UREDBA

O CARINSKI DOZVOLJENOM POSTUPANJU S

ROBOM
("Sl. glasnik RS", br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014)

Deo prvi
UVODNE ODREDBE
Glava I
ZAJEDNIKE ODREDBE
1. Uvodne odredbe
lan 1
Ovom uredbom blie se ureuju:
1) uslovi za odobravanje statusa "ovlaenog privrednog subjekta", za uestalost preispitivanja
statusa ovlaenog privrednog subjekta, za davanje ovlaenja za korienje pojednostavljenog
postupka, vrsta i obim olakica koje se mogu odobriti u vezi sa carinskom kontrolom koje se
odnose na sigurnost i bezbednost, uzimajui u obzir mere za procenu i upravljanje rizikom,
uslovi pod kojima se status ovlaenog privrednog subjekta moe ukinuti, kao i postupak
ukidanja tog statusa,
2) uslovi za izdavanje obavezujuih obavetenja i drugih obavetenja o primeni carinskih
propisa,
3) kriterijumi i prioritetne oblasti kontrole, vrste informacija o riziku, kao i analizi rizika koje e
carinski organi Republike Srbije razmenjivati sa carinskim organima drugih drava, odnosno
teritorija,
4) uslovi pod kojima se mogu pojednostaviti carinske formalnosti i kontrola,
5) dodatna pravila za utvrivanje porekla robe u ijoj su proizvodnji uestvovale dve ili vie
drava, nain dokazivanja nepreferencijalnog porekla robe, nain izdavanja uverenja o
nepreferencijalnom poreklu robe i organi za izdavanje uverenja i za davanje miljenja o
nepreferencijalnom poreklu robe,
6) nain dokazivanja preferencijalnog porekla robe, nain izdavanja uverenja o preferencijalnom
poreklu robe i organi za izdavanje uverenja i za davanje miljenja o preferencijalnom poreklu
robe.
7) uslovi i nain utvrivanja carinske vrednosti robe,

8) uslovi pod kojima carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija) moe biti ponitena
nakon putanja robe deklarantu,
9) nain pojednostavljenja postupka, sluajevi u kojima se ne podnosi dopunska deklaracija i
pojednostavljenja postupka za tranzit robe,
10) vrsta i vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena stopa carine,
11) primena carinskih postupaka sa odlaganjem i carinskih postupaka sa ekonomskim
dejstvom, pojednostavljenja tih postupaka, kao i primena odredaba koje se odnose na mere
trgovinske ili poljoprivredne politike,
12) uslovi pod kojima roba koja se dobija iz robe koja je stavljena u carinski postupak sa
odlaganjem, stie status domae robe,
13) nain polaganja obezbeenja, kao i visina obezbeenja, odnosno osloboenje od obaveze
polaganja obezbeenja za pojedine carinske postupke sa odlaganjem,
14) dodatni uslovi i postupak za polaganje obezbeenja u tranzitnom postupku,
15) sprovoenje postupka tranzita i izuzetke u sprovoenju tog postupka,
16) uslovi za tranzit domae robe bez sprovoenja carinskog postupka iz jednog mesta u drugo
u carinskom podruju Republike Srbije, sa prelaskom preko teritorije tree drave, bez promene
carinskog statusa,
17) dokazi koji se podnose carinskom organu, za otvaranje i upravljanje carinskim skladitem,
vrsta robe koja se smeta u carinsko skladite i sluajevi u kojima se roba koja nije smetena u
carinsko skladite, moe staviti u postupak carinskog skladitenja,
18) uobiajeni oblici postupanja sa robom iz lana 138. st. 1. i 2. Carinskog zakona,
19) mere kojima se zabranjuje, propisuju dodatni uslovi ili se olakava upotreba ekvivalentne
robe u postupku aktivnog oplemenjivanja, kao i sluajevi u kojima carinski organ moe odobriti
da ekvivalentna roba bude u vioj fazi obrade nego uvozna roba,
20) nain utvrivanja ispunjenosti ekonomskih uslova kod davanja odobrenja za postupak
aktivnog oplemenjivanja, kao i sluajevi u kojima se smatra da su ti uslovi ispunjeni,
21) posebni rokovi za odreene procese aktivnog oplemenjivanja, kao i za pojedine vrste
uvozne robe,
22) uslovi pod kojima se smatra da su roba u nepromenjenom stanju ili proizvodi dobijeni u
postupku aktivnog oplemenjivanja stavljeni u slobodni promet,
23) spisak dobijenih proizvoda za koje se carinski dug obraunava shodno lanu 150. stav 1.
taka 1) alineja prva Carinskog zakona,

24) rok u kojem se moe podneti zahtev za povraaj uvoznih dabina u postupku aktivnog
oplemenjivanja,
25) blii uslovi pod kojima se moe odobriti postupak prerade pod carinskom kontrolom,
26) uslovi pod kojima se, pri proveravanju ekonomskih uslova kod izdavanja odobrenja za
postupak prerade pod carinskom kontrolom, smatra da su ti uslovi ispunjeni,
27) posebni uslovi i rokovi za primenu postupka privremenog uvoza sa potpunim osloboenjem
od plaanja uvoznih dabina,
28) uslovi za sprovoenje postupka privremenog uvoza s deliminim osloboenjem od plaanja
uvoznih dabina, kao i roba za koju se ne moe odobriti sprovoenje tog postupka,
29) kojim sluajevima se ne primenjuju odredbe lana 173. stav 1. taka 2) Carinskog zakona,
30) postupak primene lana 174. stav 2. Carinskog zakona,
31) uslovi pod kojima se moe odobriti postupak pasivnog oplemenjivanje i kada nije mogue
utvrditi da su dobijeni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe,
32) posebni uslovi pod kojima se trokovi oplemenjivanja primenjuju kao osnovica za obraun
carinskog duga pri stavljanju robe u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja,
33) uslovi pod kojima se ne podnosi izvozna deklaracija za robu koja naputa carinsko podruje
i izuzeci od pravila da se izvozna deklaracija podnosi carinskom organu nadlenom prema
seditu ili prebivalitu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje odnosno utovara za
izvoz,
34) nain voenja evidencija od strane lica koja vre skladitenje, oplemenjivanje ili prodaju ili
kupovinu robe u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladitu, kao i nain sprovoenja mera
carinskog nadzora u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladitu,
35) u kojim sluajevima se nee primenjivati odredbe lana 203. stav 3. Carinskog zakona,
36) uslovi za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama,
37) uslovi pod kojima se za stranu robu, stavljenu u postupak aktivnog oplemenjivanja sa
odlaganjem, nee primenjivati trgovinske mere pri njenom izvozu iz carinskog podruja, uslovi i
nain ustupanja robe u korist drave,
38) rok do kog deklaracija ili saeta deklaracija mora biti podneta izlaznom carinskom organu
pre nego to se roba iznese sa carinskog podruja Republike Srbije, pravila za izuzee od
napred propisanog roka i promene roka, uslovi pod kojima se moe odustati od zahteva za
podnoenje saete deklaracije ili se zahtev moe izmeniti, kao i sluajevi u kojima i uslovi pod
kojima se za robu koja naputa carinsko podruje Republike Srbije ne podnosi deklaracija, kao
ni saeta deklaracija, u skladu sa posebnim uslovima ili za odreene vrste prometa robe, oblike
transporta, za odreene ekonomske operatore ili ako meunarodni ugovori zahtevaju posebne
oblike obezbeenja,

39) uslovi pod kojima se na robu koja je bila predmet posebnih mera, ukljuujui i izvoz u tree
drave, ne primenjuju odredbe lana 221. stav 1. Carinskog zakona,
40) uslovi pod kojima je mogue ostvariti osloboenje od plaanja uvoznih dabina za robu koja
se ponovno uvozi, iako nije u istom stanju u kojem je bila izvezena,
41) u kojima sluajevima i pod kojim uslovima se nee zahtevati polaganje obezbeenja za
naplatu carinskog duga, ili u kojima e se odobriti polaganje obezbeenja u smanjenom iznosu,
42) uslovi i postupak polaganja zajednikog obezbeenja za naplatu carinskog duga,
43) drugi oblici obezbeenja, osim deponovanja gotovine ili garancije,
44) uslovi, oblik i nain polaganja obezbeenja za plaanje carinskog duga, kada je to potrebno
radi primene meunarodnih ugovora,
45) uslovi pod kojima e se na iznos carinskog duga naplaivati kompenzatorna kamata radi
spreavanja neosnovanog sticanja finansijske koristi zbog pomeranja dana nastanka ili
obrauna carinskog duga,
46) uslovi pod kojima je carinski organ, na osnovu carinskih propisa, osloboen obaveze da
obavetava dunika o carinskom dugu,
47) iznos carinskog duga do kog se nee vriti naknadno knjienje,
48) rokovi kada obaveza dunika za plaanje duga miruje,
49) iznos duga i kamate za koji se ne vri prinudna naplata,
50) povraaj ili otpust carinskog duga, u sluajevima koji nisu nastali kao posledica prevare ili
grube nepanje carinskog dunika ili drugih uesnika u carinskom postupku, kao i posebni
uslovi i postupak ostvarivanja povraaja ili otpusta duga,
51) minimalni iznos carinskog duga za koji e se odobriti povraaj ili otpust,
52) uslovi i nain prodaje carinske robe.

2. Definicije
lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje:
1) ATA karnet jeste meunarodna carinska isprava za privremeni uvoz robe, propisana u okviru
ATA Konvencije ili Istanbulske konvencije;
2) Istanbulska konvencija je Konvencija o privremenom uvozu, dogovorena u Istanbulu 26. juna
1990. godine;

3) podaci potrebni za identifikaciju robe su podaci koji se koriste za identifikaciju robe u

trgovinskom smislu i omoguuju carinskom organu da izvri tarifno svrstavanje robe, kao i da
odredi koliinu robe;
4) roba nekomercijalne prirode jeste roba za koju se odreeni carinski postupak zahteva
povremeno i ija vrsta i koliina ukazuju na to da je namenjena za privatnu, linu ili upotrebu u
domainstvu primaoca ili lica koja je unose ili je jasno da se radi o poklonima;
5) mere trgovinske politike jesu netarifne mere koje su deo trgovinske politike drave i ureuju
uvoz ili izvoz robe, kao to su na primer: nadzorne i zatitne mere, koliinska ogranienja,
uvozne i izvozne zabrane;
6) nomenklatura jeste jedna od nomenklatura iz lana 30. stav 3. ta. 1) i 2) Carinskog zakona;
7) Harmonizovani sistem jeste Harmonizovani sistem naziva i ifarskih oznaka robe;
8) privredni subjekat je lice koje je, u skladu sa svojim poslovanjem, ukljueno u aktivnosti
obuhvaene carinskim propisima;
9) ulazna saeta deklaracija je izjava ili radnja kojom lice, u propisanoj formi i na propisan nain,
u okviru propisanih rokova, obavetava carinski organ da e roba biti uneta u carinsko podruje
Republike Srbije;
10) izlazna saeta deklaracija je izjava ili radnja kojom lice, u propisanoj formi i na propisan
nain, u okviru propisanih rokova, obavetava carinski organ da e roba biti izneta iz carinskog
podruja Republike Srbije.

3. Odluke carinskog organa

lan 3
Ako lice koje podnosi zahtev carinskom organu za donoenje odluke ne moe da pribavi isprave
i podatke potrebne za donoenje odluke, carinski organ nee zahtevati isprave i podatke kojima
sam raspolae.

lan 4
Odluka carinskog organa u vezi sa obezbeenjem, povoljna za lice koje se potpisom obavezalo
da e na prvi pismeni zahtev carinskog organa platiti zahtevani iznos, ukinue se ukoliko
obaveza nije ispunjena.

lan 5
Ukidanje odluke iz lana 4. ove uredbe ne odnosi se na robu koja je u trenutku stupanja na
snagu odluke carinskog organa o ukidanju ve bila stavljena u postupak na osnovu ukinutog
odobrenja.
Carinski organ, u roku koji odredi, moe da zahteva da se za robu odredi carinski dozvoljeno
postupanje ili upotreba.

4. Elektronska razmena podataka

lan 6
Uprava carina moe, uz uslove i na nain koje odredi, a u skladu sa naelima predvienim
carinskim propisima, odobriti da se za sprovoenje carinskih formalnosti koristi sistem
elektronske razmene podataka.
Elektronska razmena podataka (EDI-Electronic Data Interchange) jeste prenos podataka, u
skladu sa dogovorenim standardima poruka, izmeu dva raunarska sistema elektronskim
putem.
Sistem elektronske razmene podataka znai:
1) elektronsku razmenu unapred utvrenih i prihvaenih standardizovanih poruka sa
carinarnicama,
2) unos podataka potrebnih za sprovoenje postupka u carinski informacioni sistem.
Uslovi za sprovoenje carinskih formalnosti kroz sistem elektronske razmene podataka
ukljuuju i mere za proveru izvora podataka i za zatitu podataka od rizika neovlaenog
pristupa, gubitka, izmene ili unitenja.

lan 7
Uprava carina, kada se carinske formalnosti obavljaju sistemom elektronske razmene podataka,
odreuje pravila za zamenu svojerunog potpisa, odnosno svojerunog potpisa i peata, nekom
drugom tehnikom, koja se moe zasnivati na upotrebi elektronskog potpisa.

lan 8
Uprava carina, za programe testiranja koji koriste sistem elektronske razmene podataka, a koji
su namenjeni za procenu moguih pojednostavljenja, moe, za period koji je nuno potreban za
realizaciju programa, da odustane od zahteva za podnoenjem:
1) deklaracije o carinskoj vrednosti iz lana 127. st. 1, 2. i 3. ove uredbe,
2) podataka koji se odnose na pojedine rubrike u deklaraciji, a koji nisu neophodni za
utvrivanje istovetnosti robe i koji nisu elementi za obraun uvoznih ili izvoznih dabina, pri
emu odstupa od lana 174. stav 1. ove uredbe.
Carinskom organu se na njegov zahtev, u postupku kontrole, podaci iz stava 1. ovog lana
stavljaju na raspolaganje.
Iznos uvoznih dabina, koji se obraunava u periodu odstupanja iz stava 1. ovog lana ne sme
biti manji od onog koji bi bio naplaen da nema tog odstupanja.

lan 8a

Carinski organi e koristiti sistem za elektronsku razmenu podataka u sluajevima kada je takva
komunikacija uspostavljena, u skladu sa odredbama kojima je propisan carinski postupak, ne
dovodei u pitanje posebne okolnosti i odredbe odgovarajueg postupka.

lan 8b
Carinski organi e uspostaviti i omoguiti sigurno, pouzdano i efikasno funkcionisanje
elektronskog sistema.
U cilju osiguranja nivoa sigurnosti sistema iz stava 1. ovog lana, svaki unos, izmena i brisanje
podataka upisuje se u elektronski sistem, pri emu se navode razlozi za promene podataka,
tano vreme i lice koje je izvrilo promene podataka u tom sistemu. Izvorni podaci i svi obraeni
podaci uvaju se najmanje tri kalendarske godine posle zavretka godine na koju se ti podaci
odnose, osim ako nije drugaije odreeno.
Carinski organ redovno vri nadzor sigurnosti sistema.
Carinski organi meusobno razmenjuju informacije, a prema potrebi, obavetavaju privredne
subjekte, o svakoj sumnji na povredu sigurnosti sistema.

5. Upravljanje rizikom
lan 9
Carinski organ preduzima odgovarajue mere upravljanja rizikom u cilju utvrivanja stepena
rizika u vezi sa robom koja je predmet carinskog nadzora ili kontrole, a u cilju utvrivanja da li
nad tom robom treba ili ne sprovesti posebne mere carinske kontrole i mesto gde e se
sprovesti kontrola nad tom robom.
Utvrivanje stepena rizika zasniva se na proceni verovatnoe da e nastupiti neki dogaaj koji
je povezan sa rizikom i njegovog mogueg uticaja. Izbor poiljki ili deklaracija koje treba da
budu podvrgnute carinskoj kontroli moe se vriti i po principu sluajnog uzorka.

lan 10
Upravljanje rizikom sprovodi se u skladu sa elektronskim zajednikim okvirom upravljanja
rizikom koji se sastoji od sledeih elemenata:
1) carinskog sistema upravljanja rizikom za sprovoenje upravljanja rizikom, koji se koristi za
razmenu podataka izmeu carinskih organa i drugih nadlenih organa, u vezi sa rizikom koji
mogu doprineti unapreenju carinske kontrole,
2) prioritetnih oblasti kontrole,
3) kriterijuma za procenu rizika i standarda za ujednaeno sprovoenje carinske kontrole u
specifinim sluajevima.
Carinski organ, uz primenu sistema iz stava 1. taka 1) ovog lana, razmenjuje informacije u
vezi sa rizikom:

1) ako je rizik procenjen kao znaajan i da zahteva preduzimanje mera carinske kontrole i kada
rezultati sprovedene carinske kontrole ukazuju na to da je dogaaj iz lana 5. stav 1. taka 29.
Carinskog zakona nastupio;
2) ako smatra da je u pitanju pretnja visokog stepena rizika prisutna u drugim delovima
carinskog podruja Republike Srbije, iako rezultati sprovedene carinske kontrole ne ukazuju na
to da je dogaaj iz lana 5. stav 1. taka 29) Carinskog zakona nastupio.

lan 11
Prioritetne oblasti kontrole obuhvataju odobrena carinska postupanja ili upotrebe robe, vrste
robe, saobraajne pravce, vrste prevoznih sredstava ili privredne subjekte koji, u odreenom
periodu, treba da budu predmet povienog nivoa analize rizika i carinske kontrole.
Carinska kontrola u prioritetnim oblastima kontrole zasniva se na optem (zajednikom) pristupu
analizi rizika i, u cilju obezbeenja istovetnih nivoa carinskih kontrola, na optim (zajednikim)
kriterijumima za procenu rizika i standardima za izbor robe ili privrednih subjekata nad kojima
treba da se sprovede kontrola.
Carinska kontrola preduzeta u prioritetnim oblastima kontrole ne utie na ostale kontrole koje
carinski organ redovno sprovodi.

lan 12
Kriterijumi za procenu rizika i standardi iz lana 10. stav 1. taka 3) ove uredbe obuhvataju:
1) opis rizika,
2) faktore ili pokazatelje rizika koji treba da se koriste pri izboru robe ili privrednih subjekata za
carinsku kontrolu,
3) vrstu carinskih kontrola koje e vriti carinski organ,
4) period sprovoenja carinske kontrole iz take 3) ovog stava.
Carinski organ, informaciju dobijenu primenom odredbe stava 1. ovog lana, prosleuje drugim
carinskim i drugim organima, primenom carinskog sistema upravljanja rizikom iz lana 10. stav
1. taka 1) ove uredbe.

lan 13
Carinski organ, pri utvrivanju prioritetnih oblasti kontrole i primeni kriterijuma za procenu rizika i
standarda uzima u obzir:
1) srazmernost riziku,
2) hitnost neophodnog sprovoenja kontrole,
3) mogu uticaj na promet robe.

Glava II
OBAVEZUJUA OBAVETENJA
1. Definicije
lan 14
Carinski organ, na zahtev podnosioca, izdaje obavezujue obavetenje o svrstavanju robe po
Carinskoj tarifi (u daljem tekstu: OOS) ili obavetenje o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP)
korisniku obavetenja (licu na ije ime je obavezujue obavetenje izdato).

2. Postupak za izdavanje obavezujueg obavetenja

lan 15
Uprava carina, na pismeni zahtev zainteresovanog lica, izdaje obavezujue obavetenje.
Zahtev za izdavanje OOS moe se odnositi samo na jednu vrstu robe. Zahtev za izdavanje
OOP moe se odnositi samo na jednu vrstu robe i na jedan skup okolnosti koji odreuju poreklo
robe.
Zahtev za izdavanje OOS sadri:
1) naziv i adresu korisnika obavezujueg obavetenja,
2) naziv i adresu podnosioca zahteva, u sluaju da korisnik obavezujueg obavetenja nije
podnosilac zahteva,
3) tarifnu oznaku iz Carinske tarife ili druge tarife koja se u potpunosti ili delimino zasniva na
Carinskoj tarifi, ili su zbog nje u Carinskoj tarifi vrene dalje podele. Ako podnosilac zahteva eli
da dobije obavetenje o svrstavanju robe po drugoj tarifi navedenoj u lanu 30. stav 3. taka 2) i
lanu 31. stav 2. Carinskog zakona, osim po Carinskoj tarifi, to u zahtevu posebno navodi,
4) opis robe koji omoguava njeno prepoznavanje i utie na njeno svrstavanje po Carinskoj
tarifi,
5) sastav robe i metode analize koje se koriste za odreivanje sastava robe, ako svrstavanje
robe po Carinskoj tarifi zavisi od njih,
6) uzorke robe, fotografije, nacrte, kataloge ili druge isprave koje su na raspolaganju, a mogu
biti od pomoi pri pravilnom svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, ako je potrebno,
7) predlog za svrstavanje robe po Carinskoj tarifi,
8) saglasnost podnosioca zahteva da e obezbediti prevod bilo koje isprave priloene uz
zahtev, ako je to potrebno,
9) posebno oznaene podatke sa kojima treba postupati poverljivo,

10) izjavu podnosioca zahteva o tome da li je prema njegovom saznanju OOS za istu ili slinu
robu ve bilo izdato u Republici Srbiji ili je za njega podnet zahtev za izdavanje,
11) saglasnost da se dostavljeni podaci mogu uvati u arhivi Uprave carina, kao i da se podaci
iz OOS, ukljuujui fotografije, skice, prospekte i drugo, mogu uiniti javno dostupnim putem
interneta, sa izuzetkom podataka koje korisnik obavetenja oznai kao poverljive; uz primenu
propisa o tajnosti, odnosno zatiti podataka.
Zahtev za izdavanje OOP sadri:
1) naziv i adresu korisnika obavetenja,
2) naziv i adresu podnosioca zahteva, u sluaju da korisnik obavezujueg obavetenja nije
podnosilac zahteva,
3) pravni osnov za nepreferencijalno, odnosno preferencijalno poreklo, u skladu sa odredbama
l. 32. i 37. Carinskog zakona,
4) opis robe koji omoguava njeno prepoznavanje i njeno svrstavanje po Carinskoj tarifi,
5) sastav robe i metode analize koje se koriste za odreivanje sastava robe i po potrebi
vrednost robe na paritetu franko fabrika (ex-works price),
6) uslove koji omoguavaju odreivanje porekla, upotrebljene materijale i njihovo poreklo,
svrstavanje robe po Carinskoj tarifi, odgovarajue vrednosti i opis pojedinosti (pravila o promeni
tarifnog broja, dodatoj vrednosti, opis radnji i postupaka ili bilo koje drugo posebno pravilo) na
osnovu kojih je mogue utvrditi da su uslovi za sticanje porekla ispunjeni; naroito mora biti
navedeno tano pravilo za sticanje porekla koje je bilo primenjeno pri utvrivanju porekla i
predloeno poreklo robe,
7) uzorke, fotografije, nacrte, kataloge i druge raspoloive isprave u vezi sa sastavom robe i
materijalima koje sadri, koji mogu biti od koristi pri opisu procesa proizvodnje ili prerade
materijala,
8) saglasnost podnosioca zahteva da e obezbediti prevod bilo koje isprave priloene uz
zahtev, ako je to potrebno,
9) posebno oznaene podatke sa kojima treba postupati poverljivo, nezavisno od toga da li su
podaci za javnu ili slubenu upotrebu,
10) izjavu podnosioca zahteva o tome da li je prema njegovom saznanju OOS ili OOP za robu ili
materijale koji su identini ili slini onima navedenim pod takom 4) ili 6) ovog stava ve bilo
izdato ili je za iste podnet zahtev za izdavanje u Republici Srbiji,
11) saglasnost da se dostavljeni podaci mogu uvati u arhivi Uprave carina, s tim da se pored
odredaba lana 25. Carinskog zakona primenjuju i odredbe propisa o zatiti podataka.
Ako Uprava carina utvrdi da zahtev nije potpun jer ne sadri sve podatke koji su potrebni za
izdavanje obavezujueg obavetenja, moe od podnosioca zahteva zatraiti da dostavi podatke

koji nedostaju. Rok iz lana 17. ove uredbe poinje da tee od trenutka kada Uprava carina
raspolae svim potrebnim podacima za izdavanje obavezujueg obavetenja. Uprava carina
obavetava podnosioca zahteva da je prihvatila zahtev kao uredan i potpun, i u obavetenju
navodi kada poinje da tee rok iz lana 17. ove uredbe.

lan 16
Ako je za utvrivanje stvarnog stanja robe u svrhu izdavanja obavezujueg obavetenja
potrebna analiza robe, drugo ispitivanje ili vetaenje koje nije mogue obaviti u carinskoj
laboratoriji, Uprava carina moe poslati uzorak robe strunoj organizaciji ili licu koje e u tu
svrhu izvriti analizu robe, drugo ispitivanje ili vetaenje.
Uprava carina e poslati uzorak robe u skladu sa stavom 1. ovog lana, ako prethodno dobije
pismenu saglasnost podnosioca zahteva da e snositi trokove analize, ispitivanja ili
vetaenja.
Ako podnosilac zahteva ne priloi saglasnost iz stava 2. ovog lana u roku od osam dana od
dana prijema obavetenja, smatra se da je od zahteva odustao i postupak se obustavlja.
U sluajevima kada analizu robe, drugo ispitivanje ili vetaenje obavlja struna organizacija ili
lice iz stava 1. ovog lana, podnosilac zahteva duan je da pre nego to mu se dostavi miljenje
plati trokove strunoj organizaciji ili licu koje je izvrilo analizu robe, drugo ispitivanje ili
vetaenje.

lan 17
Obavezujue obavetenje izdaje se to je pre mogue.
Ako OOS nije bilo mogue izdati u roku od tri meseca od dana prihvatanja urednog zahteva,
Uprava carina obavetava podnosioca zahteva o razlozima kanjenja i odreuje rok u kome
smatra da e ga izdati.
OOP se izdaje u roku od 150 dana od dana prihvatanja urednog zahteva.
Zahtev za izdavanje OOS dostavlja se na obrascu koji je dat u Prilogu 1.
OOS se izdaje na obrascu koji je dat u Prilogu 2.
Zahtev za izdavanje OOP dostavlja se na obrascu koji je dat u Prilogu 3.
OOP izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 4.
U obavezujuem obavetenju treba posebno navesti koji podaci se smatraju poverljivim, kao i
pouku o pravnom leku.

lan 18

Podnosilac zahteva moe u roku od 15 dana od dana prijema obavezujueg obavetenja ili akta
kojim se u celosti ili delimino odbija zahtev izjaviti albu ministarstvu nadlenom za poslove
finansija.

3. Pravno dejstvo obavezujueg obavetenja

lan 19
Na obavezujue obavetenje moe se pozivati samo korisnik obavetenja, osim u sluajevima
iz l. 6, 8. i 89. Carinskog zakona.
Carinski organ moe zahtevati od korisnika OOS da ga obavesti o tome da li raspolae sa OOS
za robu koja je u carinskom postupku.
Carinski organ moe zahtevati od korisnika OOP da ga obavesti o tome da li raspolae sa OOP
za robu koja je u carinskom postupku.
Korisnik obavezujueg obavetenja se moe pozvati na izdato obavezujue obavetenje samo
u sluaju:
1) svrstavanja robe po Carinskoj tarifi, ako dokae da roba u svakom pogledu odgovara onoj
navedenoj u priloenom OOS,
2) porekla robe, ako dokae da roba i okolnosti na osnovu kojih se odreuje njeno poreklo u
svakom pogledu odgovaraju robi i okolnostima koje su navedene u OOP.

lan 20
U sluaju donoenja propisa ili mera, navedenih u lanu 19. stav. 8. ta. 1) i 2) Carinskog
zakona, Uprava carina e preduzeti neophodne radnje kako bi se obezbedilo da obavezujua
obavetenja koja su izdata nakon donoenja propisa ili mere budu u skladu sa njima.
U sluaju OOS, za potrebe stava 1. ovog lana, datum koji se uzima u obzir je:
1) u sluaju izmene propisa predvienih u lanu 19. stav 8. taka 1) podtaka a) Carinskog
zakona:
(1) za izmene nomenklature Carinske tarife, datum poetka primene,
(2) za odluke o svrstavanju robe u Kombinovanu nomenklaturu, datum objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije",
(3) za obaveze koje je Republika Srbija preuzela drugim meunarodnim
konvencijama, sporazumima ili ugovorima, datum poetka primene.
2) u sluaju donoenja mera pomenutih u lanu 19. stav 8. taka 1) podtaka b) Carinskog
zakona:

(1) za izmene Komentara Harmonizovanog sistema naziva i ifarskih oznaka robe,

datum objavljivanja u slubenom glasilu, sredstvima javnog informisanja, ukljuujui i
elektronska sredstva,
(2) za miljenja o svrstavanju, koje je donela Svetska carinska organizacija, datum
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
(3) za izmene Dopunskog komentara Kombinovane nomenklature, datum
objavljivanja u slubenom glasilu, sredstvima javnog informisanja, ukljuujui i
elektronska sredstva,
(4) za odluke o svrstavanju objavljene u "Slubenom listu Evropske unije", datum
objavljivanja u "Slubenom glasniku RS",
(5) za izmene i dopune komentara Carinske tarife, datum objavljivanja u slubenom
glasilu, sredstvima javnog informisanja, ukljuujui i elektronska sredstva.
U sluaju OOP, za potrebe stava 1. ovog lana, datum koji se uzima u obzir je:
1) u sluaju izmene propisa ili potvrivanja meunarodnih sporazuma, predvienih u lanu 19.
stav 8. taka 2. podtaka a) Carinskog zakona, datum poetka primene,
2) u sluaju mera iz lana 19. stav 8. taka 2. podtaka b) Carinskog zakona:
(1) za akt ministra u pogledu porekla robe, datum naznaen u tom aktu,
(2) za Sporazum o pravilima o poreklu Svetske trgovinske organizacije ili miljenja o
poreklu koja su usvojena za tumaenje tog sporazuma, datum objavljivanja.
Ako korisnik obavezujueg obavetenja koje je prestalo da vai iz razloga navedenih u lanu
19. stav 8. taka 1. podtaka a), odnosno taka 2. podtaka a) Carinskog zakona, eli da
iskoristi mogunost primene obavezujueg obavetenja u dozvoljenom roku u skladu sa stavom
9. tog lana, o tome mora obavestiti Upravu carina i priloiti potrebne isprave na osnovu kojih je
mogue proveriti da li su ispunjeni propisani uslovi.

Glava III
OVLAENI PRIVREDNI SUBJEKT
1. Postupak za izdavanje sertifikata
1.1. Opte odredbe
lan 21
Carinski organ, ne dovodei u pitanje druga pojednostavljenja predviena carinskim propisima,
moe, na zahtev privrednog subjekta i u skladu sa l. 8, 9. 10. Carinskog zakona, da izda
sertifikate ovlaenog privrednog subjekta (u daljem tekstu "sertifikat OPS"), i to:

1) sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja, za privredne subjekte koji ostvaruju olakice koje
se odnose na pojednostavljenja predviena carinskim propisima, a koji ispunjavaju uslove iz l.
27, 28. i 29. ove uredbe;
2) sertifikat OPS - sigurnost i bezbednost, za privredne subjekte koji ostvaruju olakice kod
carinskih kontrola koje se odnose na sigurnost i bezbednost kada roba ulazi u carinsko podruje
Republike Srbije ili kada roba naputa carinsko podruje Republike Srbije, a koji ispunjavaju
uslove iz l. 27. do 30. ove uredbe;
3) sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja/sigurnost i bezbednost, za privredne subjekte koji
ostvaruju olakice koje se odnose na pojednostavljenja iz ta. 1) i 2) ovog stava, a koji
ispunjavaju uslove predviene u l. 27. do 30. ove uredbe.
Carinski organ uzima u obzir posebne karakteristike privrednih subjekata, a posebno malih i
srednjih privrednih drutava.

lan 22
Ako imalac sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. ta. 1) ili 3) ove uredbe, podnese zahtev za jedno
ili vie odobrenja navedenih u l. 215, 218, 223, 226, 230, 231, 237, 238. stav 1. i lanu 423.
ove uredbe, carinski organ ne proverava ispunjenost onih uslova koji su ve bili provereni pri
izdavanju sertifikata OPS.
Kada imalac sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. ta. 2) ili 3) ove uredbe, podnese ulaznu saetu
deklaraciju, nadleni carinski organ moe, pre prispea robe u carinsko podruje Republike
Srbije, da obavesti ovlaenog privrednog subjekta o tome da je, na osnovu rezultata analize
rizika u pogledu sigurnosti i bezbednosti, poiljka izabrana za dalji fiziki pregled. Ovo
obavetenje dostavlja se samo ako se time ne ugroava pregled koji treba da se izvri.
Carinski organ moe, iako ovlaeni privredni subjekt nije, pre prispea robe u carinsko
podruje Republike Srbije, bio obaveten da je poiljka izabrana za dalji fiziki pregled, da izvri
fiziki pregled poiljke. Ove odredbe se, mutatis mutandis (kada se uzmu u obzir potrebne
izmene, u daljem tekstu: mutatis mutandis), primenjuju i kada roba naputa carinsko podruje
Republike Srbije.
Imaoci sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. ta. 2) ili 3) ove uredbe, koji uvoze ili izvoze robu,
mogu da podnesu ulaznu ili izlaznu saetu deklaraciju koja sadri manje podataka od
propisanih.
Vozari ili pediteri koji poseduju sertifikat OPS iz lana 21. stav 1. ta. 2) ili 3) ove uredbe,
takoe, mogu da podnesu ulaznu ili izlaznu saetu deklaraciju koja sadri manje podataka od
propisanih, ako svi poiljaoci ili primaoci robe koji su navedeni u ulaznoj ili izlaznoj saetoj
deklaraciji poseduju sertifikate iz lana 21. stav 1. ta. 2) ili 3) ove uredbe.
Carinski organ moe, od lica koja poseduju sertifikat OPS, a koji imaju pravo da navedu manji
broj podataka, da zahteva da dostave dodatne podatke radi obezbeenja pravilnog
funkcionisanja sistema u pogledu uzajamnog priznavanja sertifikata OPS i mera u vezi sa
bezbednou, utvrenih meunarodnim sporazumima.

Kod imalaca sertifikata OPS, za razliku od ostalih privrednih subjekata, fiziki pregledi i pregledi
dokumentacije sprovode se u manjem broju. Carinski organ moe da odlui i drugaije, imajui
u vidu posebnu opasnost ili obaveze u pogledu kontrole predviene drugim propisima.
Kada nadleni carinski organ, posle analize rizika, ipak izabere za dalji pregled poiljku koja je
obuhvaena ulaznom ili izlaznom saetom deklaracijom ili deklaracijom koju je podneo
ovlaeni privredni subjekt, te kontrole se obavljaju kao stvar od prioriteta. Ako ovlaeni
privredni subjekt zahteva i ako se nadleni carinski organ saglasi, ove kontrole mogu da se
obave u drugom mestu, a ne u seditu nadlenog carinskog organa.
Olakice iz st. 1 - 8. ovog lana moe da ima privredni subjekt koji poseduje odgovarajuu vrstu
sertifikata OPS.

1.2. Zahtev za izdavanje sertifikata OPS

lan 23
Zahtev za izdavanje sertifikata OPS moe da se podnese u pismenom ili elektronskom obliku,
na obrascu koji je dat u Prilogu 5.
Ako utvrdi da zahtev ne sadri sve neophodne podatke, carinski organ e, uz obrazloenje i u
roku od 30 dana od prijema zahteva, zahtevati od privrednog subjekta da dostavi potrebne
podatke.
Rok iz lana 32. stav 2. ove uredbe poinje da tee od dana kada carinski organ primi sve
podatke koji su potrebni za prihvatanje zahteva. Carinski organ obavetava privredni subjekt da
je zahtev prihvaen, kao i o datumu od kada poinju da teku rokovi.

lan 24
Zahtev se podnosi:
1) carinskom organu na ijem podruju se vodi glavna knjigovodstvena evidencija podnosioca
zahteva u vezi sa carinskim postupcima i gde se obavlja bar jedan deo operacija (aktivnosti)
koje treba da budu obuhvaene sertifikatom OPS, ili
2) carinskom organu u kojem je, primenom informacione tehnologije i kompjuterskih mrea, kroz
kompjuterski sistem podnosioca zahteva, mogu pristup glavnoj knjigovodstvenoj evidenciji
podnosioca zahteva u vezi sa carinskim postupcima i gde se organizuju poslovne aktivnosti
podnosioca zahteva i bar jedan deo operacija (aktivnosti) koje treba da budu obuhvaene
sertifikatom OPS.
Glavna knjigovodstvena evidencija iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana ukljuuje evidenciju i
dokumentaciju koja omoguava carinskom organu da proveri i prati ispunjenost uslova i
kriterijuma koji su potrebni za dobijanje sertifikata OPS.
Ako nije mogue utvrditi nadlenost carinskog organa na osnovu stava 1. ovog lana, zahtev se
podnosi:

1) carinskom organu na ijem podruju se vodi glavna knjigovodstvena evidencija podnosioca

zahteva u vezi sa carinskim postupcima, ili
2) carinskom organu gde je mogu pristup glavnoj knjigovodstvenoj evidenciji podnosioca
zahteva u vezi sa carinskim postupcima, u skladu sa stavom 1. taka 2) ovog lana, i gde se
organizuju poslovne aktivnosti podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva obezbeuje lako pristupaan centralni punkt ili imenuje kontakt osobu iz
svoje administracije, sa ciljem da se carinskom organu stave na raspolaganje svi podaci koji su
potrebni za utvrivanje ispunjenosti kriterijuma i uslova za izdavanje sertifikata OPS.
Podnosilac zahteva, ako je to mogue, potrebne podatke carinskom organu dostavlja u
elektronskom obliku.

lan 25
Zahtev za izdavanje sertifikata OPS bie odbijen ako:
1) nije podnet u skladu sa l. 23. i 24. ove uredbe,
2) je podnosilac zahteva oglaen krivim za prekraj za koji je predviena zatitna mera
oduzimanja robe i koji je u vezi sa njegovom ekonomskom aktivnou, ili se u vreme
podnoenja zahteva nad podnosiocem zahteva sprovodi steajni postupak,
3) je odgovorno lice podnosioca zahteva za carinska pitanja bilo oglaeno krivim za prekraj za
koji je predviena zatitna mera oduzimanja robe i koji je u vezi sa povredama carinskih propisa
i u vezi sa njegovim aktivnostima kao odgovornog lica,
4) je zahtev podnet pre isteka roka od tri godine od oduzimanja sertifikata OPS, kako je
predvieno lanom 38. stav 5. ove uredbe.

1.3. Uslovi i kriterijumi za izdavanje sertifikata OPS

lan 26
Podnosilac zahteva ne mora da ima sedite u carinskom podruju Republike Srbije:
1) kada je meunarodnim sporazumom izmeu Republike Srbije i druge drave, na ijoj teritoriji
privredni subjekt ima sedite, predvieno uzajamno priznavanje sertifikata OPS i u kom se
navode administrativni postupci za obavljanje odgovarajuih kontrola u ime carinskog organa
Republike Srbije;
2) kada je zahtev za izdavanje sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. taka 2) ove uredbe, podneo
avio-prevozilac ili brodarska kompanija koja nema sedite u Republici Srbiji, ali u Republici Srbiji
ima predstavnitvo ili ogranak i ve koristi pojednostavljenja iz lana 481. ove uredbe.
U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, smatra se da je podnosilac zahteva ispunio uslove iz
l. 27, 28. i 29. ove uredbe, ali se od njega zahteva da ispuni i uslove iz lana 30. stav 2. ove
uredbe.

lan 27
Smatra se da je kriterijum pridravanja carinskih propisa u prethodnom periodu iz lana 9. stav
1. taka 1) Carinskog zakona, ispunjen ako u poslednje tri godine pre podnoenja zahteva, nije
pravnosnano oglaeno odgovornim za ozbiljan ili ponovljen prekraj carinskih propisa, neko od
sledeih lica:
1) podnosilac zahteva,
2) odgovorno lice u privrednom subjektu podnosiocu zahteva ili lica koja vre kontrolu nad
njegovim upravljanjem,
3) zastupnik podnosioca zahteva u carinskom postupku, gde je primenjivo,
4) odgovorno lice za carinska pitanja u privrednom subjektu podnosiocu zahteva.
Ako nadlean carinski organ, s obzirom na broj ili obim carinskih postupaka podnosioca
zahteva, smatra da je povreda carinskih propisa neznatna (zanemarljiva) i ne dovodi u sumnju
"dobru veru" podnosioca zahteva, smatra se da se podnosilac zahteva pridravao carinskih
propisa u prethodnom periodu.
Ako su lica koja vre kontrolu nad privrednim subjektom podnosiocem zahteva, osnovana ili su
rezidenti druge drave, carinski organ ispunjenost ovog kriterijuma procenjuje na osnovu
evidencija i podataka kojima raspolae.
Ako od osnivanja podnosioca zahteva nisu protekle tri godine, carinski organ ispunjenost ovog
kriterijuma procenjuje na osnovu evidencija i podataka kojima raspolae.

lan 28
Radi procene ispunjenosti kriterijuma zadovoljavajueg sistema voenja poslovne, i prema
potrebi, evidencije o prevozu robe iz lana 9. stav 1. taka 2) Carinskog zakona podnosilac
zahteva je duan da ispuni sledee uslove:
1) vodi knjigovodstvenu evidenciju u skladu sa opte prihvaenim raunovodstvenim
standardima, ime se olakava carinska kontrola, koja se zasniva na reviziji,
2) omogui carinskom organu fiziki ili elektronski pristup svojoj carinskoj i, po mogunosti,
evidenciji o prevozu,
3) ima odvojene logistike sisteme za domau i stranu robu,
4) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za
upravljanje prometom robe i ima unutranju kontrolu koja omoguava otkrivanje nezakonitih ili
nepropisnih transakcija,
5) ima, kada je to potrebno, zadovoljavajuu proceduru za regulisanje dozvola i odobrenja u
vezi sa merama trgovinske politike ili u vezi sa trgovinom poljoprivrednim proizvodima,

6) ima uredno arhiviranje evidencija i podataka i zatitu od gubitka podataka,

7) zaposlenima ukazuje na potrebu obavetavanja carinskih organa o potekoama sa kojima
se suoavaju i obavetava carinske organe o takvim sluajevima,
8) ima odgovarajue informaciono-tehnoloke sigurnosne mere za zatitu informacionog
sistema od neovlaenog korienja i dokumentacije.
Privredni subjekt koji podnese zahtev za sertifikat OPS iz lana 21. stav 1. taka 2) ove uredbe
ne mora da ispunjava uslov iz stava 1. taka 3) ovog lana.

lan 29
Ako se likvidnost podnosioca zahteva moe dokazati za prethodne tri godine, smatra se da je
kriterijum iz lana 9. stav 1. taka 3) Carinskog zakona u pogledu finansijske likvidnosti
podnosioca zahteva ispunjen.
Finansijska likvidnost, uzimajui u obzir specifinosti poslovnih aktivnosti, podrazumeva
finansijsku situaciju podnosioca zahteva koja je dovoljna za ispunjavanje obaveza.
Ako od osnivanja podnosioca zahteva nisu protekle tri godine, finansijska likvidnost podnosioca
zahteva se ocenjuje na osnovu raspoloivih evidencija i podataka.

lan 30
Standardi bezbednosti i sigurnosti podnosioca zahteva iz lana 9. stav 1. taka 4) Carinskog
zakona smatraju se odgovarajuim, ako:
1) su zgrade koje se koriste u vezi sa radnjama koje su obuhvaene sertifikatom OPS,
izgraene od materijala koji ne dozvoljava nezakonit ulaz i obezbeuje zatitu od nezakonitog
upada,
2) postoje odgovarajue mere za kontrolu pristupa, radi spreavanja neovlaenog pristupa do
prostora iz kog se vri isporuka, mestima utovara i prostorima gde je smeten teret,
3) se preduzimaju mere za rukovanje sa robom, koje ukljuuju i mere zatite od unosa, razmene
ili gubitka materijala i neovlaenog postupanja sa teretom,
4) postoji, kada je to potrebno, procedura za regulisanje uvoznih i/ili izvoznih dozvola u vezi sa
robom iji promet podlee zabranama i ogranienjima i za razlikovanje te robe od ostale,
5) je podnosilac zahteva primenio mere koje omoguavaju jasno definisanje njegovih poslovnih
partnera, a u cilju zatite meunarodne trgovine,
6) podnosilac zahteva, u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi, vri bezbednosnu proveru
potencijalnih zaposlenih, koji e raditi na bezbednosno osetljivim mestima i sprovodi redovne
provere,

7) zaposleni kod podnosioca zahteva aktivno uestvuju u programima posveenim razvoju

svesti o bezbednosti.
Avio-prevozilac ili brodarska kompanija koja nije osnovana u Republici Srbiji, ali u Republici
Srbiji ima predstavnitvo ili ogranak, i koristi pojednostavljenja iz lana 481. ove uredbe, koja
podnosi zahtev za izdavanje sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. taka 2) ove uredbe, mora da
poseduje:
1) meunarodno priznat sertifikat o bezbednosti i/ili sigurnosti koji je izdat na osnovu
meunarodnih konvencija koje ureuju navedene sektore prevoza, ili
2) sertifikat koji je izdat u drugoj dravi, ako je bilateralnim sporazumom koji je zakljuen izmeu
Republike Srbije i te drave predvieno prihvatanje sertifikata, pod uslovima iz tog sporazuma.
Avio-prevozilac ili brodarska kompanija koja poseduje sertifikat iz stava 2. taka 1) ovog lana,
mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana. Carinski organ koji izdaje sertifikat smatrae
da su uslovi iz stava 1. ovog lana ispunjeni, ako su uslovi za izdavanje meunarodnog
sertifikata jednaki uslovima iz stava 1. ovog lana ili odgovaraju tim uslovima.
Ako podnosilac zahteva, koji je osnovan u Republici Srbiji, poseduje meunarodno priznat
sertifikat o bezbednosti i/ili sigurnosti, izdat u skladu sa meunarodnim konvencijama, evropski
sertifikat o bezbednosti i/ili sigurnosti, izdat u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije,
meunarodni standard Meunarodne organizacije za standardizaciju ili Evropskog standarda
Evropskih organizacija za standardizaciju, smatra se da su uslovi iz stava 1. ovog lana
ispunjeni, ako su uslovi za izdavanje meunarodnog sertifikata jednaki uslovima iz ove uredbe
ili odgovaraju tim uslovima.

1.4. Postupak za izdavanje sertifikata OPS

lan 31
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata OPS proverava da li su ispunjeni kriterijumi i
uslovi za izdavanje sertifikata iz l. 26 - 30. ove uredbe. Usklaenost sa kriterijumima iz lana
30. ove uredbe proverava se za sve prostore koji su povezani sa carinskim aktivnostima
podnosioca zahteva. Carinski organ vri proveru prostora i o tome sainjava zapisnik.
Kada, u sluaju velikog broja prostora, zbog roka za izdavanje sertifikata, ne moe da se izvri
provera svih prostora, ali ne postoji sumnja u to da se podnosilac zahteva pridrava svih
standarda bezbednosti koji vae u svim njegovim prostorima, carinski organ moe da pregleda
samo reprezentativan deo tih prostora.
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata OPS moe da prihvati nalaze vetaka u
pogledu ispunjenosti kriterijuma i uslova iz l. 28, 29. i 30. ove uredbe. Vetak ne sme da bude
povezano lice sa podnosiocem zahteva.

lan 32
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata OPS izdaje sertifikat na obrascu koji je dat u
Prilogu 6.

Carinski organ e izdati sertifikat OPS ili odbiti zahtev u roku od 120 dana od dana prijema
zahteva. Ako postoje opravdani razlozi, carinski organ moe da produi rok za period od 60
dana. U tom sluaju, pre isteka roka od 120 dana, carinski organ obavetava podnosioca
zahteva o razlozima za produenje.
Rok od 120 dana iz stava 2. ovog lana moe da se produi ako podnosilac zahteva, u toku
provere ispunjenosti kriterijuma, preduzme sve mere u cilju ispunjavanja tih kriterijuma i o
preduzetim merama obavesti nadleni carinski organ.
Ako bi zbog rezultata provere koja se vri u skladu sa lanom 31. ove uredbe zahtev verovatno
mogao biti odbijen, carinski organ nadlean za izdavanje, pre nego to odbije zahtev, dostavlja
podnosiocu zahteva nalaze i daje mu mogunost da se u roku od 30 dana izjasni o navodima iz
nalaza, pri emu se rok od 120 dana za izdavanje sertifikata OPS prekida.
Ako se odbije zahtev za izdavanje sertifikata OPS, ne ukidaju se automatski postojea
odobrenja izdata u skladu sa carinskih propisima.
Carinski organ o odbijenom zahtevu, uz obrazloenje svoje odluke, obavetava podnosioca
zahteva. Odluka o odbijanju zahteva saoptava se podnosiocu zahteva u roku iz st. 2, 3. i 4.
ovog lana.

2. Pravna dejstva sertifikata OPS

2.1. Opte odredbe
lan 33
Sertifikat OPS poinje da vai desetog dana od dana izdavanja.
Rok vanosti sertifikata OPS nije ogranien.
Carinski organ nadzire ispunjenost propisanih kriterijuma i uslova od strane ovlaenog
privrednog subjekta.
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata ponovo vri procenu ispunjenosti kriterijuma i
uslova, u sluaju:
1) znaajnijih promena odgovarajuih propisa,
2) osnovane sumnje da ovlaeni privredni subjekt vie ne ispunjava odgovarajue kriterijume i
uslove.
Kada se sertifikat OPS izda podnosiocu zahteva od ijeg osnivanja je proteklo manje od tri
godine, u toku prve godine nakon izdavanja sertifikata vri se pojaani nadzor.
Pri sprovoenju postupka iz st. 3. i 4. ovog lana, primenjuje se i lan 31. stav 3. ove uredbe.

2.2. Suspenzija statusa ovlaenog privrednog subjekta

lan 34
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata suspenduje status ovlaenog privrednog
subjekta ako:
1) utvrdi neusaglaenost sa kriterijumima ili uslovima za dobijanje sertifikata OPS,
2) postoji osnovana sumnja da je ovlaeni privredni subjekt izvrio radnju zbog koje moe da
se pokrene odgovarajui postupak i koja je povezana sa krenjem carinskih propisa.
U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, carinski organ moe da odlui da ne suspenduje
status ovlaenog privrednog subjekta ako, imajui u vidu broj i obim carinskih postupaka
ovlaenog privrednog subjekta, smatra da je prekraj zanemarljiv i da ne dovodi u sumnju
"dobru veru" ovlaenog privrednog subjekta.
Pre donoenja odluke o suspenziji, carinski organ obavetava ovlaenog privrednog subjekta o
tome. Ovlaeni privredni subjekt ima pravo da u roku od 30 dana od dana ovog obavetavanja
preduzme sve neophodne mere za otklanjanje uoenih nedostataka i/ili da iznese svoj stav.
Suspenzija se primenjuje odmah, ako je to potrebno zbog vrste i stepena pretnje za bezbednost
i sigurnost graana, javnog zdravlja i ivotne sredine.
Ako lice koje poseduje sertifikat OPS, u roku od 30 dana iz stava 3. ovog lana ne otkloni
nedostatke iz stava 1. taka 1) ovog lana, nadleni carinski organ obavetava privredni subjekt
da mu je status ovlaenog privrednog subjekta suspendovan na period od 30 dana i
omoguava mu da preduzme odgovarajue mere za otklanjanje nedostataka.
Ako lice koje poseduje sertifikat OPS izvri radnju iz stava 1. taka 2) ovog lana, carinski organ
suspenduje status ovlaenog privrednog subjekta sve dok traje sudski postupak. O tome
obavetava imaoca sertifikata.
Kada ovlaeni privredni subjekt nije u mogunosti da otkloni nedostatke u roku od 30 dana, ali
moe da obezbedi dokaz da uslovi mogu da se ispune ako bi se period suspenzije produio,
carinski organ suspenduje status ovlaenog privrednog subjekta za jo 30 dana.

lan 35
Suspenzija ne utie na carinske postupke koji su zapoeti pre suspenzije i jo nisu okonani.
Suspenzija ne utie automatski na bilo koje odobrenje koje je bilo izdato bez obzira na sertifikat
OPS, osim ako razlozi za suspenziju ne utiu i na to odobrenje.
Suspenzija ne utie automatski na odobrenje za primenu carinskih pojednostavljenja koja su
bila dodeljena na osnovu sertifikata OPS i za koje su uslovi jo uvek ispunjeni.
Ako privredni subjekt koji poseduje sertifikat OPS iz lana 21. stav 1. taka 3) ove uredbe, ne
ispuni samo uslove iz lana 30. ove uredbe, status ovlaenog privrednog subjekta se delimino
suspenduje i na njegov zahtev moe da se izda novi sertifikat OPS iz lana 21. stav 1. taka 1)
ove uredbe.

lan 36
Ako je privredni subjekt preduzeo potrebne mere u cilju ispunjavanja uslova i kriterijuma za
dobijanje statusa ovlaenog privrednog subjekta, carinski organ nadlean za izdavanje
sertifikata povlai suspenziju i o tome obavetava privredni subjekt. Suspenzija moe da se
povue i pre isteka roka iz lana 34. st. 3. ili 5. ove uredbe.
U sluaju iz lana 35. stav 4. ove uredbe, carinski organ koji je suspendovao sertifikat, taj
sertifikat obnavlja, to za posledicu ima ukidanje sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. taka 1)
ove uredbe.
Ako privredni subjekt ne preduzme neophodne mere u periodu suspenzije iz lana 34. st. 3. ili 5.
ove uredbe, carinski organ nadlean za izdavanje oduzima sertifikat OPS.
U sluaju iz lana 35. stav 4. ove uredbe, carinski organ oduzima original sertifikata OPS, a vai
samo novi sertifikat OPS iz lana 21. stav 1. taka 1) ove uredbe.

lan 37
Ovlaeni privredni subjekt koji je privremeno u nemogunosti da ispuni neki od kriterijuma iz
lana 21. ove uredbe, moe od carinskog organa da zahteva suspenziju statusa ovlaenog
privrednog subjekta. U tom sluaju, ovlaeni privredni subjekt o tome obavetava carinski
organ nadlean za izdavanje sertifikata, uz navoenje datuma do kog e ponovo biti sposoban
da ispuni kriterijume, o svim merama koje planira da preduzme, kao i o planiranom vremenskom
okviru.
Ako ovlaeni privredni subjekt ne otkloni nedostatke u roku koji je naveo u svom obavetenju,
carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata moe da odobri razumno produenje roka, pod
uslovom da je ovlaeni privredni subjekt postupao u "dobroj veri". U svim drugim sluajevima
sertifikat OPS se ukida.
Ako u periodu suspenzije, lice kome je suspendovan status ovlaenog privrednog subjekta ne
preduzme zahtevane mere, primenjuju se odredbe lana 38. ove uredbe.

2.3. Oduzimanje sertifikata OPS

lan 38
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata oduzima sertifikat OPS:
1) ako ovlaeni privredni subjekt ne preduzme mere iz lana 36. stav 1. ove uredbe,
2) ako je ovlaeni privredni subjekt izvrio ozbiljan prekraj carinskih propisa i nema vie pravo
albe,
3) ako ovlaeni privredni subjekt ne preduzme potrebne mere u periodu suspenzije iz lana 37.
ove uredbe,
4) na zahtev ovlaenog privrednog subjekta.

U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, carinski organ moe da odlui da ne oduzme sertifikat
ako, imajui u vidu broj ili obim carinskih postupaka ovlaenog privrednog subjekta, smatra da
je prekraj zanemarljiv i da ne dovodi u pitanje "dobru veru" ovlaenog privrednog subjekta.
Oduzimanje sertifikata proizvodi dejstvo narednog dana od dana prijema obavetavanja od
strane lica kome je oduzet status ovlaenog privrednog subjekta.
U sluaju sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. taka 3) ove uredbe, kada privredni subjekat ne
ispuni samo uslove iz lana 30. ove uredbe, carinski organ nadlean za izdavanje oduzima
sertifikat i izdaje nov sertifikat OPS iz lana 21. stav 1. taka 1) ove uredbe.
Privrednom subjektu se, u roku od tri godine od dana oduzimanja sertifikata OPS, ne moe
izdati novi sertifikat OPS, osim u sluajevima oduzimanja iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana.

3. Razmena podataka
lan 39
Ovlaeni privredni subjekt obavetava carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata o svim
okolnostima koje nastanu nakon izdavanja sertifikata, a koje bi mogle da utiu na vaenje ili
sadraj sertifikata.
Ako carinski organ oduzme odobrenje ovlaenog privrednog subjekta za korienje carinskih
pojednostavljenja iz l. 215, 218, 223, 226, 230, 231, 237, 238. stav 1. i lana 423. ove uredbe,
izdato na osnovu sertifikata OPS, o tome obavetava carinski organ koji je izdao sertifikat OPS.

lan 40
Za razmenu podataka i komunikaciju izmeu carinskih organa, kao i za obavetavanje drugih
nadlenih organa i privrednih subjekata koristi se elektronski sistem informisanja i komunikacije,
koji su uzajamnim dogovorom, definisali ti organi i carinski organi.
Primenom sistema iz stava 1. ovog lana, nadleni organi i carinski organi uvaju i imaju pristup
sledeim informacijama:
1) elektronskim putem prosleenim podacima o zahtevima,
2) sertifikatima OPS i, ako je mogue, podacima o njihovim izmenama, oduzimanju ili suspenziji
statusa ovlaenog privrednog subjekta,
3) svim ostalim odgovarajuim podacima.
Carinski organ nadlean za izdavanje sertifikata obavetava carinski organ nadlean za analizu
rizika o izdavanju, izmenama, oduzimanju sertifikata OPS ili o suspenziji statusa ovlaenog
privrednog subjekta.
Uprava carina moe, uz prethodnu saglasnost ovlaenih privrednih subjekata, da javno objavi
na internetu spisak ovlaenih privrednih subjekata, koji se redovno aurira.

Glava IV
POREKLO ROBE
1. Nepreferencijalno poreklo robe
1.1. Obrada ili prerada na osnovu koje se stie status proizvoda s poreklom
lan 41
Pravila o nepreferencijalnom poreklu robe odnose se na obradu ili preradu koja ispunjava
kriterijume iz lana 34. Carinskog zakona i daje proizvodima poreklo zemlje u kojoj je izvrena
obrada ili prerada, i to za tekstil i tekstilne proizvode iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife,
kao i za druge proizvode, osim tekstila i tekstilnih proizvoda.
U svrhu primene pravila iz stava 1. ovog lana pojedini pojmovi imaju sledee znaenje:
1) zemlja: Republika Srbija ili druga zemlja,
2) nadleni organ: organ ili telo koji je nadlean za izdavanje uverenja o poreklu robe.

1.1.1. Tekstil i tekstilni proizvodi iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife

lan 42
Obrada ili prerada na osnovu koje se dobijeni proizvod svrstava u tarifni broj nomenklature
Carinske tarife koji je razliit od tarifnog broja u koji su bili svrstani upotrebljeni materijali bez
porekla, smatra se potpunom preradom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za proizvode iz Liste obrade ili prerade koju treba
izvriti na materijalima bez porekla kako bi dobijeni proizvod stekao status proizvoda sa
poreklom (Tekstil i tekstilni proizvodi iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife) koja je data u
Prilogu 8, samo odreeni postupci navedeni u koloni 3 ove liste koji se odnose na svaki dobijeni
proizvod posebno, smatraju se potpunom preradom, bilo da ona ukljuuje ili ne promenu
tarifnog broja.
Nain primene pravila iz liste iz stava 2. ovog lana naveden je u Uvodnim napomenama uz
Listu obrade ili prerade koju treba izvriti na materijalima bez porekla kako bi dobijeni proizvod
stekao status proizvoda sa poreklom iz Priloga 7.

lan 43
Za tekstil i tekstilne proizvode iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife potpuna prerada
navedena u lanu 42. ove uredbe, smatra se obradom ili preradom kojom se stie poreklo u
skladu sa lanom 34. Carinskog zakona.

lan 44

Nedovoljna obrada ili prerada za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u smislu lana 43. ove
uredbe obuhvata, bez obzira da li je nastala promena tarifnog broja ili ne, sledee:
1) odravanje robe u dobrom stanju tokom prevoza i skladitenja (provetravanje, prostiranje,
suenje, uklanjanje oteenih delova i sl.),
2) jednostavne postupke sa robom koji se sastoje od otklanjanja praine, prosejavanja ili
zatiivanja, razvrstavanja, klasifikovanja, sastavljanja (ukljuujui sastavljanje kompleta),
pranja, rasecanja,
3) radnje koje obuhvataju:
(1) promene pakovanja, rastavljanje i ponovno sastavljanje omota,
(2) jednostavno stavljanje u vree, sanduke, kutije, privrivanje na kartice i sl. i
ostali jednostavni postupci pakovanja,
4) stavljanje oznaka, natpisa i drugih obeleja na proizvode ili njihova pakovanja,
5) jednostavno sastavljanje delova radi izrade gotovog proizvoda,
6) kombinacija dva ili vie postupaka iz ta. 1) - 5) ovog lana.

1.1.2. Proizvodi osim tekstila i tekstilnih proizvoda iz Odeljka XI nomenklature Carinske

tarife
lan 45
Za dobijene proizvode iz Liste obrade ili prerade koju treba izvriti na materijalima bez porekla
kako bi dobijeni proizvod stekao status proizvoda sa poreklom (Proizvodi osim tekstila i
tekstilnih proizvoda iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife) koji su dati u Prilogu 9, postupci
iz kolone 3 Priloga, smatraju se dovoljnom obradom ili preradom na osnovu koje se stie status
proizvoda sa poreklom u smislu lana 34. Carinskog zakona.
Nain primene pravila iz Priloga 9. naveden je u uvodnim napomenama iz Priloga 7.

1.1.3. Zajednike odredbe za sve proizvode

lan 46
Kada je, u skladu sa pravilima navedenim u prilozima 8. i 9, odreeno da roba stie status
proizvoda sa poreklom, ako vrednost upotrebljenih materijala bez porekla ne prelazi odreeni
procenat cene proizvoda franko fabrika, navedeni procenat izraunava se tako da:
1) "vrednost" oznaava carinsku vrednost pri uvozu upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako
taj podatak nije poznat ili ga nije mogue utvrditi, prvu cenu koju je mogue utvrditi, a koja se
plaa za takve materijale u zemlji prerade,

2) "cena franko fabrika" oznaava cenu franko fabrika dobijenog proizvoda umanjenu za sve
domae poreze koji se vraaju ili bi se mogli vratiti nakon izvoza takvog proizvoda,
3) "vrednost nastala kao rezultat postupaka sastavljanja" oznaava uveanu vrednost proizvoda
koja proizlazi iz samog njegovog sastavljanja, zajedno sa svim postupcima dorade i kontrole,
odnosno iz ugraivanja svih delova poreklom iz zemlje u kojoj su predmetni postupci izvreni,
ukljuujui dobit i opte trokove nastale u toj zemlji kao rezultat postupaka.

1.2. Posebna pravila za rezervne delove

lan 47
Pribor, rezervni delovi i alati koji se isporuuju zajedno s odreenom opremom, mainom,
ureajem ili vozilom koji su deo njihove standardne opreme, smatraju se proizvodima istog
porekla kao ta oprema, maina, ureaj ili vozilo.
Osnovni rezervni delovi neophodni za upotrebu opreme, maine, ureaja ili vozila koji su
stavljeni u slobodan promet ili su prethodno izvezeni smatraju se proizvodima istog porekla kao
ta oprema, maina, ureaj ili vozilo, ako su ispunjeni uslovi propisani odredbama ovog lana i l.
48 - 53. ove uredbe.

lan 48
Pretpostavka o poreklu rezervnih delova iz lana 47. ove uredbe prihvata se samo:
1) ako je to neophodno za uvoz u zemlju odredita, i
2) ako ugraivanje osnovnih rezervnih delova u predmetnu opremu, mainu, ureaj ili vozilo u
fazi proizvodnje ne bi onemoguilo sticanje statusa proizvoda sa poreklom u zemlji proizvodnje
te opreme, maine, ureaja ili vozila.

lan 49
Oprema, maina, ureaj ili vozilo je roba iz Odeljka XVI, XVII i XVIII nomenklature Carinske
tarife.
Osnovni rezervni delovi su delovi:
1) neophodni za rad proizvoda iz stava 1. ovog lana stavljenih u slobodan promet ili prethodno
izvezenih,
2) karakteristini za te proizvode i
3) namenjeni njihovom redovnom odravanju i zameni delova iste vrste koji su oteeni ili su
postali neupotrebljivi.

lan 50

Kod podnoenja zahteva nadlenom organu za izdavanje uverenja o poreklu za osnovne

rezervne delove u smislu lana 47. ove uredbe, rubrika 6 uverenja (redni broj artikla, oznake,
broj i vrste paketa, opis robe) i zahtev koji se na nju odnosi treba da sadri izjavu podnosioca
zahteva da je navedena roba namenjena za redovno odravanje prethodno izvezene opreme,
maine, ureaja ili vozila, sa tanim podacima o navedenoj opremi, maini, ureaju ili vozilu.
Podnosilac zahteva, kad god je mogue, treba da navede podatke o uverenju o poreklu (broj i
datum i naziv organa koji je uverenje izdao) koje je pratilo uvezenu opremu, mainu, ureaj ili
vozilo, a za ije se odravanje delovi namenjeni.

lan 51
Kada se poreklo osnovnih rezervnih delova u smislu lana 47. ove uredbe mora dokazivati za
njihovo stavljanje u slobodan promet u Republici Srbiji uz podnoenje uverenja o poreklu,
uverenje treba da sadri podatke navedene u lanu 50. ove uredbe.

lan 52
Radi pravilne primene odredaba l. 47 - 53. ove uredbe, nadleni organ moe da zahteva
dodatne dokaze, a naroito:
1) raun ili kopiju rauna u vezi sa opremom, mainom, ureajem ili vozilom stavljenim u
slobodan promet ili prethodno izvezenim,
2) ugovor ili kopiju ugovora ili neke druge isprave koja dokazuju da je isporuka izvrena kao deo
redovne usluge odravanja.

1.3. Primena odredbi u vezi sa uverenjima o poreklu

1.3.1. Odredbe u vezi sa uverenjima o poreklu
lan 53
Kada se prilikom uvoza poreklo robe dokazuje ili se mora dokazati podnoenjem uverenja o
poreklu, to uverenje mora da ispunjava sledee uslove:
1) da je izdato od nadlenog organa koji je za to ovlaen od strane zemlje izdavaoca,
2) da sadri podatke potrebne za identifikaciju robe na koju se odnosi, naroito:
(1) broj i vrstu paketa, oznake i brojeve,
(2) vrstu robe,
(3) bruto i neto teinu robe; ovi podaci se mogu zameniti drugim, na primer brojem ili
zapreminom, u sluaju da je roba podlona znaajnim promenama u teini prilikom
prevoza, odnosno u sluaju da se njena teina ne moe utvrditi ili se i inae utvruje
na osnovu tih drugih podataka,

(4) naziv poiljaoca;

3) da se nedvosmisleno moe utvrditi da je roba na koju se odnosi, poreklom iz odreene
zemlje.

lan 54
Privredna komora Srbije izdaje uverenje o domaem nepreferencijalnom poreklu robe.
Uverenje o domaem poreklu robe izdaje se na pismeni zahtev podnosioca.
Obrazac uverenja o domaem poreklu robe i obrazac zahteva za izdavanje uverenja o
domaem poreklu robe, dati su u Prilogu 10.

lan 55
(Brisan)

lan 56
Nadleni organ koji izdaje uverenje o poreklu robe, ako to nalau okolnosti, naroito ako je
podnosilac zahteva redovni izvoznik odreene robe, moe odluiti da ne trai zahtev za svaki
izvozni postupak, pod uslovom da se postupa u skladu s propisima koji se odnose na poreklo.
Kada to zahtevaju uslovi trgovine moe se izdati jedna ili vie kopija uverenja o poreklu. Kopije
se izdaju u skladu sa lanom 54. stav 3. ove uredbe.

lan 57
Obrazac uverenja iz lana 54. stav 3. ove uredbe je veliine 210 x 297 mm. Obrazac ne sme biti
dui od osam milimetara odnosno krai od najvie pet milimetara. Obrazac mora biti tampan
na belom papiru bez mehanikih delova na kome se moe pisati. Teina papira mora biti
najmanje 64 g/m2 ili izmeu 25 i 30 g/m2 kad se koristi papir za vazdunu potu. Kao podloga u
sepiji mora biti utisnut "guilloche" uzorak, to omoguava da bilo kakvo falsifikovanje
mehanikim ili hemijskim sredstvima bude uoljivo.
Nadleni organ moe zadrati pravo tampanja obrasca uverenja o poreklu robe ili taj posao
poveriti ovlaenoj tampariji, u tom sluaju, na svakom uverenju mora biti navedeno takvo
odobrenje. Na svakom obrascu uverenja o poreklu robe mora stajati naziv i adresa tamparije ili
znak po kojem je tamparija prepoznatljiva i na obrascu mora biti napisan ili peatom utisnut
serijski broj po kome je prepoznatljiv.

lan 58
Obrazac zahteva i uverenje o domaem poreklu robe popunjavaju se raunarom, pisaom
mainom ili svojeruno, velikim tampanim slovima i mastilom, na srpskom i engleskom jeziku ili
u zavisnosti od obiaja i zahteva trgovine, na nekom drugom jeziku.

lan 59
Uverenje o poreklu robe iz lana 54. ove uredbe mora imati serijski broj po kome je
prepoznatljiv. Zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe i svi primerci uverenja moraju nositi
isti broj.
Nadleni organ moe brojano oznaiti takve dokumente prema redosledu izdavanja.

lan 60
Nadleni organ utvruje koje dodatne podatke, ako ih ima, treba navesti u zahtevu, i te dodatne
podatke treba svesti na najmanju moguu meru.

lan 61
Nadleni organ koji je izdao uverenje o poreklu robe uva zahteve najmanje dve godine.
Zahtevi se mogu uvati i u obliku kopija, pod uslovom da u skladu s vaeim propisima imaju
istu dokaznu snagu.

lan 62
Uverenje o domaem poreklu robe moe se izdati naknadno, nakon obavljenog izvoza robe na
koju se odnosi, ako pri izvozu nije bilo izdato zbog greke, nenamernih propusta ili posebnih
okolnosti nastalih pri izvozu robe.
U zahtevu za naknadno izdavanje uverenja o domaem poreklu robe izvoznik je duan da
navede mesto i datum izvoza robe na koje se uverenje o domaem poreklu robe odnosi, i da
navede razloge za svoj zahtev.
Privredna komora Srbije moe izdati uverenje o domaem poreklu robe naknadno samo po
obavljenoj proveri da se podaci u zahtevu izvoznika slau sa podacima u odgovarajuem
dokumentu.
Uverenje o domaem poreklu robe koje je naknadno izdato mora u rubrici "Primedbe" da sadri
sledeu napomenu na srpskom i engleskom jeziku: "NAKNADNO IZDATO" / "ISSUED
RETROSPECTIVELY".

lan 63
U sluaju krae, nestanka ili unitenja uverenja o domaem poreklu robe, izvoznik moe da
zatrai od Privredne komore Srbije da mu izda duplikat uverenja koji se popunjava na osnovu
izvozne dokumentacije kojom raspolae. Rubrika "Primedbe" duplikata uverenja o domaem
poreklu robe mora da sadri sledeu napomenu na srpskom i engleskom jeziku: "DUPLIKAT" /
"DUPLICATE".
Duplikat iz stava 1. ovog lana, na kome mora biti naznaen datum izdavanja prvog
(originalnog) uverenja o domaem poreklu robe, vai od datuma izdavanja prvog uverenja.

lan 64
Ako je roba za koju je izdato uverenje o domaem nepreferencijalnom poreklu robe pod
carinskim nadzorom, moe se na zahtev korisnika zameniti prvobitno uverenje o domaem
poreklu robe sa jednim ili vie uverenja o domaem poreklu robe, ako je to potrebno radi slanja
svih ili nekih proizvoda u carinsko podruje ili van carinskog podruja.

1.3.2. Druga uverenja o robi

lan 65
Ako se pri izvozu ili uvozu robe od izvoznika ili uvoznika zahtevaju uverenje o krajnjem
korisniku, uverenje o vioj sili, uverenje o poreklu robe iz tree zemlje i uverenje o robi koja se
izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja, ta uverenja izdaje, odnosno overava Privredna
komora Srbije.
Dokazi iz stava 1. ovog lana izdaju se na osnovu pismenog zahteva uvoznika odnosno
izvoznika, koji uz zahtev prilau:
1) za uverenje o krajnjem korisniku robe - izjavu da e se roba koristiti za tano odreenu svrhu
na teritoriji Republike Srbije i da nee biti reeksportovana, podatke o uvozniku, krajnjem
korisniku i dostavljau robe, kao i robi koja se uvozi,
2) za uverenje o vioj sili - potvrdu o nastupanju okolnosti vie sile koju izdaje nadleni organ,
organizacija ili institucija,
3) za uverenje o poreklu robe iz tree zemlje - izvorno uverenje o poreklu robe, koje je izdao
nadleni organ u zemlji porekla robe ili zemlji uvoza,
4) za uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja - izvorno uverenje
o poreklu robe, koje je izdao nadleni organ u zemlji porekla robe ili zemlji uvoza i odobrenje
carinskog organa za postupak aktivnog oplemenjivanja.
Privredna komora Srbije e, po potrebi, propisati nain izdavanja dokaza iz stava 1. ovog lana,
kao i sadrinu uverenja, u skladu sa zakonom, ovom uredbom ili meunarodnim ugovorom.
Nain popunjavanja i obrasci uverenja o poreklu robe iz tree zemlje i uverenja o robi koja se
izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja dati su u Prilogu 10.

2. Preferencijalno poreklo robe

2.1. Zajednike odredbe
lan 66
U svrhu primene pravila o preferencijalnom poreklu robe, pojedini pojmovi imaju sledee
znaenje:
1) izrada je bilo koja vrsta obrade ili prerade, ukljuujui sastavljanje ili posebne postupke.

2) materijal je bilo koji sastojak, sirovina, komponenta ili deo itd. koji se koristi u izradi proizvoda.
3) proizvod je proizvod koji se izrauje, ak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom
drugom postupku izrade.
4) roba su i materijali i proizvodi.
5) carinska vrednost je vrednost utvrena u skladu sa Sporazumom o primeni lana VII Opteg
sporazuma o carinama i trgovini (STO Sporazum o carinskoj vrednosti) iz 1994. godine.
6) cena franko fabrika iz Priloga 17. znai cenu plaenu za proizvod proizvoau u strani
korisnici u ijoj je proizvodnji, ili proizvodnoj jedinici obavljena poslednja obrada ili prerada, pod
uslovom da ta cena ukljuuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutranjih
poreza koji se vraaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda.
7) vrednost materijala iz Priloga 17. znai carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih
materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne moe se utvrditi, prvu cenu koja se moe
utvrditi a koja se za te materijale plaa u Republici Srbiji ili u strani korisnici. Kada je potrebno
utvrditi "vrednost materijala sa poreklom", ovaj stav se primenjuje mutatis mutandis.
8) dodata vrednost je cena proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjena za carinsku vrednost
svakog ukljuenog materijala sa poreklom iz druge strane korisnice ili, ako carinska vrednost
nije poznata i ne moe se utvrditi, prva cena koja se moe utvrditi, a koja se za te materijale
plaa u toj strani korisnici.
9) glave i tarifni brojevi su glave i tarifni brojevi (etvorocifreni brojevi) korieni u nomenklaturi
koja ini Harmonizovani sistem naziva i ifarskih oznaka roba (u daljem tekstu: Harmonizovani
sistem ili HS.
10) svrstan se odnosi na svrstavanje proizvoda ili materijala u odreeni tarifni broj.
11) poiljka su proizvodi koje jedan izvoznik istovremeno alje jednom primaocu ili proizvodi
obuhvaeni jednim prevoznim dokumentom za njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u
nedostatku takvog dokumenta, proizvodi obuhvaene jednom fakturom.
12) strana korisnica je zemlja ili teritorija prema kojoj se primenjuju preferencijalne tarifne mere
koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na druge drave, grupe drava ili
teritorije.

lan 67
Kada je utvrivanje porekla robe potrebno radi primene preferencijalnih tarifnih mera, to poreklo
se utvruje u skladu sa pravilima o preferencijalnom poreklu robe iz ove uredbe ili
meunarodnim sporazumom kojim su predviena pravila o poreklu robe.

lan 68
Preferencijalno poreklo robe utvruje se na osnovu dokaza o poreklu robe koji su propisani
ovom uredbom ili meunarodnim sporazumom.

Ako je meunarodnim sporazumom predviena mogunost pojednostavljenja u dokazivanju

porekla robe, carinski organ na osnovu pismenog zahteva izdaje odobrenje za to
pojednostavljenje.
Pri izdavanju odobrenja iz stava 2. ovog lana carinski organ uzima u obzir:
1) garancije podnosioca zahteva u vezi s pravilnom upotrebom odobrenih pojednostavljenja,
2) pouzdanost podnosioca zahteva u sprovoenju carinskih postupaka.

lan 69
Radi ostvarivanja preferencijalnog postupanja sa robom na osnovu optih ema preferencijala
(Generalized System of Preferences - GSP), srpsko poreklo robe dokazuje se uverenjem o
poreklu robe FORM A. Obrazac uverenja FORM A dat je u Prilogu 13.
Uverenje o poreklu robe FORM A izdaje Privredna komora Srbije na pismeni zahtev izvoznika,
ako su ispunjeni propisani uslovi, za primenu u zemlji - davaocu preferencijala.
Druga uverenja o srpskom poreklu robe koji se koriste radi preferencijalnog tarifnog postupanja
izdaju carinarnice, osim ako meunarodnim sporazumom koji predvia takvo postupanje nije
predviena nadlenost drugog organa ili tela.

lan 70
Dobavlja robe u unutranjem prometu (u daljem tekstu: dobavlja) mora da na zahtev kupca
izda dokaz o poreklu robe - izjavu dobavljaa, ako se za robu, koja se izvozi zahteva izdavanje
uverenja o preferencijalnom poreklu robe, bez obzira na to da li e roba biti izvezena u
nepromenjenom stanju ili e biti preraena, doraena ili ugraena u drugu robu.
Izjava dobavljaa moe se izdati za svaki posao posebno (kratkorona izjava) ili za period koji
ne sme biti dui od 12 meseci (dugorona izjava).
Kratkorona izjava dobavljaa izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 14.
Dugorona izjava dobavljaa izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 15.

lan 71
Privredna komora Srbije i drugi nadleni organi, zahteve za izdavanje uverenja o poreklu robe,
kao i druge isprave, moraju uvati najmanje tri godine od dana izdavanja.

2.2. Opte odredbe o preferencijalnom poreklu

2.2.1. Odreenje pojma "proizvodi s poreklom"
lan 72

Radi sprovoenja odredaba koje ureuju preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija
jednostrano donela u odnosu na druge drave, grupe drava ili teritorije (u daljem tekstu: strana
korisnica), smatraju se:
1) proizvodi u potpunosti dobijeni u strani korisnici u skladu sa lanom 73. ove uredbe,
2) proizvodi dobijeni u strani korisnici, u ijoj su izradi upotrebljeni i drugi materijali, osim onih iz
take 1. ovog stava, pod uslovom da je na tim proizvodima izvrena dovoljna obrada ili prerada
u skladu sa lanom 74. ove uredbe.
Radi primene odredaba l. 66-98. ove uredbe, proizvodi sa poreklom iz Republike Srbije, u
skladu sa stavom 3. ovog lana, koji su nakon izvoza u strani korisnici bili podvrgnuti obradi ili
preradi koja prevazilazi postupke iz lana 75. ove uredbe, smatraju se proizvodima sa poreklom
te strane korisnice.
Odredbe stava 1. ovog lana, primenjuju se mutatis mutandis u svrhu odreivanja porekla robe
dobijene u Republici Srbiji.

lan 73
Smatra se da su u potpunosti dobijeni u strani korisnici ili Republici Srbiji:
1) mineralni proizvodi izvaeni iz zemljita ili s morskog dna (podmorja) u strani korisnici ili
Republici Srbiji,
2) biljni proizvodi ubrani ili ponjeveni u strani korisnici ili Republici Srbiji,
3) ive ivotinje, okoene i uzgojene u strani korisnici ili Republici Srbiji,
4) proizvodi dobijeni od ivih ivotinja uzgojenih u strani korisnici ili Republici Srbiji,
5) proizvodi dobijeni lovom ili ribolovom u strani korisnici ili Republici Srbiji,
6) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvaeni iz mora van teritorijalnih voda
strane korisnice ili Republike Srbije, njihovim plovilima,
7) proizvodi dobijeni ili proizvedeni na brodovima-fabrikama u strani korisnici ili Republici Srbiji
iskljuivo od proizvoda iz take 6),
8) prikupljeni upotrebljavani predmeti u strani korisnici ili Republici Srbiji, pogodni samo za
recikliranje sirovina, ukljuujui upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo
za protektiranje ili kao otpad,
9) otpad i otpadni materijal dobijen iz proizvodnih delatnosti obavljenih u strani korisnici ili
Republici Srbiji,
10) proizvodi izvaeni s morskog dna (podmorja) ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna izvan
teritorijalnih voda strane korisnice ili Republike Srbije, pod uslovom da imaju iskljuiva prava na
eksploataciju,

11) roba proizvedena u strani korisnici ili Republici Srbiji iskljuivo od proizvoda navedenih pod
ta. 1) -10) ovog stava,
Izrazi "njihova plovila" i "brodovi-fabrike" iz stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana, primenjuju se
iskljuivo na plovila i brodove - fabrike:
1) koji su registrovani ili upisani u strani korisnici ili Republici Srbiji,
2) koji plove pod zastavom te strane korisnice ili Republike Srbije,
3) koji su najmanje 50% u vlasnitvu dravljana te strane korisnice ili Republike Srbije ili
preduzea sa seditem u toj strani korisnici ili Republici Srbiji, iji su direktor ili direktori,
predsednik upravnog ili nadzornog odbora kao i veina lanova tih odbora dravljani te strane
korisnice ili Republike Srbije i u kojima, dodatno, u sluaju partnerstava ili drutava s
ogranienom odgovornou, najmanje polovina kapitala pripada toj strani korisnici ili Republici
Srbiji ili javnim telima odnosno dravljanima te strane korisnice ili Republike Srbije,
4) na kojima su kapetan i oficiri dravljani te strane korisnice ili Republike Srbije, i
5) na kojima su najmanje 75% posade dravljani te strane korisnice ili Republike Srbije.
Plovila koja plove van teritorijalnih voda strane korisnice ili Republike Srbije, ukljuujui i
brodove-fabrike na kojima se ulov riba obrauje ili prerauje, smatrae se za deo teritorije
strane korisnice ili Republike Srbije, pod uslovom da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana.

lan 74
Radi primene odredaba lana 72. ove uredbe proizvodi koji nisu u potpunosti dobijeni u strani
korisnici ili Republici Srbiji, smatraju se dovoljno obraenim ili preraenim, ukoliko su ispunjeni
uslovi iz Liste obrade ili prerade koju treba izvriti na materijalima bez porekla kako bi preraeni
proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom (u daljem tekstu: Lista obrade ili
prerade), data u Prilogu 17. Nain primene pravila iz Priloga 17. odreen je u uvodnim
napomenama koje su date u Prilogu 16.
Uslovima iz Liste obrade ili prerade, za sve proizvode koji su obuhvaeni tom listom, utvruje se
stepen obrade ili prerade koji mora da se izvri na materijalima bez porekla, koji se koriste u
proizvodnji i primenjuju se samo na te materijale.
Ako se proizvod koji je stekao status proizvoda sa poreklom time to su ispunjeni uslovi iz Liste
obrade ili prerade upotrebi kao materijal u proizvodnji nekog drugog proizvoda, na njega se ne
primenjuju uslovi koje mora da ispunjava proizvod u koji se ugrauje i nee se uzeti u obzir
materijali bez porekla koji su moda upotrebljeni u njegovoj proizvodnji.

lan 75
Obradom ili preradom nedovoljnom za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, bez obzira na to
da li su ispunjeni uslovi iz lana 74. ove uredbe, smatraju se sledee radnje:
1) za ouvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladitenja,

2) rastavljanje i sastavljanje poiljki,

3) pranje, ienje, uklanjanje praine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje,
4) peglanje ili presovanje tekstila,
5) jednostavno bojenje i poliranje,
6) ljutenje i mlevenje (delimino ili u celini), poliranje i glaziranje ita i pirina,
7) bojenje eera ili oblikovanje eernih kocki; mlevenje eera (delimino ili u celini),
8) uklanjanje kotica i ljuski, guljenje voa, oraia i povra,
9) bruenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje,
10) prosejavanje, prebiranje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje i sparivanje (ukljuujui i
sastavljanje garniture proizvoda),
11) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, uture, kesice, sanduke, uvrivanje na kartone
ili ploe i sl., kao i drugi naini pakovanja,
12) lepljenje ili tampanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih slinih znakova za razlikovanje
proizvoda i njihove ambalae,
13) jednostavno meanje istih ili razliitih proizvoda, kada jedna ili vie komponenti meavine ne
zadovoljava uslove iz ovog odeljka koji omoguavaju da se oni mogu smatrati proizvodima sa
poreklom iz strane ugovornice,
14) jednostavno sklapanje delova da bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na
delove,
15) kombinacija dve ili vie radnji iz ta. 1) - 14) stava 1. ovog lana,
16) klanje ivotinja.
Kod utvrivanja da li su obrade ili prerade koje su obavljene na celom proizvodu nedovoljne u
smislu stava 1. ovog lana, uzimaju se u obzir sve radnje obavljene na tom proizvodu u strani
korisnici ili u Republici Srbiji.

lan 76
Kvalifikaciona jedinica, za primenu odredaba l. 66-98. ove uredbe, je konkretni proizvod koji se
smatra osnovnom jedinicom, za svrstavanje prema nomenklaturi Harmonizovanog sistema, tako
da:
1) kad se proizvod koji se sastoji od grupe ili delova predmeta svrstava u jedan tarifni broj
Harmonizovanog sistema, takva celina ini jednu kvalifikacionu jedinicu,

2) kad se poiljka sastoji od vie istih proizvoda svrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog
sistema, svaki proizvod uzima se pojedinano.
Kada je, u skladu sa Osnovnim pravilom 5. Harmonizovanog sistema za potrebe svrstavanja,
ambalaa ukljuena zajedno sa proizvodom, ona e biti ukljuena i za potrebe utvrivanja
porekla robe.

lan 77
U izradi odreenog proizvoda mogu se koristiti materijali bez porekla, pod uslovom da njihova
ukupna vrednost ne prelazi 10 % cene proizvoda franko fabrika.
Kada se u Listi, iz lana 74. ove uredbe, navodi jedan ili vie procenata kao maksimalna
vrednost materijala bez porekla, taj procenat se ne sme prekoraiti primenom odredbe stava 1.
ovog lana.
Na proizvode koji se svrstavaju u Glave 50 - 63. Harmonizovanog sistema ne primenjuju se
odredbe ovog lana.

lan 78
Pribor, rezervni delovi i alat isporueni sa opremom, mainom, ureajem ili vozilom, koji su deo
opreme i ukljueni su u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim
delom te opreme, maine, ureaja ili vozila.

lan 79
Setovi u smislu Osnovnog pravila 3. za primenu Harmonizovanog sistema smatraju se
proizvodima sa poreklom kada sve komponente seta imaju poreklo. Meutim, kada se set
sastoji od komponenti sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatrae se proizvodom sa
poreklom pod uslovom da vrednost komponenti bez porekla ne prelazi 15% cene seta franko
fabrika.

lan 80
Da bi se utvrdilo da li je neki proizvod sa poreklom, nije potrebno utvrivati poreklo elemenata
koji bi mogli biti upotrebljeni u njegovoj proizvodnji, i to:
1) energija i gorivo,
2) postrojenja i oprema,
3) maine i alati,
4) roba koja ne ulazi, niti je predvieno da ue u sastav gotovog proizvoda.

lan 81

Uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u sluajevima predvienim lanom 72. ove
uredbe, moraju biti bez prekida stalno ispunjeni u Republici Srbiji ili strani korisnici.
Ako se proizvodi poreklom iz Republike Srbije ili strane korisnice koji su izvezeni u neku treu
zemlju vraaju, ne smatraju se proizvodima sa poreklom, osim ako se carinskim organima ne
dokae da:
1) su proizvodi koji su vraeni istovetni sa proizvodima koji su bili izvezeni, i
2) proizvodi nisu bili podvrgnuti nikakvim postupcima, osim onim koji su bili potrebni za njihovo
ouvanje u dobrom stanju dok su se nalazili u toj zemlji ili tokom izvoza.

lan 82
Preferencijalne tarifne mere primenjuju se iskljuivo na proizvode sa poreklom koji
zadovoljavaju uslove iz ove uredbe i koji se direktno transportuju izmeu Republike Srbije i
strane korisnice, bez prelaska preko teritorija drugih zemalja. Proizvodi koji predstavljaju jednu
poiljku mogu se transportovati i preko teritorija drugih zemalja, pri emu je, ako to nalau
okolnosti, na tim teritorijima mogu i njihov pretovar ili privremeno skladitenje, pod uslovom da
ti proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom u zemlji tranzita ili skladitenja i da nisu podvrgnuti
nikakvim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kog drugog postupka namenjenog
njenom ouvanju u dobrom stanju.
Proizvodi sa poreklom mogu se cevovodima prevoziti bez prekida i preko drugih teritorija, koji
nisu teritorije strane korisnice ili Republike Srbije.
Kao dokaz da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, nadlenom carinskom organu zemlje
uvoznice podnosi se:
1) jedinstveni transportni dokument koji obuhvata put od zemlje izvoznice kroz zemlju tranzita, ili
2) potvrda koju izdaje carinski organ drave tranzita, koja sadri:
(1) taan opis proizvoda,
(2) datume istovara i ponovnog utovara proizvoda, odnosno ukrcaja ili iskrcaja, sa
naznakom, ako je to potrebno, naziva broda ili drugog prevoznog sredstva koje se
koristi,
(3) potvrdu o uslovima pod kojima je roba ostala u dravi tranzita, ili
3) druge dokumente koji mogu da poslue kao dokaz, u nedostatku dokumenata iz ta. 1) i 2)
ovog stava.

lan 83
Na proizvode sa poreklom koji su iz strane korisnice poslati radi izlaganja u nekoj treoj zemlji i
nakon izlobe prodati radi uvoza u Republiku Srbiju, pri uvozu e se primenjivati odredbe lana
72. ove uredbe, pod uslovom da se carinskom organu u Republici Srbiji podnesu dokazi o tome:

1) da je izvoznik te proizvode poslao iz strane korisnice u zemlju u kojoj se izloba odravala i

da ih je tamo izloio,
2) da je izvoznik te proizvode prodao ili na neki drugi nain ustupio nekom licu u Republici Srbiji,
3) da su proizvodi isporueni za vreme ili odmah posle izlobe, u stanju u kome su i bili upueni
na izlobu, i
4) da proizvodi, nakon upuivanja na izlobu, nisu bili korieni ni za kakvu drugu svrhu osim
pokazivanja na izlobi.
Dokaz o poreklu mora biti podnesen carinskom organu Republike Srbije na uobiajen nain. Na
njemu mora stajati ime i adresa izlobe. Po potrebi se mogu zahtevati dodatni pisani dokaz o
uslovima, pod kojima su proizvodi bili izlagani.
Odredbe stava 1. ovog lana odnose se na izlobe, sajmove i druge javne priredbe trgovinskog,
industrijskog, poljoprivrednog ili zanatskog karaktera, osim onih koje se organizuju u privatne
svrhe u trgovakim radnjama ili prostorijama radi prodaje strane robe, za vreme ijeg
odravanja roba ostaje pod carinskim nadzorom.

2.2.2. Potvrda o poreklu

lan 84
Proizvodi poreklom iz strane korisnice ostvaruju pravo na primenu preferencijalnih tarifnih mera
iz lana 72. ove uredbe, nakon podnoenja jednog od sledeih dokaza:
1) uverenja o poreklu robe EUR.1, koje je dato u Prilogu 18, ili
2) u sluajevima navedenim u lanu 89. stav 1. ove uredbe, izjave, koja je data u Prilogu 19, a
koju izvoznik daje na fakturi, otpremnici ili nekom drugom komercijalnom dokumentu u kojem se
daje dovoljno detaljan opis predmetnih proizvoda na osnovu kojih oni mogu da se identifikuju (u
daljem tekstu: izjava na fakturi).

lan 85
Proizvodi sa poreklom u smislu ovog odeljka imaju pravo na primenu preferencijalnih tarifnih
mera iz lana 72. ove uredbe prilikom uvoza u Republiku Srbiju, pod uslovom da su, u skladu sa
lanom 82. ove uredbe bili direktno prevezeni, a nakon podnoenja uverenja o poreklu robe
EUR.1, koje su izdali carinski ili drugi nadleni organi u strani korisnici izvoznici i pod uslovom
da je strana korisnica:
1) dostavila carinskom organu Republike Srbije sve podatke koji se zahtevaju u skladu sa
lanom 96. ove uredbe i
2) da prua pomo Republici Srbiji na taj nain to carinskom organu Republike Srbije
dozvoljava da proveri verodostojnost dokumenta ili tanost podataka o stvarnom poreklu
predmetnih proizvoda.

Uverenje o poreklu robe EUR.1 moe biti izdato samo u sluajevima kada slui kao dokaz u
svrhu primene preferencijalnih tarifnih mera iz lana 72. ove uredbe.
Uverenje o poreklu robe EUR.1 izdaje se samo na pisani zahtev izvoznika ili njegovog
ovlaenog zastupnika. Zahtev se sainjava na obrascu koji je dat u Prilogu 18. i koji se
popunjava u skladu sa odredbama l. 84 - 95. ove uredbe.
Nadleni organi strane korisnice izvoznice ili Republike Srbije uvaju zahteve za izdavanje
uverenja o kretanju EUR.1 najmanje tri godine.
Izvoznik ili njegov ovlaeni zastupnik uz zahtev prilae i dokumenta, kojima se dokazuje da
proizvodi koji se izvoze ispunjavaju uslove za izdavanje uverenja o kretanju EUR.1.
Izvoznik preuzima obavezu da e na zahtev nadlenih organa podneti sve dodatne dokaze koje
oni mogu da zatrae radi utvrivanja tanosti statusa porekla proizvoda koji imaju pravo na
primenu preferencijalnih tarifnih mera, kao i da e pristati na svaki pregled njegove
knjigovodstvene evidencije i na svaku proveru koju preduzmu navedeni organi u vezi sa
okolnostima pod kojima su proizvodi dobijeni.
Uverenje o poreklu robe EUR.1 izdaju nadleni organi strane korisnice ili carinski organ
Republike Srbije, ako se proizvodi koji se izvoze mogu, u skladu sa odredbama ovog odeljka,
smatrati proizvodima sa poreklom.
Uverenje o poreklu EUR.1 predstavlja dokumentarni dokaz za primenu preferencijalnih tarifnih
mera navedenih u lanu 72. ove uredbe, a nadleni organi strane korisnice ili carinski organ u
Republici Srbiji odgovorni su za proveru porekla proizvoda, kao i drugih navoda u uverenju.
Radi provere ispunjenosti uslova navedenih u stavu 5. ovog lana, nadleni organi strane
korisnice ili carinski organ Republike Srbije, imaju pravo da zatrae sve dokumentarne dokaze
ili izvre sve provere koje smatraju neophodnim.
Nadleni organi strane korisnice ili carinski organ Republike Srbije su u obavezi da obezbede
da obrasci navedeni u stavu 1. ovog lana budu na propisan nain popunjeni.
Datum izdavanja uverenja o poreklu robe EUR.1 navodi se u delu uverenja koji je rezervisan za
carinske organe.
Uverenje o kretanju EUR.1 izdaju nadleni organi strane korisnice ili carinski organ Republike
Srbije prilikom izvoza proizvoda na koje se uverenje odnosi. Uverenje se stavlja na
raspolaganje izvozniku im se izvoz izvri ili obezbedi.

lan 86
U sluajevima kada se na zahtev uvoznika i pod uslovima koje odredi carinski organ Republike
Srbije, uvoze u vie poiljki rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2.
pod (a) za primenjivanje Carinske tarife, koji pripadaju odeljcima XVI i XVII ili tar. br. 7308 i 9406
Carinske tarife, podnosi se jedinstveni dokaz o poreklu za te proizvode pri uvozu prve poiljke.

lan 87

Dokazi o poreklu podnose se nadlenom carinskom organu, u skladu sa lanom 87. Carinskog
zakona. Carinski organ moe da trai prevod dokaza o poreklu i moe, takoe, da trai da se uz
uvoznu deklaraciju priloi i izjava uvoznika kojom se potvruje da proizvodi ispunjavaju uslove
za primenu ovog odeljka.

lan 88
Uverenje o poreklu robe EUR.1, moe se izuzetno izdati naknadno, nakon izvoza robe na koju
se odnosi, pod uslovom da:
1) uverenje nije bilo izdato prilikom izvoza robe zbog greke, nenamernih propusta ili posebnih
okolnosti, ili
2) se carinskom organu na zadovoljavajui nain dokae da je uverenje o poreklu robe EUR.1
bilo izdato, ali da zbog tehnikih razloga nije bilo prihvaeno prilikom uvoza.
Nadleni carinski organ moe naknadno da izda uverenje o poreklu robe EUR.1, kada proveri
da podaci, navedeni u zahtevu izvoznika odgovaraju podacima iz odgovarajuih izvoznih
dokumenata i da uverenje o poreklu robe EUR.1 koje ispunjava propisane uslove nije ve
izdato.
Uverenje o poreklu robe EUR.1 koje je naknadno izdato mora u rubrici " Primedbe" imati
upisano na srpskom i engleskom jeziku: "NAKNADNO IZDATO" / "ISSYED
RETROSPESTIVELY".

lan 89
U sluaju krae, gubitka ili unitenja uverenja o poreklu robe EUR.1, izvoznik moe da zatrai
od nadlenog carinskog organa da mu izda duplikat uverenja koji se popunjava na osnovu
izvozne dokumentacije kojom ta carinska ispostava raspolae.
Duplikat iz stava 1. ovog lana mora u rubrici "Primedbe" imati upisano na srpskom i engleskom
jeziku: "DUPLIKAT" / "DUPLICATE".
U duplikat iz stava 1. ovog lana upisuje se datum izdavanja prvog (originalnog) uverenja o
poreklu robe EUR.1 i on vai od tog datuma.

lan 90
Izjavu na fakturi moe dati:
1) ovlaeni izvoznik u smislu lana 91. ove uredbe, ili
2) bilo koji izvoznik poiljke koja se sastoji od jednog ili vie paketa "proizvoda sa poreklom",
ija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra pod uslovom da se pomo predviena lanom 85.
stav 1. ove uredbe primenjuje i u ovom postupku.

Izjava na fakturi se moe dati ako se predmetni proizvodi mogu smatrati proizvodima poreklom
iz Republike Srbije ili druge strane korisnice i ako zadovoljavaju ostale zahteve u skladu sa
ovom uredbom.
Izvoznik koji podnosi izjavu na fakturi mora u svakom trenutku, na zahtev carinskih ili drugih
nadlenih organa zemlje izvoznice da podnese sve odgovarajue isprave kojima se dokazuje da
predmetna roba ima status proizvoda s poreklom, kao i da zadovoljava ostale zahteve u skladu
sa ovom uredbom.
Izjavu na fakturi izvoznik e sainiti tako to e na raunu, dostavnici ili drugoj komercijalnoj
ispravi otkucati, odtampati ili utisnuti u peatnom obliku izjavu ija je forma propisana ovom
uredbom, a u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako je izjava
napisana rukom, mora biti napisana mastilom i tampanim slovima.
Izvoznik svojeruno potpisuje izjavu na fakturi. Ovlaeni izvoznik iz lana 91. ove uredbe nije
duan da potpie izjavu na fakturi ako carinskim organima da pismenu izjavu o preuzimanju
odgovornosti za svaku izjavu na fakturi koja glasi na njegovo ime.
U sluajevima navedenim u stavu 1. taka 2) ovog lana za korienje izjave na fakturi vae
sledei uslovi:
1) izjava na fakturi sainjava se za svaku pojedinanu poiljku,
2) ako je na robi koja se nalazi u poiljci ve izvrena provera u zemlji izvoznici u vezi sa
odreivanjem statusa robe sa poreklom, izvoznik moe da se na to pozove u izjavi na fakturi.
Odredbe stava 6. taka 1) ovog lana ne iskljuuju obavezu izvoznika, da ispuni bilo koje druge
formalnosti, propisane carinskim ili potanskim propisima.
Izjavu na fakturi moe dati izvoznik u trenutku izvoza proizvoda na koje se odnosi ili nakon
izvoza, pod uslovom da se u zemlju uvoznicu dostavi najkasnije dve godine nakon uvoza
proizvoda na koje se odnosi.

lan 91
Carinski organ Republike Srbije moe da da ovlaenje izvozniku (u daljem tekstu: ovlaeni
izvoznik), koji esto isporuuje proizvode poreklom iz Republike Srbije, da daje izjavu na fakturi
bez obzira na vrednost predmetnih proizvoda. Izvoznik koji podnosi zahtev za ovlaenje iz
ovog stava mora carinskom organu dati sve garancije koje su neophodne za utvrivanje statusa
proizvoda sa poreklom kao i za ispunjavanje drugih uslova propisanih ovom uredbom.
Carinski organ, u opravdanim uslovima, moe odobriti status ovlaenog izvoznika.
Carinski organ e ovlaenom izvozniku dodeliti broj carinskog ovlaenja koji se unosi u izjavu
na fakturi.
Carinski organ vri kontrolu ovlaenog izvoznika u postupanju sa odobrenjem koje mu je
izdato.

Carinski organ u svakom trenutku moe da opozove svoje odobrenje. Carinski organ e to
uiniti kada ovlaeni izvoznik ne moe da prui garancije navedene u stavu 1. ovog lana, ne
ispunjava uslove navedene u stavu 2. ovog lana ili na drugi nain nepropisno koristi izdato
ovlaenje.

lan 92
Dokazi o poreklu vae etiri meseca od dana izdavanja u zemlji izvoznici, i u tom roku moraju
biti podneseni carinskim organima u zemlji uvoznici.
Dokazi o poreklu koji se carinskom organu zemlje uvoznice podnose nakon krajnjeg roka za
podnoenje, iz stava 1. ovog lana, mogu se prihvatiti radi primene preferencijalnih tarifnih mera
u sluaju da je do nepodnoenja tih dokaza pre isteka krajnjeg roka dolo zbog vanrednih
okolnosti.
Carinski organ zemlje uvoznice, u ostalim sluajevima kanjenja prilikom podnoenja dokaza,
moe da prihvati dokaze o poreklu kada se proizvodi prijave za carinjenje pre isteka krajnjeg
roka.
Na zahtev uvoznika i u skladu sa uslovima koje je utvrdio carinski organ u zemlji uvoznici,
prilikom uvoza prve poiljke carinskom organu moe biti podneto jedinstveno uverenje o poreklu
robe, i to:
1) ako se roba uvozi u okviru trgovinskog aranmana vee komercijalne vrednosti,
2) ako je roba predmet istog kupoprodajnog ugovora i ako su strane ugovornice osnovane u
zemlji izvoznici ili u Republici Srbiji,
3) ako se roba svrstava u isti tarifni broj Carinske tarife Republike Srbije,
4) ako se radi o robi istog izvoznika koju prima isti uvoznik i za koju se uvozne carinske
formalnosti obavljaju kod istog carinskog organa u Republici Srbiji.
Postupak e se primenjivati za koliine i za period odreen od strane nadlenog carinskog
organa. Ovaj period ne moe, ni pod kakvim okolnostima, biti dui od tri meseca.

lan 93
Proizvodi, koje fizika lica kao male pakete alju drugim fizikim licima, ili su deo linog prtljaga
putnika, smatrae se proizvodima sa poreklom, za koje vae mere preferencijalnog carinskog
postupanja u skladu sa lanom 72. ove uredbe, bez potrebe podnoenja uverenja o poreklu
robe EUR.1 ili izjave na fakturi, pod uslovom da se ovi proizvodi ne uvoze u komercijalne svrhe i
da su deklarisani kao proizvodi koji zadovoljavaju uslove za sticanje statusa proizvoda sa
poreklom i da nema sumnje u istinitost takve izjave.
Povremeni uvoz proizvoda za linu upotrebu primaoca ili putnika ili lanova njihovih porodica,
nee se smatrati uvozom u komercijalne svrhe, ako se iz prirode i koliine proizvoda vidi, da se
ne uvoze u komercijalne svrhe.

Ukupna vrednost pomenutih proizvoda proizvoda ne sme prelaziti 500 evra u dinarskoj
protivvrednosti u sluaju malih paketa ili 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti u sluaju
proizvoda koji ine deo linog prtljaga putnika.

lan 94
Ako se utvrde neznatna odstupanja izmeu podataka u dokazu o poreklu i podataka u
ispravama koji su podneti carinskom organu zemlje uvoza radi sprovoenja carinskog postupka
za uvoz, takva odstupanja sama po sebi nee initi dokaz o poreklu nevaeim i nitavnim, ako
je na propisan nain utvreno da ta isprava odgovara robi koja je prijavljena.
Oigledne formalne greke, kao na primer greke u kucanju, u dokazu o poreklu nee biti razlog
odbijanja te isprave, ako te greke nisu takve da stvaraju sumnju u verodostojnost izjava datih u
toj ispravi.

2.2.3. Metode administrativne saradnje

lan 95
Strane korisnice dostavljaju carinskom organu Republike Srbije nazive i adrese organa, koji se
nalaze na njihovoj teritoriji, a koji su ovlaeni da izdaju uverenja o poreklu robe EUR.1, zajedno
sa uzorkom otiska peata koje ti organi koriste, kao i nazive i adrese organa koji su nadleni za
kontrolu uverenja o poreklu robe EUR.1 i izjave na fakturi. Peati vae od datuma kada carinski
organ Republike Srbije dobije njihove uzorke. Kada se dostavljanje podataka vri u okviru
izmena ranije dostavljenih podataka, carinski organ Republike Srbije navodi datum stupanja na
snagu novih peata, a prema uputstvima nadlenih organa u stranama korisnicama. Ti podaci
su za slubenu upotrebu; meutim, kada roba treba da se pusti u slobodan promet, nadleni
carinski organi mogu da dozvole da uvoznik ili od njega na propisan nain ovlaen zastupnik
pregleda uzorke otisaka peata koji se navode u ovom stavu.
Carinski organ Republike Srbije dostavlja stranama korisnicama uzorke otisaka peata koji se
koriste za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR.1.

lan 96
Naknadna provera dokaza o poreklu obavljae se nasumice (metodom sluajnog uzorka) ili u
svakom sluaju opravdane sumnje carinskih organa zemlje uvoznice u ispravnost takvih
dokaza, stvarno poreklo robe o kojoj se radi ili ispunjavanje drugih uslova iz ovog poglavlja.
Radi primene odredbe stava 1. ovog lana, carinski organi zemlje uvoznice su duni da vrate
dokaze o poreklu robe (EUR.1 ili izjavu na fakturi), ako su bili podneti, ili kopiju tih isprava,
nadlenim carinskim organima zemlje izvoznice, uz navoenje razloga za proveru, gde je to
potrebno. Sve pribavljene isprave i podaci koji ukazuju na to da su navodi u dokazu o poreklu
netani, bie dostavljeni kao dokaz uz zahtev za proveru.
Ako carinski organ Republike Srbije odlui da suspenduje preferencijalne tarifne mere za
konkretne proizvode u skladu sa lanom 72. ove uredbe, u oekivanju rezultata provere,
uvozniku e biti ponueno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostronosti.

Ako carinski organ Republike Srbije dobije zahtev za proveru porekla robe iz zemlje uvoznice,
duna je da odmah preduzme sve potrebne radnje za proveru. U tom cilju ima pravo da zatrai
sve potrebne dokaze i izvri uvid u poslovne knjige izvoznika ili drugu proveru koju smatra
potrebnom.
Rezultati provere e u najkraem moguem roku, a najkasnije u roku od deset meseci) biti
prosleeni carinskim organima zemlje uvoznice. Rezultati provere moraju jasno da pokau da li
su isprave verodostojne i da li se moe smatrati da su predmetni proizvodi poreklom iz
Republike Srbije ili neke druge strane korisnice, kao i da li zadovoljavaju ostale uslove iz ovog
poglavlja.
Ako u sluaju osnovane sumnje odgovor ne stigne u roku od 10 meseci od dana podnoenja
zahteva za proveru ili ako odgovor ne sadri podatke dovoljne za utvrivanje verodostojnosti
konkretne isprave ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev za
proveru e, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlaeni tretman.
Ako postupak naknadne provere ili bilo koji drugi raspoloivi dokaz ukazuju da se odredbe ovog
poglavlja kre, strana korisnica izvoznica mora, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev Uprave
carina Republike Srbije obaviti prikupljanje potrebnih informacija i utvrditi tanost takvih
informacija radi nunosti utvrivanja i spreavanja takvih krenja. U tim sluajevima moe
predstavnik Republike Srbije uestvovati u utvrivanju injenica.
U svrhe naknadne provere, kopije uverenja o poreklu kao i drugi izvozni dokumenti u vezi sa
njima uvaju se najmanje tri godine.

lan 97
Carinski organ Republike Srbije preduzee sve potrebne mere koje e osigurati da proizvodi koji
su predmet trgovine, a koji se u toku transporta zadravaju u slobodnoj zoni na teritoriji
Republike Srbije, i uz koje je priloen dokaz o poreklu, ne budu zamenjeni drugom robom, kao i
da ne budu podvrgnuti drugim postupcima, osim uobiajenih postupaka kojima je cilj njeno
ouvanje u dobrom stanju.
Izuzetno, od odredbe stava 1. ovog lana, u sluaju da su proizvodi poreklom iz strane
korisnice, uvezeni u slobodnu zonu na podruju Republike Srbije, uz koje je priloen dokaz o
poreklu, podvrgnuti obradi ili preradi, carinski organ Republike Srbije duan je da na zahtev
izvoznika izda novo uverenje o poreklu robe EUR.1, ako je izvrena obrada ili prerada u skladu
sa odredbama ovog poglavlja.

Glava V
CARINSKA VREDNOST ROBE
1. Opte odredbe
lan 98
Za utvrivanja carinske vrednosti primarni metod je "transakcijska vrednost" iz lana 39.
Carinskog zakona, usklaena sa odredbama l. 46. i 47. tog zakona.

Kada se carinska vrednost ne moe utvrditi u skladu sa lanom 39. Carinskog zakona na
utvrivanje te vrednosti primenjuju se metode iz l. 40 - 45. Carinskog zakona.

lan 99
Kada se carinska vrednost ne moe utvrditi prema odredbama lana 39. Carinskog zakona
treba da se konsultacijama izmeu carinskog organa i uvoznika omogui razmena informacija o
carinskoj vrednosti istovetne ili sline uvezene robe, uz potovanje poslovne tajne, sa ciljem da
se odredi carinska vrednost robe.

lan 100
Radi primene odredaba l. 38 - 57. Carinskog zakona, koje se odnose na utvrivanje carinske
vrednosti i l. 98 - 132 ove uredbe, primenjuje se i Prilog 20.
Odredbe lanova navedenih u prvoj koloni Priloga 20. tumae se i primenjuju zajedno sa
napomenama navedenim u drugoj koloni tog priloga.
Ako je prilikom utvrivanja carinske vrednosti neophodno pozvati se na optepriznate
raunovodstvene principe, primenjuju se odredbe Priloga 21. (raunovodstveni principi).

lan 101
U svrhu utvrivanja carinske vrednosti u skladu sa ovom uredbom, pojedini pojmovi imaju
sledea znaenja:
1) Sporazum jeste Sporazum o primeni lana VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini iz
1994. godine, (zakljuen u okviru multilateralnih trgovinskih pregovora od 1973. do 1979.
godine), a na koji se poziva lan 45. stav 1. taka 1) Carinskog zakona,
2) proizvedena roba obuhvata robu gajenu, izraenu ili vaenu iz rudnika,
3) istovetna roba je roba proizvedena u istoj zemlji koja je u svakom pogledu ista, to obuhvata
njena fizika svojstva, kvalitet i ugled. Neznatne razlike u izgledu nee spreiti da se roba, koja
odgovara ovoj definiciji, smatra istovetnom,
4) slina roba oznaava robu koja je proizvedena u istoj zemlji i koja, iako nije u svim pogledima
slina, ima sline karakteristike i sastav materijala koji joj omoguava da vri iste funkcije i moe
da zameni robu o kojoj je re u komercijalnom smislu. Meu iniocima koje treba razmotriti
prilikom utvrivanja da li je roba slina su: kvalitet, ugled i postojanje zatitnog znaka,
5) roba iste vrste ili grupe oznaava robu koja spada u grupu ili asortiman robe koju proizvodi
odreena industrija ili odreeni industrijski sektor i obuhvata istovetnu ili slinu robu,
6) roba se nee smatrati "istovetnom robom" ili "slinom robom" ako nije proizvedena u istoj
zemlji kao i roba koja se vrednuje,
7) "istovetna roba" i "slina roba", zavisno od sluaja, ne ukljuuju robu koja obuhvata kao
sastavni deo ili odraava projektovanje, razvoj, umetniki rad, oblikovanje, planove i crtee za

koje nije izvreno usklaivanje shodno lanu 46. stav 1. taka 2) alineja 4. Carinskog zakona,
jer su ti elementi uraeni u Republici Srbiji.

lan 102
Radi primene odredaba l. 38 - 57. Carinskog zakona koje se odnose na utvrivanje carinske
vrednosti i l. 98 - 132 ove uredbe, smatrae se da su lica povezana samo ako:
1) pripadaju grupi funkcionera ili direktora drugog preduzea,
2) su zakonom priznati poslovni partneri,
3) su poslodavac i zaposleno lice,
4) lice posredno ili neposredno poseduje, kontrolie ili dri 5% ili vie deonica ili glasova jednog
i drugog lica,
5) jedno od njih posredno ili neposredno kontrolie drugo,
6) oba lica posredno ili neposredno kontrolie neko tree lice,
7) zajedno posredno ili neposredno kontroliu neko tree lice, ili
8) su lanovi iste porodice. Lica e se smatrati lanovima iste porodice samo ako su u jednom
od sledeih odnosa:
(1) suprug i supruga,
(2) roditelj i dete,
(3) brat i sestra (bilo da su od istih roditelja ili da se radi o polubratu ili polusestri),
(4) roditelji roditelja i unuci,
(5) braa/sestre roditelja i neaci,
(6) roditelji supruga/supruge i zetovi i snahe,
(7) suprunici brae i sestara.
Radi primene l. 98 - 132 ove uredbe, lica koja su meusobno poslovno povezana tako to je
jedno od njih iskljuivi zastupnik, distributer ili iskljuivi koncesionar drugog, bez obzira na to
kako je opisano, smatrae se povezanim ako potpadaju pod kriterijume stava 1. ovog lana.

lan 103

Radi utvrivanja carinske vrednosti iz lana 39. Carinskog zakona, za robu za koju cena nije
stvarno plaena u vreme utvrivanja vrednosti u carinske svrhe, cena koja treba da se plati za
izmirenje obaveza u navedeno vreme, po pravilu se uzima kao osnovica za carinsku vrednost.

lan 104
Ako je roba deklarisana za stavljanje u slobodan promet deo vee koliine iste robe kupljene u
okviru jedne transakcije, stvarno plaena cena ili cena koja treba da se plati u skladu sa
odredbom lana 39. stav 1. Carinskog zakona, srazmerni je deo ukupne cene koji odgovara
odnosu izmeu koliine deklarisane robe i ukupne koliine kupljene robe.
Srazmerna podela stvarno plaene cene ili cene koja treba da se plati primenjuje se i u sluaju
gubitka dela isporuene robe ili oteenja robe koja se vrednuje nastalog pre stavljanja u
slobodan promet.
Ako je posle stavljanja robe u slobodan promet prodavac umanjio stvarno plaenu cenu ili cenu
koja treba da se plati, tako umanjena cena e biti uzeta u obzir prilikom utvrivanja carinske
vrednosti u skladu sa odredbama lana 39. Carinskog zakona ako carinski organ utvrdi da:
1) je roba imala nedostatke u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet,
2) je prodavac umanjio cenu u vezi sa izvrenjem garantne obaveze predviene ugovorom o
prodaji robe zakljuenim pre stavljanja robe u slobodan promet,
3) nedostatak robe nije uzet u obzir prilikom zakljuenja ugovora o prodaji robe.
Stvarno plaena cena ili cena koja treba da se plati umanjena u skladu sa odredbama stava 3.
ovog lana, moe se uzeti u obzir prilikom utvrivanja carinske vrednosti samo ako je do
promene dolo najkasnije 12 meseci od dana prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u
slobodan promet.

lan 105
Ako stvarno plaena cena ili cena koja treba da se plati u smislu lana 39. stav 1. Carinskog
zakona ukljuuje i iznos bilo kakvog unutranjeg poreza koji se primenjuje na predmetnu robu u
zemlji porekla ili zemlji izvoznici, navedeni iznos ne ulazi u carinsku vrednost pod uslovom da se
nadlenom carinskom organu moe dokazati da je predmetna roba osloboena ili e biti
osloboena od toga u korist kupca.

lan 106
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 39. Carinskog zakona, injenica da je roba
koja je predmet prodaje deklarisana za stavljanje u slobodan promet, smatrae se
odgovarajuim pokazateljem da se radi o prodaji za izvoz u carinsko podruje Republike Srbije.
U sluaju uzastopnih preprodaja koje su prethodile utvrivanju carinske vrednosti, tim
pokazateljem smatrae se samo poslednja prodaja koja je prethodila unosu robe u carinsko
podruje Republike Srbije ili prodaja koja se desila u Republici Srbiji pre stavljanja robe u
slobodan promet.

Ako je deklarisana cena koja se odnosi na prodaju koja je prethodila poslednjoj prodaji na
osnovu koje je roba uneta u carinsko podruje Republike Srbije, carinskom organu mora da se
dokae da se ova prodaja desila radi izvoza na carinsko podruje Republike Srbije.
Prilikom primene st. 1. i 2. ovog lana, shodno se primenjuju l. 127 - 131. ove uredbe.
Ako se roba koristi u treoj zemlji od trenutka prodaje do trenutka stavljanja u slobodan promet,
carinska vrednost ne mora biti transakcijska vrednost.
Kupac ne mora da ispunjava nikakve druge uslove osim da je stranka u kupoprodajnom
ugovoru.

lan 107
Ako se, prilikom utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 39. stav 1. taka 2) Carinskog
zakona, utvrdi da prodaja ili cena uvozne robe podlee nekom uslovu ili ogranienju ija
vrednost moe da se utvrdi u odnosu na robu ija se vrednost utvruje, ta vrednost smatrae se
posrednim plaanjem kupca prodavcu i delom stvarno plaene cene ili cene koja treba da se
plati pod uslovom da se uslov ili ogranienje ne odnose na:
1) aktivnost na koju se primenjuje lan 39. stav 5. Carinskog zakona; ili
2) element u pogledu kojeg se na stvarno plaenu cenu ili cenu koja treba da se plati, treba
dodati iznos prema odredbama lana 46. Carinskog zakona.

lan 108
U svrhu primene lana 39. stav 5. Carinskog zakona, marketing aktivnosti su sve aktivnosti koje
se odnose na reklamiranje ili promovisanje prodaje predmetne robe i sve aktivnosti koje se
odnose na davanje jemstva ili garancije za tu robu.
Ako takve aktivnosti preduzme kupac, smatra se da ih je preduzeo za svoj raun ak i ako ih
izvri u sklopu ispunjavanja obaveza za koje je odgovoran kupac nakon sklapanja ugovora sa
prodavcem.

lan 109
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 40. Carinskog zakona (transakcijska
vrednost istovetne robe):
1) primenjuje se transakcijska vrednost istovetne robe prodate na istom komercijalnom nivou i u
priblino istoj koliini kao i roba koja se vrednuje,
2) transakcijska vrednost robe koju je proizvelo drugo lice uzima se u obzir samo kada se,
prema st. 1. i 2. tog lana, ne moe utvrditi transakcijska vrednost za istovetnu robu koju je
proizvelo isto lice koje je proizvelo i robu koja se vrednuje,

3) pod pojmom transakcijska vrednost istovetne uvezene robe podrazumeva se carinska

vrednost prethodno utvrena prema lanu 39. Carinskog zakona i usklaena na nain propisan
lanom 40. st. 2. i 3. Carinskog zakona.

lan 110
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 41. Carinskog zakona (transakcijska
vrednost sline robe):
1) primenjuje se transakcijska vrednost sline robe prodate na istom komercijalnom nivou i u
priblino istoj koliini kao i roba koja se vrednuje,
2) transakcijska vrednost robe koju je proizvelo drugo lice uzima se u obzir samo kada se,
prema st. 1. i 2. tog lana, ne moe utvrditi transakcijska vrednost za slinu robu koju je
proizvelo isto lice koje je proizvelo i robu koja se vrednuje,
3) pod pojmom transakcijska vrednost sline uvezene robe podrazumeva se carinska vrednost
prethodno utvrena prema lanu 39. Carinskog zakona i usklaena na nain propisan lanom
41. st. 2. i 3. Carinskog zakona.

lan 111
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 43. Carinskog zakona, pod pojmom
jedinina cena po kojoj se uvezena roba prodaje u najveem broju jedinica, smatra se cena po
kojoj se najvei broj jedinica prodaje licima koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju
na prvom komercijalnom nivou, nakon uvoza, na kojem se vre takve prodaje.
Svaka prodaja u Republici Srbiji licu koje obezbeuje, bilo posredno ili neposredno, besplatno ili
po snienoj ceni, a za upotrebu u vezi sa proizvodnjom i prodajom za izvoz uvezene robe, bilo
koji od elemenata navedenih u lanu 46. stav 1. taka 2) Carinskog zakona, nee se uzimati u
obzir prilikom utvrivanja jedinine cene u smislu lana 43. Carinskog zakona.
Radi primene lana 43. stav 2. Carinskog zakona, izraz "u najkraem roku" podrazumeva rok do
kojeg je prodaja uvezene robe ili istovetne ili sline robe izvrena u dovoljnoj koliini da bi se
utvrdila jedinina cena.

lan 112
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 44. Carinskog zakona (obraunata
vrednost), carinski organi ne mogu zahtevati niti primorati lice koje nema sedite ili prebivalite
u smislu lana 5. stav 1. taka 2) Carinskog zakona da omogui pregled ili dozvoli pristup bilo
kom raunu ili drugoj evidenciji radi utvrivanja ove vrednosti. Carinski organ moe, radi
utvrivanja carinske vrednosti prema ovom lanu, u drugoj dravi, proveravati obavetenja
dobijena od proizvoaa robe uz njegov pristanak, pod uslovom da su organi te drave
blagovremeno obaveteni i da se ne protive toj proveri.
Trokovi ili vrednost materijala i prerade, iz lana 44. stav 1. taka 1) Carinskog zakona,
ukljuuju trokove elemenata iz lana 46. stav 1. taka 1) alineje druga i trea Carinskog
zakona, kao i odgovarajui deo vrednosti svakog proizvoda ili usluge iz lana 46. stav 1. taka

2) Carinskog zakona koje, posredno ili neposredno, isporui kupac radi proizvodnje uvezene
robe.
Vrednost elemenata iz lana 46. stav 1. taka 2) alineja etvrta Carinskog zakona, uraenih u
Republici Srbiji, ukljuuje se samo u meri u kojoj se ti elementi naplauju od proizvoaa.
Ako se, radi utvrivanja obraunate vrednosti, upotrebe drugi podaci, a ne oni koje je dao
proizvoa ili koji su dati u njegovo ime, carinski organ e u skladu sa lanom 25. Carinskog
zakona, obavestiti deklaranta, na njegov zahtev, o upotrebljenim podacima, njihovim izvorima i
obraunima zasnovanim na njima.
Prilikom utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 44. Carinskog zakona, opti trokovi iz
stava 1. taka 2) tog lana su posredni i neposredni trokovi proizvodnje i prodaje robe za izvoz
koji nisu navedeni u lanu 44. stav 1. taka 1) Carinskog zakona.

lan 113
Ako se ambalaa iz lana 46. stav 1. taka 1) alineja druga Carinskog zakona ponovo uvozi u
vie navrata, njena cena se, na zahtev deklaranta, na odgovarajui nain, srazmerno
rasporeuje u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim principima.

lan 114
Trokovi istraivanja i preliminarnih nacrta izvreni radi preduzimanja aktivnosti iz lana 46. stav
1. taka 2) alineja etvrta Carinskog zakona ne ukljuuju se u carinsku vrednost.

lan 115
Ako se carinska vrednost utvruje primenom nekog drugog metoda, a ne transakcijske
vrednosti, mutatis mutandis se primenjuju odredbe lana 47. stav 1. taka 3) Carinskog zakona.

lan 116
Carinski organ moe, na zahtev zainteresovanog lica, da odobri da, izuzetno od odredbi lana
46. stav 2. i lana 47. Carinskog zakona, budu utvreni na bazi odgovarajuih i konkretnih
kriterijuma:
1) odreeni elementi koje treba dodati stvarno plaenoj ceni ili ceni koja treba da se plati, iako
nisu merljivi u vreme nastanka carinskog duga,
2) odreeni trokovi i izdaci koje se ne uraunavaju u carinsku vrednost, ako iznosi tih dabina
nisu iskazani odvojeno u vreme nastanka carinskog duga.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, deklarisana carinska vrednost se ne smatra privremenom
u smislu lana 209. stav 2. ove uredbe.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana carinski organ moe dati pod sledeim uslovima, ako:

1) sprovoenje procedura, propisanih lanom 221. ove uredbe, u datim okolnostima predstavlja
nesrazmerne administrativne trokove;
2) se primena odredaba l. 40 - 45. Carinskog zakona, ini neadekvatnom u datim okolnostima;
3) se opravdano moe smatrati da iznos uvoznih dabina koji treba naplatiti za period
obuhvaen odobrenjem nee biti manji od onog koji bi bio obraunat kada tog odobrenja ne bi
bilo;
4) uslovi konkurencije izmeu privrednih subjekata nisu poremeeni.

2. Odredbe koje se odnose na naknade za korienje autorskog prava i licencne

naknade
lan 117
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 46. stav 1. taka 3) Carinskog zakona,
smatra se da naknade za korienje autorskog prava i licencne naknade znae plaanja za
korienje naroito onih prava koja se odnose na:
1) proizvodnju uvezene robe (naroito patenata, dizajna, modela i proizvoakog know-how), ili
2) prodaju za izvoz uvezene robe (naroito zatitnih znakova, patentiranih modela), ili
3) upotrebu ili ponovnu prodaju uvezene robe (naroito autorskih prava, proizvodnih procesa
koji su neodvojivo ugraeni u uvezenu robu).
Kada se carinska vrednost uvezene robe utvruje prema odredbama lana 39. Carinskog
zakona, naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade dodaju se stvarno plaenoj
ceni ili ceni koja treba da se plati samo ako ovo plaanje:
1) je u vezi sa robom ija vrednost se utvruje, i
2) predstavlja uslov za prodaju te robe.
U sluaju iz stava 2. ovog lana primenjuju se i odredbe lana 46. stav 4. Carinskog zakona.

lan 118
Ako je uvezena roba sastavni deo ili komponenta robe koja se proizvodi u Republici Srbiji,
usklaivanje stvarno plaene cene ili cene koja treba da se plati za uvezenu robu vri se ako se
naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade odnose na tu robu.
Ako je roba uvezena u rastavljenom stanju, odnosno ako mora da proe kroz manju obradu pre
prodaje, kao to je razblaivanje ili pakovanje, to ne spreava da se naknade za korienje
autorskog prava ili licencne naknade smatraju povezanim sa uvezenom robom.
Ako se naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade delom odnose na uvezenu
robu, a delom na druge sastojke ili sastavne komponente koje su dodate robi nakon uvoza ili na

aktivnosti ili usluge obavljene nakon uvoza, odgovarajue rasporeivanje vrie se samo na
osnovu objektivnih i merljivih podataka, u skladu sa napomenom uz lan 46. stav 2. Carinskog
zakona navedenom u Prilogu 20.

lan 119
Naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade, koje se odnose na korienje
zatitnog znaka, dodaju se stvarno plaenoj ceni ili ceni koja treba da se plati za uvezenu robu
samo ako:
1) se naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade odnose na robu koja se dalje
prodaje u istom stanju ili je predmet samo manjih obrada nakon uvoza,
2) se roba prodaje na tritu pod zatitnim znakom, koji je na robu stavljen pre ili nakon uvoza,
a za koji se plaaju naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade, i
3) kupac ne moe slobodno da nabavi takvu robu od drugih dobavljaa koji nisu povezani sa
prodavcem.

lan 120
Ako kupac plaa naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade treem licu,
smatra se da uslovi iz lana 117. stav 2. ove uredbe nisu ispunjeni, osim ako prodavac ili lice
koje je povezano sa njim zahteva od kupca da izvri to plaanje.

lan 121
Ako metod obrauna iznosa naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade zavisi
od cene uvezene robe, smatra se, ako se ne dokae suprotno, da je plaanje te naknade za
korienje autorskog prava ili licencne naknade u vezi sa robom ija se vrednost utvruje.
Ako se iznos naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade obraunava
nezavisno od cene uvezene robe, plaanje te naknade za korienje autorskog prava ili
licencne naknade moe da se povee sa robom ija se vrednost utvruje.

lan 122
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 46. stav 1. taka 3) Carinskog zakona,
zemlja u kojoj primalac naknade za korienje autorskog prava ili licencne naknade ima sedite
ili prebivalite nije od materijalne vanosti.

3. Odredbe koje se odnose na mesto ulaska u Republiku Srbiju

lan 123
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 46. stav 1. taka 5) i lana 47. stav 1. taka
1) Carinskog zakona, mesto ulaska u carinsko podruje Republike Srbije je:

1) za robu koja se prevozi eleznicom, vodnim putevima, drumskim ili vazdunim saobraajem,
mesto na kojem se nalazi prvi carinski organ,
2) za robu koja se prevozi drugim sredstvima, mesto gde se prelazi kopnena granica carinskog
podruja Republike Srbije.

4. Odredbe koje se odnose na trokove prevoza

lan 124
Radi utvrivanja carinske vrednosti primenom lana 46. stav 1. taka 5) i lana 47. stav 1. taka
1) Carinskog zakona:
1) ako se roba prevozi istim oblikom transporta do odredita unutar carinskog podruja
Republike Srbije, trokovi prevoza se procenjuju proporcionalno preenoj udaljenosti izvan i
unutar carinskog podruja Republike Srbije, osim ako se carinskom organu dostave dokazi o
trokovima koji bi nastali prema optim obaveznim tarifama za prevoz robe do mesta ulaska u
carinsko podruje Republike Srbije,
2) ako je roba fakturisana po ceni na paritetu "franko odredite u carinskom podruju Republike
Srbije" koja odgovara ceni u mestu ulaska, trokovi prevoza unutar Republike Srbije ne
oduzimaju se od te cene. Oduzimanje trokova prevoza dozvoljava se ako se carinskom organu
dostave dokazi da bi cena na paritetu "franko granica" bila nia od cene na paritetu "franko
odredite u carinskom podruju Republike Srbije",
3) ako je prevoz besplatan ili ga kupac obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom, trokovi
prevoza do mesta ulaska, obraunati u skladu sa uobiajenom tarifom koja se primenjuje na iste
oblike transporta, uraunavaju se u carinsku vrednost.

lan 125
Za potanske poiljke koje se alju preko jedinica potanske mree, potarina naplaena do
odredita, uraunava se u carinsku vrednost te robe, osim dodatne potarine naplaene u
Republici Srbiji.
Izuzetno, usklaivanje prijavljene vrednosti trokovima iz stava 1. ovoga lana, ne vri se
prilikom utvrivanja vrednosti poiljki koje nisu komercijalne prirode.

5. Odredbe koje se odnose na preraunavanje strane valute

lan 126
Ako je za utvrivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti prerauna u
dinare, strana valuta se preraunava u dinare prema zvaninom srednjem kursu utvrenom
poslednjeg radnog dana nedelje koja prethodi nedelji u kojoj se utvruje carinska vrednost.
Ako carinski organ Republike Srbije odobri deklarantu da odreene detalje u vezi sa
deklaracijom za stavljanje robe u slobodan promet u obliku periodine deklaracije, naknadno
dostavi ili dopuni, ovim odobrenjem moe se, na zahtev deklaranta, obezbediti da se elementi

koji su deo carinske vrednosti, izraeni u odreenoj valuti preraunavaju u dinare po

jedinstvenom kursu. U ovom sluaju primanjuje se kurs, utvren na nain iz stava 1. ovog lana,
koji vai prvog dana perioda koji je obuhvaen navedenom deklaracijom.

6. Prijavljivanje podataka o carinskoj vrednosti i dokumenta koji se prilau

lan 127
Kada je neophodno utvrditi carinsku vrednost radi primene l. 38. do 57. Carinskog zakona, uz
deklaraciju za uvezenu robu podnosi se i deklaracija koja sadri podatke koji se odnose na
carinsku vrednost (deklaracija o carinskoj vrednosti robe).
Deklaraciju o carinskoj vrednosti robe iz stava 1. ovog lana sainjava lice sa prebivalitem ili
seditem u Republici Srbiji, u smislu Carinskog zakona, i poseduje relevantne injenice, kao i
lice bez prebivalita ili sedita u Republici Srbiji koje samo povremeno prijavljuje robu, ako to
carinski organ smatra opravdanim.
Carinski organ moe da odustane od zahteva da deklaracija o carinskoj vrednosti robe bude na
propisanom obrascu, ako se carinska vrednost predmetne robe ne moe utvrditi prema
odredbama lana 39. Carinskog zakona. U tom sluaju, lice iz stava 2. ovog lana, dostavlja ili
obezbeuje da carinskom organu budu dostavljeni podaci neophodni za utvrivanje carinske
vrednosti prema odredbama l. 40-45. Carinskog zakona. Carinski organ odreuje nain i oblik
u kojem e navedeni podaci biti dostavljeni.
Lice iz stava 2. ovog lana odgovorno je za:
1) tanost i potpunost podataka navedenih u deklaraciji o carinskoj vrednosti robe,
2) verodostojnost dokumenata koji su podneti u prilog tih podataka, i
3) obezbeenja dodatnih informacija ili dokumenata neophodnih za utvrivanje carinske
vrednosti robe.

lan 128
Carinski organ, osim ako je to neophodno radi pravilne primene uvoznih dabina, nee
zahtevati podnoenje cele ili dela deklaracije iz lana 127. stav 1. ove uredbe, ako:
1) carinska vrednost uvezene robe u poiljci ne prelazi 10 000 evra u dinarskoj protivvrednosti,
pod uslovom da se ne radi o podeljenim ili viestrukim poiljkama od istog poiljaoca istom
primaocu, ili
2) se radi o uvozu nekomercijalne prirode, ili
3) deklarisanje nije neophodno za primenu Carinske tarife ili ako se carinske dabine propisane
Carinskom tarifom ne mogu naplatiti zbog posebnih carinskih odredbi.
U sluaju kontinuirane isporuke robe istog prodavca istom kupcu pod istim komercijalnim
uslovima, carinski organ moe odustati od zahteva da svi podaci iz lana 127. stav 1. ove

uredbe budu navedeni u svakoj deklaraciji, ali e ih zahtevati svaki put kada se okolnosti
promene i najmanje jedanput u svake tri godine.
Odustajanje od zahteva za podnoenje deklaracije o carinskoj vrednosti robe predvieno ovim
lanom moe se povui i carinski organ moe da zahteva podnoenje te deklaracije kada se
utvrdi da uslovi koje treba ispuniti radi odustajanja nisu bili ili vie nisu ispunjeni.

lan 129
Carinski organ moe odobriti odstupanja od propisane forme podnoenja podataka neophodnih
za utvrivanja carinske vrednosti, ako se koristi sistem elektronske obrade podataka ili se za
predmetnu robu podnosi opta, periodina ili zbirna deklaracija.

lan 130
Lice iz lana 127. stav 2. ove uredbe, dostavlja carinskom organu kopiju fakture na osnovu koje
je prijavljena vrednost uvezene robe.
Ako je carinska vrednost prijavljena u pismenom obliku, kopiju iz stava 1. ovog lana zadrava
carinski organ.

lan 131
Ako kod carinskog organa postoji osnovana sumnja da prijavljena vrednost predstavlja ukupan
iznos koji je plaen ili koji treba da se plati u skladu sa lanom 39. Carinskog zakona, carinski
organ nije duan da utvruje carinsku vrednost uvezene robe na osnovu metoda transakcijske
vrednosti.
U tom sluaju, carinski organ moe zatraiti dodatne podatke u skladu sa odredbama lana
127. stav 4. ove uredbe. Ako sumnja i dalje postoji, carinski organ duan je da, pre nego to
donese konanu odluku, obavesti lice na koje se odnosi, pismenim putem ako se tako zahteva,
o osnovama za sumnju i prui mu mogunost da se izjasni. Konana odluka i obrazloenje,
dostavljaju se u pismenoj formi licu na koje se odnose.

Glava VI
UNOS ROBE U CARINSKO PODRUJE
1. Opte odredbe
1.1. Unos robe
lan 132
Robu u carinsko podruje Republike Srbije unosi ili preuzima odgovornost za unos robe vozar.
Izuzetno od stava 1. ovog lana:

1) u sluaju kombinovanog prevoza iz lana 137. ove uredbe, vozar je lice koje upravlja
prevoznim sredstvom, koje se, nakon unosa u carinsko podruje Republike Srbije, samostalno
kree, kao aktivno prevozno sredstvo,
2) u sluaju vodnog transporta ili vazdunog saobraaja, kada postoji ugovor iz lana 138. ove
uredbe, vozar je lice koje je zakljuilo ugovor i izdalo teretnicu ili vazduhoplovni tovarni list za
prevoz robe u carinsko podruje Republike Srbije.

Ulazna saeta deklaracija

lan 133
Ulazna saeta deklaracija ne podnosi se za sledeu robu:
1) elektrinu energiju,
2) robu koja se prenosi cevovodom,
3) pisma, razglednice, tampani materijale, ukljuujui i materijale na elektronskim nosaima,
4) robu koja se prenosi u skladu sa pravilima Svetske potanske konvencije,
5) robu, deklarisanu drugim radnjama iz l 184, 186. i 187. ove uredbe, osim paleta, kontejnera i
prevoznih sredstava za prevoz drumom, eleznicom, vazduhom i vodnim putevima, koja se
prevozi na osnovu ugovora o prevozu,
6) robu koja je deo linog prtljaga putnika,
7) robu, za koju se moe podneti usmena deklaracija u skladu sa l. 179, 181. i 183. stav 1. ove
uredbe, osim paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za prevoz drumom, eleznicom,
vazduhom i vodnim putevima, koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu,
8) robu obuhvaenu ATA i CPD karnetima,
9) robu, iji se prevoz obavlja u redovnom linijskom vazdunom ili vodnim transportom, na
propisan nain u skladu sa ovom uredbom, kao i robu na brodu ili u vazduhoplovu, koja se
prevozi izmeu luka i aerodroma u Republici Srbiji, bez pristajanja ili sletanja u luci ili na
aerodromu van carinskog podruja Republike Srbije,
10) robu, koja je u skladu sa Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima, od 18. aprila
1961, Bekom konvencijom o konzularnim odnosima, od 24. aprila 1963. i drugim konvencijama
ili u skladu sa Njujorkom konvencijom o specijalnim misijama, od 16. decembra 1969,
osloboena od plaanja dabina,
11) oruje i vojnu opremu, koje u carinsko podruje Republike Srbije, vojnim prevozom ili
prevozom koji se obavlja samo za potrebe vojnih organa, unose organi nadleni za vojnu
odbranu Republike Srbije,

12) robu, koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije neposredno sa platforme buotine ili platforme za proizvodnju, kojima upravlja lice osnovano u carinskom podruju
Republike Srbije, i to:
(1) robu, ugraenu u takve platforme za potrebe njihove izgradnje, popravke,
odravanja ili adaptacije,
(2) robu, upotrebljenu za osposobljavanje ili opremanje navedenih platformi,
(3) potreptine, koje se upotrebljavaju, odnosno koriste na navedenim platformama, i
(4) bezopasan otpad sa navedenih platformi,
13) robu u poiljkama, ija vrednost ne prelazi 25 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom
da carinski organ prihvati, uz saglasnost privrednog subjekta, da sprovede analizu rizika uz
upotrebu informacija sadranih u sistemu koji koristi privredni subjekt, ili informacija koje taj
sistem obezbeuje.

lan 134
Kada je meunarodnim sporazumom predvieno da se priznaju bezbednosne provere koje su
obavljene u dravi izvoza, primenjivae se uslovi iz tog sporazuma.

1.2. Podnoenje ulazne saete deklaracije

lan 135
Ulazna saeta deklaracija podnosi se elektronskim putem, sadri podatke koji su propisani za
takvu vrstu deklaracije i popunjava se na propisani nain.
Ulaznu saetu deklaraciju overava lice koje je podnosi.
Na podnoenje ulazne saete deklaracije shodno se primenjuju odredbe lana 159. stav 1. ove
uredbe.
Carinski organ moe da prihvati podnoenje ulazne saete deklaracije u pismenoj formi ili na
drugi propisan nain, u sledeim sluajevima:
1) ako raunarski sistem carinskih organa nije u funkciji,
2) ako nije u funkciji elektronska aplikacija lica koje podnosi ulaznu saetu deklaraciju.
U sluajevima iz stava 4. ta. 1) i 2) ovog lana ulazna saeta deklaracija u pismenom obliku,
podnosi se na propisanom obrascu sigurnosnog i bezbednosnog dokumenta.
Po potrebi, uz ulaznu saetu deklaraciju u pismenoj formi prilau se tovarni listovi ili druga
odgovarajua dokumenta.

Carinski organ utvruje proceduru koja e se primenjivati u sluajevima iz stava 4. taka 1)

ovog lana.
Carinski organ odobrava upotrebu ulazne saete deklaracije u pismenoj formi iz stava 4. taka
2) ovog lana.
Ulaznu saetu deklaraciju u pismenoj formi potpisuje lice koje je podnosi.
Carinski organ unosi u evidenciju ulazne saete deklaracije, odmah po njihovom prijemu.
Carinski organ odmah obavetava lice koje je podnelo ulaznu saetu deklaraciju o njenom
evidentiranju. Kada ulaznu saetu deklaraciju podnosi lice iz lana 60. stav 3. Carinskog
zakona, carinski organ o evidentiranju obavetava i vozara, ako je vozar povezan sa carinskim
sistemom.
Kada ulaznu saetu deklaraciju podnosi lice iz lana 60. stav 3. Carinskog zakona, carinski
organ moe da smatra, osim u sluaju postojanja suprotnih dokaza, da je vozar dao svoju
saglasnost ugovorom i da je obaveten o podnetoj deklaraciji.
Lice koje je podnelo zahtev za izmenu ulazne saete deklaracije, carinski organ odmah
obavetava o evidentiranju tih izmena. Ako zahtev za izmenu ulazne saete deklaracije
podnese lice iz lana 60. stav 3. Carinskog zakona, carinski organ o evidentiranju tih izmena
obavetava i vozara, pod uslovom da je vozar od carinskog organa zahtevao da mu se takvo
obavetenje poalje i da je povezan sa carinskim sistemom.
Ako, u roku od 200 dana od datuma podnoenja ulazne saete deklaracije, carinski organ nije
obaveten o dolasku prevoznog sredstva u skladu sa lanom 146. ove uredbe ili roba nije
prijavljena carinskom organu u skladu sa lanom 148. ove uredbe, smatra se da ulazna saeta
deklaracija nije podneta.

lan 136
Podaci koji se u okviru postupka tranzita dostavljaju carinskom organu, mogu se koristiti kao
ulazna saeta deklaracija, ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) roba se unosi u carinsko podruje Republike Srbije u okviru postupka tranzita,
2) podaci o tranzitu razmenjuju se primenom informacione tehnologije i kompjuterskih mrea,
3) podaci sadre sve elemente koje se zahtevaju za ulaznu saetu deklaraciju.
Ako se podaci o tranzitu, koji sadre sve potrebne elemente, razmenjuju u roku iz lana 141.
ove uredbe, smatra se da su zahtevi iz lana 135. ove uredbe ispunjeni, iako je roba bila
stavljena u postupak tranzita van carinskog podruja Republike Srbije.

lan 137
U sluaju kombinovanog prevoza, pri kojem aktivno prevozno sredstvo, koje ulazi u carinsko
podruje Republike Srbije, samo prevozi drugo prevozno sredstvo, koje e, nakon ulaska u

carinsko podruje Republike Srbije, da se kree samostalno kao aktivno prevozno sredstvo, za
podnoenje ulazne saete deklaracije odgovorno je lice koje e upravljati tim drugim prevoznim
sredstvom.
Rok za podnoenje ulazne saete deklaracije odgovara roku koji je za aktivna prevozna
sredstva, koja ulaze u carinsko podruje Republike Srbije, odreen u lanu 141. ove uredbe.

lan 138
U sluaju vodnog transporta ili vazdunog saobraaja, kada postoji ugovor o podeli kapaciteta
broda (slot charter) ili vazduhoplova (codeshare), za podnoenje ulazne saete deklaracije
odgovorno je lice koje je zakljuilo ugovor i izdalo teretnicu ili vazduhoplovni tovarni list, za
prevoz robe brodom, odnosno vazduhoplovom, koji je predmet tog ugovora.

lan 139
Kada aktivno prevozno sredstvo, koje ulazi u carinsko podruje Republike Srbije, prvo stigne u
carinarnicu koja nije bila navedena u ulaznoj saetoj deklaraciji (stvarna ulazna carinarnica),
vozar ili njegov zastupnik o tome obavetava carinarnicu naveden u ulaznoj saetoj deklaraciji
sa porukom "zahtev za preusmeravanje". To obavetenje sadri sve propisane podatke i
popunjava se na propisani nain. Ovaj stav se ne primenjuje u sluajevima iz lana 136. ove
uredbe.
Ulazna carinarnica navedena u ulaznoj saetoj deklaraciji odmah obavetava stvarnu ulaznu
carinarnicu o preusmeravanju i o rezultatima analize rizika u pogledu bezbednosti i sigurnosti.

lan 140
Lice iz lana 135. st. 1. i 4. ove uredbe duno je, na zahtev carinskog organa, da pokae
istovetnu robu koja nije bila istovarena iz prevoznog sredstva, a navedena je u ulaznoj saetoj
deklaraciji, sve dok za robu nije odreeno carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.
Svako lice koja raspolae robom istovarenom radi prevoza ili skladitenja mora ponovo pokazati
istovetnu robu kada god to carinski organ zahteva.

1.3. Rokovi
lan 141
U sluaju vazdunog saobraaja, ulazna saeta deklaracija podnosi se ulaznoj carinarnici u
sledeim rokovima:
1) za letove na krau udaljenost, najkasnije do poetka leta vazduhoplova;
2) za letove na duu udaljenost, najmanje etiri sata pre dolaska na prvi aerodrom u carinskom
podruju Republike Srbije.

Let na krau udaljenost je let koji traje manje od etiri sata, od poslednjeg aerodroma polaska u
drugoj dravi do dolaska na prvi aerodrom u Republici Srbiji. Svi drugi letovi smatraju se
letovima na duu udaljenost.
U sluaju eleznikog saobraaja i vodnog transporta, ulazna saeta deklaracija podnosi se
ulaznoj carinarnici najmanje dva sata pre dolaska u carinsko podruje Republike Srbije.
U sluaju drumskog saobraaja, ulazna saeta deklaracija podnosi se ulaznoj carinarnici
najmanje jedan sat pre dolaska u carinsko podruje Republike Srbije.
Ako ulazna saeta deklaracija nije podneta elektronskom razmenom podataka, rokovi iz stava
1. taka 1) i st. 3. i 4. ovog lana su najmanje etiri sata.
Ako raunarski sistem carinskog organa privremeno ne radi, primenjuju se rokovi iz st. 1 - 4.
ovog lana.

lan 142
Rokovi iz lana 141. st. 1 - 4. ove uredbe ne primenjuju se u sledeim sluajevima:
1) kada je meunarodnim sporazumima predvieno priznavanje bezbednosnih provera iz lana
134. ove uredbe,
2) kada se meunarodnim sporazumima zahteva razmena podataka iz deklaracije u rokovima
koji se razlikuju od rokova navedenih u lanu 141. st. 1 - 4. ove uredbe,
3) u sluaju vie sile.

lan 143
Ako se utvrdi da roba prijavljena carinskom organu, za koju se zahteva podnoenje ulazne
saete deklaracije, nije obuhvaena takvom deklaracijom, lice koje je unelo robu ili lice koje je
preuzelo odgovornost za prevoz robe u carinsko podruje Republike Srbije, duno je da odmah
podnese ulaznu saetu deklaraciju.
Ako privredni subjekt podnese ulaznu saetu deklaraciju posle isteka rokova iz lana 141. ove
uredbe, to ne spreava primenu kaznenih mere koje su utvrene nacionalnim zakonodavstvom.

1.4. Analiza rizika

lan 144
Po prijemu podataka sadranih u ulaznoj saetoj deklaraciji, ulazna carinarnica pre prispea
robe u carinsko podruje Republike Srbije vri odgovarajuu analizu rizika, prvenstveno u
pogledu sigurnosti i bezbednosti. Kada je ulazna saeta deklaracija podneta drugoj carinarnici,
koja nije ulazna i kada su svi podaci saglasno lanu 59. Carinskog zakona raspoloivi, ulazna
carinarnica prihvata rezultate analize rizika, koje je izvrila druga carinarnica, ili te rezultate
uzima u obzir ako sam vri analizu rizika.

Carinarnica duna je da zavri analizu rizika pre prispea robe, pod uslovom da je ispotovan
rok iz lana 141. ove uredbe.
Kada se roba, koja nije obuhvaena ulaznom saetom deklaracijom u skladu sa lanom 133.
ta. 3 - 8. i ta. 11 - 13 ove uredbe, unosi u carinsko podruje Republike Srbije, analiza rizika
obavlja se nakon prijavljivanja robe na osnovu saete deklaracije za privremeni smetaj ili
deklaracije koja obuhvata navedenu robu, kada je to mogue.
Za robu koja je prijavljena carinarnici moe se odobriti carinski dozvoljeno postupanje ili
upotreba, nakon obavljene analize rizika.

lan 145
Kada brod pristaje u vie od jedne luke ili vazduhoplov slee na vie od jednog aerodroma u
carinskom podruju Republike Srbije i kree se izmeu tih luka ili aerodroma bez pristajanja u
luci, odnosno bez sletanja na aerodrom van carinskog podruja Republike Srbije, ulazna saeta
deklaracija podnosi se u prvoj luci ili na prvom aerodromu u Republici Srbiji, za svu robu koja se
prevozi. Carinski organi u prvoj luci ili na prvom aerodromu ulaska vre analizu rizika u pogledu
sigurnosti i bezbednosti za svu robu koja se prevozi. Dodatna analiza rizika te robe moe se
izvriti u luci ili na aerodromu gde se roba istovara.
Kada se utvrdi da rizik postoji, carinski organ prve ulazne luke ili aerodroma preduzima mere
zabrane za poiljke, koje predstavljaju tako veliki rizik da se zahteva neposredna intervencija i
prosleuje rezultate analize rizika sledeim lukama ili aerodromima.
U sledeim lukama ili aerodromima u carinskom podruju Republike Srbije, za robu koja se
prijavljuje carini u toj luci ili aerodromu primenjuju se odredbe lana 148. ove uredbe.

1.5. Obavetenje o dolasku

lan 146
Lice koje upravlja aktivnim prevoznim sredstvom, koje ulazi u carinsko podruje Republike
Srbije, ili njegov zastupnik obavetava prvu ulaznu carinarnicu o dolasku prevoznog sredstva.
Obavetenje o dolasku prevoznog sredstva sadri sve podatke neophodne za identifikaciju
ulaznih saetih deklaracija podnetih za robu koja se prevozi tim prevoznim sredstvom.
Raspoloive metode obavetavanja o dolasku koriste se kad god je to mogue.
Vozilo registrovano u inostranstvu koje podlee obavezi registracije u Republici Srbiji mora se
pismeno prijaviti ulaznoj (graninoj) carinarnici.
Izuzetno od stava 2. ovog lana za putniko motorno vozilo sa privremenom registracijom (npr:
ZOLL, IT i dr.), kojim lice prolazi preko carinskog podruja ne podnosi se deklaracija za tranzit.

2. Privremeni smetaj
lan 147

Roba dopremljena carinskom organu ima status robe u privremenom smetaju i smeta se u
prostor koji odobri carinski organ.
Ako su prostori iz lana 76. stav 1. Carinskog zakona stalno odobreni za privremeni smetaj
robe, ti se prostori nazivaju "skladita za privremeni smetaj".
Ako skladitem za privremeni smetaj iz stav 2. ovog lana ne upravlja carinski organ, moe se,
radi sprovoenja carinskih propisa, zahtevati:
1) sukljuarstvo carinskog organa sa imaocem prostora za privremeni smetaj,
2) da imalac prostora za privremeni smetaj vodi evidenciju o robi koja omoguava praenje
kretanja robe.

lan 148
Roba koja nije iz Republike Srbije, koja se prijavljuje carinskom organu, mora da bude
obuhvaena saetom deklaracijom za privremeni smetaj.
Saetu deklaraciju za privremeni smetaj podnosi lice koje prijavljuje robu ili drugo lice u
njegovo ime, najkasnije u momentu prijavljivanja robe. Ako saetu deklaraciju za privremeni
smetaj podnosi lice, koje ne upravlja skladitem za privremeni smetaj, carinski organ o tome
obavetava lice koje upravlja skladitem za privremeni smetaj, pod uslovom da je to lice
navedeno u saetoj deklaraciji za privremeni smetaj i da je povezano u carinski sistem.
Saeta deklaracija za privremeni smetaj moe da se podnese na jedan od naina, koje odredi
carinski organ:
1) pozivanjem na ulaznu saetu deklaraciju za predmetnu robu, dopunjenu pojedinostima iz
saete deklaracije za privremeni smetaj,
2) saetom deklaracijom za privremeni smetaj i pozivanjem na ulaznu saetu deklaraciju za
predmetnu robu,
3) tovarnim listom ili drugim transportnim dokumentom, pod uslovom da on sadri pojedinosti iz
saete deklaracije za privremeni smetaj, ukljuujui i pozivanje na ulaznu saetu deklaraciju za
predmetnu robu.
Ako se predmetna roba nalazi u privremenom smetaju ili joj je odreeno carinski dozvoljeno
postupanje, a nije naputala carinsko podruje Republike Srbije ne zahteva se pozivanje na
ulaznu saetu deklaraciju.
Ako carinski organ odobri, mogu se koristiti podaci iz trgovakih, lukih ili transportnih sistema
evidencije.
Saeta deklaracija za privremeni smetaj moe se podneti zajedno sa obavetenjem o dolasku
iz lana 146. ove uredbe, ili moe sadrati to obavetenje.

Radi primene lana 74. Carinskog zakona, smatra se da je saeta deklaracija za privremeni
smetaj podneta na dan prijavljivanja robe.
Carinski organ zadrava saetu deklaraciju za privremeni smetaj radi provere da li je robi
obuhvaenoj tom deklaracijom odreeno carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.
Saeta deklaracija za privremeni smetaj ne podnosi se kada se, najkasnije prilikom
podnoenja carinskom organu:
1) roba prijavljuje za carinski postupak ili joj se odredi drugo carinski dozvoljeno postupanje ili
upotreba, ili
2) se dokae da roba ima status domae robe.
Ako je deklaracija podneta ulaznom carinskom organu kao ulazna saeta deklaracija u skladu
sa lanom 59. Carinskog zakona, carinski organ prihvata deklaraciju odmah nakon prijavljivanja
robe i roba se stavlja u zahtevani postupak, pod uslovima koji su propisani za taj postupak.
Za stranu robu koja se nalazi u postupku tranzita, kao saeta deklaracija za privremeni smetaj
koristi se primerak deklaracije za tranzitni postupak namenjen odredinom carinskom organu.

lan 149
Lice koje je podnelo saetu deklaraciju duno je da potuje mere koje je odredio carinski organ
u skladu sa lanom 78. stav 1. Carinskog zakona i snosi nastale trokove. Ako saeta
deklaracija nije podnesena, za sprovoenje mera koje je odredio carinski organ odgovorno je
lice koje je u skladu sa lanom 69. stav 3. Carinskog zakona duno da podnese saetu
deklaraciju.

lan 150
Carinski organ, na osnovu usmenog uli pisanog zahteva zainteresovanog lica, odobrava
pregled robe iz lana 67. Carinskog zakona.
Carinski organ moe da dozvoli uzimanje uzoraka samo na pisani zahtev lica iz stava 1. ovog
lana.
Pisani zahtev moe biti na papiru ili u elektronskom obliku. Zainteresovano lice ga potpisuje ili
overava i podnosi nadlenom carinskom organu. Zahtev sadri:
1) naziv i adresu podnosioca zahteva,
2) o mestu gde se roba nalazi,
3) podatke o jednom od sledeih:
(1) broju ulazne saete deklaracije, ako je bila podneta;
(2) prethodnom carinskom postupku;

(3) prevoznom sredstvu na kojem se roba nalazi;

4) druge podatke potrebne za prepoznavanje robe.
Carinski organ o svojoj odluci obavetava zainteresovano lice. Kada se zahtev odnosi na
uzimanje uzoraka, u odluci se navodi koliina robe koju je potrebno uzeti.
Prethodni pregled robe i uzimanje uzoraka izvodi se pod nadzorom i na nain koji odredi
carinski organ.
Podnosilac zahteva snosi rizik i trokove merenja i svih drugih postupaka sa robom, kao i
trokove analize ili drugih ispitivanja.
Za uzete uzorke vae carinske formalnosti koje se primenjuju prilikom odreivanja carinski
dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Ako se uzeti uzorci pri analizi unite ili otete tako da
vie nemaju upotrebnu vrednost za njih ne nastaje carinski dug.
Ostacima i otpacima, koji nastanu prilikom pregleda, odreuje se carinski dozvoljeno postupanje
ili upotreba koji su propisani za stranu robu.

3. Posebne odredbe za robu koja se prevozi brodom ili vazduhoplovom

3.1. Opta odredba
lan 151
Roba, koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije vodnim ili vazdunim putem i koja u
toku prevoza ostaje na istom prevoznom sredstvu, bez pretovara, doprema se, u skladu sa
lanom 65. Carinskog zakona, carinskom organu u luci ili na aerodromu gde se istovara ili
pretovara.

3.2. Posebne odredbe za runi i predati prtljag putnika

lan 152
U svrhu primene odredaba za robu koja se prevozi brodom ili vazduhoplovom, pojedini pojmovi
imaju sledee znaenje:
1) domai aerodrom je svaki aerodrom u carinskom podruju Republike Srbije.
2) aerodrom za meunarodni saobraaj je svaki aerodrom u carinskom podruju Republike
Srbije u kojem se moe uz odobrenje nadlenih organa obavljati vazduni saobraaj sa
inostranstvom.
3) domai let je let vazduhoplova izmeu dva aerodroma u carinskom podruju Republike Srbije
koji ne poinje i ne zavrava se na aerodromu koji nije u tom carinskom podruju.
4) domaa luka je svaka brodska luka u carinskom podruju Republike Srbije.

5) plovidba unutranjim vodama je plovidba plovila izmeu dveju ili vie domaih luka.
6) plovilo za razonodu je privatno plovilo koje slui putovanju po elji korisnika.
7) turistiki ili poslovni vazduhoplov je vazduhoplov namenjen za putovanja po eljama
korisnika.
8) prtljag su predmeti koje putnici imaju sa sobom tokom putovanja.

lan 153
Prtljag u vazdunom saobraaju jeste:
1) predati prtljag, ako je predat na prevoz u aerodromu polaska i ako lice za vreme leta ili za
vreme usputnih sletanja nema pristupa do prtljaga u smislu lana 154. ta. 1. i 2. i lana 156. st.
1. i 2. ove uredbe.
2) runi prtljag, ako ga lice ponese sa sobom u kabinu vazduhoplova.

lan 154
Sve kontrole i formalnosti koje se odnose na:
1) runi i predat prtljag lica, koja putuju u vazduhoplovu koji dolazi sa aerodroma koji nije u
Republici Srbiji i koji, posle usputnog sletanja na aerodrom u Republici Srbiji, nastavlja put do
drugog aerodroma u Republici Srbiji, obavljaju se na tom poslednjem aerodromu, pod uslovom
da je to aerodrom za meunarodni saobraaj; u tom sluaju, za taj prtljag primenjuju se propisi
koji vae za prtljag lica iz treih zemalja, ako lice koje ga nosi ne moe da dokae nadlenim
organima da roba koja se nalazi u prtljagu ima status domae robe,
2) runi i predat prtljag lica, koja putuju u vazduhoplovu koji ima usputno sletanje na aerodrom u
Republici Srbiji, pre nastavljanja leta do aerodroma koji nije u Republici Srbiji, obavljaju se na
aerodromu polaska, pod uslovom da je to to aerodrom za meunarodni saobraaj; u tom sluaju
kontrola runog prtljaga moe da se obavi na aerodromu u Republici Srbiji na koji vazduhoplov
usputno sleti, radi utvrivanje da li roba u runom prtljagu ispunjava uslove za slobodno kretanje
u Republici Srbiji,
3) lini prtljag lica, koja koriste usluge plovila, ako te usluge prua isto plovilo i sastoje se od
vie prevoza koji poinju, imaju usputno pristajanje ili se zavravaju u luci koja nije u Republici
Srbiji, obavljaju se u luci u kojoj se, zavisno od sluaja, vri utovar ili istovar tog prtljaga.

lan 155
Sve kontrole i formalnosti koje se odnose na prtljag lica:
1) na plovilu za razonodu, obavljaju se u bilo kojoj luci u Republici Srbiji, bez obzira na poreklo
broda ili odredite,
2) u turistikom ili poslovnom vazduhoplovu, obavljaju se:

(1) na prvom aerodromu dolaska koji mora da bude aerodrom za meunarodni

saobraaj, za vazduhoplove koji dolaze sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i
posle usputnog sletanja nastavljaju let do drugog aerodroma u Republici Srbiji,
(2) na poslednjem aerodromu za meunarodni saobraaj, za vazduhoplove koji
dolaze sa aerodroma u Republici Srbiji i posle usputnog sletanja nastavljaju let do
aerodroma koji nije u Republici Srbiji.

lan 156
Kada se prtljag, koji doe na aerodrom u Republici Srbiji u vazduhoplovu koji dolazi sa
aerodroma koji nije u Republici Srbiji, na tom aerodromu pretovara u drugi vazduhoplov koji
nastavlja let unutar Republike Srbije:
1) sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na predat prtljag, obavljaju se na aerodromu
dolaska domaeg leta, pod uslovom da je taj aerodrom za meunarodni saobraaj,
2) sve kontrole runog prtljaga obavljaju se na prvom aerodromu za meunarodni saobraaj;
dodatna kontrola tog prtljaga moe da se obavi na aerodromu dolaska domaeg leta, samo u
izuzetnim sluajevima, ako se kod kontrole predatog prtljaga ukae potreba za dodatnom
kontrolom,
3) kontrola predatog prtljaga moe da se obavi na prvom aerodromu u Republici Srbiji, samo u
izuzetnim sluajevima, ako se potreba za dodatnom kontrolom ukae kod kontrole runog
prtljaga.
Kada se prtljag, koji se na aerodromu u Republici Srbiji utovari na vazduhoplov koji nastavlja let
unutar Republike Srbije i na drugom aerodromu u Republici Srbiji se pretovari u vazduhoplov
ije odredite nije aerodrom u Republici Srbiji:
1) sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na predat prtljag, obavljaju se na aerodromu
polaska domaeg leta, pod uslovom da je taj aerodrom za meunarodni saobraaj,
2) sve kontrole runog prtljaga obavljaju se na poslednjem aerodromu za meunarodni
saobraaj; prethodna kontrola tog prtljaga moe da se obavi na aerodromu polaska domaeg
leta, samo u izuzetnim sluajevima, ako se za to ukae potreba kod kontrole predatog prtljaga,
3) dodatna kontrola predatog prtljaga moe da se obavi na poslednjem aerodromu u Republici
Srbiji, samo u izuzetnim sluajevima, ako se potreba za dodatnom kontrolom ukae kod
kontrole runog prtljaga.
Sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na prtljag koji dolazi na aerodrom u Republici Srbiji,
redovnim ili arter letom, sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i zatim se na tom aerodromu u
Republici Srbiji pretovari u turistiki ili poslovni vazduhoplov koji obavlja domai let, obavljaju se
na aerodromu dolaska redovnog ili arter leta.
Sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na prtljag koji se na aerodromu u Republici Srbiji
utovari na turistiki ili poslovni vazduhoplov koji obavlja domai let i na drugom aerodromu u

Republici Srbiji se pretovari na vazduhoplov za redovan ili arter let, ije je odredite aerodrom
koji nije u Republici Srbiji, obavljaju se na aerodromu polaska redovnog ili arter leta.

lan 157
Istovetnost predatog prtljaga, registrovanog na aerodromu u Republici Srbiji, utvruje se na
osnovu nalepnice, stavljene na tom aerodromu. Obrazac nalepnice, kao i njene tehnike
karakteristike, dati su u Prilogu 22.

Glava VII
DEKLARACIJE - REDOVNI POSTUPAK
1. Pisana deklaracija
1.1. Opte odredbe
lan 158
Ako je jednom deklaracijom obuhvaena roba koja se svrstava u dve ili vie tarifnih oznaka
Carinske tarife, podaci za svaku pojedinu tarifnu oznaku smatraju se zasebnom deklaracijom.
Maine i oprema u rastavljenom stanju koji se svrstavaju u jednu tarifnu oznaku Carinske tarife
smatraju se jednom vrstom robe.

lan 159
Ne dovodei u pitanje primenu prekrajnih odredaba, za podnoenje carinskom organu
deklaracije koju je potpisao deklarant ili njegov zastupnik ili deklaracije za postupak tranzita,
koje su podnete upotrebom sistema elektronske razmene podataka u skladu sa vaeim
odredbama, deklarant ili njegov zastupnik odgovorni su za:
1) tanost podataka u deklaraciji,
2) ispravnost priloenih isprava,
3) potovanja svih obaveza u vezi sa stavljanjem robe u odgovarajui carinski postupak.
Ako deklarant upotrebljava sistem elektronske razmene podataka za podnoenje deklaracije,
ukljuujui deklaracije za postupak tranzita podnete u skladu sa lanom 398. stav 2. taka 2)
ove uredbe, Uprava carina moe odobriti da se svojeruni potpis zameni drugim oblikom
identifikacije koji se moe zasnivati na upotrebi ifara, ako su ispunjeni tehniki i administrativni
uslovi.
Uprava carina moe odobriti da se deklaracije, ukljuujui i deklaracije za postupak tranzita
podnete u skladu sa lanom 398. stav 2. taka 2) ove uredbe, podnesene upotrebom
elektronske razmene podataka, mogu neposredno overiti u okviru tog sistema.

Uprava carina moe odobriti da se pojedini podaci u pismenoj deklaraciji zamene slanjem tih
podataka upotrebom sistema elektronske razmene podataka carinskom organu odreenom za
te svrhe, i ako je potrebno da se to uini u obliku ifre.

lan 160
Isprave koje se prilau uz deklaraciju carinski organ je duan da uva, osim ako nije drugaije
odreeno ili ako su deklarantu potrebni za druge postupke. U tom sluaju carinski organ mora
da osigura da te isprave nee naknadno biti mogue upotrebiti drugaije osim kao dokaz o onoj
koliini i vrednosti robe na koju se odnose.

lan 161
Deklaracija podnosi se carinskom organu kom je dopremljena i roba. Deklaracija se moe
podneti tek kada je roba dopremljena.
Izuzetno, carinski organ moe odobriti da se deklaracija podnese pre dopremanja robe. U tom
sluaju carinski organ odreuje rok u kojem roba mora biti dopremljena. Ako roba nije
dopremljena u odreenom roku smatra se da deklaracija nije bila podneta.
Ako je deklaracija podnesena pre nego to je roba na koju se odnosi prispela u carinski organ ili
na drugo mesto koje je odobrio carinski organ, deklaracija moe biti prihvaena posle
dopremanja robe carinskom organu.

lan 162
Deklaracija podnosi se u redovno radno vreme carinskog organa.
Carinski organ moe na zahtev deklaranta odobriti da se deklaracija podnese van redovnog
radnog vremena. Mogue trokove snosi deklarant.
Svaka deklaracija koja se podnese ovlaenom carinskom slubeniku na nekom drugom mestu
koje je carinski organ odobrio podnosiocu deklaracije, smatra se da je podneta carinskom
organu.
Tranzitna deklaracija se podnosi i roba doprema polaznoj carinarnici u radno vreme odreeno
od strane carinskih organa.
Na zahtev i o troku principala, roba se moe dopremiti na neko drugo mesto koje je odobrila
polazna carinarnica.

lan 163
Datum prihvatanja deklaracije mora biti zabeleen na deklaraciji.
Polazna carinarnica prihvata i evidentira tranzitnu deklaraciju u radno vreme odreeno od
strane carinskog organa.

lan 164

Carinski organ moe da odobri ili da zahteva da se izmena podataka u deklaraciji u skladu sa
lanom 90. Carinskog zakona izvri tako da se podnese nova deklaracija koja e zameniti
prvobitno podnetu. U tom sluaju se kao datum prihvatanja deklaracije koji je merodavan za
utvrivanje carinskog duga i primenu drugih propisa o odgovarajuem carinskom postupku,
smatra datum prihvatanja prve deklaracije.

1.2. Obrazac pismene deklaracije

lan 165
Jedinstvena carinska isprava (u daljnjem tekstu: JCI) je propisani obrazac koji se upotrebljava
kao pismena deklaracija.
Komplet JCI je komplet od osam primeraka 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 ili dva kompleta od pet
primeraka 1/6, 2/7, 3/8 i 4/5 ili 5/4.
Set JCI su primerci JCI potrebni za sprovoenje odgovarajueg carinskog postupka.
Ako se pre ili nakon postupka tranzita zahteva drugi carinski postupak moe se podneti set JCI
sa potrebnim brojem primeraka za sprovoenje formalnosti koje se odnose na postupak tranzita
i prethodni ili zahtevani carinski postupak ako se primenjuju odredbe lana 398. stav 2. ove
uredbe.
Dodatni list JCI je obrazac koji je sastavni deo JCI-a, a upotrebljava se, ako se deklarie roba
koja se svrstava u vie od jedne tarifne oznake Carinske tarife.

lan 166
JCI se upotrebljava kao obrazac za pismene deklaracije za stavljanje robe u neki od carinskih
postupaka, kao i za ponovni izvoz robe iz carinskog podruja.
Za pismenu deklaraciju mogu se upotrebiti i drugi obrasci ako to doputaju carinski propisi za
zahtevani carinski postupak, koji se popunjavaju na nain propisan za njihovu upotrebu, a po
potrebi se dopunjavaju sa podacima koji su potrebni za zahtevani carinski postupak.
St. 1. i 2. ovoga lana ne iskljuuju:
1) nepodnoenje pismene deklaracije u skladu sa l. 178. do 189. ove uredbe predviene za
stavljanje robe u slobodan promet, izvoz ili privremeni uvoz,
2) da se pismena carinska isprava iz stava 1. ovog lana ne podnese u sluajevima kada se za
potanske poiljke (pisma i potanski paketi) u skladu sa l. 190. i 191. ove uredbe primenjuju
posebne odredbe,
3) upotrebu posebnih obrazaca koji pojednostavljuju deklaraciju u pojedinim sluajevima, ako je
Uprava carina odobrila takve posebne obrasce,
4) upotrebu spiska poiljaka za sprovoenje formalnosti postupka tranzita kada se poiljka
sastoji od vie vrsta roba ako se primenjuju odredbe lana 398. stav 2. i lana 475. ove uredbe,

5) tampanje izvoznih, tranzitnih i uvoznih deklaracija ako se primenjuju odredbe lana 398.
stav 2. ove uredbe i isprava kojima se dokazuje carinski status robe upotrebom slubenih ili
posebnih informacionih sistema i ako je to potrebno na praznom primerku papira,
6) mogunost da, u sluaju upotrebe elektronskog sistema razmene podataka, JCI podnesen
pomou elektronskog sistema za razmenu deklaracija, predstavlja deklaraciju iz stava 1. ovog
lana, ako je takav sistem odobrila Uprava carina.

lan 167
Ako se za sprovoenje postupka tranzita i prethodnog carinskog postupka u skladu sa lanom
165. stav 4. ove uredbe, upotrebi jedan set JCI, lice je odgovorno samo za one podatke koji se
odnose na carinski postupak u kojem ono nastupa kao deklarant, principal ili zastupnik.
Deklarant koji upotrebljava JCI izdat u vezi s prethodnim carinskim postupkom duan je da pre
podnoenja deklaracije proveri tanost postojeih podataka u poljima JCI za koje je odgovoran,
kao i upotrebljivost tih podataka za odreenu robu i zahtevani carinski postupak. Po potrebi
deklarant mora te podatke dopuniti.
U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana deklarant mora odmah obavestiti carinski organ kome je
podneo deklaraciju da je uoio nesklad izmeu robe i postojeih podataka. U tom sluaju
deklarant mora deklaraciju popuniti na novom obrascu JCI.

lan 168
Ako se JCI upotrebljava za vie uzastopnih carinskih postupaka, carinski organ mora proveriti
da se podaci na deklaracijama za razliite carinske postupke meusobno podudaraju.

lan 169
Ako se koriste obrasci iz lana 166. stav 2. ove uredbe, isti moraju da sadre odreene podatke
koji se po potrebi dopunjuju odredbama, koje ureuju zahtevani carinski postupak.
Ako se za robu koja se iznosi iz carinskog podruja Republike Srbije zahteva deklaracija, u
skladu sa lanom 211. Carinskog zakona, ta deklaracija pored podataka potrebnih za zahtevani
carinski postupak, obuhvata i propisane podatke za izlaznu saetu deklaraciju.

1.3. Isprave koje se prilau uz deklaraciju

lan 170
Deklarant nadlenom carinskom organu, uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet
duan je da priloi sledee isprave:
1) raun (faktura) i ostale trgovake isprave na osnovu kojih je prijavljena carinska vrednost
robe,
2) deklaracija o carinskoj vrednosti robe, ako je to potrebno na osnovu lana 127. ove uredbe,
popunjena u skladu sa uslovima iz tog lana,

3) isprave potrebne za utvrivanje preferencijalnog porekla robe ili upotrebu drugih mera kojima
se odstupa od vaeih propisa za deklarisanu robu,
4) druge isprave potrebne za sprovoenje propisa koji ureuju putanje deklarisane robe u
slobodni promet.
Carinski organ moe zahtevati da se pri podnoenju deklaracije iz stava 1. ovog lana priloe
prevozne isprave ili isprave u vezi s prethodnim carinskim postupkom. Kada se jedna vrsta robe
podnosi u dve ili vie poiljaka, moe se takoe zahtevati prilaganje popisa poiljaka ili
jednakovredne isprave u kojoj je naveden sadraj pojedinane poiljke.
Ako se u skladu sa Carinskom tarifom primenjuje jedinstvena carinska stopa ne podnose se
isprave iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, osim ako carinski organ smatra da su te isprave
potrebne radi pravilne primene propisa koji ureuju stavljanje robe u slobodan promet.

lan 171
Deklarant je duan da nadlenoj carinarnici, uz deklaraciju za postupak tranzita priloi prevoznu
ispravu. Polazna carinarnica moe odobriti da se prevozna isprava ne priloi u trenutku
obavljanja formalnosti za poetak postupka tranzita, s tim da je ta isprava dostupna carinskom
organu. Prevozna isprava se pokazuje na zahtev carinskog organa ili drugog nadlenog organa
tokom prevoza.
Bez obzira na pojednostavljenje postupaka, carinska isprava za izvoz ili ponovni izvoz robe iz
carinskog podruja ili bilo koja druga isprava s jednakim dejstvom podnosi se polaznoj
carinarnici zajedno sa deklaracijom za postupak tranzita na koju se odnosi.
Carinski organ moe zahtevati podnoenje isprava u vezi s prethodnim carinskim postupkom.

lan 172
Deklarant nadlenom carinskom organu, uz deklaraciju za poetak postupka sa ekonomskim
dejstvom, bez uticaja na posebne odredbe, duan je da priloi sledee isprave:
1) za postupak carinskog skladitenja:
(1) za carinsko skladite tipa D, isprave iz lana 170. stav 1. ta. 1) i 2) ove uredbe,
(2) za ostale tipove skladita koje nije tipa D: nije potrebno prilagati nikakva
dokumenta.
2) za postupak aktivnog oplemenjivanja:
(1) sistem povraaja, isprave iz lana 170. stav 1. ove uredbe,
(2) sistem odlaganja, isprave iz lana 170. stav 1. ta. 1) i 2) ove uredbe, i, kada je to
potrebno pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za
izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje lan 273. ove uredbe;

3) za preradu pod carinskim kontrolom, isprave iz lana 170. stav 1. ta. 1) i 2) ove uredbe, i,
kada je to potrebno, pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za
izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje lan 273. ove uredbe;
4) za postupak privremenog uvoza:
(1) uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina, isprave iz lana 170. stav 1.
ove uredbe,
(2) uz delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina, isprave iz lana 170. stav
1. ta. 1) i 2) ove uredbe, i, kada je to potrebno, pismeno odobrenje za zahtevani
carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje lan
273. ove uredbe;
5) za postupak pasivnog oplemenjivanja, isprave iz lana 173. stav 1. ove uredbe i, kada je to
potrebno, pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje
odobrenja, ukoliko se primenjuje lan 273. ove uredbe.
lan 170. stav 2. ove uredbe primenjuje se na deklaracije za stavljanje robe u bilo koji postupak
sa ekonomskim dejstvom.
Carinski organ moe odobriti da se odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva
za izdavanje odobrenja uva kod korisnika odobrenja umesto da se prilae uz deklaraciju.

lan 173
Deklarant nadlenom carinskom organu, uz deklaracije za izvozni postupak ili deklaracije za
ponovni izvoz duan je da priloi sve isprave potrebne za taan obraun izvoznih dabina i
primenu drugih mera za izvoz odreene robe.
Radi primene stava 1. ovoga lana shodno se primenjuje lan 170. stav 2. ove uredbe.

2. Deklaracije podnesene upotrebom sistema elektronske razmene podataka

lan 174
Kada se deklaracija podnosi sistemom elektronske razmene podataka, podaci iz pismene
deklaracije, zamenjuju se slanjem nadlenom carinskom organu, radi elektronske obrade,
ifriranih podataka ili podataka u bilo kojem drugom obliku koji odredi Uprava carina, a koji
odgovaraju podacima potrebnim za pismene deklaracije
Smatra se da je deklaracija upotrebom sistema elektronske razmene podataka podneta
carinskom organu u trenutku kada carinski organ primi elektronsku poruku. Prihvatanje
deklaracije podnete upotrebom sistema elektronske razmene podataka carinski organ potvruje
povratnom porukom deklarantu koja sadri najmanje podatke za prepoznavanje primljene
poruke i/ili broj i datum prihvaene deklaracije.
Ako se deklaracija podnosi elektronskim putem, Uprava carina odreuje pravila za primenu
odredaba propisanih u lanu 195. ove uredbe.

Ako se deklaracija podnosi elektronskim putem, deklarant se obavetava o putanju robe, pri
emu se navodi broj deklaracije i datum putanja.
Ako se podaci iz deklaracije unose u carinski sistem za elektronsku razmenu podataka shodno
se primenjuju st. 2, 3. i 4. ovog lana.

lan 175
Ako je za ispunjenje drugih formalnosti potreban primerak pisane deklaracije, taj primerak, na
zahtev deklaranta, izdaje i overava nadleni carinski organ ili se izdaje i overava na nain
propisan lanom 159. stav 3. ove uredbe.

lan 176
Pod uslovima i na nain koji odredi carinski organ, moe se odobriti i da se dokumenta potrebna
za prijavljivanje robe za carinski postupak obrauju i podnose elektronskim putem.

lan 177
Uprava carina moe odobriti elektronsku razmenu drugih isprava potrebnih za poetak
odabranog carinskog postupka.

3. Usmene i druge deklaracije

3.1. Usmene deklaracije
lan 178
Deklarant usmenu deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet moe da podnese za:
1) robu nekomercijalne prirode:
(1) koja je deo linog prtljaga putnika,
(2) koja je poslata fizikim licima,
(3) drugu robu manjeg ekonomskog znaaja, ako to odobri carinski organ.
2) robu komercijalnog karaktera pod uslovom da:
(1) ukupna vrednost po poiljci i po deklarantu ne prelazi iznos od 25 evra u dinarskoj
protivvrednosti,
(2) poiljka nije deo redovnog niza slinih poiljki,
(3) robu ne prevozi samostalni prevoznik kao deo veeg prevoza tereta.
3) robe iz lana 182. ove uredbe kada ispunjava uslove za osloboenje kod vraanja robe,

4) robe iz lana 183. ta. 2) i 3) ove uredbe.

lan 179
Deklarant usmenu deklaraciju za izvoz robe moe da podnese za:
1) robu nekomercijalne prirode:
(1) koja je deo linog prtljaga putnika,
(2) koju alju fizika lica,
2) robu iz lana 178. taka 3) ove uredbe,
3) robu iz lana 184. ta. 2) i 3) ove uredbe,
4) drugu robu manjeg ekonomskog znaaja, ako carinski organ to odobri.

lan 180
Deklaraciju se ne moe podneti usmeno u sluaju ako zastupnik iz lana 6. Carinskog zakona
eli usmenom deklaracijom poeti carinski postupak u ime i za raun drugog lica ili u svoje ime i
za raun drugog lica.
Ako carinski organ sumnja da deklarantovi usmeni navodi nisu ispravni ili potpuni moe od
deklaranta zahtevati popunjavanje pismene deklaracije.

lan 181
Ako je za robu za koju je podnesena usmena deklaracija nastao carinski dug, carinski organ
izdaje deklarantu obraun dabina pri uvozu.
Obraun dabina iz stava 1. ovog lana mora da sadri najmanje sledee podatke:
1) opis robe koji je dovoljno detaljan da omoguava utvrivanje istovetnosti; opis moe da
ukljuuje tarifnu oznaku,
2) fakturnu vrednost i/ili koliinu robe, zavisno od okolnosti,
3) vrstu i iznos naplaenih dabina,
4) datum izdavanja obrauna,
5) naziv carinskog organa koji je izdao obraun.
Ako se deklarant ne slae sa obraunom carinskog duga, isti e se uputiti na redovan postupak
carinjenja uz podnoenje JCI.

lan 182
U skladu sa uslovima iz lana 264. ove uredbe, pri postupku privremenog uvoza usmeno se
moe deklarisati sledea roba:
1) stoka za nomadsko seljenje ili ispau ili za vrenje rada ili prevoza, kao i druge robe koja
zadovoljava uslove propisane lanom 334. stav 3. taka 1) ove uredbe,
2) ambalaa iz lana 338. stav 1. taka 1) ove uredbe, koja je oznaena trajnim i neizbrisivim
oznakama lica sa seditem van carinskog podruja,
3) oprema za radio i televizijsku produkciju i emitovanje, kao i vozila posebno opremljena za
radio i televizijsko emitovanje, ukljuujui i njihovu opremu, koju uvoze javne ili privatne
organizacije sa seditem van carinskog podruja i odobrene od strane carinskih organa koji
izdaju odobrenje za postupak uvoza takve opreme i vozila,
4) instrumenti i aparati, potrebni lekarima za pruanje pomoi obolelim, koji ekaju na
presaivanje organa, u skladu sa lanom 336. ove uredbe,
5) roba iz lana 185. ove uredbe,
6) druga roba, ako carinski organ to odobri.
Za robu iz stava 1. ovoga lana moe se radi okonanja postupka privremenog uvoza podneti
usmena deklaracija za ponovni izvoz.

3.2. Deklarisanje drugim radnjama

lan 183
Ako se dopremljena roba ne deklarie usmeno ili pismeno, smatra se da je deklarisana za
stavljanje u slobodan promet nekom od radnji iz lana 186. ove uredbe:
1) roba nekomercijalne prirode koja je u linom prtljagu putnika, a osloboena je plaanja carine
u skladu sa lanom 216. stav 1. taka 2. Carinskog zakona ili kao ponovo vraena roba,
2) roba osloboena plaanja carine u skladu sa lanom 216. stav 1. taka 9. Carinskog zakona,
3) prevozna sredstva osloboena plaanja uvoznih dabina kao ponovo vraena roba,
4) roba uvezena u okviru uvoza manjeg znaaja za koju ne postoji obaveza prevoza do
carinarnice u skladu sa lanom 63. stavom 4. Carinskog zakona, pod uslovom da ne podlee
plaanju uvoznih dabina.

lan 184
Ako se prijavljena roba ne deklarie izriito, smatra se je deklarisana za izvoz nekom od radnji
iz lana 186. stav 1. taka 2) ove uredbe:

1) roba nekomercijalne prirode u linom prtljagu putnika, ako ne podlee naplati izvozne carine,
2) prevozna sredstva koja su registrovana u carinskom podruju i namenjena su ponovnom
uvozu,
3) druga roba manjeg ekonomskog znaaja, ako carinski organ to odobri.

lan 185
Ako prijavljena roba nije pismeno ili usmeno deklarisana smatra se, uz potovanje odredaba
lana 346. ove uredbe, da je bila deklarisana za poetak postupka privremenog uvoza nekom
od radnji iz lana 186. ove uredbe, i to:
1) lini predmeti i roba namenjena za sportske svrhe u skladu sa lanom 330. stav 1. ove
uredbe,
2) prevozna sredstva iz lana 323 - 328. ove uredbe,
3) roba za potrebe razonode lanova posade koja se upotrebljava na brodu u meunarodnom
vodnom transportu u skladu sa lanom 331. taka 1) ove uredbe.
Ako roba iz stav 1. ovog lana nije izriito pismeno ili usmeno deklarisana smatra se da je bila
deklarisana za ponovni izvoz kojim se okonava postupak privremenog uvoza sa nekom od
radnji iz lana 186. ove uredbe.

lan 186
Radi primene l. 183 - 185. ove uredbe sledee radnje smatraju se deklaracijom:
1) u sluaju kad je roba prevezena do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ
u skladu sa lanom 63. stav 1. taka 1) Carinskog zakona:
(1) prevoz robe preko graninog prelaza koji nema odvojene trake ijim prelaskom bi
se smatralo da je deklarant podneo deklaraciju,
(2) upotreba zelene trake "nita za prijavljivanje", ukoliko u carinarnici postoje
odvojene kontrolne trake,
(3) stavljanje nalepnice "nita za prijaviti" ili oznake deklaracije na prednje staklo
putnikog vozila, kada je predviena ta mogunost,
2) u sluaju izvoza robe u skladu sa lanom 184. ove uredbe ili u sluaju ponovnog izvoza robe
u skladu sa lanom 185. stav 2. ove uredbe, kada ne postoji obaveza dopremanja robe
carinarnici u skladu sa lanom 63. stav 4. Carinskog zakona, prelazak granice carinskog
podruja.
Ako se roba iz lana 183. stav 1. taka 1), lana 184. taka 1), lana 185. stav 1. taka 1) ove
uredbe nalazi u putnikom prtljagu koja se prevozi u eleznikom saobraaju, a podnosi se i
deklarie kod nadlenog carinskog organa bez prisustva putnika, upotrebljava se deklaracija za

registrovani prtljag, podneta na obrascu koji je dat u Prilogu 23, u skladu sa uslovima i
ogranienjima utvrenih tim obrascem.

lan 187
Ako su ispunjeni uslovi iz l. 183 - 185. ove uredbe smatra se da je roba bila prijavljena
carinskom organu u smislu lana 88. Carinskog zakona, a da je deklaracija prihvaena i
putanje odobreno u onom trenutku kad su izvrene radnje iz lana 186. ove uredbe.
Ako se u kontroli utvrdi da je izvrena radnja iz lana 186. ove uredbe, a pri tome propisani
uslovi iz l. 183. do 185. ove uredbe nisu bili ispunjeni, za tu robu se smatra da je nezakonito
uvezena ili izvezena.

lan 188
Odredbe l. 178 - 186. ove uredbe ne primenjuju se na robu za koju se zahteva povraaj
uvoznih dabina ili za robu koja je predmet ogranienja, zabrana ili drugih posebnih formalnosti.

lan 189
Putnikom se, u smislu ove uredbe, smatra:
1) pri unosu:
(1) svako lice koja privremeno dolazi u carinsko podruje Republike Srbije u kojem
nema uobiajeno boravite,
(2) svako lice koja je privremeno boravilo u inostranstvu i vraa se u carinsko
podruje Republike Srbije gde ima uobiajeno boravite,
2) pri iznosu:
(1) svako lice koja privremeno naputa carinsko podruje Republike Srbije, u kojem
ima uobiajeno boravite,
(2) svako lice koja nakon privremenog boravka naputa carinsko podruje Republike
Srbije, u kojem je privremeno boravilo i gde nema uobiajeno boravite.

3.3. Potanski saobraaj

lan 190
U potanskom saobraaju za sledee potanske poiljke smatra se da su prijavljene carinskom
organu:
1) za stavljanje u slobodni promet:
(1) u trenutku unosa u carinsko podruje:

- pismonosne poiljke, iskljuivo s linim porukama,

- brajeva pisma (sekogram),
- tampane stvari koje ne podlee plaanju uvoznih dabina, te
- sve druge potanske poiljke (pismonosne i paketne poiljke) za koje u skladu sa
stavom 4. lana 63. Carinskog zakona, ne postoji obaveza dopremanja carinarnici.
(2) u trenutku kada su dopremljene carinarnici:
- sve pismonosne i paketne poiljke koje nisu navedene u taki 1. ovog stava pod
uslovom da ih prati CN22 i/ili CN23 deklaracija,
2) za izvoz:
(1) u trenutku kada ih prihvate potanski operatori, u sluaju poiljki pismom i
paketom.
(2) u trenutku kad su dopremljene carinarnici, ako se radi o pismonosnim i paketnim
poiljkama, za koje postoji obaveza plaanja izvozne carine i koje prati CN22 i/ili
CN23 deklaracija.
Primalac iz stava 1. taka 1) ovog lana ili poiljalac iz stava 1. taka 2) ovog lana smatra se
deklarantom, a kada je to primenjivo, i dunikom.
U smislu stava 1. taka 1) podtaka 1. i taka 2) podtaka 1. ovog lana za robu za koju ne
postoji obaveza plaanja carine smatra se da je bila dopremljena carinarnici, u skladu sa
lanom 88. Carinskog zakona a deklaracija prihvaena i putanje robe deklarantu odobreno:
1) u sluaju uvoza, u trenutku kad je roba isporuena primaocu,
2) u sluaju izvoza, u trenutku kada robu prihvate potanski operatori.
Ako uz poiljku poslatu pismom ili paketom za koju postoji obaveza dopremanja carinarnici nije
priloena CN22 i/ili CN23 deklaracija ili ako ta deklaracija nije potpuna, carinarnica odreuje
nain na koji tu deklaraciju treba podneti ili dopuniti.

lan 191
Odredbe lana 190. ove uredbe ne primenjuju se:
1) na poiljke koje sadre robu komercijalne prirode ija ukupna vrednost prelazi 25 evra u
dinarskoj protivvrednosti,
2) na poiljke koje sadre robu komercijalne prirode, koje ine deo redovnog niza slinih radnji,
3) ako je podneta deklaracija u pismenom obliku, usmeno ili upotrebom elektronske razmene
podataka, ili

4) ako poiljka sadri robu navedenu u lanu 188. ove uredbe.

Glava VIII
PROVERA DEKLARACIJE, NALAZI CARINARNICE I DRUGE
MERE KOJE PRIMENJUJE CARINARNICA
1. Provera robe
lan 192
Roba se pregleda na mestu i u vreme koje za to odredi carinarnica.
Na zahtev deklaranta carinarnica moe dozvoliti da se pregled robe obavi na drugom mestu i/ili
van redovnog vremena. Deklarant snosi trokove nastale takvim pregledom.

lan 193
U sluaju da carinarnica odlui da obavi pregled robe, o tome e obavestiti deklaranta ili
njegovog zastupnika.
Ako se carinarnica odlui za delimini pregled robe, carinarnica obavetava deklaranta ili
njegovog zastupnika o tome koji deo robe eli da pregleda. Izbor carinarnice je konaan.

lan 194
Deklarant ili lice koje on odredi da prisustvuje pregledu robe mora carinarnici pruiti svu
potrebnu pomo. Ako pomo nije dovoljna carinarnica moe da zahteva od deklaranta da odredi
drugo lice koja moe pruiti potrebnu pomo.
Ako deklarant odbije da prisustvuje pregledu robe ili ne odredi drugo lice koje bi carinarnici pri
pregledu pruilo potrebnu pomo, carinarnica odreuje rok u kojem deklarant mora ispuniti
svoju obvezu, osim ako carinarnica odustaje od nameravanog pregleda robe.
Ako deklarant u roku, koji je odreen u skladu sa stavom 2. ovog lana ne ispuni svoju obavezu,
carinarnica radi sprovoenja odredbe lana 100. stav 1. take 1) alineja prva Carinskog zakona
nastavlja pregled robe na rizik i troak deklaranta, zahtevajui ukoliko je potrebno, usluge
strunjaka ili drugog lica u skladu s vaeim propisima.
Nalazi do kojih carinarnica doe tokom pregleda robe izvrenog pod uslovima iz st. 2. i 3. ovog
lana imaju istu snagu kao pregled izvren uz prisustvo deklaranta ili njegovog zastupnika.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, carinarnica moe ponititi deklaraciju, ako deklarantovo
odbijanje da prisustvuje pregledu ili da odredi zastupnika koji bi carinarnici pruio potrebnu
pomo nije spreilo carinarnicu da utvrdi da su propisi koji ureuju stavljanje robe u odreeni
carinski postupak bili prekreni i ako takvim postupanjem deklarant ne izigrava ili ne pokuava
da izigra odredbe lana 91. i lana 105. Carinskog zakona.

2. Rezultati provere deklaracije i putanje robe deklarantu

lan 195
Ako carinarnica proverava deklaraciju i priloene isprave ili obavi pregled robe mora na
primerku deklaracije, koji zadrava ili na ispravi koja se prilae zabeleiti osnove i rezultate
provere ili pregleda. Ako je provera obavljena deliminim pregledom robe moraju se zabeleiti
podaci o robi ili delu robe koji je pregledan.
Carinarnica u beleci iz stava 1. ovog lana navodi podatak da li je deklarant ili njegov zastupnik
prisustvovao pregledu robe. Deklarant ili lice koje on odredi moe se izjasniti u vezi sa nalazima
carinarnice navedenih na deklaraciji ili prateoj ispravi koja se prilae uz deklaraciju.
Ako se rezultati provere ne slau sa podacima navedenim u deklaraciji, carinarnica to belei na
deklaraciji ili na prateoj ispravi koja se prilae uz deklaraciju. Carinarnica navodi osnov za
obraun carinskog duga i drugih dabina za deklarisanu robu kao i osnov za obraun povraaja
dabina ili drugih plaanja za izvoz robe, kao i osnov za primenu drugih propisa kojima se
ureuje carinski postupak u koji je roba stavljena.
Carinarnica, u nalazima kada je potrebno, navodi prihvaena sredstva identifikacije robe. Na
njih se stavlja datum i sadre podatke koji su potrebni za identifikaciju slubenika koji ih je
izdao.
Ako carinarnica ne vri proveru deklaracije ili pregled robe, ne upisuje beleku na deklaraciji ili
prateoj ispravi iz stava 1. ovog lana.
Za sprovoenje postupka tranzita polazna carinarnica evidentira rezultate provere, tako to
upisuje odgovarajue podatke u deklaraciju za postupak tranzita.

lan 196
Putanjem robe nastaje obaveza knjienja uvoznih dabina utvrenih na osnovu podataka u
deklaraciji. Kada carinarnica smatra da provere deklaracije koje je preduzela mogu da dovedu
do utvrivanja veeg iznosa uvoznih dabina od onog koji bi nastao na osnovu podataka iz
deklaracije, moe zahtevati od deklaranta polaganje obezbeenja u iznosu dovoljnom da pokrije
razliku izmeu iznosa duga utvrenog prema podacima iz deklaracije i iznosa duga koji bi na
kraju bio obraunat za robu. Deklarant moe da zatrai da se odmah izvri knjienje iznosa
dabina za predmetnu robu umesto da polae obezbeenje.
Kada carinarnica na osnovu provera koje izvri, utvrdi iznos uvoznih dabina koji se razlikuje od
iznosa utvrenog na osnovu podataka iz deklaracije, putanje robe deklarantu dovodi do
istovremenog knjienja tako utvrenog duga.
Kada carinarnica do okonanja provere deklaracije ne moe da ustanovi da li je roba na koju se
deklaracija odnosi predmet ogranienja ili zabrana, roba se ne moe pustiti deklarantu sve dok
nisu poznati rezultati provere.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, carinarnica moe odustati od zahtevanog polaganja
obezbeenja u vezi s robom koja je predmet podnetog zahteva za korienje tarifne kvote, ako
utvrdi da u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, tarifna kvota
nije kritina u smislu lana 260. ove uredbe.

lan 197
Carinarnica odreuje nain putanja robe, vodei rauna o mestu na kome se roba nalazi i
posebnim merama carinskog nadzora.
Kada se deklaracija podnosi u pismenom obliku, na njoj se navodi putanje i datum putanja, ili,
kada je to primenjivo, u priloenim dokumentima, a jedan primerak se vraa deklarantu.
Za sprovoenje postupka tranzita, ako to dozvoljavaju rezultati provere deklaracije, polazna
carinarnica odobrava putanje robe i unosi datum putanja robe u informacioni sistem.

3. Druge mere carinarnice

lan 198
Ako roba ne moe biti putena iz jednog od razloga navedenih u lanu 100. stav 1. take 1)
alineja druga i trea Carinskog zakona, carinarnica ostavlja deklarantu rok za ispunjenje
propisanih obaveza.
Ako deklarant u sluajevima iz lana 100. stav 1. take 1) alineja druga Carinskog zakona ne
priloi zahtevane isprave u roku koji je odredila carinarnica u skladu sa stavom 1. ovog lana,
deklaracija smatra se nevaeom i carinarnica je ponitava, pri emu se odgovarajue
primenjuju odredbe lana 91. stav 4. Carinskog zakona.
U sluajevima iz lana 100. stav 1. take 1) alineja trea Carinskog zakona i bez obzira na bilo
koju meru preduzetu u skladu sa lanom 91. stav 1. Carinskog zakona ili lanom 209.
Carinskog zakona, kada deklarant nije platio carinski dug niti poloio obezbeenje za nastale
dabine u ostavljenom roku iz stava 1. ovog lana, carinarnica moe zapoeti sa prethodnim
radnjama u vezi s prodajom robe. Carinarnica e o tome obavestiti deklaranta.
Carinarnica moe, uz rizik i trokove koje snosi deklarant, premestiti robu u posebne prostorije
pod njenim nadzorom.

lan 199
Carinarnica moe, osim u sluajevima iz lana 91. stav 3. Carinskog zakona, ponititi
deklaraciju nakon putanja robe, pod sledeim uslovima:
1) ako se utvrdi da je roba grekom deklarisana za carinski postupak koji povlai obavezu
plaanja uvoznih dabina, umesto da je bila deklarisana za drugi carinski postupak, ako je
pismeni zahtev podnesen u roku od tri meseca od dana prihvatanja deklaracije i ako su
ispunjeni sledei uslovi:
(1) roba nije upotrebljavana protivno uslovima koje predvia carinski postupak u
kojem je morala biti stavljena,
(2) kada je deklarisana roba namenjena za stavljanje u drugi carinski postupak,
ispunjavala sve zahtevane uslove za taj postupak,

(3) roba je bez odlaganja deklarisana za postupak za koji je stvarno namenjena.

2) ako se utvrdi da je roba bila grekom deklarisana umesto neke druge robe za carinski
postupak koji povlai obavezu plaanja uvoznih dabina, ako je pismeni zahtev podnesen u
roku tri meseca od dana prihvatanja deklaracije, pod uslovima da:
(1) prvobitno deklarisana roba:
- nije bila upotrebljavana osim na nain odobren u njenom prvobitnom statusu, i
- je vraena u prvobitni status,
(2) roba koja je morala biti deklarisana za prvobitno namenjeni carinski postupak:
- mogla, kada je podneta prvobitna deklaracija, biti podnesena istom carinskom
organu, i
- bila deklarisana za isti carinski postupak kao onaj za koji je prvobitno bila
namenjena.
3) ako se roba naruena putem kataloga vrati, carinski organ ponitava deklaraciju za putanje
u slobodan promet ako je zahtev podnesen u roku od tri meseca od dana prihvatanja
deklaracije, pod uslovom da je roba bila izvezena dobavljau ili na drugu adresu koju je
dobavlja odredio;
4) kada se daje retroaktivno odobrenje u skladu sa:
(1) lanom 251, stav 1. ove uredbe za stavljanje u slobodan promet uz povoljni tarifni
tretman ili uz smanjenje ili izuzimanje od plaanja carinskih dabina zbog krajnje
upotrebe robe, ili
(2) lanom 273. ove uredbe za carinski postupak s ekonomskim dejstvom.
5) ako je roba deklarisana za izvoz ili pasivno oplemenjivanje:
(1) u sluaju da roba podlee izvoznom dabinama, zahtevu za povraaj uvoznih
dabina, ili drugih naknada pri izvozu ili drugih posebnih izvoznih mera:
- deklarant podnosi carinarnici, koja je prihvatila deklaraciju za izvoz robe, dokaz da
roba nije napustila carinsko podruje,
- deklarant vraa izvoznoj carinarnici sve primerke deklaracije zajedno sa svim drugim
ispravama koje su mu izdate nakon prihvatanja deklaracije,
- deklarant, po potrebi, podnosi carinarnici dokaz da je vraen uvozni dug, plaeni i
drugi iznosi, odobreni na osnovu deklarisanja robe za izvoz, odnosno da su nadleni
organi preduzeli mere da se ti iznosi ne isplate,

- deklarant, u skladu s vaeim propisima, ispuni sve druge obaveze koje je odredila
izvozna carinarnica radi regulisanja statusa te robe.
(2) u sluaju druge robe od one navedene u podtaki 1. ove take, ako je deklarant, u
skladu sa lanom 383. ove uredbe, obavestio carinarnicu koja je prihvatila deklaraciju
za izvoz robe da roba nije napustila carinsko podruje i ako je vratio sve primerke
deklaracije zajedno sa svim drugim dokumentima koje mu je carinarnica izdala nakon
prihvatanja deklaracije,
6) ako je radi ponovnog izvoza robe bila podnesena deklaracija odgovarajue se primenjuje
taka 3) ovog lana,
7) kada se domaa roba stavi u postupak carinskog skladitenja u skladu sa lanom 128. stav
1. taka 2) Carinskog zakona, carinarnica moe odobriti ponitavanje deklaracije za taj
postupak, pod uslovom da su preduzete mere predviene u vaeim zakonskim propisima za
sluaj nepostupanja u skladu s odobrenim postupanjem ili upotrebom.
Deklaracija za drugi carinski postupak iz stava 1. taka 1) ovog lana vai od dana prihvatanja
ponitene deklaracije. U posebno opravdanim sluajevima carinarnica moe dozvoliti
prekoraenje roka od tri meseca iz stava 1. taka 1) ovog lana.
Ponitavanje deklaracije iz stava 1. taka 5) podtaka (1) ovog lana ima za posledicu i
ponitavanje svih usklaivanja izvrenih na ispravama priloenim odnosnoj deklaraciji. Kada se
zahteva da roba deklarisana za izvoz u odreenom roku napusti carinsko podruje,
nepotovanje toga roka ima za posledicu ponitavanje odnosne deklaracije, o emu carinarnica
pismeno obavetava deklaranta.
Ako deklarant po isteku roka propisanog za dranje robe u postupku carinskog skladitenja, ne
podnese zahtev za odreivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe koji su propisani za
tu robu, carinarnica preduzima mere predviene propisima.

lan 200
Carinarnica, prodaju domae robe u skladu sa lanom 100. stav 1. taka 2) Carinskog zakona,
sprovodi u skladu sa propisanim procedurama.

Glava IX
POJEDNOSTAVLJENI POSTUPCI
1. Opte odredbe
1.1. Pojednostavljenja
lan 201
Korienje nepotpune deklaracije omoguava carinskom organu da primi deklaraciju koja ne
sadri sve podatke koji se inae zahtevaju za odobrenje carinskog postupka, odnosno uz koju
nisu priloene sve isprave, koje bi morale biti priloene za odobravanje zahtevanog carinskog
postupka.

Pojednostavljeni postupak deklarisanja omoguava da se roba stavi u carinski postupak na

osnovu podnoenja pojednostavljene deklaracije uz naknadno podnoenje dopunske
deklaracije koja moe biti opta, periodina ili zbirna.
Postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava omoguava da se roba stavi u
odgovarajui carinski postupak u prostorijama nosioca odobrenja ili u drugom prostoru koji
odobri carinski organ.
Lice moe da podnese zahtev za odobrenje za upotrebu pojednostavljene deklaracije ili za
deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava, koje mu se izdaje za sopstvenu upotrebu ili za
upotrebu kao zastupnika, pod uslovom da su ustanovljene zadovoljavajue evidencije i postupci
koji carinskom organu omoguavaju da identifikuje zastupljena lica i sprovede odgovarajue
carinska kontrole.
Upotreba pojednostavljene deklaracije ili postupka deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih
isprava zavisi od polaganja obezbeenja za uvozne i druge dabine.
Nosilac odobrenja mora da ispuni uslove i kriterijume utvrene u ovom poglavlju i obaveze koje
proistiu iz odobrenja, ne dovodei u pitanje obaveze deklaranta i pravila kojima se ureuje
nastanak carinskog duga.
Nosilac odobrenja mora da obavesti carinskog organa koji je izdao odobrenje o svim
okolnostima koje nastanu posle izdavanja odobrenja, a koje mogu da utiu na dalje vaenje ili
sadraj odobrenja.
Carinski organ koji je izdao odobrenje ponovo vri procenu ispunjenosti uslova i kriterijuma za
davanje odobrenja za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu
knjigovodstvenih isprava, u sledeim sluajevima:
1) u sluaju znaajnijih promena odgovarajuih propisa,
2) u sluaju osnovane sumnje da nosilac odobrenja vie ne ispunjava odgovarajue uslove.
Ako se odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu
knjigovodstvenih isprava izda licu od ijeg je osnivanja proteklo manje od tri godine, odnosno
licu koje ima prebivalite u Republici Srbiji manje od tri godine, u prvoj godini posle izdavanja
odobrenja vri se stroi nadzor.

lan 202
Ako se za pojednostavljeni postupak upotrebljava sistem za obradu podataka ili sistem za
elektronsku razmenu podataka, shodno se primenjuju odredbe lana 159. st. 2, 3. i 4. i l. 174 177. ove uredbe.

1.2. Izdavanje, suspenzija, ukidanje odobrenja za pojednostavljenu deklaraciju ili

postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava
lan 203

Zahtevi za odobrenje za upotrebu pojednostavljene deklaracije ili postupak deklarisanja na

osnovu knjigovodstvenih isprava mogu da se podnesu u pismenom ili elektronskom obliku na
propisanom obrascu.
Ako utvrdi da zahtev ne sadri sve potrebne podatke, nadleni carinski organ e od podnosioca
zahteva zahtevati, uz navoenje osnova za svoj zahtev, da u roku od 30 kalendarskih dana od
prijema zahteva, dostavi odgovarajue informacije.
Carinski organ nee prihvatiti zahtev ako:
1) nije podnet u skladu sa stavom 1. ovog lana;
2) nije bio podnet nadlenom carinskom organu;
3) je podnosilac zahteva bio osuen za krivino delo koje je u vezi sa njegovom ekonomskom
aktivnou;
4) ako se u vreme podnoenja zahteva nad podnosiocem zahteva sprovodi steajni postupak.
Pre izdavanja odobrenja za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu
knjigovodstvenih isprava, ako nije mogue da se upotrebe rezultati prethodne revizije, carinski
organ vri reviziju evidencija podnosioca zahteva.

lan 204
Carinski organ izdaje odobrenje za pojednostavljeno deklarisanje ako su ispunjeni uslovi i
kriterijumi iz lana 27, osim iz stava 1 taka 3), lana 28 ta. 4), 5) i 7) i lana 29. ove uredbe.
Odobrenje za postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava izdaje se ako su
ispunjeni uslovi i kriterijumi iz lana 27, osim iz stava 1 taka 3), l. 28. i 29. ove uredbe.
Za izdavanje odobrenja iz st. 1. i 2. ovog lana, carinski organ primenjuje lan 21. stav 2. ove
uredbe i upotrebljava propisani obrazac.
Kada je podnosilac zahteva imalac sertifikata OPS iz lana 21. stav 1. ta. 1) ili 3) ove uredbe,
smatra se da su uslovi i kriterijumi navedeni u stavu 1. ovog lana ispunjeni.

lan 205
Nadleni carinski organ suspenduje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak
deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, u sledeim sluajevima:
1) kada otkrije neusaglaenost sa uslovima i kriterijumima iz lana 204. st. 1, 2. i 3. ove uredbe;
2) kada ima dovoljno razloga da veruje da je bila izvrena radnja zbog koje moe da se pokrene
krivini postupak i koja je povezana sa krenjem carinskih propisa od strane podnosioca
zahteva ili drugog lica iz lana 27. stav 1. ta. 1), 2) ili 4) ove uredbe.

U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, nadleni carinski organ moe da odlui da ne
suspenduje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu
knjigovodstvenih isprava, ako, imajui u vidu broj i obim carinskih postupaka nosioca odobrenja,
smatra da je prekraj zanemarljiv i da ne dovodi u sumnju dobru veru nosioca odobrenja.
Pre donoenja odluke o suspenziji, nadleni carinski organ obavetava nosioca odobrenja o
zakljucima do kojih je doao. Nosilac odobrenja ima pravo da u roku od 30 kalendarskih dana
od dana kada je obaveten, preduzme sve neophodne mere za otklanjanje uoenih
nedostataka i/ili da iznese svoj stav.
Ako nosilac odobrenja, u roku od 30 dana, ne otkloni nedostatke iz stava 1. taka 1) ovog lana,
nadleni carinski organ obavetava nosioca odobrenja da se odobrenje za pojednostavljenu
deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava suspenduje na period
od 30 kalendarskih dana i omoguava mu da preduzme odgovarajue mere za otklanjanje
nedostataka.
U sluajevima iz stava 1. taka 2) ovog lana, nadleni carinski organ suspenduje odobrenje do
okonanja sudskog postupka. O tome obavetava nosioca odobrenja.
Ako nosilac odobrenja nije u mogunosti da otkloni nedostatke u roku od 30 dana, ali moe da
podnese dokaz da uslovi mogu da se ispune ako bi se period suspenzije produio, nadleni
carinski organ suspenduje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja
na osnovu knjigovodstvenih isprava za jo 30 kalendarskih dana.
Suspenzija odobrenja ne utie na carinske postupke koji su zapoeti pre suspenzije i jo nisu
okonani.

lan 206
Kada nosilac odobrenja, u skladu sa zahtevima nadlenog carinskog organa, preduzme
potrebne mere u cilju ispunjavanja uslova i kriterijuma za dobijanje odobrenje za
pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava,
nadleni carinski organ povlai suspenziju i o tome obavetava nosioca odobrenja. Suspenzija
moe da se povue i pre isteka roka iz lana 205. st. 4. ili 6. ove uredbe.
Ako nosilac odobrenja u periodu suspenzije iz lana 205. st. 4. ili 6. ove uredbe ne preduzme
potrebne mere, primenjuje se lan 208. ove uredbe.

lan 207
Ako je privremeno u nemogunosti da ispuni neki od uslova i kriterijuma za odobrenje za
pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava,
nosilac odobrenja moe od carinskog organa da zahteva suspenziju tog odobrenja. U tom
sluaju, nosilac odobrenja o tome obavetava nadleni carinski organ, uz navoenje datuma
kada e ponovo biti u mogunosti da ispuni uslove i kriterijume. Nosilac odobrenja, takoe,
obavetava carinski organ o svim merama koje planira da preduzme, kao i o planiranom
vremenskom roku.

Ako nosilac odobrenja ne otkloni nedostatke u roku koji je naveo u svom obavetenju, nadleni
carinski organ moe da odobri produenje roka za razuman period, pod uslovom da je nosilac
odobrenja postupao u "dobroj veri".

lan 208
Nadleni carinski organ, ne iskljuujui primenu lana 15. Carinskog zakona i lana 5. ove
uredbe, ukida odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu
knjigovodstvenih isprava, u sledeim sluajevima:
1) kada nosilac odobrenja ne preduzme mere iz lana 205. stav 4. i lana 207. stav 1. ove
uredbe;
2) kada je nosilac odobrenja ili neko od lica iz lana 27. stav 1. ta. 1), 2) ili 4) ove uredbe
ozbiljno ili uestalo krio carinske propise i nema vie pravo albe;
3) na zahtev nosioca odobrenja.
U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, nadleni carinski organ moe da odlui da ne ukine
odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih
isprava, ako, imajui u vidu broj ili obim carinskih postupaka nosioca odobrenja, smatra da su
prekraji zanemarljivi i da ne dovode u pitanje "dobru veru" nosioca odobrenja.

2. Deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet

2.1. Nepotpune deklaracije
lan 209
Ako deklarant to zahteva, carinski organ moe da prihvati deklaracije za stavljanje robe u
slobodan promet koje ne sadre sve propisane podatke.
Deklaracije iz stava 1. ovog lana treba da sadre najmanje podatke koji su propisani za
nepotpunu deklaraciju.

lan 210
Carinski organ moe, na zahtev deklaranta, da prihvati deklaraciju uz koju nisu priloene sve
propisane isprave, pod uslovom da su priloene bar one isprave koje su potrebne da bi se
deklarisana roba mogla staviti u slobodan promet.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, moe se prihvatiti deklaracija uz koju nisu priloene sve
isprave koje bi morale biti priloene pre stavljanje robe u slobodan promet, ako carinskom
organu bude pruen dokaz da:
1) isprave koje nisu priloene postoje i da su vaee,
2) isprave nisu mogle biti priloene iz razloga na koje deklarant nije mogao da utie, i

3) odlaganje prihvatanja takve deklaracije bi spreilo stavljanje robe u slobodan promet ili bi
zbog odlaganja trebalo obraunati uvozne dabine po vioj stopi carine.
Podaci koji se odnose na isprave koje nedostaju moraju, u svakom sluaju, biti navedeni u
deklaraciji.

lan 211
Rok koji carinski organ odredi za dostavljanje podataka ili isprava koji su nedostajali u trenutku
prihvatanja deklaracije ne sme biti dui od mesec dana od dana prihvatanja te deklaracije.
U sluaju da nedostaje isprava koja je potrebna za primenu smanjene ili stope carine nula, a
carinski organ osnovano smatra da bi se za robu deklarisanu nepotpunom deklaracijom mogla
odobriti smanjena ili stopa carine nula, carinski organ moe, na zahtev deklaranta i ako je to
opravdano, da za podnoenje te isprave odobri rok koji je dui od roka predvienog u stavu 1.
ovog lana. Taj rok ne sme biti dui od etiri meseca od dana prihvatanja deklaracije i ne moe
se produiti.
Ako se podaci ili isprave koje nedostaju odnose na carinsku vrednost, carinski organ moe, ako
je neophodno, s obzirom na okolnosti, odrediti dui rok ili produiti prvobitno odreeni rok za
podnoenje tih podataka ili isprava. Kod odreivanja ukupno doputenog roka vodi se rauna o
vaeim propisanim rokovima.
Ako je smanjena ili stopa carine nula primenjiva na robu koja se stavlja u slobodan promet u
okviru tarifnih kvota ili, pod uslovom da redovna stopa carine nije ponovo uvedena, u okviru
tarifnih maksimuma ili drugog preferencijalnog tretmana, carinski organ moe odobriti upotrebu
tarifne kvote ili drugog preferencijalnog tretmana samo uz prilaganje isprave koja je uslov za
primenu smanjene ili stope carine nula. Isprava u svakom sluaju mora biti priloena:
1) pre nego to kvota bude ispunjena, i
2) u svim drugim sluajevima, pre ponovnog uvoenja redovne stope carine.
Ne iskljuujui primenu odredaba st. 1 - 4. ovog lana, isprava ije podnoenje je neophodno za
primenu smanjene ili stope carine nula moe se podneti carinskom organu nakon isteka perioda
za koji je bila odreena primena te smanjene ili stope carine nula, pod uslovom da je deklaracija
za predmetnu robu prihvaena pre tog datuma.

lan 212
Prihvatanje nepotpune deklaracije od strane carinskog organa ne spreava niti odlae putanje
tako deklarisane robe, osim ako za to ne postoje drugi razlozi. Ne iskljuujui primenu lana
196. ove uredbe, carinski organ puta robu deklarantu u skladu sa uslovima iz st. 2 - 5. ovog
lana.
Kada naknadno dostavljanje podataka koji su nedostajali u deklaraciji ili isprava koje nisu bile
priloene u trenutku prihvatanja nepotpune deklaracije ne utie na visinu uvoznih dabina,
carinski organ e za tako deklarisanu robu obraunati uvozne dabine na uobiajen nain.

Ako je deklarant u skladu sa lanom 209. ove uredbe naveo samo privremene podatke o
vrednosti robe, carinski organ e:
1) odmah uknjiiti iznos dabina utvren na osnovu tih podataka,
2) zahtevati od deklaranta, ako je neophodno, da poloi obezbeenje u visini razlike izmeu tog
iznosa dabina i najveeg mogueg iznosa dabina koji bi mogao biti obraunat za tu robu.
Kada, u drugim sluajevima razliitim od onih navedenih u stavu 3. ovog lana, naknadno
dostavljanje podataka ili isprava koji su nedostajali u trenutku prihvatanja nepotpune deklaracije,
moe da utie na visinu dabina koje treba obraunati za deklarisanu robu:
1) u sluaju kada bi se, zbog naknadno priloenih podataka ili isprava, mogla primeniti
smanjena stopa carine, carinski organ e:
(1) odmah da uknjii dabine po smanjenoj stopi carine, i
(2) da zahteva od deklaranta da poloi obezbeenje u visini razlike izmeu iznosa
dabina obraunatog na osnovu prve alineje ove take i iznosa koji bi trebalo platiti da
su dabine obraunate po redovnoj stopi carine;
2) u sluaju kada bi se, zbog naknadno priloenih podataka ili isprava, moglo odobriti potpuno
osloboenje od plaanja uvoznih dabina, carinski organ e zahtevati polaganje obezbeenja u
visini iznosa koji bi morao biti plaen ako bi se uvozne dabine obraunale po redovnoj stopi
carine.
Ne iskljuujui naknadne izmene, do kojih moe doi, naroito usled konanog utvrivanja
carinske vrednosti, deklarant moe, umesto polaganja obezbeenja, da zahteva da carinski
organ odmah uknjii:
1) ako se primenjuje stav 3. taka 2) ili stav 4. taka 1) podtaka (2) ovog lana, iznos dabina
koji bi na kraju mogao da se obrauna, ili
2) ako se primenjuje stav 4. taka 2) ovog lana, iznos dabina obraunat po redovnoj stopi
carine.

lan 213
Ako do proteka roka iz lana 211. ove uredbe deklarant ne dostavi podatke koji su potrebni za
konano utvrivanje carinske vrednosti robe odnosno podatke ili isprave koje nedostaju,
carinski organ e, kao dabine za predmetnu robu, odmah uknjiiti iznos obezbeenja koje je
poloeno u skladu sa lanom 212. stav 3. taka 2), stav 4. taka 1) podtaka 2) i stav 4. taka
2) ove uredbe.

lan 214
Nepotpunu deklaraciju prihvaenu pod uslovima navedenim u l. 209 - 212. ove uredbe,
deklarant moe dopuniti ili, uz saglasnost carinskog organa, zameniti drugom deklaracijom koja
ispunjava uslove predviene u lanu 87. Carinskog zakona.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana kao datum za odreivanje iznosa dabina i primenu drugih
propisa koji se odnose na stavljanje robe u slobodan promet uzima se datum prihvatanja
nepotpune deklaracije.

2.2. Pojednostavljeni postupak deklarisanja

lan 215
Carinski organ, na osnovu pismenog zahteva koji sadri sve potrebne podatke, deklarantu
odobrava da, u skladu sa uslovima i na nain predvien u l. 216. i 217. ove uredbe, podnese
deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet u pojednostavljenom obliku.
Pojednostavljena deklaracija iz stava 1. ovog lana:
1) treba da sadri najmanje podatke koji su propisani za pojednostavljenu uvoznu deklaraciju, ili
2) da bude u obliku trgovinske ili slubene isprave, uz koju je priloen zahtev za stavljanje u
slobodan promet.
Carinski organ moe, kada to okolnosti doputaju, odobriti da zahtev za stavljanje robe u
slobodan promet iz stava 2. taka 2) ovog lana bude zamenjen optim zahtevom koji vai za
sve postupke stavljanja robe u slobodan promet u odreenom periodu. U tom sluaju, u
trgovinskoj ili slubenoj ispravi iz stava 2. taka 2) ovog lana mora biti jasno naznaeno
odobrenje na osnovu kog se prihvata opti zahtev u skladu sa ovim stavom.
Uz pojednostavljenu deklaraciju prilau se isprave od kojih zavisi stavljanje robe u slobodan
promet osim u sluajevima iz lana 210. stav 2. ove uredbe.
Ovaj lan ne utie na primenu lana 233. ove uredbe.

lan 216
Carinski organ podnosiocu zahteva daje odobrenje za korienje pojednostavljenog postupka
deklarisanja ako su uslovi i kriterijumi iz l. 201, 202. i 204. ove uredbe ispunjeni.
Ako podnosilac zahteva poseduje sertifikat iz lana 21. stav 1. ta 1) ili 3) ove uredbe, smatra
se da je uslov iz stava 1. ovog lana ispunjen i carinski organ e odobriti pojednostavljeni
postupak deklarisanja, pod uslovom da je obezbeena neophodna razmena podataka izmeu
podnosioca zahteva i carinskog organa.

lan 217
Odobrenje iz lana 215. ove uredbe treba da sadri podatke o:
1) carinarnici ili carinarnicama koje su nadlene za prihvatanje pojednostavljenih deklaracija,
2) vrsti robe na koju se pojednostavljene deklaracije odnose,
3) oblicima obezbeenja za bilo koji carinski dug koji bi mogao nastati, i

4) obliku i sadrini dopunske deklaracije, roku u kojem treba podneti dopunsku deklaraciju, kao i
o carinarnici nadlenoj za prihvatanje dopunske deklaracije.
Carinski organ u odobrenju moe da odredi da podnoenje dopunske deklaracije nije potrebno
kada se pojednostavljeni postupak odnosi na robu ija je vrednost nia od zakonom propisanog
minimuma, a pojednostavljena deklaracija sadri sve podatke potrebne za stavljanje robe u
slobodan promet.

2.3. Deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

lan 218
Carinski organ, u skladu sa uslovima i na nain predvien u l. 219. i 220. ove uredbe, daje
odobrenje za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava licu koje zahteva da se postupak
stavljanja robe u slobodan promet izvri bez obaveze dopremanja robe carinarnici, u
prostorijama tog lica ili na drugim mestima iz lana 201. ove uredbe, koje odobri carinski organ,
pod uslovom da to lice podnese pismeni zahtev koji sadri sve podatke potrebne za davanje
odobrenja, i to:
1) o robi koja podlee postupku tranzita i za koju je podnosiocu zahteva bilo dato odobrenje za
pojednostavljene postupke kod odredine carinarnice, u skladu sa l. 441, 442. i 443. ove
uredbe,
2) o robi koja je prethodno stavljena u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, ne
iskljuujui primenu lana 233. ove uredbe,
3) o robi koja je nakon to je dopremljena carinarnici u skladu sa lanu 65. Carinskog zakona,
smetena u one prostorije ili mesta u skladu sa tranzitnim postupkom, razliitim od onih
navedenih u taki 1) ovog stava,
4) o robi koja je uneta u carinsko podruje uz odstupanje od obaveze dopremanja u skladu sa
lanom 66. taka 2) Carinskog zakona.

lan 219
Carinski organ e dati odobrenje za deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, ako su
uslovi i kriterijumi iz l. 201, 202. i 204. ove uredbe ispunjeni.
Ako podnosilac zahteva poseduje sertifikat iz lana 21. stav 1. ta 1) ili 3) ove uredbe, smatra
se da je uslov iz stava 1. ovog lana ispunjen i carinski organ e odobriti pojednostavljeni
postupak deklarisanja, pod uslovom da je obezbeena neophodna razmena podataka izmeu
podnosioca zahteva i carinskog organa.

lan 220
Nosilac odobrenja iz lana 218. ove uredbe duan je da:
1) u sluajevima iz lana 218. stav 1. ta. 1) i 3) ove uredbe:

(1) ako se roba stavlja u slobodan promet po prispeu na mesto odreeno u te svrhe:
- blagovremeno obavesti carinski organ o prispeu robe, u obliku i na nain koji je taj
organ odredio, kako bi mu roba mogla biti putena, i
- upie robu u svoje evidencije.
(2) ako je roba pre stavljanja u slobodan promet bila u privremenom smetaju u
skladu sa lanom 75. Carinskog zakona na istom mestu, pre isteka roka iz lana 74.
Carinskog zakona:
- blagovremeno obavesti carinski organ, u obliku i na nain koji je taj organ odredio, o
svojoj nameri da robu stavi u slobodan promet, kako bi mu roba mogla biti putena, i
- upie robu u svoje evidencije;
2) u sluaju iz lana 218. stav 1. taka 2) ove uredbe:
(1) blagovremeno obavesti carinski organ, u obliku i na nain koji je taj organ odredio,
o svojoj nameri da robu stavi u slobodan promet, kako bi mu roba mogla biti putena,
i
(2) upie robu u svoje evidencije.
Obavetenje iz podtake (1) ove take nije potrebno ako je roba koja treba da se stavi u
slobodan promet ve stavljena u postupak carinskog skladitenja u skladitu tipa D.
3) u sluaju iz lana 218. stav 1. taka 4) ove uredbe, po prispeu robe na mesto odreeno u te
svrhe, upie robu u svoje evidencije,
4) od trenutka upisa robe u evidencije iz ta. 1), 2) i 3) ovog stava, carinskom organu stavi na
raspolaganje sve isprave ije je podnoenje potrebno radi primene propisa koji se odnose na
stavljanje robe u slobodan promet.
Carinski organ moe, pod uslovom da to ne utie na kontrolu obavljanja pojednostavljenja
deklarisanja, da:
1) dozvoli nosiocu odobrenja za pojednostavljenje da carinskom organu najavi prispee robe iz
stava 1. ta. 1) ili 2) ovog lana neposredno pred njeno prispee,
2) u odreenim situacijama, kada vrsta robe i uestalost uvoza to opravdavaju, oslobodi nosioca
odobrenja od obaveze obavetavanja carinskog organa o svakom prispeu robe, pod uslovom
da nosilac odobrenja toj carinarnici dostavi sve podatke koje carinarnica smatra neophodnim za
eventualni pregled robe.
U sluaju iz stava 2. taka 2) ovog lana upis robe u evidencije smatra se kao putanje robe.
Upis robe u evidencije iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana moe biti zamenjen bilo kojom
drugom radnjom koja prua sline garancije i koju odobri carinski organ. Upis mora da sadri

datum kada je izvren i najmanje podatke propisane za deklaraciju za deklarisanje na osnovu

knjigovodstvenih isprava.

lan 221
Odobrenje iz lana 218. ove uredbe mora da sadri sve uslove za sprovoenje
pojednostavljenja za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava, ukljuujui i podatke o:
1) robi na koju se odnosi,
2) oblik obaveza iz lana 220. ove uredbe i podatke o obezbeenju koje treba poloiti,
3) vreme putanja robe,
4) rok u kome treba podneti dopunsku deklaraciju i kojoj carinarnici, i
5) uslove pod kojima treba za robu podneti optu, periodinu ili zbirnu deklaraciju.

3. Deklaracije za carinske postupke sa ekonomskim dejstvom

3.1. Podnoenje deklaracije za carinski postupak sa ekonomskim dejstvom
3.1.1. Podnoenje deklaracije za postupak carinskog skladitenja
Nepotpuna deklaracija

lan 222
Na zahtev deklaranta, ulazna carinarnica moe da prihvati deklaraciju za postupak carinskog
skladitenja koja ne sadri sve propisane podatke, ako takva deklaracija sadri bar podatke
propisane za nepotpunu deklaraciju.
U vezi sa nepotpunom deklaracijom iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju l. 210, 211. i
214. ove uredbe.
Pojednostavljeni postupak deklarisanja

lan 223
Odobrenje za pojednostavljen postupak deklarisanja carinski organ daje podnosiocu zahteva u
skladu sa uslovima i na nain propisan u l. 201, 202, 204. i 224. ove uredbe.
Ako se pojednostavljeni postupak deklarisanja koristi za postupak skladitenja robe u carinskom
skladitu tipa D, pojednostavljena deklaracija mora da sadri i podatke o prirodi robe koji, u
dovoljnoj meri, omoguavaju ispravno i nedvosmisleno svrstavanje robe po Carinskoj tarifi, kao i
podatke o carinskoj vrednosti robe.

Pri pojednostavljenom postupku deklarisanja za postupak carinskog skladitenja u carinskom

skladitu tipa B ne moe se koristiti trgovinska isprava. Ako slubena isprava ne sadri sve
neophodne podatke, te podatke treba posebno priloiti.

lan 224
Zahtev iz lana 223. stav 1. ove uredbe mora biti u pismenoj formi i sadrati sve podatke
potrebne za davanje odobrenja.
Ako okolnosti to doputaju, zahtev iz lana 223. stav 1. ove uredbe moe biti zamenjen optim
zahtevom za obavljanje ovog postupka tokom odreenog perioda.
U sluaju iz stava 2. ovog lana zahtev se podnosi u skladu sa l. 264, 265. i 266. ove uredbe,
zajedno sa zahtevom za upravljanje carinskim skladitem ili kao zahtev za izmenu ili dopunu
ve izdatog odobrenja za upravljanje carinskim skladitem. Zahtev se podnosi carinskom
organu koji je izdao odobrenje za upravljanje carinskim skladitem.
Ako podnosilac zahteva poseduje sertifikat iz lana 21. stav 1. ta 1) ili 3) ove uredbe, smatra
se da je uslov iz stava 1. ovog lana ispunjen i carinski organ e odobriti pojednostavljeni
postupak deklarisanja, pod uslovom da je obezbeena neophodna razmena podataka izmeu
podnosioca zahteva i carinskog organa.

lan 225
Odobrenje iz lana 223. ove uredbe mora da sadri uslove za sprovoenje pojednostavljenog
postupka deklarisanja, ukljuujui i podatke o carinarnici ili carinarnicama kojima se moe
podneti deklaracija za postupak carinskog skladitenja.
Carinarnica nee zahtevati podnoenje dopunske deklaracije.
Deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

lan 226
Carinski organ odobrava deklarisanje robe na osnovu knjigovodstvenih isprava u skladu sa
uslovima i na nain propisan u stavu 2. ovog lana i u l. 227. i 228. ove uredbe.
Deklarisanje na osnovu knjigovodstvnih isprava ne primenjuje se na carinska skladita tipa B ili
F.
Ako carinski organ odobri da se roba deklarie na osnovu knjigovodstvenih isprava, za
izdavanje odobrenja i sprovoenja pojednostavljenog postupka deklarisanja shodno se
primenjuje lan 224. ove uredbe.

lan 227
Nosilac odobrenja, po prispeu robe na mesto odreeno u tu svrhu, duan je da:

1) blagovremeno obavesti nadlenu carinarnicu o prispeu robe, u obliku i na nain koji odredi
carinarnica,
2) upie robu u evidenciju, i
3) nadlenoj carinarnici stavi na raspolaganje isprave ije prilaganje je potrebno za stavljanje
robe u postupak.
Upis u evidenciju iz stava 1. taka 2) ovog lana mora da sadri one podatke koji su potrebni za
utvrivanje trgovakog opisa robe, ukljuujui i koliinu te robe.
lan 220. st. 2. i 3. ove uredbe shodno se primenjuje u sluajevima iz ovog lana.

lan 228
Odobrenje iz lana 226. stav 1. ove uredbe mora da sadri uslove za sprovoenje deklarisanja
na osnovu knjigovodstvenih isprava, ukljuujui i podatke o:
1) robi na koju se pojednostavljenje odnosi,
2) vrsti obaveze iz lana 227. ove uredbe, i
3) vremenu putanja robe.
Carinarnica nee zahtevati podnoenje dopunske deklaracije.

3.1.2. Podnoenje deklaracije za postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade

pod carinskom kontrolom i postupak privremenog uvoza
Nepotpuna deklaracija

lan 229
Na zahtev deklaranta, ulazna carinarnica moe da prihvati deklaraciju za stavljanje robe u
carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, koji nije postupak pasivnog oplemenjivanja i
carinskog skladitenja, koja ne sadri sve propisane podatke ili uz koju nisu priloene odreene
isprave iz lana 172. ove uredbe. Deklaracija mora da sadri one podatke koji se zahtevaju za
nepotpunu deklaraciju.
Na deklaraciju iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju l. 210, 211. i 214. ove uredbe.
Ako se roba deklarie za postupak aktivnog oplemenjivanja, uz sistem povraaja, shodno se
primenjuju l. 212. i 213. ove uredbe.
Pojednostavljeni postupak deklarisanja i deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

lan 230

Odredbe l. 215. do 221. i lana 224. ove uredbe primenjuju se mutatis mutandis na robu
deklarisanu za carinske postupke sa ekonomskim dejstvom obuhvaene ovim pododeljkom.

3.1.3. Podnoenje deklaracije za postupak pasivnog oplemenjivanja

lan 231
Odredbe l. 234. do 245. ove uredbe, koje se primenjuju na robu deklarisanu za izvoz, shodno
se primenjuju i na robu prijavljenu za izvoz u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja.

3.1.4. Zajednike odredbe

lan 232
U sluaju kada su dva ili vie odobrenja koja se odnose na carinske postupke sa ekonomskim
dejstvom izdata istom licu, pri emu je jedan postupak zavren stavljanjem u drugi postupak na
osnovu knjigovodstvenih isprava, carinarnica nee zahtevati podnoenje dopunske deklaracije.

3.2. Okonanje carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom

lan 233
Za okonanje carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom, koji nije postupak pasivnog
oplemenjivanja i carinskog skladitenja, mogu se primeniti pojednostavljeni postupci za
stavljanje robe u slobodan promet, izvoz ili ponovni izvoz. U sluaju ponovnog izvoza primenjuju
se mutatis mutandis l. 234 - 245. ove uredbe.
Pojednostavljeni postupci iz l. 209 - 221. ove uredbe mogu se primeniti na stavljanje robe u
slobodan promet u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja.
Za okonanje postupka carinskog skladitenja mogu se primeniti pojednostavljeni postupci za
stavljanje robe u slobodan promet, izvoz ili ponovni izvoz.
Izuzetno od stava 3. ovog lana:
1) za robu stavljenu u postupak u carinsko skladite tipa F ne odobrava se ni jedno od
predvienih pojednostavljenja,
2) za robu stavljenu u postupak u carinsko skladite tipa B moe se odobriti upotreba
nepotpunih deklaracija i pojednostavljeni postupak deklarisanja,
3) izdavanje odobrenja za carinsko skladite tipa D ukljuuje i odobrenje za deklarisanje robe na
osnovu knjigovodstvenih isprava za stavljanje robe u slobodan promet. Ovo pojednostavljenje
se ne moe odobriti, ako podnosilac zahteva eli da izvue korist iz primene carinske osnovice
koja se ne moe proveriti bez fizikog pregleda robe. U tom sluaju, moe se odobriti drugi
postupak koji ukljuuje dopremanje robe carinskom organu.

4. Deklaracije za izvoz

lan 234
Na carinske formalnosti propisane u lanu 377. ove uredbe, koje treba obaviti kod izvozne
carinarnice, shodno se primenjuju odredbe l. 377. stav 5, l. 378. i 380. ove uredbe i te
formalnosti se mogu pojednostaviti.

4.1. Nepotpune deklaracije

lan 235
Izvozna carinarnica moe, na zahtev deklaranta, da prihvati deklaraciju za izvoz robe i u sluaju
kada ne sadri sve propisane podatke.
Deklaracija mora da sadri podatke koji se zahtevaju za nepotpunu deklaraciju.
Ako je roba predmet posebnih mera poljoprivredne politike ili podlee plaanju izvoznih dabina,
sve podatke koji su potrebni za primenu posebnih mera poljoprivredne politike ili sve podatke
koji su potrebni za obraun izvoznih dabina.
Na izvoznu deklaraciju shodno se primenjuju l. 210 - 214. ove uredbe.

lan 236
Ako se primenjuje lan 375. ove uredbe, dopunska deklaracija moe se podneti carinarnici koja
je mesno nadlena prema seditu izvoznika.
Ako proizvoa ima sedite na podruju druge carinarnice, dopunska deklaracija moe se
podneti carinarnici koja je mesno nadlena prema seditu proizvoaa.
U nepotpunoj izvoznoj deklaraciji odreuje se carinarnica kojoj se podnosi dopunska
deklaracija. Carinarnica koja prima nepotpunu izvoznu deklaraciju, prosleuje podatke iz
nepotpune izvozne deklaracije carinarnici kojoj, u skladu sa stavom 1. ovog lana, treba da se
podnese dopunska deklaracija.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, carinarnica koja je prihvatila dopunsku deklaraciju podatke iz
dopunske deklaracije odmah prosleuje carinarnici kojoj je podneta nepotpuna izvozna
deklaracija.

4.2. Pojednostavljeni postupak deklarisanja

lan 237
Odobrenje za upotrebu pojednostavljenog postupka deklarisanja carinski organ izdaje
podnosiocu zahteva ako su uslovi i kriterijumi iz l. 216. i 217. ove uredbe koji se primenjuju
mutatis mutandis, ispunjeni.
Pojednostavljena deklaracija mora da sadri podatke koji se zahtevaju za pojednostavljenu
deklaraciju.

l. 210 - 214. ove uredbe primenjuju se mutatis mutandis.

4.3. Deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

lan 238
Na osnovu pismenog zahteva, carinski organ moe da odobri deklarisanje robe za izvoz na
osnovu knjigovodstvenih isprava, u skladu sa uslovima i na nain predvien u stavu 2. ovog
lana, licu koje eli da izvozne formalnosti obavlja u svojim prostorijama ili na drugom mestu
koje je odobrio carinski organ (u daljem tekstu: ovlaeni izvoznik).
Na postupak davanja odobrenja iz stav 1. ovog lana shodno se primenjuje lan 219. ove
uredbe.

lan 239
Ovlaeni izvoznik, pre iznoenja robe iz prostora ili mesta navedenog u lanu 238. ove uredbe,
duan je da:
1) blagovremeno obavesti izvoznu carinarnicu o iznoenju robe, podnoenjem pojednostavljene
izvozne deklaracije, saglasno lanu 237. ove uredbe,
2) carinarnici stavi na raspolaganje svu dokumentaciju koja je potrebna za izvoz robe.
Ovlaeni izvoznik moe da podnese kompletnu izvoznu deklaraciju, umesto pojednostavljene
izvozne deklaracije. U tom sluaju, ne zahteva se podnoenje dopunske deklaracije iz lana
101. stav 3. Carinskog zakona.

lan 240
Carinski organ moe ovlaenog izvoznika da oslobodi obaveze da izvoznoj carinarnici, za
svako iznoenje robe, podnese pojednostavljenu izvoznu deklaraciju. Ovaj izuzetak carinski
organ odobrava samo ako ovlaeni izvoznik ispunjava sledee uslove:
1) obavetava izvoznu carinarnicu o svakom iznoenju, na nain i u obliku koji odredi ta
carinarnica;
2) pre iznoenja robe sa mesta koja su navedena u lanu 238. stav 1. ove uredbe, dostavlja ili
stavlja na raspolaganje carinarnicu sve podatke za koje oni smatraju da su potrebni radi
sprovoenja efektivne analize rizika;
3) upie robu u svoje evidencije.
Upis iz stava 1. taka 3) ovog lana moe zameniti druga radnja, koju odobri carinski organ, a
koja prua sline garancije. Upis mora da sadri datum kada je izvren, kao i podatke koji su
potrebni za identifikaciju robe.
U sluajevima kad je to opravdano zbog prirode robe i uestalosti izvoznih radnji, carinarnica
moe ovlaenog izvoznika osloboditi obaveze iz ta. 1) i 2) stava 1. ovog lana, pod uslovom

da ovlaeni izvoznik izvoznoj carinarnici dostavi potrebne informacije za mogui pregled robe,
pre nego to se roba izveze.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, upis robe u evidencije smatra se putanjem robe.

lan 241
Podaci iz lana 240. stav 1. taka 1) ove uredbe, dostavljaju se izvoznoj carinarnici u rokovima
koji su navedeni u l. 367. i 368. ove uredbe.
Kod unosa robe u evidenciju iz lana 240. stav 1. taka 3) ove uredbe, potrebno je da se unesu
i podaci propisani za postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava.

lan 242
Kao dokaz da je roba stvarno napustila carinsko podruje Republike Srbije koristi se primerak
broj 3 JCI.
U odobrenju za upotrebu pojednostavljenja mora biti naznaeno da primerak broj 3 JCI treba
unapred overiti.
Prethodna overa iz stava 2. ovog lana sprovodi sa na jedan od sledeih naina:
1) rubriku A JCI unapred peatom overava nadlena carinarnica i potpisuje ovlaeni carinski
slubenik, ili
2) ovlaeni izvoznik moe overiti deklaraciju posebnim peatom iz Priloga 46.
Otisak ovog peata moe na propisanom obrascu biti otisnut i unapred kada je tampanje
obrazaca povereno tampariji odobrenoj u tu svrhu.
Pre otpreme robe, ovlaeni izvoznik je duan da:
1) izvri obaveze iz l. 239. i 240. ove uredbe,
2) na priloenim ispravama ili nosaima podataka, koji ih zamenjuju, navede sledee podatke:
(1) redni broj upisa robe u evidencije;
(2) datum upisa robe u evidencije;
(3) broj odobrenja;
(4) carinski organ koji je izdao odobrenje.

lan 243

Odobrenje iz lana 238. stav 1. ove uredbe mora da sadri sve uslove za sprovoenje
pojednostavljenja, ukljuujui i podatke o:
1) robi na koju se pojednostavljenje odnosi,
2) oblik obaveza iz lana 240. stav 1. ove uredbe,
3) vreme i nain putanja robe,
4) sadraj priloenih isprava ili nosaa podataka, koji ih zamenjuju, kao i nain njihovog
overavanja, i
5) postupak podnoenja i rok u kojem mora biti podneta dopunska deklaracija.
U odobrenju se navodi obaveza ovlaenog izvoznika da preduzme sve neophodne mere za
obezbeenje uvanja posebnog peata ili obrazaca koji sadre unapred otisnut peat izvozne
carinarnice ili unapred otisnut posebni peat.

4.4. Zajednike odredbe za pojednostavljeni postupak deklarisanja i deklarisanje

na osnovu knjigovodstvenih isprava u postupku izvoza
lan 244
Umesto deklaracije, carinski organ moe da odobri da se koristi trgovinska, slubena isprava ili
drugi medijum za uvanje podataka, kada se cela izvozna radnja obavlja na teritoriji Republike
Srbije ili kada je takva mogunost predviena sporazumom izmeu carinskog organa Republike
Srbije i carinske slube druge drave.
Isprava ili medijum iz stava 1. ovog lana mora da sadri minimum propisanih podataka
neophodnih za postupak za koji e se koristiti. Uz ispravu ili medijum deklarant treba da priloi
zahtev za izvoz.
Carinski organ moe da dozvoli da zahtev za izvoz iz stava 2. ovog lana bude zamenjen
optim zahtevom, pod uslovom da privredni subjekt carinskom organu stavi na raspolaganje sve
podatke koje smatra neophodnim za sprovoenje efektivne analize rizika i pregled robe. Opti
zahtev vai za sve postupke izvoza u odreenom periodu. U tom sluaju, u ispravi ili medijumu
za uvanje podataka deklarant mora jasno naznaiti odobrenje na osnovu kog se prihvata opti
zahtev u skladu sa ovim stavom.
Trgovinska ili slubena isprava koristi se kao dokaz o stvarnom iznosu robe iz carinskog
podruja, isto kao primerak broj 3 JCI. Ako carinski organ odobri upotrebu drugog medijuma za
uvanje podataka mora u isto vreme da odredi nain na koji e se potvrditi da je roba stvarno
izneta iz carinskog podruja Republike Srbije.

lan 245
Kada se cela izvozna radnja obavlja na teritoriji Republike Srbije, carinski organ moe, pored
postupaka iz l. 237 - 243. ove uredbe, da predvidi druga pojednostavljenja deklarisanja.

Deklarant je duan da, pre nego to ta roba istupi, carinskom organu stavi na raspolaganje
podatke neophodne za sprovoenje efektivne analize rizika i pregled robe.

Deo drugi
CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE S ROBOM ILI
UPOTREBA ROBE
Glava I
STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET
1. Opte odredbe
lan 246
Ako je domaa roba bila privremeno izvezena sa ATA karnetom u skladu sa lanom 384. ove
uredbe, nakon vraanja moe se staviti u slobodan promet na osnovu ATA karneta.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, carinski organ kod koga se roba stavlja u slobodan promet
mora:
1) proveriti podatke iz polja A do G kupona ponovnog uvoza,
2) ispuniti talon i polje H kupona ponovnog uvoza,
3) zadrati kupon ponovnoga uvoza.
Ako se formalnosti za razduenje privremenog izvoza domae robe obavljaju kod drugog
carinskog organa, a ne onog preko koga je roba bila unesena u carinsko podruje, roba se od
ulaznog do odredinog carinskog organa, gde e biti stavljena u slobodni promet, prevozi bez
dodatnih formalnosti.

lan 247
Jedinstvena carinska stopa u visini od 10% moe se primeniti na robu iz lana 107. Carinskog
zakona ija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

2. Posebna upotreba
lan 248
Odredbe l. 248 - 257. ove uredbe primenjuju se u sluaju da je roba, koja je stavljena u
slobodan promet uz povoljnije tarifno postupanje ili uz smanjenu ili stopu carine nula zbog svoje
upotrebe u posebne svrhe, predmet carinskog nadzora.
Jedinstveno odobrenje je odobrenje koje obuhvata dva ili vie carinskih organa.

Knjigovodstvo su trgovake, poreske ili druge raunovodstvene isprave koje uva korisnik
odobrenja, ili se oni uvaju za njegov raun.
Evidencije su isprave koje sadre sve potrebne podatke i tehnike pojedinosti o bilo kom
sredstvu, koje carinskom organu omoguava nadzor i kontrolu postupka.

lan 249
Odobravanje povoljnijeg tarifnog postupanja u skladu sa lanom 30. Carinskog zakona, u
sluajevima u kojima je roba predmet carinskog nadzora zbog posebne upotrebe, vri se na
osnovu pismenog odobrenja.
Ako je roba stavljena u slobodan promet uz smanjenu ili stopu carine nula zbog njene posebne
upotrebe, a vaee odredbe zahtevaju da roba ostane pod carinskim nadzorom, u skladu sa
lanom 108. Carinskog zakona, za potrebe carinskog nadzora zbog posebne upotrebe potrebno
je pismeno odobrenje carinskog organa.
Zahtev za izdavanje odobrenja podnosi se u pismenoj formi i na propisanom obrascu. Carinski
organ moe dozvoliti da se zahtev za produenje ili izmenu odobrenja podnese u obliku
uobiajenog pismenog zahteva.
U posebnim okolnostima carinski organ moe odobriti da se podnoenje deklaracije za
stavljanje u slobodan promet vri u pismenoj formi ili korienjem elektronskog sistema
razmene podataka po uobiajenom postupku to se smatra podnoenjem zahteva za izdavanje
odobrenja, pod uslovima da:
1) zahtev obuhvata samo jedan carinski organ,
2) podnosilac zahteva za robu u celosti zahteva propisanu posebnu upotrebu, i
3) da je osigurano pravilno sprovoenje postupka.
Ako carinski organ smatra da podaci navedeni u zahtevu nisu potpuni ili dovoljni za izdavanje
odobrenja moe zatraiti od podnosioca zahteva dopunske podatke ili obavetenja.
Carinski organ moe, u posebnim sluajevima, u kojima se za izdavanje odobrenja zahteva
podnoenje deklaracije, zahtevati, ne iskljuujui primenu odredbe lana 170. ove uredbe, da se
uz zahtev priloi isprava, koju podnosi deklarant i koja, osim ako podaci nisu potrebni ili su ve
uneti u deklaraciju, sadri sledee podatke:
1) ime i adresa podnosilaca zahteva, deklaranta i drugih uesnika postupka,
2) vrsta posebne upotrebe,
3) tehniki opis robe, proizvoda koji su nastali iz njene posebne upotrebe i sredstva za
utvrivanje njihove istovetnosti,
4) predvieni normativi ili metode za njihovo odreivanje,

5) predvieni rok za odreivanje robe prema njenoj posebnoj upotrebi,

6) mesto gde se roba stavlja u posebnu upotrebu.
Zahtev za izdavanje odobrenja podnosi se carinskom organu koji je nadlean za mesto gde se
vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva.
Ako se zahtev podnosi radi izdavanja jedinstvenog odobrenja, nadleni carinski organ iz stava
7. ovog lana dostavlja zahtev i nacrt odobrenja drugom carinskom organu, koji ga obavetava
u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Drugi nadleni carinski organ iz stava 8. ovog lana obavestie carinski organ iz stava 7. ovog
lana o svojim primedbama u roku od 30 dana od dana prijema nacrta odobrenja.
Odobrenje ili obrazloena odluka o odbijanju zahteva za izdavanje odobrenja dostavlja se
podnosiocu zahteva u roku od 30 dana, raunajui od dana kada je zahtev bio podnet, ili od
dana kada je carinski organ utvrdio da su mu dostavljeni nepotpuni ili nedostajui podaci. Ako
se daje jedinstveno odobrenje carinski organ koji je odobrenje dao, dostavie ga drugom
carinskom organu koji je tim odobrenjem ukljuen.

lan 250
Carinski organ nadlean za donoenje odobrenja izdaje odobrenje, u skladu sa propisanim
obrascem, licima sa prebivalitem ili seditem u Republici Srbiji, ukoliko su ispunjeni sledei
uslovi:
1) da su predviene radnje u skladu s propisanom posebnom upotrebom i odredbama za
premetanje robe shodno lanu 253. ove uredbe i da je pravilno sprovoenje postupka
zagarantovano,
2) da podnosilac zahteva prui potrebna obezbeenja za pravilno sprovoenje postupka i
preuzme obaveze da:
(1) robi u celosti ili delu robe odredi propisanu posebnu upotrebu ili robu premesti i
prui dokaz o odreenju ili premetanju u skladu sa vaeim propisima,
(2) ne preduzima radnje koje nisu u skladu sa svrhom propisane posebne upotrebe,
(3) nadlenu carinarnicu obavesti o svim promenama koje mogu uticati na odobrenje,
3) da je osiguran carinski nadzor, a administrativne mere koje preduzima carinarnica nisu u
suprotnosti sa ekonomskim potrebama podnosioca zahteva,
4) da podnosilac zahteva vodi i uva odgovarajuu evidenciju koja carinskim organima
omoguava nadzor nad postupkom,
5) da prui obezbeenje, u onim sluajevima u kojima carinski organ smatra da je to potrebno.

Kad je zahtev podnet u skladu sa lanom 249. stav. 4. ove uredbe odobrenje se izdaje licima sa
seditem ili prebivalitem u Republici Srbiji, prihvatanjem deklaracije, uz ispunjenje ostalih
uslova iz stav 1. ovoga lana.
Odobrenje mora da sadri sledee podatke, osim ako se ti podaci smatraju nepotrebnim:
1) podatke o korisniku odobrenja,
2) tarifnu oznaku Carinske tarife ili TARIS oznaku, vrstu i opis robe i postupaka posebne
upotrebe i odredbe o normativu upotrebe, kada je to potrebno,
3) nain i metode za prepoznavanje robe i carinskog nadzora, ukljuujui i postupke za:
(1) zajedniki smetaj, za koji e se, mutatis mutandis, primenjivati st. 2. 3. i 4. lana
298. ove uredbe,
(2) meoviti smetaj proizvoda koji podleu nadzoru zbog posebne upotrebe a
svrstavaju se u Glavu 27 i 29 Carinske tarife ili proizvodi sa sirovom naftom koji se
svrstavaju u tarifnu oznaku 2709 00 Carinske tarife.
4) rok u kome se robi mora odrediti propisana posebna upotreba,
5) carinske organe kod kojih e se deklarisati roba za stavljanje u slobodan promet i odreivanje
carinskog organa koji nadzire postupke,
6) mesto u kojem se robi mora odrediti propisana posebna upotreba,
7) obezbeenje koje e se pruiti, kada je to potrebno,
8) rok vaenja odobrenja,
9) mogunost premetanja u skladu sa lanom 253 stav 1. ove uredbe, kada je to primenljivo,
10) pojednostavljeni postupci odobreni u skladu sa lanom 101. Carinskog zakona, kada je to
primenljivo,
11) naine komunikacije.
Ukoliko roba navedena u stavu 3. taka 3) podtaka (2) ovog lana ne svrstava u istu
desetocifrenu oznaku Carinske tarife, iste komercijalne koliine i iste tehnike i fizike
karakteristike, meoviti smetaj se moe odobriti samo kad e se ukupna meavina staviti u
postupak naveden u Dodatnim napomena 4 i 5 uz Glavu 27 Carinske tarife.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana, ne iskljuujui primenu odredbe lana 251. ove uredbe, vai
od dana donoenja odobrenja ili od dana koji je naveden u odobrenju.
Odobrenja se izdaju sa periodom vaenja ne duim od tri godine, osim u posebno opravdanim i
obrazloenim sluajevima.

lan 251
Carinski organ moe, ne iskljuujui primenu st. 2. i 3. ovog lana, izdati odobrenje koje vai od
dana podnoenja zahteva.
Ako se podnese zahtev za obnovu odobrenja za istu vrstu radnji i robe, odobrenje se moe
izdati sa vaenjem od dana kada je prvo odobrenje prestalo da vai.
U izuzetnim sluajevima, vaenje odobrenja moe se odobriti najdue do jedne godine pre nego
to je podnesen zahtev, pod uslovom da se dokae da postoji ekonomska opravdanost i da:
1) se zahtev ne odnosi na pokuaje prevare ili grube nemarnosti,
2) knjigovodstvo podnosioca zahteva potvrdi da se svi uslovi postupka mogu smatrati
ispunjenim, da se po potrebi moe utvrditi istovetnost robe za dati period i da takvo
knjigovodstvo omoguava kontrolu postupka, i
3) se sve formalnosti neophodne za regulisanje pitanja robe mogu obaviti, ukljuujui, ako je
potrebno, ponitavanje deklaracije.

lan 252
Prestanak vaenja odobrenja nee uticati na robu koja je bila u slobodnom prometu, na osnovu
tog odobrenja, pre isteka njegovog vaenja.

lan 253
Premetanje robe izmeu dva mesta navedena u istom odobrenju moe se sprovesti bez
carinskih formalnosti.
Premetenje robe izmeu dva odobrena korisnika sprovodi se tako to drugi korisnik odobrenja
nadlenom carinskom organu podnosi deklaraciju za stavljanje robe u postupak.
Premetanje robe iz prostora prvog korisnika odobrenja do prostora drugog korisnika odobrenja
vri se na osnovu iste deklaracije kojom je prvi korisnik odobrenja stavio robu u postupak. Oba
korisnika odobrenja duni su da robu, odnosno premetanje robe odmah upiu u svoje
knjigovodstvo, uz navoenje podataka o deklaraciji kojom je roba premetena.
Korisnik drugog odobrenja preuzimanjem robe preuzima i obaveze koje proizlaze iz l. 248 257. ove uredbe za robu koja je predmet premetanja.
Korisnik prvog odobrenja osloboen je svih obaveza pod uslovom da je:
1) drugi korisnik preuzeo robu i obaveten da je roba na koju se odnose obaveze koje se
prenose predmet carinskog nadzora posebne upotrebe,
2) u trenutku prihvatanja deklaracije carinski nadzor posebne upotrebe preuzeo nadleni
carinski organ drugog korisnika.

lan 254
U sluaju premetanja delova za odravanje ili opravku vazduhoplova pod uslovima iz
sporazuma o prenosu ili za vlastite potrebe avio-prevozioca, kod avio-prevozilaca ukljuenih u
meunarodni saobraaj, moe se koristiti vazduhoplovni tovarni list ili druga odgovarajua
isprava.
Vazduhoplovni tovarni list ili druga odgovarajua isprava mora da sadri sledee podatke:
1) naziv otpremnog avio-prevozioca,
2) naziv vazduhoplovnog pristanita odlaska,
3) naziv prijemnog avio-prevozioca,
4) naziv odredinog aerodroma,
5) opis delova,
6) koliinu delova.
Podaci iz stava 2. ovog lana mogu biti u ifarnom obliku ili upuivati na priloenu ispravu.
Vazduhoplovni tovarni list ili druga odgovarajua isprava mora na prednjoj strani da sadri
sledeu napomenu:
"POSEBNA UPOTREBA"
"END-USE".
Otpremni avio-prevozilac e jednu kopiju vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajue
isprave zadrati kao deo svoje evidencije, a drugu kopiju poslati nadlenom carinskom organu.
Prijemni avio-prevozilac e zadrati kopiju vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajue
isprave u svojoj evidenciji, a jednu kopiju e dostaviti nadlenom carinskom organu.
Delovi u nepromenjenom stanju i kopije vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajue
isprave dostavie se prijemnom avio-prevoziocu, na mestu koje odredi nadleni carinski organ.
Prijemni avio-prevozilac e upisati delove u svoju evidenciju.
Obaveze koje proizlaze iz st. 1 - 7. ovog lana prelaze sa otpremnog avio-prevozioca na
prijemnog avio-prevozioca u trenutku isporuke delova u nepromenjenom stanju i kopija
vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajue isprave.

lan 255
Carinski organ moe, uz uslove propisane ovim lanom, odobriti izvoz ili unitenje robe.
Pri izvozu poljoprivrednih proizvoda, u rubriku 44 deklaracije upisuje se sledea napomena:

"LAN 255. UREDBE O CARINSKI DOZVOLJENOM POSTUPANJU S ROBOM, POSEBNA

UPOTREBA: ROBA NAMENJENA ZA IZVOZ - NE PRIMENJUJU SE IZVOZNE DABINE".
U sluaju unitenja primenjuju se odredbe lana 209. stav 7. Carinskog zakona.

lan 256
Ako carinski organ prihvati da je upotreba robe na nain razliit od onog koji je naveden u
odobrenju opravdana, takva upotreba, osim izvoza ili unitenja, ima za posledicu nastanak
carinskog duga. Pri obraunu carinskog duga primenjuje se, mutatis mutandis, lan 244.
Carinskog zakona.

lan 257
Roba navedena u lanu 248. stav 1. ove uredbe ostaje pod carinskim nadzorom i podlee
plaanju uvozne dabine dok:
1) se prvi put ne odredi propisana posebna upotreba,
2) roba nije izvezena, unitena ili upotrebljena na drugi nain u skladu sa lanom 255. i 256. ove
uredbe.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, carinski nadzor e se nastaviti tokom perioda koji ne prelazi
dve godine od datuma prvog odreivanja propisane upotrebe, ako roba moe da ima viestruku
upotrebu, a carinski organ to smatra primerenim radi izbegavanja zloupotrebe.
Otpaci i ostaci nastali proizvodnim radnjama i gubici nastali zbog prirode robe smatraju se
robom kojoj je dodeljena propisana posebna upotreba.
Za otpatke i ostatke nastale pri unitenju robe, carinski nadzor prestaje kada robi bude odobren
jedan od carinski dozvoljenih postupanja ili upotreba.

3. Upravljanje tarifnim merama

3.1. Upravljanje tarifnim kvotama koje se odobravaju po hronolokom redu
datuma deklaracija
lan 258
Ako je to predvieno posebnim propisima, tarifne kvote e se dodeljivati prema hronolokom
redu datuma prihvatanja deklaracija za stavljanje u slobodan promet.
Zahtev za preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote podnosi se deklaracijom za
stavljanje robe u slobodan promet.
Uprava carina vrie, uz primenu stava 5. ovog lana, raspodelu kvota na osnovu datuma
prihvatanja odgovarajue deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, ako stanje odnosne
kvote to doputa. Redosled e se utvrditi u skladu s hronolokim redom tih datuma, pri emu e
se sve deklaracije prihvaene istog datuma smatrati istovremenim.

Ukoliko su traene koliine vee od trenutno dostupne, raspodela e biti izvrena

proporcionalno zahtevanim koliinama.
Za potrebe ovoga lana, deklaracije prihvaene 1, 2. ili 3. januara smatrae se prihvaenima 3.
januara. Meutim, ako jedan od tih datuma pada u subotu ili nedelju, smatrae se da je datum
prihvatanja 4. januar.
Ako Uprava carina poniti deklaraciju za stavljanje u slobodan promet za robu koja je bila
predmet zahteva za preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote, ceo zahtev za tu robu e
biti opozvan, a kvota vraena.

lan 259
Uprava carina e vriti raspodelu kvota svakog radnog dana prema zahtevima podnesenim
prethodnog dana, osim dana dravnih praznika u Republici Srbiji.
Ne iskljuujui primenu odredaba lana 258. stav 5. ove uredbe u raspodelu kvota obuhvatie i
jo neodobrene zahteve podnete na deklaracijama za stavljanje u slobodan promet, prihvaene
zakljuno sa prethodnim danom.

lan 260
Tarifna kvota smatra se kritinom kada je iskorieno 90 % poetnog iznosa, ili kada to proceni
Uprava carina.
Izuzetno od stava 1. carinska kvota se smatra za kritinu ve od datuma njenog otvaranja u
svakom od sledeih sluajeva:
1) ako je otvorena za manje od tri meseca;
2) ako carinske kvote, koje obuhvataju isti proizvod i poreklo, kao i jednak period kvote kao i
predmetna carinska kvota (ekvivalentne carinske kvote), nisu bike otvorene u prethodne dve
godine;
3) ako je ekvivalentna carinska kvota, bila otvorena u prethodne dve godine, iskoriena
poslednjeg dana ili pre poslednjeg dana treeg meseca perioda kvote ili je imala veu poetnu
koliinu od predmetne carinske kvote.
Carinska kvota, ija jedina namena je primena zatitnih ili uzvratnih mera po pravilima STO,
smatra se kritinom im je upotrebljeno 90% od poetne koliine, bez obzira na to da li su u
prethodne dve godine bile otvorene ekvivalentne carinske kvote ili ne.

3.2. Nadzor nad robom

lan 261
Ako su propisane mere nadzora za robu za koju je odobreno preferencijalno postupanje u
okviru tarifne kvote, izvetavanje se vri najmanje jednom meseno. Izvetaj sadri podatke o
koliinama koje su stavljene u slobodan promet ili izvezene od prvog dana navedenog perioda.

Uprava carina ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede dostavlja mesene izvetaje o

nadzoru najkasnije do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

3.3. Raspodela kvota na osnovu odobrenja o dodeli kvote

lan 262
Ako je to predvieno posebnim propisima, raspodelu tarifnih kvota obavlja ministarstvo
nadleno za poslove poljoprivrede, na osnovu zahteva uvoznika za dodelu odreene koliine
robe u okviru pojedine tarifne kvote, za godinu na koju se odnosi vaea Uredba o carinskoj
tarifi, odnosno propis kojim je kvota utvrena.
Nakon raspodele kvota, koja se moe obaviti jednom ili vie puta godinje, ministarstvo iz stava
1. ovog lana izdaje odobrenje, a Uprava carina prati i nadzire ostvarenje uvoza robe po izdatim
odobrenjima. Sva izdata odobrenja unose se u informacioni sistem Uprave carina.

Glava II
CARINSKI POSTUPCI SA EKONOMSKIM DEJSTVOM
1. Opte odredbe
1.1. Definicije
lan 263
U svrhu primene carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom, pojedini izrazi imaju sledee
znaenje:
1) postupak je carinski postupak sa ekonomskim dejstvom.
2) odobrenje je odobrenje carinskog organa za upotrebu postupka.
3) jedinstveno odobrenje je odobrenje koje obuhvata dva ili vie carinska organa nadlena za
poetak ili zavretak postupka, skladitenje, uzastopne proizvodne radnje ili upotrebe.
4) korisnik je korisnik odobrenja.
5) nadzorni carinski organ je carinski organ, koji je u odobrenju naznaen kao ovlaen za
nadzor nad postupkom.
6) carinski organ poetka postupka je carinski organ odnosno carinski organi koji su u
odobrenju naznaeni kao ovlaeni za prihvatanje deklaracija za stavljanje robe u odgovarajui
carinski postupak,
7) carinski organ zavretka postupka je carinski organ odnosno carinski organi, koji su u
odobrenju naznaeni kao ovlaeni za prihvatanje deklaracija, na osnovu kojih se za robu
nakon stavljanja u postupak odreuje novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, ili u
sluaju pasivnog oplemenjivanja, deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet.

8) postupak kod vie carinskih organa je postupak, kod koga carinski organ zavretka postupka
nije isti kao carinski organ kod koga je otpoeo postupak,
9) knjigovodstvo je poslovna, poreska ili druga knjigovodstvena dokumentacija korisnika, ili
takva dokumentacija koja se vodi za njegov raun.
10) evidencije su podaci koji sadre sve potrebne informacije i tehnike pojedinosti na bilo
kojem mediju, koji carinskom organu omoguava nadzor i kontrolu postupka, pre svega o
kretanjima robe ili promeni njenog statusa; evidencije u postupku carinskog skladitenja
nazivaju se "evidencija robe".
11) glavni dobijeni proizvod je dobijeni proizvod za iju proizvodnju je bio odobren postupak.
12) sporedni dobijeni proizvod je dobijeni proizvod koji su pored glavnih dobijenih proizvoda
navedeni u odobrenju i nuni su sporedni proizvodi u postupku proizvodnje.
13) rok za zavretak je rok do kog robi ili dobijenim proizvodima mora biti odreeno novo
carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, ukljuujui, u zavisnosti od sluaja, i zahtev za
povraaj carinskog duga nakon obavljenog aktivnog oplemenjivanja (sistem povraaja) ili za
odobravanje potpunog ili deliminog osloboenja od carinskog duga kod stavljanja u slobodan
promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja.

1.2. Zahtev za izdavanje odobrenja

lan 264
Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovoenje nekog postupka podnosi se u pisanoj formi i u
skladu sa propisanim obrascem.
Carinski organ moe da dozvoli da se zahtev za produenje ili izmenu odobrenja podnese u
obliku uobiajenog pisanog zahteva (a ne na propisanom obrascu).
Carinski organ moe da dozvoli da se odobrenje moe zahtevati podnoenjem deklaracije, u
pisanoj formi ili korienjem elektronskog sistema razmene podataka po uobiajenom postupku,
u sledeim sluajevima:
1) u postupku aktivnog oplemenjivanja, kada se u skladu sa lanom 303 ove uredbe smatra da
su ekonomski uslovi ispunjeni, osim zahteva koji ukljuuju istovrsnu robu,
2) u postupku prerade pod carinskom kontrolom, kada se u skladu sa lanom 319. ove uredbe
smatra da su ekonomski uslovi ispunjeni,
3) u postupku privremenog uvoza, ukljuujui i primenu ATA ili CPD (CPD) karneta,
4) u postupku pasivnog oplemenjivanja, kada se proizvodna radnja odnosi na popravku,
ukljuujui sistem zamene bez prethodnog uvoza:
(1) pri stavljanju u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja uz
upotrebu sistema zamene s prethodnim uvozom,

(2) pri stavljanju u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja uz

upotrebu sistema zamene bez prethodnog uvoza, ako ve postojee odobrenje tog
postupka to ne predvia a carinski organ dozvoljava njegovu promenu,
(3) pri stavljanju u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja, ukoliko
se proizvodne radnje odnose na robu koja nije namenjena u komercijalne svrhe.
Zahtev za odobrenje moe se podneti usmenom deklaracijom za privremeni uvoz u skladu sa
lanom 182. ove uredbe i ako se podnese isprava popunjena u skladu sa lanom 266. stav 2.
ove uredbe.
Zahtev za odobrenje moe se podneti uz deklaraciju za privremeni uvoz ili nekom drugom
radnjom u skladu sa lanom 186. stav 1. ove uredbe.
Zahtevi za izdavanje odobrenja u postupcima u ijem sprovoenju uestvuje vie carinskih
organa (jedinstveno odobrenje), osim kod privremenog uvoza, podnose se u skladu sa stavom
1. ovog lana.
Carinski organ moe da zahteva da se zahtevi za privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od
plaanja carinskog duga iz lana 345. ove uredbe podnesu u skladu sa stavom 1. ovog lana.

lan 265
Zahtev za odobrenje iz lana 264. ove uredbe podnosi se:
1) za postupak carinskog skladitenja: carinskom organu, nadlenom prema mestu u kojem e
se nalaziti prostorije carinskog skladita ili gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca
zahteva,
2) u postupku aktivnog oplemenjivanja i prerade pod carinskom kontrolom: carinskom organu,
nadlenom prema mestu u kojem e se roba proizvoditi ili preraivati,
3) za postupak privremenog uvoza: carinskom organu, nadlenom prema mestu u kome e se
roba upotrebljavati, osim u sluaju iz lana 347. stav 3. ove uredbe,
4) u postupku pasivnog oplemenjivanja: carinskom organu, nadlenom prema mestu u kojem se
nalazi roba koja e biti deklarisana za privremeni izvoz.

lan 266
Ako carinski organ oceni da podaci dati u zahtevu nisu potpuni ili dovoljni za donoenje
odobrenja, moe zatraiti od podnosioca zahteva dodatne podatke ili obavetenja.
Carinski organ, u posebnim sluajevima, u kojima se izdavanje odobrenja zahteva
podnoenjem deklaracije, moe zahtevati, ne iskljuujui primenu lana 172. ove uredbe, da se
uz zahtev priloi isprava, koju podnosi deklarant i koja, osim ako podaci nisu potrebni ili su ve
uneti u obrazac deklaracije, sadri sledee podatke:
1) naziv/ime i adresa podnosioca zahteva, deklaranta i drugih uesnika postupka,

2) vrsta proizvodnih radnji ili upotrebe robe,

3) tehniki opis robe, oplemenjenih ili preraenih proizvoda i metode za utvrivanje njihove
istovetnosti,
4) propisanu ifru ekonomskih uslova,
5) predvieni normativi ili metode za njihovo odreivanje,
6) predvieni rok za zavretak postupka,
7) predloen carinski organ zavretka postupka,
8) mesto sprovoenja proizvodnih radnji, prerade ili upotrebe,
9) predloene formalnosti za premetaj robe i
10) kod usmenih deklaracija, vrednost i koliina robe.
Isprava iz stava 2. ovog lana koja se odnose na usmenu deklaraciju za privremeni uvoz
podnosi se u dva primerka, koje overava carinski organ i jedan overeni primerak vraa se
podnosiocu.

lan 267
Kada lice zahteva jedinstveno odobrenje potrebna je prethodna saglasnost carinskih organa
nadlenih za poetak i/ili zavretak postupka, u skladu sa postupkom predvienim st. 2. i 3.
ovoga lana.
U sluaju privremenog uvoza zahtev se podnosi carinskom organu prema mestu prve upotrebe,
osim u sluaju iz lana 347. stav 3. ove uredbe. U drugim sluajevima zahtev se podnosi
carinskom organu nadlenom prema mestu gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca
zahteva, to olakava nadzor postupka, i gde se obavlja bilo koji deo skladitenja, proizvodnih
radnji ili privremenog izvoza, obuhvaenih odobrenjem. Ukoliko na taj nain nije mogue utvrditi
nadleni carinski organ zahtev se podnosi carinskom organu prema mestu gde se vodi glavno
knjigovodstvo podnosioca zahteva, radi olakavanja nadzora nad postupkom.
Nadleni carinski organ iz stava 2. ovoga lana alje zahtev i predlog odobrenja drugim
carinskim organima koji potvruju datum prijema u roku od 15 dana, i saoptavaju svoje
primedbe nadlenom carinskom organu u roku od 30 dana od dana prijema predloga odobrenja.
Ako primedbe pristignu u tom roku i nije postignuta saglasnost zahtev se odbija uz navoenje
razloga.
Carinski organ moe izdati odobrenje ukoliko ne primi nikakve primedbe na predlog odobrenja u
roku od 30 dana. Carinski organ poslae kopiju dogovorenog odobrenja svim carinskim
organima koji uestvuju u sprovoenju postupka.

lan 268

Kada su opti kriterijumi i uslovi za donoenje jedinstvenog odobrenja dogovoreni izmeu dva ili
vie carinskih organa, umesto prethodne saglasnosti iz lana 267. stav 1. ove uredbe i slanja
kopije iz lana 267. stav 4. ove uredbe alje se obino obavetenje.
Obavetenje je uvek dovoljno kada se:
1) jedinstveno odobrenje obnavlja, neznatno menja ili dopunjava, ponitava ili ukida,
2) zahtev za jedinstveno odobrenje odnosi se na privremeni uvoz i nije ga potrebno izdati na
obrascu.
Obavetenje nije potrebno kada se:
1) koristi ATA ili CPD karnet,
2) privremeni uvoz odobrava prihvatanjem usmene deklaracije ili deklarisanjem drugim
radnjama.

1.3. Ekonomski uslovi

lan 269
Carinski organ ne moe izdati odobrenje bez prethodne provere ekonomskih uslova, osim u
sluajevima iz l. 300 - 319. i 358 - 365. ove uredbe.
Carinski organ proveru ekonomskih uslova vri u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Kod postupka aktivnog oplemenjivanja proveravanjem se utvruju nemogunosti upotrebe
domaih sredstava, posebno na osnovu propisanih merila, i to:
1) nedostupnost u Republici Srbiji proizvedene robe jednake kakvoe i istih tehnikih obeleja
kao i robe koja se uvozi radi njene upotrebe u postupku aktivnog oplemenjivanja,
2) razlika u cenama izmeu robe proizvedene u Republici Srbiji i robe koja namerava da se
uveze,
3) ugovorne obaveze.
Kod postupka prerade pod carinskom kontrolom proveravanjem se utvruje da li upotreba
strane robe omoguava da se odnosna preraivaka delatnost razvija ili odri u Republici Srbiji.
Kod postupka pasivnog oplemenjivanja proveravanjem se utvruje da li se sprovoenjem toga
postupka:
1) bitno naruavaju interesi srpskih preraivaa, zbog organizovanja predmetnih postupaka van
Republike Srbije, ili
2) proizvodnja u Republici Srbiji ekonomski nije opravdana ili nije mogua zbog posebnih
tehnikih razloga ili ugovornih obaveza.

1.4. Donoenje odobrenja

lan 270
Carinski organ nadlean za donoenje odobrenja, izdaje odobrenje na sledei nain:
1) kod zahteva iz lana 264. stav 1, na propisanom obrascu,
2) kod zahteva iz lana 264. stav 3, prihvatanjem deklaracije, ili
3) kod zahteva za produenje ili izmenu odobrenja, belekom na zahtevu.

lan 271
Odobrenje ili obrazloena odluka o odbijanju zahteva za izdavanje odobrenja dostavlja se
podnosiocu zahteva u roku od 30 dana odnosno 60 dana u sluaju carinskog skladita,
raunajui od dana kada je zahtev bio podnet ili od dana kada je carinski organ utvrdio da su
mu dostavljeni zahtevani dodatni podaci ili podaci koji su nedostajali.
Rokovi iz stava 1. ovoga lana ne primenjuju se u sluaju jedinstvenog odobrenja, osim ako je
izdato u skladu sa lanom 268. ove uredbe.

lan 272
Odobrenje iz lana 271. ove uredbe, ne iskljuujui primenu odredbe lana 273. ove uredbe,
poinje da vai od dana donoenja odobrenja ili od dana naznaenog u odobrenju. Izuzetno,
kod privatnih carinskih skladita carinski organ moe i pre izdavanja pismenog odobrenja
podnosiocu da saopti svoju saglasnost za sprovoenje odabranog postupka.
U odobrenju za upravljanjem carinskim skladitem ne odreuje se rok vaenja odobrenja.
Kod aktivnog oplemenjivanja, prerade pod carinskom kontrolom i pasivnog oplemenjivanja rok
vaenja odobrenja izdaje se za period ne dui od tri godine, osim u posebno opravdanim i
obrazloenim sluajevima.
U sluaju izdavanja odobrenja za proizvodnju ili preradu mlenih proizvoda iz tarifnih br. od
0401 do 0406 Carinske tarife, period vaenja odobrenja ne moe biti dui od tri meseca.

lan 273
Carinski organ, osim u postupku carinskog skladitenja, moe da izda odobrenje sa
retroaktivnim dejstvom, ali to odobrenje stupa na snagu najranije na dan podnoenja zahteva,
osim u sluajevima iz st. 2. i 3. ovog lana.
Ako se zahtev odnosi na obnovu odobrenja za istu vrstu postupka i robe, odobrenje se moe
izdati sa retroaktivnim dejstvom od dana kada je prvobitno odobrenje prestalo da vai.

U izuzetnim sluajevima, retroaktivno dejstvo odobrenja u skladu sa stavom 2. ovoga lana,

moe se odobriti i due, ali ne due od jedne godine pre nego to je podnet zahtev, ako se
dokae da postoji ekonomska opravdanost i da:
1) se zahtev ne odnosi na pokuaje prevare ili grube nemarnosti,
2) period vaenja odobrenja u skladu sa lanom 272. ove uredbe nije prekoraen,
3) knjigovodstvo podnosioca zahteva potvruje da se svi zahtevi postupka mogu smatrati
ispunjenim, da se po potrebi moe utvrditi istovetnost robe za taj period i da takvo knjigovodstvo
omoguava kontrolu nad postupkom, i
4) se sve formalnosti neophodne za ureenje statusa robe mogu obaviti, ukljuujui, ako je
potrebno, ponitavanje deklaracije.

1.5. Druge odredbe za sprovoenje postupka

1.5.1. Opte odredbe
lan 274
Mere trgovinske politike predviene propisima koji ureuju trgovinu robom primenjuju se na
stranu robu koja se stavlja u carinski postupak, samo, ako se ove mere odnose na uvoz robe u
carinsko podruje Republike Srbije.
Kada se proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja, osim onih koji su propisani,
stavljaju u slobodan promet, primenjuju se mere predviene propisima koji ureuju trgovinu
robom, koje se primenjuju za stavljanje robe u slobodan promet.
Kada se proizvodi dobijeni u postupku prerade pod carinskom kontrolom stave u slobodan
promet, na te se proizvode primenjuju trgovinske mere, koje se primenjuju na istovrsnu uvoznu
robu.
Mere iz stava 1. ovog lana koje se odnose na stavljanje robe u slobodan promet, ne primenjuju
se na dobijene proizvode, koji se stavljaju u slobodan promet, nakon postupka pasivnog
oplemenjivanja:
1) koji su zadrali domae poreklo robe u skladu sa l. 33. i 34. Carinskog zakona,
2) koji su popravljeni, ukljuujui takoe i sistem zamene,
3) kod dodatnog oplemenjivanja prema lanu 151. Carinskog zakona.

lan 275
Nadzorni carinski organ, ne iskljuujui primenu odredbe lana 188. st. 4. i 5. Carinskog
zakona, moe odobriti da se deklaracija podnese drugom carinskom organu a ne carinskom
organu naznaenom u odobrenju. Nadzorni carinski organ utvruje nain na koji e o
podnoenju deklaracije biti obaveten.

1.5.2. Premetanje
lan 276
Carinski organ u odobrenju odluuje da li se i pod kojim uslovima roba ili proizvodi u postupku
sa odlaganjem plaanja mogu premetati izmeu razliitih mesta ili izmeu prostorija razliitih
korisnika odobrenja bez zavretka postupka (premetanje). Carinski organ takoe, osim u
sluaju privremenog uvoza, odluuje o voenju potrebnih evidencija.
Premetanje nije mogue ako je mesto otpreme ili dopreme robe carinsko skladite tipa "B".

lan 277
Premetanje izmeu dva u istom odobrenju naznaena mesta, moe se sprovesti bez carinskih
formalnosti.
Premetanje robe od carinskog organa poetka postupka do korisnikovih ili izvoaevih
prostora ili do mesta njene upotrebe, moe se obaviti istom deklaracijom kojom je stavljena u
postupak.
Premetanje robe namenjene za ponovni izvoz, do izlaznog carinskog organa, mogue je u
okviru predmetnog postupka. U tom sluaju postupak se zavrava nakon to roba deklarisana
za ponovni izvoz stvarno napusti carinsko podruje Republike Srbije.

lan 278
Premetanje robe od jednog do drugog korisnika odobrenja, moe da se obavi, samo ako
poslednji korisnik odobrenja premetenu robu ili proizvode stavi u postupak u okviru odobrenja
za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih podataka. Odmah po prispeu robe ili proizvoda u
prostorije drugog korisnika mora se obavestiti carinski organ, a roba ili proizvodi proknjiiti u
skladu sa lanom 220. ove uredbe. Prilikom dopreme robe nee se zahtevati dopunska
deklaracija.
U sluaju privremenog uvoza moe se obaviti premetanje od jednog do drugog korisnika
odobrenja, ako drugi korisnik odobrenja robu stavlja u postupak pismenom deklaracijom u
redovnom postupku.
Po prijemu robe ili proizvoda, drugi korisnik odobrenja duan je da tu robu stavi u odabrani
carinski postupak.

lan 279
Kod premetanja robe, za mogui carinski dug odgovoran je prvi korisnik odobrenja do trenutka
kada je, na propisan nain, preuzeo robu drugi korisnik odobrenja.

lan 280
Pri premetanju propisane osetljive robe, koje predstavlja poveani rizik, mora se poloiti
obezbeenje pod istim uslovima koji su propisani za postupak tranzita.

1.5.3. Voenje evidencije

lan 281
Korisnici odobrenja, uesnici u ekonomskim postupcima ili draoci skladita duni su da vode
evidenciju o robi, osim u sluaju privremenog uvoza ili kada carinski organ oceni da nije
potrebno da se vodi evidencija.
Carinski organ moe odobriti da se za potrebe evidencije iz stava 1. ovog lana koristi postojee
knjigovodstvo korisnika odobrenja, ako sadri sve potrebne podatke.
Nadzorni carinski organ moe da zahteva da se sprovede popis za svu ili za deo robe stavljene
u odgovarajui carinski postupak.

lan 282
Evidencija iz lana 281. ove uredbe i, kada je to potrebno, evidencija u skladu sa lanom 348.
stav 2. ove uredbe za privremeni uvoz, mora da sadri sledee podatke:
1) podatke iz deklaracija kojima se roba stavlja u carinski postupak,
2) podatke iz deklaracija kojima se robi odreuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba radi
zavretka postupka,
3) datum i odgovarajue podatke o drugim carinskim ispravama i svim drugim ispravama koje
se odnose na poetak i zavretak postupka,
4) vrstu proizvodnih radnji, vrstu rukovanja ili privremene upotrebe,
5) normativ upotrebe ili, po potrebi, metodu za njegov obraun,
6) podatke koji omoguavaju praenje robe, ukljuujui mesto gde se nalazi i podatke o bilo
kojem premetanju,
7) trgovaki ili tehniki opis potreban za utvrivanje istovetnosti robe i
8) podatke koji omoguavaju praenje kretanja u postupku aktivnog oplemenjivanja koji se
sprovodi uz upotrebu istovrsne robe.
Carinski organ moe da odobri da se neki podaci iz stava 1. ovoga lana ne evidentiraju, ako to
nema tetan uticaj za sprovoenje kontrole ili nadzora postupaka za robu koja se skladiti,
prerauje ili upotrebljava.

1.5.4. Normativi i nain obrauna

lan 283
Ukoliko je za sprovoenje postupaka iz l. 300 - 319. i l. 358 - 365. ove uredbe potrebno
utvrditi normative upotrebe i metode za njihovo odreivanje, ukljuujui i prosene normative,

isti e se utvrditi u odobrenju ili u trenutku stavljanja predmetne robe u postupak. Normativi se
utvruju, kada je to mogue, na osnovu proizvodnih i drugih tehnikih podataka, a ako takvi
podaci nisu dostupni, na osnovu podataka koji se odnose na istovrsne proizvodne radnje.
Carinski organ, u izuzetnim sluajevima, moe normative utroka robe utvrditi i nakon stavljanja
robe u postupak, ali najkasnije kod odreivanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili
upotrebe.
Ministar nadlean za poslove finansija moe, na predlog ministarstva nadlenog za poslove
ekonomije i regionalnog razvoja i ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, kada je potrebno, da propie paualne normative upotrebe za odreenu robu u
postupku aktivnog oplemenjivanja.

lan 284
Udeo uvozne robe ili robe u postupku privremenog izvoza u dobijenim proizvodima izraunava
se sa ciljem:
1) utvrivanja uvoznih dabina, koje se moraju platiti,
2) utvrivanja iznosa koji se odbija pri nastanku carinskog duga ili
3) primene mera trgovinske politike.
Udeo iz stava 1. ovog lana izraunava se primenom koliinskog ili vrednosnog metoda u
zavisnosti od okolnosti ili nekim drugim metodom, koja daje iste ili odgovarajue rezultate.
Preraeni proizvodi ili poluproizvodi smatraju se za potrebe obrauna dobijenim proizvodima.
Postupak obrauna sprovodi se primenom koliinskog metoda, kada se:
1) u sluaju kada se proizvodi samo jedna vrsta dobijenih proizvoda; odgovarajua koliina
uvezene ili privremeno izvezene robe, za koju se smatra da je sadrana u dobijenim
proizvodima, za koje je carinski dug nastao, srazmerna je procentu tih dobijenih proizvoda u
odnosu na ukupnu koliinu dobijenih proizvoda, i
2) u sluaju kada se proizvodnim radnjama dobije nekoliko vrsta dobijenih proizvoda i u svakom
od tih proizvoda su sadrani svi sastavni delovi uvezene ili privremeno izvezene robe, koliina
uvezene ili privremeno izvezene robe za koju se smatra da je sadrana u koliini pojedinog
dobijenog proizvoda za koji je nastao carinski dug srazmerna:
(1) udelu izmeu pojedine vrste dobijenog proizvoda, nezavisno od toga da li je
carinski dug nastao, i ukupne koliine svih dobijenih proizvoda, i
(2) udelu izmeu koliine dobijenih proizvoda, za koje je carinski dug nastao, i ukupne
koliine dobijenih proizvoda iste vrste.
Pri odluivanju da li su ispunjeni uslovi za primenu obrauna iz stav 3. ta. 1) i 2) ovog lana,
gubici se ne uraunavaju. Ne iskljuujui primenu odredbe lana 611. ove uredbe, gubici
podrazumevaju udeo uvezene robe ili privremeno izvezene robe, koji se u proizvodnji uniti ili

izgubi, naroito isparavanjem, suenjem, curenjem ili ceenjem. U postupku pasivnog

oplemenjivanja, sporedni dobijeni proizvodi koji predstavljaju otpatke, talog, opiljke i ostatke
smatraju se gubicima.
Postupak obrauna primenom vrednosnih metoda primenjuje se, ako se ne moe primeniti
postupak obrauna primenom koliinskih metoda.
Koliina uvezene ili privremeno izvezene robe, za koju se smatra da je sadrana, u dobijenim
proizvodima za koje je carinski dug nastao, srazmerna je:
1) vrednosti odreene vrste dobijenih proizvoda, nezavisno od toga da li je carinski dug nastao,
kao procenat u ukupnoj vrednosti svih dobijenih proizvoda, i
2) vrednosti dobijenih proizvoda, za koje je nastao carinski dug, kao procenat ukupne vrednosti
dobijenih proizvoda iste vrste.
Kod primene vrednosnih metoda, kao vrednost svakog dobijenog proizvoda uzima se
transakcijska vrednost u Republici Srbiji za istu ili istovrsnu robu, ukoliko ne postoji povezanost
kupca i prodavca.
Ako vrednost nije mogue utvrditi u skladu sa st. 5 - 7. ovog lana, moe se primeniti drugi
prihvatljiv metod, koji daje iste ili odgovarajue rezultate.

1.5.5. Kompenzatorna kamata

lan 285
Kada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili uvezenu robu u postupku aktivnog
oplemenjivanja ili privremenog uvoza, obraunae se i kompenzatorna kamata na iznos
carinskog duga za navedeni period.
Kompenzatorna kamata plaa se u visini i na nain propisan za zateznu kamatu.
Kompenzatorna kamata se obraunava meseno, i to od prvog dana sledeeg meseca u kome
je uvezena roba, za koju nastaje carinski dug, prvi put stavljena u odobreni carinski postupak,
pa do poslednjeg dana u mesecu u kojem je carinski dug nastao.
Ako je u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraaja) roba stavljena u slobodan
promet u skladu sa lanom 156. stav 4. Carinskog zakona, obraunski period poinje da tee od
prvog dana sledeeg meseca u kome je izvren povraaj ili otpust carinskog duga.
St. 1 - 4. ovoga lana ne primenjuju se u sledeim sluajevima:
1) ako se kompenzatorna kamata mora obraunati za period krai od mesec dana,
2) ako iznos obraunate kompenzatorne kamate po jednom nastalom carinskom dugu ne
prelazi 20 evra u dinarskoj protivvrednosti,

3) ako carinski dug nastane zbog toga da bi se, u skladu sa potpisanim ugovorom sa drugom
dravom, pri uvozu robe u tu dravu, omoguilo plaanje povoljnije carine,
4) pri stavljanju u slobodan promet otpadaka i ostataka nastalih unitenjem robe,
5) pri stavljanju u slobodan promet sporednih dobijenih proizvoda, koji su propisani, ako je
njihova koliina srazmerna koliini glavnih dobijenih proizvoda,
6) ako je kod stavljanja u slobodan promet u skladu sa lanom 156. stav 4. Carinskog zakona
nastao carinski dug, a za dugovani iznos jo nije izvren povraaj ili otpust carinskog duga,
7) ako korisnik odobrenja zahteva stavljanje robe u slobodan promet i prui dokaz da zbog
posebnih okolnosti, koje nisu posledica njegove nemarnosti ili prevarnih radnji, nije mogao ili
nije ekonomski opravdano mogao da obavi ponovni izvoz pod uslovima koje je zahtevao i
verodostojno dokazao kad je podnosio zahtev za odobrenje postupka,
8) kada je nastao carinski dug i za taj dug je bilo poloeno obezbeenje deponovanjem gotovine
do iznosa koji je deponovan,
9) ako je carinski dug nastao u skladu sa lanom 237. stav 1. taka 2. Carinskog zakona ili
stavljanjem u slobodan promet robe prethodno privremeno uvezene u skladu sa l. 323 - 328,
l. 330, 332, 335, 340. stav 1. ta. 2) i lana 343. ove uredbe.
U sluaju procesa aktivnog oplemenjivanja, pri kojem je zbog brojnih vrsta uvozne robe i/ili
sporednih dobijenih proizvoda, neekonomino da se primene odredbe stava 2. ovog lana,
carinski organ moe, na zahtev zainteresovanog lica, da dozvoli da se za obraun
kompenzatorne kamate koriste pojednostavljeni metodi koji daju sline rezultate.

1.5.6. Okonanje postupka

lan 286
Ako je za uvezenu ili privremeno izvezenu robu zapoet postupak na osnovu jednog odobrenja,
ali s dve ili vie deklaracija:
1) u sluaju postupka sa odlaganjem, smatra se da je odreivanjem novog carinski dozvoljenog
postupanja ili upotrebe za robu ili dobijene proizvode zavren carinski postupak u koji je bila
stavljena po najranije podnetoj deklaraciji;
2) u sluaju postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraaja) ili postupka pasivnog
oplemenjivanja, smatra se da su dobijeni proizvodi proizvedeni iz odgovarajue uvezene ili
privremeno izvezene robe, koja je po najranije podnetoj deklaraciji bila stavljena u postupak.
Carinski dug se ne umanjuje u sluajevima iz stava 1. ovog.
Korisnik odobrenja moe da zahteva da se zavri postupak za tano odreenu uvezenu ili
privremeno izvezenu robu.

Ako je roba iz stava 1. ovog lana stavljena u postupak zajedno s drugom robom i doe do
potpunog unitenja ili nepovratnog gubitka robe, carinski organ moe prihvatiti dokaze koje
podnosi korisnik odobrenja o stvarnoj koliini u postupak stavljene i unitene ili nepovratno
izgubljene robe. Ako korisnik odobrenja ne raspolae takvim dokazima, tada se koliina
unitene ili nepovratno izgubljene robe odreuje prema srazmernom udelu istovrsne robe koja
se nalazila u postupku u trenutku unitenja ili nepovratnog gubitka.

lan 287
Najkasnije po isteku roka za zavretak postupka, nadzornom carinskom organu se:
1) kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja) ili postupka prerade pod carinskom
kontrolom podnosi propisani obrazac za zavretak postupka u roku 30 dana, i
2) kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraaja) propisani zahtev za otpust ili
povraaj moe podneti u roku est meseci.
Carinski organ moe da produi rok iz stava 1. ovog lana, i u sluaju da je prvobitni rok
istekao, ako to posebne okolnosti opravdavaju u skladu sa lanom 146. stav 2. Carinskog
zakona.
Obrazac za zavretak postupka ili zahtev za otpust ili povraaj moraju da sadre:
1) identifikacione podatke o odobrenju,
2) koliinu svake vrste robe za koju se zavrava postupak, zahteva otpus ili povraaj, i za koju
je odobreno stavljanje u postupak kod vie carinskih organa,
3) tarifnu oznaku uvozne robe,
4) za uvoznu robu vaee stope carine, a po potrebi i njenu carinsku vrednost,
5) podatke o deklaracijama na osnovu kojih je roba bila stavljena u postupak,
6) vrstu i koliinu dobijenih ili preraenih proizvoda ili robe u nepromenjenom stanju, kao i
odobravanju carinski dozvoljenih postupanja ili upotrebe i podatke o deklaracijama ili drugim
carinskim ispravama i drugim prilozima, koji se odnose na zavretak postupka i s tim povezane
rokove,
7) vrednost dobijenih proizvoda, ako se kod obrauna proizvodnih postupaka primenjuje
vrednosni metod,
8) normativ upotrebe robe,
9) iznos uvoznih dabina, koje treba platiti, otpisati ili vratiti, i po potrebi i kamata koju treba
platiti; ukoliko se ovaj iznos odnosi na primenu lana 247. ove uredbe, potrebno ga je posebno
iskazati i

10) kod postupka prerade pod carinskom kontrolom: tarifnu oznaku preraenih proizvoda i
podatke neophodne za odreivanje carinske vrednosti.

1.5.7. Saradnja carinskih organa

lan 288
Da bi se svim carinskim organima ukljuenim u sprovoenje postupaka, omoguio pravilan
pristup raspoloivim podacima, na zahtev uesnika u postupku ili po odluci carinskog organa
ukljuenih u sprovoenje postupka, koriste se propisani informativni obrasci, osim ako nadzorni
carinski organ ne utvrdi drugi nain razmene podatka:
1) za carinsko skladitenje Informativni obrazac (INF 8) za podatke o elementima za obraun,
koji se primenjuje za robu pre sprovoenja uobiajenih oblika rukovanja i
2) za postupak aktivnog oplemenjivanja:
(1) Informativni obrazac 1 (INF 1) za podatke o iznosu carinskog duga, kamata,
poloenom obezbeenju i merama trgovinske politike i
(2) Informativni obrazac (INF 7) sa podacima potrebnim za otpus ili povraaj uvoznih
dabina u sistemu povraaja carine (ili naplaenog carinskog duga) i
3) za postupak privremenog uvoza Informativni obrazac 6 (INF 6) za podatke o elementima za
odreivanje carinskog duga ili obraun iznosa carinskog duga za robu koja je premetena.

2. Carinsko skladitenje
2.1. Opte odredbe
lan 289
Javna carinska skladita su:
1) skladite tipa A, kod koga odgovornost snosi dralac skladita,
2) skladite tipa B, kod koga odgovornost snosi korisnik skladita,
3) skladite tipa F, kojim upravlja carinski organ.
Privatna carinska skladita, kod kojih odgovornost snosi vlasnik skladita, koji je istovremeno i
korisnik, koji ne mora biti i vlasnik robe, su:
1) skladite tipa D, kod koga se roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih
izvetaja, pri emu su merodavne karakteristike, carinska vrednost i koliina roba utvreni u
trenutku stavljanja robe u postupak skladitenja,
2) skladite tipa E, kod koga za postupak nije neophodno da se roba skladiti na mestu koje je
odobreno kao carinsko skladite,

3) skladite tipa C, kod koga se ne mogu primeniti odredbe propisane u ta. 1) i 2) ovog stava.
Odobrenjem za skladite tipa E moe se odrediti primena odredaba koje vae za skladite tipa
D.

2.2. Dodatni uslovi za izdavanje odobrenja

lan 290
Carinski organ u odobrenju odreuje prostorije ili druga mesta koja su tehniki osposobljena,
odnosno imaju upotrebnu dozvolu da se koriste kao carinsko skladite tipa A, B, C ili D. Carinski
organ moe da dozvoli upotrebu skladita i za privremeni smetaj robe kao carinsko skladite ili
njihovo poslovanje kao carinsko skladite tipa F.
Carinski organ ne moe da odobri da se koristi isti prostor za poslovanje vie carinskih skladita
istovremeno.
Kada se skladiti roba koja po svojoj nameni predstavlja opasnost ili postoji verovatnoa da e
pokvariti drugu robu ili iz drugih razloga zahteva posebne uslove, carinski organ u odobrenju
navodi da ta roba moe da se skladiti samo u posebno opremljenim prostorijama.
Carinski organ moe da odobri da se carinska skladita tipa A, C, D i E koriste kao skladita za
zatitu (smetaj, uvanje) ivotnih namirnicama brodova i vazduhoplova u meunarodnom
prometu i platformi za buenje i nalaz nafte u meunarodnim vodama.
Carinski organ moe da izda jedinstveno odobrenje samo za privatna carinska skladita.

lan 291
Carinski organ moe odobrenje za postupak carinskog skladitenja da izda, samo ako
uobiajeni oblici rukovanja ili postupci aktivnog oplemenjivanja ili prerade pod carinskom
kontrolom ne preovlauju u odnosu na skladitenje robe.
Carinski organ nee izdati odobrenje ako se objekti carinskog skladita ili skladini prostori
koriste za prodaju robe na malo.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, u prostorijama carinskog skladita dozvoljena je prodaja robe
na malo u sluajevima kada se prodaje roba uz osloboenje od plaanja carine:
1) putnicima u putnikom prometu sa inostranstvom,
2) diplomatskom ili konzularnom osoblju koje prema meunarodnim sporazumima ima po tom
osnovu pravo na osloboenje od plaanja carine,
3) lanovima meunarodnih organizacija,
4) vojsci ili pripadnicima stranih oruanih snaga, prema zakljuenim sporazumima,
5) drugim licima prema zakljuenim sporazumima.

Radi ostvarivanja prava na oslobaanje od plaanja carina iz stava 3. ovog lana, carinskom
organu se prilau odgovarajui dokazi propisani Uredbom o vrsti, koliini i vrednosti robe na
koju se ne plaaju uvozne dabine, rokovima, uslovima i postupku za ostvarivanje prava na
osloboenje od plaanja uvoznih dabina ("Slubeni glasnik RS", br. 48/10, 74/11 i 63/13).
Radi primene odredaba lana 112. stav 1. taka 2. Carinskog zakona, pri proveri da li su
administrativni trokovi za postupke carinskog skladitenja nesrazmerni u odnosu na
ekonomske potrebe, carinski organ, izmeu ostalog, uzima u obzir tip skladita i postupak koji
se u njemu moe sprovoditi.

2.3. Evidencija robe

lan 292
Za voenje poslovnih evidencija o robi na zalihama u carinskim skladitima tipa A, C, D i E,
odgovoran je dralac carinskog skladita.
U carinskim skladitima tipa F umesto evidencije iz stava 1. ovoga lana vode se evidencije u
skladu sa carinskim propisima.
U carinskom skladitu tipa B nadzorni carinski organ umesto evidencije iz stava 1. ovoga lana,
zadrava i uva deklaracije o stavljanju robe u postupak.

lan 293
Iz podataka navedenih u knjigovodstvenim evidencijama mora u svakom trenutku biti vidljivo
stvarno stanje robe stavljene u postupak carinskog skladitenja. Dralac carinskog skladita je u
obavezi da nadzornom carinskom organu u roku koji on odredi, dostavi popisom utvreno
stvarno stanje robe.
U sluajevima kada je roba u skladu sa lanom 141. stav 2. Carinskog zakona predmet
uobiajenih radnji, carinska vrednost robe u evidencijama iskazuje se pre sprovoenja
uobiajenih radnji.
U knjigovodstvenim evidencijama o robi obavezno se evidentiraju i odgovarajui podaci o
privremenom premetaju ili zajednikom skladitenju robe u skladu sa lanom 298. st. 2. i 3.
ove uredbe.

lan 294
Kada je roba stavljena u postupak skladitenja, u skladitu tipa E mora da se po prispeu robe u
skladine prostorije draoca upie u evidenciju.
Kada se carinsko skladite istovremeno koristi i kao skladite za privremeni smetaj, upis u
evidenciju robe vri se istovremeno sa prihvatanjem deklaracije za privremeni smetaj.
Knjienje podataka u evidenciji o zavretku carinskog postupka obavlja se najkasnije u trenutku
kad je roba napustila carinsko skladite ili skladine prostorije draoca.

2.4. Posebne odredbe o sprovoenju postupka

lan 295
Strana roba moe biti predmet uobiajene upotrebe. Uobiajena upotreba obuhvata radnje koji
su propisane u Prilogu 24.

lan 296
Roba se moe privremeno izneti iz carinskog skladita za period ne dui od tri meseca. Ako
posebne okolnosti to zahtevaju, navedeni rok se moe produiti.

lan 297
Zahtev za odobrenje uobiajene upotrebe ili privremenog iznoenja robe iz carinskog skladita
podnosi se nadzornom carinskom organu, u pisanom obliku i posebno za svaki sluaj. Zahtev
mora da sadri sve podatke potrebne za sprovoenje postupka.
Carinski organ moe dati odobrenje iz stava 1. ovog lana i u odobrenju za sprovoenje
postupka carinskog skladitenja. Nadzorni carinski organ, u tom sluaju, treba da bude
obaveten, na nain koji on odredi, a pre preduzimanja uobiajene upotrebe ili privremenog
iznoenja.

lan 298
Kada se domaa roba skladiti u prostorijama carinskog skladita ili drugim prostorijama koje se
koriste za skladitenje robe stavljene u postupak carinskog skladitenja, mogu se utvrditi
posebne metode za prepoznavanje te robe, naroito prepoznavanje namene te robe od robe
koja je stavljena u postupak carinskog skladitenja.
Carinski organ moe da dozvoli da se strana i domaa roba zajedno skladite, i ako nije
mogue u svakom trenutku utvrditi carinski status svake vrste robe. Domai poljoprivredni
proizvodi su iskljueni iz takvog odobrenja.
Roba koja se zajedniki skladiti mora imati istu tarifnu oznaku, i imati ista komercijalna svojstva
i ista tehnika obeleja.
U cilju deklarisanja za carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu robe u zajednikom skladitu,
kao i u posebnim sluajevima, roba koja se moe identifikovati i ispunjava uslove iz stava 3.
ovoga lana, moe se smatrati domaom ili stranom robom.
U sluaju iz stava 4. ovog lana ne moe se dati carinski status za veu koliinu robe od stvarne
koliine koja je smetena u carinsko skladite ili skladine prostorije draoca, kada se iznosi
roba radi deklarisanja za carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu.

lan 299

Kada se sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja ili postupak prerade pod carinskim
nadzorom u prostorijama carinskog skladita ili drugim skladinim prostorima, na robu stavljenu
u taj postupak, primenjuju se odredbe lana 298. ove uredbe.
Ako se u postupku aktivnog oplemenjivanja ne koristi istovrsna roba ili se sprovodi postupak
prerade pod carinskom kontrolom, ne primenjuju se odredbe lana 298. ove uredbe o
zajednikom skladitenju robe, u delu koji se odnosi na domau robu.
Podaci iz evidencija moraju omoguiti carinskom organu, da u svakom trenutku moe da prati
tano stanje robe ili proizvoda u odobrenom carinskom postupku.

3. Postupak aktivnog oplemenjivanja

3.1. Definicije
lan 300
U svrhu sprovoenja postupka aktivnog oplemenjivanja, pojedini izrazi imaju sledee znaenje:
1) prethodni izvoz je proces koji omoguava da se dobijeni proizvodi, proizvedeni od istovrsne
robe, izvezu pre nego je uvozna roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja (sistem
odlaganja),
2) posao oplemenjivanja (lohn posao) je proizvodnju uvozne robe koja je posredno ili
neposredno data korisniku odobrenja na raspolaganje radi proizvodnje prema specifikacijama i
uputstvima, i za raun nalogodavaca sa seditem u treoj dravi, pri emu plaanja obino
obuhvataju samo trokove proizvodnje.

3.2. Dodatni uslovi za davanje odobrenja

lan 301
Carinski organ izdaje odobrenje za postupak aktivnog oplemenjivanja, ako podnosilac zahteva
namerava da glavni dobijeni proizvod izveze ili ponovo izveze.

lan 302
Odobrenje iz lana 301. ove uredbe se moe dati za robu iz lana 143. stav 2. alineja etvrta
Carinskog zakona, osim za sledeu robu:
1) gorivo i druge izvore energije, osim onih, koji su (nuno) potrebni za ispitivanje dobijenih
proizvoda ili za utvrivanje greaka kod popravke konkretne uvozne robe,
2) druga maziva osim onih koja su potrebna za ispitivanje, podeavanje i povlaenje (vraanje)
dobijenih proizvoda,
3) opremu i alate.

lan 303

Smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni, osim ako se zahtev za postupak aktivnog

oplemenjivanja odnosi na robu iz Glave 1 do 24 Carinske tarife
Za robu iz Glave 1 do 24 Carinske tarife smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni pod
uslovom da:
1) se zahtev za postupak aktivnog oplemenjivanja odnosi na:
(1) proizvodne radnje u vezi s robom nekomercijalne prirode,
(2) proizvodnju na osnovu ugovora o oplemenjivanju,
(3) proizvodnju dobijenih proizvoda, koji su dobijeni u proizvodnji po ranijem
odobrenju, pri ijem su donoenju provereni ekonomski uslovi,
(4) uobiajene oblike upotrebe iz lana 295. ove uredbe, ili
(5) opravku;
2) ukupna vrednost uvezene robe prema osmocifrenoj tarifnoj oznaci po podnosiocu zahteva i
kalendarskoj godini ne prelazi iznos od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

lan 304
Carinski organ, proveru ekonomskih uslova u drugim sluajevima, osim onih koji su navedeni u
lanu 303. ove uredbe, sprovodi u skladu sa lanom 269. ove uredbe.

lan 305
U odobrenju iz lana 301. ove uredbe odreuju se sredstva i nain prepoznavanja uvozne robe
ugraene u dobijene proizvode, kao i uslovi za sprovoenje postupka s istovrsnom robom.

lan 306
Metode osiguravanja istovetnosti robe odnosno uslovi iz lana 305. ove uredbe mogu da
ukljuuju i proveru evidencije o robi.

3.3. Odredbe o sprovoenju postupka

lan 307
U odobrenju iz lana 301. ove uredbe se navodi, da li i pod kojim uslovima se istovrsna roba, u
smislu lana 143. stav 4. Carinskog zakona, koja se svrstava u istu tarifnu oznaku, ima ista
trgovaka svojstva i ista tehnika svojstva kao i uvozna roba, moe da se koristi u postupcima
aktivnog oplemenjivanja.
Carinski organ moe dozvoliti, da je ekvivalentna roba vieg stepena obrade nego uvozna roba,
ako se, izuzimajui vanredne sluajeve, bitan deo procesa aktivnog oplemenjivanja, kojima je

ekvivalentna roba podvrgnuta, sprovodi u pogonima korisnika ili za njegov raun u drugim
pogonima.

lan 308
U odobrenju iz lana 301. ove uredbe navodi se rok za zavretak postupka. Izuzetno, u
posebno opravdanim okolnostima taj rok se moe produiti.
Ako u istom trenutku istie rok za zavretak postupka za svu robu, stavljenu u okviru odreenog
vremenskog perioda u postupak aktivnog oplemenjivanja, u odobrenju se moe odrediti da se
rok za zavretak postupka istovremeno produava za svu robu koja se u datom trenutku nalazi
u postupku. Carinski organ moe da zahteva, da se toj robi, u okviru utvrenoga roka, odredi
novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.
Rok za zavretak postupka ne sme da se prekorai za sledee dobijene proizvode ili robu u
nepromenjenom stanju:
1) etiri meseca za mleko i mlene proizvode svrstane u tarifne brojeve 0401 do 0406 Carinske
tarife,
2) dva meseca kod klanja netovljenih ivotinja iz poglavlja 1 Carinske tarife,
3) tri meseca za tovljene (po potrebi ukljuujui i klanje) ivotinje iz tar. brojeva 0104 i 0105
Carinske tarife,
4) est meseci za tovljenje (po potrebi ukljuujui i klanje) drugih ivotinja iz poglavlja 1
Carinske tarife, i
5) est meseci u sluaju prerade mesa.
Carinski organ moe, na zahtev korisnika odobrenja, u sluaju obavljanja dodatnih postupaka
oplemenjivanja ili zbog posebnih okolnosti, produiti rok, pri emu ukupni period ne sme biti dui
od 12 meseci.

lan 309
U sluaju prethodnog izvoza, carinski organ u odobrenju odreuje rok u kome uvoznu robu
treba staviti u postupak, uzimajui u obzir vreme potrebno za nabavku i prevoz u Republiku
Srbiju.
Rok iz stav 1. ovog lana ne sme biti dui od :
1) tri meseca za robu na koju se primenjuju mere trgovinske politike i
2) est meseci za ostalu robu.
Carinski organ rok od est meseci moe na obrazloen zahtev korisnika produiti, s tim da se
ne sme prekoraiti ukupni rok od 12 meseci. Ako to opravdavaju okolnosti, taj se rok moe
produiti, ak i ako je prvobitno utvreni rok ve istekao.

lan 310
U cilju zavretka postupka ili podnoenja zahteva za otpust ili povraaj carinskog duga izvozom
ili ponovnim izvozom smatra se:
1) isporuka dobijenih proizvoda diplomatskim ili konzularnim predstavnitvima ili diplomatskom i
konzularnom osoblju, kojim je priznato pravo na osloboenje od plaanja carine u skladu sa
meunarodnim sporazumima koje je Republika Srbija zakljuila ili im je pristupila,
2) isporuka dobijenih proizvoda stranim vojnim snagama ili osoblju u carinskom podruju, u
skladu sa meunarodnim sporazumima koje je Republika Srbija zakljuila ili im je pristupila,
3) isporuka civilnih vazduhoplova kada carinski organ moe da dozvoli zavretak postupka, ako
je uvezena roba prvobitno upotrebljena za izradu, opravku, opremanje ili preureivanje civilnih
vazduhoplova ili delova za njih, pod uslovom da evidencije korisnika omoguavaju proveru
pravilne upotrebe i sprovoenje postupka,
4) raspolaganje sporednim dobijenim proizvodima, koji se prema propisima o zatiti okoline ne
smeju unititi pod carinskim nadzorom; pri emu korisnik mora da dokae, da je zavretak
postupka prema carinskim propisima nemogu ili ekonomski neopravdan, i da je postupljeno u
skladu sa propisima o zatiti ovekove okoline.

3.4. Posebne odredbe o sprovoenju sistema odlaganja

lan 311
Pri upotrebi ekvivalentne robe u postupku aktivnog oplemenjivanja u skladu sa lanom 144.
Carinskog zakona nije potrebno da se obave formalnosti za njeno stavljanje u taj postupak.
Ekvivalentna roba i iz nje dobijeni proizvodi smatraju se stranom robom a uvozna roba
domaom robom odmah po prihvatanju deklaracije kojom se zavrava postupak.
Kada je uvozna roba stavljena u promet pre zavretka postupka, njen carinsko-pravni status se
menja u trenutku stavljanja u promet. U izuzetnim sluajevima, kada se za ekvivalentnu robu
oekuje da nee biti prijavljena na vreme, carinski organ moe, na zahtev korisnika odobrenja,
da odobri da ekvivalentna roba u nekom kasnijem trenutku i u okviru primerenog roka mora da
bude prijavljena.
U sluaju prethodnog izvoza:
1) dobijeni proizvodi smatraju se stranom robom u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije, ako
se roba koja se uvozi stavi u odgovarajui postupak i
2) uvozna roba smatra se domaom robom u trenutku njenog stavljanja u odgovarajui
postupak.

lan 312

Carinski organ u odobrenju odreuje, da li se dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom

stanju, mogu staviti u slobodan promet bez podnoenja deklaracije, vodei rauna o
eventualnim ogranienjima ili zabranama. U tom sluaju smatra se da je roba u trenutku isteka
roka za zavretak postupka stavljena u slobodan promet, ako nije pre toga odreeno carinski
dozvoljeno postupanje ili upotreba.
Radi primene odredbe lana 258. st. 1. i 2. Carinskog zakona smatra se, da je u trenutku
podnoenja obrauna, deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet podneta i prihvaena, i
putanje robe odobreno.
Proizvodi ili roba smatraju se domaom robom od trenutka njihovog stavljanja u promet.

lan 313
Ako se stavljaju u slobodan promet dobijeni proizvodi, podaci u rubrici 15, 16, 34, 41. i 42.
deklaracije odnose se na uvoznu robu. Navedeni podaci mogu se takoe iskazati i putem
Informativnog obrasca INF 1 ili u drugoj, uz deklaraciju, priloene isprave.

lan 314
Uvozne dabine, koja se obraunavaju u skladu sa lanom 149. stav 1. Carinskog zakona na
uvoznu robu koja je u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje te robe u postupak aktivnog
oplemenjivanja ispunjavala uslove za povoljnije tarifno postupanje zbog svoje upotrebe u
posebne svrhe, obraunavaju se po stopi koja odgovara takvoj posebnoj upotrebi. To e se
odobriti samo ako bi moglo biti izdato odobrenje za takvu posebnu upotrebu i ako bi bili
ispunjeni uslovi za odobravanje povoljnijeg tarifnog postupanja.

lan 315
Carina za proizvode iz propisane Liste dobijenih proizvoda obraunava se u skladu sa lanom
150. stav 1. taka 1) alineja prva Carinskog zakona.
Kada su drugi dobijeni proizvodi, koji nisu navedeni u listi iz stava 1. ovoga lana uniteni,
smatra se da su ponovno izvezeni.

lan 316
Ako se za dobijene proizvode ili robu u nepromenjenom stanju postupak zavrava njihovim
stavljanjem u postupak sa odlaganjem ili smetajem u slobodnu zonu ili slobodno skladite,
mora se na ispravama ili u evidencijama koje se primenjuju u postupku sticanja novog carinski
dozvoljenog postupanja ili upotrebe staviti zabeleka: "U-I roba".
Ako roba iz stava 1. ovog lana podlee i primeni posebnih mera predvienih propisima koji
ureuju trgovinu robom, pored zabeleke iz stav 1. ovoga lana dodaje se i sledea zabeleka:
"Trgovinske mere".

3.5. Posebne odredbe o sprovoenju postupka u sistemu povraaja

lan 317

Dobijeni proizvodi stavljeni u carinski postupak, u slobodnu zonu ili slobodno skladite, mogu se
pustiti u slobodan promet, kada to odobri carinski organ koji izdaje takvo odobrenje, i kada to
okolnosti opravdavaju.
Kada se robi, koja je u sistemu povraaja, odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba u
skladu sa lanom 316 stav 1. ove uredbe, umesto zabeleke iz tog stava stavlja zabeleka: "U-I
roba / sistem povraaja".

4. Prerada pod carinskom kontrolom

lan 318
Postupak prerade pod carinskim nadzorom primenjuje se za robu, ijom preradom se dobijaju
proizvodi za koje je propisana nia carina nego za uvoznu robu.
Ovaj postupak se primenjuje i za robu, koju treba podvrgnuti proizvodnim radnjama da bi se kod
njenog stavljanja u slobodni promet osigurali propisani tehniki uslovi.
lan 308. st. 1. i 2. ove uredbe shodno se primenjuje i na postupak iz stava 1. ovog lana.
Radi odreivanja carinske vrednosti dobijenih proizvoda deklarisanih za slobodni promet,
deklarant moe da izabere bilo koju metodu propisanu l. 40, 41. i 43. Carinskog zakona ili da
carinskoj vrednosti uvozne robe doda trokove prerade. Trokovi prerade podrazumevaju sve
trokove nastale pri preradi proizvoda, ukljuujui reijske trokove i vrednost domae robe ako
je ista koriena u preradi.

lan 319
Za vrste roba i postupke prerade iz Priloga 25. smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni.
Za druge vrste roba i druge postupke prerade, carinski organ proverava da li su ispunjeni
ekonomski uslovi za sprovoenje postupka, u skladu sa lanom 269. ove uredbe.

5. Privremeni uvoz
5.1. Opte odredbe
lan 320
ivotinje, izuzev ako imaju zanemarivu trinu vrednost, ivotinje koje se okote od ivotinja
privremeno uvezenih u carinsko podruje Republike Srbije, smatraju se stranom robom
stavljenom u postupak privremenog uvoza.
Uprava carina je duna da osigura da ukupan period u kome se roba nalazi u postupku
privremenog uvoza i kod istog korisnika postupka, ne bude dui od 24 meseca, i u sluaju kada
je postupak privremenog uvoza zavren stavljanjem te robe u drugi carinski postupak s
odlaganjem, pa je ponovo stavljena u postupak privremenog uvoza.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, na zahtev korisnika postupka, moe se odobriti produenje
roka za ponovni izvoz robe, iskljuivo za period u kome roba nije bila koriena u skladu s
utvrenim uslovima.
Pod izuzetnim okolnostima iz lana 167. stav 3. Carinskog zakona smatraju se svi dogaaji,
zbog kojih je robu potrebno upotrebljavati u produenom periodu kako bi se ispunila svrha
prvobitno odobrenog privremenog uvoza.
Roba, koja je stavljena u postupak privremenog uvoza, mora ostati u nepromenjenom stanju.
Dozvoljena je popravka i odravanje, ukljuujui i remont, podeavanje i mere potrebne za
ouvanje robe ili osiguranje tehnikih uslova potrebnih za upotrebu iste u okviru carinskog
postupka.

lan 321
Privremeni uvoz sa potpunim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina (u daljem tekstu:
potpuno osloboenje), carinski organ odobrava samo u skladu sa l. 322. - 346. ove uredbe.
Privremeni uvoz sa deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina (u daljem tekstu:
delimino osloboenje), carinski organ nee odobriti za:
1) potronu robu i
2) putnika vozila bez obzira na njihovu namenu.

5.2. Uslovi za odobravanje privremenog uvoza sa potpunim osloboenjem od

plaanja uvoznih dabina
5.2.1. Prevozna sredstva, palete i kontejneri
lan 322
Upotreba prevoznih sredstava moe biti komercijalna i privatna.
Komercijalna upotreba je upotreba prevoznog sredstva za prevoz lica uz plaanje naknade ili
industrijski ili komercijalni prevoz robe bilo da je uz plaanje ili bez plaanja naknade.
Privatna upotreba je svaka druga upotreba osim komercijalne upotrebe prevoznih sredstava.
Unutranji promet je prevoz lica i robe, ukrcanih ili utovarenih u carinskom podruju Republike
Srbije radi iskrcavanja ili istovara unutar tog carinskog podruja.
Prevozno sredstvo ukljuuje i uobiajene delove za zamenu, pribor i opremu.

lan 323
Carinski organ odobrava potpuno osloboenje za privremeni uvoz paleta.

Postupak privremenog uvoza iz stava 1. ovog lana zavrava se kada se palete istog tipa i iste
ili priblino iste vrednosti izvezu ili ponovno izvezu.

lan 324
Carinski organ odobrava potpuno osloboenje za privremeni uvoz kontejnera, ako su trajno
oznaeni, postojano i na vidljivom mestu, sa sledeim podacima:
1) identitetom vlasnika ili operatera, sa upisanim imenom i prezimenom/nazivom, odnosno
prepoznatljivom identifikacionom oznakom, bez simbola kao to su grb ili zastava,
2) kod kontejnera posebno namenjenih za kombinovani elezniko-drumski prevoz: sa
identifikacionim oznakama i brojem kontejnera, datim od vlasnika ili operatera, tara-teinom,
ukljuujui svu trajno privrenu opremu,
3) kod kontejnera koji slue za vazduni prevoz: sa oznakom zemlje kojoj kontejner pripada,
navedenom sa punim nazivom ili ISO alfa-2 ifrom za tu zemlju, utvrenu meunarodnim
standardom ISO 3166 ili 6346, ili sa karakteristinim inicijalnim oznakama zemlje u kojoj je
registrovano motorno vozilo za meunarodni drumski saobraaj, ili sa brojevima, ako je re o
kontejnerima s pomerajuim delovima, koji se koriste za kombinovani elezniki-drumski
prevoz.
Kada se zahtev za odobravanje postupka privremenog uvoza podnosi u skladu sa lanom 264.
stav 3. taka 3) ove uredbe, kontejnere nadzire zastupnik u carinskom podruju, koji u svakom
trenutku moe da obavesti gde se kontejneri nalaze, kao i da prui podatke o njihovom
stavljanju u postupak i okonanju postupka.
Kontejneri se mogu koristiti u unutranjem prometu, pre njihovog ponovnog izvoza, a mogu se
koristiti samo jednom u toku svog boravka u carinskom podruju, i to za prevoz robe ukrcane i
istovarene u carinskom podruju, ako bi inae istim podrujem kontejneri prolazili prazni.
Carinski organ e, pod uslovima iz enevske konvencije od 21. januara 1994. godine o
kontejnerima, dozvoliti zavretak postupka izvozom ili ponovnim izvozom kontejnera iste vrste i
priblino iste vrednosti.

lan 325
Carinski organ odobrava potpuno osloboenje za privremeni uvoz drumskih, eleznikih,
vazduhoplovnih prevoznih sredstava i plovila unutranje plovidbe za privatnu upotrebu u
sluajevima:
1) ako su registrovana van carinskog podruja Republike Srbije i na ime lica osnovanog van
carinskog podruja Republike Srbije, a u sluaju da prevozna sredstva nisu registrovana,
smatra se da je navedeni uslov ispunjen, ako su u vlasnitvu lica sa seditem van carinskog
podruja Republike Srbije,
2) ako ih upotrebljava lice sa seditem van carinskog podruja Republike Srbije, osim u
sluajevima iz l. 326, 327. i 328. ove uredbe, i

3) ako se, u sluaju komercijalne upotrebe, i uz izuzetak eleznikih prevoznih sredstava,

upotrebljavaju iskljuivo za prevoz koji poinje ili zavrava van carinskog podruja, uz
mogunost upotrebe i u unutranjem prometu, kada je to propisano vaeim propisima u oblasti
transporta.
Kada su prevozna sredstva iz stava 1. ovog lana ponovo iznajmljena od lica registrovanog za
iznajmljivanje u carinskom podruju Republike Srbije licu sa seditem van carinskog podruja
Republike Srbije, prevozne sredstva moraju se ponovo izvesti u roku od osam dana od poetka
vaenja ugovora.

lan 326
Lica sa seditem u carinskom podruju Republike Srbije imaju pravo na privremeni uvoz sa
potpunim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina:
1) eleznikih prevoznih sredstva koja su data na raspolaganje tim licima u skladu s ugovorom,
na osnovu kojeg svaka eleznika mrea moe upotrebljavati inska vozila druge eleznike
mree kao sopstvene,
2) prikolice koje su prikljuene na drumsko prevozno sredstvo registrovano na carinskom
podruju Republike Srbije,
3) prevozna sredstva koja se koriste u hitnim sluajevima i nisu u upotrebi due od pet dana, i
4) prevozna sredstva koja upotrebljavaju lica registrovana za iznajmljivanje, s obavezom
ponovnog izvoza u roku od pet dana.

lan 327
Domaa fizika lica sa prebivalitem u carinskom podruju Republike Srbije, imaju pravo na
potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina za privatnu upotrebu prevoznih sredstava
registrovanih u inostranstvu, ukoliko imaju odobreno privremeno boravite u inostranstvu do
est meseci, ako vozilo koriste u periodu dok borave na carinskom podruju Republike Srbije
(godinji odmor, posete porodici i sl.) i duna su da to vozilo izvezu prilikom naputanja
carinskog podruja Republike Srbije.
lanovi ue porodice lica iz stava 1. ovog lana mogu koristiti vozilo iz stava 1. ovog lana
samo dok se lice iz stava 1. ovog lana nalazi na carinskom podruju Republike Srbije.
Domaa fizika lica imaju pravo na potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina za
privatnu upotrebu prevoznih sredstava iznajmljenih, na osnovu zakljuenog pisanog ugovora, i
to:
1) za povratak u mesto prebivalita u Republici Srbiji, i
2) da napuste carinsko podruje Republike Srbije.
Prevozno sredstvo iz stava 3. ovog lana mora se ponovo izvesti ili vratiti licu registrovanom za
iznajmljivanje sa seditem u carinskom podruju Republike Srbije u roku:

1) od pet dana od dana zakljuenja ugovora iz stava 3. taka 1) ovog lana,

2) od dva dana od dana zakljuenja ugovora iz stava 3. taka 2) ovog lana.

lan 328
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
kada je prevozno sredstvo potrebno privremeno registrovati u carinskom podruju Republike
Srbije, i isto se mora ponovo izvesti:
1) licu koje je u Republici Srbiji registrovano kao strana informativna ustanova ili je predstavnik
stranih sredstava informisanja u smislu Zakona o informisanju ("Slubeni glasnik RS", br.
43/03,61/05 i 71/09), a koje namerava da ponovo izveze to prevozno sredstvo. Uz zahtev za
odobrenje za osloboenje, podnosilac zahteva carinskom organu prilae dokaz da je
registrovan u ministarstvu nadlenom za poslove kulture ili
2) fizikom licu sa prebivalitem u carinskom podruju Republike Srbije, koje se seli van
carinskog podruja Republike Srbije.
U sluaju iz stava 1. take 2) ovog lana, prevozno sredstvo treba obavezno izvesti u roku od tri
meseca od dana privremenog uvoza.
Privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina odobrie se kada
prevozno sredstvo, u komercijalne ili privatne svrhe, koristi fiziko lice s prebivalitem u
carinskom podruju Republike Srbije, zaposleno od vlasnika prevoznog sredstva, koji ima
sedite van carinskog podruja Republike Srbije.
Privatna upotreba prevoznog sredstva mora da bude navedena u ugovoru o radu lica iz stava 3.
ovog lana.
Carinski organ moe ograniiti privremeni uvoz prevoznih sredstava u sluaju viekratne
upotrebe prevoznih sredstava u skladu sa ovim odredbama.
Privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina moe se, u izuzetnim
sluajevima, odobriti licima sa seditem u carinskom podruju Republike Srbije, kada se
prevozno sredstvo koristi za odreeni pojedinani posao.

lan 329
Ne iskljuujui primenu drugih odredaba ove uredbe, rok za zavretak postupka privremenog
uvoza je:
1) za eleznika prevozna sredstva: 12 meseci,
2) za komercijalnu upotrebu prevoznih sredstava, osim eleznikih prevoznih sredstava: period
potreban za obavljanje prevoza,
3) za drumska prevozna sredstva koja privatno upotrebljavaju:

(1) studenti: period u kome studenti ostaju u carinskom podruju Republike Srbije,
iskljuivo radi studiranja,
(2) lica, koje obavljaju poslove u odreenom vremenskom trajanju: period potreban za
obavljanje tog posla,
(3) u ostalim sluajevima, ukljuujui ivotinje za jahanje ili vuu i vozila koja ona
vuku: est meseci
4) za vazduhoplovna prevozna sredstva za privatnu upotrebu: est meseci (u
dvanaestomesenom periodu),
5) za plovila unutranje plovidbe za privatnu upotrebu: 18 meseci.

5.2.2. Lini i sportski predmeti putnika

lan 330
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
putnicima za predmete za line potrebe, koji su potrebni tokom putovanja i predmete u sportske
svrhe.
Lini predmeti su svi predmeti, novi ili korieni, koji su putniku potrebni za linu upotrebu tokom
putovanja, uzimajui u obzir sve okolnosti putovanja, ali iskljuujui robu uvezenu u
komercijalne svrhe.
Putnik, u smislu stava 1. ovog lana, je lice iz lana 189. stav 1 taka 1) podtaka (1) ove
uredbe.

lan 331
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za robu za potrebe posade na brodu, u sluajevima:
1) kada se upotrebljava na stranom brodu koji plovi u meunarodnom vodnom transportu,
2) kada je iskrcana sa takvog broda kako bi je na kopnu privremeno koristila posada broda ili
3) kada je upotrebljava posada broda u kulturne ili socijalne svrhe, kojima upravljaju neprofitne
organizacije, ili u prostorima u kojima se uobiajeno obavlja verska sluba za lanove posade
broda.

5.2.3. Materijali za ublaavanje posledica nesree, medicinska, hirurka i laboratorijska

oprema, kao i ivotinje i oprema za upotrebu u pograninom podruju
lan 332
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za poiljke pomoi u sluaju elementarnih nepogoda ili slinih katastrofa, kada se upotrebljavaju

zajedno sa merama koje se preduzimaju radi uklanjanja posledica nepogoda i slinih katastrofa
u carinskom podruju Republike Srbije i namenjene su dravnim organima ili slubama
odobrenim od strane nadlenih organa.

lan 333
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za medicinsku, hirurku i laboratorijsku opremu, koja se pozajmljuje na zahtev bolnice ili druge
medicinske institucije, kojoj je neophodna takva oprema i kada je namenjena u dijagnostike ili
terapeutske svrhe.

lan 334
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za ivotinje, koje su u vlasnitvu lica sa seditem, odnosno prebivalitem van carinskog
podruja Republike Srbije.
Pogranino podruje u smislu ovog lana, obuhvata podruje uz dravnu granicu koje irinom
obuhvata pet kilometara od granine linije u dubinu teritorije Republike Srbije, a ukljuuje i
naselja koja se samo jednim delom nalaze u tom podruju, osim ako drugaije nije utvreno
meunarodnim ugovorom.
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za robu namenjenu za delatnosti, specifine za pogranino podruje, ako je:
1) oprema u vlasnitvu lica sa seditem, odnosno prebivalitem u pograninom podruju, uz
pogranino podruje Republike Srbije, i koju koristi lice sa seditem odnosno prebivalitem u
susednom pograninom podruju, i
2) roba namenjena gradnji, popravci ili odravanju infrastrukture u pograninom podruju, za
koje su odgovorni organi uprave.

5.2.4. Nosai tona, slike ili podataka, tampani materijali, profesionalna oprema,
pedagoki materijal i nauna oprema
lan 335
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za:
1) nosae zvuka, slike ili podataka, s ciljem prezentacije pre prodaje, ako su poslati besplatno,
ili su namenjeni za presnimavanje tona, sinhronizaciju ili reprodukciju, ili
2) robu koja se koristi iskljuivo za reklamne svrhe.

lan 336
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za profesionalnu opremu:

1) koja je u vlasnitvu lica sa seditem, odnosno prebivalitem van carinskog podruja

Republike Srbije,
2) koja je privremeno uvezena ili od lica sa seditem, odnosno prebivalitem van carinskog
podruja Republike Srbije, ili od lica sa prebivalitem u carinskom podruju Republike Srbije
zaposlenog od strane vlasnika iz take 1) ovog stava i
3) koju e koristiti uvoznik ili e se koristiti pod njegovim nadzorom, osim u sluaju
audiovizuelne koprodukcije.
Carinski organ ne odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih
dabina za opremu, koja je namenjena za industrijsku proizvodnju ili pakovanje robe (osim
runog alata), opreme za eksploataciju prirodnih izvora, za gradnju, popravke ili odravanje
zgrada, ili za zemljane ili sline radove.
Carinski organ odobrava potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina za opremu licu koje
je u Republici Srbiji registrovano kao strana informativna ustanova ili je predstavnik stranih
sredstava informisanja u smislu Zakona o informisanju ("Slubeni glasnik RS", br. 43/03, 61/05 i
71/09), a koje namerava da ponovo izveze tu opremu.
Uz zahtev za odobrenje iz stava 3. ovog lana podnosilac zahteva carinskom organu prilae
dokaz da je registrovan u ministarstvu nadlenom za poslove kulture.

lan 337
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za pedagoki materijal i naunu opremu:
1) koja je u vlasnitvu lica sa seditem, odnosno prebivalitem van carinskog podruja
Republike Srbije,
2) koja je privremeno uvezena od strane javnih ili privatnih naunih i pedagokih ustanova ili
ustanova za struno osposobljavanje, koje su neprofitne, i slue iskljuivo za poduavanje,
struno osposobljavanje ili nauna istraivanja pod njihovom odgovornou,
3) koja je privremeno uvezena u odgovarajuoj koliini, u skladu sa svrhom privremenog uvoza,
i
4) koja se nee koristiti za komercijalne svrhe.

5.2.5. Ambalaa, modeli, matrice, kalupi, crtei, skice ureaji za merenje, kontrolu i
eksperimentisanje, i sline stvari, specijalni alati i instrumenti, roba za testiranje, uzorci i
rezervni delovi
lan 338
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za ambalau:

1) ako je uvezena puna, a namenjena je ponovnom izvozu prazna ili puna i

2) ako je uvezena prazna, a namenjena je ponovnom izvozu puna.
Ambalae se ne sme upotrebljavati u unutranjem prometu, osim za predvien ponovni izvoz
robe, a ako je privremeno uvezena puna, to ogranienje vai od trenutka kada se isprazni.

lan 339
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za modele, matrice, kalupe, crtee, skice, merne, kontrolne i eksperimentalne ureaje, i druge
sline predmete:
1) koji su vlasnitvo lica sa seditem, odnosno prebivalitem van carinskog podruja Republike
Srbije,
2) koje u proizvodnji upotrebljava lice sa seditem, odnosno prebivalitem u carinskom podruju
Republike Srbije, ako se najmanje 75% proizvoda, koji se proizvode njihovim korienjem,
izvozi iz Republike Srbije.
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za specijalni alat i instrumente, ako su:
1) u vlasnitvu lica sa seditem, odnosno prebivalitem van carinskog podruja Republike
Srbije, i
2) besplatno dati na raspolaganje licu sa seditem odnosno prebivalitem u carinskom podruju
Republike Srbije, za proizvodnju robe, koja se u potpunosti izvozi.

lan 340
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za robu:
1) na kojoj je potrebno obaviti testiranje, eksperimente ili demonstriranje,
2) na kojoj se mora obaviti testiranje u skladu s kupoprodajnim ugovorom koji ukljuuje odredbe
o obaveznom testiranju koje se stvarno i obavi, i
3) koja se upotrebljava radi obavljanja testiranja, eksperimenata ili predstavljanja bez finansijske
naknade.
Za robu iz stava 1. take 2) ovoga lana, rok za zavretak postupka je est meseci.

lan 341
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za uzorke robe, koji se uvoze u odgovarajuim koliinama, i to iskljuivo za izlobu ili izlaganja u
carinskom podruju Republike Srbije.

lan 342
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
kada dobavlja ili serviser privremeno stavlja na raspolaganje korisniku proizvodna sredstva za
zamenu, do isporuke ili opravke sline robe.
Rok za razduenje je est meseci.

5.2.6. Roba za izlobu ili prodaju

lan 343
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za robu namenjenu izlaganju ili korienju na javnoj manifestaciji, koja nije iskljuivo
organizovana radi komercijalne prodaje robe, ili dobijenu na takvim manifestacijama iz robe
stavljene u postupak.
Carinski organ moe, u izuzetnim okolnostima, odobriti privremeni uvoz robe i za druge
manifestacije.
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za robu radi izlaganja, ako istu nije mogue uvesti kao uzorke, i poiljalac eli da je proda, a
primalac robe se nakon izlaganja moe odluiti da je kupi.
Rok za zavretak postupka je dva meseca.
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
za:
1) umetnika dela, zbirke i antikvitete, privremeno uvezene za izlobu, s namerom mogue
prodaje, i
2) robu, osim novo proizvedene, koja se uvozi radi aukcijske prodaje.

5.2.7. Rezervni delovi, pribor i oprema, druga roba

lan 344
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina
kada se rezervni delovi, pribor i oprema upotrebljavaju za opravku i odravanje, ukljuujui i
remont, podeavanje i ouvanje robe stavljene u postupak.

lan 345
Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina i
za robu, koja nije navedena u l. 323 - 344. ove uredbe, ili robu, koja ne ispunjava uslove
propisane tim lanovima, ako se privremeno uvoze:
1) povremeno i ne due od tri meseca, ili

2) u posebnim situacijama bez ekonomskog dejstva.

5.3. Odredbe o sprovoenju postupka

5.3.1. Zajednike odredbe
lan 346
Carinski organ moe, kada su predmeti za linu upotrebu, roba uvezena za sportske potrebe ili
prevozna sredstva prijavljeni usmeno ili na neki drugi nain za postupak privremenog uvoza, da
zahteva, ako se radi o visokom iznosu uvoznih dabina ili kada postoji ozbiljan rizik, pisanu
deklaraciju.

lan 347
Carinski organ prihvata ATA/CPD karnet kao ispravu za privremeni uvoz robe ako je izdat u
dravi koja je lanica ATA Konvencije ili Konvencije o privremenom uvozu, overen i za koji
garantuje udruenje koje je sastavni deo meunarodnog garantnog lanca.
Carinski organ moe prihvatiti ATA/CPD karnet samo:
1) ako se ATA/CPD karnet odnosi na robu i za upotrebu propisanu Konvencijom o privremenom
uvozu,
2) ako je overen od strane carinskog organa zemlje izdavaoca na prednjoj stranici karneta i
3) ako vai dok je roba na carinskom podruju Republike Srbije.
ATA/CPD karnet se podnosi carinskim organima na granici, osim ako ti organi ne mogu proveriti
ispunjavanje propisanih uslova za sprovoenje postupka.

lan 348
Deklarant je, ne iskljuujui posebne sisteme garancija za ATA/CPD karnete, duan da pre
poetka postupka sa pisanom deklaracijom, poloi garanciju, osim u sluajevima iz Priloga 26.
Carinski organ moe, radi olakanja kontrole nad postupkom, da zahteva voenje evidencije.

lan 349
Kada se roba, stavljena u postupak u skladu sa odredbama lana 343. ove uredbe, razduuje
stavljanjem u slobodan promet, iznos duga se odreuje na osnovu elemenata za obraun koji
odgovaraju za tu robu u trenutku prihvatanja deklaracije za slobodan promet.
Ako se roba, stavljena u postupak u skladu sa lanom 343. ove uredbe, plasira na trite,
smatra se da je prijavljena za putanje u slobodan promet pre isteka roka za razduenje.
Za razduenje postupaka u pogledu robe iz lana 343. st. 1. i 2. ove uredbe, njena upotreba,
unitanje ili besplatna podela posetiocima na manifestaciji smatra se ponovnim izvozom, ako

njena koliina odgovara vrsti manifestacije, broju posetilaca i obimu uea nosioca odobrenja
na manifestaciji.
Na alkoholna pia, duvan i duvanske preraevine i gorivo ne primenjuje se stav 3. ovog lana.

lan 350
Kada je roba iz postupka privremenog uvoza stavljena u neki od carinskih postupaka s
odlaganjem ili unesena u slobodnu zonu, ime se zavrava postupak privremenog uvoza, tada
se obavezno mora u odgovarajue isprave, osim ATA/CPD karneta, ili ako se radi o
pojednostavljenom postupku, u komercijalne isprave ili evidencije, upisati oznaka "PU roba".

lan 351
Za eleznika prevozna sredstva, koja se u skladu sa sporazumom upotrebljavaju zajedniki,
postupak privremenog uvoza se zavrava kada se eleznika prevozna sredstva iste vrste ili
vrednosti kao i sredstva koja su data na raspolaganje licu sa seditem u carinskom podruju
Republike Srbije, izvezu ili ponovo izvezu.

lan 352
Na uslove i postupak privremenog uvoza robe koji nisu propisani l. 320 - 357. ove uredbe,
primenjuju se odgovarajue odredbe Konvencije o privremenom uvozu.

lan 353
Na robu iz priloga uz Anekse Konvencije o privremenom uvozu moe se odobriti privremeni
uvoz uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina.

5.3.2. Posebne odredbe u vezi ATA karneta

lan 354
U sluaju da roba privremeno uvezena uz podnoenje ATA karneta nije ponovno izvezena ili za
istu nije odreeno drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, carinski organ alje
udruenju izdavaa obavetenje o nerazduenom ATA karnetu i obraunu carinskog duga, u
skladu sa propisanim obrascem.
Obavetenje sa obraunom carinskog duga dostavlja se garantu nakon isteka roka vanosti
karneta, a najkasnije u roku od godine dana od dana isteka roka vaenja karneta.

5.3.3. Posebne odredbe za zavretak postupka privremenog uvoza prevoznih sredstava

lan 355
Postupak privremenog uvoza prevoznih sredstava zavrava se njihovim ponovnim izvozom,
stavljanjem u neki od carinski dozvoljenih postupanja ili upotrebe, istekom propisanog roka
njihovog privremenog uvoza, i svakom radnjom vlasnika prevoznih sredstava ili lica koje je to

prevozno sredstvo privremeno uvezlo u carinsko podruje Republike Srbije, koja u smislu
carinskih propisa predstavlja izuzimanje robe ispod carinskog nadzora.
Ako lice koje je strano prevozno sredstvo privremeno uvezlo u carinsko podruje Republike
Srbije, pre naputanja carinskog podruja iz opravdanih razloga ne izveze to prevozno sredstvo,
duno je da lino ili preko zastupnika obezbedi privremeni smetaj tog prevoznog sredstva pod
carinskim nadzorom, na mestu koje odredi ili odobri carinski organ.
Na osnovu zahteva nadlenog carinskog, policijskog ili pravosudnog organa u prostoru iz stava
2. ovog lana smetaju se privremeno uvezena strana prevozna sredstva koja su predmet
odgovarajueg upravnog ili pravosudnog postupka, do zavretka tog postupka ili odreenja
carinskog pravnog statusa tog prevoznog sredstva.
U skladu sa propisima kojima je predviena obaveza zbrinjavanja naputenih motornih i drugih
vozila ili na zahtev organa iz stava 3. ovog lana, u prostorijama iz stava 2. ovog lana
privremeno se smetaju i strana prevozna sredstva za koja se prema okolnostima sluaja moe
zakljuiti da su privremeno uvezena i naputena.
Za prevozna sredstva iz st. 2. i 4. ovog lana, smatra se da je dato odobrenje carinskog organa
za privremeni smetaj.

lan 356
O privremenom smetaju stranih prevoznih sredstava koja se smatraju naputenim, bez
odlaganja pismeno se obavetava nadleni carinski organ.
Ako se na osnovu podataka iz postupaka koji se vode kod nadlenog organa, podataka iz
slubenih evidencija ili pribavljenih u okviru meunarodne saradnje raspolae podacima koji
omoguavaju utvrenje nacionalne pripadnosti prevoznog sredstva, vlasnika ili lica koje je
uvezlo u carinsko podruje Republike Srbije i njihovo prebivalite ili boravite u carinskom
podruju Republike Srbije ili inostranstvu, policijski organ e bez odlaganja, a najkasnije u roku
osam dana od prijema obavetenja iz stava 1. ovoga lana, o tome obavestiti nadleni carinski
organ.
Ako se utvrdi na osnovu raspoloivih podataka prebivalite ili boravite lica koje je prevozno
sredstvo privremeno uvezlo u carinsko podruje Republike Srbije, carinski organ e bez
odlaganja to lice pismeno obavestiti o carinsko pravnom statusu prevoznog sredstva i mestu
njegovog privremenoga smetaja, okvirnoj visini trokova koje treba platiti u sluaju njegovoga
preuzimanja, i upozorenje o sprovoenju propisanog postupka javne prodaje, ukoliko u
odreenom roku prevozno sredstvo ne bude stavljeno u dozvoljeni carinski postupak ili
upotrebu, i to:
1) ako je prebivalite ili boravite tog lica u Republici Srbiji, dostavljanjem na adresu u Republici
Srbiji,
2) ako je prebivalite ili boravite tog lica u inostranstvu, preko Uprave carina i ministarstva
nadlenog za spoljne poslove, preko diplomatskog ili konzularnoga predstavnitva te drave u
Republici Srbiji.

lan 357
Na obrazloeni zahtev lica koje je prevozno sredstvo privremeno uvezlo ili njegovog zastupnika,
carinski organ moe produiti propisani rok za privremeni smetaj robe (prevoznog sredstva).
Ako privremeno uvezeno strano prevozno sredstvo iz lana 355. st. 2. i 4. ove uredbe, za koje
je odobren privremeni smetaj, ne bude u roku 30 dana ili roku produenom u skladu sa stavom
1. ovog lana, izvezeno ili stavljeno u neki od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe,
prevozno sredstvo izloie se javnoj prodaji.
Rok iz stava 2. ovog lana poinje da tee:
1) danom smetaja privremeno uvezenog prevoznog sredstva pod carinski nadzor za prevozna
sredstva iz lana 356. stav 3. taka 1) ove uredbe, i
2) danom prijema akta ministarstva nadlenog za spoljne poslove o uruenju pismenog
obavetenja stranom diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu zaduenom za prevozna
sredstva iz lana 356. stav 3. taka 2) ove uredbe.
Javnu prodaju prevoznih sredstava iz stava 3. ovog lana sprovodi Uprava carina, uz primenu
odgovarajuih propisa o sprovoenju postupka javne prodaje oduzete ili dravi ustupljene
strane robe.
Do poetka postupka ili ponovljenog postupka javne prodaje, carinski organ moe odobriti
vlasniku prevoznog sredstva ili licu koje ga je privremeno uvezlo da nakon namirenja svih
trokova u vezi sa zbrinjavanjem, smetajem i uvanjem, i trokova nastalih u postupku javne
prodaje, da to prevozno sredstvo stavi u neki od carinski dozvoljenih postupka ili upotrebe.

6. Pasivno oplemenjivanje
6.1. Dodatni uslovi za izdavanje odobrenja
lan 358
U sluaju provere ugroenosti osnovnih interesa srpskih proizvoaa, odobravanjem postupkom
pasivnog oplemenjivanja, shodno se primenjuju odredbe lana 269. ove uredbe.
Carinski organ e na osnovu podnetih isprava i drugih priloga, kada zahtev za odobrenje
podnese lice, koje privremeno izvozi robu, ali nije organizator pasivnog oplemenjivanja,
prethodno proveriti ispunjenost uslova iz lana 174. stav 2. Carinskog zakona.

lan 359
U odobrenju za postupak pasivnog oplemenjivanja navode se nain i metodi za utvrivanje da li
su dobijeni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe, odnosno za proveru da li su
ispunjeni uslovi za primenu standardnog sistema zamene.
Nain i metodi iz stav 1. ovoga lana mogu obuhvatiti primenu propisanog informacionog
dokumenta i proveru knjigovodstvene evidencije.

Kada zbog vrste posla oplemenjivanja nije mogue utvrditi da li su dobijeni proizvodi
proizvedeni iz privremeno izvezene robe, odobrenje se moe, u posebnim sluajevima, izdati
ako podnosilac zahteva carinskom na odgovarajui nain dokae da roba, upotrebljena u
postupku pasivnog oplemenjivanja, ima istu desetocifrenu tarifnu oznaku, i da je istih trgovakih
i tehnikih karakteristika, kao i privremeno izvezena roba. U odobrenju se odreuje rok, nain i
metod za upotrebu postupka.

lan 360
Kada se postupak pasivnog oplemenjivanja zahteva radi popravke robe, privremeno izvezena
roba mora da bude podobna za popravku i popravka se ne sme koristiti u svrhu poboljanja
njenih tehnikih ili drugih upotrebnih karakteristika.

6.2. Odredbe o sprovoenju postupka

lan 361
U odobrenju za postupak pasivnog oplemenjivanja odreuje se rok za zavretak tog postupka.
Carinski organ, u izuzetnim okolnostima, moe produiti taj rok, i ako je prvobitno utvreni rok
ve istekao.
Carinski organ, u izuzetnim okolnostima rok iz lana 184. stav 2. Carinskog zakona, moe
produiti rok, i ako je prvobitno utvreni rok ve istekao.

lan 362
Deklaracija za privremeni izvoz se popunjava u skladu sa odredbama koje se odnose na izvoz.
U sluaju prethodnog uvoza, uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet prilae se
prepis ili kopija odobrenja za postupak pasivnog oplemenjivanja, osim ako zahtev za to
odobrenje nije podnet u skladu sa lanom 264. stav 3. taka 4) ove uredbe, uz primenu lana
172. stav 3. ove uredbe.

6.3. Odredbe o obraunu osloboenja od plaanja carinskog duga

lan 363
Za izraunavanje iznosa koji se odbija od carinskog duga, ne uzimaju se u obzir antidamping
carine i zatite od umanjenih dabina (kompenzatorne dabine).
Sporedni dobijeni proizvodi koji predstavljaju otpatke, taloge, opiljke ili ostatke smatraju se
ukljuenim.
Pri odreivanju carinske vrednosti robe koja je privremeno izvezena, u skladu sa jednom od
metoda iz lana 178. stav 3. Carinskog zakona, trokovi utovara, prevoza i osiguranja za
privremeno izvezenu robu do mesta, u kojem su obavljene proizvodne radnje ili poslednjeg
mesta obavljanja tih radnji, ne ulaze u:

1) vrednost privremeno izvezene robe, koja se uzima u obzir kod utvrivanja carinske vrednosti
dobijenih proizvoda u skladu sa lanom 46. stav 1. taka 2 alineja prva Carinskog zakona,
2) trokove proizvodnih radnji, ako se vrednost privremeno izvezene robe nije mogla odrediti u
skladu sa lanom 46 stav 1. taka 2) alineja prva Carinskog zakona.
Trokovi utovara, prevoza i osiguranja dobijenih proizvoda od mesta obavljanja ili poslednjeg
mesta obavljanja proizvodnih radnji do mesta njihovog unosa u carinsko podruje ulaze u
trokove proizvodnih radnji.
Trokovima utovara, prevoza i osiguranja smatraju se:
1) provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije,
2) cena kontejnera, koji nisu sastavni deo robe u privremenom izvozu,
3) trokovi pakovanja, zajedno sa radom i materijalom i
4) manipulativni trokovi u vezi sa prevozom robe.

lan 364
Carinski organ na osnovu zahteva odobrava delimino osloboenje od plaanja uvoznih
dabina, kada se trokovi oplemenjivanja uzimaju kao osnova za vrednost za dabine.
Carinski organ nee odobriti delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina u skladu sa
stavom 1. ovog lana, ako je pre putanja u slobodan promet dobijenog proizvoda utvreno da
je korienje tog osloboenja bio jedini razlog stavljanja robe u slobodan promet uz primenu
stope carine nula izvezene robe koja ne ispunjava uslove za sticanje domaeg porekla u smislu
odredaba l. 32-36. Carinskog zakona.
Odredbe l. 38 - 57. Carinskog zakona, shodno se primenjuju pri obraunu trokova obavljanja
proizvodnih radnji, u koje nije ukljuena privremeno izvezena roba.

lan 365
Carinski organ moe, na zahtev korisnika, u sluaju kada privredni subjekti uestalo obavljaju
proizvodne radnje u okviru jednog odobrenja, koje ne ukljuuje popravke, odobriti primenu
prosene stope carine (zbirno izvrenje).
Stopa iz stav 1. ovog lana odreuje se za period ne dui od 12 meseci i shodno se primenjuje
na dobijene proizvode koji se u okviru tog perioda stavljaju u slobodan promet. Nakon isteka tog
perioda carinski organ vri konani obraun i po potrebi primenjuju odredbe lana 259. stav 1. ili
lana 273. Carinskog zakona.

Glava III
ODREDBE ZA SPROVOENJE IZVOZA

1. Opte odredbe
lan 366
Odredbe l. 367 - 371. ove uredbe ne primenjuju se na:
1) elektrinu energiju,
2) robu koja istupa cevovodom,
3) pisma, razglednice, tampani materijal, ukljuujui i na elektronskim nosaima,
4) potanske poiljke koje se prevoze u skladu sa pravilima Svetski potanske konvencije,
5) robu, obuhvaenu deklaracijom, podnetom na neki od naina iz l. 184, 185. stav 2. i lana
186. ove uredbe, osim predmeta domainstva, paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za
prevoz drumom, eleznicom, vazduhom i unutranjim vodama, koja se prevozi na osnovu
ugovora o prevozu,
6) robu u linom prtljagu putnika,
7) robu, za koju je dozvoljena usmena deklaracija u skladu sa l. 178, 179. i 182. ove uredbe
osim predmeta domainstva, paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za prevoz drumom,
eleznicom, vazduhom i unutranjim vodama, koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu,
8) robu obuhvaenu ATA i CPD karnetima,
9) oruje i vojnu opremu, koje iz carinskog podruja Republike Srbije, vojnim prevozom ili
prevozom koji se obavlja samo za potrebe vojnih organa, iznose organi nadleni za vojnu
odbranu drave,
10) robu, koja se iz carinskog podruja Republike Srbije neposredno iznosi na platformebuotine ili platforme za proizvodnju, kojima upravlja lice osnovano u carinskom podruju
Republici Srbiji, i to:
(1) robu, koja se koristi za izgradnju, popravku, odravanje ili adaptaciju platformi,
(2) robu, koja se koristi za osposobljavanje ili opremanje platformi,
(3) potreptine, koje se koriste, odnosno konzumiraju na platformama,
11) robu u poiljkama, ija vrednost ne prelazi 25 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom
da se carinski organ, u dogovoru sa ovlaenim privrednim subjektom, slai sa obavljanjem
analize rizika uz upotrebu informacija iz sistema koji koristi privredni subjekt, ili informacija koje
taj sistem obezbeuje,
12) robu, koja je u skladu sa Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima, od 18. aprila
1961. godine, Bekom konvencijom o konzularnim odnosima, od 24. aprila 1963. godine i

drugim konvencijama ili u skladu sa Njujorkom konvencijom o specijalnim misijama, od 16.

decembra 1969. godine, osloboena od plaanja dabina,
13) rezervne delove i delove za popravke ili odravanje koji su namenjeni za ugradnju u plovila
ili vazduhoplove, motorna goriva, maziva i gas potrebni za rad tih plovila ili vazduhoplova, kao i
prehrambene namirnice i drugi proizvodi koji e se upotrebljavati ili prodavati na plovilu ili
vazduhoplovu.

lan 367
Roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije uvek je obuhvaena deklaracijom, koja
se podnosi nadlenom carinskom organu u sledeim krajnjim rokovima:
1) u sluaju vazdunog saobraaja, najmanje 30 minuta pre odlaska sa aerodroma u carinskom
podruju Republike Srbije;
2) u sluaju eleznikog saobraaja i saobraaja unutranjim vodama, najmanje dva sata pre
odlaska iz izlazne carinarnice;
3) u sluaju drumskog saobraaja, najmanje jedan sat pre odlaska iz izlazne carinarnice;
4) u sluaju isporuioca rezervnih delova i delova za popravke, koji su namenjeni za gradnju u
brodove i vazduhoplove radi popravke ili odravanja, motornih goriva, maziva i gasa, koji su
potrebni za rad maina i aparata koji se upotrebljavaju na brodu ili vazduhoplovu, kao i
prehrambenih namirnica za upotrebu na brodu ili u vezduhoplovu, najmanje 15 minuta pre
odlaska prevoznog sredstva iz luke ili sa aerodroma u carinskom podruju Republike Srbije;
Kada se deklaracija ne podnese korienjem postupka elektronske obrade podataka, rok iz
stava 1. ta. 1) - 4) ovog lana je najmanje etiri sata.
Ako elektronski sistem carinskih organa privremeno nije u funkciji, i dalje se primenjuju rokovi iz
stava 1. ovog lana.

lan 368
U sluaju intermodalnog prevoza, kada se roba pretovaruje sa jednog prevoznog sredstva na
drugo radi prevoza izvan carinskog podruja Republike Srbije, rok za podnoenje deklaracije
mora da odgovara roku koji se odnosi na prevozno sredstvo koje naputa carinsko podruje
Republike Srbije, saglasno lanu 367. ove uredbe.
U sluaju kombinovanog prevoza, kod kog aktivno prevozno sredstvo, koje prelazi granicu,
samo prevozi drugo aktivno prevozno sredstvo, rok za podnoenje deklaracije mora da
odgovara roku koji se odnosi na aktivno prevozno sredstvo koje prelazi granicu, saglasno lanu
367. ove uredbe.

lan 369

Rokovi iz l. 367. i 368. ove uredbe ne primenjuju se kada se meunarodnim sporazumima

zahteva razmena podataka iz deklaracije u rokovima koji se razlikuju od rokova navedenih u tim
lanovima.
Rok iz stava 1. ovog lana ni u kom sluaju ne moe da bude krai od roka koji je potreban da
se obavi analiza rizika, pre nego to roba napusti carinsko podruje Republike Srbije.

lan 370
Nadleni carinski organ, poto primi deklaraciju i pre putanja robe za izvoz, obavlja i
odgovarajue analize rizika i carinska kontrole.
Roba moe da se pusti im se obavi analiza rizika i njeni rezultati to dozvoljavaju.

lan 371
Kada se utvrdi da roba koja je predata carinskom organu nije obuhvaena deklaracijom koja
sadri sve podatke neophodne za izlaznu saetu deklaraciju, lice koje donosi robu ili preuzima
odgovornost za prevoz robe izvan carinskog podruja Republike Srbije, odmah podnosi
deklaraciju ili izlaznu saetu deklaraciju.
Ako deklarant podnese deklaraciju po isteku rokova iz l. 367. i 368. ove uredbe, to ne iskljuuje
primenu kazni koje su utvrene nacionalnim zakonodavstvom.

lan 372
Kada se roba, za koju se na osnovu lana 366. ta. 3) - 13) ove uredbe ne zahteva podnoenje
deklaracije do roka iz l. 367. i 368. ove uredbe iznese iz carinskog podruja Republike Srbije,
analiza rizika se obavlja posle pokazivanja robe na osnovu deklaracije koja obuhvata tu robu,
gde je mogue.

lan 373
Izvozne deklaracije usaglaene sa l. 234 - 245. ove uredbe podnose se nadlenom carinskom
organu korienjem sistema elektronske obrade podataka.
Carinski organ prihvata pisanu izvoznu deklaraciju, koja je sainjena na propisanom obrascu i
sadri minimalan skup podataka za postupak izvoza i to samo u jednom od sledeih sluajeva:
1) ako elektronski sistem carinskih organa nije u funkciji;
2) ako nije u funkciji elektronska aplikacija lica koje podnosi izvoznu deklaraciju.
Carinski organ sporazumno utvruje postupak koji bi trebalo da se sprovede u sluajevima iz
stava 2. take 1) ovog lana.
Upotrebu pisane izvozne deklaracije iz stava 2. taka 2) ovog lana odobravaju carinski organi.

Kada robu iznose putnici koji nemaju neposredan pristup carinskom elektronskom sistemu i
tako nemaju mogunosti da kod izvozne carinarnice podnesu izvoznu deklaraciju korienjem
tehnike elektronske obrade podataka, carinarnica putniku dozvoljava upotrebu deklaracije iz
stava 2. ovog lana koja sadri minimum propisanih podataka.

lan 373a
Izvozni postupak u skladu sa lanom 188. stav 1. Carinskog zakona sprovodi se kada se
domaa roba otprema do odredita van carinskog podruja Republike Srbije.

lan 373b
Izvozna deklaracija podnosi se u skladu sa l. 234-245. ove uredbe, na propisan nain i sadri
sve neophodne podatke za izlaznu saetu deklaraciju.

2. Konani izvoz
lan 374
Izvoznikom, u smislu lana 188. stav 4. Carinskog zakona, se smatra lice u ije ime je bila
podneta izvozna deklaracija i koje je u trenutku njenog prihvatanja vlasnik robe ili ima slina
prava raspolaganja sa predmetnom robom.
Ako vlasnik robe ili lice koje ima slina prava raspolaganja sa njom, u skladu s ugovorom o
izvozu, ima sedite ili prebivalite izvan Republike Srbije, izvoznikom se smatra ugovorni
partner sa seditem ili prebivalitem na carinskom podruju Republike Srbije.

lan 375
U sluaju ugovora sa kooperantima, izvozna deklaracija moe se podneti carinarnici koja je
nadlena za mesto gde je sedite kooperanta.

lan 376
Kada se zbog administrativnih i drugih opravdanih razloga ne moe primeniti lan 188. stav 4.
Carinskog zakona, izvozni carinski postupak e zapoeti kod bilo kog carinskog organa u
carinskom podruju.

lan 377
Kada se izvozna deklaracija sainjava na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI), koriste se
primerci 1, 2 i 3. Carinarnica kod koje je podneta izvozna deklaracija stavlja peat u rubriku A i
po potrebi, popunjava rubriku D.
Poto ta carinarnica odobri putanje robe, zadrava primerak 1, primerak 2 alje zavodu za
statistiku i primerak 3 vraa zainteresovanom licu.

Kada se izvozna deklaracija obrauje u izvoznoj carinarnici korienjem elektronskog sistema

obrade podataka, propisani primerak 3 JCI moe se zameniti prateim dokumentom koji se
tampa iz elektronskog sistema carinskog organa.
Carinski organ moe da ovlasti deklaranta da pratei dokument tampa iz svog sistema
elektronske obrade podataka.
U sluaju da carinski propisi predviaju drugi dokument koji moe da zameni primerak 3 JCI,
odredbe ove glave primenjuju se mutatis mutandis na taj drugi dokument.

lan 378
Kada roba, koja je bila putena za izvoz, ne napusti carinsko podruje Republike Srbije,
izvoznik ili deklarant o tome odmah obavetava izvoznu carinarnicu. Primerak 3 JCI se vraa
navedenoj carinarnici, ako je mogue.

lan 379
Kada se, u sluajevima iz lana 380. stav. 2. taka 1) ili stav 8. ove uredbe, zbog izmena u
ugovoru o prevozu, prevoz koji bi trebalo da se zavri van carinskog podruja Republike Srbije,
zavrava u njemu, zainteresovani privredni subjekti ili organi mogu da postupe po izmenama
ugovora, samo uz saglasnost carinarnice iz lana 380. stav 2. taka 1) ove uredbe ili, u sluaju
korienja tranzitnog postupka, uz saglasnost polazne carinarnice. Primerak 3 izvozne
deklaracije vraa se izvoznoj carinarnici, koja ponitava deklaraciju.

lan 380
Primerak broj 3 JCI-a ili pratee isprave iz lana 377. stav 3. ove uredbe se podnose, a roba se
doprema izlaznoj carinarnici.
Izlazna carinarnica, u smislu ove uredbe, je:
1) u sluaju izvoza robe eleznicom, potom, vazduhom, carinarnica koja je nadlena prema
mestu gde je roba preuzeta prema jedinstvenom ugovoru za prevoz do druge drave od strane
eleznikih kompanija, pota, avio-prevozioca ili brodarskih kompanija,
2) u sluaju izvoza robe cevovodima i elektrinim vodovima, nadlena carinarnica je carinarnica
u kojoj izvoznik ima sedite,
3) u sluaju robe izvezene ostalim prevoznim sredstvima ili u okolnostima koje nisu navedene u
ta. 1) i 2) ovog stava, poslednja carinarnica pre nego to roba napusti carinsko podruje
Republike Srbije.
Izlazna carinarnica proverava da li podneta roba odgovara robi koja je prijavljena za izvozni
carinski postupak i potvruje stvarni istup robe u rubriku C primerka broj 3, s navoenjem broja
istupa, datumom i peatom carinarnice.
Istup u skladu sa stavom 3. ovog lana se ne potvruje za robu izvezenu cevovodima ili
elektrinim vodovima.

Ako izlazna carinarnica utvrdi da postoji manjak robe, to e zabeleiti kao primedbu u rubriku I
JCI pri potvrivanju istupa i na taj nain obavestiti carinarnicu izvoznog carinjenja.
Ako izlazna carinarnica utvrdi viak robe, nee dozvoliti istup dok se ne obavi izvozni carinski
postupak za svu robu.
Ako izlazna carinarnica utvrdi da postoje razlike u vrsti robe, nee dozvoliti istup dok se ne
obavi izvozni carinski postupak za pravu vrstu robe i obavesti o tome carinarnicu izvoznog
carinjenja.
Ako je roba poslata u drugu dravu ili izlaznoj carinarnici koja je nadlena za postupak tranzita,
polazna carinarnica e potvrditi primerak broj 3 JCI u skladu sa stavom 3. ovog lana, i vratiti ga
deklarantu nakon to u svim primercima tranzitne isprave ili bilo koje druge isprave koja
zamenjuje tranzitnu ispravu upie rei "Izvoz". Izlazna carinarnica kontrolie stvarni izlazak
robe.
Polazna carinarnica moe od izvoznika zahtevati da priloi dokaz, da je roba stvarno napustila
carinsko podruje.
U sluaju izvoza u nekoliko delova (sukcesivnog izvoza):
1) preko iste izlazne carinarnice, zabeleka se stavlja samo za stvarno izvezenu robu i
2) preko vie izlaznih carinarnica, izvozna carinarnica ili izlazna carinarnica, kod koje je bio
podnet original primerka 3, poto primi na propisan nain sainjen zahtev, overava kopiju
primerka 3, za svaki deo predmetne robe, da se moe pokazati drugoj izlaznoj carinarnici.
U sluajevima iz stava 10. ta. 1) i 2) ovog lana, odgovarajua zabeleka se upisuje na
originalu primerka 3.

lan 381
Usmenu deklaraciju za izvoz robe mogue je podnositi samo kod izlaznih carinarnica.

lan 382
Ukoliko roba naputa carinsko podruje Republike Srbije bez izvozne deklaracije, izvoznik
deklaraciju podnosi naknadno carinarnici, koja je nadlena prema mestu u kojem izvoznik ima
svoje sedite ili prebivalite. U ovim sluajevima primenjuje se lana 376. stav 1. ove uredbe.
Carinarnica prihvata deklaraciju iz stava 1. ovog lana, ako se izvoznik pozove na ranije izdatu
izlaznu saetu deklaraciju ili ako podnese zadovoljavajui dokaz o vrsti i koliini robe, kao i pod
kojim okolnostima je roba napustila carinsko podruje Republike Srbije. Ta carinarnica takoe
potvruje primerak broj 3 JCI s odgovarajuom oznakom.
Naknadno prihvaena deklaracija u skladu s ovim lanom ne iskljuuje primenu kaznenih mera,
kao ni posledice koje mogu nastati u vezi mera poljoprivredne politike.

lan 383

Ako roba, koja je bila deklarisana za izvoz, nije napustila carinsko podruje, deklarant mora o
tome odmah obavestiti carinarnicu izvoznog carinjenja i vrati primerak 3. deklaracije.
Ukoliko se u sluajevima iz lana 380. stav 8. ove uredbe naknadno promeni prevozni ugovor
zbog kojeg se prevoz koji bi se morao zavriti van carinskog podruja, zavri u njemu, ugovor o
prevozu moe se promeniti samo uz saglasnost carinarnice iz lana 380. stav 2. ove uredbe, ili
u sluaju postupka tranzita-polazne carinarnice. U tom sluaju se primerak broj 3 mora vratiti.

3. Privremeni izvoz na osnovu ATA karneta

lan 384
ATA karnet moe da se koristi za privremeni izvoz kada su ispunjeni sledei uslovi:
1) da je ATA karnet izdat na carinskom podruju Republike Srbije i da je izdat i da za njega
garantuje udruenje registrovano u Republici Srbiji koje ini deo meunarodnog garantnog
lanca
2) da se ATA karnet koristi samo za domau robu:
(1) koja prilikom izvoza iz carinskog podruja Republike Srbije nije bila predmet
carinskih formalnosti s namerom dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu u
skladu s merama poljoprivredne politike,
(2) za koju nisu odobrene druge finansijske povlastice u skladu s merama
poljoprivredne politike, a u vezi za obavezom izvoza te robe,
(3) za koju nije podnesen zahtev za povraaj ili otpust carinskog duga,
3) da su pruene na uvid isprave navedene iz lanu 173. ove uredbe. Carinarnica moe
zahtevati prilaganje i prevoznih isprava, i
4) da je roba namenjena ponovnom uvozu.
Za robu koja se privremeno izvozi na osnovu ATA karneta, izvozna carinarnica mora da:
1) proveri podatke navedene u rubrikama A do G izvoznog kupona u odnosu na robu
obuhvaenu ATA karnetom,
2) popuni, ako je to potrebno, polje na prvoj strani karneta s nazivom "Potvrda carinskog
organa",
3) popuni talon i rubriku H izvoznog kupona,
4) upie svoje naziv u taki b) rubrike H kupona za ponovni uvoz, i
5) zadri izvozni kupon.

Ukoliko carinarnica izvoza nije ujedno i izlazna carinarnica, carinarnica izvoza obavlja sve
formalnosti navedene u stavu 2. ovog lana, ali ne popunjava rubriku 7 u izvoznom talonu koji
mora da popuni izlazni carinski organ.
Rok za ponovni uvoz robe koji je carinarnica navede u taki b) rubrika H izvoznog kupona, ne
sme da bude dui od roka vanosti ATA karneta.

lan 385
Ako roba koja je napustila carinsko podruje sa ATA karnetom nije vie namenjena ponovnom
uvozu, izvozna deklaracija se podnosi izvoznoj carinarnici. Poto se podnese navedeni karnet,
izvozna carinarnica overava primerak 3 izvozne deklaracije i ponitava kupon i talon za ponovni
uvoz.
Za privremeni izvoz robe koja ispunjava uslove za primenu Istambulske konvencije za koju nije
izdat ATA karnet, postupak privremenog izvoza sprovodi se podnoenjem JCI.

Glava IV
CARINSKI STATUS ROBE I POSTUPAK TRANZITA
1. Carinski status robe
lan 386
Roba koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije smatra se stranom robom i podlee
merama carinskog nadzora od trenutka njenog unosa. Ta roba podlee carinskoj kontroli i
ostaje pod carinskim nadzorom dok je potrebno radi utvrivanja statusa ili dok se s njom postupi
na jedan od naina propisanih lanom 62. stav 2. Carinskog zakona.

lan 387
Osetljivom robom smatra se roba za koju postoji visok rizik od prevare, koja je navedena u
Prilogu 43, a mere koje se odnose na tu robu primenjuju se samo ako koliina te robe pree
propisanu minimalnu koliinu.

lan 388
U svrhu primene odredaba ove uredbe kojima se ureuje carinski status robe i postupak tranzita
pojedini izrazi imaju sledee znaenje:
1) Polazna carinarnica je carinarnica kod koje je prihvaena deklaracija za postupak tranzita.
2) Odredina carinarnica je carinarnica kojoj se mora pokazati roba koja se prevozi u postupku
tranzita, kako bi se okonao postupak.
3) Carinski organ obezbeenja je organizaciona jedinica Uprave carina nadlena za donoenje
odluke o prihvatanju obezbeenja koje podnosi davalac obezbeenja.

4) Tranzitna carinarnica je carinarnica preko koje poiljka u postupku tranzita izlazi iz carinskog
podruja Republike Srbije, odnosno carinarnica preko koje poiljka koja je prela preko stranog
carinskog podruja u postupku tranzita, ulazi na carinsko podruje Republike Srbije.
5) Tranzitni pratei dokument je dokument koji se tampa na osnovu podataka iz informacionog
sistema, koji prati robu i zasnovan je na podacima iz tranzitne deklaracije.
6) Tranzitni/sigurnosni pratei dokument je dokument koji se tampa iz informacionog sistema,
koji prati robu i zasnovan je na podacima iz tranzitne deklaracije i podacima iz ulazne ili izlazne
saete deklaracije.
7) Rezervni postupak je postupak koji je zasnovan na upotrebi pisanih dokumenata koji
omoguavaju podnoenje i kontrolu deklaracije za tranzitni postupak i praenje tranzita kada
nije mogue sprovesti redovan postupak elektronskim putem.

lan 389
Strana roba se u carinskom podruju Republike Srbije ili preko njega prevozi u postupku
tranzita, osim ako je carinskim propisima propisano drugaije.

lan 390
U okviru postupka tranzita prevozi se, u skladu sa lanom 118. stav 1. taka 2. Carinskog
zakona, domaa roba:
1) za koju je povraaj ili otpust carinskog duga mogu pod uslovom da se roba izveze iz
carinskog podruja Republike Srbije ili unese u carinsko skladite, slobodnu zonu ili slobodno
skladite, ili se stavi u drugi carinski postupak, osim u postupak stavljanja u slobodan promet ili
2) koja se u postupku aktivnog oplemenjivanja u sistemu povraaja stavi u slobodan promet radi
izvoza iz carinskog podruja Republike Srbije u obliku dobijenih proizvoda, ako se podnese
zahtev u skladu sa lanom 156. Carinskog zakona ili podnosilac ima nameru da uloi takav
zahtev.
Roba deklarisana za izvoz a koja nije napustila carinsko podruje, smatra se domaom robom,
ako se dokae da su poniteni izvozna deklaracija i carinske formalnosti potrebne da se roba
izveze sa carinskog podruja, a kada je to neophodno i posledice koje je takva deklaracija
mogla da proizvede.

lan 391
Strana roba koja se u skladu sa lanom 118. stav 2. taka 5. Carinskog zakona, prevozi izmeu
dva mesta unutar carinskog podruja Republike Srbije u potanskom saobraaju (ukljuujui i
pakete), na paketima i prateim ispravama mora biti oznaena nalepnicom, koja je data u
Prilogu 27.

lan 392

Postupak tranzita za robu koja se prevozi vazdunim putem obavezan je samo ako se utovara
ili pretovara u vazduhoplovnom pristanitu Republike Srbije.

lan 393
Obezbeenje koje polae principal, odnosno garant vai na celom carinskom podruju
Republike Srbije.
Kada garant izdaje garantnu ispravu, carinski organ obezbeenja dodeljuje:
a) referentni broj garancije koja se dostavlja principalu za upotrebu obezbeenja i radi
identifikacije svake obaveze garanta,
b) pristupnu ifru povezanu sa referentnim brojem garancije, koja se alje principalu.

lan 393a
Karakteristike obrazaca koji se upotrebljavaju u postupku tranzita, osim jedinstvene carinske
isprave, dati su u Prilogu 44.
U okviru postupka tranzita carinske formalnosti se obavljaju tehnikom elektronske obrade
podataka.

2. Sprovoenje postupka tranzita

2.1. Pojedinano obezbeenje
lan 394
Pojedinano obezbeenje pokriva ukupan iznos carinskog duga koji bi mogao nastati,
obraunat na osnovu najviih stopa primenjivih na robu iste vrste u Republici Srbiji.
Stope koje se uzimaju u obzir kod izraunavanja pojedinanog obezbeenja ne mogu biti nie
(manje) od najnie stope ako je takva stopa propisana u petoj koloni Priloga 43.
Pojedinana obezbeenje u obliku gotovinskog iznosa polau se u polaznoj carinarnici.
Obezbeenje se vraa kada je postupak okonan.
Pojedinano obezbeenje koje polae davalac obezbeenja moe da bude u obliku kupona
pojedinanog obezbeenja za iznos od 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koje davalac
obezbeenja izdaje licima koji nameravaju da postupaju kao principal.
Davalac obezbeenja odgovara za iznos do 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kuponu.
Kada garant izda pojedinanu garanciju, principal ne moe promeniti pristupnu ifru sa
referentnim brojem garancije, osim u sluaju primene Priloga 33. taka 3.

lan 395

Obrazac pojedinanog obezbeenja koje daje davalac obezbeenja dat je Prilogu 28.
Garantnu ispravu o davanju obezbeenja zadrava carinski organ obezbeenja.

lan 396
U sluaju iz lana 394. stav 4. ove uredbe, pojedinano obezbeenje daje se na obrascu iz
Priloga 29.
Kupon pojedinanog obezbeenja daje se na obrascu iz Priloga 30. Davalac obezbeenja na
kuponu navodi krajnji rok upotrebe kupona, koji ne moe biti dui od jedne godine nakon
datuma izdavanja.
Davalac obezbeenja moe izdati kupon za pojedinano obezbeenje koji se ne moe koristiti
za tranzitni postupak kojim se prevozi osetljiva roba. U ovom sluaju, davalac obezbeenja
svaki kupon za pojedinano obezbeenje oznaava dijagonalno napomenom "Vrednost
ograniena".
Ako carinski organ obezbeenja razmenjuje podatke o polaganju obezbeenja s polaznom
carinarnicom pomou sistema elektronske razmene podataka, davalac obezbeenja toj
carinarnici dostavlja sve traene podatke o kuponima pojedinanog obezbeenja koje je izdao,
na nain koji odredi nadleni carinski organ.
Garant dostavlja principalu referentni broj garancije za svaki kupon za pojedinano obezbeenje
koji mu je dodeljen. Principal ne moe promeniti pristupnu ifru.
Principal dostavlja polaznoj carinarnici onoliko kupona za pojedinano obezbeenje u iznosu od
7.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, koliko je potrebno da se pokrije ukupan iznos iz lana
394. stav 1. ove uredbe.
Radi primene lana 398. stav 2. taka 2) ove uredbe, pojedinani kuponi u papirnom obliku
dostavljaju se polaznoj carinarnici koja ih zadrava, a carinski organ obezbeenja naznaenom
na kuponu dostavlja identifikacioni broj svakog kupona.

lan 397
Carinski organ obezbeenja ukida odluku o prihvatanju isprave o davanju obezbeenja ukoliko
vie nisu ispunjeni uslovi utvreni u vreme donoenja odluke. Davalac obezbeenja, takoe,
moe u svako doba opozvati svoju ispravu o davanju obezbeenja.
Ukidanje ili opoziv iz stava 1. ovog lana stupa na snagu u roku od 15 dana od dana kada je
obaveten davalac obezbeenja ili carinski organ obezbeenja
Od dana stupanja na snagu ukidanja ili opoziva iz stava 1. ovog lana, ni jedan kupon
pojedinanog obezbeenja koji su izdati ranije, ne mogu se koristiti za obezbeenje robe u
postupku tranzita.

Carinski organ obezbeenja u informacioni sistem unosi podatke o eventualnom ukidanju ili
otkazivanju isprave o davanju obezbeenja iz stava 1. ovog lana i poetak vaenja ukidanja ili
otkazivanja.

2.2. Prevozna sredstva i deklaracije

lan 398
Za robu koja se prevozi u postupku tranzita podnosi se deklaracija za postupak tranzita.
Deklaracija za postupak tranzita popunjava se na propisan nain, uz upotrebu sistema
elektronske razmene podataka.
Carinski organ prihvata deklaraciju za postupak tranzita u pisanom obliku na propisanom
obrascu, na propisan nain, i to:
1) kada robu prevoze putnici koji nemaju direktan pristup carinskom informacionom sistemu u
skladu sa uslovima iz lana 399. ove uredbe;
2) kada se sprovodi rezervni postupak na propisan nain.
Carinski organ e odobriti upotrebu pisanih tranzitnih deklaracija u skladu sa stavom 2. taka 2)
ovog lana u sluaju kada kompjuterski sistem i/ili komunikaciona mrea principala nisu u
funkciji.
Deklaracija za postupak tranzita moe da se dopuni sa jednim ili vie propisanih dopunskih
obrazaca. Obrasci su sastavni deo deklaracije.
Umesto dopunskih obrazaca moe se koristiti, kao opisni deo deklaracije za postupak tranzita,
propisani spisak poiljki.

lan 399
U sluaju iz lana 398. stav 2. taka 1) ove uredbe putnik popunjava tranzitnu deklaraciju u
skladu sa lanom 165. ove uredbe i propisanim obrascem.
Nadleni carinski organi obezbeuju meusobnu razmenu podataka o tranzitu upotrebom
informacionih tehnologija i komunikacione mree.

lan 400
Jedna deklaracija za postupak tranzita ukljuuje samo robu koja je utovarena ili koja e biti
utovarena na jedno prevozno sredstvo u jednoj polaznoj carinarnici do jedne odredine
carinarnice.
U skladu sa stavom 1. ovoga lana kao jedno prevozno sredstvo podrazumevaju se sledea
prevozna sredstva koja prevoze robu, pod uslovom da se roba koja se prevozi otprema
zajedno:
1) drumsko prevozno sredstvo zajedno sa jednom ili vie prikolica ili poluprikolica,

2) kompozicija povezanih eleznikih kola ili vagona,

3) potisnice i tegljenice koji ine jednu kompoziciju, i
4) kontejneri koji su bili utovareni na jedno prevozno sredstvo iz ovog stava.
Jedno prevozno sredstvo moe se upotrebljavati za utovar robe u nekoliko polaznih carinarnica
i za istovar robe u nekoliko odredinih carinarnica.

l. 401 i 402
(Brisani)

2.3. Formalnosti u polaznoj carinarnici

lan 403
Polazna carinarnica evidentira i prihvata deklaraciju za postupak tranzita i puta robu u
postupak tranzita.

lan 404
Roba u postupku tranzita prevozi se do odredine carinarnice ekonomski opravdanim putnim
pravcem (itinerer).
Polazna carinarnica moe odrediti poseban putni pravac, koji se izuzetno na zahtev principala
moe promeniti. Polazna carinarnica upisuje odgovarajuu oznaku u deklaraciju za postupak
tranzita i o tome bez odlaganja obavetava odredinu carinarnicu. U sluaju vie sile, prevoznik
moe promeniti putni pravac i tada se deklaracija za postupak tranzita i roba prijavljuju najblioj
carinarnici, koja e obavestiti polaznu carinarnicu o promeni i upisati odgovarajuu oznaku u
deklaraciju za postupak tranzitna.
Polazna carinarnica odreuje rok u kome se roba mora predati odredinoj carinarnici, vodei
rauna o putnom pravcu, vaeim saobraajnim ili drugim propisima i o pojedinostima koje je
dostavio principal.
Rok za dopremanje robe odredinoj carinarnici, koji odredi polazna carinarnica, obavezuje
druge carinarnice i one ga ne mogu menjati.

lan 405
Roba koja se prevozi u postupku tranzita ne moe se pustiti dok nije osigurana njena
istovetnost. Istovetnost robe, se po pravilu, osigurava stavljanjem carinskih obeleja.
Carinsko obeleje su carinska plomba, otisci carinskog iga ili carinskog peata i nalepnica. Kao
carinska obeleje smatra se i opis robe, overen od carinskog organa, koji se upotrebljava ako
se na carinsku robu ne mogu staviti carinska obeleja.

Carinska plomba sastoji se od dela izraenog od metalnog lima (telo plombe) ije dimenzije
nisu manje od 25 mm (duina) x 12 mm (irina), kao i galvanizovane (nerajue) eline ice ili
sajle iji prenik nije manji od 1,5 mm, odnosno metalne trake ija irina nije manja od 10 mm,
koja je privrena u telo plombe i ija duina izvan tela plombe iznosi najmanje 260 mm. U telo
carinske plombe ugraen je mehanizam koji obezbeuje visok stepen sigurnosti bravljenja ice,
sajle ili trake koja je sastavni deo carinske plombe.
Carinska plomba mora biti izraena tako da se metalna ica, sajla ili traka ne moe izvui iz tela
plombe bez presecanja ili oiglednog oteenja tela plombe, ice, sajle ili trake.
Telo carinske plombe moe biti u razliitim bojama i na njemu je utisnut naziv: "Uprava carina
RS" i broj carinske plombe, tako da se ne moe izbrisati uobiajenim rukovanjem.
Carinska plomba izraena u odreenoj boji ne moe imati dva ista broja.
Carinske plombe se stavljaju:
1) na prostor u kojem je smetena roba, ako prevozno sredstvo ima odobrenje prema drugim
propisima, ili ako je polazna carinarnica to ocenila kao odgovarajue za stavljanje carinskih
obeleja;
2) u izuzetnim sluajevima na svaki paket zasebno.
Carinske plombe moraju zadovoljiti svojstva utvrena Prilogom 31.
Svaka carinska kleta moraju imati poseban broj.
Carinska plomba moe biti izraena i od drugog odgovarajueg materijala ili kombinacije tih
materijala (plastika, legura i sl.), ako je izraena u skladu sa odredbama ovog lana.
Prevozna sredstva primerena za stavljanje carinskih obeleja su ona:
1) na koje je mogue jednostavno i brzo postaviti carinska obeleja,
2) koja su konstruisana tako da nije mogue dodavati ili vaditi robu bez ostavljanja vidljivog
traga na oznaci ili oteenja carinskih obeleja,
3) u kojima nema skrivenih prostora u kojima bi bilo mogue sakriti robu i
4) u kojima su prostori namenjeni za smetaj robe lako dostupni za carinsku kontrolu.
Svako drumsko vozilo, prikolica, poluprikolica ili kontejner odobreni za prevoz robe pod
carinskom plombom, u skladu s meunarodnim sporazumom, smatraju se prikladnima za
plombiranje.
Carinski peat je od gume, okruglog oblika ima istovetan sadraj slubenih peata koji koriste
carinski organi.

Carinski ig je ig za vosak ili suvi ig. ig za vosak je od mesinga, okruglog oblika, prenika 35
mm. Suvi ig je od elika, okruglog oblika, prenika 35 mm.
Na carinskom igu upisan je naziv: "Uprava carina Republike Srbije" i ispod njega naziv
carinskog organa.
Polazna carinarnica nee stavljati carinska obeleja, ako je istovetnost robe mogue osigurati
na osnovu opisa u deklaraciji za postupak tranzita ili u priloenim ispravama, uz potovanje
mera za utvrivanje istovetnosti.
Smatra se da opis robe omoguava utvrivanje istovetnosti robe ako je dovoljno precizan da
omogui lako utvrivanje koliine i vrste robe.
Kada polazna carinarnica odobri osloboenje od obaveze plombiranja, u tranzitnu deklaraciju
pored oznake "Stavljene plombe" rubrika "D. Kontrola polazne carinarnice" unosi se napomena
"OSLOBOENO".
Uprava carina obezbeuje carinska obeleja, carinska kleta i drugi materijal potreban za
obeleavanje robe.

lan 406
Prilikom putanja robe polazna carinarnica alje podatke o tranzitu deklarisanoj odredinoj
carinarnici s porukom "Obavetenje o oekivanom dolasku", a svakoj deklarisanoj tranzitnoj
carinarnici slanjem poruke "Obavetenje o oekivanom tranzitu". Ove poruke zasnivaju se na
podacima iz tranzitne deklaracije i koje se prema potrebi, mogu menjati i dopunjavati.
Posle putanja robe, tranzitni pratei dokument ili, kada se pored podataka o prevozu unose i
sigurnosni podaci, tranzitni sigurnosni pratei dokument, popunjava se na propisan nain.
Tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei dokument dostupni su privrednom
subjektu na jedan od sledeih naina:
a) polazna carinarnica daje dokument principalu ili ga principal na osnovu odobrenja carinskog
organa tampa iz svog informacionog sistema,
b) ovlaeni poiljalac tampa dokument iz svog informacionog sistema nakon dobijanja poruke
od polazne carinarnice kojom se odobrava putanje robe u postupak tranzita.
Kada tranzitna deklaracija sadri vie od jednog naimenovanja robe, tranzitni pratei dokument
dopunjava se propisanim spiskom naimenovanja. Tranzitni sigurnosni pratei dokument, uvek
se dopunjava spiskom naimenovanja propisanim za tranzitni sigurnosni dokument. Spisak
naimenovanja je sastavni deo tranzitnog prateeg dokumenta i tranzitnog sigurnosnog prateeg
dokumenta.

lan 407
Za osetljivu robu postupa se na sledei nain:

1) u deklaraciju za postupak tranzita navodi se tarifna oznaka,

2) na svim primercima deklaracije za postupak tranzita popreko se crvenom bojom u veliini
najmanje 100 x 10 mm unosi napomena "OSETLJIVA ROBA"
3) primerci deklaracije za postupak tranzita, koji sadre zabelebu iz take 2) ovoga stava
moraju biti vraeni polaznoj carinarnici najkasnije sledeeg radnog dana od dana kada su
poiljka i deklaracija za postupak tranzita podnete odredinoj carinarnici. Po dopremanju,
odredina carinarnica na propisani nain obavetava polaznu carinarnicu o primljenoj poiljci.

2.4. Formalnosti u toku puta

lan 408
Robu stavljenu u postupak tranzita prati tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei
dokument.
Roba iz stava 1. ovog lana doprema se, a tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni
pratei dokument podnose se svakoj tranzitnoj carinarnici.
Tranzitna carinarnica obavetava polaznu carinarnicu o prelasku granice porukom "Obavetenje
o prelasku granice".
Tranzitna carinarnica pregleda robu ako smatra da je potrebno. Pregled robe sprovodi se
iskljuivo na osnovu poruke "Obavetenje o oekivanom tranzitu", koja predstavlja osnov za taj
pregled.
Ako se roba prevozi preko tranzitne carinarnice koja nije deklarisana i navedena u tranzitnom
prateem dokumentu ili tranzitnom sigurnosnom prateem dokumentu, nova tranzitna
carinarnica trai od polazne carinarnice da ista poalje poruku "Obavetenje o oekivanom
tranzitu" i obavetava polaznu carinarnicu o prelasku granice porukom "Obavetenje o prelasku
granice.

lan 409
Roba navedena u tranzitnom prateem dokumentu ili tranzitnom sigurnosnom prateem
dokumentu moe se pretovariti na drugo prevozno sredstvo pod nadzorom carinskog organa,
koji u tom sluaju unosi u tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei dokument
odgovarajue izmene.
Carinarnica, prema uslovima koje sama odredi, moe odobriti pretovar robe bez neposrednog
carinskog nadzora. Pri takvom pretovaru prevoznik je duan da u tranzitnom prateem
dokumentu ili tranzitnom sigurnosnom prateem dokumentu navede odgovarajue podatke i
obavesti carinarnicu da pretovar slubeno potvrdi.

lan 410

Prevoznik je duan da u tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei dokument
upie potrebne podatke i iste podnese zajedno sa robom koju doprema, carinarnici nadlenoj
prema mestu gde se nalazi prevozno sredstvo:
a) u sluaju promene propisanog puta i primene odredbi lana 404. stav 2. ove uredbe,
b) ako su plombe u toku puta oteene bez znanja prevoznika,
v) u sluaju saobraajne nezgode zbog koje je potreban pretovar na drugo prevozno sredstvo,
uz primenu lana 409. ove uredbe,
g) u sluaju neposredne opasnosti zbog koje je potrebno odmah istovariti svu robu ili jedan njen
deo, prevoznik moe preduzeti radnje na sopstvenu odgovornost,
d) u sluaju bilo kakvog dogaaja ili nezgode (u prevozu) koji mogu uticati na sposobnost
principala ili prevoznika da ispuni svoje obaveze.
Preduzete radnje upisuju se u tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei
dokument, i u tom sluaju primenjuju se odredbe stava 1. ovog lana.
Ako prevoznik ne moe ispuniti obaveze iz lana 404. ove uredbe, zbog nesree ili drugog
dogaaja u prevozu, duan je da obavesti carinarnicu iz stava 1. ovog lana koja upisuje
odgovarajuu napomenu u tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei dokument.
Ako carinarnica smatra da se predmetni tranzit moe nastaviti na normalan nain, preduzima
neophodne mere i overava tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei dokument.
Tranzitna carinarnica ili odredina carinarnica, u zavisnosti od sluaja, unosi odgovarajue
podatke o pretovaru ili drugim nezgodama u informacioni sistem.

2.5. Formalnosti u odredinoj carinarnici

lan 411
Odredinoj carinarnici doprema se roba i podnosi tranzitni pratei dokument ili tranzitni
sigurnosni pratei dokument u redovno radno vreme. Navedena carinarnica moe, na zahtev i o
troku podnosioca, dozvoliti da se dokument i roba podnesu i van redovnog radnog vremena.
Na zahtev i o troku podnosioca odredina carinarnica moe dozvoliti da se roba i dokument
podnesu i na nekom drugom mestu.
Ako je roba odredinoj carinarnici dopremljena po isteku roka koji je odredila polazna
carinarnica, a nepotovanje tog roka proizlazi iz okolnosti za koje je odredinoj carinarnici dato
zadovoljavajue objanjenje i za koje nije odgovoran prevoznik ili principal, smatra se da je roba
dopremljena u roku.
Odredina carinarnica uva tranzitni pratei dokument ili tranzitni sigurnosni pratei dokument, a
pregled robe se obavlja na osnovu poruke "Obavetenje o oekivanom dolasku" koja je
primljena od polazne carinarnice.

Na zahtev principala i radi pruanja dokaza o zavretku postupka u skladu s lanom 415. stav
1. ove uredbe, odredina carinarnica overava kopiju tranzitnog prateeg dokumenta ili
tranzitnog sigurnosnog prateeg dokumenta i oznaava ga napomenom "Alternativni dokaz".
Tranzitni postupak moe se zavriti u carinarnici koja nije upisana u tranzitnu deklaraciju. Ta
carinarnica postaje odredina carinarnica.
Nova odredina carinarnica od polazne carinarnice trai da ista poalje poruku "Obavetenje o
oekivanom dolasku.

lan 412
Odredina carinarnica, na zahtev lica koje podnosi tranzitni pratei dokument ili tranzitni
sigurnosni pratei dokument, izdaje potvrdu prijema.
Potvrda iz stava 1. ovog lana se izdaje na obrascu iz Priloga 45.
Potvrdu prijema unapred ispunjava lice iz stava 1. ovog lana. Potvrda moe da sadri druge
podatke vezane za poiljku, osim na mestu za overu od strane odredine carinarnice.
Potvrda iz stava 2. ovog lana, ne moe da se koristi kao dokaz okonanja postupka tranzita iz
lana 415. stav 1. ove uredbe.

lan 412a
Odredina carinarnica obavetava polaznu carinarnicu o dolasku robe na dan kada je roba
dopremljena odredinoj carinarnici, koristei poruku "Obavetenje o dolasku".
Kada se tranzitni postupak zavrava u carinarnici koja nije prvobitno odreena u deklaraciji za
tranzitni postupak, nova odredina carinarnica obavetava polaznu carinarnicu porukom
"Obavetenje o dolasku".
Polazna carinarnica obavetava prvobitno odreenu odredinu carinarnicu o dolasku porukom
"Prosleeno obavetenje o dolasku".
Poruka "Obavetenje o dolasku" iz st. 1 i 2. ovog lana ne moe se koristiti kao dokaz o
zavretku postupka u smislu odredbe lana 415. stav 1. ove uredbe.
Osim kada je to opravdano, odredina carinarnica alje poruku "Rezultati kontrole" polaznoj
carinarnici, najkasnije treeg dana od dana kada je roba dopremljena odredinoj carinarnici. U
sluaju primene odredaba lana 443. ove uredbe, odredina carinarnica alje polaznoj
carinarnici poruku "Rezultati kontrole" najkasnije estog dana od dana dopremanja robe.

3. Provera zavretka postupka

lan 413
Ako polazna carinarnica ne primi poruku "Obavetenje o dolasku" u roku za dopremanje robe
odredinoj carinarnici ili ne primi poruku "Rezultati kontrole" u roku od est dana od prijema

poruke "Obavetenje o dolasku", ta carinarnica e razmotriti pokretanje postupka provere u cilju

prikupljanja podataka potrebnih za razduenje postupka tranzita, ili ako to nije mogue, u cilju:
1) utvrivanja da li je nastao carinski dug,
2) odreivanja dunika, i
3) utvrivanja nadlenog carinskog organa za naplatu carinskog duga.
Postupak provere zapoinje najkasnije sedam dana nakon isteka jednog od rokova iz stava 1.
ovog lana. Ako polazna carinarnica ranije dobije podatke da tranzitni postupak nije zavren ili
ako sumnja da nije zavren, postupak provere pokree se bez odlaganja.
Ako je polazna carinarnica primila samo poruku "Obavetenje o dolasku", pokrenue postupak
provere, traei od odredine carinarnice, koja je poslala poruku "Obavetenje o dolasku", da joj
poalje poruku "Rezultati kontrole".
Ako polazna carinarnica nije primila poruku "Obavetenje o dolasku", ona pokree postupak
provere zahtevajui podatke potrebne za razduenje postupka, i to od principala ili, ako postoji
dovoljno podataka u odredinoj carinarnici, od odredine carinarnice.
Principal je duan da podatke potrebne za razduenje postupka tranzita dostavi u roku od 28
dana od dana poetka postupka provere u odredinoj carinarnici ako taj postupak ne moe da
se razdui.
Na zahtev iz stava 4. ovog lana odredina carinarnica i principal odgovaraju u roku od 28
dana. Ako u tom roku principal dostavi dovoljno podataka, polazna carinarnica uzima u obzir te
podatke ili e razduiti postupak ako to dozvoljavaju dostavljeni podaci.
Ako podaci koji su primljeni od principala nisu dovoljni za razduenje postupka tranzita, ali
polazna carinarnica smatra da su dovoljni za nastavak postupka provere, nadlenoj carinarnici
se bez odlaganja podnosi zahtev.
Kada se u postupku provere utvrdi da je postupak tranzita pravilno zavren, polazna carinarnica
razduuje postupak i odmah obavetava principala, a po potrebi i carinski organ u sluaju da je
zapoeo postupak naplate u skladu sa odredbama l. 254-270. Carinskog zakona.

lan 414
(Brisan)

lan 415
Postupak dokazivanja da se postupak tranzita okonao u roku propisanom u deklaraciji
sprovodi se podnoenjem nadlenom carinskom organu dokumenta u formi potvrenoj od
strane odredine carinarnice, koji sadri podatke neophodne za identifikaciju robe i iz kojih je
vidljivo da je roba bila dopremljena odredinoj carinarnici ili u sluajevima iz lana 441. ove
uredbe, ovlaenom primaocu.

Postupak tranzita se, takoe, smatra okonanim podnoenjem jedne od sledeih isprava:
1) carinske isprave, izdate u drugoj dravi, u kojoj je roba stavljena u carinski dozvoljeno
postupanje ili upotrebu;
2) isprave, izdate u drugoj dravi, potvrene od strane carinskih organa te drave na osnovu
koje se smatra da je ta roba stavljena u slobodan promet u toj dravi.
Isprave iz stava 2. ovog lana mogu da se zamene kopijama ili fotokopijama overenim od strane
organa koji je izdao original ili od strane ovlaenog upravnog organa dotine drave ili od
strane ovlaenog organ uprave Republike Srbije.

4. Prevoz domae robe preko stranog carinskog podruja

lan 416
Prevoz domae robe preko stranog carinskog podruja obavlja se u okviru postupka
unutranjeg tranzita u skladu sa odredbama l. 125-127. Carinskog zakona. Za tu robu se
polaznoj carinarnici, kod koje roba privremeno ulazi u drugu dravu, podnosi deklaracija za
postupak tranzita. Opis robe u deklaraciji za postupak tranzita mora nedvosmisleno da omogui
utvrivanje istovetnosti robe prilikom ponovnog ulaska u Republiku Srbiju. Carinski organ duan
je da pri istupu robe pregleda robu i u rubriku "D" deklaracije upie da je injenino stanje robe
u skladu sa podacima u deklaraciji za postupak tranzita. Odredina carinarnica pri ponovnom
ulasku u Republiku Srbiju robu stavlja u slobodan promet na osnovu deklaracije za postupak
tranzita.
Za prevoz robe iz stava 1. ovog lana obezbeenje se ne polae.
Za prevoz robe preko stranog carinskog podruja u eleznikom saobraaju, moe se koristiti
teretni list CIM ili predajni list TR.

5. Dodatne odredbe koje se primenjuju prilikom razmene podataka o tranzitnom

postupku izmeu carinskih organa pomou sistema elektronske razmene
podataka
lan 417
Odredbe koje se odnose na razmenu poruka izmeu carinskih organa korienjem
informacionih tehnologija i komunikacionih mrea ne primenjuju se na pojednostavljene
postupke koji se odnose na posebne vidove prevoza i druge pojednostavljene postupke iz lana
124. stav 2. Carinskog zakona i lana 423. stav 1. ta. 6) i 7) ove uredbe.

lan 418
Kao dodatak merama sigurnosti navedenim u lanu 6 stav 3. ove uredbe, Uprava carina
uspostavlja i odrava odgovarajua sigurnosna reenja za brzo, pouzdano i sigurno
sprovoenje itavog sistema tranzita.

Da bi se osigurao pomenuti nivo sigurnosti svaki unos, izmena ili brisanje podataka belee se
zajedno s podatkom koji navodi razlog i tano vreme takve obrade, i lice koje ju je izvrilo.
Izvorni podaci ili drugi tako obraeni podaci uvaju se najmanje pet kalendarskih godina od
zavretka godine na koju se takvi podaci odnose, ili due ako je tako propisano.
Uprava carina redovno prati nivo sigurnosti elektronske razmene podataka.
Organizacione jedinice Uprave carina razmenjuju informacije kada postoji sumnja o povredi
sigurnosti sistema elektronske razmene podataka.

l. 419-421
(Brisani)

lan 422
Uprava carina propisuje sadrinu poruka iz l. 386-485. ove uredbe.

6. Pojednostavljenja
6.1. Opte odredbe
lan 423
Carinski organ, na zahtev principala ili primaoca, moe odobriti sledea pojednostavljenja:
1) upotrebu zajednikog obezbeenja ili osloboenja od polaganja obezbeenja,
2) upotrebu posebne vrste plombi,
3) izuzee od obaveze korienja propisanog putnog pravca,
4) status ovlaenog poiljaoca,
5) status ovlaenog primaoca,
6) primenu pojednostavljenih postupaka specifinih za robu koja se:
(1) prevozi eleznicom ili velikim kontejnerima,
(2) prevozi vazduhoplovom,
(3) prevozi rekama,
(4) prevozi cevovodom i elektrinim vodovima,
7) upotrebu drugih pojednostavljenih postupaka u skladu sa lanom 124. stav 2. Carinskog
zakona.

lan 424
Carinski organ, odobrenje iz lana 423. stav 1. ove uredbe, moe izdati licima koja:
1) imaju sedite u Republici Srbiji,
2) redovno koriste tranzitne postupke ili za koje carinski organ raspolae saznanjima da mogu
ispuniti obaveze utvrene odobrenjem ili da, u vezi s pojednostavljenjem iz lana 423. stav 1.
take 6) ove uredbe redovno primaju robu koja je stavljena u tranzitni postupak,
3) nisu izvrila ozbiljan prekraj carinskih ili poreskih propisa ili nisu uestalo krila te propise.
Kako bi se osigurala pravilna upotreba pojednostavljenja, carinski organ moe izdati odobrenje
ako:
1) carinski organ moe lako i brzo da vri nadzor i sprovodi kontrole, a potrebne kontrole i ostale
administrativne mere nisu u nesrazmeri sa zahtevima podnosioca za pojednostavljenje
postupka,
2) podnosilac vodi evidenciju koja carinskom organu omoguava da vri efikasne kontrole.
Ako zainteresovano lice ima status ovlaenog privrednog subjekta, koje koristi
pojednostavljenja iz lana 21. stav 1. ta. 1) ili 3) ove uredbe, smatra se da su zahtevi iz stava
1. taka 3) i stava 2. taka. 2) ovog lana ispunjeni.

lan 425
Zahtev za izdavanje odobrenja za pojednostavljenja podnosi se carinskom organu u pismenoj
formi i u zahtev mora biti unet datum i mora biti potpisan.
Zahtev iz stava 1. ovog lana mora da sadri sve injenice koje e carinskom organu omoguiti
proveru u pogledu ispunjenosti uslova na osnovu kojih se moe dozvoliti upotreba
pojednostavljenja.

lan 426
Zahtev iz lana 425. ove uredbe podnosi se nadlenom carinskom organu.
Carinski organ izdaje odobrenje ili zahtev odbija, najkasnije u roku od tri meseca od dana
podnoenja zahteva.

lan 427
Original odobrenja, datiran i potpisan, i jedna ili vie njegovih kopija, predaju se korisniku
odobrenja.
Odobrenjem se odreuju uslovi i obaveze za upotrebu pojednostavljenja i metode kontrole.
Odobrenje poinje da vai od dana donoenja odobrenja.

U sluaju pojednostavljenja iz lana 423. stav 1. ta. 2), 3) i 6) ove uredbe, odobrenja se
pokazuju na uvid na svaki zahtev polazne carinarnice.

lan 428
Nosilac odobrenja je duan da obavesti nadleni carinski organ o svim injenicama koje
nastanu nakon donoenja odobrenja, a koje mogu uticati na trajanje ili sadrinu odobrenja.
U sluaju da nadleni carinski organ donese odobrenje o izmeni prvobitno izdatog odobrenja ili
ga ukine, datum stupanja na snagu te odluke carinskog organa bie odreen u odluci kojom se
odobrenje ukida, menja ili dopunjava.

lan 429
Nadleni carinski organ uva zahteve i priloenu dokumentaciju, zajedno sa kopijom odobrenja.
Kada je zahtev odbijen ili je odobrenje poniteno ili ukinuto, zahtev i odluka o odbijanju, ukidanju
ili ponitavanju zahteva kao i sva pratea dokumentacija, uvaju se najmanje tri godine od
zavretka kalendarske godine u kojoj je zahtev odbijen ili je odobrenje ukinuto ili poniteno.

6.2. Zajedniko obezbeenje i osloboenje od polaganja obezbeenja

lan 430
Principal moe da upotrebi zajedniko obezbeenje ili osloboenje od polaganja obezbeenja
do visine referentnog iznosa.
Radi primene odredaba stava 1. ovog lana potrebno je izraunati iznos carinskog duga koji
moe nastati za svaki postupak tranzita. Kada potrebni podaci nisu dostupni, pretpostavlja se
da je referentni iznos 7.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti osim ako drugi podaci poznati
nadlenoj carinarnici ne upuuju na drugaiji iznos.
Referentni iznos jednak je iznosu carinskog duga koji moe nastati za robu koju principal stavlja
u postupak tranzita u toku perioda od sedam dana.
Carinski organ utvruje iznos, u saradnji s podnosiocem zahteva, na osnovu podataka o robi
koju je podnosilac ranije prevozio, obima planiranog tranzita, i na osnovu uvida u njegovu
knjigovodstvenu dokumentaciju.
Kod utvrivanja referentnog iznosa primenjuju se najvie stope carina i drugih dabina, koje se
mogu primeniti na predmetnu robu u Republici Srbiji.
Carinski organ obezbeenja na zahtev principala preispituje visinu referentnog iznosa i po
potrebi ga prilagoava.
Principal je duan da osigura da korieni iznosi ne prelaze visinu referentnog iznosa,
raunajui pri tome iznos carinskog duga za robu stavljenu u postupke koji nisu zavreni.

Principal je duan da obavestiti nadlene carinske organe ako utvreni iznos padne ispod
potrebnog minimuma da pokrije njegove aktivnosti u postupku tranzita.
Referentni iznosi se obrauju i mogu se kontrolisati uz pomo informacionog sistema Uprave
carina za svaki tranzit.

lan 431
Iznos koji treba da bude pokriven zajednikim obezbeenjem jednak je referentnom iznosu iz
lana 430. ove uredbe.
Carinski organ moe iznos koji treba da bude pokriven zajednikim obezbeenjem smanjiti:
1) na 50% od visine referentnog iznosa ako principal dokae da je finansijski solventan i ima
dovoljno iskustva u postupku tranzita,
2) na 30% od visine referentnog iznosa ako principal dokae da je finansijski solventan, ima
dovoljno iskustva u postupku tranzita i da vrlo blisko sarauje sa carinskim organima.
Carinski organ moe da odobri osloboenje od polaganja obezbeenja ako principal dokae da
zadovoljava uslove iz stav 2. take 2) ovog lana, da sam upravlja prevozom i raspolae
finansijskim sredstvima dovoljnim za ispunjenje svojih obveza.
Kriterijumi za primenu st. 2. i 3. ovog lana propisani su u Prilogu 32.

lan 431a
Za svako zajedniko obezbeenje i/ili osloboenje od polaganja obezbeenja, carinski organ
obezbeenja dodeljuje principalu:
1) "referentni broj garancije" povezan sa jednim referentnim iznosom, za upotrebu garancije,
2) poetnu pristupnu ifru zajedno sa "referentnim brojem garancije", koja se dostavlja
principalu.
Principal moe dodeliti jednu ili vie pristupnih ifri garanciji, da je koristi on ili lica koja on
ovlasti.

lan 432
Za upotrebu zajednikog obezbeenja pri stavljanju u postupak tranzita robe iz Priloga 43,
principal mora, osim da ispunjava uslova iz lana 424. ove uredbe, da dokae da je finansijski
solventan, da ima dovoljno iskustva u postupku tranzita, da blisko sarauje sa carinskim
organima ili da sam upravlja prevozom.
Carinski organ moe iznos koji treba biti pokriven zajednikim obezbeenjem iz stava 1. ovog
lana da umanji:

1) na 50% od visine referentnog iznosa ako principal dokae da vrlo blisko sarauje sa
carinskim organima i da sam upravlja prevozom,
2) na 30% od visine referentnog iznosa ako principal dokae da vrlo blisko sarauje s carinskim
organima, da sam upravlja prevozom i da raspolae finansijskim sredstvima dovoljnim za
ispunjenje svojih obveza.
Kriterijumi za primenu st. 1. i 2. ovoga lana propisani su u Prilogu 32.
Stavovi 1, 2. i 3. ovog lana primenjuju se i kada se zahtev izriito odnosi na upotrebu
zajednikog obezbeenja za robu iz Priloga 43, kao i za robu koja nije navedena u tom prilogu,
a obuhvaena je istom potvrdom o zajednikom obezbeenju.
Pravila koja se primenjuju u vezi s privremenom zabranom upotrebe zajednikog obezbeenja u
smanjenom iznosu ili zajednikog obezbeenja predviene lanom 121. st. 6. i 7. Carinskog
zakona, data su u Prilogu 33.

lan 433
Garant izdaje zajedniko obezbeenje.
Zajedniko obezbeenje iz stava 1. ovog lana sadri podatke koji su dati u Prilogu 34.

lan 434
Carinski organi izdaju principalu, jedno ili vie uverenja o zajednikom obezbeenju ili
osloboenju od polaganja obezbeenja (u daljem tekstu: uverenje). Uverenja se izdaju na
obrascima iz Priloga 35. ili Priloga 36, koji su njen sastavni deo, primenjujui pravila navedena u
Prilogu 37. Uverenjima se principalu omoguava dokazivanje posedovanja zajednikog
obezbeenja ili osloboenja od obezbeenja.
Uverenje iz stava 1. ovog lana vai najdue dve godine. Carinski organ moe produiti taj rok
za period koji ne moe biti dui od dve godine.

lan 435
Odredbe lana 397. st. 1. i 2. ove uredbe shodno se se primenjuju na ukidanje i otkazivanje
odobrenja o upotrebi zajednikog obezbeenja.
Ukidanje odobrenja za upotrebu zajednikog obezbeenja ili osloboenja od polaganja
obezbeenja od strane carinskih organa, kao i dan poetka vanosti ukidanja odluke o
prihvatanju obaveze garanta od strane carinskog organa obezbeenja ili dan poetka vanosti
otkazivanja obaveze garancije od strane garanta, carinski organ obezbeenja unosi u svoj
informacioni sistem.
Od dana poetka vaenja ukidanja ili otkazivanja, uverenja izdata radi primene lana 398. stav
2. taka 2) ove uredbe ne mogu se koristiti za stavljanje robe u postupak tranzita i principal je
duan da ih bez odlaganja vrati carinskom organu obezbeenja.

Carinski organi razmenjuju informacije, na osnovu kojih se moe utvrditi istovetnost jo vaeih
uverenja, koja jo nisu bila vraena ili koja su bila prijavljena kao ukradena, izgubljena ili
falsifikovana.

6.3. Upotreba posebne vrste plombi

lan 436
Carinski organi mogu da principalima odobre upotrebu posebnih vrsta plombi na prevoznim
sredstvima ili paketima, pod uslovom da te plombe ispunjavaju uslove iz Priloga 31.
Principali upisuju vrstu, identifikacijsku oznaku i broj stavljenih plombi u tranzitnu deklaraciju.
Principali moraju postaviti plombe najkasnije do putanja robe.

6.4. Izuzee od propisivanja plana puta

lan 437
Carinski organ moe da odobri izuzee od obaveze pridravanja propisanog plana puta.
Izuzee se odobrava principalima koji mogu carinskom organu osigurati da u svakom trenutku
bude u stanju da utvrdi lokaciju poiljke.

6.5. Status ovlaenog poiljaoca

lan 438
Carinski organ moe licu koje ispunjava uslove iz lana 424. ove uredbe, i koje namerava da
robu prevozi u postupku tranzita (u daljem tekstu: ovlaeni poiljalac), da dozvoli da to uini
bez dopremanja robe i podnoenja odgovarajue tranzitne deklaracije polaznoj carinarnici ili na
neko drugo za to odobreno mesto.
Ovo pojednostavljenje odobrava se iskljuivo licima koja su ovlaena za upotrebu zajednikog
obezbeenja ili kojima je odobreno osloboenje od polaganja obezbeenja.

lan 439
Odobrenje mora da sadri sledee podatke:
1) naziv jedne ili vie polaznih carinarnica nadlenih za predstojee postupke tranzita,
2) rok koji je na raspolaganju carinskim organima posle podnoenja tranzitne deklaracije od
strane ovlaenog poiljaoca, kako bi navedena carinarnica mogla, po potrebi, da obavi sve
potrebne kontrole pre polaska robe,
3) mere koje bi trebalo da se preduzmu za utvrivanje istovetnosti robe, pri emu carinski organ
moe da propie da na prevoznim sredstvima ili pakovanjima moraju da budu posebna carinska
obeleja, u skladu sa Prilogom 31, koja je odobrio carinski organ i koja je stavio ovlaeni
poiljalac, i

4) iskljuene kategorije ili kretanje robe.

lan 440
Ovlaeni poiljalac podnosi tranzitnu deklaraciju polaznoj carinarnici. Roba se ne moe pustiti
deklarantu pre isteka roka propisanog lanom 439. stav 1. taka 2) ove uredbe.
Ovlaeni poiljalac u informacioni sistem, prema potrebi, unosi plan puta utvren u skladu sa
lanom 404. stav 2. ove uredbe, rok propisan u skladu sa lanom 404. stav 3. ove uredbe u
kom roba mora biti dopremljena odredinoj carinarnici, kao i broj, vrstu i model carinske plombe.

6.6. Status ovlaenog primaoca

lan 441
Carinski organ licu, koje eli da u svojim prostorijama ili na nekom drugom navedenom mestu
prima robu stavljenu u postupak tranzita, bez pokazivanja te robe i prateeg tranzitnog
dokumenta ili tranzitnog sigurnosnog prateeg dokumenta odredinoj carinarnici, moe da
odobri status ovlaenog primaoca.
Smatra se da je principal ispunio svoje obaveze iz lana 123. stav 1. take 1) Carinskog zakona
i da je tranzitni postupak okonan, kada su, pratei tranzitni dokument ili tranzitni sigurnosni
pratei dokument koji je pratio poiljku, kao i netaknuta roba, u propisanom roku, dostavljeni
ovlaenom primaocu, u njegove prostorije ili na mestu koje je navedeno u odobrenju, s tim da
su bile ispotovane mere za utvrivanje istovetnosti.
Za svaku poiljku koja je bila podnesena u skladu sa stavom 2. ovog lana, ovlaeni primalac
izdaje na zahtev prevoznika potvrdu, kojom potvruje da je primio deklaraciju za postupak
tranzita i robu, u skladu sa lanom 412. stav 2. ove uredbe.

lan 442
Odobrenje iz lana 441. stav 1. ove uredbe mora da sadri sledee podatke:
1) naziv jedne ili vie carinarnica, koje su kao odredine carinarnice nadlene za kontrolu
poiljki, koje prima ovlaeni primalac,
2) rok u kome ovlaeni primalac porukom "Dozvola za istovar" prima odgovarajue podatke iz
poruke "Obavetenje o oekivanom dolasku" od odredine carinarnice radi shodne primene
lana 411. stav 3. ove uredbe,
3) iskljuene kategorije ili kretanje robe.
Carinski organ moe u odobrenju odluiti da li odredina carinarnica mora preduzeti radnje pre
nego to ovlaeni primalac moe da raspolae sa primljenom robom.

lan 443

Ovlaeni primalac kada roba stigne u njegove prostorije ili na drugo mesto koje je navedeno u
odobrenju, mora odmah da:
1) sa porukom "obavetenje o dolasku" obavesti nadlenu odredinu carinarnicu o dolasku
robe, pri emu navodi sve incidente u toku prevoza,
2) pre istovara eka poruku "dozvola za istovar",
3) posle prijema poruke "dozvola za istovar", najkasnije treeg dana po dolasku robe alje
odredinoj carinarnici poruku "primedbe kod istovara" ukljuujui sve razlike u odnosu na uslove
iz odobrenja,
4) stavlja na raspolaganje odredinoj carinarnici ili joj alje kopiju tranzitnog prateeg
dokumenta ili tranzitnog sigurnosnog prateeg dokumenta koji je pratio robu, u skladu sa
odredbama iz odobrenja.
Odredina carinarnica unosi podatke iz poruke "rezultati kontrole" u elektronski sistem obrade
podataka.

l. 444 i 445
(Brisani)

6.7. Pojednostavljeni postupci za prevoz robe u eleznikom saobraaju ili u

velikim kontejnerima
6.7.1. Opte odredbe vezane za prevoz robe eleznicom
lan 446
Na prevoz robe u eleznikom saobraaju u pojednostavljenom postupku ne primenjuje se lan
408. ove uredbe.

lan 447
Kada se roba prevozi u postupku tranzita, odgovarajue formalnosti mogu se uz odobrenje
carinskog organa pojednostaviti u skladu sa l. 448 - 460 i lanom 476. ove uredbe, ako prevoz
robe obavlja ovlaeni elezniki prevoznik i ako se prevoz robe u postupku tranzita obavlja na
osnovu meunarodnog tovarnog lista CIM.

lan 448
Tovarni list CIM koristi se za robu koja se prevozi u postupku tranzita kao deklaracija za
postupak tranzita.

lan 449
Ovlaeni elezniki prevoznik vodi knjigovodstvenu evidenciju u vezi sa tranzitom robe.

U cilju nadzora i kontrole tranzita, evidencija iz stava 1. ovog lana na raspolaganju je

carinskom organu. Na zahtev carinskog organa ovlaeni elezniki prevoznik uinie
dostupnim i pratee prevozne isprave.

lan 450
Ovlaeni elezniki prevoznik, koji prihvati robu za prevoz koju prati tovarni list CIM i koji se
koristi kao deklaracija za postupak tranzita, je principal za taj postupak.
Ovlaeni elezniki prevoznik je principal za postupak tranzita za poiljke (robu), koje ulaze u
carinsko podruje Republike Srbije, iako su ih na prevoz preuzele eleznice drugih zemalja.

lan 451
Ovlaeni elezniki prevoznik stara se za oznaavanje poiljaka u postupku tranzita s
nalepnicom na tovarnom listu CIM, iji je oblik i sadrina propisana u Prilogu 38.
Nalepnica se stavlja na tovarni list CIM i na vagon u sluaju da jedna poiljka popunjava ceo
vagon u kojem je teret; ili u ostalim sluajevima na paket odnosno pakete.
Nalepnica iz stava 1. ovog lana moe se zameniti otiskom peata u zelenoj boji sa nacrtanim
piktogramom, iji sadraj i oblik propisan u Prilogu 38.

lan 452
U sluajevima izmene ugovora o prevozu, koja za posledicu ima da se prevoz koji je trebalo da
se zavri van carinskog podruja Republike Srbije, zavrava unutar tog podruja ili se prevoz,
koji je trebalo da se zavri na carinskom podruju Republike Srbije, zavrava van tog podruja,
elezniki prevoznik moe ugovor o prevozu izmeniti samo uz prethodnu saglasnost polazne
carinarnice.
U svim ostalim sluajevima, elezniki prevoznik moe primenjivati izmenjeni ugovor, s tim da o
tome bez odlaganja obavesti polaznu carinarnicu.

lan 453
Ako prevoz u postupku tranzita zapone u carinskom podruju, i u njemu se i zavri, tovarni list
CIM podnosi se polaznoj carinarnici.
Polazna carinarnica u rubriku namenjenu za carinarnicu u tovarnom listu CIM, upisuje
napomenu koju odrede carinski organi, koju s peatom potvruje polazna carinarnica.
Svi primerci tovarnog lista CIM vraaju se podnosiocu.
Odredina carinarnica je carinarnica na ijem se podruju nalazi odredina eleznika stanica.
Ako je roba stavljena u slobodan promet ili je za nju odobren drugi carinski postupak, na
eleznikoj stanici koja nije navedena kao odredina stanica, odredina carinarnica je
carinarnica na ijem se podruju nalazi ta stanica.

Zbog sprovoenja kontrole postupka tranzita u skladu sa lanom 449. ove uredbe, ovlaeni
elezniki prevoznik mora u skladu sa dogovorom s nadlenim carinskim organom, dati na
raspolaganje sve primerke tovarnog lista CIM.

lan 454
Ako su mere osiguranja koje primenjuje ovlaeni elezniki prevoznik za utvrivanje
istovetnosti robe zadovoljavajue, polazna carinarnica na prevozna sredstva ili pakete ne stavlja
carinska obeleja.

lan 455
U sluajevima iz lana 453. stav 4. ove uredbe elezniki prevoznik podnosi odredinoj
carinarnici primerak 2 i 3 tovarnog lista CIM, koja eleznikom prevozniku vraa primerak 2
tovarnog lista CIM nakon to ga overi, a primerak 3 tovarnog lista CIM zadrava. Kada nakon
zavrenog tranzitnog postupka carinski organ odredi drugi oblik carinski dozvoljenog postupanja
ili upotrebe robe, carinska ispostava upisuje u rubriku 99 primerka 3 tovarnog lista CIM broj tog
sledeeg postupka, overava igom "ocarinjeno", potpisom i peatom, koji zatim vraa
prevozniku.

lan 456
Na prevoz koji zapone u carinskom podruju, a zavrava van tog podruja, primenjuju se l.
453. i 454. ove uredbe.
Radnje odredine carinarnice preuzima carinarnica na ijem podruju se nalazi granina
eleznika stanica, preko koje poiljke naputaju carinsko podruje.
U odredinoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

lan 457
Kada prevoz zapone van carinskog podruja, a u njemu se zavrava, carinarnica koja se
nalazi na podruju granine eleznike stanice preko koje roba ulazi u carinsko podruje,
smatra se polaznom carinarnicom.
U polaznoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.
Radnje odredine carinarnice preuzima carinarnica na ijem podruju se nalazi odredina
eleznika stanica. U odredinoj carinarnici obavljaju se postupci, iz lana 455. ove uredbe.
Ako je roba na usputnoj stanici stavljena u slobodan promet ili je za nju odobren drugi carinski
postupak, carinarnica te stanice je u tom sluaju odredina carinarnica. Ta carinarnica stavlja
peat na primerke 2 i 3 tovarnog lista CIM i dodatnu kopiju primerka 3 tovarnog lista CIM koje
daje elezniki prevoznik, i overava ih oznakom: "Ocarinjeno". Ta carinarnica, bez odlaganja,
vraa primerke 2 i 3 tovarnog lista CIM, eleznikom prevozniku nakon to ih je overila, a
dodatnu kopiju primerka 3 tovarnog lista CIM zadrava.
Postupak iz stava 3. ovog lana ne primenjuje se na proizvode koji podleu naplati akciza.

Za postupke iz stava 4. ovog lana odredina carinarnica moe da trai naknadnu proveru
overa koje je izvrila carinarnica nadlena za nadzor usputne stanice na primercima 2 i 3
tovarnog lista CIM.

lan 458
Ako prevoz zapone van carinskog podruja i zavrava van tog podruja, polazna i odredina
carinarnice je carinarnica iz lana 457. stav 1. odnosno lana 456. stav 2. ove uredbe.
U polaznoj i odredinoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

lan 459
Carinski organ moe, za stranu robu za koju nije predvieno kretanje na podruju druge drave,
da odobri ovlaenom eleznikom prevozniku prevoz na osnovu tovarnog lista koji
upotrebljava za prevoz domae robe, pod uslovom da elezniki prevoznik obezbedi sve mere
za oznaavanje robe i tovarnog lista oznakama koje se koriste u meunarodnom eleznikom
saobraaju.

lan 460
U sluajevima iz l. 457. i 458. ove uredbe, roba koja se prevozi smatra stranom robom.

6.7.2. Odredbe u vezi robe koja se prevozi u velikim kontejnerima

lan 461
Kada se roba prevozi u postupku tranzita, formalnosti u vezi sa tim postupkom se
pojednostavljuju u skladu sa l. 462 - 476. ove uredbe za robu u velikim kontejnerima, koju
prevoze eleznike kompanije uz pomo prevoznih preduzea na osnovu predajnog lista TR.
Takav prevoz moe, osim eleznikog prevoza od otpremne do odredine eleznike stanice,
da obuhvati i druge vrste prevoza i prevoznih usluga u kombinovanom prevozu.

lan 462
U svrhu primene odredaba ove uredbe u vezi robe koja se prevozi u velikom kontejnerima
pojedini izrazi imaju sledee znaenje:
1) Prevoznik je privredno drutvo koje su osnovale eleznike kompanije i iji su oni lanovi, za
prevoz robe u velikim kontejnerima uz upotrebu predajnih listova TR.
2) Veliki kontejner je kontejner definisan u skladu sa Carinskom konvencijom o kontejnerima:
(1) oblikovan tako da se na propisan nain mogu staviti carinska obeleja u skladu sa
lanom 470. ove uredbe,
(2) takvih dimenzija da povrina iznosi izmeu etiri spoljanja ugla najmanje 7 m.

3) Predajni list TR je isprava izdata prilikom zakljuivanja ugovora o prevozu, na osnovu koje
prevoznik organizuje prevoz jednog ili vie velikih kontejnera od poiljaoca do primaoca u
meunarodnom prevozu. U gornjem desnom uglu svaki predajni list TR ima radi identifikacije
serijski broj. Serijski broj je sastavljen od osam brojeva ispred kojih stoji oznaka TR. Predajni list
TR je sastavljen iz sledeih primeraka po rednom broju:
(1) br. 1: primerak za prevoznika,
(2) br. 2: primerak za predstavnika prevoznika na odredinoj eleznikoj stanici,
(3) br. 3A: primerak za carinarnicu,
(4) br. 3B: primerak za primaoca,
(5) br. 4: primerak za prevoznika,
(6) br. 5: primerak za predstavnika prevoznika na polaznoj eleznikoj stanici,
(7) br. 6: primerak za poiljaoca.
Svaka stranica predajnog lista TR, osim stranice 3A, oznaena je uz svoju desnu ivicu zelenom
trakom irine oko 4 cm.
4) Spisak velikih kontejnera (u daljem tekstu: "spisak") je isprava priloena uz predajni list TR
kao njegov nedeljivi deo, a koja obuhvata poiljke od nekoliko velikih kontejnera iz jedne
polazne stanice do jedne odredine stanice u kojima se obavljaju carinske formalnosti. Spisak
se podnosi u istom broju primeraka kao predajni list TR na koji se odnosi. Broj spiska upisuje se
u odgovarajuu rubriku u gornjem desnom uglu predajnog lista TR. U gornjem desnom uglu
svakog spiska, potrebno je upisati serijski broj pripadajueg predajnog lista TR.
5) Najblia odgovarajua eleznika stanica je mesto utovara ili istovara najblioj eleznikoj
stanici ili terminalu kod koje se mogu pretovariti kontejneri navedeni u stavu 2. ovog lana.

lan 463
Predajni list TR i drugi meunarodno priznati obrasci koje koristi prevoznik za robu koja se
prevozi u postupku tranzita, koristi se kao deklaracija za postupak tranzita.

lan 464
Prevoznik je duan da knjigovodstvenu evidenciju koju vodi, da na uvid nadlenom carinskom
organu radi kontrole.
Na zahtev carinskog organa, prevoznik mora poslati sve isprave, knjigovodstvenu evidenciju ili
informacije, koje su povezane sa poslatim poiljkama ili poiljkama koje se alju i koje carinski
organ smatra potrebnim.
U sluajevima kada se predajni list TR u skladu sa lanom 463. ove uredbe koristi kao
deklaracija za postupak tranzita, prevoznik ili njegov zastupnik obavestie:

1) odredinu carinarnicu, ako primi primerak 1 predajnog lista TR bez oznake,

2) polaznu carinarnicu, ako nije dobila nazad primerak 1 predajnog lista TR i prevoznik ne moe
da utvrdi da je dotina poiljka podneta odredinoj carinarnici u skladu s propisima "odnosno da
je poiljka" u skladu s lanom 472. ove uredbe napustila carinsko podruje.

lan 465
elezniki prevoznik je principal za poiljke koje preuzme da prevozi.
elezniki prevoznik je principal za postupak tranzita za poiljke iz lana 461. ove uredbe, koje
ulaze na carinsko podruje, i kada su prevoz preuzele eleznice druge drave.

lan 466
Ako je u prevozu koji se ne odvija u eleznikom saobraaju do polazne eleznike stanice ili od
odredine eleznike stanice potrebno obaviti carinske formalnosti, u predajni list TR dozvoljeno
je upisati samo jedan veliki kontejner.

lan 467
Prevoznik se brine o oznaavanju prevoza koji se odvija u postupku tranzita. Prevoz se
oznaava nalepnicom iji su oblik i sadrina propisani u Prilogu 38. Nalepnicu treba nalepiti na
predajni list TR i na velike kontejnere.
Nalepnica navedena u stavu 1. ovog lana moe se zameniti i otiskom peata u zelenoj boji s
nacrtanim piktogramom iz lana 451. ove uredbe.

lan 468
U sluajevima izmene ugovora o prevozu, koja za posledicu ima da se prevoz koji je trebalo da
se zavri van carinskog podruja Republike Srbije, zavrava unutar tog podruja ili se prevoz,
koji je trebalo da se zavri na carinskom podruju Republike Srbije, zavrava van tog podruja,
elezniki prevoznik moe ugovor o prevozu izmeniti samo uz prethodnu saglasnost polazne
carinarnice.
U svim ostalim sluajevima, elezniki prevoznik moe primenjivati izmenjeni ugovor, s tim da o
tome odmah obavesti polaznu carinarnicu.

lan 469
Ako prevoz u postupku tranzita zapone na carinskom podruju Republike Srbije i u njemu se
zavrava, predajni list TR se podnosi polaznoj carinarnici.
Polazna carinarnica rubriku namenjenu za carinarnicu, u primercima 2, 3A i 3B predajnog lista
TR, popunjava zabelekom koju odreuje carinarnica i potvruje peatom polazne carinarnice.
Svi primerci predajnog lista TR se vraaju podnosiocu.

Predajni list TR za robu navedenu u stavu 2. ovog lana podnosi se istoj odredinoj carinarnici
kod koje se podnosi roba za carinski postupak stavljanja u slobodan promet ili za drugi carinski
postupak.

lan 470
Istovetnost robe se utvruje u skladu sa lanom 405. ove uredbe. S obzirom na mere koje
preduzima elezniki prevoznik za utvrivanje istovetnosti robe polazna carinarnica na velike
kontejnere u principu ne stavlja plombu. Ako se kontejneri peate, to se upisuje u rubriku za
carinska obeleja u primercima 3A i 3B predajnog lista TR.

lan 471
U sluajevima iz lana 469. stav 4. ove uredbe prevoznik odredinoj carinarnici podnosi
primerke 1, 2 i 3A predajnog lista TR.
Odredina carinarnica vraa primerke 1 i 2 prevozniku nakon unosa beleki i zadrava primerak
3A.

lan 472
Ako prevoz zapone na carinskom podruju Republike Srbije, a zavri van tog podruja,
primenjuju se odredbe l. 469. i 470. ove uredbe.
Odredina carinarnica je carinarnica na ijem podruju se nalazi eleznika granina stanica,
preko koje poiljka naputa carinsko podruje.
U odredinoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

lan 473
Ako prevoz zapone van carinskog podruja Republike Srbije, a u njemu se zavrava, polazna
carinarnica je carinarnica na ijem podruju se nalazi granina eleznika stanica preko koje
poiljka ulazi u carinsko podruje. U polaznoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve
formalnosti.
Odredina carinarnica je ista carinarnica kojoj se roba doprema.
Formalnosti propisane u lanu 471. ove uredbe obavljaju se u odredinoj carinarnici.

lan 474
U polaznoj i odredinoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti kada prevoz
zapone van carinskog podruja Republike Srbije, i treba da se zavri van carinskog podruja
republike Srbije.
Polazna i odredina carinarnica je carinarnica navedena u lanu 473. stav 1. i u lanu 472. stav
2. ove uredbe.

6.7.3. Ostale odredbe

lan 475
Ako je u tovarnom listu CIM ili predajnom listu TR priloen spisak poiljaka, na njih se
primenjuju odredbe lana 399. ove uredbe. Broj priloenih spisaka poiljaka se upisuje u rubriku
u kojoj se navode prilozi u tovarnom listu CIM ili predajnom listu TR. U spisak poiljaka, osim
toga treba navesti broj vagona na koji se odnosi tovarni list CIM ili broj kontejnera koji sadri
robu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana spisak poiljaka koji je priloen uz tovarni list CIM ili predajni list
TR, njihov je sastavni deo i ima isto pravno dejstvo.
Originali spiska poiljaka overavaju se u otpremnoj eleznikoj stanici.

lan 476
U postupku tranzita, odredbe l. 446-475. ove uredbe ne iskljuuju upotrebu postupaka
utvrenih u l. 393a-412, l. 417, 449, 451, 464. i 467. ove uredbe i postupak izdavanja potvrde
o zajednikom obezbeenju i potvrde o osloboenju od polaganja obezbeenja u sluaju
primene rezervnog postupka.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, pri ispunjavanju tovarnog lista CIM ili predajnog lista TR, u
rubriku namenjenu za upis priloga, tj. za upis podataka o prateim ispravama, itko se upisuje
poziv na koriene tranzitne deklaracije. Taj poziv mora da sadri vrstu isprave, naziv
carinarnice koja je izdala, datum i registarski broj tranzitne deklaracije.
elezniki prevoznik odgovoran za poslednju elezniku stanicu u postupku tranzita potvruje
primerak br. 2 tovarnog lista CIM ili primerke br. 1. i 2. predajnog lista TR, i to poto se uveri da
se prevoz robe obavlja na osnovu navedene tranzitne deklaracije.
Ako se postupak tranzita obavlja na osnovu predajnog lista TR u skladu sa l. 461-474. ove
uredbe, na tovarni list CIM ne primenjuju se st. 1. i 2. ovog lana i l. 447-460. ove uredbe. U
tovarni listu CIM, u rubriku za priloge, itko se upisuje, poziv na predajni list TR. To pozivanje
mora da sadri napomenu "Predajni list TR" i serijski broj.

6.8. Pojednostavljeni postupci za prevoz vazduhom

lan 477
Carinski organ moe da odobri avio - prevoziocu da koristi robni manifest kao deklaraciju za
postupak tranzita, kada robni manifest sadrinom odgovara uzorku iz Dodatka 3. Priloga 9.
Konvencije o meunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (olakice - nivo 1).
U odobrenju iz stava 1. ovog lana navodi se oblik robnog manifesta, otpremni i odredini
aerodrom. Avio-prevozilac dostavlja primerak odobrenja carinskom organu na svakom od ovih
aerodroma.

Kada prevoz ukljuuje domau robu i stranu robu, roba se navodi na odvojenim robnim
manifestima.
Svaki robni manifest mora, radi identifikacije, da ima sledeu oznaku, koju s datumom i
potpisom overava avio-prevozilac:
1) "domaa roba", ili
2) "strana roba".
Robni manifest sadri sledee podatke:
1) naziv avio-prevozioca koji prevozi robu,
2) broj leta,
3) datum leta,
4) naziv aerodroma utovara (otpremnog aerodroma) i istovara (odredinog aerodroma),
5) za svaku poiljku na robnom manifestu:
(1) broj vazduhoplovnog tovarnog lista,
(2) broj koleta,
(3) uobiajeni trgovaki opis robe, ukljuujui sve detalje potrebne za utvrivanje
istovetnosti robe,
(4) bruto masu.
Kada je roba grupisana, njen se opis prema potrebi zamenjuje nazivom "Objedinjeno" koji se
moe skratiti. U takvim sluajevima vazduhoplovni tovarni listovi za poiljke na manifestu
obuhvataju uobiajeni trgovaki opis robe, ukljuujui sve detalje potrebne za utvrivanje
istovetnosti robe.
Carinskom organu se na otpremnom aerodromu podnose na overu najmanje dva primerka
robnog manifesta, od kojih carinski organ zadrava jedan primerak.
Primerak robnog manifesta podnosi se carinskom organu na odredinom aerodromu, koji ga
zadrava.
Carinski organ na svakom odredinom aerodromu dostavlja carinskom organu na svakom
otpremnom aerodroma jednom meseno spisak robnih manifesta, koji su sastavili avioprevozioci o svim robnim manifestima koji su bili podneseni u prethodnom mesecu. Spisak
robnih manifesta overava carinski organ na odredinom aerodromu.
Opis svakog robnog manifesta u spisku iz stava 9. ovog lana sadri sledee podatke:

1) broj robnog manifesta,

2) oznaku kojom se robni manifest identifikuje kao deklaracija za postupak tranzita u skladu sa
stavom 4. ovog lana,
3) naziv avio-prevozioca koji je prevozio robu,
4) broj leta, i
5) datum leta.
U odobrenju koje izdaje carinski organ moe se odobriti da avio - prevozilac sam dostavlja
podatke iz stava 9. ovog lana.
Ako utvrdi nepravilnosti u podacima na robnim manifestima sa spiska robnih manifesta, carinski
organ na odredinom aerodromu o tome izvetava carinski organ na otpremnom aerodromu i
carinski organ koje je izdao odobrenje, pri emu navodi posebno vazduhoplovne tovarne listove
za predmetnu robu.

lan 478
Avio-prevoziocu koji obavlja veliki broj letova, carinski organ moe da odobre upotrebu robnog
manifesta kao tranzitne deklaracije, koji se alje sistemom elektronske razmene podataka
izmeu otpremnog aerodroma i odredinog aerodroma (olakice - nivo 2).
Po prijemu zahteva za izdavanje odobrenja, carinski organ o tome mora da obavesti carinski
organ na ijem se podruju nalaze otpremni i odredini aerodromi, koji su povezani sistemom
elektronske razmene podataka.
Ako carinski organ u roku od 60 dana od dana obavetenja iz stava 2. ovog lana ne primi
nikakav prigovor, izdaje odobrenje. Odobrenje vai i primenjuje se samo za prevoze izmeu
aerodroma koji su navedeni u odobrenju.
Pojednostavljenje se primenjuje na sledei nain:
1) robni manifest sastavljen na otpremnom aerodromu alje se odredinom aerodromu
sistemom elektronske razmene podataka,
2) avio-prevozilac unosi u robni manifest oznaku:
(1) "domaa roba", ili
(2) "strana roba".
Elektronski robni manifest mora da sadri i podatke iz lana 477. stav 5. ove uredbe.
Smatra se da je postupak tranzita okonan kada je robni manifest, koji je bio poslat
elektronskom razmenom podataka, dostupan carinskom organu na odredinom aerodromu i
kada mu je podneta roba.

Evidencija koju vodi avio-prevozilac mora da sadri najmanje podatke navedene u stavu 4.
taka 2) ovog lana.
Carinski organ na odredinom aerodromu, po potrebi, alje carinskom organu na otpremnom
aerodromu relevantne podatke iz robnog manifesta, koje su primili elektronskom razmenom
podataka, radi provere.
Avio-prevozilac obavetava carinski organ o svim nepravilnostima.
Carinski organ na odredinom aerodromu obavetava, u najkraem roku, carinski organ na
otpremnom aerodromu i carinski organ koji je izdao odobrenje, o svim utvrenim
nepravilnostima.

6.9. Pojednostavljeni postupci za vodni transport

lan 479
U sluaju da redovna usluga renog prevoza kojom se roba prevozi u brodovima koji plove
samo izmeu pristanita koja se nalaze na carinskom podruju Republike Srbije, i ne moe doi
iz, ii ili pristati u bilo koje mesto van ovoga podruja ili u slobodnu zonu, carinski organ moe
od prevoznika da zahteva dokaz da mu je dozvoljena usluga renog prevoza.
Ako carinski organ ustanovi da usluga renog prevoza iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena, o
tome odmah obavetava sve nadlene carinske organe.

lan 480
Carinski organ moe brodarskoj kompaniji da odobri korienje robnog manifesta kao
deklaracije za postupak tranzita. Ovakav postupak naziva se "pojednostavljeni postupak - nivo
1".
Za postupak tranzita, odobrenjem se utvruje obrazac robnog manifesta i otpremne i odredine
luke. Brodarska kompanija alje overenu kopiju primerka odobrenja carinskim organima u svim
predmetni lukama.
Kada prevozni postupak obuhvata stranu i domau robu, ta se roba navodi na odvojenim
robnim manifestima.
Svaki robni manifest mora biti overen, datiran i potpisan od strane brodarske kompanije i
identifikovan oznakom:
1) "domaa roba", ili
2) "strana roba".
Robni manifest sadri i sledee podatke:
1) naziv i adresu brodarske kompanije koja prevozi robu,

2) identitet plovila,
3) mesto utovara,
4) mesto istovara,
5) za svaku poiljku na robnom manifestu:
(1) nalog za teretnicu,
(2) broj, vrstu, oznake i identifikacione brojeve poiljki,
(3) uobiajeni trgovaki opis robe, ukljuujui pojedinosti potrebne za utvrivanje
istovetnosti robe,
(4) bruto masu u kilogramima,
(5) identifikacione brojeve kontejnera, gde je mogue.
Najmanje dve kopije robnog manifesta daju se na uvid carinskom organu u otpremnoj luci, koji
zadrava jednu kopiju.
Kopija robnog manifesta daje se na uvid carinskom organu u odredinoj luci.
Jednom meseno, nakon overe popisa robnih manifesta, nadleni carinski organ u odredinoj
luci dostavlja carinskom organu u svakoj otpremnoj luci spisak robnih manifesta. Spisak
sastavlja brodarska kompanija, a sadri sve robne manifeste podnete tokom prethodnog
meseca.
Spisak sadri podatke o robnom manifestu, i to:
1) broj robnog manifesta,
2) oznaku kojom se robni manifest utvruje kao deklaracija o tranzitu, u skladu sa stavom 3.
ovog lana,
3) naziv (moe biti i skraenica) brodarske kompanije koje prevozi robu, i
4) datum prevoza.
Odobrenjem se moe omoguiti brodarskim drutvima da i sama dostavljaju podatke iz stava 8.
ovog lana.
Ako carinski organ u odredinoj luci utvrdi nepravilnosti u podacima iz robnih manifesta sa
spiska robnih manifesta, o tome izvetava carinski organ u otpremnoj luke i carinski organ koji
je izdao odobrenje. Pri emu navodi posebno teretnicu za predmetnu robu.

lan 481

Carinski organ moe brodarskoj kompaniji da odobri korienje jedinstvenog robnog manifesta
kao deklaracije za postupak tranzita, ukoliko obavlja veliki broj redovnih vonji. Ovakav
postupak naziva se "pojednostavljeni postupak - nivo 2.".
Carinski organ, po prijemu zahteva za izdavanje odobrenja, obavetava carinarnice u
predvienim lukama otpreme i odredita.
Ukoliko u roku od 60 dana od dana obavetenja ne stigne nikakva primedba, carinski organ
odobrava upotrebu pojednostavljenog postupka iz stava 1. ovog lana.
Odobrenje vai i primenjuje se samo za prevoze izmeu luka navedenih u odobrenju.
Za potrebe pojednostavljenja, brodarsko drutvo moe da koristi jedinstveni robni manifest za
svu prevezenu robu. U tom sluaju, u robni manifest unose se sledee oznake:
1) "domaa roba" ili
2) "strana roba".
Robni manifest mora da sadri i podatke iz lana 480. stav 5. ove uredbe.
Postupak tranzita smatra se zavrenim kada su robni manifest i roba podneti nadlenom
carinskom organu u odredinoj luci.
Evidencije koje vode brodarska drutva u skladu s lanom 424. stav 2. taka 2) ove uredbe
moraju da sadre najmanje podatke iz stav 5. ovog lana.
Carinski organ u odredinoj luci, po potrebi, alje carinskom organu u otpremnoj luci relevantne
podatke iz robnog manifesta radi provere.
Brodarsko drutvo obavetava carinski organ o nepravilnostima.
Carinski organ u odredinoj luci, bez odlaganja, obavetava carinski organ u otpremnoj luci i
carinski organ koji je izdao odobrenje, o svim utvrenim nepravilnostima.

lan 482
U sluajevima iz l. 480. i 481. ove uredbe, nije potrebno poloiti obezbeenje.

6.10. Pojednostavljeni postupak za prevoz robe cevovodima i elektrinim

vodovima
lan 483
Postupak tranzita robe koja se prenosi cevovodima obavlja se u skladu sa st. 2 - 6. ovog lana.
Za robu koja se prevozi cevovodom, postupak tranzita poinje:

1) za robu koja na podruje ulazi putem cevovoda, prilikom ulaska na carinsko podruje,
2) za robu koja se ve nalazi na carinskom podruju, po stavljanju u sistem cevovoda.
Za robu iz stava 2. ovog lana, principal je lice odgovorno za cevovod.
Prevoznik je lice odgovorno za cevovod.
Postupak tranzita smatra se zavrenim kada roba koja se prevozi cevovodom stigne u objekte
primaoca ili u distributivnu mreu primaoca i upie u njegovu poslovnu evidenciju.
Lice koje se bavi prevozom robe u skladu sa ovim lanom, duno je da vodi evidenciju i
omogui carinskom organu uvid u evidenciju i kontrolu te evidencije.
Za prenos elektrine energije putem vodova, shodno se primenjuju st. 2 - 6. ovog lana.

7. Carinski dug i naplata

lan 484
Kada postupak tranzita nije razduen na propisan nain, polazna carinarnica, najkasnije u roku
od devet meseci od datuma koji je bio odreen za dopremanje robe odredinoj carinarnici,
pismeno obavetava garanta da postupak nije razduen.
Kada postupak tranzita nije razduen na propisan nain, carinski organ nadlean za naplatu, u
roku od tri godine od datuma prihvatanja deklaracije, pismeno obavetava garanta da je nastao
ili moe nastati dug za koji je odgovoran u vezi s odobrenim postupkom tranzita. U obavetenju
mora biti naveden broj i datum deklaracije, naziv polazne carinarnice, naziv principala i taan
iznos davanja.
Garant se oslobaa obaveza iz garantne isprave ako mu jedno od obavetenja predvienih st.
1. i 2. ovoga lana, nije dostavljeno u navedenom roku.
Ako je nakon slanja garantu jednog od obavetenja iz ovog lana, carinski dug plaen ili
postupak tranzita razduen, nadleni carinski organ duan je da o tome pismeno obavesti
garanta.
Carinski organi e pomoi jedni drugima u odreivanju organa nadlenog za naplatu.
Organ nadlean za naplatu obavetava polaznu carinarnicu i carinski organ obezbeenja o svim
sluajevima u kojima je nastao carinski dug u vezi sa tranzitnim deklaracijama prihvaenim od
strane polazne carinarnice i o merama preduzetim protiv dunika radi naplate tog duga. Pored
toga, carinski organ nadlean za naplatu e obavestiti polaznu carinarnicu o naplati dabina i
drugih naknada, kako bi omoguili carinarnici da razdui postupak tranzita.

8. Prevoz i postupci sa obrascem TIR ili ATA

lan 485

Karnet TIR odnosno ATA karnet moe se upotrebiti kao deklaracija za postupak tranzita za
prevoz strane robe i domae robe preko carinskog podruja, ili od jednog do drugog mesta na
carinskom podruju, u skladu sa vaeim meunarodnim konvencijama.
Za robu koja se prevozi uz upotrebu obrazaca TIR i ATA, koristi se obezbeenje propisano tim
konvencijama.

Glava V
VODNI TRANSPORT
1. Opte odredbe
lan 486
Domai i strani brodovi koji saobraaju na vodnim putevima sa inostranstvom mogu pristajati
samo u domaim pristanitima i lukama otvorenim za meunarodni saobraaj.
U domaim pristanitima i lukama otvorenim za meunarodni saobraaj brodovi mogu pristajati
samo uz odreeni carinski gat na odreenom delu pristanita ili obale ili u slobodnoj zoni.
U domaim pristanitima i lukama otvorenim za meunarodni saobraaj, nadleni organ za
upravljanje lukama, u saradnji sa pograninim organima odreuje carinski gat, odnosno deo
pristanita, odnosno luke u kome mogu pristajati brodovi.

lan 487
Brodovi u domaem saobraaju na graninim vodnim putevima mogu pristajati uz carinski gat,
odnosno deo pristanita, luke ili obale odreene za pristajanje brodova u pristanitima i lukama
otvorenim za meunarodni saobraaj ili u slobodnoj zoni, samo po prethodnom odobrenju
carinskog organa.

lan 488
Brodovi koji plove meunarodnim i graninim vodnim putevima moraju imati brodski manifest.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, brodski manifest ne moraju imati:
1) brodovi koji prevoze domau ili stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge odgovarajue
carinske isprave (raport i sl.),
2) vojna plovila,
3) javna plovila (brodovi organa uprave, organa unutranje plovidbe i dr.),
4) brodovi za naune svrhe,
5) brodovi koji slue samo za ribolov,

6) plovila za rekreaciju, sport i razonodu dok slue sportu, odnosno linim potrebama njihovih
vlasnika.

lan 489
Carinski gat, odnosno deo pristanita, luke ili obale, odreen za pristajanje broda koji saobraa
sa inostranstvom, odvaja se ogradom (pregradom) i obeleava tablom obojenom bojama
dravne zastave, s nazivom carinskog organa. Prostorije carinskog organa nalaze se na izlazu
iz gata, odnosno iz odreenog dela pristanita, luke ili obale ispred pregrade.

lan 490
Za brodove koji saobraaju sa inostranstvom i koji utovaraju robu u domaim pristanitima ili
lukama, robni manifest mora da bude sastavljen po izvrenom utovaru robe u brod, a najkasnije
dva sata pre isplovljenja.
Brodovi koji iz inostranstva dolaze s robom, moraju imati robni manifest u momentu prelaska
carinske linije.

lan 491
Ako zapovednik broda, za brod koji mora da ima robni manifest, ne preda u odreenom roku
carinskom organu manifest i druge propisane isprave, carinski organ moe narediti da se roba
istovari i uva pod carinskim nadzorom, na teret i rizik zapovednika broda.

lan 492
Carinski postupak sa brodom koji dolazi iz inostranstva sprovodi se odmah posle sanitarne,
fitosanitarne, veterinarske kontrole broda i pasoke kontrole lanova posade i putnika.

lan 493
Predstavnik broda ili vlasnik tereta moe, uz prethodnu saglasnost carinskog organa, a u pratnji
ovlaenog carinskog slubenika ili uz preduzimanje drugih mera carinskog nadzora, da se
ukrca na brod i pre njegovog pristajanja, ako je brod dobio dozvolu za slobodan saobraaj sa
obalom od nadlenog organa za upravljanje lukama i nadlenog organa unutranjih poslova.
Dok se brod zadrava u pristanitu ili luci, predstavnik broda ili vlasnik tereta mogu slobodno
boraviti na brodu.

lan 494
Carinski pregled broda vri se u prisustvu ovlaenog predstavnika broda.
Carinski pregled broda sastoji se od:
1) pregleda robnog manifesta, tovarnih listova i drugih isprava i sravnjenja stanja robe sa
podacima u tim ispravama,

2) pregleda posade i putnika,

3) pregleda putnikog prtljaga predatog na prevoz brodu,
4) pregleda svih brodskih prostorija,
5) sravnjivanja knjige nadzora i opreme koju brod nosi,
6) sravnjivanja knjige provijanta (podaci o stanju goriva, maziva, potronog materijala,
namirnica, gotovog novca i sl.).
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, carinski organ moe, na zahtev vozara i predstavnika
tereta, odobriti sravnjivanje stanja tereta s podacima iz robnog manifesta i drugih isprava i posle
iskrcaja tereta.
Ako se carinskim pregledom utvrdi da na brodu ima namirnica i druge robe u veoj koliini nego
to je potrebno za potronju za vreme boravka broda u pristanitu, carinski organ moe viak
robe da stavi pod carinski nadzor stavljanjem odgovarajuih carinskih obeleja.

lan 495
Ako postoji osnovana sumnja da se na brodu nalazi skrivena roba carinski organ moe naloiti
zapovedniku broda koji plovi u carinskom pograninom pojasu da brod uplovi u najblie
pristanite ili luku radi pregleda, odnosno pretresa.
Pre pretresa stranog broda, u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana, carinski organ o
pretresu obavetava diplomatskog ili konzularnog predstavnika drave u kojoj je brod
registrovan, a ako u Republici Srbiji nema diplomatskog ili konzularnog predstavnika drave u
kojoj je brod registrovan, pretres se vri u prisustvu predstavnika luke kapetanije i zapovednika
broda, odnosno njegovog zamenika.
O izvrenom pregledu, odnosno pretresu broda sainjava se zapisnik koji potpisuje ovlaeni
carinski slubenik i zapovednik broda, odnosno njegov zamenik, a jedan primerak zapisnika se
uruuje zapovedniku broda, odnosno njegovom zameniku.

lan 496
Istovar robe iz broda neposredno u drugo prevozno sredstvo radi otpremanja drugoj carinarnici
vri se na osnovu deklaracije za stavljanje u postupak tranzita koju podnosi vozar koji prima
robu na dalji prevoz.

lan 497
Pretovar carinske robe iz jednog broda u drugi brod moe da se vri na osnovu pisanog
odobrenja carinskog organa i pod carinskim nadzorom.
Ako je usled dejstva vie sile roba iz stava 1. ovog lana pretovarena iz jednog broda u drugi
brod bez odobrenja carinskog organa, zapovednik broda iz koga je roba pretovarena duan je

da o tome obavesti najblii carinski organ i da podnese potvrdu nadlene pristanine kapetanije
o tome da je pretovar izvren usled dejstva vie sile.
Podaci o pretovaru robe iz stava 1. ovog lana upisuju se u robni manifest broda iz koga je roba
pretovarena i broda u koji je roba pretovarena.
U carinskom pograninom pojasu, na graninim rekama i graninim jezerima zabranjeno je
izbacivanje robe sa plovnih objekata.

lan 498
Strani brod u tranzitu koji pristane u domae pristanite, odnosno luku radi snabdevanja
gorivom, namirnicama ili zbog drugih potreba, a ne radi utovara i istovara robe, ne podlee
carinskom pregledu, ali podlee carinskom nadzoru i kontroli.

2. Snabdevanje brodova i plovila za razonodu

lan 499
Brodovi na meunarodnim linijama i strana plovila za razonodu, koji imaju odobrenje za
plovidbu na vodnim putevima, a nalaze se u domaim pristanitima, odnosno lukama, strana
plovila na popravci u domaim brodogradilitima, domai brodovi koji saobraaju sa
inostranstvom i brodovi izgraeni u domaim brodogradilitima za potrebe stranog naruioca,
prilikom isplovljavanja iz brodogradilita, pristanita, odnosno luke ili sa carinskog podruja
Republike Srbije mogu se, pod carinskim nadzorom, snabdevati gorivom i mazivom, kao i
namirnicama i drugim potrebnim proizvodima iz carinskih skladita.
Plovila iz stava 1. ovog lana mogu se snabdevati tehnikom robom samo u pristanitu,
odnosno luci iz kojih naputaju carinsko podruje. Izuzetno, plovila se mogu snabdeti tehnikom
robom i u drugom pristanitu, odnosno luci pod uslovom da se roba smesti pod carinski nadzor
u prostorije na tim plovilima na koje carinarnica stavlja carinska obeleja, koja se ne smeju
povrediti dok plovila ne napuste carinsko podruje Republike Srbije.
Upuivanje na plovila delova opreme, rezervnih delova i drugih proizvoda neophodnih za
popravku ili redovno odravanje plovila, u smislu ove uredbe, ne smatra se snabdevanjem.
Snabdevanje robom iz st. 1. i 2. ovog lana ne odnosi se na snabdevanje plovila za vreme
trajanja popravke, odnosno izgradnje.

lan 500
Strana i domaa roba za snabdevanje plovila iz lana 499. ove uredbe moe se uputiti preko
pravnog lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz carinskog skladita koje se
nalazi na pristanitu, odnosno luci otvorenoj za meunarodni saobraaj, na osnovu fakture i
otpremnice, koju overava nadleni carinski organ.
Faktura i otpremnica iz stava 1. ovog lana popunjava se u najmanje pet primeraka numerisanih
rednim brojem.

Carinski organ na pristanitu, odnosno luci overava sve primerke faktura i otpremnica iz stava 1.
ovog lana, od kojih jedan primerak zadrava carinsko skladite, po jedan primerak lice iz stava
1. ovog lana i carinski organ, a ostali primerci prate robu i predaju se zapovedniku plovnog
objekta, odnosno ovlaenom lanu posade.
Pravno lice iz stava 1. ovog lana duno je da:
1) carinskom organu podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog lana,
najkasnije do petog u tekuem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju
za ponovni izvoz prilae se specifikacija prodate robe koja je sastavljena na osnovu overene
fakture, odnosno otpremnice,
2) carinskom organu podnese otpremnicu i meseni izvetaj o utroenoj robi za domau robu iz
stava 1. ovog lana prodatu domaem licu,
3) domau robu iz stava 1. ovog lana prodatu stranom licu, izvozno ocarini do petog u mesecu,
za prethodni mesec. Uz izvoznu deklaraciju, carinskom organu podnose se fakture, odnosno
otpremnice za prodatu robu.

lan 501
Roba koja nije prodata u toku plovidbe na meunarodnim linijama moe se vratiti u carinsko
skladite ili zadrati na brodu, ako je brod pod carinskim nadzorom ili ako nastavlja plovidbu na
meunarodnoj liniji.

lan 502
Izuzetno od lana 500. stav 1. ove uredbe, u opravdanim sluajevima (via sila, nestanak
goriva, odnosno maziva za vreme plovidbe, bavljenje u brodogradilitu i dr.) carinski organ
moe odobriti da se na plovilo koje je ostalo bez goriva, odnosno maziva prenesu s drugog
plovila manje koliine goriva ili maziva potrebnog za plovidbu do prvog pristanita, odnosno luke
u kojima se moe izvriti redovno snabdevanje.

lan 503
Strani i domai putniki brodovi koji saobraaju sa inostranstvom na redovnim i arter-linijama u
renom saobraaju mogu se snabdevati namirnicama i drugim proizvodima namenjenim brodu,
posadi i putnicima u koliinama koje su potrebne za popunjavanje brodskih zaliha.
Brodovi iz stava 1. ovog lana mogu se snabdevati cigaretama ili drugim duvanskim
preraevinama, estokim alkoholnim piima, tehnikom robom i drugim proizvodima radi
prodaje putnicima.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, strani i domai putniki brodovi koji saobraaju u
malograninom saobraaju, koji se u inostranstvu ne zadravaju due od 24 sata, ne mogu se
snabdevati cigaretama i estokim alkoholnim piima iz stava 2. ovog lana.
Podaci o cigaretama, drugim duvanskim preraevinama i estokim alkoholnim piima kojima je
brod snabdeven upisuju se u knjigu provijanta.

lan 504
Strani i domai teretni brodovi koji saobraaju u meunarodnom vodnom transportu mogu se
snabdevati namirnicama i drugim proizvodima namenjenim brodu i posadi u koliinama
potrebnim za popunjavanje brodskih zaliha.
Brodovi iz stava 1. ovog lana mogu se snabdevati cigaretama ili drugim duvanskim
preraevinama i estokim alkoholnim piima samo u koliinama potrebnim prema broju lanova
posade i duini putovanja, a najvie do 200 komada cigareta ili drugih duvanskih preraevina u
odgovarajuoj koliini i estokih alkoholnih pia do pola litra po lanu posade za svaki dan
zadravanja u carinskom podruju, a u pristanitu, odnosno luci iz koje naputaju carinsko
podruje - i cigaretama ili drugim duvanskim preraevinama i estokim alkoholnim piima u
koliinama potrebnim za popunjavanje brodskih zaliha.
Podaci o cigaretama ili drugim duvanskim preraevinama i estokim alkoholnim piima kojima
je brod snabdeven upisuju se u knjigu provijanta.

lan 505
Brodske zalihe iz l. 503. i 504. ove uredbe koje su vee od potreba potronje na brodu do
sledeeg pristanita, odnosno luke u kojoj brod pristaje, odnosno do izlaska broda iz carinskog
podruja Republike Srbije moraju se smestiti u prostorije na brodu na koje carinski organ stavlja
carinska obeleja.
Carinska obeleja se mogu skinuti samo u prisustvu ovlaenog carinskog slubenika, odnosno
po izlasku broda iz carinskog podruja Republike Srbije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, carinski organ moe odobriti da se za vreme
zadravanja broda u pristanitu, odnosno luci radi utovara, odnosno istovara ili u brodogradilitu
radi remonta, popravke i dr. izuzmu iz carinskog nadzora cigarete ili druge duvanske
preraevine i estoka alkoholna pia u koliinama koje su lanovima posade potrebne najvie
za pet dana.

lan 506
Strana plovila za razonodu mogu se jedanput snabdeti cigaretama do 200 komada ili drugim
duvanskim preraevinama u odgovarajuoj koliini i estokim alkoholnim piem do pola litra po
lanu posade i ukrcanom putniku, a za svaki dan zadravanja u carinskom podruju Republike
Srbije jo i cigaretama do 40 komada ili drugim duvanskim preraevinama u odgovarajuoj
koliini i do pola litra estokog alkoholnog pia po lanu posade i ukrcanom putniku. Dnevno
snabdevanje cigaretama ili drugim duvanskim preraevinama i estokim alkoholnim piima
moe se izvriti i unapred, ali najvie za sedam dana.
Strana plovila za razonodu mogu se u pristanitu iz kojeg naputaju carinsko podruje
Republike Srbije jedanput snabdeti cigaretama do 400 komada ili drugim duvanskim
preraevinama u odgovarajuoj koliini i estokim alkoholnim piima do jednog litra po lanu
posade i ukrcanom putniku.
Carinarnica stavlja zabeleku o izvrenom snabdevanju na odobrenje za plovidbu.

Glava VI
SNABDEVANJE VAZDUHOPLOVA U MEUNARODNOM
SAOBRAAJU
lan 507
Strana i domaa roba namenjena snabdevanju vazduhoplova na meunarodnim linijama moe
se uputiti na vazduhoplov preko lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz
carinskog skladita koje se nalazi na vazduhoplovnom pristanitu otvorenom za meunarodni
saobraaj, na osnovu obrasca Obraunskog lista prodaje u vazduhoplovima iz Priloga 39.
Obraunski list iz stava 1. ovog lana popunjava se u najmanje pet primeraka numerisanih
rednim brojem.
Carinski organ na vazduhoplovnom pristanitu overava sve primerke Obraunskog lista iz stava
1. ovog lana, od kojih po jedan primerak zadrava carinsko skladite, po jedan primerak lice iz
stava 1. ovog lana i carinski organ, a ostali primerci prate robu i predaju se voi vazduhoplova,
odnosno ovlaenom lanu posade.
Ako se robom iz carinskog skladita na jednom vazduhoplovnom pristanitu snabdeva
vazduhoplov na drugom vazduhoplovnom pristanitu, Obraunski list iz stava 1. ovog lana
sadri podatak o tome.
Ako je robom snabdeven vazduhoplov koji pre naputanja carinskog podruja slee na drugo
vazduhoplovno pristanite u carinskom podruju, carinska obeleja sa robe, odnosno prostora u
kojem je roba smetena mogu se skinuti tek posle poletanja vazduhoplova sa vazduhoplovnog
pristanita sa kojeg vazduhoplov polee u inostranstvo.
Po zavrenom letu na meunarodnoj liniji, zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlaeni lan
posade duan je da "zakljui" Obraunski list iz stava 1. ovog lana, koje overava carinski organ
i zadrava jedan primerak, a jedan dostavlja licu iz stava 1. ovog lana.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz
stava 1. ovog lana, najkasnije do petog u tekuem mesecu za robu prodatu u prethodnom
mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilau se "zakljueni" Obraunski listovi iz stava 1.
ovog lana.
Roba koja nije prodata na meunarodnim linijama moe se vratiti u carinsko skladite ili zadrati
u vazduhoplovu, ako je vazduhoplov pod carinskim nadzorom ili ako nastavlja let na
meunarodnoj liniji.
Za robu koja po zavretku leta vazduhoplova na meunarodnoj liniji ostaje u vazduhoplovu
carinski organ na vazduhoplovnom pristanitu na kome se zavrava meunarodni let, sravnjuje
podatke iz "zakljuenog" Obraunskog lista iz stava 1. ovog lana sa stvarnim stanjem robe i
stavlja carinsko obeleje na prostore u vazduhoplovu u kojima je roba smetena.
Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, carinski organ moe odobriti da Obraunski list iz
stava 1. ovog lana "zakljui" i po zavrenoj dnevnoj eksploataciji vazduhoplova (u sluajevima

krunih letova i pojedinanih letova kraih od jednog sata), kad lanovi posade ne naputaju
vazduhoplov.
Domaa neprodata roba vraa se u unutranji promet dostavnicom koja sadri naziv pravnog
lica koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova, naziv lica kome se roba upuuje i vrstu, koliinu i
vrednost robe. Dostavnica se podnosi u najmanje etiri primerka, od kojih jedan zadrava
carinski organ, jedan pravno lice koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova, a dva prate robu.

lan 508
Na zahtev lica koje je snabdelo vazduhoplov domaom robom koja je prodata, carinski organ
odobrava da se za tu robu sprovede postupak izvoznog carinjenja. Uz izvoznu deklaraciju
podnosi se specifikacija prodate robe sastavljena na osnovu Obraunskih listova iz lana 507.
stav 1. ove uredbe.

lan 509
Vazduhoplovi na meunarodnim linijama snabdevaju se gorivom i mazivom u prisustvu
ovlaenog carinskog slubenika. Pravno lice koje se bavi snabdevanjem gorivom i mazivom
podnosi carinskom organu otpremnicu za svaki vazduhoplov, koju carinski organ overava.
Pravno lice iz stava 1. ovog lana duno je da:
1) carinskom organu podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog lana,
najkasnije do petog u tekuem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju
za ponovni izvoz prilae se specifikacija prodate robe koja je sastavljena na osnovu overene
fakture, odnosno otpremnice;
2) carinskom organu podnese otpremnicu i meseni izvetaj o utroenoj robi za domau robu iz
stava 1. ovog lana prodatu domaem licu;
3) domau robu iz stava 1. ovog lana prodatu stranom licu, izvozno ocarini do petog u mesecu,
za prethodni mesec. Uz izvoznu deklaraciju podnose se fakture, odnosno otpremnice za
prodatu robu.

lan 510
Po zavretku leta vazduhoplova na meunarodnoj liniji voa vazduhoplova, odnosno ovlaeno
lice, duan je da carinskom organu, podnese Listu snabdevanja vazduhoplova na
meunarodnim linijama na obrascu iz Priloga 40. za robu kupljenu u inostranstvu koja nije
utroena za vreme leta, sa dokumentaciji o izvrenoj nabavci.
Pravno lice koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova (u daljem tekstu: ketering), u magacinu
keteringa prima robu i smeta je odvojeno od ostale robe.
Ketering je duan da za robu iz stava 2. ovog lana vodi posebnu evidenciju.
Roba iz stava 2. ovog lana moe se iz magacina keteringa otpremiti na vazduhoplov na
meunarodnoj liniji na osnovu nove Liste iz stava 1. ovog lana.

Carinska obeleja na prostorima u kojima je smetena roba iz stava 1. ovog lana mogu se
skinuti po poletanju vazduhoplova na meunarodnoj liniji.

lan 511
Ketering moe privremeno uvoziti predmete za jednokratnu upotrebu, koji se koriste na
meunarodnim linijama.
Predmeti iz stava 1. ovog lana otpremaju se na vazduhoplov na meunarodnoj liniji u skladu
sa odredbom lana 510. st. 2 - 4. ove uredbe.
Ketering je duan da podnese uvoznu deklaraciju za utroene predmete iz stava 1. ovog lana
do petog u tekuem mesecu za prethodni mesec, uz koju se podnose Liste snabdevanja za
utroene predmete.

lan 512
Domaa roba za snabdevanje vazduhoplova koja se slui putnicima na meunarodnim linijama
upuuje se na vazduhoplov u pakovanjima na koja su stavljena carinska obeleja, na osnovu
Liste snabdevanja iz lana 510. ove uredbe, koja se podnosi u najmanje pet primeraka,
numerisanih rednim brojem.
Pre stavljanja carinskih obeleja na pakovanja iz stava 1. ovog lana, carinski organ vri
sravnjenje robe po vrsti i koliini. Ako se plombiranje vri posebnim numerisanim plombama
vozara, carinski organ vri kontrolu brojeva plombi za povratak, koje se upisuju u gornji desni
ugao Liste snabdevanja i koje ubacuje u boks u vazduhoplovu, a zatim i brojeva plombi, kojima
se plombiraju prostori za smetaj ove robe, za odlazak.
Carinska obeleja, odnosno plombe se mogu skinuti po poletanju vazduhoplova na
meunarodnoj liniji. Na meovitoj liniji, robom iz stava 1. ovog lana mogu se sluiti samo
putnici za inostranstvo.
Povraaj neutroene domae robe iz stava 1. ovog lana vri se na osnovu popisa neutroene
robe u Listi snabdevanja. Voa vazduhoplova, odnosno ovlaeni lan posade, duan je da po
sletanju vazduhoplova, pokae carinskom organu Listu snabdevanja i plombirane prostore u
kojima je smetena ova roba.
Popis neutroene domae robe vri se u magacinu keteringa i o tome se sainjavaju dnevni i
meseni izvetaji utroene robe koje overava ovlaeni carinski slubenik na zahtev keteringa.
U sluaju kad se vri dopunsko snabdevanje vazduhoplova na vazduhoplovnom pristanitu, gde
se ne nalazi magacin keteringa, izdaje se dopunska Lista snabdevanja, koja se povezuje sa
osnovnom.
Postupak sa robom na dopunskoj listi sprovodi se u skladu sa odredbom lana 510. st. 2 - 4.
ove uredbe.

lan 513

Na domaim vazduhoplovnim pristanitima odreenim za meunarodni saobraaj mogu se, u

odgovarajuim skladitima, smetati strani predmeti namenjeni za snabdevanje vazduhoplova
na meunarodnim linijama (za viekratnu ili jednokratnu upotrebu).
Na zahtev vozara, odnosno ovlaenog lica, carinski organ utvruje da za to namenjene
prostorije odgovaraju uslovima za sprovoenje mera carinskog nadzora i kontrole.
Evidenciju o predmetima koji se nalaze u skladitima iz stava 1. ovog lana vodi vozar, odnosno
ovlaeno lice. Evidencija sadri naroito podatke o vrsti, koliini i datumu smetaja robe.
Predmeti iz skladita iz stava 1. ovog lana izdaju se na osnovu otpremnice po kojoj se
predmeti otpremaju na vazduhoplov i koju, po odletanju vazduhoplova u inostranstvo, overava
carinski organ.
Vozar, odnosno ovlaeno lice, duan je da podnese izvetaj o utroenim predmetima do petog
u tekuem mesecu, za prethodni mesec koji, na zahtev vozara, odnosno ovlaenog lica,
overava carinski organ.

lan 514
Zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlaeno lice, moe da na vazduhoplovnom pristanitu
otvorenom za meunarodni saobraaj uzme deo za zamenu ili rezervni deo za vazduhoplov. O
uzimanju dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov na pozajmicu voa vazduhoplova,
odnosno ovlaeno lice podnosi carinskom organu Listu pozajmica, na obrascu iz Priloga 41,
pre uzimanja dela na vazduhoplovnom pristanitu u Republici Srbiji, odnosno odmah po
povratku, ako je deo uzet na vazduhoplovnom pristanitu u inostranstvu.
Kad proveri podatke, carinski organ overava Listu pozajmica iz stava 1. ovog lana i jedan
primerak zadrava za sebe, a drugi predaje voa vazduhoplova, odnosno ovlaenom licu.
Prilikom vraanja dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu,
carinskom organu podnosi se overen primerak Liste pozajmica iz stava 1. ovog lana, na kojem
ona overava vraanje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov.
Vraanje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu, mora se
izvriti u roku od 90 dana. Izuzetno, u opravdanim sluajevima carinski organ moe taj rok
produiti za jo 30 dana.
Na domaem vazduhoplovnom pristanitu domae pravno lice moe sa stranim avioprevoznikom razmenjivati motore i rezervne delove za vazduhoplov.

lan 515
Slanje motora, odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora,
odnosno delova na domaim vazduhoplovima koji se nalaze u inostranstvu vri se po propisima
o privremenom izvozu robe.
Ako se motor domaeg vazduhoplova ostavi u inostranstvu radi opravke, zapovednik
vazduhoplova to prijavljuje carinskom organu na matinom vazduhoplovnom pristanitu.

Ako je neispravan motor, odnosno neispravan deo vazduhoplova poslat iz Republike Srbije u
inostranstvo radi zamene, dokumentacija o izvoznom carinjenju podnosi se uz uvoznu
deklaraciju.
Ako je motor, odnosno deo za vazduhoplov kupljen u inostranstvu i tamo ugraen u domai
vazduhoplov, carinska dokumentacija o vraanju neispravnog motora, odnosno neispravnog
dela vazduhoplova prilae se dokumentaciji o uvoznom carinjenju kupljenog motora, odnosno
dela vazduhoplova.

lan 516
Avio-prevozilac, odnosno pravno lice koje ima zakljuen ugovor sa avio-prevoziocem a bavi se
opravkom i odravanjem vazduhoplova i njihovih delova moe na domaem vazduhoplovnom
pristanitu, u odgovarajuim prostorijama, pod carinski nadzor smetati strane delove za
opravku i odravanje vazduhoplova (u daljem tekstu: stokovi).
Na zahtev lica iz stava 1. ovog lana, odnosno ovlaenog lica, carinski organ utvruje da
prostorije koje su namenjene za stokove odgovaraju uslovima za sprovoenje mera carinskog
nadzora.
Evidenciju o delovima vazduhoplova koji se nalaze u stokovima na domaem vazduhoplovnom
pristanitu vodi lice iz stava 1. ovog lana, odnosno ovlaeno lice na Listi evidencije rezervnih
delova u stoku, na obrascu iz Priloga 42.
Evidenciju iz stava 3. ovog lana kontrolie i overava carinski organ.

lan 517
Ako je domai avio-prevozilac u dravama u koje je privremeno izvezao vazduhoplov u zakup
otvorio stok rezervnih delova za vazduhoplov, o slanju i vraanju rezervnih delova iz stoka na
matinom aerodromu u ove stokove duan je da vodi evidenciju na obrascu iz lana 516. stav 3.
ove uredbe.
Domai avio-prevozilac duan je da, po isteku ugovora o zakupu vazduhoplova, vrati sve delove
za vazduhoplov, odnosno da ih izvozno ocarini.
Domai avio-prevozilac moe, u skladu sa stavom 1. ovog lana, u stokove u inostranstvu slati i
potroni materijal, koji je duan da izvozno ocarini do petog u tekuem mesecu za prethodni
mesec.
Evidenciju iz stava 1. ovog lana kontrolie i overava carinski organ.

lan 518
Carinski organ moe, na zahtev lica iz lana 516. stav 1. ove uredbe, odobriti da, bez potpune
dokumentacije, izuzme ispod carinskog nadzora strane delove za hitne popravke vazduhoplova,
a pre uplate uvoznih i drugih dabina.

Lica iz lana 516 stav 1. ove uredbe duna su da za delove iz stava 1. ovog lana podnesu
uvoznu deklaraciju najkasnije u roku od tri meseca od dana podizanja delova.
Ako lica iz lana 516. stav 1. ove uredbe ne podnesu uvoznu deklaraciju u roku iz stava 2. ovog
lana, carinski organ pokree postupak za naplatu uvoznih dabina po slubenoj dunosti.
Direktor Uprave carina propisuje blie uslove za primenu odredaba ovog lana.

Glava VII
EKSPRESNE POILJKE
lan 519
Ekspresne poiljke su potanske poiljke koje pripadaju uslugama dodatne vrednosti (kurirske,
ekspresne, ubrzane i slino).
Carinski organ moe, na zahtev pravnog lica ija je delatnost ekspresni prenos i uruenje
potanskih poiljaka (u daljem tekstu: potanski operator), odobriti poseban postupak za
deklarisanje tih poiljaka.
Odobrenje carinskog organa iz stava 1. ovog lana sadri i uslove koje treba da ispuni operator
u primeni postupka iz stav 1. ovog lana.
Postupak sa ekspresnim poiljkama je hitan.
Radi ubrzanja postupka sa ekspresnim poiljkama operator moe carinskom organu da najavi
prispee poiljki po konsolidovanom (zbirnom) manifestu.

lan 520
Za poiljke iz lana 519. ove uredbe podnosi se konsolidovani (zbirni) manifest prispelih
poiljaka koji zamenjuje saetu deklaraciju i koji se moe podneti carinskom organu
elektronskom razmenom podataka u skladu sa odredbom lana 86. stav 1. taka 2) Carinskog
zakona.
U manifest iz stava 1. ovog lana unose se podaci o poiljkama, po sledeem redosledu:
1) poiljke koje sadre predmete koji slue njihovim linim potrebama (lini prtljag), poiljke
male vrednosti koje besplatno primaju domai i strani dravljani od fizikih lica iz inostranstva,
pod uslovom da te poiljke nisu komercijalne prirode, poiljke koje primaju iz inostranstva
domai i strani dravljani na lekove za linu upotrebu, poiljke male vrednosti, nekomercijalne
prirode, na koje se ne plaaju uvozne dabine;
2) poiljke koje sadre reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva, na
koje se ne plaaju uvozne dabine;
3) poiljke za koje moe nastati carinski dug, a koje ne podleu merama komercijalne politike;

4) poiljke koje sadre robu koja podlee merama komercijalne politike ili robu koja se
privremeno uvozi.
Postupak carinjenja poiljaka iz stava 1. ovog lana vri se po prijavljenim grupama poiljaka.

lan 521
Carinski organ za poiljke iz lana 520. stav 2. taka 3) ove uredbe izdaje jedan obraun
uvoznih dabina na ime operatora, i to po carinskoj stopi koja odgovara sadraju svake poiljke
pojedinano, a na svakoj pojedinanoj fakturi, odnosno tovarnom listu, ako poiljku ne prati
faktura, unosi beleku da je ta roba ocarinjena.
Trokovi prevoza za poiljke iz lana 520. stav 2. ta. 1) i 2) ove uredbe ne uraunavaju se u
carinsku vrednost robe.
Operator moe iskljuiti iz obrauna uvoznih dabina iz stava 1. ovog lana, poiljku od ijeg
primaoca nema garanciju da e platiti uvozne dabine.
U sluaju kad poiljka iz stava 1. ovog lana nije uruena primaocu, operator ima pravo na
povraaj plaenih uvoznih dabina, nakon to prui dokaze da je poiljka napustila carinsko
podruje Republike Srbije.
Poiljke iz lana 520. stav 2. ta 1) i 2) ove uredbe putaju se zabelekom na manifestu, dok za
poiljke iz lana 520. stav 2. taka 3) operator podnosi dopunsku deklaraciju u roku od sedam
dana od dana prispea.

lan 522
Za pojedine grupe poiljaka carinski organ moe zahtevati da konsolidovani (zbirni) manifest
sadri i sledee podatke:
1) ime i adresu poiljaoca/izvoznika,
2) ime i adresu primaoca/uvoznika,
3) opis robe,
4) broj koleta/teina,
5) broj prevozne isprave,
6) zemlju porekla,
7) mesto utovara,
8) identifikaciju faktura/skenirana faktura,
9) broj bankarske transakcije,

10) poreski identifikacioni broj (PIB).

lan 523
Na postupak sa ekspresnim poiljkama shodno se primenjuju odredbe ove uredbe koje ureuju
potanski saobraaj.
Na poslovanje operatora shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na zastupanje iz lana
6. Carinskog zakona.
Sve carinske formalnosti iz l. 519 - 523. ove uredbe mogu se sprovoditi sistemom elektronske
razmene podataka shodno lanu 6. ove uredbe.

Glava VIII
DRUGO CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA
1. Slobodne zone i slobodna skladita
1.1. Opte odredbe
lan 524
Mere trgovinske politike primenjuju se:
1) prilikom stavljanja robe u slobodan promet, te mere se ne primenjuju na robu koja se unosi u
slobodnu zonu ili slobodno skladite ili dok se roba nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom
skladitu, osim ako se ta roba u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu stavlja u slobodan
promet,
2) prilikom unoenja robe u carinsko podruje, te mere se primenjuju kada se strana roba
smeta u slobodnu zonu ili slobodno skladite;
3) prilikom izvoza robe, te mere se primenjuju kada se domaa roba iz slobodne zone ili
slobodnog skladita izvozi iz carinskog podruja Republike Srbije. Ova roba podlee merama
carinskog nadzora.

1.2. Sprovoenje carinskog nadzora u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu

lan 525
Carinski nadzor u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu sprovodi carinski organ koji je
teritorijalno nadlean s obzirom na mesto na kome se nalazi slobodna zona ili slobodno
skladite.

lan 526

Podruje slobodne zone mora biti ograeno u skladu sa uputstvima carinskog organa, tako da
omoguava sprovoenje mera carinskog nadzora, a onemoguava da se roba nelegalno iznosi
iz slobodne zone.
Stav 1. ovoga lana shodno se primenjuje i na slobodno skladite.
Carinski organ mora obezbediti carinski nadzor i na podruju neposredno van ograde slobodne
zone ili slobodnog skladita.

lan 527
Carinski organ sprovodi carinsku kontrolu unoenja ili iznoenja robe povremeno, u skladu sa
kriterijima utvrenim sistemom za analizu i procenu rizika, odnosno kad god posumnja da se ne
potuju carinski propisi o poslovanju u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu.

1.2.1. Delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu i odobravanje evidencije

lan 528
Korisnik slobodne zone ili slobodnog skladita (u daljem tekstu: korisnik) duan je da preduzme
potrebne mere, kako bi obezbedio da zaposleni za obavljanje delatnosti u slobodnoj zoni ili
slobodnom skladitu potuju sprovoenje mera carinskog nadzora i provere.

lan 529
Korisnik je duan da pribavi odobrenje carinskog organa za voenje evidencije, pre poetka
obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu.
Carinski organ e odobriti voenje evidencije samo onim licima koja nude sve potrebne
garancije za poslovanje u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu u skladu sa carinskim
propisima.

lan 530
Zahtev za izdavanje odobrenja o voenju evidencije podnosi se carinskom organu, prema
mestu na kom se nalazi slobodna zona ili slobodno skladite.
U zahtevu iz stava 1. ovog lana korisnik navodi koje delatnosti planira da obavlja u slobodnoj
zoni ili slobodnom skladitu.
Zahtev mora da sadri sledee podatke:
1) detaljne podatke o evidenciji koja se vodi ili e se voditi o robi,
2) vrstu i carinski status robe koja e biti predmet navedenih delatnosti,
3) gde je to mogue, carinski postupak u okviru koga e se obavljati te delatnosti,

4) druge podatke koji su potrebni carinskom organu kako bi obezbedio pravilno sprovoenje
odredbi Carinskog zakona i ove uredbe, o poslovanju u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu.

lan 531
Carinski organ e odobriti predloeni nain voenja evidencije, ako predlog korisnika za voenje
evidencije sadri sve navode i podatke iz lana 530. stav 2. ove Uredbe, koji omoguavaju
sprovoenje carinskog nadzora nad poslovanjem korisnika u slobodnoj zoni ili slobodnom
skladitu, u skladu sa carinskim propisima.
Korisnik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev carinskog organa moe da zahteva izmene ili
dopune odobrenja za voenje evidencije.

lan 532
Carinski organ, koji je izdao odobrenje iz lana 531. ove uredbe, od korisnika e traiti da, u
roku koji odredi prema okolnostima sluaja, predloi odgovarajue izmene ili dopune u nainu
voenja evidencije, ako odobreni nain voenja evidencije ne omoguava ili vie ne omoguava
efikasno sprovoenje mera carinskog nadzora nad poslovanjem korisnika u slobodnoj zoni ili
slobodnom skladitu.
Ako korisnik u odreenom roku ne predloi odgovarajue izmene ili dopune u nainu voenja
evidencije ili ako u vie navrata utvrdi vee nepravilnosti u nainu voenja evidencije, odnosno
manjak ili neobjanjivo nestajanje robe na koju se odnosi evidencija, carinski organ e ponititi
odobrenje o voenju evidencije.
Kada carinski organ poniti odobrenje o voenju evidencije u skladu sa stavom 2. ovog lana,
korisnik ne moe vie obavljati delatnosti na koje se odnosi ponitena odobrena evidencija.
Postojee zalihe robe se tretiraju kao da je roba uneta ili ponovno uneta u carinsko podruje
Republike Srbije i istoj se mora odrediti carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

lan 533
Mere iz lana 532. ove uredbe primenie se i kada carinski organ utvrdi druga tea ili
ponavljajua krenja carinskih propisa.

lan 534
Korisnik slobodne zone ili slobodnog skladita koji prestaje s poslovanjem ili obavljanjem
pojedine delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu duan je da bez odlaganja, a
najkasnije u roku od 30 dana, obavesti nadleni carinski organ i preda mu konane podatke o
evidenciji robe radi provere.

1.2.2. Unos robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite

lan 535

Roba se smeta u slobodnu zonu i slobodno skladite unosom robe i podnoenjem deklaracije
za unos robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite, ili deklaracijom za tranzitni postupak u
putnom prometu, koji se zavrava unosom robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite.

lan 536
Ako se unosom robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite zavrava neki drugi postupak u
skladu sa lanom 195. stav 2. taka 1) Carinskog zakona, podnose se i odgovarajue isprave
zajedno sa robom i shodno se primenjuju pojednostavljenja za zavretak pojedinanog
carinskog postupka.
Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza za dobijene proizvode, odnosno
privremeno uvezenu robu, zavrava tranzitnim postupkom, nakon koga sledi unoenje robe u
slobodnu zonu ili slobodno skladite s namerom naknadnog izvoza iz carinskog podruja
Republike Srbije, carinski organ proverava da li su podaci iz lana 541. stav 2. take 7) ove
uredbe, uneti u evidenciju.

lan 537
Korisnik slobodne zone ili slobodnog skladita moe robu koju je uneo u slobodnu zonu ili
slobodno skladite da ustupi drugom korisniku. Ustupanje i preuzimanje robe moraju oba
korisnika da iskau u svojim evidencijama. Korisnik, koji ustupa robu drugom korisniku duan je
da o tome bez odlaganja obavesti +carinski organ, uz podnoenje odgovarajue isprave
(ugovor, raun i sl.).

lan 538
Ako je na osnovu unoenja robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite mogue traiti povraaj
plaenog carinskog duga ili otpust jo neplaenog carinskog duga, carinski organ mora potvrditi
unoenje robe na podnetoj deklaraciji.

lan 539
Carinski organ, u skladu sa lanom 195. stav 3. Carinskog zakona, moe zatraiti da se prilikom
unoenja u slobodnu zonu ili slobodno skladite prijavi roba za koju postoji obaveza plaanja
izvoznih dabina ili na koju se odnose druge mere trgovinske politike, pre svega ako nije
mogue na drugi nain osigurati nadzor u pogledu potovanja propisa o plaanju izvoznih
dabina, odnosno o drugim merama trgovinske politike.

lan 540
Za potvrivanje statusa robe u skladu sa lanom 195. stav 4. Carinskog zakona, koristi se
propisani obrazac.
Korisnik slobodne zone obrascem iz stava 1. ovoga lana dokazuje status domae robe ako je
strana roba stavljena u slobodan promet u skladu sa lanom 198. stav 1. taka 1) Carinskog
zakona, ukljuujui i robu koja je stavljena u slobodan promet u zoni nakon aktivnog
oplemenjivanja ili postupka prerade pod carinskim nadzorom.

1.2.3. Postupanje sa robom u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu

lan 541
Evidencije koje se vode u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu moraju sadrati sledee
podatke:
1) o identifikacionim brojevima, broju i vrsti ambalae, koliini robe, uobiajenom komercijalnom
opisu robe, i po potrebi i identifikacioni znak kontejnera;
2) koji omoguavaju da se roba kontrolie u svakom trenutku, a posebno njena lokacija, carinski
dozvoljeno postupanje ili upotreba koja joj je odreena nakon smetaja u slobodnu zonu ili u
slobodno skladite ili njen ponovni ulazak u preostali deo carinskog podruja Republike Srbije,
3) o prevoznoj ispravi koja se koristi pri unoenju i iznoenju robe,
4) o carinskom statusu robe i, kada je to potrebno, podatke o potvrdi o carinskom statusu robe
iz lana 540. ove uredbe,
5) o uobiajenim postupcima s robom,
6) oznake iz l. 316, 317. ili 350. ove uredbe,
7) o robi koja stavljanjem u slobodan promet ili stavljanjem u postupak privremenog uvoza ne
podlee plaanju uvoznih dabina niti merama trgovinske politike, a ija se upotreba ili namena
moraju proveravati.
Carinski organ moe da odobri da se neki od podataka iz stava 1. ovog lana ne evidentiraju,
ukoliko nisu neophodni za sprovoenje carinskog nadzora.
Ako se odreeni podaci evidentiraju u skladu sa odredbama odgovarajueg carinskog postupka,
tada se ne moraju unositi u evidenciju iz stava 1. ovoga lana.
St. 1, 2. i 3. ovog lana shodno se primenjuju i pri skladitenju domae robe u slobodnoj zoni ili
slobodnom skladitu, u skladu sa lanom 194. Carinskog zakona.

lan 542
Ako korisnik utvrdi da se stvarno stanje robe i stanje u evidencijama iz lana 541. ove uredbe
ne slau, duan je da bez odlaganja obavesti carinski organ.
Ako carinski organ utvrdi da je u sluajevima iz stava 1. ovog lana nastao carinski dug,
obraunae ga u skladu sa carinskim propisima.

lan 543
Pri utvrivanju uobiajenih postupaka i postupanja s robom u slobodnoj zoni ili slobodnom
skladitu iz lana 198. stav 1. taka 2) Carinskog zakona shodno se primenjuje lana 295. ove
uredbe.

Carinski organ e, na zahtev deklaranta izdati ispravu INF 8. Izdavanje isprave deklarant moe
da zahteva pri deklarisanju robe, koja je bila u vreme zadravanja u slobodnoj zoni ili
slobodnom skladitu predmet samo uobiajenog rukovanja, za jedan od carinski dozvoljenih
postupaka ili upotrebe.
Isprava INF 8 iz stava 2. ovog lana moe se upotrebiti za odreivanje podataka koji se uzimaju
u obzir kod odreivanja visine carinskog duga.
Carinski organ, prilikom primene stava 3. ovog lana, popunjava rubrike 11, 12 i 13 isprave INF
8, potvruje rubriku 15 isprave INF 8 i original isprave isprave INF 8 vraa deklarantu.

lan 544
Roba uneta u slobodnu zonu ili slobodno skladite moe se u skladu sa odobrenjem nadlenog
carinskog organa, upotrebiti za snabdevanje vazduhoplova u meunarodnom prometu.

lan 545
U sluaju iz lana 544. ove uredbe carinski organ korisniku izdaje odobrenje za poslovanje
carinskog skladita u skladu sa lanom 290. ove uredbe.

1.2.4. Iznoenje robe iz slobodne zone ili slobodnog skladita

lan 546
Podaci o iznoenju robe iz slobodne zone ili slobodnog skladita, odnosno iz prostora gde
korisnik obavlja delatnost vezanu za tu robu, bez odlaganja upisuju se u evidenciju iz lana 529.
ove uredbe.
Pododeljak 5. Posebne odredbe za robu iz lana 191. stav 1. taka 2) Carinskog zakona

lan 547
Domaa roba namenjena izvozu, koja se smeta u slobodnu zonu ili slobodno skladite koja
ispunjava uslove predviene posebnim propisima, i na koju se primenjuju mere kod izvoza robe,
mora biti prilikom unosa u slobodnu zonu ili slobodno skladite dopremljena carinskom organu i
za nju podneta deklaracija.
Deklaracija iz stava 1. ovog lana mora biti popunjena kao deklaracija za unos robe u postupak
carinskog skladitenja.

lan 548
Evidencije iz lana 529. ove uredbe moraju pored podataka iz lana 541. ove uredbe,
sadravati i datum, kada je roba iz lana 547. ove uredbe bila uneta u slobodnu zonu ili
slobodno skladite i podatke o deklaraciji iz tog lana.

lan 549

Roba iz lana 547. stav 1. ove uredbe mora izvezena u roku od tri meseca od dana unoenja
robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite.
Izvozna deklaracija iz stava 1. ovog lana popunjava se na obrascu iz lana 165. ove uredbe.
Uz deklaraciju se prilau isprave iz lana 173. ove uredbe.

1.2.5. Postupci o kojima treba voditi rauna ako se postupak aktivnog oplemenjivanja
odnosno prerade pod carinskom kontrolom obavlja u slobodnoj zoni ili slobodnom
skladitu
lan 550
Proizvodne operacije u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odloenog plaanja
carine) odnosno prerade pod carinskom kontrolom, mogu se obavljati u slobodnoj zoni ili
slobodnom skladitu po dobijanju odobrenja za carinski postupak za koji je korisnik podneo
zahtev carinskom organu.
U odobrenju iz stava 1. ovog lana navodi se slobodna zona ili slobodno skladite u kojima e
se vriti proizvodne operacije iz tog stava.

lan 551
Carinski organ nee odobriti korienje pojednostavljenog postupka iz l. 550 - 560. ove uredbe,
ako korisnik ne prui potrebne garancije za pravilno sprovoenje postupaka.
Carinski organ moe odbiti izdavanje odobrenja i licima, koja obavljaju proizvodne operacije u
okviru postupka aktivnog oplemenjivanja ili prerade pod carinskom kontrolom samo povremeno.

lan 552
Korisnik odobrenja mora voditi posebnu evidenciju o postupku aktivnog oplemenjivanja,
odnosno postupku prerade pod carinskom kontrolom u skladu sa l. 281. i 282. ove uredbe.
Evidencija mora da sadri i podatke o odobrenju.
Kod popunjavanja obrasca za zavretak postupka iz lana 287. ove uredbe, podaci o upisu u
evidenciju iz stava 1. ovog lana zamenjuju podatke o deklaracijama odnosno drugim
ispravama iz lana 287. stav 3. taka 5) ove uredbe.

lan 553
Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom u
slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu zapone odmah po unosu robe u slobodnu zonu ili
slobodno skladite, roba se deklarie na osnovu knjigovodstvenih isprava u skladu sa lanom
230. ove uredbe.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, korisnik moe traiti da se primeni uobiajeni postupak za
poetak postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom.

Ako se roba deklarie na osnovu knjigovodstvenih isprava u skladu sa stavom 1. ovog lana,
upis u evidencije iz lana 529. ove uredbe zamenjuje upis u evidenciju o unosu robe u slobodnu
zonu ili slobodno skladite.
Upis u evidenciju postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom
kontrolom, mora da sadri i podatke o prevoznoj ispravi.

lan 554
Ako se roba koja se ve nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu stavlja u postupak
aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom, deklarie se na osnovu
knjigovodstvenih isprava.

lan 555
U evidenciju robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu iz lana 529. ove uredbe, potrebno je
upisati napomenu da je roba zbog poetka postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno poetka
prerade pod carinskom kontrolom, upisana u odgovarajuu evidenciju postupka.

lan 556
Postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno postupak prerade pod carinskom kontrolom za
dobijene ili preraene proizvode, odnosno robu u nepromenjenom stanju koja se nalazi u
slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu, zavrava se upisom ove robe u evidenciju robe u
slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu iz lana 529. ove uredbe. U evidenciju postupka aktivnog
oplemenjivanja, odnosno postupka prerade pod carinskom kontrolom, upisuje se zabeleka o
upisu robe u evidenciju robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu iz lana 529. ove Uredbe.
U evidenciju o robi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu upisuju se podaci iz lana 316. ove
uredbe.

lan 557
Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja robe, odnosno postupak prerade pod carinskom
kontrolom u pogledu dobijenih, odnosno preraenih proizvoda, odnosno robe u nepromenjenom
stanju, zavrava iznoenjem ovih proizvoda, odnosno robe iz slobodne zone ili slobodnog
skladita radi njihovog ponovnog izvoza, primenjuje se deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih
isprava iz lana 238. ove uredbe.
Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja robe, odnosno postupak prerade pod carinskom
kontrolom u pogledu dobijenih, odnosno preraenih proizvoda, odnosno robe u nepromenjenom
stanju, zavrava iznoenjem ovih proizvoda, odnosno robe iz slobodne zone ili slobodnog
skladita radi njihovog stavljanja u slobodan promet, primenjuje se deklarisanje na osnovu
knjigovodstvenih isprava iz l. 218. do 221. ove uredbe.
Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno postupak prerade pod carinskom kontrolom
u pogledu dobijenih odnosno preraenih proizvoda, odnosno robe u nepromenjenom stanju,
zavrava iznoenjem ovih proizvoda, odnosno robe iz slobodne zone ili slobodnog skladita radi

poetka nekog drugog carinskog postupka, osim stavljanja robe u slobodan promet, primenjuju
se redovni ili pojednostavljeni postupci predvieni za te carinske postupke.
Radi primene ovog lana shodno se primenjuje lana 553. stav 2. ove uredbe.

lan 558
Primenom lana 557. stav 2. ove uredbe ne utie na primenu l. 149. i 150. Carinskog zakona,
u pogledu obrauna carinskog duga za robu ili proizvode, za koje je bio zapoet postupak
aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom.

lan 559
Status domae robe za dobijene, odnosno preraene proizvode ili robu u nepromenjenom
stanju koji su bili stavljeni u slobodan promet u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu, ili prilikom
iznoenja iz slobodne zone ili slobodnog skladita, dokazuje se propisanom potvrdom.
Popunjeni obrazac potvrde podnosi korisnik, a overava carinski organ.
Na robu koja je stavljena u slobodan promet u skladu sa lanom 312. ove uredbe primenjuje se
stav 1. ovog lana.

lan 560
Upisi u evidenciju postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno evidenciju prerade pod
carinskom kontrolom moraju omoguiti carinskom organu da u svako doba proveri tano stanje
robe ili proizvoda, za koju je u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu zapoet jedan od ta dva
postupka.

2. Slobodne carinske prodavnice

lan 561
Otvaranje slobodne carinske prodavnice (u daljem tekstu: prodavnica) vri se na osnovu
odobrenja nadlenog carinskog organa.
Nadlenom carinskom organu, uz zahtev za otvaranje prodavnice, podnosi se:
1) dokaz o registraciji u Registru privrednih subjekata,
2) dokaz o pravnom osnovu za korienje prostorija, odnosno prostora namenjenih za
prodavnicu (pravo svojine, zakup i sl.),
3) skica i tehniki opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu,
4) dokaz o PIB i o broju rauna kod poslovne banke.
Prostorija prodavnice mora biti obezbeena tako da se bez carinskog nadzora roba ne moe
unositi i iznositi.

Prodavnica se moe sastojati od prodajnog mesta i skladita pored prodajnog mesta.

Ispunjenost uslova da su prostorije, odnosno prostor namenjeni za prodavnicu, podesni za
smetaj carinske robe i da su obezbeeni uslovi za sprovoenje mera carinskog nadzora i
carinske kontrole utvruje komisija koju obrazuje carinski organ.
Komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik, u tri primerka, od kojih dva zadrava carinski organ,
a trei dostavlja podnosiocu zahteva.
Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi iz ovog lana carinski organ podnosiocu zahteva dostavlja
odluku u pismenom obliku.
Ako je radi sprovoenja mera carinskog nadzora to neophodno, nadleni carinski organ moe
odrediti pravo carinskog organa da poseduje kljueve skladita ili drugu odgovarajuu meru
carinskog nadzora nad robom u prodavnici.

lan 562
U prodavnici se moe prodavati strana i domaa roba licima iz lana 208. stav 1. Carinskog
zakona na osnovu karte za ukrcaj u vazduhoplov (bording karta).
Carinski organ odreuje vreme u kome se roba moe prodavati u prodavnici.

lan 563
Carinski organ e odobriti da se roba za koju je odobren postupak carinskog skladitenja uputi
iz carinskog skladita u prodavnicu, po postupku i na nain propisan za premetanje carinske
robe iz jednog carinskog skladita u drugo.
Dralac prodavnice koji je istovremeno i dralac skladita u koji se smeta (skladiti) domaa
roba nije duan da poloi propisano obezbeenje.
Roba koja se smeta u prodavnicu, odnosno carinsko skladite mora se evidentirati odmah po
unoenju u prodavnicu, odnosno carinsko skladite.

lan 564
Dralac prodavnice duan je da vodi evidenciju o robi na obrascu: "List kartoteke", odvojeno za
domau i odvojeno za stranu robu. Listovi kartoteke za domau robu su bele boje, a za stranu
robu - zelene boje.
U obrazac iz stava 1. ovog lana upisuje se naziv draoca carinskog skladita, broj odobrenja
za otvaranje prodavnice, broj JCI na osnovu koje je roba smetena u carinsko skladite,
odnosno broj fakture ili dostavnice za domau robu, naziv robe, tarifna oznaka i cena robe.
Dralac prodavnice duan je da u listove kartoteke svakog dana upisuje promene u pogledu
vrste, koliine i vrednosti smetene i prodate robe, na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja
se vodi preko fiskalne kase.

Evidencija iz st. 1. i 2. ovog lana moe se prilagoditi i voditi sistemom elektronske obrade
podataka.

lan 565
Dralac prodavnice duan je da najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, za robu
prodatu u prodavnici u prethodnom mesecu, saini izvetaj u tri primerka, koje overava nadleni
carinski organ i zadrava jedan primerak.
Meseni izvetaj o prodatoj robi pored vrste i koliine prodate robe, obavezno sadri podatke o
nabavnoj ceni robe, broj JCI na osnovu koje je roba smetena u prodavnicu kao i broj fakture
odnosno dostavnice za domau robu.
Na osnovu overenog izvetaja iz stava 2. ovog lana, dralac prodavnice nadlenom carinskom
organu podnosi, najkasnije do petog u mesecu, popunjenu JCI.

lan 566
Neprodata roba moe se vratiti iz prodavnice u carinsko skladite na osnovu odobrenja
nadlenog carinskog organa.

3. Ponovni izvoz, unitenje i ustupanje robe u korist drave

lan 567
Ako je potrebno radi ponovnog izvoza robe podneti deklaraciju, shodno se primenjuju odredbe
l. 374 - 383. ove uredbe, kao i posebni propisi koji se primenjuju kada se sa ponovnim izvozom
zavrava prethodni carinski postupak sa ekonomskim dejstvom.
Kada se obrazac ATA koristi za ponovni izvoz robe u okviru postupka privremenog uvoza,
deklaracija moe se podneti kod druge carinarnice umesto carinarnica nadlene prema seditu
ili prebivalitu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje odnosno utovara za izvoz.

lan 568
Ako za ponovni izvoz nije podneta deklaracija, podnosi se izlazna saeta deklaracija saglasno
odredbama l. 570 - 574. ove uredbe.
Pod uslovom da je podneta ulazna saeta deklaracija kada je roba bila uneta u carinsko
podruje Republike Srbije, za ponovni izvoz robe koja nije iz Republike Srbije, izlazna saeta
deklaracija nije potrebna, ako se:
1) roba ne istovara iz prevoznog sredstva kojim je prevezena u carinsko podruje Republike
Srbije;
2) roba pretovara u mestu u kome je istovarena iz prevoznog sredstva kojim je prevezena u
carinsko podruje Republike Srbije.

Kratkotrajni smetaj robe zbog pretovara smatra se sastavnim delom pretovara. Prilikom
sprovoenja mera kontrole uzimaju se u obzir posebne okolnosti svakog konkretnog sluaja.

lan 569
U skladu sa lanom 209. stav 4. Carinskog zakona, lice koja zahteva unitenje robe mora
prijavu za unitenje podneti u pismenom obliku i potpisati je. Prijava za unitenje mora se
podnosi onoliko vremena unapred koliko je potrebno carinarnici da organizuje i sprovede nadzor
nad unitenjem.
Ako je za robu namenjenu za unitenje ve bila podnesena deklaracija, carinarnica koja je
deklaraciju prihvatila zabeleie na njoj da je roba unitena. Takva deklaracija u skladu sa
lanom 91. Carinskog zakona smatra se ponitenom.
Carinarnica koja sprovodi unitenje robe mora u prijavi odnosno deklaraciji navesti vrstu i
koliinu moguih otpadaka i ostataka koji preostanu po unitavanju, u svrhu odreivanja
elemenata za mogui obraun uvoznih dabina za otpatke i ostatke kada za njih bude odreeno
novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.
Na robu koja je ustupljena u korist drave, shodno se primenjuju odredbe stava 2. ovog lana.

lan 570
Kada roba, koja se iznosi iz carinskog podruja Republike Srbije, nije obuhvaena deklaracijom,
izlaznoj carinarnici se, u skladu sa lanom 212. Carinskog zakona, podnosi saeta deklaracija
(u daljem tekstu: "izlazna saeta deklaracija").
Izlazna saeta deklaracija se ne zahteva:
1) u sluajevima iz lana 366. ove uredbe;
2) za robu, koja prema Bekoj konvencijom o diplomatskim odnosima, od 18. aprila 1961.
godine, Bekoj konvencijom o konzularnim odnosima, od 24. aprila 1963. godine ili na osnovu
drugih konzularnih konvencija ili u skladu sa Njujorkom konvencijom o specijalnim misijama, od
16. decembra 1969. godine, ima pravo na osloboenje od plaanja uvoznih dabina.

lan 571
Izlazna saeta deklaracija sadri propisane podatke i podnosi se korienjem elektronskog
sistema obrade podataka.
Izlaznu saetu deklaraciju overava lice koje ju je sainilo.
Carinski organi odmah po prijemu evidentiraju izlazne saete deklaracije koje su usaglaena sa
uslovima iz stava 1. ovog lana
Na podnoenje izlazne saete deklaracije shodno se primenjuju odredbe lana 159. stav 1. ove
uredbe.

Carinski organ moe da odobri da se izlazna saeta deklaracija podnese na papiru samo u
jednom od sledeih sluajeva:
1) ako elektronski sistem carinskih organa nije u funkciji;
2) ako elektronska aplikacija lica koje podnosi izlaznu saetu deklaraciju nije u funkciji.
Izlazne saete deklaracije na papiru prate, po potrebi, tovarni listovi ili druga komercijalna
dokumenta i sadre informacije propisane za saete deklaracije.
Carinski organi sporazumno utvruju postupak koji bi trebalo da se koristi u sluajevima iz stava
5. taka 1) ovog lana.
Carinski organ odobrava upotrebu izlazne saete deklaracije na papiru iz stava 5. taka 2) ovog
lana.
Izlaznu saetu deklaraciju na papiru potpisuje lice koje ju sainjava.

lan 572
U sluaju intermodalnog prevoza kada se roba pretovari sa jednog prevoznog sredstva na
drugo za prevoz van carinskog podruja Republike Srbije, rok za podnoenje izlazne saete
deklaracije mora da odgovara roku koji se odnosi na prevozno sredstvo koje naputa carinsko
podruje Republike Srbije, kako je navedeno u lanu 573. ove uredbe.
U sluaju kombinovanog prevoza, kada aktivno prevozno sredstvo koje prelazi granicu samo
prevozi drugo aktivno prevozno sredstvo, operater tog drugog prevoznog sredstva je odgovoran
za podnoenje izlazne saete deklaracije.
Rok za podnoenje deklaracije mora da odgovara roku koji vai za aktivno prevozno sredstvo
koje prelazi granicu, kako je navedeno u lanu 573. ove uredbe.

lan 573
Izlazna saeta deklaracija podnosi se izlaznoj carinarnici u odgovarajuim rokovima koji su
navedeni u lanu 367. stav 1. ove uredbe.
Odredbe lana 367. st. 2. i 3. i lana 368. ove uredbe shodno se primenjuju i na izlaznu saetu
deklaraciju.
Posle podnoenja izlazne saete deklaracije, nadlena carinarnica vri odgovarajue kontrole
radi procene rizika, prvenstveno u pogledu sigurnosti i bezbednosti, pre putanja robe za istup
iz carinskog podruja Republike Srbije, u periodu koji odgovara periodu izmeu roka za
podnoenje deklaracije iz lana 367. ove uredbe za odreenu vrstu prevoza i roka za utovar ili
odlazak robe.
Kada se roba, za koju se saglasno lanu 366. ta. 1) - 8) ne zahteva izlazna saeta deklaracija,
iznosi iz carinskog podruja Republike Srbije, analiza rizika se obavlja posle pokazivanja robe
na osnovu dokumentacije ili drugih informacija koje se odnose na tu robu.

Roba moe da se pusti za izvoz im se izvri analiza rizika.

Kada se utvrdi da roba, koja je namenjena za izvoz iz carinskog podruja Republike Srbije i za
koju se zahteva izlazna saeta deklaracija, nije obuhvaena takvom deklaracijom, lice koje
iznosi robu ili preuzme odgovornost za prevoz robe izvan carinskog podruja Republike Srbije,
mora odmah da podnese izlaznu saetu deklaraciju.
Ako lice podnose izlaznu saetu deklaraciju po isteku rokova iz l. 367. i 368. uredbe to ne
iskljuuje primenu kaznenih odredaba utvrenih propisima.
Ako carinarnica, na osnovu pregleda koje je obavila, ne moe odobriti putanje robe za izvoz,
nadlena carinarnica obavetava lice koje je podnelo izlaznu saetu deklaraciju i, kada je to
drugo lice, lice koje je odgovorno za prevoz robe iz carinskog podruja Republike Srbije, da se
roba nee pustiti.
Obavetenje se alje u razumnom roku posle zavretka analiza rizika za tu robu.

lan 574
Rokovi iz lana 573. ove uredbe ne primenjuju se kada se prema meunarodnim sporazumima
zahteva razmena podataka iz deklaracije u rokovima koji se razlikuju od rokova navedenih u
tom lanu.
Rok u svakom sluaju nije krai od vremena potrebnog za obavljanje analiza rizika pre nego to
roba napusti carinsko podruje Republike Srbije.

lan 575
Ako roba, za koju mora da se podnese izlazna saeta deklaracija, po isteku roka od 150 dana
od dana podnoenja deklaracije, nije napustila carinsko podruje Republike Srbije, smatra se da
izlazna saeta deklaracija nije podneta.

Deo trei
POVRAAJ ROBE
lan 576
Carinski organ, u skladu sa lanom 221. stav 4. pod 2) Carinskog zakona, moe da odobri
osloboenje od plaanja uvoznih dabina pri povraaju robe:
1) za koju su pri njenom izvozu iz carinskog podruja Republike Srbije bile ispunjene izvozne
formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu predvienih u okviru
poljoprivredne politike ili
2) za koju je odobrena druga finansijska pogodnost osim naknada ili drugih iznosa u okviru
poljoprivredne politike, povezana s obavezom izvoza te robe.

Osloboenje od plaanja uvoznih dabina pri povraaju robe, iz stava 1. ovog lana, moe se
odobriti pod uslovom da deklarant dokae da su naknada ili drugi plaeni iznos vraeni ili da je
nadleni organ preduzeo odgovarajue mere da se isplata tog iznosa zadri, odnosno da se
druge finansijske pogodnosti ukinu, i da:
1) roba nije mogla biti putena u promet u dravi u koju je poslata radi vaeih propisa te
drave,
2) je primalac vratio robu, jer roba ima mane ili nije u saglasnosti s odredbama ugovora,
3) se roba ponovno uvozi u carinsko podruje Republike Srbije, jer robu nije bilo mogue
upotrebiti za predviene namene iz drugih razloga, osim onih navedenih u taki 1), odnosno
taki 2) stava 1, na koje izvoznik nije mogao uticati.
Kao razlozi iz stava 2. take 3) ovoga lana smatraju se sledei sluajevi:
1) roba se ponovno uvozi jer je pre nego to je bila dostavljena primaocu, roba bilo njeno
prevozno sredstvo, pretrpelo oteenja,
2) roba koja je bila izvezena za potronju ili prodaju na sajmu ili slinoj priredbi, a nije bila
potroena ili prodata,
3) roba nije mogla biti dostavljena primaocu radi njegove stvarne ili pravne nemogunosti da
preuzme robu u skladu sa uslovima ugovora, na osnovu kojih je roba bila izvezena,
4) roba koja zbog prirodnih nepogoda, politikih ili socijalnih nemira nije mogla biti dostavljena
primaocu ili mu je bila dostavljena protekom roka odreenog ugovorom.
Deklarant dokazuje da je povraaj ili drugi uplaeni iznos dobijen radi izvoza robe koja se
ponovno uvozi vratio, ili da je nadleni organ preduzeo odgovarajue mere da se isplata tog
iznosa zadri, odnosno dokae da su druge odobrene finansijske pogodnosti bile ukinute,
odgovarajuom potvrdom organa koji je odobrio isplatu povraaja ili drugog plaenog iznosa.
Potvrda mora sadravati sve potrebne podatke za utvrivanje istovetnosti robe, za koju je
povrat ili drugi iznos vraen s robom koja se ponovno uvozi.
Roba iz stava 1. ovog lana ne moe biti osloboena od plaanja uvoznih dabina, ako nije
uvezena radi stavljanja u slobodan promet u carinskom podruju u roku od 12 meseci. Rok
poinje da tee od dana kada su obavljene carinske formalnosti za izvoz robe.
Kada je roba deklarisana za stavljanje u slobodan promet nakon isteka roka iz stava 5. ovoga
lana carinarnica moe, izuzetno, kada to opravdavaju okolnosti, odobriti produenje roka.

lan 577
Carinski organ moe vraenu robu da oslobodi plaanja carine i ako se vraa samo deo
prethodno izvezene robe. Ova odredba shodno se primenjuje ako se roba sastoji od delova ili
pribora koji pripadaju mainama, instrumenata, aparata ili drugih proizvoda koji su bili prethodno
izvezeni iz carinskog podruja.

lan 578
Izuzetno od odredaba lana 222. Carinskog zakona sledea roba moe biti osloboena od
plaanja uvoznih dabina:
1) roba koja je bila po izvozu iz carinskog podruja Republike Srbije predmet samo onih
postupaka koji su bili nuni za odravanje robe, ili rukovanja koji su promenili samo izgled robe i
2) roba koja je, nakon izvoza iz carinskog podruja Republike Srbije, bila predmet drugih
postupaka osim onog koje je potrebno da je odri u dobrom stanju ili rukovanje koje samo
menja njen izgled robe, ali koja se pokazala manjkavom ili neprikladnom za nameravanu
upotrebu, kada je ispunjen jedan od sledeih uslova:
(1) postupak ili rukovanje s robom bilo je izvreno iskljuivo u svrhu da se roba
popravi ili vrati u dobro stanje,
(2) neprikladnost robe za nameravanu upotrebu postala je oigledna tek nakon to je
takav postupak ili rukovanje zapoelo.
Kada je vraena roba bila podvrgnuta postupku ili rukovanju dozvoljenom u skladu sa stavom 1.
takom 2) ovog lana, a takav postupak bi prouzrokovao nastanak carinskog duga da je bila
stavljenoj u postupak pasivnog oplemenjivanja, primenjuju se propisi o obraunu carinskog
duga za postupak pasivnog oplemenjivanja.
Ako je roba prola radnju koja se sastoji od popravke ili vraanja u dobro stanje, to je postalo
neophodno zbog nepredvienih okolnosti koje su nastale van carinskog podruja Republike
Srbije, a to se dokae carinskim organima, osloboenje od plaanja uvoznih dabina se
odobrava ako vrednost ponovno uvezene robe nije vea zbog takve radnje od njene vrednosti u
trenutku izvoza iz carinskog podruja Republike Srbije.
U smislu stava 2. ovog lana:
1) "potrebna popravka ili vraanje u dobro stanje" podrazumeva bilo koji postupak za otklanjanje
oteenja odnosno nedostataka u delovanju ili otklanjanje greke koju je roba pretrpela van
carinskog podruja, ako roba bez takvih opravki ili osposobljavanja ne bi mogla vie biti
upotrebljena na uobiajeni nain za svrhe u koje je bila namenjena,
2) smatra se da vrednost vraene robe ne prelazi vrednost robe u vreme prihvatanja deklaracije
za izvoz, ako postupci i postupanja sa robom ne prelaze one koji su neophodni za dalju
upotrebu robe u jednakoj meri kao i u vreme izvoza.
Kada popravka ili vraanje robe u dobro stanje iziskuje ugradnju rezervnih delova, takav
ugradnja je ograniena na one delove koji omoguavaju da se roba koristi na isti naina kao u
trenutku izvoza.

lan 579

Carinski organ, prilikom okonavanja izvoznih carinskih formalnosti, na zahtev zainteresovanog

lica izdaje potvrdu koja sadri podatke neophodne za identifikaciju robe u sluaju da bude
vraena u carinsko podruje Republike Srbije (potvrda o istovetnosti).

lan 580
Ponovno uvezena roba u skladu s ovom uredbom smatra se kao vraena roba:
1) ako se roba za koju se uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, podnose sledee
isprave:
(1) deklaracija kojom je roba bila izvezena, koju su carinski organi vratili izvozniku, ili
kopija te deklaracije za koju je carinski organ potvrdio da je verodostojna, ili
(2) lista s podacima iz lana 582. ove uredbe.
Ako carinarnica ponovnog uvoza, na osnovu dokaza sa kojima raspolae ili koje moe da
zahteva od zainteresovanog lica, utvrdi da je roba koja je prijavljena za stavljanje u slobodan
promet, roba koja je bila prvobitno izvezena iz carinskog podruja Republike Srbije i koja je u
vreme izvoza ispunjavala uslove koji su potrebni da se moe smatrati kao vraena roba,
carinarnica nee zahtevati podnoenje dokumenata iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana.
2) roba pod pokriem ATA karneta izdatog u Republici Srbiji.
Roba se moe prihvatiti kao vraena u okviru ogranienja navedenih u lanu 221. Carinskog
zakona. U svim sluajevima, vre se formalnosti predviene lanom 246. stav 2. ove uredbe.
Stav 1. taka 1) ovog lana ne primenjuje se na:
1) meunarodni promet ambalae i transportnih sredstava ili odreene robe odobrene prema
posebnim carinskim aranmanima, kada je vaeim nacionalnim ili meunarodnim propisima
predvieno da carinska dokumenta nisu potrebna u takvim sluajevima,
2) sluajeve kada se roba moe deklarisati za stavljanje u slobodan promet usmeno ili nekom
drugom radnjom.
Carinarnica moe da zahteva od zainteresovanog lica da priloi dodatne dokaze posebno u
svrhe identifikacije ponovno uvezene robe.

lan 581
Uz deklaraciju za stavljanje u slobodan promet, koja se odnosi na povraaj robe za koju su pri
izvozu mogle biti obavljene carinske formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih iznosa pri
izvozu, predvienih u okviru poljoprivredne politike, uz isprave iz lana 580. ove uredbe prilae
se i potvrda organa koje je nadlean za odobravanje tih naknada ili iznosa. Ta potvrda mora da
sadri podatke koji su potrebni da bi carinarnica kod koje se roba deklarie za stavljanje u
slobodan promet mogla proveriti da se potvrda odnosi na deklarisanu robu.

Ako pri izvozu nisu bile obavljene izvozne carinske formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih
iznosa pri izvozu, predvienih u okviru poljoprivredne politike, potvrda mora da sadri
napomenu: "bez izvoznih naknada ili drugih iznosa pri izvozu".
Ako su pri izvozu bile obavljene izvozne carinske formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih
iznosa pri izvozu, predvienih u okviru poljoprivredne politike, potvrda mora da sadri jednu od
sledeih napomena:
"izvozna naknada ili drugi iznos pri izvozu isplaeni za __________ (koliina)", ili
"pravo na izvoznu naknadu ili drugi iznos pri izvozu poniteno za __________ (koliina)",
zavisno od toga da li je nadleni organ isplatio ili nije izvoznu naknadu ili drugi iznos pri izvozu.
Potvrda iz stava 1. ovog lana moe se izdati na obrascu informacionog lista INF 3 iz lana 582.
ove uredbe.
Ako carinarnica kojoj je roba dopremljena za stavljanje u slobodan promet moe, na osnovu
dokaza kojima raspolae, da utvrdi da nije bila niti e naknadno biti odobrena naknada ili drugi
iznos pri izvozu, predvieni u okviru poljoprivredne politike, potvrdu iz stav 1. ovog lana nije
potrebno podnositi.

lan 582
Lista sa podacima INF 3 sainjava se u originalu i dve kopije na propisanim obrascima.

lan 583
Izvozna carinarnica, ne iskljuujui primenu odredbe stava 3. ovog lana, na zahtev izvoznika,
izdaje informativni obrazac INF 3, pri ispunjavanju izvoznih formalnosti za robu na koju se
odnosi, ako izvoznik izjavi da e roba verovatno biti vraena preko druge carinarnice, a ne
preko izvozne carinarnice.
Na zahtev izvoznika, izvozna carinarnica moe izdati informativni obrazac INF 3 i nakon
ispunjenja izvoznih formalnosti za robu na koju se odnosi, pod uslovom da na osnovu
informacija kojima raspolae nedvosmisleno utvrdi da se navodi u zahtevu izvoznika odnose na
izvezenu robu.
Za robu iz lana 581. stav 1. ove uredbe informativni obrazac INF 3 moe se izdati iskljuivo
nakon ispunjavanja odgovarajuih carinskih izvoznih formalnosti, uz potovanje uslova iz stav 2.
ovoga lana.
U sluaju iz stava 3. ovog lana obrazac INF 3 moe se izdati pod uslovom da je:
1) polje B prethodno ispunjeno i potvreno i
2) polje A prethodno ispunjeno i potvreno, ako su informacije sadrane u tom polju potrebne.

lan 584

Obrazac INF 3 sadri podatke, koji su podneseni carinarnici radi utvrivanja istovetnosti
izvezene robe.
Ako se pretpostavlja da e se izvezena roba na carinsko podruje ponovo uvoziti preko vie
carinarnica, a ne preko izvozne carinarnice, izvoznik moe zahtevati izdavanje veeg broja
obrazaca INF 3, koji sadre celokupnu koliinu izvezene robe.
Izvoznik moe od carinarnice koja je izdala obrazac INF 3, da zahteva da je zamene s vie
obrazaca INF 3, koji sadre celokupnu koliinu robe, sadranu u prvobitno izdatom obrascu INF
3.
Izvoznik moe zahtevati izdavanje obrasca INF 3 za samo deo izvezene robe.

lan 585
Original i kopija obrasca INF 3 vraa se izvozniku za podnoenje carinarnici ponovnog uvoza.
Drugu kopiju zadrava carinarnica, koja ga je izdala.

lan 586
Carinarnica ponovnog uvoza oznaava koliinu ponovno uvezene robe, koja je osloboena od
plaanja uvoznik dabina na originalu i kopiji obrasca INF 3, pri emu zadrava original, a kopiju
tog obrasca alje carinarnici koja ga je izdala. U obrazac se upisuje broj i datum deklaracije
kojom je roba stavljena u slobodan promet.
Izvozna carinarnica uporeuje tu kopiju s obrascem koji ima, i zadrava je.

lan 587
U sluaju krae, gubitka ili unitenja izvornika obrasca INF 3, izvoznik moe od organa, koji su
ga izdali, zatraiti izdavanje duplikata. Zahtev e biti prihvaen ako to opravdavaju okolnosti
konkretnog sluaja. Izdata kopija mora sadrati sledeu oznaku:
"DUPLIKAT".
Carinarnica na svom primerku obrasca INF 3 mora zabeleiti izdavanje duplikata.

lan 588
Izvozna carinarnica alje carinarnici ponovnog uvoza na njen zahtev sve raspoloive podatke,
kako bi mogla utvrditi da li roba ispunjava zahtevane uslove za osloboenje od plaanja carine.
Obrazac INF 3 se moe upotrebiti za zahtev i razmenu podataka iz stava 1. ovog lana.

Deo etvrti

BESPLATNO USTUPANJE ODUZETE STRANE ROBE I

DRUGI NAINI POSTUPANJA SA ODUZETOM STRANOM
ROBOM
lan 589
Oduzeta ili ustupljena strana roba, koja predstavlja predmete istorijske, arheoloke,
etnografske, kulturne, umetnike ili naune vrednosti, kao i roba namenjena za humanitarne
svrhe, moe se, u skladu sa lanom 289. stav 1. Carinskog zakona, ustupiti bez naknade
dravnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zatitu kulturnih dobara,
humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoi, kao i u druge
opravdane svrhe.
Oduzeta strana roba, koja je u skladu sa posebnim propisima u ogranienom javnom prometu
(oruje, municiju, radiostanice i dr.), kao i druga odgovarajua oduzeta ili ustupljena strana roba
moe se besplatno ustupiti dravnim organima i organizacijama, kojima je ta roba potrebna za
obavljanje delatnosti,

Deo peti
CARINSKI DUG
Glava I
OBEZBEENJE CARINSKOG DUGA
1. Polaganje obezbeenja
lan 590
Obezbeenje za plaanje carinskog duga polae se deponovanjem gotovine ili podnoenjem
garancije.
Garant je tree lice sa seditem ili prebivalitem na teritoriji Republike Srbije.
Dunik moe poloiti obezbeenje za plaanje pojedinanog carinskog duga (u daljem tekstu:
pojedinano obezbeenje) ili za plaanje svih carinskih dugova, koji su nastali ili bi mogli nastati
u odreenom periodu, odnosno u odreenom carinskom postupku (u daljem tekstu: zajedniko
obezbeenje).

lan 591
Kao pojedinano obezbeenje moe se upotrebiti jedan od oblika obezbeenja iz lana 229.
Carinskog zakona, a za zajedniko obezbeenje samo garancija.

lan 592
Pojedinano obezbeenje dunik polae kod carinarnice.

Zajedniko obezbeenje dunik polae u Upravi carina.

lan 593
Zajedniko obezbeenje moe da se koristi do iznosa do kojeg se podnetim obezbeenjem u
potpunosti obezbeuje plaanje carinskog duga i svih dabina, taksi i naknada koje je carinski
organ posebnim propisima duan da naplauju prilikom uvoza i izvoza robe.
Zajedniko obezbeenje ne moe biti nie od 700.000,00 dinara.

lan 594
U skladu sa lanom 234. Carinskog zakona, smatra se da poloeno obezbeenje ne
obezbeuje ili vie nije sigurno da e obezbediti naplatu carinskog duga u potpunosti ili
blagovremeno, ako dunik nije platio ve dospele, tim obezbeenjem obuhvaene, carinske
dugove.

lan 595
Polaganje obezbeenja za plaanje carinskog duga sa 50% uveanom visinom garantne svote
garancije carinski organ moe da odobri duniku ili licu koje moe postati dunik, koje je u
prethodnih 12 meseci:
1) blagovremeno i u potpunosti ispunjavala svoje obaveze prema carinskom organu,
2) nije plaalo dospeli carinski dug plaanjima po osnovu podnete garancije i
3) nije kanjavano za carinski prekraj poinjen sa namerom izbegavanja plaanja carinskog
duga ili ponovljeno kanjavano za carinske prekraje.
Zahtev za uveanje visine garantne svote podnosi se carinarnici nadlenoj prema seditu
podnosioca zahteva.
Odobrenje ili odluku o odbijanju zahteva za uveanje visine garantne svote donosi Uprava
carina na osnovu miljenja nadlene carinarnice nakon provere ispunjenosti uslova iz stava 1.
ovog lana.
U sluaju izmene ili promene podataka u odobrenju, korisnik odobrenja duan je da o tome
odmah obavesti nadlenu carinarnicu i Upravu carina.
Uprava carina e ukinuti odobrenje iz stava 3. ovog lana, ako korisnik odobrenja vie ne
ispunjava uslove propisane za izdavanje odobrenja.

lan 596
Dunik moe da poloi gotovinu kao obezbeenje za plaanja carinskog duga, uplatom
sredstava na raun koji odredi Uprava carina.
Na poloeni iznos gotovine ne plaaju se kamate.

lan 597
Garancija se podnosi u tri primerka na overu Upravi carina, odnosno nadlenoj carinarnici u
skladu sa lanom 592. ove uredbe.
Overom podnete garancije carinski organ donosi odluku o prihvatanju te garancije.
Original overene garancije uva se u Upravi carina, odnosno u nadlenoj carinarnici. Dva
primerka overene garancije vraaju se duniku, od kojih dunik jedan primerak dostavlja
izdavaocu garancije.

lan 598
Uprava carina odmah obavetava carinarnice o prihvatanju garancije za zajedniko
obezbeenje.
Dunik se u carinskom postupku moe pozvati na garanciju iz stava 1. ovog lana sledei radni
dan od dana kada je Uprava carina prihvatila garanciju.

lan 599
Carinarnica donosi odluku o prihvatanju garancije zabelekom na obrascu poloene garancije.
Evidencioni broj primljene garancije upisuje se u carinske isprave.
Dunik se u carinskom postupku moe pozvati na garanciju sledei radni dan od dana kada je
Uprava carina primila garanciju kao odgovarajuu.

lan 600
Rok vaenja garancije ne moe biti krai od roka u kojem moe nastati carinski dug, produen
za tri meseca, odnosno est meseci za garancije podnete kao obezbeenje za plaanje
carinskog duga koji bi mogao nastati u postupku aktivnog oplemenjivanja.

lan 601
Garancija moe se produiti pre isteka roka vaenja.
Ako dunik podnosi novu garanciju, carinski dugovi koji su bili obezbeeni prethodnom
garancijom, a nisu u potpunosti plaeni, odnosno carinski dugovi koji mogu jo nastati, moraju
biti obezbeeni novom garancijom koju poloi dunik. Nova garancija mora da sadri klauzulu
da se iz nje mogu naplatiti i dugovi koji su bili obezbeeni prethodnom garancijom.
Ako izdavalac garancije opozove garanciju, opoziv, u pismenom obliku, dostavlja Upravi carina
potom preporueno sa povratnicom. Opoziv stupa na snagu osmog dana od dana dostavljanja
Upravi carina.
U sluaju opoziva, ta garancija vai za sva dugovanja koja su do dana stupanja na snagu bila
obezbeena opozvanom garancijom, a izdavalac garancije se moe pozvati na plaanje do

isteka produenog roka vaenja garancije iz lana 600. ove uredbe, raunajui od dana
stupanja na snagu opoziva garancije.

lan 602
(Brisan)

2. Vraanje obezbeenja
lan 603
(Brisan)

lan 604
Dunik ne moe da koristi deponovanu gotovinu kao obezbeenje za plaanje carinskog duga
od dana kada je podneo zahtev za vraanje deponovane gotovine. Ako je dunik podneo zahtev
za delimino vraanje poloenih sredstava, moe, od dana podnoenja zahteva, i dalje da
koristi deponovanu gotovinu kao obezbeenje samo u preostalom iznosu.

lan 605
Dunik koji je deponovao gotovinu za obezbeenje plaanja carinskog duga u carinskom
postupku privremenog uvoza, odnosno postupku aktivnog oplemenjivanja ili drugom carinskom
postupku sa odlaganjem, moe da zahteva vraanje deponovane gotovine po okonanju
navedenih carinskih postupaka, ako su ti postupci okonani u skladu sa zakonom ili je dug
plaen.

lan 606
Carinski organ moe, pored deponovanja gotovine ili garancije, u smislu l. 229, 230. i 231.
Carinskog zakona, da odobri i druge oblike obezbeenja, iako ne ispunjavaju uslove propisane
lanom 230. Carinskog zakona, i to:
1) zasnivanje hipoteke, zaduenje na zemljite, antihreza (ugovor o zalozi na osnovu kog
zalogoprimac ima pravo da upotrebljava predmet primljen u zalogu) ili drugo pravo za koje se
smatra da je ekvivalentno pravu koje se odnosi na nepokretnu imovinu;
2) cesija potraivanja, zaloga stvari - sa ili bez dravine, hartije od vrednosti ili potraivanja ili,
posebno, tedna knjiica ili upis u registar javnog duga (Centralni registar hartija od vrednosti);
3) pretpostavka zajednike ugovorne odgovornosti za celokupni iznos duga treeg lica koju
carinski organ odobri u tu svrhu i, posebno, podnoenje menice iju naplatu garantuje takva
trea strana;
4) gotovinski depozit ili instrument obezbeenja koji se smatra ekvivalentnim njemu, u drugoj
valuti osim valute Republike Srbije;

5) uee, pod uslovom da je plaen ulog, u optoj emi garancija kojom rukovodi carinski
organ.
Okolnosti i uslove pod kojim se vrste instrumenata obezbeenja iz stava 1. ovog lana mogu
koristiti odreuju carinski organ.

lan 607
Kada je obezbeenje poloeno u vidu gotovinskog depozita, carinski organi na takve depozite
ne isplauju kamatu.

Glava II
NASTANAK CARINSKOG DUGA
1. Propusti koji nemaju znaajan uticaj na tok postupka privremenog smetaja ili
odreenog carinskog postupka
lan 608
Kao propusti koji u smislu lana 240. stav 1. Carinskog zakona nemaju znaajan uticaj na
pravilan tok postupka privremenog smetaja ili odreenog carinskog postupka podrazumevaju
se sluajevi iz stava 2. ovog lana, pod uslovom da:
1) oni ne predstavljaju pokuaj nezakonitog izuzimanja robe ispod carinskog nadzora,
2) ne predstavljaju oigledan nemar lica u pitanju, i
3) su naknadno ispunjene sve formalnosti potrebne za regulisanje statusa robe.
Propusti iz stava 1. ovog lana su:
1) prekoraenje roka, pre ijeg isteka se moralo, za privremeno smetenu robu ili robu u
carinskom postupku, odrediti neko od carinski dozvoljenih postupanja ili upotreba, ukoliko bi taj
rok mogao biti produen da je zahtev za produenje roka bio podnet blagovremeno,
2) u sluaju robe stavljene u postupak tranzita, neispunjavanje neke od obaveza koje proizilaze
iz upotrebe tog postupka, ako su ispunjeni sledei uslovi:
(1) roba stavljena u postupak pokazana (podneta, dopremljena) je odredinoj
carinarnici u nepromenjenom stanju;
(2) odredina carinarnica moe potvrditi da je robi bilo odreeno carinski dozvoljeno
postupanje ili upotreba, ili da je bila stavljena u privremeni smetaj na kraju postupka
tranzita;
(3) kada rok odreen prema lanu 404. stav 3. ove uredbe nije ispotovan, a roba je
ipak dopremljena odredinoj carinarnici u razumnom roku.

3) postupanje sa robom u privremenom smetaju ili robom smetenom u postupak carinskog

skladitenja, a takvo postupanje nije bilo unapred odobreno od strane carinskog organa, pod
uslovom da bi takvo postupanje moglo biti odobreno da je za to bio podnet zahtev;
4) upotreba robe koja je u postupku privremenog uvoza suprotno uslovima koji su odreeni u
odobrenju carinskog organa, pod uslovom da bi takva upotreba mogla biti odobrena da je za to
bio podnet zahtev;
5) neovlaeno premetanje robe u privremenom smetaju ili robe stavljene u carinski
postupak, pod uslovom da se roba, na zahtev, moe pokazati (podneti) carinskom organu;
6) iznos robe u privremenom smetaju ili robe deklarisane (prijavljene) za carinski postupak iz
carinskog podruja Republike Srbije ili unos takve robe u slobodnu zonu ili slobodno skladite,
bez okonavanja neophodnih formalnosti;
7) u sluaju robe ili proizvoda fiziki prenetih u smislu l. 253, 254. ili 276. ove uredbe,
neispunjavanje jednog od uslova pod kojim se prenos odvija, ako su ispunjeni sledei uslovi:
(1) lice moe dokazati carinskom organu da su roba ili proizvodi stigli u odreene
prostorije ili mesto i, u sluajevima prenosa na osnovu l. 253, 254, 277. stav 2. ili
lana 278. ove uredbe, da su roba ili proizvodi propisno zavedeni u evidenciju koje se
vode za te prostorije ili mesto, ako se ovim lanovima zahteva voenje takve
evidencije;
(2) kada rok propisan u odobrenju nije ispotovan, a roba je ipak stigla u odreene
prostorije ili mesto u razumnom roku.
8) ako za robu u privremenom smetaju ili robu stavljenu u jedan od carinskih postupaka, pre
stavljanja u slobodan promet, nastupi jedna od situacija iz lana 240. stav 1. Carinskog zakona,
a radi se o robi koja bi prilikom stavljanja u slobodan promet mogla u potpunosti ili delimino biti
osloboena od plaanja uvoznih dabina, u skladu sa lanom 172. Carinskog zakona;
9) u sluaju postupka aktivnog oplemenjivanja i prerade pod carinskom kontrolom, nije bilo
zatraeno produavanje roka, pod uslovom da bi rok bio produen da je zahtev za produenje
podnet blagovremeno;
10) prekoraenje roka odobrenog za privremeno iznoenje iz carinskog skladita, pod uslovom
da bi rok bio produen da je zahtev za produenje podnet blagovremeno.

lan 609
Smatra se da je carinski dug nastao prema lanu 240. stav 1. Carinskog zakona, osim ako lice
koje bi bilo dunik ne dokae da su ispunjeni uslovi propisani u lanu 608. ove uredbe.

lan 610
injenica da propusti iz lana 608. ove uredbe ne dovode do nastanka carinskog duga ne
iskljuuje primenu krivinih propisa ili odredbi o ukidanju ili povlaenju odobrenja za odreeni
carinski postupak.

2. Prirodni gubitak
lan 611
Carinski organ, na zahtev odreenog lica, u skladu sa lanom 242. Carinskog zakona, uzima u
obzir koliine koje nedostaju kad god se moe dokazati da je gubitak nastao iskljuivo zbog
prirode robe, a ne zbog nemara ili manipulacije od strane tog lica.
Nemar ili manipulacija podrazumeva svako nepotovanje pravila u vezi sa prevozom,
skladitenjem, rukovanjem, obradom ili preradom robe, koja proizlaze iz carinskih propisa ili su
rezultat uobiajene prakse.

lan 612
Carinski organ moe odreeno lice da oslobodi obaveze dokazivanja da je roba, zbog svojih
prirodnih svojstava, nepovratno izgubljena, ako se uveri da ne postoji nikakvo drugo objanjenje
za gubitak robe.

lan 613
Ako koliina gubitka prelazi koliinu gubitka koja je uobiajena u praksi za odreenu vrstu robe i
ako odnosno lice ne dokae da su zbog posebnih okolnosti stvarno nastali vei gubici od
uobiajenih, carinski organ prilikom odreivanja carinskog duga uzima u obzir uobiajene
gubitke.

3. Roba u posebnim situacijama

lan 614
Ako je podnoenje deklaracije za odreenu robu ili neka druga radnja sa istim pravnim dejstvom
ili podnoenje carinskom organu drugih isprava kao potvrde, imalo za posledicu pogreno
dodeljivanje takvoj robi carinskog statusa domae robe, takva radnja smatrae se izuzimanjem
robe ispod carinskog nadzora u smislu lana 239. stav 1. Carinskog zakona.
U sluaju avio-prevozilaca koji su ovlaeni da koriste pojednostavljeni postupak tranzita
korienjem elektronskog manifesta, za robu se ne smatra da je izuzeta ispod carinskog
nadzora ako se, na inicijativu ili za raun tog lica (avio-prevozilaca), s njom postupa u skladu s
njenim statusom kao robe koja nije domaa roba pre nego to carinski organ otkrije nepravilnost
i ukoliko ponaanje tog lica ne ukazuje na bilo kakvo prevarno postupanje.

lan 615
Kada je ulazna saeta deklaracija izmenjena, a ponaanje odnosnog lica ne ukazuje na bilo
kakvo prevarno postupanje, carinski dug ne nastaje na osnovu lana 238. Carinskog zakona
kao rezultat nezakonitog unoenja robe koja, pre izmene deklaracije, nije bila ispravno
deklarisana.

lan 616

Ne iskljuujui primenu propisa u vezi sa zabranama i ogranienjima propisanim za odreenu

robu, ako pri uvozu nastane carinski dug u skladu sa l. 238 - 241. Carinskog zakona, a uvozne
dabine su plaene, takva roba se smatra domaom robom i nije potrebno podnoenje
deklaracije za stavljanje u slobodan promet.

lan 617
Oduzimanje robe u skladu sa lanom 271. stav 1. ta. 4) i 5) Carinskog zakona, ne utie na
carinski status te robe.

lan 618
Za stranu robu koja je ustupljena u korist drave, oduzeta ili zaplenjena smatra se da je zapoet
postupak carinskog skladitenja.
Robu iz stava 1. ovog lana carinski organ moe prodati samo pod uslovom da kupac odmah
izvri formalnosti potrebne za odreivanje robi carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe.
Kada se prodaja vri po ceni koja ukljuuje uvozne dabine, smatra se da je prodajom roba
stavljena u slobodan promet, a carinski organ sam obraunava i knjii dabine.
U takvim sluajevima, prodaja se vri u skladu s vaeim propisima.
Carinski organ, ako odlui da robu ne izloi prodaji, odmah obavlja formalnosti potrebne za
odreivanje robi carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe propisanih u lanu 5. taka 13.
alineja prva, druga, trea i etvrta Carinskog zakona.

Glava III
NAPLATA IZNOSA CARINSKOG DUGA
lan 619
Kada je iznos po jednoj radnji naplate manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti, ne
preduzima se naplata dabina nakon carinjenja.

lan 620
Carinski organ moe da odlui da ne knjii nenaplaene dabine:
1) u sluajevima kada se primenjivao preferencijalni tarifni tretman u obliku tarifnih kvota, tarifnih
maksimuma ili drugih oblika i kada je pravo na takav tretman okonano u trenutku prihvatanja
deklaracije, a da ta injenica nije objavljena u slubenom glasilu pre stavljanja te robe u
slobodan promet ili, kada takva injenica nije objavljena, a obznanjena je na odgovarajui nain,
a lice odgovorno za plaanje postupalo je u dobroj veri i potovalo je sve odredbe propisane
vaeim zakonskim propisima u pogledu deklaracije;
2) u sluajevima kada smatra da su ispunjeni uslovi propisani lanom 259. st. 2. do 6.
Carinskog zakona.

lan 621
Obaveza dunika za plaanje dabina miruje sve dok carinski organ ne donese odluku po
zahtevu, pod uslovom da je, kada roba nije vie pod carinskim nadzorom, poloeno
obezbeenje na iznos tih dabina, i da je:
1) u sluajevima kada je podnet zahtev za ponitenje deklaracije, verovatno da e zahtev biti
prihvaen;
2) u sluajevima kada je podnet zahtev za otpust carinskog duga u skladu sa lanom 273. u
vezi sa lanom 259. st. 2. do 6. Carinskog zakona, ili u skladu sa l. 275. ili 276. Carinskog
zakona, carinski organ smatra da se uslovi propisani relevantnim odredbama mogu smatrati
ispunjenim;
3) u drugim sluajevima od onih navedenih u taki b) ovog stava, podnet zahtev za otpust
carinskog duga u skladu sa lanom 273. Carinskog zakona i da su uslovi iz lana 12. stav 3.
Carinskog zakona ispunjeni.
Carinski organ nee zahtevati polaganje obezbeenja ako bi takav zahtev, zbog okolnosti u
kojima se dunik nalazi, verovatno izazvao ozbiljne ekonomske ili socijalne potekoe za
dunika.
U sluajevima kada se, u skladu sa lanom 271. stav 1. taka 4) alineja druga ili lanom 271.
stav 1. taka 5) Carinskog zakona, roba oduzima, carinski organ odlae obavezu dunika da
plati dabine, ako smatra da se uslovi za oduzimanje robe mogu smatrati ispunjenim.
Kada je carinski dug nastao u skladu sa lanom 239. Carinskog zakona carinski organ e licu iz
stava 3. taka 4) tog lana odloiti plaanje dabina kada je poznat bar jo jedan dunik i taj
dunik je obaveten o iznosu dabina u skladu sa l. 255. i 256. Carinskog zakona.
Odlaganje se moe dozvoliti samo pod uslovom da lice iz lana 239. stav 3. taka 4) Carinskog
zakona nije obuhvaeno sluajevima iz lana 239. stav 3. ta. 1), 2) ili 3) i pod uslovom da nije u
pitanju oigledan nemar tog lica u ispunjavanju obaveza.
Obaveza dunika za plaanje carinskog duga moe da miruje najdue godinu dana. Carinski
organ moe da produi ovaj rok iz opravdanih razloga.
Mirovanja obaveze za plaanje dabina carinski organ odobrava pod uslovom da je poloeno
obezbeenje za iznos tih dabina od strane lica kome se odobrava ova povlastica, osim kada
takvo obezbeenje, koja obuhvata ukupan iznos dabina, ve postoji i lice koje je poloilo
obezbeenje nije osloboeno svojih obaveza. Takvo obezbeenje se nee zahtevati ako bi
takav zahtev, zbog okolnosti u kojima se dunik nalazi, verovatno izazvao ozbiljne ekonomske
ili socijalne potekoe za dunika.

Glava IV
POVRAAJ ILI OTPUST CARINSKOG DUGA
1. Opte odredbe

lan 622
U svrhu primene lanova Carinskog zakona koji se odnose na povraaj ili otpust carinskog
duga, pojedini pojmovi imaju sledea znaenja:
1) carinarnica knjienja je carinarnica koja je proknjiila uvozne ili izvozne dabine za koje se
zahteva povraaj ili otpust,
2) carinski organ koji donosi odluku je carinski organ koji je nadlean da odlui o zahtevu za
povraaj ili otpust,
3) nadzorna carinarnica je carinarnica nadlena za nadzor nad robom u vezi sa kojom je
izvreno knjienje uvoznih ili izvoznih dabina iji povraaj ili otpust se zahteva i takoe,
sprovodi provere neophodne za ocenu zahteva,
4) carinarnica koja izvrava odluku je carinarnica koja usvaja mere neophodne za obezbeenje
pravilnog izvrenja odluke o povraaju ili otpustu.
Aktivnosti organa iz stava 1. ta. 1-4. ovog lana moe u potpunosti ili delimino da obavlja ista
carinarnica.
Radi sprovoenja lana 273. stav 4. Carinskog zakona, danom kada je o iznosu duga
obaveten dunik smatra se i dan kada mu je dostavljeno reenje izdato u postupku naknadne
kontrole.

2. Odredbe za sprovoenje l. 273 - 276. Carinskog zakona

2.1. Zahtev
lan 623
Zahtev za povraaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dabina (u daljem tekstu: zahtev za povraaj ili
otpust) podnosi lice koje je platilo ili ima obavezu da plati te dabine ili lica na koja su preneta
njegova prava i obaveze.
Zahtev za povraaj ili otpust moe takoe da podnese zastupnik lica iz stava 1. ovog lana.
Ne iskljuujui primenu odredbe lana 627. ove uredbe, propisani zahtev za povraaj ili otpust
podnosi se u originalu i jednoj kopiji.
Zahtev za povraaj ili otpust moe, na zahtev lica iz stava 1. ovog lana, da se podnese i na
obinom listu papira, pod uslovom da sadri podatke navedene u propisanom zahtevu iz stava
3. ovog lana.

lan 624
Zahtevi za povraaj ili otpust, uz koje su priloene isprave znaajne za donoenje odluke iz
lana 11. stav 1. Carinskog zakona, moraju da se podnesu carinarnici knjienja, osim ako nije

odreena druga carinarnica u te svrhe. Carinarnica knjienja prosleuje zahtev, odmah nakon
prihvatanja, carinskom organu koji donosi odluku, osim ako sama nije odreena u te svrhe.
Carinarnica iz stava 1. ovog lana unosi datum prijema na original i na kopiju zahteva. Kopiju
zahteva vraa podnosiocu.
Ako se primenjuju odredbe lana 623. stav 4. ove uredbe, carinarnica iz stava 1. ovog lana
potvruje prijem podnosiocu zahteva u pisanom obliku.

lan 625
Ne iskljuujui primenu propisa iz oblasti poljoprivredne politike, uz zahtev koji se odnosi na
robu u vezi sa kojom je, prilikom podnoenja odgovarajue deklaracije, podneta i uvozna ili
izvozna dozvola, mora se podneti i potvrda izdata od strane organa nadlenog za izdavanje
takve potvrde iz koje se vidi da su preduzete mere kojima se ponitavaju efekti navedene
dozvole.
Potvrda iz stava 1. ovog lana nee se zahtevati ako:
1) je carinski organ kojem je zahtev podnet izdao i navedenu dozvolu,
2) se zahtev zasniva na bitnoj greci koja nema uticaja na izdavanje konkretne dozvole.

lan 626
Carinarnica iz lana 624. ove uredbe moe prihvatiti zahtev iako ne sadri sve podatke
predviene na obrascu iz lana 623. st. 3. i 4. ove uredbe. Takav zahtev mora da sadri
najmanje one podatke koji se unose u rubrike 1 - 3. i 7 zahteva za povraaj ili otpust.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, carinarnica odreuje rok za dostavljanje podataka,
odnosno dokumenata koji nedostaju.
Ako se ne ispotuje rok koji je, u skladu sa stavom 2. ovog lana, odredila carinarnica, smatra
se da je zahtev povuen. O tome se odmah obavetava podnosilac zahteva.

lan 627
Za vraenu robu za koju su u vreme njenog izvoza iz carinskog podruja Republike Srbije
naplaene izvozne dabine, povraaj ili otpust tih dabina uslovljen je podnoenjem zahteva
carinskom organu uz koji se prilau:
1) ako je konkretni iznos ve naplaen, dokument koji je izdat kao dokaz o plaanju,
2) original deklaracije za stavljanje vraene robe u slobodan promet ili kopija te deklaracije
overena od strane carinarnice ponovnog uvoza. Na navedenom dokumentu carinarnica
ponovnog uvoza navodi tekst: "Doputen unos robe kao robe vraene u skladu sa lanom 221.
stav 4. taka 2) Carinskog zakona",

3) primerak izvozne deklaracije koji se vraa izvozniku u vreme okonanja izvoznih formalnosti
za tu robu ili kopija te deklaracije, koju je overila izvozna carinarnica.
Ako carinski organ koji donosi odluku ve raspolae sa podacima koji se nalaze u jednoj ili vie
deklaracija iz stava 1. ta. 1), 2) ili 3) ovog lana, ne zahteva se polaganje predmetne
deklaracije, odnosno deklaracija.
Zahtev iz stava 1. ovog lana mora da se podnese carinarnici iz lana 624. ove uredbe, u roku
od 12 meseci od dana prihvatanja izvozne deklaracije.

2.2. Postupak za odobravanje povraaja ili otpusta

lan 628
Carinski organ koji donosi odluku moe da odobri da se odreene carinske formalnosti potrebne
radi odobrenja mogueg povraaja ili otpusta duga, ispune pre nego to donese odluku po
zahtevu za povraaj ili otpust. Ovo odobrenje ne utie na odluku carinskog organa po zahtevu.

lan 629
Ne iskljuujui primenu odredaba lana 628. ove uredbe, dok carinski organ ne donese odluku
po zahtevu za povraaj ili otpust, robu u vezi sa kojom je podnet zahtev, nije dozvoljeno
premetati sa mesta navedenog u tom zahtevu, osim ako podnosilac zahteva nije unapred
obavestio carinarnicu iz lana 624. ove uredbe, koja o tome obavetava carinski organ koji
donosi odluku.

lan 630
Ako se zahtev za povraaj ili otpust odnosi na sluaj u vezi sa kojim se moraju obezbediti
dopunske informacije ili se mora obaviti pregled robe radi obezbeenja ispunjenosti uslova za
povraaj ili otpust duga, propisanih Carinskim zakonom i l. 622 - 647. ove uredbe, carinski
organ koji donosi odluku preduzee sve neophodne mere i odrediti prirodu informacija koje
treba obezbediti ili provera koje treba izvriti. Ako je potrebno, carinski organ koji donosi odluku
moe zahtevati pomo nadzorne carinarnice. Nadzorna carinarnica e bez odlaganja odgovoriti
na zahtev i dostaviti dobijene informacije kao i rezultate izvrenih provera carinskom organu koji
donosi odluku.

lan 631
Ako carinski organ koji donosi odluku raspolae svim neophodnim podacima, odluku donosi u
pismenoj formi na zahtevu za povraaj ili otpust u skladu sa odredbama lana 11. st. 3. i 4.
Carinskog zakona.
Ako je zahtev odobren, odluka mora da sadri sve podatke neophodne za njeno izvrenje.
U zavisnosti od okolnosti, odluka mora da sadri sve ili neke od sledeih podataka:
1) podatke neophodne za identifikaciju robe na koju se odluka odnosi,

2) osnov za povraaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dabina uz navoenje odgovarajueg lana
Carinskog zakona, kao i odgovarajueg lana ovog dela uredbe, gde je potrebno,
3) o vrsti upotrebe robe ili o odreditu na koje se roba moe poslati u zavisnosti od mogunosti
propisanih Carinskim zakonom za konkretan sluaj i ako je potrebno, na osnovu posebnog
odobrenja carinskog organa koji donosi odluku,
4) rok do kojeg treba da se ispune formalnosti potrebne radi odobrenja povraaja ili otpusta,
5) izjavu da e uvozne ili izvozne dabine biti vraene ili otputene tek kada carinarnica koja
izvrava odluku obavesti carinski organ koji donosi odluku da su formalnosti potrebne radi
odobrenja povraaja ili otpusta ispunjene,
6) pojedinosti o obavezama kojima roba podlee do sprovoenja odluke,
7) obavetenje podnosiocu zahteva da original odluke mora priloiti prilikom podnoenja robe
carinarnici koja izvrava odluku.

lan 632
Carinarnica koja izvrava odluku preduzima mere kojima obezbeuje da:
1) su, gde je to potrebno, obaveze iz lana 631. stav 3. taka 6) ove uredbe ispunjene,
2) se u svim sluajevima roba koristi na nain naveden u odluci kao i da je poslata na odredite
navedeno u odluci o povraaju ili otpustu.
Ako je u odluci naznaeno da se roba moe smestiti u carinsko skladite, slobodnu zonu ili
slobodno skladite i lice na koje se odnosi odluka iskoristi tu mogunost, potrebne formalnosti
obavljaju se kod carinarnice koja izvrava odluku.
Kada se carinarnica koja izvrava odluku utvrdi da su uslovi iz stava 1. ovog lana ispunjeni,
potvrdu o tome dostavlja carinskom organu koji donosi odluku.

lan 633
Carinski organ koji donosi odluku, nakon to je odobrio zahtev za povraaj ili otpust, izvrie
povraaj ili otpust samo nakon prijema potvrde iz lana 632. stav 3. ove uredbe.

lan 634
Ako se zahtev za povraaj ili otpust zasniva na tome da je, u vreme prihvatanja deklaracije za
stavljanje robe u slobodan promet, na robu primenjivana smanjena ili stopa carine nula u okviru
primene kvota, tarifnog maksimuma ili nekog drugog preferencijalnog carinskog reima,
povraaj ili otpust e biti odobren samo pod uslovom da su, u vreme podnoenja zahteva za
povraaj ili otpust, uz zahtev priloeni i dokazi da:
1) u sluaju tarifnih kvota, predvieni ukupan obim nije iskorien;

2) u ostalim sluajevima, redovna stopa carina nije ponovo uvedena.

Carinski organ koji donosi odluku odobrava povraaj ili otpust, iako uslovi iz stava 1. ovog lana
nisu ispunjeni, ako smanjena ili stopa carine nula nije primenjena na robu zbog greke
carinskog organa, a u deklaraciji za stavljanje robe u slobodan promet su bili navedeni svi
podaci i uz deklaraciju su priloene sve isprave neophodne za primenu smanjene ili stope
carine nula.

lan 635
Carinski organ koji donosi odluku odobrava povraaj ili otpust ako:
1) je uz zahtev za povraaj ili otpust priloeno uverenje o poreklu, uverenje o kretanju robe,
uverenje o verodostojnosti ili bilo koji drugi odgovarajui dokument koji ukazuje da je u vreme
prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, uvezena roba ispunjavala uslove
za primenu preferencijalnog tarifnog tretmana, povlaenog tarifnog tretmana odreenog zbog
vrste robe ili tretman kao domaa roba,
2) se priloeno uverenje izriito odnosi na predmetnu robu,
3) su ispunjeni svi uslovi koji se odnose na prihvatanje navedenog dokumenta,
4) su ispunjeni svi ostali uslovi za odobravanje preferencijalnog tarifnog tretmana ili
povlaenog tarifnog tretmana odreenog zbog vrste robe.
Povraaj ili otpust e biti izvren po podnoenju robe. Ako roba ne moe biti podneta carinarnici
koja izvrava odluku, carinski organ koji donosi odluku odobrava povraaj ili otpust samo ako se
na osnovu raspoloivih podataka moe nedvosmisleno utvrditi da se naknadno podneto
uverenje ili dokument odnosi na navedenu robu.

lan 636
Povraaj ili otpust nee biti izvren u skladu sa lanom 275. Carinskog zakona ako je:
1) oteenje robe bilo uzeto u obzir prilikom utvrivanja uslova ugovora, posebno cene po kojoj
je roba stavljena u carinski postupak zbog kojeg je nastala obaveza plaanja uvoznih dabina,
2) uvoznik prodao robu nakon to je utvrdio da je roba oteena ili da ne odgovara uslovima iz
ugovora.

lan 637
Ne iskljuujui primenu odredaba lana 643. stav 1. taka 3) ove uredbe, carinski organ koji
donosi odluku utvrdie rok za ispunjenje carinskih formalnosti potrebnih za povraaj ili otpust,
koji ne moe biti dui od dva meseca raunajui od dana obavetavanja o odluci o povraaju ili
otpustu.

Istekom roka iz stava 1. ovog lana, gubi se pravo na povraaj ili otpust, osim ako lice na koje
se odluka odnosi dokae da rok nije moglo da ispotuje zbog nepredvidivih okolnosti ili dejstva
vie sile.

lan 638
Ako unitenje robe, koje je odobrio carinski organ koji donosi odluku, prouzrokuje nastanak
otpadaka ili ostataka, ti otpaci ili ostaci smatrae se stranom robom od trenutka donoenja
odluke o prihvatanju zahteva za povraaj ili otpust.

lan 639
Ako carinski organ odobri primenu lana 275. stav 4. Carinskog zakona, preduzee neophodne
mere kako bi se roba stavljena u postupak carinskog skladitenja ili uneta u slobodnu zonu ili
slobodno skladite mogla naknadno identifikovati kao strana roba.

lan 640
Ako se izvoz, ponovni izvoz, unitenje ili drugi oblik carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe
odnose na jedan ili vie delova ili komponenti proizvoda, a ne na ceo proizvod, iznos koji treba
vratiti ili otpustiti predstavlja razliku izmeu iznosa uvoznih dabina obraunatih za ceo proizvod
i iznosa uvoznih dabina koji bi se obraunao na ostali deo proizvoda ako bi taj deo proizvoda
bio stavljen, u nepromenjenom stanju u carinski postupak koji ukljuuje obavezu plaanja
uvoznih dabina, na dan kada je ceo proizvod stavljen u postupak.

lan 641
Carinski organ odobrava povraaj ili otpust samo ako je iznos carinskog duga vei od 10 evra u
dinarskoj protivvrednosti.

3. Posebne odredbe koje se odnose na primenu lana 276. Carinskog zakona

lan 642
Carinski organ koji donosi odluku o zahtevu za povraaj ili otpust, podnetom na osnovu lana
276. stav 2. Carinskog zakona:
1) izvrie povraaj ili otpust, ako se zahtev zasniva na nekoj od okolnosti iz l. 643 - 646. ove
uredbe, a te okolnosti nisu posledica prevare ili grube nemarnosti zainteresovanog lica;
2) nee izvriti povraaj ili otpust ako se zahtev zasniva na nekoj od okolnosti iz lana 647. ove
uredbe.
Radi primene lana 276. stav 1. Carinskog zakona i ovog lana, "zainteresovano lice" je lice
odnosno lica iz lana 623. stav 1. ove uredbe, odnosno njihovi zastupnici, kao i svako drugo lice
koje je bilo ukljueno u obavljanje carinskih formalnosti koje se odnose na predmetnu robu ili
koje je dalo uputstva potrebna za obavljanje tih formalnosti.

lan 643

Povraaj ili otpust vri se ako:

1) je strana roba koja je bila stavljena u carinski postupak uz potpuno ili delimino osloboenje
od uvoznih dabina ili roba koja je putena u slobodan promet uz povlaen tarifni tretman na
osnovu njene krajnje upotrebe, ukradena, pod uslovom da je roba odmah pronaena i ponovo
stavljena u svoj prvobitni carinski status u stanju u kojem je bila kada je bila ukradena,
2) je strana roba grekom povuena iz carinskog postupka u koji je bila stavljena, a koji
ukljuuje potpuno ili delimino osloboenje od navedenih dabina, pod uslovom da se, im je
greka otkrivena, roba ponovo stavi u svoj prvobitan carinski status u stanju u kom je bila kada
je bila povuena,
3) ne radi mehanizam za otvaranje prevoznog sredstva u kome se nalazi roba koja je prethodno
stavljena u slobodan promet i shodno tome robu nije mogue istovariti nakon prispea na njeno
odredite, pod uslovom da se roba odmah ponovo izveze,
4) je roba, koja je prvobitno bila stavljena u slobodan promet, naknadno vraena stranom
dobavljau u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja, da bi mu se na taj nain omoguilo da
besplatno otkloni nedostatke koji su postojali pre putanja robe (ak i ako se otkriju posle
putanja robe) ili da je dovede u sklad sa odredbama ugovora prema kojem je stavljena u
slobodan promet, a navedeni dobavlja odlui da robu trajno zadri zato to nije u stanju da
otkloni greke ili zato to to ne bi bilo ekonomino,
5) se otkrije, nakon odluke carinskog organa da naknadno proknjii iznos uvoznih dabina koji
se stvarno duguje za robu stavljenu u slobodan promet uz potpuno osloboenje od tih dabina,
da je ta roba ponovo izvezena iz carinskog podruja Republike Srbije bez carinskog nadzora,
pod uslovom da se dokae da bi bitni uslovi propisani Carinskim zakonom za povraaj ili otpust
takvih uvoznih dabina zaista bili ispunjeni u vreme ponovnog izvoza da je taj iznos bio
naplaen kada je roba bila stavljena u slobodan promet,
6) je sudski organ zabranio promet odreenog proizvoda koji je prethodno bio prijavljen za
carinski postupak kojim se zainteresovano lice obavezuje da plati uvozne dabine pod
uobiajenim uslovima, a taj proizvod se ponovo izveze iz carinskog podruja Republike Srbije ili
uniti pod kontrolom carinskog organa, pod uslovom da se utvrdi da dati proizvod nije stvarno
bio korien u Republici Srbiji,
7) je roba bila prijavljena za carinski postupak koji ukljuuje obavezu plaanja takvih dabina od
strane deklaranta koji je ovlaen da to uradi samoinicijativno, a roba, ne zbog greke
deklaranta, nije mogla da se isporui primaocu,
8) je poiljalac adresirao robu na pogrenog primaoca,
9) je utvreno da je roba neodgovarajua za upotrebu za koju je primalac namenio, zbog
oigledne greke u njegovoj narudbini,
10) je, nakon stavljanja u carinski postupak koji ukljuuje obavezu plaanja uvoznih dabina,
ustanovljeno da roba, u vreme njenog stavljanja, nije bila u skladu sa vaeim propisima koji se
odnose na njenu upotrebu ili promet i zbog toga ne moe da se koristi u svrhe za koje ju je
primalac namenio,

11) je primalac spreen ili znaajno ogranien da upotrebi robu u svrhe za koje ju je namenio,
zbog optih mera, koje je, posle stavljanja robe u carinski postupak uz obavezu plaanja
uvoznih dabina, doneo organ ovlaen za odluivanje,
12) potpuno ili delimino osloboenje od uvoznih dabina, za koje je zainteresovano lice
podnelo zahtev u skladu sa vaeim propisima ne moe, i pored toga to nema greke
zainteresovanog lica, da bude odobreno od strane carinskog organa, koji e shodno tome
proknjiiti dospele uvozne dabine,
13) je roba stigla primaocu nakon isteka obaveznih rokova za isporuku odreenih u ugovoru na
osnovu kojeg je roba bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaanja uvoznih dabina,
14) nije bilo mogue prodati robu u carinskom podruju Republike Srbije, pa se besplatno
ustupa humanitarnim organizacijama:
(1) koje svoje aktivnosti obavljaju u drugim dravama, pod uslovom da imaju svoja
predstavnitva u Republici Srbiji, ili
(2) koje svoje aktivnosti obavljaju u carinskom podruju Republike Srbije, pod
uslovom da imaju pravo na osloboenje u sluaju uvoza sline robe iz drugih drava
radi stavljanja u slobodan promet,
15) je carinski dug nastao na drugi nain od onog navedenog u lanu 237. Carinskog zakona i
zainteresovano lice je u mogunosti da podnese uverenje o poreklu, uverenje o kretanju robe,
dokument za unutranji tranzitni postupak ili drugi odgovarajui dokument iz kojeg se vidi da bi
u sluaju da je bila prijavljena za slobodan promet, uvezena roba imala pravo na primenu
preferencijalnog tarifnog tretmana ili da bude tretirana kao domaa roba, pod uslovom da su
ispunjeni ostali uslovi iz lana 635. ove uredbe.
Povraaj ili otpust u sluajevima iz stava 1. taka 3) i ta. 6) - 14) ovog lana se, osim kada je
roba unitena po nalogu nadlenog organa ili besplatno ustupljena humanitarnim
organizacijama koje svoje aktivnosti obavljaju u Republici Srbiji, uslovljava njenim ponovnim
izvozom iz carinskog podruja Republike Srbije pod nadzorom carinskih organa.
Ako se to od njega zahteva, carinski organ koji donosi odluku odobrava da se ponovni izvoz
robe zameni njenim unitenjem ili stavljanjem u postupak spoljnog tranzita, postupak carinskog
skladitenja ili u slobodnu zonu odnosno slobodno skladite.
Roba za koju treba da se odredi jedno od ovih postupanja smatra se stranom robom.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, carinski organ preduzima potrebne mere da obezbedi da se
roba koja je smetena u carinsko skladite, slobodnu zonu, ili u slobodno skladite, moe
naknadno identifikovati kao strana roba.
Pored uslova iz st. 1 - 5 ovog lana, nadzorna carinarnica mora da se uveri da roba nije bila ni
upotrebljena niti prodata pre njenog ponovnog izvoza.

lan 644

Povraaj ili otpust vri se ako je:

1) roba, koja je grekom bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaanja uvoznih
dabina, ponovo izvezena iz carinskog podruja Republike Srbije bez prethodnog prijavljivanja
za carinski postupak u koji je trebalo da bude stavljena, pod uslovom da su ispunjeni ostali
uslovi propisani u lanu 274. Carinskog zakona,
2) roba ponovo izvezena ili unitena u skladu sa lanom 275. stav 3. taka 2) Carinskog
zakona, bez carinskog nadzora, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi propisani u tom lanu,
3) roba ponovo izvezena ili unitena bez carinskog nadzora u skladu sa lanom 643. stav 1.
taka 3) i ta. 6) - 14) ove uredbe, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi koji su propisani u
lanu 643. st. 2. do 6. ove uredbe.
Povraaj ili otpust pod okolnostima iz stava 1. ovog lana, carinski organ odobrava, ako se:
1) podnoenjem svih dokaza koji su potrebni, carinskom organu koji donosi odluku omogui da
utvrdi da je roba u pogledu koje se zahteva povraaj ili otpust:
(1) zaista ponovo izvezena iz carinskog podruja Republike Srbije, ili
(2) unitena pod nadzorom organa ili lica ovlaenih da slubeno potvrde takvo
unitenje,
2) carinskom organu koji donosi odluku, vrate sva dokumenta, kojim se potvruje domai status
predmetne robe, a pod ijim pokriem je navedena roba mogla da napusti carinsko podruje
Republike Srbije ili podnesu dokazi, koje taj organ smatra neophodnim da bi se uverio da
navedeni dokument ne moe naknadno da se upotrebi u vezi sa bilo kakvim uvozom robe u
Republiku Srbiju.

lan 645
Radi primene lana 644. stav 2. ove uredbe:
1) kao dokaz koji je potreban da bi se carinskom organu koji donosi odluku omoguilo da utvrdi
da je roba u pogledu koje se zahteva povraaj ili otpust, zaista bila ponovo izvezena iz
carinskog podruja Republike Srbije, podnosilac zahteva prilae:
(1) original ili overenu kopiju deklaracije za izvoz navedene robe iz carinskog podruja
Republike Srbije, i
(2) potvrdu carinarnice preko koje je roba stvarno napustila carinsko podruje
Republike Srbije. Ako potvrda ne moe da se podnese, kao dokaz da je roba
napustila carinsko podruje Republike Srbije moe se podneti:
- potvrde carinarnice u zemlji odredita kojom se potvruje prispee robe, ili
- original ili overena kopija deklaracije koja je podneta za tu robu u zemlji odredita,

2) kao dokaze potrebne da se carinskom organu koji donosi odluku omogui da se uveri da je
roba za koju se zahteva povraaj ili otpust, zaista unitena pod nadzorom organa ili lica
ovlaenih da slubeno potvrde takvo unitenje, podnosilac zahteva prilae:
(1) zapisnik ili izjavu o unitenju, sainjenu od strane organa pod ijim je nadzorom
roba unitena, odnosno overenu kopiju istog, ili
(2) potvrdu sainjenu od strane lica koje je ovlaeno da potvrdi unitenje, uz koju se
prilae dokaz o njegovom ovlaenju.
Dokumenta navedena u stavu 1, taka 1) podtaka (2) alineja prva i druga, mora da prati
administrativna i komercijalna dokumentacija koja carinskom organu koji donosi odluku
omoguava da proveri da li je roba koja je izvezena iz carinskog podruja Republike Srbije ista
kao ona koja je bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaanja uvoznih dabina, i to:
1) original ili overena kopija deklaracije za navedeni postupak i
2) ako to carinski organ koji donosi odluku smatra neophodnim, komercijalni ili administrativni
dokumenti (poput fakture, podataka o isporuci, tranzitnih dokumenata ili uverenja o zdravstvenoj
ispravnosti) koji sadre pun opis robe (trgovaki opis, koliine, oznake i druge podatke koji su
potrebni za identifikaciju), koji su podneti sa deklaracijom za navedeni postupak ili sa
deklaracijom za izvoz iz carinskog podruja Republike Srbije ili sa deklaracijom koja je podneta
za tu robu u zemlji odredita, u zavisnosti od sluaja.
Dokumenta iz stava 1. taka 2) ovog lana sadre dovoljno detaljan opis unitene robe
(trgovaki opis, koliine, oznake i druge podatke za njenu identifikaciju) da bi se carinskom
organu omoguilo da se uveri, poreenjem sa podacima koji su navedeni u deklaraciji za
carinski postupak uz obavezu plaanja uvoznih dabina i u priloenim trgovakim dokumentima
(fakture, podataka o isporuci itd.), da je unitena roba ona koja je bila prijavljena za navedeni
postupak.
Kada su dokazi iz stava 1. ovog lana nedovoljni da omogue carinskom organu koji donosi
odluku da donese odluku o sluaju koji mu je podnet uz potpuni uvid u injenino stanje,
odnosno kada odreeni dokazi nisu na raspolaganju, takvi dokazi se mogu dopuniti ili zameniti
drugim dokumentima za koja navedeni organ smatra da su potrebna.

lan 646
Stavljanjem u slobodan promet vraene robe, za koju su prilikom njenog izvoza iz carinskog
podruja Republike Srbije naplaene izvozne dabine, stie se pravo na povraaj plaenih
iznosa.
Stav 1. ovog lana primenjuju se samo na robu u situacijama iz lana 576. ove uredbe.
Carinarnici, kod koje se roba prijavljuje za stavljanje u slobodan promet, mora da se dokae da
se roba nalazi u jednoj od situacija iz lana 221. stav 4. taka 2) Carinskog zakona.
Stav 1. ovog lana primenjuje se i kada vraena roba predstavlja samo deo robe koja je bila
prethodno izvezena iz carinskog podruja Republike Srbije.

lan 647
Carinski organ ne odobrava povraaj ili otpust kada je jedini osnov na kome se zasniva zahtev
za povraaj ili otpust:
1) ponovni izvoz, iz carinskog podruja Republike Srbije, robe koja je prethodno bila prijavljena
za carinski postupak uz obavezu plaanja uvoznih dabina, iz drugih razloga, a ne onih koji se
navode u l. 274. ili 275. Carinskog zakona ili u l. 643. ili 644. ove uredbe, posebno zbog
neuspele prodaje robe,
2) unitenje, iz bilo kog razloga, osim u sluajevima koji su izriito propisani vaeim propisima
Republike Srbije, robe prijavljene za carinski postupak uz obavezu plaanja uvoznih dabina
posle njenog putanja od strane carinskog organa,
3) podnoenje dokumenata, radi dobijanja preferencijalnog tarifnog tretmana za robu koja je
prijavljena za slobodan promet, za koja se naknadno utvrdi da su lana, falsifikovana ili
nevaea za tu svrhu, ak i ako se dokumenta podnesu u dobroj nameri.

Deo esti
PRODAJA CARINSKE ROBE
lan 648
Carinarnica, koju ovlasti direktor, vri javnu prodaju carinske robe.
Carinarnica, za carinsku robu koja se izlae javnoj prodaji, sastavlja spiskove robe po vrsti,
trgovakom nazivu i koliini.
Carinarnica, radi pregleda, merenja i procene vrednosti carinske robe koja se izlae javnoj
prodaji, kao i radi provere da li su se stekli uslovi za prodaju te robe, obrazuje komisiju od tri
lana, a po potrebi moe angaovati i vetaka.
Komisija iz stava 3. ovog lana duna je da utvrdi da li carinska roba navedena u spiskovima
odgovara podacima iz isprava po kojima je carinarnica robu primila, oduzela ili na drugi nain
preuzela. Komisija o svom radu sastavlja zapisnik. Ako utvrdi da se stanje robe u pogledu
kakvoe ili koliine ne slae s podacima iz navedenih isprava, komisija je duna da to
konstatuje u zapisniku, kao i da su se stekli uslovi predvieni zakonom za izlaganje carinske
robe prodaji.

lan 649
Posle izvrenog pregleda, merenja i procenjivanja vrednosti carinske robe komisija iz lana 648.
stav 3. ove uredbe utvruje poetnu cenu carinske robe koja se izlae javnoj prodaji.
Prilikom utvrivanja poetne cene carinske robe, komisija iz lana 648. stav 3. ove uredbe
uzima u obzir cenu iste ili sline robe na domaem tritu, po odbitku uobiajenih trokova
poslovanja u trgovini.

lan 650
Carinarnica moe do objavljivanja javne prodaje odobriti vlasniku robe, osim robe oduzete u
prekrajnom postupku, da robu preuzme radi carinjenja ili ponovnog izvoza.
Ako se roba iz stava 1. ovog lana ne proda na prvoj javnoj prodaji, carinarnica moe, u smislu
stava 1. ovog lana, dozvoliti preuzimanje robe, do objavljivanja naredne javne prodaje.
U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana, lice koje preuzima robu duno je da plati i sve trokove
koje je carinarnica imala zbog dranja, uvanja, prevoza i procene robe, kao i druge trokove u
vezi sa prodajom robe, koje utvruje carinarnica.

lan 651
Javna prodaja objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu, ija se distribucija vri na celom
carinskom podruju, najkasnije osam dana pre dana javne prodaje.
Oglas o javnoj prodaji sadri: uslove javne prodaje, podatke o vrsti i stanju carinske robe,
poetnu cenu carinske robe, dan, as i mesto odravanja javne prodaje, visinu i nain polaganja
kaucije za uestvovanje u javnoj prodaji, kao i dan, as i mesto na kome se moe razgledati
carinska roba koja se izlae prodaji.
Na javnoj prodaji mogu uestvovati sva lica. Ako je posebnim propisom predviena obaveza
posebne registracije, odnosno ispunjenje posebnih uslova za promet ili upotrebu carinske robe
koja se izlae javnoj prodaji, na javnoj prodaji mogu uestvovati samo tako registrovana lica,
odnosno lica koja ispunjavaju propisane posebne uslove.

lan 652
Pre poetka javne prodaje, ponuai su duni da poloe kauciju u iznosu od 30% od poetne
cene carinske robe, i 1% na ime trokova transfera novanih sredstava.
Kaucija se moe uplatiti na raun carinarnice ili gotovinom na blagajni carinarnice.
Po okonanoj javnoj prodaji kaucija se vraa bez odlaganja ponuau ija ponuda nije
prihvaena.

lan 653
Prva javna prodaja moe se odrati samo ako na njoj uestvuju najmanje tri ponuaa, koja su
blagovremeno uplatila kauciju.
Ako prva javna prodaja ne uspe, zakazuje se druga javna prodaja koja se moe odrati ako na
njoj uestvuju najmanje dva ponuaa, koja su blagovremeno uplatila kauciju. Druga javna
prodaja objavljuje se na isti nain kao i prva, s tim to se u oglasu naznauje da je to druga
javna prodaja.
Javna prodaja iz st. 1. i 2. ovog lana smatra se neuspelom ako se za carinsku robu ni posle
treeg poziva ne ponudi cena vea od poetne cene.

lan 654
O javnoj prodaji vodi se zapisnik u koji se unose podaci o carinskoj robi, uplaenoj kauciji,
poetnoj ceni robe, uesnicima u nadmetanju na javnoj prodaji, dodatnoj kauciji, podnesenim
ponudama, postignutoj prodajnoj ceni i kupcu.
Ako u toku javne prodaje poetna cena robe dostigne iznos koji je 100% vei od poetne cene
robe, komisija e prekinuti javnu prodaju i obavestiti uesnike u nadmetanju da na uveanu
vrednost uplate dodatnu kauciju u iznosu koji sa ve uplaenom kaucijom ini 30% od cene
robe ponuene na javnoj prodaji do momenta njenog prekida. Postupak javne prodaje e se
nastaviti samo ako na njoj uestvuju najmanje tri ponuaa koja su uplatila dodatnu kauciju.
Zapisnik o javnoj prodaji potpisuju lanovi komisije, kupac i prisutni ponuai.
Zapisnik iz stava 2. ovog lana istie se na oglasnoj tabli carinarnice u roku od dva dana od
dana zavrene prodaje i mora se nalaziti na oglasnoj tabli tri dana od dana njihovog isticanja i u
kom roku uesnici javne prodaje mogu podneti prigovor na rad i postupak komisije.
O podnesenom prigovoru carinarnica odluuje u roku od tri dana od dana podnoenja
prigovora.

lan 655
Ako se carinska roba ne proda na drugoj javnoj prodaji, moe se prodati prikupljanjem ponuda.
Nakon okonanja postupka javne prodaje iz stava 1. ovog lana ponuai koji su blagovremeno
uplatili kauciju za drugu javnu prodaju, pozivaju se da u zatvorenim kovertama dostave svoje
ponude u roku koji odredi komisija.
Otvaranju koverata sa ponudama pristupa se odmah po isteku roka iz stava 2. ovog lana.
Komisija, nakon konstatacije da roba nije prodata prikupljanjem ponuda, saoptava datum,
vreme i mesto odravanja neposredne pogodbe i utvruje najniu cenu po kojoj se carinska
roba moe prodati.

lan 656
Kupac je duan da kupoprodajnu cenu uplati i robu preuzme u roku od osam dana od dana
izvrene prodaje, odnosno od dana okonanja postupka po prigovoru.
Ako kupac u roku iz stava 1. ovog lana ne uplati kupoprodajnu cenu, gubi pravo na povraaj
kaucije, a carinska roba se ponovo izlae javnoj prodaji.
Kupac iz st. 1. i 2. ovog lana ne moe uestvovati na ponovo odranoj javnoj prodaji iste
carinske robe.

lan 657

Eksplozivne, otrovne, radioaktivne i zapaljive materije mogu se prodati neposrednom pogodbom

pravnom licu ovlaenom za promet takve robe ili pravnom licu koje takvu robu koristi u procesu
proizvodnje.
Carinska roba koja ima komercijalnu vrednost samo kao sirovina ili otpadak moe se prodati
prikupljanjem ponuda.

lan 658
Od iznosa ostvarenog po osnovu prodaje carinske robe, carinarnica obraunava trokove
vezane za prodaju te robe (stvarni trokovi objavljivanja oglasa o prodaji, trokovi rada komisija
u vezi s prodajom robe, trokovi zakupnine poslovnih prostorija u kojima se smeta i prodaje
roba, trokovi slubenog puta radnika carinarnice koji preuzima carinsku robu i drugi trokovi
nastali u vezi s prodajom carinske robe), a ostatak tog iznosa uplauje u budet Republike
Srbije.

Deo sedmi
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 659
Odobrenja i druge isprave koje je Uprava carina izdala do poetka primene ove Uredbe,
primenjuju se do isteka roka njihovog vaenja.

lan 660
Isprave podnete Upravi carina kao obezbeenje za plaanje carinskog duga do dana poetka
primene ove uredbe, odgovarajue se primenjuju i vae, i to:
1) bankarske garancije, do u njima naznaenog roka vaenja,
2) ostali oblici obezbeenja, do okonanja predmetnog carinskog postupka za koji su poloena
ili do prestanka vaenja odobrenja za sprovoenje predmetnog postupka.
Carinska skladita otvorena prema propisima koji danom poetka primene ove uredbe prestaju
da vae, mogu nastaviti poslovanje kao carinska skladita u skladu sa odredbama ove uredbe,
pod uslovom da dralac skladita u roku od tri meseca od dana poetka primene ove uredbe
pribavi reenje o osnivanju i uskladi poslovanje u skladu sa odredbama ove uredbe.

lan 661
Prilozi 1 - 42. ove uredbe odtampani su uz ovu uredbu i ine njen sastavni deo.

lan 662
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vai Uredba o carinski dozvoljenom
postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Slubeni

glasnik RS", br. 127/03, 20/04, 24/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05, 106/05, 5/06, 47/06,
86/06, 10/07, 25/07, 80/07, 9/09, 26/09, 28/09, 57/09 i 96/09).

lan 663
Ova uredba stupa na snagu 1. januara 2011. godine.

Samostalni lan Uredbe o izmenama i dopunama

Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom
("Sl. glasnik RS", br. 63/2013)

lan 27
Posle Priloga 42. dodaje se Prilog 43, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

lan 28
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lan Uredbe o izmenama i dopunama

Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom
("Sl. glasnik RS", br. 145/2014)

lan 89
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se od 25. januara 2015. godine.

Prilog 1.
ZAHTEV ZA IZDAVANJE OBAVEZUJUEG OBAVETENJA O
SVRSTAVANJU ROBE PO CARINSKOJ TARIFI (OOS)
1. Podnosilac zahteva (naziv i sedite)

Za slubenu upotrebu (mesto peata)

telefon:
faks:
PIB:

2. Korisnik (naziv i adresa)

poverljivo
Vana napomena

telefon:
faks:
PIB:

3. Zastupnik (naziv i adresa)

telefon:
faks:
PIB:

Potpisom ovog zahteva podnosilac prihvata

odgovornost za istinitost i potpunost podataka
navedenih na ovom obrascu i svim njegovim
prilozima. Podnosilac prihvata da se ovi podaci
kao i fotografije, skice, prospekti i drugo mogu
uvati u arhivi Uprave carina, kao i da se
informacije, ukljuujui fotografije, skice,
prospekte i drugo, priloene uz zahtev ili
dostupne Upravi carina, a koji u 2. i 9. polju nisu
oznaeni kao poverljivi, mogu uiniti javno
dostupnim putem interneta.
4. Obnavljanje OOS
U koliko zahtevate obnavljanje OOS, obavezno
popunite sledee podatke:
broj OOS:
vai od: godina mesec dan
tarifna oznaka: _______________

5. Carinska tarifa

6. Vrsta posla

Oznaite u koju tarifu roba treba biti svrstana:

Odnosi li se zahtev na stvarno nameravani uvoz

ili izvoz?

Harmonizovani sistem (HS)

DA

NE

 Carinska tarifa
Drugo (navedite) _______________

7. Predlog za svrstavanje robe

Navedite kako bi, prema Vaem miljenju,
trebalo svrstati robu.
tarifna oznaka: _______________

8. Opis robe

poverljivo

Navedite, u zavisnosti od sluaja, detaljne podatke o sastavu robe i metodama analize koje se
koriste za odreivanje sastava robe, nainu proizvodnje, upotrebljenim sastavnim delovima,
nameni i upotrebi robe, uobiajenom trgovakom nazivu kao i nainu pakovanja robe, naroito u
sluaju setova za maloprodaju (ukoliko je potrebno vie prostora za opis, upotrebite dodati list).

9. Trgovaki naziv, oznaka, proizvoa, zemlja porekla i dodatni podaci*

poverljivo

Navedite koje informacije, dostavljene u skladu sa navodima u polju 10. ovog zahteva ili
dostupne Upravi carina, treba tretirati kao poverljive
10. Uzorci i slino:
Oznaite je li neto od sledeeg priloeno uz zahtev:
Opis:

Prospekti:

Da li elite povraaj DA
uzorka?

Fotografije:

Uzorci:

Ostalo:

NE

Posebni trokovi nastali zbog sprovoenja potrebnih analiza i drugih ispitivanja ili vetaenja,
odnosno zbog povraaja robe, obraunae se podnosiocu zahteva.

11. Drugi zahtevi za OOS, odnosno izdata OOS

Navedite da li ste zatraili izdavanje ili raspolaete OOS za istu ili slinu robu.
DA
datum
zahteva:

NE Ako da, navedite pojedinosti i priloite njihove kopije:

godina mesec dan

datum
zahteva:

godina mesec

dan

broj miljenja:
datum poetka
vaenja:

broj miljenja:

godina mesec

dan datum poetka vaenja:

tarifna oznaka:

tarifna oznaka:
12. OOS izdata drugim korisnicima*
Navedite da li je, prema Vaem saznanju, OOS za istu ili slinu robu ve bilo izdato u Republici
Srbiji drugim korisnicima.
DA

NE

Ako da, navedite pojedinosti:

broj miljenja:

broj miljenja:

datum poetka vaenja: godina mesec dan datum poetka vaenja:

tarifna oznaka:

tarifna oznaka:

13. Datum i potpis:

Administrativne takse:
va broj:

datum:

godina

mesec
potpis i peat:

Za slubenu upotrebu

_______________
* ukoliko je potrebno vie prostora za podatke, upotrebite dodatni list

Prilog 2.

dan

OBAVEZUJUE OBAVETENJE O SVRSTAVANJU ROBE PO

CARINSKOJ TARIFI (OOS)
Strana 1
PRIMERAK ZA KORISNIKA
1.

OOS

REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA - UPRAVA
CARINA

2. Broj OOS

(lan 19. Carinskog zakona i lan 15. Uredbe

o carinski dozvoljenom postupanju s robom)
3. Korisnik (naziv i adresa sedite) poverljivo 4. Datum izdavanja

Vana napomena

5. Datum i broj zahteva

U skladu sa odredbom lana 19. stav 3.

Carinskog zakona, OOS vai tri godine od
dana izdavanja, osim u sluajevima iz stava 8. 6. Svrstavanje robe po Carinskoj tarifi
taka 1. ovog lana.
Podaci iz ovog OOS uvae se u arhivi Uprave
carina.
Korisnik ima pravo albe Ministarstvu finansija,
putem Uprave carina, u roku od 15 dana od
dana dostavljanja OOS.
7. Opis robe

8. Trgovaki naziv i dodatni podaci

poverljivo

9. Pravni osnov za svrstavanje robe

10. OOS se izdaje na osnovu sledeih podataka i materijala koje je podneo podnosilac
zahteva:
Opis:
Mesto:

Prospekti:

Fotografije:
Potpis:

Uzorci:
Peat:

Ostalo:

Datum:

OBAVEZUJUE OBAVETENJE O SVRSTAVANJU ROBE PO CARINSKOJ TARIFI (OOS)

Strana 2
PRIMERAK ZA UPRAVU CARINA
1.

OOS

REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA - UPRAVA CARINA

2. Broj OOS

(lan 19. Carinskog zakona i lan 15. Uredbe o carinski dozvoljenom

postupanju s robom)

3. Korisnik (naziv sedite)

poverljivo 4. Datum izdavanja

Vana napomena
U skladu sa odredbom lana 19. stav 3. Carinskog zakona, ovo OOS
vai tri godine od dana izdavanja, osim u sluajevima iz stava 8. taka
1. ovog lana.
Podaci iz ovog OOS uvae e se u arhivi Uprave carina.

5. Datum i broj
zahteva

6. Svrstavanje robe
po Carinskoj tarifi

Korisnik ima pravo albe Ministarstvu finansija, putem Uprave

carina, u roku od 15 dana od dana dostavljanja OOS.
7. Opis robe

8. Trgovaki naziv i dodatni podaci

poverljivo

9. Pravni osnov za svrstavanje robe

10. OOS se izdaje na osnovu sledeih podataka i materijala koje je podneo podnosilac
zahteva:
Opis:

Prospekti:

Mesto:

Fotografije:

Uzorci:

Ostalo:

Peat:

Potpis:
Datum:

Prilog 3.
ZAHTEV ZA IZDAVANJE OBAVEZUJUEG OBAVETENJA O
POREKLU ROBE (OOP)
1. Podnosilac zahteva (naziv i sedite)

Za slubenu upotrebu (mesto peata)

telefon:
faks:
PIB:

2. Korisnik (naziv i sedite)

poverljivo
Vana napomena

telefon:
faks:
PIB:

3. Zastupnik (naziv i sedite)

Potpisom ovog zahteva podnosilac prihvata

odgovornost za istinitost i potpunost podataka
navedenih na ovom obrascu i svim njegovim
prilozima. Podnosilac prihvata da se ovi podaci
kao i fotografije, skice, prospekti i drugo mogu
uvati u arhivi Uprave carina, kao i da se
informacije, ukljuujui fotografije, skice,
prospekte i drugo, priloene uz zahtev ili

dostupne Upravi carina, a koji u 2. i 9. polju nisu

oznaeni kao poverljivi, mogu uiniti javno
dostupnim putem interneta.

telefon:
faks:
PIB:

4. Obnavljanje OOP
U koliko zahtevate obnavljanje OOP, obavezno
popunite sledee podatke:
broj OOP:
vai od: godina mesec dan

5. Carinska tarifa

6. Vrsta posla

Tarifna oznaka _______________

Odnosi li se zahtev na stvarno nameravani uvoz

ili izvoz?
DA

NE

7. Pravni osnov na osnovu kojeg se trai OOP

Ako se OOP trai u svrhu odreivanja preferencijalnog

porekla.

Preferencijalno Nepreferencijalno
GSP
Ostalo

Navedite koji se reim primenjuje:

8. Opis robe

poverljivo

Navedite, detaljne podatke o robi i njenom sastavu:

Navedite materijale koje ste koristili u proizvodnji:

Korieni materijali:

Zemlja porekla:

9. Trgovaki naziv, i dodatni podaci*

Tarifni broj:

Vrednost:

poverljivo

10. Zemlja porekla:

Zemlja izvoza (ako je razliito)
Zemlja uvoza

Zemlja porekla:

11. Pravilo o poreklu

12. Cena franko fabrika (ex-works price)

poverljivo

13. Uzorci i sl.

Navedite ta je priloeno uz zahtev (ako ima priloga):
Opis

Broure

Fotografije

Uzorci

Ostalo

Da li elite da vam uzorci budu vraeni

da

ne

Posebni trokovi koji nastanu kao rezultat analiza, izvetaja eksperata ili vraanja
uzoraka mogu biti naplaeni podnosiocu zahteva
14. Ostali zahtevi za OOP ili OOS
Navedite da li ste podnosili zahteve, ili su vam izdati OOP ili OOS za istu ili slinu robu u
Republici Srbiji
da

ne

Datum izdavanja i broj OOP:

15. Datum i potpis:

Ako jeste, navedite detalje:

Datum izdavanja i broj OOS:
Administrativne takse:

Za slubenu upotrebu

_______________
* ukoliko je potrebno vie prostora za podatke, upotrebite dodatni list

Prilog 4.
OBAVEZUJUE OBAVETENJE O POREKLU ROBE (OOP)
Strana 1.
OOP
1.

REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA UPRAVA CARINA

(lan 19. Carinskog zakona i lan 15.

Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju
s robom)
4. Korisnik (naziv i sedite)

2. Broj OOP:

3. Datum poetka vaenja

poverljivo 5. Datum i broj zahteva

6. Svrstavanje robe po Carinskoj tarifi

(Ovo svrstavanje je iskljuivo informativnog
karaktera, i nije obavezujue za Upravu carina,
osim u sluaju OOS pomenutih u polju 17)
Vana Napomena
U skladu sa odredbama lana 19. stav 3. Carinskog zakona, ovaj OOP vai tri godine od dana
izdavanja, osim u sluajevima navedenim u st. 8. taka 2. ovog lana.
Podaci iz ovog OOP uvae se u arhivi Uprave carina.
Korisnik ima pravo albe Ministarstvu finansija, putem Uprave carina, u roku od 15 dana od
dana dostavljanja OOP.
Korisnik OOP mora biti spreman da dokae da predmetna roba i okolnosti na osnovu kojih se
odreuje poreklo robe u potpunosti odgovaraju robi i okolnostima navedenim u obavezujuem
obavetenju.

7. Opis robe

poverljivo

i, (ako se zahteva) njen sastav i metode koje su koriene prilikom odreivanja sastava
robe; trgovaki naziv robe

8. Drava porekla i pravni osnov za utvrivanje porekla

(preferencijalno/nepreferencijalno; sporazum, konvencija; uredba; drugo)

9. Pravilo za utvrivanje porekla koje je primenjeno

(potpuno dobijeni proizvodi, poslednja bitna prerada ili obrada, dovoljna obrada ili prerada,
kumulacija porekla, ostalo)

Mesto:
Datum:

Peat

Potpis

OBAVEZUJUE OBAVETENJE O POREKLU ROBE

Strana 2.
OOP
10. Cena franko fabrika
(ako se zahteva)

poverljivo 11. Broj OOP:

poverljivo
12. Osnovni upotrebljeni materijali
(ako se zahteva)

Drava porekla

Tarifna oznaka

Vrednost

Mesto:
Datum:

Peat

Potpis

OBAVEZUJUE OBAVETENJE O POREKLU ROBE

Strana 3.
OOP
13. Broj OOP

14. Opis obrade potrebne za sticanje porekla (ako se zahteva)

poverljivo

15. Jezik

16. Broj vaeeg OOP ili zahteva za

dobijanje OOP

17. Broj vaeeg OOS ili zahteva za

dobijanje OOS

18. Kljune rei

(poverljivo)

19. Ovo OOP donosi se na osnovu sledeih podataka, koje je podneo podnosilac
zahteva:
opis

prospekti

fotografije

uzorci

Mesto:
Datum:

Peat

Potpis

Prilog 5.
OBRAZAC ZAHTEVA ZA SERTIFIKAT OPS
(IZ LANA 23. OVE UREDBE)
Napomena: Popuniti u skladu sa uputstvom koje sledi
1. Podnosilac zahteva

Popunjava carinski organ

ostalo

2. Pravni status podnosioca zahteva

3. Datum osnivanja

4. Adresa osnivanja

5. Sedite podnosioca zahteva (glavno mesto poslovanja)

6. Kontakt osoba (ime i prezime, kontakt

telefon, faks, mejl adresa)

7. Adresa za prijem obavetenja

(poslovna adresa)

8. PIB

9. Zahtevana vrsta sertifikata:

sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja
sertifikat OPS - sigurnost i bezbednost
sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja/sigurnost i bezbednost

10. Delatnost

11. Informacije o prelasku granice

12. Postojea (odobrena) pojednostavljenja ili

olakice, sertifikati iz lana 30. stav 4. ove
uredbe

13. Carinarnica gde se nalazi (uva) carinska dokumentacija:

14. Carinarnica nadlena (odgovorna) za podnoenje celokupne carinske dokumentacije:

15. Carinarnica na ijem podruju se nalaze glavne knjigovodstvene evidencije:

16.

Potpis: ____________________
Ime: ______________________

Datum: ____________________
Broj priloga: ________________

Nain popunjavanja rubrika:

1. Podnosilac zahteva - uneti puno ime privrednog subjekta podnosioca zahteva.
2. Pravni status podnosioca zahteva - navesti pravni status naveden u osnivakom aktu.
3. Datum osnivanja - navesti dan, mesec i godinu osnivanja.
4. Adresa osnivanja - navesti punu adresu mesta gde je privredni subjekt osnovan, ukljuujui
i dravu gde je osnovan.
5. Sedite podnosioca zahteva (glavno mesto poslovanja) - navesti mesto poslovanja gde
se preduzimaju glavne aktivnosti.
6. Kontakt osoba - navesti puno ime, brojeve telefona i faksa i mejl adresu lica zaduenog od
strane privrednog subjekta za odravanje kontakta sa carinskim organom koji obrauje zahtev.
7. Adresa za prijem obavetenja (poslovna adresa) - popuniti samo u sluaju kad se razlikuje
od adrese osnivanja.
8. PIB: Uneti poreski identifikacioni broj.
9. Zahtevana vrsta sertifikata - prekriiti kuicu ispred eljenog sertifikata.
10. Delatnost - opisati aktivnost podnosioca zahteva.
11. Informacije o prelasku granice - navesti carinarnice preko kojih se obino vri prelazak
granice.
12. Postojea (odobrena) pojednostavljenja ili olakice, sertifikati iz lana 30. stav 4. ove
uredbe - u sluaju ve odobrenih pojednostavljenja, navesti vrstu pojednostavljenja,
odgovarajui carinski postupak i broj odobrenja. Odgovarajui carinski postupak uneti u skladu
sa Pravilnikom.
U sluaju ve odobrenih olakica, uneti broj sertifikata.
U sluaju da podnosilac zahteva poseduje neki od sertifikata iz lana 30. stav 4. ove uredbe,
navesti vrstu i broj sertifikata.
13, 14. i 15. Carinarnice za dokumentaciju/glavnu knjigovodstvenu evidenciju - navesti
pune adrese odgovarajuih carinarnica. Ako carinarnice imaju istu adresu, popuniti samo
rubriku 13.
16. Ime, datum i potpis podnosioca zahteva:

Potpis: Potpisnik treba da oznai u kom svojstvu istupa. Potpisnik bi uvek trebalo da bude
ovlaeno lice.
Ime: Naziv podnosioca zahteva i njegov peat.
Broj priloga: Podnosilac zahteva treba da da sledee informacije:
1) Pregled veinskih (glavnih) vlasnika/akcionara, uz navoenje njihovih imena i dela uea u
kapitalu. Pregled lanova odbora (borda) direktora. Da li su vlasnici poznati carinskim organima
od ranije zbog nepotovanja propisa.
2) Podatke o licu (organu) koje je u privrednom subjektu odgovorno (zadueno) za carinska
pitanja.
3) Opis ekonomske delatnosti.
4) Precizirati mesto poslovanja izdvojenih delova podnosioca zahteva i kratko opisati aktivnosti
svakog od njih. Precizirati da li u pravnom prometu podnosilac zahteva i svaki od njegovih
izdvojenih delova istupa u svoje ime i za svoj raun, ili u svoje ime, a za raun drugog lica, ili
istupa u ime i za raun drugog lica.
5) Precizirati da li je roba kupljena od i/ili dobijena od privrednih subjekata koji su povezani sa
podnosiocem zahteva.
6) Opis unutranje organizacije podnosioca zahteva, a ako postoji, priloiti i dokumentaciju o
funkcijama/nadlenostima svakog sektora i/ili slubi.
7) Podatke o ukupnom broju zaposlenih i za svaki sektor/slubu (odsek) posebno.
8) Imena rukovodilaca sektora/slubi (direktora, naelnika, efa raunovodstva, efa slube za
poslove carinjenja, itd.). Mere koje su usvojene, a koje se primenjuju u sluaju kad je nadleni
zaposleni odsutan, privremeno ili stalno.
9) Ime i poloaj u okviru organizacije podnosioca zahteva lica koje je struno za oblast carine.
Ocena (procena) nivoa znanja ovih lica u pogledu korienja informacionih tehnologija u
carinskim i trgovinskim postupcima i uopte u trgovinske svrhe.
10) Pristanak ili neslaganje sa objavljivanjem odobrenog sertifikata OPS na listi ovlaenih
privrednih subjekata iz lana 40. stav 4. ove uredbe.

Prilog 6.
OBRAZAC SERTIFIKATA OPS
_____________________
(broj sertifikata)
1. Imalac sertifikata OPS

2. Carinarnica koja izdaje sertifikat

Imalac sertifikata OPS iz rubrike 1 je

Ovlaeni privredni subjekt

- Carinska pojednostavljenja

- Sigurnost i bezbednost

- Carinska pojednostavljenja/sigurnost i bezbednost

3. Datum stupanja na snagu sertifikata:

Nain popunjavanja rubrika:

Broj sertifikata - uneti sledee:
OPSC za sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja
OPSS za sertifikat OPS - sigurnost i bezbednost
OPSCS za sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja/sigurnost i bezbednost
1. Imalac sertifikata OPS - uneti puno ime imaoca na nain kako je predvieno za
popunjavanje rubrike 1 Obrasca zahteva za sertifikat OPS iz Priloga 5 ove uredbe, kao i PIB
broj na nain kako je predvieno za popunjavanje rubrike 8 Obrasca zahteva za sertifikat OPS
iz Priloga 5. ove uredbe.
2. Carinarnica koja izdaje sertifikat - Potpis ovlaenog slubenika i peat.
Vrsta sertifikata - Prekriiti kuicu ispred izdatog (odobrenog) sertifikata.
3. Datum stupanja na snagu sertifikata - Oznaiti dan, mesec i godinu, u skladu sa lanom
33. stav 1. ove uredbe.

Prilog 7.
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU OBRADE ILI PRERADE KOJU
TREBA IZVRITI NA MATERIJALIMA BEZ POREKLA KAKO BI
DOBIJENI PROIZVOD STEKAO STATUS PROIZVODA SA
POREKLOM
Opte napomene

Napomena 1:
1.1 U prve dve kolone u Listi obrade ili prerade (prilozi br. 8. i 9.) daje se opis proizvoda koji se
dobija. U prvoj koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u
drugoj koloni navodi naimenovanje robe koje se u Harmonizovanom sistemu koristi za taj tarifni
broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone postoji pravilo koje se
navodi u koloni 3. Ako se, u pojedinim sluajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi
oznaka: "ex" to znai da se pravilo iz kolone 3 primenjuje samo na deo tog tarifnog broja, kako
je navedeno u koloni 2.
1.2 Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, vie tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave, zbog
ega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopteno, pravila iz kolone 3 primenjuju se na
sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne brojeve iz te glave ili u
neki od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.
1.3 Ako je u Listi obrade ili prerade navedeno nekoliko razliitih pravila koja se primenjuju na
razliite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj alineji dato je naimenovanje dela tog
tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3.
Napomena 2:
2.1 Pojam "proizvodnja" obuhvata sve vrste obrade i prerade ukljuujui i "sastavljanje" ili
posebne postupke.
2.2 Pojam "materijal" obuhvata svaki "sastojak", "sirovinu", "komponentu" ili "deo", itd., koji se
koristio u procesu proizvodnje proizvoda.
2.3 Pojam "proizvod" koristi se za proizvod koji se proizvodi, ak i ako je namenjen za kasniju
upotrebu u nekom drugom proizvodnom postupku.
Napomena 3:
3.1 Obrada ili prerada kakvu zahteva pravilo iz kolone 3 vredi samo za materijale bez porekla.
Isto tako ogranienja sadrana u pravilu u treoj koloni vrede samo za koriene materijale bez
porekla.
3.2. Ako je proizvod izraen od materijala bez porekla, a stekao je poreklo u procesu
proizvodnje, te ako se takav proizvod koristi u procesu proizvodnje nekog drugog proizvoda, za
njega ne vredi pravilo iz Liste koje se primenjuje za proizvod u koji je ugraen.
Primer:
Nevezene tkanine mogu stei poreklo putem tkanja iz prediva. Ukoliko se one kasnije koriste za
proizvodnju vezene posteljine, tada se procenat dozvoljene vrednosti koji se odnosi na
nevezenu tkaninu ne koristi u ovom sluaju.
Napomena 4:

4.1 Pravilom se u Listi odreuje najnii stepen potrebne obrade ili prerade, to znai da se
obradom ili preradom iznad te granice stie pravo porekla, dok se obradom ili preradom ispod te
granice ne stie pravo porekla. Drugim reima, kad neko pravilo predvia da se na odreenom
stepenu prerade mogu koristiti materijali bez porekla, upotreba takvog materijala u ranijoj fazi
proizvodnje je dozvoljena, a u kasnijoj vie ne.
4.2 Ako odreeno pravilo u Listi dozvoljava izradu nekoga proizvoda od vie materijala, to znai
da se moe koristiti jedan ili vie materijala, ali ne i to da svi ti materijali moraju biti upotrebljeni
istovremeno.
Primer:
Pravilo za predivo kae da se mogu upotrebiti prirodna vlakna ali i hemijski materijali. To ne
znai da se oba materijala moraju upotrebiti istovremeno - moe se primeniti jedan ili drugi ili
oba zajedno.
4.3. Ako pravilo u Listi zahteva da neki proizvod treba da bude izraen od odreenog materijala,
to ne spreava upotrebu drugih materijala koji, zbog svojih osobina, ne mogu zadovoljiti to
pravilo.
Napomena 5:
Za sve proizvode koji nisu navedeni u Prilogu 9. (proizvodi koji nisu tekstil i tekstilni proizvodi iz
Odeljka XI Carinske tarife) poreklo se odreuje za svaki sluaj posebno uzimajui u obzir bilo
koji postupak obrade ili prerade, shodno konceptu poslednje bitne obrade ili prerade, kao to je
predvieno lanom 34. Carinskog zakona.
Napomena 6:
6.1 Pojam "vlakna" koristi se u Listi iz Priloga 8. za "prirodna vlakna"i "seena vetaka i
sintetika vlakna" iz tarifnih brojeva 5501 do 5507 i vrste vlakana koja se koriste za proizvodnju
hartije.
6.2 Pojam "prirodna vlakna" koristi se u Listi iz Priloga 8. za vlakna koja nisu vetaka ili
sintetika i ogranien je na faze pre predenja, ukljuujui i otpatke, ako nije odreeno drugaije,
pojam "prirodna vlakna" ukljuuje vlaena, eljana ili na drugi nain preraena, ali nepredena
vlakna.
6.3 Pojam "prirodna vlakna" ukljuuje konjsku dlaku iz tarifnog broja 0503, svilu iz tarifnih
brojeva 5002 i 5003, kao i vunena vlakna, finu ili grubu ivotinjsku dlaku iz tarifnih brojeva 5101
do 5105, pamuna vlakna iz tarifnih brojeva 5201 do 5203 i druga biljna vlakna iz tarifnih
brojeva 5301 do 5305.
6.4 Pojam "seena vetaka ili sintetika vlakna" koristi se u Listi iz Priloga 8. za kablove od
vetakih ili sintetikih filamenata, seena vlakna ili otpad, iz tarifnih brojeva 5501 do 5507.
6.5 Pojmove "tekstilna pulpa" i "hemijski materijali" u Listi iz Priloga 8. koristi se za opise
netekstilnih materijala (koji se ne svrstavaju u Glave od 50 do 63) koji se mogu koristiti za izradu
vetakih ili sintetikih vlakana ili prediva, ili vlakana za izradu hartije.

6.6 Za proizvode dobijene iz dva ili vie tekstilnih materijala odredbe iz kolone 3 primenjuju se
za svaki pojedinani tekstilni materijal koji je sadran u proizvodu.
Napomena 7:
7.1 Pojam "prethodno beljen", koji se koristi u Listi iz Priloga 8. za oznaavanje potrebnog
stepena proizvodnje kada se koriste odreeni materijali bez porekla, primenjuje se na odreeno
predivo, tkani tekstil i pletene i kukiane materijale to se peru tek nakon postupaka predenja ili
tkanja.
Prethodno beljeni proizvodi nalaze se u ranijoj fazi proizvodnje nego beljeni proizvodi, koji su bili
vie puta prani u sredstvima za beljenje (oksidaciona sredstva, poput vodonik peroksida i
redukcijskih sredstava).
7.2 Pojam "potpuna izrada" koji se koristi u Listi iz Priloga 8. znai da se moraju obaviti svi
postupci od seenja tkanine ili pletenja ili kukianja tkanine do gotovog proizvoda.
Ipak, izrada se nee smatrati nepotpunom ako se jedan ili vie zavrnih postupaka ne sprovede.
Primeri zavrnih postupaka:
- privrivanje dugmadi i/ili drugih vrsta spajanja,
- izrada rupa za dugmad,
- izrada manetni odnosno poruba kod pantalona i rukava ili konano porubljivanje suknji i
haljina,
- izrada ukrasnih tepova i dodataka kao to su depovi, etikete, oznake i drugo,
- peglanje i ostale pripreme gotovih kompleta za prodaju.
Napomene za zavrne postupke - posebni sluajevi:
Mogue je da je u nekim postupcima izrade izvoenje zavrnih postupaka, posebno u sluaju
kombinacije postupaka, od takve vanosti da se ti postupci moraju smatrati postupcima veim
od jednostavnog dovravanja.
U takvim posebnim sluajevima neobavljanje zavrnih postupaka moe da znai da izradu nije
mogue smatrati potpunom.
7.3 Pojam "impregnisanje, prevlaenje, prekrivanje ili laminiranje"ne znai postupke koji slue
za spajanje tkanina.

Prilog 8.
LISTA OBRADE ILI PRERADE KOJU TREBA IZVRITI NA
MATERIJALIMA BEZ POREKLA KAKO BI DOBIJENI PROIZVOD
STEKAO STATUS PROIZVODA SA POREKLOM

Tekstil i proizvodi od tekstila iz Odeljka XI

HS tarifni broj
1
ex 5101

ex 5103

ex 5201

5501 do 5507

ex Glave 50 do 55

Naimenovanje

Obrada ili prerada izvrena na

materijalima bez porekla, a koja im
daje status proizvoda sa poreklom
3

2
Vuna, nevlaena i neeljana:
- odmaena vuna, nekarbonizovana Proizvodnja od masne vune,
ukljuujui i njene komade, ija
vrednost ne premauje 50% cene
proizvoda franko fabrika
- karbonizovana
Proizvodnja od odmaene vune,
nekarbonizovane, ija vrednost ne
premauje 50% cene proizvoda
franko fabrika
Otpaci od vune i fine ili grube
Proizvodnja od nekarbonizovanih
ivotinjske dlake, karbonizovani
otpadaka, ija vrednost ne
premauje 50% cene proizvoda
franko fabrika
Pamuk, nevlaen i neeljan, beljen Proizvodnja od sirovog pamuka,
ija vrednost ne premauje 50%
cene proizvoda franko fabrika
Vetaka ili sintetika vlakna, seena:
- nevlaena, neeljana niti drukije Proizvodnja od hemijskih materijala
pripremljena za predenje
i ili tekstilne pulpe
- vlaena, eljana ili ostala
Proizvodnja od hemijskih materijala
ili tekstilne pulpe ili otpadaka iz
tarifnog broja 5505 HS
Predivo, monofilamenti i vlakna, osim
prediva od hartije:
- obojeno ili tampano
Proizvodnja od:
- prirodnih vlakana nevlaenih ili
neeljanih ili drukije pripremljenih
za predenje,
- sirove svile ili otpadaka svile,
- hemijskih materijala ili tekstilne
pulpe, ili
- vetakih ili sintetikih vlakana,
seenih, kablova ili otpadaka od
vlakana, nevlaenih, neeljanih niti
drukije pripremljena za predenje
ili
tampanje ili bojenje prediva ili
monofilamenata, nebeljenih ili
prethodno beljenih(1), zajedno sa
pripremnim ili zavrnim postupcima,
pletenje ili tkanje se ne smatraju

- ostalo

takvim, ija vrednost materijala bez

porekla (ukljuujui i predivo) ne
premauje 48% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od:
- prirodnih vlakana nevlaenih ili
neeljanih ili drukije pripremljenih
za predenje
- sirove svile ili otpadaka svile,
- hemijskih materijala ili tekstilne
pulpe, ili
- vetakih ili sintetikih vlakana,
seenih, ili
- kablova ili otpadaka od vlakana,
nevlaenih ili neeljanih niti
drukije pripremljenih za predenje

Tkanine, osim tkanina od prediva od

hartije:
- obojene ili tampane

5601

5602

Proizvodnja od prediva
ili
tampanje ili bojenje nebeljene ili
prethodno beljene tkanine, zajedno
sa pripremnim ili zavrnim
postupcima (1) (2)
- ostale
Proizvodnja od prediva
Vata od tekstilnih materijala i proizvodi Proizvodnja od vlakana
od vate; tekstilna vlakna duine do 5
mm (flok), prah i nope od tekstilnog
materijala
Filc, impregnisan ili neimpregnisan,
prevuen, prekriven ili laminiran:
- tampan ili bojen
Proizvodnja od vlakana
ili
tampanje ili bojenje nebeljenog ili
predbeljenog filca, zajedno s
pripremnim ili zavrnim postupcima
(1) (2)

5603

- impregnisan, prevuen, prekriven ili Impregnisanje, prevlaenje,

laminiran
prekrivanje ili laminiranje netkanog
tekstila, nebeljenog (3)
- ostalo
Proizvodi od vlakana
Netkani tekstil, ukljuujui
impregnisan, prevuen, prekriven ili
laminiran:
- tampan ili bojen
Proizvodnja od vlakana
ili

5604

5607

5609

5704

Glava 58

tampanje ili bojenje nebeljenog ili

prethodno beljenog netkanog
tekstila, zajedno sa pripremnim ili
zavrnim postupcima (1) (2)
- impregnisan, prevuen, prekriven ili Impregnisanje, prevlaenje,
laminiran:
prekrivanje ili laminiranje netkanog
tekstila, nebeljenog (3)
- ostalo
Proizvodnja od vlakana
Niti i kord od gume, prekriveni
tekstilnim materijalom; tekstilno
predivo, trake i slino iz tar. br. 5404 ili
5405, impregnisani, prevueni,
prekriveni, obloeni gumom ili
plastinom masom:
- niti i kord od gume, prekriveni
Proizvodnja od niti i korda od gume,
tekstilom
neprekrivenih tekstilom
- ostalo
Impregnisanje, prevlaenje,
prekrivanje ili oblaganje tekstilnog
prediva, traka i slino, nebeljenih
Kanapi, uad, konopci i kablovi,
Proizvodnja od vlakana, prediva od
ukljuujui pletene, upletene,
kokosovih vlakana, sintetikih ili
impregnisane, prevuene, prekrivene, vetakih vlakana ili
obloene gumom ili plastinom
monofilamenata
masom
Proizvodi od prediva, traka ili slino iz Proizvodnja od vlakana, prediva od
tar. br. 5404 i 5405, kanopa, uadi,
kokosovih vlakana, sintetikih ili
konopaca i kablova, nepomenuti i
vetakih vlakana ili
neobuhvaeni na drugom mestu
monofilamenata
Tepisi i ostali podni pokrivai od filca, Proizvodnja od vlakana
koji nisu taftovani niti flokovani,
dovreni ili nedovreni
Specijalne tkanine; taftovane tkanine,
ipke, tapiserije, pozamanterija, vez:
- vez u metrai, u trakama ili motivima Proizvodnja u kojoj vrednost svih
(tar. br. 5810)
upotrebljenih materijala nije vea
od 50% cene proizvoda franko
fabrika
- tampane ili bojene
Proizvodnja od vlakana
ili
tampanje ili bojenje nebeljene ili
prethodno beljene tkanine, filca ili
netkanog tekstila, zajedno sa
pripremnim ili zavrnim postupcima
(1) (2)

5901

- impregnisane, prevuene ili

prekrivene
- ostalo
Tekstilne tkanine prevuene lepkom ili

Proizvodnja od nebeljenih tkanina,

filca ili netkanog tekstila
Proizvodnja od prediva
Proizvodnja od nebeljenih tkanina

5902

5903

5904

5905

skrobnim materijama, koje se

upotrebljavaju za spoljno povezivanje
knjiga i za sline svrhe; tkanine za
kopiranje; kanafas pripremljen za
slikanje; krute tkanine ("bugram") i
sline tkanine koje se koriste za
izradu eira
Kord tkanine za spoljne pneumatske
gume od prediva od najlona,
poliestera ili viskoznog rajona, velike
jaine
Tekstilne tkanine impregnisane,
prevuene ili prekrivene ili laminirane
plastinim masama, osim onih iz tar.
broja 5902

Linoleum, ukljuujui seen u oblike;

podni pokrivai na tekstilnoj podlozi,
premazanoj, prevuenoj ili
prekrivenoj, ukljuujui seene u
oblike
Zidni tapeti od tekstila

Proizvodnja od prediva

Proizvodnja od nebeljenih tkanina

ili
tampanje ili bojenje nebeljene ili
prethodno beljene tkanine, zajedno
sa pripremnim ili zavrnim
postupcima (1) (2)
Proizvodnja od nebeljenih tkanina,
filca ili netkanog tekstila

Proizvodnja od nebeljenih tkanina

ili
tampanje ili bojenje nebeljene ili
prethodno beljene tkanine, zajedno
s pripremnim ili zavrnim
postupcima (1) (2)
Proizvodnja od beljenih tkanina,
pletenih ili kukianih ili od drugih
nebeljenih tkanina
Proizvodnja od nebeljenih tkanina
ili
tampanje ili bojenje nebeljene ili
prethodno beljene tkanine, zajedno
s pripremnim ili zavrnim
postupcima (1) (2)
Proizvodnja od prediva

5906

Kauukovane ili gumirane tekstilne

tkanine, osim onih iz tar. broj 5902

5907

Tekstilne tkanine na drugi nain

impregnisane, prevuene ili
prekrivene; platna slikana za
pozorine kulise, tkanine za ateljea i
sline svrhe

5908

Fitilji od tekstila, tkani, opleteni ili

pleteni, za lampe, pei, upaljae,
svee i sl.; arapice za gasno
osvetljenje i cevasto pletene tkanine
za arapice, impregnisane ili
neimpregnisane
Cevi i creva za pumpe i sline cevi i Proizvodnja od prediva ili vlakana
creva od tekstilnog materijala,
ukljuujui obloene i armirane, sa ili
bez pribora od drugog materijala
Trake i kaievi od tekstilnog
Proizvodnja od prediva ili vlakana

5909

5910

5911

Glava 60

Glava 61

ex Glava 62

6213 i 6214

6301 do ex 6306

materijala, za transportne ili

transmisijske svrhe, ojaane ili ne
metalom ili drugim materijalom
Tekstilni proizvodi i predmeti za
tehnike svrhe, navedeni u napomeni
7 uz Glavu 59 Harmonizovanog
sistema:
- diskovi i krune za poliranje, osim od Proizvodnja od prediva, ostataka
filca
vlakana ili krpa iz tarifnog broja
6310
- ostalo
Proizvodnja od prediva ili vlakana
Pleteni ili kukiani materijali:
- tampani ili bojeni
Proizvodnja od prediva
ili
tampanje ili bojenje nebeljene ili
prethodno beljene tkanine, zajedno
sa pripremnim ili zavrnim
postupcima (1) (2)
- ostalo
Proizvodnja od prediva
Odea i pribor za odeu, pleteni ili
kukiani:
- dobijeni ivenjem ili na drugi nain Potpuna izrada (4)
sastavljanjem dva ili vie komada
trikotae, koji su bili iskrojeni u
potrebne oblike ili bili proizvedeni ve
oblikovani
- ostalo
Proizvodnja od prediva
Odea i pribor za odeu, nepletena ili
nekukiana, osim onih iz tar. br. 6213 i
6214 za koje vrede pravila u nastavku:
- dovreni ili kompletni
Potpuna izrada (4)
- nedovreni ili nekompletni
Proizvodnja od prediva
Maramice, alovi, earpe, marame,
koprene i slini proizvodi
- vezeni
Proizvodnja od prediva
ili
Proizvodnja od nevezene tkanine
ija vrednost ne premauje 40%
cene proizvoda franko fabrika
- ostalo
Proizvodnja od prediva
ebad i slini pokrivai, posteljno,
stono, toaletno i kuhinjsko rublje,
zavese (ukljuujui draperije) i
unutranje platnene roletne, kratke
ukrasne draperije za prozore ili
krevete, ostali proizvodi za unutranje

6307

6308

6309

opremanje (iskljuujui proizvode iz

tar. broja 9404), vree i vreice za
pakovanje robe, cerade, platneni
krovovi i spoljne platnene roletne
(tende) i proizvodi za kampovanje:
- od filca ili netkanog tekstila:
- neimpregnisane, neprevuene,
Proizvodnja od prediva
neprekrivene ili nelaminirane
- impregnisane, prevuene, prekrivene Impregnisanje, prevlaenje,
ili laminirane
prekrivanje ili laminiranje filca ili
netkanog tekstila, nebeljenog (4)
- ostalo:
- pletene ili kukiane:
- nevezene
Potpuna izrada (4)
- vezene
Potpuna izrada (4)
ili
Proizvodnja od nevezenih, pletenih
ili kukianih materijala, ija vrednost
ne premauje 40% cene proizvoda
franko fabrika
- nepletene ili nekukiane:
- nevezene
Proizvodnja od prediva
- vezene
Proizvodnja od prediva
ili
Proizvodnja od nevezenih tkanina
ija vrednost ne premauje 40%
cene proizvoda franko fabrika
Ostali gotovi tekstilni proizvodi,
(ukljuujui modne krojeve za odeu),
osim za ventilatore i lepeze,
nemehanike, okvire i drke kao i
njihove delove:
- krpe za pod, sudove, prainu i sline Proizvodnja od prediva
krpe za ienje
- ostalo
Proizvodnja kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala ne
premauje 40% cene proizvoda
franko fabrika
Setovi koji se sastoje od komada
Proizvodi bez porekla mogu se
tkanine i prediva s priborom ili bez
ukljuiti u set ukoliko njihova
pribora, za izradu prostirki, tapiserija, ukupna vrednost ne prelazi 25%
vezenih stolnjaka ili salveta ili slinih cene seta franko fabrika
proizvoda od tekstila, pripremljeni u
pakovanjima za prodaju na malo
Iznoena - dotrajala odea i drugi
Prikupljanje i pakovanje za isporuku
dotrajali proizvodi od tekstila

_______________
1
Vidi uvodnu napomenu 7.1 u Prilogu 7
2
Da bi se termotampa mogla smatrati obradom, odnosno preradom na osnovu koje roba stie
status robe sa poreklom, termotampu mora pratiti predtampa na papiru.
3
Vidi uvodnu napomenu 7.3 u Prilogu 7
4
Vidi uvodnu napomenu 7.2 u Prilogu 7

Prilog 9.
LISTA OBRADE ILI PRERADE KOJU TREBA IZVRITI NA
MATERIJALIMA BEZ POREKLA KAKO BI DOBIJENI PROIZVOD
STEKAO STATUS PROIZVODA SA POREKLOM. PROIZVODI OSIM
TEKSTILA I TEKSTILNIH PROIZVODA IZ ODELJKA XI
NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE
Tar. broj.
(1)
0201
0202
0203
0204
0205

0206

ex 0408

ex 1404

Obrada ili prerada izvrena na

Naimenovanje
materijalima bez porekla, a koja im
daje status proizvoda sa poreklom
(2)
(3)
Meso govee, svee ili rashlaeno Klanje, koje sledi nakon najmanje
tromesenog tova1
Meso, govee, smrznuto
Klanje, koje sledi nakon najmanje
tromesenog tova1
Meso svinjsko, svee, rashlaeno Klanje, koje sledi nakon najmanje
ili smrznuto
dvomesenog tova1
Meso ovje ili kozje, svee,
Klanje, koje sledi nakon najmanje
rashlaeno ili smrznuto
dvomesenog tova1
Meso konjsko, magaree ili od
Klanje, koje sledi nakon najmanje
mula i mazgi, svee, rashlaeno ili tromesenog tova1
smrznuto:
Drugi klanini proizvodi od
Klanje, koje sledi nakon najmanje
goveeg, svinjskog, ovjeg,
tromesenog tova ili dvomesenog u
kozjeg, konjskog i magareeg
sluaju svinja, ovaca ili koza1
mesa ili mesa od mula i mazgi,
upotrebljivi za jelo, svei,
rashlaeni ili smrznuti:
Ptija jaja bez ljuski, suena i
Suenje (posle razbijanja/ i odvajanja,
umanca, suena
kada je to potrebno):
- ptiijih jaja u ljusci, sveih ili
konzerviranih iz tar. br. ex 0407
- ptiijih jaja bez ljuske, osim suenih
iz tar. br. ex 0408
- belanaca od jaja, osim suenih iz
tar. br. ex 0408
Linters od pamuka, beljeni
Proizvodnja od sirovog pamuka, ija
vrednost ne prelazi 50% cene

Tar. broj

ex 2009

ex 2204

Tar. broj

ex 2205

ex 3401

ex 3405

ex 3502

ex 4203
ex 4910

proizvoda franko fabrika

Obrada ili prerada izvrena na
materijalima bez porekla, a koja im ne
daje status proizvoda sa poreklom
Sok od groa, nefermetisan i bez Proizvodnja od groane ire
dodatka alkohola, sa dodatkom
eera ili drugih zaslaivaa ili bez
njih
Vino od sveeg groa namenjeno Proizvodnja od vina od sveeg groa
za pripremu vermuta sa dodatkom
ire od sveeg groa
koncentrovane ili nekoncentrovane
ili alkohola
Naimenovanje
Obrada ili prerada izvrena na
materijalima bez porekla, a koja im
daje status proizvoda sa poreklom
Vermut
Proizvodnja od vina od sveeg
groa, koje sadri iru od sveeg
groa, koncentrovanog ili
nekoncentrovanog, ili alkohola, iz tar.
br. 2204
Filc i netkane tkanine,
Proizvodnja od filca ili netkanih
inpregnisane, prevuene ili
tkanina
prekrivene sapunom ili
deterdentom
Filc i netkane tkanine,
Proizvodnja od filca ili netkanih
inpregnisane, prevuene ili
tkanina
prekrivene sredstvima za poliranje
i kremom (za obuu, nametaj,
podove, karoserije, staklo ili metal),
pastom i prakovima za
odmaivanje i slinim preparatima
Albumin iz jaja, sueni
Suenje (posle razbijanja i odvajanja,
kada je to potrebno):
- ptiijih jaja u ljusci, sveih ili
konzerviranih iz tar. br. ex 0407
- ptiijih jaja bez ljuski, osim suenih
iz tar. br. ex 0408
- belanaca od jaja, osim suenih iz
tar. br. ex 3502
Odea od koe ili vetake koe
ivenje ili sastavljanje dva ili vie
komada koe ili vetake koe
Keramiki kalendari, bilo koje
Dekoracija keramikog predmeta koji
vrste, tampani, ukljuujui
je u pitanju, pod uslovom da ta
kalendare blokove, dekorisani
dekoracija ima za rezultat svrstavanje
dobijenog proizvoda u tarifni broj
razliit od onog u koji se svrstavaju
upotrebljeni proizvodi
Naimenovanje

6401 do 6405

ex 6911 do ex 6913

ex 7117

Tar. broj

ex 8443 39

Tar. broj

ex 8482

ex 8501

ex 8519

Obua

Proizvodnja od materijala iz bilo kog

tarifnog broja, osim kod sastavljanja
gornjih delova obue (gornjita)
privrenih na unutranje onove ili
na druge delove onova iz tarifnog
broja 6406
Keramiki stoni, kuhinjski
Dekoracija keramikog predmeta koji
proizvodi, ostali predmeti za
je u pitanju, pod uslovom da ta
domainstvo i toaletnu upotrebu; dekoracija ima za rezultat svrstavanje
statuete i ostali ukrasni proizvodi dobijenih proizvoda u tarifni broj
od keramike; dekorisani
razliit od onog u koji se svrstavaju
upotrebljeni proizvodi
Keramike imitacije nakita,
Dekoracija keramikog predmeta koji
dekorisane
je u pitanju, pod uslovom da ta
dekoracija ima za rezultat svrstavanje
dobijenih proizvoda u tarifni broj
razliit od onog u koji se svrstavaju
upotrebljeni proizvodi
Naimenovanje
Obrada ili prerada izvrena na
materijalima bez porekla, a koja im ne
daje status proizvoda sa poreklom
Aparati za fotokopiranje sa
Sastavljanje fotokopir aparata
ugraenim optikim sistemom ili
praena proizvodnjom oklopa,
aparati za kontaktno kopiranje
doboa, valjaka, bonog kuita,
valjkastih leaja, rafova i navrtnja
Naimenovanje
Obrada ili prerada izvrena na
materijalima bez porekla, a koja im
daje status proizvoda sa poreklom
Kuglini, valjkasti ili igliasto Sastavljanje kome prethodi termika
valjkasti leaji, sastavljeni2
obrada, bruenje i poliranje
unutranjih i spoljanjih prstenova
Fotonaponski moduli ili ploe od
Proizvodnja od materijala iz bilo kog
kristalnog silicijuma
tarifnog broja, osim iz tarifnog broja u
koji se svrstava proizvod i osim iz
tarifnog broja 8541.
Ako se proizvod proizvodi od
materijala koji se svrstavaju u tar. br.
8501 ili 8541, poreklo tih materijala
istovetno je poreklu proizvoda.
Ako se proizvod proizvodi od
materijala koji se svrstavaju u tar. br.
8501 ili 8541 koji imaju poreklo iz vie
od jedne zemlje, poreklo proizvoda
istovetno je poreklu materijala koji
imaju najvei udeo u vrednosti
proizvoda.
Magnetofoni, sa ili bez ugraenog Proizvodnja usled koje je dolo do
ureaja za reprodukciju zvuka
poveanja vrednosti kao rezultat
operacije sastavljanja, i ako je

ex 8523 29 15

ex 8527

ex 8528

primenjljivo, gde ugradnja delova

poreklom iz zemlje u kojoj se vri
sastavljanje, predstavlja najmanje
45% cene proizvoda franko fabrika
Kada pravilo 45% nije zadovoljeno,
aparati se smatraju poreklom iz
zemlje iz koje su poreklom delovi, ija
cena franko fabrika ini vie od 35%
cene franko fabrika tog aparata
Kada je pravilo 35% zadovoljeno u
dve zemlje, aparati se smatraju
poreklom iz zemlje iz koje su
poreklom delovi koji ine veu
procentualnu vrednost
Nesnimljeni magnetni diskovi od
Sastavljanje diskete (ukljuujui
3,5" , preformatirani ili ne, i sa ili
ubacivanje magnetnog diska i
bez analognog signala za potrebe sastavljanje oklopa), plus proizvodnja
proveravanja kvaliteta snimljenog od: ili magnetnog diska (ukljuujui
premaza na disku
poliranje) ili gornjih i donjih oklopa
Ako ni disk ni gornji i donji oklopi nisu
proizvedeni u zemlji gde se vri
sastavljanje diskete, diskete imaju
poreklo zemlje iz koje su poreklom
komponente koje ine najvii
procenat cene franko fabrika.
Sastavljanje diskete (ukljuujui
ubacivanje magnetnog diska i
sastavljanje oklopa) i pakovanje ne
daje status proizvoda sa poreklom
Prijemnici za radio-difuziju,
Proizvodnja usled koje je dolo do
kombinovani ili ne u istom kuitu poveanja vrednosti kao rezultat
sa aparatom za snimanje ili
operacije sastavljanja, i ako je
reprodukciju zvuka ili asovnikom primenjljivo, gde ugradnja delova
poreklom iz zemlje u kojoj se vri
sastavljanje, predstavlja najmanje
45% cene proizvoda franko fabrika
Kada pravilo 45% nije zadovoljeno,
aparati se smatraju poreklom iz
zemlje iz koje su poreklom delovi, ija
cena franko fabrika ini vie od 35%
cene franko fabrika tog aparata
Kada je pravilo 35% zadovoljeno u
dve zemlje, aparati se smatraju
poreklom iz zemlje iz koje su
poreklom delovi koji ine veu
procentualnu vrednost
Televizijski prijemnici (iskljuujui Proizvodnja usled koje je dolo do
video prijemnike, opremu za
poveanja vrednosti kao rezultat
televizijsko emitovanje i video
operacije sastavljanja, i ako je
monitore), kombinovani ili ne u
primenjljivo, gde ugradnja delova

istom kuitu sa prijemnicima za

radio emitovanje ili aparata za
snimanje i reprodukciju zvuka ali
ne sa aparatima za snimanje i
reprodukciju slike

ex 8541

ex 8542

ex 9113

ex 9401 i ex 9403

ex 9405

poreklom iz zemlje u kojoj se vri

sastavljanje, predstavlja najmanje
45% cene proizvoda franko fabrika
Kada pravilo 45% nije zadovoljeno,
aparati se smatraju poreklom iz
zemlje iz koje su poreklom delovi, ija
cena franko fabrika ini vie od 35%
cene franko fabrika tog aparata
Kada je pravilo 35% zadovoljeno u
dve zemlje, aparati se smatraju
poreklom iz zemlje iz koje su
poreklom delovi koji ine veu
procentualnu vrednost
Fotonaponske elije, moduli ili
Proizvodnja od materijala iz bilo kog
ploe od kristalnog silicijuma
tarifnog broja, osim iz tarifnog broja u
koji se svrstava proizvod.
Ako se proizvod proizvodi od
materijala koji se svrstavaju u tarifni
broj 8541, poreklo tih materijala
istovetno je poreklu proizvoda.
Ako se proizvod proizvodi od
materijala koji se svrstavaju u tarifni
broj 8541 koji imaju poreklo iz vie od
jedne zemlje, poreklo proizvoda
istovetno je poreklu materijala koji
imaju najvei udeo u vrednosti
proizvoda.
Integrisana kola
Operacija emitovanja gde su
integrisana kola formirana na poluprovodnikoj podlozi selektivnim
uvoenjem odgovarajuih primesa
Kaievi i narukvice za rune
Proizvodnja u kojoj vrednost
asovnike i njihovi delovi, od
upotrebljenih materijala ne prelazi
tekstila
40% cene proizvoda franko fabrika
Keramika sedita (osim onih koja Dekoracija keramikog predmeta koji
se svrstavaju u tarifni broj 9402)
je u pitanju, pod uslovom da ta
adaptibilna ili ne u krevete i ostali dekoracija ima za rezultat svrstavanje
nametaj, i njihovi delovi,
dobijenog proizvoda u tarifni broj
dekorisani
razliit od onog u koji se svrstavaju
upotrebljeni proizvodi
Keramike lampe i keramika
Dekoracija keramikog predmeta koji
svetlea tela, ukljuujui reflektore i je u pitanju, pod uslovom da ta
njihove delove, na drugom mestu dekoracija ima za rezultat svrstavanje
nepomenuti niti obuhvaeni,
dobijenog proizvoda u tarifni broj
dekorisani; osvetljeni znaci,
razliit od onog u koji se svrstavaju
osvetljene ploice sa imenima i
upotrebljeni proizvodi
slino, sa stalno fiksiranim
svetlosnim izvorom i njihovi delovi
na drugom mestu nepomenuti niti

obuhvaeni, dekorisani;
______________
1.
Kada uslovi nisu ispunjeni, smatra se da meso ili iznutrica ima poreklo drave u kojoj su
ivotinje od kojih je meso dobijeno bile tovljene ili gajene najdui vremenski period.
2.
Pojam "sastavljen" ukljuuje delimino sastavljene proizvode ali iskljuuje delove u njihovom
nesastavljenom stanju

Prilog 10.
UVERENJE O NEPREFERENCIJALNOM POREKLU ROBE
1. Poiljalac (ime, adresa, drava)
Consignor (name, adress, country)

Broj
Issuing number

ORIGINAL
ORIGINAL

REPUBLIKA SRBIJA
REPUBLIC OF SERBIA
2. Primalac (ime, adresa, drava)
Consignee (name, adress, country)

UVERENJE O POREKLU ROBE

CERTIFICATE OF ORIGIN

3. Zemlja porekla
Country of Origin

4.

Podaci o transportu
Transport details

5. Primedbe
Remarks

6. Redni broj poiljke; oznake; broj i vrsta paketa; opis robe

Item number; marks; number and kind of packages; description of
goods

7.

Koliina
Quantity

8. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE POTVRUJE DA JE NAVEDENA ROBA POREKLOM IZ

DRAVE NAVEDENE U RUBRICI 3.
SERBIAN CHAMBER OF COMMERCE HEREBY CERTIFIES THAT THE GOODS
DESCRIBED ABOVE ORIGINATE IN THE COUNTRY SHOWN IN BOX 3.
Mesto i datum izdavanja, ime, potpis i peat nadlenog organa
Place and date of issue, name, signature and stamp of the competent authority

1. Poiljalac (ime, adresa, drava)

Consignor (name, adress, country)

2. Primalac (ime, adresa, drava)

Consignee (name, adress, country)

Broj
Issuing
number

KOPIJA
COPY

REPUBLIKA SRBIJA
REPUBLIC OF SERBIA
UVERENJE O POREKLU ROBE
CERTIFICATE OF ORIGIN
3. Zemlja porekla
Country of Origin

4. Podaci o transportu
Transport details

5. Primedbe
Remarks

6. Redni broj poiljke; oznake; broj i vrsta paketa; opis robe

7. Koliina
Item number; marks; number and kind of packages; description of Quantity
goods

8. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE POTVRUJE DA JE NAVEDENA ROBA POREKLOM IZ

DRAVE NAVEDENE U RUBRICI 3.
SERBIAN CHAMBER OF COMMERCE HEREBY CERTIFIES THAT THE GOODS
DESCRIBED ABOVE ORIGINATE IN THE COUNTRY SHOWN IN BOX 3.

Mesto i datum izdavanja, ime, potpis i peat nadlenog organa

Place and date of issue, name, signature and stamp of the competent authority

1. Poiljalac (ime, adresa, drava)

Consignor (name, adress, country)

2. Primalac (ime, adresa, drava)

Consignee (name, adress, country)

Broj uverenja
Issuing
number

ZAHTEV
APPLICATION

REPUBLIKA SRBIJA
REPUBLIC OF SERBIA
UVERENJE O POREKLU ROBE
CERTIFICATE OF ORIGIN
3. Zemlja porekla
Country of Origin

4.

Podaci o transportu
Transport details

5. Primedbe
Remarks

6. Redni broj poiljke; oznake; broj i vrsta paketa; opis robe

Item number; marks; number and kind of packages;
description of goods

7. Koliina
Quantity

8. Ja, dole potpisani,

I, the undersigned,
PODNOSIM
APPLY
Zahtev za izdavanje Uverenja o poreklu robe iz _____________________ (upisuje se zemlja
porekla) za robu iz tarifne oznake __________________ sa naimenovanjem

_________________________ Carinske tarife.

Request for issuing certificate of origin for the goods originated in _____________________
(country of origin), classified in tariff line/s __________________, with description
_________________________ of the Customs tariff.

IZJAVLJUJEM
DECLARE
Pod punom krivinom i materijalnom odgovornou da je roba iz tarifne oznake
______________ sa naimenovanjem _____________________ Carinske tarife, proizveden/a u
______________________ (upisuje se zemlja porekla) za ta prilaem izjavu proizvoaa
(ukoliko izvoznik i proizvoa nisu isto pravno lice) ili uverenje o poreklu robe izdato od
nadlenog organa drave porekla, kao i ostalu dokumentaciju zahtevanu od Privredne komore
Srbije.
Under full criminal and substantial liability that the goods from tariff line/s
____________________, with description _______________________ of the Customs tariff,
are manufactured in _____________________ (country of origin). I submit manufacturer
declaration (in case where the exporter and manufacturer are not the same legal person) or
certificate of origin issued by competent authority of the country of origin, as well as other
documents upon request of Serbian Chamber of Commerce.
OBAVEZUJEM SE
UNDERTAKE
Obavezujem se da na zahtev Privredne komore Srbije podnesem svaki dodatni dokazni
dokument koji Privredna komora Srbije smatra potrebnim radi izdavanja uverenja o poreklu
robe.
Upon request of Serbian Chamber of Commerce I will submit any additional document which
Serbian Chamber of Commerce conceive to be needed for the purpose of issuing certificate of
origin.
9. Podnosilac zahteva
Applicant
Mesto i
Potpis podnosioca zahteva
datum
Signature of the applicant(1)
Place and
date
(1)
Potpis podnosioca zahteva mora slediti posle njegovog imena napisanog velikim slovima
The signature of an applicant must be followed by his name in block capitals
(Dodatni prostor)
(Additional space)

PRAVILA ZA POPUNJAVANJE UVERENJA O POREKLU I ZAHTEVA ZA IZDAVANJE TOG

UVERENJA
RULES TO BE OBSERVED WHEN COMPLETING A CERTIFICATE OF ORIGIN AND THE
APPLICATION FOR SUCH CERTIFICATE
1. Obrazac se popunjava raunarom (pisaom mainom) ili u rukopisu, na identian nain, na
srpskom ili engleskom jeziku, u zavisnosti od prakse i zahteva trgovine. Kada se obrazac
popunjava u rukopisu, mora biti popunjen mastilom ili hemijskom olovkom velikim tampanim
slovima.
The forms shall be completed in typescript or by hand, in an identical manner, in Serbian or
English language, depending on the practice and requirements of trade. When forms are
completed by hand, this shall be done in ink and in block capitals.
2. Obrazac i zahtev ne sme da sadri greke ili ispravke. Izmene se vre precrtavanjem
pogrenih podataka i dodavanjem ispravnih podataka, ako je to potrebno. Svaka izmena mora
biti overena peatom Privredne komore Srbije.
The certificate and the application must not contain erasures or superimposed corrections.
Alterations are to be made by crossing out the erroneous entries and adding the correct entries
as required. Any such alteration must be endorsed by stamp of the Serbian Chamber of
Commerce.
3. Ispred svake stavke navedene u zahtevu i obrascu mora biti naznaen redni broj poiljke.
Horizontalna linija mora biti odmah iscrtana ispod poslednjeg unosa. Linije moraju biti iscrtane
preko neiskorienog prostora da bi se spreilo unoenje dodatnih podataka.
Each item listed in the application on and on the certificate must be preceded by an item
number. A horizontal line must be drawn immediately below the final entry. Lines must be drawn
through unused spaces to make any subsequent addition impossible.
4. U rubriku 2. obrasca i zahteva: "Primalac", moe se upisati: "po naredbi" ili se moe upisati
naziv drave u koju se roba upuuje (krajnje odredite). Popunjavanje ove rubrike nije
obavezno.
Popunjavanje rubrike 4. obrasca i zahteva: "Podaci o transportu" nije obavezno.
U rubriku 5. obrasca i zahteva: "Primedbe", mogu se navesti brojevi i datumi faktura koje se
odnose na robu za koju se trai izdavanje uverenja o poreklu robe.
Ukoliko se podnosi zahtev za izdavanje Uverenja o poreklu za robu koja se izvozi nakon
postupka aktivnog oplemenjivanja, u rubriku 5. obrasca i zahteva, upisuje se da je na robi za
koju se trai i izdaje uverenje, izvren postupak aktivnog oplemenjivanja u Republici Srbiji, a
moe se upisati i stepen izvrenog aktivnog oplemenjivanja.
In Box 2. of certificate and application: "Consignee", may be write in: "to order" or name of

country of final destination of goods. Filling of this box is not obligatory.

Filling of box 4. of certificate and application: "Transport details", is not obligatory.
In box 5. of certificate and application: "Remarks", may be specified numbers and dates of
invoices related to goods subject of request for issuing of Certificate of origin.
In case of request for issuing certificate of origin for the goods which is to be exported after
inward-processing procedure, in the box 5. of certificate and request, is to be written that the
above mentioned procedure was done in the Republic of Serbia; the level of inward-processing
carried out in Republic of Serbia may be written too.
5. Ako potrebe trgovine to zahtevaju, jedna ili vie dodatnih kopija uverenja o domaem poreklu
moe biti napravljena.
If the needs of export trade so require, one or more extra copies of the certificate may be made.

Prilog 11.
UVERENJE O POREKLU ZA TEKSTIL I TEKSTILNE PROIZVODE
KOJI SE U ZEMLJE EVROPSKE UNIJE IZVOZE PO
NEPREFERENCIJALNOM REIMU
(Brisan)

Prilog 12.
UVERENJE O POREKLU ZA TKANINE IZRAENE NA RUNIM
RAZBOJIMA, PROIZVODE OD TEKSTILA RUNO IZRAENE U
NARODNOJ RADINOSTI I TRADICIONALNE RUNO IZRAENE
FOLKLORNE PROIZVODE OD TEKSTILA KOJI SE U ZEMLJE
EVROPSKE UNIJE IZVOZE PO NEPREFERENCIJALNOM REIMU
(Brisan)

Prilog 13.
FORM A
NAIN POPUNJAVANJA UVERENJA O DOMAEM POREKLU ROBE NA OBRASCU FORM
A
1. Blanko sertifikat o domaem poreklu robe "FORM A" (u daljem tekstu: "sertifikat"), koristi se
radi potvrde o domaem poreklu robe u skladu sa pravilima o poreklu i izrauje se tipografski na
papiru sa zatitnom mreom ili zatitnim poljem u boji.
2. Sertifikat mora biti popunjen na kompjuteru ili na pisaoj maini.

3. Na sertifikatu se ne mogu vriti brisanja ili precrtavanja unetih podataka.

Izmene unete u sertifikat mogu se izvriti precrtavanjem pogrenih podataka i pisanjem pravilnih
podataka preko njih. Ta ispravka mora se overiti peatom organa nadlenog za njegovo
izdavanje.
4. U sertifikatu se mora navesti registarski broj i popuniti rubrike 1 i 5, a ako je u sertifikatu
navedeno vie vrsta robe - i rubrike 7, 8, 9, 11 i 12.
Neiskorieno mesto u rubrikama 5, 6, 7, 8, 9 i 10 mora biti precrtano da bi se spreilo unoenje
dopunskih podataka.
5. U rubriku, koja se nalazi u gornjem desnom uglu sertifikata, upisuje se registarski broj
sertifikata organa koji ga je izdao. Registarski broj moe se upisati i rukom. U rubriku se upisuje
i naziv drave u kojoj je sertifikat izdat.
6. U rubriku 1 upisuje se naziv i adresa lica koje robu izvozi.
7. U rubriku 2 upisuje se naziv i adresa primaoca robe. Ako prilikom izdavanja sertifikata
primalac robe nije odreen, u rubrici se moe navesti: "to order" (po naredbi) ili naziv drave.
Ako u rubrici 2 nije naveden naziv drave onda se drava odredita robe upisuje u rubriku 12.
U rubrici 2 moe da se navede samo naziv drave, ili rubrika moe da ostane nepopunjena, ali
uz obavezno popunjavanje rubrike 12. Naziv primaoca robe moe da se dopie posle: "to
order".
8. U rubriku 3 upisuju se podaci o kretanju robe i transportnih sredstava (ukoliko su poznati).
9. U rubriku 4 upisuje se: "DUPLICATE" (duplikat), u sluaju gubitka sertifikata. Rok vaenja
duplikata sertifikata rauna se od dana izdavanja originala sertifikata.
U rubriku 4 upisuje se: "ISSUED RETROSPECTIVELY" (naknadno izdat), u sluaju da je
sertifikat izdat nakon isporuke robe.
10. U rubriku 5 upisuje se redni broj robe u sertifikatu.
U jednom sertifikatu mogu da se navedu podaci o vie vrsta robe. Navoenje robe, u tom
sluaju, vri se bez proreda i navodi se redni broj za svaku vrstu robe.
11. U rubriku 6 upisuju se podaci o vrsti i koliini pakovanja.
Popunjavanje rubrike 6 nije obavezno. U ovom sluaju u rubriku se upisuje tekst: "no marks"
(bez obeleja).
12. U rubriku 7 upisuje se tarifna oznaka robe po Harmonizovanom sistemu, naziv i ifarska
oznaka robe, rinfuza i vrsta ambalae (kutije, boce i sl.).

Ako u rubrici 7 nema mesta za opis robe, mogu se koristiti dodatni listovi overeni peatom
nadlenog organa koji je izdao sertifikat (otisak peata u rubrici 11 mora biti isti kao otisak
peata na dodatnom listu), sa navoenjem registarskog broja sertifikata.
Ako se u rubrici 7 poziva na specifikaciju iz ugovora, kopija specifikacije mora da bude overena
peatom nadlenog organa koji je izdao sertifikat.
13. U rubriku 8 upisuje se kriterijum porekla robe, i to:
1) "P" - roba u potpunosti proizvedena u dravi izvoza;
2) "Y" - roba dovoljno obraena ili preraena.
U rubriku 8 upisuju se vrednosti sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda, poreklom iz druge
drave, ili nepoznatog porekla koji su korieni prilikom proizvodnje robe, izraene u procentima
na osnovu cene franko - fabrika proizvoaa izvezene robe (na primer: "Y 15%"). Kriterijum
porekla robe mora biti naznaen za svaku robu, navedenu u rubrici 7.
Ako su u sertifikatu navedene razliite vrste robe, iji se deo svrstava u jedan tarifni broj
(etvorocifrena tarifna oznaka) Harmonizovanog sistema, u rubriku 8 moe se upisati jedna
slovna oznaka kriterijuma porekla robe za svu robu datog tarifnog stava Harmonizovanog
sistema.
14. U rubriku 9 upisuje se bruto masa robe ili koliina robe koja mora da bude u skladu sa
navodima iz fakture ili profakture.
Ako je u sertifikatu navedeno vie vrsta robe, podaci o bruto teini ili drugi podaci o koliini robe
navode se za svaku posebno navedenu robu.
15. U rubriku 10 upisuju se broj i datum fakture ili profakture.
U rubrici 10 moe da se navede jedna faktura ili profaktura za svu robu iz sertifikata, ili moe da
se navede vie faktura ili profaktura za posebno navedene robe.
Rubrika 10 se ne popunjava ako lice kojem se izdaje sertifikat i koje je navedeno u rubrici nema
podatke o fakturi ili profakturi u vreme njenog izdavanja.
16. U rubriku 11 upisuje se datum i mesto izdavanja sertifikata i stavlja peat nadlenog
carinskog organa. Peat mora da ima jasan otisak, na osnovu kojeg, po potrebi, moe da se
izvri njegova identifikacija.
1. Goods consigned from (Exporter's business
name, adress, country)
Referen
ce No A

000000
GENERALIZED SYSTEM OF
PREFERENCES

2. Goods consigned to (Consignee's name,

adress, country)

CERTIFICATE OF ORIGIN
(Combined declaration and certificate)
FORM A
Issued
in
(country)
See Notes overleaf

3. Means of transport and route (as far as

known)

4. For official use

5. Item number

7. Number
and kind of
packages;
description of
goods

11. Certification

6. Marks and numbers of

packages

8. Origin
criterion
(see
Notes
overleaf)

9. Gross
weight
or other
quantity

10.
Number
and date
of
invoices

12. Declaration by the exporter

It is hereby certified, on the basis of control

The undersigned hereby declares that the
carried out, that the declaration by the exporter above details and statements are correct; that
is correct.
all the goods were produced in

_____________________________________
____
(country)
and that they comply with the origin
requirements specified for those goods in the
Generalized System of Preferences for goods
exported to
_____________________________________
__________
Place and date, signature and stamp of
certifying authority

_____________________________________
____
(importing country)
_____________________________________
_____
Place and date, signature of authorized
signatory

APPLICATION FOR CERTIFICATE OF ORIGIN

Form B
The undersigned, being the exporter of the goods described overleaf, DECLARES that these
goods were produced in ____________________________________ (country)
_____________________________
SPECIFIES as follows the grounds on which the goods are claimed to comply with GSP origin
requirements1)

SUBMITS the following supporting documents2)

UNDERTAKES to submit, at the request of the appropriate authorities of the exporting country,
any additional supporting evidence which these authorities may require for the purpose of
issuing a certificate of origin, and undertakes, if required, to agree to any inspection of his
accounts and any check on the processes of manufacture of the above goods, carried out by
the said authorities.
REQUESTS the issue of a certificate of origin for these goods.
Place and date ____________________

(signature of authorized signatory)

To be completed if materials or components originating in another country have been used in
the manufacture of the goods in question. Indicate the materials or components used, their
Harmonized System heading at the 4-digit level, their country of origin and, where appropriate,
the manufacturing processes qualifying the goods as originating in the country of manufacture
(application of the special conditions laid down in the List of working and processing
operations), the goods produced and their Harmonized System heading at the 4-digit level.
Where the origin criteria involve a percentage value, give information enabling this percentage
to be verified - for example the value of imported materials and components and those of
undetermined origin and the ex-factory price of the exported goods, where applicable.
2)
For example, import documents, invoices, etc., relating to the materials or components used.
1)

NOTES
A. Procedure for claiming preference. A declaration on the certificate of origin form must be
prepared by the exporter of the goods and submitted in duplicate, together with a GSP
application form, to the certifying authority of the country of exportation which will, if satisfied,
certify the top copy of the certificate of origin and return it to the exporter for transmission to the
importer in the country of destination. The certifying authority will at the same time return to the
exporter for his retention the duplicate copy of the certificate of origin, but will itself retain the
GSP application form duly completed and signed by the exporter.
B. Sanctions. Persons who furnish, or cause to be furnished, information which relates to origin
or consignment, and which is untrue in a material particular are liable to legal penalties and to
the suspension of facilities for their goods to obtain preference.

Prilog 14.
KRATKORONA IZJAVA DOBAVLJAA ZA ROBU SA POREKLOM
Ja, dole potpisani, izjavljujem da je roba navedena na ovom raunu _______________ (1)
proizvedena u Republici Srbiji i da zadovoljava pravila o poreklu robe koja vae u
preferencijalnoj trgovini sa _______________ (2).
Obavezujem se, ukoliko se to trai, carinskim organima dati na uvid dokaze koji potvruju ovu
izjavu.
_______________ (3)

_______________ (4)
_______________ (5)
_______________ (6)

___________________
(1)
Broj i datum izdavanja rauna. Ako je samo deo robe sa rauna obuhvaen izjavom, tu robu
treba posebno oznaiti (npr. zvezdicom*), a na izjavi se treba pozvati na posebnu oznaku.
Ukoliko se koristi neki drugi komercijalni dokument a ne raun, umesto rei "raunu" staviti
naziv tog dokumenta.
(2)
Zemlja na koju se odnose pravila o preferencijalnom poreklu
(3)
Datum i mesto
(4)
Naziv privrednog drutva

(5)
(6)

Potpis
Ime i prezime osobe koja je potpisala izjavu i funkcija u privrednom drutvu

Prilog 15.
DUGORONA IZJAVA DOBAVLJAA ZA ROBU SA POREKLOM
Ja, dole potpisani, izjavljujem da je dole navedena roba
_______________ (1)
_______________
_______________

_______________ (2)
_______________
_______________

koja se redovno isporuuje privrednom drutvu _______________ (3) proizvedena u Republici

Srbiji i da zadovoljava pravila o poreklu robe koja vae u preferencijalnoj trgovini sa
_______________ (4).
Ova izjava vai za sve budue isporuke ovih proizvoda otpremljenih u vremenskom periodu od
_____ do _____ (5). Obavezujem se odmah obavestiti _______________ (3)ukoliko izjava
prestane da vai.
Obavezujem se, ukoliko se to trai, carinskim organima dati na uvid dokaze koji potvruju ovu
izjavu.
_______________ (6)

_______________ (7)
_______________ (8)

___________________
(1)
Opis robe
(2)
Trgovaka oznaka (broj modela, tip, itd.)
(3)
Naziv privrednog drutva kome se roba isporuuje
(4)
Zemlja na koju se odnose pravila o preferencijalnom poreklu
(5)
Vremenski period za koji se izdaje dugorona izjava (ne due od 12 meseci)
(6)
Mesto i datum
(7)
Potpis
(8)
Ime i prezime osobe koja je potpisala izjavu i funkcija u privrednom drutvu

Prilog 16.
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU OBRADE I PRERADE
Napomena 1:
U Listi obrade ili prerade utvruju se uslovi i pravila koje treba da ispune proizvodi da bi se
smatralo da su bili predmet dovoljne obrade ili prerade.
Napomena 2:
2.1. U prve dve kolone u Listi obrade ili prerade daje se opis proizvoda koji se dobija. U prvoj
koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u drugoj koloni

navodi naimenovanje robe koje se u Harmonizovanom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu
glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone postoji pravilo koje se navodi u koloni 3
ili 4. Ako se, u pojedinim sluajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi oznaka: "ex", to
znai da se pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno
u koloni 2.
2.2. Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, vie tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave,
zbog ega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopteno, pravila iz kolone 3 ili 4
primenjuju se na sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne
brojeve iz te glave ili u neki od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.
2.3. Ako je u Listi obrade ili prerade navedeno nekoliko razliitih pravila koja se primenjuju na
razliite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj alineji dato je naimenovanje dela tog
tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3 ili 4.
2.4. Ako su, uz podatke u prve dve kolone, navedena pravila i u koloni 3 i u koloni 4, izvoznik
moe da bira da li e da primeni pravilo iz kolone 3 ili pravilo iz kolone 4. Ako u koloni 4 nije
navedeno pravilo za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, primenie se pravilo navedeno u
koloni 3.
Napomena 3:
3.1. Odredbe koje se odnose na proizvode koji su stekli status proizvoda sa poreklom, a
upotrebljavaju se u procesu proizvodnje drugog proizvoda, primenjuju se, nezavisno od toga da
li su proizvodi stekli taj status u fabrici gde su upotrebljeni ili u drugoj fabrici u ugovornoj strani.
Primer:
Motor iz tarifnog broja 84.07 za koji, na osnovu navedenog pravila, vrednost materijala bez
porekla koji mogu da se ugrade u njega, ne sme da bude vea od 40% cene franko fabrika,
proizvodi se od "ostalih legiranih elika grubo oblikovanih kovanjem" koji se svrstavaju u tarifni
broj ex 72.24.
Ako je otkivak dobijen kovanjem u ugovornoj strani na ingotu bez porekla, u tom sluaju on je
ve stekao status porekla na osnovu pravila uz tarifni broj ex 72.24 u Listi obrade ili prerade. To
znai da se prilikom utvrivanja vrednosti motora moe smatrati da je on sa poreklom,
nezavisno od toga da li je proizveden u istoj ili u drugoj fabrici odnosne ugovorne strane. U
ovom sluaju vrednost ingota bez porekla nee se uzeti u obzir kada se dodaje vrednost
upotrebljenih materijala bez porekla.
3.2. U Listi obrade ili prerade navodi se minimalan stepen obrade ili prerade koju treba izvriti. I
sa viim stepenom obrade ili prerade se, takoe, stie status proizvoda sa poreklom, dok se sa
niim stepenom obrade ili prerade ne moe stei status proizvoda sa poreklom. To znai da,
ako se pravilom predvia da, na odreenom nivou proizvodnje, moe da se upotrebi materijal
bez porekla, taj materijal moe da se upotrebi u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, dok njegova
upotreba u nekoj kasnijoj fazi proizvodnje, nije dozvoljena.
3.3. Nezavisno od Napomene 3.2, kada se u pravilu upotrebljava izraz "Proizvodnja od
materijala iz bilo kog tarifnog broja", tada materijali iz bilo kog tarifnog broja (ukljuujui

materijale istog naimenovanja i tarifnog broja kao i proizvod) mogu biti upotrebljeni, ali uz
odreena ogranienja koja takoe mogu biti sadrana u pravilu.
Pod pojmom "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, ukljuujui druge materijale iz
tarifnog broja ... " ili "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, ukljuujui druge
materijale iz istog tarifnog broja kao i proizvod", smatra se da se mogu upotrebljavati materijali
iz bilo kog tarifnog broja osim onih istog naimenovanja kao proizvod, kao to je navedeno u
koloni 2 u Listi obrade ili prerade.
3.4. Ako se u pravilu iz Liste obrade ili prerade navodi da u proizvodnji proizvoda moe da se
upotrebi vie od jednog materijala, to znai da moe da se upotrebi jedan ili vie materijala, s
tim to nije neophodno da se upotrebe svi materijali.
Primer:
U pravilu koje se odnosi na tkanine iz tar. br. 52.08 do 52.12, navodi se da se mogu upotrebiti
prirodna vlakna, kao i da se, pored ostalih materijala, mogu, takoe, upotrebiti i hemijski
materijali. To ne znai da se moraju upotrebiti oba materijala; moe da se upotrebi jedan ili
drugi, ili oba.
3.5. Ako se u pravilu iz Liste obrade ili prerade navodi da proizvod mora da se proizvede od
odreenog materijala, ispunjenje ovog uslova ne znai da ne mogu da se upotrebe i drugi
materijali koji, zbog svoje svojstvene prirode, ne mogu da zadovolje uslove iz pravila. (Videti
Napomenu 6.2 koja se odnosi na tekstile).
Primer:
Pravilom koje se odnosi na proizvode za ishranu iz tar. br. 19.04, kojim se posebno iskljuuje
upotreba itarica i njihovih derivata, ne spreava se upotreba mineralnih soli, hemikalija i drugih
aditiva, koji nisu proizvodi itarica. Ovo se ne primenjuje u sluaju proizvoda koji, iako ne mogu
da se proizvedu od odreenih materijala navedenih u Listi obrade ili prerade, mogu da se
proizvedu, u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, od materijala iste prirode.
Primer:
U sluaju odee od netkanih materijala iz ex Glave 62, ako se za ovu vrstu proizvoda
dozvoljava upotreba samo prediva bez porekla, proizvodnja ne moe da se zapone od netkane
tkanine - ni u sluaju da netkane tkanine ne mogu normalno biti izraene od prediva. U takvim
sluajevima, polazni materijal koji bi trebalo da se koristi je onaj materijal, koji u fazi obrade
neposredno prethodi predivu tj. koji je u stadijumu vlakna.
3.6. Ako su u pravilu iz Liste obrade ili prerade date dve procentualne vrednosti za maksimalnu
vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, ti procenti se ne mogu sabirati. To znai
da maksimalna vrednost materijala bez porekla koji mogu da se koriste ne sme da pree
najvei navedeni procenat, a pojedinani procenti ne mogu biti vei u odnosu na odreen
materijal na koji se odnose.
Napomena 4:

4.1. Pod pojmom "prirodna vlakna", iz Liste obrade ili prerade, podrazumevaju se vlakna, osim
vetakih ili sintetikih, i to samo u fazama pre predenja, ukljuujui i otpatke i, ako nije na drugi
nain navedeno, na vlakna koja nisu vlaena, eljana ili na drugi nain obraena, ali
nepredena.
4.2. Pod pojmom "prirodna vlakna" podrazumevaju se i konjska dlaka iz tar. br. 05.03, svila iz
tar. br. 50.02 i 50.03, kao i vunena vlakna, fina ili gruba ivotinjska dlaka iz tar. br. 51.01 do
51.05, pamuna vlakna iz tar. br. 52.01 do 52.03 i ostala biljna vlakna iz tar. br. 53.01 do 53.05.
4.3. Pod pojmom "tekstilna celuloza", "hemijski materijali" i "materijali za proizvodnju hartije", iz
Liste obrade ili prerade, podrazumevaju se materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63 koji
se mogu upotrebiti za proizvodnju vetakih, sintetikih ili papirnih vlakana ili prediva.
4.4. Pod pojmom "vetaka ili sintetika vlakna, seena", iz Liste obrade ili prerade,
podrazumevaju se kablovi od sintetikih ili vetakih filamenata, seena vlakna ili otpaci iz tar.
br. 55.01 do 55.07.
Napomena 5:
5.1. Ako se za odreeni proizvod iz Liste obrade ili prerade upuuje na Napomenu 5, uslovi
navedeni u koloni 3 ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale koji se koriste u proizvodnji
tog proizvoda i koji zajedno predstavljaju 10% ili manje od ukupne mase svih upotrebljenih
osnovnih tekstilnih materijala. (Videti Napomenu 5.3. i 5.4.).
5.2. Tolerancija navedena u Napomeni 5.1 moe da se primeni samo na meane proizvode koji
su izraeni od dva ili vie osnovna tekstilna materijala.
Osnovnim tekstilnim materijalima smatraju se:
- svila,
- vuna,
- gruba ivotinjska dlaka,
- fina ivotinjska dlaka,
- konjska dlaka,
- pamuk,
- materijali za proizvodnju hartije i hartija,
- lan,
- prirodna konoplja,
- juta i ostala tekstilna likasta vlakna,

- sisal i ostala tekstilna vlakna roda Agave,

- kokosovo vlakno, abaka, ramija i ostala biljna tekstilna vlakna,
- sintetiki filamenti,
- vetaki filamenti,
- provodljivi filamenti,
- sintetika vlakna od polipropilena, seena,
- sintetika vlakna od poliestera, seena,
- sintetika vlakna od poliamida, seena,
- sintetika vlakna od poliakrilonitrila, seena,
- sintetika vlakna od polimida, seena,
- sintetika vlakna od politetrafluoretilena, seena,
- sintetika vlakna od polifenilensulfida, seena,
- sintetika vlakna od polivinilhlorida, seena,
- ostala sintetika vlakna, seena,
- vetaka vlakna od viskoze, seena,
- ostala vetaka vlakna, seena,
- predivo izraeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, ukljuujui i
obavijeno ili neobavijeno,
- predivo izraeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima poliestera, ukljuujui i
obavijeno ili neobavijeno,
- proizvodi iz tar. br. 56.05 (metalizovano predivo) sa ugraenom trakom koja se sastoji od
jezgra aluminijumske folije ili od jezgra od plastinog premaza, ukljuujui i prevuene prahom
od aluminijuma, irine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomou providnog ili obojenog lepka
izmeu dva sloja plastinog premaza,
- ostali proizvodi iz tar. br. 56.05.
Primer:

Predivo iz tar. br. 52.05, izraeno od pamunih vlakana iz tar. br. 52.03 i od sintetikih seenih
vlakana iz tar. br. 55.06, predstavlja predivo od meanih vlakana. To znai da, sintetika seena
vlakna bez porekla koja ne zadovoljavaju uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva
izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) mogu da se koriste, pod uslovom da njihova
ukupna masa nije vea od 10% mase prediva.
Primer:
Tkanina od vune iz tar. br. 51.12, izraena od vunenog prediva iz tar. br. 51.07 i od sintetikog
prediva od seenih vlakana iz tar. br. 55.09, predstavlja meanu tkaninu. To znai da se
sintetiko predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada
od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) ili vuneno predivo koje ne zadovoljava uslove
pravila o poreklu (koja zahtevaju izradu od prirodnih vlakana nevlaenih, niti eljanih, niti na
drugi nain pripremljenih za predenje) ili njihova kombinacija, mogu da koriste pod uslovom da
njihova ukupna masa nije vea od 10% mase tkanine.
Primer:
Taftovana tekstilna tkanina iz tar. br. 58.02, izraena od pamunog prediva iz tar. br. 52.05 i od
pamune tkanine iz tar. br. 52.10 predstavlja meani proizvod samo ako ta pamuna tkanina
predstavlja meanu tkaninu izraenu od prediva koja se svrstavaju u dva odvojena tarifna broja
ili ako su upotrebljena pamuna prediva i meavina.
Primer:
Ako je taftovana tekstilna tkanina izraena od pamunog prediva iz tar. br. 52.05 i od sintetike
tkanine iz tar. br. 54.07, onda su prediva koja se koriste dva odvojena osnovna tekstilna
materijala, pa je samim tim i taftovana tekstilna tkanina meani proizvod.
5.3. U sluaju proizvoda koji sadre "predivo izraeno od poliuretana razdvojeno fleksibilnim
segmentima polietra, ukljuujui i obavijeno ili neobavijeno", dozvoljeno odstupanje je 20% u
odnosu na ovo predivo.
5.4. U sluaju proizvoda sa ugraenom "trakom, koja se sastoji od jezgra od aluminijumske
folije ili od jezgra od plastinog premaza, ukljuujui i prevuene prahom od aluminijuma, irine
koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomou providnog ili obojenog lepka izmeu dva sloja plastinog
premaza", dozvoljeno odstupanje je 30% u odnosu na ovu traku.
Napomena 6:
6.1. Kada se u Listi obrade ili prerade upuuje na Napomenu 6, tekstilni materijali (sa izuzetkom
postava i meupostava), koji ne ispunjavaju uslove iz pravila u koloni 3 Liste obrade ili prerade,
a koji se odnose na gotove predmetne proizvode, mogu se upotrebiti, pod uslovom da se
svrstavaju u drugi tarifni broj, a ne u tarifni broj u koji se svrstava sam proizvod i da njihova
vrednost nije vea od 8% cene proizvoda franko fabrika.
6.2. Nezavisno od Napomene 6.3, u proizvodnji proizvoda od tekstila mogu slobodno da se
upotrebe materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, nezavisno da li sadre ili ne sadre
tekstile.

Primer:
Ako se pravilom u Listi obrade ili prerade predvia da se za odreen tekstilni predmet (kao to
su pantalone) mora upotrebiti predivo, tim se ne zabranjuje upotreba metalnih predmeta, kao
to su dugmad, s obzirom da se dugmad ne svrstavaju u Glave 50 do 63. Iz istog razloga tim se
ne spreava da se upotrebe patent-zatvarai, i pored toga to patent-zatvarai normalno sadre
tekstile.
6.3. Kad se procentualno utvruju vrednosti upotrebljenih materijala bez porekla, uzima se u
obzir vrednost materijala koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63.
Napomena 7:
7.1. U smislu tar. br. ex 27.07, 27.13 do 27.15, ex 29.01, ex 29.02 i ex 34.03, pod pojmom
"specifini procesi" podrazumeva se:
a) vakuumska destilacija;
b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
v) kreking;
g) davanje drugih oblika;
d) ekstrakcija pomou selektivnih rastvarivaa;
) proces koji obuhvata sledee radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom,
oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalinim agensima; dekolorizacija i
preiavanje sa prirodno - aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili
boksitom;
e) polimerizacija;
) alkilacija;
z) izomerizacija.
7.2. U smislu tar. br. 27.10, 27.11 i 27.12, pod pojmom "specifini procesi" podrazumeva se:
a) vakuumska destilacija;
b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
v) kreking;
g) davanje drugog oblika;
d) ekstrakcija pomou selektivnih rastvaraa;

) proces koji obuhvata sledee radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom,

oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalinim agensima; dekolorizacija i
preiavanje sa prirodno aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili
boksitom;
e) polimerizacija;
) alkilacija;
z) izomerizacija;
i) samo u sluaju tekih ulja koja se svrstavaju u tar. br. ex 27.10, desumporizacija sa
hidrogenom iji je rezultat smanjenje najmanje 85% sadraja sumpora kod proizvoda koji se
obrauju (ASTM D 1266-59 T metod);
j) samo u sluaju proizvoda koji se svrstavaju u tar. br. 27.10, deparafinizacija nekim drugim
procesom, a ne filtriranjem;
k) samo u sluaju tekih ulja iz tar. br. ex 27.10, tretman sa hidrogenom pod pritiskom od preko
20 bar i na temperaturi iznad 250C uz upotrebu nekog drugog katalizatora, a ne katalizatora
koji izaziva desumporizaciju, kada hidrogen predstavlja aktivni element u hemijskoj reakciji. Dalji
tretman ulja za podmazivanje iz tar. br. ex 27.10 sa hidrogenom (npr.: hidrofini ili
dekolorizacija) naroito radi poboljanja boje i stabilnosti, nee se smatrati specifinim
procesom;
l) samo u sluaju ulja za gorivo iz tar. br. ex 27.10, atmosferska destilacija, pod uslovom da
manje od 30% zapremine ovih proizvoda, ukljuujui i gubitke, destilie na temperaturi od
300C po metodu ASTM D 86;
m) samo u sluaju tekih ulja, osim gasnih ulja i goriva koji se svrstavaju u tar. br. ex 27.10,
postupak pomou visokofrekventnih elektrinih pranjenja bez iskrenja;
n) samo u sluaju sirovih proizvoda iz tar. broja ex 27.12 (osim vazelina, ozokerita, voska od
lignita ili treseta, parafina koji sadre po masi manje od 0,75% ulja), uklanjanje ulja frakcionom
kristalizacijom.
7.3. U smislu tar. br. ex 27.07, 27.13 do 27.15, ex 29.01, ex 29.02 i ex 34.03, jednostavne
radnje, kao to su ienje, pretakanje, otklanjanje soli, izdvajanje vode, filtriranje, bojadisanje,
stavljanje oznaka, dobijanje sumpornog sadraja, kao rezultata meanja proizvoda sa raznim
sumpornim sadrajima, odnosno bilo koja kombinacija ovih ili slinih radnji, ne dodeljuju status
porekla.

Prilog 17.
LISTA OBRADE ILI PRERADE KOJU TREBA IZVRITI NA
MATERIJALIMA BEZ POREKLA KAKO BI PRERAENI PROIZVOD
MOGAO DA STEKNE STATUS PROIZVODA SA POREKLOM

Obrada ili prerada izvrena na materijalima

HS tarifni broj
Naimenovanje
bez porekla, a koja im daje status proizvoda
sa poreklom
1
2
3 ili
4
Glava 1
ive ivotinje
Sve upotrebljene ivotinje iz
Glave 1 bie u potpunosti
dobijene
Glava 2
Meso i drugi klanini proizvodi za Proizvodnja kod koje su svi
jelo
upotrebljeni materijali iz Glava 1
i 2, u potpunosti dobijeni
Glava 3
Ribe, ljuskari, mekuci i ostali
Proizvodnja kod koje su svi
vodeni beskimenjaci
upotrebljeni materijali iz Glave 3
u potpunosti dobijeni
ex Glava 4
Mleko i proizvodi od mleka;
Proizvodnja kod koje su svi
ivinska i ptija jaja; prirodni med; upotrebljeni materijali iz Glave 4
jestivi proizvodi ivotinjskog
u potpunosti dobijeni
porekla, nepomenuti, niti
obuhvaeni na drugom mestu;
osim:
04.03
Mlaenica, kiselo mleko, kisela
Proizvodnja kod koje:
pavlaka, jogurt, kefir i ostalo
- su svi upotrebljeni iz Glave 4 u
fermentisano ili zakiseljeno mleko potpunosti dobijeni,
ili pavlaka, koncentrovani,
- su svi upotrebljeni voni sokovi
nekoncentrovani sa sadrajem
(osim soka od ananasa, limete
dodatog eera ili drugih materija ili grejpfruta), iz tar. br. 20.09, sa
za zaslaivanje, aromatizovani ili poreklom, i
sa dodatim voem, jezgrastim
- vrednost svih upotrebljenih
voem ili kakaom
materijala iz Glave 17 nije vea
od 30% cene proizvoda franko
fabrika
ex Glava 5
Proizvodi ivotinjskog porekla, na Proizvodnja kod koje su svi
ex 05.02
drugom mestu nepomenuti, niti
upotrebljeni materijali iz Glave 5
obuhvaeni; osim:
u potpunosti dobijeni
Pripremljene ekinje od pitomih ili ienje, dezinfekcija, sortiranje
divljih svinja
i ispravljanje ekinja i dlaka
Glava 6
ivo drvee i druge biljke;
Proizvodnja kod koje:
lukovice, korenje i slino; seeno - su svi upotrebljeni materijali iz
cvee i ukrasno lie
Glave 6 u potpunosti dobijeni, i
- vrednost svih upotrebljenih
materijala nije vea od 50%
cene proizvoda franko fabrika
Glava 7
Povre, korenje i krtole za jelo
Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni materijali iz Glave 7
u potpunosti dobijeni
Glava 8
Voe za jelo; kore agruma ili dinja Proizvodnja kod koje:
i lubenica
- je svo voe koje se koristi u
potpunosti dobijeno, i
- vrednost svih upotrebljenih
materijala iz Glave 17 nije vea
od 30% cene proizvoda franko

Glava 9

09.01

09.02
ex 09.10
ex Glava 10

ex Glava 11

ex 11.06

Glava 12

13.01

13.02

Glava 14

ex Glava 15

15.01

fabrika
Kafa, aj, mate aj i zaini; osim: Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni materijali iz Glave 9
u potpunosti dobijeni
Kafa, prena ili neprena sa ili bez Proizvodnja od materijala iz bilo
kofeina; ljuspice i opne kafe;
kog tarifnog broja
zamene kafe koje sadre kafu u
bilo kom procentu
aj, nearomatizovan ili
Proizvodnja od materijala iz bilo
aromatizovan
kog tarifnog broja
Meavine zaina
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tarifnog broja
itarice
Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni materijali iz Glave
10 u potpunosti dobijeni
Proizvodi mlinske industrije; slad; Proizvodnja kod koje su sve
skrob, inulin; gluten od penice; upotrebljene itarice, jestivo
osim:
povre, korenje i krtole
(gomolje) iz tar. br. 07.14 ili
voe u potpunosti dobijeni
Brano, griz i prah, od suvog
Suenje i mlevenje mahunastog
oljutenog mahunastog povra iz povra iz tar. br. 07.08
tar. br. 07.13
Uljano semenje i plodovi; razno Proizvodnja kod koje su svi
zrnevlje, seme i plodovi;
upotrebljeni materijali iz Glave
industrijsko i lekovito bilje; slama i 12 u potpunosti dobijeni
stona hrana (kabasta)
elak: prirodne gume, smole
Proizvodnja kod koje vrednost
gume-smole i uljane smole (npr.: upotrebljenih materija iz tar. br.
balzami)
13.01 nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika
Biljni sokovi i ekstrakti; pektinske Proizvodnja od nemodifikovane
materije, pektinati i pektati; agar- sluzi i sredstava za
agar i ostale sluzi i zgruivai,
zgunjavanje
dobijeni od biljnih proizvoda,
Proizvodnja kod koje vrednost
modifikovani ili nemodifikovani:
svih upotrebljenih materijala nije
- Sluzi i zgunjivai, dobijeni iz
vea od 50% cene proizvoda
biljnih proizvoda, modifikovani
franko fabrika
- Ostalo
Biljni materijali za pletarstvo; biljni Proizvodnja kod koje su svi
proizvodi na drugom mestu
upotrebljeni materijali iz Glave
nepomenuti, niti obuhvaeni
14 u potpunosti dobijeni
Masnoe i ulja ivotinjskog i
Proizvodnja od materijala iz bilo
biljnog porekla i proizvodi njihovog kog tarifnog broja, osim od
razlaganja; preraene jestive
materijala iz tarifnog broja u koji
masnoe; voskovi ivotinjskog i se svrstava sam proizvod
biljnog porekla; osim:
Svinjska masnoa (ukljuujui
jestivu mast) i ivinska masnoa,
osim onih iz tar. br. 02.09 i 15.03:

15.02

15.04

ex 15.05
15.06

15.07 do
15.15

- Masnoe od kostiju ili otpadaka Proizvodnja od materijala iz bilo

kog tar. br., osim od materijala iz
tar. br. 02.03, 02.06 ili 02.07 ili
od kostiju iz tar. br. 05.06
- Ostalo
Proizvodnja od mesa ili drugih
jestivih klaninih proizvoda od
svinjskog mesa iz tar. br. 02.03
ili 02.06 ili od mesa i jestivih
otpadaka od ivine iz tar. br.
02.07
Masnoe od ivotinja vrste
goveda, ovaca i koza, osim onih iz
tar. br. 15.03:
- Masnoe od kostiju ili otpadaka Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tar. br., osim od materijala iz
tar. br. 02.01, 02.02, 02.04 ili
02.06 ili od kostiju iz tar. br.
05.06
- Ostalo
Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni materijali iz Glave 2
u potpunosti dobijeni
Masti i ulja kao i njihove frakcije,
od riba ili morskih sisara,
preieni ili nepreieni, ali
hemijski nemodifikovani:
- vrste frakcije
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br. 15.04
- Ostalo
Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni materijali iz Glava 2
i 3, u potpunosti dobijeni
Preieni (rafinisani) lanolin
Proizvodnja od sirove masnoe
od vune iz tar. br. 15.05
Ostale masti ili ulja ivotinjskog
porekla i njihove frakcije,
preieni ili nepreieni, ali
hemijski nemodifikovani:
- vrste frakcije
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br. 15.06
- Ostalo
Proizvodnja kod koje svi
upotrebljeni materijali iz Glave 2
u potpunosti dobijeni
Ulja biljnog porekla i njihove
Proizvodnja od materijala iz bilo
frakcije:
kog tarifnog broja, osim od
- Sojino ulje, ulje od kikirikija,
materijala iz tarifnog broja u koji
palmino ulje, ulje od kokosovog se svrstava sam proizvod
oraha (kopre), ulje od palminog
jezgra (kotice), ulje od
"babasua", tungovo ulje, oitikika
ulje, vosak smree i japanski

15.16

15.17

Glava 16

ex Glava 17

ex 17.01

17.02

vosak, frakcije jojoba ulja i ulja za

tehnike i industrijske namene,
osim za proizvodnju hrane za
ljudsku ishranu
- vrste frakcije, osim onih od
Proizvodnja od ostalih materijala
jojoba ulja
iz tar. br. 15.07 do 15.15
- Ostalo
Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni biljni materijali u
potpunosti dobijeni
Masti i ulja ivotinjskog ili biljnog Proizvodnja kod koje su:
porekla i njihove frakcije,
- svi upotrebljeni materijali iz
delimino ili potpuno
Glave 2 u potpunosti dobijeni, i
hidrogenizovani,
- svi upotrebljeni biljni materijali
interesterifikovani, reesterifikovani u potpunosti dobijeni. Meutim,
ili eleidinizovani, rafinisani ili
mogu da se upotrebe materijali
nerafinisani, ali dalje
iz tar. br. 15.07, 15.08, 15.11 i
nepripremljeni
15.13
Margarin, meavine i preparati od Proizvodnja kod koje su:
masti ili ulja ivotinjskog ili biljnog - svi upotrebljeni materijali iz
porekla ili od frakcija razliitih
Glava 2 i 4 u potpunosti
masti ili ulja iz ove glave, podobni dobijeni, i
za jelo, osim jestivih masti ili ulja i - svi upotrebljeni biljni materijali
njihovih frakcija iz tar. br. 15.16
u potpunosti dobijeni. Meutim,
mogu da se upotrebe i materijali
iz tar. br. 15.07, 15.08, 15.11 i
15.13
Preraevine od mesa, riba,
Proizvodnja od ivotinja iz Glave
ljuskara, mekuaca ili ostalih
1. Svi upotrebljeni materijali iz
vodenih beskimenjaka
Glave 3 moraju da budu u
potpunosti dobijeni
eer i proizvodi od eera; osim: Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
eer od eerne trske i eerne Proizvodnja kod koje vrednost
repe i hemijski ista saharoza, u svih upotrebljenih materijala iz
vrstom stanju, sa dodatim
Glave 17 nije vea od 30% cene
sredstvima za amortizaciju ili
proizvoda franko fabrika
materijama za bojenje
Ostali eeri, ukljuujui hemijski
istu laktozu, maltozu, glikozu i
fruktozu u vrstom stanju; eerni
sirupi bez dodatih sredstava za
aromatizaciju ili materija za
bojenje; vetaki med i meavine
vetakog i prirodnog meda;
karamel:
- Hemijski ista maltoza ili fruktoza Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br. 17.02

ex 17.03

17.04

Glava 18

19.01

- Ostali eeri u vrstom obliku, sa Proizvodnja kod koje vrednost

dodatkom sredstava za
svih upotrebljenih materijala iz
aromatizaciju ili materija za
Glave 17 nije vea od 30% cene
bojenje
proizvoda franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja kod koje su svi
upotrebljeni materijali sa
poreklom
Melase dobijene prilikom
Proizvodnja kod koje vrednost
ekstrakcije ili rafinisanja eera, svih upotrebljenih materijala iz
sa dodatkom sredstava za
Glave 17 nije vea od 30% cene
aromatizaciju ili materija za
proizvoda franko fabrika
bojenje
Proizvodi od eera (ukljuujui Proizvodnja:
belu okoladu), bez kakaa
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
Kakao i proizvodi od kakaa
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
Ekstrakt slada; prehrambeni
proizvodi od brana, jema, griza,
skroba i ekstrakta slada bez
dodatka kakaa ili sa dodatkom
kakaa u prahu u koliini manjoj od
40% po masi kakaa, raunato na
potpuno odmaenu osnovu, na
drugom mestu nepomenuti niti
ukljueni; prehrambeni proizvodi
od robe iz tar. br. 04.01. do 04.04
bez dodatka kakaa praha ili sa
sadrajem kakaa manjim od 5%
po masi, raunato na potpuno
odmaenu osnovu, na drugom
mestu nepomenuti, niti
obuhvaeni:
- Ekstrakt slada
Proizvodnja od itarica iz Glave
10
- Ostalo
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog

tarifnog broja, osim od

materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz svake
od Glava 4 i 17 nije vea od
30% cene proizvoda franko
fabrika
19.02

19.03

19.04

19.05

Testenine, kuvane ili nekuvane ili

punjene (mesom ili drugim
materijalima) ili na drugi nain
pripremljene, kao to su pageti,
makaroni, rezanci, lazanje, njoki,
ravijoli, kaneloni; kus-kus,
pripremljeni ili nepripremljeni:
- Sa sadrajem 20% ili manje po Proizvodnja kod koje su sve
masi mesa, iznutrica, ribe,
upotrebljene itarice i njeni
ljuskara ili mekuaca
derivati (osim tvrde penice i
njenih derivata) u potpunosti
dobijeni
- Sa sadrajem vie od 20% po Proizvodnja kod koje su:
masi mesa, iznutrica, ribe,
- sve upotrebljene itarice i njeni
ljuskara ili mekuaca
derivati (osim tvrde penice i
njenih derivata) u potpunosti
dobijeni, i
- svi upotrebljeni materijali iz
Glava 2 i 3 u potpunosti dobijeni
Tapioka i zamene tapioke
Proizvodnja od materijala iz bilo
pripremljeni od skroba u obliku
kog tar. br., osim od skroba od
ljuspica, zrnaca, perli i slinih
krompira iz tar. br. 11.08
oblika
Proizvodi za ishranu dobijeni
Proizvodnja:
bubrenjem ili prenjem itarica ili - od materijala iz bilo kog tar.
proizvoda od itarica (npr.:
br., osim od materijala iz tar. br.
kukuruzne pahuljice); itarice
18.06,
(osim kukuruza), u zrnu ili u obliku - kod koje su sve upotrebljene
pahuljica ili na drugi nain
itarice i brano (osim tvrde
obraenog zrna (osim brana,
penice i njenih derivata i
jema i griza), prethodno kuvane kukuruza vrste Zea indurata
ili na drugi nain pripremljene, na maize) u potpunosti dobijeni, i
drugom mestu nepomenute, niti - kod koje vrednost svih
obuhvaene
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
Hleb, peciva, kolai, biskviti i ostali Proizvodnja od materijala iz bilo
pekarski proizvodi sa dodatkom kog tar. br., osim od materijala iz
kakaa ili bez dodatka kakaa;
Glave 11
nafora, kapsule za farmaceutske
proizvode, oblande, pirinana
hartija i slini proizvodi

ex Glava 20

Proizvodi od povra, voa ili od

ostalih delova bilja; osim

Proizvodnja kod koje je svo

upotrebljeno voe ili povre u
potpunosti dobijeno
ex 20.01
Jam, slatki krompir i slini jestivi Proizvodnja od materijala iz bilo
delovi bilja sa sadrajem najmanje kog tarifnog broja, osim od
5% po masi skroba, pripremljeni ili materijala iz tarifnog broja u koji
konzervirani u siretnoj kiselini
se svrstava sam proizvod
ex 20.04 i ex Krompir u obliku brana, griza,
Proizvodnja od materijala iz bilo
20.05
ljuspi, pripremljen ili konzervisan kog tarifnog broja, osim od
na drugi nain, osim u siretu ili materijala iz tarifnog broja u koji
siretnoj kiselini
se svrstava sam proizvod
20.06
Povre, voe, jezgrasto voe, kore Proizvodnja kod koje vrednost
od voa i ostali delovi bilja,
svih upotrebljenih materijala iz
konzervisani u eeru (kandirani) Glave 17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
20.07
Demovi, voni elei, marmelade, Proizvodnja:
voni pirei i vone paste dobijeni - od materijala iz bilo kog
kuvanjem, sa dodavanjem ili bez tarifnog broja, osim od
dodavanja eera ili drugih
materijala iz tarifnog broja u koji
sredstava za zaslaivanje
se svrstava sam proizvoda, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
ex 20.08
- Jezgrasto voe, bez dodatka
Proizvodnja kod koje je vrednost
eera ili alkohola
svog upotrebljenog jezgrastog
voa sa poreklom i zrna uljarica
iz tar. br. 08.01, 08.02 i 12.02 do
12.07, vea od 60% cene
proizvoda franko fabrika
- Puter od kikirija; meavine od
Proizvodnja od materijala iz bilo
itarica; palmina jezgra; kukuruz kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
- Ostalo, osim voa i jezgrastog Proizvodnja:
voa kuvanog na drugi nain,
- od materijala iz bilo kog
osim u vodi ili na pari, bez
tarifnog broja, osim od
dodatka eera, smrznuto
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
20.09
Voni sokovi (ukljuujui iru od Proizvodnja:
groa) i sokovi od povra,
- od materijala iz bilo kog
nefermentisani i bez dodatka
tarifnog broja, osim od
alkohola, sa dodatkom ili bez
materijala iz tarifnog broja u koji
dodatka eera ili ostalih
se svrstava sam proizvod, i
sredstava za zaslaivanje
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene

ex Glava 21

21.01

21.03

ex 21.04

21.06

ex Glava 22

22.02

proizvoda franko fabrika

Razni proizvodi za ishranu; osim: Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Ekstrakti, esencije i koncentrati
Proizvodnja:
kafe, aja, mate aja ili preparata - od materijala iz bilo kog
na bazi tih proizvoda ili na bazi
tarifnog broja, osim od
kafe, aja ili mate aja; prena
materijala iz tarifnog broja u koji
cikorija i ostale prene zamene
se svrstava sam proizvod, i
kafe i ekstrakti, esencije i
- kod koje je cikorija koja se
koncentrati tih proizvoda
upotrebljava u potpunosti
dobijena
Preparati za sosove i pripremljeni
sosovi; meani zaini i meana
zainska sredstva; brano od
slaice i pripremljena slaica
(senf)
- Preparati za sosove i
Proizvodnja od materijala iz bilo
pripremljeni sosovi; meani zaini kog tarifnog broja, osim od
i meana zainska sredstva
materijala iz tarifnog broja u koji
- Brano od slaice i pripremljena se svrstava sam proizvod.
slaica
Meutim, moe da se upotrebe
brano ili griz od slaice ili
pripremljena slaica
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tarifnog broja
Supe i orbe i preparati za te
Proizvodnja od materijala iz bilo
proizvode
kog tarifnog broja, osim od
pripremljenog ili konzervisanog
povra iz tar. br. 20.02 do 20.05
Prehrambeni proizvodi na drugom Proizvodnja:
mestu nepomenuti, niti
- od materijala bilo kog tarifnog
obuhvaeni
broja, osim od materijala iz
tarifnog broja u koji se svrstava
sam proizvod, i
- kod koje vrednost upotrebljenih
materijala iz svake od Glava 4 i
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika
Pia, alkoholi i sire; osim:
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod, i
- kod koje su svo upotrebljeno
groe ili materijali dobijeni od
groa, u potpunosti dobijeni
Voda, ukljuujui mineralnu vodu i Proizvodnja:
gaziranu vodu, sa dodatkom
- od materijala iz bilo kog

eera ili drugih sredstava za

zaslaivanje ili aromatizaciju i
ostala bezalkoholna pia, osim
sokova od voa i povra koji se
svrstavaju u tar. br. 20.09

22.07

22.08

ex Glava 23

ex 23.01

ex 23.03

ex 23.06

tarifnog broja, osim od

materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod,
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala iz Glave
17 nije vea od 30% cene
proizvoda franko fabrika, i
- kod koje su svi upotrebljeni
voni sokovi (osim sokova od
ananasa, limete ili grejpfruta) sa
poreklom
Nedenaturisan etil-alkohol
Proizvodnja:
alkoholne jaine 80% zapremine - od materijala iz bilo kog tar.
ili jai; etil-alkoholi i ostali alkoholi, br., osim od materijala iz tar. br.
denaturisani, bilo koje jaine
22.07 ili 22.08,
- kod koje su svo upotrebljeno
groe ili bilo koji materijali
dobijeni od groa, u potpunosti
dobijeni ili, ako su svi ostali
upotrebljeni materijali sa
poreklom, moe da se upotrebi
arak do 5% zapremine
Nedenaturisan etil-alkohol
Proizvodnja:
alkoholne jaine manje od 80% - od materijala iz bilo kog tar.
zapr.; rakije, likeri i ostala
br., osim materijala iz tar. br.
alkoholna pia
22.07 ili 22.08,
- kod koje su svo upotrebljeno
groe ili bilo koji materijali
dobijeni od groa, u potpunosti
dobijeni ili, ako su svi ostali
upotrebljeni materijali sa
poreklom, moe da se upotrebi
arak do 5% zapremine
Ostaci i otpaci prehrambene
Proizvodnja od materijala iz bilo
industrije; pripremljena hrana za kog tarifnog broja, osim od
ivotinje; osim:
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Brano, prah i pelete od riba ili
Proizvodnja kod koje su svi
ljuskara, mekuaca ili ostalih
upotrebljeni materijali iz Glava 2
vodenih beskimenjaka,
i 3 u potpunosti dobijeni
nepodobni za ljudsku ishranu
Ostaci od proizvodnje skroba od Proizvodnja kod koje je sav
kukuruza (iskljuujui
upotrebljen kukuruz u potpunosti
koncentrisana moila) sa
dobijen
sadrajem belanevina preko 40%
no masi, raunato na suvi
proizvod
Uljane pogae i ostali vrsti ostaci Proizvodnja kod koje su sve
dobijeni ekstrakcijom maslinovog upotrebljene masline u
ulja sa sadrajem vie od 3%
potpunosti dobijene
maslinovog ulja

23.09

ex Glava 24

24.02

ex 24.03

ex Glava 25

ex 25.04

ex 25.15

ex 25.16

ex 25.18
ex 25.19

ex 25.20

Proizvodi koji se upotrebljavaju za Proizvodnja kod koje su:

ishranu ivotinja
- sve upotrebljene itarice, eer
ili melasa, meso ili mleko u
potpunosti dobijeni
- svi upotrebljeni materijali iz
Glave 3 u potpunosti dobijeni
Duvan i proizvodi zamene
Proizvodnja kod koje su svi
duvana; osim:
upotrebljeni materijali iz Glave
24 u potpunosti dobijeni
Cigare, cigarilosi i cigarete, od
Proizvodnja kod koje je
duvana ili zamene duvana
najmanje 70%, po masi,
upotrebljenog nepreraenog
duvana ili duvanskih otpadaka iz
tar. br. 24.01 ve steklo poreklo
Duvan za puenje
Proizvodnja kod koje je
najmanje 70%, po masi,
upotrebljenog nepreraenog
duvana ili duvanskih otpadaka iz
tar. br. 24.01 ve steklo poreklo
So; sumpor; zemlja; kamen; gips; Proizvodnja od materijala iz bilo
kre i cement; osim:
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Prirodni kristalni grafit sa
Obogaivanje sadraja
obogaenim sadrajem ugljenika, ugljenika, preiavanje i
preien i mleven
mlevenje sirovog kristalnog
grafita
Mermer, samo seen testerom ili Rezanje mermera debljine preko
na drugi nain, u blokove ili ploe 25 cm, testerom ili na drugi
pravougaonog oblika (ukljuujui i nain (ak i ako je ve iseen)
kvadratnog), debljine do 25 cm
Granit, porfir, bazalt, pear i
Rezanje kamena, debljine preko
ostali kamen za spomenike,
25 cm, testerom ili na drugi
graevinarstvo i drugo, seen
nain (ak i ako je ve iseen)
testerom ili na drugi nain u
blokove ili ploe pravougaonog
oblika (ukljuujui i kvadratnog)
debljine do 25 cm testerom ili na
drugi nain u blokove ili ploe
pravougaonog oblika (ukljuujui i
kvadratnog) debljine do 25 cm
Dolomit, peen
Peenje nepeenog dolomita
Usitnjen prirodni magnezijumProizvodnja od materijala iz bilo
karbonat (magnezit) u hermetiki kog tarifnog broja, osim od
zapeaenim kontejnerima i
materijala iz tarifnog broja u koji
magnezijum-oksid, ist ili neist, se svrstava sam proizvod.
osim topljenog magnezijumMeutim, dozvoljena je upotreba
oksida ili sintermagnezita
prirodnog magnezijumkarbonata (magnezita)
Gips posebno pripremljen za
Proizvodnja kod koje vrednost

zubarstvo

ex 25.24

ex 25.25
ex 25.30
Glava 26

ex Glava 27

ex 27.07

ex 27.09
27.10

27.11

svih upotrebljenih materijala nije

vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Prirodna azbestna vlakna
Proizvodnja od minerala
azbesta (azbestnog
koncentrata)
Liskun u prahu
Mlevenje liskuna ili otpadaka od
liskuna
Zemljane boje, peene ili u prahu Peenje ili mlevenje zemljanih
boja
Rude, zgure i pepeli
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Mineralna goriva, mineralna ulja i Proizvodnja od materijala iz bilo
proizvodi njihove destilacije;
kod tarifnog broja, osim od
bitumenozne materije; mineralni materijala iz tarifnog broja u koji
voskovi, osim:
se svrstava sam proizvod
Ulja, kod kojih masa aromatskih Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
sastojaka prelazi masu
vie specifinih procesa (1)
nearomatskih sastojaka, slina
ili
mineralnim uljima dobijenim
Drugi postupci kod kojih se svi
destilacijom katrana kamenog
upotrebljeni materijali svrstavaju
uglja na visokoj temperaturi, od u tar. br. koji se razlikuje od tar.
kojih vie od 65% zapr. destilie br. u koji se svrstava proizvod.
na temperaturi od 250C
Meutim, mogu da se upotrebe
(ukljuujui meavine esencije
materijali koji se svrstavaju u isti
nafte i benzola), namenjena za
tar. br., u koji se svrstava sam
upotrebu kao pogonsko gorivo ili proizvod, pod uslovom da
gorivo za zagrevanje
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Sirova ulja dobijena od
Suva destilacija bitumenoznih
bitumenoznih minerala
materijala
Ulja dobijena od nafte i ulja
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
dobijena od bitumenoznih
vie specifinih procesa (2)
minerala, osim sirovih; proizvodi ili
na drugom mestu nepomenuti ili Drugi postupci kod kojih se svi
obuhvaeni, koji sadre po masi upotrebljeni materijali svrstavaju
70% ili vie ulja od nafte ili ulja
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
dobijenih od bitumenoznih
br. u koji se svrstava proizvod.
minerala, ako predstavljaju
Meutim, mogu da se upotrebe
osnovne sastojke tih proizvoda; materijali koji se svrstavaju u isti
otpadna ulja
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Naftni gasovi i ostali gasoviti
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
ugljovodonici
vie specifinih procesa (2)

27.12

27.13

27.14

ili
Drugi postupci kod kojih se svi
upotrebljeni materijali svrstavaju
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Vazelin; parafin, mikrokristalni
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
vosak od nafte, presovani parafini, vie specifinih procesa (1)
ozokerit, vosak od mrkog uglja ili ili
lignita, vosak od treseta, ostali
Drugi postupci kod kojih se svi
mineralni voskovi i slini proizvodi upotrebljeni materijali svrstavaju
dobijeni sintezom ili drugim
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
postupcima, obojeni ili neobojeni br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Naftni koks, bitumen od nafte i
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
ostali ostaci iz nafte ili iz ulja od vie specifinih procesa (1)
bitumenoznih minerala
ili
Drugi postupci kod kojih se svi
upotrebljeni materijali svrstavaju
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Bitumen i asfalt, prirodni;
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
bitumenozni i uljni kriljci i tervie specifinih procesa (1)
pesak; asfaltiti i asfaltne stene
ili
Drugi postupci kod kojih se svi
upotrebljeni materijali svrstavaju
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da

27.15

ex Glava 28

ex 28.05

ex 28.11

ex 28.33

ex 28.40

njihova ukupna vrednost nije

vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Bitumenske meavine na bazi
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
prirodnog asfalta, prirodnog
vie specifinih procesa (1)
bitumena, bitumena od nafte,
ili
mineralnog katrana ili mineralne Drugi postupci kod kojih se svi
katranske smole (npr.: bitumen kit, upotrebljeni materijali svrstavaju
"cut-back")
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Neorganski hemijski proizvodi;
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
organska i neorganska jedinjenja kog tarifnog broja, osim od
kod koje
plemenitih metala, metala retkih materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
zemlji, radioaktivnih elemenata ili se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
izotopa; osim:
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br., pod uslovom da njihova cene
ukupna vrednost nije vea od proizvoda
20% cene proizvoda franko
franko fabrika
fabrika
"Misch-metal"
Proizvodnja elektrolitikim ili
termalnim postupkom, kod koje
vrednost upotrebljenih materijala
nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika
Sumpor-trioksid
Proizvodnja od sumpor-dioksida Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Sulfat aluminijuma
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Natrijum-perborat
Proizvodnja od disodiumProizvodnja
tetraborat pentahidrata
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%

ex Glava 29

ex 29.01

ex 29.02

ex 29.05

29.15

cene
proizvoda
franko fabrika
Organski hemijski proizvodi; osim: Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
materijala iz tarifnog broja u koje vrednost svih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br., pod uslovom da njihova cene
vrednost nije vea od 20% cene proizvoda
proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Aciklini ugljovodonici za upotrebu Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
kao pogonsko gorivo ili gorivo za vie specifinih procesa (1)
zagrevanje
ili
Drugi postupci kod kojih se svi
upotrebljeni materijali svrstavaju
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Ciklani i cikleni (osim azulena),
Postupci rafinisanja i/ili jedan ili
benzol, toluol, ksiloli, za upotrebu vie specifinih procesa (1)
kao pogonsko gorivo ili gorivo za ili
zagrevanje
Drugi postupci kod kojih se svi
upotrebljeni materijali svrstavaju
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava sam
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Alkoholati metala od alkohola iz Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
ovog tar. br. i od etil-alkohola
kog tar. br., ukljuujui i od
kod koje
ostalih materijala iz tar. br.
vrednost svih
29.05. Meutim, mogu da se
upotrebljenih
upotrebe alkoholati metala iz
materijala nije
ovog tar. br., pod uslovom da
vea od 40%
njihova ukupna vrednost nije
cene
vea od 20% cene proizvoda
proizvoda
franko fabrika
franko fabrika
Zasiene acikline
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
monokarbonske kiseline i njihovi kog tar. br. Meutim, vrednost kod koje

anhidridi, halogenidi, peroksidi i svih upotrebljenih materijala iz

perkiseline; njihovi halogeni, sulfo- tar. br. 29.15 i 29.16 ne sme da
, nitro- i nitrozo derivati
bude vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika

ex 29.32

29.33

29.34

ex 29.39

ex Glava 30

vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
- Unutranji etri i njihovi halogeni, Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
sulfo-, nitro- i nitrozo derivati
kog tar. br. Meutim, vrednost kod koje
svih upotrebljenih materijala iz vrednost svih
tar. br. 29.09 ne sme da bude upotrebljenih
vea od 20% cene proizvoda
materijala nije
franko fabrika
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
- Ciklini acetali i unutranji hemi- Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
acetali i njihovi halogeni, sulfo-, kog tar. br.
kod koje
nitro-, nitrozo derivati
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Heterociklina jedinjenja samo sa Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
heteroatomom ili heteroatomima kog tar. br. Meutim, vrednost kod koje
azota
svih upotrebljenih materijala iz vrednost svih
tar. br. 29.32 i 29.33 ne sme da upotrebljenih
bude vea od 20% cene
materijala nije
proizvoda franko fabrika
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Nukleinske kiseline i njihove soli, Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
hemijski definisane ili
kog tar. br. Meutim, vrednost kod koje
nedefinisane; ostala heterociklina svih upotrebljenih materijala iz vrednost svih
jedinjenja
tar. br. 29.32, 29.33 i 29.34 ne upotrebljenih
sme da bude vea od 20% cene materijala nije
proizvoda franko fabrika
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Koncentrati od slamki maka sa
Proizvodnja kod koje vrednost
sadrajem ne manje od 50%, po upotrebljenih materijala nije
masi, alkaloida
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Farmaceutski proizvodi; osim:
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod.

Meutim, mogu da se upotrebe i

materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br., u koji se svrstava
proizvod, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 20% cene proizvoda
franko fabrika
30.02

Ljudska krv; ivotinjska krv

pripremljena za upotrebu u
terapeutske, profilaktike ili
dijagnostike svrhe; antiserum i
ostale frakcije krvi i modifikovani
imunoloki proizvodi, bilo da su
dobijeni putem biotehnolokih
procesa ili ne; vakcine, toksini,
kulture mikroorganizama (osim
kvasca) i slini proizvodi:
- Proizvodi koji se sastoje od dva Proizvodnja od materijala iz bilo
ili vie sastojaka, koji su pomeani kog tar. br., ukljuujui i od
za upotrebu u terapeutske ili
ostalih materijala iz tar. br.
profilaktike svrhe, ili nepomeani 30.02. Meutim, mogu da se
proizvodi za ove svrhe,
upotrebe materijali istog
pripremljeni u odmerene doze, ili u naimenovanja kao i proizvod,
oblike ili pakovanja za
pod uslovom da njihova ukupna
maloprodaju
vrednost nije vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja od materijala iz bilo
- - ljudska krv
kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br.
30.02. Meutim, mogu da se
upotrebe, materijali istog
naimenovanja kao i proizvod,
pod uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika
- - ivotinjska krv pripremljena za Proizvodnja od materijala iz bilo
terapeutske ili profilaktike svrhe kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br.
30.02. Meutim, mogu da se
upotrebe materijali istog
naimenovanja kao i proizvod,
pod uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika
- - frakcije krvi, osim antiseruma, Proizvodnja od materijala iz bilo
hemoglobina i krvnih globulina i kog tar. br., ukljuujui i od
serumskih globulina
ostalih materijala iz tar. br.
30.02. Meutim, mogu da se
upotrebe materijali istog
naimenovanja kao i proizvod,
pod uslovom da njihova ukupna

vrednost nije vea od 20% cene

proizvoda franko fabrika
- - hemoglobin, krvni globulini i
Proizvodnja od materijala iz bilo
serumski globulini
kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br.
30.02. Meutim, mogu da se
upotrebe materijali istog
naimenovanja kao i proizvod,
pod uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika
- - ostalo
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br.
30.02. Meutim, mogu da se
upotrebe materijali istog
naimenovanja kao i proizvod,
pod uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika
30.03 i 30.04 Lekovi (izuzev proizvoda iz tar. br. Proizvodnja od materijala iz bilo
30.02, 30.05 ili 30.06):
kog tarifnog broja, osim od
- Dobijeni od amikacina iz tar. br. materijala iz tarifnog broja u koji
29.41
se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe i
materijali iz tar. br. 30.03 i
30.04, pod uslovom da njihova
ukupna vrednost nije vea od
20% cene proizvoda franko
fabrika
- Ostalo
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali iz tar. br. 30.03 i
30.04, pod uslovom da njihova
ukupna vrednost nije vea od
20% cene proizvoda franko
fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% od cene proizvoda
franko fabrika
ex 30.06
Farmaceutski otpaci kako se
Poreklo proizvoda kod ovog
navode u Napomeni 4 (k) uz ovu svrstavanja nee se promeniti
glavu
ex Glava 31 ubriva; osim:
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih

ex 31. 05

ex Glava 32

ex 32.01

32.05

se svrstava sam proizvod.

upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br, kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Mineralna ili hemijska ubriva koja Proizvodnja:
Proizvodnja
sadre dva ili tri ubriva elementa - od materijala iz bilo kog
kod koje
- azot, fosfor i kalijum, ostala
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
ubriva; proizvodi iz ove glave u materijala iz tarifnog broja u koji upotrebljenih
obliku tableta ili slinih oblika ili u se svrstava sam proizvod.
materijala nije
pakovanjima do 10 kg bruto mase, Meutim, mogu da se upotrebe vea od 40%
osim:
materijali koji se svrstavaju u isti cene
- natrijum-nitrata
tar. br. kao i proizvod, pod
proizvoda
- kalcijum-cijanamida
uslovom da njihova ukupna
franko fabrika
- kalijum-sulfata
vrednost nije vea od 20% cene
- megnezijum-kalijum sulfata
proizvoda franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Ekstrakti za tavljenje ili bojenje; Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
tanini i njihovi derivati; boje,
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
pigmenti i ostale materije za
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
bojenje; pripremljena premazna se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
sredstva i lakovi; kitovi i druge
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
zaptivne mase, tamparske boje i materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
mastila; osim:
tar. br. kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Taini i njihove soli, etri, estri i
Proizvodnja od ekstrakta za
Proizvodnja
ostali derivati
tavljenje, biljnog porekla
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Lak-boje; preparati predvieni
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
napomenom 3. uz ovu glavu, na kog tar. br., osim iz tar. br.
kod koje
bazi lak-boja (3)
32.03, 32.04 i 32.05. Meutim, vrednost svih
mogu da se upotrebe i materijali upotrebljenih
iz tar. br. 32.05, pod uslovom da materijala nije
njihova ukupna vrednost nije
vea od 40%
vea od 20% cene proizvoda
cene
franko fabrika
proizvoda
franko fabrika

ex Glava 33

33.01

ex Glava 34

ex 34.03

34.04

Eterina ulja i rezinoidi;

Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
parfimerijski, kozmetiki ili toaletni kog tarifnog broja, osim od
kod koje
proizvodi; osim:
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br. kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Eterina ulja (bez terpena ili sa
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
terpenima), ukljuujui tzv.
kog tar. br., ukljuujui i od
kod koje
"concretes" i "absolute"; rezinoidi, materijala razliite "grupe" (4)
vrednost svih
ekstrahovane uljane smole,
ovog tar. br. Meutim, mogu da upotrebljenih
koncentrati eterinih ulja u
se upotrebe materijali iz iste
materijala nije
mastima, neeterskim uljima,
grupe kao i proizvod, pod
vea od 40%
voskovima ili slino, dobijeni
uslovom da njihova ukupna
cene
postupkom ekstrakcije eterinih vrednost nije vea od 20% cene proizvoda
ulja pomou masti ili maceracijom; proizvoda franko fabrika
franko fabrika
sporedni terpenski proizvodi
dobijeni deterpenacijom eterinih
ulja; vodeni destilati i vodeni
rastvori eterinih ulja
Sapun, organska povrinski
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
aktivna sredstva, preparati za
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
pranje, preparati za
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
podmazivanje, vetaki voskovi, se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
pripremljeni voskovi, preparati za Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
poliranje i ienje, svee i slini materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
proizvodi, paste za modeliranje, tar. br. kao i proizvod, pod
cene
"zubarski voskovi" i zubarski
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
preparati na bazi gipsa; osim:
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Preparati za podmazivanje koji
Postupak rafinisanja i/ili jedan ili
sadre manje od 70% po masi ulja vie specifinih procesa (1)
od nafte ili ulja dobijena od
ili
bitumenoznih minerala
Drugi postupci kod kojih se svi
upotrebljeni materijali svrstavaju
u tar. br. koji se razlikuje od tar.
br. u koji se svrstava proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe i
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br. u koji se svrstava
proizvod, pod uslovom da
njihova vrednost nije vea od
50% cene proizvoda franko
fabrika
Vetaki voskovi i pripremljeni
Proizvodnja od materijala iz bilo
voskovi:
kog tarifnog broja, osim od
- Na bazi parafina, naftnih
materijala iz tarifnog broja u koji

ex Glava 35

35.05

voskova, voskova dobijenih od

se svrstava sam proizvod
bitumenoznih minerala,
Meutim, mogu da se upotrebe
presovanog parafina ili parafina sa materijali koji se svrstavaju u isti
odstranjenim uljem
tar. br. kao i proizvod, pod
uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kog tar. br., osim od:
kod koje
- hidrogenizovanih ulja iz tar. br. vrednost svih
15.16, koja imaju svojstva
upotrebljenih
voska,
materijala nije
- masnih kiselina, koje nisu
vea od 40%
definisane ili industrijski masnih cene
alkohola, koji nemaju svojstva proizvoda
voskova, iz tar. br. 38.23, i
franko fabrika
- materijala iz tar. br. 34.04
Meutim, ovi materijali mogu da
se upotrebe, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 20% cene proizvoda
franko fabrika
- materijala iz tar. br. 34.04
Meutim, ovi materijali mogu da
se upotrebe, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 20% cene proizvoda
franko fabrika
Belanevinaste materije;
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
modifikovani skrobovi; lepkovi;
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
enzimi; osim:
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br. kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Dekstrini i ostali modifikovani
skrobovi (npr. preelatinizovani i
esterifikovani skrobovi); lepkovi na
bazi skrobova ili na bazi dekstrina
ili ostalih modifikovanih skrobova:
- Skrobni etri i estri
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kog tar. br., ukljuujui i od
kod koje
ostalih materijala iz tar. br. 35.05vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda

franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kog tar. broja, osim materijala iz kod koje
tar. br. 11.08
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Pripremljeni enzimi na drugom
Proizvodnja kod koje vrednost
mestu nepomenuti niti obuhvaeni svih upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Eksplozivi; pirotehniki proizvodi; Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
ibice; piroforne legure; zapaljivi kog tarifnog broja, osim od
kod koje
preparati
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br. kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Proizvodi za fotografske i
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kinematografske svrhe; osim:
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br. kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
Fotografske ploe i plan-filmovi,
osetljivi na svetlost, neosvetljeni,
od bilo kog materijala osim od
hartije, kartona ili tekstila; planfilmovi za trenutnu (brzu)
fotografiju, osetljivi na svetlost,
neosvetljeni, u kasetama ili bez
kaseta:
- Plan-filmovi za trenutnu (brzu) Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
fotografiju u boji, u kasetama
kog tar. br., osim od materijala izkod koje
tar. br. 37.01 ili 37.02. Meutim, vrednost svih
mogu da se upotrebe materijali upotrebljenih
koji se svrstavaju u tar. br.
materijala nije
37.02, pod uslovom da njihova vea od 40%
ukupna vrednost nije vea od cene
30% cene proizvoda franko
proizvoda
- Ostalo

ex 35.07

Glava 36

ex Glava 37

37.01

fabrika
franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
kog tar. br., osim od materijala izkod koje
tar. br. 37.01 ili 37.02. Meutim, vrednost
mogu da se upotrebe materijali upotrebljenih
koji se svrstavaju u tar. br. 37.01 materijala nije
i 37.02, pod uslovom da njihova vea od 40%
ukupna vrednost nije vea od cene
20% cene proizvoda franko
proizvoda
fabrika
franko fabrika
Fotografski filmovi u rolnama
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
osetljivi na svetlost, neosvetljeni, kog tar. br., osim materijala koji kod koje
od bilo kog materijala osim od
se svrstavaju u tar. br. 37.01 i vrednost svih
hartije, kartona ili tekstila; filmovi u 37.02
upotrebljenih
rolnama za trenutne (brze)
materijala nije
fotografije, osetljivi na svetlost,
vea od 40%
neosvetljeni
cene
proizvoda
franko fabrika
Fotografske ploe, filmovi, hartije, Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
karton i tekstil osvetljeni ali
kog tar. br., osim materijala koji kod koje
nerazvijeni
se svrstavaju u tar. br. 37.01 do vrednost svih
37.04
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Razni proizvodi hemijske
Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
industrije; osim:
kog tarifnog broja, osim od
kod koje
materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
tar. br. kao i proizvod, pod
cene
uslovom da njihova ukupna
proizvoda
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
- Koloidni grafit u rastvoru ulja i
Proizvodnja kod koje vrednost
polukoloidni grafit; ugljenine
svih upotrebljenih materijala nije
paste za elektrode
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
- Grafit u obliku paste, gde
Proizvodnja kod koje vrednost Proizvodnja
meavina grafita i mineralnih ulja upotrebljenih materijala iz tar. kod koje
uestvuje sa vie od 30% po masi br. 34.03 nije vea od 20% cene vrednost svih
proizvoda franko fabrika
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
- Ostalo

37.02

37.04

ex Glava 38

ex 38.01

ex 38.03

ex 38.05

ex 38.06

ex 38.07

38.08

38.09

Tal-ulje, rafinisano

Rafinisanje sirovog tal-ulja

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Sulfatno terpentinsko ulje,
Preiavanje destilacijom ili
Proizvodnja
preieno
rafinisanjem sirovog sulfatnog kod koje
terpentinskog ulja
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Smolniestri
Proizvodnja od smolnih kiselina Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Katran od drveta (smola od
Destilacija katrana od drveta
Proizvodnja
katrana od drveta)
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene
proizvoda
franko fabrika
Insekticidi, rodenticidi, fungicidi, Proizvodnja kod koje vrednost
herbicidi, sredstva protiv klijanja, svih upotrebljenih materijala nije
sredstva za regulaciju rasta
vea od 50% cene proizvoda
biljaka, dezinfektanti i slini
franko fabrika
proizvodi pripremljeni u oblike ili
pakovanja za prodaju na malo ili
kao preparati ili proizvodi (npr.:
sumporisane trake, fitilji, svee i
hartija za ubijanje muva)
Sredstva za doradu, nosai boja, Proizvodnja kod koje vrednost
odnosno sredstva za ubrzanje
svih upotrebljenih materijala nije
bojenja ili fiksiranje materija za
vea od 50% cene proizvoda
bojenje i ostali proizvodi i
franko fabrika
preparati (npr.: sredstva za
apreturu i nagrizanje) koji se

38.10

38.11

38.12

38.13

38.14

38.18

upotrebljavaju u industriji tekstila,

hartije, koe i slinim industrijama,
na drugom mestu nepomenuti, niti
obuhvaeni
Preparati za dekapiranje metalnih Proizvodnja kod koje vrednost
povrina; topitelji i drugi pomoni svih upotrebljenih materijala nije
preparati za lemljenje i
vea od 50% cene proizvoda
zavarivanje; prakovi i paste za franko fabrika
lemljenje i zavarivanje koji se
sastoje od metala i drugih
materijala; preparati koji se
upotrebljavaju kao jezgro ili
obloge za elektrode ili ipke za
zavarivanje
Preparati protiv detonacije,
preparati za spreavanje
oksidacije, za spreavanje
taloenja smole, poboljivai
viskoziteta, preparati za
spreavanje korozije i ostali
pripremljeni aditivi za mineralna
ulja (ukljuujui benzin) ili za
druge tenosti koje se
upotrebljavaju za iste svrhe kao
mineralna ulja:
- Pripremljeni aditivi za ulja za
Proizvodnja kod koje vrednost
podmazivanje, koji sadre naftna svih upotrebljenih materijala iz
ulja ili ulja dobijena od
tar. br. 38.11 nije vea od 50%
bituminoznih minerala
cene proizvoda franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Pripremljeni ubrzivai
Proizvodnja kod koje vrednost
vulkanizacije; sloeni plastifikatori svih upotrebljenih materijala nije
za gumu i plastine mase, na
vea od 50% cene proizvoda
drugom mestu nepomenuti, niti
franko fabrika
obuhvaeni; preparati za
spreavanje oksidacije i ostali
sloeni stabilizatori za gumu ili
plastine mase
Preparati i punjenja za aparate za Proizvodnja kod koje vrednost
gaenje poara; napunjene
svih upotrebljenih materijala nije
granate za gaenje poara
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Sloeni organski rastvori i
Proizvodnja kod koje vrednost
razreivai, na drugom mestu
svih upotrebljenih materijala nije
nepomenuti, niti obuhvaeni;
vea od 50% cene proizvoda
pripremljena sredstva za skidanje franko fabrika
premazanih sredstava ili lakova
Hemijski elementi dopirani za
Proizvodnja kod koje vrednost

38.19

38.20

38.22

38.23

38.24

upotrebu u elektronici u obliku

svih upotrebljenih materijala nije
diskova, ploica ili slinih oblika; vea od 50% cene proizvoda
hemijska jedinjenja dopirana za franko fabrika
upotrebu u elektronici
Tenosti za hidrauline konice i Proizvodnja kod koje vrednost
ostale pripremljene tenosti za
svih upotrebljenih materijala nije
hidraulinu transmisiju, koje ne
vea od 50% cene proizvoda
sadre ili sadre manje od 70% po franko fabrika
masi naftnog ulja ili ulja dobijena
od bitumenoznih minerala
Preparati protiv smrzavanja i
Proizvodnja kod koje vrednost
pripremljene tenosti za
svih upotrebljenih materijala nije
odleivanje
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Dijagnostiki ili laboratorijski
Proizvodnja kod koje vrednost
reagensi na podlozi, pripremljeni svih upotrebljenih materijala nije
dijagnostiki ili laboratorijski
vea od 50% cene proizvoda
reagensi, bez obzira da li su na franko fabrika
podlozi ili ne, osim onih iz tar. br.
30.02 ili 30.06; sertifikovani
referentni materijali ispitani
materijali
Industrijske monokarbonske
masne kiseline; kisela ulja od
rafinacije; industrijski masni
alkoholi:
- Industrijske monokarbonske
Proizvodnja od materijala iz bilo
masne kiseline, kisela ulja od
kog tarifnog broja, osim od
rafinacije
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
- Industrijski masni alkoholi
Proizvodnja od materijala iz bilo
kog tar. br., ukljuujui i od
materijala koji se svrstavaju u
tar. br. 38.23
Pripremljena vezivna sredstva za
livake kalupe ili livaka jezgra,
hemijski proizvodi i preparati
hemijske industrije ili srodnih
industrija (ukljuujui i one koji se
sastoje od meavina prirodnih
proizvoda), na drugom mestu
nepomenuti, niti obuhvaeni
- Sledei proizvodi iz ovog tar. br.: Proizvodnja od materijala iz bilo Proizvodnja
- - pripremljena vezivna sredstva kog tarifnog broja, osim od
kod koje
za livake kalupe ili livaka jezgra materijala iz tarifnog broja u koji vrednost svih
na bazi prirodnih smolnih
se svrstava sam proizvod.
upotrebljenih
proizvoda
Meutim, mogu da se upotrebe materijala nije
- - naftenske kiseline, njihove soli materijali koji se svrstavaju u isti vea od 40%
nerastvorljive u vodi i njihovi estri tar. br. kao i proizvod, pod
cene
- - sorbitol, osim sorbitola iz tar. uslovom da njihova ukupna
proizvoda
br. 20.05
vrednost nije vea od 20% cene franko fabrika

39.01 do
39.15

- - naftni sulfonati, iskljuujui

proizvoda franko fabrika
nafte sulfonata alkalnih metala,
amonijuma ili etanolamina;
tiofenovane sulfonske kiseline iz
ulja koja su dobijena od
bitumenoznih minerala i njihove
soli
- - izmenjivai jona
- - apsorpciona sredstva za
vakuum cevi
- - alkalni oksid gvoa za
preiavanje gasa
- - tekui amonijum gas i
upotrebljen oksid dobijen
preiavanjem gasa od uglja
- - sulfonaftenske kiseline, njihove
soli nerastvorljive u vodi i njihovi
estri
- - Fuzelovo i Dipelovo ulje
- - meavine soli koje sadre
razliite anione
- - paste za kopiranje na bazi
elatina, ukljuujui i na podlozi
od hartije ili tekstila
- Ostalo
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Plastine mase u primarnim
oblicima, otpaci, strugotina i ostaci
od plastinih masa; osim onih iz
tar. br. ex 39.07 i 39.12, za koji
vae dole navedena pravila:
- Proizvodi adicione
Proizvodnja kod koje:
Proizvodnja
homopolimerizacije, gde samo
- vrednost svih upotrebljenih
kod koje
jedan monomer uestvuje sa vie materijala nije vea od 50%
vrednost svih
od 99% po masi u ukupnom
cene proizvoda franko fabrika, i upotrebljenih
sadraju polimera
- u okviru gore navedenog
materijala nije
ogranienja, vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala iz Glave cene
39 nije vea od 20% cene
proizvoda
proizvoda franko fabrika (5)
franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja kod koje vrednost Proizvodnja
svih upotrebljenih materijala iz kod koje
Glave 39 nije vea od 20% cene vrednost svih
proizvoda franko fabrika (5)
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene
proizvoda

franko fabrika
ex 39.07

39.12

39.16 do
39.21

- Kopolimer, od polikarbonata i
akrilonitril-butadien- stirolnog
kopolimera (ABS)

Proizvodnja od materijala iz bilo

kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
materijali koji se svrstavaju u isti
tar. br. kao i proizvod, pod
uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika (5)
- Poliester
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala iz
Glave 39 nije vea od 20% cene
proizvoda franko fabrika i/ili
proizvodnja od polikarbonata
tetrabroma (bisfenol A)
Celuloza i njeni hemijski derivati Proizvodnja kod koje vrednost
na drugom mestu nepomenuti, niti svih materijala, koji se
obuhvaeni, u primarnim oblicima svrstavaju u isti tar. br. u koji se
svrstava proizvod, nije vea od
20% cene proizvoda franko
fabrika
Poluproizvodi i proizvodi od
plastinih masa; osim proizvoda iz
tar. br. ex 39.16, ex 39.17, ex
39.20 i ex 39.21, za koje vae
dole navedena pravila:
- Pljosnati proizvodi, na drugi
Proizvodnja kod koje vrednost Proizvodnja
nain obraeni, a ne samo
svih upotrebljenih materijala iz kod koje
povrinski obraeni ili samo
Glave 39 nije vea od 50% cene vrednost svih
seeni u druge oblike osim u
proizvoda franko fabrika
upotrebljenih
pravougaone (ukljuujui i
materijala nije
kvadratne); ostali proizvodi, na
vea od 25%
drugi nain obraeni, a ne samo
cene
povrinski obraeni
proizvoda
franko fabrika
- Proizvodi adicione
Proizvodnja kod koje:
Proizvodnja
homopolimerizacije, gde samo
- vrednost svih upotrebljenih
kod koje
jedan monomer uestvuje sa vie materijala nije vea od 50%
vrednost svih
od 99% po masi u ukupnom
cene proizvoda franko fabrika, i upotrebljenih
sadraju polimera
- u okviru gore navedenog
materijala nije
ogranienja, vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala iz Glave cene
39 nije vea od 20% cene
proizvoda
proizvoda franko fabrika (5)
franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja kod koje vrednost Proizvodnja
svih upotrebljenih materijala iz kod koje
Glave 39 nije vea od 20% cene vrednost svih
proizvoda franko fabrika (5)
upotrebljenih
materijala nije

vea od 25%
cene
proizvoda
franko fabrika
ex 39.16 i ex Profilni oblici i cevi
Proizvodnja kod koje:
Proizvodnja
39.17
- vrednost svih upotrebljenih
kod koje
materijala nije vea od 50%
vrednost svih
cene proizvoda franko fabrika, i upotrebljenih
- u okviru gore navedenog
materijala nije
ogranienja, vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala iz istog cene
tar. br. u koji se svrstava
proizvoda
proizvod, nije vea od 20% cene franko fabrika
proizvoda franko fabrika
ex 39.20
- Listovi ili filmovi jonomera
Proizvodnja od termplastine
Proizvodnja
delimine soli koja je kopolimer kod koje
etilena i metakrilne kiseline,
vrednost svih
delimino neutralizovana jonima upotrebljenih
metala, uglavnom cinka i
materijala nije
natrijuma
vea od 25%
cene
proizvoda
franko fabrika
- Listovi od regenerisane celuloze, Proizvodnja kod koje vrednost
poliamida ili polietilena
svih upotrebljenih materijala, koji
se svrstavaju u isti tar. br. u koji
se svrstava proizvod, nije vea
od 20% cene proizvoda franko
fabrika
ex 39.21
Folije od plastinih masa,
Proizvodnja od visoko
Proizvodnja
metalizirane
transparentne poliesterske folije, kod koje
debljine manje od 23 mikrona(6) vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene
proizvoda
franko fabrika
39.22 do
Proizvodi od plastinih masa
Proizvodnja kod koje vrednost
39.26
svih upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
ex Glava 40 Kauuk i proizvodi od kauuka i Proizvodnja od materijala iz bilo
gume; osim:
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
ex 40.01
Laminirane ploe od krep gume Laminiranje listova prirodnog
za cipele
kauuka
40.05
Meavine kauuka,
Proizvodnja kod koje vrednost
nevulkanizovane, u primarnim
svih upotrebljenih materijala,
oblicima ili u obliku ploa, listova osim prirodnog kauuka, nije

vea od 50% cene proizvoda

franko fabrika
40.12
Protektirane ili upotrebljavane
Protektiranje upotrebljenih guma
spoljne pneumatske gume; pune Proizvodnja od materijala iz bilo
gume i gume sa vazdunim
kog tar. br., osim iz tar. br. 40.11
komorama, protektori (gazei sloj) i 40.12
i zatitni uloci (pojasevi), od
gume:
- Protektirane gume, pune gume i
gume sa vazdunim komorama,
od gume
- Ostalo
ex 40.17
Proizvodi od tvrde gume
Proizvodnja od tvrde gume
ex Glava 41 Sirova krupna i sitna koa sa
Proizvodnja od materijala iz bilo
dlakom ili bez dlake (osim krzna) i kog tarifnog broja, osim od
tavljena koa, osim:
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
ex 41.02
Sirova ovija ili jagnjea koa, bez Struganje ovijih i jagnjeih koa
vune
sa vunom
41.04 do
tavljena ili "crust" koa, bez vune Ponovno tavljenje koe, ili
41.06
ili dlake, seena ili neseena, ali Proizvodnja od materijala iz bilo
dalje nepripremljena
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
41.07, 41.12 i Koa dalje obraena posle
Proizvod od materijala iz bilo
41.13
tavljenja ili ienja ukljuujui kog tar. br. osim iz tar. br. 41.04
suenu kou, bez vune, seenu ili do 41.13
neseenu, osim koe i tar. br.
41.14
ex 41.14
Lakovana koa i lakovana
Proizvodnja od materijala iz
slojevita koa; metalizovana koa tarifnih brojeva 41.04 do 41.07
pod uslovom da njihova
vrednost nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika
Glava 42
Proizvodi od koe, sedlarski i
Proizvodnja od materijala iz bilo
saraki proizvodi; predmeti za
kog tarifnog broja, osim od
putovanja, rune torbe i slini
materijala iz tarifnog broja u koji
kontejneri; proizvodi od
se svrstava sam proizvod
ivotinjskih creva (osim od
svilenog ketguta)
ex Glava 43 Prirodno i vetako krzno;
Proizvodnja od materijala iz bilo
proizvodi od krzna; osim:
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
ex 43.02
tavljena ili obraena krzna,
Beljenje ili bojenje, sa rezanjem
sastavljena:
ili sastavljanjem od
- Ploe, krstovi i slini oblici
nesastavljenih, tavljenih ili
- Ostalo
obraenih krzna
Proizvodnja od nesastavljenih,
tavljenih ili obraenih krzna
ili traka

43.03

ex Glava 44

ex 44.03

ex 44.07

ex 44.08

ex 44.09

ex 44.10 do
ex 44.13
ex 44.15

ex 44.16

ex 44.18

ex 44.21

ex Glava 45

Odea, pribor za odeu i ostali

proizvodi od krzna

Proizvodnja od nesastavljenih,
tavljenih ili obraenih krzna iz
tar. br. 43.02
Drvo i proizvodi od drveta, drveni Proizvodnja od materijala iz bilo
ugalj; osim:
kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Drvo, grubo obraeno uetvoreno Proizvodnja od trupaca sa
korom ili bez kore ili samo
otesano
Drvo obraeno po duini,
Rendisanje, bruenje ili spajanje
rezanjem, glodanjem ili seenjem na krajevima
ili ljutenjem, debljine preko 6 mm,
rendisano, brueno ili spojeno na
krajevima
Listovi furnira (ukljuujui dobijene Spajanje, rendisanje, bruenje,
rezanjem drveta) i listovi za
spajanje na krajevima
perploe, debljine do 6 mm,
spojeni, i ostalo drvo duno
rezano, seeno na nou ili
ljuteno, debljine do 6 mm
rendisano, brueno ili spojeno na
krajevima
Drvo, profilisano po duini bilo
Bruenje ili spajanje na
koje ivice ili lica, ukljuujui
krajevima
brueno ili prstasto (zupasto)
Prerada u oblik lajsni ili venaca
spojeno
- Brueno ili spojeno na krajevima
- Oblikovane lajsne i venci
Lajsne i venci od drveta za
Prerada u oblik lajsni ili venaca
predmete domainstva, okvire za
unutranju dekoraciju
Sanduci, kutije, gajbe, doboi i
Proizvodnja od dasaka koje nisu
slina ambalaa za pakovanje, od iseene na odreenu veliinu
drveta
Burad, bave, kace, abrovi i
Proizvodnja od duga, dalje
drugi bavarski proizvodi i njihovi neobraenih, osim seenih
delovi, od drveta
testerom na dve glavne povrine
- Graevinska stolarija i ostali
Proizvodnja od materijala iz bilo
proizvodi za graevinarstvo, od kog tarifnog broja, osim od
drveta
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu se upotrebiti
ploe sa saem, indra rezana
ili cepana
- Lajsne i venci
Prerada u oblik lajsni ili venaca
Drvca za ibice; drveni ekserii i Proizvodnja od drveta iz bilo kog
klinii za obuu
tar. br. osim od drvene ice iz
tar. br. 44.09
Pluta i proizvodi od plute; osim
Proizvodnja od materijala iz bilo

45.03
Glava 46

Glava 47

ex Glava 48

ex 48.11
48.16

48.17

ex 48.18
ex 48.19

ex 48.20

ex 48.23

kog tarifnog broja, osim od

materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Proizvodi od prirodne plute
Proizvodnja od plute iz tar. br.
45.01
Proizvodi od slame i esparta ili od Proizvodnja od materijala iz bilo
ostalih materijala za pletariju;
kog tarifnog broja, osim od
korparski i pletarski proizvodi
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Drvna celuloza ili celuloza od
Proizvodnja od materijala iz bilo
ostalih vlaknastih celuloznih
kog tarifnog broja, osim od
materijala; hartija ili karton za
materijala iz tarifnog broja u koji
ponovnu preradu (otpaci i ostaci) se svrstava sam proizvod
Hartija i karton; proizvodi od
Proizvodnja od materijala iz bilo
hartijine mase, hartije ili od
kog tarifnog broja, osim od
kartona; osim:
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod
Hartija i karton, partani, sa
Proizvodnja od materijala za
linijama ili kockama
izradu hartije iz Glave 47
Karbon hartija, samokopirajua
Proizvodnja od materijala za
hartija i ostale hartije za kopiranje izradu hartije iz Glave 47
ili prenoenje (osim onih iz tar. br.
48.09), matrice za umnoavanje i
ofset ploe od hartije, u kutijama ili
bez kutija
Koverti, pisma-koverti, dopisnice i Proizvodnja:
karte za dopisivanje (bez slike) od - od materijala iz bilo kog
hartije ili kartona; setovi za
tarifnog broja, osim od
dopisivanje u kutijama, kesicama, materijala iz tarifnog broja u koji
notesima i slinim pakovanjima od se svrstava sam proizvod, i
hartije ili kartona
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Toaletna hartija
Proizvodnja od materijala za
izradu hartije iz Glave 47
Kutije, vree i ostali kontejneri za Proizvodnja:
pakovanje od hartije, kartona,
- od materijala iz bilo kod
celulozne vate i listova ili traka od tarifnog broja, osim od
celuloznih vlakana
materijala iz tarifnog broja u koji
se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Blokovi listova za pisanje
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Ostala hartija, karton, celulozna Proizvodnja od materijala za

vata i listovi i trake od celuloznih

vlakana, seeni u odreene
veliine ili oblike

izradu hartije iz Glave 47

Prethodni
ex Glava 49

49.09

49.10

ex Glava 50

ex 50.03

50.04 do ex
50.06

tampane knjige: novine,

Proizvodnja od materijala iz
slike i ostali proizvodi grafike bilo kog tarifnog broja, osim od
industrije, rukopisi, kucani
materijala iz tarifnog broja u
tekstovi i planovi; osim:
koji se svrstava sam proizvod
Potanske razglednice,
Proizvodnja od materijala iz
estitke i karte koje imaju
bilo kog tar. br., osim materijala
line poruke, tampane,
koji se svrstavaju u tar. br.
ilustrovane ili neilustrovane, 49.09 ili 49.11
sa kovertima ili bez koverata,
ili ukrasa
Kalendari svih vrsta,
Proizvodnja:
tampani, ukljuujui kalendar - od materijala iz bilo kog
blokove:
tarifnog broja, osim od
- Kalendari tzv. veiti sa
materijala iz tarifnog broja u
zamenjivim blokovima
koji se svrstava sam proizvod, i
montiranim na podlozi ili
- kod koje vrednost svih
postolju od drugog materijala upotrebljenih materijala nije
osim od hartije ili kartona
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja od materijala koji
se ne svrstavaju u tar. br. 49.09
ili 49.11
Svila; osim:
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Otpaci od svile (ukljuujui
Vlaenje ili eljanje otpadaka
aure nepodesne za
od svile
odmotavanje, otpatke prediva
i raupane tekstilne
materijale), vlaeni ili eljani
(aure nepodesne za
odmotavanje, otpatke prediva
i raupane tekstilne
materijale), vlaeni ili eljani
Svileno predivo i prediva od Proizvodnja od: (7)
otpadaka svile
- sirove svile, otpadaka od
svile, vlaenih ili eljanih ili na
drugi nain pripremljenih za
predenje,
- ostalih prirodnih vlakana koja
nisu vlaena niti eljana, niti

drugaije pripremljena za
predenje,
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze,
ili
- materijala za izradu hartije
50.07

ex Glava 51

51.06 do 51.10

Tkanine od svile ili od

otpadaka od svile:
- Sa utkanim (ugraenim)
gumenim nitima
- Ostalo

Proizvodnja od jednoinog
prediva (7)
Proizvodnja od (7)
- prediva od kokosa,
- prirodnih vlakana,
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje,
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- hartije,
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika

Vuna, fina ili gruba ivotinjska Proizvodnja od materijala iz

dlaka; predivo i tkanine od
bilo kog tarifnog broja, osim od
konjske dlake; osim:
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Predino od vune, fine ili grube Proizvodnja od: (7)
ivotinjske ili konjske dlake: - sirove svile, otpadaka od
svile, vlaenih ili eljanih ili na
drugi nain pripremljenih za
predenje,
- ostalih prirodnih vlakana koja
nisu vlaena niti eljana, niti
na drugi nain pripremljena za

51.11 do 51.13

ex Glava 52

52.04 do 52.07

predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze,
ili
- materijala za izradu hartije
Tkanine od vune, fine ili grube Proizvodnja od jednoinog
ivotinjske ili konjske dlake: prediva (7)
- Sa utkanim (ugraenim)
Proizvodnja od (7)
gumenim nitima
- prediva od kokosa
- Ostalo
- prirodnih vlakana
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- hartije
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Pamuk; osim:
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Predivo i konac od pamuka Proizvodnja od: (7)
- sirove svile, otpadaka od
svile, vlaenih ili eljanih ili na
drugi nain pripremljenih za
predenje,
- ostalih prirodnih vlakana koja
nisu vlaena niti eljana, niti
na drugi nain pripremljena za
predenje hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze,
ili
- materijala za izradu hartije

52.08 do 52.12

Tkanine od pamuka:
- Sa utkanim (ugraenim)
gumenim nitima
- Ostalo

Proizvodnja od jednoinog
prediva (7)
Proizvodnja od (7)
- prediva od kokosa
- prirodnih vlakana
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- hartije
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodnja od: (7)
- sirove svile, otpadaka od
svile, vlaenih ili eljanih ili na
drugi nain pripremljenih za
predenje
- ostalih prirodnih vlakana koja
nisu vlaena niti eljana, niti
na drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze,
ili
- materijala za izradu hartije
Proizvodnja od jednoinog
prediva (7)

ex Glava 53

Ostala biljna tekstilna vlakna;

prediva od hartije i tkanine od
prediva od hartije

53.06 do 53.08

Predivo od ostalih biljnih

tekstilnih vlakana; predivo od
hartije

53.09 do 53.11

Tkanine od ostalih biljnih

tekstilnih vlakana; tkanine od
prediva od hartije
- Sa utkanim (ugraenim)
Proizvodnja od: (7)

gumenim nitima
- Ostalo

54.01 do 54.06

54.07 i 54.08

- prediva od kokosa
- juta prediva
- prirodnih vlakana
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- hartije
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria) pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Predivo, monofilamenti i
Proizvodnja od: (7)
konac od vetakih ili
- sirove svile, otpadaka od
sintetikih filamenata
svile, vlaenih ili eljanih ili na
drugi nain pripremljenih za
predenje
- ostalih prirodnih vlakana koja
nisu vlaena niti eljana, niti
drugaije pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- materijala za izradu hartije
Tkanine od prediva vetakih Proizvodnja od jednoinog
ili sintetikih filamenata
prediva (7)
Proizvodnja od: (7)
- Sa utkanim (ugraenim)
- prediva od kokosa
gumenim nitima
- prirodnih vlakana
- Ostalo
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili

55.01 do 55.07
55.08 do 55.11

55.12 do 55.16

tekstilne celuloze, ili

- hartije
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija,
podizanje, oluminoznosti,
kalandriranje, obrada za
otpornost na skupljanje,
zavrna dorada, obogaivanje,
impregnacija, popravljanje i
otklanjanje voria), pod
uslovom da ukupna vrednost
upotrebljene netampane
tkanine nije vea od 47,5%
cene proizvoda franko fabrika
Vetaka ili sintetika seena Proizvodnja od hemijskih
vlakna
materijala ili tekstilne celuloze
Predivo i konac za ivenje od Proizvodnja od: (7)
vetakih ili sintetikih
- sirove svile, otpadaka od
vlakana, seenih (tapel)
svile, vlaenih ili eljanih ili na
drugi nain pripremljenih za
predenje
- ostalih prirodnih vlakana koja
nisu vlaena niti eljana, niti
na drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- materijala za izradu hartije
Tkanine od vetakih ili
Proizvodnja od jednoinog
sintetikih seenih vlakana: prediva (7)
Proizvodnja od: (7)
- Sa utkanim (ugraenim)
- prediva od kokosa
gumenim nitima
- prirodnih vlakana
- Ostalo
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje,
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- hartije
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,

ex Glava 56

56.02

56.04

termika stabilizacija, podizanje

oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Vata, filc i netkani materijal: Proizvodnja od: (7)
specijalna prediva; kanapi,
- prediva od kokosovog vlakna,
uad, konopci i kablovi i
- prirodnih vlakana,
proizvodi od njih; osim:
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- materijala za proizvodnju
hartije
Filc, ukljuujui impregnisan, Proizvodnja od: (7)
prevuen, ili laminiran:
- prirodnih vlakana, ili
- Iglani filc
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Meutim, moe da se upotrebi i
sledee:
- polipropilenski filament iz tar.
br. 54.02,
- polipropilenska seena vlakna
iz tar. br. 55.03 ili 55.06 ili
- kablovi od polipropilenskih
filamenata iz tar. br. 55.01 kod
kojih je, u svim sluajevima,
sadraj svakog filamenta ili
vlakna manji od 9 deciteksa,
pod uslovom da njihova
vrednost nije vea od 40%
cene proizvoda franko fabrika
- Ostalo
Proizvodnja od: (7)
- prirodnih vlakana
- seenih vlakana dobijenih od
kazeina, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Niti i kord od gume, prekriveni
tekstilnim materijalom;
tekstilno predivo, trake i slino
iz tar. br. 54.04 ili 54.05,
impregnisani, prevueni,
obloeni gumom ili plastinom
masom:
- Niti i kord od gume,
Proizvodnja od gumenih niti i

prekriveni tekstilnim
materijalom;
- Ostalo

56.05

56.06

Glava 57

korda koji nisu prekriveni

tekstilnim materijalom
Proizvodnja od: (7)
- prirodnih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze, ili
- materijala za proizvodnju
hartije
Metalizirano predivo,
Proizvodnja od: (7)
ukljuujui obavijeno predivo, - prirodnih vlakana,
koje se sastoji od tekstilnog - sintetikih ili vetakih
prediva, traka ili slinih oblika seenih vlakana, nevlaenih
iz tar. br. 54.04 ili 54.05,
niti eljanih, niti na drugi nain
kombinovanih sa metalom u pripremljenih za predenje obliku niti, traka ili praha ili
hemijskih materijala ili tekstilne
prekrivenih metalom
celuloze, ili
- materijala za proizvodnju
hartije
Obavijeno predivo, obavijene Proizvodnja od: (7)
trake i slini oblici iz tar. br.
- prirodnih vlakana,
54.04 ili 54.05, osim
- sintetikih ili vetakih
obavijenih proizvoda iz tar br. vlakana nevlaenih niti
56.05, i obavijenog prediva od eljanih, niti na drugi nain
konjske dlake (iz grive i repa); pripremljenih za predenje,
anila predivo (ukljuujui
- hemijskih materijala ili
flokovano anila predivo);
tekstilne pulpe
efektno (zamkasto) predivo
- materijala za izradu hartije
Tepisi i ostali tekstilni podni Proizvodnja od: (7)
pokrivai:
- prirodnih vlakana, ili
- Od iglanog filca
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Meutim, mogue je koristiti:
- polipropilenski filament iz tar.
br. 54.02
- polipropilenska vlakna iz tar.
br. 55.03 ili 55.06, ili - kablove
od polipropilenskih filamenata
iz tar. br. 55.01, kod kojih je, u
svim sluajevima, sadraj
svakog filamenta ili vlakna
manji od 9 deciteksa, pod
uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 40%
cene proizvoda franko fabrika
Kao podloga, moe da se
upotrebi tkanina od jute
- Od ostalog filca
Proizvodnja od: (7)

ex Glava 58

58.05

- prirodnih vlakana koja nisu

vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
- Od ostalih tekstilnih
Proizvodnja od: (7)
materijala
- prediva od kokosovog vlakna
- sintetikog ili vetakog
filament prediva,
- prirodnih vlakana, ili
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje tkanine od jute se
smeju koristiti kao podloga
Specijalne tkanine; taftovane Proizvodnja od jednoinog
tekstilne tkanine; ipke;
prediva (7)
tapiserije; pozamanterija; vez; Proizvodnja od: (7)
osim:
- prirodnih vlakana,
- Kombinovani, sa gumenim - sintetikih ili vetakih
nitima
vlakana seenih, koja nisu
- Ostalo
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze,
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Tapiserije runo tkane (vrsta: Proizvodnja od materijala iz
goblena, flandrijske bove,
bilo kog tarifnog broja, osim od
obison i sline) i tapiserije
materijala iz tarifnog broja u
iglom raene (npr.: sitnim
koji se svrstava sam proizvod
bodom i unakrsnim bodom),
ukljuujui i konfekcionirane

58.10

Vez u metrai, u trakama ili

motivima

59.01

Tekstilne tkanine prevuene

lepkom ili skrobnim
materijama, koje se
upotrebljavaju za spoljno
povezivanje knjiga i slino;
tkanine za kopiranje, kanafas
pripremljen za slikanje: krute
tkanine (bugram) i sline
tkanine koje se koriste za
izradu eira
Kord tkanine za spoljne
pneumatske gume od prediva
od najlona ili drugih
poliamida, poliestera i
viskoznog rajona, velike
jaine:
- Sa sadrajem do 90% po
masi tekstilnih materijala
- Ostalo
Tekstilne tkanine
impregnisane, premazane,
prevuene ili prekrivene ili
laminirane plastinim
masama, osim onih iz tar. br.
59.02

59.02

59.03

59.04

Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od prediva

Proizvodnja od prediva
Proizvodnja od hemijskih
materijala ili tekstilne celuloze

Proizvodnja od prediva
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Linoleum, ukljuujui seen u Proizvodnja od prediva (7)
oblike; podni pokrivai na
tekstilnoj podlozi, premazanoj,
prevuenoj ili prekrivenoj,
ukljuujui i seene u oblike

59.05

59.06

59.07

Zidni tapeti od tekstila:

- Impregnirani, premazani,
prekriveni ili laminirani
gumom, plastinim ili drugim
materijalima
- Ostalo

Proizvodnja od prediva
Proizvodnja od: (7)
- prediva od kokosovog vlakna
- prirodnih vlakana
- sintetikih ili vetakih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost koriene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Kauukovane ili gumirane
Proizvodnja od: (7)
tekstilne tkanine, osim onih iz - prirodnih vlakana
tar. br. 59.02;
- sintetikih ili vetakih
- Pleteni ili kukiani tekstilni seenih vlakana koja nisu
materijali
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
- Ostale tkanine izraene od Proizvodnja od hemijskih
prediva od sintetikih
materijala
filamenata, koje sadri vie od
90% tekstilnih materijala po
masi
- Ostalo
Proizvodnja od prediva
Tekstilne tkanine na drugi
Proizvodnja od prediva
nain impregnisane,
ili
premazane, prevuene ili
tampanje sa najmanje dve
prekrivene; platna slikana za pripremne ili zavrne operacije
pozorine kulise, tkanine za (kao to su odmaivanje,
ateljea i sline svrhe
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,

59.08

59.09 do 59.11

obrada na otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost koriene
netampane tkanine nije vea
od 47,5% cene proizvoda
franko fabrika
Fitilji od tekstila, tkani,
Proizvodnja od cevasto pletene
opleteni ili pleteni, za lampe, tkanine za gasno osvetljenje
pei, upaljae, svee i slino; Proizvodnja od materijala iz
arapice za gasno osvetljenje bilo kog tarifnog broja, osim od
i cevasto pletene tkanine za materijala iz tarifnog broja u
arapice, impregnisane ili
koji se svrstava sam proizvod
neimpregnisane:
- arapice za gasno
osvetljenje, impregnisane
- Ostalo
Tekstilni proizvodi za
Proizvodnja od prediva ili
industrijsku upotrebu
otpadaka od tkanina ili krpa iz
- Diskovi ili prstenovi za
tar. br. 63.10
poliranje, osim od filca iz tar. Proizvodnja od: (7)
br. 59.11
- prediva od kokosovog vlakna
- Tkanine, koje se najee - sledeih materijala:
upotrebljavaju u proizvodnji - prediva od
hartije ili za druge tehnike
politetrafluoroetilena, (8)
svrhe, postavljene ili ne,
- prediva, vieinog, od
impregnisane, odnosno
poliamida, prevuenog,
prevuene ili ne, cevaste ili
impregnisanog ili pokrivenog
beskonane sa jednoinom fenolnom smolom,
ili vieinom osnovom i/ili
- prediva od sintetikih
potkom, ili ravno tkane sa
tekstilnih vlakana
viestrukom osnovom i/ili
aromatizovanih poliamida, koja
potkom iz tar. br. 59.11
su dobijena polikondenzacijom
m-fenilenediamina i izoftalne
kiseline,
- monofila politetrafluoretilena,
(8)

- prediva od sintetikih
tekstilnih vlakana od poli-pfenilen tereftalamida,
- prediva od staklenog vlakna
prevuenog fenolnom smolom i
obavijenog predivom od akrila,
(8)

- kopoliester monofilamenata
od poliestera i smole tereftalne
kiseline i 1,4
cikloheksanedietanola i
izoftalne kiseline

- Ostalo

- prirodnih vlakana
- vetakih ili sintetikih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Proizvodnja od: (7)
- prediva od kokosovog vlakna
- prirodnih vlakana
- vetakih ili sintetikih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Proizvodnja od: (7)
- prirodnih vlakana
- vetakih ili sintetikih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Proizvodnja iz prediva (7) (9)

Glava 60

Pleteni ili kukiani materijali

Glava 61

Odea i pribor za odeu,

pleteni ili kukiani:
- Dobijeni ivenjem ili na drugi Proizvodnja od: (7)
nain sastavljanjem dva ili
- prirodnih vlakana
vie komada pletenog ili
- vetakih ili sintetikih
kukianog materijala koji je
seenih vlakana koja nisu
iskrojen u potrebnom obliku ili vlaena niti eljana, niti na
direktno dobijen u
drugi nain pripremljena za
odgovarajuem obliku
predenje, ili
- Ostalo
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze
Odea i pribor za odeu,
Proizvodnja od prediva (7) (9)
nepleteni i nekukiani; osim:
Odea za ene, devojice i
Proizvodnja iz prediva (9)
bebe i gotov pribor za odeu, ili
vezeni
Proizvodnja od nevezenih
tkanina, pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljenih
nevezenih tkanina nije vea od
40% cene proizvoda franko
fabrika (9)
Vatrootporna oprema od
Proizvodnja od prediva (9)

ex Glava 62
ex 62.02,
ex 62.04,
ex 62.06,
ex 62.09 i
ex 62.11

ex 62. 10 i ex

62.16

62.13 i 62.14

62.17

materijala prevuenih folijom ili

poliestera na koju je nanet
Proizvodnja od nepremazanih
sloj aluminijumskog praha
ili neprevuenih materijala pod
uslovom da ukupna vrednost
upotrebljenih nepremazanih ili
neprevuenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika (9)
Maramice, maramice za dep, Proizvodnja od nebeljenog
alovi, earpe, marame,
jednoinog prediva (7) (9)
amije, zarovi, velovi, koprene ili
i slini proizvodi
- Vezeni
Proizvodnja od nevezenih
materijala, pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljenih
nevezenih materijala nije vea
od 40% cene proizvoda franko
fabrika (9)
- Ostalo:
Proizvodnja od nebeljenog
jednoinog prediva (7) (9)
ili
tampanje sa najmanje dve
pripremne ili zavrne operacije
(kao to su odmaivanje,
beljenje, mercerizacija,
termika stabilizacija, podizanje
oluminoznosti, kalandriranje,
obrada za otpornost na
skupljanje, zavrna dorada,
obogaivanje, impregnacija,
popravljanje i otklanjanje
voria), pod uslovom da
ukupna vrednost koriene
netampane tkanine iz tar. br.
62.13 i 62.14 nije vea od
47,5% cene proizvoda franko
fabrika
Ostali gotov pribor za odeu; Proizvodnja od prediva (9)
delovi odee ili pribora za
ili
odeu, osim onih iz tar. br.
62.12:
- Vezeni
Proizvodnja od nevezenih
materijala, pod uslovom da
ukupna vrednost upotrebljenih
nevezenih materijala nije vea
od 40% cene proizvoda franko
fabrika (9)
- Vatrootporna oprema od
Proizvodnja od prediva (9)
materijala prevuenih folijom ili
poliestera na koju je nanet

sloj aluminijumskog praha

- Postava za kragne,
manetne, skrojena

- Ostalo

ex Glava 63

63.01 do 63.04

63.05

Ostali gotovi proizvodi od

tekstila; setovi; iznoena
dotrajala odea i dotrajali
proizvodi od tekstila; krpe;
osim
ebad, pokrivai, posteljno
rublje, itd; zavese itd; ostali
proizvodi za unutranje
opremanje:
- Od filca, od netkanih
materijala

Proizvodnja od nepremazanih
ili neprevuenih materijala, pod
uslovom da ukupna vrednost
upotrebljenih nepremazanih ili
nepresvuenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika (9)
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod,
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od prediva (9)
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod

Proizvodnja od materijala: (7)

- prirodnih vlakana, ili
hemijskih materijala ili tekstilne
celuloze
- Ostali:
Proizvodnja od nebeljenog
- - vezeni
jednoinog prediva (9) (10)
ili
Proizvodnja od nevezenih
materijala (osim pletenih ili
kukianih), pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
- - ostalo
Proizvodnja od nebeljenog
jednoinog prediva (9) (10)
Vree i vreice za pakovanje Proizvodnja od (7):
robe
- prirodnih vlakana
- vetakih ili sintetikih
seenih vlakana koja nisu
vlaena niti eljana, niti na
drugi nain pripremljena za
predenje, ili

63.06

63.07

63.08

ex Glava 64

64.06

ex Glava 65

65.03

65.05

Cerade, platneni krovovi i

spoljne platnene roletne
(tende; atori; jedra (za
plovila, daske za jedrenje ili
suvozemna vozila); proizvodi
za kampovanje:
- Od netkanih materijala
- Ostalo
Ostali gotovi proizvodi,
ukljuujui modne krojeve za
odeu

- hemijskih materijala ili

tekstilne celuloze
Proizvodnja od: (7) (9)
- prirodnih vlakana, ili
- hemijskih materijala ili
tekstilne celuloze

Proizvodnja od nebeljenog
jednoinog prediva (7) (9)
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Setovi koji se sastoje od
Svaki proizvod u setu mora da
komada tkanine i prediva, s zadovoljava pravilo koje bi se
priborom ili bez pribora, za
na njega primenilo i da nije u
izradu prostirki, tapiserija,
setu. Meutim, u setu mogu da
vezenih stolnjaka i salveta ili budu proizvodi bez porekla,
slinih proizvoda od tekstila, pod uslovom da njihova
pripremljeni u pakovanjima za ukupna vrednost nije vea od
prodaju na malo
15% cene seta franko fabrika
Obua, kamane i slini
Proizvodnja od materijala iz
proizvodi, delovi tih
bilo kog tar. br. osim od
proizvoda; osim:
spojenih gornjita privrenih
na unutranje onove ili na
druge komponente ona iz tar.
br. 64.06
Delovi obue (ukljuujui
Proizvodnja od materijala iz
gornjita koja su spojena ili
bilo kog tarifnog broja, osim od
nespojena sa unutranjim
materijala iz tarifnog broja u
onovima); izmenljivi uloci koji se svrstava sam proizvod
za obuu, umeci za pete i
slini proizvodi; kamane,
uvijae i slini proizvodi i
njihovi delovi
eiri, kape i ostale pokrivke Proizvodnja od materijala iz
za glavu i njihovi delovi
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
eiri i druge pokrivke za
Proizvodnja od prediva ili od
glavu, od filca, izraeni od
tekstilnih vlakana (9)
tuljaka, konusa i drugih
proizvoda iz tar. br. 65.01,
ukljuujui i postavljene ili
ukraene
eiri i druge pokrivke za
Proizvodnja od prediva ili od
glavu, pleteni ili kukiani, ili
tekstilnih vlakana (9)
izraeni do ipke, filca ili

ostalih tekstilnih metranih

materijala (osim od traka),
ukljuujui postavljene ili
ukraene; mree za kosu od
bilo kog materijala, ukljuujui
postavljene ili ukraene
ex Glava 66
Kiobrani, suncobrani,
Proizvodnja od materijala iz
tapovi, tapovi-stolice,
bilo kog tarifnog broja, osim od
bievi, korbai i njihovi delovi; materijala iz tarifnog broja u
osim:
koji se svrstava sam proizvod
66.01
Kiobrani i suncobrani
Proizvodnja kod koje vrednost
(ukljuujui i tapovesvih upotrebljenih materijala
kiobrane, vrtne kiobrane i nije vea od 50% cene
sline kiobrane)
proizvoda franko fabrika
Glava 67
Perje i paperje, preparirano i Proizvodnja od materijala iz
proizvodi izraeni od perja i bilo kog tarifnog broja, osim od
paperja; vetako cvee;
materijala iz tarifnog broja u
proizvodi od ljudske kose
koji se svrstava sam proizvod
ex Glava 68
Proizvodi od kamena, gipsa, Proizvodnja od materijala iz
cementa, betona, azbesta,
bilo kog tarifnog broja, osim od
liskuna i slinih materijala;
materijala iz tarifnog broja u
osim:
koji se svrstava sam proizvod
ex 68.03
Proizvodi od kriljca ili od
Proizvodnja od obraenog
aglomerisanog kriljca
kriljca
ex 68.12
Proizvodi od azbesta;
Proizvodnja od materijala iz
proizvodi od meavina na
bilo kog tar. br.
bazi azbesta ili meavina na
bazi azbesta i magnezijumkarbonata
ex 68.14
Proizvodi od liskuna,
Proizvodnja od obraenog
ukljuujui i od aglomerisanog liskuna (ukljuujui i od
ili rekonstituisanog liskuna na aglomerisanog ili
podlozi od hartije, kartona ili rekonstituisanog liskuna)
ostalih materijala
Glava 69
Keramiki proizvodi
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
ex Glava 70
Staklo i proizvodi od stakla; Proizvodnja od materijala iz
osim
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
ex 70.03 ex
Staklo sa nereflektujuim
Proizvodnja od materijala iz tar.
70.04 i ex 70.05 slojem
br. 70.01
70.06
Staklo iz tar. br. 70.03, 70.04
ili 70.05, savijeno, sa
obraenim ivicama,
granirano, brueno,
emajlirano ili na drugi nain

70.07
70.08
70.09

70.10

70.13

obraeno, neuokvireno, niti

spojeno sa drugim
materijalima:
- Podloge staklenih ploa,
Proizvodnja od podloga
prevuene dielektrinim
staklenih ploa iz tar. br. 70.06,
tankim slojem i stepena
neprevuenih
poluprovodljivosti u skladu sa Proizvodnja od materijala iz tar.
standardima SEMII (11)
br. 70.01
- Ostalo
Sigurnosno staklo, od
Proizvodnja od materijala iz tar.
kaljenog ili slojevitog stakla
br. 70.01
Viezidni panel elementi za Proizvodnja od materijala iz tar.
izolaciju, od stakla
br. 70.01
Ogledala od stakla, uramljena Proizvodnja od materijala iz tar.
ili neuramljena, ukljuujui i br. 70.01
retrovizore
Baloni, boce, tegle, lonci,
Proizvodnja od materijala iz
fiole, ampule i ostali kontejneri bilo kog tarifnog broja, osim od
od stakla, za transport ili
materijala iz tarifnog broja u
pakovanje robe; tegle od
koji se svrstava sam proizvod,
stakla za konzervisanje;
ili
epovi, poklopci i ostali
zatvarai, od stakla
Bruenje staklenih proizvoda,
pod uslovom da ukupna
vrednost upotrebljenih
staklenih nebruenih proizvoda
nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika
Proizvodi od stakla koji se
Proizvodnja od materijala iz
upotrebljavaju za stolom, u
bilo kog tarifnog broja, osim od
kuhinji, za toaletne svrhe, u materijala iz tarifnog broja u
kancelarijama, za unutranju koji se svrstava sam proizvod,
dekoraciju i sline svrhe (osim ili
onih iz tar. br. 70.10 ili 70.18)
Bruenje staklenih proizvoda,
pod uslovom da ukupna
vrednost upotrebljenih
nebruenih staklenih proizvoda
nije vea od 50% cene
proizvoda franko fabrika
ili
Ukraavanje rukom (sa
izuzetkom sito tampe) runo
duvanih staklenih proizvoda,
pod uslovom da ukupna
vrednost runo duvanih
staklenih proizvoda nije vea
od 50% cene proizvoda franko

fabrika
ex 70.19
Predmeti od staklenih vlakana Proizvodnja od:
(osim prediva)
- neobojenih snopova staklenih
vlakana, rovinga, prediva i
seenih niti, ili od
- staklene vune
ex Glava 71
Prirodni ili kultivisani biseri,
Proizvodnja od materijala iz
drago ili poludrago kamenje, bilo kog tarifnog broja, osim od
plemeniti metali, metali
materijala iz tarifnog broja u
platirani plemenitim metalima koji se svrstava sam proizvod
i proizvodi od njih; imitacije
nakita; metalni novac, osim:
ex 71.01
Prirodni ili kultivisani biseri,
Proizvodnja kod koje ukupna
sortirani, privremeno nanizani vrednost svih upotrebljenih
radi lakeg transporta
materijala nije vea od 50%
cene proizvoda franko fabrika
ex 71.02, ex
Obraeno drago ili poludrago Proizvodnja od neobraenog
71.03 i ex 71.04 kamenje (prirodno, sintetiko dragog ili poludragog kamenja
ili rekonstituisano)
71.06, 71.08 i
Plemeniti metali:
Proizvodnja od materijala iz
71.10
- Neobraeni
bilo kog tar. br. osim od
materijala koji se svrstavaju u
tar. br. 71.06, 71.08 ili 71.10,
ili
Elektrolitika, termika ili
hemijska separacija plemenitih
metala iz tar. br. 71.06, 71.08 i
71.10
ili
- U obliku poluproizvoda ili u Legiranje plemenitih metala iz
obliku praha
tar. br. 71.06, 71.08 ili 71.10,
meusobno ili sa prostim
metalima
Proizvodnja od plemenitih
metala, neobraenih
ex 71.07, ex
Metali platirani plemenitim
Proizvodnja od metala
71.09 i ex 71.11 metalima, u obliku
platiranih plemenitim metalima,
poluproizvoda
neobraenih
71.16
Predmeti od prirodnih ili
Proizvodnja kod koje vrednost
kultivisanih bisera, dragog ili svih upotrebljenih materijala
poludragog kamenja
nije vea od 50% cene
(prirodnog, sintetikog ili
proizvoda franko fabrika
rekonstituisanog)
71.17
Imitacije nakita
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod,
ili
Proizvodnja od delova prostih

metala neprevuenih niti

prekrivenih plemenitnm
metalima, pod uslovom da
ukupna vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
ex Glava 72
Gvoe i elik; osim:
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
72.07
Poluproizvodi od gvoa ili
Proizvodnja od materijala iz tar.
nelegiranog elika
br. 72.01, 72.02, 72.03, 72.04 i
72.05
72.08 do 72.16 Pljosnati valjani proizvodi,
Proizvodnja od ingota ili drugih
ica i ipke, profili od gvoa primarnih oblika iz tar. br. 72.06
ili nelegiranog elika
72.17
Hladno dobijena ica od
Proizvodnja od poluproizvoda
gvoa ili nelegiranog elika iz tar. br. 72.07
ex 72.18, 72.19 Poluproizvodi, pljosnati valjani Proizvodnja od ingota ili drugih
do 72.22
proizvodi, ipke i profili od
primarnih oblika iz tar. br. 72.18
nerajuih elika
72.23
Hladno dobijena ica od
Proizvodnja od poluproizvoda
nerajueg elika
iz tar. br. 72.18
ex 72.24, 72.25 Poluproizvodi, pljosnati valjani Proizvodnja od ingota ili drugih
do 72.28
proizvodi, toplovaljana ica i primarnih oblika iz tar. br.
ipka u labavo namotanim
72.06, 72.18 i 72.24
koturovima; ipke i profili od
ostalih legiranih elika; uplje
ipke za burgije od legiranog
ili nelegiranog elika
72.29
Hladno dobijena ica od
Proizvodnja od poluproizvoda
ostalih legiranih elika
iz tar. br. 72.24
ex Glava 73
Proizvodi od gvoa i elika, Proizvodnja od materijala iz
osim:
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
ex 73.01
Talpe
Proizvodnja od materijala iz tar.
br. 72.06
73.02
Delovi za izgradnju
Proizvodnja od materijala iz tar.
eleznikih i tramvajskih
br. 72.06
koloseka, od gvoa ili elika:
ine, ine-voice i nazubljene
ine, skretniki jezici, srcita,
potezne motke i drugi delovi
skretnica, pragovi, vezice,
inske stolice, klinovi inskih
stolica, podlone ploice,
privrene ploice, distantne

73.04, 73.05 i
73.06
ex 73.07

73.08

ex 73.15

ex Glava 74

74.01

74.02

ipke i motke, drugi delovi

specijalno konstruisani za
postavljanje, spajanje ili
privrivanje ina
Cevi i uplji profili, od gvoa
(osim od livenog gvoa ili
elika)
Pribor za cevi od nerajueg
elika (ISO br. H5CrNiMo
1712), koji se sastoji od
nekoliko delova

Proizvodnja od materijala iz tar.

br. 72.06, 72.07, 72.18 ili 72.24

Izvrtanje, buenje, proirivanje,

narezivanje, ienje peanim
mlazom kovanih grubo
uoblienih ("blanks") proizvoda
za profile, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 35% cene proizvoda
franko fabrika
Konstrukcije (osim montanih Proizvodnja od materijala iz
zgrada iz tar. br. 94.06) i
bilo kog tarifnog broja, osim od
delovi konstrukcija (npr.:
materijala iz tarifnog broja u
mostovi i sekcije mostova,
koji se svrstava sam proizvod.
vrata za brane, tornjevi,
Meutim, zavareni uglovi,
reetkasti stubovi, krovovi,
kalupi i profili iz tar. br. 73.01,
krovni kosturi, vrata i prozori i ne smeju da se koriste
okviri za njih, pragovi za
vrata, rolon, ograde i stubovi),
od gvoa ili elika; limovi,
ipke, profili, cevi i slino,
pripremljeni za upotrebu u
konstrukcijama, od gvoa ili
elika
Lanci protiv klizanja
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala iz
tr. br. 73.15 nije vea od 50%
cene proizvoda franko fabrika
Bakar i proizvodi od bakra;
Proizvodnja:
osim
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Bakrenac, cement bakar
Proizvodnja od materijala iz
(precipitat bakra)
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Nerafinisani bakar, bakarne Proizvodnja od materijala iz
anode za elektrolitiku
bilo kog tarifnog broja, osim od
rafinaciju
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod

74.03

74.04

74.05

ex Glava 75

75.01 do 75.03

ex Glava 76

76.01

Rafinisani bakar i legure

bakra, sirovi:
- Rafinisani bakar

Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
- Legure bakra i rafinisani
Proizvodnja od rafinisanog
bakar sa sadrajem drugih
bakra, sirovog ili od otpadaka i
elemenata
ostataka od bakra
Ostaci i otpaci, od bakra
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Predlegure bakra
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Nikl i proizvodi od nikla; osim: Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Niklov kamenac, sinterovani Proizvodnja od materijala iz
oksidi nikla i drugi
bilo kog tarifnog broja, osim od
meuproizvodi metalurgije
materijala iz tarifnog broja u
nikla, sirovi nikl; otpaci i ostaci koji se svrstava sam proizvod
od nikla
Aluminijum i proizvodi od
Proizvodnja:
aluminijuma; osim:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Aluminijum, sirovi
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
ili
Proizvodnja termikim ili
elektrolitikim postupkom od

76.02

ex 76.16

Glava 77
ex Glava 78

78.01

78.02

nelegiranog aluminijuma ili od

otpadaka i ostataka od
aluminijuma
Otpaci i ostaci od aluminijuma Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodi od aluminijuma
Proizvodnja:
osim gaze, tkanina, reetki, - od materijala iz bilo kog
mrea, ograda ili zaklona,
tarifnog broja, osim od
materijala za ojaavanje i
materijala iz tarifnog broja u
slinih materijala (ukljuujui i koji se svrstava sam proizvod.
beskrajne trake), od
Meutim, mogu da se upotrebe
aluminijumske ice i reetki gaza, tkanine, reetke, mree,
od razvuenog metala od
ograde ili zakloni, materijali za
aluminijuma
ojaavanje i slini materijali
(ukljuujui i beskrajne trake),
od alumnimjumske ice ili
reetki od razvuenog metala
od aluminijuma, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Rezervisana za moguu
kasniju upotrebu u HS
Olovo i proizvodi od olova;
Proizvodnja:
osim:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Sirovo olovo:
Proizvodnja od "mekanog
- Rafinisano olovo
olova" (buljon olova) ili od
- Ostalo
"radnog olova"
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, ne mogu da se
koriste otpaci i ostaci iz tar. br.
78.02
Otpaci i ostaci, od olova
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod

ex Glava 79

Cink i proizvodi od cinka;

osim:

79.01

Cink, sirovi

79.02

Otpaci i ostaci, od cinka

ex Glava 80

Kalaj i proizvodi od kalaja;

osim:

80.01

Kalaj, sirovi

80.02 i 80.07

Otpaci i ostaci, od kalaja;

ostali proizvodi od kalaja

Glava 81

Ostali prosti metali, kermeti;

proizvodi od njih:
- Ostali prosti metali, sirovi;
proizvodi od njih
- Ostali

Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, ne mogu se koristiti
otpaci i ostaci iz tar. br. 79.02
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, ne mogu da se
koriste otpaci i ostaci iz tar. br.
80.02
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala iz
istog tar. br. u koji se svrstava
sam proizvod nije vea od 50%
cene proizvoda franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod

ex Glava 82

82.06

82.07

82.08

ex 82.11

82.14

82.15

Alati, noarski proizvodi,

Proizvodnja od materijala iz
kaike i viljuke, od prostih
bilo kog tarifnog broja, osim od
metala; njihovi delovi od
materijala iz tarifnog broja u
prostih metala; osim:
koji se svrstava sam proizvod
Alati, iz dva ili vie od tar. br. Proizvodnja od materijala iz
82.02 do 82.05, u setovima za bilo kog tar. br., osim materijala
prodaju na malo
koji se svrstavaju u tar. br.
82.02 do 82.05. Meutim, alati
iz tar. br. 82.02 do 82.05 mogu
da budu komponente seta, pod
uslovom da njihova ukupna
vrednost nije vea od 15%
cene seta franko fabrika
Izmenjivi alat za rune alatke, Proizvodnja:
sa ili bez mehanikog
- od materijala iz bilo kog
pogona, ili za maine alatljike tarifnog broja, osim od
(npr. za presovanje, kovanje, materijala iz tarifnog broja u
utiskivanje, prosecanje,
koji se svrstava sam proizvod, i
narezivanje i urezivanje
- kod koje vrednost svih
navoja, buenje, proirivanje upotrebljenih materijala nije
otvora, struganje, provlaenje, vea od 40% cene proizvoda
glodanje), ukljuujui matrice franko fabrika
za izvlaenje ili ekstrudiranje
metala, i alat za buenje
stena i zemlje
Noevi i seiva, za maine ili Proizvodnja:
mehanike sprave
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Noevi sa seivom,
Proizvodnja od materijala iz
nazubljenim ili ne (ukljuujui bilo kog tarifnog broja, osim od
vrtne noeve), osim noeva iz materijala iz tarifnog broja u
tar. br. 82.08
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
seiva i drke za noarske
proizvode od prostih metala
Ostali noarski proizvodi (na Proizvodnja od materijala iz
primer maine za ianje,
bilo kog tarifnog broja, osim od
mesarske ili kuhinjske satare i materijala iz tarifnog broja u
mesarske sekire, noevi za
koji se svrstava sam proizvod.
seckanje mesa, noevi za
Meutim, mogu da se upotrebe
papir); setovi i sprave za
i drke za noarske proizvode
manikir i pedikir (ukljuujui i od prostih metala
turpije za nokte)
Kaike, viljuke, kutlae,
Proizvodnja od materijala iz

ex Glava 83

kaike za penu, lopatice za

serviranje kolaa, noevi za
ribu, noevi za maslac,
tipaljke za eer i slini
kuhinjski i stoni pribor
Razni proizvodi od prostih
metala; osim:

ex 83.02

Ostali okovi, pribor i slini

proizvodi za graevine, i
automatski zatvarai vrata

ex 83.06

Statuete i drugi ukrasi od

prostih metala

ex Glava 84

Nuklearni reaktori, kotlovi,

maine i mehaniki ureaji;
njihovi delovi; osim:

ex 84.01

Nuklearni gorivni elementi

bilo kog tarifnog broja, osim od

materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
i drke od prostih metala
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se upotrebe
i drugi materijali iz tar. br.
83.02, pod uslovom da njihova
ukupna vrednost nije vea od
20% cene proizvoda franko
fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, mogu da se koriste i
drugi materijali iz tar. br. 83.06,
pod uslovom da njihova
ukupna vrednost nije vea od
30% cene proizvoda franko
fabrika
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
(12)

84.02

Kotlovi za proizvodnju vodene Proizvodnja:

i druge pare (osim kotlova za - od materijala iz bilo kog
centralno grejanje koji mogu tarifnog broja, osim od
da proizvedu paru niskog
materijala iz tarifnog broja u

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih

pritiska); kotlovi za pregrejanu koji se svrstava sam proizvod, i

vodu
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
84.03 i ex 84.04 Kotlovi za centralno grejanje, Proizvodnja od materijala iz
osim kotlova iz tar. br. 84.02 i bilo kog tar. br. osim materijala
pomoni ureaji za kotlove za koji se svrstavaju u tar. br.
centralno grejanje
84.03 i 84.04

84.06

Turbine na vodenu i drugu

paru

84.07

Klipni motori sa unutranjim

sagorevanjem na paljenje
pomou sveice, sa
naizmeninim ili obrtnim
kretanjem klipa
Klipni motori sa unutranjim
sagorevanjem, na paljenje
pomou kompresije (dizel ili
poludizel motori)
Delovi pogodni iskljuivo ili
uglavnom za motore iz tar. br.
84.07 ili 84.08

84.08

84.09

84.11

84.12

ex 84.13

materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja kod koje vrednost

svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika

Proizvodnja kod koje vrednost

svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Turbomlazni motori,
Proizvodnja:
turbopropelerni motori i ostale - od materijala iz bilo kog
gasne turbine
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 30% cene proizvoda
franko fabrika
Ostale pogonske maine i
Proizvodnja kod koje vrednost
motori
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvodnja franko fabrika
Pumpe za potiskivanje, sa
Proizvodnja:
rotacionim kretanjem
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda

ex 84.14

84.15

84.18

ex 84.19

84.20

vea od 40% cene proizvoda franko fabrika

franko fabrika
Industrijski ventilatori,
Proizvodnja:
Proizvodnja
duvaljke i slino
- od materijala iz bilo kog
kod koje
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
koji se svrstava sam proizvod i materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Ureaji za klimatizaciju, koji Proizvodnja kod koje vrednost
se sastoje od ventilatora na svih
motorni pogon i elemenata
upotrebljenih materijala nije
za menjanje temperature i
vea od 40% cene proizvoda
vlanosti vazduha, ukljuujui franko fabrika
maine u kojima se vlanost
ne moe posebno regulisati
Friideri, zamrzivai i ostali
Proizvodnja:
Proizvodnja
ureaji za hlaenje ili
- od materijala iz bilo kog
kod koje
zamrzavanje, elektrini ili
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
ostali; toplotne pumpe, osim materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
ureaja za klimatizaciju
koji se svrstava sam proizvod, materijala nije
vazduha iz tar. broja 84.15
- kod koje vrednost
vea od 25%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od ukupne
vrednosti upotrebljenih
materijala sa poreklom
Maine i ureaji za industriju Preizvodnja:
Proizvodnja
drveta, hartijine mase, i
- kod koje vrednosti svih
kod koje
kartona
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje, u smislu gore
vea od 30%
navedenog ogranienja,
cene proizvoda
vrednost svih materijala, koji se franko fabrika
svrstavaju u isti tar. br., u koji
se svrstava sam proizvod, nije
vea od 25% cene proizvoda
franko fabrika
Kalendari i ostale maine za Proizvodnja:
Proizvodnja
valjanje, osim za metale ili
- kod koje vrednost svih
kod koje
staklo, i valjci za njih
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje, u smislu gore
vea od 30%

84.23

Vage (osim vaga osetljivosti

do 5 centigrama), ukljuujui i
maine za brojanje i kontrolu,
koje rade na bazi merenja
mase; tegovi za vage svih
vrsta

84.25 do 84.28

Maine i aparati za dizanje,

manipulaciju, utovar ili istovar

84.29

Buldoeri, angldozeri, maine

za ravnanje (grederi),
skreperi, bageri, utovarivai
sa lopatom, maine za
nabijanje i drumski valjci,
samohodni:
- Drumski valjci
- Ostali

84.30

Ostale maine za ravnanje,

struganje, kopanje, nabijanje,
vaenje ili buenje zemlje,
minerala ili ruda; makare i
maine za vaenje ipova;
sneni plugovi i duvaljke za
sneg

navedenog organienja,
cene proizvoda
vrednost svih materijala, koji se franko fabrika
svrstavaju u isti tar. br., u koji
se svrstava sam proizvod, nije
vea od 25% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja:
Proizvodnja
- od materijala iz bilo kog
kod koje
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
koji se svrstava sam proizvod, i materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Proizvodnja:
Proizvodnja
- kod koje vrednost svih
kod koje
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje, u smislu gore
vea od 30%
navedenog ogranienja,
cene proizvoda
vrednost svih upotrebljenih
franko fabrika
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 84.31, nije vea od 10%
cene proizvoda franko fabrika
Proizvodnja kod koje vrednost Proizvodnja
svih upotrebljenih materijala
kod koje
nije vea od 40% cene
vrednost svih
proizvoda franko fabrika
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
Proizvodnja:
franko fabrika
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 84.31, nije vea od 10%
cene proizvoda franko fabrika
Proizvodnja:
Proizvodnja
- kod koje vrednost svih
kod koje
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje, u smislu gore
vea od 30%
navedenog ogranienja,
cene proizvoda

ex 84.31

84.39

84.41

84.44 do 84.47

ex 84.48

84.52

vrednost svih upotrebljenih

franko fabrika
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 84.31, nije vea od 10%
cene proizvoda franko fabrika
Delovi pogodni za upotrebu Proizvodnja kod koje vrednost
iskljuivo ili uglavnom sa
svih upotrebljenih materijala
drumskim valjcima
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Maine za proizvodnju
Proizvodnja:
Proizvodnja
celuloze od vlaknastih
- kod koje vrednost svih
kod koje
celuloznih materijala ili za
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
proizvodnju ili dovravanje
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
hartija ili kartona
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje, u smislu gore
vea od 30%
navedenog ogranienja,
cene proizvoda
vrednost svih materijala, koji se franko fabrika
svrstavaju u isti tar. br., u koji
se svrstava sam proizvod, nije
vea od 25% cene proizvoda
franko fabrika
Ostale maine za preradu
Proizvodnja:
Proizvodnja
hartijine mase, hartije ili
- kod koje vrednost svih
kod koje
kartona, ukljuujui i maine upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
za seenje svih vrsta
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje, u smislu gore
vea od 30%
navedenog ogranienja,
cene proizvoda
vrednost svih materijala, koji se franko fabrika
svrstavaju u isti tar. br., u koji
se svrstava sam proizvod, nije
vea od 25% cene proizvoda
franko fabrika
Maine iz ovih tar. br. za
Proizvodnja kod koje vrednost
upotrebu u tekstilnoj industriji svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Pomone maine za upotrebu Proizvodnja kod koje vrednost
sa mainama iz tr. br. 84.44 i svih upotrebljenih materijala
84.45
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Maine za ivenje, osim
maina za proivanje knjiga iz
tar. br. 84.40; nametaj, stalci
i poklopci predvieni za
maine za ivenje; igle za
maine za ivenje:
- Maine za ivenje (samo sa Proizvodnja:
veranim bodom) sa glavom - kod koje vrednost svih
mase do 16 kg, bez motora, ili upotrebljenih materijala nije
do 17 kg, sa motorom
vea od 40% cene proizvoda

84.56 do 84.66

84.69 do 84.72

84.80

84.82

84.84

84.85

franko fabrika,
- kod koje vrednost svih
materijala bez porekla, koji su
upotrebljeni u sastavljanju
glave (bez motora), nije vea
od vrednosti svih upotrebljenih
materijala sa poreklom, i
- kod koje su mehanizmi za
zatezanje konca, kukianje i
cik-cak rad, koji se koriste, sa
poreklom
- Ostalo
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Maine alatljike, njihovi delovi Proizvodnja kod koje vrednost
i pribor, iz tar. br. 84.56 do
svih upotrebljenih materijala
84.66
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Kancelarijske maine (npr.
Proizvodnja kod koje vrednost
pisae maine, maine za
svih upotrebljenih materijala
raunanje, maine za
nije vea od 40% cene
automatsku obradu podataka, proizvoda franko fabrika
maine za umnoavanje,
maine za spajanje)
Kalupnice za livnice metala; Proizvodnja kod koje vrednost
modelne ploe, livaki modeli; svih upotrebljenih materijala
kalupi za metal (osim kalupa nije vea od 50% cene
za ingote), metalne karbide, proizvoda franko fabrika
staklo, mineralne materijale,
gumu i plastine mase
Kuglini ili kotrljajni leajevi
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Zaptivai od metalnih listova Proizvodnja kod koje vrednost
kombinovani sa drugim
svih upotrebljenih materijala
materijalom ili od dva ili vie nije vea od 40% cene
slojeva metala; setovi
proizvoda franko fabrika
zaptivaa, razliiti po sastavu
materijala, u kesama,
omotima ili slinim
pakovanjima; mehaniki
zaptivai
Delovi maina bez elektrinih Proizvodnja kod koje vrednost

Proizvodnja
kod koje
vrednost
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

ex Glava 85

85.01

85.02

ex 85.04

ex 85.18

prikljuaka, izolatora, kalema, svih upotrebljenih materijala

kontakata ili drugih elektrinih nije vea od 40% cene
delova, nepomenuti, niti
proizvoda franko fabrika
obuhvaeni na drugom mestu
u ovoj glavi
Elektrine maine i oprema i Proizvodnja:
njihovi delovi; aparati za
- od materijala iz bilo kog
snimanje i reprodukciju
tarifnog broja, osim od
zvuka, aparati za snimanje i materijala iz tarifnog broja u
reprodukciju televizijske slike i koji se svrstava sam proizvod, i
zvuka i delovi i pribor za te
- kod koje vrednost svih
proizvode; osim:
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Elektromotori i elektrini
Proizvodnja:
generatori (osim
- kod koje vrednost svih
generatorskih agregata)
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala iz tar. br. 85.03, nije
vea od 10% cene proizvoda
franko fabrika
Elektrini generatorski
Proizvodnja:
agregati i rotacioni konvertori - kod koje vrednost svih
(pretvarai)
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala iz tar. br. 85.01 i
85.03, nije vea od 10% cene
proizvoda franko fabrika
Jedinice za napajanje maina Proizvodnja kod koje vrednost
za automatsku obradu
svih upotrebljenih materijala
podataka
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Mikrofoni i njihovi stativi;
Proizvodnja:
zvunici, ukljuujui i zvunike - kod koje vrednost svih
u zvunim kutijama;
upotrebljenih materijala nije
audiofrekventni elektrini
vea od 40% cene proizvoda
pojaivai; elektrini kompleti franko fabrika, i
za pojaavanje zvuka
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

85.19

85.20

85.21

85.22

85.23

85.24

Gramofoni, sa i bez
sopstvenog pojaivaa,
kasetofoni i drugi aparati za
reprodukciju zvuka, koji
nemaju ugraen ureaj za
snimanje zvuka

Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Magnetofoni i ostali aparati za Proizvodnja:
snimanje zvuka ukljuujui i - kod koje vrednost svih
aparate sa ugraenim
upotrebljenih materijala nije
ureajima za reprodukciju
vea od 40% cene proizvoda
zvuka
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Aparati za snimanje i
Proizvodnja:
reprodukciju slike, sa ili bez - kod koje vrednost svih
ugraenog video tjunera
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Delovi i pribor koji se
Proizvodnja kod koje vrednost
upotrebljavaju iskljuivo ili
svih upotrebljenih materijala
uglavnom sa aparatima iz tar. nije vea od 40% cene
br. 85.19 do 85.21
proizvoda franko fabrika
Pripremljene nesnimljene
Proizvodnja kod koje vrednost
podloge za snimanje zvuka ili svih upotrebljenih materijala
slina snimanja drugih
nije vea od 40% cene
fenomena, osim proizvoda iz proizvoda franko fabrika
Glave 37
Ploe, trake i ostale podloge Proizvodnja kod koje vrednost
sa snimljenim zvukom i
upotrebljenih materijala nije
drugim slinim fenomenima, vea od 40% cene proizvoda
ukljuujui matrice i
franko fabrika
galvanske otiske za
proizvodnju ploa, osim
proizvoda iz Glave 37:
- Matrice i galvanski otisci za Proizvodnja:
proizvodnju ploa
- kod koje vrednost svih
- Ostalo
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

85.25

85.26

85.27

85.28

85.29

franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 85.23. nije vea od 10%
cene proizvoda franko fabrika
Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom

Predajnici za radio-telefoniju,
radio-telegrafiju, radio-difuziju
ili televiziju, ukljuujui one sa
ugraenim radio-prijemnikom
ili aparatom za snimanje ili
reprodukciju zvuka:
televizijske kamere; video
kamere za snimanje
nepokretnih slika i ostale
video kamere sa rekorderima;
digitalne kamere
Radari, ureaji za
Proizvodnja:
radionavigaciju i ureaji za
- kod koje vrednost svih
radiodaljinsko upravljanje
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika,
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Prijemnici za radio-telefoniju, Proizvodnja:
radio-telegrafiju i radio- kod koje vrednost svih
difuziju, ukljuujui i
upotrebljenih materijala nije
prijemnike kombinovane u
vea od 40% cene proizvoda
istom kuitu sa aparatom za franko fabrika, i
snimanje ili reprodukciju
- kod koje vrednost svih
zvuka ili sa asovnikom
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Televizijski prijemnici, sa ili
Proizvodnja:
bez ugraenih radio- kod koje vrednost svih
prijemnika ili aparata za
upotrebljenih materijala nije
snimanje i reprodukciju zvuka vea od 40% cene proizvoda
ili slike; video monitori i video franko fabrika, i
projektori
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Delovi pogodni za upotrebu Proizvodnja kod koje vrednost
iskljuivo ili uglavnom sa
svih upotrebljenih materijala

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje

nije vea od 40% cene

proizvoda franko fabrika
Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Elektrini aparati za
Proizvodnja:
ukljuivanje i iskljuivanje ili - kod koje vrednost svih
zatitu elektrinih strujnih
upotrebljenih materijala nije
kola, ili za prikljuivanja za ili vea od 40% cene proizvoda
u elektrinim strujnim kolima franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 85.38, nije vea od 10%
cene proizvoda franko fabrika
Table, ploe, pultovi, stolovi, Proizvodnja:
ormani i ostale osnove,
- kod koje vrednost svih
opremljeni sa dva ili vie
upotrebljenih materijala nije
aparata iz tar. br. 85.35 ili
vea od 40% cene proizvoda
85.36, za elektrino
franko fabrika, i
upravljanje ili razvoenje
- kod koje, u smislu gore
elektrine struje, ukljuujui i navedenog ogranienja,
one sa ugraenim
vrednost svih upotrebljenih
instrumentima i aparatima iz materijala, koji se svrstavaju u
Glave 90 i aparatima za
tar. br. 85.38, nije vea od 10%
numeriko upravljanje, osim cene proizvoda franko fabrika
komutacionih aparata iz tar.
br. 85.17
Diode, tranzistori i ostali slini Proizvodnja:
poluprovodniki elementi,
- od materijala iz bilo kog
osim diskova (ploica) jo
tarifnog broja, osim od
neiseenih u mikroploice
materijala iz tarifnog broja u
(ipova)
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Elektronska integrisana kola i Proizvodnja:
mikrosklopovi
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
aparatima iz tar. br. 85.25 do
85.28:
- Pogodni za upotrebu,
iskljuivo ili uglavnom sa
aparatima za snimanje ili
reprodukciju slike
- Ostalo

85.35 i 85.36

85.37

ex 85.41

85.42

vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije

85.44

- kod koje, u smislu gore

vea od 25%
navedenog ogranienja,
cene proizvoda
vrednost svih upotrebljenih
franko fabrika
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 85.41 i 85.42, nije vea
od 10% cene proizvoda franko
fabrika
- Monolitna integrisana kola Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 85.41 i 85.42, nije vea
od 10% cene proizvoda franko
fabrika
ili
Postupak difuzije kod kog se
integrisana kola formiraju na
podlozi poluprovodnika
selektivnim uvoenjem
odgovarajue primese
(dopanta), bez obzira da li su
sastavljena ili nesastavljena,
odnosno testirana u nekoj
drugoj zemlji, a ne u zemlji
jedne od strana ugovornica
- Ostala
Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih; materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje, u smislu gore
navedenog ogranienja,
vrednost svih upotrebljenih
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 85.41 i 85.42, nije vea
od 10% cene proizvoda franko
fabrika
Izolovana ica (ukljuujui
Proizvodnja kod koje vrednost
emajliranu i anodiziranu icu), svih upotrebljenih materijala
kablovi (ukljuujui
nije vea od 40% cene
koaksijalne kablove) i ostali proizvoda franko fabrika
izolovani elektrini provodnici
sa ili bez konektora; kablovi
od optikih vlakana izraeni
od pojedinano oplatenih

85.45

85.46

85.47

85.48

ex Glava 86

86.08

vlakana, kombinovani ili ne sa

elektrinim provodnicima, sa
ili bez konektora
Ugljene elektrode, ugljene
Proizvodnja kod koje vrednost
etkice, ugalj za sijalice, ugalj svih upotrebljenih materijala
za baterije i drugi proizvodi od nije vea od 40% cene
grafita ili drugog ugljena, sa ili proizvoda franko fabrika
bez metala, za elektrine
svrhe
Elektrini izolatori od bilo kog Proizvodnja kod koje vrednost
materijala
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Izolacioni delovi za elektrine Proizvodnja kod koje vrednost
maine, ureaje ili opremu,
svih upotrebljenih materijala
izraeni u potpunosti od
nije vea od 40% cene
izolacionog materijala ili samo proizvoda franko fabrika
sa manjim komponentama od
metala (npr.: aure sa
navojem) ugraenim za
vreme presovanja iskljuivo
radi spajanja, osim izolatora iz
tar. br. 85.46; cevi za
elektrine provodnike i
spojnice za njih, od prostih
metala obloene izolacionim
materijalom
Ostaci i otpaci od primarnih Proizvodnja kod koje vrednost
elija, primarnih baterija i
upotrebljenih materijala nije
elektrinih akumulatora;
vea od 40% cene proizvoda
istroene primarne elije,
franko fabrika
istroene primarne baterije i
istroeni elektrini
akumulatori; elektrini delovi
maina i aparata nepomenuti
niti obuhvaeni na drugom
mestu u ovoj glavi
inska vozila i njihovi delovi: Proizvodnja kod koje vrednost
elezniki i tramvajski
upotrebljenih materijala nije
koloseni sklopovi i pribor i
vea od 40% cene proizvoda
njihovi delovi; mehanika i
franko fabrika
elektromehanika signalna
oprema za saobraaj svih
vrsta; osim:
elezniki i tramvajski inski Proizvodnja:
sklopovi i pribor; mehanika - od materijala iz bilo kog
(ukljuujui i
tarifnog broja, osim od
elektromehaniku) oprema za materijala iz tarifnog broja u
signalizaciju, sigurnost,
koji se svrstava sam proizvod, i
kontrolu ili komandovanje
- kod koje vrednost svih

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%

ex Glava 87

87.09

87.10

87.11

saobraajem na eleznikim i
tramvajskim prugama,
drumovima, unutranjim
vodenim putevima,
parkiralitima, lukim
instalacijama ili aerodromima;
njihovi delovi
Vozila, osim eleznikih ili
tramvajskih inskih vozila i
njihovi delovi i pribor; osim:

upotrebljenih materijala nije

vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja kod koje vrednost

upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Samohodna radna kolica
Proizvodnja:
(autokare), bez ureaja za
- od materijala iz bilo kog
dizanje ili manipulaciju, koja tarifnog broja, osim od
se koriste u fabrikama,
materijala iz tarifnog broja u
skladitima, lukama ili na
koji se svrstava sam proizvod, i
aerodromima, za prevoz robe - kod koje vrednost svih
na kratkim rastojanjima:
upotrebljenih materijala nije
vuna vozila koja se koriste vea od 40% cene proizvoda
na peronima eleznikih
franko fabrika
stanica; delovi navedenih
vozila
Tenkovi i druga oklopna
Proizvodnja:
borbena motorna vozila,
- od materijala iz bilo kog
opremljena ili ne naoruanjem tarifnog broja, osim od
i njihovi delovi
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Motocikli (ukljuujui i
mopede), bicikli i slina vozila
sa pomonim motorom, sa
bonom prikolicom ili bez
bone prikolice; bone
prikolice:
- Sa klipnim motorom (osim
rotacionih klipnih motora),
zapremine cilindra:
- - Do 50 cm3
Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika,
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom

cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 20%
cene proizvoda
franko fabrika

- - Preko 50 cm3

ex 87.12

87.15

87.16

ex Glava 88

Proizvodnja:
Proizvodnja
- kod koje vrednost svih
kod koje
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala bez
cene proizvoda
porekla nije vea od vrednosti franko fabrika
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
- - Ostalo
Proizvodnja:
Proizvodnja
- kod koje vrednost svih
kod koje
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
franko fabrika,
materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala bez
cene proizvoda
porekla nije vea od vrednosti franko fabrika
svih upotrebljenih materijala, sa
poreklom
Bicikli bez kotrljajuih leajeva Proizvodnja od materijala koji Proizvodnja
se ne svrstavaju u tar. br. 87.14 kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika
Deja kolica i njihovi delovi
Proizvodnja:
Proizvodnja
- od materijala iz bilo kog
kod koje
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
koji se svrstava sam proizvod, i materijala nije
- kod koje vrednosti svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Prikolice i poluprikolice; ostala Proizvodnja:
Proizvodnja
vozila, nesamohodna; njihovi - od materijala iz bilo kog
kod koje
delovi
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
koji se svrstava sam proizvod, i materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Vazduhoplovi, kosmike
Proizvodnja od materijala iz
Proizvodnja
letilice i njihovi delovi, osim: bilo kog tarifnog broja, osim od kod koje
materijala iz tarifnog broja u
vrednost svih
koji se svrstava sam proizvod upotrebljenih

ex 88.04

Rotouti

Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tar. br., ukljuujui i od
ostalih materijala iz tar. br.
88.04

88.05

Oprema za lansiranje
vazduhoplova; palubni
zaustavljai aviona i slina
oprema; zemaljski trenaeri
letenja; delovi navedenih
proizvoda

Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod

Glava 89

Brodovi, amci i plovee

konstrukcije

Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod.
Meutim, nije dozvoljena
upotreba brodskih korita iz tar.
br. 89.06

ex Glava 90

Optiki, fotografski,
kinematografski, merni,
kontrolni, precizni, medicinski
i hirurki instrumenti i aparati;
njihovi delovi i pribor; osim:

90.01

Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika
Optika vlakna i snopovi
Proizvodnja kod koje vrednost
optikih vlakana, kablovi od svih upotrebljenih materijala
optikih vlakana, osim onih iz nije vea od 40% proizvoda
tar. br. 85.44, listovi i ploe od franko fabrika
polarizujueg materijala;
soiva (ukljuujui i kontaktna
soiva), prizme, ogledala i
ostali optiki elementi, od bilo
kog materijala, nemontirani,
osim takvih optiki
neobraenih elemenata od
stakla

materijala nije
vea od 40%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 40%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

90.02

90.04

ex 90.05

ex 90.06

90.07

Soiva, prizme, ogledala i

drugi optiki elementi od bilo
kog materijala, montirani, koji
su delovi ili pribor
instrumenata ili aparata, osim
takvih elemenata od stakla,
optiki neobraenih
Naoare i slini proizvodi,
korektivni, zatitni i ostali

Proizvodnja kod koje vrednost

svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja kod koje vrednost

svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika
Durbini (sa jednim ili dva
Proizvodnja:
Proizvodnja
objektiva), optiki teleskopi i - od materijala iz bilo kog
kod koje
njihova postolja, osim
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
astronomskih refrakcionih
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
teleskopa i njihova postolja
koji se svrstava sam proizvod, i materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Fotografski aparati (osim
Proizvodnja:
Proizvodnja
filmskih kamera); fotografski - od materijala iz bilo kog
kod koje
fle aparati i fle sijalice, osim tarifnog broja, osim od
vrednost svih
fle sijalica sa elektrinim
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
paljenjem
koji se svrstava sam proizvod, materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Filmske kamere i projektori, Proizvodnja:
Proizvodnja
ukljuujui i sa ugraenim
- od materijala iz bilo kog
kod koje
aparatima za snimanje ili
tarifnog broja, osim od
vrednost svih
reprodukciju zvuka
materijala iz tarifnog broja u
upotrebljenih
koji se svrstava sam proizvod, materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljnih materijala nije vea cene proizvoda
od 40% cene proizvoda franko franko fabrika
fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez

90.11

ex 90.14

90.15

90.16

90.17

90.18

porekla nije vea od vrednosti

svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Optiki mikroskopi, ukljuujui Proizvodnja:
i one za mikrofotografiju,
- od materijala iz bilo kog
mikrokinematografiju i
tarifnog broja, osim od
mikroprojekciju
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod,
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Ostali navigacioni instrumenti Proizvodnja kod koje vrednost
i aparati
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% cene
proizvoda franko fabrika
Geodetski (ukljuujui
Proizvodnja kod koje vrednost
fotogrametrijske),
svih upotrebljenih materijala
hidrografski, okeanografski, nije vea od 40% cene
hodroloki, meteoroloki i
proizvoda franko fabrika
geofiziki instrumenti i aparati,
osim kompasa: daljinomeri
Vage osetljivosti do 5
Proizvodnja kod koje vrednost
centigrama ukljuujui sa
svih upotrebljenih materijala
tegovima
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika
Instrumenti i aparati za
Proizvodnja kod koje vrednost
crtanje, obeleavanje ili
svih upotrebljenih materijala
matematiko raunanje (npr. nije vea od 40% proizvoda
aparati za crtanje, pantografi, franko fabrika
uglomeri, pribor za crtanje u
setu, logaritmari i kalkulatori u
obliku okrugle ploe);
instrumenti za merenje
duine, koji se dre u ruci
(npr.: merne ipke u trake,
mikrometarska merila, merila
sa nonijusom) nepomenuti,
niti obuhvaeni na drugom
mestu u ovoj glavi
Instrumenti i aparati za
Proizvodnja od materijala iz
medicinu, hirurgiju, zubarstvo bilo kog tar. br. ukljuujui i od
i veterinu, ukljuujui
ostalih materijala iz tar. br.
scintigrafske i druge
90.18
elektromedicinske aparate i Proizvodnja:

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
cene proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije

vea od 40%
cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja
kod koje
vrednost
upotrebljenih
materijala nije
vea od 25%
cene proizvoda
franko fabrika
Aparati za mehanoterapiju;
Proizvodnja:
Proizvodnja
aparati za masau; aparati za - od materijala iz bilo kog tar. kod koje
psiholoka testiranja; aparati br., osim od materijala iz
vrednost svih
za ozonoterapiju,
tarifnog broja u koji se svrstava upotrebljenih
oksigenoterapiju, aerosol
sam proizvod, i
materijala nije
terapiju, vetako disanje i
- kod koje vrednost svih
vea od 25%
ostali terapeutski aparati za upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
disanje
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Ostali aparati za disanje i gas Proizvodnja kod koje:
Proizvodnja
maske, osim zatitnih maski - od materijala iz bilo kog tar. kod koje
bez mehanikih delova i
br., osim od materijala iz
vrednost svih
izmenljivih filtera
tarifnog broja u koji se svrstava upotrebljenih
sam proizvod, i
materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 25%
upotrebljenih materijala nije
cene proizvoda
vea od 40% cene proizvoda franko fabrika
franko fabrika
Maine i aparati za ispitivanje Proizvodnja kod koje vrednost
tvrdoe, vrstoe na kidanje ili svih upotrebljenih materijala
sabijanje, elastinosti ili
nije vea od 40% proizvoda
ostalih mehanikih svojstava franko fabrika
(npr. metala, drveta, tekstila,
hartije, plastinih masa)
Hidrometri i slini plutajui
Proizvodnja kod koje vrednost
instrumenti, termometri,
svih upotrebljenih materijala
pirometri, barometri,
nije vea od 40% proizvoda
hidrometri i psihrometri,
franko fabrika
ukljuujui kombinacije ovih
instrumenata, sa ili bez
mogunosti registrovanja
Instrumenti i aparati za
Proizvodnja kod koje vrednost
merenje ili kontrolu protoka, svih upotrebljenih materijala
nivoa, pritiska ili drugih
nije vea od 40% proizvoda
promenljivih veliina tenosti franko fabrika
ili gasova (npr.: merai
protoka, pokazivai nivoa,
manometri, merai koliine
toplote), osim instrumenata i
aparate za ispitivanje vida:
- Zubarske stolice, sa
ugraenim zubarskim
ureajima ili zubarskim
pljuvaonicama
- Ostalo

90.19

90.20

90.24

90.25

90.26

- od materijala iz bilo kog tar.

br., osim od materijala iz
tarifnog broja u koji se svrstava
sam proizvod, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika

90.27

90.28

90.29

90.30

90.31

aparata iz tar. br. 90.14,

90.15, 90.28 ili 90.32
Instrumenti i aparati za fizike
i hemijske analize (npr.:
polarimetri, refraktometri,
spektrometri, aparati za
analizu gasa ili dima),
instrumenti i aparati za
merenje i kontrolu viskoziteta,
poroznosti, ekspanzije
povrinskog napona i slino;
instrumenti i aparati za
kalorimetrijska, akustina i
fotometrijska merenja ili
kontrolu (ukljuujui i
ekspozimetre); mikrotomi
Merai potronje ili
proizvodnje gasova, tenosti
ili elektriciteta, ukljuujui i
merae za njihovo
badarenje:
- Delovi i pribor
- Ostali

Proizvodnja kod koje vrednost

svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja kod koje vrednost

svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika

Brojai obrtaja, brojai

proizvodnje, taksimetri,
brojai kilometara, brojai
koraka i slino; pokazivai
brzine i tahometri, osim onih
koji se svrstavaju u tar. br.
90.14 ili 90.15; stroboskopi
Osciloskopi, spektralni
Proizvodnja kod koje vrednost
analizatori i ostali instrumenti i svih upotrebljenih materijala
aparati za merenje i kontrolu nije vea od 40% proizvoda
elektrinih veliina,
franko fabrika
iskljuujui merae iz tar. br.
90.28; instrumenti i aparati za
merenje ili otkrivanje alfa,
beta, gama, rendgenskih,
kosmikih ili drugih jonizujuih
zraenja
Instrumenti, aparati i maine Proizvodnja kod koje vrednost
za merenje ili kontrolu,
svih upotrebljenih materijala
nepomenuti, niti obuhvaeni nije vea od 40% proizvoda

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
proizvoda
franko fabrika

90.32

90.33

ex Glava 91

91.05

91.09

91.10

91.11

na drugom mestu u ovoj glavi; franko fabrika

projektori profila
Instrumenti i aparati za
Proizvodnja kod koje vrednost
automatsku regulaciju ili
svih upotrebljenih materijala
upravljanje
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika
Delovi i pribor (nepomenuti, Proizvodnja kod koje vrednost
niti obuhvaeni na drugom
svih upotrebljenih materijala
mestu u ovoj glavi) za
nije vea od 40% proizvoda
maine, ureaje, instrumente franko fabrika
ili aparate iz Glave 90
asovnici i njihovi delovi;
Proizvodnja kod koje vrednost
osim:
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika
Ostali asovnici
Proizvodnja:
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Ostali mehanizmi za
Proizvodnja:
asovnike, kompletni i
- kod koje vrednost svih
sastavljeni
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda
franko fabrika, i
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala bez
porekla nije vea od vrednosti
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Kompletni mehanizmi za
Proizvodnja:
asovnike (line ili druge),
- kod koje vrednost svih
nesastavljeni ili delimino
upotrebljenih materijala nije
sastavljeni (mehanizmi u
vea od 40% cene proizvoda
setovima); nekompletni
franko fabrika, i
mehanizmi za asovnike
- kod koje, u smislu gore
(line i druge), sastavljeni;
navedenog ogranienja,
grubi mehanizmi za asovnike vrednost svih upotrebljenih
(line ili druge)
materijala, koji se svrstavaju u
tar. br. 91.14. nije vea od 10%
cene proizvoda franko fabrika
Kutije za line asovnike i
Proizvodnja:
delovi kutija
- kod koje vrednost svih
upotrebljenih materijala nije
vea od 40% cene proizvoda

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih
materijala nije
vea od 30%
proizvoda
franko fabrika

Proizvodnja
kod koje
vrednost svih
upotrebljenih

91.12

91.13

Glava 92

Glava 93

ex Glava 94

ex 94.01 i ex
94.03

franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala bez
proizvoda
porekla nije vea od vrednosti franko fabrika
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Kutije za kune, kancelarijske Proizvodnja:
Proizvodnja
i sline asovnike i kutije
- kod koje vrednost svih
kod koje
sline vrste za ostale
upotrebljenih materijala nije
vrednost svih
proizvode iz ove Glave, i
vea od 40% cene proizvoda upotrebljenih
delovi kutija
franko fabrika, i
materijala nije
- kod koje vrednost svih
vea od 30%
upotrebljenih materijala bez
proizvoda
porekla nije vea od vrednosti franko fabrika
svih upotrebljenih materijala sa
poreklom
Kaievi i narukvice za rune Proizvodnja kod koje vrednost
asovnike i delovi za kaieve i svih upotrebljenih materijala
narukvice:
nije vea od 40% proizvoda
- Od prostih metala,
franko fabrika
ukljuujui pozlaene ili
Proizvodnja kod koje vrednost
posrebrene ili prevuene ili
svih upotrebljenih materijala
platirane plemenitim metalima nije vea od 50% proizvoda
- Ostali
franko fabrika
Muziki instrumenti; delovi i Proizvodnja kod koje vrednost
pribor tih proizvoda
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 40% proizvoda
franko fabrika
Oruje i municija; njihovi
Proizvodnja kod koje vrednost
delovi i pribor
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 50% proizvoda
franko fabrika
Nametaj, posteljina,
Proizvodnja od materijala iz
Proizvodnja
madraci, nosai madraca,
bilo kog tarifnog broja, osim od kod koje
jastuci i slini punjeni
materijala iz tarifnog broja u
vrednost svih
proizvodi; lampe i druga
koji se svrstava sam proizvod upotrebljenih
svetlea tela, na drugom
materijala nije
mestu nepomenuti ili
vea od 40%
ukljueni; osvetljeni znaci,
proizvoda
osvetljene ploice sa imenima
franko fabrika
i slino; montane zgrade;
osim:
Nametaj od prostih metala, Proizvodnja od materijala iz
Proizvodnja
sa ugraenom nenapunjenom bilo kog tarifnog broja, osim od kod koje
pamunom tkaninom mase
materijala iz tarifnog broja u
vrednost svih
2
300 g/m ili manje
koji se svrstava sam proizvod ili upotrebljenih
Proizvodnja od pamune
materijala nije
tkanine, koja je ve
vea od 40%
konfekcionirana za upotrebu sa proizvoda
proizvodima iz tar. br. 94.01 ili franko fabrika

94.05

94.06

ex Glava 95

95.03

ex 95.06

ex Glava 96

ex 96.01 i ex
96.02

94.03, pod uslovom da:

- vrednost tkanine nije vea od
25% cene proizvoda franko
fabrika,
- su svi drugi upotrebljeni
materijali sa poreklom i da se
svrstavaju u neki drugi tar. br.,
a ne u tar. br. 94.01 ili 94.03
Lampe, i druga svetlea tela, Proizvodnja kod koje vrednost
ukljuujui reflektore i njihove svih upotrebljenih materijala
delove, na drugom mestu
nije vea od 50% proizvoda
nepomenuti, niti obuhvaeni; franko fabrika
osvetljeni znaci, osvetljene
ploice sa imenima i slino,
sa stalno fiksiranim
svetlosnim izvorom, i njihovi
delovi na drugom mestu
nepomenuti, niti obuhvaeni
Montane zgrade
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala
nije vea od 50% proizvoda
franko fabrika
Igrake, rekviziti za drutvene Proizvodnja od materijala iz
igre i sport; njihovi delovi i
bilo kog tarifnog broja, osim od
pribor; osim:
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kod
Ostale igrake; umanjeni
tarifnog broja, osim od
modeli i slini modeli za igru, materijala iz tarifnog broja u
ukljuujui sa pogonom,
koji se svrstava sam proizvod, i
slagalice (zagonetke) svih
- kod koje vrednost svih
vrsta
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
materijala iz tarifnog broja u
Palice za golf i ostala oprema
koji se svrstava sam proizvod.
za golf
Meutim, mogu da se upotrebe
grubo oblikovani blokovi za
izradu glava palica za golf
Proizvodnja od materijala iz
bilo kog tarifnog broja, osim od
Razni proizvodi; osim:
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
Proizvodi od materijala za
Proizvodnja od "obraenih"
rezbarenje, ivotinjskog,
materijala za rezbarenje iz
biljnog ili mineralnog porekla istog tar. br.

ex 96.03

96.05

96.06

96.08

96.12

ex 96.13
ex 96.14

Metle i etke (osim metli i

metlica od prua, sa ili bez
drke i etki od dlake kuna i Proizvodnja kod koje vrednost
veverica), mehanike naprave svih upotrebljenih materijala
za ienje poda koje se dre nije vea od 50% proizvoda
u ruci, bez motora, uloci i
franko fabrika
valjci za bojenje, brisai za
podove i pajalice
Svaki proizvod u setu mora da
zadovolji pravilo koje bi se na
njega primenjivalo da se ne
Putni setovi (neseseri) za
nalazi u setu. Meutim, u setu
linu toaletu, ivenje ili
mogu da se nalaze i proizvodi
ienje cipela ili odela
bez porekla, pod uslovom da
njihova ukupna vrednost nije
vea od 15% cene seta franko
fabrika
Proizvodnja:
- od materijala iz bilo kog
tarifnog broja, osim od
Dugmad, drikeri, dugmad za
materijala iz tarifnog broja u
presvlaenje i ostali delovi tih
koji se svrstava sam proizvod, i
proizvoda; nedovrena
- kod koje vrednost svih
dugmad
upotrebljenih materijala nije
vea od 50% cene proizvoda
franko fabrika
Hemijske olovke; flomasteri i
markeri sa vrhom od filca ili
Proizvodnja od materijala iz
drugog poroznog materijala;
bilo kog tarifnog broja, osim iz
nalivpera i slina pera; pera
tarifnog broja u koji se svrstava
za kopiranje; patent olovke;
sam proizvod. Meutim, mogu
dralje za pera, dralje za
se upotrebiti pera i njihovi
olovke i sline dralje; delovi
vrhovi koji se svrstavaju u isti
(ukljuujui kape i klipsove)
tarifni broj kao i sam proizvod
navedenih proizvoda, osim
onih iz tar. br. 96.09
Proizvodnja:
Trake za pisae maine i
- od materijala iz bilo kog
sline trake, natopljene
tarifnog broja, osim od
tamparskom bojom ili na
materijala iz tarifnog broja u
drugi nain pripremljene za
koji se svrstava sam proizvod, i
davanje otisaka, ukljuujui i
- kod koje vrednost svih
na kalemima ili u patronama;
upotrebljenih materijala nije
jastuii za igove, natopljeni
vea od 50% cene proizvoda
ili nenatopljeni, sa ili bez kutije
franko fabrika
Proizvodnja kod koje vrednost
svih upotrebljenih materijala iz
Upaljai sa piezo paljenjem
tar. br. 96.13 nije vea od 30%
cene proizvoda franko fabrika
Lule za puenje i glave lula
Proizvodnja od grubo

Glava 97

obraenih blokova
Proizvodnja od materijala iz
Predmeti umetnosti, kolekcija bilo kog tarifnog broja, osim od
i starina
materijala iz tarifnog broja u
koji se svrstava sam proizvod
LISTA FUSNOTA

Za odreene uslove koji se odnose na specifine procese pogledati Uvodnu napomenu 7.1 i
7.3.
(2)
Za odreene uslove koji se odnose na specifine procese pogledati Uvodnu napomenu 7.2.
(3)
U napomeni 3 uz Glavu 32 navodi se da su to preparati koji se upotrebljavaju za bojenje bilo
kog materijala ili se upotrebljavaju kao sastojci u proizvodnji preparata za bojenje, pod uslovom
da se ne svrstavaju u neki drugi tar. br. u Glavi 32.
(4)
pod pojmom "grupa" podrazumeva se bilo koji deo tarifnog broja koji je od ostalog dela
odvojen takom i zapetom (;).
(5)
U sluaju proizvoda koji se sastoje od materijala koji se svrstavaju u tar. br. 39.01 do 39.06 i
od materijala koji se svrstavaju u tar. br. 39.07 do 39.11 ovo ogranienje se primenjuje na grupu
materijala koji po masi preovlauju u tom proizvodu.
(6)
Sledee folije smatrae se visoko transparentnim: folije ija je optika propusnost, ako se meri
prema ASTM-D 1003-16 Gardner Hazemeter (tj. Hazefaktor), manja od 2%.
(7)
Za odreene uslove koji se odnose na proizvode koji su izraeni od meavine tekstilnih
materijala, pogledati Uvodnu napomenu 5.
(8)
Upotreba ovog materijala ograniena je na proizvodnju tkanina koje se koriste u proizvodnji
papira.
(9)
Pogledati Uvodnu napomenu 6.
(10)
Za pletene i kukiane proizvode, neelastine, niti gumirane, dobijene ivenjem ili spajanjem
komada od pletenih ili kukianih materijala (seeni ili kukiani neposredno u oblike), pogledati
Uvodnu napomenu 6.
(11)
SEMII - institut za poluprovodniku opremu i materijale.
(12)
Ovo pravilo primenjuje se do 31. decembra 2005. godine.
(1)

Prilog 18.
UVERENJE O POREKLU ROBE EUR.1 I ZAHTEV ZA IZDAVANJE
UVERENJA O POREKLU ROBE EUR.1
Uputstvo za tampanje
1. Svaki formular e biti 210 x 297 mm; moe se dopustiti odstupanje od minus 5 mm ili plus 8
mm po duini. Mora se koristiti beli papir, prilagoen za pisanje, bez mehanike pulpe i teine
ne manje od 25 g/m2. Na pozadini e biti otisnut zeleni "guiloche" uzorak, to omoguuje da bilo
kakvo krivotvorenje mehanikim ili hemijskim sredstvima bude uoljivo.
2. Obrazac uverenja moe tampati samo tamparija koju odredi direktor Uprave carina, a svaki
formular mora sadrati beleku o takvom ovlaenju. Svaki formular mora imati odtampan
naziv i adresu tamparije ili znak po kome tamparija moe biti prepoznata. Takoe e imati
serijski broj, tampan ili ne, na osnovu kog se moe prepoznati.
Nain popunjavanja

3. Rubrike obrasca uverenja EUR.1 popunjavaju se na sledei nain:

1) u rubriku 1 Exporter (Izvoznik) upisuje se naziv izvoznika, adresa i drava (Name, full adress,
country);
2) u rubriku 2 Certificate used in preferential trade between (Uverenje se koristi u
preferencijalnoj razmeni izmeu) upisuje se: "Srbija" i naziv drave, grupe drava ili teritorija;
3) u rubriku 3 Consignee (Primalac), upisuje se naziv primaoca robe, njegova adresa i drava
(Name, full adress, country) (Optinal). Popunjavanje ove rubrike nije obavezno;
4) u rubriku 4 Country, group of countries or territory, in which the products are considered as
Originationg (Drava, grupa drava ili teritorija iji se proizvodi smatraju proizvodima koji
ispunjavaju kriterijume o poreklu) upisuje se: "Srbija";
5) u rubriku 5 Country, group of countries or territory of destination (Drava, grupa drava ili
teritorija u koju se roba upuuje) upisuje se: "Drava, grupa drava ili teritorija";
6) u rubriku 6 Transport details (Optional)-(Informacija u vezi sa prevozom), upisuje se nain
transporta robe i put kojim e roba biti transportovana u dravu uvoza. Popunjavanje ove
rubrike nije obavezno;
7) u rubriku 7 Remarks (Napomena), ako se uverenje izdaje naknadno upisuje se: "Naknadno
izdato", ili ako se izdaje duplikat uverenja EUR.1, upisuje se: "Duplikat". U ovom sluaju u
rubriku se upisuje serijski broj, slubeni broj i datum izdavanja originalnog uverenja EUR.1. Ovu
rubriku popunjava nadlena carinarnica;
8) u rubriku 8 Item number; Marks and numbers; Number and kind of packages (1); Description
of goods (Redni broj, oznake, brojevi i vrsta koleta, naziv proizvoda) upisuje se:
(1) za "redni broj" - redni brojevi robe, ako se za vie vrsta robe trai izdavanje uverenja EUR.1;
(2) za "oznake, brojevi i vrste koleta" - oznaka i identifikacioni brojevi na koletima (paketima).
Ako je paket upuen (adresiran) na primaoca, upisuje se adresa primaoca, broj paketa oznaen
u fakturi i opis paketa (kutija, bala, paleta, bavi i dr.). Ako paketi nisu obeleeni, upisuje se:
"bez oznaka i brojeva";
(3) za "naziv proizvoda" - opis proizvoda na nain da nadlena carinarnica moe da identifikuje
proizvod i utvrdi njegovo poreklo;
9) u rubriku 9 Gross mass (kg) or other measure (litres, m3 etc) (Bruto masa (kg) ili druge
jedinice mera (1, m3 itd.), upisuje se bruto masa robe ili bruto koliina u drugim jedinicama mere
koje su navedene u fakturi;
10) u rubriku 10 Invoices (Optional) (Fakture), upisuju se brojevi i datumi svih faktura za robu za
koju se trai izdavanje uverenja EUR.1. Popunjavanje ove rubrike nije obavezno;

11) u rubriku 11 CUSTOMS ENDORSEMENT (Overa carinskog organa) upisuje se broj koji
nadlena carinarnica dodeljuje, datum i mesto izdavanja uverenja EUR.1 i njen peat
(Declaration certified; Export document; Form; No; Customs office; Issuing country of territory;
Date; Signature) kojim se uverenje overava;
12) u rubriku 12 DECLARATION BY THE EXPORTER (Deklaracija izvoznika) upisuje se mesto
i datum kada je zatraeno izdavanje Uverenja EUR.1 i potpis (I, the undersigned, declare that
the goods described above meet the conditions required for the issue of this certificate; Place
and date; Signature) izvoznika overen peatom;
13) rubrike 13 i 14, koje se nalaze na poleini uverenja EUR.1, ne popunjavaju se i slue za
naknadnu proveru porekla robe.
4. Obrazac uverenja EUR.1 popunjava se na srpskom jeziku, na jednom od svetskih jezika ili na
jeziku drave uvoznice, u kom sluaju nadlena carinarnica moe da trai prevod.
MOVEMENT CERTIFICATE
1. Exporter (Name, full address, country)

EUR.1

No

A 000000

See notes overleaf before completing this

form.

3. Consignee (Name, full adress,

country)(Optional)

2. Certificate used in preferential trade

between
_____________________________________
__
and
_____________________________________
__
(Insert appropriate countries, group of
countries or territories)
4. Country, group of
countries or territory
in which the products
are considered as
originating

6. Transport details (Optional)

5. Country, group of
countries or
territory of
destination

7. Remarks

8. Item number; Mark and number; Number and kind of

packages(1); Description of goods

9. Gross mass (kg) or

other measure (litres,
m3, etc.)

10.
Invoice
(Optiona
l)

11. CUSTOMS ENDORSEMENT

12. DECLARATION BY THE EXPORTER

Declaration certified
Export document(2)
Form __________ No _____________

I, the undersigned, declare that the goods

described above meet the conditions required

Customs office: ___________________

Issuing country or territory __________
________________________________
tamp
Place __________, date ___________

for the issue of this certificate.

S
Place __________, date ___________

________________________________
(Signature)

________________________________
(Signature)

13. REQUEST FOR VERIFICATION, 14. RESULT OF VERIFICATION

to:
Verification carried out shows that this certificate(1)
Verification of the authenticy and
accuracy of this certificate is
requested.
Place and date
__________________________
Stamp

was issued by the Customs Office indicated and that

the information contained therein is accurate.

does not meet the requirements as to authenticity and

accuracy (see remarks appended).

________________________________________
(Place and date)

Stamp
_____________________
(Signature)

_____________________
(Signature)
_____________
(1)
Insert X in the appropriate box.

_____________________
(1)
If goods are not packed, indicate number of articles or state "in bulk" as appropriate
(2)
Complete only where the regulations of the exporting country require
NOTES
1. Certificate must not contain erasures or words written over one another. Any alterations must
be made by deleting the incorrect particulars and adding any necessary corrections. Any such
alteration must be initialled by the person who completed the certificate and endorsed by the
Customs authorities of the issuing country or territory.
2. No spaces must be left between the items entered on the certificate and each item must be
preceded by an item number. A horizontal line must be drawn immediately below the last item.

Any unused space must be struck through in such a manner as to make any later additions
impossible.
3. Goods must be described in accordance with commercial practice and with sufficient detail to
enable them to be identified.
APPLICATION FOR A MOVEMENT CERTIFICATE
1. Exporter (Name, full address,
country)

3. Consignee (Name, full adress,

country)(Optional)

EUR.1

2. Application for a certificate used in preferential

trade between
_______________________________________
and
_______________________________________
(Insert appropriate countries, group of countries or
territories)
5. Country, group of
countries or territory of
destination

7. Remarks

8. Item number; Mark and number; Number

and kind of packages(1); Description of goods

(1)

A 000000

See notes overleaf before completing this form.

4. Country, group of
countries or territory
in which the products
are considered as
originating
6. Transport details (Optional)

No

9. Gross mass (kg) or

other measure (litres,
m3, etc.)

10. Invoice
(Optional)

If goods are note packed, indicate number of articles or state "in bulk" as appropriate
DECLARATION BY THE EXPORTER

I, the undersigned, exporter of the goods described overleaf,

DECLARE
SPECIFY

SUBMIT

that the goods meet the conditions required for the issue of the attached
certificate;
as follows the circumstances which have enabled these goods to meet the above
conditions:

the following supporting documents(1):

UNDERTAKE to submit, at the request of the appropriate authorities, any supporting evidence
which these authorities may require for the purpose of issuing the attached
certificate, and undertake, if required, to agree to any inspection of my accounts
and to any check on the processes of manufacture of the above goods, carried
out by the said authorities;
REQUEST

the issue of the attached certificate for these good

(Place and date)

(Signature)
_________________
(1)
For example: import documents, movement certificates, invoices, manufacturer's declarations,
etc., referring to the products used in manufacture or to the goods re-exported in the same
state.

Prilog 19.
IZJAVA NA FAKTURI
Izjava na fakturi, iji tekst je naveden u nastavku, mora biti izraena u skladu sa napomenama.
Meutim, nije potrebno utisnuti broj napomene.
Verzija na srpskom jeziku:

Izvoznik proizvoda obuhvaenih ovom ispravom (carinsko ovlaenje br. ___ (1) izjavljuje da su,
osim ako je to drugaije izriito navedeno, ovi proizvodi ___ (2) preferencijalnog porekla.
ili
Izvoznik proizvoda obuhvaenih ovom ispravom (carinsko ovlaenje br. ___ (1) izjavljuje da su,
osim ako je to drugaije izriito navedeno, ovi proizvodi ___ (2) preferencijalnog porekla.
Verzija na engleskom jeziku:
That exporter of the products covered by this document (customs authorization No ___ (1)
declares that, except where otherwise clearly indicated, these products are of ___ (2) preferential
origin.
___________________________ (3)
(Mesto i datum)
___________________________ (4)
(Potpis izvoznika, dodatno mora
biti itko navedeno ime lica
koje je izjavu potpisalo)
__________________________
(1)
Kada je izjava na fakturi data od strane ovlaenog izvoznika u skladu sa lanom 91. ove
uredbe, ovde se mora upisati broj ovlaenja. Kada izjava na fakturi nije data od strane
ovlaenog izvoznika, rei u zagradi se isputaju ili se taj prostor ostavlja prazan.
(2)
Navodi se poreklo proizvoda.
(3)
Ovi navodi se mogu ispustiti ako je podatak sadran u samom dokumentu.
(4)
U sluajevima kada se ne zahteva potpis izvoznika, izuzee potpisa se takoe odnosi na
navoenje imena potpisnika.

Prilog 20.
NAPOMENE ZA UTVRIVANJE CARINSKE VREDNOSTI
lanovima 39. do 45. Carinskog zakona propisan je nain utvrivanja carinske vrednosti
uvezene robe. Metode vrednovanja utvrene su po redosledu primene. Primarni metod
carinskog vrednovanja definisan je lanom 39. Carinskog zakona i uvezenu robu treba
vrednovati u skladu sa odredbama tog lana uvek kada su ispunjeni uslovi propisani u njemu.
Ako se carinska vrednost ne moe utvrditi prema odredbama lana 39. Carinskog zakona,
odredie se primenom sledeih lanova dok se ne doe do lana prema kome se moe odrediti
carinska vrednost. Osim u sluajevima predvienim u lanu 42. Carinskog zakona, samo ako se
carinska vrednost ne moe odrediti prema odredbama odreenog lana, mogu se primeniti
odredbe lana koji neposredno sledi.
Ako uvoznik ne zahteva da se izmeni redosled primene l. 43. i 44. Carinskog zakona,
postupie se po normalnom redosledu. Ako uvoznik to zahteva, ali se pokae da je nemogue
utvrditi carinsku vrednost prema odredbama lana 44. Carinskog zakona, carinska vrednost
odredie se prema odredbama lana 43. Carinskog zakona, ukoliko se tako moe odrediti.

Ako se carinska vrednost ne moe utvrditi prema odredbama l. 39. do 44. Carinskog zakona,
odredie se prema odredbama lana 45. Carinskog zakona.
Prva kolona
Druga kolona
Odredbe Carinskog zakona
Napomene
na koje se odnose napomene
lan 39. stav 1. taka 1) alineja Primer takvih ogranienja je sluaj kada prodavac zahteva od
3
kupca automobila da ih ne prodaje niti izlae pre odreenog
datuma koji predstavlja poetak godine izvesnog modela.
lan 39. stav 1. taka 2)
Neki primeri ovoga bi bili:
(1) prodavac utvruje cenu uvezene robe pod uslovom da
kupac kupi i drugu robu u odreenim koliinama;
(2) cena uvezene robe zavisi od cene ili cena po kojima
kupac uvezene robe prodaje drugu robu prodavcu uvezene
robe;
(3) cena se utvruje na osnovu naina plaanja koji nije u vezi
s uvezenom robom, na primer, kada je uvezena roba
poluproizvod koji prodavac obezbeuje pod uslovom da primi
odreenu koliinu gotove robe.
Meutim, uslovi ili ogranienja povezani sa proizvodnjom ili
plasmanom uvezene robe ne povlae odbacivanje
transakcijske vrednosti. Na primer, injenica da kupac
obezbeuje prodavcu inenjering i planove uraene u zemlji
uvoza ne povlai odbacivanje transakcijske vrednosti za
svrhe primene lana 39. stav 1.
lan 39. stav 2.
Stavom 2. ta. 1), 2) i 3) propisani su razliiti naini
utvrivanja prihvatljivosti transakcijske vrednosti.
Stav 2. taka 1) predvia da e se, u sluajevima kada su
kupac i prodavac u meusobnoj vezi, ispitati okolnosti
kupoprodaje, a transakcijska vrednost e se prihvatiti kao
carinska vrednost pod uslovom da ta povezanost nije uticala
na cenu. Nee se vriti ispitivanje okolnosti u svim
sluajevima u kojima su kupac i prodavac meusobno
povezani. Takvo ispitivanje bie potrebno samo kada postoji
sumnja u pogledu prihvatljivosti cena. Ako carinski organ
nema nikakvih sumnji u pogledu prihvatljivosti cene, treba da
je prihvati bez traenja daljih podataka od deklaranta. Na
primer, carinski organ je moda ve ranije ispitao taj odnos, ili
moda ve raspolae detaljnim podacima o kupcu i prodavcu
i ve se uverio na osnovu takvih ispitivanja ili podataka da
njihova povezanost nije uticala na cenu.
Ako carinski organ ne moe da prihvati transakcijsku vrednost
bez daljeg ispitivanja, treba da omogui deklarantu da
obezbedi detaljnije podatke koji budu potrebni carinskom
organu da ispita okolnosti kupoprodaje. U tom kontekstu
carinski organ mora da bude spreman da ispita relevantne
aspekte transakcije, ukljuujui nain na koji kupac i prodavac
organizuju svoje trgovinske odnose i nain na koji je
postignuta cena o kojoj je re, da bi utvrdio da li je njihova

lan 39. stav 2. ta. 2) i 3)

lan 39. stav 3.

lan 40.
lan 41.

povezanost uticala na cenu. Ako moe da se pokae da

kupac i prodavac, iako su uzajamno povezani u smislu lana
102. ove uredbe, kupuju i prodaju jedan od drugog kao da
nisu povezani, to bi znailo da njihov odnos nije uticao na
cenu. Na primer, ako je cena odreena u skladu sa
normalnom praksom odreivanja cena u industriji o kojoj je
re ili nainom na koji prodavac odreuje cene za prodaju
kupcima s kojima nije povezan, to znai da njihova
povezanost nije uticala na cenu. I jo jedan primer: tamo gde
se pokae da je cena dovoljna da obezbedi pokrie trokova
plus takvu dobit koja je tipina za ukupnu dobit firme
ostvarenu tokom tipinog vremenskog perioda (na primer, na
godinjoj osnovi) u kupoprodaji robe iste vrste ili grupe, to
znai da nije bilo uticaja na cenu.
Stav 2. ta. 2) i 3) prua mogunost deklarantu da pokae da
je transakcijska vrednost priblino jednaka vrednosti koja slui
kao kriterijum, a koju je prethodno prihvatio carinski organ i
stoga je prihvatljiva prema odredbama lana 39. Carinskog
zakona. Kad se zadovolji kriterijum prema stavu 2. ta. 2) i 3),
nema potrebe da se ispituje pitanje uticaja shodno stavu 2.
taka 1). Ako carinski organ ve raspolae podacima na
osnovu kojih se bez daljih detaljnih ispitivanja moe uveriti da
je zadovoljen jedan od kriterijuma datih u stavu 2. ta. 2) i 3),
onda nema razloga da zahteva od uvoznika da pokae da se
kriterijum moe zadovoljiti.
Prilikom odreivanja da li je neka vrednost "priblino jednaka"
nekoj drugoj vrednosti, treba uzeti u obzir niz faktora. Ti
faktori obuhvataju prirodu uvezene robe, prirodu same
industrije, godinje doba u kom se roba uvozi, kao i da li je
razlika u vrednosti od komercijalnog znaaja. Poto se ti
faktori mogu razlikovati od sluaja do sluaja, bilo bi
nemogue primeniti jedinstveni standard za svaki pojedinani
sluaj, kao na primer fiksni procenat. Na primer, mala razlika
u vrednosti kod jednog tipa robe mogla bi da bude
neprihvatljiva, dok bi velika razlika kod nekog drugog tipa
robe mogla da bude prihvatljiva u odreivanju da li je
transakcijska vrednost priblino jednaka vrednostima koje
slue kao kriterijumi dati u lanu 39. stav 2. ta. 2) i 3).
Kao primer posrednog plaanja mogla bi se navesti situacija u
kojoj kupac podmiri deo ili u celini dug prodavca.
Prilikom primene ovih lanova, carinski organ e, kad god je
to mogue, koristiti, po potrebi, prodaju istovetne ili sline
robe, na istom komercijalnom nivou i u priblino istoj koliini
kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, moe
se koristiti prodaja istovetne ili sline robe, po potrebi, koja se
vri pod jednim od sledea tri uslova:
(1) prodaja na istom komercijalnom nivou ali u razliitim
koliinama;
(2) prodaja na razliitom komercijalnom nivou ali u priblino
istim koliinama ili

(3) prodaja na razliitom komercijalnom nivou i u razliitim

koliinama.

lan 40. stav 2.

lan 41. stav 2.
lan 43. stav 1. taka 1)

Kad se pronae prodaja koja potpada pod bilo koji od

prethodna tri uslova, izvrie se usklaivanje, prema sluaju:
(1) samo za koliinske faktore;
(2) samo za faktore komercijalnog nivoa; ili
(3) i za faktore komercijalnog nivoa i za koliinske faktore.
Uslov za usklaivanje usled razliitih komercijalnih nivoa ili
razliitih koliina jeste da takvo usklaivanje, bez obzira na to
da li vodi poveanju ili smanjenju vrednosti, moe da se vri
samo na osnovu dokaza koji jasno pokazuju opravdanost i
tanost usklaivanja, na primer vaeih cenovnika koji sadre
cene koje se odnose na razliite nivoe ili razliite koliine. Na
primer, ako se uvezena roba koja se vrednuje sastoji od
poiljke od 10 jedinica, a jedina istovetna ili slina uvezena
roba, po potrebi, za koju postoji transakcijska vrednost je iz
prodaje u kojoj je bilo 500 jedinica, a pri tome je poznato da
prodavac daje popust na koliinu, potrebno usklaivanje se
moe postii na osnovu cenovnika prodavca i korienjem
cene koja se moe primeniti na prodaju 10 jedinica. To ne
znai da je obavezno da je prodaja izvrena u koliinama od
10, ako je utvreno da je cenovnik bona fide u prodajama
drugih koliina. Meutim, u odsustvu jedne takve objektivne
mere nije pogodno da se carinske vrednosti odreuju prema
odredbama l. 40. i 41.
Izraz "odnosno" podrazumeva fleksibilnost u korienju
kupoprodaja i u potrebnom usklaivanju u bilo kom od tri
navedena uslova iz stava 1 napomene uz l. 40. i 41.
Treba napomenuti da "dobit i opti trokovi" koji se pominju u
lanu 43. stav 1. taka 1), treba da se uzmu kao celina. Iznos
za potrebe ovog umanjenja treba da se utvrdi na osnovu
podataka koje obezbedi deklarant, osim ako se iznos koji je
on naveo ne slae s onim koji su dobijeni na osnovu prodaje
uvezene robe iste vrste ili grupe u Republici Srbiji. Kad se
iznos koji daje deklarant ne slae sa tim iznosima, iznos za
dobit i opte trokove moe se zasnivati na relevantnim
podacima iz drugih izvora, a ne na onima koje je dao
deklarant.
Dabine koje se plaaju u Republici Srbiji prilikom prodaje
robe, a koje se ne odbijaju prema odredbama lana 43. stav
1. taka 3), odbie se prema odredbama lana 43. stav 1.
taka 1).
Pri odreivanju uobiajene provizije ili uobiajenog uveanja
radi ostvarivanja dobiti i optih trokova prema odredbama
lana 43. stav 1. taka 1), pitanje da li je odreena roba iste
"vrste ili grupe" kao neka druga roba mora se utvrditi od
sluaja do sluaja, s obzirom na date okolnosti. Treba ispitati
prodaju, u Republici Srbiji, najue grupe ili asortimana
uvezene robe iste vrste ili grupe koja obuhvata robu koja se

lan 43. stav 3.

lan 44.

vrednuje i za koju se mogu obezbediti potrebni podaci. Za

svrhe lana 43. stav 1. taka 1), "robe iste vrste ili grupe"
obuhvata kako robu uvezenu iz iste zemlje kao i roba koja se
vrednuje tako i robu uvezenu iz drugih zemalja.
Kad se primenjuje metod iz lana 43. stav 3., odbici za
vrednost koja je dodata u daljoj preradi zasnivae se na
objektivnim i merljivim podacima koji se odnose na trokove
takvog rada. Osnovu za te kalkulacije predstavljale bi
prihvaene industrijske formule, recepture, metodi izgradnje i
druga industrijska praksa te grane.
Metod procene predvien u lanu 43. stav 3. normalno se ne
bi primenjivao kada roba izgubi svoj identitet zbog dalje
obrade ili prerade. Meutim, ima i takvih sluajeva u kojima
se za uvezenu robu koja izgubi svoj identitet moe tano i bez
veih tekoa odrediti vrednost dodata obradom ili preradom.
S druge strane, ima i sluajeva u kojima uvezena roba
zadrava svoj identitet ali ini tako mali deo robe koja se
prodaje u zemlji uvoza da ne bi bilo opravdano da se
primenjuje ovaj metod vrednovanja. S obzirom na gore izneto,
svaka situacija te vrste mora se razmotriti od sluaja do
sluaja.
Po pravilu, carinska vrednost se odreuje prema odredbama
ovog lana, na osnovu podataka kojima se u tom trenutku
raspolae u Republici Srbiji. Meutim, da bi se utvrdila
obraunata vrednost, moe biti potrebno da se ispitaju
trokovi proizvodnje robe koja se vrednuje, kao i drugi podaci
koji se moraju dobaviti iz drugih zemalja, izvan Republike
Srbije. Osim toga, u veini sluajeva proizvoa robe nee
potpadati pod nadlenost organa Republike Srbije. Primena
metoda obraunate vrednosti uglavnom e biti ograniena na
one sluajeve u kojima su kupac i prodavac uzajamno
povezani, a proizvoa je spreman da organima Republike
Srbije podnese potrebne kalkulacije i prui olakice za bilo
koju eventualno naknadno potrebnu proveru.
"Vrednost" i "trokovi" koji se pominju u lanu 44. stav 1.
taka 1) odredie se na osnovu podataka koji se odnose na
proizvodnju robe koja se vrednuje, obezbeenih od
proizvoaa ili u njegovo ime. Podaci e se zasnivati na
komercijalnom knjigovodstvu proizvoaa, pod uslovom da je
takvo knjigovodstvo u saglasnosti sa opteprihvaenim
raunovodstvenim principima koji se primenjuju u zemlji u
kojoj se roba proizvodi.
"Vrednost" i "trokovi" obuhvatae trokove elemenata
definisanih u lanu 46. stav 1. taka 1) alineje 2. i 3. kao i
vrednost koja je na odgovarajui nain rasporeena shodno
odredbama odgovarajue napomene uz lan 46. bilo kog
elementa navedenog u lanu 46. stav 1. taka 2) koji je kupac
neposredno ili posredno isporuio za upotrebu u vezi s
proizvodnjom uvezene robe. Vrednost elemenata navedenih
u lanu 46. stav 1. taka 2) alineja 4., koji su izvreni u

lan 45. stav 1.

Republici Srbiji, obuhvatie se samo u onoj meri u kojoj se

takvi elementi naplauju od proizvoaa.
"Iznos dobiti i optih trokova" koji se pominje u lanu 44. stav
1. taka 2) odreivae se na osnovu podataka obezbeenih
od proizvoaa ili u njegovo ime, osim u sluaju kad se iznosi
koje je on naveo ne slau sa onima koje se obino javljaju u
prodaji robe iste vrste ili grupe, kao to je roba koja se
vrednuje, a koju proizvode proizvoai u zemlji izvoza za
izvoz u Republiku Srbiju.
Podrazumeva se da se nikakvi trokovi ili vrednost elemenata
o kojima se govori u ovom lanu nee raunati dva puta
prilikom odreivanja obraunate vrednosti.
Treba napomenuti da se, u ovom kontekstu, "iznos dobiti i
optih trokova" mora uzimati kao celina. Prema tome, ako je
u bilo kom pojedinanom sluaju iznos dobiti proizvoaa
nizak, a opti trokovi su mu visoki, njegova dobit i opti
trokovi uzeti zajedno mogu ipak da se slau s onima koji se
obino javljaju pri prodaji robe iste vrste ili grupe. Takva
situacija moe da nastane, na primer, ako se proizvod lansira
u Republici Srbiji, a proizvoa ne prihvati nikakvu dobit ili
prihvati malu dobit da bi neutralisao visoke opte trokove u
vezi s lansiranjem. Kad proizvoa moe da pokae da, zbog
posebnih trgovinskih okolnosti, prodajom uvezene robe
ostvaruje malu dobit, treba uzeti u obzir njegovu stvarnu dobit
pod uslovom da on raspolae verodostojnim trgovinskim
razlozima kojima to moe da opravda, kao i da je njegova
politika cena rezultat uobiajene politike cena u toj grani
proizvodnje. Takva situacija moe da nastane, na primer, kad
su proizvoai prinueni da privremeno snize cene zbog
nepredvienog pada potranje, ili kad prodaju robu da
popune asortiman robe koja se proizvodi u zemlji uvoza, a
prihvate nisku dobit da bi odrali konkurentnost. Kad iznosi
prodavca za dobit i opte trokove nisu u skladu s onima koje
se obino javljaju pri prodaji robe iste vrste ili grupe kao roba
koja se vrednuje, a koju proizvode proizvoai u zemlji izvoza
za izvoz u zemlju uvoza, iznos za dobit i opte trokove moe
da se zasniva na odgovarajuim podacima iz drugih izvora,
izvan okvira koje je dao proizvoa robe ili koji su dati u
njegovo ime.
Odreivanje da li je neka roba "iste vrste ili grupe" kao neka
druga roba mora se vriti od sluaja do sluaja, uzimajui u
obzir i date okolnosti. U utvrivanju uobiajene dobiti i optih
trokova prema odredbama lana 44., treba ispitati prodaje
najue grupe ili asortimana robe za izvoz u zemlju uvoznicu,
kojim je obuhvaena i roba koja se vrednuje, a za koju se
mogu obezbediti potrebni podaci. Za svrhe lana 44. "roba
iste vrste ili grupe" mora da bude iz iste zemlje kao i roba koja
se vrednuje.
Neki primeri razumnih odstupanja bili bi sledei:
(1) Istovetna roba - zahtev da istovetna roba treba da bude

lan 46. stav 1. taka 2) alineja

2

izvezena u isto ili priblino isto vreme kao i roba koja se

vrednuje, moe se tumaiti elastinije; istovetna uvezena
roba, proizvedena u drugoj zemlji izvan zemlje izvoznice robe
koja se vrednuje, mogla bi da poslui kao osnova za carinsko
vrednovanje; mogu se koristiti i carinske vrednosti istovetne
uvezene robe koje su ve odreene l. 43. i 44.
(2) Slina roba - zahtev da slina roba treba da bude
izvezena u isto ili priblino isto vreme kao i roba koja se
vrednuje, moe se tumaiti elastinije; slina uvezena roba
proizvedena u drugoj zemlji izvan zemlje izvoznice robe koja
se vrednuje mogla bi da poslui kao osnova za carinsko
vrednovanje; mogu se koristiti i carinske vrednosti sline
uvezene robe koje su odreene l. 43. i 44.
(3) Metod dedukcije - zahtev da se roba prodaje u "istom
stanju u kakvom je uvezena" u lanu 43. stav 1. moe se
tumaiti elastinije; rok od "devedeset dana" moe se
primenjivati elastinije.
Dva faktora utiu na rasporeivanje elemenata definisanih u
lanu 46. stav 1. taka 2) alineja 2 na uvezenu robu vrednost samog elementa i nain na koji se ta vrednost
pripisuje uvezenoj robi. Rasporeivanje tih elemenata treba
da se vri na razuman nain, shodno okolnostima i u skladu s
opteprihvaenim principima obrauna.
to se tie vrednosti elemenata, ako uvoznik uz odreene
trokove pribavi element od nekog prodavca s kojim nije
povezan, ti trokovi predstavljaju vrednost elementa. Ako je
proizvoa elementa sam uvoznik ili neko lice koje je s njim
povezano, trokovi proizvodnje elementa bi bili njegova
vrednost. Ako je uvoznik ve ranije koristio taj element, bez
obzira na to da li ga je uvoznik dobavio ili proizveo, prvobitni
trokovi nabavke ili proizvodnje elementa, vodei rauna o
korienju, morali bi da se smanje da bi se dobila vrednost
elementa.
Kad se jednom odredi vrednost elemenata, potrebno je
rasporediti tu vrednost na uvezenu robu. Postoje razne
mogunosti. Na primer, vrednost se moe dodeliti prvoj
poiljci ako uvoznik eli da odjednom plati dabine na
celokupnu vrednost. Kao drugi primer, uvoznik moe da
zahteva da se vrednost rasporedi na jedan deo jedinica
proizvedenih do vremena prve isporuke. Ili jo jedan primer:
on moe da zahteva da se ta vrednost rasporedi na celu
predvienu proizvodnju ako postoje ugovori ili vrste obaveze
za tu proizvodnju. Metod rasporeivanja e zavisiti od
dokumentacije koju podnese uvoznik.
Primer za ilustraciju napred navedenog: neki uvoznik
obezbeuje proizvoau kalup koji e se koristiti u proizvodnji
uvezene robe i ugovori s njim da kupi 10.000 jedinica. Do
roka prispea prve isporuke od 1.000 jedinica, proizvoa je
ve proizveo 4.000 jedinica. Uvoznik moe da zahteva da
carinski organ rasporedi vrednost kalupa na 1.000 jedinica,

lan 46. stav 1. taka 2) alineja

4

lan 46. stav 1. taka 3)

lan 46. stav 2.

4.000 jedinica ili 10.000 jedinica.

Dodaci za elemente definisane u lanu 46. stav 1. taka 2)
alineja 4, treba da se zasnivaju na objektivnim i merljivim
podacima. Da bi se tekoe odreivanja vrednosti koje treba
dodati svele na minimum i za deklaranta i za carinskog
organa, treba, koliko god je mogue, koristiti u tom momentu
dostupne podatke iz sistema poslovne evidencije kupca.
Za one elemente koje obezbedi kupac, a koje je kupac kupio
ili iznajmio, dodatak bi predstavljao troak kupovine ili
najamnine. Za one elemente koji su javno vlasnitvo, osim za
trokove nabavljanja njihove kopije, nee se nita dodavati.
Jednostavnost odreivanja vrednosti koje treba dodati
zavisie od strukture i sistema upravljanja konkretne firme,
kao i od knjigovodstvenih metoda koje ona primenjuje.
Na primer, mogue je da firma koja uvozi razne proizvode iz
vie zemalja, vodi knjigovodstvenu evidenciju svog centra za
oblikovanje izvan zemlje uvoza, na nain kojim se precizno
pokazuju trokovi vezani za odreeni proizvod. U takvim
sluajevima moe se vriti neposredno usklaivanje, prema
odredbama lana 46.
U drugom sluaju firma moe da snosi trokove ovog centra
za oblikovanje koji se nalazi izvan zemlje uvoznice kao opti
troak, bez rasporeivanja na pojedine proizvode. Tada se, u
odnosu na uvezenu robu, moe izvriti odgovarajue
usklaivanje prema odredbama lana 46. rasporeivanjem
ukupnih trokova centra za oblikovanje na celokupnu
proizvodnju koja ima koristi od centra za oblikovanje i
dodavanjem tako rasporeenih trokova na jedinicu uvoza.
Razlike u navedenim okolnostima, naravno, zahtevae da se
uzmu u obzir razni faktori prilikom odreivanja pravilnog
metoda rasporeivanja trokova.
U sluajevima kad u proizvodnji elementa o kome je re u
odreenom periodu uestvuje nekoliko zemalja, usklaivanje
treba da se ogranii na stvarno dodatu vrednost tom
elementu izvan Republike Srbije.
Naknade za korienje autorskog prava i licencne naknade iz
lana 46. stav 1. taka 3), mogu da obuhvataju, pored ostalog
isplate za patente, zatitne znakove i autorska prava.
Kad nema objektivnih i merljivih podataka u pogledu
elemenata koje treba dodati prema odredbama lana 46., ne
moe se odrediti transakcijska vrednost prema odredbama
lana 39. Kao ilustracija toga, na primer, naknada za
korienje autorskog prava se plaa na osnovu cene u prodaji
jednog litra nekog proizvoda u zemlji uvoznici koji je uvezen
na kilo, a posle uvoza pretvoren u rastvor. Ako se naknada za
korienje autorskog prava zasniva delimino na uvezenoj
robi, a delimino na drugim faktorima koji nemaju nikakve
veze s uvezenom robom (na primer kada se uvezena roba
mea sa domaim sastojcima i ne moe se vie odvojeno
prepoznati, ili kad se naknada za korienje autorskog prava

ne moe razgraniiti od specijalnih finansijskih aranmana

izmeu kupca i prodavca) ne bi bilo ispravno pokuati da se
izvri dodavanje za naknadu za korienje autorskog prava.
Meutim, ako se iznos ove naknade za korienje autorskog
prava zasniva samo na uvezenoj robi i moe se lako izmeriti,
mogue je izvriti dodavanje na cenu koja je stvarno plaena
ili treba da se plati.
Druga kolona

Prva kolona
Odredbe ove uredbe na koje
Napomene
se odnose napomene
lan 102. stav 1. taka 5)
Smatra se da jedno lice kontrolie drugo, kada je ovo prvo,
pravno ili operativno, u poloaju da ograniava ili usmerava
poslovanje drugog lica.
lan 111. stav 1.
Na primer, roba se prodaje prema cenovniku kojim se
predviaju povoljne jedinine cene za kupovinu veih koliina.
Prodajna Jedinina
koliina
cena
1 do 10
jedinica

100

11 do 25
jedinica
preko 25
jedinica

95
90

Broj
prodaja
10 prodaja po
5 jedinica,
5 prodaja po 3
jedinice
5 prodaja po
11 jedinica
jedna prodaja
od 30 jedinica,
jedna prodaja
od 50 jedinica

Ukupna koliina
prodata po svakoj
od cena
65

55
80

Najvei broj jedinica prodat po jednoj ceni jeste 80; prema

tome, jedinina cena koja se odnosi na najvei broj jedinica je
90.
Jo jedan primer za sluajeve kada se vre dve prodaje. U
prvoj se prodaje 500 jedinica po ceni od 95 novanih jedinica
za svaku. U drugoj prodaji prodaje se 400 jedinica po ceni od
90 novanih jedinica za svaku. U ovom primeru najvei broj
jedinica prodatih po odreenoj ceni je 500; prema tome,
jedinina cena koja se odnosi najvei broj jedinica je 95.
Trei primer se odnosi na situaciju u kojoj se prodaju razne
koliine po raznim cenama.
a) Prodaje
Prodajna koliina
40 jedinica
30 jedinica
15 jedinica
50 jedinica
25 jedinica

Jedinina cena
100
90
100
95
105

35 jedinica
5 jedinica

90
100

b) Ukupno
Ukupno prodata koliina
65
50
60
25

Jedinina cena
90
95
100
105

U ovom primeru, najvei broj jedinica prodatih po odreenoj

ceni je 65; prema tome, jedinina cena za najvei broj jedinica
je 90.

Prilog 21.
PRIMENA OPTEPRIHVAENIH RAUNOVODSTVENIH PRINCIPA
"Opteprihvaeni raunovodstveni principi" odnose se na priznatu optu saglasnost ili propis
nadlenih organa u jednoj zemlji u odreeno vreme o tome koja se ekonomska sredstva i
obaveze registruju kao aktiva i pasiva, koje izmene u aktivi i pasivi treba da se registruju, kako
aktiva i pasiva i promene u njima treba da se mere, koje informacije se mogu dati i na koji nain
i koji finansijski iskazi treba da se pripreme. Ovi standardi mogu predstavljati iroke smernice
opte primene, kao i detaljni opis prakse i procedura.
Radi primene odredbi koje se odnose na utvrivanje carinske vrednosti, carinski organ koristie
informacije pripremljene na nain koji je u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim
principima u zemlji, a koji je pogodan s obzirom na odreeni lan. Na primer, odreivanje
uobiajene dobiti i optih trokova prema odredbama lana 43. Carinskog zakona, vrilo bi se
uz pomo informacija pripremljenih na nain koji je u skladu sa opteprihvaenim
raunovodstvenim principima u zemlji uvoznici. S druge strane, odreivanje uobiajene dobiti i
optih trokova prema odredbama lana 44. Carinskog zakona, vrilo bi se uz pomo
informacija pripremljenih na nain koji je u skladu s opteprihvaenim raunovodstvenim
principima u zemlji proizvodnje. Jo jedan primer: odreivanje nekog elementa od predvienih u
lanu 46. stav 1. taka 2. alineja 2. Carinskog zakona preduzetih u zemlji uvoza vrilo bi se uz
pomo informacije na nain koji je u skladu s opteprihvaenim raunovodstvenim principima te
zemlje.

Prilog 22.
NALEPNICA ZA PREDATI PRTLJAG U DOMAEM AERODROMU
1. Nalepnica iz lana 157. ove uredbe mora biti napravljena tako da se ne moe ponovno
upotrebiti.
2. Bez obzira na izgled uzorka prikazanog u ovom Prilogu, na nalepnici mora, na mestu na
kojem je u ovom konkretnom primeru naslikan znak aerodroma i natpis aerodroma biti

navedeno pravno lice koje je u odreenom aerodromu preuzelo predati prtljag na prevoz u svoje
ime ili u ime prevoznika.
Modeli

Prilog 23.
DEKLARACIJA ZA REGISTROVANI PRTLJAG
a) Izjavljujem da dole oznaeni prtljag sadri predmete za linu upotrebu, koje putnici redovno
upotrebljavaju za vreme svojih putovanja kao: odelo, rublje, toaletne predmete, knjige,
sportske rekvizite, izuzev fotografske ili kinematografske kamere i radiodifuzne i televizijske
prijemnike.
b) Izjavljujem da ovaj prtljag ne sadri:
- ivotne namirnice, duvan, alkoholna pia, oruje, municiju, opojne droge ili valutu,
- robu, namenjenu otuivanju uz nadoknadu ili besplatno,

- predmete kupljene ili dobijene van zemlje mog stalnog boravka i koji nisu bili prijavljeni
carinarnici ove zemlje (ovo ogranienje primjenjuje se samo prilikom povratka u zemlju
stalnog boravka).
c) Ovlaujem elezniku slubu da izvri sve carinske formalnosti.
d) Poznato mi je da e se u sluaju netane izjave sprovesti protiv mene krivini postupak.
Odredina zemlja ______________________
Broj komada prtljaga

Odredino mesto ______________________

Broj lica koja prate putnika

TAMPANIM VELIKIM SLOVIMA

PREZIME
__________________________

IME
__________________________

Adresa:
Ulica _________________________
Mesto ________________________
Zemlja ________________________

Peat otpremne stanice

s naznaenim datumom

Potpis putnika
Prtljag
Br.

Prilog 24.
LISTA UOBIAJENIH OBLIKA RUKOVANJA U CARINSKOM
SKLADITU I SLOBODNOJ ZONI
Osim ako nije na drugi nain utvreno, nijedan od sledeih oblika rukovanja, ne sme da dovede
do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife u koji je dotina roba svrstana.
Uobiajeni, dole navedeni, oblici rukovanja ne dozvoljavaju se ako bi, po miljenju carinskih
organa, takva radnja mogla da povea rizik od prevare:
1. ventilacija, prostiranje, suenje, uklanjanje praine, jednostavne radnje ienja, popravak
pakovanja, elementarne popravke oteenja koja su nastala u toku prevoza ili skladitenja sve
dok su to samo jednostavne radnje, stavljanje i uklanjanje zatitnog sloja za prevoz;
2. rekonstrukcija roba nakon prevoza;

3. inventarisanje, uzimanje uzoraka, sortiranje, prosejavanje, mehaniko filtriranje i vaganje

robe;
4. uklanjanje oteenih ili zaraenih komponenti;
5. konzervacija putem pasterizacije, sterilizacije, zraenja ili dodavanjem konzervansa;
6. zatita protiv parazita;
7. zatita protiv re;
8. zatita:
- jednostavnim podizanjem temperature, bez daljeg tretmana ili procesa destilacije;
- jednostavnim sniavanjem temperature;
ak i ako to dovodi do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife.
9. Elektrostatika zatita, ispravljanje ili peglanje tekstila;
10. Zatita se sastoji od:
- uklanjanja peteljki i/ili kotica voa, seenja i lomljenja suenog voa ili povra, rehidracije
voa, ili
- dehidracije voa ak i ako to dovodi do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife;
11. desalinizacija, ienje i spajanje sirovih koa;
12. dodavanje robe ili dodavanje ili zamena dopunskih komponenti, sve dok su ti dodaci ili
zamene relativno ogranieni ili namenjeni da bi se obezbedilo uklapanje u tehnike standarde i
ne menjaju prirodu niti poboljavaju uinak prvobitne robe, ak i ako to dovodi do promene
osmocifrene CT ifre za dodatu ili zamenjenu robu;
13. razblaivanje ili koncentrisanje tenosti, bez daljeg procesa tretiranja ili destilacije, ak i ako
to dovodi do promene osmocifrene CT ifre;
14. meanje istih vrsta robe, razliitog kvaliteta, kako bi se dobio podjednak kvalitet ili kvalitet
koji zahteva kupac, bez promene prirode robe;
15. deljenje ili seenje robe, ako su ukljuene samo jednostavne radnje;
16. pakovanje, raspakivanje, promena ambalae, presipanje i jednostavno smetanje
premetanje u kutije, ak i ako to dovodi do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske
tarife, privrivanje, uklanjanje ili izmena oznaka, plombi, etiketa, nalepnica sa cenom i drugih
slinih znakova za razlikovanje;

17. testiranje, podeavanje, regulisanje i pokretanje u rad maina, aparata i vozila, posebno u
cilju kontrolisanja ispunjavanja tehnikih standarda, ako su u pitanju samo jednostavne radnje;
18. prilagoavanje profila cevi kako bi se roba pripremila za odreena trita;
19. bilo koji oblik rukovanja, osim gore navedenih, ija je namera da se pobolja izgled ili trini
kvalitet uvezene robe ili da se ona pripremi za distribuciju ili preprodaju, pod uslovom da se tim
radnjama ne menja priroda ili poboljava uinak originalne robe. Kada nastanu trokovi zbog
uobiajenog rukovanja, takvi trokovi ili porast vrednosti ne uzimaju se u obzir kod
obraunavanja uvozne carine, ako je deklarant obezbedio zadovoljavajui dokaz za te trokove.
Meutim, prilikom obrauna uvoznih dabina u obzir se uzima carinska vrednost, priroda i
poreklo robe koja nije iz Republike Srbije, a koja se koristi u tim radnjama.

Prilog 25.
EKONOMSKI USLOVI U OKVIRU POSTUPAKA PRERADE POD
CARINSKOM KONTROLOM
Smatra se da su ispunjeni uslovi za sledee vrste robe i radnje:
Kolona 1
Redni
Roba
broj
1 Bilo koja vrsta robe
2
3
4
5
6
7
8

8a

9
10

Kolona 2
Prerada

Prerada uzoraka koji su prijavljeni kao takvi ili u

setovima
Bilo koja vrsta robe
Smanjenje ostataka i otpadaka ili unitenje
Bilo koja vrsta robe
Denaturisanje
Bilo koja vrsta robe
Obnavljanje delova ili komponenti
Bilo koja vrsta robe
Razdvajanje i/ili unitavanje oteenih delova
Bilo koja vrsta robe
Prerada da bi se ispravio efekat oteenja na robi
Bilo koja vrsta robe
Uobiajeni oblici rukovanja koji su dozvoljeni u
carinskim skladitima ili slobodnim zonama
Bilo koja vrsta robe
Prerada u proizvode koji bi trebalo da se ugrade ili
koriste za civilne vazduhoplove, za koje je izdat
sertifikat o bezbednosti vazduhoplova od strane
kompanije koju su za to ovlastili organi evropske
avijacije ili organi avijacije neke tree zemlje.
Bilo koja vrsta robe
Prerada u proizvode koji mogu da koriste
povlasticu autonomne suspenzije od uvoznih
dabina za odreeno oruje i vojnu opremu
Roba obuhvaena lanom 318. st. 1. Bilo koji oblik prerade
i 2. ove uredbe
Bilo koja vrsta robe koja nije predmet Bilo koji oblik prerade, kada u sluaju ove
neke mere poljoprivredne ili
prednosti koja proistie iz primene postupaka
trgovinske politike, ili privremene ili uvozne dabine nisu vee od 50.000 evra po
konane antidampinke ili
podnosiocu zahteva ili po kalendarskoj godini.

kompenzatorne dabine

Prilog 26.
ROBA ZA KOJU SE NE POLAE OBEZBEENJE PRI STAVLJANJU
U POSTUPAK PRIVREMENOG UVOZA
Sluajevi u kojima prijavljivanje robe za privremeni uvoz uz podnoenje pisane carinske
deklaracije ne treba podneti obezbeenje.
1. Roba u vlasnitvu vazduhoplovnih, brodskih ili eleznikih kompanija ili potanskih slubi, a
kada je koriste u meunarodnom saobraaju pod uslovom da je sasvim jasno oznaena.
2. Ambalaa uvezena prazna, koja na sebi ima neizbrisive i neuklonjive oznake.
3. Roba za pomo u sluaju nesrea namenjen dravnim ili ovlaenim organima.
4. Medicinska, hirurka ili laboratorijska oprema namenjena bolnicama ili medicinskim
ustanovama, kojima je ta oprema hitno potrebna (neophodna).
5. Stavljanje robe u postupak privremenog uvoza robe, koja se premeta u smislu lana 278.
ove uredbe, ako je prethodni korisnik postupka stavio robu u postupak privremenog uvoza u
skladu sa l. 182. ili 185. ove uredbe.

Prilog 27.
UTA NALEPNICA

49 mm

CARINSKA ROBA

23 mm

Boja: crna slova na utoj pozadini.

Prilog 28.
GARANTNA ISPRAVA ZA POJEDINANO OBEZBEENJE U
POSTUPKU TRANZITA
Pojedinana garancija
I. Obaveze davaoca obezbeenja:

1 Dole potpisani(1)
. ___________________________________________________________________
sa prebivalitem u(2)
________________________________________________________________
ovim solidarno i pojedinano garantuje u carinskom organu obezbeenja
_______________________________
do maksimalnog iznosa od
__________________________________________________________
u korist Uprave carine Republike Srbije, za svaki iznos carinskog duga, ukljuujui kamate i
nastale trokove u postupku naplate, ali ne i za novane kazne, za koje principal(3)
__________________________________________________________________________
______
moe da bude odgovoran ili da postane odgovoran za dug u vidu dabina i drugih naknada
koje se primenjuju na robu koja je u postupku tranzitnog postupka, od polazne
carinarnice
______________________________________________________________________
do odredine carinarnice
___________________________________________________________
Opis robe:
_______________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
______
__________________________________________________________________________
______
2 Dole potpisani se obavezuje da e izvriti plaanje traenih iznosa na prvi pisani zahtev
. Uprave carina, a bez mogunosti odlaganja plaanja traenih iznosa due od 30 dana od
dana podnoenja zahteva, osim ako on/ona ili bilo koje drugo zainteresovano lice pre isteka
tog roka ne dokae Upravi carina, da je radnja na propisan nain okonana.
Uprava carina, na zahtev dole potpisanog i iz svakog razloga koji se priznaje kao opravdan,
moe da produi, preko roka od 30 dana raunajui od dana podnoenja zahteva za plaanje,
rok u kom je on duan da izvri plaanje traenih iznosa.
3 Ova obaveza vai od dana kada je prihvati carinski organ obezbeenja. Dole potpisani ostaje
. odgovoran za plaanje bilo kog duga koji nastaje u toku postupka tranzita, koji je obuhvaen
ovom obavezom i koji je zapoeo pre stupanja na snagu bilo kakvog otkazivanja ili ukidanja
garancije, ak i ako je zahtev za naplatu podnet posle tog datuma.
Dole potpisani potvruje da e prihvatiti da su mu bila uredno dostavljena sva pisma i
obavetenja, i sve formalnosti i ili postupci u vezi sa ovom obavezom, upueni ili izvreni u
pisanom obliku na jednu od (slubenih) adresa za dostavljanje.
Dole potpisani priznaje nadlenost pravosudnih organa u mestima gde je njena/njegova
(slubena) adresa za dostavu.
Dole potpisani se obavezuje da nee promeniti adresu koju je naveo ili, ako mora da promeni
tu adresu, da e o tome unapred obavestiti carinski organ obezbeenja.

U ___________________________________, dana ___________________

____________________________________________________
(Potpis)(4)
II. Prihvatanje od strane carinskog organa obezbeenja
Carinski organ obezbeenja
____________________________________________________________________
Obaveza davaoca garancije je prihvaena dana
_________________________________________________ za pokrivanje tranzita po
tranzitnoj deklaraciji br. ___________ od __________(5)
_________________________
(Peat i potpis)

Prezime i ime ili naziv firme

Puna adresa
(3)
Prezime i ime ili naziv firme i adresa principala
(4)
Lice koje potpisuje dokument mora, pre svog potpisa, upisati sledeu napomenu: "Garancija u
iznosu od _____", iznos navesti slovima.
(5)
Popunjava polazna carinarnica.
(1)
(2)

Prilog 29.
GARANTNA ISPRAVA ZA POJEDINANO OBEZBEENJE U
POSTUPKU TRANZITA U OBLIKU KUPONA
Pojedinana garancija u obliku kupona
I. Obaveze davaoca obezbeenja
1. Dole potpisani(1)
___________________________________________________________________
sa prebivalitem u(2)
______________________________________________________________
ovim solidarno i pojedinano garantuje u carinskom organu obezbeenja
_______________________________
u korist Uprave carina Republike Srbije, za svaki iznos principala, za svaki iznos carinskog
duga, ukljuujui i kamate i nastale trokove u postupku naplate, ali ne i za novane kazne,
za koje principal moe da bude odgovoran ili da postane odgovoran za dug u vidu dabina i
drugih naknada koje se primenjuju na robu koja je u postupku tranzitnog postupka, a u
pogledu koje se dole potpisani obavezao da e izdati kupone pojedinane garancije do
maksimalnog iznosa od 7 000 evra po kuponu.
2. Dole potpisani se obavezuje da e izvriti plaanje na prvi pisani zahtev Uprave carina
Republike Srbije, a bez mogunosti odlaganja plaanja traenih iznosa due od 30 dana od
dana podnoenja zahteva, izvriti plaanje traenih iznosa do 7 000 evra po kuponu
pojedinane garancije, osim ako on/ona ili bilo koje drugo zainteresovano lice pre isteka tog

roka ne dokae Upravi carina, da je radnja na propisan nain okonana.

Na zahtev dole potpisanog i iz svakog razloga koji se priznaje kao opravdan, Uprava carina
moe produiti preko roka od 30 dana raunajui od dana podnoenja zahteva za plaanje,
rok u kom je on duan da izvri plaanje traenih iznosa.
3. Ova obaveza vai od dana kada je prihvati carinski organ obezbeenja. Dole potpisani ostaje
odgovoran za plaanje bilo kog duga koji nastaje u toku postupka tranzita, koji je obuhvaen
ovom obavezom i koja je zapoela je pre stupanja na snagu bilo kakvog otkazivanja ili
ukidanja garancije, ak i ako je zahtev za naplatu podnet posle tog datuma.
Dole potpisani potvruje da e prihvatiti da su mu bila uredno dostavljena sva pisma i
obavetenja, i sve formalnosti ili postupci u vezi sa ovom obavezom, upueni ili izvreni u
pisanom obliku na njegovu (slubenu) adresu za dostavljanje.
Dole potpisani priznaje nadlenost pravosudnih organa u mestima gde je njena/njegova
slubena adresa.
Dole potpisani se obavezuje da nee menjati adresu koju je naveo ili, ako mora da promeni tu
adresu, da e o tome unapred obavestiti carinski organ obezbeenja.
U ___________________________________, dana ___________________
____________________________________________________
(Potpis)(3)
II. Prihvatanje od strane carinskog organa obezbeenja
Carinski organ obezbeenja
______________________________________________________________________
Obaveza davaoca garancije prihvaena dana
________________________________________

______________________
(Peat i potpis)
Prezime i ime ili naziv firme
Puna adresa
(3)
Lice koje potpisuje dokument mora, pre svog potpisa, potpisnik upisati sledeu napomenu:
"Vai kao kupon garancije".
(1)
(2)

Prilog 30.
TC 32 - KUPON POJEDINANE GARANCIJE
(Prednja strana)

TC 32 - KUPON POJEDINANE GARANCIJE

A 000 000

Izdat od
____________________________________________________________________________
_________
____________________________________________________________________________
_________
(ime/naziv i adresa lica ili firme)
(obavezivanje davaoca obezbeenja prihvaeno dana
___________________________________ od strane carinskog organa obezbeenja
_____________________________________________)

Ovaj kupon, izdat dana _____ vredi za iznos do 7 000 evra za postupak tranzita
koji zapoinje najkasnije
__________________________________________________________
i za koji je principal
____________________________________________________________________________
________
____________________________________________________________________________
_________
(ime/naziv i adresa lica ili firme)

_____________________________________ ______________________________________
__
__
(Potpis principala*)
(Potpis i peat davaoca obezbeenja)

Potpis nije obavezan.

(poleina)

Popunjava polazna carinarnica

Postupak tranzita koji se obavlja

Evidentiran dana ______________________ Pod brojem ______________________
u carinarnici u _________________________________________________________

___________________________
(peat)

_______________________________
(potpis)

Prilog 31.
KARAKTERISTIKE CARINSKIH OBELEJA - PLOMBI
Carinska obeleja imaju najmanje sledee karakteristike i ispunjavaju sledee tehnike uslove:
(a) Osnovne karakteristike:
Obeleja moraju:
1. da ostanu otporne u redovnoj upotrebi;
2. da budu takva da se lako proveravaju i prepoznaju;
3. da budu tako izraena da bilo koje lomljenje ili uklanjanje ostavlja tragove vidljive golim okom;
4. da budu napravljene za jednokratnu upotrebu ili, ako su namenjene za viestruku upotrebu,
da su napravljene na nain koji e dozvoliti da im se kod svakog ponovnog korienja moe
staviti i jasna pojedinana identifikaciona oznaka;
5. imati na sebi identifikacione oznake.
(b) Tehniki uslovi:
1. oblik i dimenzije obeleja mogu varirati zavisno od upotrebljenog naina njihovog stavljanja,
ali dimenzije moraju da budu takve da osiguraju lako oitavanje identifikacionih oznaka;
2. da se identifikacione oznake na plombi ne mogu falsifikovati i da nisu jednostavne za
ponovnu izradu (reprodukciju);
3. upotrebljen materijal mora da bude otporan na sluajno lomljenje i takav da spreava
neopaeno falsifikovanje ili ponovnu upotrebu.

Prilog 32.
KRITERIJUMI ZA UMANJENJE ZAJEDNIKOG OBEZBEENJA
Kriterijumi
1) Dovoljno
iskustvo

Napomene
Dokaz o dovoljnom iskustvu se prua pravilnom upotrebom zajednikog
postupka tranzita u svojstvu principala u toku sledeeg vremenskog roka
pre podnoenja zahteva za umanjenje:
- est meseci za primenu lana 431. stav 2. taka 1) i lana 432. stav 1.;
- jedna godina za primenu lana 431. stav 2. taka 2) i lana 432. stav 2.
taka 1);
- dve godine za primenu lana 431. stav 3. i lana 432. stav 2. taka 2).
2) Vrlo bliska
Principal postie veoma blisku saradnju sa Upravom carina tako to u
saradnja sa
upravljanje svojim prevozom ukljuuje posebne mere koje na taj nain
Upravom carina
Upravi carina olakavaju obavljanje provera i zatitu interesa u pitanju. Pod
uslovom da zadovoljavaju Upravu carina, takve se mere izmeu ostalog
mogu odnositi na:
- posebne metode popunjavanja deklaracija za postupak tranzita;
ili
- sadraj takvih deklaracije, kada principal prua dodatne informacije kada
to nije obavezno;
ili
- metode ispunjavanja formalnosti za stavljanje robe u postupak (npr.
principal uvek podnosi svoje deklaracije istoj carinarnici).
3) Upravljanje
Principal prua dokaze da upravlja prevozom meu ostalim:
prevozom
a) tako da sam obavlja prevoz i primenjuje visoke standarde sigurnosti;
ili
(b) korienjem prevoznika s kojim ima dugogodinje ugovorne odnose i
koji prua uslugu koja zadovoljava visoke standarde sigurnosti;
ili
c) korienjem posrednika koji je ugovorom vezan s prevoznikom i prua
uslugu koja zadovoljava visoke standarde sigurnosti.
4) Dovoljna
Principal dokazuje da ima finansijska sredstva za ispunjenje svojih
finansijska sredstva obaveza pruanjem dokaza Upravi carina kojima dokazuje da ima sredstva
za ispunjenje
za plaanje duga koji bi mogao nastati u vezi s dotinom robom.
obveza

Prilog 33.
PRIVREMENA ZABRANA KORIENJA ZAJEDNIKE GARANCIJE
NA UMANJEN IZNOS ILI ZAJEDNIKE GARANCIJE
1. Situacije kada moe privremeno da se zabrani korienje zajednike garancije na umanjen
iznos ili zajednike garancije
1.1. Privremena zabrana korienja zajednike garancije na umanjen iznos

predstavlja situacija u kojoj je utvreno, u velikom broju sluajeva u koje je ukljueno vie
principala i u kojima je ugroeno nesmetano odvijanje postupka da, ova garancija nije vie
dovoljna da osigura plaanje, u propisanom roku, carinskog duga koji nastaje kada se bilo koja
propisana osetljiva roba, neovlaeno izuzme iz tranzitnog postupka.
1.2. Privremena zabrana korienja zajednike garancije
predstavlja situacija u kojoj je utvreno, u velikom broju sluajeva u koje je ukljueno vie
principala i u kojima je ugroeno nesmetano odvijanje postupka da, ova garancija nije vie
dovoljna da osigura plaanje, u propisanom roku, carinskog duga koji nastaje kada se bilo koja
propisana osetljiva roba neovlaeno izuzme iz postupka tranzita. U vezi s ovim, potrebno je
uzeti u obzir koliinu robe neovlaeno izuzete iz postupka tranzita i okolnosti pod kojima je
izuzeta, naroito ako one nastaju kao posledica meunarodno organizovanih kriminalnih
aktivnosti.
2. Dejstvo odluke
2.1. Dejstvo odluke, kojom se privremeno zabranjuje korienje zajednike garancije na
umanjeni iznos ili zajednike garancije, ograniava se na period od 12 meseci osim ako Uprava
carina ne odlui da taj period produi ili da poniti odluku u skladu sa propisima.
2.2. Sledee mere e se primeniti na tranzitne radnje koje se odnose na robu obuhvaenu
odlukom o zabrani korienja zajednike garancije:
- preko svih primeraka tranzitne deklaracije dijagonalno se stavlja sledea zabeleka, veliine
najmanje 100 x 10 mm i tampana u crvenoj boji: "ZABRANJENA ZAJEDNIKA GARANCIJA".
- odredina carinarnica vraa primerak 5 tranzitne deklaracije koja sadri zabeleku iz
prethodne alineje najkasnije sledeeg radnog dana nakon pokazivanja poiljke i potrebnih
primeraka deklaracije u toj carinarnici. Kada se takva poiljka isporuuje ovlaenom primaocu
u smislu lana 441. ove uredbe, on primerak 5 prosleuje svojoj lokalnoj odredinoj carinarnici
najkasnije sledeeg radnog dana od dana kada je primio poiljku.
3. Mere za ublaavanje finansijskih posledica zabrane koritenja zajednike garancije
Kada je korienje zajednike garancije privremeno zabranjeno za propisano osetljivu robu,
nosioci zajednike garancije mogu na osnovu zahteva, da koriste pojedinanu garanciju.
Meutim, primenjuju se sledei posebni uslovi:
- pojedinana garancija se sainjava na obrascu posebnog garantnog dokumenta i sadri
pozivanje na ovaj prilog i obuhvata samo robu navedenu u odluci,
- osim kada se garantni podaci razmenjuju izmeu carinskog organa obezbeenja i polazne
carinarnice pomou informacione tehnologije i kompjuterskih mrea, ta pojedinana garancija
se moe koristiti samo u polaznoj carinarnici koja je navedena u garantnom dokumentu,
- moe da se koristi da bi se obuhvatilo nekoliko istovremenih ili uzastopnih radnji, pod uslovom
da ukupan iznos ukljuen u postojee radnje u pogledu kojih postupak jo nije razduen ne
prelazi iznos pojedinane garancije,

- svaki put kada se postupak razdui u pogledu tranzitne radnje pokrivene ovom pojedinanom
garancijom, iznos koji odgovara toj radnji oslobaa se i moe ponovno da se upotrebi za
pokrivanje druge radnje do maksimalnog iznosa garancije.
4. Odstupanje od odluke kojom se privremeno zabranjuje zajednike garancije na umanjen
iznos ili zajednike garancije
4.1. Principalima moe, na njihov zahtev, da se odobri da koriste zajedniku garanciju na
umanjen iznos odnosno zajedniku garanciju za sprovoenje postupka tranzita za robu na koju
se primenjuje odluka kojom se privremeno zabranjuje takvo korienje ako mogu da dokau da
nikakav carinski dug nije nastao u pogledu predmetne robe u toku tranzitnih radnji, koje su oni
preduzeli u periodu od dve godine pre donoenja odluke ili, ako su se carinski dugovi pojavili u
tom periodu, ako mogu dokazati da su ih dunik odnosno dunici ili jemac (garant) u celosti
platili u propisanom roku.
Da bi dobio odobrenje za korienje privremeno zabranjene zajednike garancije, principal
mora da ispuni i uslove utvrene u lanu 432. stav 2. taka 2) ove uredbe.
4.2. l. 425. do 429. ove uredbe primenjuju se mutatis mutandis na zahteve i odobrenja za
odstupanja iz take 4.1 ovog priloga.
4.3. Kada carinski organi odobre odstupanje, overavaju rubriku 8 uverenja o zajednikoj
garanciji stavljanjem sledee zabeleke: " NEOGRANIENA UPOTREBA"

Prilog 34.
GARANTNA ISPRAVA ZA ZAJEDNIKO OBEZBEENJE U
POSTUPKU TRANZITA
zajednika garancija
I. Obaveze garanta:
1. Dole potpisani(1) ______________________________________
sa prebivalitem/seditem u(2) _____________________________
ovim solidarno garantuje u carinskom organu obezbeenja
_____________________________________________________
do maksimalnog iznosa od _______________________________
koji ini 100/50/30%(3) referentnog iznosa, u korist Uprave carine Republike Srbije, za svaki iznos
carinskog duga, ukljuujui kamate i nastale trokove u postupku naplate, ali ne i za novane
kazne, za koje principal(4)
_____________________________________________________
moe da bude odgovoran ili da postane odgovoran za dug u vidu dabina i drugih naknada koje
se primenjuju na robu koja je u postupku tranzita.
2. Dole potpisani se obavezuje da e izvriti plaanje traenih iznosa na prvi pisani zahtev
Uprave carina, a bez mogunosti odlaganja plaanja traenih iznosa due od 30 dana od dana
podnoenja zahteva, osim ako on/ona ili bilo koje drugo zainteresovano lice pre isteka tog roka
ne dokae Upravi carina, da je radnja na propisan nain okonana.

Uprava carina, na zahtev dole potpisanog i iz razloga koji se smatra opravdanim, moe da
produi, preko roka od 30 dana raunajui od dana podnoenja zahteva za plaanje, rok u kom
je on duan da izvri plaanje traenih iznosa.
Ovaj iznos se ne moe umanjiti za bilo koji iznos koji je ve plaen pod uslovima ovog
obavezivanja, osim ako se od dole potpisanog zatrai da plati dug koji se pojavi u toku postupka
tranzita koji je zapoet pre prijema prethodnog zahteva za plaanje ili u roku od 30 dana posle
toga.
3. Ova obaveza vai od dana kada je prihvati carinski organ obezbeenja. Dole potpisani ostaje
odgovoran za plaanje bilo kog duga koji nastaje u toku postupka tranzita, koji je obuhvaen
ovom obavezom i koji je zapoeo pre stupanja na snagu bilo kakvog otkazivanja ili ukidanja
garancije, ak i ako je zahtev za naplatu podnet posle tog datuma.
4. Dole potpisani potvruje da e prihvatiti da su mu bila uredno dostavljena sva pisma i
obavetenja, i sve formalnosti ili postupci u vezi sa ovom obavezom, upueni ili izvreni u
pisanom obliku na jednu od (slubenih) adresa za dostavljanje.
Dole potpisani priznaje nadlenost pravosudnih organa u mestima gde je njena/njegova
(slubena) adresa za dostavu.
Dole potpisani se obavezuje da nee promeniti adresu koju je naveo ili, ako mora da promeni tu
adresu, da e o tome unapred obavestiti carinski organ obezbeenja.
U ____________________________, dana ___________
____________________________________________________
(Potpis)(5)
II. Prihvatanje od strane carinskog organa obezbeenja
Carinski organ obezbeenja
________________________________________________________
Obaveza garanta je prihvaena dana __________________________
_______________
(Peat i potpis)
______________
(1)
Prezime i ime ili naziv firme
(2)
Puna adresa
(3)
Precrtati nepotrebno
(4)
Prezime i ime ili naziv firme i adresa principala
(5)
Lice koje potpisuje dokument mora, pre svog potpisa, upisati svojeruno sledeu napomenu:
Garancija u iznosu od _____, iznos navesti slovima.

Prilog 35.
TC 31 - POTVRDA O ZAJEDNIKOJ GARANCIJI

(Prednja strana)
1. Vai do
Dan Mesec Godina

2. Br.

3. Principal
(prezime i ime, ili naziv
firme i puna adresa i
zemlja)
4. Jemac
(prezime i ime, ili naziv
firme i puna adresa i
zemlja)
5. Carinski organ
obezbeenja
(naziv i puna adresa)
6. Referentni iznos
(brojevima):
(slovima):
ifra valute
7. Uprava carina - Carinski organ obezbeenja koja je prihvatila obezbeenje ovim potvruje da
je gore navedeni principal poloio zajedniku garanciju koje vai za tranzitne postupke u
Republici Srbiji

8. Posebne primedbe

9. Period vaenja produen do

Dan

Mesec

God.
ukljuujui

Sainjeno u ______ dana

______________________
(Mesto)

(Datum)

Sainjeno u _______________ dana

_________________
(Mesto)
(Datum)

(Potpis i peat carinskog organa obezbeenja)

(Potpis i peat carinskog organa

obezbeenja)

10. Lica koja su ovlaena da u ime principala potpiu deklaraciju za tranzitni

postupak:

(poleina)

11. Prezime, ime i primerak

potpisa ovlaenog lica

12. Potpis
principala(1)

11. Prezime, ime i primerak

potpisa ovlaenog lica

12. Potpis
principala(1)

Kada je principal pravno lice, lice iji se potpis pojavljuje u rubrici 12 mora svom potpisu dodati
i svoje prezime, ime i u kom svojstvu potpisuje.
(1)

Prilog 36.
TC 33 - POTVRDA O ODUSTAJANJU OD GARANCIJE
(Prednja strana)
1. Vai do
Dan Mesec Godina

2. Br.

3. Principal
(prezime i ime, ili naziv
firme i puna adresa i
zemlja)
4. Carinski organ
obezbeenja
(puna adresa i zemlja)
5. Referentni iznos
(brojevima):
(slovima):
ifra valute
6. Carinski organ obezbeenja ovim potvruje da je gore imenovanom principalu odobreno
osloboenje od polaganja obezbeenja koje vai za postupak tranzita u Republici Srbiji.

7. Posebne primedbe

8. Period vaenja produen do

Dan

Mesec

God.
ukljuujui

Sainjeno u ______ dana

______________________
(Mesto)

(Datum)

Sainjeno u _______________ dana

_________________
(Mesto)
(Datum)

(Potpis i peat carinskog organa

obezbeenja)

(Potpis i peat carinskog organa obezbeenja)

9.Lica koja su ovlaena da u ime principala potpiu deklaraciju za tranzitni postupak

u:
(poleina)
10. Prezime, ime i primerak
potpisa ovlaenog lica

11. Potpis
principala(1)

10. Prezime, ime i primerak

potpisa ovlaenog lica

11. Potpis
principala(1)

Kada je principal pravno lice, lice iji se potpis pojavljuje u rubrici 11 mora svom potpisu dodati
i svoje prezime, ime i u kom svojstvu potpisuje.
(2)

Prilog 37.
NAPOMENE ZA POPUNJAVANJE POTVRDE O ZAJEDNIKOJ
GARANCIJI I POTVRDE O ODUSTAJANJU OD GARANCIJE
1. Podaci koje se upisuju na prednjoj strani potvrde
Nakon izdavanja, ne mogu se vriti bilo kakve izmene, dodavanje ili brisanje podataka
navedenih u rubrikama od 1 do 8 potvrde o zajednikoj garanciji ili rubrikama 1 do 7 potvrde o
odustajanju od garancije.
1.1. ifra valute
U rubriku 6 potvrde o zajednikoj garanciji i rubriku 5 potvrde o odustajanju od garancije upisuje
se ISO ALPHA 3 (ISO 4217) ifra koriene valute.
1.2. Napomene
1.2.1. Kada zajednika garancija ne moe da se koristi za propisanu osetljivu robu, u rubriku 8
potvrde napomene upisuje se: "Ogranieno vaenje".

1.2.2. Kada se principal obavezao da e sve svoje tranzitne deklaracije podnositi kod odreene
polazne carinarnice, naziv carinarnice mora velikim slovima da se upie u rubriku 8 potvrde o
zajednikoj garanciji ili rubriku 7 potvrde o odustajanju od garancije, u zavisnosti od sluaja.
1.3. Overa potvrde u sluaju produenja njihovog vaenja
Kada se period vaenja potvrde produi, carinski organ obezbeenja mora da overi rubriku 9
potvrde o zajednikoj garanciji ili rubriku 8 potvrde o odustajanju od garancije.
2. Podaci koji se navode na poleini potvrde - Lica koja su ovlaena da potpisuju tranzitne
deklaracije
2.1. Kada je potvrda izdata, ili u bilo kom momentu u toku njegovog vaenja, principal mora na
poleini da navede imena lica ovlaenih za potpisivanje tranzitne deklaracije. Svaki takav
navod mora da sadri prezime i ime ovlaenog lica i primerak njegovog potpisa i svaki mora da
bude potpisan od strane principala. Principal ima mogunost da precrta sve rubrike koje ne eli
da koristi.
2.2. Principal moe u bilo kom momentu da povue takva ovlaenja.
2.3. Svako lice ije je ime navedeno na poleini uverenja koje se podnosi polaznoj carinarnici,
predstavlja ovlaenog zastupnika principala.
3. Korienje ovakvih potvrda kada je upotreba zajednike garancije zabranjena
Za postupak, primenjuje se stav 4. Priloga 33.

Prilog 38.
NALEPNICA ZA TERETNI LIST

Boja: crno na zelenom

Prilog 39.
OBRAUNSKI LIST
POLAZNA
CARINARNICA

OBRAUNSKI LIST

PRIJEMNA CARINARNICA

Broj bokseva - kolica

Prodaje u vazduhoplovima

Brojevi carinskih plombi

Brojevi carinskih plombi

000000
Linija
Ovlaeni lan posade

Ce
Koliina
na
Vr
po
R sta J
JM
B rob M
u Primlj Prod Vra
e
val eno ato eno
uti
1 2 3 4

20 _____ godine

Vred
Ce
Koliina
nost
na
Vr
proda
po
R sta J
te
JM
B rob M
robe
u Primlj Prod Vra
e
u
val eno ato eno
valuti
uti

1 2 3 4

Vred
nost
proda
te
robe
u
valuti

Pregled uplate
prodaje inostrane
robe za valutu
Vrs Izn Kurs Uku
ta os
u
pno
val val dinari dina
ute ute ma ra
9 10 11
12

Svega
deviznih
dinara
Ukupno
dinara
Za slubenu
upotrebu vozara

Datum
Izdao
rukovalac

Datum
Primio
lan

Datum
Overa
carine u

Datum
Datum
Primio
Overa
dispear po carine po

Datum
Primio
rukovalac

Datum
Datum
Obraunao Kontrolor

magacina

posade

odlasku

povratku

povratku

magacina

Prilog 40.
LISTA SNABDEVANJA VAZDUHOPLOVA NA MEUNARODNIM
LINIJAMA
Avio-prevozilac, odnosno
ovlaeno lice
LISTA SNABDEVANJA VAZDUHOPLOVA NA
MEUNARODNIM LINIJAMA

000000

Broj leta
Tip
vazduhoplova
Datum polaska
Vreme polaska
Ovl. lan
posade

Broje
Koliina
Koliina
vi
Vrs
Vrs
Brojevi
Primlje Vrae Utroe
Primlje Vrae Utroe
plom R ta J
Ce
Izn
R
ta
J
Ce
Izn
rezerv
no
no
no
no
no
no
bi b rob M
na os b rob M
na os
nih
odlaz
e
e
plombi
ak

Brojevi
plombi
za
povrat
ak

Over
a
carin.
organ
a

Overa
carinsk
og
organa

Napomena:
SLANJE ROBE
Izdao magacin

VRAANJE ROBE
Predao lan posade

OVERA RAZDUENJA
CARINSKOG ORGANA
Dana

Primio - predao dispeer

Primio - predao dispeer

Primio - lan posade

Primio - magacin

M.P.

Prilog 41.
LISTA POZAJMICA
IZVETAJ
o uzimanju delova na pozajmicu izmeu avioBroj
prevozioca
000000 /
DEO - MATERIJAL
Aerodrom
Oznaka
vazduhoplova
Pozajmljen
Neispravan izgraen
ispravan
Avio-prevozioc koji
daje deo
ugraen u avion ostao na aerodromu
Deo je
kao rezerva u Vraa se istim vazduh.
avionu
Avio-prevozioc koji uzima deo

Kat. br. (P/N)

Datum uzimanja dela Primedba (broj tovarnog lista i

sl.):
Overa carinskog
organa
Datum vraanja dela Primedba (broj tovarnog lista i
sl.):
Overa carinskog
organa

Naziv dela

Serijski br.(S/N)

Overa ovlaenog lica avioprevozioca

Overa ovlaenog lica avioprevozioca

Prilog 42.
LISTA EVIDENCIJE REZERVNIH DELOVA U STOKU
Avio-prevozilac, pravno lice koje se bavi
opravkom i odravanjem vazduhoplova i
njihovih delova, odnosno ovlaeno lice

LISTA EVIDENCIJE Tip i registarska

REZERVNIH DELOVA U oznaka
STOKU
vazduhoplova

Datum
Red. Kataloki i Naziv
slanja/dopreme
Kol./kg
br. serijski broj dela
Br. tov lista/br.
CU

Datum
Datum i overa
slanja/dopreme
razduenja
Kol./kg
Br. tov lista/br.
CARINSKOG
CU
ORGANA

Slanje / dopremu delova po listi evidencije od r. br. potvruje i overava do. r. br.
Avio-prevozilac, pravno lice koje
se bavi opravkom i odravanjem
vazduhoplova i njihovih delova,
odnosno ovlaeno lice
M.P.

OVERA NADLENE CARINARNICE

M.P.

Prilog 43.
ZAHTEV ZA POVRAAJ ILI OTPUST UVOZNIH ILI IZVOZNIH
DABINA (*)
1

1. Podnosilac zahteva ili njegov zastupnik

(ime i adresa)

2. Zahtev za povraaj ili otpust

Veza sa carinskom deklaracijom

ORIGINAL
za
3. Carinarnica knjienja (naziv i adresa)
carinski
organ

4. Nadzorna carinarnica (naziv i

adresa)

5. Mesto na kojem se nalazi roba

6. Komentari nadzorne carinarnice

7. Odredite robe (zahtev za prethodno

odreivanje)

8. Opis robe, broj i vrsta

9. Tarifna oznaka

10. Neto
koliina

11. Carinska
vrednost

12. Iznos dabina u vezi sa kojima se

podnosi zahtev za povraaj ili otpust
u dinarima
Broj priloga
13. Zahtev za povraaj ili otpust
Dolepotpisani ovim podnosi zahtev za povraaj / otpust(1) uvoznih / izvoznih(1)
dabina na osnovu sledeeg lana Carinskog zakona(2)

14. Potvrda prijema zahteva od strane

carinarnice knjienja

273
274
275
276

Mesto i datum
Potpis:

Peat

15. Komentari

16. Mesto i datum

Potpis podnosioca zahteva

______________

Proitati napomene na poleini primerka pre popunjavanja obrasca

Nepotrebno precrtati
(2)
Prekriiti kuicu ispred odgovarajueg lana Carinskog zakona - (X)
(*)

(1)

ZAHTEV ZA POVRAAJ ILI OTPUST UVOZNIH ILI IZVOZNIH DABINA (*)

2

1. Podnosilac zahteva ili njegov

2. Zahtev za povraaj ili otpust

zastupnik (ime i adresa)

Veza sa carinskom deklaracijom

KOPIJA
za
podnosioca
zahteva

3. Carinarnica knjienja (naziv i

adresa)

4. Nadzorna carinarnica (naziv i adresa)

5. Mesto na kojem se nalazi roba 6. Komentari nadzorne carinarnice

7. Odredite robe (zahtev za

prethodno odreivanje)

8. Opis robe, broj i vrsta

9. Tarifna oznaka

10. Neto koliina

11. Carinska vrednost

12. Iznos dabina u vezi sa kojima se podnosi

zahtev za povraaj ili otpust u dinarima
Broj priloga
13. Zahtev za povraaj ili otpust
Dolepotpisani ovim podnosi zahtev za povraaj / otpust(1) uvoznih / izvoznih(1)
dabina na osnovu sledeeg lana Carinskog zakona(2)

14. Potvrda prijema zahteva od

strane carinarnice knjienja

273
274
275
276

Mesto i datum
Potpis:
15. Komentari

Peat
16. Mesto i datum
Potpis podnosioca zahteva

______________
(*)

Proitati napomene na poleini primerka pre popunjavanja obrasca

(1)
(2)

Nepotrebno precrtati
Prekriiti kuicu ispred odgovarajueg lana Carinskog zakona - (X)

NAPOMENE
A. Opte napomene
Deo obrasca Zahteva (rubrike 1 do 13) popunjava podnosilac zahteva, itko i neizbrisivo, po
mogunosti pisaom mainom ili tampaem. Podaci u obrascu ne smeju se brisati ni pisati
jedni preko drugih. Ispravke se vre precrtavanjem pogrenih rei i unoenjem novih podataka,
po potrebi. Ispravke se vre na zahtev podnosioca zahteva i moraju biti overene od strane
carinskog organa.
B. Posebne napomene o pojedinim rubrikama obrasca
1. Upisuje se ime i prezime ili naziv firme i puna adresa podnosioca zahteva ili njegovog
zastupnika, ukljuujui i potanski broj, ako postoji.
Ako podnosilac zahteva nije lice koje je platilo ili ima obavezu da plati dabine na koje se odnosi
zahtev, navesti u kom svojstvu podnosilac zahteva istupa.
2. Upisuju se podaci o deklaraciji na osnovu koje je izvreno knjienje dabina za koje se
zahteva povraaj ili otpust.
3. Upisuje se naziv i puna adresa, ukljuujui i potanski broj ako postoji, carinarnice koja je
proknjiila uvozne ili izvozne dabine za koje se zahteva povraaj ili otpust.
4. Ova rubrika se popunjava kada je roba u nadlenosti druge carinarnice, a ne carinarnice
navedene u rubrici tri. U tom sluaju navesti naziv i punu adresu carinarnice u pitanju,
ukljuujui i potanski broj ako postoji.
5. Upisuje se puna adresa, ukljuujui i potanski broj ako postoji.
6. Ova rubrika se popunjava ako se primenjuje lan 640. ove uredbe. U tom sluaju navesti
koliinu, vrstu i vrednost robe koja treba da ostane u Republici Srbiji.
Za robu koja je namenjena humanitarnim organizacijama, navesti naziv ili poslovno ime i punu
adresu, ukljuujui i potanski broj ako postoji.
7. Osim u sluajevima iz lana 273. Carinskog zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 18/10 i
111/12), upisuje se oblik carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe u koji podnosilac zahteva
namerava da stavi robu u zavisnosti od raspoloivih mogunosti predvienih Carinskim
zakonom, u konkretnom sluaju (ponovni izvoz robe iz carinskog podruja Republike Srbije,
stavljanje robe u carinski postupak, unoenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladite,
unitavanje robe ili ustupanje robe u humanitarne svrhe). Ako je za novi carinski postupak
potrebno odobrenje, navesti podatke o tom odobrenju.

Navesti ako se zahteva prethodno odreivanje postupanja ili upotrebe.

8. Upisuje se uobiajeni trgovaki naziv robe ili tarifno naimenovanje. Opis mora odgovarati
opisu navedenom u carinskoj deklaraciji iz rubrike 2.
Navesti broj, vrstu, oznake i identifikacione brojeve paketa. U sluaju neupakovane robe,
navesti broj predmeta ili upisati "rasuto".
9. Upisuje se tarifna oznaka.
10. Koliine se navode u jedinicama metrikog sistema (kilogram, litar, kvadratni metar...).
11. Upisuje se carinska vrednost robe.
12. Iznos se navodi u dinarima.
13. Okolnosti koje mogu prouzrokovati povraaj ili otpust (uputstvo):
lan 273: Iznos carinskog duga obraunat na nivou koji nije vii od zakonom dugovanog iznosa;
lan 274: Roba grekom prijavljena za carinski postupak koji ukljuuje obavezu plaanja
dabina;
lan 275: Roba nije prihvaena zato to je s nedostacima ili ne ispunjava uslove ugovora;
lan 276: posebni sluajevi kao rezultat okolnosti u kojima se prevara ili gruba nepanja ne
mogu pripisati zainteresovanom licu.
Ako se primenjuje lan 276. Carinskog zakona, posebni sluajevi se moraju detaljno opisati u
prilogu zahteva.
Ako se primenjuje neki drugi lan Carinskog zakona, a ne lan 276., moe se ako je potrebno,
dodati i prilog sa objanjenjima.
Ako se zahtevu dodaju prilozi, neophodno je navesti broj stranica priloga.
V. Tehnike odredbe koje se odnose na obrazac zahteva za povraaj ili otpust
Obrazac se tampa na belom papiru bez mehanikih delova, na kojem je mogue pisati. Teina
papira mora biti izmeu 40 i 65 g/m2.
Obrazac mora biti veliine 210 x 297 mm.
Obrazac mora imati sopstveni serijski broj.

Prilog 43.
ROBA VISOKOG RIZIKA OD PREVARA

1
HS tarifni
podbroj

2
Opis robe

0207 12 Meso i jestivi otpaci od ivine iz

0207 14 tarifnog broja 0105 od kokoi vrste
Gallus Domesticus, smrznuto
1701 12 eer od eerne trske ili eerne
1701 13 repe i hemijski ista saharoza, u
1701 14 vrstom stanju
1701 91
1701 99
2208 20 Rakije, likeri i ostala alkoholna pia
2208 30
2208 40
2208 50
2208 60
2208 70
ex 2208
90
2402 20 Cigarete koje sadre duvan
2403 11 Duvan za puenje s dodatkom ili
2403 19 bez dodatka zamene duvana u bilo
kom odnosu

3
Minimalne
koliine

4
Oznaka
osetljive
robe(1)

3 000 kg

7 000 kg

5 hl

35 000
komada
35 kg

5
Minimalna stopa
pojedinanog
obezbeenja
-

2 500 evra/hl istog

alkohola

120 evra/
1 000 komada
-

___________
(1)
Kada se podaci o tranzitu razmenjuju upotrebom elektronske obrade podataka, a oznaka HSa nije dovoljna da se nedvosmisleno utvrdi roba navedena u koloni 2, mora se upotrebiti i
oznaka osetljive robe iz kolone 4. i oznaka HS-a iz kolone 1.

Prilog 44.
ODREDBE O OBRASCIMA KOJI SE KORISTE U TRANZITU
U ovom prilogu navode se karakteristike obrazaca koji se upotrebljavaju u postupku tranzita,
osim jedinstvene carinske isprave.
1. Obavetenje o tranzitu (TC 10)
1.1. Obrasci se tampaju na papiru za pisanje, teine najmanje 40 g/m2 koji je dovoljno vrst da
se onemogui lako kidanje ili guvanje u toku uobiajene upotrebe. Papir je bele boje.
1.2. Format obrazaca je 210 148 mm.
2. Potvrda prijema (TC 11)

2.1. Obrasci se tampaju na papiru koji je dovoljno vrst da onemogui lako kidanje ili guvanje
u toku uobiajene upotrebe. Papir je bele boje.
2.2. Format obrazaca je 148 105 mm.
3. Pojedinana garancija
3.1. Obrasci se tampaju na papiru koji ne sadri mehaniku celulozu, obraenom za pisanje,
teine najmanje 55 g/m3. Pozadina papira sadri tampani guilloche uzorak crvene boje kako bi
se otkrilo svako falsifikovanje mehanikim ili hemijskim sredstvima. Papir je bele boje.
3.2. Format obrazaca je 148 105 mm.
3.3. Na obrascima su navedeni naziv i adresa tamparije ili oznaka prema kojoj se moe
identifikovati i broj identifikacije.
4. Potvrde o zajednikoj garanciji i osloboenju od garancije
4.1. Obrasci potvrda o zajednikoj garanciji i osloboenju od garancije, u daljem tekstu
"potvrde" tampaju se na belom papiru koji ne sadri mehaniku celulozu, teine najmanje 100
g/m. Pozadina papira na obe strane sadri tampani guilloche uzorak kako bi se otkrilo svako
falsifikovanje mehanikim ili hemijskim sredstvima. tampani obrazac je:
- zelene boje za potvrde o garanciji,
- svetlo plave boje za potvrde o osloboenju od garancije.
4.2. Format obrazaca je 210 148 mm.
4.3. Obrazac potvrde moe tampati samo tamparija koju odredi direktor Uprave carina. Svaka
potvrda ima utisnut serijski broj identifikacije.
5. Zajednike odredbe.
5.1. Obrasci se popunjavaju pisaom mainom ili drugim mehanografskim ili slinim postupkom.
Obavetenje o tranzitu i potvrda prijema mogu se rukom itko popuniti, pri emu se u tom
sluaju popunjavaju mastilom tampanim slovima.
5.2. Obrasci se popunjavaju na srpskom jeziku. Ova odredba ne primenjuje se na kupone za
garancije sa jedinstvenom stopom.
5.3. Nisu dozvoljena brisanja ni izmene. Izmene i dopune unose se precrtavanjem netanih
podataka i prema potrebi, dodavanjem potrebnih podataka. Svaku takvu izmenu i dopunu
inicijalima overava osoba koja ih je unela, a mora ih overiti i nadleni carinski organ.

Prilog 45.
POTVRDA (TC11)

TC11 - Potvrda
________________________________________________________________________
Odredina carinarnica ______________________________________________________
ovim se potvruje da je deklaracija NT, T1, T2, T2F (1)
evidentirana dana _____________ pod brojem ___________________
u carinarnici u _____________________________________________
bila podneta.

Slubeni
(potpis)
peat

U ________________________ dana _______________

______________________________________________

______________
(1)
nepotrebno precrtati

Prilog 46.
POSEBAN PEAT

1. Slovna oznaka drave

2. Carinarnica
3. Broj dokumenta
4. Datum
5. Ovlaeni poiljalac
6. Broj odobrenja.