imenu Pavle poeo je da ih progoni. oveka po imenu Stefan kamenovali su na smrt i svi
hriani razbeali su se iz Jerusalima. Pavle ih je gonio, nebi ih li izveo npred sud. Na tom putu
dobio je viziju. Isus ga je upitao: Zato me goni? Rekao mu je: Idi, i ja u ti rei ta treba da
ini! Od tada, jevanelje je poelo da se propoveda neznabocima. Vidite, Jevreji su
odbacili Mesiju, prikovali su ga na krst, a zatim su odbacili i njegove uenike. Vreme za njih je
zavreno. Do dananjeg dana oni nisu prihvatili Mesiju. Oni proklinju svakoga ko se usudi da
odredi ovo vremensko proroanstvo. Svojim raspeem Isus je ispunio ovo proroanstvo. Biblija
kae da se zavesa u hramu rascepila od vrha do dna. Zavesu koja je razdvajala Svetinju od
Svetinje nad svetinjama, sam Bog ju je rascepio i time oglasio kraj sistema rtava. U Jevanelju
po Mateju 27. glavi kae da se zavesa u hramu raskidala na dva dela od vrha do dna. Po
jevrejskom sistemu nije bilo dozvoljeno ak ni pogledati u Svetinju nad svetinjama. A sada je
zavesa koja je skrivala to sveto mesto bila rascepana na dva dela i Svetinja nad svetinjama je
izloena pogledima. Znate li da su Jevreji sujeverni po tom pitanju do dana dananjeg? Ni
jedan Jevrejin nee hodati na mestu gde je nekada bio hram da sluajno ne bi zgazio tamo
gde je nekada bila Svetinja nad svetinjama. Smatraju da bi u tom sluaju mogli nastradati.
Tano na vreme po proroanstvu, Stefan, jedan od Hristovih sledbenika, bio je kamenovan i
Jevanelje poinje da se proopoveda neznabocima. Biblija kae da svako ko veruje u Hrista
postaje seme Avramovo. Dakle, jevrejsko obrezanje nije tako vano, vano je prihvatanje
Mesije. U Jevanelju po Jovanu 5:39 Biblija kae: Pretraite pisma jer verujete da u njima imate
ivot veni, i ona svedoe za mene. Iako vai gresi budu kao prljava haljina, vratite se meni jer
sam vas otkupio. Biblija, takoe, kae: Ko ima Sina, ima ivot, a ko nema Sina, nema ivota
Ovo sam vama napisao da verujete u ime Sina Bojeg da moete verovati da ima Sina
Bojega da moete dobiti ivot veni. Evo izazova za vas veeras: Bog daje tano vreme kada
e pravi Mesija da doe stotinama godina pre tog vremena. A da ne bismo bili zbunjeni, neki
spisi potvruju to isto, kao spisi sa Mrtvog mora. Knjiga proroka Danila potvrena je kao
autentina, a samo jedan od svih mesija objedinjuje u sebi sva proroanstva koja se odnose na
Mesiju. Samo Isus Hristos kao Mesija ima reenje za problem greha. Ako to prihvatite onda ete
imati veni ivot kroz njega. Ali, to nije jedino proroanstvo u Bibliji. Zapisano je do najsitnijih
115
PROROANSTVA
detalja tano ta e se dogoditi kroz istoriju. Zspisano je i ta e se se desiti sa crkvom. U

sledeem predavanju razmotriemo proroanstvo koje govori o tome ta e se desiti sa naim
svetom. Danilo nam daje proroanstvo ta e se desiti od njegovog vremena sve do kraja. To
su zapanjujua proroanstva. Znam da svakog zanima budunost! Zato, nemojte propustiti da
je saznate!
Pitanja i odgovori (subota II)
1. ta mislite o preventivnom vancinisanju protiv gripa uoi sezone epidemije?
Odgovor: Vakcinisanje je jedna od problematinih tema. Ima onih koji se kunu u vancinu i onih
koji kau da ona ne pomae. Vakcina moe imati mnoge uzgredne efekte. Sve zavisi od vrste
gripa koji se javlja. Ima onih koji se citiraju u literaturi a koji tvrde da se nikada ne treba
vakcinisati, ima suprotnih ekstrema i onih umerenih. Ne elim da izigravam Talmud i kaem da to
mora biti ovako ili onako. Lino se trudim da nainom svog ivota odravam svoj imunitet u to
boljem stanju. Ako bi postojalo neto ime bi se zaista trebalo pozabaviti, ja bih se i vakcinisao.
2. ta uzimati kod hipoglikemije a ta kod depresije?
Odgovor: Hipoglikemija i depresija skoro uvek idu zajedno. Najbolje reenje za hipoglikemiju je
uzimanje integralne hrane. To znai da bi trebalo da izbegnete upotrebu rafinisane hrane, sve
napitke koji sadre kofein (kafu, aj, koka-kolu) i svu hranu koja ima visok nivo eera i nizak nivo
vlakana (okolada, slatkii, eeri). Ako zaista imate nizak nivo eera i ini vam se da ste
stvarno loe, provaite jednu urmu. Ako vam se ne svia urma, uzmite malo suvog groa.
3. Kako se profesor hrani ovde, a kako u Africi?
Odgovor: Dok sam ovde jedem itarice, semenje, voe, oraaste plodove. Dok sam u Africi
jedem itarice, semenje, voe i oraaste plodove. U Junoj Africi jeo bih ee stvari kao to je
avokado, koristio bih vie namaza od oraastih plodova, neke vrste lazanja, ali ovu vrstu ishrane
moete sprovoditi bilo gde u svetu.
4. Koju hranu koristiti a koju izbaciti da bi poboljali ili ojaali ligamente i veziva kimenih prljena
i zglobova?
Odgovor: Treba vam hrana koja stvara baznu sredinu koja nee izazvati gubitak kalcijuma. To
je najbolji nain da se pobrinete za svoje ligamente i kosti. Izbegavajte sve mlene proizvode i
vebajte, vebajte, vebajte! To ini vae kosti i ligamente jakima.
5. Za svinju se kae da je svatojed, da konzumira i meso i biljnu hranu. ta je ona, u stvari?
Kolika je kod njih duina creva? Kolika je kod ptica, gmizavaca i riba?
Odgovor: Svatojedi imaju duinu creva negde 15-17 duina svog trupa. Zanimljivo je, ukoliko
uzgajate ivotinju na biljnoj hrani, onda su joj creva dua. Uzgajali smo pilie i ukoliko su bili
samo na biljnoj hrani imali su dua creva od onih koji su bili na industrijskoj hrani koja je sadrala i
riblje brano i sve ono to industrijski koncentrati sadre. Statistiki znaajno su produena creva
kod onih pilia koji su se hranili na biljnoj hrani i to samo za jednu generaciju. Iako imate razliku u
116
PROROANSTVA
duini creva, ako dodate meso kao kod svatojeda to e skraivati duinu creva te individue, a
ishrana koja je zasnovana na biljnim materijama dae dua creva.
6. ta mislite o novim pronalascima organske materije (novih bia) u meteorima i odgovarajue
teorije da su oni doneli ivot na zemlji?
Odgovor: Postoje tvrdnje da su pronaene organske materije i bakterije u meteorima. Ali,
novija istraivanja su pokazala da su to vetake/ljudske tvorevine a ne bakterije. Organska
materija koja je pronaena bila je kontaminacija od prolaska i kontakta sa zemljom.
7. Kako objanjavate razliitost flore i faune u Australiji u odnosu na floru i flaunu u drugim
mestima?
Odgovor: Sa velikim tekoama. Sreom, i evolucionisti imaju podjednake tekoe da objasne
tu razliitost. Prvo moramo da ustanovimo da li su torbari primitivna forma ili su oni visoko
adaptirani. Placentalni sisari, kao kopitari u Africi, ive na kontinentu gde je migracija nain na
koji se borite sa promenama klime. Ako ste migratorni organizam, onda je korisno da se plod
razvija u placenti, unutar majke. U australijskoj situaciji migracije nisu mogue reenje i zato se
moe smatrati adaptivnom reakcijom da embrion naputa talo majke u ranom stadijumu
razvoja. Ukoliko uslovi postanu ekstremno loi, majka moe da odbaci bebu, i onda ne ulae
energije u neto emu, na kraju, budunost nije svetla. Ni na koji nain torbari nisu primitivni jer
moete imati dva ili tri dojaneta koji su privreni a koji su u razliitim stadijumima razvoja i
svaki od njih dobija razliitu vrstu mleka shodno njegovom razvojnom periodu. To je visoko
adaptivna karakteristika i nikako se ne moe smatrati primitivnom. Australija je kao kontinent
izabrala specijalizaciju svoje faune. Pas dingo je tako jedan specijalizovani pripadnik
australijanske faune, on nije torbar ali daje nam dobar primer, a zauujuom brzinom biva
unitavan. Zato izumire? Zato to se mea sa normalnim psima? Pa, ta, on je samo normalan
pas! Da li je specifina vrsta samo zato to ivi u Australiji?
8. ta mislite o okamenjenom fosiliziranom otisku u prastarim slojevima koji je vrlo slian izmi
skafandera? Da li to govori neto o tome da su drevni astronauti bili u poseti zemlji?
Odgovor: Ima vie otisaka stopa nego to su ovi spomenuti koji su, takoe, udni. Kod reke
Paluksi nalaze se gigantski otici ljudskih stopala naenih u istim formacijama sa dinosauruskim
otiscima. Deluju zaista ubedljivo! Ali, za njih se pokazalo da su vetake/ljudske tvorevine.
Pokazalo se da mnogi od ovih takozvanih otisaka stopala nisu otisci stopala. Dodaje se jo
jedan problem tome, budui da su oni atrakcija, ima finansijskih koristi od takvih stvari jer im
postoji neto tako zanimljivo ima onih koji su spremni da za posetu tako neega plate. Tako da
ima prilian broj lanih stopala na mnogim mestima i zaista je teko rei pravu istinu. Ne
uzbuujem se previe kada je re o ovim otiscima.
9. Recite neto o jetiju, bigfutu, saskveu i drugim nepoznatim vrstama. Da li su oni moda
ostaci javanskog ili pehingkog oveka?
Odgovor: Oni spadaju u istu kategoriju ovoga o emu smo malopre govorili. Video sam mnoge
snimke o jetiju, velikom stopalu, i slinim stvorenjima. Izgleda kao da uvek ieznu. Svako ih je
117
PROROANSTVA
video ali ih niko nije uhvatio. To je uvek zanimljivo i uvek je lepo imati neko uzbuenje na vidiku,
ali budui da sam skeptik po prirodi, samo mi jednog dovedite i pokaite - verovau.
10. Da li mislite da na drugim planetama u svemiru ima ljudi ili drugaijih bia? Da li oni imaju
duu?
Odgovor:Nisam bio tamo, pa nisam video ni jednog. Niko nije bio tamo i niko ih nije mogao
videti. Sve to imam na raspolaganju je ono to je napisano. A budui da u Bibliji pie da su
sinovi Boji klikovali i radovali se kada je planeta i ivot na njoj bio stvoren, a i Adam je nazvan
Bojim sinom, tako da nemam problema sa tim da postoje druga stvorenja van Zemlje. Moda
emo jednog dana i to saznati. To bi bilo lepo!
11. Da li postoji organizam na zemlji koji sadri sve informacije o svim ostalim vrstama? ta je po
teoriji dizajna koja je definicija vrsta?
Odgovor: Ne verujem da postoji organizam koji sadri sve genetske informacije za sve vrste.
Znamo ta nauka kae o tome ta je teorija definicije vrste. To su organizmi koji se mogu
slobodno ukrtati. Oni ine jednu vrstu. Na nivou stvaranja, potraio bih odnos na nivou reda ili
familije ili moda jedan ili dva sluaja na nivou roda.
12. Zar nije mogue da su mutacije gena nastale pod dejstvom ultravioletnog kosmikog i
nuklearnog zraenja kao i pod uticajem drugih mutagenih faktora?
Odgovor: Da, svakako. Svi oni mogu izazvati mutacije. Ali, mutacije su negativna pojava. Postoji
jedna ili dve mutacije koje se u nauci koriste da se pokae njihov pozitivni efekat. Ali, i te
mutacije su loe za organizam. uvena mutacija koja se koriste je anemija srpastih elija koja
vam daje selektivnu prednost kada je u pitanju malarija. Anemiju srpastih elija koristimo kao
poboljanje samo u sluaju ako postoji bolest u regionu potpuno zaboravljajui da je anemija
srpastih elija bolest. To je bolest koja vam pomae da ne obolite od druge bolesti koja tu hara.
Da li je to poboljanje ili nije? Naravno da to nije poboljanje, to je bolest. Dakle, nema pravog
dokaza pozitivne mutacije.
13. Da li je homoseksualizam posledica mutacije gena i zato se javlja?
Odgovor: Izazivate me da stanem na klizavo tlo. Sve to mogu da kaem je ono to nam Biblija
kae. Danas tvrde da je homoseksualizam genetska pojava. To je smeno jer sam vam ve
objasnio da ja kao mukarac imam svaki pojedinani gen da bih mogao da budem i ena. Ali,
ja sam morfotip oveka mukarca zato to imam hormon testosteron koji ukljuuje endokrini
sistem na razvie muke linije. To se deava u neonatalnom periodu, odmah nakon roena. U
nedostatku testosterona hipotalamus se ukljuuje u ciklini nain delovanja. Prisustvo
testosterona ga ukljuuje na konstantni nain delovanja. Zato ene imaju hormonsku produkciju
koja je ciklina i imaju ciklinu ovulaciju proizvodnju jajne elije. Mukarci stalno proizvode
hormone. Kod homoseksualizma, ukoliko je neko roen kao mukarac, njegov hormonalni
sistem jo uvek ima onaj muki modus delovanja, a kod ena enski modus delovanja. Zanimljivo
je da kod onih koji imaju transseksualne operacije, nikad se nee izvesti ova transseksualna
operacija promene pola na nekom ko ve ima izraeno homoseksualno ponaanje. Ako kao
118
PROROANSTVA
mukarac imate operaciju promene pola, onda gubite svoju seksualnu elju, a to nije ono to
veina homoseksualaca eli. Vodi se velika debata o tome ta se, zapravo, dogaa. Imamo i
suprotnu situaciju kada se mnogi homoseksualci vraaju na normalnu orijentaciju. Ne mogu da
razumeju zato se nisu ponaali normalno, shodno svom polu, od samog poetka. ta se s njima
desilo, da li su se njihovi geni promenili ili se njihov um promenio? Prepustiu to vaoj proceni.
14. Po engleskim autorima kumranski rukopisi dosta menjaju Bibliju i dopunjuju je izmenama.
Vatikan se borio da to prikrije i uniti te novopronaene spise da ne bi menjali biblijsku doktrinu,
tj. Novi zavet koji je do tada bio poznat.
Odgovor: To nije sluaj. Upravo suprotno je sluaj. Upravo visoka kritika tvrdi da se Biblija morala
promeniti tokom vremena. Naravno da su mnogi pripadnici kole visoke kritike bili katoliki
uenjaci. Svitak koji je sadrao Knjigu proroka Isaije pronaen je u celosti, skoro netaknut. Bio je
100% isti kao tekstikus receptikus, isti kao onaj prihvaeni biblijski spis kakav i mi imamo.
Zanimljivo je da su za Knjigu proroka Danila ije su delove pronali (pisana je na dva jezika:
aramejskom i jevrejskom) kritiari govorili da su sigurno u pitanju dva razliita autora. Stavili su
poreklo nastajanja ove knjige hronoloki mnogo kasnije nego to se smatra, a to je oko 600.
godine pre Hrista. Uostalom, kako je Danilo mogao da prorekne budue dogaaje ukoliko je
iveo toliko pre njih. Onda su napisali: Pa, nije on prorekao budunost, knjiga je napisna nakon
to su se dogaaji zbili! Onda su pronali mali deo Knjige proroka Danila i upravo u tom delu
imamo prelaz sa pisanja jevrejskim na aramejski. Analiza aramejskog teksta pokazuje da je on
pisan persijskim dijalektom, to ak nije ni postojalo kasnije od vremena kada je Knjiga proroka
Danila datirana. Pokazalo se autentinim da Knjiga proroka Danila potie negde oko 600.
godine pre Hrista. To ih je zaista uznemirilo jer su oni upravo eleli da bude drugaije. Eseni koji
su prepisivali knjige i koji su bili autori spisa sa Mrtvog bili su gnostici. To znai da oni i nisu mnogo
verovali u ono to je zapisano u Bibliji. Oni su koristili Bibliju kao gnostiko orue. Nisu je tako
paljivo prepisivali da bi njen sadraj ostao netaknut, ve da bi sekvenca pojavljivanja znakova
i simbola ostala netaknuta. Oni su imali mnoge apokrifne spise koji nisu imali nita zajedniko sa
Biblijom. Generalno govorei, sve govori u prilog tome da je Biblija u dlaku identina originalu.
ta e pisati u poslednjem poglavlju u udbenicima istorije?

Veeras emo proi kroz jedno zanimljivo uvodno proroanstvo. Nazvao sam ga U izmaglici
vremena jer se radi o vremenu. Seate se teksta iz Knjige proroka Isaije gde Bog kae da ni
jedan nije kao On jer On od poetka javlja kraj. U Knjizi proroka Danila imamo takva
proroanstva. Ima mnogo onih koji ele da prouavaju proroanstva. Oni gledaju likove u Bibliji
i njima pridaju sopstvene definicije. Tako moete doi do mnogo neobinih stvari. Tako npr.
zveri prikazane u Bibliji mogu da budu kompjuteri u Briselu. Morate igrati po odreenim
pravilima. Ako elite da definiete neki simbol u Bibliji, jedino mesto gde ete pronai definiciju
jeste Biblija. Ako govorimo npr. o belom platnu, to se odnosi na pravednost jer Otkrivenje 19.
119
PROROANSTVA
glava tako definie belo platno. Pitam se, koliko je propovedi ispriano o nemoralnoj eni. Kao
da je Bog stvarno imao problem sa nemoralnim enama. U prorokom smislu, ena je simbol
crkve. Crkva je stalno lutala za drugim bogovima, to moe da se uporedi sa nevernou
sopstvenom muu. Imamo mnogo referenci u Bibliji koje definiu enu kao crkvu. Isus kae da je
On enik i da se vraa po svoju nevestu, to e rei, po svoju crkvu. A zatim, ako itate o
zverima u Bibliji, jasno je definisano u Knjizi proroka Danila 7:17 da je re o carstvima. Moramo
koristiti Biblijske definicije da bismo razumeli o emu je re u simbolima.
Jedno od osnovnih proroanstva u Bibliji nalazi se u Knjizi proroka Danila u 2. poglavlju.
Zanimljivo je da je ono napisano 600 god. pre Hrista. Tokom cele istorije ono dostie do naeg
vremena. Kako je Danilo unapred znao ta e se dogoditi? Jedan drevni car sanjao je car. To
je bio car Navuhodonosor, kralj Vavilona. Originalni izgovor njegovog imena zvuao je
Nabukudariusur. Kad je Jerusalim bio razoren, Biblija kae da su neki od perspektivnih mladia
bili preseljeni kao zarobljenici u Vavilon. Zanimljiva je pria koja govori o treoj godini vladavine
ovog cara. On je iao ka treoj godini svog upravljanja dok su ovi mladii ve bili u treoj
godini. Kritiari Biblije kau da tu ima nekih nesuglasica. Kako je mogue da ova dva perioda
mogu biti razliita? To samo pokazuje kako je Biblija precizna. Jevreji su koristili prepoznavanje
vremena: svaki deo godine brojao se kao prva godina. I deo dana brojao se kao dan 1.
Vavilonjani su drugaije pratili vreme. Oni prvu godinu vladavine nisu brojali kao prvu ve kao
godinu stupaja na presto. Po vavilonskom bi to bila druga godina, a po jevrejskom trea. Jevreji
koji su bili odvedeni u zarobljenitvo bili su podvrgnuti vavilonskom nainu ivota.
Navuhodonosorova palata zvala se Babilu. On je izgradio neke zgrade i za svoju suprugu. Visei
vrtovi Vavilona bili su izraeni u vidu planina jer su planine nedostajale njegovoj eni. Biblija nas
izvetava da je car sanjao jedne noi (Danilo 2:1). Izvetaj kae da mu se duh uznemirio i da nije
mogao da spava. Zato je car sazvao svoje mage. I ree car da sazovu vrae i zvezdare i
gatare i haldeje da kau caru san njegov. Biblija kae da je car zaboravio ta je sanjao. Moda
mislite da je car bio vrlo primitivan te je sazivao mage i vraare da mu kau neto o tome.
Moda to i nije tako primitivano, moda smo proli ceo krug i vratili se na isto. Ameriki
predsednici se konsultuju sa astrolozima pre nego to bilo ta preduzmu. Regan, recimo, nije ni
jednu odluku nije doneo pre nego to se konsultovao sa astrolozima. Ni Nelson Mendela nee
da donese ni jednu odluku dok se ne konsultuje sa onima koji bacaju kosti ili oni koji slinim
radnjama proriu. Evropski kraljevi i kraljice nisu mnogo razliiti od ovog drevnog cara. Ni princ
arls ne ini nita dok se ne konsultuje sa izvesnim pokojnim osobama. Dakle, nita dananji
carevi nisu razliiti od preanjih careva.
Kada su se svi oni okupili pred njim car je rekao: Imao sam san koji me je uznemirio i elim da mi
vi kaete kakav je to san bio i ta sam sanjao. U 5. stihu pie: zaboravio sam, ne mogu se
setiti. Car je znao da je neto vano u pitanju i zato je rekao ovima da ako mu ne kau ta je
sanjao da e ih isei na komade i da e njihovi domovi postati bunjita. Preanji carevi bili su
veoma moni. Mogli su vas strpati u zatvor bez suenja, a to su mogli uraditi i sa izvrenjem
smrtne presude. Vidite, nita se nije mnogo promenilo, stvari su jo uvek sline. ak i danas u
Sjedinjenim Dravama ima mnogih zatvorenika koji su tamo bez sudskog procesa i vrlo je
mogue da e neki i doiveti izvrenje smrtne kazne bez da iko ita o tome zna. Izgleda kao da
smo napravili pun krug u istoriji. Haldeji su bili mudri religijski voe, religiozni savetnici. I danas ih
120
PROROANSTVA
svaki predsednik ima. Oni su odgovorili da nema oveka na zemlji koji bi caru mogao pomoi
sa ovim. Car to ne moe ni od koga na svetu da oekuje! Jer je on poludeo! Zaista je
neobino to to car zahteva i niko nam to ne moe rei osim bogova, a oni ne ive meu
nama. U 12. stihu pie da je car postao stvarno ljut. Zato je odluio da svi mudraci, poto ne
slue niemu, treba da budu pogubljeni. Svi pametni i obrazovni ljudi treba da budu poseeni.
Nije li to tako primitivno, kako tako neto moe da uini! Adolf Hitler je to isto uradio sa mudrim
ljudima i profesorima. Vidite, to je nain na koji rade carevi. Taj dekret o smrtnoj kazni se
svakako odnosio i na Danila i njegove drugove, jevrejske zarobljenike, koji su sada bili mudraci
na carevom dvoru. Zato je Danilo pourio Ariotu, naelniku straara i rekao mu je: ekaj samo
malo, zadri ove vetrove, daj mi malo vremena i ja u pitati svog Boga. Danilo je otiao svojoj
trojici prijatelja Ananiji, Misailu i Azariji. Zanimljiva su njihova imena, ali da ne ulazimo sad u
tipologiju imena. Danilo je rekao svojim prijateljima da pokuaju da umilostive Boga, da se mole
Bogu da im on otkrije ne samo san nego i znaenje. To nalazimo u 17. i 18. stihu. Dakle, Bog je
Danilu otkrio san i tumaenje sna. Zakljuak nalazimo u 21. stihu gde pie: I on menja vremena
i ase. Smee careve i postavlja careve. Daje mudrost mudrima i razum razumnima.
Dakle, san se tie sleda careva tokom vremena. Danilo je odjurio naelniku strae i rekao mu:
Brzo me vodi caru! Car ga je pogledao i pitao ga: Danilo, da li ti moe da mi kae ta sam
sanjao? A Danilo je odgovorio: Pa, naravno! Ne, nije tako rekao. Uopte nije tako postupio.
Uzgred, kad je bio odveden u Vavilon njegovo ime je promenjeno u Valtazar koje bukvalno
znai boginja titi cara. Njegovo ime su preokrenuli u pagansko. Car je smatrao da su njegovi
bogovi superiorniji od Danilovog Boga. Ali, sada je pria trebalo da se izokrene. Kraljevi vraari i
gatari nisu znali odgovoriti caru, i iako je on paganizovao Danilovo ime, Danilo je bio taj koji je
sada doao sa odgovorom: Mudraci i astrolozi ne mogu ti odgovoriti, care, niti magovi, ni
proroci. Ali ima Bog na nebu koji otkriva tajne i ini znanim caru Navuhodonosoru ta e dalje
biti! Opet ovde imamo sukob religija. U 29. stihu Danilo poinje da tumai san: Onaj koji
otkriva tajne, a to je Bog, pokazao ti je ta e biti. Ovo je ukratko ono to je sanjao: video je
statuu. Statua je imala zlatnu glavu, ruke od srebra, kukove od bronze, noge od gvoa, a
stopala izmeano gvoe i glina. A zatim je video kako dolazi jedan kamen koji pogaa statuu
u stopala i unitava ceo lik. San je bio zaista vaan, ali car nije znao ta znai. Danilo je,
prepriavajui san, rekao: To je bila ogromna statua velianstvene pojave. Zaista te je
impresionirao ovaj lik, ali onda je kamen udario u stopala.
Danilo je poeo caru da tumai san, tj. ove metale. Danilo je ve rekao da se san tie
budunosti. U 34. stihu zavrava izjavom: Ti gledae dokle se izvali kamen bez ruku. Ako
pogledate renik biblijske simbolike videete da je stena simbol za Hrista. Vidite, ova stena nije
odvaljena ljudskim rukama, to je Boanska intervencija. Stena udara kip u stopala koja su bila
od gline i gvoa, i rasturila ih je. Dakle, statua nee biti rasturena ljudskim delovanjem ve
boanskom intervencijom. Stena je Hristos. Ceo lik nestaje i svaki trag ovom liku nestaje. Vetar je
sve razduvao tako da zaista nije nita ostalo. Ali, ta stena izrasta u ogromnu planinu. U Bibliji,
planina simbolizira carstvo. Npr. planina Sion predstavlja sionsko carstvo. Kada se govori o ovoj
planini re je o carstvu koje e zameniti svetska carstva . Planina, carstvo, ispunie celu
zemlju. U Isaiji 65. glavi Bog potvruje ove rei: Gle, stvoriu novo nebo i novu zemlju i
121
PROROANSTVA
prethodno nee dolaziti ni na um. Dakle, danas postojei sistemi koji vas zbunjuju, koji vam
zadaju nevolje, Biblija kae da e oni nestati i onda e nastati carstvo pravde.
Danilo dalje tumai ta je tano svaki od ovih delova carstva bilo. 37. stih kae: Ti si, care car
nad carevima jer ti je Bog nebeski dade carstvo, silu, krepost i slavu. Ti si ona zlatna glava. Zlato
je dragoceni metal, a Vavilon je bio veoma slavno carstvo. Vavilon je bio zlatna glava. A onda
slede loe vesti: Navuhodonosore, tvoje carstvo bie zamenjeno drugim carstvom koje e biti
manje od tvoga. Zato je metal kojim je predstavljeno sledee carstvo bilo srebro. Zanimljivo je
da je Vavilon koristio zlatne ili pozlaene novie dok su monete medopersijskog carstva bile
srebrne. Zanimljivo je i to da je zlato dragocenije, ali je meke od srebra. Sledee carstvo je
postalo jae i otpornije, ali ne i tako dragoceno. Zanimljivo je da se ovaj srebrni deo sastoji od
dve ruke jer se carstvo sastojalo od Miana i Persijanaca. Grudi, dakle, predstavljaju sledee
carstvo. Car Navuhodonosor mora da je mislio: Pa, to je nemogue! Nema carstva koje je
mono kao moje! On kao da je zaboo svoj ma u kontinent i rekao: Ovo je moje! Verovao je
da je sav svet pod njegovim nogama. Imamo glinenu tablicu iz tog perioda koja kae za
vavilonsko carstvo: Neka traje doveka! Ali, prorok Danilo kae da e se situacija promeniti i da
e ovo carstvo biti zamenjeno drugim.
Car je prvo bio impresioniran Danilom jer mu je on rekao ta je car sanjao a zatim je poeo i da
tumai san, a to je vie razmiljao o tome to je postajao ljui. Kao i svi danas, car je razmiljao:
Ba me briga ta Bog kae! Moje carstvo trajae vano i nee biti osvojeno! Nee se zlato
zameniti srebrom, bronzom niti gvoem! Nainite mi lik koji e biti zlatan od vrha do stopala i
bolje bi vam bilo da se poklonite pred tom statuom! To je kao kad bi neko rekao: Ko nije s
nam, protiv nas je! uli smo slian dekret i u dananje vreme. Dakle, car je hteo da svima stavi
do znanja da e njegovo carstvo trajati veno. Nije li to znimljivo? Biblija nam govori o tri
prijatelja Sedrahu, Misahu i Avdenagu koji su odbili da se poklone pred ovim kipom, i zbog toga
su bili baeni u pe ognjenu. Kad je Navuhodonosor pogledao u pe rekao je: Nisu li bili
trojica koju smo bacili u pe, ali vidim i etvrtog s njima. Izgleda kao Boji Sin. Zanimljiv prevod.
Noviji prevodi prevode ovo reima: Izgleda kao sin bogova. Moete iz ovog primera videti da
ak i u ognju Bog moe sauvati svoje verne. Car, zatim, poziva mladie da izau iz pei
ognjene: Sluge Boga najviega, izaite! Na kraju, car obznanjuje da ovaj Bog ne samo da
moe da otkrije ta je car sanjao ve moe da sauva i ivot. Car prolazi kroz malo obraenje.
On kae: Neemo sluiti vie ni jednom bogu, nego njihovome.
Ako pogledamo konstrukciju Vavilona videemo da su dva velika lava stajala na vratima
boginje Itar. Moemo videti i rekonstrukciju viseih vrtova Vavilona. Hiljade glinenih ploica idu
u prilog prii koju smo upravo ispriali. Imamo portale nainjene da zapanje mnotvo ljudi koje
sam ja izgradio!. Car je bio ponosan na ono to je nainio i zato je eleo da zapanji ljude.
Pronaen je i uveni Nabonidov valjak na kome su zapisani Navuhodonosorovi uspesi. Biblija
nam pria priu da je Vavilon bio uniten u vreme cara po imenu Belasar. Pripadnici visoke
kritike su imali spisak careva i rekli su da car koji je vladao u vreme osvajanja Vavilona bio je
Nabonid a ne Belasar. Stotinama godina oni su govorili: Nije postojao takav car u vreme
osvajanja Vavilona, tako da Biblija nije u pravu! A onda su pronali uveni Nabonidov valjak
koji govori o njegovom monom sinu Belasaru. On ga naziva svojim omiljenim prvencem.
122
PROROANSTVA
Dakle, pojavljuje se Belasar, a ni jedan drugi izvor sem Biblije ga ne spominje. Kritiari kau:
Dobro, imao je sina po imenu Belasar, ali on nije bio car. Godine 1882. nali su natpis gde
Nabonid kae da je predao carstvo svom sinu. Zatim godine 1916. nali su inskripciju koja govori
o njihovoj zajednikoj vladavini. Godine 1924. svaka sumnja je izbrisana jer imamo dokaze u
kojima se kae da je Nabonid predao carstvo svom sinu Belasaru. Dakle, 100% u prilog Bibliji, a
0% u prilog kritiarima iste!
Kako Biblija kae, dok je Belasar ili Valtazar, kako ga mi nazivamo,vladao, video je pismo.
Zanimljivo je da ga je ispisivao prst. Samo tri puta se u Bibliji spominje da neko pie prstom. Prvi
put je to bilo kada su Deset zapovesti bile napisane Bojim prstom, drugi put kada se na gozbi
ovog cara pojavio prst i na zidu ispisao: Mene, mene, tekel ufarsin to znai: Tvoje carstvo je
izbrojano (mene, mene), izmereno je na vagi i naeno je lakim (tekel), i dato je Mianima i
Persijancima (ufarsin). A trei put kada se spominje da neko pie prstom je kada Isus pie po
praini tako da su svi kritiari Marije Magdalene koju su je doveli da je Isus osudi jer su je uhvatili
u preljubi, morali da se okrenu i odu. Vavilon je imao svoju priliku, ali on nije eleo da je iskoristi.
Biblija kae da bi Bog iscelio Vavilon. Rekao je: Dao sam vam vremena da se pokajete ali
niste hteli.
Tako je car Kir doao i preuzeo carstvo. Zanimljivo je da prorok Isaija pominje Kira 150. god. pre
Kirovog roenja. Kad pogledamo uveni Kirov valjak vidimo da on govori o pohodima
uvenog kralja. Zanimljivo je da je Kir predslika otkupitelja. Na valjku pie: Doao sam i
oslobodio sam robove. Ne inite nikakva zla ovim ljudima, oni su pod mojom zatitom. ak se
pobrinuo i za ivotinje kao to su gugutke i patke da ne nastradaju, tako da se ini da je to bio
jedan dobar car. Kir je uao u Vavilon kroz renu kapiju. Reka je morala biti isuena da bi on
mogao da ue. To je bilo u vreme kada je Valtazar imao gozbu mislei kako im se nita ne
moe dogoditi jer su dobro obezbeeni. Ali, 21. stih kae: Bog smee careve i menja carstva.
Istorija nam kae da je od 539-331 god. vladalo medopersijsko carstvo. Zatim dolazi sledee,
tree, bronzano carstvo (39. stih). O tome nam govori i istorija - Aleksandar Veliki. Istorija kae
da nema mesta na zemlji gde se njegovo ime nije ulo. Neki ak smatraju da je boanska ruka
vodila njegovo roenje i njegova dela. Dakle, Grci su zamenili Medopersiju.
Biblija kae da dolazi i etvrto, gvozdeno carvtvo. Ono je predstavljeno dvema nogama.
Dakle, bie dva dela ovog carstva. Kako li vi u vaoj zemlji morate biti svesni ove istorije jer Rim
je imao zapadno i istono carstvo! Vizantija, istok, iji ste vi bili deo i ostatak ste; i zapadno
carstvo i Rim koji su predstavljali rimsko carstvo. Bronza je manje vredna i skupocena od srebra,
ali je jaa. Ako uporedimo oruje rimskog vojnika i oruje grkog vojnika vidimo da grci imaju
bronzano, a rimljani gvozdeno naoruanje. Kako je to Danilo mogao znati stotinama godina
unapred? Dakle, rimsko carstvo preuzima svet. U Danilu 2:40 kae: A etvrto e carstvo biti
tvrdo kao gvoe. Ali, ovo carstvo e se raspasti. Ovo carstvo e biti veoma surovo. Gazie i
satirati sve pred sobom. To je upravo ono to je Rim inio i kakav je bio. uveni istoriar Edvard
Gibon kae da ovi likovi srebra, zlata i bronze predstavljaju narode i on, zatim, govori o
gvozdenom rimskom carstvu. Dakle, nisam samo ja koji ovo tvrdim, to tvrde i uveni istoriari.
Hipolit je rekao: Raduj se blagosloveni Danilo. Nije bila greka ve je gvoe stupilo na scenu.
Istoriari su tokom istorije ovo proroanstvo uzimali za ozbiljno. Istoriar Rolin kae: Rimljani su
123
PROROANSTVA
carstvo za carstvom pokoravali bez razlike. Cezar je bio oboavan kao bog. Nalazite hramove
svih cezara, pa ste mogli i da ih oboavate. Nita se nije promenilo. Moete otii u Indiju i
oboavati jednog od gandija. Nema problema!
Ovo carstvo e pretrpeti izvesne promene jer se stopala sastoje od gvoa i gline. Na stopalima
ima deset prstiju. U 41. stihu kae se da e na kraju ovo biti podeljeno carstvo. U 42 stihu itamo:
A to prsti bijahu to od gvoa a koje od gline, carstvo e biti nato jako a neto trono.
Prorok gleda u budunost i vidi da se rimsko carstvo razdelilo. Glina, u stvari, predstavlja Boga
koji ih i dri razdvojenima. Evo ta se desilo rimskom carstvu. Ono je bilo podeljeno u razliita
kraljevstva. Istoriari se sukobljavaju oko toga u koliko delova je carstvo na samom poetku bilo
podeljeno. Ali veina se slau da je bilo deset carstva. Dakle, deset kraljevstva predstavljaju
prvobitnu podelu rimskog carstva. Dananji ostaci bi bili Nemci, vajcarci, Francuzi, Italijani,
Englezi, Portugalci i panci, dok su Heruli, Vandali i Ostrogoti, zatrti. Biblija kae neto veoma
zanimljivo u 43. stihu: A to si video gvoe pomeano s kalom lonarskim to e se oni
pomeati semenom oveijim. Ovi delovi carstva e pokuati da se ujedine meusobnim
brakovima. Da li se ovako neto dogodilo? Naravno: jedan car oenio se erkom drugoga da
bi pokuali da stvore neku vrstu alijanse. Tako su nemaki carevi vladali u Rusiji, Engleski u
Nemakoj, Napoleon je oenio Austrijanku. Kraljica Viktorija je bila majka svima ovima jer ona je
takva jedna meavina tako da se na kraju nije znalo ta je ona.
itaemo 43. stih koji je veoma vaan: Ali, nee prioniti jedan za drugoga kao to se gvoe
ne moe pomeati s glinom. Nee se ujediniti. Istorija pokazuje u prolosti da oni umalo ne
uspeju u tom sjedinjavanju. Karlo Veliki, recimo, umalo da ih je ujedinio. Doao je pred papu i
papa je treblo da mu stavi krunu novoga carstva na glavu. Tokom same ceremonije krunisanja
vojske su poele da gube bitke na ratitima i sve su morali da ponu iz poetka. I danas Evropa
eli da se ujedini. Svi ele da uu u evropsku uniju. Svakako, ovog puta emo uspeti! Zanimljivo
je da je ak de Lor rekao: Gradimo novi Vavilon i ovog puta emo uspeti! ak su odtampali
plakate i polepili ih po celoj Evropi o izgradnji vavilonske kugle i grada Vavilona. Oni su stavili i
zvezdu kao simbol evropske unije i to sa izvrnutim pentagramima. Nije li zanimljivo da je novi
parlament, koji gradi najuveniji arhitekta danas u Evropi, nainjen kao Vavilon u izgradnji? ak
se ne ustruavaju da kau da je to pokuaj zidanja nove vavilonske kule. NIje li to zanimljivo?
Ovi ljudi nisu uopte razliiti od Navuhodonosora. Ne pie li da nee prionuti jedan za drugoga?
Ali oni opet kau: Ba me briga ta ti tamo gore kae! Mi emo ponovo izgraditi vavilonsko
carstvo i ovog puta emo uspeti! Posmatram to sa velikom zainteresovanou i prosto me
hvataju marci.
Izgleda da se ljudi nisu niemu nauili iz istorije. Pogledajmo stare careve: Vidimo palatu
danskog kralja Frederika i njegove kraljice Dajane, zatim kraljicu Viktoriju i sve ostale potomke ili
roake, svi su zajedno. Ali, nee prionuti jedan za drugoga kao to se glina i gvoe ne mogu
pomeati. To je sigurno! Vidimo krunisanje Karla Velikog, zatim Britanci su mislili da e oni to
uraditi pomou Karla arlsa. I Luj IV je to isto govorio. Napoleon je zatim rekao: Ja u to
uraditi! Istorija belei da je Napoleonu bilo reeno: Provienje je nasuprot tebi. Znate li ta je
on rekao na to? Rekao je: Provienje je na strani najmonije artiljerije. Nije li to zanimljivo? Ali,
njegova artiljerija bila je preteka za blato tokom bitke na Vaterlou jer, padala je kia. Laka
124
PROROANSTVA
artiljerija Britanac nije se zaglavial u blatu. Dakle, provienje nije bilo na strani jae artiljerije. Na
kraju njegovog ivota u izgnanstvu u bici na Vaterlou je izgubio sve. On je rekao: eleo sam da
osnujem evropski sistem zakona, suda, ne bi bilo drugih sem jedne nacije u Evropi. Evropa bi
uskoro postala jedna nacija. Zar vam ovo ne zvui poznato? 30 god. nakon Vaterloa, istoriar
dr Arnold je rekao: Bog je spreio! Danilo kae ta e biti, ovi ljudi su rekli ta e biti, a Francuz
ak de Lor opet kae: Ovog puta, mi emo uspeti! ta je bilo to to je ovo carstvo oborilo? Isti
istoriar kae da je to bila direktna Boja intervencija. Bog je taj koji kae: Ima Bog na nebu koji
javlja caru Navuhodonosoru ta e biti do kraja. Dakle, san se nije odnosio samo na
Navuhodonosora. San je za nas. Znate li da, kada je Aleksandar Veliki umarirao u Palestinu,
nakon to je sravnio svaku zemlju pre toga, ostavio je Palestinu na miru. Rekao je: Moete sami
da vladate sve dok ste pod mojim nadzorom. Nije ni jednu zgradu otetio. Zato je tako
postupio? U istoriji nam se kae da su svetenici izali pred njega,pokazali mu Bibliju i rekli mu: Ti
e vladati zato to tako Biblija kae. Ti e pokoriti Medopersiju! Aleksandar je bio toliko
impresioniran da im je rekao: Moete sami upravljati svojom zemljom kao moji vazali.
Pogledajmo jo jednog oveka sa kompleksom nie vrednosti. Njegovo ime je Kajzer Vilkhelm.
On je bio nieg rasta, a svi pripadnici njegove vojske morali su biti visoki. Da bi proverio da li su
dobro obrijani morao je da se popne na stolicu. alim se, ovo nije istina. Ali, on je rekao: Ja
u! Evo jedne zanimljive anegdote za vas: Ali, ovo nije ala, ovo se zaista desilo. Dok je kajzer
Vilkhelm pokuavao da postavi svoje carstvo na noge, u gradu Meds u Francuskoj postojala je
jedna katedrala a ispred te katedrale bila je uvena Danilova statua gde on pokazuje na
svitak. Katedrala nije ba bila u najboljem stanju i krov se raspadao, tako da su ovi eleli da
dobiju novac iz Vilkhelmove blagajne da bi popravili krovove katedrale. Znate li ta im je Kajzer
odgovorio? Rekao im je: Imate pred tom katedralom statuu Danila koji pokazuje na svitak. Po
ovome zakljuujemo da je car znao da se Evropa nikada nee ujediniti. Znate li ta je on
rekao? Rekao je: Odrubite glavu toj statui i zamenite je mojom glavom i dau vam novac za
vau katedralu! Znate li ta su uradili? Skinuli su glavu statui i sauvali je u muzeju u svom arhuvu
i nainili novu koja je odraavala Kajterov lik. I tako su dobili novi krov. To je istorijska pria, nije
izmiljena. Moete proveriti! Kajzerova glava stajala je na vrhu statue dok Kajzera nije nestalo.
Doao je sledei vladar koji je rekao: Sklonite tu glavu i vratite Danilovu a pokazau vam da sa
Danilovom glavom ili bez nje ja u to uraditi! Izgleda kao da se ovi vladari suprotstavljaju Bogu
na isti nain kao i ak de Lor koji kae: Ovog puta u uspeti! Vladar koji je rekao: Vratite
glavu Danilovu! bio je Adolf Hitler.
Danilo je rekao da Bog postavlja i smee careve i uspostavlja carstva. Hitler je rekao: Ja u
ujediniti Evropu! Da li se i vama inilo da e tako biti? On e to uraditi! Simbol boga sunca
moete nai pod Budinim stopalima. Pronaiete ga kao simbol teozofskih drutava koja
takoe kau da je Lucifer Bog. Hitler je preuzeo te simbole, a koristi iste simbole kao i drevni
pagani. Pronaiete ovaj simbol i u hetitskom, egipatskom, vavilonskom carstvu. Vidite, ove
nijanse i valeri u istoriji su zaista zanimljivi. Hitler je govorio i pod simbolom velikog orla koji je
simbol Ozirisa. Ceo njegov sistem bio je zasnovan na okultizmu. Njegova organizacija SS i tajna
policija bile su zasnovane na okultizmu. Njihov simbol bila je lobanja sa kostima. Zanimljivo je da
predsednici Sjedinjenih drava, takoe, pripadaju organiziaciji koja se zove Lobanja i kosti.
Sadanji predsednik je lan ove organizacije. Pod ovim simbolom stoji broj 322. Proitajmo 1
125
PROROANSTVA
Knjigu Mojsijevu 3:23: ovek je postao kao jedan od nas, govori Gospod! Kao da ovi ljudi
govore: Ja sam kao Bog, mogu ja to! Briga me za onaj stih u Danilu 2. glava. Vei sam ja od
toga, nanite mi celu zlatnu statuu! Nacisti su ili pod simbolom ovih paganskih boanstava
ba kao to je to inio Navuhodonosor. Potpuno su zaboravili da je na kraju Navuhodonosor
rekao: Ne oboavajte ni jednog drugog boga osim Boga Sedraha, Misaha i Avdenaga! eril
je rekao na kraju I Svetskog rata da postoji duboko uverenje i univerzalna nada da e mir
zavladati u celom svetu. Mi smo svedoci da taj mir nije postignut.
Iako su mnogogi pokuavali i nisu uspeli, ova poslednja inicijativa za ujedinjenje Evrope je
najvea do sad. Svi su mislili da e Istok i Zapad ostati u konfliktu. Toliko je bila nagomilana
vojna mo, kao nikad ranije u istoriji. Postoji zid koji je delio Evropu. Onda su rekli: Zid mora da
padne! Moramo da se ujedinimo! Sklonite taj zid! A svi politiari su manevrisali iza scene. Ali,
Biblija kae: Nee prionuti jedno za drugoga! Ali, dole sa simbolima vladavine, dole statue
Lenjina i ostale, dole Sadamove statue, Sovjetski savez vie ne postoja i itanje evropske
budunosti je iz dlana! Svi ele da znaju ta e biti evropska budunost. Vidite, ja ve znam. I vi
to moete znati, jer je to zapisano u Bibliji. Svi ele da budu deo Evrope ukluujui i vau zemlju.
Pa, nee li onda biti mnogo bolje? Ne moe biti gore nego to je sad, pa sigurno e biti bolje.
Ali, moemo li se izboriti s tim? asopis Tajm kae: To je vie nego pitanje novca! Englezi
kau: Hoemo da zadrimo nau funtu! A oni sa slabijom valutom kau: Kako da se
oslobodimo ovog ubreta, dajte nam evro! Lilendstov kae da je oveanstvu odreena
odloena kazna, ali dani milosti su zastraujue kratki. Biblija kae da e Bog nebeski uspostaviti
carstvo koje nikad nee biti uniteno. Ona, takoe, kae da e sva prethodna carstva biti
razbijena u param-parad, a samo Boje carstvo ostae zauvek.
Vavilon je bio uniten! Da vam kaem neto, Vavilon nije uniten! Upravo ovde u Evropi danas
nalazi se Vavilon. Zato novi evropski parlament gradi sebi zgradu koja izgleda kao vavilonska
kula u izgradnji ukoliko oni ne ele da predstavljaju sam Vavilon. Ekonomija je voena na
medopersijskim i rimskim principima. Na zakonski sistem je rimsko-holandski. Svi aspekti ranijih
carstva i danas postoje. Ako doemo do religijskog sistema, poklapa se u svakom detalju. Sve
je uvek u suprotnosti sa onim to Bog kae. Biblija kae da e kamen udariti lik u stopala i sve e
biti zbrisano. Da li znate da se na silu pokuavaju otarasiti ovog biblijskog uenja? U vaoj zemlji,
80 god. je bio favorizovan ateizam. Svakako da e 80 godina ateizma zbrisati Danila iz umova
ljudi. A vi sada itate o proroanstvu iz Knjige proroka Danila. Ne moe vas ni 80 godina
prisilnog ateizma spreiti da veeras sluate.
Postoji nada jer svako ko padne na tu stenu razbie se, ali na koga ona padne satre ga. ta
to znai? To znai da ukoliko prihvatite Mesiju, on e promeniti vae srce. Sav bol, sva mrnja,
sva gorina, sva tuga, sve e to nestati. Hvala Bogu da imate mogunost izbora jer ste
slobodna stvorenja stvorena po liku Bojem. I Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih. Nee biti
vie smrti, ni plaa, ni vike, ni bola jer staro proe (Otkrivenje 21. glava). elim da vas pitam
neto: Ako je Bog tako precizno odredio kako e tei istorija, zato ne verovati i ovo? Svakako
da to prua mnogo bolju i veu nadu od svega to smo do sad imali. Da vam kaem neto, ja
ivim u Africi, u zemlji koja je tek nedavno dobila najveu slobodu koju je ikad imala. I dobila je
vie buna, krvoprilia, zala svih vrsta nego ikada ranije. Da moja nada poiva na tom carstvu,
126
PROROANSTVA
bio bih veoma nesrean. Ali, to me se ne tie, ja sam i dalje veseo jer ja sluajno verujem da e
ova Stena doi. Danilo 2:35 kae da e ovaj kamen udariti lik, smrskae ga i vie ga nee biti.
A sama stena ispunie celu zemlju. Ovaj san je pouzdan, a tumaanje mu je tano. Danas
smo proleteli kroz istoriju, videli smo biblijski odgovor na haos koji vlada u svetu. Neki moda
mogu da uspeju kao to je Karlo Veliki uspeo. Siguran sam da e leteti vatrometi ujedinjenja,
mira, ali usred same proslave raspae se, jer Biblija kae da nikad nee prionuti jedno za
drugo. Naa nada treba da bude u nebesko carstvo. Sigurno da elimo da saznamo ta se
dogaa iza scene. Ko je taj pravi neprijatelj ko povlai konce. Ko je taj ko kae: Ovaj narod zbrisati! Ko kae: Ovaj narod treba da se promeni! Ako elite da znate ko je taj ko vlada i
uprava, proitajte i sledee predavanje jer prorok Danilo e nam tano rei ko je taj neprijatelj.
Pitanja i odgovori (nedelja II)

1. Ko je stvorio Tvorca ili ko je dizajnirao dizajnera?
Odgovor: Ne znam. Ko je stvorio Veliki prasak? Odakle potiu prvi energetski molekuli ili
jedinjenja? Ni vi ne znate. Sada imamo problem. Ja ne znam kako je nastao Bog, a vi ne znate
kako su nastali uslovi za Veliki prasak. Da li je mogue da mi jedno od tih dva moe neto
pomoi? Da li je Veliki prasak mogao da mi ostavi poruku odakle je potekao ili mi je mogao
unapred rei ta e biti kasnije? Oigledno ne. Da li je mogue da mi inteligentni Stvoritelj
zapie odakle potie i ta e se dogoditi u budunosti tako da kada se zbude verujem? Kome
biste vie voleli da verujete onome ko ne govori nita, niti moe, ili onome ko vam unapred kae
ta e biti? Dokaz o pudingu je u jedenju.
2. Da li je koincidencija paralela koja postoji u imenima Tutmozis ili Tutmos i Mozis ili Mojsije?
Odgovor: Nije u pitanju koincidencija. Mojsije je egipatsko ime. Mogue je da je zvan
Hapimoze to nas upuuje na boga Nila. To je bilo njegovo egipatsko ime.
3. Kada je nastao ovek? Koliko pre potopa? Kada su ivotinje nastale i kada je sam ivot
nastao? ta se deavalo posle potopa?
Odgovor: Po Svetom pismu, negde oko 1500. godine pre potopa. Ono to se odigralo posle
potopa je potpuna regeneracija biljnog i ivotinjskog sveta. Moete se pitati da li je mogue
neto tako za kratko vreme. Ako koristite dananje brzine rasta ili razmnoavanja, poev od dva
slona za 300 godina imali biste 6 miliona slonova. A poevi od dva zeca za 80 godina imali
biste 6 milijardi zeeva. To je ukoliko koristite za raun dananje brzine za razmnoavanje, a to
se ne odnosi na neke posebne okolnosti. Za migracije malih glodara od severne do june
hemisvere ranije se smatralo da im treba 60-70 godina. Pratili su migracije malih sisara od severa
ka jugu Afrike i oni se svi kreu od severa ka jugu, a to moete zakljuiti po pojavi genetikog
drifta. Migracije u Aziji se odvijaju u pravcu zapad-istok. Vrlo neobina koincidencija ukoliko nije
bilo Nojeve barke.
127
PROROANSTVA
4. Pitanje volje svesti, tenje ima nekog znaaja za evoluciju. Moda ne bi trebalo odbaciti
lamarkizam u potpunosti. Zar tenje i nastojanja nisu mogli da utiu na pojavu novih
karakteristika?
Odgovor: Lamarkizam nije nauan jer ne moete da poelite i eljom dovedete u postojanje
strukturu kao to je gen. On mora nastati ili sluajno ili stvaralakim aktom. Ali, lamarkizam je
privlaan jer ukoliko nema boljeg izlaza on je zgodno reenje za filozofska pitanja kad je u
pitanju evolucija. Moda ptice lete zato to su elele da lete. Ali niko nije vie eleo da leti od
oveka a on jo uvek ne leti osim avionom. Zanimljivo je u literaturi pratiti kako evolucionisti lako
upadaju u zamku lamarkizma jer je tako privlaan da objasni ono to je evolucijom teko
objasniti. Ali, to ipak nije pravi odgovor.
5. ta mislite o knjizi Biblijski kod? Ona je po reima autora protumaila Bibliju kao veliko
proroanstvo uz pomo kompjutera.
Odgovor: Puno se praine diglo oko te knjige. U ezoterinim naukama biblijski kod je neto to
Biblija ima da kae. Budui kodirana informacija cela istorija je kao kod prikazana u Bibliji. I
onda kompjuterskim istraivanjem, svu tu istoriju koja je zapisana u Bibliji moete pronai. To je
mudro jer ne morate da itate svoju Bibliju, moete samo koristiti kod. Ne samo to, u tom sluaju
samo bi ova generacija imala ikakve koristi od Biblije. Sve prethodne generacije koje su bile
spremne da umru za ouvanje Biblije su oigledno umrle uzalud. Biblijski kod se zasniva na
korienju rei u Bibliji na originalnom jevrejskom tekstu. Ako se seate, jevrejski originalni tekst
pisan je u jednom bloku bez praznina izmeu rei i slova, bez znakova interpunkcije. Zatim,
jevrejski nema ni samoglasnike, ima samo suglasnike. Imajte u vidu taj scenario i razmislite da li
je Sadam Husein spomenut u Bibliji. Hajde da izvadimo iz te rei sve samoglasnike, onda je to
sdmhsn. Podvrgnite to kompjuterskom istraivanju, neka skenira s leva na desno, s desna na
levo i svaku moguu dijagonalu koju moete zamisliti, i svaku vertikalu i vidite koja verovatnoa
da e se pojaviti sdmhsn. Postoje 100% verovatnoa da e se tako neto pronai. I onda
kaete: Evo, u Bibliji se pominje Sadam Husein. To je netano, jer nain na koji je Biblija pisana
moe da pokae svako ime u Bibliji ako ga ovako tumaimo. A moete pronai to ime kada
jednom tu postoji i kada traite neto konkretno. Da Sadam Husein nije roen, ne biste imali to
ime tako da ne biste ni traili sdmhsn u Bibliji. Mogue je da se tek nakon to se neki dogaaj
odigra ili linost pojavi na svetskoj sceni da ih traite. To ne moe da funkcionie ni na jednom
drugom jeziku jer imate i samoglasnike a postoji i pauza izmeu rei. Bog je imao nameru da
Bibliju itamo onakvu kakva jeste, a ne da traimo samoglasnike raznih imena.
6. Kakvu ishranu primeniti kod poveane koncentracije laptina i mokrane kiseline u krvi?
Odgovor: I jedno i drugo potie od ishrane bogate proteinima. Mokrana kiselina moe da
nastane kao posledica enzimskih problema ako nemamo dovoljno enzima urikaze. Nain da se
ovo rei jeste da se ima ishrana sa niskim sadrajem proteina i da proteini, po mogunosti, budu
biljnog porekla.
7. Moj otac ima 75 godina fiziki je aktivan i pua je. Uzima po polovinu umeeg C vitamina
uvee jer mu to prija. Da li mu moe koditi stalno uzimanje?
128
PROROANSTVA
Odgovor: Ne verujem da vitamin C moe da nakodi, ali puenje hoe.

8. Molim vas za savet: reuma me mui ve due vreme i degenerie mi zglobove. ime da se
hranim da bih ublaila bolove i lake hodala?
Odgovor: U asopisu Lanset postoji lanak koji je izdala grupa naunika i oni su ispitali sve
naine ishrane da bi se olakalo pacijentima koji boluju od reumatizma. Postojala je samo
jedna dijeta koja je zaustavila reumatizam to je bila veganska vegeterijanska ishrana.
Zanimljivo je da u krajnjem rezimeu, kao svi tipini naunicim oni kau: Kad je bol prestao,
moete se vratiti na svoju prvobitnu ishranu. Nije li to smeno, da se hranite tako sve dok se
bolest ponovo ne pojavi, pa onda opet morate na dijetu?
9. U jednom asopisu sam proitala lanak da Isus nije umro na krstu i da su ga spasli tako to je
u peini u koju je odnet kada su ga skinuli sa krsta postojao tajni prolaz. Kao dokaz kau da
svaki doktor zna i da u svakoj medicinskoj knjizi pie da iz mrtvog tela ne tee krv. A znamo da
kada je straar ubo Hrista kopljem da je potekla krv i voda. elim vae miljenje o ovome.
Odgovor: Tano je da mrtvo telo ne krvari, ali se krv odvaja na plazmu, a plazma je voda koja
je potekla. Ili bolje reeno serum. To znai da je bio mrtav. Ne znam da li ste bili u Jerusalimu, ali
najverovatnije je mesto sahranjivanja grob u vrtu. Svi kriterijumi izgleda da odgovaraju. A u tom
grobu svakako nema skrivenih tunela, on je izgraviran u vrstoj steni.
10. Ako Jevreji ne veruju da je Mesija doao, kako onda mere vreme, tj godine?
Odgovor: Jevreji ne broje godine od Mesije, ve od poetka.
Identitet antihrista
Veeras emo se baviti vrlo osetljivom temom. elim unapred da se izvinim ako nekoga budem
na neki nain uvredio. Na kraju kraju krajeva, ako elimo da saznamo istinu, ne bi imalo smisla
da istinu obuemo u la tako da niko ne bude povreen jer, ko eli da ivi u lai? Veeras emo
razmatarti ta Biblija kae ko je ko, tako da naa razmiljanja i spekulacije ne nadvisuju Boju
re.
Ako pogledamo u renik biblijske simbolike, seate se da smo tamo videli da se prostitucija
oznaava kao idolatrija, idoplokonstvo. Zveri su bila carstva, rogovi su predstavljali careve ili
carstva. U istom kontekstu kao i sino razmotriemo jednu drugu glavu Knjige proroka Danila.
Opet je u pitanju jedan san koji je ovoga puta dat proroku a ne caru. Ovaj san ide u vie
detalja. San je zaista zapanjujui. U Knjizi proroka Danila 7:1 pie: Prve godine Valtazara, cara
Vavilonskoga, usni Danilo san. Bog je Danilu rekao ta e se dogoditi. To je bio produetak
onoga to je on ve video i uo u sluaju carevog sna. U svojoj viziji video je etiri vetra kako se
129
PROROANSTVA
sudaraju na velikom moru. Zatim je video etiri velike zveri koje se razlikuju jedna od druge i
kako izlaze iz mora. Ukoliko more predstavlja naciju ili mnotvo, vetar predstavlja rat ili bunu, a
zveri predstavljaju kraljevstva ili kraljeve, to znai da je Danilo video da e se kroz ratove na
zemlji pojaviti etiri velika carstva. To je slino onome to je car Navuhodonosor sanjao kada je
video statuu nainjenu od etiri metala.
Evo nekih biblijskih simbola tako da mi ne bismo sami davali svoje znaenje odreenim
simbolima. Razmotriemo samo neke od njih: Otkrivenje 17:15: Vode koje si video su narodi,
mnotvo, nacije i jezici. U Knjizi proroka Jeremije definiu se etiri vetra govorei o Elamcima.
Imamo takoe i jednu stilsku figuru jevrejskog paralelizma gde jednu stvar kaete na jedan
nain, pa je onda ponovite na drugi nain. etiri vetra (zelam) znae da su oni bili zbunjeni i
izgubljeni pred svojim neprijateljima i zato je Bog rekao: Poslau ma! Dakle, vetrovi
oznaavaju rat. I sam Danilo, tumaei simbol, kae u 17. stihu: etiri velike zveri su etiri
carstva. I dato joj je srce oveije. Vidimo iz Danila 2. glave da je u pitanju Vavilon. Ako
sumnjate da je lav upotrebljen kao simbol za Vavilon, u Knjizi proroka Jeremije 4:7 govori se o
lavu koji je izaao iz jazbine koji e unititi Izraelce. Naravno, Vavilon je bio taj koji je unitio Izrael.
Simbol samog Vavilona bio je lav sa krilima orla, to je svima poznato.
Sledee carstvo bilo je predstavljeno jo jednom zveri koja je izgledala kao medved i bila je
nagnuta na jednu stranu. To je interesantno jer Miani i Persijanci nisu bili jednake snage u
medopersijskom carstvu. Ova zver je imala tri rebra u ustima. Bilo joj je reeno da ide i da jede
mnogo mesa, drugim reima, druga carstva. Medopersija je trajala od 539-331. godine pre
nove ere. Znamo da su postojala tri pohoda da se osvoji vavilonsko carstvo: prvi je bio na Lidiju,
drugi na sam Vavilon a trei na Egipat. Sledea zver je zver koja podsea na leoparda koji je
imao etiri krila. Jue smo videli da e se Aleksandrovo grko carstvo razdeliti na etiri dela.
Grko carstvo je vladalo od 331-168. godine pre nove ere. etvorica naslednika bili su
Kasandar, Lizimah, Ptolomej i Seleuh. Istu sekvencu sledimo kao i u prolom predavanju. Zatim
dolazimo do etvrte zveri. Koje je bilo etvrto carstvo iz prethodnog predavanja? To je bilo
rimsko carstvo. I videh u nonoj viziji i etvrta zver bee uasna, strana i izuzetno jaka. Opet se
spominje element gvoe zver je imala ogromne gvozdene zube i sve je pred sobom
rasturala i gazila. Ova zver razlikovala se od sve tri prethodne imala je deset rogova. Koliko
nonih prstiju je imao kip o kome smo govorili u prethodnom predavanju? Deset, naravno. A
ova zver ima 10 rogova. Gledamo ovu silu kako mete kroz istoriju i vidimo da kod nje ima neto
razliito. Veeras emo definisati ta je to to je ini razliitom.
U Knjizi proroka Danila 7:24 pie: I deset rogova jesu deset careva koji e nastati iz toga
carstva. Dakle, Rim e se podeliti na deset delova. A posle njih nastae drugi. Nakon ovih
deset carstva nastae jedno specifino. Ono e pokoriti tri cara. Ovo je fascinantno, to je
istorija zapisana unapred! Koliko dugo e nastaviti da deluje ovo carstvo? U 22. stihu pie:
Dokle doe starac i dade se sud svecima vinjega. Ako se ovo carstvo podglo nakon to se
Rim podelio na deset carstava, i ako e postojati do Hristovog povratka, do suda, da li ono i
danas postoji? Oigledno da ono i danas postoji. Nije nemogue identifikovati ovo carstvo. Rim
je vladao od 168. godine pre nove ere do 476. godine nae ere. A zatim se ovaj mali rog morao
podii i ispred sebe zbrisati tri kraljevstva. Isti redosled se ponavlja kao onaj koji je vezan za
130
PROROANSTVA
statuu iz Danila 2. glave. Danilo ostaje opinjen ovim malim rogom i kae: eleo sam da
saznam istinu o ovoj etvrtoj zveri. Ova etvrta zver bie etvrto carstvo na zemlji, glasio je
odgovor. Ono e biti razliito od svih ostalih carstava i pokorie celu zemlju. Da li je neko
pokorio svu zemlju? Da li se rimsko carstvo prostiralo do Kine, Japana, Indije? Biblija kae da e
ova sila pokoriti celu zemlju. To je zanimljivo. Ili Biblija grei ili smo mi propustili da neto
razumemo. Dakle, Rim nije pokorio celu zemlju. Ali, ako gvoe predstavlja Rim, a stopala liku su
pomeana zemlja i gvoe, zar nema elemenata Rima i u stopalima? Moda Rim jo uvek nije
mrtav, moda je samo promenio pojavnu formu. Da razmotrimo: deset carstava e trajati od
476. godine, i ova sila e trajati sve do Drugog Hristovog dolaska. Setite se, u Danulu 2. glavi
pie: U vreme tih careva Bog nebeski uspostavie carstvo koje nee biti uniteno i trajae
veno. Dakle, Danilo prvo vidi deset rogova, a zatim ostaje zapanjen ovim malim koji se
pojavljuje meu njima. Vidite, ovaj mali rog izlazi izmeu ova deset. Gde e se on geografski
pojaviti? Mora da bude u Evropi, ne moe biti nigde drugde. Prevod kae da je u pitanju mali
rog, ali bolji prevod bi bio da je taj rog izrastao od maloga, i pred kime su iupana tri od
prethodnih deset rogova. Ovaj rog je imao oi kao oi oveije.
Ovo nam je vrlo poznato: Vavilonu je dato da se uspravi kao ovek. Seate se, Vavilon je
izazivao Boga. On je rekao: Ne, nema ni govora Boe, hou da nainim celu statuu od zlata, a
ne samo glava da bude od zlata. Nee biti kako ti kae, Boe, bie kako ja hou! ovek se
uzdie da se izjednai sa Bogom. Da li e ova sila initi isto? On ak poinje da govori velike,
pompezne rei. Na drugom mestu Danilo kae da on govori bogohulne stvari. Dakle, kao
Vavilon, on e se uzvisiti. Imamo potpuni opis u 24. stihu: Iz Rima e izniknuti deset rogova,
zatim nakon ovih deset uzdignue se i mali rog koji e unititi tri prethodna. Moemo zakljuiti u
koje vreme se to istorijski zbilo. To mora biti nakon podele na Vizigote, Franke, Aglosaksonce i
ostale. Tri su bila unitena. Prvi su bili Heruli 493. godine. Zanimljivo je da su oni bili nastanjeni u
Italiji a shodno tome i Rim je bio pod njima. Oni su ovu silu potisnuli i zato je ona trebalo da
nestane. Sledei su Vandali koji su 534. godine bili zatrti. I oni su vladali nad Italijom i nad
Rimom, tako da su i oni bili uklonjeni. Napokon, Ostrogoti su takoe imali vlast nad Rimom zbog
ega su bili uklonjeni. U Danilu 7:9 pie da je Danilo imao velianstvenu nebesku viziju. On vidi
jednu prestonu dvoranu gde je starac sedeo i opisuju se svi aneli koji su oko njega. Zatim se
knjige otvorie i sud otpoinje. Danilo vidi jednog kao Sina oveijeg koji na oblacima nebeskim
dolazi pred starca. Ova scena se deava na nebu, ne na zemlji. Njemu se daje vlast, i slava i
carstvo. Dakle, pravi vlasnik ove planete je Sin oveiji. Sveci carstva preuzee carstvo zauvek
i zauvek. Kraj ove vizije je isti kao i kraj vizije u 2. glavi. Ali, pre ovog zavrnog dogaaja desie
se veliki konflikt izmeu svetaca vinjeg, Bojih ljudi, i sile malog roga. Danilo nam kae kad e
se podii ovaj mali rog, i obavetava nas da e on biti tu do Hristovog dolaska.
Da dobijemo jo malo detalja od apostola Pavla. O toj sili apostol Pavle pie u 2. Poslanici
Solunjanima 2:1-10 jer su u to vreme ljudi oekivali Hristov povratak. U 3. stihu pie: Da vas niko
ne prevari, jer taj dan nee doi dok ne doe, najpre, otpad i ne pokae se ovek bezakonja,
sin pogibli. Pavle ga naziva sin pogibli. Zanimljivo je da postoje samo dva sina pogibli. Jedan
je Juda koji je bio Hristov uenik i koji ga je izdao poljupcem. Postoji jo jedan koji izgleda kao
da je Hristov sledbenik, a zapravo je njegov izdajica. Kada e se on podii? Apostol Pavle nas
prvo obavetava ono to nam i Danilo kae, a to je da e se ovaj protiviti i podizati vie svega
131
PROROANSTVA
to se zove Bog, tako da e on sesti u crkvi Bojoj kao Bog pokazujui sebe da je Bog. Kakvo
bogohulje! Dakle, ovo nije svetovna, ovo je religiozna sila. Evo jo jednog bitnog detalja. Ovaj
antihrist, kako pie u 1. Poslanici apostola Jovana, e doi, a on je ve tu u svetu i deluje. Dakle,
on je ve delovao dok su uenici jo bili ivi. Zatim apostol Pavle u Poslanici Solunjanima
nastavlja: Zapamtite, dok sam jo bio sa vama, govorio sam vam o ovome. Dakle, Pavle im je
govorio neto to jo nije bilo zapisano: I sad znate to zadrava da se ne javi u svoje vreme, ali
ova tajna bezekonja ve se kuje iza scene. To je bilo u vreme apostola Pavla. Zapanjujue!
Ljudi oekuju da e se antihrist pojaviti negde u budunosti. Pavle kae da je postojala sila koja
je spreavala da se sila antihrista pojavi, ali kada se ova sila koja zadrava ukloni, onda e se
antihrist pojaviti. Gratan Ginis u svojoj knjizi Romanizam i reformacija kae da je Pavle morao
neto tako usmeno da saopti svom stadu, ali on to nije zapisao.
Da bismo razumeli ta je Palve hteo da kae, moramo otii do ranih hrianskih autora i videti
ta su rani hriani verovali po tom pitanju. Tertulijan, koji je pisao oko 200. godine nove ere,
kae: Onaj koji sada zadrava mora zadravati sve dok ne bude uklonjeno s puta. Koja je to
prepreka osim rimske drave iji pad nakon uspostavljanja deset carstava uvodi antihrista?
Dakle, hriani su znali da kada Rim padne, tada e na scenu stupiti antihrist. Naravno da Pavle
nije tako neto mogao tada da napie, Rimljani bi ga sigurno uhapsili. Biskup Konstantinopoljski
390. godine pie: Ima samo jedna stvar koja sada zadrava, a to e biti uklonjeno kada rimsko
carstvo bude uklonjeno sa puta. Tada e antihrist doi. To je isto to i Danilo kae, kada se
podignu deset rogova, tada e iznii i mali rog. Dakle, svi rani pisci znali su da e antihrist doi
onda kad rimsko carstvo bude uklonjeno. Gratan Ginis pie: Dok je cezar imao carsku mo bilo
je nemogue da se predskazani antihrist pojavi. Dakle, i prorok Danilo i apostol Pavle tano su
znali kada e se pojaviti antihrist. Za ovo carstvo Danilo kae da e biti razliiti od ostalih.
Razlika etvrtog carstva lei u sili malog roga koji e pokoriti celi svet. Taj mali rog mora da je
sada meu nama i zauzet pokoravanjem itavog sveta. Da li smo do sad u svojoj
argumentaciji ostali na naelima Biblije? Jasno je, i Biblija kae da e se mali rog podii i da e
ostati na zemlji do kraja istorije.
Da proemo kroz celu 7. glavu Knjige proroka Danila i vidimo sve karakteristike malog roga.
Dakle, svaka karakteristika mora da se uklapa u opis iz Danila, ili ne razmatramo pravu silu kao
antihrista!
1. 7. i 8. stih kau da se ona podie iz etvrte zveri. Dakle, die se iz rimskog carstva. Crkva ui da
ona izlazi iz Grke. Kako moe da bude Grka kada Biblija kae da je u pitanju Rim? Oni ne ele
da vi znate da dolazi iz Rima, jer onda ne moete biti prevareni.
2. Druga karakteristika je da se mali rog podie meu deset rogova. To kae 8. stih. Dakle, u
pitanju je evropska sila. Antihrist se pojavljuje u Evropi. Neko me je pitao zato ba u Evropi,
zato ne bi to bile Ujedinjene nacije? Zato to Biblija kae da je to evropska sila. Ako neku ulogu
igraju Ujedinjene nacije, onda e im sila o kojoj govorimo rei kakvu ulogu da igraju.
3. Mali rog se podie nakon deset carstva, nakon 476. godine i bie razliit od ostalih rogova.
4. Seate se da se podie kao Bog i da govori hulne stvari - re je o religioznoj sili.
132
PROROANSTVA
5. Mali rog je jai od ostalih. Sva ostala carstva bila su svetovna, dok je mali rog razliit, on ima
religijske konotacije.
6. On je iskorenio tri prethodna carstva.
7. On ima oi poput oveka i ima velike rei protiv najviega. (8. i 25. stih) Dakle, on govori
protiv Boga. Apostol Pavle kae da e on sedeti u crkvi Bojoj pretvarajui se da je Bog.
8. On e potirati svece vinjega. On ratuje protiv Bojh ljudi. On samo pokuava da uniti.
9. 9. stih kae da je on toliko drzak da pokuava da promeni vremena i zakone. Za koje zakone i
vremena mislite da bi Bog bio zainteresovan? Da li su u pitanju obini ljudski zakoni ili Boji
zakoni i Boja vremena? Mislite li da bi postojala sila koja bi bila toliko drska da menja Boja
vremena i Boje zakone? Bilbija kae da e ova sila to initi.
10. Postoji i vremensko proroanstvo: I dae mu se u ruke za vreme, vremena i po vremena.
Noviji prevodi ine ovo malo jednostavnijim i kau da se ovo odnosi se na tri i po godine. Ako
e ovo carstvo postojati od vremena poetka rimskog carstva pa do kraja vremena dok se
Hristos ne pojavi, to je nemogue, to nije tri i po godine. U pitanju je proroko vreme. Seate se
onog: dan za godinu? Tokom ovog vremena e sveci vinjega, Boji ljudi biti u negovoj ruci da s
njima ini ta i kako hoe. On je taj koji e pokoriti svu zemlju. Samo mali rog, koji e postojati
do kraja, to ini.
11. Vlast e mu se uzeti do kraja vremena. On upravlja svetom do poslednje take istorije.
Ovo je vrlo jasno, svako je do sada mogao pogoditi o kome se ovde radi. Do sada nisam rekao
nita, dopustio sam da Biblija govori. Hajde da je direktno identifikujemo. Koja je sila u pitanju?
Mora da istorija o tome ve neto govori. Crkvena istorija nas ui da je Rim bio podeljen na
deset delova. Iz ruevina rimskog carstva pojavio se novi poredak drava ija je centralna
taka bilo papsko sedite. Dakle, papstvo se podie meu ovih deset carstva. Njegova pozicija
je bila prilino razliita od prethodnih. Ta sila je papska stolica. Ako pogledamo asopise koji su
napisali Alkazar i Robero, dva jezuitska teologa, oni tvrde da antihrist dolazi iz Grke. To je, po
njima, Antioh Epifan IV, car Grke. To je doktrina preterizma. Drugi kau da antihristi dolazi u
budunosti nakon to hrianska crkva bude otila na nebo. To je doktrina futurzma. Danas
crkve veruju ili jedno ili drugo, a neke, to je vrlo zauujue, veruju u oba. Ni jedan od ove
dvojice ne mogu biti u pravu. Isto tako i crkve koje veruju ovo ne mogu biti u pravu jer ste videli
da sila dolazi iz Rima. Ekhart, istoriar, govori o varvarskim cartvima, a zatim kae da je
Rimokatolika crkva postala nezavisna od drave u religijskim pitanjima, ali je dominirala u
svetovnim poslovima. Ona se uzdigla, posltala je vea od ostalih. Istoriar Hobs kae da je
papstvo duh umrlog rimskog carstva koje sedi krunisano na njegovom grobu i sebe naziva
rimskim. Dakle, da li Rim postoji jo uvek? Da, i to u svojoj crkvenoj formi. Ova sila preuzima i
svetovnu vlast: Nemaki kralj je bosonog ekao da ga papa ponovo vrati na vlast. On je
morao da moli da mu se vrati presto. Najvei rimski koncil je proglasio: Mi tvrdimo da sveta
apostolska stolica i rimski pontifeks dre primat nad celim svetom. Po njihovom priznanju, oni
tvrde da kontroliu celi svet. Kardinal Mening, govorei o pomazanom visokom sveteniku -
133
PROROANSTVA
papi, kae da on sudi izmeu suverena i podanika. Dakle, ova vlast kontrolie i carstva i njihove
podanike. Ukoliko ste nepogreivi, moete da kontrolie one koji mogu da pogree. Samo
nepogreivi mogu da vladaju bez greke. U knjizi Malahije Martina Kljuevi ove krvi, ovaj
ovek kae da jedino papa ima dranje i sve karakteristike da bude svetski voa. Prorok Danilo
je eleo da zna istinu o etvrtoj zveri koja je radila sve ove stvari, koja je imala oi oveka i koja
je zatirala svece vinjega.
Da pogledamo biblijsku definiciju hule, bogohuljenja. Dva puta su pokuali da uhapse Isusa
zbog takozvane bogohule. Prvi put je to bilo kada je Isus rekao: Ja i otac jedno smo!, Tada su
Jevreji pokuali da ga kamenuju. Biblija kae da je to za njih bila hula jer je sebe izjednaio sa
Bogom. To je prva definicija hule. A druga je kada Isus kae: Gresi su vam oproteni! Jevreji su
opet rekli: To je hula, jer ko moe opratati grehe sem jednoga Boga? Biblija kae da je mali
rog sila koja huli. Pretpostavljamo da on za sebe tvrdi da je Bog i da moe da oprata grehe.
Da li papstvo to ini? Pogledajmo katoliku enciklopediju: ova pravna vlast ukljuuje i mo da
se oprataju gresi. To ih same identifikuje. Ako pogledamo Katoliki svetenik, tamo pie:
Traite gde god hoete na zemlji ili na nebu i moete pronai jedno stvorenje koje moe
oprostiti greniku, a to je katoliki svetenik. Ide se i dalje od toga i kae: Svetenik nije samo
ovek, greno dete Adama, ve Alter Cristus (jo jedan Hristos). Nije li ovo zapanjujue? Anti
na grkom znai protivan ali, u 75% sluajeva znai umesto. Dakle, antihrist znai onaj ko e
zauzeti mesto Hristovo. Pogledajte, katolici kau da imaju silu nad Svemoguim. Imaju vie sile
nego Bog, mogu rei Bogu ta da radi. Katoliki nacionalni asopis kae da papa nije samo
zastupnik Hristov, on je sam Isus Hristos sakriven pod velom tela. Dakle, sada oni sebe ini i
Bogom. Katolici kau da je sam Bog pod obavezom da se pokori presudi njegovih svetenika.
Prvo ide osuda svetenika, a Bog se na nju potpisuje. Drugim reima, Bog je samo sud u rukama
svetenika. Kad se govori o autoritetu Koncila, oni kau da se sve osobine koje se odnose na
Hrista primenjuju i na papu. Dakle, on sebe ini Hristom, on je antihrist. On ide tako daleko da se
i naziva Gospod na Bog papa Leon. Dakle, on tvrdi da je Bog. U jednoj enciklici pape Leona
pie: Mi na ovoj zemlji zauzimamo mesto Boga svevinjeg.
Da li se papstvo moe okarakterisati kako oni o sebi govore, kao hulna sila? Naravno. Najsvetiji
koncil kae jo neto fascinantno, a to je pisano 1167. godine: Pontfeks dri primet nad celim
svetom. Reiete da je to bilo davno u istoriji. Ne bi valjda pape bile pape tako naivne da
danas tako neto tvrde. Ako su bili nepogreivi, ne bi mogli da gree. Toma Akvinski, koji je od
strane sadanjeg pape priznat kao katoliki filozof, napisao je: Svetovna sila je potinjena
duhovnoj sili kao to je telo potinjeno dui. Sotoga se ne moe smatrati uzurpacijom vlasti ako
se duhovni prelat mea u svetovne, telesne stvari. Imajui to u vidu, svetovna sila je podlona
njemu. Papa e vladama rei ta da rade. Ovo je potvreno Trentskim koncilom. Evo ta su
napisali to vai i danas: Sva svetovna vlast je paipna: vlast, pravosue, vlada cele zemlje - i to
po boanskom pravu. Svi vladaoci sveta su njegovi podanici i moraju mu se pokoriti. Ovo je
doktrina rimoktolika koja potie iz njihovog najvieg koncila. Nema carstva ili vlasti koji bi
mogao ovome da se protivi. Toma Akvinski je priznao da nad jereticima mora biti izvrena
smrtna kazna. Katoloci kau da ovo ponovo stupa na snagu, da se ak i telesne tonture mogu
ponovo primenjivati. Rimokatolika crkva je vodila ratove protiv svetaca.
134
PROROANSTVA
Pogledajmo sedite Isusovaca i zakletvu jezuita koja je zapisana u kongresnoj dokumentaciji

gde pie da se moe ubiti bilo koji vladar koji se ne eli podloiti papskoj vlasti. Bilo ko, ko se
religijski ne pokori, moe mu biti odrubljena glava. Oni ak opisuju na koji nain to mogu da
izvre: obeali su da e ih bievati do smrti, da e razbijati glave njihove dece o stenje, i da e
rasporiti utrobu trudnim enama i da e im istrgnuti decu. Dakle, crkva je gonila svece. Evo
definicije jeresi: to je grka re hereza to znai izbor. To je odluivanje za sebe ta e neko
verovati ili praktikovati. A kazna za to bila je smrt pomou sprava za muenje. Ove sprave
koriene su ak i u XX veku od strane Franka u paniji.
Papstvo e menjati vremena i zakone. Pogledajmo episkopijalni dekret u kome pie da papa
ima mo da menja vremena i zakone, da sve to mu smeta ukloni, ak i propise koje je
uspostavio sam Hristos. Drugim reima, on je vii od Hrista. Jedan papa u svojoj Biblioteka
prompta kae: Papa moe menjati boanski zakon. Ova sila koju sada razmatramo
odgovara do svih detalja sili koju smo upravo videli u Knjizi proroka Danila. Ako pogledamo
Deset zapovesti koje stoje u Bibliji i Deset zapovesti koje su zapisane u katolikom katehizmu,
videemo da je jedan krai od drugoga i da jedna zapovest nedostaje. Druga zapovest kae
da ne smete da nainite sliku ili kip niti da se pred njima klanjate. A budui da je to problem,
katolici su izbacili ovu zapovest. Ali, sad imamo samo devet zapovesti. Da bi ostalo deset, oni su
desetu podelili na dve. U originalu postoji dugaka etvrta zapovest, a ona je pretvorena u
kratku. U katolikoj enciklopediji pie ta su zapravo uradili: Crkva, nakon promene dana od
odmora iz jevrejske subote ili sedmog dana sedmice u prvi dan sedmice, uinila je da trea
zapovest govori o nedelji kao danu koji treba drati kao sveti Boji dan. To je u Bibliji etvrta
zapovest, ali je ona u katehizmu trea, jer je druga izbaena. Ova zapovest govori o vremenu.
Bog je rekao da to bude sedmi dan, a oni kau da to bude prvi dan. Sam Isus kae: Ne mislite
da sam doao da promenim zakone ili proroke. A papa kae da on to moe da uradi.
Pogledajmo njihov katehizam: Pitanje je:
Koji je dan od odmora?
Tamo lepo kau: Subota je dan od odmora.
A zato onda drimo nedelju svetom umesto subote?
Zato to je crkva promenila subotu na nedelju.
Dakle, oni su promenili Boji zakon.
ta da kaemo o vremenu, vremenima i polovini vremena? Proroka godina i jevrejski kalendar:
po ovom merenju godina ima 360 dana. Dakle, tri i po godine puta 360 dana, to je 1260 dana.
Ukoliko uzmemo onaj proroki princip dan za godinu, onda je to 1260 godina Toliko dugo
papstvo e imati apsolutnu vlast, a onda e se neto desiti. Da vidimo kada to vreme poinje:
Vigilije se popeo na papsku stolicu 538. godine i vladao je sve dok Belisarijus osvajanjem Rima
nije poeo istoriju srednjeg veka. Od 538. godine nove ere papstvo vlada. Ako na to dodamo
1260 godina dolazimo do 1978. godine. Dakle, deset carstava se pojavljuju 476. godine. Od
538. godine nae ere, po Justinijanovom dekretu, papa postaje vladar. Dakle, 1260 godina
135
PROROANSTVA
kasnije dovodi nas do 1798. godine tano na vreme kada francuski general ulazi u Rim, i
zavrava s papstvom. Polovina Evrope je verovala da e Napoleonov veto biti na snazi i da e
zajedno sa papom koji je odveden u ropstvo, papstvo biti mrtvo. Imamo taan sled dogaaja i
papstvo pada 1798. godine Dakle, 538. godini pre nove ere dodamo 1260 godina i
zavravamo u 1798. godini. Oigledno je da je ispunjen 25. stih 7. glave Knjige proroka Danila.
Da vidimo ta Otkrivenje govori o ovome: Ovaj broj 1260 dana se pojavljuje u vie vidova u
Bibliji: kao vreme, vremena i pola vremena, to je isto kao i 42 meseca. Otkrivenje nam kae da
je zver bila ranjena na smrt, ali rana smrtna joj se isceli. Onda sledi tuna vest: Ceo svet je
poao za zveri! Neverovatno! Papstvo e vladati 1260 godina, njegova sila i mo bie slomnjeni
tano na vreme, ali rana e se isceliti i ceo svet e mu biti pokoran. Biblija kae da e mu biti
data vlast nad svim kolenima, narodima, plemenima i jezicma.
Mislite li da se to odnosi i na Jugoslaviju, ili na moju zemlju, Junu Afriku? Da vidimo: Tajm opet
govori o svetoj alijansi izmeu Sjedinjenih Drava i pape. Vidimo Regana i papu zajedno, ili
Gorbaova sa papom. Oni govore da je novi svetski poredak velika ideja gde e se sve nacije
ujediniti oko zajednikog cilja. Samo Sjedinjene Drave imaju silu da je podre. Da li se udite
zato Sjedinjene Drave vre genocid po svetu? Pa, pogledajte u Bibliju! Vidite koji dokument je
izdao Drugi vatikanski koncil 1962. godine: Naa je dunost da svaki mii usmerimo u tom
pravcu da radimo za vremena kada e svaki rat biti potpuno obezakonjen meunarodnim
sporazumom. Ovaj cilj zahteva ustanovljavanje univerzalne javne vlasti koja e biti prepoznata
kao takva od strane svih i kojoj e biti dana sila od strane svih da uva ovaj poredak
bezbednosti, odeavanje pravde i potovanje prava. Dakle, Rim kae da u svetu mora biti
jedna vlada. Va prethodni voa Tito je sedeo pored pape obuen u crno. Pavle VI kae: Ova
meunarodna saradnja na svetskom nivou zahteva institucije koje e je pripremati, kordinirati i
usmeravati dok napokon ne bude ustanovljen pravni poredak koji e biti prihvaen od svih kod
kojih se bude probudila nunost ustanovljavanja ovakve progresivne svetske vlasti koja e biti u
stanju da efektivno deluje u pravnom i politikom domenu. ta ovim on, zapravo, nudi?
Svetsku vladu u svim domenima. Primat nad celim svetom ima Rim.
Kada je papa posetio Sjedinjene Drave, predsednik Klinton ga je uzdizao i slavio za zbacivanje
prethodnog komunistikog reima i za uvoenje novih duhovnih vrednosti u svet. ast je dobio
papa. ta da kaemo o Evropi? Da li Amerika ili Rim diktiraju Evropi? Pogledajmo zgradu
evropskog parlamenta koja izgleda kao Vavilonska kula u izgradnji. Sadanji predsednik
Sjedinjenih Drava kae: Najbolji nain da se oda ast papi Jovanu Pavlu II, jednom od istinski
velikih ljudi jeste da ozbiljno uzmemo njegovo uenje i da posluamo njegove rei i ueja i
sprovedemo ih u dela ovde u Americi. Ovo je izazov koji mi moramo prihvatiti! Pitanje: kako
uenja sprovodite u dela ako ne zakonom? Papa poziva na novi svetski poredak. Ne govorimo
o srednjem veku ve o sadanjosti. Biblija kae da e ova sila vladati do Hristovog dolaska. Da li
se sa mnom slaete da svaki pojedinani detalj kako Knjiga proroka Danila prorie biva
ispunjen u ovoj sili, papstvu? Papa govori Ujedinjenim naicjama ta treba da se ini. Nemojte
misliti da voe ranijeg Sovjetskog saveza ne znae nita. Gde ete danas nai formaciju
Gorbaov? Tamo gde se sastaju politiki umovi, u Njujorku. ta Gorbaov misli o onome to
papa kae: Ako pogledamo Die Welt iz 1999. godine: Jovan Pavle II ima pravo u svojim
zahtevima kada trai novi svetskii poredak. Dakle, svet eka da se pokloni pred papom. ta
136
PROROANSTVA
Biblija kae, koliko sveta e pristati za papom? Sav svet! Ako pogledamo franjevake monarhe,
vidimo da oni uzvikuju: Jedinstvo, jedinstvo! Svet e postati jedinstven!. Na nacionalnoj
televiziji odrana je najvea ceremonija ikada viena. Sve svetske vlade izale su sa muzikom, a
ceo svet pevao je u pozadini. Sve nacije izlaze jedna za drugom da se poklone pred papom i
da prime njegov blagoslov.
Da nije bilo Biblije, ja bih sledio ovaj sistem. Nekada sam bio dobar katolik. Mogu da vam
kaem da je ovaj sistem najprevarljiviji na celom svetu. A ni vi neete moi da uteknete, niti bilo
ko na zemlji. Ali, imajui slobodu izbora, moete izabrati Boga celog univerzuma ili Boga ove
zemlje i pokloniti se njemu. U Bibliji pie da e se svako telo pokloniti pred Isusom Hristom. Ovako
znam da postoji sila u svetu, jer Bog je prorekao sve, od poetka do kraja, tako da ne morate
biti prevareni. Ovo nije nita novo, bilo je hiljade pre mene koji su izgubili ivote zato to su
ovako verovali. Mnogi reformatori su u ovo verovali: Martin Luter, Kalvin, Cvingli, husiti, Viklif,
Melanhton, Tindel, svi reformatori su verovali. Martin Luter je rekao: Znam da je papa antihrist i
da je njegova stolica sam sotonski presto. Kalvin je rekao: Mi rimskog pontikvista nazivamo
antihristom. Vesli je rekao: On je ovek bezakonja. Noks je rekao: Papa je sam antihrist.
Znate ta ne elim da zaboravite? Ako odete u Nemaku, otidite u Nirnberg. To je grad
reformacije. Na gradskoj kui u kamenu su uklesani reljefi: lav sa krilima orla i car do njega, to je
car Navuhodonosor. Reformatori su za njega rekli da je Vavilon. S druge strane imate medveda
sa tri rebara u ustima i imamo kralja. To je Kir, i to je simbol Medopersije. Ako odete do drugih
vrata imate leoparda sa etiri glave, i reformatori su smatrali da je to Grka, jer je pored
leoparda bio Aleksandar Veliki. Na drugoj strani imamo stranu zver sa deset rogova, a car
pored nje je Julije Cezar to je Rim. A vidimo i smeni rog sa tijarom na glavi. Taj mali rog je
papa, po reformatorima. Biblija kae da e se otkriti ovek pogibli i da se on podie iznad
svega to se zove Bog. Sedi u hramu Bojem i kae: Ja sam Bog. Biblija kae da, ukoliko bude
mogue, prevarie i izabrane. Ova sila e pokoriti ceo svet, bie na svetu do kraja istorije, vlast
e mu se uzeti, sud e zasesti i uzee mu se vlast da unitava do kraja, jer Sin oveiji e doi u
slavi i veliina svih carstava pod nebom bie dana svecima najviega i to e biti veno
carstvo. Ukoliko je celo proroanstvo tako precizno, mislite li da ono to tek treba da usledi
moe biti istina? Ako sam ikoga ovim predavanjem uvredio, izvinjavam se. Saoseam sa vama
jer znam kako se moete oseati. Ali, ukoliko je ovo istina, stanite uz nju. A ako je neistina, vi je
odbacite. Neka vam Bog podri mudrosti u tom izboru! U drugom predavanju emo gledati u
zavrne dogaaje u koje e biti ukljuena ova sila. Morate ovo znati, jer budunost vam zavisi
od toga!
Pitanja i odgovori (ponedeljak II)

1. Biolog u mojoj firmi tvrdi na osnovu fosilnih ostataka da je pela stara 20 miliona godina. ta
vi mislite o tome?
Odgovor: Neki tvrde da su pele stare 20 miliona stare. Dakle, stavljamo ih u doba kada ve
postoje cvetnice. Ali pelinja gnezda nalazimo ve u mezozoiku. Tako da u tom sluaju treba
da pretpostavite da su gnezda trebalo da postoje pre pela koje bi ih napravile.
137
PROROANSTVA
2. Koliko e vremena proi do udara stene u stopala (citat iz prethodnog predavanja)?

Odgovor: Niko ne zna dana niti asa. Ali kada vidite sve ovo podignite glave svoje jer znate da
se priblii. Svake godine vidim sve vie i vie stvari koje su proreene tako da znam da je vreme
sve blie i blie. To je sve to mogu da kaem.
3. Meu mnogim sledbenicima Saibabe iz Indije ima mnogo naunika koji tvrde da je on u
stanju da materijalizuje razne predmete.
Odgovor: U svakom sluaju on moe da materijalizuje neke objekte. To moe da bude iluzija.
Ali, pitam se za njegovu moralnost, bio je optuen za mnoge stvari. Pitam se da li je i to iluzija
zata ga terete. Nemojte se buniti, spiritisti mogu da ine prava uda, sve vrste znakova i
udesa. Ali za moralnost kae Biblija: Po rodovima ete ih poznati.
4. Potvrdite da je ena postala od mukrca. Recite mi zato onda mukarci imaju bradavice na
grudima? Kako je Marija ostala u drugom stanju, da li vantelesnom oplodnjom?
Odgovor: Zato mukarci imaju bradavice? Odgovor je jednostavan: jer trebaju enama.
Razmislite, ovo je sutinski odgovor. Ako je trebalo da mukarac ima svaki gen koji je potreban
da se izrodi i ena, onda i mukarac mora da ima infrastrukturu koja uz pomo hormonalne
regulacije koja e se kod ena ukljuiti moe da se proizvede traena struktura i funkcija. A ako
je Bog samopostojei i ako elite da verujete da smo nastali iz Velikog praska, a ne morala,
kako je mogue da je moralnost tako vano pitanje u ljudskoj vrsti? Samo neto to je veno
moe stvoriti neto sa ime se poinje. Ako je Bog mogao rei i ono bi postalo, zato bi On
morao slediti ljudske metode kojima treba epruveta da bi se napravio ivot? Ako Bog moe da
pozove u postojanje sam ivot, zato On ne bi mogao da poalje samo svog Duha i da nastane
novi ivot kod Marije? To je izvan domaaja empirijske nauke, to je domen vere i u to se moe
verovati ili ne.
5. ta mislite o postojanju drugih jevanelja, posebno o Jevanelju po Tomi?
Odgovor: Postoje druga jevanelja koja nisu zapisana u Bibliji, nisu ula u biblijski kanon. Ako ih
paljivo itate, zakljuite zato nisu ula u kanon Biblije. Ona su apokrifna, gnostika. Ona
stavljaju Isusa na isti nivo kao, recimo, Kira koji nikada nije umro na krstu.
6. U Jevaneljima se ne pominje Isusov ivot izmeu 15. i 30. godine ivota. Da li je istina da je
tada boravio na Istoku, moda u Indiji?
Odgovor: Da, to je neto to Jovanovi spisi kau. Ali ko je iao da ui tajne Istoka, svakako bi
znao kako da uniti njihove pretpostavke, Jevanelje Hristovo je suprotno tajnama Istoka. To je
gnostiko razmiljanje.
7. ta mislite o astrologiji? Da li imamo sve dokaze da bismo je odbacili?
Odgovor: Pogledajte oko sebe! Pogledajte svog blinjeg i recite, da li ste isti? Ili nas ima samo
12 grupa ljudi? Moda 36? Ili smo mi milioni razliitih individua? Ba ta naa individualnost ini
nas posebnima. Astrologija nas stavlja u 12 ili 36 kategorija. Shodno astrologiji roeni ste sa
138
PROROANSTVA
odreenim karakternim crtama i one e ostati iste, nepromenjene bez obzira ta se desilo u
vaem ivotu. To isto ui i psihologija danas. Zato se onda, kada ljudi prou obraenje, i
psiholozi im daju isti test nekoliko godna kasnije, njihova celokupna psiholoka karakterizacija
menja? To razbija astroloki koncept. Da li ste voeni putanjama zvezda i postoji neto to se
zove via realnost? Da li ste vi samo okolnost poretka zvezda? Onda niste niim bolji od
programiranog robota. Kava je onda svrha to je Isus umro za nae grehe? Kakva bi bila sutina
programirane ljubavi, jer ukoliko je programirana, ona vie nije ljubav. To je samo ispoljavanje
programa. Hvala Bogu da moja vera nije tako pojednostavljena!
8. Teodikeja je pokuaj filozofa teologa da opravda Boga za postojanje zla u svetu. Zato moje
pitanje glasi: ako je Bog stvorio svet, otkud toliko zla u svetu?
Odgovor: To je pitanje koje cela ljudska rasa postavlja. Ako ima Boga, zato toliko zla? Da li je
Bog svemoan? Zato onda ne zaustavi zlo? Ako ga ne moe zaustaviti, onda nije svemoan.
Ako ne eli da ga zaustavi, onda mora da je i sam zao. To su pitanja koja su filozofi postavljali
milenijumima. Sve se zasniva na slobodi izbora. To je stoer oko koga se sve okree. Uvek
koristim primer gde je sloboda izbora osnova odnosa. Da smo programirani da inimo samo
dobro, a da je zlo iskljueno kao mogunost, ne bismo bili slobodni, bili bismo programirani. Da
ste programirani samo da volite a da nemate mogunost da mrzite, onda bi lojalnost bila
prinudna. Njena vrednost bila bi kao obian metal. Samo ljubav koja je posledica izbora ima
vrednost. Da li je Bog samo neki crkveni duh koji u univerzumu sedi i gleda dole na ovu planetu,
igra neku igru dobra i zla da bi na kraju on sam ispao dobar? A da li to obrazlae ubistvom
miliona dece? Ili genocid celih populacija? Po meni, nema smisla ukoliko sam Bog nije lino,
intimno ukljuen u ovo pitanje. Samo hrianstvo ima reenje za ovaj problem. Boji odgovor je
da samo ljubav ima mogunost slobodnog izbora. Sloboda izbora podrazumeva i mogunost
izbora zla. Da vas je Bog stvorio znajui sve mogunosti vaeg izbora, kako je On onda time
pogoen? Da li Bog stoji po strani i gleda taj eksperiment ili je aktivno ukljuen? Samo
hrianstvo daje taj odgovor. Bog je postao ovek i na sebe preuzeo patnju. Samo u svetlosti
rtve na krstu postoji mogue reenje za ovu dilemu. Mi patimo i umiremo u svom linom
iskustvu, a Hristos, budui potpuno Bog, patio je i iskusio kolektivnu patnju koju je celo
oveanstvo imalo, tako da je sve ovo daleko od samog eksperimenta. On je na sebe poneo
svaku posledicu naeg izbora. Samo u toj posledici mi moemo nai osloboenje i olakanje
budui da je On patio i umro za svaku pojedinost koja je uinjena od strane naeg izbora zla.
Samo u toj Njegovoj rtvi mogu nai oprotenje za sebe i za svoj doprinos tom kolektivnom zlu.
To Boga ini pravednim. A zlo e na kraju, zaista, nestati.
9. Koji je reim ishrane najbolji u sluaju gastritisa?
Odgovor: Za gastritis treba da imate vlakna u ishrani, to znai da elite integralnu hranu, a
treba da otklonite iritante. Dakle, moja omiljena tema: otarasite se mleka i ponite da uzimate
integralnu hranu.
10. Nedavno sam poverovala o jednom mesiji kome nisam trebala. Desilo se ta se desilo i
veoma sam zbunjena. Kako nastaviti ivot nakon ovakvih iskustava prevare?
139
PROROANSTVA
Odgovor: Prevara je jedan od problema oveanstva. Ne verujem da postoji iko ko nije bio
prevaren. Pokupite se, nainite lice tvrdo kao mermer i krenite ponovo. Jedan biblijski savet: ne
kopajte po ubritu prolosti. Zaboravite ono to je iza vas. Gledajte to ovako: sad radim neto
novo. Poinje novo prolee, vidite li ga? To je dobar savet.
Antihristov zloin
Naslov ovog predavanja je Antihristov zloin. Idem od samog poetka, ali postajae tee
kako idemo ka kraju.
U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Dakle, Bog ima vlasnitvo nad ovom planetom. Biblija kae
da je za 6 dana Bog stvorio nebo i zemlju, mora i sve to je u njima. A u sedmi dan poinu. Zato
je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio ga. Sedmi dan je posveen kao posledica
stvaralakog akta. Ako idemo opet na poetak, jevrejska re koja se koristi za dan je jom. Ako
je prati redni broj (npr. prvi, drugi, trei, i sl.) onda jom oznaava dvadesetetvoroasovni
period koji zovemo dan1. Dakle, dvadesetetiri sata.
Postoji izvestan red tokom sedmice stvaranja. U toku prvog dana je stvoreno svetlo, a tokom
etvrtog dana su stvorena nebeska tela. Zatim postoji paralela drugog i petog dana: stvoreni
su temelji zemlje, kopno i ivotinje koje nastanjuju kopno. Zatim treeg i estog dana: zemlja sa
hranom koju nosi, a onda popunjavanje zemlje. Vidite, prva tri dana stvaraju se fiziki prostori, a
zatim, sledea tri dana ti prostori se ispunjavaju spektakularnim biima. Svaki od prva tri dana
ima neki prostor koji biva ispunjen. Prvog i drugog dana imamo svetlost i svod, a treeg dana
Dr. Fajt ovo naglaava zbog uvreenog miljenja da se izrazi prvi dan, drugi dan, itd. na poetku
Biblije odnose ne na doslovne dvadesetetvoroasovne dane ve na eone, tj. na neodreene i veoma
duge vremenske periode. Dok re jom na jevrejskom moe da oznaava due vremenske intervale,
kada je prati redni broj ona moe da se odnosi iskljuivo na dan od 24 asa.
1
140
PROROANSTVA
zemlja daje travu i biljke koje nose seme i plodove. Zatim je Bog zakljuio da je sve bilo dobro.
Dakle, imali smo zemlju sa hranom. A tek etvrtog dana svetlost koju je stvorio daje
infrastrukturu koja nosi tu svetlost. Bog nije zavistan od sunca da bude svetlost jer je sam Bog
svetlost. Bilblija kae da pri Hristovom povratku sunce e biti deset puta svetlije nego sada a
mesec e biti kao sunce zato to e reflektovati Njegovu slavu. Temelji Zemlje ili svod su nebo,
atmosfera i okeani. Zato je petog dana Bog stvorio sve to leti i to pliva. To je pomalo
kontradiktorno sa onim to kae evolucioni scenario. Zatim je estog dana stvorio sve ivotinje
koje ive na vrstom tlu.
Kada je esti dan poeo, Bog se nagao i rekao: Da nainimo oveka kao to smo mi.
Zapazite da je u pitanju mnoina kao to smo mi. Dakle, ljudsko bie koje je trebalo da bude
stvoreno je bilo posebno. Nije to bilo neko bie koje je ispuzalo od negde, to je bilo stvorenje po
Bojem liku. Zatim mu je Bog predao vlast nad svim to je stvoreno na Zemlji. Ovo je bio
potpuno novi poredak stvari. Evo nekoga ko je mogao da predstavlja Boga u malom domenu,
ko je mogao da upravlja nad onim to je Bog stvorio. Zatim, Biblija izvetava da su stvoreni
mukarac i ena i oni su bili blagosloveni. Reeno im je da se mnoe, da budu plodonosni - imali
su mogunost da iz sebe iznedruju ivot. Zemlja je trebalo da bude pokorna oveku, dakle,
ovek je imao vlast da upravlja nad zemljom. Nisu li to velianstvene prednosti!? ak ni aneli
nisu imali takve prednosti. Po Bibliji, andjeli ne raaju decu, a ive na nebu gde sam Bog ima
vlast nad svime. Aneli nemaju vlast ni nad im. ovek je bio bie toliko slino Bogu da je ak
imao i neke Boje karakteristike moglo je da upravlja i da reprodukuje ivot. U 2. glavi 1. Knjige
Mojsijeve kae se da su se tako zavrila stvaranja nebesa i zemlje i sve vojske njihove.
U 1. Moj. 2:7 se kae da je sedmog dana Bog zavrio posao koji je inio i da je poinuo u sedmi
dan od sveg posla koji je uinio. Dakle, Bog se odmorio. Sedmi dan nema nita zajedniko sa
Jevrejima, taj dan je ustanovljen u samom Edemu jer je Bog osnovao odmor. Bog je taj koji se
odmorio sedmog dana. Da li je Bog bio umoran pa mu je trebao odmor? Ne mislim tako. Da li
je Adam bio umoran? Koliko je Adam dugo iveo? Nekoliko sati tokom noi. On je za to vreme
imenovao ivotinje. To znai da se to odnosilo na ivotinjske kategorije. Ali, sumnjam da je ak i
sam Adam bio umoran. A Eva? Ona nije nita radila u meuvremenu. Ni ona nije mogla biti
umorna. Ona je stvorena na samom kraju estog dana, a sledei dan je bio dan odmora,
sedmi dan. I oni su poinuli. Nije to bila zapovest: Vi ete sada da odmarate. Oni nisu mogli
da ekaju da vide svog Stvoritelja, a On je eleo da poine sa njima i kroz njih. Bog je taj koji je
zasnovao odmor tokom stvaranja. Ovo je bila posebna prilika. To vreme je trebalo da ih vee
zauvek. I Bog blagoslovi sedmi dan i posveti ga. On ga je ve u Edemu odvojio za posebnu,
svetu upotrebu jer toga dana poinu od svih dela svojih koja uini.
Da li je Bog znao da e ljudi umreti kao posledica stvarana? Da, jer On zna sve. Iako nas je On
stvorio, da li je znao da e ljudi patiti pod greho i bedom? Da, ali uprkos tome to je znao, On
nas je stvorio. Kao to sam rekao u prethodnom predavanju, iako smo stvoreni po Bojem
obliju imamo mogunost izbora. Bez slobode izbora, ljubav je ropstvo. Ljubav zahteva slobodu
izbora, tako da nas je Bog morao stvoriti sa slobodom izbora. To je znailo da moemo da
izaberemo i da budemo protiv Njega. Ako sebe odvojite od izvora ivota, izabirate smrt. To je
nain kako stvari stoje. Ako izaberem da skoim sa stene, umreu. Jedino ime nas je Bog
141
PROROANSTVA
mogao zadrati uz sebe bila je Njegova ljubav i Njegov karakter. To je sve ime bi nas On
mogao zadrati. A sedmog dana, on se prvim ljudima potpuno otkrio.
Da postavimo par pitanja: ko je bio taj koji je stvorio, zato je stvorio, zato za est dana i kakva
je svrha sedmog dana koji je posveen, za svetu upotrebu odvojen?
Bog nas je stvorio zato to je eleo da naini red bia koja e potpuno potpuno razumeti Boji
nain razmiljanja. Time se moe pruiti i svedoanstvo o Bojem karakteru jer postoji jedan
problem. Ve je postojao jedan koji je otpao. Taj je sigurno hteo da pokua da Adama i Evu
odvoji od Boga. Ali, ako su imali priliku da pogledaju Bogu u oi, da se upoznaju sa Njegovim
karakterom, moda nee otii od Njega. Ko je bio taj ko je stvorio? Psalam 33 kae: On, Bog
progovori i postade.
Ali, ja elim da znam ko je bio taj ko je progovorio. Jevrejima poslanica 1:1.2 kau da je u
prolosti Bog govorio kroz proroke, ali sada, u poslednje vreme, govori nam kroz Sina koji je
naslednik svih stvari i kroz koga je sve nainio. Dakle, Sin Boji je nainio svet. I da otkrijem svima
to je sluba tajna od postanja sveta sakrivena u Bogu koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista.
Dakle, Isus je Stvoritelj. U Jevanelju po Jovanu pie: Sve je kroz Njega nastalo i svet je stvoren
od strane Njega. Dakle, ko je progovorio u Edemu, ko je stvorio Adama i Evu? Mi uvek mislimo
da je to bio Bog Otac, ne to je bio Sin. Naravno da je Bog Otac bio ukljuen u stvaranje, ali sam
proces je izveo Sin. Ko je stvorio dan od odmora? Ako je sve nanjeno kroz Njega, ko je stvorio
dan od odmora? To je bio Isus Hristos. Zato onda postoje izvesni dani stvaranja? Jer grehu i
svemu to e se deavati u univerzumu treba dati izvesno vreme. U venosti neemo brojati
dane.
Da ne bismo sluajno pogreno shvatili, Bog nije stvorio oveka da bi pao u greh, ali sloboda
izbora je zahtevala da ga stvori sa mogunou da padne u greh. Sloboda izbora ostavlja
mogunost mojoj eni da me sutra napusti. Prava ljubav zahteva da ona ima tu mogunost
izbora. Ja mogu da cenim njen izbor da ostane sa mnom jer ona stalno potvruje taj izbor. I
sama ta injenica njen izbor ini dragocenim za mene. Mogu vam nabrojati tekst za tekstom
da je Isus Stvoritelj i da je Isus Bog. Uskoro e neki eleti da se otarase takvog uenja u svetu jer
hrianstvo mora uskoro da bude svedena na nivo drugih religija. Ali, Poslanica Titu kae: Veliki
Bog i Spasitelj na Isus Hristos. On je onaj koji je vredan da dobije silu i ast. Ne samo zato to
nas je stvorio, ve zato to nas je stvorio sa mogunou izbora. A kada izaberemo pogreno,
On je izabrao da podnese bol svakog pogrenog akta svakog stvorenja koje je stvorio na zemlji.
I to je iz Njega iscrplo ivot tako da je ak krv potekla kroz Njegove pore. Zato to je platio
finalnu, krajnju kaznu na samom sebi za svaki uinjen greh, moe i da oprosti svaki greh koji je
ikada bio uinjen. On je vredan svog velianstva i slave.
Dakle, etvrta zapovest kae: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est dana radi i svruj
poslove svoje, a sedmi dan je odmor, svet Gospodu Bogu tvojemu. Sedmog dana ima
zakazan sastanak sa Bogom. Kakvo je znaenje ovog dana od odmora? Treba da ga se drimo
jer je Bog za est dana stvorio nebo i zemlju, more i to je god u njima i poinuo je. U 2. Knjizi
Mojsijevoj sada imamo drugu re za odmor, poinak, to je nuah to znai da on moe i da da
utehu, da budu zajedno, da budu bliski. Ovo je neverovatno! Ovaj dan je trebalo da bude
142
PROROANSTVA
znak, kae Gospod izmeu mene i Njih da poznaju da sam ja Gospod koji ih posveujem.
Dakle, On je taj koji me posveuje, niko drugi. A dan odmora je znak tog posveenja. To je znak
da vi moete znati da sam ja Gospod Bog va. Sada veza postaje jo jaa. Dan od odmora
govori vie nego da je u pitanju samo obian dan. To je veza sa onim ko je stvorio, a to je Isus
Hristos. A zatim se kae da samo u Njemu bivamo posveeni i da On jedini ima pravo jer je On
Bog, On je onaj koji je stvorio. Zanimljivo je da 2 Mojsijeva 31:13 kae da je to znak za sve
generacije. U 16. stihu iste glave kae da je to veni zavet. Zapazite da dan od odmora nije
jevrejskog porekla, potie od samog postanja. ta znai to da je sedmi dan znak? To na
jevrejskom znai jo i zakletva, savez. Ima jo neto zanimljivo u 2 Moj. 31:17 gde kae da, kada
je Bog poinuo, bio je osveen. ta to znai? Za re osveen koristi se jevrejska re nefe. Da
razmotrimo ovu re: Znak bukvalno znai znak ili zalog. Ovo je iz konkordansa. Dakle, Bog
bukvalno kae da je dan od odmora Njegov znak. A ta to znai da bude osveen? To znai
da odahne.
Zamislite: Bog je stvorio oveka, znao je da ovek moe ili da e pasti u greh, ali svejedno,
stvorio ga je. I dok je Bog posmatrao ovaj novostvoreni par, odahnuo je. On je predahnuo iako
e to ljudsko bie razbiti ivot samog Boga, ali e ta smrt u krajnjoj distanci biti sa pozitivnim
posledicama za sva kasnija bia koja budu postojala. Ovaj znak je bio simbol njihove zajednice
sa Bogom.
Da vidimo ta se desilo sa decom Izrailjevom za vreme faraona. U 2 Mojsijevoj 5. glavi itamo o
tome. Faraon je imao decu Izrailjevu u zarobljenitvu. Uinio ih je robovima i fizikim radnicima i
potrudio se da imaju dovoljno posla da nikada ne mogu da se odmore. Ali, odmor o kome Bog
govori nije samo fiziki odmor, ve i odmor u zajednitvu. A onda je Mojsije doao i rekao
faraonu: Pusti moj narod da izae! A faraon ree: Ko je taj Bog u ije ime govori pa da ga
posluam? Neu vas pustiti! Faraon je rekao Mojsiju: Vi, Mojsije i Arone hoete da ljude
uklonite sa posla? Uzmite svoje tovare i dalje radite! Ali Mojsije je bio taj koji je svom narodu
rekao: Danas je odmor, danas neete raditi! Koji mislite da je to bio dan za koji je Mojsije
rekao da ne rade? To je bio sedmi dan. A faraon ree: Ne! Radite! Zanimljivo je da faraon
kae: Budui da vas je mnogo na zemlji i ti hoe da oni odmore? A re koja se tamo
spominje je abat. Ti hoe da uini da oni dre abat? Hajde na posao! Drugim reima,
faraon je nainio zakon po kome oni nisu mogli da dre dan od odmora. Zemaljski vladar je
rekao: Ja neu da sluam Boga i ovi ljudi nemaju anse da e drati dan od odmora! ta se
desilo faraonu? Deset zala. Napokon je cela armija zavrila u Crvenom moru zato to su odbili
da posluaju. Ovo slui kao tipologija onoga to e doi na zemlji. Test da li e zla biti putena
bio je dan od odmora. Postojao je zakon koji je spreavao ljude da dre dan od odmora.
Da pogledamo u silu malog roga koji po Danilu 7:25 napomilja da promeni vremena i zakone.
Za koji je on to zakon posebno zainteresovan da ga menja? Seaj se dana od odmora da ga
svetkuje: est dana radi i svruj sve poslove svoje, a sedmi je dan odmor svet Gospodu Bogu
tvojemu. Ne prvi, drugi ili trei, ve sedmi dan. Tada nemoj raditi ni jednog posla, jer je za est
dana Gospod stvorio nebo i zemlju i blagoslovio ga je. Seate se da je dan od odmora bio
znak i da su ljudi trebalo da budu osveeni. Dakle, to je bio Boji znak. ta to znai da na sebi
imate znak ili peat? Peat ili znak govore o vlasti onoga ko uspostavlja zakon. Ako vlada eli
143
PROROANSTVA
da sprovede izvestan zakon, onda na njega treba da bude stavljen peat drave. Tek tada se
on smatra zvaninim zakonom. Svaki peat ima izvesne komponente. Isto tako deset zapovesti
dobijaju vlast od peata koji je na njih stavljen. Ako se seate, u 2. Knjizi Mojsijevoj Mojsije, kada
silazi s ploama zakona, kae da mu je Bog dao dve kamene ploe gde je Bog svojim prstom
ispisao zakon. Jako je vano da ih je Bog svojim prstom ispisao. A Njegov peat je u samom srcu
zakona: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. Da vidimo sad sam peat: Bog je nainio
nebo i zemlju - to je peat. Gospod Jahve, to je ime zakonodavca, onog ko izdaje peat. On
ga je nainio. On je Stvoritelj. A postoji i podruje njegove jurisdikcije: nebo i zemlja. Dakle,
celokupnih deset zapovesti su vredne jer je na njih stavljen peat verodostojnosti zahvaljujui
ovoj zapovesti.
Da vam dam primer: Ja u da napiem deset zakona koje ljudi u Jugoslaviji treba da dre. I
potpisau se kao prof. dr Valter Fajt i svima u poslati taj zakon. ta ete vi da radite? Vi ete
rei: Ovaj ovek je totalno prolupao!, i baciete ovaj zakon u smee smejui se. Tako biste
uradili. A ako va predsednik ili premijer napiu taj zakon i kau da ga se svi trebaju driti i ako jo
stavi svoj peat i potpis, i ako on ima i policiju da e svako da sprovede taj zakon u delo,
sigurno biste se drali ovog zakona. A kakva je razlika izmeu njega i mene? On ima
predsedniku titulu, i ima vlast. Njegov zakon ima snagu, a moj nema. Dakle, vidite, svih Deset
zapovesti su vredne zahvaljujui zapovesti dana od odmora. Nije u pitanju dan, moe to biti
bilo koji, ali Bog je izabrao da to bude sedmi dan. On je rekao: Sedmi dan je dan moje vlasti.
Drite ga i time obznanjujete da sam ja Onaj koji vas posveujem.
Hajdemo da se vratimo u istoriju, u Nemaku. Tamo vlada Adolf Hitler i pie izvestan zakon:
elim da znam ko me u Nemakoj sledi. U sredu u 12.00 svi da izau i da viu moje ime. Koliko
bi se ljudi pojavili na ulicama? Otprilike svi, jer su isprepadani SS trupama. On je bio toliko
ponesen ovim da je isti zakon poslao u Rusiju. Koliko je Rusa izalo na ulice? Moda samo
nekoliko. On je imao vlast, ali nije imao jurizdikciju nad tom zemljom. Rusija nije bila pod
njegovom kontrolom. Da to uinimo linim?
Na primer, ta ako moja ena eli da se razvede od mene jer ona ima slobodu izbora da to
uini i ako uzme sa sobom decu. A ja imam pravo da ih viam. I svaka sreda je moj dan za
decu. I ona se uda tamo za nekog odvratnog oveka i on kae mojoj deci da moraju sluati
majku, da ne ostaju dugo napolju, da ne gledaju rune stvari na televiziji. Jer ja imam problema
sa takvim njegovim stavom? Ne. Ali, ako on kae: Ja sam nova vlast, novi autoritet u vaem
ivotu, a va otac tvrdi da vas on izvodi sredom! Ja vam kaem E, nee moi!. Ja sam nova
vlast u vaem ivotu!? Da li imam problema sa tim zakonom? Naravno da imam veliki problem.
Moda bih mu otiao u posetu, zakucao bih na vrata, uhvatio ga za njegovu nosinu i uinio da
tamo potee neto crveno. Pa, u emu je problem, pitae neko, u pitanju je obian dan. Ne,
nije u pitanju obian dan, samo dan, ve je u pitanju moja vlast, to je pitanje mog autoriteta.
Shvatate li sutinu?
A ta kada bi postojala dvojica u vaoj zemlji koji tvrde da su predsednici? I obojica stave
peat na zakon? Onda imamo test vlasti. Znai, nije vaan dan koji e oni proklamovati, ve ko
ima vlast. Dakle, Boji znak ima Njegovu titulu, ime i teritoriju nad kojom vlada. A zatim Bog kae
144
PROROANSTVA
zanimljivu stvar u 5 Knjizi Mojsijevoj po pitanju Njegovog zakona: Veite ga kao znak na svoju
ruku i neka vam budu poeonik. U 2 Mojsijevoj kae istu stvar: To je znak na vaoj ruci i
uspomena meu vaim oima, tako da Boji zakon bude na vaim ustima. I ta su Jevreji
uradili? Napisali su zapovesti, prikaili ih na elo i nosili ih obeene na ruci. Tako su zavrili posao.
Da li mislite da je to ono to je Bog imao na umu? Idite u Izrael, oni rade neto slino i danas!
Neverovatno! Bog je eleo da oni razumeju, da Njegov zakon imaju u svojoj glavi i da delaju u
skladu sa tim zakonima. Bog nije zainteresovan za ceremonije ve za ono to je u srcu.
Dakle, Bog ima zakon, a znak njegove vlasti je dan od odmora i to sedmi dan.
A zato onda hrianski svet dri nedelju koja je prvi dan. To je stvarno zbunjujue! Da pitamo
Meunarodni vebsterov renik jer je u stara vremena ovaj dan bio posveen oboavanju
sunca: Kau da je to die solis dan sunca koji je posveen suncu, prvi dan sedmice. udno!
abat to je jevrejska re koja oznaava odmor. Nedelja je ime koje je dano od strane
neznaboaca prvom danu sedmice, jer su oni oboavali Sunce. Jedna za drugom,
enciklopedije nam govore da je ovo neobino. ta renik kae o sedmom danu? On kae:
Subota, sedmi dan sedmice. Vidite, to je bila ona sila o kojoj smo govorili u prethodnom
predavanju koja e uzeti vlast nad svim plemenima, jezicima i narodima. I ona e ceo svet
primorati, velike i male, bogate i siromane, slobodnjake i robove da prime znak. Ona e koristiti
drugu mo da to ostvari. Taj znak e primiti na desnu ruku ili na elo tako da niko ne moe
kupiti ili prodati osim onoga ko ima ime zveri ili broj imena njezina. Evo jo jedne sile koja ima
svoj znak. Taj znak mora biti na elu ili na desnoj ruci. Nije li to zanimljivo? Ne zaboravite da
Rimokatolika crkva u svom dekretu tvrdi da ona moe izricati presude koje su u kontradikciji sa
pravima naroda ili koji su u kontradikciji sa Bojim ili ljudskim zakonom. Ona ak ne mora ni
apostolske poslanice da poslua jer im je on (papa) nadreen!
Evo jo jednog deka, koji kae: Ja sam nova vlast u tvom ivotu. Mogu da promenim tvoj
zakon. On moe da promeni Boje zakone? Zanimljivo! Evo ta papa Pije kae: Papa ima silu
da menja vremena, zakone i da se mea ak i u Hristove zakone. Ko je nainio dan od
odmora? Hristos. A ova sila kae: to god je on nainio, ja se toga mogu otarasiti! Pogledajmo
citat pape Nikolasa: Papina volja postoji sa razlogom. On je iznad zakona i moe ono to je
pogreno da uini pravim time to e menjati i korigovati zakone. Ako ih pitate koji je dan od
odmora oni nemaju problem sa tim. Oni kau da je subota sedmi dan. A zato dre nedelju
umesto subote, odgovor je zato to je Rimokatolika crkva prenela svetost od subote na
nedelju. Ovo pie u njihovom katehizmu. Evo nekoga ko kae: Neete sluati Boji zakon, vi
ete sluati mene! Ja sam onaj ko oprata grehe. Ja sam onaj koji vas posveujem. Sluaete
mene a ne Njega. Evo sudara autoriteta!
ta je ig zveri? Seate se da zver predstavlja politiki sistem, carstvo. To je rimsko carstvo o
kome smo govorili u prethodom predavanju. A najbolji nain da saznamo neto o tome je da
njih pitamo. Evo katolikih izvoda: Nedelja je znak naeg autoriteta. Crkva je iznad Bibilije a
premetanje dana od odmora je dokaz za tu injenicu. Jer je tvoj otac onaj koji te voli? Jer on
ima pravo da te poseuje? Ne, ja imam to pravo, kau oni. Sukob vlasti Sedmi dan je ukljuen u
taj sukob jer je on taj koji odreuje autoritet zakona i Zakonodavca. Isus kae: Moj znak je
145
PROROANSTVA
subota, sedmi dan; papa kae: Moj znak je nedelja, prvi dan! Bog kae: Moj zakon je u
vaim umovima i u vaim delima, a papa kae: Moj zakon je u vaim umovima i delima! Nije li
to zanimljiv sukob? Pogledajte sledeu papsku izjavu koja je nainjena 1894. godine, ali ne
zaboravite, papstvo je nepogreivo: Ona je uzela pagansku nedelju i uinila je hrianskom
nedeljom, danom Sunca, tako da je dan koji je posveen Balderu postao hrianski dan svet
Isusu. A zatim on tvrdi i da je to znak njene crkvene moi. Da li mislite da su mogli biti
arogantniji nego to su ovim pokazali? Da, mogu. Biblija kae: Seajte se dana od odmora, a
katolika crkva kae: ne, mojom boanskom vlau ja vam nareujem da drite prvi dan.
Kako dalje drski postaju, i sada se ceo civilizovani svet posluno klanja zapovesti svete katolike
crkve. A sami kau da moete itati Bibliju od poetka do kraja i da ne moete pronai nita to
nedelju proglaava svetom. A kau da je hrianski dan od odmora do dananjeg dana,
zapravo, plod rimokatolike crkve.
Rimokatolici tvrde da se ni protestanti ne ale oko toga. Oni kau: Kada bi protestanti sledili
Bibliju, Bogu bi sluili u dan subotni. A zato se bee protestanti nazivaju protestantima? Zato to
su protestovali protiv rimokatolikih doktrina. Ali, ova se nekako provukla. Sada, kau,
protenstantizam, odbacujui autoritet Rimokatolike crkve, nema dobre razloge za svoju
teoriju koja podrava nedelju. Po logici bi trebalo da dre subotu kao dan od odmora.
Rimokatolika crkva jo stavlja izazov pred ljude. A ova mora biti najdrskija. Ovo je
Rimokatolika crkva izdala 1969. godine: Ne Stvoritelj univerzuma u 1. Knjizi Mojsijevoj 2:1-3, ve
Rimokatolika crkva moe da uzme sebi ast jer je dala ljudima pauzu da odmaraju svaki
sedmi dan. Ovo je prevelika arogancija i drskost! A onda sledi fantastina izjava: Zdrav razum
zahteva da izaberete izmeu dva. Kompromis je nemogu. A zato je nemogu? Zato to je to
pitanje vlasti. Ako taj novi suprug moje ene treba da moju decu uzme od mene, kompromis bi
bio nemogu: ili on, ili ja. Bog kae sedmi, a papa kae prvi dan. A kakav bi to Bog bio ako bi se
povukao i rekao: Pa, dobro! On bi bio mlakonja. Nee on tako uiniti! A papa je poput
egipatskog faraona. On je nepogreiv.
ta tvrde protestanti? Episkopalna crkva tvrdi da zna da je subota pravi dan od odora i da
nema zapovesti koja kae da se ona treba menjati. Luterani kau u augzburkom priznanju da
je dan od odmorara promenjen zahvaljujui crkvi, a ne zato to je Bog tako hteo. Prezbiterijanci
kau: Nema Boje zapovesti koja daje vlast za ovakvu promenu. Metodisti kau: Nema ni
jednog stiha u Bibliji koji kae da se dan od odmora treba promeniti. Kongregacionalisti kau
da ne postoji nita to bi tvrdilo da se dan od odmora treba promeniti. Anglikanci znaju da je
dan od odmora bio i jeste subota a ne nedelja. Pitanje je: zato onda ne dre dan od odmora
kao to treba? To je malo nezgodno jer ova druga sila ima potpunu vlast. ta da kaemo za
baptiste? Poslovnik Baptistike crkve kae: Subota je sedmi dan. Autoritet crkve ne moe biti
vezan autoritetom Svetog Pisma jer je crkva promenila dan od odmora na nedelju ne
Hristovom zapoveu ve po sopstvenom autoritetu. To je jo jedan papski dokument. A Isus
kae da nas ne vodi tradicija, ve Boji zakon. Isus kae: Uzalud me potujete uei naukama i
zapovestima ljudskim. (Matej 15) Ovde imamo jasan sukob autoriteta.
Istina je da postoje neki tekstovi u Bibliji koji spominju prvi dan nedelje, i tvrdi se da ti tekstovi
mogu da podre prvi dan kao dan od odmora. Ali, vidite da su se svi teolozi sloili da nema
146
PROROANSTVA
potrebe za tim. Prvi tekst se nalazi u Jevanelju po Mateju 28:1 i jedino to se tu tvrdi je da su
ene dole na grob u taj dan. tavie, kae se da su dole prvog dana jer su sedmog dana
poivale. Drugi tekst nalazimo u Jevanelju po Marku 16:1.2 i on isto kae da su prvog dana
doli da pogledaju grob gde je Isus shranjen. A 9. stih kae da su doli prvog dana nedelje na
grob. Jevanelje po Luci 24. glava kae da su prvog dana sedmice doli na grob. To ne menja
sedmi dan. Isto je i sa Jevaneljem po Jovanu 21. glavom. U 20:19 se kae da su se okupili
zajedno prvog dana sedmice, ali ne sa ciljem da imaju bogosluenje, ve od straha od Jevreja.
Zatim u Delima apostolskim nalazimo priu da su se oni sakupili prvog dana sedmice. Apostol
Pavle je drao govor skoro celu no. To znai da je prvi dan nedelje poeo ve u subotu
uvee, jer dan od odmora poinje od zalaska Sunca i zavrava se sa zalaskom Sunca. A kada
je osvanuo svetli deo prvog dana, apostol Pavle je krenuo na put. Ali, budui da su zajedno
lomili hleb, verovatno su imali priest. Ne mora ni to da znai jer Biblija kae da su se oni
svakoga dana sakupljali i lomili hleb. Poslednji tekst govori o sakpljanju novca, ali tekst kae da
je to bilo kod kue. Dakle, nema promene. Ni Isus nije promenio dan. Luka kae da je Isus drao
zakon. Jevanelista Matej kae da nee nestati ni jedne jote niti title iz zakona. Dakle, Isus je
rekao da teba da sledimo Njegov primer. On kae: Ja sam Gospod i ja se ne menjam. Neu
promeniti nita to je izilo iz mojih usta.. U Poslanici Jevrejima pie: Isus Hristos je isti jue, danas
i zauvek. Dakle, kompromis je nemogu. Da li je raspee na krstu promenilo dan od odmora?
Ne, bio je to dan pripreme, petak, zatim su ene poinule u sedmi dan u subotu po zakonu, a
zatim su se vratile na grob prvog dana. Po ovom tekstu, one su ostale na miru sedmog dana.
Da li je i danas taj dan isti? ta nam kae astronomija? Oni kau da nema razloga da
pretpostavimo da se ciklus dana promenio. Nema promene dana. Imamo i kalendare koji
mogu da pokau da se dani nisu menjali. Julijanski kalendar je bio na snazi kada je Isus bio
razapet. Danas se sluimo gregorijanskim kalendarom. Iako su se datumi promenili, ciklus dana
se nije promenio.
Predstavio sam vam veliki problem autoriteta vlsti. I sada dolazi neverovatna kriza. Bog kae
sedmi dan, a papa kae prvi dan. Proitao sam vam mnoge njihove izjave kroz istoriju. Da
vidimo ta zahteva sadanji papa. Biblija kae da e ovo pitanje dovesti do konanog sukoba
kao to je dovelo do sukoba u egipatsko vreme, u vreme sukoba Mojsija sa faraonom kad je
faraon eleo da insistira na zakonu. Isto to imamo i danas. Evo papinog apostolskog pisma
nazvanog Dan gospodnji. Izalo je 7. maja 1998. godine. Ovo je sadanji papa. On prvo kae
da prvi dan potie od tradicije, a Isus je rekao da tracicija i obiaji ne znae nita. A zatim on
kae da je svetkovanje nedelje srce hrianskog ivota. Zanimljivo je da kae da imaju posebna
iskustva sa devicom Marijom nedeljom i da od nedelje do nedelje ljudi prate Marijine tragove i
trae njeno materinsko odobravanje, posredovanje.
Siguran sam da Marija nema nita sa ovim. Ova papska poslanica je vrlo precizna i naziva
nedelju Danom Sunca. Ona kae da su u prolosti bili zakoni koji su veliali nedelju i da je crkva
nainila zakone koji se tiu nedeljnog odmora. Citirau encikliku njegovog prethodnika pape
Lea II gde on kae, govorei o nedelji, da je to pravo radnika koje drava mora da garantuje.
Zato u nae vreme hriani treba da se potrude da graansko zakonodavstvo potuje njihovu
dunost da nedelju dre svetom. Da li on, praktino, zahteva zakone o nedelji u svim
zemljama? Da. Papa poinje svoj krstaki pohod da spase nedelju: Uinimo jasnim da se
147
PROROANSTVA
nedeljom ne sme raditi zato to ona mora da se slavi kao dan Gospodnji. Kojeg to Gospoda?
ta smo jue itali? Postojala je druga sila koja papstvu daje silu. Ko eli da bude broj jedan u
svetu? Sotona. Bog nas obavetava i upozorava da e knez tame ovog sveta doi na svet
elei da bude prvi. Papa zahteva nedeljni zakon i iznosi novu papsku encikliku. Ne zaboravite,
ovo su nepogreiva dokumenta. On kae u kanonu 1436, 1. stavka: Ko god negira ili stavlja
pod sumnju bilo koju istinu koja mora da se veruje unutar svete katolike vere, ako se ne prizove
pameti nakon to je legitimno upozoren, treba da bude kanjen kao jeretik.
Ovo nije srednji vek, ovo je papa Jovan Pavle II. Ovo je prvi put od srednjeg veka da se koristi
re jeretik. Ako se ne pokorite, onda ste jeretik. A ime moete biti kanjeni? Ukoliko ste
svetenik, moete biti lieni svega to posedujete. Koja je bila kazna za jeretike u srednjem veku?
To je bila smrtna kazna! Druga stavka kae: Ko god odbija ponuenu doktrinu koja je
definisana da treba da se dri od strane rimskog pontifeksa ili prihvate doktrinu koja je osuena
od strane njih kao pogrena i ne prizove se pameti nakon to je legitimno upozoren, treba da
bude kanjen adekvatnom kaznom.
Ovo je vrlo mudro ne definiu kaznu. Koja je to odgovarajua kazna za jeres? Smrt. Postoji
mogunost da sam ja ovde ve osuen na smrt. Zatim kae: Mi nalaemo da sve to mi
donesemo kao dekret. ta to znai kad kae Mi, velikim slovom? To znai da se stavlja na
Boje mesto.
ta je Bog rekao u 1 Knjizi Mojsijevoj 1. glavi? Rekao je: Da nainimo oveka po obliju
svojemu. Seate se onog pitanja da li e ovo biti poslednji papa? Ne znam, ali vidim da on
govori kao faraon u Mojsijevo vreme: Ne znam ja ko je taj Bog. Ko je Bog da bi ja Njega
sluao? Ja u vam rei ta da radite. Bolje bi vam bilo da uradite kako vam ja kaem ili ete biti
adekvatno kanjeni. Na meureligijskom susretu 1999. kada su se okupili predstavnici svih
religija na planeti: budisti, zoreasterovi svetenici, katolici, hinduisti, jevrejski rabini, indijdanski
amani i svo ekumensko svetenstvo svi protestanti i pravoslavci svi su trebalo da se udrue u
osudi hrianskih fundamentalista koji zloupotrebljavaju slobodu govora i ije aktivnosti okreu
druge prema mrnji i nasilju. Sastanak je odran u Ujedinjenim nacijama. Svi prisutni su se sloili u
dve kljune stvari: papa Jovan Pavle II bio je konsenzusom proglaen kao planetarni duhovni
voa i nadzornik.
Druga stvar u kojoj su se sloili je da religiozni fundamentalisti moraju biti uutkani i proglaeni
opasnim ekstremistima punim mrnje. Nije li to zastraujue? Oni imaju toliko sile i moi da ovo
moe biti poslednji put da itate ovakvu poruku. Moete me proglasiti fundamentalistom, ali ja
sam vam ipak sve ovo rekao bez obzira ta e se meni dogoditi. Ja imam enu i decu i ja ih
volim. Da li bih bio dovoljno glup da sve to odbacim zbog neeg to nije vredno i izloim se
riziku? Ove informacije vam izlaem da biste i vi mogli da izvrite pravi izbor. U enciklici Dominus
Jesus od 5. septembra 2000. god. kardinal Racinger je rakao: Mora biti uvek jasno da jedna
Sveta Katolika i Apostolska univerzalna crkva nije sestra nego majka svim crkvama. To znai
da je svaka crkva na planeti zemlji samo dete katolikoj crkvi.
Moete videti okupljanje odrano u Vatikanu gde su se sakupili predstavnici svih glavnih svetskih
religija od islama do budizma, hinduizma, induizma, pravoslavne crkve, protenstantizma svi su
148
PROROANSTVA
doli i na neki nain se poklonili papi. Na prethodnom predavanju ste mogli primetiti kako se svi
vladari i vlade klanjaju pred papom. Na ovom predavanju se sve religiozne voe klanjaju pred
papom. Gde je Isus u svemu tome? Gde je onaj ko ima svu vlast na nebu i na zemlji? Ja elim
da budem na Njegovoj strani. Biblija naziva otpalu crkvu prostitutkom. Otkrivenje 18. glava
kae: ena koju si video je veliki grad koji vlada nad carevima zemaljskim. 4. stih kae: I uh
glas sa neba koji govori: Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate sa gresima njezinim i da
ne primite njen ig i da ne pijete od njenog zla.
Kad ponu da nas hapse i ele da nas kazne adekvatnom kaznom zato to elimo da sluamo
Boga a ne ljudsku silu, desie im se isto to se dogodilo faraonu. Zla e se izliti, a Hristos e doi
u sili i velikoj slavi. Moja molitva je da svako ko ita ovo predavanje sretne jednog dana Hrista.
Neka vam Bog da snage i hrabrosti za vreme koje dolazi! Amin!
Pitanja i odgovori (utorak II)

1. ta mislite o iridologiji?
Odgovor: Ima ljudi koji se kunu da sve o zdravlju mogu da vide u venama oka. Ali ima i onih koji
se kunu da sve mogu videti u oljici kafe. Lino, nisam previe ubeen u to. Ja bih ipak otiao
na uobiajnu dijagnostiku.
2. Problem akni. ta je kljuno u ishrani kada su one u pitanju?
Odgovor: Kada su akne u pitanju trebalo bi izbaciti ivotinjske proizvode, slatkie, kombinaciju
mleka i eera i akne se vie nee pojavljivati. Ima puno naunih referenci koje tvrde da su
pomeani mleni proizvodi i eer vrlo tetna kombinacija kad je re i o aknama. I okolada
spada u to.
3. Da li je bolje, kada se pravi mleko od soje, kuvati ga sa okarom ili prethodno procediti pa
kuvati samo mleko?
Odgovor: Prvo to treba da inite je da koristite vrelu vodu da zaustavite delovanje enzima koji
daje pasuljast ukus. Onda ga isfiltrijajte kroz gazu. Ako elite moete ga ponovo izloiti delovanju
visoke temperature.
4. ta rei o soja-sosu i kiselom kupusu. Da li su te i ostale namirnice koje prolaze kroz
fermentaciju zdrave namirnice?
Odgovor: Sam proces kiseljenja kupusa stvara mlenu kiselinu. A imamo dobre enzime koji se s
njom mogu izboriti tako da je kiseli kupus dobra hrana, a jo uvek ima dobro ouvane
fitohemijske supstance sveeg kupusa. Soja-sos nije vie soja-sos. Sada je to gljiva koja raste i
razmnoava se na sojinom zrnevlju dok ne pojede sve hranljive materije soje. Od toga potie
soja-sos. To je isto kao to se peurka sastoji od istrunule slame. Ima ljudi koji tvrde da soja-sos
nije ba najbolji za ishranu, ali moda je bolji od drugih dodataka koje dodajemo da
poboljamo ukus.
149
PROROANSTVA
5. Da li su paradajz i krastavac voe ili povre? Da li mogu da se jedu u istom obroku sa

voem?
Odgovor: Paradajz i krastavac su strogo govorei voe jer u njima je seme. U istu familiju
spadaju lubenica i krastavac. Ali, krastavac nema u sebi eera, zapravo, vei deo njegove
mase ine minerali i voda. Ni paradajz ne sadri fruktozu, tako da ih veina ljudi dri za
neutralnu hranu i moete ih jesti i sa voem i sa povrem.
6. Da bismo sauvali nae zglobove potrebno je da jedemo baznu hranu. Molim vas da
nabrojite ta od voa i povra ulazi u tu baznu hranu i ta je sa kiselim jabukama?
Odgovor: Svo voe i svo povre stvaraju baznu sredinu bez obzira da li su kiselog ukusa ili ne.
Vone kiseline su slabe kiseline a krajnji proizvod njihovog razlaganja stvara baznu sredinu.
Samo dve vrste voa su blago zakiseljavajue: ljiva i drenjine. To ne znai da treba da ih
izbegavate u svojoj ishrani jer oni su samo blago zakieljavajue, a organizmu su potrebne i
kiseline. Generalno, moete smatrati svo voe i povre kao ono koje stvara baznu sredinu.
7. Imam 48 godina. Bubna opna mi je propala usled gljivine upale uha. Predloena mi je
operacija. Postoji li mogunosti da se ona sama obnovi u ovim godinama?
Odgovor: Verovatno da ne bi moglo. Ako je unitena ili je nestala, dobro bi bilo da se
podvrgnete operaciji. To je prilino uspena operacija. Ako je bubna opna samo naprsla, ona
moe sama da se zatvori, ali ako je unitena i ne postoji, onda vam treba operacija.
8. Poto Engleska, Danska i vedska, kao lanice Evropske unije, ne ele da se odreknu svojih
valuta, da li to znai da ne veruju u budunost ujedinjene Evrope?
Odgovor: Pre ili kasnije hoe. To ima samo ekonomsku pozadinu jer promena valute i takozvani
raj slobodnog trita bez poreza postoji u cilju da se to je vie mogue zaradi.
9. S obzirom da se deset carstava prikazana sa deset prstiju na liku proteu do kraja istorije
zemlje kada e Isus uspostaviti svoje carstvo; zar se onda ta carstva ne odnose i na novi svetski
poredak i na ekumenizam?
Odgovor: Deset carstava se odnose na pad Rima, a Rim koji je pao bio je preuzet od strane
druge sile koja se jo uvek naziva Rim. Dakle, rimsko papstvo je jo uvek Rimokatolika crkva. U
nekom smislu, katolicizam je preuzeo vlast nad ovih deset carastava. Bez obzira to su tri carstva
unitena u samom procesu preuzimanja vlasti, oni jo uvek predstavljaju svih ovih deset
carstava. Oni e uiniti da celi svet, ukljuujui i Ujedinjene nacije budu rimski podanici. Znai,
bez obzira na koliko delova se Rim podelio, to je sve Rim preuzeo i inkoporisao u sebe. Dakle,
ovih deset nastavljaju da postoje kroz Rimokatoliku crkvu. Zanimljivo je, takoe, da je rimski
klub, koja je jedna zatvorena organizacija, podelio ceo svet na deset regiona. ak i same
Sjedinjene Drave treba da budu podeljene u deset organizovanih regiona. Bitno je samo da
znamo da je Rim onaj koji diktira i upravlja.
10. Ko vlada svetom, papa ili masoni. Da li su papa i kardinali masoni?
150
PROROANSTVA
Odgovor: Katolika crkva je zabranila postojanje masona. Ustvrdili su da je greh pripadati

masoneriji. To je sad ovakva politika: stvorite jednu organizaciju, zatim je zabranite, onda je
koristite, a ako neto poe loe niste vi krivi. Dok su masoni bili zabranjeni od strane
Rimokatolike crkve, to oni, uzgred budi reeno, vie nisu, bilo je 19 masonskih loa u Vatikanu.
Kako u samom Vatikanu moe da ih bude 19 ako je to zabranjena organizacija? Ne znam ni za
jednog kardinala koji nije bio lan masonske organizacije.
11. Kaite mi neto o Isusovom ivotu koji se ne spominje u Bibliji. Neki kau da ga je proveo u
Indiji?
Odgovor: To smo ve odgovorili, Isus nije iao u Indiju. Biblija kae da kada bismo sve zapisali to
je Isus uinio, to bi bilo previe, ne bi sve moglo da se zabelei.
12. Postoje tvrenja da su sadanja etiri Jevanelja nastala iz jednog jevanelja pod
naslovom Jevanelje po dvanaestorici. Da li znate neto o ovom jevanelju, da li ono postoji i
gde se moe nai? Da li je u pitanju jo jedan apokrifni spis?
Odgovor: Sva ova dodatna jevanelja su apokrifna. etiri Jevanelja koja postoje u Bibliji nisu
meusobno kontradiktorna, ali svako od njih naglaava specifini aspekt: Hristos kao ovek,
Hristos kao car, Hristos kao Bog, i sve istorijske aspekte. Oni jedan drugog podupiru.
13. Kako se Turska ne spominje u carstvima iako je zauzimala veliku teritoriju?
Odgovor: Ovo zahteva dugaak odgovor. Kada bih u Beogradu bio due, jo vie bih vas
uzdrmao nego to sam to inio do sada. To je fascinantno predavanje, ne mislim da se oni ne
pominju u Bibliji, oni su pomenuti, ali verovali ili ne, uvek kao podanici sile roga. Ako razmislite
malo o tome bez bilo kojih dokaza koje bih vam mogao dati, videli biste da je Turska uvek sluila
cilju neke druge sile. Sve nacije koje su odbile da se pokore, bile su okupirane od strane ove
druge nacije. Stvari koje su se dogaale narodima koji su bili pod turskom okupacijom nekad su
toliko stravine da ih nije dobro pominjati. Ako razmislite o vaoj naciji, nije li to istorijska
injenica da je ta sila koja je okupirala bacala decu u vazduh i doekivala ih na bajonete? To
je prilino surovo! Ali, vaa nacija je poznata kao ona koja je odbila da prihvati vladavinu one
druge spomenute sile, Rimu. Toliko je sve ovo intrigantno da ne moete verovati bez svih
dokaza koje bih mogao da vam ponudim.
14. Kakva je veza izmeu kardinala Racingera i pape Voitile? Da li je tano proroanstvo
Mihajla iz 13. veka da e svetom, tj. katolikom crkvom vladati 112 papa i da je papa Voitila
111. ta e biti posle njega?
Odgovor: Veza kardinala Racingera i pape. Kardinal Racinger je zaduen za fondaciju o
doktrini i veri. To je samo novo ime za staru organizaciju. Zapravo, ona je jo uvek u staroj zgradi
u kojoj je bila prethodna organizacija. Moe da se desi da ponovo vrate staro ime na staru
zgradu to je inkvizicija. Ako mislite da inkvizicija vie ne postoji, razmislite ponovo: kardinal
Racinger je na elu te organizacije. U izvesnom smislu, on je cezarov policajac. Da li je papa
Voitila pretposlednji? Po katolikim vizionarima i po vizijama device Marije, ovaj papa je
onaj koji e biti tu pre samih zavrnih dogaaja istorije. Ne kae se da li je on poslednji. Neki
151
PROROANSTVA
tvrde da e doi jo jedan. Oni samo kau da je ovaj poslednji pre nego to otponu zavrni
dogaaji. Moe biti tako ili ne mora biti, to nema mnogo znaaja za nas jer tano znamo ta e
oni raditi - Biblija nas o tome obavetava.
Zastupnik za nae vreme

Pogledajmo jednu usamljenu planetu na kojoj vidimo puno tuge i bola. Toliko ljudi je izgubilo
nadu zbog onoga to se deava na ovoj planeti. Svi se nadaju nekom reenju, a reenje je
upravo tu, ono postoji.
Odakle potiemo? Da li smo samo proizvod neije misli ili je istina da postoji Bog ljubavi, moralni
i dobri Bog koji nas voli. To je ono to nam Biblija kae. Sve to ljudi vide je krvoprolie, bune,
inceste. Oni se pitaju kako Bog ljubavi to moe da podnosi. Da li nije u stanju da ita preuzme ili
je mogue da ljubav zahteva i to. ta radite sa detetom koje odlui da vas mrzi kao roditelja?
ta inite kad imate dete koje vas pljune u lice i kae: Ne elim vie nikad da te vidim!?
Mnoga deca prolaze kroz taj stadijum kada im roditelji ne znae nita i tako je bilo od vremena
Noja. Oni kau: ta ti zna, ti si star! ta radite kad vas to dete napusti i od svog ivota naini
katastrofu? I to vie pokuavate da mu pomognete, vie vas mrzi. ta inite? Uzmete i unitite,
zgromite svoje dete. Ne verujem da biste bili u stanju da tako neto uradite jer ga volite, to je
vae dete, vae telo. Da li ne moete da jednostavno odete i ubijete ga? Ili nekad samo sedite
u svojoj sobi, posmatrate ta radi i plaete. I ako vidite da se zaista bori i vidite da ima stvarnih
problema, da li mu, da ne zna, poturite neto novca ili ve to god mu tad treba? Nikad u
vama ne umire nada da e se neto promeniti. Deca imaju slobodu izbora, ne moete ih
naterati da vas vole.
To je dilema koju i Bog ima. Ali, bez slobode izbora bili bismo roboti, beskorisni. Ljubav bi tad bila
besmislena. To je dilema nae planete. Postoji li reenje? I pogleda Bog sve to je stvorio i sve
bee veoma dobro. I bi vee i bi jutro, dan esti. Sve je bilo dobro, ovo je bila predivna
planeta. Nije bilo smrti, ubistva, ak nije bilo ni mesodera. A ljudi kau da su ivotinje stvorene
da budu mesoderi. Panda se klasifikuje kao mesoder zbog zuba koje ima, ali on je biljoder.
enke komaraca piju krv, ali mujaci komarca koriste iste te rilice da piju sokove biljaka. Ali,
enka treba da proizvede jaja, a sokovi biljaka nemaju dovoljno energije. Ona nije ula o soji i
itaricama, tako da je za nju reenje da ode i da uzme obrok koji je bogatiji energijom. To ne
znai da je njena rilica stvorena sa namerom da pije krv, ali planeta se iskvarila i stvari su se
promenile. Mala buba-mara je tri meseca godinje skrivena u kajsijama. A kada nestane kajsija,
ima dva izbora: ili e umreti ili e neto pojesti. I zato one poinju da jedu druge insekte. Da li je
mogue da je, kao i panda danas, lav imao drugaiju ishranu? Ako lav ubije ivotinju, najjai
lav pojede sadrinu stomaka rtve, a u probavnom traktu se nalazi biljna hrana koju je rtva
pojela. 90% biljaka su iezle i nalazimi ih samo u fosilima. Moda e na Novoj zemlji sve ivotinje
152
PROROANSTVA
jesti ono zata su prvobitno bile stvorene da jedu. Da li soko jede meso zato je stvorena da jede
meso ili zato to je evoulirala da jede meso, ili jede meso zato to ima potrebno orue da bi ga
mogla pojesti? Papagaji imaju isto orue, 5-10 tona jaine pritiska imaju na svom kljunu na
jednoj povrini. On tano moe da vam odsee prst, ali on jede semenke. A neki papagaji se
hrane korenjem, ali kada se ukloni glavna hrana papagaja time to se izgrade kue na
mestima gde je rasla njihova hrana, oni poinju da ubijaju ovce. To se desilo u Australiji. Oni im
razdiru lea svojim kandama i skroz prokopaju kandama da bi pojeli masnou oko bubrega.
Dakle, oni vole loj bubrega?! Ukoliko ponovo ljudi zasade njihovu omiljenu hranu, vie im nije
tako zanimljiv loj bubrega.
Da li je deo originalnog plana bilo svo to meusobno ubijanje i sve te smrti ivotinja. Bog je
rekao da je u poetku sve bilo veoma dobro. Postojanje zla na svetu koji je stvorio Bog svetlosti i
ljubavi je jedan od glavnih razloga zato mnogi odbacuju Boga. Ali, ljubav ini to neophodnim.
Evo ta je Darvin pisao svom prijatelju dr Asa Greju: Zapanjen sam, zbunjen sam! Nemam
nameru da piem ateistiki, ali ne mogu da vidim tako jasno kao ostali i kao to bih eleo da
vidim - da vidim svuda oko sebe dokaze stvaranja i dobronamernog Stvoritelja. Ne vidim ljubav!
Izgleda kao da ima previe bede u svetu. Ne mogu sebe ubediti da je dobronamerni i
svemogui Bog mogao stvoriti ihneumonide sa izraenom namerom da se hrane unutar ivih
tela gusenica ili maku koja se poigrava sa miem. Dakle, Darvin je posmatrao svet u
njegovom najloijem izdanju i izgubio je iz vida onu dobru stranu. Ali, da li je Bog stvorio zlo ili je
zlo dolo kao posledica neeg drugog? Najvei problem od bakterijskih infekcija ne dolazi od
loih bakterija, ve od dobrih bakterija koje se pojave na pogrenom mestu. To je najvei
problem. 99% bakterija koje postoje na svetu su dobre. Promenite im ivotnu sredinu i izgleda
kao da one fino napreduju u loim okolnostima.
Isak Njutn je rekao: O, Boe, razmiljam kao i ti! On je vodio najvei univerzitet i bio je najvei
fiziar. Uzgred budi reeno, Isak Njutn je predavao isto ono to sam i ja ovde inio. Ali, onaj ko
je danas preuzeo njegov presto u fizici, Stiven Hoking, moda najpoznatiji fiziar u dananjem
svetu, kae: Ljudska rasa je samo hemijska ljaka na jednoj obinoj planeti koja krui oko vrlo
prosene zvezde u spoljnjem delu jedne meu stotinama milijardi galaksija! Kako je ovo
uasno tuno! To je va ivot: hemijska ljaka, a onda smrt. Ako dostignete 70-te, ak i da
doivite stotu, podelite sto sa venou i dobijate nulu. Dakle, va ivot je nula, ubre, ljaka,
nita. I kada jednog dana eksplozija Velikog praska krene ka imploziji, niko nee znati da si ti bio
Stiven Hoking i da si drao pijadestal fizike u 20. veku. Bio si samo hemijska ljaka.
Moe li ljubav, emocije, moralnost, muzika potei iz hemijske ljake ili oni govore da je u pitanju
vii red bia? Lord Bajron u svojoj pesmi Kajin, misterija kae: Neka umrem! Jer drim da je
davati ivot onima koji mogu samo da pate mnogo godina i da zatim umru, samo propaganda
smrti i umnoavanje ubistva. To je mizeran pogled na svet, ne mislite li tako? Dakle, imati decu
je samo stvaranje jo smrti. Da li je smeh deteta, prvo: Mama, nije li to neto? Ne vidite li neto
u oima vaeg deteta? U Bibliji, u Rimljanima poslanici 6:23 kae: Plata za greh je smrt. Ali, ona
nije bila deo originalnog plana. Dakle, smrt je posledica neeg drugog.
153
PROROANSTVA
Stvaranje je bilo savreno dok nije doao greh. A greh je doao kao posledica slobodnog izbora
bez kojeg ne bismo mogli da budemo po liku Bojemu. A da li nas je Bog ostavio kao siroad?
Ne, Biblija kae da svaki pojedinani greh koji je ikada uinjen i koji e biti uinjen je iznet na
krstu od strane samoga Boga. Samo onaj koji nas je stvorio mogao je da pruzme nae grehe i
da ih otplati. A ak su i Njega pogubili. Ali, smrt nije mogla da ga zadri i stoga imamo nadu za
novi svet. Ja bih onda rekao: Darvine, Stivene, Bajrone ... ipak! Jer po obeanju Njegovom
ekamo novo nebo i novu zemlju gde pravda ivi. Bez krsta ne bi bilo reenja i nade za nas.
Bez krsta imali bismo Boga koji je nemoan da se izbori sa grehom. Ali, Isus nije olako uzeo greh,
on ga je sam preuzeo na sebe. Preuzevi grehe na sebe u stanju je da daruje ivot svakome ko
ga eli. Sada imam pitanje: ako je sloboda izbora izazvala ovakvo stanje, ako je sloboda izbora
bila vredna Boje smrti na krstu, ako je bilo vredno da je kupi svojim sopstvenim ivotom, da li je
to posle krsta umanjeno ili ukinuto? Ako otkupljenje toliko skupo kota, da li ono jo uvek stoji?
Mora ga biti jer bez toga smo nita. I stoga imate izbor. Isto kao to nama deca mogu okrenuti
lea, tako i mi moemo okrenuti lea Bogu. Isus je rekao: Pogledajte na krst! Kada ja budem
uzdignut, sve u privui k sebi!. Imajte krst u vidu, razmotrite ga i pitajte se: Zato? Ljudi mogu
da umro zbog svojih greha, kao kriminalac koji je osuen na smrt, ali umreti za grehe svake
pojedinane osobe koja je ikad ivela? Vi moda mislite za sebe da ste dobri, da ne inite ono
to drugi ljudi ine. Ali, nema ni jednog oveka koji ne grei. Niste li ikada izgubili strpljenje? Da li
ste nekada bili toliko ljuti da ste hteli nekoga da smlavite? To su sve gresi koje ne smatrate
velikima, ali to su svejedno - gresi!
Ipak, Isus kae: Ima izlaza! U Jevanelju po Jovanu 10:9 Isus kae: Ja sam vrata! Ko ue kroz
mene bie spaen. Vi imate slobodu da izaberete da uete ili da ne uete na ta vrata. U
Jovanu 10:7 Isus kae: Zaista, zaista vam kaem: Ja sam vrata za ovce. U Psalmu se kae:
Ovo je kapija Gospodnja kroz koju e pravednici proi. U Jovanu 3:16 kae: Jer Bogu tako
omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao da ni jedan koji ga veruje ne pogine nego
da ima ivot veni. U Jevanelju po Jovanu 14:6 Isus kae: Ja sam put, istina i ivot! Ni jedan
ovek nee doi Ocu do kroz mene. Hristos je bio jedini ko je umro na krstu, i on je rekao:
Oe, oprosti im jer ne znaju ta ine. To zasluuje moje potovanje.
Ima jo jednog ko kae neto slino: to je papa Bonifacije VIII. On kae: Rimski pontifeks slui
svim ljudima, ali nije osuivan od strane nikoga. To znai da papu ak ni Bog ne moe da
osudi. Mi izjavljujemo, potvrujemo, definiemo, iskazujemo da se treba pokoriti papi i rimskom
pontifu i to bi za svako stvorenje bila neophodnost za spasenje. Ono to je vailo za Hrista: da si
pokorio sve pod noge njegove, moe biti tano i za mene. Ja imam vlast cara nad carevima.
Ja sam sve i nad svim, tako da Bog sam i ja, namesnik Boji, imamo jednu nameru. Ja sam u
stanju da inim sve to i Bog. ta ja mogu drugo biti nego Bog? Nikad neto tako arogantno
nisam uo u celom svom ivotu. Ovo nije ala, ovo je papska bula. Da li ste ikada videli da je
Papa pozvao ivot u postojanje? Ovde imamo konflikt interesa: ili je istina ono to je Isus rekao, ili
je istina ono to papa kae. Jer sila malog roga kae: Promeniu vremena i zakone i neu
sluati Isusa. Imamo jo jedan papski dekret koji kae: Ja mogu da promenim ili ukinem naloge
Hristove.
154
PROROANSTVA
Da pogledamo ovaj konflikt kada je re o zakonu. Kako moemo pomiriti zakon i milost?
Oigledno je da se vodi rat oko zakona, a spasenje milou Bojom je pitanje poverenja. Ali,
poslunost mora ii sa milou. 2. Knjiga Mojsijeva 31:18 kae da je Bog dao Mojsiju dve kamene
ploe sa zakonom Bojim koji je bio zapisan prstom Bojim. I same ploe zakona bile su delo
Boje. Ono to je bilo zapisano bilo je zapisano od strane Boga. To je prilino direktno! Nema
sumnje ko je taj prvi zakon dao. Mojsije je razbio prve ploe zakona, i Bog je rekao: Ja u
napisati na kamenim ploama isto ono to je bilo na prvim ploama. Dakle, Isus je sve ponovo
svojim prstom napisao i rekao je Mojsiju da taj zakon stavi u koveg zaveta (2. Moj. 10:2). A
zato je taj Boji zakon toliko vaan? Zato to nam kae ta je greh. 1. Poslanica apostola
Jovana 3:4 kae: Koji god grei, on je prestupnik zakona jer je greh prestup zakona. Dakle,
zakon je taj koji nam govori ta je greh. Ali, zakon nam ne obezbeuje reenje za greh. Hristovo
raspee na krstu daje reenje za greh. Svi smo sagreili i uskratili slavu Bogu. ak nemam
dovoljno snage da kaem: E, od sada u da budem dobar! Ako si ubica i ode pred sudiju i
kae: Pusti me da idem, biu dobar od sada, on e rei: ne, ne, pravda mora biti
ispunjena. Dale, to je problem, greh razdvaja od Boga. To kae i prorok Isaija: Bezakonja vaa
rastavie vas s Bogom vaim. Zato je Darvin rekao: Ne mogu videti Boga. Zato mi ne
moemo videti Boga, zato on ne kae: Evo me, zdravo! Zato to je greh odvojio ovu planetu
od Boga.
Ali Bog nas nije ostavio same. Dao nam je obeanje koje je i ispunio, a dao nam je i budue
obeanje. Jer je plata za greh smrt, a dar je Boji ivot veni kroz Isusa Hrista Gospoda
naega. Eto reenja! Poklon se daje po milosti. Milost je vie nego poklon. On nam pripisuje svu
svoju pravednost usled sve nepravednosti koju mi imamo. Moete li sebe videti da ste pravedni
kao sam Bog? A Bog za to kae: Evo, to je poklon. Ali, mi ne elimo da primimo poklon. Mi
elimo neto da uradimo. Daj da platiom za to! Kako da platite za neto to se ne moe
platiti? Tako, ako bi nekom siromanom oveku bio ponuen rols-rojs na poklon, sve to on
moe da uradi je da prihvati poklon i da se zahvali na tome ili da odbije i kae: Ne, hvala, ne
bih. Nikad nee ni da pomisli da moe da ga zaradi!
Dakle, greh ne moe da ima vlast nad vama jer ste pod milou. To znai da Bog ak daje i
mo da prevaziete greh. Naravno, ja sam ljudsko bie, a on je Bog. Osim ako se sada ne
naduvam i kaem: E, sad sam savren. Jeste li nekad sreli takve savrene? Oni su prava
glavobolja. ta onda da kaemo, da li emo jo greiti jer nismo vie pod zakonom nego pod
milou? Boe, sauvaj! Jer kroz zakon dolazi poznanje greha. Sve to zakon radi je da mi kae
ta je greh. Ako krade, kri zakon. Ako pogledate drugu enu ispod oka, i to je greh. Ako
poelite neto to drugom pripada, i to je greh. Ali, zakon mi ne daje reenje, on mi samo kae
ta je greh. Sada imam veru u Hrista. I da li se sada ta vera, jednostavno, otarasi zakona? Boe
sauvaj, ve se zakon utvruje. Sada vidim koliko sam pokvaren, a znam da je reenje u Isusu,
ali jo uvek imam ovaj problem. A Isus mi pripisuje svoju pravednost tako da moja ljudska beda
moe prilino dobro da izgleda iz Njegovog ugla. Zatim, On neto umee u mene. Daje mi
voljno srce da elim da se promenim. Boe, zaista ne elim to da radim. Ali, kako idete ulicom,
opet se okliznete na neki greh. Razlika je sada u tome to ponovo ustajete. Zapovest je sveta i
zakon dobar i pravedan. Nema nita loeg u zakonu ve u nama. To je osnova. Stoga, nema
155
PROROANSTVA
sada osuenja onima koji su u Hristu Isusu. Jer vas Hristos pokriva i pomae vam dalje na
ivotnom putu.
Ako je greh rasturio na odnos sa Bogom, kako je Bog reio taj problem? Adam i Eva postali s
goli nakon to su sagreili. Izgubili su svoju odeu od svetlosti i postideli su se. Bog je doao i uzeo
jagnje i prva ivotinja je umrla u rukama Adama. Sam Bog je skinuo kou jagnjeta i nainio im je
pregae. Zato se ovo desilo? Da li je Bogu trebala ivotinja ili je ivotinja trebala da bude
simbol neega. U ceremonijalnom zakonu moemo videti i veu perspektivu. Ovo se sve
deava u Starom zavetu. Ovo objanjava ceo plan spasenja. Zakon o kome emo sad govoriti
nije moralni zakon, Deset zapovesti, ve je to ceremonijalni zakon. Njega je Mojsije napisao, a
ne sam Bog. Mojsije je zapisao sve rei ove u knjigu. Njega je trebalo da stavi pored kovega
zaveta, a ne unutar njega. Dakle, Deset zapovesti nam govore ta je greh a ceremonijalni
zakon nam govori ta je reenje za greh. A ta dva zakona su potpuno razliita. Prvi je nazvan
Deset Bojih zapovesti, zapisan je od strane Boga i on je potpun, savren, svet, dobar i trajae
zauvek. Drugi je napisan od strane Mojsija, stavljen je pored kovega zaveta, dat je posle pada
u greh, trebalo je da otkrije lek za greh, i on je privremenog karaktera. Ono to je Mojsije
zapisao u prvih pet knjiga Biblije je reenje za greh. Opisuje poreklo greha i reenje za njega.
Ako razmotrite Novi zavet, Matej govori o Hristu kao caru, a Marko o Hristu kao sluzi, Luka o
Hristu oveku, a o Boanskom Hristu pie Jovan. A ta da kaemo o pet Mojsijevih knjiga? Prva
Mojsijeva, postanje, govori o poreklu, o padu u greh i o obeanju otkupljenja. Druga Mojsijeva
nam govori o svetinji. To je osnova spasenja. Trea Mojsijeva nam govori o Hristu kao naoj rtvi.
etvrta Mojsijeva nam govori o Hristu kao naem vodiu, a peta Mojsijeva o Hristu kao naoj
nagradi. Dakle, ne moete da odseete Stari zavet, on vam treba.
Isus je rekao: Ja odrah zapovesti Oca mojega. Ne mislite da sam doao da pokvarim zakon.
Ni jedna jota ili titla nee se ukloniti iz zakona. Da li zakon i dalje vai? Koliko dugo? Zakon
ostaje zauvek! Pre e nebo i zemlja proi nego i najmanje slovo iz zakona. Ovo je ljubav
prema Bogu da ga posluate. Nije li to divno?! On ne kae: Posluajte!, nego kae, ukoliko
me volite, posluaete me, jer vam elim samo ono to je dobro za vas. Ako me svi vole i dre
moje zapovesti niko ne bi krao i vau najlepu enu moete ostaviti u drutvu najzgodnijeg
oveka i biti potpuno bez brige. I moete da bacite sve svoje kljueve, a vaa deca e vas
uvek grliti. Nije li to divno! I zatim se dalje kae: Budui da je on postao autor naeg spasenja
za one koji ga posluaju. Jeste li nekada uli izjavu da je Isus zakon prikovao na krstu i da sada
moete initi to vam je volja? Onda mogu slobodno da vas izmasakriram. A hvala vam i za
vaa kola, vie vam nee trebati, ja ih uzima. To je smeno! To bi znailo da elimo da
ovekoveimo greh. elim da vam kaem da Novi zavet spominje svaku pojedinanu od Deset
zapovesti. Nisu one vaee samo u Starom zavetu. Zato, uopte, postoji zakon? On je dodat
zbog prestupa. Zbunjujue! O kom se zakonu ovde govori? Govori se o ceremonijalnom
zakonu, jer prestup ukljuuje zakon koji je bio prekren. A apostol Pavle to stalno navodi
zbunjujui mnoge. Ne treba da budete zbunjeni ako vam neko kae: Zakon vie ne vai!
Zakon koji je bio dodat je ceremonijalni zakon. Od sada, jagnje je moralo da bude rtvovano. A
to nalazimo u svetinji.
156
PROROANSTVA
Svetinja je imala jedan ulaz koji se zove kapija. Drugi ulaz je bio iste boje i postojala je jo jedna
kapija unutar iste boje. Oni se zovu: kapija, vrata i zavesa. Dakle, Mojsije je trebalo da naini
Svetinju prema slici koja mu je pokazana. Vrlo precizno! Svetinju je okravao zid od belog
platna. A belo platno je simbol pravde. Kada uete kroz kapiju, a Isus je kapija, ulazite u
Njegovu pravdu. Zatim vidite oltar za rtve paljenice gde je jagnjad bila ubijana. Jagnje je
simbol Hrista. Nevini umire za krivoga. Zatim je tu bila velika umivaonica, a zatim ator sa dve
prostorije. U Poslanici Jevrejima kae se da je Isus na Prvosvetenik. A isto tako se kae da Isus
slui u nebeskoj Svetinji. Dakle, zemaljska svetinja je samo primer onoga to se, zapravo,
odigrava na nebu. Svetinja je postavljena u sredini logora, a Isus je, takoe, doao da prebiva
meu svojim narodom. A ako pogledamo nametaj svetilita tu je bio svenjak, zatim sto sa 12
postavljenih hlebova, zatim umivaonica i mali zlatni oltar nazvan kadionim oltarom, i na kraju
koveg zaveta u koji su stavljene Deset zapovesti. Svi ulazi i kapija i vrata, svi predstavljaju neku
dimenziju Hristove slube. Bile su etiri boje i etiri stuba jer je etiri broj zemlje, pa je ceo svet bio
ukljuen u ovu istinu o svetinji, ne samo Jevreji. Svaki broj koji je ovde spomenut je vaan. Broj
dasaka i stubova pomnoen daje 144.000. A osnova stubova je nainjena od novia koji su
zvani novii otkupljenja. Bez obzira da li ste bili bogati ili siromani, za njega je trebala vrlo mala
suma da bude plaena, tako da je Hristos postao temelj. U Svetinji je vaan i broj pet, tako da
cela gradnja hrama ima veze sa Hristovom slubom.
Da kaemo neto o ritualu koji je vren. Jagnje predstavlja Hrista. Trebalo je da se spali salo koje
se nalazi u utrobi jagnjega. Biblija kae da je salo simbol greha tako da je trebalo da izgori svaki
i najmanji greh. rtva bi bila vezana za oltar, tako da su rtva paljenica i Hristos jedno isto. Ovaj
oltar je bio nainjen od mesinga. 3 Knjiga Mojsijeva kae da je grenik trebalo da poloi ruke na
glavu jagnjeta i da izrekne svog greh. I zatim je trebalo da ubije jagnje. Vrlo slikovit prikaz! Jovan
Krstitelj je uzviknuo: Gle, Jagnje Boje koje uze na se grehe sveta! Ja sam taj koji je odgovoran
za Hristovu smrt, a on mi je omoguio da budem potpuno ist jer je ve umro za taj greh. I ja
mogu, slikovito govorei, da stavim ruke na njega i da svoj greh prenesem na Njega. Zato
jevrejska enciklopedija kae da je ovo polaganje ruku oznaavalo transfer greha. Jagnje
predstavlja Hrista, ali i prvosvetenik predstavlja Hrista. rtva ista kao rtva na krstu. Ona je tipski
predstavljala Hristovu rtvu. Ako ikome treba zastupnik, onda je Hristos va advokat. To je, zaista,
dobra vest! Va sudija je Hristos, a va advokat je isto Isus. Sudija ispituje da li se oseate krivim ili
ne i vi kaete da ste krivi. Ali, advokat kae: Ja ga proglaavam slobodnim jer je cena za njega
plaena! A budui da su sudija i advokat ista osoba, sam sudija ga proglaava nevinim. To je
situacija u kojoj ne moete da izgubite. Jer je kazna za nae prestupe bila na Njemu a mi se
ranom njegovom iscelismo. Ovo je najvei poklon koji je univerzum ikada video. Ukoliko
priznajete grehe svoje, On je veran da vas oisti od svih vaih nepravdi. Kakvo obeanje!
ta se deavalo kod umivaonice? Prali su se tamo. A pranje je simbol oienja. Dame, znate li
od ega je nainjena umivaonica? Od bronze. Ali, ta su topili da je saine? Ona je nainjena
od bronzanih ogledala dama u ono vreme. Vidite, u svetlosti krsta, naa tatina nestaje. Nije li to
divna poruka? U prvom odeljenju svetinje postojao je svenjak koji je predstavljao Isusa, jer on
za sebe kae: Ja sam svetlost svetu. Ne moramo biti u tami. A ulje koje se koristilo da bi
svenjak goreo bilo je simbol Svetog Duha. Tu je bio i kadioni oltar. Prvosvetenik je trebalo da
krv rtve prinese na ovom oltaru to je znailo da je greh svakoga bio zapisan na oltru, ali u
157
PROROANSTVA
pitanju su samo priznati gresi jer su samo oni bili preneseni na jagnje. Zanimljivo je da je svetenik
trebalo da pojede deli mesa od svake rtve veliine zrna graka. To je simboliki predstavljalo
prenos greha sa grenika na sebe. A kada je bio unutar svetinje sa krvlju tog jagnjeta, tu su bili
svi gresi koji su preneseni. A dim tamjana koji se podizao sa kadionog oltara bio je simbol
molitava koje se uzdiu. Hleb je predstavljao 12 plemena Izraelovih i 12 apostola koji e doi u
budunosti. Isus za sebe kae: Ja sam hleb ivota i morate me jesti. Morate ga uneti u sebi, to
je ono to se eli rei. Dakle, sve u svetinji govori o Hristu i o spasenju. ak i kad je bio deo toga.
A sada ulazimo u Svetinju nad svetinjama iza zavese. Tamo se moglo ulaziti samo jednom
godinje. Tamo se nalazio koveg zaveta sa Deset zapovesti. One nas osuuju na smrt. Na vrhu
kovega je bio presto milosti od istog zlata visok 1,5 lakat. Uzgred budi reeno, i oltar za
prinoenje rtava paljenica koji je bio u dvoritu tamo gde je jagnje trebalo da bude spaljeno,
bio je visok lakat i po. Boja pravda je jednako velika kao i Njegova milost. I zakon je bio tamo.
Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj. Cela svetinja je u obliku krsta, ona daje reenje za
problem greha. A kad ovo bee tako ureeno, ulaahu svetenici svagda u prvu svetinju i
svravahu slubu Boju. Da to uinimo jednostavnim: kada biste kroz kapiju uli u hram, Isus vas
pokriva svojom pravdom. To se naziva opravdanje. Kada dobijate novo svetlo kroz itanje
Biblije vi shvatite ta je Hristos uinio za vas i poinjete da ga unosite u sebe, da jedete hleb
ivota koji je Isus Hristos. Tada razumevate da je Gospod tako velianstven i postavljate pitanje
da li uopte moete govoriti sa Njim jer je on velianstven. Onda Isus kae: Dozvoli da ja
budem taj dim koji se uzdizao iz kada umesto tebe, tako da moe da govori sa mnom. A svi
tvoji gresi bili su precizno zapisani u Svetinji ne zato to u ih upotrebiti protiv tebe, ve zato to
su svi oni oproteni. A evo i zakona koji nam govori ta je greh, ali, ja u greh prekriti svojom
milou, tako da te ne osuuje. Nije li to predivno!
ta e se desiti na kraju vremena? Isus je sada na prvosvetenik na nebu gde radi na venom
otkupljenju. On je platio cenu na krstu. Kada je Hristos umro na krstu, zavesa u hramu pokidala
se na dva dela od vrha do dna jer budui da je pravo Jagnje Boje umrlo na krstu, nema
potrebe nastaviti sa rtvovanjem ovaca. Ali, Jevreji su hteli da izgrade hram, da ponovo
zaponu sistem rtvovanja. To je kao da su rekli: Mesija jo nije doao. Ali, on je doao, umro je
za nas i moe da nas spase. I on ivi da bi posredovao za nas. Ono to je prekrivalo ator od
sastanka bio je pokrov od jazaviave koe, i to je bio prvi pokrov. To predstavlja Hrista u
Njegovoj ljudskosti. Drugi je bio od ovnujske koe obojene u crveno i to predstavlja Hristovu
rtvu. A zatim beli kao sneg prekriva od kozje dlake i on predstavlja Hristovu pravdu. A zatim
sledi plavi i ljubiasti skerletni pokriva. To je bio fantastian pokriv. Plavo i crveno daju
ljubiasto. Plavo je simbol poslunosti. Sotona, elei da sve izvrne, plavo ini simbolom
neposlunosti. Zato imate plave filmove, plavi ponedeljak. Ali, ako ste posluni, onda ste istinski
plavi. Poslunost Hristu udruena sa Njegovom rtvom su snaga Njegovog carstva.
Da razmotrimo koje su bile Jevrejske svetkovine: Imali su tri svetkovine u tri dana, to je bila Pasha
i tada je rtvovano jagnje koje je ukazivalo na raspee. Zatim su imali praznik beskvasnih
hlebova. Hristos kae: Hleb, to je telo moje. Ono predstavlja Hrista u grobu. Zatim praznik
prvina. Ovaj praznik predstavlja Hristovo vaskrsenje jer kada je Isus vaskrsnuo jo neki grobovi su
se otvorili i priv plodovi onih koji su pobedili smrt su bili podignuti. Zatim imamo praznik sedmica
158
PROROANSTVA
koja je bila 50 dana posle. 50 dana nakon to su Jevreji izali iz Egipta bio im je dat zakon. Dakle,
50 dana nakon Hristovog vaskrsenja izlivena je sila Svetoga Duha za poropovedanje jevanelja
i to se naziva pedesetnica. Zatim imamo praznik truba, koje su oglaavale sud, zatim dan
oienja to oznaava sud pre Hristovog dolaska i praznik senica kada su pravili male kolibe u
prirodi. To oznaava sreu jer su napokon kod kue. Dan oienja je veoma uzbudljiv. To je
bilo godinje oienje Svetinje. Setite se, svaki oproteni greh bio je sada unesen u Svetinju. A
onda, u dan suda, oni bi duvali u trube, a zvuk trube simbolie sud. Tada su uzimana dva jarca i
bacali su kocku za njih da odlue koji e biti rtvovan. Tada bi prvosvetenik uzeo krv jednoga, i
to onog koji je bio rtvovan, i uinio oienje cele svetinje, svakog njegovog dela. Onda bi
izaao i stavio ruke na glavu ovog drugog koji nije bio rtvovan i taj jarac bi bio odveden u
pustinju iv. Taj jarac je bio jarac za Azazela. Azazel znai Sotona. Svi gresi koji su bili izreeni i
oproteni bili preneeni na Sotonu. A svaki spomen greha je uklonjen iz Svetinje. To znai da
vam je tako oproteno, da nema vie ni spomena tom grehu. Tako da sada stojite pred Bogom
kao da nikada niste pogreili. Nema zapisa! Apsolutno oprotenje u Isusu Hristu! Neverovatno!
Biete oieni od svih svojih greha pred Gospodom, isti bez greha.
Na nebu nee biti grenika kojima je oproteno, bie samo onih koji kao da nisu nikada
pogreili. To je stopostotna milost. To je apsolutno oprotenje. Uiete na nebo kao da imate
savreno pravo da budete tamo. Naravno, svi emo znati da je to zahvaljujui Hristu. Isaija
kae: Ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg. A ako budu crveni kao crvac,
bie beli kao vuna. Nastae vreme kada e greh biti izbrisan sa Bojeg naroda. Za Jevreje je
to bilo vreme krajnje ispovesti, oienja, suda i mogli ste odbiti tu ceremoniju ili biti deo nje. Isto
kao to je predstavljeno u ovo simbolu, Bog e imati isti takav dan suda. I Bog e suditi svom
narodu. Zapazite da ovde kae da e Bog suditi SVOM narodu. A budui da je on va
zastupnik, ta e rei? Nije kriv! Neverovatno! Evo, doi u skoro i plata moja sa mnom da
dam svakome po delima njegovim. Po kom standardu je sueno? Jer tako govorite i tako
inite kao oni koji e biti sueni zakonom slobode. Ako vas vae srce ne osuuje, to je zato to
imamo poverenja u Boga, a ne zato to imamo poverenja u sebe same. to god zaitemo,
primiemo od Njega jer drimo zapovesti Njegove i inimo ono to je Njemu milo. Da li milost
znai da ne treba da budemo posluni? Da li je milost dozvola za greenje? Ne, to nije dozvola
za greh. A ta je sa onima koji nisu marili za zapovesti Boje ili su ih menjali? Oni e biti u nevolji!
Ako verujete u ime Sina Bojega, onda moete znati da imate ivot veni jer moete verovati u
ime Sina Bojega. To je Njegov karakter. Ime u Starom Zavetu oznaava karakter linosti.
Dakle, Hristos je prvi sa svojom milou, i dae onima koji god veruju u Njega veni ivot.
Dakle, Darvin nije bio u pravu. Isto i Stiven Hoking. Niste vi samo ljam organske materije ve
princeze i prinevi Gospodnji. Nemojte misliti da Bog jo nije doao zato to je slab. Jer Bog
dugo trpi i dugo eka da ni jedan ne bi poginuo, ve da svi dou u pokajanje. Ako verujete u
Gospoda Isusa, biete spaeni. To je obeanje. Ali, verovati Njemu znai biti mu pusluan. A
voleti Njega znai drati Njegove zapovesti. A milost znai potpuno oprotenje. Ako se niste
pokajali, on vas ne prisiljava. Platio je preveliku cenu za vau slobodu izbora da bi je sada
oduzeo. elim da vas pozovem da prvu zapovest uinite svojom najveom zapoveu: Ljubi
Gospoda Boga svojega svim umom svojim, svom duom svojom i svim biem svojim. Ne zato
to morate, nego zato to tako elite. Neka vas Bog blagoslovi i uva! I neka okrene svoje
159
PROROANSTVA
blistavo lice ka vama! elim da se svi jednoga dana sretnemo kao grenici kojima je oproteno?
Ne, mnogo bolje od toga, kao oni koji, zahvaljujui milosti Bojoj, kao da nikada nisu ni pogreili!
Pitanja i odgovori (sreda II)

1. Rekli ste da u originalu Deset Bojih zapovesti stoji mnogo dui tekst od onog u katolikoj
verziji.
Odgovor: Zapovest u originalu u Bibliji kae: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est
dana radi i svruj sve poslove svoje a sedmi je dan odmor, svet Gospodu Bogu tvojemu. Tada
nemoj raditi ni jednoga posla: ni ti, ni tvoj vo, ni tvoj magarac, ni stranac koji je pred vratima
tvojim. Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i sve to je u njemu.
2. Kakvo je vae miljenje o pojavi komunizma u Evropi? Zato se utvrdio upravo u Rusiji? Da li je
komunizam delo zla sotone ili masona? Da li su komunistike voe bili masoni?
Odgovor: Ovo je prilino direktno pitanje. Naravno da komunizam nije nastao u Rusiji. On je
nastao od kluba jakobinaca koji su bili ideolozi francuske revolucije. Oni su osnovani od strane
Adama Vajshaupta koji je bio jezuitski profesor kanonskog zakona na Engeltat univerzitetu.
Prvo je to telo nazvano Liga pravde, a zatim je nazvano Liga komunizma. Ako pogledate
masonski trougao, vidite da je jedan od vrhova tog masonskog trougla komunizam. Komunizam
je, zapravo, ojaani ateizam. Ali, on nikad nije bio favorizovan od strane ateista. Ako
prouavate najbolje komunistike voe videete da su oni bili najvei tajni rimokatolici. I,
naravno, imali su najbolje odnose sa Vatikanom. Bilo je lako za Vatikan da uini kraj komunizmu
i da za to pokupi ast jer su ga kontrolisali od samog poetka. Biu jo hrabriji i rei u vam
zato su to uradili: bilo je dve grupe ljudi koji su odbili da se pokore Vatikanu. Jedna grupa bili su
Luterani, protestanti i ostaci Husita, a druga drupa bio je pravoslavni svet koji se 1054. godine
odvojio od Rimokatolike crkve. Da bi se izbeglo da to izgleda kao religijski rat, uinili su da
izgleda kao svetovni rat. Pitajte se, onda, zato je ceo istoni deo Nemake koji je bio luteranski
bio dat Sovjetskom Savezu i zato su ostale nacije bile iseckane ili sjedinjene na takav nain da
je sistem bio potpuno kontrolisan? Osamdeset godina se, zatim, forsiralo ateistiko uenje i tako
ste dobili generaciju koja je potpuno ista to se tie religijskih pitanja. Oni nisu znali o emu se
zapravo radilo u tom religijskom konfliktu. A imali ste sve vreme ovoga sveta da se isfiltriraju
organizacije sa dobrim katolicima koji su se pretvarali da su neto drugo. Setite se da jezuitska
zakletva kae da se kunu da e se infiltrirati u svaku organizaciju i truditi se da budu bolji
protestanti ili bilo ta drugo od samih iskrenih pripadnika te organizacije ili institucije. Dau vam
jedan primer: veina hindogurua su jezuiti. Dokaz za to moete pronai u njihovim sopstvenim
spisima, na internetu i to su oni sami izrekli. A protestantizam je kapitulirao. Jedini nain kako se
toga oslobaaju jeste da se pokore Vatikanu. Vi ste bili jedni od poslednjih koji ste rekli: Ne! I
zato ste bili kanjeni. I onda ste morali da pristanete. U Bibliji, kada se opisuje mali rog, pie: Ko
moe ratovati protiv nje? Dakle, oni e uraditi ono to oni ele da urade, eleli vi to ili ne. Ima
samo jedan koji e to moi da razrei to je sam Hristos kada po drugi put bude doao.
160
PROROANSTVA
3. Mesto i uloga vitezova templara u odnosu na Vatikan. Podseam da ih je Vatikan

anatemisao i surovo progonio. Kakva je uloga drugih nehrianskih religija: islama, budizma,
judaizma, hinduizma? ta su templari pronali u Jerusalimu, u Solomunovom hramu?
Odgovor: Templari su bili vojni red Rimokatolike crkve koji je trebalo da uvaju Izraelsko
nasledstvo. Oni su zaposeli mesto gde je nekad stajao Solomunov hram, i zato su oni oni
nazvani templari vitezovi hrama. Super su se obogatili jer su postali bankari. Ne da su samo
kontrolisali tokove novca ve su kontrolisali i ljude. Ako biste se pridruili redu templara, videli
biste da je to spolja bio papski hrianski red, a unutra su zapravo bili oboavaoci Lucifera.
Morate se zakleti na vernost Bafometu koje je kozoliko hermafroditsko bie. Voa templara u
13. veku bio je Demaloje. Kralj Francuske ga je osudio na smrt i pogubio i zabranio njihov red
zbog satanizma, sodomije i pljuvanja i proklinjanja krsta. Ali red je naao zatitu u paniji. Veruje
se da su Rozenrojcer i jezuiti nova ruka tog novog reda templara. Veruje se da je ovaj red
visoko povezan sa masonima. Omladinska brigada masona je nazvana po uvenom
Demaloje. Oni su nazvani demaloizi. Neobino je da jednog tako loeg oveka uzmete kao
individuu ije ime e nositi omladinska organizacija.
4. Isus je leio i kidao klasje subotom. Rekao je da On ima vlast nad subotom. Zar prema tome
nije vanija nedelja, kao dan vaskrsenja, od subote?
Odgovor: Biblija ne poznaje ni jedan primer svetkovanja nedelje kao sedminog ciklusa kao
dana koji podsea na vaskrsenje. Biblija krtenje pominje kao spomen Hristove smrti i vaskrsenja.
Isus, u svakom sluaju, nije krio zapovest o suboti time to je leio ili trgao kalsje u subotu. Vidite,
Biblija vrlo malo govori o tome ta treba ili ne treba initi u subotni dan. Biblija samo kae:
Nemojte initi svoj svakodnevni posao! Isaija kae: Ne inite ono to je vama drago, ve
uinite subotu milinom i sveti dan gospodnji slavnim. Ali su Jevreji zakljuili da im treba vie
pravila nego to ih sama Bibilija daje, tako da su poeli da piu svoj Talmud sa hiljadama pravila
koja su ukljuivala i pravila ta da radite a ta da ne radite subotom. Jedno od pravila je bilo da
se ne sme jesti jaje koje je kokoka snela u subotu i stotinu glupih pravila kao to je ovo. Bog je,
upravo, doao da pokae nitavost ljudskih izmiljotina u odnosu na jednostavnost boanskog
zakona. Isus ih je nazvao licemerima. Rekao im je: Ko od vas ne odreuje svoga vola ili ako mu
neka od ivotinja upadne u jamu ne izvadi je odatle? A zar mi nije doputeno da ovu enu
razreim njene bolesti koja ju je muila tolike godine sada kada sam je sreo u subotu? Da li je,
dakle, zakonito u subotu da inim dobro ili da inim zlo? Hristos nije krio zapovest o danu od
odmora, samo su fariseji i ljudi oko njega smatrali da je on to uinio. Oni nisu uinili subotu
milnom, oni su je uinili neizdrivim teretom, tako da je Isus te stvari samo vratio na svoje mesto.
5. Koji je vaniji: Stari zavet ili ugovor Boga sa Jevrejima, ili Jevanelje koje je dato celom svetu?
Odgovor: Da vam kaem neto: Stari zavet je Jevanelje u predslikama i u senima onoga to
e doi, a Novi zavet je Jevanelje onakvo kakvo jeste. Ne moete napraviti razliku izmeu
Starog i Novog zaveta kao to ljudi smatraju da je to mogue. Isus je propovedao Jevanelje
citirajui iz Starog zaveta. Stari zavet je slikovito prikazivao ta je istina. Ako proitate
predavanje za ovaj dan, nadam se da ete to bolje razumeti. Kada se apostol Pavle
raspravljao sa Jevrejima i kada je napisao celu Poslanicu Jevrejima, veina njenog sadraja su
161
PROROANSTVA
citati iz Starog zaveta. Ako itate knjigu Otkrivenje, i u njoj je mnotvo citata iz Starog zaveta
stavljajui ono to je u Starom zavetu ostalo kodirano, nerazjanjeno u novo svetlo i u razumljivu
formu. Ja uvek kaem ljudima ako ustvrde da je Stari zavet bio za ono vreme, a Novi je za
sadanje: Dajete mi velike makaze jer vaa Biblija je malo preteka, ne treba vam Stari zavet,
zato ga odsecite da ne nosite toliku Bibliju.
6. Zato su prvi hriani svake nedelje slavili vaskrsenje? Zato se nedelja u ruskom jeziku naziva
vaskrsenje?
Odgovor: Ako idete kroz istoriju naiete da su prvi hriani drali subotu kao dan od odmora.
Postojale su dve grupe ljudi koji nisu drali subotu ve prvi dan sedmice. To su bili oni u
Aleksandriji i u Rimu. I jedno i drugo bila su sedita okultizma. Tanije, slobodni masoni i danas se
vraaju u Aleksandriju. Veliki ratovi su se vodili da bi se oslobodili onih koji su drali subotu.
Konstantin je bio prvi koji je stavio u formu zakona spreavanje da se subota dri kao dan od
odmora: Hriani ne treba da judaiziraju i da dre subotu. Zato bi postojali ovakvi zakoni
ukoliko nije bilo onih koji su drali subotu kao dan od odmora? Bili su i veliki ratovi koji su zbrisali
sve one koji su drali subotu u celom tada hrianskom svetu. A koristili su svoje organizacije da
to sprovedu u delo, npr. muslimane, crvene fesove. Crveni fesovi potiu od grada Fesa gde su
ubili svakog pojedinanog hrianina, tako da su svoje eire koji su bili beli umakali u krv
hriana te su postali crveni. Stoga se crvene kape koje oni nose nazivaju fesovi. To je
uspomena na istrebljenje prvih hriana.
____________________
162

Prof. DR Valter Fajt - Neverovatna Otkrica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prof. DR Valter Fajt - Neverovatna Otkrica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Serija predavanja

Kulturni centar Politehnike akademije

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Tvoje zdravlje tvoj izbor

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

izofrenika. A onda antioksidansi. Prirodni antioksidanti koji se nalaze u hrani su vitamin A, E i C.

Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

ap su se vratili. Kad se slinavka i ap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione ivotinja su

Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici 2

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotine

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Mleko kao hrana da ili ne?

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

laktazu i moemo da iskoristimo glukozu, ali sa galaktozom na organizam ne zna ta da radi.

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

moete dobiti tuberkulozu, brucelozu, difteriju, arlah, i gastreontoritis. ta je sa belanevinom?

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Pitanja i odgovori (subota)

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Zdravlje i zadovoljstvo kao nain ivota

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Pitanja i odgovori (nedelja)

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA