PROCESNI APARATI I

POSTROJENJA

Studenti:
Ili Igor
Radomirovi Miladin
ivkovi Dalibor

Pofesor :
Dr Milun J. Babi

Uvod
U velikom broju tehnolokih operacija dolazi do

transporta materije, koji ne mora uvek da bude vezan sa

transportom toplote.
S obzirom na tu injenicu vrimo podelu difuzionih
operacija na:
Izotermske difuzione operacije i
Neizotermne difuzione operacije

 Kod prouavanja izotermnih difuzionih operacija

osnovna fizikalna slika dobija se poznavanjem polja

brzina i polja sastava, dok je za prouavanje neizotermnih
difuzionih operacija neophodno i poznavanje
temperaturskog polja.
Uopte kod difuzionih operacija dovode se u meusobni
kontakt dve faze, koje su razdvojene graninim
povrinama, pa se razmena materije vri transportom
jedne komponente iz jedne u drugu fazu.

Najeu primenu imaju sledei oblici izotermske

difuzione operacije:

Apsorpcija
Adsorpcija
Ekstrakcija

Adsorpcija
Pod procesom adsorpcije podrazumevamo izdvajanje

jedne komponente iz gasne ili tene smee vrstim

poroznim telom koji nazivamo ADSORBENT, sa ciljem da
se jedna komponenta izdvoji i pree u vrstu fazu.
Gas koji prelazi iz gasovite faze u vrstu fazu naziva se
ADSORPTIV.
Adsorbent ili adsorbens = supstanca na kojoj se neto
adsorbuje
Adsorptiv = supstanca koja se adsorbuje

Adsorbenti su uglavnom porozne strukture, usled ega je

njihova specifina povrina jako velika.

Kao adsorbent u procesnoj tehnici uglavnom se koristi
aktvni ugalj

Ili silikogel (gel silicijumske kiseline)

 Procesi adsorpcije mogu se vriti u nepokretnom ili u

pokretnom sloju zrnastog adsorbenta.

Osnovna karakteristika adsorbenata, sa gledita njegove
primene u procesnoj tehnici, je njegova aktivnost, tj.
koliina materije koja se adsorbuje jedinicom koliine ili
jedinicom zapremine odgovarajueg adsorbenta.

Razlikuju se statika i dinamika aktivnost.

Statika aktivnost definie se koliinom adsorbovane

materije u jedinici koliine ili jedinici zapremine

adsorbenta do postizanja ravnotee gasovite i vrste faze
(s obzirom na posmatranu komponentu) pri zadatoj
temperaturi i koncentraciji gasovite faze.
Dinamia aktivnost je karakteristika adsorbenta prilikom
strujanja gasne smee kroz sloj adsorbenta do trenutka
kada adsorbovani gas (adsorptiv) pone da prolazi kroz
sloj vrste faze.

Prilikom strujanja gasne smee kroz sloj adsorbenta u

prvoj fazi procesa adsorbovani gas se potpuno izdvaja
(adsorbuje) iz gasne smee.
Posle izvesnog vremena u izlaznom gasu pojavljuju se
sve vee koliine adsorptiva, a na kraju procesa (zasieni
adsorbent) koncentracija izlazne smee postaje jednaka
koncentraciji ulazne smee (proces adsorpcije se vie ne
vri) .

Ekstrakcija
Ekstrakcija je difuziona operacija u kojoj se iz neke

vrste materije ili tenosti vri izvlaenje neke korisne

komponente pomou pogodnog rastvaraa.
Prema agregatnom stanju materije koje se podvrgavaju
ekstrakciji mogu biti:
vrste (vrsta ekstrakcija) i
Tene ( tena ekstrakcija).

Ekstrakcija u sistemima
vrsta faza-tenost
Prepoznajemo dva sluaja:
Komponente se nalaze u vrstoj fazi u obliku rastvora,
a prilikom vrenja procesa ekstrakcije kao ekstragent
koristi se ista tena faza u kojoj su rastvorene posmatrane
komponente u vrstoj fazi.
Neke komponente nalaze se u vrstoj fazi kao
kompleksi molekula na unutranjoj i spoljanjoj strani
kristalnih reetki. Radi njihovog rastvaranja iz vrste faze
u rastvor potrebna je izvesna koliina rastvaraa
(ekstragenta).

Ekstrakcija iz vrste faze je sloeni proces, koji se u

sutini sastoji iz dva stadijuma:

difuzija unutar vrste faze, koja se definie fizikohemijskim svojstvima vrste faze i materije koja difunduje

prelaz materije na pvrini kontakta vrste faze i tene

faze, koji se definie hidromehanikim svojstvima
strujanja i fiziko-hemijskim svojstvima rastvaraa.

Ekstrakcija u sistemima
tenost-tenost
Tena ekstrakcija primenjuje se radi izdvajanja
rastvorenih tenosti iz smee tenosti (rastvora tenosti).
Ovaj proces koristi se za razdvajanje takvih tenih
smea koje se ne mogu razdvojiti destilacijom ili
rektifikacijom, jer se temperature kljuanja pojedinih
komponenata ne razlikuju mnogo.

Jednostepena tena ekstrakcija

Jednostepena tena ekstrakcija ostvaruje se u aparatima

koji rade periodiki.

Pri jednostepenoj ekstrakciji komponenta koja se
rastvara u rastvarau prelazie iz poetnog rastvora u
rastvara sve dok se ne postigne fazna ravnotea izmeu
ekstrakta i rafinata.

 Pri jednostepenoj ekstrakciji komponenta koja se

rastvara u rastvarau (ekstragentu) prelazie iz poetnog

rastvora u rastvara sve dok se ne postigne fazna
ravnotea izmeu ekstrakta i rafinata, tj. teorijskog
stepena ekstrakcije.

Viestepena tena ekstrakcija sa unakrsnim

tokom
koristi se za dobijanje to istijeg rafinata.
Poetni rastvor prolazi kroz niz teorijskih stepena

ekstrakcije.
Dobijeni rafinat iz prvog stepena ulazi u drugi stepen
itd.

Viestepena tena ekstrakcija sa suprotnim

tokom
je ustvari kontinualan proces koji se sastoji iz vie

teorijskih stepena ekstrakcije, odnosno povrina na kojima

se ostvaruje kontakt.
U protivstrujnom ekstraktoru materijal dolazi u kontakt
sa rastvaraem, koji protie u suprotnom pravcu od pravca
kretanja ekstraktora.

Neizotermske difuzione operacije

Prilikom prouavanja neizotermskih difuzionih

operacija sa viekomponentnim i viefaznim

sistemima fizikalna sutina procesa moe se
objasniti poznavanjem :
brzinskog polja,
koncentracionog polja, i
temperaturskog polja.

Neizotermske difuzione operacije

Kod

neizotermskih
difuzionih
operacija
neophodno je analizirati uticaj temperature i
razmenjene koliine toplote kako na osobine
svakog konkretnog sistema, tako i na
odvijanje posmatranog procesa.

Sem

uobiajenog materijalnog bilansa, u

takvim operacijama, bitan je u veini
sluajeva i presudan znaaj ima toplotni
bilans.

Neizotermske difuzione operacije

Od neizotermnih difuzionih procesa

razlikujemo procese:
ukuvavanja,
kristalizacije,
destilacije, i
rektifikacije.

Termike osobine binarnih rastvora i

meavina
Promena zapremine prilikom rastvaranja :

V0=(1-)V1+ V2 m3/kg , gde je

V1, V2 m3/kg- specifine zapremine istih materija 1 i 2 pri

posmatranim uslovima.
- kg-kilograma materije.
Posle izvrenog procesa meanja, ukoliko komponente stvaraju
rastvor, ukupna zapremina dobijenog rastvora iznosie V
m3/kg, pri emu je V V0 .

Termike osobine binarnih rastvora

i meavina

Usled rastvaranja dolazi do promene zapremine V, koja zavisi od

fiziko-hemijskih osobina komponenata, pritiska, temperature i

sasatava dobijenog rastvora. Moe biti i pozitive i negativne
vrednosti.

Toplota rastvaranja-meanja

Rastvaranjem kilograma materije 2 temperature t u (1-) kilograma

materije 1 iste temperature (na odreenom pritisku P0),promenie se,

u optem sluaju za neku vrednost t. Ukoliko je potrebno odrati
poetnu temperaturu t, mora se dobijenom rastvoru dovesti ili odvesti
tzv. toplota rastvaranja -qt :

qt = (1-)qt

qt

qt1,qt2 kj/kg - toplote rastvaranja svedene na jedan kilogram istih

komponeneta 1 odnosno 2. Meanje se obino vri na konstantnom pritisku.

Toplota rastvaranja-meanja
Toplota

rastvaranja zavisi od fiziko-hemijskih osobina

komponenata, temperature, pritiska, i sastava dobijenog rastvora, a
moe imati pozitivne i negativne vrednosti.

Toplota rastvaranja-meanja
Specifina toplota pri konstantnom pritisku jednog binarnog rastvora

zavisi od sastava. Moe se odrediti na osnovu izraza za entalpiju

rastvora :

i=qt +(1-) i1
Na osnovu izraza se moe doi do zakljuka , da e u oblasti u

kojima je toplota rastvaranja jedanaka 0, (a to su oblasti pregrejane

pare gde ponaanje gasovite faze priblino odgovara ponaanju
idealnih gasova), izoterme neke binarne meavine u tim oblasima biti
prave linije tj. i = Cp T

Specifina toplota rastvora

Kompletno konstruisanje
Konstruisanje toplotnih
potpunihdijagrama
toplotnih dijgrama za

pojedine binarne meavine, a posebno i- (ili i-) dijagrama

stanja, zahteva potpuno (najee eksperimentalno) poznavanje
velikog broja termikih osobina konkretnih meavina i istih
komponenata.
Zbog toga se u praksi koriste neke pribline metode, koje se za
tehniku primenu mogu sa dovoljnom tanou upotrebiti.
Primer 1 : Ako se sa dovoljnom tanou pretpostavi da se
pregrejana pera binarnog rastvora ponaa kao idealni gas,
toplota meanja je u toj blasti jednaka o, pa su izoterme
pregrejanog podruja u tom sluaju prave linije.

Primer 2: Ukoliko su poznate toplote faze istih komponenata

Konstruisanje toplotnih dijagrama
1 i 2, kao i specifine toplote istih komponeneta, mogu se za razliite

temperature (pri konstantnom pritisku) odrediti entalpije pregrejane pare

iste komponenete.
Primer 3: Ukoliko su poznate odreene zavisnosti komponenata 1 i 2, (iz t-
, odnosno t-), i poznavanjem toplote meanja (rastvaranja) moe se ucrtati
gornja granina linija (linija kondenzacije), donja granina linija (linija
kljuanja), a meusobnim spajanjem ovih linija na konstantnom pritisku
mogu se ucrtati i izoterme tenog podruja tj. tene faze.
U sluaju da nije poznata toplota meanja tene faze, moe se iskoristiti
Clapeyron-Clausius-ova jednaina, gde se za razliite temperature pri
konstantnom pritisku sa dovoljnim brojem ponavljanja za svaku vrednost
q12 mogu odrediti take donje granine linije itd.
Za jednostavnije materije komponenata koje su sline po fiziko-hemijskim
osobinama esto su toplote meanja (rastvaranja) identine, pa su linije
kondenzacije i kljuanja paralelne.

Konstruisanje toplotnih dijagrama

Isparavanje i kondenzacija binarnih rastvora

i meavina
Procesi promene faze (kljuanje i kondenzacija, odnosno topljenje i

ovravanje) binarnih meavina i rastvora principejelno se razlikuje

od procesa promene faze jednostavne (jednokomponentne ) materije.
Isparavanje jednog binarnog rastvora najlake je pratiti u t-

dijagramu, ili u i- dijagramu.Proces isparavanja vri se najee pri

konstantnom pritisku, pa dijagrami imaju jasnije definisane linije
kljuanja tj. kondenzacije.

Isparavanje i kondenzacija binarnih

rastvora
i
meavina

Prilikom procesa isparavanja, moe se uoiti, da para u ravnotei

menja sastav od vrednosti 3 do vrednosti 7 (od stanja 3 do stanja 7
po gornjoj graninoj liniji), a kljuala tenost menja sastav od
vrednosti 3 do vrednosti 8 (od stanja 2 do stanja 8 po donjoj
graninoj liniji). Ova osobina binarnih rastvora veoma je bitna za
procese razdvajanja, jer je oigledno da je para, koja je u ravnotei sa
tenom fazom, bogatija lake isparljivom komponentom. Prednost i dijagrama za konstantni pritisak je mogunost direktnog oitavanja
odgovarajuih koliina toplote, potrebnih za uspostavljanje toplotnog
bilansa.

Isparavanje i kondenzacija binarnih

rastvora
i
meavina

Proces kondenzacije jednog binarnog rastvora pretstavljen je u t- i

u i- dijagramu. Analiza procesa moe se sprovesti na principijelno
isti nain kako je to izvreno za proces isparavanja. Procesi
isparavanja i kondenzacije binarnih meavina sa ogranienom
rastvorljivou u tenoj fazi , kao i sistemi dve nerastvorljive tenosti
mogu se takoe pratiti i predstaviti odgovarajuim dijagramima.