OBJANJENJE O ODOBRAVANJU DRANJA CARINSKOG SKLADITA I POSTUPKU CARINSKOG SKLADITENJA 1.

Predmet Ovim objanjenjem blie se propisuje postupak po zahtevu za izdavanje odobrenja za dranje carinskog skladita, prijavljivanje robe za postupak carinskog skladitenja, mere carinskog nadzora nad robom, voenje evidencije o robi, uobiajeni oblici rukovanja robom u postupku carinskog skladitenja, razduenje i druga pitanja u vezi sa dranjem carinskog skladita i postupkom carinskog skladitenja, kao i zatvaranje carinskog skladita. 2.Pravni osnov Postupak carinskog skladitenja propisan je: a) odredbama lanova 110.-117. i 128.-142. Carinskog zakona (Sl.glasnik Republike Srbije, br.18/10), b) odredbama lanova 263.- 299. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (Sl.glasnik Republike Srbije, br.93/10). 3.Prostor carinskog skladita Carinsko skladite je prostor, prostorija koji se nalazi pod carinskim nadzorom. Carinsko skladite moe biti zgrada, jedna ili vie prostorija unutar zgrade funkcionalno odvojen od drugih prostorija, ograeni otvoreni prostor, silos, bazen ili drugi slini objekti za smetaj robe. Carinski organ ne moe da odobri da se koristi isti prostor za poslovanje vie carinskih skladita istovremeno. Naime, u jednom skladitenom prostoru ne moe se odobriti istovremeno dranje vie carinskih skladita, ali se u istoj zgradi moe odobriti dranje vie carinskih skladita, s tim da prostori carinskih skladita budu jasno odvojeni jedni od drugih kako ne bi dolazilo do meanja robe. Prostorije i prostori odobreni kao carinsko skladite moraju jasno biti obeleeni kao carinsko skladite, sa nazivom draoca skladita i tipom carinskog skladita. 4.Roba koja se smeta u carinsko skladite Carinsko skladite omoguava smetaj: -strane robe, koja za vreme primene ovog postupka ne podlee obavezi plaanja uvoznih dabina i merama trgovinske politike; -domae robe namenjene izvozu , koja smetajem u carinsko skladite podlee primeni mera koje se primenjuju na izvoz te robe. Kada postoji opravdani ekonomski razlozi, a nema smetnje za sprovoenje carinskog nadzora carinski organ moe da odobri: 1.smetaj domae robe koja nije namenjena izvozu, 2.preradu strane robe u prostoru carinskog skladita u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, u skladu sa uslovima za sprovoenje tog postupka, i 3.preradu strane robe u prostorima carinskog skladita, u okviru postupka prerade pod carinskom kontrolom u skladu sa uslovima za sprovoenje tog postupka.

U navedenim sluajevima se nad robom ne sprovodi postupak carinskog skladitenja, a nadleni carinski organ moe da zahteva da se o ovoj robi vodi propisana evidencija. II.VRSTE I TIPOVI CARINSKIH SKLADITA 5.Vrste carinskog skladita Carinsko skladite moe biti: a) javno skladite, a to je carinsko skladite koje moe da koristi svako lice radi skladitenja robe koju prihvati dralac carinskog skladita, a koje prihvatanje korisnik skladita mora dokazati kod smetaja robe u carinsko skladite. b) privatno skladite, a to je carinsko skladite namenjeno skladitenju robe draoca skladita. U privatnim carinskim skladitima odgovornost snosi vlasnik skladita, koji je istovremeno i korisnik, koji ne mora biti i vlasnik robe. 6.Tip carinskog skladita i obaveze draoca i korisnika skladita Carinska skladita mogu biti javna-tip A, B i F i privatna-tip C, D i E. Javno carinsko skladite po tipu moe biti: a) tip A - odgovornost snosi dralac carinskog skladita koji mora obezbediti da se roba ne izuzima ispod carinskog nadzora dok se nalazi u postupku carinskog skladitenja i mora ispuniti sve obaveze koje proizilaze iz skladitenja robe i odobrenja za dranje carinskog skladita. Takoe, ovaj tip carinskog skladita je dostupan svakome ko eli da smesti robu koja je pod carinskim nadzorom. Dralac car. skladita tipa A je odgovoran i za voenje poslovnih evidencija o robi na zalihama. Carinsko skladite tipa A moe se odobriti za smetaj i uvanje ivotnih namirnica za snebdevanje brodova i vazduhoplova u meunarodnom prometu i platformi za buenje i nalaz nafte u meunarodnim vodama. b) tip B- kod koga je svaki pojedini korisnik odgovoran da se roba ne izuzima ispod carinskog nadzora dok se nalazi u postupku carinskog skladitenja. Za sve obaveze koje proizilaze iz tog postupka (prema deklaraciji za postupak carinskog skladitenja) i odobrenja odgovoran je korisnik. Carinski organ uva dokumentaciju koja se tie robe na zalihama, te zato nije potrebno da dralac car. skladita i korisnik skladita uvaju ta dokumenta, odnosno car. organ zadrava i uva car. deklaracije o stavljanju robe u postupak. Premetanje robe nije dozvoljeno ako je mesto otpreme ili dopreme robe car. skladite tipa B. Naime, za robu za koju je odobren postupak sa odlaganjem (npr. postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak carinskog skladitenja u nekom drugom tipu carinskog skladita) ista se u toku postupka ili po zavretku ne moe premetati iz mesta gde se ve nalazi, u skladite tipa B. Carinsko skladite tipa B se ne moe odobriti za smetaj i uvanje ivotnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u meunarodnom prometu. c) tip F - ovim skladitem upravlja carinski organ. Kod ovog tipa carinskog skladita za sve obaveze odgovoran je korisnik, a carinski organi su jedino odgovorni za 2

oteenje ili gubitak robe nastalog usled nemara. U ovaj tip carinskog skladita svako zainteresovano lice moe da smeta robu, a evidencije se vode u skladu sa car. propisima. Carinsko skladite tipa F se ne moe odobriti za smetaj i uvanje ivotnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u meunarodnom prometu i platformi za buenje i nalaz nafte u meunarodnim vodama. Privatno carinsko skladite po tipu moe biti: a) tip D-je privatno carinsko skladite kod koga se roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih izvetaja, koji moraju da sadre carinsku vrednost i koliinu roba utvrene u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladitenja. S obzirom na navedeno, u trenutku smetaja, robe vrsta, tip robe, tarifni broj i poreklo robe moraju se znati jer su to odluujue injenice za putanje robe u slobodan promet na osnovu knjigovodstvene isprave. Napominjemo, da je odredbama lana 141. stav 3. CZ propisano da ako se uvozna roba stavlja u slobodan promet u skladu sa l.101. stav 3. CZ, (knjigovodstvena isprava) u cilju primene l.251 CZ (pravila koja se primenjuju kod obrauna carinskog duga) prihvatie se vrsta, car.vrednost i koliina robe kakva je bila u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladitenja. Odredbe stava 3. ovog lana CZ primenjuju se ako je kao carinska vrednost prihvaena vrednost robe u trenutku stavljanja robe u postupak car. skladitenja, osim ako deklarant zahteva da se prihvati car. vrednost utvrena u trenutku nastanka duga. U ovom carinskom skladitu za voenje poslovnih evidencija o robi na zalihama odgovoran je dralac skladita. Za odobravanje dranja ovog tipa carinskog skladita potrebno je da podnosilac zahteva prethodno pribavi odobrenje za sprovoenje pojednostavljenog postupka stavljanja robe u slobodan promet na osnovu knjigovodstvene isprave, robe koja e biti predmet skladitenja. Zahtev za odobrenje za pomenuto pojednostavljenje postupka moe se podneti istom carinskom organu istovremeno sa zahtevom za odobrenje dranja carinskog skladita tipa D. b) tip E-nije neophodno da se roba skladiti na mestu koje je odobreno kao carinsko skladite, pri emu se odobrenjem za ovaj tip skladita moe odrediti primena odredbi koje se odnose za skladite tipa D ( u smislu metoda za naplatu dabina). Ovaj tip skladita se otvara za potrebe skladitenja robe koja po svojoj vrsti (npr.ive ivotinje), osetljivosti ( npr. lekovi koji zahtevaju posebne uslove smetaja), gabaritu se ne moe smetati u odobrena carinska skladita. Otvara se za potrebe smetaja konkretne poiljke i postupak otvaranja ovog tipa skladita je hitan. U ovom carinskom skladitu za voenje poslovnih evidencija o robi na zalihama odgovoran je dralac skladita. c) tip C-je privatno carinsko skladite kod koga se ne mogu primeniti odredbe koje definiu skladita tipa D i E. Prema tome ovaj tip skladita je privatno carinsko skladite u kome je dralac skladita istovremeno i korisnik skladita, ali ne mora obavezno biti i vlasnik robe. Carinsko skladite tipa C se moe odobriti za smetaj i uvanje ivotnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u meunarodnom prometu. U ovom carinskom skladitu za voenje poslovnih evidencija o robi na zalihama odgovoran je dralac skladita. III.USLOVI I POSTUPAK ODOBRAVANJA DRANJA CARINSKOG SKLADITA 3

7.Zahtev za dranje carinskog skladita Lice koje eli da bude dralac carinskog skladita mora carinskom organu da podnese pismeni zahtev sa podacima potrebnim za dobijanje odobrenja, sa obrazloenjem za ekonomskom potrebom za skladitenje robe. Zahtev za odobravanje dranja carinskog skladita se podnosi carinskom organu (carinarnici) nadlenom prema mestu u kojem e se nalaziti prostorije carinskog skladita ili gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva. Za otvaranje i upravljanje carinskim skladitem nadlenom carinskom organu, uz pismeni zahtev, podnosi se: 1) dokaz o registraciji u registru privrednih subjekata; 2) dokaz o PIB-u i broju/brojevima rauna kod poslovne banke; 3) dokaz o pravnom osnovu za korienje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladite (pravo svojine, zakup i sl.); 4) skica i tehniki opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladite; 5) upotrebnu dozvolu za korienje prostorija; 6) akt nadlenog organa o ispunjenosti posebnih uslova, ako su za skladitenje odreene robe propisani ti uslovi; 7) izjava o ispunjenosti tehnikih uslova, odnosno izjava da je carinsko skladite, otvoreni, odnosno zatvoreni deo, tehniki osposobljeno za sprovoenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole (rampa za pregled, reflektori, vaga i druga odgovarajua oprema i pratei objekti); 8) izjava da su obezbeene prostorije i inventar neophodan za rad ovlaenog carinskog slubenika; 9) izjava da je podnosilac zahteva u stanju da ispuni i posebne uslove za dranje carinskog skladita, ako je to, obzirom na vrstu i karakter robe koja e biti smetena u carinsko skladite, neophodno radi carinske kontrole i nadzora (npr. radi kontrole stanja zaliha robe u tenom ili rasutom stanju posedovanje mernog protonog instrumenta, vage ili drugog instrumenta za merenje koliine ili teine robe, koji ispunjava uslove u pogledu metroloke usaglaenosti). 10) predloeni oblik i sadraj evidencije; 11) garancija banke kao oblik obezbeenja. Pored navedenih dokaza podnosilac zahteva koji e u skladitu smetati robu dopremljenu radi realizacije odreenog ugovora nadlenom carinskom organu podnosi i taj ugovor. Ako carinski organ oceni da podaci dati u zahtevu nisu potpuni ili dovoljni za donoenje odobrenja, moe zatraiti od podnosioca zahteva dodatne podatke ili obavetenja. 8.Ekonomska opravdanost dranja carinskog skladita Pri odluivanju o donoenju odobrenja carinski organ posebno ceni i ekonomsku opravdanost otvaranja carinskog skladita, to podrazumeva predvieni obim prometa, vrstu i procenjenu vrednost robe (koja nije carinska vrednost), koeficijent obrtanja prometa, veliinu smetajnog prostora naspram vrste i karaktera robe koja se namerava skladititi, periodino ili vrlo retko razduivanje postupka carinskog skladitenja. Nema ekonomske opravdanosti u sluaju dranja malih koliina robe dui period (npr. tri meseca i vie) ili veih koliina samo povremeno, to se proverava u kontroli rada carinskog skladita. Kod ocene ekonomske opravdanosti treba praviti razliku izmeu javnog i privatnog carinskog skladita. Kod javnog carinskog skladita treba da se podneti dokazi u pogledu 4

oekivanog obima prometa (ugovori/predugovori), na osnovu kojih se moe proceniti ekonomska opravdanost pri odluivanju o zahtevu za dranje carinskog skladita. Kod privatnog carinskog skladita mora postojati dovoljno prednosti za draoca carinskog skladita. Prednost za dranje ovog skladita moe biti potreba da se ima dovoljno zaliha za nesmetan kontinuirani proces proizvodnje, odnosno obavljanje delatnosti, potekoe kod nabavke robe, veliki transportni trokovi i drugo. Kada je u pitanju skladitenje robe za koju su, zbog njenog karaktera, neophodni posebni uslovi smjetaja i uvanja (npr. opasne materije, oruje i slino) moe se smatrati da postoji ekonomska opravdanost, to se procenjuje u svakom konkretnom sluaju. Pri oceni ekonomske opravdanosti dranja carinskog skladita uzimaju se u obzir i fizike mogunosti i trokovi nadlenog carinskog organa za sprovoenje mera carinskog nadzora, odnosno vreme koje nadleni carinski organi provode u nadzoru i kontroli carinskih skladita, broj i vrsta potrebnih kontrola (dokumentarna i fizika), te potrebni resursi za to (osoblje, vozila i drugo). Na to utie vrsta carinskog skladita, sistem voenja evidencija o zalihama robe i pouzdanost tog sistema, vrsta i obim kontrole (dokumentarna ili fizika, delimina ili potpuna kontrola, npr. elektronsko voenje evidencije je efikasnije i daje mogunost praenja carinskog nadzora vie putem dokumentarnih od fizikih kontrola). Takoe, radi primene odredaba lana 112. stav 1. taka 2. Carinskog zakona (odobravanje postupka sa ekonomskim dejstvom ako carinski organ ima mogunost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom) pri proveri da li su administrativni trokovi za postupke carinskog skladitenja nesrazmerni u odnosu na ekonomske potrebe, carinski organ, izmeu ostalog, uzima u obzir tip skladita i postupak koji se u njemu moe sprovoditi. 9.Bankarska garancija Komisija carinarnice, koju ine tri lana, a formira je reenjem upravnik carinarnice, utvruje ispunjenost uslova iz take 7. od 1 ) do 10), i o svom nalazu sainjava zapisinik u tri primerka, od kojih dva zadrava carinski organ, a trei se dostavlja podnosiocu zahteva. Zatim u svakom konkretnom sluaju treba da izvri analizu poslovanja skladita u prethodnom periodu, zbog utvrivanja iznosa garancije kao oblika obezbeenja. S tim u vezi mora se izvriti procena visine garancije prema oekivanim ili uobiajenim zalihama robe i procenjene njene vrednosti, odnosno procenjeni iznos dabina za istu, u periodu prosenog zadravanja robe u postupku carinskog skladitenja, koeficijent obrtaja prometa. Takoe, Komisija mora predloiti potrebnu visinu garancije, prema iznosu carinskih i drugih dabina kojima bi strana roba smetena u skladite mogla podlegati u prosenom vremenskom periodu zadravanja robe (procena garancije se vri prema oekivanim zalihama robe i njene procenjene vrednosti, perioda zadravanja, koeficijent obrtaja prometa) u konkretnom carinskom skladitu, o emu sainjava poseban predlog u tri primerka i jedan dostavlja podnosiocu zahteva. Kada Komisija konstatuje visinu bankarske garancije, podnosilac zahteva, garanciju, izdatu na obrascu propisanom o garanciji, podnosi nadlenoj slubi UC, koja istu bez odlaganja evidentira i unosi u ISCS i slubeno je dostavlja komisiji, koja potom kompletan predmet dostavlja Odseku za carinsko-upravni postupak u carinarnici na donoenje odluke. Izuzetno, imajui u vidu odredbu lana 115. Carinskog zakona, ukoliko se nakon izvrene provere utvrdi da je poslovanje u prethodnom periodu (dve godine od dana podnoenja zahteva) u potpunosti bilo u skladu sa carinskim i drugim propisima, dralac skladita moe se osloboditi obaveze polaganja bankarske garancije. Ukoliko carinsko skladite nije poslovalo u prethodnom periodu, bankarska garancija je obavezna, a iznos garancije e se zasnivati na oekivanim procenjenim zalihama robe. 5

Nosilac odobrenja je duan da obavesti nadzorni carinski organ o poveanju procenjenih zaliha u toku dranja car. skladita i pribavi dodatnu garanciju ili poveanje iznosa postojee garancije. Iznos garancije se proverava periodino u skladu sa popisom zaliha ili u drugim periodima kada to nadzorni car. organ smatra potrebnim, u kom sluaju ako se oceni da je iznos garancije nedovoljan dralac se poziva da u ostavljenom roku pribavi dodatnu garanciju ili povea iznos garancije. Kako se garancija donosi na odreeno vreme imalac odobrenja mora pre isteka roka vaenja garancije da dostavi novu garanciju ili da podnese nadzornom organu produenje ranije garancije i dostavlja kopiju prihvaene garancije nadlenom car. organu .

10.Evidencija robe Za robu smetenu u carinskom skladitu vodi se magacinska knjiga ili kartoteka sa podacima iz magacinske knjige, pri emu se ova evidencija moe vriti i metodom elektronske obrade podataka. Evidenciju robe na zalihama u carinskom skladitu vodi: a) u carinskom skladitu tipa A, C, D i E- dralac carinskog skladita, b) u carinskom skladitu tipa F - carinski organ odreen za carinski nadzor nad tim skladitem vodi evidenciju u skladu sa carinskim propisima umesto evidencije robe na zalihama, c) u carinskom skladitu tipa B, umesto evidencije robe na zalihama, nadzorni carinski organ zadrava i uva carinske deklaracije o stavljanju robe u postupak carinskog skladitenja, kao i deklaracije kojima se razduuje postupak carinskog skladitenja. Carinski organ moe da oslobodi draoca skladita obaveze voenja evidencije kada odgovornost iz lana 131. ta. 1) i 2) ovog zakona (da se roba smetena u carinskom skladitu ne uzima ispod carinskog nadzora, kao i odgovornost za ispunjenje obaveza koje proizilaze iz postupka carinskog skladitenja robe) snosi iskljuivo korisnik skladita i kada se roba smeta u carinsko skladite na osnovu pismene deklaracije u redovnom postupku ili neke od trgovinskih ili slubenih isprava priloenih uz zahtev za stavljanje robe u carinski postupak (pojednostavljeni postupak). Roba koja se nalazi u postupku carinskog skladitenja mora se evidentirati im se unese u carinsko skladite. Radi pravilnog provoenja i nadzora postupka carinskog skladitenja, evidencija mora minimalno sadrati sledee podatke: a) podatke iz deklaracija kojima se roba stavlja u carinski postupak; b) podatke iz deklaracija kojima se robi odreuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba radi zavretka postupka; v) datum i odgovarajue podatke o drugim carinskim ispravama i svim drugim ispravama koje se odnose na poetak i zavretak postupka; g) vrstu proizvodnih radnji, vrstu rukovanja ili privremene upotrebe; d) podatke koji omoguavaju praenje robe, ukljuujui mesto gde se nalazi i podatke o bilo kojem premetanju; ) trgovaki ili tehniki opis potreban za utvrivanje istovetnosti robe.

Carinski organ moe da odobri da se neki od navedenih podataka ne evidentiraju, ako to nema tetan uticaj za sprovoenje kontrole ili nadzora postupka za robu koja se skladiti. Carinski organ koji izdaje odobrenje za dranje carinskog skladita moe kao evidenciju prihvatiti i evidenciju iz postojeeg knjigovodstva draoca carinskog skladita, ako takva evidencija sadri potrebne podatke koji carinskim organima omoguavaju nadzor i kontrolu postupka carinskog skladitenja. Evidencija se mora voditi na nain koji u svakom trenutku omoguuje jasan uvid u stvarno stanje robe u postupku carinskog skladitenja. Dralac carinskog skladita je u obavezi da nadzornom carinskom organu u roku koji on odredi, dostavi popisom utvreno stvarno stanje robe. Nadzorni carinski organ moe da zahteva da se sprovede popis za svu ili za deo robe stavljene u postupak carinskog skladitenja. U rokovima odreenim u odobrenju, dralac carinskog skladita duan je da obavi popis zaliha robe i dostavi ga nadzornom carinskom organu radi kontrole. Nezavisno od toga, nadzorni carinski organ moe, kada to smatra potrebnim, radi pravilnog poslovanja carinskog skladita, zahtevati sprovoenje popisa za ukupan ili deo zaliha robe, u kom sluaju je dralac carinskog skladita, u roku kojeg taj organ odredi, duan dostaviti popis. U odobrenju se moe odrediti da popis zaliha robe u carinskom skladitu bude usaglaen sa redovnim knjigovodstvenim inventarnim popisom zaliha kojeg sainjava dralac carinskog skladita. Meutim, nadzorni carinski organ i drugi kontrolni carinski organ moe, u bilo koje vreme, izvriti nenajavljenu kontrolu carinskog skladita, koja se treba vriti najmanje dva puta godinje, pri emu se moe izvriti sveukupna kontrola zaliha robe i izvrenih promena. U sluajevima kada je roba predmet uobiajenih radnji, carinska vrednost robe u evidencijama iskazuje se pre sprovoenja uobiajenih radnji. U knjigovodstvenim evidencijama o robi obavezno se evidentiraju i odgovarajui podaci o privremenom premetaju ili zajednikom skladitenju robe. Ako je u carinskom skladitu odobren i privremeni smetaj robe, dralac carinskog skladita evidenciju o robi u privremenom smetaju mora voditi odvojeno od evidencije za robu u postupku carinskog skladitenja, kako je to odreeno propisima o privremenom smetaju, a upis u evidenciju robe vri se istovremeno sa prihvatanjem deklaracije za privremeni smetaj. Kod ocene sistema voenja evidencije, treba da se obrati panja na nivo kompjuterizacije i zatite podataka na nain da u sluaju eventualnih naknadnih opravdanih ispravki ostaju vidljivi i prvobitno upisani podaci, na povezanost iste sa drugim radnjama u vezi robe (izdavanje naloga, izdavanje transportne dokumentacije, fakturisanje, prenos u odgovarajue postupke obrade i dr.), to treba da dokumentuje dralac carinskog skladita. Ako u toku dranja carinskog skladita nadzorni carinski organ oceni da evidencija koja je prihvaena u postupku izdavanja odobrenja za dranje carinskog skladita nije dovoljna za nadzor i kontrolu carinskog skladita, moe u tu svrhu od draoca carinskog skladita zatraiti odgovarajue izmene i dopune te evidencije. Knjienje podataka u evidenciji o zavretku carinskog postupka obavlja se najkasnije u trenutku kad je roba napustila carinsko skladite ili skladine prostorije draoca. 11.Odobrenje za upravljanje carinskim skladitem

lanom 130. CZ propisano je da je za upravljanjem skladitem potrebno odobrenje carinskog organa, osim u sluaju kada carinski organ upravlja skladitem odnosno kod skladita tipa F. Odobrenje se moe izdati samo licima sa seditem u Republici Srbiji. Odobrenje ili obrazloena odluka o odbijanju zahteva za izdavanje odobrenja dostavlja se podnosiocu zahteva u roku od 60 dana, raunajui od dana kada je zahtev bio podnet ili od dana kada je carinski organ utvrdio da su mu dostavljeni zahtevani dodatni podaci ili podaci koji su nedostajali. Navedeni rok ne primenjuje se u sluaju jedinstvenog odobrenja, osim ako je izdato u skladu sa l.268. Uredbe (obino obavetenje). Odobrenje poinje da vai od dana donoenja odobrenja ili od dana naznaenog u odobrenju. U odobrenju za upravljanje skladitem ne odreuje se rok vaenja odobrenja. U odobrenju carinski organ odreuje prostorije ili druga mesta koja su tehniki osposobljena, odnosno imaju upotrebnu dozvolu da se koriste kao carinsko skladite javno ili privatno tipa A, B, C, D i E. Carinski organ moe da dozvoli upotrebu skladita i za privremeni smetaj robe kao carinskog skladita ili njihovo poslovanje kao carinskog skladita tipa F. Carinski organ ne moe da odobri da se koristi isti prostor za poslovanje vie carinskih skladita istovremeno. Kada se skladiti roba koja po svojoj nameni predstavlja opasnost ili postoji verovatnoa da e pokvariti drugu robu ili iz drugih razloga zahteva posebne uslove, carinski organ u odobrenju navodi da te roba moe da se skladiti samo u posebno opremljenim prostorijama. Odobrenje za postupak carinskog skladitenja moe da se izda, samo ako uobiajeni postupci rukovanja ili postupci aktivnog oplemenjivanja ili prerade pod carinskom kontrolom ne preovlauju u odnosu na skladitenje robe. U odobrenju za dranje carinskog skladita, odnosno u odluci ako je u pitanju carinsko skladite tipa F, odreuje se identifikacioni broj carinskog skladita, koji se kasnije upisuje u rubriku 49 JCI, a koji se sastoji od ifre nadzornog carinskog organa, slovne oznake tipa carinskog skladita i rednog broja predmeta od etiri mesta (npr. 11569/A/0001). Za skladitenje robe u carinsko skladite tipa F nije potrebno odobrenje na propisanom obrascu, ve odluku o njegovom otvaranju donosi direktor Uprave carina. Odobrenje se nee izdati ako se objekti car.skladita ili skladini prostori koriste za prodaju robe na malo. Izuzetno, u prostorijama carinskog skladita dozvoljena je prodaja robe na malo u sluajevima kada se roba prodaje uz osloboenje od plaanja carine: a) putnicima u putnikom prometu sa inostranstvom; b)diplomatskom ili konzularnom osoblju koje prema meunarodnim sporazumima ima po tom osnovu pravo na osloboenje od plaanja carine; v) lanovima meunarodnih organizacija; g) vojsci ili pripadnicima stranih oruanih snaga, prema posebno zakljuenim sporazumima. S tim u vezi, u odobrenju za dranje carinskog skladita moraju biti navedeni svi podaci o istom, vrsta, tip carinskog skladita, da li e se u istom vriti prodaja robe na malo u skladu sa propisanim uslovima, da li e se iz carinskog skladita vriti snabdevanje brodova, vazduhoplova, slobodnih carinskih prodavnica i slino, kojom robom, domaom, stranom, kojom vrstom robe, kao i sve druge podatke potrebne radi daljeg pravilnog sprovoenja postupka carinskog skladitenja. 8

Takoe, deo carinskog skladita koji e biti namenjen za privremeni smetaj robe mora biti fiziki odvojen od prostora u koji se smeta roba u postupku carinskog skladitenja. Dralac carinskog skladita mora evidenciju o robi u privremenom smetaju voditi odvojeno od evidencije robe koja se nalazi u postupku carinskog skladitenja. Carinsko skladite mora biti vidno obeleeno tablom sa natpisom: "CARINSKO SKLADITE", nazivom draoca skladita, oznakom skladita i radnim vremenom.Carinski organ moe odrediti da svaki ulaz u carinsko skladite mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom, ukljuujui i pravo carinskog organa da poseduje kljueve skladita . Nosilac odobrenja mora da obavesti carinski organ o svim injenicama koje nastanu posle izdavanja odobrenja i utiu na njegovu dalju primenu ili sadrinu. Prava i obaveze draoca skladita mogu se, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice koje ispunjava uslove za odgovarajui postupak. O proirenju, smanjenju ili preseljenju carinskog skladita na drugu lokaciju, o promeni odobrene vrste robe koja se moe smetati u carinsko skladite i o drugim izmenama i dopunama odobrenja za dranje carinskog skladita odluuje carinski organ koji je doneo odobrenje. 12.Ukidanje i ponitavanje odobrenja Ukoliko se u postupku kontrole rada otvorenog carinskog skladita utvrdi postojanje jednog od uslova iz lana 15. Carinskog zakona, odobrenje o dranju carinskog skladita moe biti ukinuto u smislu odredbi ovog lana. Carinski organ moe primeniti i odredbu lana 14. Carinskog zakona kada se utvrdi ispunjenost uslova iz tog lana. 13.Rok skladitenja robe Roba moe u postupku carinskog skladitenja biti neogranieno vreme. U izuzetnim sluajevima carinski organ moe odrediti rok leanja robe (carinski organ utvruje u svakom konkretnom sluaju rok leanja robe uzimajui u obzir vrstu robe i posebne uslove njenog skladitenja-lekovi, lako kvarljiva roba, prehrambeni proizvodi sa rokom upotrebe...). 14.Carinska vrednost skladitene robe Ako je za uvoznu robu u postupku carinskog skladitenja nastao carinski dug trokovi skladitenja i odravanja robe koji nastanu za vreme skladitenja nee se uraunati u carinsku vrednost robe, pod uslovom da su ti trokovi prikazani odvojeno od stvarno plaene cene, odnosno cene koju treba platiti za tu robu. Ako je uvozna roba bila predmet uobiajenih radnji u smislu lana 138. Carinskog zakona, prilikom utvrivanja uvoznih dabina na zahtev deklaranta, prihvatie se vrsta, carinska vrednost i koliina robe kakva je bila u vreme nastanka carinskog duga, u skladu sa lanom 251. Carinskog zakona, kao da roba nije bila predmet uobiajenih radnji. Ako se uvozna roba stavlja u slobodan promet u skladu sa lanom 101. stav 1. taka 3) Carinskog zakona, u cilju primene lana 251. Carinskog zakona, prihvatie se vrsta, carinska vrednost i koliina robe kakva je bila u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladitenja. 9

Odredbe stava 3. lana 141. Carinskog zakona primenjuju se ako je kao carinska vrednost prihvaena vrednost robe u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladitenja, osim ako deklarant zahteva da se prihvati carinska vrednost utvrena u trenutku nastanka carinskog duga. 15.Stavljanje robe u postupak carinskog skladitenja U carinskom skladitu dozvoljeno je skladitenje samo one robe koja je navedena u odobrenju. Roba treba biti uskladitena na nain da se lako moe vriti kontrola zaliha robe i identifikovati carinski status svake vrste robe. Ako se skladiti roba koja po svojoj prirodi predstavlja opasnost ili moe tetiti drugoj robi ili iz drugih razloga zahteva posebno postupanje, obezbeenje tih uslova je na draocu carinskog skladita. Strana roba prijavljuje se za postupak carinskog skladitenja podnoenjem carinske deklaracije C7 nadzornom carinskom organu navedenom u odobrenju. JCI se popunjava u skladu sa l.11.-13. Pravilnika o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (''Sl. glasnik RS'', br.29/2010, 84/2010 i 100/2010). Uz carinsku deklaraciju C7 za smetaj strane robe, bez uticaja na posebne odredbe, moraju biti priloene sledee isprave: - za carinsko skladite tipa D, raun (faktura) i ostale trgovake isprave na osnovu kojih je prijavljena carinska vrednost robe, kao i deklaracija o carinskoj vrednosti robe, ako je to potrebno na osnovu lana 127. ove Uredbe popunjena u skladu s uslovima iz toga lana, - za ostale tipove skladita koje nije tipa D: nije potrebno prilagati nikakva dokumenta, s tim da se, shodno lanu 172. stav 2. Uredbe, na te prijave primenjuje lan 170. stav 2. Uredbe, odnosno carinarnica moe zahtevati da se pri podnoenju deklaracije priloe prevozne isprave ili isprave u vezi sa prethodnim carinskim postupkom (faktura, CMR, profaktura i sl.). Takoe, kada se jedna vrsta robe podnosi u dve ili vie poiljaka moe se zahtevati prilaganje popisa poiljaka ili jednakovredne isprave u kojoj je naveden sadraj pojedinane poiljke. U sluajevima smetaja strane robe u carinsko skladite tipa A, kada korisnik nije istovremeno i dralac tog skladita, uz carinsku deklaraciju C7 podnosi se i saglasnost draoca skladita o prihvatanju smetaja robe i obezbeenja duga iz garancije poloene za carinsko skladite, iji je izgled i sadraj dat u Prilogu 1. ovog uputstva. U sluaju smetaja strane robe, koja je vlasnitvo stranog lica, u carinsko skladite tipa C, uz carinsku deklaraciju C7 obavezno se podnosi i ugovor o zastupanju, zakljuen izmeu draoca carinskog skladita tipa C i stranog lica koje je vlasnik robe, iz kojeg je vidljivo da je dralac carinskog skladita ovlaen da u ime i za raun stranog lica obavlja prodaju robe. Podaci o ugovoru unose se u rubriku 44. carinske deklaracije C7. Carinska deklaracija C7 podlee analizi rizika, u zavisnosti koje mere i kontrole nadzorni carinski organ smatra potrebnim u svakom konkretnom sluaju, radi identifikacije robe i pravilnosti sprovoenja postupka. Domaa roba (koja nije namenjena izvozu) smeta se u carinsko skladite (bez obzira na tip) na osnovu komercijalnog dokumenta (npr. otpremnice, fakture i sl.) ili evidencije koju vodi dralac carinskog skladita, a koji omoguavaju carinski nadzor nad robom i mora biti oznaena da se radi o domaoj robi (npr. putem nalepnice ''domaa roba''). 16.Popunjavanje carinske prijave

10

Carinska prijava za stavljanje u i razduivanje postupka carinskog skladitenja podnosi se i popunjava u skladu sa Pravilnikom o podnoenju i popunjavanju carinskih prijava, ukljuujui i specifinosti propisane ovim uputstvom. U rubriku 8 carinske deklaracije C7 za smetaj strane robe u carinsko skladite tipa C upisuju se podaci o nosiocu odobrenja za dranje tog skladita. U postupku carinskog skladitenja u javna carinska skladita u ovo polje upisuju se podaci o korisniku (ostaviocu) robe. Opis robe u rubrici 31. carinske deklaracije C7 mora biti dovoljno jasan i potpun, tj. mora sadravati sve podatke o robi koji omoguavaju njenu identifikaciju u zavisnosti od robe: tip, model, serijski broj kada je u pitanju oprema ili tehnika roba, vrstu i sastav materijala, dimenzije, stanje robe (nova, upotrebljavana, oteena i drugo), vrstu i teinu pakovanja i druge podatke koji su potrebni radi svrstavanja robe po carinskoj i drugim tarifama, naplate duga, primene mera trgovinske politike i drugih vaeih propisa pri stavljanju odnosne robe u drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu nakon postupka carinskog skladitenja ili u sluaju eventualne naplate duga za vreme dok je roba u postupku carinskog skladitenja. Carinska deklaracija C7 moe imati vie naimenovanja, u zavisnosti od vrste robe koja je predmet te deklaracije, a u rubrici 31. te prijave mogu se uneti podaci o irem asortimanu istovrsne robe koja ima istu mernu jedinicu, onoliko koliko je to mogue u ovo polje uneti podatke o toj robi, a koji omoguavaju njenu identifikaciju (npr. muke cipele od koe, marke ... 100 komada, muke cipele sa gumenim onom i konim ... 300 komada, deije cipele od ..., marke ..., komada; ve maina marke ... 20 komad, friider za domainstvo marke ..., litara ..., kom.). Postupak carinskog skladitenja se razduuje kada se stranoj robi odredi neko drugo dozvoljeno postupanje ili upotreba, kao to su: 1.ponovni izvoz robe, 2.putanje robe u slobodan promet, 3.stavljanje robe u postupak sa ekonomskim dejstvom, 4.smetaj u slobodnu zonu ili slobodno skladite, 5.unitenje robe pod car. Nadzorom, 6.ustupanje robe carinskom organu, 7.tranzitni postupak. 17.Zavoenje robe u evidenciju Sva roba stavljena u postupak carinskog skladitenja, osim u carinskom skladitu tipa B, zavodi se u evidenciju odmah po njenom unoenju u carinsko skladite. Zavoenje u evidenciju podataka u vezi razduivanja postupka carinskog skladitenja (ili privremenog smetaja) vri se najkasnije prilikom naputanja robe iz carinskog skladita. Pri tome se, shodno lanu 286. Uredbe, u evidenciji razduuje dotina uvozna roba koja je prijavljena po najranijoj carinskoj prijavi C7 ili drugom carinskom dokumentu, kako bi broj carinskih prijava bio to manji i evidencija to transparentnija, o emu podaci moraju odgovarati i podacima iz rubrike 40. carinske prijave kojom se razduuje postupak carinskog skladitenja. Primena navedenog ne moe dovesti do umanjenja carinskog duga. 18.Uobiajeni postupci upotrebe/rukovanja sa robom Strana roba stavljena u postupak carinskog skladitenja moe biti predmet uobiajene upotrebe koji su neophodni za ouvanje robe, poboljanje njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno

11

pripreme za trite ili dalju prodaju. Ovo postupanje ne moe biti preovlaujue u odnosu na sm postupak carinskog skladitenja. Uobiajena upotreba obuhvata radnje propisane u Prilogu 24. Uredbe. PRILOG 24 LISTA UOBIAJENIH OBLIKA RUKOVANJA U CARINSKOM SKLADITU I SLOBODNOJ ZONI Osim ako nije na drugi nain utvreno, nijedan od sledeih oblika rukovanja, ne sme da dovede do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife u koji je dotina roba svrstana. Uobiajeni, dole navedeni, oblici rukovanja ne dozvoljavaju se ako bi, po miljenju carinskih organa, takva radnja mogla da povea rizik od prevare: 1. ventilacija, prostiranje, suenje, uklanjanje praine, jednostavne radnje ienja, popravak pakovanja, elementarne popravke oteenja koja su nastala u toku prevoza ili skladitenja sve dok su to samo jednostavne radnje, stavljanje i uklanjanje zatitnog sloja za prevoz; 2. rekonstrukcija roba nakon prevoza; 3. inventarisanje, uzimanje uzoraka, sortiranje, prosejavanje, mehaniko filtriranje i vaganje robe; 4. uklanjanje oteenih ili zaraenih komponenti; 5. konzervacija putem pasterizacije, sterilizacije, zraenja ili dodavanjem konzervansa; 6. zatita protiv parazita; 7. zatita protiv re; 8. zatita: - jednostavnim podizanjem temperature, bez daljeg tretmana ili procesa destilacije; - jednostavnim sniavanjem temperature; ak i ako to dovodi do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife. 9. Elektrostatika zatita, ispravljanje ili peglanje tekstila; 10. Zatita se sastoji od: - uklanjanja peteljki i/ili kotica voa, seenja i lomljenja suenog voa ili povra, rehidracije voa, ili - dehidracije voa ak i ako to dovodi do promene osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife. 11. desalinizacija, ienje i spajanje sirovih koa; 12. dodavanje robe ili dodavanje ili zamena dopunskih komponenti, sve dok su ti dodaci ili zamene relativno ogranieni ili namenjeni da bi se obezbedilo uklapanje u tehnike standarde i ne menjaju prirodu niti poboljavaju uinak prvobitne robe, ak i ako to dovodi do promene osmocifrene CT ifre za dodatu ili zamenjenu robu; 13. razblaivanje ili koncentrisanje tenosti, bez daljeg procesa tretiranja ili destilacije, ak i ako to dovodi do promene osmocifrene CT ifre; 14. meanje istih vrsta robe, razliitog kvaliteta, kako bi se dobio podjednak kvalitet ili kvalitet koji zahteva kupac, bez promene prirode robe; 15. deljenje ili seenje robe, ako su ukljuene samo jednostavne radnje; 16. pakovanje, raspakivanje, promena ambalae, presipanje i jednostavno smetanje premetanje u kutije, ak i ako to dovodi do promene 12

osmocifrene tarifne oznake Carinske tarife, privrivanje, uklanjanje ili izmena oznaka, plombi, etiketa, nalepnica sa cenom i drugih slinih znakova za razlikovanje; 17. testiranje, podeavanje, regulisanje i pokretanje u rad maina, aparata i vozila, posebno u cilju kontrolisanja ispunjavanja tehnikih standarda, ako su u pitanju samo jednostavne radnje; 18. prilagoavanje profila cevi kako bi se roba pripremila za odreena trita. 19. bilo koji oblik rukovanja, osim gore navedenih, ija je namera da se pobolja izgled ili trini kvalitet uvezene robe ili da se ona pripremi za distribuciju ili preprodaju, pod uslovom da se tim radnjama ne menja priroda ili poboljava upotreba originalne robe. Kada nastanu trokovi zbog uobiajenog rukovanja, takvi trokovi ili porast vrednosti ne uzimaju se u obzir kod obraunavanja uvozne carine, ako je deklarant obezbedio zadovoljavajui dokaz za te trokove. Meutim, prilikom obrauna uvoznih dabina u obzir se uzima carinska vrednost, priroda i poreklo robe koja nije iz Republike Srbije, a koja se koristi u tim radnjama. Domaa roba iz lana 128. stav 1. taka 2. Carinskog zakona stavljena u postupak carinskog skladitenja koja je zatiena merama poljoprivredne politike moe biti predmet samo onih oblika postupanja koji su izriito predvieni za tu robu. Ove radnje vre se pod carinskim nadzorom, uz prethodno odobrenje carinskog organa. Svako uobiajeno rukovanje robom ne sme rezultirati promenom osmocifrene tarifne oznake, osim ako drugaije nije propisano za odreeni uobiajeni oblik rukovanja, i ne sme biti preduzeto u cilju prevara. Vrenje uobiajenih oblika rukovanja mora biti prethodno odobreno, koje odobrenje, po zahtevu draoca carinskog skladita, moe biti sadrano u samom odobrenju za dranje carinskog skladita, u kom sluaju, dralac carinskog skladita, mora pre vrenja uobiajenih oblika rukovanja o tome pismeno obavestiti nadzorni carinarnicu. Kod javnog carinskog skladita, obavetenje moe biti dostavljeno i od strane korisnika ija roba je u pitanju, u kom sluaju korisnik mora obavestiti i draoca carinskog skladita kako bi to mogao uneti u evidenciju. Ukoliko vrenje uobiajenih oblika rukovanja nije odobreno kroz odobrenje za otvaranje carinskog skladita, za svako vrenje uobiajenih oblika rukovanja dralac carinskog skladita, podnosi nadzornom carinskom organu zahtev u pisanom obliku. Kod javnog carinskog skladita, zahtev moe da podnese i korisnik ija roba je u pitanju, u kom sluaju korisnik po odobravanju zahteva mora obavestiti draoca carinskog skladita kako bi to mogao uneti u evidenciju. 19.Privremeno iznoenje robe Roba se moe privremeno izneti iz car. skladita za period ne dui od 3 meseca. Ovaj rok se u opravdanim sluajevima (ispitivanja, izlaganja na sajmovima, izlobe, demonstracija) moe produiti ako to zahtevaju posebne okolnosti.Zahtev za odobrenje uobiajene upotrebe ili privremenog iznoenja robe iz car. skladita se podnosi nadzornom carinskom organu u pisanom obliku i posebno za svaki sluaj. Odobrenja za uobiajenu upotrebu ili privremeno iznoenje robe iz carinskog skladita se mogu navesti i u odobrenju 13

za sprovoenje postupka carinskog skladitenja. Nadzorni carinski organ u tom sluaju treba da bude obaveten na nain koji on odredi, a pre preduzimanja uobiajenih oblika upotrebe ili privremenog iznoenja. 20.Premetaj robe iz jednog u drugo carinsko skladite Carinski organ moe odobriti da se roba koja je stavljena u postupak carinskog skladitenja prenese iz jednog carinskog skladita u drugo. Carinski organ u odobrenju odluuje da li se i pod kojim uslovima roba ili proizvodi u postupku carinskog skladitenja mogu premetati izmeu razliitih mesta ili izmeu prostorija razliitih korisnika odobrenja bez zavretka postupka. Carinski organ takoe odluuje o voenju potrebnih evidencija. Premetanje nije mogue ako je mesto otpreme ili dopreme robe carinsko skladite tipa B. Postupak carinskog skladitenja moe biti razduen i stavljanjem strane robe u isti postupak u drugo carinsko skladite od strane istog korisnika, pri emu se mogu razlikovati sledee situacije: a) za razduenje postupka carinskog skladitenja smetajem strane robe u drugo carinsko skladite u sluajevima kada je isti nadzorni carinski organ za oba carinska skladita (skladite u koje je roba smetena i carinsko skladite u koje se roba premeta) podnosi se nova carinska deklaracija C7 na istog korisnika (ifra postupka 7171), u kojoj se, u rubriku 44, unose i podaci o identifikacionom broju carinskog skladita iz kojeg se roba premeta (npr. 11569/A/0056), b) za razduenje postupka carinskog skladitenja smetajem strane robe u drugo carinsko skladite u sluajevima kada su nadzorni carinski organ za carinsko skladite koje se razduuje i carinsko skladite u koje se roba premeta razliiti organi kod nadzornog carinskog organa za carinsko skladite koje se razduuje podnosi tranzitna TR deklaracija po kojoj se roba, po postupku tranzita, upuuje kod nadzornog carinskog organa za carinsko skladite u koje e biti smetena. Prihvatanjem TR deklaracije zavrava se postupak carinskog skladitenja za carinsko skladite iz kojeg se roba premeta. Po prispeu robe po TR deklaraciji kod nadzornog carinskog organa za carinsko skladite u koje se roba premeta podnosi se nova C7 carinska deklaracija na istog korisnika (ifra postupka 7100). U TR deklaraciji i u novoj C7 deklaracija, u rubriku 44, unose se i podaci o identifikacionom broju carinskog skladita iz kojeg se roba premeta (npr. 11569/A/0058). U navedenim sluajevima, kopiju carinske prijave o razduenju carinskog postupka u carinskom skladitu iz kojeg se roba premeta, mora u svojoj evidenciji imati dralac tog carinskog skladita. Pri premetanju robe iz jednog u drugo carinsko skladite ne sme se menjati vlasnik robe. Vlasnik robe ostaje isti, postupak carinskog skladitenja se nastavlja istim podacima o robi i o korisniku (primaocu robe), samo u drugom skladitu zbog uslova, cene skladitenja i slino. 21.Zajedniki smetaj U skladu sa lanom 136. Carinskog zakona kada postoje opravdani ekonomski razlozi, a nema smetnji za sprovoenje carinskog nadzora carinski organ moe da odobri da se u prostoru carinskog skladita smesti domaa roba, osim robe navedene u lanu 128. stav 1 taka 2. ovog zakona ( domaa roba namenjena izvozu koja podlee primeni mera koje se primenjuju na izvoz te robe). 14

Takoe u skladu sa lanom 298. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, uz uslov da za to postoji ekonomska potreba i da se ne dovodi u pitanje carinski nadzor, tj. da je u svakom momentu mogue identifikovati carinski status svake vrste robe, domaa roba (koja nije namenjena izvozu) i strana roba koja se stavlja u postupak carinskog skladitenja mogu se smetati u isti skladini prostor. Zajedniko smetanje mora biti odobreno u odobrenju i dralac carinskog skladita mora odvojeno voditi evidenciju o domaoj robi (vrsta, opis i koliina robe, vreme smetaja u i izlaska iz carinskog skladita i drugo) od evidencije strane robe u postupku carinskog skladitenja. U ovom sluaju domaa roba se ne sme meati sa stranom robom koja je u postupku carinskog skladitenja. Meutim, zajedniki smetaj domae robe i strane robe u carinsko skladite moe se dozvoliti ak i ako nije mogue u svakom trenutku utvrditi carinski status svake vrste robe. Roba koja se zajedniki skladiti mora imati istu tarifnu oznaku i imati ista komercijalna svojstva i ista tehnika obeleja. Domai poljoprivredni proizvodi su iskljueni iz takvog odobrenja. Kada je istovetna roba u zajednikom smjetaju ovog lana prijavljena za drugi carinski odobreni postupak ili namenu, ona se, po izboru korisnika, moe smatrati kao domaa ili kao strana roba, uz uslov da se potuju prvobitne koliine obe vrste robe pre zajednikog smjetaja.Meutim primena navedenog ne dovodi do davanja carinskog statusa za veu koliinu robe od stvarne koliine koja je smetena u carinsko skladite ili skladitene prostorije draoca, kasda se iznosi roba radi deklarisanja za carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu. 22. Kontrola carinskog skladita Nadzorni carinski organ sprovodi carinski nadzor preko carinskih deklaracija i njihove evidencije u ISCS, kao i vrenjem kontrola u skladitu. Prilikom kontrole carinskog skladita naroito treba kontrolisati: a) da li su sve carinske deklaracije ili druga carinska dokumenta za ulazak robe u postupak carinskog skladitenja i razduenje tog postupka unete u evidenciju, b) da li su sainjene deklaracije za sva razduenja robe iz carinskog skladita navedena u evidenciji, c) da li se podaci o robi i drugi podaci uneseni u evidenciju slau sa podacima iz carinskih deklaracija ili drugih dokumenata iz take a), d) da li se stanje zaliha robe utvrene tokom popisa, odnosno kontrole slae sa zalihama unesenim u evidenciju i podacima iz carinskih deklaracija ili drugih dokumenata iz take a), e) da li je iznos garancije dovoljan, s obzirom na zalihe ukladitene robe i kretanje tih zaliha tokom dranja carinskog skladita, f) ispunjenost i potovanje drugih uslova od kojih zavisi dranje carinskog skladita i pravilnost sprovoenja postupka. Kontrolu carinskog skladita nadzorni carinski organ i drugi nadleni kontrolni organ sprovodi preko carinskih deklaracija i njihove evidencije u informacionom sistemu, kao i sprovoenjem kontrolnih pregleda popisa zaliha i pregleda stanja u carinskom skladitu. O kontroli carinskog skladita sainjava se zapisnik kojeg, pored carinskih slubenika koji su vrili kontrolu, potpisuje i dralac carinskog skladita ili njegov ovlaeni predstavnik u ijem prisustvu se vri kontrola, a kojem se uruuje jedan primerak zapisnika. 23.Domaa roba zatiena merama poljoprivredne politike Domaa roba iz lana 128. stav 1. taka 2) ovog zakona (domaa roba namenjena izvozu) koja je zatiena merama poljoprivredne politike, a stavljena je u postupak carinskog 15

skladitenja, mora biti izvezena ili se za nju mora odrediti neki drugi postupak ili upotreba koja je predviena posebnim propisom. 24.Upotreba odobrenja i reavanje zahteva U skladu sa odredbama lana 660. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom carinska skladita otvorena prema propisima koji danom poetka primene ove uredbe prestaju da vae, mogu nastaviti poslovanje kao carinska skladita u skladu sa odredbama ove uredbe, pod uslovom da dralac skladita u roku od 3 meseca od dana poetka primene ove uredbe pribavi reenje o osnivanju i uskladi poslovanje u skladu sa odredbama ove uredbe. S tim u vezi, za draoce ve postojeih carinskih skladita postoji obaveza podnoenja novog zahteva i prilaganje svih potrebnih isprava iz take 7. i sprovoenje postupka na nain utvren ovim objanjenjem. Ukoliko dralac carinskog skladita ne pribavi odobrenje carinskog organa za dranje carinskog skladita RANIJE IZDATO ODOBRENJE (po starom Carinskom zakonu) prestaje da vai o emu e se donositi posebna odluka, pre svega u smislu lana 15. Carinskog zakona, ne iskljuujui i primenu lana 14. istog zakona. U tom sluaju dralac carinskog skladita duan je da u roku od 15 dana, za robu koja se nalazi u postupku carinskog skladitenja odredi drugo carinski dozvoljeno postupanje. Obrazac Prilog 1- Saglasnost za prihvatanje smetaja robe, je sastavni deo ovog raspisa. (Akt Uprave carina broj 148-03-030-5/2011 od 14.2.2011. godine)

16

P r i l o g 1.

Podaci o draocu carinskog skladita tipa A: Naziv: ........................................................................... Sedite i adresa: .......................................................... PIB ...............................................................................
SAGLASNOST ZA PRIHVATANJE SMETAJA ROBE

...................................................................................................................................................................
(podaci o deponentu za kojeg se daje saglasnost)

daje se saglasnost za prihvatanje smetaja robe u nae carinsko skladite tipa A, identifikacioni broj skladita: ................................................................., ije je dranje odobreno Odobrenjem Uprave carina, broj: ................................................................................. od .................................. godine i za obezbeenje carinskih dabina za smetenu robu iz garancije koju smo poloili za predmetno carinsko skladite. Ova saglasnost daje se za period od ................................................. do ....................................................... Ovim se istovremeno obavezujemo da emo u sluaju povlaenja ove saglasnosti pre isteka roka na koji je saglasnost data, o tome odmah pismeno obavestiti nadleni carinski organ za predmetno carinsko skladite.

Mesto: ...................................... Broj: .......................................... Datum: ......................................

Potpis odgovorne osobe M.P. .....................................................

(navesti i puno ime i prezime)

...................................................................................................................................................................
PRODUENJE SAGLASNOSTI:

Ova saglasnost produava se na period: od .............................. do .........................................

Mesto: ...................................... Broj: .......................................... Datum: ......................................

Potpis odgovorne osobe M.P. .................................................

(navesti i puno ime i prezime)