ULICA KRITIKE

Ana Isakovi}

MIT KAO OSNOVA ESTETSKIH

KATEGORIJA U UMETNOSTI
NACIZMA
(Transformacija esteti~kih kategorija u nacisti~ko postavqawe
dihotomije mu{ko -`ensko sa osvrtom na scensko izvo|ewe drame
Pred penzijom Tomasa Bernharda)

Mit u umetnosti nacizma predstavqa osnov za gra|ewe

estetskih kategorija, a samim tim i do`ivqavawe umetnosti same.
Znaju}i da je mit najstarija forma na koju nailazimo u razvoju
civilizacije, gra|ewem ~itavog ideolo{kog carstva mitski elementi postaju sredstvo propagande u nacisti~koj ideologiji. Prvi
mit koji nacisti formiraju je mit o germanskoj - arijevskoj rasi kao
vi{oj. ^istota nacionalne pripadnosti se pretapa u uzvi{enu
estetsku kategoriju. Fa{isti~ki ideolozi, rado priznavaju}i i isti~u}i nacionalne razlike u estetskom vrednovawu odre|enih dela,
poku{avaju da odrede odre|ene estetske zakonitost koje i tretiraju
kao uslovqenost umetni~ke vrednosti. U konkurenciji rasnih ideala
neizbe`no pobe|uje "~ista rasa". Ona se progla{ava za kriterijum
lepote. Najve}i stepen ~istote poseduje "nordijska". Ona stvara ~istu
umetnost.
Koliko ovo posmatrawe umetnosti osiroma{uje, odstrawuje
potpuno svet imaginacije pokazuje primer slikara tog doba koji su se
povinovali drugom velikom mitu, a to je mit zemqe. Qudi "~iste
arijevske rase" moraju biti vezani za zemqu - majku, zato su uglavnom
na slikama prikazani na plodnoj zemqi Nema~ke. Ona ra|a i plodna je
kao i `ena koja je prikazana uz wega. Ona je plave kose (jedna od oznaka
arijevske rase), {irokih bokova, jer ona mora biti plodna i ra|ati
ba{ kao i sveta Nema~ka zemqa. Serija ovakvih slika je nastajala i
jedino vrednovana. Vrednovana je kao lepa, a samim tim i posedovala
umetni~ku vrednost. Ono {to stoji iza svakog o~iglednog infiltrirawa u politi~ku ideologiju je serijal fabrikovane likovne
187

umetnosti sa istim motivima. Arhitektura kao kolosalni simbol

mo}i zahteva isto tako uniformisanost i svest o postajawu novog
"arijevskog carstva. Izjedna~avaju}i sebe sa rimskim imperatorima,
Hitleru pripadaju imperatorski simboli mo}i. To }e ovekove~iti
wegov `ivot u postojanim strukturama kamena. Sve {to je gradio je po
ugledu na rimske imperatore, samo megalomanski konstituisano.
Veliki mitovi na kojima se temeqila ideologija imaju svoje pod
mitove ili mitske dihotomije mu{ko - `ensko. U dihotomiji mu{ko `ensko potpadaju i druge dihotomije kao na primer aktivno - pasivno.
@ena dobija ulogu majke, a mu{karac heroja - ratnika. On je aktivan, a
ona je pasivna. Wen jedini zadatak je da ra|a i da neguje. Ona je
postojana, kao zemqa.
Sama li~nost Tomasa Bernharda se ogleda u kulturolo{kom i
emotivno produbqenom pesimizmu. Borave}i u nacisti~kom kampu za
mlade, okru`en trule`i u kojoj je raslo austrijsko dru{tvo, on ra|a
specifi~nu svest koja }e obele`iti wegov rad. Prili~no sklon
apstraktnim spekulacijama, on u jednom trenutku ra|a misao: "O
propaloj austrijskoj dr`avi i narodu osu|enom na slaboumnost." Kao
proizvod takvog ukorewavawa duha, on je kroz svoje delo odrastao
potpuno predan impulsu koga obele`ava odvratnost prema svakom
vidu, autoriteta i mo}i, dru{tvenim institucijama. Produkt
Bernhardovog sveta je "~ovek od duha". 1)

ESTETIKA SVETA TOMASA BERNHARDA I MESTO

"^OVEKA OD DUHA" U WEMU
On je protagonista koji `ivi u svim wegovim delima. ^ovek od
duha je mu{karac koji nema egzistencijalnih problema, pa u svom
skrovi{tu od sveta mo`e nesmetano da ~ita [openhaurea,
Dostojevskog, Tolstoja. Bernhard je ignorisao zahteve dobrog
vrednovawa kwi`evnog dela, koja bi ga dovela do visoke lestvice na
skali estetskih kategorija. On u svom delu dolazi do opsesivnog
ponavqawa tema, konstalacija. me|u opsesijama, pojavquje se i sama
unutra{wa porodi~na struktura: brat i jedna ili dve sestre.
Roditeqi koji su ostavili bogastvo deci su odavno umrli, odrasla
deca nemaju naslednike, a nisu ni u braku, budu}i da se nalaze u
simboli~koj patolo{koj povezanosti. ^ovek od duha je potpuno
posve}en fa{isti~koj ideologizaciji `ivota. Me|utim, osnovna
mitologizacija fa{izma u Bernhardovoj filozofiji, poprima
izpa~en oblik. "^ovek od duha" podnosi nizine neduhovnog `ivota,
zahvaquju}i svojoj sestri koja mu je fanati~no posve}ena i ima snage
za prakti~an `ivot. ^ovek od duha prihvata asocijalnost, da bi
188

ULICA KRITIKE
izolovano `iveo sa sestrom. ^ovek od duha decenijama poku{ava da
napi{e svoje `ivotno delo. Me|utim on vidi besmislenost u tom
poduhvatu zato {to delo nikada ne mo`e biti savr{eno u
nesavr{enom svetu.
Kao i ostale strukture, Bernhard i same dramske strukture ne
konstitui{e na postulatima. Dijalo{ke strukture on prevara u
monologe, odnosno monologoziraju}e Ja koje dominira u ~itavom
wegovom delu. U procesu uni{tewa sebe, "~ovek od duha ne poludi ve}
se transformi{e u ludu. On tragi~nost sveta posmatra sada ve} kao
komediju.

SCENSKO OTELOTVOREWE TRANSFORMACIJE

ESTETSKIH KATEGORIJA U DIHOTOMIJE
NACISTI^KE UMETNOSTI NA PRIMERU DRAME
"PRED PENZIJOM" TOMASA BERNHARDA
Drama "Pred penzijom" i wena komedija se grade oko proslave
Himlerovog ro|endana. Rudolf je brat koji `ivi sa dve sestre. On je u
pro{losti bio pomo}nik upravnika koncentracionog logora. Vera
koja ovde predstavqa fanati~no posve}enu sestru u incestuoznom je
odnosu sa bratom. Wih povezuje isti prezir prema svetu i slavqewe
fa{isti~ke ideologije. Klara je opozicija, po svojim uverewima, ali
neophodan element wihovog opstanka. Klari je neophodno da ima
dokaz o svom ube|ewu o pokvarenosti sveta koji pothrawuje u bratu i
sestri. Ona je invalid, vezana, metafora inhibiranosti sveta,
izgovor za neizla`ewe iz samog sveta. Svako je ovde mu~iteq i `rtva.
Predmet mr`we je istovremeno i predmet privla~nosti {to je jednim
imenom obuhva}eno u Bernhardovom delu, a to je qubavna mr`wa.
Bernhard veruje u realtivne estetske vrednosti. Sve je istovremeno
lepo i ru`no, dobro i zlo, mrtvo i `ivo. U svakom ~oveku postoji
zlo~inac koga treba otkriti. Rudolf - ~ovek od duha i nacista
poseduju dihotomiju duha. "^ovek od duha" najvquje ponovni dolazak
nacizma, a nacista se novom dolasku raduje. Ono {to je Bernhardova
misao tokom ~itavog wegovog dela je da se fa{izam iznova vra}a, samo
u drugim formama. Fa{izam je za Bernharda `ivotni kredo. Iz wega
prozilazi zlo koje kod Bernharda izgleda banalno. Tako jednostavno
nailazi, i ru{i konstrukciju duha.
Da bi se materijalizovala ~itava slo`ena konstrukcija pulsa
Bernhardovog sveta, potrebno je precizno spu{tawe ~itave ma{inaerija na scenu. Svi likovi drame "Pred penzijom", su slojeviti.
Glumci, koji koji se prepu{taju stapawu sa likovima ~itave drame,
moraju delovati na vi{e planova. Metodologija stvarawa takvog
189

sveta zahteva slojevite unutra{we i emotivne izvore. Stapaju}i duh

koji nije sazdan samo od emotivnih na~ela, ve} i ideolo{kih u
wegovom slu~aju treba naseliti glum~evu du{u.
Scenografija uglavnom mo`e biti usko povezana sa idejnim
tokom dramskog pisca i rediteqevog ~itawa i wegovog pro`ivqavawa autorovog sveta.
Kao primer, uzimam izvo|ewe drame "Pred penzijom", u re`iji
Dina Mustafi}a. Drama je premijerno izvedena 8. oktobra 2006.
godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Okvir sveta
postavqen je u crno - belom ambijentu {ahovnice kao tla. Mitska
dihotomija je odra`ena u tlu. U tlu koje je besprekorno o~i{}eno, gde
svaki predmet na sceni ima svoj odraz , ogledaju se i osnovne gore
pomenute dihotomije, a to su mu{ko - `ensko, aktivno - pasivno. Sve
ove potkategorije potpadaju pod dve osnovne estetske kategorije lepo
- ru`no. O{tre ivice ptedmeta na sceni, jednostavni, ali nagla{eni
minimalizam ukazuje na hladno i sterilizovanu doslednost pravilima. Neizbe`na zastava, kukasti krst kojim glavni junaci, Vera i
Rudolf, dr`e kao potvrdu vere u ideologiju fa{izma. Himlerov
portret visi na blistavo belom zidu. Portreti su vrlo ~esto
obele`je u svetu politi~ke idolatrije. Deifikacija diktatora je
uvek predstavqewa u neizbe`nom postojawu portreta u svakoj
porodi~noj ku}i i postojawu ku}nog svetili{tva. Klavir je deo
scenografije, u ku}i imu}nog gra|anskog okru`ewa. On je privid
rafiniranog duha i po{tovawa umetnosti, pre svega Vagnera u
muzi~kom svetu. Ovakav privid ~esto sre}emo kod diktatorskih
re`ima. Kostimografija je jo{ jedno sredstvo scenografskog
otelotvorewa Bernhardovog sveta. Rudolfova besprekorno opeglana
uniforma, i o~i{}ewe ~izme, su poseban motiv fa{isti~ke ideologije, a i jedan od motiva Bernhardovih drama. "^ovek od duha" ne
funkcioni{e bez slu{kiwe koja opsesivno pegla wegova odela. Tu
ulogu je ovde preuzela sestra Vera. Opsesivno pegawe, obla~ewe
pripada ulozi, mada izopa~enoj - majke. Besprekorna Verina frizura
i kostim postavqa spoqa{wi okvir "`ene u slu`bi"
Psihologizacija likova u slu`bi Bernhardove ideje izopa~enog
dru{tva preuzima i izopa~ene mitove nacisti~ke ideologizacije.
Glavni akteri dihotomije mu{ko i `ensko su Vera i Rudolf. Wihova
izopa~enost se ogleda u incestu. Vera ukazuje svojom figurom na
plodnu `enu Nema~ke, ali ona ne ra|a. Ona je ve~no predana izolaciji
i o~uvawu ideologije za koju se Rudolf zale`e. Rudolf je ~ovek
nacizma, ratnik i wegova ideologija se ogleda u formi spoqa{weg
izgleda i gestova. Me|utim, kao Bernhardov "~ovek od duha", sav od
suprotnih svetova ide ka samodestrukciji. Vera koja je oponent u
lepr{avoj haqini, predana socija~isti~kim idejama, ima druge okove
190

ULICA KRITIKE
- invalidska kolica koja je neizbe`no teraju da ostane u sopstvenom
paklu i koja su istovremeno sastavni deo scenskog otelotvorewa
misaone ideje.
Ra|awe estetike jedne epohe ra|a se kao jedan od preduslova za
postojawe odre|ene politi~ke ideologije. Pod skrivenim zovom za
vi|ewe druga~ijeg sveta, {to je ina~e uloga umetnosti stvara se
potpuno novi svet sa novom estetikom i ona se vi{e ne dovodi u
pitawe. Prikazuju}i taj novi svet nove estetike, Bernhard, a i
Mustafi}evo ~itawe same drame, ra|aju tre}u vrstu estetskih
kategorija koje duboko zalaze u relativizam ne samo Bernhardovog
sveta, ve} izopa~enosti ~oveka koja kao produkt ra|a nove forme zla.

1) "Pred penzijom", Tomas Bernhard, re`ija: Dino Mustafi}, JDP, Beograd,

premijera 8. oktobar 2006.

191