ta znam?

Istorija Venecije
KRISTIJAN BEK
lan Venetskog instituta i Akademije dei Lincei
Profesor Pariskog univerziteta Sorbona
Preveo s francuskog
Nikola Bertolino
XX VEK

. . 2008. . .
Naslov originala
Christian Bec, Histoire de Venise
Presses Universitaires de France, 1993
1. izdanje, 1993
(Que sais-je? br. 522)

SADRAJ

Uvod

I poglavlje Koreni
II poglavlje Mo u usponu
III poglavlje Zlatno doba (XIIIXV vek)
IV poglavlje Sjaj i propadanje (XVIXVIII vek)
V poglavlje Od pada Republike do naih dana
Epilog Predodbe i mitovi o Veneciji

Mape i dokumenti
Bibliografija

UVOD

U svetu nema grada koji se moe s pravom hvaliti da ima tako izvanredan ivotopis kao
Venecija. Nastavi verovatno jo u rimskim vremenima, ona ponovo stie oblik i vraa se u ivot
tokom varvarskih najezdi u VI i VII veku nae ere. Kao vizantijski dukat 1, ona je preivela pad
Ravenskog egzarhata i odolevala pritisku Franaka sve dok nije stekla svoju autonomiju u
podruju oko Rialta.
To je mesto kamo su sredinom IX veka donete moti sv. Marka, koji postaje zatitnik
zajednice, kasnije nazvane Civitas Veneciarum, sa dudem (dux) na elu.
Veoma brzo posle toga, Venecija doivljava snaan privredni razvoj zahvaljujui svojoj
pomorskoj trgovini. Poevi od hiljadite godine, pa tokom sledeih vekova, njeni mornari,
trgovci i brodovlasnici stvaraju u Sredozemlju jedno prostrano carstvo. etvrti krstaki rat,
skrenuvi od svog cilja, donosi Republici nadmoan poloaj na Levantu, kako na, kopnu tako i na
moru poloaj koji ona od tada nastoji da odbrani od svojih suparnika.
Unutar svojih granica ona postepeno uvodi originalne institucije, kombinujui na
idealan nain, u oima vlastitog i stranog javnog mnjenja vlast jednog pojedinca (duda) sa
vlau jedne elite (Senata) i svih ostalih (Velikog vea). Svih ostalih: re je, u stvari, samo o
veoma uskom krugu koji ine lanovi trgovake aristokratije starijeg porekla, a koji je od 1297.
zatvoren za nove pridolice. Takav kakav je tada ustanovljen, venecijanski Ustav ostao je na
snazi tokom pet stotina godina. ne pretrpevi znatnije izmene, to je jo jedan razlog za divljenje.
Ali pritisnuta Turcima na Istoku, Serenissima2 se malo-pomalo morala okretati ka
kontinentu i stvarati sebi carstvo u Italiji; od Friulija na severu, sve do na nekoliko milja od
Milana na zapadu, a na jugu sve do krajeva u blizini Ferare.
Poetkom XVI veka suparnici Republike zaustavili su njenu ekspanziju na kontinentu.
Otkriem Amerike. pomorska trgovina se polako poela premetati sa Sredozemnog mora na
Atlantik. Venecija je malo-pomalo slabila ekonomski, fosilizovala se politiki, a na Levantu
gubila svoje teritorije. Ali zato se nije gasio njen izvanredni sjaj u svim oblastima kulturnog
ivota: u arhitekturi, slikarstvu, knjievnosti.
Godine 1797, usled svoje slabosti i nesposobnosti ljudi koji su njom upravljali, Republika
iji je simbol lav pala je bez borbe u ruke Bonaparte, koji ju je ubrzo potom ustupio Austrijskom
carstvu. Postavi ponovo plen Francuza pod Napoleonom I, da bi zatim opet dospela pod
austrijsku vlast, Venecija je bila potinjena strancima sve do 1866 (izuzev za vreme kratkotrajne
II republike 1848. godine).
Prisajedinivi se 1866. godine Italiji, Venecija je poela prolaziti kroz period strane
obamrlosti, tako da je poslala provincijalna, pa se ini nesposobnom da vrati svoj nekadanji sjaj.
Danas je suoena sa takvim opasnostima kakve su potonue, ekoloko zagaenje i veliki
demografski pad. U emu je njena budunost: da li samo u munom odravanju mesta na kojemu
se nalazi i njenih remek-dela, ili pak u obaveznom prilagoavanju zahtevima modernog doba?
To su pitanja i problemi o kojima e biti rei u daljem tekstu, gde emo pokuati da
pruimo jedan sintetian pregled, ali i da jednoj izuzetnoj ljudskoj zajednici i izvanrednoj
civilizaciji odamo poast punu divljenja i ljubavi.

Vojni okrug. (Prim. prev.)

Serenissimo je superlativ od prideva sereno (vedar, svetao); to je u isti mah i titula koju su nosili visoki
dostojanstvenici kakav je mletaki dud (a koja bi se mogla prevesti kao svetli, prejasni); la Serenissima
Repubblica, ili, krae, Serenissima, bio je uobiajeni naziv Venecijanske (Mletake) republike. (Prim. prev.)
2

I poglavlje
KORENI
Blato, pesak i voda
Grad u najpotpunijem smislu rei, Venecija je remek-delo, nametnuto od strane ljudi
prirodi koja je, u poetku, bila pre neprijateljska nego blagonaklona prema njegovom nastajanju.
Lagune u severozapadnom uglu Jadranskog mora predstavljaju neizmerno prostranstvo
slane ili boatne vode, peska i blata. Idui od severa ka jugu, najpre nailazimo na oblast u kojoj je
laguna suena, od Soe do Pjave; potom, od Jezola do Kjoe, na neto ire podruje koje sa
otvorenim morem spajaju prolazi (porti), probijeni u duguljastim priobalnim trakama kopna
(litus/lidi); zatim na izboinu koju ini pokretna delta reke Po; te najzad, na oblast zatvorenih
laguna izmeu Komakja i Ravene.
U sredinjoj laguni a to je ona gde se nalazi Venecija voda je mirna, ne mnogo
duboka. ali izloena rastu i povlaenju veoma snanih plima. Tu se iz movarnog prostranstva od
poetka izdvaja vie ostrva (Murano, Burano, Torelo i druga), kao i jedno otoje (Rialto) od
ezdesetak malih ostrva koja jedva izviruju iz vode, a grupisana su oko meandra nekadanje reke
(budueg Velikog kanala).
Otean pristup ovom mestu, gde se kroz kanale moe kretati samo u barci, u znatnoj meri
osigurava njegovu bezbednost. Njegov poloaj postrance od kopna koje je tokom vekova bilo
na udaru osvajaa, a potom potresano mnogobrojnim politikim preokretima pogodovao je
njegovim stanovnicima u sticanju nezavisnosti. Njih je pak nedovoljnost sredstava za ivot gonila
na more, iz kojega su dobijali so i ribu i na kojemu su se bavili trgovinom. Tekoe opstanka u
takvoj sredini razvijale su kod njih preduzimljivost, duh zajednitva i rodoljublje.
Poeci
U rimsko doba, Akvileja, na severu, osnovana 181. godine pre Hr., bila je administrativno
sredite te oblasti, rena luka i raskrsnica puteva. Grado, u neposrednoj blizini, bio je baza
mornarice i pomorska luka. Na jugu je Kjoa kontrolisala trgovinu usmerenu ka Padovi.
Godine 402. posle Hr., Alarihovi Goti napali su Akvileju i opustoili itavo njeno
podruje. Time su izazvali bekstvo stanovnitva i njegovo privremeno izbeglitvo u laguni.
Prema legendi koju su kasnije negovali Venecijanci, kako bi pokazali drevnost svog grada i
davnanje poreklo njegove slobode, Venecija je navodno osnovana 25. marta 421. na ostrvcima
podruja nazvanog rivus altus (Rialto).
Godine 425. Atila i njegovi Huni ponovo su spalili Akvileju i opustoili Konkordiju. Kao
i u prethodnom sluaju, taj upad je zacelo primorao stanovnike oblasti da potrae spas dalje od
kopna, na otoiima lagune. Tako okupljeno, ovo stanovnitvo je po svoj prilici oko 466. godine
uvelo rudimentaran sistem vladavine izborom tribuna.
Siavi u Italiju 486. godine, voda Ostrogota Teodorih ubio je 493. godine Odoakra, te se
potom smestio u Raveni, gde se proglasio kraljem, ime je prouzrokovao novo preseljavanje
stanovnitva ka moru. On je poverio lokalnu upravu svojim inovnicima.
Teodorihov ministar Kasiodor poslao je 537. godine, posle smrti svog kralja, pismo
tribunima koji su bili na elu stanovnitva lagune, traei da mu pomognu da u vreme gladi koja
je zavladala prevozi iz Istre neophodne ivene namirnice. Tim tribunima bez sumnje vojnim
3

voama koji su takoe vrili sudske i upravne funkcije Kasiodor je visokoparnim jezikom
izrekao svoje divljenje za njihov nain ivota. On je na taj nain posvedoio da su postojale, ve
u VI veku, u laguni i na rekama, izvesne pomorske delatnosti (trgovina, pomou brodova, sa
krajevima du obale i s one strane Jadrana, te ribolovi dobijanje soli iz mora), kao i neka vrsta
mitske duhovne istote: Ti hvale vredni itelji venetskog kraja, nekad bogatog ljudima
plemenita roda, dospevaju na jugu do Ravene i Poa; na istoku uivaju u blagodetima jonskog
primorja: tamo plima svojim kolebanjima u redovnim razmacima preplavljuje ravno tle; rastui,
ona prekriva sav predeo, a opadajui, oslobaa ga. Ovde je va dom nainjen poput gnezda ptica
movarica, jer ono to je sada kopno, ponekad se pokazuje kao ostrvo, tako da tamo gde se
iznenada ponovo ugleda, nepromenjen, raniji izgled predela, zaista pomiljamo da smo na
Kikladima. Zbog te velike slinosti, naseobine koje su proizvod prirode, ali koje su utemeljene
nastojanjem ljudi, pokazuju se kao razbacane po toj vodenoj povrini, rasprostirui se na prilino
velikom prostranstvu: u stvari, zemljite se uvruje spletovima savitljive trske i ne zazire se od
toga da se lako krhka odbrana suprotstavi navali mora... Stanovnitvo stoga raspolae samo
jednim sredstvom za ivot, a to je riba koje ima u izobilju: siromasi tu ive na ravnoj nozi sa
bogatima; svi se krepe jednom jedinom hranom, svi nalaze utoite u jednoj jedinoj vrsti
nastambe; dom u kojemu ivi njihov sused ne izaziva kod njih surevnjivost. te ivei tako
umerenim ivotom izbegavaju dobro poznati porok kojemu je izloen svet. Sve svoje snage oni
ulau u iskoriavanje solana...
U godinama 568570. Langobardi se nastanjuju u dolini Poa; zasnivaju kraljevstvo u
oblasti oko Pavije, te izazivaju odlazak, ovaj put masovan i trajan, ne samo siromanog sveta, ve
i zemljoposednika, civilnih, vojnih i verskih dostojanstvenika. Patrijarh iz Akvileje (biskupskog
sedita koje je, prema legendi, osnovao sv. Marko) premestio se u Grado. Treviani su osnovali
naselja na ostrvima Rialta i Torela, Padovani u Malamoku, Friuljani u Gradu i Kaorlu. Kjoa i
Jezolo takoe su primili izbeglice. Godine 639. podignuta je bazilika u Torelu (ponovo
izgraena 864, a potom i 1008). Iste godine, poto su Langobardi opseli Oderco, vizantijski duks
osnovao je novi grad itanovu, ili Herakleju, po imenu cara Heraklija (Iraklija).
Svim ovim naseljima upravljala je vizantijska administracija na ijem je elu bio ravenski
egzarh, koji je vladao do 751, kada je Ravena pala, to je bio i kraj lombardijskog egzarhata.
Poto je vizantijski car godine 726. svojim ediktom zabranio potovanje svetih slika,
pobunili su se crkveni ljudi na Zapadu, a stanovnici lagune stali su na njihovu stranu.
Venecijanska vojska izabrala je nevizantijskog duksa (duda) koji se zvao Orso (Ursus). Sukob
je okonan tako to se ovaj potinio egzarhu, a njegove su funkcije potvrene od strane cara. Ali
desetak godina kasnije ubijen je, a vladavina nad oblau privremeno je vraena vojnim
zapovednicima koji su svi bili lokalnog porekla, ali su upravljali u okviru vizantijske
administracije. Orsov sin, Diodato (Deusdedit), drugi venecijanski dud, premestio je godine
742. sedite vlade iz itanove u Malamoko.
Tako je vrhovna titula ve tada teila a teie i dugo potom da postane svojina neke
dinastije, ili neke od monih porodica, poto je trenutno vladajui dud nastojao da njegov sin
bude naimenovan najpre za njegovog pridruenog vladaoca, a zatim i za njegovog naslednika.
Tako je dud Mauricio (Maurizio, Mauricijus), koji je izabran 764. a oko 775. podigao katedralu
sv. Petra u Kastelu, pridruio sebi u vladanju, 778. godine, svog sina ovanija (Giovanni,
Johanes) koji ga je po njegovoj smrti i nasledio. Ali porodici Obelerio (Obilerius) uspelo je da
dudevi ovani i Mauricio II budu 803. godine svrgnuti... Suparnitvo i surevnjivost klanova
spreili su uvoenje nasledne monarhije u Veneciji.
4

Meutim, poto je franako carstvo progutalo langobardsku kraljevinu, Karlo Veliki je

nameravao da svojoj dravi pripoji i venetsku oblast. Stoga je poslao svog sina Pipina da zauzme
lagunu. Pipin se doepao Kjoe, Grada, itanove i Jezola, ali njegovo je napredovanje zaustavio
otpor stanovnitva okupljenog kod Rialta, pa se on na kraju morao povui. Sledee godine, na
osnovu ugovora zakljuenog izmeu istonog i zapadnog carstva, ovo poslednje je odustalo od
polaganja prava na venetsku oblast, koja je ostala pod vizantijskim suverenitetom. Mada su
dudevi i dalje bili pravno potinjeni Vizantiji, koja im je dodeljivala poasne titule (meu njima
i titulu hipatos. konzul), Venecija je teila faktikoj nezavisnosti, a uz to se i odvajala od
ostalih krajeva Italije, izbegavajui na taj nain socijalno-politike potrese kroz koje e oni
prolaziti.
Ka nezavisnosti
Organizator otpora itelja venetske oblasti protiv Franaka, Anjelo Parteako [Agnello
Parteciaco, ili Parteipacio (Partecipazio), Agnellus Particiacus], doao je na elo dukata 811.
godine. On se sa Malamoka premestio na ostrva Rialta koja su bila bezbednija i od svog
doma napravio dvorac u kojemu je bilo sedite vlade. Tako je to mesto postalo novi politiki,
trgovinski i verski centar lagune. Otoii su ojaani i na njima su izgraene kue koje su najee
bile od drveta, sa slamnim krovom, ali su ve imale dvoja vrata, od kojih su jedna bila okrenuta
ka kopnu.
Godine 829. dud ustinijano Parteako (Giustiniano Parteciaco, Justinianus Particiacus),
Anjelov sin, potpisao je testament koji nam prua dragocene podatke o porodinim dobrima. Tu
se pokazuju dve vrste dobara i prihoda: neki su karolinkog tipa, kao to su kue, zemljini
posedi, te 'pridvorje', koje predstavlja sredite gazdinstva (curtis, kako su ga nazivali na Zapadu),
sa izvesnom koliinom pokretnih dobara: robovima, govedima, raznim oruem, meu kojim i
onim od eleza; ali nalazimo i zaine, ukrase i naroito 'solde', uloene u znatnim iznosima
u trgovinu na moru, pa ukoliko navedene libre predstavljaju obraunsku monetu koja odgovara
srebrnom novcu sa Zapada, ini se da 'dejstvujui' soldi predstavljaju stvarnu monetu, koja ne
moe biti nita drugo do zlatni solidus, osnova vizantijske monete. Ovaj dokument predstavlja.
dakle, svedoanstvo o tome kako je rano u Veneciji poela trgovinska delatnost, po svoj prilici sa
vizantijskim svetom. [Brauntajn-Delor (Braunstein-Delort).]
Legenda tvrdi da su u godini koja je prethodila ovom testamentu, 828, dva venecijanska
trgovca donela iz Aleksandrije telo svetog Marka, sakriveno ispod svinjskih polutki; da su
zahvaljujui svetim motima izbegli strahovitu oluju, te da su ih u Veneciji radosno doekali
patrijarh iz Grada, biskup iz Olivola i dud koji je odmah naredio dase pored njegovog dvorca
podigne kapela, gde e posmrtni ostaci svetitelja biti uvani. Od tada e ovaj jevanelist biti
moni pokrovitelj Venecije kojemu e se svi obraati u molitvama i prilikom bitaka, dok e lav,
njegov znak, ukraavati zastave, brodove i spomenike.
Krajem prve treine IX veka Venecija je ve bila stekla svoje glavne karakteristike. Na
njenom elu je dud, sa veoma irokim ovlaenjima, a pomau mu dva tribuna, proizala, kao i
on, iz krupne zemljoposednike aristokratije koja ulae sredstva u trgovinu. Pod takvom
vladavinom, Venecija namee svoj uticaj u laguni i u oblinjem kopnenom pojasu, uvrujui
svoj poloaj na razmei vizantijskog, franakog i slavenskog sveta. Preko nje, najzad, ide i
trgovina izmeu Carigrada i Zapada.
5

Ugroeni od strane slavenskih gusara, koji iz dalmatinskih gradova kreu u pljakake

pohode po Jadranskom moru, kao i od onih saracenskih, koji stiu sa Sicilije i iz Barija,
Venecijanci uspostavljaju ne bez tekoa, i zahvaljujui svojoj floti sopstvenu nezavisnost
izmeu dvaju carstava. Tako su 840. godine sakupili ezdesetak brodova, sa posadom od dvesta
ljudi na svakome od njih, ali su ipak pretrpeli poraz od muslimana pristiglih iz Tarenta. Meutim,
ve dve godine kasnije stvorili su novu, isto tako veliku eskadru.
Ugovorom sa Lotarom3 iz 840, utanaene su pojedinosti iz mirovnog ugovora zakljuenog
izmeu Vizantije i Franaka, tako to je ustanovljena autonomija venecijanske teritorije koja je,
pored ostrvlja Rialta, obuhvatala Olivolo, Murano, Malamoko, Kjodu, Torelo, Burano,
itanovu, Kaorle, Grado, usque ad aquas salsas4. U ugovoru su nabrojani gradovi na kopnu koji
odravaju veze sa venecijanskim ostrvima i opisana je trgovinska i zemljoposednika delatnost u
kojoj Venecija ima pravo da uestvuje. A pre svega, dud se u tom spisu vie ne naziva
poniznim duksom venecijanske provincije, ve slavnim duksom Venecijanaca.
Drugi znak postepenog osvajanja nezavisnosti predstavlja uvoenje venecijanskog novca.
Na prvim srebrnjacima koji na sebi nose ime Venecije u poetku su se na aversu nalazila imena
careva Zapada. Ali oko 875. na njihovom se reversu pojavljuju rei Christe salva Venecias, a na
drugoj strani natpis kojim se Gospod poziva da uva rimskog cara, to jest onoga na Istoku.
Meutim, venecijanski novac predstavlja i znak privrednog poleta. Venecijanci izvoze na
Istok neke proizvode sa Zapada (meu njima i drvo), a na Zapad uvoze so, ribu, zaine i svilene
tkanine.
Privredni polet praen je demografskim i politikim razvojem. Godine 900, pored duda
Petra Tribuna (Pietro Tribuno, Petrus Tribunus) imenovane su i sudije (judices), pripadnici
monih porodica, sa ovlaenjima koja su ograniavala mo efa drave.
U suoenju sa pretnjom Madara, koji su se doepali itanove, Altina i oblasti Treviza i
Padove, ali su ih Venecijanci porazili 899, taj isti Petar Tribun naredio je da se izgradi bedem koji
se prostirao od dvorca, pa du istone obale Olivola sve do crkve Santa Maria Zobenigo. Time se,
tako rei, materijazovalo ono to e postati grad Venecija: Civitas Rivoalti, a potom Civitas
Veneciarum.
U X veku izgled Venecije mora da je bio otprilike sledei. U oblasti nazvanoj Rialto a
to ime tada nije oznaavalo i etvrti sa one strane Velikog kanala, ve samo one kojima
odgovaraju dananji sestiere5 San Marko i jedan deo sestierea Kastelo unutar mea obeleenih
kanalima udeka i Murano, sa krivuljom Velikog kanala u sredini, padaju u oi poneka crkva i
kapela, dudeva palata u obliku tvrave, te gomila kua stisnutih jedna uz drugu, esto i sa vrtom
pored sebe. Mada je veina njih jo uvek bila od drveta, u njih su ponekad ugraeni i
arhitektonski elementi poreklom najpre iz itanove i Malamoka, a potom i iz Torela i drugih
mesta. Naime, mada je Torelo u IX veku bio sedite biskupa i, prema reima jednog istonog
cara, veliko trgovite, u X veku poelo je njegovo postepeno opadanje u korist novog centra.
3

Re je o franakom caru Lotaru I, sinu Ludviga I Pobonog. Ludvig je 839 god. poverio upravljanje zapadnim delom
svoje carevine svom najmlaem sinu i miljeniku Karlu (poznatom pod nadimkom elavi), dok je istoni deo, dakle i
Italiju, dao na upravljanje Lotaru. (Prim. prev.)
4
Sve do slanih voda. (Prim. prev.)
5
Sestiere, esti deo; svaki od est delova na koje su nekad bili podeljeni pojedini gradovi u Italiji. Venecija je i
danas zadrala takvu podelu. Tri sestierea prostiru se s jedne strane Velikog kanala: San Marko, Kastelo i Kanareo;
a tri sa druge: Santa Kroe, San Polo i Dorsoduro. (Prim. prev.)

Jo uvek pravno potinjeni Vizantiji, dudevi su se i dalje pokazivali nesposobnima da

nametnu svoje naslednike za vie od dve ili tri generacije posle sebe. Meu velikim porodicama
iz kojih su poticali tribuni, kao to su porodice Parteako, Orseolo i druge, glavnu re je esto
imala porodica Kandijano (Candiano). Energini, agresivni, arogantni, uporni, oni su se nalazili
na vlasti od 932. godine. Jedan od njih, Petar Kandijano IV, izabran 959, oenio se sestrom
markiza od Toskane Valdredom (Waldrada), koja mu je u miraz donela velike zemljine posede u
Friuliju i u oblastima Treviza i Ferare. Dospevi do vrha vlasti, ponaajui se kao pravi feudalac,
izazvao je 976. godine pobunu naroda koji ga je ubio i zapalio palatu dudeva i mnoge susedne
zgrade, meu kojima i crkvu sv. Marka.
Nasledio ga je Petar I Orseolo koji nije dugo vladao, poto je 978. dao ostavku i povukao
se u samostan. Imao je ipak dovoljno vremena da pone ponovnu izgradnju dudevske palate i
crkve sv. Marka. Za ovu poslednju naruio je iz Carigrada oltarsku plou koja e nakon to
mnogo puta bude uveavana i preraivana postati Pala d'oro6.
Slabost poslednjih dudeva iz tog stolea nije bila nita manja, tako da su se oni pokazali
nesposobnima da uvedu vladavinu reda. Sve e se, meutim, promeniti kada 991. godine bude
izabran Petar II Orseolo, ija vladavina na blistav nain oznaava ulazak u XI vek i s kojim
zapoinje uspon mletake moi.
II poglavlje
MO U USPONU
Doba poleta
lanovi porodice Kandijano, nalazei se na elu dukata tokom vie decenija, doiveli su
neuspeh, pa je Veneciju krajem X veka zahvatila kriza kako u unutranjem ivotu, tako i u
spoljnim odnosima.
Pripadajui stranci koja se suprotstavljala Kandijanima, sin duda Petra I (onoga to se
978. povukao), Petar II Orseolo, izabran 991, uhvatio se s tim tekoama ukotac i doneo gradu
nov polet. Linost od prvorazrednog znaaja u politikom, diplomatskom i vojnom pogledu, tako
da joj vrednost priznaju i savremeni hroniari (meu njima i jedan od njegovih bliskih saradnika,
akon ovani), on je zapoeo ostvarivanje jednog veoma dalekosenog programa. Ponovo je
uspostavio jedinstvo unutar zajednice, postigao da ona bude priznata od strane istonog i
zapadnog carstva, te uvrstio mo Venecije na Jadranskom moru.
Godine 997. izglasan je zakon kojim se osuuje buntovniki duh. Taj zakon, posle
estokih borbi meu strankama u prethodnom stoleu, izraavao je sveoptu elju za javnim
mirom. S druge strane, suprotstavljajui se namerama patrijarha iz Akvileje da potini patrijariju
u Gradu, kao i pretenzijama biskupa iz Treviza, Beluna i enede da svoju jurisdikciju nametnu
teritorijama na rubovima lagune, Orseolo je branio autoritet i nezavisnost svog svetenstva,
koristei kao oruje, na primer, i uskraivanje soli, kako bi biskupa iz Beluna primorao da
popusti.
Sa zapadnim carstvom on je 992. godine potpisao sporazum kojim je raniji ugovor meu
susedima pretvoren u ugovor meu narodima. Ta bilateralna nagodba predstavljala je neku
6

Zlatna ploa. (Prim. prev.)

vrstu implicitnog priznanja samostalnosti dukata. Godine 996. Orseolo je za Venecijance

obezbedio pravo da na obalama reka Pjave i Sile otvaraju poslovnice i skladita, to je
predstavljalo jamstvo da se mogu slobodno kretati i da na teritorijama carstva budu osloboeni
plaanja taksa. Najzad, godine 1001, prilikom tajnog susreta sa Otonom III u Veneciji, iako je i
dalje odbijao da prikljui Veneciju njegovom taboru, uspeo je da grad bude osloboen obaveze
da plaa danak carstvu.
Sa Carigradom dud je uspostavio tesne veze i uzajamno poverenje, zasnivajui to na
podrci koju je istonom carstvu pruio na moru. Ve 992. godine jedna carska hrisovulja
(zlatna bula) svedoi o toj injenici. Na osnovu nje, venecijanski su trgovci za svoju robu
plaali umanjene takse, a omogueno im je i da se njihovim poslovima neposredno bavi
finansijska sluba prestonice. Zauzvrat, Venecija se obavezala da u svakoj prilici prevozi carske
vojnike sa Bosfora do vizantijskih teritorija u junoj Italiji. Bila je to teka obaveza, ali na osnovu
nje se podrazumevalo da u Jadranu carsku mornaricu treba da zamenjuje venecijanska, to je
ujedno bilo i preutno priznanje moi i autoriteta Venecije u ovoj regiji.
Godine hiljadite dud je krenuo u pohod protiv Slavena iz oblasti oko reke Neretve.
Odneo je blistavu pobedu u pomorskoj bici kod Zadra, te osvojio Korulu i Lastovo, znaajna
gnezda gusara. Primorao je Neretljane da se odreknu danka koji im je Venecija dotad morala da
plaa i uspostavio svoju vlast u znatnom podruju du dalmatinske obale. Ovaj uspeh simbolino
je potvren titulom dux Dalmatinorum koja mu je tada dodeljena. Ona e biti spominjana svake
godine, na dan Uzaaa, prilikom verskog obreda koji se vrio na moru i ime je bila
najavljivana i budua ceremonija venanja sa morem.
Mada je uz to potpisao i neke trgovake ugovore sa Arapima iz Sredozemlja, Orseolo je
ipak 1002. godine pokrenuo pobedonosni pohod protiv Saracena koji su bili napali i opseli Bari.
Dudeva politika zasnovana na ravnotei dvaju carstava bila je toliko uspena, da je on
jednog svog sina oenio neakom vizantijskog cara, a drugog snahom vladara nemakog Svetog
rimskog carstva. Umro je 1009, a nasledio ga je njegov sin Oton (kume istoimenog cara). Sin
nije bio ravan ocu, pa je 1026. oteran i morao je pobei u Carigrad, Taj zavrni neuspeh porodice
Orseolo niim ne umanjuje ranije uspehe njenih lanova: Oni su naznaili put kojim valja ii:
jednostavno odravati dobre susedske odnose sa carem Zapada, uviati znaaj tradicionalnog i
toliko korisnog sporazumevanja sa vizantijskim Istokom, ime biva omoguen razvoj pomorske
trgovine. [Tirije (Thiriet).]
U sledeim decenijama, uostalom, i dalje se ilo ve prokrenim putevima. U unutranjim
odnosima, praksa da dud imenuje svog saupravljaa i budueg naslednika bila je blizu svog
kraja za vreme vladavine Domenika Flabijanika (Domenico Flabianico, 10321042). Ta
promena, kao to tvrdi jedan venecijanski hroniar iz znatno kasnijeg razdoblja, pre je znaila da
je uveden nov obiaj nego da je proglaen nekakav zakon. No u svakom sluaju, praktino je
stavljena taka na sve dalje pokuaje dudeva da uspostave naslednu vlast, a s tim u vezi
stavljena je taka i na dudevsko tienitvo u Veneciji.
Domeniko Kontarini (Domenico Contarini), koji je izabran za duda 1042. godine,
smatrao je da crkva sv. Marka kakvu je poeo graditi Petar II Orseolo nije po meri grada, pa je
naruio nove projekte, zasnovane na planovima crkve Svetih Apostola u Carigradu. Obratio se
umetnicima iz Ravene radi izrade mozaika, a da bi zdanje bilo to lepe, traio je od trgovaca koji
su se vraali sa Istoka da donose mramor i skulpture.
U okviru gregorijanske reforme i raskola sa Istokom, izmeu patrijarha iz Akvileje i
onoga u Gradu nastavila se borba za uticaj. Godine 1053. papa Lav IX i rimski sinod priznali su
8

koegzistenciju dveju patrijarija i prava onoga u Gradu. Dud je eleo takav ishod, ali je odbio da
i jednom i drugom patrijarhu prizna veu vlast nad biskupijama u laguni i nad venecijanskim
crkvama.
Godine 1062. Kontarini je preduzeo nov pobedonosni pomorski pohod protiv Dalmacije i
zauzeo Zadar.
Njegov naslednik Domeniko Selvo zakljuio je sa zapadnim carstvom ugovor kojim su
pruane pogodnosti venecijanskoj trgovini u severnoj Italiji. Kad su Normani Roberta Gviskarda
(Guiscard) zauzeli Bari i Amalfi (1071), a potom i Salerno (1076), i time ugrozili veze Venecije i
Istoka, dud je, na poziv cara Aleksija I Komnina, zapoeo protiv njih niz veoma tegobnih vojnih
pohoda, praenih uspesima, ali i porazima; zbog poslednjeg takvog neuspeha, doivljenog pred
Krfom 1084, Selvo je bio svrgnut.
Tokom tih borbi, car Istoka je novom hrisovuljom 1082. godine dao znaajne povlastice
Venecijancima. Dud je tim dokumentom stekao doivotnu rentu (roga) i titulu protosevasta,
takoe doivotnu. Venecijanskim trgovcima data su skladita sa delom obale u Carigradu, jedna
pekara i sidrita, kao i dozvola da slobodno trguju sa itavim nizom luka i utvrenih mesta.
Potvrujui valjanost politike koju je Venecija vodila na Jadranu, ovaj dokument priznaje tako
rei potpunu njenu samostalnost u odnosu na istono carstvo. Povlaenim poloajem koji im je
dao 1082. godine car im je (Venecijancima) iroko otvorio vrata Istoka. Tog dana Venecija je
postala svetska trgovaka velesila. [Dil (Diehl).] A Vitalijano Falijer (Vitaliano Falier) dobio je
1094. godine titulu dux Croatiae.
Te iste godine sveano je osveena bazilika sv. Marka. Nakon to su bile nestale u toku
poara 976. godine, moti sveca udesno su pronaene u junom delu transepta novoga zdanja i
sahranjene u crkvi. To udo je uvealo ugled spomenika koji je tada bio najraskoniji u itavom
zapadnom svetu: crkva sv. Marka na blistav nain svedoi o pobonosti, bogatstvu i nacionalnom
ponosu Venecijanaca.
Dok je poetkom XI veka Venecija jo uvek bila samo ivahna ribarska i zanatlijska
palanka, krajem tog veka njena veliina i njen poloaj ve su neuporedivo znaajniji. Njom
upravlja dud uz pomo svog dvora, visokih dostojanstvenika i sposobne administracije.
Okupljajui se na javnim skuptinama, populus ga bira aklamacijom i obavlja zakonodavne i
sudske poslove. Dominantni element drutva ine case vecchie, stare porodice [Kontarini,
Orseolo, Falijer, Badoer, Mikjel (Michiel), ustinijan (Giustinian)], koje poseduju velika imanja
i stalno sve vie ulau u trgovinu, a uz njih i nove porodice, case nuove. Trgovaka drutva koja
one obrazuju zovu se rogadie i colleganze. Ona prva poveravaju robu nekom trgovcu, i njegov je
posao da tu robu proda; u drugima se kapital i rad udruuju, pa se dobici dele napola, a gubici u
odnosu dve treine/jedna treina.
Ispod sloja koji ine ti primati7 nalazi se jedan drukiji, sloj malih ljudi koji nije
strukturisan u vidu korporacija, a koji prema reima jednog hroniara iz tog doba niti ore,
niti seje, niti bere, ve ivi od mora.
Meutim, prvi krstaki rat i zauzee Jerusalima od strane vojske sa Zapada uskoro e svim
Venecijancima otvoriti nove perspektive.
Uprkos tekoama, nagli uspon

Oni kojima pripada prvenstvo. (Prim. prev.)

Ulazak Venecije u XII vek nije bio ba srean. U godinama 1105. i 1106. ona je stradala u
dva poara. Prvi je unitio otprilike est parohija; drugi je slistio stotine stambenih kua i mnoge
crkve. Stanovnici Malamoka, poto ih je oterala voda koja je bila u usponu, sklonili su se u
Kjou, u koju su premestili i svoju biskupiju. Godine 1116. u jakom zemljotresu ruile su se kule
i kue.
U oblasti Jadrana, ambiciozni maarski kralj Koloman, koji je nametnuo svoju vlast u
Hrvatskoj, osporio je dudu pravo na titulu dux Dalmacije. On je malo-pomalo irio svoju vlast
sve do obale, pa je 1105. uao u Zadar. a 1108. u Trogir.
Godine 1111. Aleksije Komnin dao je Pizancima znatne povlastice i jednu gradsku etvrt
u Carigradu, naruavajui tako iskljuivost prava venecijanskih trgovaca u istonom carstvu.
Godine 1118. car je iao ak dotle da je Venecijancima odbio da potvrdi prednosti koje su im bile
priznate 1082. Tako su se ovi poslednji prvi put nali suoeni sa injenicom da im Pizanci, koje
su doveli krstaki ratovi, konkuriu u istonom Sredozemlju.
Poznato je da su u prvom krstakom ratu, povedenom na traenje Urbana II, u borbu
protiv nevernika stupili uglavnom stanovnici Francuskog kraljevstva i Normani sa juga Italije.
Kao susedi Provansalaca, u njemu su uestvovali i enovljani, ija je podrka krstakoj vojsci
bila presudna, naroito prilikom zauzea Antiohije 1097.
Zainteresovani u prvom redu za uticaj krstakih ratova na trgovinu, Venecijanci su u
poetku oklevali da se i sami ukljue, pa su to uinili tek kad su shvatili kakve su prednosti stekli
u Svetoj zemlji njihovi pizanski suparnici. Stoga je njihova flota, kojom je komandovao dud
Vitale Mikjel, tek 1009. krenula ka Zadru, a potom dospela do Rodosa, gde se sudarila sa
brodovljem iz Pize. Polazna taka iz Egejskog mora ka prekomorskim krajevima, kako je tada
nazivana oblast u kojoj su krstai osnivali svoje drave [Lejn (Lane)], to ostrvo je tada bilo pod
vlau Carigrada. Suoivi se prvi put, Venecijanci i Pizanci zapodeli su bitku; oni prvi su odneli
pobedu i domogli se znatnog broja zarobljenika koje su uskoro pustili u zamenu za (neodrano)
obeanje Pizanaca da e odustati od svake trgovine u istonom Sredozemlju. Pobednici su se
potom zaputili du obala Kilikije i u Miri se doepali motiju (?) sv. Nikole, koje su prilikom
povratka doneli u domovinu i sahranili u crkvi na Lidu. Dospevi do obala Jerusalimskog
kraljevstva, stavili su se u njegovu slubu i pomogli mu u osvajanju Haife i Jafe (1100).
Godine 1122. Venecijanci su krenuli u nov pohod. U prolasku su zauzeli Krf i opljakali
Lezbos, Samos i Rodos. 1123. godine kod Askalona potukli su egipatsku flotu, te na taj nain za
izvesno vreme prekratili pomorsku mo Saracena u istonom Sredozemlju. Godine 1124.
uestvovali su u osvajanju Tira, koji se predao posle dugotrajne opsade. Kao nagradu za pruene
usluge, dobili su jednu gradsku etvrt u Akri i treinu grada Tira. Ubrzo su u gradovima
Jerusalimskog kraljevstva poeli osnivati i kolonije koje su imale crkvu (esto posveenu sv.
Marku), mlin, pekaru, javna kupatila i tvravu, a pored povlaenosti u oblasti sudske
nadlenosti, bile su osloboene plaanja taksa, poreza i carinskih dabina.
Posle Kolomanove smrti 1114. godine Venecija se suprotstavila Madarima, nastojei da
povrati izgubljeni poloaj u dalmatinskim gradovima. 11151116. ponovo je osvojila Zadar i
ibenik; zadrala je lokalne institucije, ali ih je stavila pod nadzor svojih inovnika s titulom
conte8. Godine 1125. morala je da nastavi borbu, ovaj put protiv Madara Stefana II, pa je,
8

Izvedeno od latinskog comites (mnoina od comes, pratilac), to je u doba Konstantina Velikog (a i kasnije, u vreme
Vizantije) predstavljalo visoku inovniku titulu iz koje e nastati i plemike titule comte (fr.) i conte (it.). (Prim.
prev.)

10

vrativi vlast nad Splitom i Trogirom, pretvorila severni deo Jadrana u venecijanski zaliv,
prema reima jednog kartografa iz tog doba. Dudu je data i titula totius Istriae dominator.
Poto je istonom carstvu bila neophodna njena vojna i ekonomska podrka, Veneciji su,
uprkos ozbiljnim problemima u odranju koegzistencije njenih trgovaca i Grka, hrisovuljom iz
1126. godine ponovo uspostavljena njena ranija prava. 1148. godine novim carskim ediktom
proirena je povrina venecijanske kolonije pored obale Zlatnog roga. Veneciji su za njenu
trgovinu postali dostupni Rodos, Kipar i ostrva u Egejskom moru.
Na zapadnoj obali Jadranskog mora gradi Fano zatraio je 1141. godine da bude stavljen
pod zatitu Venecije. Ona je njegove stanovnike priznala za svoje saveznike i podanike, dobivi,
zauzvrat, za svoje ljude prava metana tog gradia. Tada je dud uzeo i titulu dominator in
Marchia.
U junom delu Jadrana Venecijanci su se sukobili sa Normanima i ambicijama njihovog
vladara Roera (Roger) II. Pruajui protiv njega podrku Manojlu Komninu, godine 1148.
ponovo su zauzeli Krf, kojega su se njihovi protivnici u meuvremenu bili doepali.
Najzad, grad iz lagune doao je na kopnu u sukob sa susednim gradom Padovom, budui
da je ova htela da skrene vode Brente, uz opasnost da poremeti ravnoteu na obali. Venecija je
lako pobedila u tom lokalnom sporu, zbog kojega je prvi put upotrebila najamnike u jednom
sukobu na kopnu.
Zahvaljujui svojoj sposobnosti da brzo reaguju, kao i svojoj dinaminosti, Venecijanci su
tokom prve polovine XII veka dali snaan podstrek svojoj trgovini, ali i unutranjem ivotu svog
grada.
Na ekonomskom planu, oni su postali ti koji su Italiju i Nemaku snabdevali svilenim
tkaninama, zainima, pamukom, eerom, mirisima i dragim kamenjem sa Istoka; na Istok su pak
izvozili drvo, gvoe i bakar; uspostavili su, u sopstvenu korist, monopol na sol. Venecija, to
skladite Istoka na vratima germanske centralne Evrope, ostvarila je prosperitet koji je isto toliko
bio povoljan za nju samu koliko i neophodan drugima. (Tirje.)
Poetkom XII veka pojavljuju se nova udruenja venecijanskih trgovaca, bolje
prilagoena razvojnim tokovima u podruju nad kojim su zagospodarili, od Sirije do Romanije 9,
od Grke do Egipta. Re je o kompanijama u kojima su se udruivali dvojica ili vei broj
pojedinaca, s tim to je svaki od njih unosio svoj deo kapitala, svi su radili, svi bili meusobno
solidarni, a dobitke i gubitke delili su u srazmeri sa novcem koji su uneli.
Simbol rasta pomorske moi o kojemu je ve bilo rei bila je izgradnja dravnog
Arsenala, 1104. godine, za vladavine duda Ordelafa Falijera, na Zemelama (Blizancima), dvama
movarnim otocima u istonom delu arhipelaga. Tu e postepeno nastajati ogromni kompleks
brodogradilita, livnica, skladita, radionica, a tu e biti razraen i jedan racionalno zamiljen vid
ratnih i trgovakih brodova.
Na politikom planu, dud je jo uvek zadravao veliku vlast i ponaao se kao pravi
vladar. Kad je bio odsutan, esto je njegov sin bio taj koji je upravljao i zapovedao flotom.
lanovima njegove porodice esto je pripadala zapovednika uloga u inostranstvu. Dud je,
najzad, esto ostvarivao brane veze svojih sinova i keri sa potomcima kraljeva i vladara.
9

Romanijom ili Romanskim carstvom (Impero di Romania) u srednjem veku je nazivana teritorija Vizantijskog
carstva. Posle njegove propasti, Venecijanci su to ime davali onim vizantijskim teritorijama koje su pripale
Mletakoj republici. Tako je i venecijanski bail u Carigradu bio predstavnik republike Romanije (v. u III poglavlju,
str. 33). (Prim. prev.)

11

Tokom godina, meutim, vlast je teila da postane svojina jednog apstraktnog entiteta,
drave. [Corci (Zorzi).] S jedne strane, patrijarh, biskupi i opati vie nisu uestvovali u dravnim
poslovima: tako je nastalo jedno od osnovnih obeleja venecijanske politike, odvojenost crkve i
drave. S druge strane, godine 1143. pojavilo se Vee Mudrih (Consiglio dei Savi ili Consilium
Sapientium), iji su se lanovi birali iz aristokratije koju su inili principes ili nobiliores: to telo,
kojemu je predsedavao dud, moda je birao populus, koji je na nj prenosio deo svoje vlasti, a
zadovoljavao se time da odobrava njegove odluke. Uporedo s tim pojavilo se jo jedno, manje
vee, sastavljeno od ljudi bliskih dudu. Tako je dolo do postepenog ogranienja vlasti duda i
skuptine (arengo). Godine 1147. venecijanski izaslanici u Carigradu govorili su u ime duda i
celokupne Zajednice.
Posle poara o kojima je ve bilo rei, a koji su bili tako velikih razmera delimino i zbog
injenice da su kue pojedinaca jo uvek bile graene od drveta, pri ponovnoj izgradnji grada
esto su upotrebljavani cigla i istarski kamen. Sredite grada, na koje su se sve vie usmeravala
ulaganja u nekretnine, ostala je etvrt sv. Marka. Poetkom veka izgraene su crkve sv. Agneze i
sv. Jovana Odrubljene Glave (San Giovanni Decollato ili San Zan Degol); u ovoj drugoj
zadrani su stubovi sa vizantijskim kapitelima, kao i freske istog porekla. Ali Venecija je jo
uvek imala neobian izgled: Ako zamislimo ezdeset crkava i veliki broj kua, a u isti mah i
prisustvo movara, ali isto tako i vrtova i vinograda u samom srcu grada, dobijamo veoma
sugestivnu sliku tog udnovatog mikrokosmosa, gde se trgovalo, gde su se potpisivali ugovori i
gradili brodovi, ali gde su se takoe gajili vinova loza i povre, i gde se ilo u ribolov, pa ak i u
lov. (Corci.)
Spoljni problemi i uspostavljanje unutranjeg reda
Druga polovina XII veka, izmeu izbora duda Vitalea Mikjela II i etvrtog krstakog
rata, u znaku je ozbiljnih tekoa na meunarodnom planu, nastalih intervencijom cara Fridriha
Barbarose (Friedrich Barbarossa) u Italiji, neprijateljskim stavom istonih careva i pobunama u
Dalmaciji.
eljan da rimskom carstvu vrati izgubljenu veliinu i sjaj, Fridrih Barbarosa se posvetio
jaanju svog uticaja u Nemakoj, a potom i u Italiji, suprotstavljajui se papskoj vlasti.
Venecijanska republika brinui brigu, kao to ve znamo, o svojim pomorskim poduhvatima,
usmerenim vie ka puini nego ka kopnu najpre je nastojala da ostane neutralna u sukobu
izmeu crkvenih vlasti i Carstva, kao i u borbi u kojoj su se na poluostrvu nali suprotstavljeni
Gvelfi i Gibelini (dve stranke koje, uostalom, u samoj Veneciji nisu postojale). Godine 1155.
njene trgovinske povlastice u dravama Carstva bile su potvrene. Meutim, 1159. ona je stala na
stranu pape Aleksandra III protiv antipape Viktora IV [Oktavijana de Montiela (Ottaviano de
Monticello)], kojega je podrao Fridrih. I prihvatila je kardinale i prelate koji su ostali verni
Aleksandru.
Godine 1162. carska je vojska osvojila Milano, a Ferara, Padova i Verona napale su
Veneciju, nastojei da je odseku od kontinenta. Koristei se takvim okolnostima, patrijarh iz
Akvileje preduzeo je pohod na Grado. No pohod se zavrio neslavno, jer je venecijanska flota
zaplovila u pomo napadnutima i zarobila patrijarha, kao i znatan broj njegovih ljudi.
Godine 1167. Republika je finansijski podrala antiimperijalni Lombardski savez, uzevi
u tu svrhu pozajmicu od dvanaestorice svojih najbogatijih graana, meu kojima su bila i dva
budua duda, Sebastijano Cani (Sebastiano Zani) i Orio Mastropjero (Mastropiero).
12

Nakon to je vojska severnoitalijanskih gradova porazila carske trupe kod Lenjana 1176.
godine, Venecija je postala pravi dobitnik u pregovorima do kojih je dolo izmeu
suprotstavljenih strana. Do pomirenja pape i cara, i potinjavanja ovog poslednjeg, dolo je u
crkvi sv. Marka 1177. godine: Mir koji je uz niz velianstvenih ceremonija zakljuen u Veneciji
oznaio je mesto koje e tom gradu ubudue pripadati u Italiji i svetu. [Renuar (Renouard).]
Zato to je podrala papu i kardinale iz njegove stranke, zato to je pruila pomo
Lombardskom savezu, ali i zato to je saraivala u jednom carskom poduhvatu usmerenom protiv
Ankone 1172. godine, Republika je dobila niz prednosti od bitnog znaaja: patrijarh iz Grada
(koji je u stvari stolovao u Veneciji) dobio je od pape vlast, koju vie niko nije osporavao, nad
verskim zajednicama u podruju lagune, u Istri i Dalmaciji; venecijanski su trgovci stekli pravo
da slobodno putuju i prevoze robu, osloboeni plaanja svake putne takse, u itavoj kraljevini
Italiji; najzad, car je priznao samostalnost Republike. Potinjena samo Bogu (prema anonimnoj
hronici pod naslovom De Veneta pace), Venecija, izdvojena, okruena vodom, prestonica drave
koja se prua na obe strane Jadrana, morala je u oima pape i cara izgledati kao idealno mesto za
jednu diplomatsku konferenciju; u tome je nesumnjivo izvesnu ulogu morala igrati i privlanost
mesta koje je ve tada ostavljalo najupeatljiviji utisak kao finansijski i trgovinski centar.
(Corci.)
Na drugom jednom terenu, na Istoku, napetost je stalno rasla izmeu Venecije i
Carigrada. Car, koji je enovljanima dao povlastice i jednu etvrt u Carigradu (1157), oslonio se
na Ankonu, suparnicu Venecije na Jadranu, i pokuao da vrati vlast u Dalmaciji, tako to je
stvorio svoj dukat u Splitu. Godine 1171. car Manojlo dao je nareenje da se sa teritorije carstva
proteraju svi Venecijanci i da se konfiskuju njihova dobra i brodovi. Na taj nain eleo je da
raisti raune i ne bez valjanih razloga sa kolonijom koja je od strane javnog mnjenja
optuivana da je toliko bezona u svom bogatstvu i blagostanju, da poinje prezirati i samu
carsku vlast. Reagujui na tu primenu sile, dud Vitale Mikjel organizovao je pomorsku
operaciju u cilju odmazde, i sam ju je predvodio, ali ona je propala zbog jedne epidemije. Kad se
vratio, njegovi sugraani su mu se otro suprotstavili, pa je dud pokuao da pobegne, ali je maja
1171. ubijen.
Suoen sa velikim tekoama u Italiji i Maloj Aziji, Manojlo je 1179. oslobodio svoje
zatoenike i naredio da im se vrate imovina i posedi. Godine 1182, pod Andronikom Komninom,
Manojlovim naslednikom i roakom, poinjen je opti pokolj Latina prisutnih u Carigradu.
Glavne rtve bile su, meutim, Pizanci i enovljani, kojih je u vizantijskom carstvu bilo vie
nego Venecijanaca. Sledee godine dolo je do izvesnog zbliavanja Venecije i Andronika.
Godine 1187, ugovor zakljuen izmeu Republike i cara Isaka Anela, koji je oborio
Andronika i doao na njegovo mesto, predviao je da carstvu, u sluaju da bude napadnuto, budu
stavljene na raspolaganje galije koje e naoruati i kojima e komandovati Venecijanci. Time se
priznavalo koliko je znaajnu ulogu imala mornarica nove Venecije.
Najzad, 1198. godine, Aleksije III, koji je svog brata Isaka svrgnuo s prestola i poslao u
zatoenitvo, potpisao je hrisovulju koja je venecijanskim trgovcima pruala pravne garancije i
odreivala one oblasti u carstvu u kojima e oni imati pravo pristupa. Mada se i dalje izjavljivalo
da su Venecijanci carevi podanici i da mu duguju vernost, dud vie nije nosio titulu
protosevasta, kako bi istakao sopstvenu samostalnost i nezavisnost Republike.
Kakve su posledice imali nesreeni odnosi izmeu Venecije i Vizantije vidi se iz
biografije venecijanskog trgovca Romana Mairana, ija odiseja uz to ukazuje i na ustrajnost u
nastojanjima Mleana i na njihov preduzimljivi duh. Poreklom iz plemike porodice koja se
13

nedavno nastanila na Velikom kanalu, Mairano je 11531154. putovao u Carigrad. Sa brodom

punim drveta, vratio se sledee godine u taj grad i nastanio se u njemu, te poeo organizovati
trgovaku razmenu sa Smirnom, a potom i sa Akrom10 i Aleksandrijom. Obogativi se, 1164.
godine vratio se u zaviaj. Godine 1166. ponovo se nastanio u Carigradu, da bi tu nastavio, ali
ovaj put vlastitim brodovima, ranije trgovake poslove. Meutim, 1168. vratio se u domovinu, u
vreme kad je neprijateljstvo prema Mleanima raslo i kad je dud zatraio od svojih zemljaka da
napuste carstvo. Ponovo doavi u tada jo uvek raskoni Carigrad, u kojemu je nain ivota bio
prefinjen, ali ija je privreda bila u tekoama a vlada korumpirana i neefikasna, Mairano je
postao rtva pobune i pljake venecijanske etvrti, ali je ipak uspeo da pobegne.
Vratio se, dakle, jo jednom u Veneciju, izgubivi skoro svu svoju imovinu, nesposoban
da isplati svoje dugove. Godine 1174. ponovo je krenuo na more, ali ovaj put ka Aleksandriji,
nakon to se morao udruiti sa svojim bratom, od kojega je dobio dve treine uloenog kapitala.
Godine 1177. dao je da mu se sagradi nov brod, s kojim je plovio do Akre i Aleksandrije;
ostvareni dobici omoguili su mu da najzad isplati svoje poverioce. Tri godine kasnije vratio se u
Carigrad, ali se 1181. nastanio u Egiptu, gde je iveo sve do smrti 1191. godine, kao sopstvenik
mnogih nepokretnih dobara i udruivi se, u svojstvu deoniara ili ortaka, sa svojim sinovima.
Ostaje da se jo neto kae o opasnostima kojima se Venecija izlagala na moru i na
istonim obalama Jadrana. Podravani od strane Madara, dalmatinski su gradovi u vie navrata
pokuavali da se oslobode mletakog jarma. Godine 1170. flota Republike skrila je pobunu
Zadrana. Godine 1180. dve ekspedicije nisu uspele da zauzmu grad koji se ponovo digao na
ustanak. Godine 1196. Zadar i Dubrovnik ponovo su se pobunili i zatraili pomo od Pize,
Ankone i od Normana.
Velike institucionalne reforme koje su u Veneciji sprovedene tokom druge polovine XII
veka po svoj prilici su u vezi i sa tekoama s kojima se Republika suoavala na meunarodnom
planu.
Tako je posle ubistva duda Vitalea Mikjela, 1171. godine, narodna skuptina izabrala
komisiju od jedanaest lanova, zaduenu da predloi ko e biti dud. Neto kasnije grad je
podeljen na est sestierea: Kastelo, Kanaredo, Dorsoduro, Luprio, San Marko i San Polo. Veliko
vee, sastavljeno od etrdeset lanova, postalo je tada novo birako telo za izbor duda.
Dudevska vlast, dakle, nije se vie sticala plebiscitom i nije vie mogla da bude ni instrument
neke stranke: etrdeset izbornika mogli su da biraju na miru, a svoj izbor podvrgavali su
miljenju naroda. (Tirje.) Godine 1178, prilikom izbora Orija Mastropjera, obrazovano je i
estolano Malo vee, povezano sa sestiereima.
Jedna za drugom, pojavljivale su se nove upravne slube, izabrane na odreeno vreme:
finansijske (rizniari i prokuratori sv. Marka), pravne (kod njih je optubu i prava drave
zastupao advokat koji je predstavljao Optinu), administrativne.
Godine 1192, posle abdikacije duda Malipjera (Malipiero), novoizabrani dud Enriko
Dandolo bio je prvi koji je izrekao promissio domini ducis (dudevsko obeanje). Zakleo se
Jevaneljem da e izvravati dunosti koje su mu propisane, a te su: da e bez prevara i
samovolje sprovoditi zakone; da e savesno, poto uje ta kau zakon i sudije, izricati presude;
da nee primati poklone ni prihvatati povlastice; da nee uspostavljati line odnose sa papom i
vladarima; da e obezbediti primenu odluka obaju vea.
10

Akra (Acre) je nekadanje ime izraelskog lukog grada koji se nalazi severno od Haife, a koji se danas zove Ako
(Akko). U antikim vremenima grad je bio poznat kao Ptolemais. (Prim. prev.)

14

Dok su do tada nastojali da sami vladaju, dudevi su na taj nain postali prvi inovnici
drave. Izgubili su svoje kraljevske atribute, koji su svedeni na puke simbole: oni predstavljaju
Republiku i njoj polau zakletvu na vernost. Njihova je vlast ograniena i strogo kontrolisana od
strane graana-inovnika, a ovi su pak i sami duni da prihvate obaveze koje su im odredili oni
to su ih izabrali.
Godina 1177 kao to smo videli predstavlja znaajan datum u usponu Venecije,
koja je tada ugostila dvojicu gospodara Zapada. U to vreme Trg sv. Marka i Piazzetta dobili su
nov izgled (kue sa nadsvoenim hodnikom sa strane, stubovi blizu obale, koje je iz svog
nesrenog poduhvata na Istoku doneo Vitale Mikjel), dok je u vreme vladavine duda Domenika
Morozinija (Domenico Morosini, 11471156) zavren zvonik crkve sv. Marka. Kod Rialta, gde
je papa Aleksandar III posvetio tri crkve, smestile su se mnogobrojne radnje i ured za kontrolu
mera, a na Velikom kanalu pojavio se prvi most, postavljen na amce, to je omoguavalo da se
njegovim otvaranjem propuste brodovi velike tonae.
III poglavlje
ZLATNO DOBA (XIIIXV VEK)
etvrti krstaki rat
Nakon to je pod muslimanskim pritiskom poloaj Jerusalimskog kraljevstva postao
znatno pogoran, te nakon to je 1187. godine, pored Akre i Laodikeje, pao i sam Jerusalim,
Venecija je bez naroitog ara odgovorila na papin poziv da se krene u trei krstaki rat (1189
1190) iji su rezultati bili vie nego skromni. Zadovoljila se, naime, lime to je prevezla vojsku
do Tira, dok su se njene suparnice, Piza i enova, istakle u odbrani Tira i ponovnom osvajanju
Akre.
Ali zato je stav Republike bio sasvim drukiji u vreme etvrtog krstakog rata. Papa
Inoentije III uputio je 15 avgusta 1198. encikliku svim hrianima sveta, kako bi ih obavezao da
krenu u ponovno osvajanje svetih mesta. Odgovarajui na njegov poziv, franaki vitezovi krenuli
su sledee godine u krstaki pohod, pa se jedan deo njih, pre nego to e se ukrcati, okupio na
venecijanskom Lidu. Naime, saglasno ugovoru zakljuenom februara 1201, Venecijanci su bili
duni da obezbede brodove kojima e do Svete zemlje biti preneto 4.500 konja i vitezova, 9.000
konjuara i 20.000 peadinaca.
Dud koji je 1192. nasledio Mastropjera, Enriko Dandolo, izvrstan poznavalac
vizantijskog Istoka, star, skoro slep [mada je imao lepe oi, njima nije video nita, jer je izgubio
vid nakon to je bio ranjen u glavu, pie jedan od svedoka tog pohoda, francuski hroniar ofroa
de Vilarduen (Geoffroy de Villehardouin)], no zato veoma promiljen i energian, odigrao je
ulogu koja e biti od bitnog znaaja po tok ovog novog krstakog rata. U elji da natera krstae
ije su kese uglavnom bile prazne da mu plate za prevoz, odluio je da stavi hipoteku na
njihova budua osvajanja, pa i da sam uestvuje u poduhvatu, kako bi branio interese svojih
sugraana.
Prvi cilj na putu bio je Zadar, ali poto su njegovi stanovnici odbili da puste krstaku
vojsku u grad, ona ga je novembra 1202. zauzela i opljakala. Na mestu gde je vojska zimovala
naao se Aleksije, sin Isaka Anela kojega je svrgnuo Aleksije III, i zatraio, uz podrku Filipa
vapskog (sina Barbarose koji je poginuo u Svetoj zemlji), da mu krstai pomognu kako bi svom
15

ocu i svojoj porodici vratio presto istonog carstva. Obeao je da e im zauzvrat dati oruje i
novac za nastavak njihovog pohoda, te da e i lino uestvovati u poduhvatu; uz to se obavezao i
da e doprineti ponovnom i uvek snevanom ujedinjenju istone i zapadne crkve.
Poto su se sve voe saglasile, krstai su u prolee 1203. krenuli ka Carigradu, pred kojim
su se pojavili krajem juna. Znajte da je mnogima od tih to su tada ugledali Carigrad pie
Vilarduen to bilo prvi put da ga vide; oni nisu mogli poverovati da tako bogat grad postoji
igde na svetu; kad su videli te visoke bedeme i te kiene kule kojima je grad bio zatien... pa te
raskone dvorce i ogromne crkve,... znajte da nije bilo oveka toliko smeonog da mu srce ne
zadrhti, i bilo je to udo jer nikad tako velik poduhvat nije bio preduzet.
Nakon niza estokih sukoba vizantijske su snage bile savladane, pa je 17. jula grad zauzet.
Isak Aneo i njegov sin vraeni su na presto, ali, budui lieni prave vlasti, nisu bili kadri da
odre obeanja koja su dali svojim saveznicima, pa su izvrdavali, a ubrzo su i uklonjeni. Aleksije
Duka Murzufl, koji je u sebi ovaploivao grki otpor Latinima, ubio je Isaka i proglasio se carem
pod imenom Aleksije IV.
Franci i Mleani tada su se saglasili da zajedniki osvoje Carigrad i carstvo. Kao to
svedoi vizantijski hroniar Nikita Honijat, grad je 12. aprila 1204. i sledeih dana divljaki
pljakan: Ne znam kako da unesem red u svoju priu, kako da je zaponem, nastavim i zavrim.
Na zvuk trube, podigavi visoko svoje gole maeve, oni (krstai) poee da pljakaju kue i
crkve... Pomahnitali u svom divljanju, silovali su sve ene na koje bi naili, nevine devojke,
kaluerice posveene Bogu... Sve je u gradu bilo samo oaj, pla, krik, jecaj. U plen na koji su
polagali pravo, Mleani su uraunali i etiri bronzana konja sa carigradskog hipodroma, ije se
kopije danas istiu na proelju crkve sv. Marka.
Poto su pobedili, Venecijanci i Franci podelili su carstvo. Balduin Flandrijski izabran je
9. maja za cara; budui da je dud mudro odbio tu titulu, izbor je izvrila komisija od dvanaest
lanova, meu kojima su estorica predstavljali Veneciju. Balduin je est dana kasnije krunisan u
crkvi sv. Sofije. Dodeljena mu je etvrtina carstva, a ostatak su meusobno podelili krstai (meu
kojima je bio i voa pohoda, Bonifacije Monferatski) i Republika.
Tako su Venecijanci postali gospodari znatnog dela Carigrada, obala Jonskog mora,
ostrv koja su obrazovala Dominium Adriae, Peloponeza, Kiklada, Galipolja i Rodosta. Uz to je
Enriko Dandolo otkupio Krit od markiza od Monferata, kojemu je to ostrvo pripalo kao deo
plena. Venecija, nekadanji deo vizantijskog sveta, ne samo da je postala potpuno nezavisna, ve
je i zagospodarila jednim delom carstva. (Renuar.) Polo je ve bio Dux Veneciarum, Croatiae
et Dalmatiae, dud je sada postao i Dominator quartiae et dimidiae partis imperii Romaniae
(gospodar etvrtine i po romanskog carstva): sa vie razloga, dakle, mogao se nazivati carem
nego i sam novoizabrani car, budui da je sam posedovao tri osmine carstva.
Venecija e se u stvari mudro zadovoljiti time to e zauzeti kljune take: Dra u Epiru,
Koron i Modon na jugu Moreje11, Krit, Negropont12. Preostale oblasti koje su joj pripale ona je
dala svojim patricijima kao feudalna dobra, s tim to su ovi bili duni da obezbede vlast nad tim
posedima i da ih sauvaju. Tako je Marko Sanudo tokom sledeih deset godina osvojio Kiklade i
osnovao Arhipelako vojvodstvo, dok su drugi njegovi zemljaci zauzeli ostala najvanija ostrva u
Egejskom moru. Najzad, Venecija je kao to emo videti uspostavila i koloniju na Kritu.

11
12

Peloponeza. (Prim. prev.)

Ostrvo Eubeja. (Prim. prev.)

16

Dandolo koji je umro na poloaju duda 1205. godine obezbedio je svojom

umenou Veneciji za itava dva veka jedino pravo kolonijalno carstvo koje je postojalo u
srednjem veku (Tirje); to carstvo, poto se njime dobro upravljalo i poto je paljivo
iskoriavano, obezbedilo je gradu u laguni pristup proizvodima iz Azije i pruilo sigurnost
njegovoj trgovini: reju, donelo mu je prevlast u istonom Sredozemlju.
Carstvo
Za Mleane kao to emo videti nije bilo nimalo lako odravati vlast nad tim
ogromnim i udaljenim teritorijama (plovidba morem od Venecije do Kandije 13 trajala je etiri, a
od Venecije do Carigrada est nedelja) i braniti njihovu celovitost. Ali u tome im je od velike
koristi bila administracija, koju su oni na njima uvodili postepeno, a koja se pridravala dvaju
kriterijuma od bitnog znaaja: regionalizma i centralizma.
Telo koje je predstavljalo vlast Republike na prostorima Romanije uglavnom je bilo
regimen, odnosno izvrni, kolegijalni i stalni organ, na ijem se elu nalazio bail ili rektor.
Izabrani na dve godine, najvii inovnici a svi su oni bili Mleani bili su predstavnici
venecijanskog Velikog vea ili Senata. Data im je commissio14 kojom su im bili odreeni
ovlaenja i plata, i koje su se morali pridravati, a pri povratku u majku domovinu polagali su
raun o svom upravljanju. Nie inovnitvo takoe su najee inili Mleani, ali u njemu je
ponekad bilo i metana. Najzad, iz prestonice su stizali i visoki izaslanici, nazvani sindaci ad
partes Levantis, sa zadatkom da nadziru lokalne vlasti i sasluaju eventualne albe stanovnitva
kojim su te vlasti upravljale.
U Carigradu, bail, koji je pripadao nekoj od najmonijih venecijanskih porodica i kome su
pomagala dva savetnika i skuptina sastavljena od dvanaestorice venecijanskih plemia
nastanjenih u tom gradu, predstavljao je republiku Romaniju. Pod njegovom se upravom
nalazila gradska etvrt koja je pripala Veneciji, ali njegova se nadlenost protezala i na mletake
ustanove u istonom Sredozemlju i na Crnom moru.
Na prostrano ostrvo Krit na kojemu se okonavala jedna od etapa na putu od Venecije
preko Romanije do Egipta, i koje je bilo veoma bogato prirodnim resursima (itom, uljem,
vinima), a imalo je i znatan broj stanovnika (oko 150.000) Mleani su u talasima (1211, 1222,
1233, 1252) naselili oko 10.000 kolona koji su poticali iz svih est sestierea metropole, pa su po
tom istom sistemu bili rasporeeni po otokoj teritoriji. Dobivi feudalne posede, naseljenici su
se obavezali da zemlju brane od unutranjih i spoljanjih neprijatelja. Na elu su im se nalazili
jedan duks i dva savetnika koje je biralo Veliko vee, a imali su uz sebe i skuptinu sastavljenu
od preko trista patricija, kao i inovnike zaduene za finansije, sudstvo i vojsku.
Protiv takvih pozicija Venecije u Romaniji ustremili su se opasni protivnici, ponekad
udrueni u saveze: Grci, koji su loe podnosili prisustvo Latina na svom tlu; enovljani; a kasnije
i Turci.
Mihailo VIII Paleolog, nalazei se u izgnanstvu u Nikeji, potpisao je marta 1261. ugovor
sa enovljanima, obeavajui im, u zamenu za njihovu pomorsku i finansijsku podrku,
trgovinske i poreske povlastice koje su dotad bile priznate Mleanima. Jula iste godine,
predvodei svoju vojsku i iskoristivi odsutnost venecijanske flote, uspeno je izveo iznenadni
13
14

Drugo ime Krita, ali i tadanje ime glavnog grada tog ostrva (dananji Iraklion). (Prim. prev.)
Punomo. (Prim. prev.)

17

napad na Carigrad. Mihailo VIII uao je 15. avgusta u grad gde je mesec dana kasnije i krunisan.
To je bio kraj romanskog latinskog carstva. Gradska etvrt u kojoj su iveli Mleani poruena je,
a oni su izgubili svoj povlaeni poloaj u zemlji. Njihovo su mesto zauzeli enovljani koji su
dobili iskljuivo pravo da se bave trgovinom na Crnom moru.
Da bi vratila izgubljeno, Venecija je tokom sledeih decenija pribegavala as
pregovorima, a as sili.
Od istonog cara, ija je vlast bila na staklenim nogama i kojemu nije bilo nimalo vie
stalo do enovljana nego do njihovih mletakih prethodnika, Republika je 1265, 1285. i 1302.
dobijala hrisovulje kojima su joj postepeno vraane njene povlastice: ponovo su se smestili u
Carigradu, osloboeni su plaanja carina, dobili pravo da slobodno trguju, kao i pristup Crnom
moru.
Jula 1281. Venecija je sa kraljem Karlom I Anujskim sklopila savez iji je cilj bio
ponovno latinsko osvajanje carstva, ali ovaj poduhvat je propao usled pobune koja je na Siciliji
1282. izbila protiv Francuza (Sicilijansko veernje).
Protiv enove Venecija je vodila etiri uzastopna rata na moru: 12611270; 1294
1299; 13511355; 13771381. Ovi sukobi prekidani su primirjima ili periodima mira koji su
za dve suparnike sile u isti mah znaili i obostrano priznanje zona uticaja svake od njih. Jedno
od glavnih obeleja ovih bitaka predstavlja i poneki krvavi poraz mletake mornarice onaj kod
Lajaca15 (1294); ili onaj kod Korule, na puini pred dalmatinskom obalom (1298). Avgusta
1379. enovska se flota doepala ak i Kjoe; ali juna sledee godine, napregavi sve svoje
snage, Venecijanci su svoje protivnike primorali na predaju. Godine 1381. u Torinu je potpisan
ugovor o miru.
U borbi sa svojom suparnicom enovom koja je predstavljala strahovitu pomorsku
silu, ali u kojoj su vladale podeljenost i svojeglavost Venecija je na kraju uvek odnosila
pobedu zahvaljujui koheziji i rodoljublju svog stanovnitva. Godine 1386. ona je potpuno
ovladala Krfom; svojim posedima (Dominio da mar) prikljuila je Lepant (1393), Atinu (od
1394. do 1408), Skadar (1395).
Suoena sa rastuim pritiskom Turaka, Serenissima je uestvovala u otporu hrianskog
sveta, ali je nastojala da ouva svoje pozicije, makar i po cenu pregovaranja sa nevernicima, pa
ak i pristajanja na to da im plaa namete i poreze. Mada je mletaka flota savladala Osmanlije
1416. na puini pred Galipoljem, Turci su 1430. zauzeli Solun, a 1444. odneli su blistavu pobedu
kod Varne na Crnom moru. Carigrad je pao pod njihovu vlast 1452; godine 1458. osvojili su
Korint, a 1470. Eubeju.
Iako je 1479. potpisala ugovor o miru sa Visokom portom16, Veneciji je kraj XV veka
ipak doneo lep dobitak: pod njenu vlast pao je Kipar, ostrvo bogato solanama, pamukom,
eerom i vinima, raskre na putu sa Zapada ka Maloj Aziji i Egiptu, nastanjeno mnogoljudnom
mletakom kolonijom. Katarina Kornaro (Catarina Cornaro), roena u patricijskoj porodici iz
grada u laguni, udovica kralja Jakova Luzinjanskog (Jacques de Lusignan), juna 1489. Odrekla se
vlasti u korist Serenissime. Februara sledee godine egipatski sultan priznao je Veneciji pravo na
taj novi posed.
Razlog tome to su Venecijanci s tolikom upornou i sranou uveavali i branili svoje
istono carstvo bio je u velikom znaaju koji je ono imalo za njih. Ono im je, naime, otvaralo ili
15

Luki grad u severoistonom uglu Sredozemnog mora, na obali Kilikije. (Prim. prev.)
Visoka porta (ili samo Porta) diplomatski naziv za tursku (osmanlijsku) vladu, nastao od rei koje znae visoka
vrata i koje su oznaavale kancelariju velikog vezira. (Prim. prev.)
16

18

olakavalo pristup velikim trgovinskim centrima, sluilo im kao baza na putu ka Krimu, Maloj
Aziji ili Egiptu; a uz to im je prualo i obilje prehrambenih proizvoda pre svega ito, vino i
ulje.
Venecijanski putnici: Marko Polo i drugi
Blistav znak mletake ekspanzije predstavlja vie ili manje romansirana odiseja Marka
Pola, koji je a posteriori postao jedan od najslavnijih sinova Venecije.
Pogledajmo najpre injenice. Godine 1253. mletaki trgovci Mateo i Nikolo Polo (Matteo
i Niccolo Polo) otputovali su u Carigrad. Zatim su dospeli na Krim, te stigli ak do ua Kerme u
Volgu. Vratili su se preko Buhare, gde su se sreli sa mongolskim velikim kanom Kublajem koji
im je poverio zadatak da prenesu njegovu poruku papi. U Veneciju e se vratiti 1269.
Dve godine kasnije, nosei ovaj put poruku Grgura X, na iji su izbor ekali, krenuli su na
novo putovanje, a na njemu ih je pratio i njihov neak Marko, tada petnaestogodinjak. Krenuvi
iz Lajaca preko Anatolije i Jermenije, dospeli su do Persijskog zaliva. Potom su stigli do Pamira,
preli pustinju Gobi, te preko Su-oua uli u Kinu. Godine 1275. doli su u an-tu, gde se nalazio
Kublaj. Otpratili su kana do njegove prestonice Kambalika (Pekinga). Marko je tada zacelo
prepustio trgovake poslove svojim roacima, a sam je obilazio zemlju kao izaslanik kana,
izvravajui mnoge administrativne poslove koje mu je ovaj poveravao.
U pratnji jedne mongolske princeze koja je krenula u Persiju, doljaci iz Evrope krenuli su
1291 preko istone i june Azije natrag u zaviaj, pa su 1295. stigli u Veneciju. Marko e tu
umreti 8. januara 1324, ostavljajui svojoj deci nasledstvo u kojemu se nalazilo i mnotvo
dragocenih predmeta, po svoj prilici donetih sa njegovog boravka van domovine, dugog otprilike
etvrt veka.
Ali slava Marka Pola proistekla je iz injenice drukije vrste. Naavi se 1298. u zatvoru u
enovi poto je bio zarobljen prilikom jedne pomorske bitke sa enovljanima (zacelo onoj
kod Korule) u zatoenitvu je sreo Pizanca Rustikela (Rustichello), adaptatora roman
srodnih onima iz arturovskog ciklusa. Njih dvojica, Marko i Rustikelo, napisali su na jeziku na
kojemu se govorilo u severnim delovima Francuske (langue d'ol), tada najrasprostranjenijem na
Zapadu, knjigu pod naslovom askanja o svetu (ili Knjigu o udesima, ili Milion).
U toj knjizi, nakon opirnog prologa, itamo priu o oba putovanja lanova porodice Polo:
ona nije data kao nekakav taan putopis, ve u obliku niza slika neega potpuno novog, neega
to je vieno, ili o emu se ulo ili italo, ali to se zbiva u nekom svetu koji je srednjovekovna
mata nastanila udovitima i udesima. Nalazimo u njoj obilje zapisa o dalekoistonim
krajevima i gradovima: o klimi, biljnom i ivotinjskom svetu, o proizvodima, o mineralima (pa i
o nafti), o obiajima i delatnostima stanovnitva. Evo nekoliko rei iz opisa Pekinga: I budite
zaista sigurni da na svetu, po mom miljenju, nema grada u koji dolazi takvo mnotvo trgovaca, i
kamo dospevaju tolike koliine tako dragocenih stvari od najvee vrednosti... Da spomenem, pre
svega, skupocenu robu poreklom iz Indije: drago kamenje, bisere, svilu i zaine; potom sve one
lepe i skupe stvari iz pokrajina Kataj ili Mangi, kao i iz drugih krajeva u njihovom susedstvu...
Pravo je udo kolike koliine svakojake robe pristiu u taj grad. Nemojte misliti da vam ne
govorim istinu ako kaem da u taj grad svakodnevno ue vie od hiljadu teretnih kola
natovarenih samo svilom, jer se tu izrauje mnogo tkanina od svile i zlata...
askanje, knjiga koja je od prve do poslednje strane u znaku oduevljenja jednog
istraivaa koji otkriva nov, u isti mah basnoslovan i stvaran svet, takoe je i knjiga pomorca koji
19

punu panju poklanja brodovima, lukoj vrevi i brodogradnji, kao i knjiga trgovca opsednutog
ciframa, obuzetog manijom da sve prebrojava [Hirs (Heers)]. Ali ta knjiga je i knjievno
delo, namenjena ne toliko Venecijancima koliko itaocima sa dvorova, eljnim da upoznaju ili
otkriju neki legendarni svet.
Marko Polo, jedan od prvih i najveih istraivaa to ih je dao srednjovekovni Zapad
(Brauntajn-Delor) pruio je potomstvu jedno od onih tiva iz kakvih e proizai ekspedicija
enovljanina Kristofora Kolumba (Cristoforo Colombo). ivei u XIII veku, on je otkrio Kinu;
mrtav, u XV veku, otkrio je Ameriku. [Pauer (Power).]
Ali Polo nije bio jedini. U Veneciji su mnogi sledili njegov primer. Nikolo i Antonio
Ceno (Zeno) oko 1290. dospeli u su vode Nove zemlje, Grenlanda i Islanda. Izmeu 1424. i
1449. Nikolo Konti (Niccol Conti) je proputovao junu Aziju, ostrva u Indijskom okeanu,
Sumatru, Javu i junu Kinu. U godinama 14451449. Alvize Kadamosto (Alvise Cadamosto),
kojega je poslao portugalski infant, istraio je obale Afrike sve do ua Gambije. O svojim
putovanjima podneo je izvetaj koji iznenauje preciznou. Godine 1473, Ambroo Kontarini
(Ambrogio Contarini), koji je sa jednim svojim zemljakom posetio Etiopiju i Persiju, pruio nam
je opise tih zemalja.
Godine 1553, memorijalist Ramuzio (Ramusio), sekretar Senata a potom i Vea
desetorice, sakupio je prie o putovanjima u jednoj knjizi u kojoj se, izmeu ostaloga, slave
najvei pomorski podvizi Republike, a koja e doiveti sveopti i munjevit uspeh.
Pomorci i trgovci
Za smele poduhvate o kojima je upravo bilo rei pretpostavka je da imaju podrku jedne
moderne i efikasne privredne infrastrukture, kakvu su Venecijanci i njihova drava postepeno
stvorili.
U govoru to ga je izrekao 1423. leei na samrti, dud Tomazo Moenigo (Tommaso
Mocenigo) napravio je blistavi bilans mletake privrede svog doba: Na grad ulae u trgovinu,
za svoje poslove u itavom svetu, 10 miliona dukata u navama 17, galerama18 i drugim laama,
tako da ist prihod koji to donosi Veneciji iznosi 2 miliona, a izmeu onoga to ulaemo i
ukupnog prihoda dobitak je 4 miliona. Kao to znate, na moru imamo 3000 laa od 10 do 200
amfora, sa ukupno 17.000 mornara; poznato vam je da imamo 3000 nava i na njima 8.000
mornara. Takoe znate da svake godine imamo na moru 45 galera, kako uzanih tako i onih
krupnih19, a na njima 11.000 mornara; uz to imamo i 3000 stolara brodograditelja, te 3.000
kalafata20; znate za naih 16.000 tkalaca to izrauju tkanine od svile i parheta; videli ste kue
17

Nava veliki, vrst jedrenjak kakav je graen u doba krstakih ratova. Ovde se verovatno misli na nave tonda,
okruglasti brod koji je plovio iskljuivo na jedra. (Prim. prev.)
18
Galera (ili galea, a jedan neto drukiji tip istog broda zove se galeazza) nije ono ili samo ono to se
uobiajeno podrazumeva pod galijom, dakle robijaka laa, laa koju veslima pokreu robijai. To je brod koji
koristi jedra, a kad nema vetra, onda ide na vesla, tako da omoguuje veu sigurnost u prevozu robe, mada mu je
zbog velike posade nosivost manja. Upotreba vesala omoguuje mu i veu sposobnost manevrisanja u bitkama.
Veslai su, barem u poetku, bili slobodni ljudi koji su se u sluaju potrebe i borili. No kasnije su Mleani poeli za
ovaj posao koristiti i robove. (Prim. prev.)
19
Galera grossa, brod vee nosivosti od uobiajenih (uzanih) galera, uveden u upotrebu u prvoj etvrtini XTV veka.
(Prim. prev.)
20
Kalafat majstor za izgradnju i popravak brodova. (Prim prev.)

20

procenjene na 7 miliona i 50.000 dukata; najamnina za te kue donosi 500.000 dukata; imamo
1.000 plemia iji godinji prihod iznosi od 700 do 4.000 dukata...
Kakva poezija cifara, koja je i izraz likovanja Venecije zbog sopstvenog bogatstva! Neto
kasnije u tom svom govoru koji predstavlja i njegovu oporuku Moenigo pominje odreene
oblasti trgovine u kojima se sve vrti oko Venecije.
injenica je da Zapad daje Veneciji drvo, metale, vunu i vunene tkanine, kao i svilene
tkanine izvezene zlatom, te platno od kudelje i lana; uz to, taj isti Zapad uvozi preko Venecije
zaine, mirise, robove, svilu, pamuk, stipsu i materije za bojenje. Slavenski svet pribavlja za
mletaku trgovinu drvo, med, vosak, krzno, kudelju. Vizantija prodaje Veneciji vina i svilene
tkanine. Islamski svet, preko kojega se transportuju kineska svila i zaini iz Indije, prodaje
Veneciji eer, lan, pamuk, mirise i zaine.
Za vlastitu potronju, Republika uvozi ito, zaine, drvo, bitumen, graevinski materijal,
kudelju. Od vlastitih proizvoda, ona izvozi so, eer sa Kandije i Kipra, kao i ito, vina i vunu iz
svog carstva, a isto tako i ono to se izrauje u njoj samoj: nakit, staklo, kristal, krzna dakle,
proizvode koji od nje ine jedan od najznaajnijih centara mode.
Najvei deo navedene robe iz tih uvozno-izvoznih poslova donosi se na kejove i obale
Velikog kanala, u zone koje sve vie slue samo za tu svrhu, i tu se prodaje i razmenjuje. Razlog
tome je obaveza koju je drava nametnula vlasnicima brodova da prilikom svojih putovanja
pristanu u luci, kako bi tu platili ulaznu i izlaznu taksu.
Izmeu XIII i XV veka godinji obim trgovinske razmene u stalnom je porastu. Poetkom
tog perioda, na galerama se prenosilo izmeu 3 000 i 5.000 tona tereta godinje; u XIV
veku,izmeu 7.500 i 10.000 tona; u XV veku, izmeu 10.000 i 12.000 tona. Dok su galere
prenosile lake i dragocene terete, dotle su nenaoruani brodovi, jedrenjaci okruglog oblika i s
tonaom koja je za ono doba bila znatna, prevozili slobodnim morskim putevima teku, glomaznu
i ne mnogo skupu robu.
Naime, galere, tipino venecijanski brodovi, znatnih dimenzija, brzi, laki za upravljanje,
sa dva ili tri jarbola, sa posadom od dvesta veslaa i dvadeset strelaca, kretale su u konvojima
(mude) na istok ka Carigradu, Romaniji, Crnom moru, Tani21 i Trapezundu22, te prema Kipru i
Maloj Jermeniji23; a na zapad ka Majorki, Barseloni, Valensiji, Sevilji, Lisabonu, Sautemptonu,
Briu i Londonu.
Iz svega ovoga se vidi da je mletaka privreda, prema Brodelovom (Braudel) izrazu, bila
dirigovana. Jer drava je bila ta koja je odreivala kalendar po kojemu su polazile mude, kao i
vrstu tovara; ona je imenovala kapetane. U Arsenalu gde je radilo vie od hiljadu visoko
kvalifikovanih strunjaka izgraivala je vlastite galere na kojima je isticana zastava sv. Marka
i koje su svedoile o mletakom prisustvu na morima. inovnici Serenissime pazili su i na to da
brodovi pojedinaca odgovaraju propisima, odreivali su gornju granicu njihovog tovara, izdavali
naloge o broju lanova posade, pa ak i o brodskoj opremi, uadi i sidrima.
Pitanja vezana za plovidbu. bez obzira na to da li je ova bila zvanina ili privatna, nisu
bila jedina u koja se drava uplitala. Zahvaljujui gustoj mrei inovnika, na ijem se elu nalazio
Proveditor di Comun, Republika je nadzirala i mnogobrojne ustanove: Fondaco de' Tedeschi
21

Grad u junoj Rusiji, pored obala Azovskog mora, na jednom od puteva za Indiju. (Prim. prev.)
Dananji Trabzon, na severnoj obali Male Azije. (Prim. prev.)
23
Malom Jermenijom nazivala se kraljevina koju su u Kilikiji u doba krstakih ratova osnovali iseljenici iz Jermenije.
(Prim. prev.)
22

21

(nemaku poslovnicu, kod Rialta), u koju su zbog svojih poslova morali dolaziti nemaki trgovci;
Dom Lombarana, kuda je stizala roba iz Italije.
Venecija je drala monopol na so, a delimino je nadzirala i trgovinu osnovnim
prehrambenim proizvodima kao to su ito i ulje. Lokalnim bankama zabranjivala je da daju
zajmove strancima, kako bi joj novac u sluaju potrebe bio na raspolaganju.
Republika je u Ceki kovala svoj novac; srebrni gro, koji se pojavio krajem XII veka, a
nije se menjao od 1284. do XVI veka; dukat, u kojemu ima 3,56 grama finog zlata, a na ijem se
reversu vidi sveti Marko kako predaje zastavu dudu koji pred njim klei. Taj dukat je vrlo brzo
postao osnovna zlatna podloga u itavom Sredozemlju. Senat, ispunjen ponosom ba kao i
Moenigo, obznanio je 1459. godine: Na je zlatnik toliko cenjen, da u itavom svetu uiva vei
ugled nego bilo koji drugi zlatni novac bilo kog drugog naroda!
Taj dukat ili cekin, tako nazvan jer je kovan u Ceki razmenjivan je za druge novce u
mnogobrojnim privatnim bankarskim ustanovama grupisanim na Rialtu. Kod menjaa, na
tekuim raunima trgovaca, nalazio se novac koji se na osnovu pisanog naloga mogao povui.
Muterije su na taj nain jednim obinim spisom mogle namiriti svoje kolege iz iste banke ili iz
neke susedne. Tako je pored metalne nastajala i moneta u obliku pisanih dokumenata. Dranje
rauna ubrzo je poboljano otkriem jednog postupka od kapitalnog znaaja: re je o izumu
knjigovodstva na venecijanski nain, delimino dvostrukog, kod kojega je svaki raun
sadravao jedne suelice drugima dugove i kredite, te na taj nain ve na prvi pogled
pokazivao stanje na raunu. Krajem XII veka poinje i upotreba menice, koja olakava prenos
kapitala, davanje kredita, kupovinu i prodaju. Pretpostavimo da jedan Mleanin i jedan
Londonac sklapaju posao u Briu, te da Englez kupuje kiparske tkanine izvezene zlatom, u
vrednosti od 100 funti u flamanskim 'groima', koje se obavezuje da e isplatiti u Veneciji.
Dovoljno je da ode do nekog bankara koji se nalazi u Briu a ima zastupnika u Veneciji, te da mu
isplati, u funtama sterlinzima, iznos koji odgovara onome od sto funti u groima: bankar
(trasant24) daje svom venecijanskom zastupniku (trasatu25) nalog da prodavcu tkanine (korisniku)
isplati taj iznos u dukatima. Vreme koje je potrebno da pismo stigne iz Bria u Veneciju, kao i
rok za isplatu (utvren od strane menjaa na dva meseca), odlau namirenje rauna, to znai da
otvaraju izvestan kredit; postupak razmene, zahvaljujui transferu, donosi i odreenu dobit.
(Brauntajn-Delor.) Ta dobit ide do 5%.
Venecijanski trgovac najee i sam sin trgovca ivi sebi svojstvenim ivotom i u
odgovarajuoj sredini. Pripreman ve od detinjstva za svoj posao, on najpre biva poslan na neki
brod, i pri tom na nj ukrcava neto robe sa kojom se ui trgovanju. Zatim mu nalaze mesto u
inostranstvu, kod nekog roaka ili zastupnika. Potom i sam poinje da zastupa preduzee. Kad
doe u odgovarajue godine, i kad za to nastupi trenutak, on se poto se obogatio vraa u
Veneciju, gde zasniva i dom. Nastavlja poslove, uzima uee u javnom ivotu, ulae deo svojih
prihoda u kupovinu zemlje i nekretnina, kao i u dravne rente.
Za razliku od svoje firentinske sabrae, kod koje ponekad dolazi do izraaja i
interesovanje za knjievnost, venecijanski mercator uglavnom poseduje samo struno
obrazovanje, zasnovano na iskustvu i solidnom poznavanju knjigovodstva i geografije, a slui se i
jezicima koje govore njegove inostrane muterije.

24
25

Izdavalac menice. (Prim. prev.)

Lice koje na osnovu izdate menice isplauje novac. (Prim. prev.)

22

No venecijanski se privrednici obino ne vezuju samo za jedno trgovako drutvo, ve za

vie njih, ili za preduzea razliitih vrsta. Oni mogu biti as trgovci kapitalom, a as trgovci
robom. Delei tako svoje poslove, umanjuju rizike plovidbe i trgovanja. U Veneciji veliki
poslovi i velika bogatstva nastaju iz nagomilavanja malih preduzea i malih dobitaka. (Renuar.)
Stoga Mleanima uopte nije potrebno da se osiguravaju. kao to ine poslovni ljudi iz Firence.
Osvajanja na kopnu
U svojoj ve citiranoj oporuci, Tomazo Moenigo upozorio je svoje sugraane da ne
nastavljaju ve zapoete venecijanske poduhvate na kopnu: uvajte se kao od ive vatre da ne
otimate dobra drugih i da ne zapoinjete nepravedni rat, jer e vas inae Bog unititi. I dodao je:
Pazite da ostanete tamo gde jeste, pa ete biti nadmoni nad svima.
More i/ili kopno? injenica je da se Republika postepeno okretala kopnu, iako se poneko
tome opirao. Mnogobrojni su razlozi za to preuravnoteenje, da ne kaemo i za preokret u njenoj
spoljnoj politici. Oblinja podruja na kopnu bila su bogata i nastanjena; na njima su bili
razvijeni poljoprivreda i zanatstvo; ona su Veneciji pruala mogunost za uvoz i izvoz; najzad, ko
je njima vladao, nadzirao je ceste koje vode ka Alpama i ka dolini Poa, a kojima je prolazila roba
na putu iz lagune ili ka njoj. Uz to, Serenissima je iz svog kopnenog zalea esto bivala ugroena
ambicijama vladara sa kontinenta, pa je suoena sa njihovim pritiscima bila primorana da
sebi da vazduha. Reju, ukoliko je htela da ostane velika sila, morala je da se umea u stvari
na kontinentu i da tu potvrdi svoju mo. (Tirje.)
U XIV veku, mletako napredovanje na kopnu bilo je najpre diplomatsko, i ispoljavalo se
u ugovorima zakljuenim sa susednim gradovima kao to su Trevizo, Padova ili Ferara. Ali u
severnom delu poluostrva, pretei Veneciji blokadom, pojavile su se vlastelinske porodice:
Skalierovi (Scaliger) u Veroni, Karare (Carrara) u Padovi, Viskontijevi (Visconti) u Milanu.
Godine 1337, uz podrku Padove, Ferare, Mantove i Firence, Venecija je napala Veronu.
Dve godine kasnije Skalierovi su se odrekli svojih prohteva prema Padovi i ustupili Trevizo
Mleanima. Franesko Novelo (Francesco Novello) iz Karare, ija je ambicija bila da proiri
svoje teritorije, uao je 1404. u Veronu i proglaen je njenim gospodarem. Grad je, meutim,
sledee godine priznao vlast Serenissime; u novembru se, nakon ogorenog otpora, predala i
Padova. Poto je 1406. pao u ruke svojih protivnika, Franesko je osuen na smrt i udavljen.
Neto kasnije, vlastelin Ravene, Obico (Obizzo) da Polenta, zatraio je mletaku zatitu za sebe i
svoje potomke.
U godinama 14191420. Republika je ratovala protiv maarskog kralja Sigismunda,
iskoristivi to to su njega sa druge strane ugrozili Turci. Vratila je pod svoju vlast Beluno, Feltre,
Udine i Akvileju, osvojila Kadore i doepala se Trogira i Splita.
Milanski vojvoda Filipo Marija Viskonti (Filippo Maria Visconti) preduzeo je obimne
vojne operacije u severnoj Italiji. Godine 1420. osvojio je Breu i Parmu, a 1423. Forli. Suoene s
tom opasnou, Firenca i Venecija [kojom je tada upravljao dud Franesko Foskari (Francesco
Foscari)]) zakljuile su savez za odbranu republikanskih sloboda. Godine 1426. Republika je
zavladala Breom, a dve godine kasnije ugovorom o miru potpisanim u Ferari dobila je i
Bergamo. Granica izmeu Mletake republike i vojvodstva Viskontijevih od tada se nalazi u
srcu Lombardije, na nekoliko desetina kilometara od Milana: u gradovima i utvrenjima
venecijanskog podruja, kao to je to ranije bio sluaj u pokrajini Treviza i neto ranije u Friuliju,
23

nastanie se venecijanski velikai... ija je dunost da predstavljaju i nameu suverenitet

Serenissime. [Koci (Cozzi).]
Godine 1431, rat do kojega je ponovo dolo izmeu Milana i Venecije nije doneo znatnije
rezultate. Godine 1436. izbio je novi sukob, a na elu antiviskontijevskog saveza proslavio se
Franesko Sforca (Francesco Sforza). Godine 1444. Venecija, Firenca i Bolonja sklopile su savez
protiv milanskog vojvode. Nakon smrti ovog poslednjeg (1446) Lodi se predao Serenissimi.
Ubrzan padom Carigrada, mir zakljuen u Lodiju (9. aprila 1454) predao je Kremu
Veneciji i potvrdio mletaku vlast nad Breom i Bergamom.
Najzad, 1481. godine, novi protivnik na kojega su krenuli Mleani bio je Erkole d'Este
(Ercole d'Este). Motiv za ovaj njihov poduhvat bio je u injenici da je Ferara bila znaajna rena
luka, a uz to je gospodarila i znatnim prostorom sa obe strane Poa. Napulj, Milano, Firenca,
Mantova i Bolonja stali su na vojvodinu stranu, dok je samo papa Sikst IV podrao Veneciju.
Meutim, 1482. godine, Sikst IV je napustio mletaki tabor i kaznio svoju bivu saveznicu
interdiktom26 koji je ova proglasila nelegitimnim. Mirom koji je 1484. potpisan u Banjolu
Serenissima je dobila Rovigo i Polezine. Borbeni ar koji su Venecijanci ispoljili tokom tog
munog rata obznanio je njihov identitet, identitet koji je posedovao izvesnu duhovnu snagu,
sposobnu da ujedini... mnogobrojne Venecijance, ne samo velikae i graane, ve i obine ljude
iz naroda. (Koci.)
Sredinom XV veka, jedan venecijanski patricij, Bernardo ustinijani (Giustiniani), imao
je dosta razloga da s ponosom obznani kako su tri najmonija oveka na svetu car, papa i dud.
Kao kolonijalna sila koja je postala vlasnica znatnih teritorija na kopnu, Republika je
umela veto da upravlja onim to se zvalo Dominio di Terra Ferma. Sa najznaajnijim gradovima
napravila je kompromise. Tako je potovala izvesne prerogative padovanske optine, koja je i
dalje birala svoj Savet, a ovaj je pak imenovao visoke inovnike. U Veroni je zadrala Senat, koji
je i dalje mogao proglaavati zakone, a takoe i birati visoke inovnike. U Vienci, Brei,
Bergamu, sauvani su neki lokalni statuti, kao i neke pravne institucije. Gradovi pod mletakom
vlau bili su uz to duni da ubiru porez, a ponekad i da imenuju inovnike u niim centrima koji
su im bili potinjeni.
Zauzvrat, Serenissima je zadrala pravo da odobrava ustavne akte gradova pod njenom
vlau; zabranila je da se oni menjaju bez njenog odobrenja, a u nekim sluajevima uvodila je i
propise nadahnute mletakim zakonodavstvom.
Veliko vee je pre svega biralo vrhovnog providura oblasti na kopnu, kao i rektore. Svi su
oni morali biti poreklom iz patricijskih porodica, a bili su potinjeni Velikom veu. U velike
gradove obino su bivali izaslani namesnik (podest), sa kompetencijama iz oblasti graanskog
prava i sudstva, i vojni zapovednik, zaduen za poreze i vojsku. Kao saradnike imali su
kamerlenge, inovnike zaduene za finansije (camerlingo) i kastelane (a i oni su svi morali biti iz
patricijskih porodica), te pravnike koje su sa sobom dovodili iz Venecije. Dunosti svih ovih
inovnika bile su izvanredno precizno odreene u punomoima koje su im predavane na dan
polaska: upozoravani su da treba da deluju u skladu sa bojom voljom i pravdom, sa lokalnim
statutima i obiajima, za dobro zajednice kojom upravljaju i u slavu vladajue Republike.
Zadueni za javni red, za uspenost u finansijama, za izvravanje javnih radova, za
naoruanje, odbranu i snabdevanje, stavljeni pod kontrolu putujuih inspektora (to je bila nova
26

Interdikt kazna koju je katolika crkvena vlast izricala svetovnim vlastima (nekoj dravi, nekom gradu i sl.),
zabranom vrenja verskih obreda u oblastima pod njihovom jurisdikcijom. (Prim. prev.)

24

vrsta inovnika, uvedena 1410), rektori su bili neka vrsta posrednika izmeu stanovnitva kojim
su upravljali i Republike a ona je, meutim, u krajnjoj instanci bila ta koja je suvereno
odluivala.
Namesnici i vojni zapovednici iveli su u novoizgraenim palatama: time je ba kao i
znamenjem istaknutim na starijim javnim spomenicima ili postavljenim na trgovima svakome
bio stavljan na znanje autoritet Republike.
Nain vladanja i skuptinski ivot
Kao to smo ve videli kad je bilo rei o privrednom ivotu i o upravljanju prekomorskim
podrujima ili oblastima na kopnu, Mletaka republika bila je snana drava a u iskuenju
smo da kaemo, i drava kojom se previe upravljalo. Ta injenica dolazi do izraaja prvenstveno
u institucijama Serenissime, koje, praktino utvrene ve krajem XIII veka, ostaju tako rei
nepromenjene skoro pola tisulea, izazivajui time divljenje Italijana (meu njima i Firentinaca)
i stranaca.
Kao to pie u jednoj francuskoj anonimnoj raspravi, pod naslovom O gradskoj upravi i
sinjoriji u Veneciji, ova poslednja sinjorija moe biti shvaena na tri naina: prvi je da se
njom oznaavaju sve javne slube u Veneciji i itava drava Mleana; u drugom sluaju, pod
njom bi se podrazumevao itav Kolegijum...; u treem bi pak pod mletakom sinjorijom trebalo
podrazumevati samo duksa (duda) i njegove savetnike, ukljuujui tu i poglavara Vea
etrdesetorice. Ovom se prikazu nema ta prigovoriti.
Dunost duda Venecije, nazivanog i principom27, najvia je od svih koju naa Republika
poverava svojim izuzetno zaslunim plemiima, pisao je 1493 Marino Sanudo, jedan od onih
koji su na najpronicljiviji nain opisivali ivot u Veneciji svog doba.
Poev od 1286. godine, vrhovnog dravnog poglavara vie ne imenuje narod, ve on biva
izabran sloenim postupkom od jedanaest glasanja, pri emu se u izbor koji vri Veliko vee
uplie i uticaj sluaja (ili provienja), kako bi se onemoguile sve partijske ili porodine spletke i
uklonili opasni ili nesposobni ljudi. Znake njegove vlasti predstavljaju neobina kapa u obliku
roga, ma, purpurni plat obrubljen hermelinovim krznom, te crvene cipele, po ugledu na one
koje su nosili vizantijski carevi. Dudeve titule su Njegova preuzvienost, milou Bojom dud
Venecije, duks Dalmacije i Hrvatske, gospodar nad etvrtinom i po romanskog carstva, s tim to
je ova poslednja naznaka nestala 1354. Kasnije e dud biti nazivan Presvetlim Principom (il
Principe Serenissimo).
Ni o jednom poslu, kae Firentinac Donato anoti (Giannotti), nije se moglo
raspravljati bez njegovog prisustva, ali ni on nije mogao sam donositi odluke. To je tana
primedba. Jer dud je prisustvovao svim sednicama vea, na kojima je mogao izneti svoje
miljenje i staviti ga na glasanje, ali ne i nametnuti ga. Imenovan doivotno, pripadajui uvek
nekoj monoj porodici, esto raspolaui i znatnim iskustvom, on je vrio snaan uticaj na vea,
koja su po samoj svojoj prirodi bila kratkotrajna.
Ali njegova je vlast bila strogo ograniena mnogobrojnim i tano odreenim propisima.
Odmah po svom izboru, dud je morao izrei ve spomenuto obeanje kojim se pred
svetenstvom i skuptinama sveano obavezivao da e delovati u skladu sa zakonima i interesima
27

Il Principe (it.); le Prince (fr.). I u naem narodu mletaki je dud nazivan principom, dok je princ titula koju nose, u
monarhijama, lanovi vladarskih porodica, a predstavlja i jednu od najviih aristokratskih titula. (Prim. prev.)

25

drave. Za vreme trajanja svog mandata nije mogao sm izlaziti u javnost, nije se smeo sm
sretati sa vladarima ili stranim poslanicima, nije smeo sm otvarati zvanina pisma. Primus inter
pares (prvi meu jednakima), ili pak rex in purpura in urbe captivus (u purpur odeveni kralj
zatoen u svom gradu), mletaki dud je, izuzev u sluajevima nekih snanih linosti, bio
poglavar ija se uloga postepeno svodila na ceremonijalnu.
Posle smrti Agostina Barbariga (1501) koji je nasledio svog brata Marka (a ta injenica je
uznemirila javno mnjenje) i koji je ne bez razloga bio optuivan zbog razliitih
zloupotreba, uveden je postupak u okviru kojega su dudu posmrtno sudili ad hoc imenovani
islednici. Oni su stavljali pod sekvestar njegovu imovinu, kao obezbeenje od eventualnih teta
koje je on moda naneo zajednici. Godine 1521. lanovima dudevskih porodica onemogueno je
da stiu visoka crkvena zvanja i da vre funkcije zastupnika Komune. Godine 1646. bie im ak
zabranjeno da budu poslanici.
Pored Malog vea (Minor Consiglio), koje su inili dud i njegovih est savetnika,
nalazila se Serenissima Signoria, u iji su sastav ulazili i poglavari Vea etrdesetorice
(Quarantia). Krajem XV veka pridodata su im estorica savetnika za voenje opte politike koje
je imenovalo Veliko vee, a od kojih je svaki predstavljao jedan gradski sestiere; zatim petorica
savetnika po nalogu, zaduenih za oblast pomorskih propisa, te petorica savetnika za kopnena
podruja. Svi oni zajedno sainjavali su Kolegijum (Collegio) u ijem je sastavu bilo dvadeset
est osoba, a ije su kompetencije, poev od XVI veka, obuhvatale pitanja iz oblasti spoljne
politike.
Veliko vee (Maggior Consiglio), kljuni deo celokupnog venecijanskog sistema
(Tirje), biralo je iz svog sastava savetnike duda, lanove Senata, lanove Vea desetorice i
znatan broj inovnika. Njemu je pripadala poslednja re u izglasavanju zakona predloenih od
strane uih vea. Pre 1297, ono je imalo izmeu 400 i 500 lanova; poetkom XIV veka, oko
1.100; krajem istog veka vie od 1.200; a 1493, prema Marinu Sanudu, oko 2.000. Svi ipak nisu
prisustvovali zasedanjima, budui da je bilo mnogo onih koji su bili zauzeti vlastitim poslovima
izvan Venecije. Godine 1493, opet prema Sanudu, sednicama Vea prisustvovala je svega
polovina njegovih lanova.
Meutim, paradoksalno je to to je poveanje broja lanova Velikog vea bilo posledica
njegovog zatvaranja (serrata), proglaenog 1297. i pretvorenog u trajno 1299. Od tada su u toj
skuptini mogle uestvovati samo osobe koje su u njoj zasedale tokom etiri prethodne godine,
kao i drugi uglednici imenovani ad hoc od strane izbornika. Na taj nain, u Veliko vee ulazili su
samo lanovi porodica ije je poreklo bilo davnanje; novi bogatai su u tome spreeni i
onemoguena je osim u izuzetnim sluajevima bilo kakva promocija novih klasa. Godine
1314. napravljen je spisak sa imenima onih koji su imali pravo da budu izabrani. Od godine 1319,
svako ko je imao pravo da bude izabran postajao je lan Velikog vea im bi navrio dvadeset pet
godina ivota. Od godine 1323. svaki kandidat za lana ove skuptine morao je dokazati da su
njegov otac i njegov deda takoe bili njeni lanovi.
injenica da se njegovim lanom postajalo roenjem bez obzira na to da li je bila re
o bogatau ili siromahu, strunoj ili nestrunoj osobi, uenjaku ili neznalici onemoguavala je
Velikom veu da u upravljanju i dalje igra neke stvarne uloge, koje su prele na druga upravna
tela. (Koci.)
Meu tim telima, Vee etrdesetorice (la Quarantia), iji su lanovi birani na jednu
godinu i mogli ponovo biti izabrani, sluilo je uglavnom kao sud za sluajeve izvan Venecije, ali
njegova su tri predsednika (capi) bili po pravu lanovi Sinjorije.
26

Znaajnija uloga pripadala je Senatu, u poetku sastavljenom od zamoljenih (pregadi)

strunjaka, koje je dud pozivao da ga posavetuju u nekim delikatnijim stvarima. Sredinom XV
veka Senat je u svom sastavu imao 120 lanova koje je na godinu dana biralo Veliko vee i koji
su mogli ponovo biti izabrani. Njegovim su kompetencijama bili obuhvaeni mnogi poslovi. On
je birao poslanike, odreivao im zadatke i sasluavao njihove izvetaje. Brinuo se o ratnoj
mornarici, regrutovao vojnike i kondotjere i podvrgavao ih nadzoru providur. U oblasti privrede,
poev od 1506, imenovao je petoricu savetnika za trgovinu, te ureivao propisima snabdevanje,
slanje brodova u konvojima (mude), uvoz, kao i trgovanje itom, uljem, solju i vinom.
Nastalo kao to emo videti iz suprotstavljanja nastojanjima patricija da stave
dravu pod svoje, Vee desetorice postalo je godine 1335. stalno. Izabrano od strane Velikog
vea, ono je bilo neka vrsta vrhovnog suda zaduenog da bdi nad bezbednou i moralom: u
njemu se ispoljavala uroena tendencija Republike ka nepoverenju (Koci). Desetorica su svoje
istrage vodila u tajnosti, oslanjajui se na efikasnu mreu dounika i dostavljaa, a ovi su
ostavljali svoja obavetenja na nekome od za tu svrhu odreenih mesta, kakvo su predstavljale i
uvene lavlje eljusti iz dudeve palate. Godine 1539. uvedena je funkcija stalnih dravnih
islednika. Prema reima Domenika Morozinija, krajem XV veka Desetorica su s punim pravom
mogla sebi u zaslugu pripisati spokojnost ivota u gradu i ouvanje njegove slobode. Neto
kasnije, Marino Sanudo je ocenio da to Vee upravlja skoro u svemu, ini sve to mu je po volji
i ima veoma velik autoritet.
Iz tih rei izlazi na videlo sam duh mletakih institucija. Monopol na trgovinu pretvorio
se u monopol na vlast. [Krako (Cracco).] Tu injenicu jasno su uoavali i stranci: Ab omnibus
ad pocos28, rekao je krajem XVI veka francuski pravnik an Boden (Jean Bodin), dok je panski
poslanik u Veneciji izjavio 1677. godine da je sloboda u Veneciji, iz vlasnitva naroda, prela u
vlasnitvo plemenitaa, te da su iz njenog uivanja iskljueni svi ostali graani.
Dogaaji u unutranjoj politici
Uspostavljajui svoju vlast, aristokratija se obezbeuje od onoga ega se najvie plai, a
to je uvoenje line vlasti putem dosluha izmeu duda i naroda, to ona u odnosu na slobodu
kakvu ona tvrdi da e zavesti naziva tiranijom, i za ta omrznute primere pruaju lini i
vlasteoski reimi u gradovima severne Italije. (Renuar.)
Tokom XIV veka bilo je izvesnih poduhvata usmerenih protiv svemoi aristokratije. Tako
su se 1310. godine udruili Bajamonte Tjepolo (Tiepolo), popularna i ambiciozna linost iz jedne
od monih porodica, njegov tast Marko Kverini (Marco Querini), bogati zemljoposednik, i
Badoero Badoer, poreklom takoe patricij. Oni su u noi izmeu 14. i 15. juna pokuali da izvre
udar protiv veoma nepopularnog duda Gradeniga, ali nisu uspeli. Kverini je ubijen, Badoer
pogubljen. Tjepolo je pobegao u Zadar, gde je i dalje neumorno kovao zavere. Osnivanje Vea
desetorice bilo je posledica ovog dogaaja.
Godine 1355, dud Marino Falijer, pripadnik jedne od starih porodica, ovek sa velikim
iskustvom (poslanik, dugogodinji lan Vea desetorice, bivi zapovednik flote na Crnom moru i
podestat u kopnenoj oblasti), skovao je zaveru kako bi uz pomo naroda oduzeo vlast patricijima.
Vee desetorice, na vreme obaveteno, smesta je reagovalo i naredilo da se zaverenici uhapse.
Kao to je propisima bilo predvieno, u rad Vea, radi suenja Falijeru, ukljuena je i komisija
28

Od svih do malog broja njih. (Prim. prev.)

27

od dvadeset lanova (zonta). Dud je priznao greku i branio se kao krivac; 17. aprila je osuen, a
sledeeg dana odrubljena mu je glava. Godine 1365. nareeno je da njegovo ime bude izbrisano
sa friza na kojemu su, na zidovima dvorane Velikog vea, prikazani dudevi, te da bude
zamenjeno napomenom na latinskom jeziku: Ovde je bilo mesto Marina Falijera, kome je zbog
njegovih zloina odrubljena glava.
Najzad da navedemo samo jo jedan primer godine 1457. svemo Vea desetorice
dola je u svoj svojoj veliini do izraaja prilikom abdikacije koju je ono nametnulo starom i
proslavljenom dudu Franesku Foskariju, junaku ratova protiv Milana, koji je ocenjen
nesposobnim da i dalje vri svoju dunost, nakon to je njegov sin proglaen krivim za voenje
tajne prepiske sa sultanom i sa Franeskom Sforcom.
Javna vlast i inovnitvo
Ukazujui na duh kojim su bile proete mletake institucije, Brauntajn i Delor piu ne
bez razloga: Organizam mletake drave bio je krug iji se centar neosetno pomerao, ali iji se
obim nije menjao.
A taj krug inila je iskljuivo aristokratija. Meutim, kao to pie Tirje, ona je bila ta koja
je stvorila bogatstvo, pa je elela da obezbedi i njegovu trajnost... Moemo je smatrati i
oligarhijom, ali umnom oligarhijom.
Mletaki je patricijat, dakle, bio sveprisutan i svemoan u upravljanju Republikom.
Visoki inovnici, najee izabrani od strane Velikog vea, imali su vlast koja je bila ograniena
tano utvrenim propisima; njihova je dunost takoe imala ogranieno trajanje i obavljala se
kolegijalno.
Meu prvorazredne javne dunosti ubrajale su se one koje su vrili prokuratori sv. Marka
i zastupnici Komune (Avogadori di Comun). Onim prvima, koji su birani doivotno, prema
protokolu pripadalo je mesto odmah iza duda. U XV veku bilo ih je devetorica, a u njihov su
delokrug ulazili prihodi bazilike i commissarie; estorica meu njima bili su duni da se brinu o
sestiereima. to se pak tie zastupnika Komune, u njihovoj je nadlenosti bilo najvie sudstvo,
uestvovali su u radu Ve kao javni tuioci, i najzad, njima je bila poverena na uvanje Zlatna
knjiga plemstva. Jedan od njih bio je od strane svojih kolega delegiran u Vee desetorice.
U nadlenosti nieg inovnitva, stalno sve brojnijeg usled razvoja mletakog carstva,
nalazili su se pravni i finansijski poslovi. est dvorskih sudova, svaki sastavljen od tri lana,
bavili su se graanskim parnicama. Zastupnici trgovaca, s titulom konzula, regulisali su probleme
komercijalnog pomorstva. Pripadnici slube zvane Ternaria ubirali su takse za uvezeno ito i
ulje. Providuri za so odreivali su cenu tog proizvoda, koji je za venecijansku privredu bio od
bitnog znaaja, i organizovali njegovu prodaju. Ubiranje neposrednih poreza predstavljalo je
dunost kamerlenga Komune.
Poslanici, kojima je usled sve mnogobrojnijih spoljno-politikih obaveza Serenissime
pripadala i sve znaajnija uloga, birani su meu najsposobnijim patricijima. Dobivi tano
odreen zadatak, ili pak, poev od XVI veka, nalazei se na stalnoj dunosti (u Rimu, Parizu,
Londonu, Antverpenu, Beu i Carigradu), oni su slali Senatu redovne dopise (dispacci), a na
kraju boravka podnosili i konani izvetaj koji je, kao plod duge tradicije i velikog iskustva
(Koci), pruao vladajuim krugovima veoma tanu predstavu o stranim dravama, njihovim
voama i problemima.
28

Ti dokumenti, kao i drugi zvanini tekstovi, uvani su u arhivama dravne kancelarije. Za

njih je bio odgovoran veliki kancelar (Cancellier Grande) kojega je biralo Veliko vee i koji nije
pripadao patricijatu. On je upravljao mnogoljudnom birokratijom. Ta elita inovnika esto
humanistiki obrazovanih koja je, prema jednoj izjavi Desetorice, predstavljala srce drave i
koja je za vrenje svojih dunosti osposobljena u koli sv. Marka pripremala je odluke
patricij, usklaivala ih, starala se o njihovom sprovoenju, vodila dravno knjigovodstvo,
prikupljala poreze i takse i odreivala plate komunalnih slubenika. Godine 1443. Veliko vee je
izglasalo zakon u ijoj se preambuli izjavljivalo: Svima je dobro poznato koliko je za ugled nae
zajednice i za nae interese znaajno da uinimo sve kako bi odgovarajue i sposobno osoblje
radilo u naoj Kancelariji, kroz koju prolaze svi poslovi kako javni tako i tajni koji se tiu
nae drave.
Mletako drutvo
U gradu Veneciji ivelo je krajem XVI veka vie od 100.000 stanovnika; posle kuge iz
1348 (koja je strahovito opustoila itav Zapad) taj broj je pao ispod 50.000; godine 1382, posle
rata za Kjou, Venecija je imala 60.000 stanovnika. Godine 1422. imala ih je ve 85.000, a 1563
ak 170.000 to je vie nego dvostruko u odnosu na dananje stanovnitvo grada! To se
stanovnitvo delilo na grupe koje su se meusobno jasno razlikovale: patricije, graane,
svetenstvo, obian puk, strance.
Prvi, koji su jedini imali pristup u Veliko vee, imali su u svojoj iskljuivoj svojini i
politika prava. Godine 1493, prema Sanudu, bilo ih je 2.420 starijih od dvadeset pet godina;
godine 1513, bilo ih je 2.570, to je najvei broj koji je patricijat ikad dostigao u svojoj istoriji.
Godine 1482, prema jednom hroniaru, njih 732 zauzimalo je visoke poloaje; a poetkom XVI
veka, prema Sanudu, takvih je bilo 800.
Veinom trgovci, oni su svoj kapital ulagali i u zemlju, drvo, rudnike. Andrea Barbarigo,
sin jednog propalog trgovca, zapoeo je 1420. karijeru sa mravom imovinom od 200 dukata.
Zahvaljujui poslovima koje je, u skladu sa konjunkturom, sklapao sa Romanijom, Egiptom,
Engleskom ili panijom, godine 1450. on je imao 15.000 dukata; a kad je 1500. umro, njegov sin
je nasledio 27.000 dukata. Nikolo Tron, obrazovan na Rodosu, gde je ostao petnaest godina, u
trenutku kad je 1471. godine izabran za duda posedovao je kapital od 60.000 dukata i
nepokretna dobra procenjena na 20.000 dukata.
U naelu, trebalo je da patricijat bude skup ljudi jednakih po pravu i autoritetu. Ali bilo je
podosta siromanih patricija koji su postajali i sve mnogobrojniji. Do toga je dolazilo bilo zbog
toga to su pogreili u voenju poslova, bilo zato to su postali rtve brodoloma ili gusarskih
napada, ili pak stoga to se nisu umeli odbraniti od konkurencije, kako domae tako i strane.
Godine 1499 patricij Andrea Kontarini istupio je pred Sinjorijom da bi izjavio kako njegovi
prihodi iznose samo 16 dukata, a mora da izdrava devetoro dece, pa mu je kua upravo prodata
zbog dugova koje nije bio u stanju da isplati.
Posle patricija, na drugom mestu su bili graani, podeljeni na dve grupe. Oni koji su to
bili po pravu (de jure) bili su sinovi graana, roeni u Veneciji; oni su uestvovali u istim
delatnostima trgovakim, bankarskim. Proizvodnim kao i patriciji; nisu se bavili
manuelnim radom, a rezervisana su im najvia mesta u dravnim uredima. Oni su, dakle, inili
neku vrstu inovnikog plemstva (Tirje). Graani de intus ili de extra bili su oni koji su
budui da nisu roeni u Veneciji dobili od providur Komune pravo graanstva kao povlasticu
29

ili putem diplome. Bili su oenjeni Venecijankama, ili su pak dugo boravili u Veneciji, plaali u
njoj poreze, te i dalje iveli u njoj. Dolazili su odasvud, iz ostalih delova poluostrva, kao i iz
zemalja s one strane mora ili planina. Meu njima je bilo uglednih pravnika i lekara, stranih
prineva i trgovaca, ili pak zaslunih stanovnika mletakih kopnenih i prekomorskih oblasti.
Svetenstvo deo stanovnitva koji je uivao potovanje, ali koji je dran na uzdi i po
strani od javnih poslova plaalo je porez i bilo potinjeno istim sudovima kao i laici, pa je ak
moralo i da slui vojsku. Patrijarha i kanonike sv. Marka birao je dud, dok je biskupe imenovao
Senat. Venecijansko se svetenstvo, dakle, nalazilo u posebnom poloaju, kakvom nigde drugde
nije bilo slinog.
U svom Izvetaju o vladavini Mletakom republikom (1580), Antonio Miledone
(Milledonne) pie da je obian puk trei stale venecijanskog stanovnitva. Njegovi su
pripadnici poreklom Mleani, a dele se na razliite slojeve: male trgovce, zanatlije, radnike
(meu kojima su i oni iz Arsenala), slubenike u administraciji. Osim toga, razvrstani su i na
mnogobrojne cehove koji su strogo nadzirani i ne vre bilo kakvu politiku ulogu. Jo nie nalaze
se sluge, radnici za grube poslove i prostitutke (koje i same pripadaju raznim nivoima, a kako
tvrdi Sanudo, ima ih 11.000).
Osim pripadnika plemstva i izvesnog broja graana, sve ostalo su stranci, uz jo poneto
malobrojnih Venecijanaca, izjavio je 1509. hroniar irolamo Priuli. injenica je da je meu
stanovnicima Venecije bilo veoma mnogo onih koji su poreklom bili iz mletakih kopnenih i
prekomorskih oblasti. Ali na kanalima, du obala ili na ulicama i trgovima, mogli su se sresti i
drugi, koji su ponekad iveli u posebnim etvrtima: Milanezi (koji su esto bili kovai),
Dalmatinci (mornari), Albanci (vojnici), Nemci (obuari, trgovci, tkai, lekari, tampari),
Flamanci (trgovci, tipografi), Grci iji je broj posle pada Carigrada stalno rastao, Turci i Arapi.
Nailazilo se i na robove: Tatare, Mongole ili Afrikance. Jevreji, najzad, bili su u poetku
primljeni samo privremeno, a zatim i definitivno, u getu (re ghetto, opte prihvaena na Zapadu,
proistie iz injenice da se na tom mestu nalazila livnica gvoda, ili geto).
Za razliku od republike kakva je bila Firenca, Venecija nije doivljavala drutvene
potrese. Razlog tome je u znatnoj jednodunosti s kojom su prihvatane njene institucije, u za to
doba visokom ivotnom standardu koji je obezbeivala drava, u redovnom snabdevanju, u
efikasnom sudstvu pred kojim su svi bili ravnopravni, te u injenici da su u javnim ceremonijama
mogli svi da uestvuju.
Kultura
U poreenju sa firentinskom kulturom, venecijanska u XIV veku izgleda kao da je u
znatnom zakanjenju. To u prilinoj meri proistie iz izolovanosti Republike u odnosu na Zapad,
iz njenog vizantinizma, toliko vidnog u oblasti umetnosti. No stvari e se zato promeniti u
sledeem veku, kad Mleani, okrenuvi se svojim kopnenim podrujima, osete potrebu da se pred
njim neim istaknu, naroito u oblasti knjievnosti.
Ipak, ve u XIII veku, sa Martinom da Kanalom (da Canal) i njegovim Estoires de
Venise, napisanim izmeu 1267. i 1275, do izraaja dolazi istoriografija, kao jedna od izrazitih
konstanti venecijanske knjievne produkcije. Kao inovnik Komune koji je samim tim imao i
pristup zvaninim dokumentima, Martin da Kanal je pisao, na francuskom, sa odobrenjem i pod
nadzorom svojih pretpostavljenih, hroniku u kojoj se slavi grad, i u kojoj se likovi dudeva,
admirala i patricija izdvajaju na pozadini koju ini istono Sredozemlje.
30

Venecijanska je istoriografija sve do kraja XIV veka uglavnom sluila za unutranju

upotrebu i nastajala je u obliku anala i hronika lienih bilo kakvih spisateljskih ambicija. Stvari su
se promenile poetkom XV veka, kada je Republici postalo potrebno da svoju ekspanziju na
kontinentu uini legitimnom, pa je nastojala da o sebi samoj prui pozitivnu predstavu, kao o
slobodnom gradu u kojemu vlada pravinost i koji brani hrianstvo od nevernika. Zaposlen u
dravnoj kancelariji, Lorenco de Monais (Lorenzo de Monacis) je izmeu 1421. i 1428. napisao
delo pod reitim naslovom, De gestis moribus et nobilitate civitatis Venetiarum. Pedeset godina
kasnije, patricij Bernardo ustinijan (Giustinian) je u svom delu De origine urbis Venetiarum
insistirao na vekovnoj postojanosti mletakog identiteta i pozivao vladajue slojeve da se ujedine.
Godine 1487, knjiga Rerum Venetiarum ab urbe condita libri XIII od Markantonija Sabelika
(Marcantonio Sabellico) nalazila se u isto tako izriitoj funkciji nacionalne propagande kakvu,
uostalom, nalazimo i drugde, u priama i izvetajima se putovanja, o emu je ve bilo rei
povodom Miliona Marka Pola. Tako i Josafa Barbaro, u svom Izvetaju o putovanju do Tane i u
Persiju (1487), stavlja na znanje da bi veoma veliki deo nastanjivih zemalja bio nepoznat, da
njih, po cenu velikih muka, nisu otkrili mletaki trgovci i mornari.
Doavi u Veneciju 1362. godine, Petrarka (Petrarca) je u njoj ostao pet godina. Njegov
boravak u gradu nesumnjivo je doprineo razvoju ranog humanizma, za ta vee zasluge pripadaju
privatnim patricijskim krugovima nego zvaninim institucijama a to je jo jedna osobenost
kulturnog ivota u oblasti lagune.
Istaknute linosti tokom prve polovine XV veka bili su Leonardo ustinijan (1388
1466) i Franesko Barbaro (13901454) koji su po svoj prilici sluali predavanja nekih
humanista to su boravili u Veneciji. ustinijan, koji je bio lan Vea desetorice i prokurator sv.
Marka, autor je Epistola napisanih na latinskom i prevodilac sa grkog, a pisao je i pesme na
narodskom jeziku, za koje je veoma uspeno komponovao i muziku. Franesko Barbaro, takoe
patricij, politiar i diplomata, autor je dela De uxoria (1416), u kojemu je isticao moralnu
uzvienost, kao i drutvenu i demografsku korisnost braka, esto preziranog od strane tadanjih
intelektualaca.
Franeskov roak Ermolao Barbaro Mlai (14531493) predstavnik je novog
humanistikog smera koji vie nije graanski, ve knjievni. Obrazovan u Veroni i Rimu,
prijatelj Policijana (Poliziano), izdava i komentator Aristotela i Plinija, on je obnovio filologiju
pribegavajui uporeivanju tekstova, rekonstrukciji izvor, istraivanju svedoanstava.
Humanista Besarion (Bessarion), roen u Trapezundu, pripadnik grupe grkih iseljenika u
Italiji, imenovan za kardinala 1443. godine, zavetao je Republici svoju bogatu zbirku grkih
rukopisa, budue jezgro Biblioteke sv. Marka (Marciana) za koju su temelji postavljeni 1473.
U godinama 14751476. Ermolao Barbaro je predavao u Padovi. Venecija, kad joj se taj
grad 1405. predao, obavezala se da e podravati delatnost uvenog lokalnog univerziteta koju
mletaki Senat, od sredine XV veka, sve vie nadzire i podstie. On tamo alje mlade patricije da
izuavaju pravo.
Ti mladi ljudi dobijali su prvo obrazovanje u Veneciji, u koli u Rialtu. U toj koli, koja je
najpre bila privatna, da bi 1441. postala javna ustanova, nastavnici sve sami obrazovani i
iskusni patriciji predavali su filosofiju, i to onu koja je bila prilagoena venecijanskom
mentalitetu: uiteljicu ivota, voditeljku ka ovozemaljskoj srei, namenjenu formiranju buduih
dravnika.
Umetniki ivot od srednjeg veka do XV stolea
31

Bazilika sv. Marka, obnovljena 1063, predstavlja lep primer vizantijske arhitekture u
Veneciji. U crkvi sv. Marka, izgraenoj prema planu u obliku grkog krsta sa pet kupola i
noenoj na velikim stubovima koji su povezani lukovima, prednost je ipak data osovini glavne
lae, pri emu je potovana raskonost prostorne koncepcije. Sama izgradnja okonana je 1096,
ali zdanje tada jo nije bilo spolja obloeno mramorom; dekoracija koju ine zidni mozaici
ostvarivana je u razliitim razdobljima; gotiki zabati na fasadi potiu iz XV veka; ukraavanje
e biti nastavljeno sve do poetka XIX veka. U svakom sluaju, to to je izabran vizantijski uzor
predstavljalo je znak posebnih odnosa Venecije i Carigrada, a time se isticao i vlastiti identitet
Mletaka u odnosu na nemake i rimske vlasti.
Zauzee Carigrada 1204. godine nije ostalo bez posledica po venecijansku umetnost, koja
je morala pokuati da nae izlaz iz dvosmislenosti svoje dvostruke pripadnosti Istoku i Zapadu.
Velika koliina vizantijskih umetnikih dela pristiglih sa plenom pobednika dala je podsticaj
stvaranju lokalnih radionica; Venecija je, meutim, poela da okree pogled i ka kontinentu.
Tako su se kao ukras na fasadi crkve sv. Marka nala uvena etiri bronzana konja, dok je,
meutim, njen sredinji portal dekorisan romanskim skulpturama u stilu severnjaka Antelamija.
Ekonomski razvoj, kao i elja patricija da uine vidljivim svoj uspeh, pogodovali su
izgradnji raskonih kua (ca', to jest case) ili palata. Zbog njihovog poloaja, bilo je neophodno
da im se obezbedi i pristup sa kanala, a uz to je valjalo omoguiti da se u njima i stanuje i obavlja
trgovinska delatnost: prizemlje je bilo rezervisano za trgovake potrebe, a stanovalo se na spratu.
U XIV veku, uporedo sa sve naglaenijim pribliavanjem Venecije Zapadu, dolazilo je i
do irenja gotikog stila u gradu. Doavi u kontakt sa vizantijskom umetnou, ovdanja je
gotika ostvarila hiperboliko bujanje motiva, krivulja i linija, zbog ega je nazvana cvetnom
gotikom.
Gotika umetnost u svojoj venecijanskoj varijanti pokazuje svoje glavne osobine na
dudevoj palati, u kojoj stanuje ef drave, ali koja je takoe sedite glavnih upravnih i sudskih
tela. Graena poev od 1340. uzdu obale, ta nova palata bila je tada jo uvek skromnih
dimenzija u odnosu na dananje zdanje. Ali znatno je uveana tokom radova o kojima je 1422.
doneo odluku Tomazo Moenigo, a koji su privedeni kraju za vladavine duda Franeska
Foskarija. Delo majstor iz Lombardije, Toskane i same Venecije, meu kojima se posebno istiu
ovani Bon (oko 13601442) i njegov sin Bartolomeo (koji je umro 1464), taj impozantni
arhitektonski kompleks u skladu je sa tipino mletakim smislom i sklonou za trajne vrednosti.
Graena 1424. i 1434, Ca' d'Oro predstavlja lep primer privatne palate iz XV veka, za
koju su uzeti ve spomenuti arhitekti. Od romanike umetnosti na njoj su preuzeti stubii na
prozorima, pun polukruni luk na portalu i ugaoni pilastri; gotici pripadaju isklesani elementi na
prvom i drugom spratu; orijentalnoj umetnosti, lukovi njenih prozora, dekorativna krenelura,
polihromna mramorna i zlatna obloga (ova poslednja, od koje je zdanje dobilo ime, danas je
nestala). Sredinom istog veka, palate dobijaju klasinije forme, kakve se mogu videti na palati
Foskari, izgraenoj 1452.
Renesansni arhitektonski model proao je u Veneciji kroz naknadnu razradu, polazei od
Albertija, a potom i od Bramantea. Protagonista ove promene bio je Mauro Kodusi (Codussi, oko
14401504), poreklom iz Bergama. U toku tridesetogodinje aktivnosti na obalama lagune, on
je iz osnova obnovio venecijanski arhitektonski izraz (crkve San Mikele, San Zakarija, San
ovani Krizostomo), naroito izgradnjom palate Vendramin Kaleri na Velikom kanalu, kojom
je ostvarena savrena ravnotea izmeu zdanja i urbanog prostora.
32

Prva venecijanska istraivanja u slikarstvu vezana su za umetnost mozaika, emu je

oigledan razlog u injenici da je Venecija po svom poloaju naslednica kulture Istoka. Od
vremena duda Domenika Selva (10701084), do XIII veka, crkva sv. Marka predstavljala je
uvek aktivnu radionicu umetnika mozaika; meutim, na prelazu iz XIII u XIV vek, u njoj se
javljaju i lokalni umetnici koji se malo-pomalo oslobaaju vizantijskog kanona.
Paolo Venecijano (Veneziano, aktivan izmeu 1310. i 1358) bio je prvi venecijanski
slikar koji je potpisivao svoja dela. Mada u njima jo uvek preovladava orijentalno nadahnue, ta
dela, naroito Krunisanje Bogorodice ili Madona (1352, u Luvru), po neemu podseaju i na
slikarstvo iz mletakih kopnenih oblasti.
Najneposredniji nastavlja Paola bio je Lorenco Venecijano (Lorenzo Veneziano, aktivan
od 1356. do 1379), koji se jo potpunije od svog uitelja oslobodio orijentalnog kanona. S njim je
u slikarstvu dola do izraaja gotika. Na prelasku iz XIV u XV vek, Jakobelo del Fjore (Jacobello
del Fiore, 13701439) pokazao se osetljivim za ljupkost uzora iz Sijene. Stoga su entile da
Fabrijano (Gentile da Fabriano) i Pizanelo (Pisanello), kad su poetkom XV veka pozvani u
Veneciju da u dudevoj palati dekoriu dvoranu Velikog vea, naili na pogodan teren za svoj
rad. Pod nadzorom prvoga od njih formirao se, izmeu ostalih, Jakopo Belini (Jacopo Bellini).
Glavnu ulogu u venecijanskom slikarstvu Kvatroenta imale su dve porodice: Vivarini i
Belini. Antonio Vivarini (1420oko 1484) i dalje je ostajao veoma vezan za cvetnu gotiku, ali u
njegovim slikama nalazimo definisan jedan konkretan prostor i bojaljivu primenu perspektive.
Njegov sin Alvize (oko 14451505) odvojio se od tradicije da bi krenuo stopama novih uitelja,
a to su bili Belinijevi.
Jakopo Belini (oko 14001470) bio je glava slikarske porodice koja je dominirala
itavom drugom polovinom venecijanskog Kvatroenta. Upravljao je najznaajnijom radionicom
u gradu, u kojoj su se obrazovali njegovi sinovi entile i ovani. Njegovi boravci u Firenci,
Ferari i Padovi, kao i njegovi susreti u samoj Veneciji, omoguili su mu da stupi u kontakt sa
svim izraajnim tokovima svog vremena.
Kad je on umro, entile (oko 14291507) i ovani (oko 14301516) zajedno su
preuzeli upravljanje porodinom radionicom. Prvi se prihvatio odgovornosti za znatnije
porudbine iz velikih bratovtina (Scuole Grandi). Kao zvanini slikar Republike, entile je bio
izuzetan portretist (o emu svedoe portreti duda Franeska Foskarija i sultana Mehmeda II);
pokazao se i kao majstor narativnog slikarstva u udima istinskog Krsta i u Priama o sv.
Marku, delima koja jo jednom ukazuju na dvostruko (istonjako i zapadnjako) lice Venecije,
slavei njen urbani prostor, ali i njenu istoriju i njene institucije.
Teme kojima se bavio ovani Belini uglavnom su malobrojne (Bogorodice i Raspea), ali
njegove slike iznenauju preciznou poteza i difuznim izgledom svetlosti. Postepeno je ovani
nalazio nadahnue u jednom odreenom prizoru iz prirode; ne vie u gradu iz lagune, ve u
varoima i poljima na kopnu (Preobraenje, Sv. Franja u ekstazi).
Bogata i sloena linost, Karpao (Carpaccio, oko 14601525. ili 1526) stvarno je
zapoeo karijeru ciklusom Legenda o sv. Ursuli koji mu je naruen iz porodice Loredan.
Bretanja, domovina svetice, i Engleska, domovina njenog verenika, transponovani su u jednu
izmatanu, upola gotiku, upola renesansnu Veneciju. Poev od 1496, Karpao sarauje sa
ovanijem Belinijem u realizaciji ciklusa uda sv. Krsta: on tu u mnotvu detalja slavi
prosperitet svog grada i njegov kosmopolitizam. Ali zasebno valja da bude spomenuta
tajanstvena slika Dve kurtizane (oko 1510), o kojoj se ne bi moglo rei da li predstavlja dve
prostitutke ili dve dame iz aristokratije. Sa Karpaom je stavljena taka na jedan blistavi trenutak
33

venecijanskog slikarstva. Mada orone (Giorgione) svojoj biografiji pripada XV veku, po

svojoj umetnosti on je pre deo inkveenta: o tome e biti rei neto kasnije.
Slika entilea Belinija Procesija na Trgu sv. Marka prua veoma podroban uvid u
bezbrojne svetkovine i zabave od kakvih je bio sainjen kolektivni ivot Venecijanaca. Tu
vidimo kako ispred bazilike, pred oima dostojanstvenika i gomile, defiluju bratovtine,
predstavnici parohija i verskih redova, hiljade ljudi razliitih doba starosti, odevenih svako prema
svom statusu.
Slian prizor bez sumnje se mogao videti i prilikom drugih verskih ceremonija, naroito
onih u ast sveca zatitnika Republike, o godinjicama njegovog muenitva, njegovog prenosa iz
Aleksandrije u Veneciju, ili osveenja njegove bazilike.
Graanske su svetkovine takoe bile mnogobrojne: venanje duda sa morem; vojne
parade, kao to je ona kojom je na Trgu sv. Marka 1458. komandovao kondotjere Bartolomeo
Koleoni (Colleoni); sveani doeci stranih vladara, kao to je onaj koji je 1452. prireen Fridrihu
III, a koji je predstavljao tako velianstven trijumf da ga nijedno pero ne moe opisati pie
hroniar Dolfin i koji je prevaziao trijumfe Rimljana; najzad, takmienja na kopnu i moru,
kao to su regate za koje je pravila odreivao Senat.
Jo su popularnije priredbe bile lov na bika kroz kale (calli); prikazivanje herkulovske
snage, to jest podizanje ljudskih piramida na trgovima ili brodovima; ratovanje pesnicama u
kojemu su, na nekom od mostova, protivnike grupe kidisale jedna na drugu. A da i ne govorimo
o karnevalu, koji je trajao od dana sv. Stevana pa sve do uoi korizme 29, i u kojemu su se, u
ispoljavanju radosti ali i nasilja, bogatai meali sa siromasima, a opskrbljivao ga je i pripremao
aktivni ceh proizvoaa maski.
Najzad, iz svih tih svetkovina tipinih za venecijansku kulturu nije odsustvovala ni
privatna inicijativa. Tako su druine nazvane della Calza koje su inili mladi patriciji,
prepoznatljivi po devizi to su je nosili na pantalonama (calze) i na posuvratku kukuljice
organizovale neke od zabava iz kojih e, u XVI veku, proizai i prikazivanje komedija.
IV poglavlje
SJAJ I PROPADANJE (XVIXVIII vek)
Promene na kopnu (XVI vek)
Godine 14921494. znae prekretnicu od presudnog znaaja u istoriji sveta, Italije i
Venecije. Na posledice otkria Novog sveta (1492) po planetarnu privredu nije se dugo ekalo; a
silaskom Karla VIII u Italiju zapoeo je dug niz sukoba koji je Italiju, od aktivnog subjekta kakav
je dotad bila, pretvorio u pasivni objekt evropske politike, u pozornicu ratnih operacija na kojoj
su se suoavale mone nacionalne drave, u prvom redu Francuska i panija. Ova poslednja je na
kraju odnela pobedu i nametnula svoje tutorstvo svim italijanskim regionalnim dravama.
Jedino je Venecija ostala nepromenjena, sauvavi pri tom i potpunu nezavisnost. Istorija
moda nikad nije predoila panji ljudi tako uzbudljiv primer kao to je onaj to ga prua
Venecija na prelasku iz XV u XVI vek. Pokazujui izvanrednu volju za otporom, jedna mona
drava, mada tipina predstavnica ve prevaziene prolosti, napinje sve svoje snage u
29

etrdesetodnevni post pre Uskrsa. (Prim. prev.)

34

oajnikom nastojanju da ide protiv vremena. Ona dobija tu opkladu koja se u poetku mogla
initi izgubljenom, da bi tako produila svoju anahroninu egzistenciju sve do kraja XVIII veka.
(R. Romano.)
Silazak Karla VIII u Italiju i njegov pobedonosni pohod do Napulja maltene jedna
vojna parada nisu direktno pogodili Republiku. Kominu (Commynes), kad im je oktobra 1494.
opipao puls, Mleani su se pre uinili spremni da pomognu njegovom gospodaru nego da ga
ometaju. U stvari, oni su se trudili da ostanu neutralni, iz bojazni da ne izgube svoje pozicije u
Sredozemlju u sluaju neuspeha krstakog rata to ga je francuski kralj nameravao preduzeti, ali i
strahujui da u sluaju kraljevog uspeha na kontinentu ovaj ne postane previe moan sused:
Opasno je stupiti u savez sa jednim tako monim kraljem pisao je Domeniko Malipjero
koji bi zahvaljujui naoj podrci postao i na sused.
Prema tome, bilo je logino da Republika 1495. uzme uea u koaliciji stvorenoj protiv
Francuske. Saveznika vojska, iji su znatan deo inili Mleani, odnela je pobedu u bici kod
Fornove, ali nije spreila varvare da se vrate u Francusku. Iskoristivi nastalu situaciju, Mleani
su zauzeli Brindizi, Trani i Otranto. Stupili su u savez sa pobunjenom Pizom, kako bi joj pomogli
da se odbrani od Firence sve opasnije suparnice u Sredozemlju. Borbe su se, bez znatnijih
rezultata, nastavile do 1498. godine.
Sa naslednikom Karla VIII, Lujem XII, eljnim da se i on upusti u pustolovinu u Italiji,
Republika je potpisala ugovor 1499. u gradu Bloa. Francuski kralj je u sluaju pobede sebi
namenio milansko vojvodstvo, na koje je polagao pravo, dok su Mleanima obeane Kremona i
teritorije istono od reke Ade, sve do njenog ua u Po. Septembra, oni su osvojili Kremonu i
vaskolikom svetu objavili pobedu koja je jo vie uvrstila njihov ugled. Tom je prilikom u
potpunosti dolo do izraaja ono to je Makijaveli (Machiavelli) nazvao njihovom pomamom za
prevlau. Jer ubrzo potom zgrabili su i Faencu, Rimini i Fano u Romanji, iskoristivi pad
ezara Bore (Cesare Borgia). do kojega je dolo usled smrti njegovog oca, pape Aleksandra VI.
No Mleani su doli u sukob i sa Maksimilijanom Austrijskim, zato to su mu uskratili
pravo da pree preko njihove teritorije kako bi se u Rimu krunisao za cara. Tada su se doepali
Gorice i Trsta, koje su i zadrali na osnovu primirja potpisanog juna 1508. Njihovo kopneno
carstvo nikad nije bilo toliko prostrano!
Naslednik Aleksandra VI na prestolu sv. Petra, Julije II, strani papa, zahtevao je od
Venecije da mu vrati Romanju, zemlju koja je pripadala Crkvi, a s druge strane, traio je da se
umanje prava drave nad mletakim svetenstvom (plaanje desetka, imenovanje biskup). Cilj
Kambreske lige, koja je uspostavljena 10. decembra 1508. izmeu Francuske, Carstva, panije,
Firence i Ferare (i kojoj je Julije II pristupio marta 1509), bio je komadanje mletakog poseda na
kopnu. Na vest o tome, dud Leonardo Loredan izjavio je pred Velikim veem da bi u sluaju
poraza bila izgubljena jedna lepa drava, ne bi vie bilo Velikog vea i ne bismo vie bili
slobodan grad. Uputio je poziv svima da budu nepokolebljivi u jedinstvu. Julije II je 27. aprila
1509. izrekao protiv Republike interdikt kojim je objavljivanje tog proglasa spreeno na itavoj
njenoj teritoriji.
Meutim, 14. maja 1509. mletaka je vojska do nogu potuena kod Anjadela, zbog
razmirica do kojih je dolo izmeu dvaju kondotjera pod ijom se komandom nalazila. Na vest o
porazu, pie Sanudo, svi su bili kao umrtvljeni i u dubokoj alosti; svi su plakali, na trgu nije
bilo ive due, predstojnici Velikog vea bili su tako rei izgubljeni. a jo vie od njih na dud,
koji je bio zanemeo, duboko ucveljen i skoro beivotan. Ja, oajna Venecija, / u suzama, puna
35

boli, kazivae jedna francuska pesma opisujui nevolje Serenissime u koju su, uza sve to,
nagrnule i hiljade izbeglica.
Ubrzo su Verona, Vienca i Padova bile potinjene carskim komesarima; napuljski je
kralj opet zauzeo luke Apulije; vojvoda od Ferare ponovo se doepao Roviga, Monseliea i
Polezinea; gradovi u Romanji vraeni su pod vlast papskog legata. Odoleli su jedino Trevizo i
Friuli. Saveznici su dospeli skoro do same lagune. I Venecija se konano 24. februara 1510.
pokorila zahtevima Julija II.
5. oktobra 1511. ona je, sa panijom i Engleskom, ula u Svetu ligu protiv Francuske,
stvorenu po volji pape. Francuzi su 11. aprila 1512. bili pobednici kod Ravene, ali su ipak
izgubili milansku oblast.
Republika je postepeno vraala svoje teritorije zahvaljujui podrci koju joj je pruao
Fransoa I, ojaan posle pobede kod Marinjana (septembra 1515), tako da je ponovo zauzeo
Milano, a i zahvaljujui odanosti koju su seljaci sa kopna oseali prema sv. Marku. To ipak nije
ilo bez tekoa i velikih trokova, o emu reiti primer pruaju nevolje kroz koje je prolazila
Brea: od 1509. do 1512. ona je bila francuska; petnaest dana u toku 1512. ponovo je pripadala
Veneciji; potom je od 9. februara do 28. oktobra iste godine jo jednom bila francuska; do maja
1513. bila je panska; u junu je ponovo bila mletaka; tog istog meseca vratila se pod pansku
vlast, da bi maja 1516. opet postala venecijanska.
Godine 1517. celokupno podruje mletakih poseda na kopnu vratilo se pod vlast
Venecije, ali je na ambicije koje je Serenissima ispoljavala krajem XV i u prvim godinama XVI
veka ipak bila stavljena taka.
Venecija je sve do 1529. ostala verna savezu sa Francuskom. Prema istoriaru Paruti,
njeni su graani bili obuzeti teskobom zbog katastrofalnog poraza koji je Fransoa I doiveo 25.
februara 1525. kod Pavije: Ta tako velika i znaajna pobeda panaca bila je za Venecijance
uzrok dubokog nespokojstva i velikih briga..., budui da je francuska mo zakazala, pa su oni
skoro sami morali braniti od carske sile slobodu Italije, dok su ostale italijanske drave bile slabe
i drane u strahu.
Maja 1526. Venecija je pristupila savezu sklopljenom u Konjaku protiv Karla V. Poznato
je da je da je ovaj poslednji slavio pobedu i da je njegova vojska 1527. poharala Rim, izazvavi
time ogorenje hrianskog sveta. Republika je decembra 1529 u Bolonji potpisala kompromis sa
carem. Odustavi od utvrenja u Romanji i Apuliji koje je bila zauzela 1528, dala je Karlu V
odreene ruke u Italiji, plaajui time ouvanje svoje potpune nezavisnosti.
Posle 1535, kad je car zagospodario Milanom nakon smrti poslednjeg Sforce, Venecija se
pokuavala suprotstaviti panskoj hegemoniji. Tako da je Bernardino Okino (Ochino), u
propovedi izreenoj 1539. u crkvi dei Frari, mogao s pravom izjaviti: Gledam svuda oko sebe:
nigde vie u Italiji nema tvrave ili grada koji nisu uzdrmani; samo ovaj grad jo uvek stoji
uspravno.
Tokom druge polovine XVI veka, nakon to je Filip II nasledio svog oca 1557. godine na
prestolu panije, Napulja, Milana, Fran-Kontea i Nizozemske, Venecija se drala po strani od
rata u kojemu su se ponovo sukobile panija i Francuska. Sukob je okonan 1559. ugovorom
potpisanim u Kato-Kambreziju, kojim je Italija preputena pancima, ali Italija sa izuzetkom
Venecije i mletakih poseda na kopnu, koji su na kraju jedini ostali slobodni od svake
potinjenosti.
Gubici u Sredozemlju
36

Mislei na dudevo venanje s morem, Di Bele (Du Bellay) pie: More se venava sa tim
rogonjama, / S njima se venava, s Turinom ljubaka. Ve 1538, u svojoj zbirci Jadikovanja,
francuski pesnik sa ironijom posmatra kako se Venecija suoava sa pritiskom nevernika i
njihovim pobedama u istonom Sredozemlju.
Avgusta 1499. i juna 1500. flota Serenissime, potuena od Turaka, nije bila u stanju da ih
sprei da zauzmu Lepant. Godine 1502. irolamo Priuli priznao je u svom Dnevniku: Grad
Venecija nalazi se u veoma tekom poloaju, jer s razlogom strahuje da e izgubiti svoje prekomorske posede, koji dravi donose i slavu i korist. Mir s Turskom potpisan je 1503, a Venecija
je njime izgubila Modon i Koron.
Turska se ekspanzija nastavila pod sultanima Selimom (15121520) i Sulejmanom
Velianstvenim (15201566): u Siriji i Egiptu (1516), na Rodosu (1522) i u priobalskom
podruju Magreba. Venecija je na moru ponovo napadnuta 1537. Dok je utvreni grad Krf hrabro
odolevao, Nauplija i Monemvazija na istonoj obali Peloponeza bile su izgubljene.
Posle duge borbe, avgusta 1571. pao je i Kipar. Nikozija i Famagusta su opljakane;
mletaki zvaninici i providur Markantonio Bragadin okrutno su mueni i pogubljeni.
To je izazvalo sveopte uzbuenje u hrianskom svetu, pa je maja 1571. u Rimu potpisan
ugovor izmeu Venecije, panije i papske drave. Saveznici su se okupili tog leta u Mesini, pod
komandom Don Huana Austrijskog, dok su se na elu mletake flote nalazili Agostino Barbarigo
i Sebastijano Venijer (Sebastiano Venier). Oni su 7. oktobra kod Lepanta presreli tursku armadu i
odneli blistavu pobedu. Nevernici su izgubili 200 brodova i 20.000 ljudi. Mleani su od tada u
svom gradu slavili taj svoj trijumf velikim sveanostima i podizanjem spomenika razliite vrste:
godinjom procesijom koja je sa dudem i sinjorijom ila do crkve sv. Justine; uveanjem i
ulepanjem kapije Arsenala; izgradnjom votivne kapele sv. Jovanu i sv. Pavlu; slikama u Sali za
glasanje i u sali Kolegijuma u dudevoj palati.
Mada je Paruta uzviknuo u svojoj posmrtnoj besedi, izgovorenoj u crkvi sv. Marka u znak
seanja na poginule kod Lepanta: Oni su nam svojom borbom pokazali da Turci nisu
nepobedivi, kao to smo u poetku mislili, pobeda hriana vie je imala moralni nego
strategijski znaaj. Marta 1573. Venecija je sa sultanom potpisala ugovor o miru kojim je
konano digla ruke od Kipra.
Kraj XVI veka obeleen je. na obalama lagune jo jednom tragedijom. U godinama 1575
1577. strana epidemija kuge odnela je vie od 50.000 rtava, meu kojima i Ticijana
(Tiziano). Ispunjavajui izreeni zavet, dud je 1577. postavio kamen temeljac crkve Spasitelja,
koja e izgraena prema nacrtima Paladija (Palladio) biti osveena 1592.
XVI vek ili obamrlost privrede
Oko 1490. Marino Sanudo nam predoava oaravajuu sliku blagostanja koje vlada na
obalama lagune: Svi kupuju i ive poput vlastele... Mada u ovom gradu nita ne raste, ipak ima
svega u izobilju..., jer ovamo stie svakojaka roba iz svih gradova i svih delova sveta, a naroito
hrana... To je tako jer su svi ovde bogati.
Neto kasnije, meutim, bankrotirao je znatan broj venecijanskih bankara: 1495. Balbi
(200.000 dukata), 1497. Alvize Niketa (Alvise Nicheta) (10.000 dukata), 1498. Alvize Grimani
(16.000 dukata), 1499. Andrea Garconi (Garzoni) (150.000 dukata) i Tomazo Lipomano
(Tommaso Lippomano) (120.000 dukata). Da li su ti slomovi mada u to isto vreme nailazimo
37

na sline i u drugim delovima poluostrva prvi znaci mletake ekonomske krize? Ako jesu, ta
su njeni uzroci i kakvi su joj modaliteti?
Domeniko Malipjero je u svojim Analima zabeleio vest o Kolumbovom otkriu
Amerike: Armada katolikog kralja otkrila je novu zemlju i osvojila je u njegovo ime... Nala je
rudnike raznih metala; zemlja je veoma plodna; reke su izvor bogatstva, jer se u njima peca ak i
zlato. U toj zemlji rastu zaini... Naeni su drvo, aloj, cimet. Neto kasnije, Vasko da Gama,
dospevi do obala Malabara, doneo je zaine morskim putem direktno u Lisabon, ne morajui da
plati taksu niti da proe preko Egipta ili Venecije. Kad se avgusta 1499. u Veneciji saznalo za to
putovanje, ta vest je izazvala veliku uznemirenost. Godine 1502. imenovana je komisija kako
bismo izbegli da nam kralj Portugala i dalje oduzima nae zlato i srebro, sve dok ne uniti nau
trgovinu i nae blagostanje; a u Senatu izneta je ideja da se probije kanal koji bi spojio
Sredozemno more sa Crvenim. Godine 1506. osnovan je Savet umnih za trgovinu (Savi alla
Mercanzia), zaduen da neposredno prati probleme spoljne trgovine.
Dodue, Kolumbovo putovanje nije bilo bez znaaja za Lisabon i njegov ekonomski
napredak, utoliko pre to se Portugal nalazi mnogo blie Londonu i gradovima Hanze nego
Venecija. Ali posledice Kolumbovog otkria nisu po Veneciju bile tako ozbiljne kako se u njoj
verovalo, i kako su dugo mislili istoriari. S jedne strane, budui neposredno prisutni na samom
izvoru zain, portugalski su ih trgovci iznosili na trite u velikim koliinama i tako im obarali
cene; nisu uspevali da prodaju sve, pa su se pokazali nesposobnim da upravljaju tritem na
kojemu su Mleani raspolagali solidnijim iskustvom. S druge strane, novi konkurenti Serenissime
nisu imali pristup drugim proizvodima (svili, pamuku, tepisima, koralima) koji su se i dalje mogli
nai samo u levantinskom delu Sredozemlja. Posle 1520. roba iz tih oblasti poela je dakle
ponovo pristizati u veim koliinama, koje su oko 1560. ak i udvostruene.
No zato je 1532. krenuo poslednji konvoj mletakih galera ka Eg-Mortu i Londonu, a
poslednji je bio i onaj ka Aleksandriji iz 1569. Reju, distributivna uloga Venecije, uspostavljena
krajem XV veka, tokom sledeeg veka sve vie gubi na znaaju.
Situacija je drukija kad je re o kontinentalnoj trgovini, to je bilo vidno ve 1508. kad je
sveano otvoren novi Fondaco dei Tedeschi, ponovo izgraen na mestu starog koji je neto ranije
izgoreo u poaru. Godine 1509, trgovci sa kontinenta dolazili su u Veneciju da kupuju, jer se
drugde nije moglo nita nai... Ako su traili zaine, ili hteli da se snabdeju drugom neophodnom
robom, nisu imali druge nego da dou ovamo.
Kao to je poznato, Venecija se nije bavila samo meunarodnom privrednom razmenom,
ve je i pretvarala sirovine u konane proizvode: u predmete od zlata, stakla, u ogledala, ipke,
obraenu kou, tkanine izvezene zlatom ili srebrom. Merceria, gradska ulica sa trgovinama, kojoj
su se divili svi strani putnici, izgledala je kao bogat izlog prepun proizvoda te vrste.
Sve vie naputajui prekomorsku trgovinu, mletaki se kapital okretao ka vunarskoj
industriji. U god. 1523. u Veneciji je proizvedeno 4.413 truba sukna; u 1532, 6.336; u 1550,
11.558; u 1602, 28.729.
Najzad, na obalama lagune razvila se jedna nova, sasvim moderna vrsta industrije,
tamparstvo, o kojemu e, zbog njegovog kulturnog znaaja, jo biti rei. U XVI veku u gradu je
bilo pedesetak izdavako-tamparskih kua. Svaka od njih objavila je dvadesetak izdanja, a bilo
ih je desetak koje su na trite iznele vie od etrdeset publikacija: dakle triput vie nego Firenca,
Milano i Rim zajedno.
Ve je bilo rei o bankarskim steajevima do kojih je dolo krajem XV veka. Ali stanje
nije bilo bolje ni u finansijama Republike. Kao to pie Martino Merlini, do novca se ne moe
38

doi, jer sve je povueno u kovnicu; ista stvar je i sa zlatom; nikad ovaj grad nije bio tako
siromaan kao danas. Razlog tome je taj to je rat protiv drava udruenih u Kambreskoj ligi
kotao mletaku riznicu vie od milion dukata. Uz to, dok je vojna mornarica imala 1504. godine
125 plovila, etrdeset godina kasnije imala ih je 155.
Tako velik rast dravnih trokova naveo je vladu da reorganizuje poreski sistem, ali
oslanjajui se jo uvek na neposredne poreze vie nego na plaanje taksi za robu. Godine 1524.
uvedena je sluba bankovnih providura (Proveditori ai banchi), zaduenih za nadzor nad
bankarskim ustanovama. Tokom druge polovine XVI veka ostvarena je ideja o budetu (Tirje).
U 1571. godini Republika je jo uvek imala znatne prihode: 700.000 dukata u samoj prestonici,
800.000 u kopnenim oblastima, 500.000 u kolonijama. Ali ustanovljeno je da ove poslednje jedva
da daju onoliko koliko kotaju, dok je kontinentalno podruje postalo za Veneciju najvaniji
izvor sredstava.
Naime, u XVI veku vidljivo je da se Venecija (kao, uostalom, i drugi krajevi poluostrva)
sve vie okree kopnu. Sa 2,670.000 stanovnika u 1586, mletako kopneno podruje bilo je dobro
nastanjeno: Verona je imala 52.000 stanovnika, Brea 43.000, Padova 34.000. Kao trite za
mletake proizvode, to podruje imalo je koristi od sve veeg ulaganja kapitala iz prestonice.
Kopno je prualo sigurnost, rentabilnost i presti. Krajem tog veka dolazi do prvih prodaja
optinskih dobara i do osnivanja drutava iji je cilj poboljanje plodnosti i racionalnije
iskoriavanje zemljita. Na obalama Brente, ali i u blizini Vience ili Verone i u oblasti Treviza,
patriciji grade sebi vile i zamkove. Poetkom XVII veka, procenat zemljita koje su posedovali
Venecijanci na teritoriji Padove bio je 38%; na teritoriji Roviga 27%; a u oblasti Treviza 18%.
Mentalitet vladajue klase a to je dotad bila klasa trgovaca neosetno se pretvarao u
mentalitet velikih zemljoposednika koji raunaju i razmiljaju na sasvim drukiji nain. [M.
Emar (Aymard).] U tim poslednjim godinama veka, zajedno sa iznemoglou privrede, pojavio se
i zamor duhova, nesposobnih da prihvate nova stanja i da se u njih uklope. (Romano.)
Polet u knjievnosti u XVI veku
U prethodnom smo poglavlju videli da je istoriografiji u Veneciji XVI veka pripadala
posebna uloga, koja se sastojala u tome da se opravda ono to je preduzimala Republika i da se
obznani njena legitimnost. Posle rata protiv Kambreske lige to usmerenje bilo je jo naglaenije.
Jer pored dnevnika i linih memoara (a medu njima i onih od Sanuda, kojemu je Senat, uostalom,
omoguio pristup javnim arhivima), ugled je uivala i zvanina istoriografija, u kojoj je Venecija
stvarala mit o sebi samoj. Andrea Navaero (Navagero, 14831529), aristokrata, kolovan u
Padovi, poslanik u Madridu i Francuskoj, bio je zaduen da na latinskom, izvornim, reitim i
kienim stilom, napie Istoriju Venecije, budui da dobar glas koji uiva drava prema
izriito iskazanom miljenju Senata predstavlja jedan od glavnih temelja na kojima ona
poiva. Godine 1530. Navadera je nasledio ugledni pisac Pjetro Bembo kojega je Vee
desetorice imenovalo istoriarem Republike, kako se ne bi ogreilo o slavu i ast nae drave.
Njegovo je delo znaajno iz tri razloga: zbog toga to je pribegavao razliitim izvorima, zato to
je poklonio panju velikim geografskim otkriima i zbog injenice da je Bembo, za iroku
italaku publiku, preveo svoju knjigu na narodski jezik.
U godinama 14491450. Lauro Kvirini (Quirini) napisao je raspravu De republica; posle
1531, Gasparo Kontarini (Contarini) objavio je De magistratibus et respublica Venetorum. Na
primeru ovih dvaju politikih traktata vidi se volja vladajue klase da i teorijski opravda
39

republikanske institucije i vlastitu upravljaku praksu. Stoga je patricij Kontarini pruio idealno
vienje svoje domovine kao drave koja ume da skladno i trajno objedini tri osnovna oblika
vladavine kakvi su monarhija, aristokratija i demokratija: vienje drave koja je, dakle, umela da
politiku utopiju pretvori u stvarnost!
Gore spomenuti Pjetro Bembo (14701547), takoe patricij, kolovan kod velikih
humanista, objavio je 1505. delo pod naslovom Asolani, dijalog na narodskom jeziku, pisan u
prozi i stihovima, posveen tada modernoj temi ljubavi, nadahnutoj neoplatonizmom. Njegove
Rime (1530), kao i najvei deo lirske poezije tog doba, pisane su u duhu Petrarkinog pesnitva.
Slavu, ne samo u Veneciji ve i u itavoj Italiji, donele su mu Prose della volgar lingua (1525).
On tu izlae teoriju o jednom nacionalnom knjievnom jeziku koji bi u formalnom pogledu bio
na visokom nivou i zasnivao se na uzorima kao to su Dante, Petrarka i Bokao (Boccaccio), ali
bi zato bio otvoren i za izvesne moderne uticaje. Bembo je odravao tesne kontakte sa
intelektualcima svog vremena, ali i sa venecijanskim izdavaima. Godine 1469. Senat je prvi put
pruio izvesnu povlasticu jednom tipografu (koji je doao iz Nemake) jer je kae on u svom
obrazloenju jedno takvo otkrie (tampanje), koje je u prolosti bilo potpuno nepoznato,
primereno naem vremenu, pa ga treba negovati i dalje razvijati. U XVI veku Venecija je
postala jedan od najveih evropskih izdavakih centara.
Meu onima koji su zasluni za taj uspeh najuveniji je Aldo Manucio (Manuzio, 1450
1515). Dobivi solidno humanistiko obrazovanje, on se 1488. nastanio u Veneciji, izuio novi
zanat i ubrzo osnovao svoju vlastitu tampariju i izdavako preduzee. Drao je veoma mnogo do
formalnog i jezikog kvaliteta svojih knjiga, bio otvoren za kulturne vrednosti, osnovao
Akademiju gde se raspravljalo o delima koja valja tampati, te je objavljivao grke i latinske
klasike, velike italijanske pisce, ali i savremene autore. Izmeu 1507. i 1509. meu svojim
prijateljima i saradnicima imao je i Erazma, koji je kod njega objavio prevode Evripida i svoja
vlastita Adagia30.
Od 1536. do 1606. izdavaka kua olito (Giolito) unela je u svoj katalog oko 290 autora
i proizvela 1.019 izdanja! Prvi veliki moderni industrijalci u oblasti izdavanja knjiga, olitovi su
izumeli kolekcije i reklamu, te posvetili velik i znaajan deo svoje produkcije pozorinoj
knjievnosti i raspravama (anru tipinom za XVI vek).
Mletako izdavatvo podravalo je razvoj lirske poezije, esto objavljivane u zbirkama
dela razliitih autora, kako bi se odgovorilo eklektikom ukusu italaca. Meu venecijanskim
pesnicima istie se linost Gaspare Stampe (15231554), koja je, nakon to je dobila odlino
intelektualno i muziko obrazovanje, 1531. prela iz Padove u Veneciju gde je, po svemu sudei,
ivela ivotom asne kurtizane koja svoje muterije nalazi meu velikaima. Njene Rime
predstavljaju jedno od najtananijih svedoanstava o senzibilitetu ena iz tog vremena: vremena u
kojemu ene to se bave pisanjem nisu bile retka pojava [meu njima je i Veronika Franko
(Veronica Franco), jo jedna venecijanska kurtizana-pesnikinja, koju je sreo i kojoj se divio
Montenj (Montaigne)].
Novela, koja u italijanskom inkveentu doivljava znatan uspeh, takoe je povezana za
izdavakom politikom tampara. Sva u znaku nezaobilaznog uticaja Bokaa, ona u Veneciji biva
otvorena za jedan irok geografski horizont i za neobine pustolovine. Intelektualcima rodom iz
Venecije, ili koji ive u Veneciji, Parabosko (Parabosco, 15291557) poverava brigu da tokom

30

Tanije, re je o zbirci od oko 3000 poslovica iz del klasinih pisaca. (Prim. prev.)

40

tri dana koje provedu u laguni ispriaju njegove novele. Isti svet pomoraca, humanista (a uz to i
karnevala) prua okvir za Straparoline Piacevole Notti (oko 1550).
Privuen u Veneciju slobodom izraavanja koju je ona obezbeivala, kao i njenim
izdavakim tritem, Toskanac Aretino stigao je u taj grad 1527. i u njemu ostao do svoje smrti
(1556). S razlogom nazvan biem vladar, ovaj se poligraf veto sluio dijatribom,
insinuacijom, pohvalom i prekorom, reju ucenjivanjem, kako bi pridobio naklonost monika iz
itave Evrope. Shvativi da tamparstvo, sa mogunostima to ih je pruilo, predstavlja moderno
sredstvo komunikacije, ostvario je mnotvo dela svih vrsta i stvorio jednu novu knjievnost koja
se bavila aktuelnim temama, ne zanemarujui pri tom ni druge anrove koji ine okosnicu
njegovog ostvarenja: pozorite, hagiografiju, ili pornografiju, kakvu nalazimo u delu
naslovljenom Ragionamenti, dijalogu koji vode prostitutke.
Komedija ponovo pronaena u Italiji doivljavala je na obalama lagune lep uspeh,
nakon to su je u Veneciju poetkom XV veka uvele Compagnie della Calza (spomenute u
prethodnom poglavlju). Pored narodskih sastava sainjenih po odreenom obrascu, tu su se u
poetku prikazivali i komadi uvezeni sa poluostrva (meu kojima i Makijavelijeva Mandragora).
Najvei lokalni komediograf, tienik patricija Alvizea Kornara (Alvise Cornaro), bio je
Padovanac Anelo Beolko (Angelo Beolco), nazvan Rucante (Ruzante, 14961542). Pozorini
ovek u punom smislu rei, pisac, reditelj i glumac, bio je izvanredno plodan. U dobu u kojemu
kako kae jedan od njegovih protagonista vidimo samo ratove, ruevine, epidemije i
glad, on prua originalan prikaz sveta na selu, bliskog prirodnim vrednostima. Uz to pribegava
izraajnoj jezikoj meavini, sainjenoj kako od knjievnog jezika tako i od dijalekata
(bergamskog, padovanskog, venecijanskog).
Nastala oko 1536, Venexiana (ili Komedija o venecijanskim damama), delo anonimnog
autora, verovatno nekog pozorinog oveka, ima kao okvir Veneciju (njene kue, njene calli,
njene kanale, poslove kojima se bave njeni mali ljudi) i stavlja na scenu jednu istorijsku
epizodu: borbu koju vode dve senzualne ene kako bi pridobile naklonost jednog mladia.
Pozorino ostvarenje venecijanskog inkveenta okonava Andrea Kalmo (Calmo, 1510
1571), koji je takoe bio i pisac i glumac, a napisao je est komedija u prozi gde nalazimo ve
spomenutu jeziku meavinu. Komediograf koji oznaava jedan prelazni trenutak, Kalmo se
okree ka farsi i najavljuje ono to e se uskoro nazivati commedia dell'arte.
Procvat umetnosti u XVI veku
Arhitektura i urbanizam u Veneciji doiveli su u XVI veku dva blistava trenutka: prvi je
izmeu 1527. i 1560; drugi izmeu 1560. i 1580. Naimenovan 1529. godine za upravnika javnih
radova, Jakopo Sansovino bio je protagonist prvog perioda; njegov naslednik, Andrea Paladio,
najvie se isticao u drugome.
Andrea Griti, koji je 1523. izabran za duda, hteo je da od Venecije napravi novi Rim.
Nosilac ovog usmerenja bio je politiki i verski kompleks ustanova sv. Marka. Jedini veliki
italijanski grad koji nije imao prolost vezanu za stari Rim, Venecija je stvarala novi klasicizam.
Nakon to je 1527. poharan Rim, ona je prihvatila umetnike kao to su Sansovino i Sanmikeli
(Sanmicheli). Poreklom Firentinac, ali kolovan u Rimu, Sansovino (14861570) je vie od
etrdeset godina vladao venecijanskom arhitekturom. Dovrio je Procuratie vecchie, obnovio
baziliku i zvonik (campanile), izgradio Kovnicu (Zecca), Logettu i biblioteku sv. Marka
41

(Libreria Marciana), te pretvorio Piazzettu u jedinstven prostor, oivien sa obeju strana

porticima.
Od onoga to je izgradio Mikele Sanmikeli (14841559), koji je 1535. naimenovan
inenjerom za lagunu i fortifikacije, naroito valja spomenuti velianstvenu palatu Grimani na
Velikom kanalu, kao i palatu strogog i jednostavnog izgleda podignutu za porodicu Korner iz San
Pola.
Paladio (15081580), postavi 1570. arhitekta Republike, radio je za klijentelu koju su
inili bogati patriciji, te smiljao za nju udesne vile u prirodi, kakve su one na obalama Brente,
sa fasadama po ugledu na klasine hramove. U Veneciji njegova su ostvarenja crkva San Giorgio
Maggiore i crkva Spasitelja, kod kojih on uspeva da uskladi strukturu antikog hrama sa
trobrodnom strukturom hrianske crkve. Postigavi u svom delu najpotpuniji izraz evropskog
neoklasicizma do XVIII veka, Paladio je jedini arhitekta koji je umeo da prilagodi antiku
formama savremenog ivljenja.
Antonio da Ponte (15121597) i Vinenco Skamoci (Vincenzo Scamozzi, 15521616)
skromniji su nastavljai Sansovinovog i Paladiovog dela. Prvi je bio arhitekta mosta Rialto; drugi
je dovrio Libreriju i izgradio Procuratie nuove, na junoj strani Trga sv. Marka.
XVI je vek doneo trijumf venecijanskog slikarstva, uglavnom sa delima oronea, Lota
(Lotto), Ticijana i Veronezea (Veronese). orone (1477/14781510) je prvi humanistiki
venecijanski slikar. Radio je za pojedince, kojima je dao Oluju, Tri filosofa, Usnulu Veneru, sa
neoplatoniarskim i hermetinim temama. Njegovom pojavom umetniko delo postaje tekst
ispunjen smislom koji je dostupan samo uskom krugu upuenih.
Lorenco Loto (oko 14801506) u svom delu izraava jedno melanholino shvatanje ivota
i izmilja nov mentalni i psiholoki prostor. On je u Veneciji ostavio jedan Portret mladia, jedan
patetini prikaz Sv. Nikole u slavi (u crkvi Carmine) i Milosre sv. Antuna (u crkvi San Giovanni
e Paolo).
Ali slikar ije delo predstavlja najsavreniji izraz venecijanskog slikarstva iz prve tri
etvrtine XVI veka zacelo je Ticijan (oko 14901576). Njegova dugogodinja delatnost u znaku
je veoma sloenog razvojnog puta. On je najpre proao kroz klasini period, tokom kojega je za
Alfonsa d'Estea ostvario dug niz slika s mitolokim motivima, potom Oltar Pesaro (u crkvi dei
Frari), Marijin pohod u hram (u Galeriji Akademije), Veneru Urbinsku, kao i mnogobrojne
portrete (Karla V, Fransoa I, itd.). Zatim je od 1538. do 1551. usledila Ticijanova maniristika
etapa, koja je u znaku emfatinog stila: re je o slikama na svodu crkve Santo Spirito in Isola i o
konjanikom portretu Karla V, cara koji je slikaru dao zvanje viteza. Godine 1551. Ticijan se
definitivno nastanio u Veneciji i tu ostvario dela puna dramatinosti i izrazite spiritualnosti:
Muenitvo sv. Lovre iz crkve Jezuita, Blagovesti iz crkve San Salvador. U tim delima dolaze do
izraaja patnje i strasti, u jednoj mranoj, nestvarnoj i potresnoj atmosferi.
Paolo Veroneze (15281588) je za dvoranu Vea desetorice naslikao platna sa
alegorijskim i mitolokim prizorima koji predstavljaju uvod u slike iz dvorane Kolegijuma i,
najzad, u Trijumf Venecije iz dvorane Velikog vea: to su prikazi spektakularno reiranih
dogaaja u kojima se stapaju mit i istorija. Veroneze je radio i za crkve, meu kojima je i crkva
sv. Sebastijana. Venecija je puna njegovih dela. Godine 1573. naslikao je Tajnu veeru kojom je
na sebe navukao gnev Inkvizicije, poto je meu tradicionalne protagoniste uveo svet neobinih
linosti kepeca, lakrdijaa, pijanica... Stoga je morao da deklasira svoju sliku, dajui joj
naslov Gozba u kui Levijevoj.
42

Tintoreto (Tintoretto, 15181594), venecijanski slikar par excellence, velia u svom delu
pobonost i svetovnu vlast. Tajna veera iz crkve San Marcuola iznenauje kontrastom senke i
svetlosti, kao i ritmom kojim su prikazani likovi. Slika Sv. Marko oslobaa roba u potpunosti je
maniristika, kao i izuzetno dramski upeatljiv lik Sv. Roka. Tokom poslednjih godina ivota
Tintoreto je morao udovoljavati mnogobrojnim javnim porudbinama za dudevu palatu (meu
njima je i ogromna slika Raj na zidu dvorane Velikog vea); za crkvu San Giorgio Maggiore
naslikao je velika platna koja deluju as vizionarski, a as bolno. Prethodno je u celosti dekorisao
unutranjost zgrade Scuola Grande di San Rocco.
Muzika u Veneciji u XVI veku
Dud Griti, o kojemu je ve bilo govora zbog poleta koji je doneo venecijanskom
urbanizmu, zasluuje da bude spomenut i zbog toga to je od prokuratora sv. Marka zatraio da
angauju Flamanca Adrijana Vilarta (Adriaen Willaert) kao magistra kapele crkve sv. Marka.
Vilart je od 1527. do smrti (1562) na izvanredan nain vrio svoj posao. Naroito je bio izvrstan u
madrigalima.
U njegovoj koli obrazovali su se Andrea Gabrijeli (Gabrieli), Carlino (Zarlino) i
Parabosko. Prvi (15101586), koji je od 1564. do smrti bio orgulja u crkvi sv. Marka, ostvario
je obimno delo kako u sakralnoj tako i u svetovnoj muzici. Njegov neak ovani (oko 1657
1612), koji ga je nasledio, nesumnjivo je najistaknutiji predstavnik venecijanske muzike kole
koja je polifonijske ideale renesanse dovela do njihove najpunije zrelosti.
Carlino (15171590), kapelnik u crkvi sv. Marka, poznat je naroito kao teoretiar.
Njegov prethodnik irolamo Parabosko (o kojemu smo ve rekli da je bio i pripoveda), bio je
uspean u komponovanju madrigala. Prijatelj Aretina i Ticijana, on dobro predstavlja skladnu
ravnoteu ostvarenu u venecijanskoj kulturi XVI veka.
Gubljenje daha u XVII veku
Vek Luja XTV, veliki vek u francuskoj istoriji, za Italiju uglavnom predstavlja vek
politike potinjenosti i privrednog opadanja. Kako u tom pogledu stoje stvari sa Venecijom? Na
to pitanje, koje je jo uvek predmet sporenja, odmah emo pokuati da damo odgovor.
Trajano Bokalini (Traiano Boccalini), poreklom iz okoline Ankone, papski inovnik
izrazito neprijateljski raspoloen prema savezu papske drave i panije, sklonio se 1612. u
Veneciju gde je objavljivao satirike spise koji nigde drugde u Italiji nisu mogli biti tampani.
Obznanjivao je: ta je to to se moe uporediti sa Venecijom, slavnom trnicom itavog sveta,
gradom koji prua zadovoljstvo radoznalom duhu i uivanje oima..., bezbednom utoitu za sve
one koji su primorani da napuste svoju domovinu kako bi umakli gnevu vladara?
Tako su poetkom XVII veka mislili i mnogi drugi intelektualci, gosti grada u laguni. Ali
to ipak ne znai da je Venecija bila nekakvo arite jeresi. Tako je Pijemonteanin Botero, pisac
politikih tekstova, konstatovao 1605. godine da ne postoji mesto u kojemu u crkvama i na
propovedima ima vie sveta, u kojemu se svetena lica toliko potuju, u kojemu se sluba boja
obavlja na dostojniji nain, u kojima praznici bivaju na sjajniji nain slavljeni. Meutim, iako
Venecija ne dovodi u pitanje svoje pokoravanje rimskoj doktrini, njoj je ipak stalo do toga da
sauva prava jurisdikcije nad vlastitim svetenstvom. Stoga je izmeu nje i papske vlasti ubrzo
izbio sukob u vidu rata oko interdikta, koji je pomno pratila itava Evropa. Nepokolebljivi
43

branilac svoje vlasti, Pavle VI je 1605. dao na znanje svoju odluku da u Rimu stavi na proveru
sposobnosti novog patrijarha kojega je imenovao Senat; te iste godine, Vee desetorice je
preduzelo otre mere protiv dvojice venecijanskih svetenika okrivljenih za teke prestupe, i
odbilo je da ih prepusti crkvenim vlastima. To je papi posluilo kao povod da Republiku kazni
interdiktom. Ona mu je 1606. uzvratila tako to je papsko pismo proglasila nitavnim i lienim
pravnog osnova, te je svojim svetenicima naredila da nastave obavljati crkvene obrede.
Nespremni da se pokore toj naredbi, neki redovi, meu kojima i jezuiti, radije su napustili te
krajeve.
Inspirator te protestacije31 Serenissime bio je jedan servit32, Paolo Sarpi, koji je januara
1606. bio naimenovan za strunjaka Republike u verskim pitanjima. On je, u ime mletake
strane, zastupao stav po kojemu su vladari, shodno zakonu koji je dat od boga i koji nikakva
ljudska vlast ne moe izmeniti, ovlateni da donose zakone u svetovnoj oblasti i u okvirima svoje
jurisdikcije. Sa strane Rima branjena je teorija o apsolutnoj vlasti pape koju on, kad je re o
svetovnim stvarima, samo prenosi na drave, i koju, dakle, moe ponovo preuzeti. Izmeu dveju
prestonica rasplamsao se rat pismima.
U Evropi, meutim, niko nije eleo da doe do oruanog sukoba. Inicijativom koju je u
ime Francuske preduzeo kardinal De oajez (De Joyeuse) dolo je do kompromisa putem
pregovora. Venecija se nije formalno odrekla svojih prerogativa. Nikad vie protiv neke drave
nee biti izreen interdikt. Ova potvrda mletake nezavisnosti bila je labudova pesma
Republike [Benconi (Benzoni)]. U svakom sluaju, Venecija je ovim postala predmet divljenja
mnogobrojnih tadanjih politikih mislilaca i intelektualaca, kao i estokog neprijateljstva
pristalica papske vlasti. Ali ljudi ne ba pravovernog duha morae ipak malo-pomalo naputati
grad...
U ovozemaljskim stvarima, Serenissima se tokom prve polovine XVII veka suoavala sa
mnogobrojnim tekoama. Morala je tititi svoju bezbednost pred pretenzijama Habsburgovaca.
U godinama 16161617. sukobljavala se sa Austrijancima na granicama Friulija. Iscrpljujui
rat, nazvan ratom za Gradiku33, okonan je 1617. zahvaljujui posredovanju panije. Godine
1623. Republika je ula u savez sa Francuskom i Savojom protiv panije, kako bi odbranila
Valtelinu, znaajni trgovaki put ka centralnoj Evropi. A 8. aprila 1629. Venecija je stupila u
savez protiv Carstva, sa Francuskom, papom i Mantovom, u vreme sukoba oko toga ko e
naslediti vlast nad ovom poslednjom. Mletaka vojska je 25. maja 1630. potuena, poto je njen
providur kukaviki pobegao. No iza tog linog ina nazire se i ve postojea nesrazmera izmeu
snage mletake kontinentalne vojske i vojne moi velikih evropskih sila. Poev od tada,
Serenissima je u Evropi stalno zauzimala sve naglaeniji neutralni stav.
Meutim, s najozbiljnijim problemom Mleani su se morali suoiti na moru. U XVII veku
gusarenje je postalo jedan od osnovnih inilaca ivota u Sredozemlju: neka vrsta rasprostranjene
privredne grane (Tenenti). Berberski, engleski i holandski gusari, malteki vitezovi i Uskoci,
bavili su se tim poslom sa arom, pljakajui robu i otimajui ljude kako bi ih prodali kao robove.
Sa Uskocima, Slovenima sa hrvatske obale, koji su napadali na laganim i brzim
brodovima i imali potajnu podrku Habsburgovaca,Venecijanci su imali velikih tekoa.
Ugovorom o miru, koji je posle rata za Gradiku potpisan u Parizu, Austrijanci su se obavezali da
stave taku na dalje akcije gusara. Ali tom prilikom jasno se videlo kako je mletaka mornarica
31

Prigovor, javno i zvanino izraavanje negodovanja. (Prim. prev.)

Serviti lanovi rimokatolikog prosjakog reda Servi beatae Mariae Virginis. (Prim. prev.)
33
Gradika, grad na reci Soi (ital. Gradisca d'Isonzo). (Prim. prev.)
32

44

ostala bez nekadanje snage. Venecija nije sposobna da vodi rat, napisao je 1617. jedan
Sarpijev uenik.
Ova ocena nije pogrena, ali je bez sumnje previe pesimistina. To se videlo prilikom
ratova protiv Turaka. Optuujui Mleane za sauesnitvo sa maltekim vitezovima u njihovim
napadima na brodove, sultan je 1645. preduzeo pohod na Krit. Zauzeta je Kaneja. Usledio je
sukob koji je trajao vie od dvadeset godina; voene su krvave bitke u kojima su se isticali
admirali i generali; hrianske zemlje prilino su se uzbudile, ali je njihova pomo stizala previe
neredovito. Providur Franesko Morozini morao je 6. septembra 1669. stupiti u pregovore s
Turcima i napustiti ostrvo. Ovaj je gubitak bio znaajniji u moralnom i strategijskom pogledu
nego u oblasti ekonomije.
Kad su nevernici 1683. napali Be, Serenissima je stupila u savez sa papom, carem i
poljskim kraljem. Posle nekoliko pohoda vratila je Peloponez pod svoju vlast. Mirom koji je
januara 1699. zakljuen u Sremskim Karlovcima priznata su njena osvajanja u Moreji, ali je zato
morala napustiti Lepant i poslednje Kiklade koji su jo bili u njenom posedu. Pa ipak, herojska
odbrana Kandije i osvajanje Moreje nisu vratili Veneciju u velike tokove evropske istorije.
I u unutranjoj politici Venecija je imala izvesnih tekoa, o emu svedoe sluajevi kao
to su mnogobrojna suenja politiarima, optuivanim, s pravom ili ne, za dosluh sa
inostranstvom; ili relativna nesigurnost javnog ivota, zbog pojave najmljenih kriminalaca u
slubi plemenitaa i zbog nedovoljno strogog postupanja policije u suzbijanju tog zla; ili borba
koju je patricij Ranijeri Ceno (Ranieri Zeno) vodio protiv klana Kornerovih i njegovog voe
duda ovanija, izabranog 1625. i optuenog da nije potovao dudevsko obeanje. Reju, moe
se govoriti o krizi drutva i o opadanju rodoljublja, uprkos tome to se ono budilo u trenucima
zategnutosti meunarodnih odnosa.
Ekonomsko slabljenje u XVII veku
U godinama 1630. i 1631. kuga je harala Venecijom i odnela vie od 46.000 ivota. Ova
nesrea doprinela je ekonomskom slabljenju Venecije ne manje od gusarenja i ogromnih ratnih
trokova podnetih tokom tog stolea.
Nikolu Kontariniju (Niccolo Contarini) jo uvek je krajem XV veka izgledalo da grad
prolazi kroz procvat sjajniji nego ikada. Godine 1597. mletaki konzul u Alepu smatrao je da
su poslovni ljudi iz njegove zemlje izrazito nadmoni u odnosu na svoje konkurente. Godine
1610. Senat je odbacio predlog koji mu je podnet da stranim trgovcima dozvoli da slobodno
trguju. Ali jula iste godine savetnici za trgovinu izvetavali su da su trgovina i plovidba na
Zapadu potpuno obustavljeni, dok su na Istoku mravi, te da je dotadanja veoma obimna
trgovina grada tako rei svedena na nulu.
Do toga je dolo zato to je konkurencija u vodama Sredozemnog mora postala surova. S
jedne strane, Francuzi, Holanani i Englezi dobili su od turskih carinskih vlasti znatne poreske
povlastice. A s druge strane, u XVII veku pojavile su se i razvile velike evropske kompanije:
engleska Kompanija za istonu Indiju, holandska Kompanija za zapadnu Indiju (1617).
Mletaka industrija luksuzne robe beleila je pad zbog konkurencije stranih manufaktura,
naroito onih francuskih, uprkos tome to su sve do XVIII veka proizvodi iz Venecije i dalje

45

uivali veliki ugled u Evropi. Osamdeset tamparija, od njih 125, moralo je zatvoriti vrata zbog
Indeksa34 iz 1595. A ve znamo koliko je razvijeno bilo mletako tamparstvo.
Kapitalisti su se sve vie okretali poslovima na kopnu, i dalje zanemarujui ulaganja u
pomorstvo. Karakteristian je u tom pogledu sluaj Anela Bragadina, koji je poetkom XVII
veka bio podestat u Brei, a koji je neprestano kupovao zemlju i vinograde, dok je svoje
trgovake poslove sveo na kupovinu nekoliko bala pamuka i svile. Njegova imovina sastojala se
od 30.000 dukata u zemljinim posedima; od 20.000 u nekretninama u gradu; i samo od 6.000
dukata uloenih na Istoku.
Kukuruz, moderna biljka koja daje velike prinose, gajena od 1550. u Polezineu i u
oblasti Verone, postala je poetkom XVII veka osnovna hrana venetskih seljaka i potisnula
panjake i ume.
Drava, meutim, nije ostajala skrtenih ruku. Godine 1662. ukinula je takse za uvoz
robe. Ali 1684. morala je odustati od te mere, budui da se ona pokazala nedelotvornom.
Ukratko, pod uticajem konkurencije atlantskih luka, holandskog bankarstva, francuskih i
italijanskih luka u Sredozemlju, Venecija je sve vie tonula u mrtvilo. Kao luka malo-pomalo je
gubila svoj meunarodni znaaj, koji je bivao sveden na lokalne i nacionalne dimenzije. Venecija
se marginalizovala. Granje i vrh jo cvetaju, zabeleio je 1667. jedan venecijanski trgovac, ali
je dodao da od poetka veka korenje truli.
Da zakljuimo: Republika... zadrava privlaan, ali skuen lik drave-grada, nesposobne,
zato to je blokiraju spore i komplikovane procedure, da se hitro suoi sa najteim problemima i
da izvede brze i efikasne reforme. (Benconi.)
Mletaka civilizacija u XVII veku
Hvaljena, kao to smo videli, od strane Bokalinija i drugih izbeglica koje je Venecija
prihvatila, Republika s poetka veka jo uvek je predstavljala ekumensko sastajalite
intelektualaca, meu kojima su bili Galilej (Galileo) i ordano Bruno (Giordano Bruno). Ali
znaajan je dogaaj bio kad je ovog poslednjeg, kojega je jedan patricij 1591. pozvao u Veneciju,
taj isti potkazao Inkviziciji. Izveden pred sud, Bruno je osuen da bude spaljen na lomai, pa je
1600. pogubljen u Rimu.
Akademija Nepoznatih (Accademia degli Incogniti, 16301661) XVII vek je vek u
kojemu trijumfuju akademije nametnula je svoje pokroviteljstvo lokalnom intelektualnom
ivotu; njeni su se lanovi okuavali u svim anrovima koji su tada bili u modi: u lirskoj poeziji,
noveli, pobonoj knjievnosti, biografijama, itd.
Bavljenje istoriografijom, tradicionalno u Veneciji, nastavili su Andrea Morozini (1558
1618) i Nikolo Kontarini (15531631). Ali njihova dela nisu objavljena: Sanctum Officium35 se
suprotstavio izdavanju del Morozinija; a Senat je spreio objavljivanje del Kontarinija, u
kojima je bez dlake na jeziku iznoena na videlo nesloga u gradu.
Ono to je najvrednije u venecijanskoj knjievnoj produkciji XVII veka treba, dakle,
traiti drugde: u romanu i pozoritu. Mletaki roman tog stolea predstavlja ostvarenje dobre
desetine autora, kako Venecijanaca tako i drugih, ija su dela objavljena u Veneciji. Igrajui na
34

Index librorum prohibitorum spisak knjiga ije je itanje katolika crkva zvanino zabranjivala svojim vernicima.
(Prim. prev.)
35
Sanctum Officium kongregacija kardinala koju je kao neku vrstu vrhovnog suda Inkvizicije osnovao 1542.
godine papa Pavle III. (Prim. prev.)

46

kartu nepredvidljivog i neobinog, herojstva i galanterije, njihova dela, koja su se prodavala u

ekonomski isplativim izdanjima, bila su iroko rasprostranjena po itavoj Italiji i Evropi.
Krajem veka Venecija je imala ne manje od 17 javnih pozorita. Za ezdeset godina
prikazano je vie od 400 komada: bila su to dela iz anra commedia dell'arte, tragedije i
melodrame. S pojavom virtuoza i razvojem mainerije sve vie je dolazila do izraaja sklonost ka
spektakularnosti.
Venecijanskom arhitekturom XVII veka dominirala je linost Longene (Longhena, 1598
1682). Punu meru svog talenta on je pruio u bazilici Santa Maria della Salute, najznaajnijem
baroknom spomeniku u Veneciji. Zdanje, uzdiui se nad prostranim stepenitem, ostavlja utisak
o pravom trijumfalnom ulazu u Veliki kanal. Longena je autor i drugih znaajnih ostvarenja,
crkava i palata, meu kojima je i palata Pesaro, biser venecijanskog raskonog baroka.
Meu predstavnicima slikarstva tog veka, koje je uglavnom skromnije vrednosti, reklo bi
se da se istie Palma Mlai (15441682). Veoma plodan, on je, sluei crkvama i
bratovtinama, razvio intenzivnu delatnost, a dobijao je i velike porudbine od drave, meu
kojima je i ona za sliku Krunisanje Venecije u dvorani Velikog vea.
U stvari, muzika predstavlja oblast u kojoj se Venecija ponovo istie u XVII veku.
Klaudio Monteverdi (15761643) nastanio se u Veneciji 1613 godine. Kao kapelnik
Serenissime, on se pokazao veoma plodnim kompozitorom u oblasti sakralne muzike, mada pri
tom nije zanemarivao ni lirske kompozicije i madrigale. Svojom linou obeleio je operu tog
doba, dajui pri tom maha lirskoj melodiji i izraavanju strasti. Njegovo Krunisanje Popeje
obilo je Evropu.
Politiko i ekonomsko propadanje u XVIII veku
Neslavni pad Republike 1797. godine znatno je pomraio sliku kakva je vladala o
Veneciji tokom XVIII veka.
injenica je da u spoljnoj politici ovaj vek poinje alosno za Serenissimu (koja je tada
ve samo na izgled vedra36).
Rat za pansko naslee, do kojega je dolo zbog smrti direktnog potomka Karla II
Habsburkog, a koji je poeo 1701. da bi bio okonan tek 1714, povela je Francuska Luja XIV
protiv Austrije, u savezu sa Engleskom i Holandijom. Ostavi neutralna, uprkos pritiscima koje
su na nju vrile zaraene strane, Venecija nije mogla spreiti sukobljene vojske da naruavaju
njene granice na kopnu i na moru. Prilikom potpisivanja mirovnih ugovora u Utrehtu i Ratatu
(kojima je integritet mletakih zemalja ostao netaknut), izaslanik Republike definisao je u svojim
izvetajtma politiku oruane neutralnosti koja e ostati pravilo tokom itavog XVIII veka, ali se
nije mogao uzdrati da s krajnjom pronicljivou ustanovi koliko malo znaaja velike sile pridaju
njegovoj domovini.
Na Istoku, gde je bila suoena s neprijateljstvom Osmanlija, Veneciji nije bilo mogue da
zadri taj neutralni stav. Turci su joj 9. decembra 1714. objavili rat. Od juna do oktobra sledee
godine, to e rei za otprilike sto dana, u ruke napadaa pali su Egina, Korint, Nauplion, Koron,
Modon, Monemvasija, kao i Suda i Spinalunga na Kritu. Ipak, poetkom 1716, otpor pruen na
Krfu, pod zapovednitvom marala ulunberga (Schulunberg) i Andree Pizanija (Pisani),
zaustavio je tursku ofanzivu. Poarevakim mirom, potpisanim jula 1718, Mleani su izgubili
36

Igra rei, budui da serenissima znai najsvetlija, najvedrija. (Prim. prev.)

47

Moreju, ali su zadrali neke od pozicija steenih u Dalmaciji tokom sukoba. Time su granice
mletake imperije konano utvrene; vievekovni ciklus mletako-turskih sukoba obustavljen je;
a Venecija je ivela u miru sve do dolaska Napoleona.
Jedino su ponekad preduzimani pohodi protiv berberskih pirata i gusara svih boja koji su
pljakali na morima izmeu 1765. i 1786. Ostvareni su izvesni uspesi, ali oni su bili kratkog
dometa i sve to se njima postizalo bilo je uverenje javnog mnjenja da su drava i njena
mornarica sauvali svoj nekadanji ugled.
Ta naglaena neutralnost, ma koliko skupo kotala Republiku, proisticala je iz injenice
da su ljudi na vlasti i poslanici shvatili da strane sile medu njima i Austrija tada ve imaju
prevlast u Italiji, te da neuplitanje predstavlja jedino mogue dranje. Republika je shvatila da je
svedena na nivo regionalne drave.
Ista takva nemo karakteristina je za mletaki XVIII vek i na unutranjem planu.
Dodue, pojavljivali su se razni planovi reformi kako institucionalnih, tako i administrativnih.
Tokom ezdesetih godina tog veka, patricij Anelo Kvirini (Angelo Quirini), usrdni italac
filosofskih dela, okomio se na mo dravnih inkvizitora, smatrajui je preterano velikom.
Uhapen je 12. avgusta 1716. i prognan u Veronu. U jednoj raspravi u Velikom veu, u kojoj su
plemii srednjeg ranga i oni siromaniji zahtevali da vlast koju imaju Quarantia i Avogadori di
Comun bude ojaana, konzervativci su odneli pobedu. Ali ono to iznenauje, to je da su se obe
suprotstavljene strane oslanjale na ideju o povratku na tradiciju...
Stvari su na slian nain tekle izmeu 1775. i 1782, kad su patriciji oro Pizani (Giorgio
Pisani) i Karlo Kontarini (Carlo Contarini) izraavali nezadovoljstvo zbog deficita javnih
finansija i sve veeg siromatva, te predlagali program kojim se predvialo da se obnove
ovlatenja Velikog vea, a umanje ona to ih je imalo Vee desetorice, te da drava prui pomo
siromanim patricijima. Godine 1779. oni su pred Velikim veem opisali tekoe kroz koje je
prolazila mletaka privreda, zloupotrebe i neefikasnost administracije. Postigli su da budu
naimenovani korektori, ali mere koje su ovi predloili u oblasti privrede i propisa bile su
skromnog dometa. Optueni za zaveru protiv institucija, Pizani i Kontarini su 31. maja 1780.
prognani prvi u Veronu, drugi u Kotor.
Slian imobilizam bio je vidljiv i u upravljanju dravom. Savetnicima i strunjacima ni tu
nije nedostajalo otroumnosti i projekata. Ali njihove sugestije, nakon to su dugo bile
razmatrane, a ponekad ak i odobrene, uglavnom nisu sprovoene u delo. Uzroci te inercije bili
su opstrukcija od strane neposredno odgovornih inovnika i funkcionera, nesigurnost i sporost
uveliko fosilizovane vladajue klase. Reju, stara mletaka drava nije se dala reformisati
[Skarabelo (Scarabello)], jer je ouvanje starih institucija bilo nemogue pomiriti sa reformama
koje bi ih neizbeno dovele u opasnost. S druge strane, zbog nepostojanja dovoljno snanog,
homogenog, ideoloki i politiki pripremljenog graanstva, nije postojala ni mogunost da doe
do politikih promena.
Situacija nije bila bolja ni u oblasti privrede. Krajem veka ukupni obim trgovinske
razmene i dalje je bio prilino visok (20 miliona dukata), ali se zato obim francuske trgovinske
razmene utrostruio izmeu 1470. i 1490. Venecijanska luka, kojoj su konkurisali Livorno,
enova, Trst i Rijeka, spala je na nivo regionalnog pristanita koje snabdeva svoje kopneno
zalee. Dodue, preduzete su izvesne mere: osnovane su nove slube, izgraeni veliki brodovi, sa
mnogoljudnom posadom i snano naoruani, uvedene reforme (neuspene) u poreskoj i carinskoj
oblasti, itd. Ali na primer plan o osnivanju Trgovinske komore, po ugledu na onu u
48

Francuskoj, nije mogao biti sproveden jer su mu se suprotstavile postojee kompanije i

inovnike slube.
Suoena sa konkurencijom drava ije je stanovnitvo bilo vee, koje su imale vie
sirovina i ija je proizvodnja bila jeftinija, mletaka je privreda sve vie slabila. Proizvodnja vune
je opadala, porast proizvodnje svile i platna bio je tek relativan; staklarstvo se nalazilo u
stagnaciji, proizvodnja papira, tamparstvo i izdavatvo nazadovali su kako po kvantitetu, tako i u
kvalitetu (sa izuzetkom preduzea Remondinijevih iz Basana). Napredak je zabeleen samo u
turizmu na ta emo se jo vratiti.
Pa ipak, poljoprivreda se i dalje uspeno razvijala, to je paradoksalna injenica kad je re
o Veneciji. Privatna ulaganja, ve visoka u XVII veku, ostala su takva i u XVIII veku. Meutim,
prema katastru iz 1740, 49% zemljita u oblasti Padove, a 36% u oblasti Treviza, pripadalo je
plemiima, prvenstveno venecijanskim patricijima. No i ovde su prosveeni duhovi razmiljali o
moguim reformama: uvoenju modernih postupaka, razvoju panjaka, reformi poreskog
sistema. Ipak, usled suprotstavljenosti razliitih interesa statu quo se i dalje odravao.
Kao zakljuak svega ovoga, navedimo da je 1790. godine na celokupnoj teritoriji
Republike ivelo 2,860.000 stanovnika, ali ih je Venecija imala samo 140.000. Ona se vie nije
mogla meriti sa evropskim prestonicama.
Poslednji kulturni proplamsaj
Iako grad osrednje veliine, Venecija je u XVIII veku bila privlana kao sredite
kulturnog turizma. Sa svojim kafanama (meu kojima je i uvena kafana Florijan), svojim
pozoritima, svojim kartanicama i sastajalitima, svojim svetkovinama (meu kojima je i veoma
dugotrajni i uveni karneval), ona je postala prestonica evropskog zabavnog ivota.
U njoj je izuzev u oblasti politike vladala izvesna sloboda izraavanja. Pisaca je bilo
mnogo: Veroneanin ipione Mafei (Scipione Maffei, 16751755), Apostolo Ceno (Zeno, 1688
1764), Ipolito Pindemonte (Ippolito Pindemonte, 17531786), Karlo Goci (Carlo Gozzi, 1730
1808), Karlo Goldoni (17071793), Padovanac Melkiore ezaroti (Melchiorre Cesarotti,
17301808).
Ali Venecija se pokazala nesposobnom da u svom okrilju zadri najivlje i
najnespokojnije duhove, meu njima Algarotija (Algarotti), Kazanovu (Casanova, 17251787),
koji, uostalom, nije ni pisao na italijanskom, ve na francuskom (smatrajui taj jezik
rasprostranjenijim), te samog Goldonija.
Ovaj poslednji, naime, proveo je polovinu svog ivota daleko od lagune, mada ipak nikad
nije gubio ni trunku svog venecijanskog mentaliteta. Autor Memoara i veoma znaajnog
pozorinog dela na trima jezicima (francuskom, dijalekatskom, italijanskom), on je raskinuo sa
komedijom dell'arte, vraajui se pisanom (knjievnom) pozoritu. U komadima koji se i danas
igraju u itavom svetu izrazio je tenje jedne graanske etike i prikazao graansku sredinu
(posebno u linosti Pantalonea, koji vie nije krti i ishlapeli starac, ve trgovac obdaren zdravim
razumom i realizmom), pokazujui pri tom i istinsku simpatiju prema siromanima, a izrazitu
suzdranost u odnosu prema dokonom i nesposobnom plemstvu.
U Veneciji, najzad, kao i drugde u Evropi u XVIII veku, vidljiv je nagli razvoj
novinarstva, otvorenog za nove ideje i usmerenog, u poetku, ka erudiciji i knjievnosti.
Giornale de' letterati d'Italia (17101740), iji je osniva Apostolo Ceno, postavio je kao cilj
ostvarenje italijanske knjievne Republike. List Giornale d'Italia (17641776) bavio se
49

naukom i tehnologijom. Gazzetta veneta (1760) i Osservatore veneto (1761), koje je izdavao
Gasparo Goci (Gozzi), zanimali su se za svakodnevni ivot.
Ve spomenuti Ceno i Lorenco Da Ponte (17491838) bili su spona izmeu knjievnosti
i muzike. Prvi je saraivao kao libretista sa Skarlatijem (Scarlatti), Vivaldijem i Hendlom
(Haendel). Drugi je sainio vei broj libreta za muziare tog doba, medu kojima i za Mocarta
(Mozart).
Venecija je u XVIII veku jedna od prestonica evropskog muzikog ivota, sa Vivaldijem
(16781741), Albinonijem (16711750), Benedetom Marelom (Benedetto Marcello, 1686
1739), Galupijem (Galuppi, 17061785) i drugima.
U likovnim umetnostima Venecija u XVIII veku nije zaostajala. Meu prvim majstorima
Seteenta bila je portretistkinja Rozalba Karijera (Rosalba Carriera, 16751757), iji su pasteli
preplavili italijanske i evropske dvorove. anbatista Pjaceta (Gianbattista Piazzetta, 16831754)
ostvario je svoja najuspelija dela u sieima iz narodnog ivota i u rustinim prizorima; saraivao
je sa jednim venecijanskim izdavaem u ilustrovanju Bosijeovih (Bossuet) i Tasovih (Tasso)
dela. anbatista Tjepolo (Gianbattista Tiepolo, 16961770) slavio je religiju na spektakularan i
iluzionistiki nain; u dvorcima i vilama Venecije ostvario je impresionistike dekore, a u
dudevoj palati veliao ve preiveli mit o Veneciji. Njegova je sudbina bila, dakle, da slavi
veliinu jedne civilizacije na zalasku, obogotvorujui grad i njegove najbogatije porodice.
anbatistin sin andomeniko (Giandomenico) opredelio se posle oeve smrti za dela prepuna
realistike snage i prikrivenog socijalnog znaenja, u kojima je aristokratija prikazana na
nemilosrdan nain.
Sa Antoniom Kanalom (Canal), nazvanim Kanaleto (Canaletto, 16971768), postepeno
se afirmisao jedan nov anr: veduta. On je doiveo znatan uspeh kod meunarodne publike
kolekcionara, naroito engleskih. Uz topografski prikaz grada kakav prua Kanaleto dolazi,
meutim, u delima Pjetra Longija (Pietro Longhi, 17021785) i Franeska Gvardija (Francesco
Guardi, 17121793), i slika drutva, njegovih obiaja i njegovog svakodnevnog ivota reju,
njegove venezianit.
Pad
U svojim izvetajima vladi, mletaki su poslanici pronicljivo opisivali dogaaje iz
Francuske revolucije, znajui ak da ih predvide ve krajem 1787. Vesti koje su u poetku stizale
u Veneciju nisu izazivale veliko nespokojstvo.
Godine 1791. Republika je na svojoj teritoriji prihvatila grofa od Provanse, brala Luja
XVI (i budueg Luja XVIII). Kad je izmeu Francuske i Austrije izbio rat, Serenissima je uprkos
pritiscima iz Bea odbila da u njemu uestvuje na strani kontrarevolucije. Za razliku od veine
drava, ona nije zvanino osudila pogubljenje kralja, a vremenom je pristala i na to da na
zidovima francuskog poslanstva budu postavljeni amblemi Francuske republike.
Godine 1794, kad se nad njom nadnela pretnja inostranog upada na njenu teritoriju,
Venecija je objavila svoju neutralnost, ne preduzimajui pri tom ozbiljnije vojne mere. Potom je
sa olakanjem primila vest o okonanju Terora.
Ali 1796. Direktorijum se estoko okomio na Serenissimu, zamerajui joj da i dalje prua
utoite grofu od Provanse, da tolerie antifrancuske ispade tampe i emigranata, te da austrijskoj
vojsci doputa prolaz preko njenih zemalja.
50

I Venecija je ubrzo poela da uzmie. Grof od Provanse bio je prinuen da napusti

Veronu. U aprilu, vojska pod Bonapartinom komandom odnela je pobedu nad Austrijancima i
Pijemonteanima, te zauzela Milano i Lombardiju. Krajem maja ula je u Bergamo, potom u
Trento i Veronu (u novembru).
18. aprila 1797. u Lebenu Austrijanci i Francuzi su se sporazumeli o meusobnoj podeli
mletakih zemalja. Austrijancima je pripao znatan deo kopnenih poseda Venecije, dok je ona, u
nadoknadu, dobila Romanju, Feraru i Bolonju,
Demokratski ustanci izbili su u Bergamu, u Brei, u Salu, a venetski seljaci istovremeno
su se pobunili protiv francuskog okupatora. U aprilu, na ustanak se digla Verona: taj veroneki
Uskrs pruio je Bonaparti izgovor za intervenciju. Njegove su trupe 26. aprila bile u Vienci;
28-og u Padovi: u ta dva grada uvedena je nova optinska uprava.
1. maja objavljen je rat Mletakoj republici. Vladajua klasa u Veneciji nastojala je na sve
mogue naine da napusti vlast ne izlaui se pri tom opasnosti. Dud Lodoviko Manin i Veliko
vee podneli su 12. maja ostavke. Naimenovano je optinsko vee, iji su lanovi uglavnom uzeti
iz redova graanstva.
Ali krajem oktobra u Veneciju je stigla vest o ugovoru koji je u Kampoformiju zakljuen
izmeu Francuske i Austrije. Francuzi su dobili mletaka ostrva na Levantu; Austriji su date
Istra, Dalmacija, sama Venecija, kao i venetska oblast sve do reka Po i Adie. 18. januara 1798.
prvi austrijski odredi uli su u Veneciju. Ona e poev od tada provesti vie od pola veka pod
vlau tuina.
V poglavlje
OD PADA REPUBLIKE DO NAIH DANA
Istoriari u veini sluajeva zavravaju svoja dela padom Republike. Ne bez razloga, jer
Venecija od tada vie nije nezavisna (izuzev u vreme kratkotrajne revolucije iz 1848), ve
potinjena strancima, a potom prisajedinjena Italiji. Od 1797. do naih dana, meutim, istorija
grada i dalje traje: u poetku mrana, a danas jo uvek neizvesna i problematina. Istorija
Venecije tako je nepopravljivo obeleena traumom iz Kampoformija, da je od tog dana do danas
to istorija neprekidnog propadanja u svim oblastima [Alegri (Allegri)]. Taj sud je, kao to emo
videti, nesumnjivo prestrog.
Venecija pod stranom dominacijom (17971866)
Kao to smo ve videli, francuske su trupe 15. maja 1797. ule u Veneciju: to je bilo prvi
put da taj grad, u svojoj vie nego hiljadugodinjoj istoriji, doivljava tako neto! 18. januara
1806. doao je red na Austrijance. Francuzi su 19. januara 1806. ponovo preuzeli vlast nad
gradom. A 1. aprila 1814. Venecija opet prelazi pod austrijsku vlast, da bi pod njom ostala do
1866 (izuzev za vreme sto dana iz 1848). Ukratko, tokom sedamdesetak godina istorija
Venecije u znaku je potinjenosti strancima.
Dok je prvi boravak Francuza na obalama lagune (manje od est meseci) vredan panje
samo po pljakama i nasiljima koja je vrio okupator, za prvi period austrijske vlasti
karakteristine su dve injenice od bitnog znaaja: saradnja jednog dela venecijanskog plemstva
sa Austrijom i ubrzano propadanje grada.
51

Sazvani 22. februara 1798. u dvorani Velikog vea, patriciji su izabrali dvanaest
predstavnika (meu njima i razvlatenog duda) koji su bili zadueni da poloe zakletvu vernosti
i pokornosti austrijskom caru. Taj poslednji ustupak nesumnjivo su izvrili bez preteranog
oklevanja, jer su prisajedinjenje carstvu smatrali manjim zlom. Glave dveju porodica koje su
spadale meu najbogatije, ovaneli (Giovanelli) i Erico (Erizzo), dobie, zahvaljujui svom
novcu, titule prineva carstva; drugi pak, mnogobrojniji, grofovske titule; dok e veini bivih
patricija biti priznato njihovo plemstvo. Ali tim plemiima carstva pripae tek podreena mesta
u dravnoj upravi, budui da su sve vanije odluke donoene u Beu i da su ih izvravali
austrijski inovnici.
Vrativi se u Veneciju novembra 1798, Da Ponte opisuje sumornu atmosferu koja je
pritiskala grad: Neka italac zamisli moje iznenaenje i tugu kad sam, u tom irokom prostoru
(na Trgu sv. Marka), gde su, u srenim vremenima, vladali samo zadovoljstvo i radost ogromnih
gomila naroda, video samo alosne, utljive, usamljene i oajne ljude. Jedan nemaki putnik
pruio je 1802. godine jo tuniju sliku Venecije: Palata Republike izgleda naputena, a Rialto
uvaju topovi. Na rubu Trga sv. Marka, onome s morske strane, Austrijanci su smestili est
topova, dok su nasuprot crkvi sv. ora Francuzi ve bili postavili jednu bateriju koju su vojnici
Carstva zadrali i ojaali... Ali ono najalosnije u Veneciji jesu beda i prosjaenje. Ne moete
napraviti ni deset koraka, a da vam se srce ne stegne od poziva da se smilujete, dok pogled na te
jadnike jo uveava vau bol... Najpotresniji utisak doiveo sam ugledavi ene iz uglednih
porodica kako klee pred vratima crkava, umotane u crne, teke i neprozirne alove, sa rukama
spojenim na grudima, a pred njima drvene zdelice u koje su prolaznici bacali poneki novi.
Propadanju Venecije uzrok je u mnogim injenicama: u propasti jednog dela plemstva
(nastaloj zbog smanjenja prihoda od nekretnina, zbog steaja dravne banke, zbog vanrednih
poreskih nameta); u preseljenju znatnog dela elite u kopnene oblasti drave; u tome to su
inovnici i funkcioneri pokojne Republike ostali bez posla; u opadanju turizma, proizvodnje u
Arsenalu, industrije i trgovine. Prema reima A. Corcija, Venecijanci su tada sa veitog karnevala
preli na isto toliko dugotrajan post.
Na osnovu ugovora zakljuenog u Bratislavi, Napoleonova armija ula je u Veneciju 1.
januara 1806. Venetske oblasti prikljuene su Kraljevini Italiji iji je vice-kralj bio Een de
Boarne (Eugne de Beauharnais), sa prestonicom u Milanu. Venecija, dakle, nije vie imala vlast
nad svojim bivim teritorijama, podeljenim na departmane, dok su neki gradovi i regioni povereni
carskim dostojanstvenicima: Trevizo Mortijeu (Mortier), Istra Besijeru (Bessires), Feltre Klarku
(Clarke), Vienca Kolenkuru (Caulaincourt).
Za razliku od elitnih krugova u Milanu, naviknutih na stranu dominaciju, venecijansko
plemstvo i graanstvo nisu saraivali sa okupatorom.
Stigavi na obale lagune novembra 1807, Napoleon I je preduzeo niz mera u cilju
oivljavanja delatnosti u gradu: zapoeti su radovi u luci, obnovljeni murazzi (lukobrani) u
Palestrini, zatieno je staklarstvo, pruena finansijska pomo Arsenalu, Ostrvo sv. ora
proglaeno otvorenom lukom. Ali Berlinski dekret, kojim je zavedena blokada Engleske, imao je
kao posledicu slom preostale venecijanske trgovine i izazvao engleske napade na venecijanske
brodove ak i u vodama Jadrana.
U jednom izvetaju koji je general Loriston (Lauriston) uputio 1811. caru data je alosna
slika situacije u kojoj se nalazio grad: posvudanji jad i beda, propast monih porodica, naputene
palate, kue dospele na dobo. A tome nije dodao pljakanje i rasturanje hiljada umetnikih dela
koja su pripadala razorenim crkvama, kongregacijama i ukinutim Scuolama: sve su to bile
52

nesree ije se posledice nisu mogle nadoknaditi osnivanjem muzeja Akademije i dodelom
knjinih fondova Markovoj biblioteci.
Krajem 1813. Venecija se nala pod opsadom austrijske vojske. U izgladnelom gradu vie
od 40.000 ljudi bili su sirotinja bez igde iega. Primirjem, potpisanim 16. aprila 1814, Austriji je
vraen opustoen grad.
3. maja 1815. predstavnici venetskih pokrajina zakleli su se u crkvi sv. Marka na vernost
caru Franji I, koji je 31. oktobra sveano uao u Veneciju. Pokrajine su se nale u okviru
Lombardijsko-venetske kraljevine pod vlau vice-kralja: njena prestonica bio je Milano, dok su
u Veneciji ostala samo sedita kasacionog suda i komande ratne mornarice.
Godine 1819. u vice-kraljevom izvetaju caru bilo je rei samo o propadanju, o
naputenim palatama, o mnotvu prosjaka i ljudi bez posla. Grad su, naime, njegovi stanovnici i
dalje naputali, a njegova luka trpela je otru konkurenciju Trsta. Izmeu 1813. i 1818. Venecija
je izgubila 12.000 stanovnika i pala ispod brojke od 100.000. Godine 1825. Trgovinska je
komora utvrdila da je luka u stanju skoro potpune zaputenosti. A 1827. ustanovila je da je
znatno opala proizvodnja tekstila: vune, svile i pamuka.
Do izvesnog oporavka doi e tek kasnije. Venecija kao celina postala je slobodna luka
tek 1830. Godine 1837. osnovano je drutvo za izgradnju eleznike pruge Milano-Venecija;
1841. postavljen je kamen temeljac za elezniki most kojim e Venecija biti spojena sa kopnom;
prvi voz je preko njega preao januara 1846. Uz to je, tokom godina, dolo i do osnivanja niza
trgovinskih drutava za razvoj prekomorske razmene, kao i slube renog transporta izmeu
Milana i Venecije. Donet je program razvoja brodogradnje. Meutim, iako su Venecijanci pruali
izvestan otpor, Milano je odneo prevagu, zahvaljujui dinamizmu svojih elitnih krugova.
Druga republika
Od 1814, pa otprilike do 1840, odnosi izmeu Venecijanaca i Austrijanaca nisu bili loi.
Dokaz tome je u injenici da karbonarski pokret, koji je 18201821. zahvatio Polezine, Veronu i
Viencu, nije dotakao Veneciju.
Do antiaustrijske zavere dolo je 1840. Bila je pokrenuta u koli mornarikih kadeta, a na
elu su joj se nalazili Atilio (Attilio) i Emilio Bandijera (Bandiera), sinovi jednog kontraadmirala.
Posle neuspelog pokuaja pobune, oni su 1844. pogubljeni u blizini Kozence.
Oko advokata Danijelea Manina (Daniele Manin) razvijala se drukija vrsta otpora
okupatoru: ovaj put ne vie oruanog, ve legalnog. Program koji je sebi odredio Manin bio je u
zahtevu da se potuju prava naroda Lombardije i venetskog kraja da upravlja samim sobom
shodno vlastitim institucijama i tradicijama. Maninu je pruio podrku pisac Nikolo Tomazeo
(Niccolo Tommaseo). Vrativi se iz izgnanstva, on je decembra 1847. u Veneciji odrao govor u
kojemu je zahtevao ukidanje cenzure i pozivao na ujedinjenje Italije. Zakljuio je: Neka ime
Italije... pone da odjekuje u duama kao u glasovima ive i drage nam osobe!
Manin i Tomazeo su 19. januara 1848. uhapeni. U Veneciji je dolo do antiaustrijskih
demonstracija; u Padovi su se pobunili studenti. A kad je stigla vest da je u Parizu izbila
revolucija, u Lombardijsko-venetskoj kraljevini zavedeno je vanredno stanje.
Gomila, okupljena na Trgu sv. Marka, postigla je 17. marta da zatvorenici budu
osloboeni. Manin je pozvao narod na ustanak. 22. marta pobunio se Arsenal i Austrijanci su se
povukli. Tada je Manin obrazovao vladu i u njoj zauzeo poloaj predsednika. Ali gradovi
venetske oblasti, povodei se za primerom Milana, izglasali su svoje prikljuenje Pijemontu, iji
53

je kralj bio Karlo-AIberto (Carlo-Alberto). U strahu od austrijske intervencije, pokrajinska

skuptina je u julu uinila to isto. Avgusta, pijemonteki izaslanici doekani su u Veneciji bez
naroitog oduevljenja. Naime, vojska Karla-Alberta bila je potuena, Austrijanci su se vratili u
Milano, a izmeu zaraenih strana potpisano je primirje kojim je Venecija preputena Austriji.
Manin je tada preuzeo vlast i stao na elo Venecije koja je ubrzo bila od strane
Austrijanaca blokirana s kopna i s mora, a od strane Italije i Evrope naputena, iako je pozivala
da joj se pritekne u pomo. Slabo naoruani, nedovoljno obueni, brojano slabiji, venecijanski
vojnici, uz podrku dobrovoljaca koji su doli iz drugih krajeva Italije, branili su se hrabro.
Stanovnitvo je odolevalo gladi, bombardovanju, epidemiji kolere. Venecijanci su kapitulirali tek
22. avgusta. Manin i Tomazeo, kao i trideset osam drugih lidera, oterani su u izgnanstvo; a i
mnogi njihovi sugraani izabrali su odlazak. Druga i poslednja mletaka republika usamljeno se
borila sve do svoje konane smrti. 26. avgusta nadvojvoda Sigismund ponovo je u ime cara
preuzeo vlast nad gradom. Uprkos zavedenom vanrednom stanju, a zatim i pokuajima otvaranja
od strane okupatora, stanovnitvo je ostalo uzdrano, pa je otkriveno i nekoliko zavera, a znatan
broj pogubljenja izvren je u godinama 18511852. Primirjem koje je 11. jula 1859. potpisano u
Vilafranki izmeu Napoleona III i Austrije Venecija nije otrgnuta iz ruku okupatora. Zato je
dolo do novog talasa iseljavanja stanovnitva iz lagune.
Kulturni ivot u prvoj polovini XIX veka
Venecijanski kulturni ivot, ako ga uporedimo sa onim u Milanu, Torinu, Firenci ili
Napulju, ostavlja utisak osrednjosti i opadanja.
Gradu koji je postao prestonica u oblasti izdavanja starinskih knjiga preostala je samo
jedna provincijalna izdavaka i novinarska proizvodnja, okrenuta prolosti. Ve spomenuti
Pindemonte, bez obzira na talenat koji je ispoljio kao prevodilac Odiseje i kao pesnik, pokazuje,
kao i drugi venetski i venecijanski pisci iz njegove generacije, koliko nije kadar umeti i hteti da
utie na novi politiko-kulturni kontekst (Alegri). I sam Tomazeo (18021874), ma koliko se
hrabrim pokazao tokom dogaaja iz 1848, i uprkos iskustvu steenom u Milanu, Firenci i Pizi,
nudio je venecijanskim revolucionarima samo povratak jednom mitskom i nerealistinom
kosmopolitskom republikanizmu.
Reit je i podatak kojim su se putevima kretali Ugo Foskolo (Foscolo, 17781827) i
Ipolito Nijevo (Ippolito Nievo, 18311861): prvi iz Venecije ka Milanu, drugi iz Venecije ka
Italiji.
Dospevi u Veneciju 1792. sa Zakinta37, ne znajui prema vlastitom priznanju skoro
ni re italijanskog jezika, Foskolo je poseivao venecijanske knjievne salone i serkle. Ubrzo je
prihvatio revolucionarni ideal, napisavi odu Novim republikancima i jedan sonet u kojemu je
osuivao neutralnost Venecije. Godine 1897. prikazana je sa velikim uspehom njegova tragedija
Tijest. Ali zbog politike poruke koja je u njoj otkrivena morao je pobei u Bolonju. U Veneciju
se vratio sa Francuzima, pa su ga sugraani smatrali jakobinskim pesnikom, a posle ugovora
zakljuenog u Kampoformiju zauvek je napustio grad. U Brei je objavio spev Sepolcri
(Grobovi), dok je na Univerzitetu u Paviji, u jednom govoru 1809. i u predavanjima koja je tu
drao, objanjavao kakva etiko-politika uloga mora pripasti italijanskim piscima.

37

Grko ostrvo u Jonskom moru. (Prim. prev.)

54

Nijevo, u svojim Ispovestima jednog Italijana (posmrtno objavljenim 1867), prua nam
mranu sliku Venecije: Oh! Venecijo, oh! nekadanja majko slobode i mudrosti... Kad te
ponovo ugledah, tako uvijenu u grobni pokrov, kad ostah zadivljen tobom tako lepom i
velianstvenom u naruju smrti, kad osetih kako ti je srce ohladnelo i kako ti se poslednji dah
gasi na usnama, tada bura patnje, oajanja i grie savesti uzvitla sve strasti moje due... Proiveh
tada mahnitu bol prognanika, oaj siroeta, muku to vlada duom ubice roditelja! A u romanu,
put koji prelazi njegov protagonist poinje u vreme sutona Venecije, da bi se zavrio u doba borbi
za ujedinjenje Italije. Roen sam kao Venecijanac, umreu kao Italijan: takva je prema
pievom vlastitom priznanju sudbina Nijeva i njegovog junaka, simbolina i za razvojni put
inteligencije u Veneciji tokom XIX veka.
Kanovin (Canova) odlazak u Rim 1781. godine isto tako jasno pokazuje kako se
umetnika delatnost iz Venecije premetala ka centrima koji su bili aktivniji i bolje odgovarali
novim estetikim idealima. Jer neoklasicizam, koji se tada razvija i pretvara se u meunarodni
umetniki jezik, predstavlja neku vrstu negacije onoga to je specifino u venecijanskoj
umetnosti. Uz to je i strana okupacija mogla samo da doprinese gaenju autohtone umetnosti.
U stvari, oblast u kojoj su se uplitali okupatori, kako jedni tako i drugi, uglavnom je bila
urbanizam. Od 1797. do 1866. grad je u znatnoj meri preureen. Prva znaajnija intervencija
izvedena je na Trgu sv. Marka. Francuzi su odluili da vie istaknu Procuratie nuove, dajui im
kraljevski dostojanstven izgled. Doavi iz Milana na poziv Eena de Boarnea, Alesandro
Antolini je upravljao izgradnjom napoleonovskog krila na Trgu, zbog ega je sruena crkva San
Gemignano (koju je podigao Paladio), a ureeni su i Giardinetti Reali. Usled poinjenih greaka i
polemika (karakteristinih, uostalom, za umetniki ivot Venecije, kako u XIX tako i u XX
veku), delo je tek oko 1820. dovrio Sijenjanin Lorenco Santi. Preobraaj prostora koji okruuje
crkvu sv. Marka okonan je 1843, kada je Trg dobio svoj konani izgled.
Napoleonova okupacija, pored ruenja o kojima je ve bilo rei, ostavila je trag i u
ureenju parka Castello (1810), iji jedan deo danas zauzima venecijanski Bijenale.
Pod austrijskom vlau Venecija je prola kroz nov period urbanistike delatnosti.
Neemo ponovo govoriti o izgradnji eleznikog mosta i stanice, zbog koje je sruena crkva sv.
Lucije (delo Paladija). Ali godine 1854. otvoren je gvozdeni most koji je preko Velikog kanala
spojio crkvu San Vitale sa Akademijom (na njemu se plaala mostarina); industrijski proizvod
iste vrste postavljen je pred stanicom. Ta dva mosta, loe prihvaena u javnosti, zamenjena su
novima 1934. godine.
Italijanska Venecija (18661945)
Godine 1866, posle dva italijanska poraza na kopnu i na moru (kod Kustoce i kod Visa),
22. jula potpisano je primirje izmeu Austrije i Pruske. Venetska oblast ustupljena je Francuskoj,
a ova ju je potom ustupila Italiji. Italijanske su trupe 19. oktobra ule u Veneciju. 21. oktobra
ogromna veina Venecijanaca izjasnila se za prikljuenje Kraljevini Italiji. Kralju ViktoruEmanuelu II prireen je 7. novembra oduevljen doek na obalama lagune.
Nalazei se od tada u sastavu Italije, Venecija nije odmah na privrednom planu imala
koristi od odlaska Austrijanaca, dok je lokalni politiki ivot dugo bio u znaku konzervatizma.
Za ovu poslednju injenicu karakteristini su izmeu ostalih sledei dogaaji: 1874.
je u Veneciji osnovana Opera dei Congressi, tradicionalistika organizacija koja se nalazila pod
kontrolom katolike hijerarhije; usled njenog uticaja, Venecija je bila neka vrsta hrianske
55

prestonice, a venetska oblast zemlja koju je osvojilo hrianstvo. Na izborima za zakonodavnu

skuptinu 1876. godine, dok se Italija okretala ka levici, na svim izbornim skuptinama u
venetskoj oblasti trijumfovala je desnica. Pa ipak, maja 1891, Rikardo Selvatiko (Riccardo
Selvatico), nov ovek u lokalnoj politici, izabran je za gradonaelnika na elu jednog leviarskog
gradskog vea. Od 1895. do 1920, Filipo Grimani je upravljao gradom u ime jednog umerenog
klerikalnog bloka. Aprila 1921. osnovan je prvi venecijanski fascio. Godine 1921. Socijalistika
partija postala je najjaa u Veneciji, to je veoma uznemirilo lokalnu katoliku hijerarhiju i
patrijarha.
Privreda, koja se u trenutku aneksije nalazila u stanju potpune stagnacije, veoma sporo se
oporavljala. Krajem XIX veka tri jedina znaajna industrijska kompleksa bili su Cotonificio,
osnovan 1882, mlinarsko preduzee Stucky (nastalo inicijativom vajcaraca) i francuska
Kompanija za gas.
Godine 1907. osnovana je Italijanska hotelijerska kompanija, sa ciljem da promovie
turizam na visokom nivou. No pre svega, dok je italijanska drava zaputala nekadanje luke
(medu njima i venecijansku) u korist Taranta i Brindizija, koji su blii Africi, jedan veliki
manager, grof Volpi, udruio je 1917. godine politike vlasti i privatne interese u okviru jednog
velikog projekta izgradnje luke i industrijskih postrojenja u Margeri, po strani od istorijskog
centra grada, na 550 hektara zemljita koje je plavljeno u vreme velikih plima, ali je nasuto i
podignuto za vie od dva metra iznad nivoa mora. Drava je preuzela na sebe da izgradi luku i
njene infrastrukture, kao i ureenje terena u vlasnitvu koncesionarskog drutva iji je kapital bio
kako lokalnog, tako i spoljnog porekla, i u ijem su se upravnom veu nalazila najvea imena
italijanskih finansijskih i industrijskih krugova. Sa poslovnim ljudima velikog kalibra, medu
kojima je bio i grof ini (Cini), Volpi i njegova grupa praktino su gospodarili venecijanskom
privredom: industrijom, energetskim izvorima, bankarstvom i turizmom. Volpiju, eljnom da
Veneciju izvue iz njenog mrtvila, u izvravanju tog zadatka pomagale su i njegove veze sa
faistikim reimom: poslanik ve od 1924, on je 1934. postao ministar finansija i predsednik
udruenja Cofindustria (gazda nad gazdama).
Mada u Porto Margeri nisu zapoljavani venecijanski radnici (ocenjeni kao previe
politizovani), skupina Volpi obuhvatala je 1929. oko 60 preduzea i upoljavala 5.500 osoba, u
tako razliitim oblastima kao to su hemijska industrija, metalurgija eleza, proizvodnja
elektrine struje, prehrambena industrija, brodogradilita, transport i javne slube. Godine 1935.
na terenima Margere nalazila su se 52 preduzea sa 6.442 zaposlena radnika; 1939, 63 preduzea
sa 18.872 zaposlena.
Venecija iz 1866. suoavala se uz to i sa ozbiljnim problemima iz oblasti urbanizma i
asanacije zemljita, koji se nisu ticali samo otmenih etvrti, ve i onih u kojima je iveo prost
narod. Godine 1871. otvorene su nove saobraajne linije, kao to je ona koja je povezala Trg sv.
Marka sa stanicom. Godine 1880. otvoreno je pristanite. A 1886. gradonaelnik Dante di Serego
Aligijeri (Allighieri) poeo je izvravati plan asanacije: njegova je namera bila da provetri
grad, proirujui glavne saobraajnice i ruei kue za stanovanje koje su ocenjene kao nezdrave
(u godinama 18841885. harala je epidemija kolere). Mere koje je preduzeo izazvale su proteste
paseista, koji su u njima videli napad na kult lepog. Godine 1893. osnovana je Komisija za
zdravo i ekonomino stanovanje naroda, ali su rezultati koje je ona ostvarila bili mravi. Godine
1891. usvojen je prvi regulacioni plan. Jedna anketa o stanovanju, izvrena 1910, pokazala je,
meutim, da je vie od 46% stanova nezdravo; i zaista, sledee godine opet je izbila epidemija
kolere. Godine 1917. jednim zakonskim dekretom Margera je pripojena Veneciji, a potom je
56

doao red na Pelestrinu, Murano, Mestre, Burano, itd. Ovakvim uspostavljanjem velike
Venecije nastojalo se spreiti da Mestre postane urbano sredite koje bi marginalizovalo
istorijski grad. Izmeu 1931. i 1933. izgraen je, paralelno sa eleznikim, automobilski most,
tako da od tada za kolni saobraaj Venecija vie nije predstavljala ostrvo.
Na socijalnom planu posebno zasluuju da budu spomenuta dva trajka gondolijera: do
prvog (1881) dolo je zato to oni nisu pristajali da mreom kanala (pa i Velikim kanalom) plove
parobrodi; drugi (1904) uklopio se u iri okvir velikog radnikog protesta koji je zahvatio itavu
zemlju. No poto je grad tada ve postao takav kakav je i danas, vie trgovaki i zanatski nego
industrijski (barem u svom centru), te poto su veze sa klijentelom bile veoma snane, a i zato to
posla nije bilo dovoljno, drutveni su konflikti bili retki.
U oblasti kulture, najzad, gradonaelnik Selvatiko izneo je 1893. godine ideju o Bijenaleu
meunarodne umetnosti, u nameri da na taj nain vrati Veneciju u ovo podruje i izvue je iz
dotadanje umalosti. Godine 1930. Volpi je postao predsednik Bijenalea koji se, osloboen veza
sa Optinom, smatrao otoiem slobode u faistikoj Italiji, slobodnom lukom umetnosti. Iste
godine otvoren je prvi festival savremene muzike; 1932, filmski festival; 1934, pozorini festival.
Prisutnost Venecije postajala je malo-pomalo sve osetnija u meunarodnom kulturnom ivotu.
Venecija i venetska oblast u okviru Italije
Jedna grupa lanova pokreta otpora popela se 12. marta 1945. na pozornicu u
Goldonijevom pozoritu i sa nje, pred publikom koju su inili nemaki oficiri i pristalice Saloove
faistike republike, bacila letke u kojima se pozivalo na borbu.
Netipino u odnosu na tadanju situaciju u Italiji, leviarska gradska vea (u kojima su
bili komunisti, socijalisti, Stranka za akciju, republikanci) upravljala su gradom od 1946. do
1951. Godine 1955, zahvaljujui apstinenciji socijalista, preuzeo je upravu gradonaelnik iz
Demohrianske stranke. Pet godina kasnije, pa tokom jedne decenije, na vlasti je bila koalicija
centra i levice, koja se rasprostirala na nacionalnom nivou (Milano, enova, Firenca).
Komunistika partija prvi put je na lokalnom planu pretekla Demohriansku stranku 1975.
godine, ali ova poslednja ipak je zadrala veinu u oblasnom veu: na taj nain je izmeu regije i
njenog glavnog grada pukao jaz.
Godine 1979. organizovan je referendum kojim je trebalo odluiti da li da se istorijski
centar odvoji od Mestrea, koji je B. Vizentini (Visentini), jedan od onih to su se zalagali za
reformu, okvalifikovao kao improvizovanu, haotinu i nakaznu urbanu aglomeraciju. Ali svoj
glas protiv, za koji su se izjasnile i Komunistika partija i Demohrianska stranka, dala je velika
veina (70%); to je bio i glas protiv toga da Venecija postane grad-muzej.
Najzad, na poslednjim politikim izborima odranim aprila 1992. bela venetska oblast
nije vie bila ono to je bila ranije. U njoj je, naime, Demohrianska stranka dobila 32% glasova
(dok je njen nacionalni prosek jedva bio neto nii), a u samoj Veneciji 19% (dok je 1987. taj
procenat jo uvek iznosio 26,8%). Ali Lega veneta (liga za ksenofobinu odbranu lokalnih
interesa i za suprotstavljanje Mezzogiornu38), koja je napravila proboj ve 1983, dobila je 12,8%
glasova.
Na ekonomskom planu, najznaajnije mere koje su preduzimane tokom druge polovine
naeg stolea bile su sledee. Godine 1954. osnovan je Konzorcijum za proirenje luke u
38

Mezzogiorno juni deo neke zemlje; ovde, jug Italije. (Prim prev.)

57

Margeri. On je sebi postavio cilj da isui 300 hektara poldera i da uredi jo 800 hektara
nekadanjeg poljoprivrednog zemljita: taj drugi talas industrijalizacije pokrenut je zahvaljujui
inicijativi privatne hemijske industrije. Godine 1963 predloeno je da se osnuje i trea
industrijska zona, da se isui 4.000 hektara zemljita plavljenog plimama, te da se uredi i naftno
pristanite. Ali poplava iz 1966 (o kojoj e jo biti rei) spreila je tu inicijativu. Godine 1968.
otvoren je nov brodski kanal, dubok 15 metara, pravi morski autoput koji je i supertankerima
omoguio da pristanu uz kejove luke u Margeri.
U celini gledano, dananja venetska oblast razlikuje se od ostalih krajeva Italije po niskoj
stopi nezaposlenosti (4,5% aktivnog stanovnitva, prema 11% na nivou cele nacije). Ona
obezbeuje 12% nacionalnog izvoza, te se po tome nalazi na treem mestu meu italijanskim
industrijskim regijama. Na taj nain ona predstavlja ono to strunjaci nazivaju treom
Italijom, u odnosu na industrijski trougao na severozapadu, te na junu Italiju. Uz to, ono to je
za venetsku oblast karakteristino jesu slabe socijalne tenzije (izuzev u Margeri), kao i injenica
da ona nema pravi glavni grad, budui da je svaki vaniji centar u njoj tako rei specijalizovan:
Venecija za turizam, Verona za poljoprivredu i poljoprivredno-prehrambenu industriju, Trevizo
za tekstilnu industriju, itd.
Razlika izmeu Venecije i venetske oblasti i dalje je u znaku dvostruke anomalije: grad, u
politikom pogledu blii levici, razlikuje se od svog zalea i u ekonomskom pogledu, sa
udovitem kakvo je Margera i sa uglavnom tercijamim turistikim i birokratskim
neproizvodnim sektorom. ire gledajui, moe se rei i to da su se za vie od jednog stolea
postojanja u okviru Italije odnosi izmeu Venecije i njenih kopnenih oblasti preokrenuli, utoliko
to Venecija vie nije dominantna, pa ak usudiemo se da kaemo ni sasvim vedra
(serena), kao to emo jo videti.
Dananja i sutranja Venecija
Mada laguni, a samim tim i Veneciji, da bi mogle iveti i proiavati se, plima
predstavlja preku potrebu, ona za grad ponekad moe postati i opasna pretnja. Usled delovanja
dobro poznatih inilaca (postepenog sniavanja nivoa tla, konjunkcije meseca i sunca, fenomena
rezonancije plima na dnu jadranskog zaliva, obilnih kia, snienog atmosferskog pritiska, junih i
jugoistonih vetrova, itd.), 4. novembra 1966. narasla voda (acqua alta) dostigla je katastrofalne
razmere. Popela se do 1,94 m iznad prosenog nivoa, pa je Venecija bila preplavljena puna
dvadeset etiri sata i umalo nije bila potopljena.
Od tada, zbog sveopteg uzbuenja i mobilizacije meunarodne javnosti, objavljeni su, u
cilju spasenja Venecije, mnogobrojni lokalni, nacionalni i meunarodni izvetaji, meu kojima i
onaj Uneskov. U Rimu je 1973. izglasan prvi specijalni zakon kojim se problem Venecije
proglaava problemom od nacionalnog interesa i iji je cilj da se ouva fizika i ekoloka
jedinstvenost lagune. Godine 1975. novim je zakonom ustanovljen meunarodni konkurs za
sveobuhvatni projekat ouvanja lagune. Iste godine modernizovano je snabdevanje grada vodom;
zatvoreni su arteki bunari, koji su crpli vodu iz slojeva ispod morskog dna i tako doprinosili
sputanju tla. Godine 1984. osnovan je Konzorcijum za novu Veneciju, koji je od drave dobio
koncesije za realizaciju svih poduhvata u korist Venecije.
Ali jo jedna opasnost preti spomenicima u Veneciji: zagaenje atmosfere i mora (bujanje
algi i mnoenje siunih insekata, kojih ima toliko da ponekad spreavaju kretanje vozova i
ateriranje aviona).
58

Pruajui saet prikaz situacije (1971. godine), Brauntajn i Delor su s razlogom pisali:
Zamislimo tete koje Venecija neprekidno trpi... : zbog bolesti kamena, napadanog od strane
bakterija i razjedanog hemijskim agensima; zbog oteenja fresaka, slika, mozaika, nametaja;
zbog sleganja temelja i opasnosti od ruenja zgrada... Doli smo do procene po kojoj Venecija
svake godine gubi:
Mramora 6%
Fresaka 5%
Nametaja i dela
primenjene umetnosti 5%
Slika na platnu 3%
Slika na drvetu 2%
ne raunajui, razume se, ubrzano propadanje samih zdanja.Da bi se taj proces zaustavio,
valja preduzeti niz delikatnih i skupih mera i spreiti atmosfersko zagaenje.
Trei problem s kojim se suoava Venecija demografskog je karaktera. Istorijski centar se
prazni; godine 1989. u njemu je ivelo svega 79.487 stanovnika, a predvia se da ih krajem veka
nee biti vie od 60.000. Stope mortaliteta i sterilnosti tuku u tom gradu sve rekorde. Naime,
mnogo ima mladog sveta i ljudi slabijeg imovnog stanja koji odlaze na kopno, a uzroci toga su u
skupoi ivota u gradu (naroito stanovanja), oteanom transportu i nedostatku posla. Ve 1970.
dve treine Venecijanaca ivele su van centra, u kopnenom ili priobalnom podruju oko grada.
Istina je da je ova pojava zajednika svim sreditima gradova, ali u Veneciji ak i stanovnitvo iz
tercijarnog, neproizvodnog sektora tei iseljavanju: tako su se kancelarije Opteg osiguravajueg
drutva (najvee ustanove te vrste u Italiji), pa ak i lokalnih novina, lista Gazzettino, premestile
u Mestre.
ak i ako u ovom gradu niste Venecijanac (ako ste u njemu, dakle, turista), ne moete a
da ne upozorite na propadanje do kojega dolazi zbog turizma, barem onog masovnog. Izraunato
je da je 1977. u gradu boravilo etiri i po miliona turista, a 1988. vie od est miliona. Poslednje
nedelje karnevala 1984. godine (karneval je ponovo uveden 1979) u sredite grada dolo je vie
od 140.000 ljudi. A ta rei o hiljadama onih posetilaca koji se sliju u grad da bi u njemu ostali ne
vie od jednog dana, i koji u gomilama tumaraju izmeu Mosta uzdisaja, dudeve palate i mosta
Rialto? Sta su to oni videli (ili, tanije reeno, fotografisali) od grada, osim onoga to se moe
videti i na razglednicama koje oni, uostalom, kupuju, a pored njih i slamne eire, majice
kakve nose gondolijeri i suvenire najravijeg ukusa robu koju im nude sve nametljivije i
sve mnogobrojnije prodavnice? Da bi ta ljudska bujica bila zaustavljena, da li bi je trebalo
regulisati, ili ak zabraniti? Takva je mera bila i predloena, ali budui da nije ba demokratina,
bez sumnje je i neostvarljiva.
Venecija je, meutim, centar kulturnih delatnosti koje su na visokom meunarodnom
nivou, zahvaljujui svom Univerzitetu (koji je nedavno osnovan i konkurie onome u Padovi),
svojim akademijama (meu kojima je i multidisciplinarni Istituto Veneto) i ustanovama nastalim
privatnom inicijativom: Fondaciji ini na ostrvu San oro Maore (sa njenim institutima za
istraivanja u oblasti istorije, umetnosti i muzike, njenim publikacijama, njenim kongresima i
kursevima za sticanje visokog kulturnog obrazovanja), knjievnoj nagradi Campiello (za koju
subvencije obezbeuju industrijalci iz venetske oblasti), te centru koji je u palati Grasi osnovao
Fiat, a u kojemu se prireuju izlobe na veoma visokom nivou.
Grad se, najzad, moe pohvaliti najguom koncentracijom muzeja u Italiji: tu su
Akademija, Muzej Korer, Muzej Kverini-Stampalija, riznica crkve sv. Marka, Muzej moderne
59

umetnosti (u Ca' Pesaro), palata Fortuny, Fondacija Gugenhajm. No mada Venecija krajem XX
veka zauzima sredinje mesto u meunarodnom likovnom tragalatvu i postaje stecite svih
najznaajnijih istraivanja, odnosi izmeu Bijenalea i grada malo-pomalo tee da postanu
prigodni. A mnogo govori i injenica da je u Veneciji, u oblasti savremene umetnosti, jedan od
najveih izlobenih centara Fondacija Pegi Gugenhajm (Peggy Guggenheim), koju je uvena
Amerikanka osnovala 1973. godine, a u kojoj su predstavljena mnoga remek-dela iz svih tokova
u razvoju umetnosti ovog veka, od kubizma do apstraktne umetnosti, futurizma, nadrealizma,
ekspresionizma.
Duni smo jo i da napomenemo da tri projekta velikih arhitekata nisu u Veneciji mogli
da ugledaju svetlo dana: studentski centar na Velikom kanalu, delo F. L. Rajta (Wright) (1953),
Le Korbizijeova (Le Corbusier) nova bolnica (1964), velika kongresna dvorana L. Kana (Kahn)
(1969). I zaista, konfiguracija grada je takva da se za moderna ostvarenja u njemu tek s velikim
tekoama moe nai mesta.
Gde se, dakle, izmeu starog i novog, u svim oblastima, nalazi budunost Venecije?
Maja 1992. Gradsko vee je dalo saglasnost za projekat izgradnje metroa u laguni, ija bi
prva linija prolazila tunelom ispod kanala kroz istorijski centar grada, a druga spajala aerodrom
sa Bijenaleom i Mestreom. Smesta je ponovo povedena stara rasprava. Ponavljajui argumente
koji su ve poetkom veka iznoeni protiv tada preduzimanih urbanistikih poduhvata, oponenti
su tvrdili da to gradu ele da oduzmu njegov venecijanski lik, da ga uine slinim gradovima na
kopnu, da ga uine metropolom kakve su i sve druge.
Eto pitanja na koje valja dati odgovor: treba li Venecija da bude grad-muzej ili moderan
grad? V. Branka (Branca) je za tu dilemu moda pruio alternativni odgovor, kad je 1986. godine
predloio da se od Venecije, zahvaljujui novim sredstvima komunikacije, uini laboratorija
miljenja, ne samo za intelektualce nego i za efove preduzea... Ono to je u svakom sluaju
bitno bar nam se tako ini jeste da se stari i slavni grad ne zadovolji samo preivljavanjem,
nego da stekne volju i sposobnost da ivi.
Epilog
PREDODBE I MITOVI O VENECIJI
Ja sam lav to dri otvorenu knjigu / na kojoj pie Pax tibi Marce. / Neka onaj kome se
ne dopadne ta reenica / okrene list i pogleda sledeu stranicu, / na kojoj e moi da proita:
svuda, ak i u pustinji / zovu me nepobedivom zveri, / jer ja vladam nad svima i sve obaram. U
ovih nekoliko redaka, koji se nalaze u jednom venecijanskom rukopisu s kraja XV ili s poetka
XVI veka, nametnuta je, kroz lik krilatog lava sv. Marka (i Venecije) lik prisutan na svim
javnim spomenicima i na svim tvravama u dravi ambivalentna predodba o jednoj Republici
koja je u isti mah i miroljubiva i eljna prevlasti.
Istoriari Venecije (kao to smo ve gore videli), ba kao i umetnici iz (ili u slubi)
Serenissime, ve su od XIV veka, pa sve do pada Venecije, uestvovali u njenom slavljenju, koje
je sluilo kako za unutranje, tako i za spoljne potrebe. To je, oigledno, uloga koja je pripadala
portretima javnim ili privatnim dudeva prikazivanih u svoj njihovoj uzvienosti, ija jedna
serija, naruena u XVI veku, i danas ukraava dvoranu Velikog vea. To je takoe uloga koju
igraju, na primer, izvesne Kanaletove slike, koje je u znatnom broju primeraka reprodukovao
grafiar Brustolon, a koje prikazuju Venanje s morem, kao i novoizabranog duda, u trenutku
njegovog predstavljanja gomili na Trgu sv. Marka, ili dok sa dudevskom kapom na glavi stoji na
60

vrhu Stepenita dinova39. Istu takvu ulogu u stvaranju mita ima, na primer, i jedna slika nastala
posle 1540, iji je autor Bonifao de Pitati (Bonifacio de' Pitati), a na kojoj se vidi Bog kako
blagosilja idealno sredite grada: Trg sv. Marka, baziliku, zvonik; ili pak platno Andree
Vientina, na kojoj je, u dvorani za glasanje u dudevoj palati, prikazana pobeda Mleana u
pomorskoj bici kod Lepanta.
Ali vajarstvo u Veneciji vri i svoju patriotsku dunost. Takav je sluaj sa spomenikom
koji je uzepe Sardi (Giuseppe Sardi), u crkvi San Lazzaro dei Mendicanti, posvetio Alvizeu
Moenigu: tu, u sreditu, vidimo junaka rata na Kritu (16481651), a na obema stranama,
prizore bitaka na kopnu i moru.
Jo je oiglednija poruka koju prenosi jedna gravira s kraja XVI veka, iji je autor
akomo Franko (Giacomo Franco). Serenissima je tu prikazana u liku ene koja ima krunu na
glavi i nosi ezlo, a sedi na kolima koja preko vode vuku dva morska konjica. U drugom planu
razabiru se jedna galija, jedan jedrenjak i gondole, a u pozadini Pjaceta, sa svoja dva stuba,
kao i dudeva palata i bazilika. Za onoga ko nije u stanju da shvati smisao tog trijumfalnog
prizora, uz graviru je data i sledea legenda: Ovo je Venecija, plodno gnezdo svekolikog dobra;
onaj ko je posmatra moe u njoj videti itav svet okupljen na malom prostoru.
Sve do XVI-og, pa ak i do XVII veka, stranci koji su poseivali Veneciju (pa ak i oni
koji su samo sluali prie o njoj) uzimali su zdravo za gotovo taj mit, kao i ogromno bogatstvo
grada i njegovu neobinost. Poujmo ta kae Komin: Onog dana kad sam uao u Veneciju (oni)
dooe preda me u Fuzine, koji je pet milja udaljen od Venecije: i tu smo napustili brod na
kojemu smo rekom doli iz Padove, te smo se smestili u male, sasvim iste amce prekrivene
tapetima i snabdevene, da bismo udobno sedeli, upavim ilimima... A bio sam zaista zadivljen
kad sam video poloaj grada i ugledao tolike zvonike i manastire i tolike kue... Dali su mi da
sedim izmeu dvojice poslanika, a oni su me poveli glavnom ulicom koju zovu Velikim kanalom
i koja je zaista iroka. Kroz nju prolaze galije, a video sam, sasvim u blizini kua, brodove od 400
tona: tako da verujem da od te ulice nema lepe na svetu. Isto tako govori, mada je krai,
Montenj, koji se u Veneciji divi policiji, poloaju grada, Arsenalu, Trgu sv. Marka i tampi
stranih naroda. to se tie ekspira (Shakespeare), koji u stvari nije bio ni u Italiji ni u Veneciji,
on na poetku Mletakog trgovca, kroz usta jednog od lica svoje drame, opisuje morski krajolik
nad kojim vladaju Mleani: Po puini vam misli krstare, / Gde vae lae s monim jedrima /
Kao gospoda, varoki gazdai / Na talasima, ili kao kakva / Torestvena parada pomorska
Gledaju preko ramena na onu / Ubogu sitne trgovaku koja / Do pojasa se klanja ispred njih.40
Dolaskom XVIII veka i slabljenjem Republike, venecijanski prizori (vedute) pokazuju
tendenciju da se malo-pomalo menjaju. Sud koji izrie De Bros (De Brosses) u svojim Prisnim
pismima (17391740) vie je iznijansiran. Obrazovan u duhu klasine estetike, on nalazi da u
crkvi sv. Marka vlada nepodnoljiv neukus, kako u unutranjosti zdanja, tako i u njegovom
spoljanjem izgledu, a dudevu palatu vidi kao prostakog, namrgoenog gotikog gospara,
najneukusnije nakinurenog. Ali on jo uvek nalazi izvesne drai u uposlenosti koja i dalje traje
na Pjaceti, sa ljudima koji svakog asa odlaze i dolaze, a vievekovnom aristokratskom reimu
koji upravlja gradom velikoduno daje razreenje za sve grehove: Venecijansko plemstvo
(mislim na najistaknutije kue), ukoliko se ne varam, najstarije je u Evropi, jer u njegovim
39

Stepenite dinova (Scala dei Giganti) nalazi se u dvoritu dudeve palate, a nazvano je tako zbog dve velike
statue koje je izradio Jakopo Sansovino i koje prikazuju Marsa i Neptuna. Na vrhu tog stepenita, izmeu ta dva
kipa, dud je prilikom uvoenja u poloaj primao obeleja svoje vlasti. (Prim. prev.)
40
Prevod Velimira ivojinovia. (Prim. prev.)

61

redovima jo ima porodica koje su birale prvog duda. U stvari, moda je sve reeno sledeim
opisom gondole (o kojoj je pisao ve i Komin) to nam ga daje visoki dostojanstvenik iz Diona:
Plovilo dugo i uzano poput ribe, otprilike slino morskom psu; na sredini je smeteno neto
nalik kuici kakva se nalazi na koijama... Tu, kao u vlastitoj sobi, moete itati, zabavljati se,
pisati, razgovarati, milovati voljenu osobu, jesti, piti, itd.; sve to idui u posete po gradu: sa mita
o velianstvenoj Veneciji preli smo na mit o gradu koji prua sva zadovoljstva...
Monteskje (Montesquieu), u Belekama sa putovanja, izrie o toj novoj metropoli sud pun
prekora, te stvara legendu o ispraznosti i iskvarenosti ivota u Veneciji [kao i onu o institucijama
sklonima neredu i nasilju pri kraju svoje moi, legendu koju e preuzeti i Stendal (Stendhal)]:
Za petnaestak dana napustiu Veneciju i priznau vam da sam gnevan na barkarole (gondolijere)
koji me bez sumnje zavarani time to im izgledam snaan zaustavljaju kod svakih vrata iza
kojih ima kurvi, pa odmahuju glavom kad im kaem da idu dalje, kao da sam neto pogreio.
Ali vratimo se gondoli, koja e u oima posetilaca Venecije zameniti velianstvenog lava
sv. Marka, kao nov, zaista jadan amblem grada. Nju, u njenoj udnovatoj i slikovitoj osobitosti,
opisuje Teofil Gotje (Thophile Gautier): Gondola je prirodni proizvod Venecije, bie koje ivi
svojim posebnim, za to mesto vezanim ivotom, neka vrsta ribe koja moe da opstane samo u
vodama kanala. Laguna i gondola su nerazdvojive i jedna drugu upotpunjuju. Venecija bez
sumnje nije mogua bez gondole. Grad je madrepora41 iji je mekuac gondola. Ali ve 1806.
Satobrijanov (Chateaubriand) opis te barke bio je dat u grobnim bojama: Te uvene gondole,
onako sasvim crne, izgledaju kao amci koji nose mrtvake kovege; prva mi se uinila kao neki
pokojnik koga idu da pokopaju.
Tako je budui autor Memoara s one strane groba bio pretea onih to su o Veneciji imali
jednu mranu viziju, viziju iji e veliki zagovornik u Evropi biti Bajron (Byron). To to je exSerenissima postala prevashodno grad mrtvih, sablast koja se utapa (Basani), treba pripisati u
greh engleskom pesniku, kao i romantiarima uopte, a potom i dekadentima [meu njima i
D'Anunciju (D'Annunzio)].
Dodue, Bajron je u Childe Haroldu bio u stanju da napie sledee redove: Venecija lii
na Kibelu koja je upravo izala iz Okeana, sa svojom krunom od ponositih kula u prozranoj
daljini, velianstvena po tome kako se dri kao vladarka voda i njihovih boanstava... Ali ubrzo
je dodao: Miraz njenih keri inili su posmrtni ostaci nacija, a neiscrpni Orijent slivao je u njeno
krilo blistavu kiu svojih riznica. Odevena u purpur, ona je na svoje gozbe pozivala monarhe, koji
su se diili tolikom blagonaklonou, jer im se inilo da ona uveava njihovo dostojanstvo.
Suprotnost izmeu velianstvene prolosti Venecije i njenog sadanjeg propadanja danas
predstavlja jedan topos u novom mitu o ovom gradu. Jadan je to grad, koji se raspada gde god
ga pogleda, a iz sata u sat sve vie tone u sopstveni grob, pie Balzak (Balzac), dok Bares
(Barrs) oplakuje fizioloku bedu i iscrpljenost Venecije...
Uz to idu u istoj perspektivi i litanije venecijanskih nokturna, od or Sandove
(George Sand) do Gotjea i Tena (Taine): Nad svodovima mostova viali smo nejasna ljudska
oblija koja su nas, poput sumornih likova iz nekog sna, posmatrala kako prolazimo. Ponekad,
kad bi se sve svetlosti pogasile, zloslutno smo promicali izmeu etiri vrste tame one uljaste,
vlane i duboke tame vode, olujne tame nonog neba i neprozirne tame dvaju zidova, a fenjer
barke bacao je na jedan od ovih poslednjih svoj crvenkasti odsjaj, koji je otkrivao pijedestale, tela
stubova, portike i reetkaste ograde to bi se pokazali, pa odmah potom iezli. Svaki predmet
41

Vrsta koralja. (Prim. prev.)

62

kojega bi se u toj pomrini dotakao neki zalutali zrak, ukazivao nam se u tajanstvenim,
fantastinim, zastraujuim, nesrazmernim prividima. (Gotje.)
Ve vie od jednog veka, dakle, Venecija je rtva jednog estetizujueg i turistikog
voajerizma koji se saginje nad njom kao nad beivotnim telom. tavie i jo gore ona je
moda postala samo jedan niz stereotipa. Jer, ma koliko inteligentan bio, ili se takvim smatrao,
intelektualac koji je poseuje nije u stanju da je pogleda zaista novim oima. U depu mu je
vodi (od otprilike 1860. to je Bedeker), kao prtljag on nosi svoje slavne prethodnike na koje ne
moe a da se ne pozove, a odseda (bar donedavno) u nekome od istih velikih hotela kao oni,
odakle vidi iste veite prizore: dakle, u hotelu Evropa (kao atobrijan i Gotje), ili u hotelu
Danijeli [kao Sandova, Mise (Musset), Lujza Kole (Louise Colet)]. Otuda i ovakve reenice:
Moje boravite, hotel 'Evropa', nalazi se na ulazu u Veliki kanal, a preko puta njega su Morska
carinarnica, Giudecca i San Giorgio Maggiore (atobrijan); Ostrvce San Giorgio je na
suprotnoj strani, sa svojom crkvom i svojim zvonikom koji kao da plovi nad vodom; desno se
diu Dogana di mare i la Salute (Kole).
Prust (Proust), koji u poetku izgleda kao da izmie optim mestima, na kraju i sam pada
barem za trenutak u topos venecijanskih tajnovitosti i arolija: Zaputio sam se u splet
uskih uliica, u one calli to u svim pravcima, svojim lebovima, dele komadi Venecije odseen
izmeu jednog kanala i lagune, a koji na taj nain kao da se iskristalisao u bezbrojnim, tananim i
pomno odreenim oblicima... Naiao sam (potom) na jednu od onih arhitektonskih celina prema
kojima se, u nekom drugom gradu, ulice usmeravaju, vode vas i oznaavaju je. Ovde je ona
izgledala namerno sakrivena u mrei uliica, poput onih istonjakih dvoraca kamo nou dovode
neku osobu koju pre svitanja vraaju njenoj kui, a koja ne sme ponovo da nae arobno
prebivalite, verujui na kraju da je u nj dospela samo u snu. A upravo to je razlog zbog kojega
ovom lepom tekstu pretpostavljamo kao zakljuak lapidarno izreen sud Le Korbizjea:
Venecija je najudesnije urbanistiko postignue na kugli zemaljskoj.
MAPE I DOKUMENTI

63

Mapa 1. Plan Venecije

1. Crkva San Pjetro (Olivolo); 2. Bazilika sv. Marka; 3. Dudeva palata; 4. Arsenal; 5. Most
Rialto; 6. Crkva dei Frari; 7. Ca' d'Oro; 8. Fondaco dei Tedeschi.

64

Mapa 2. Mletako kolonijalno carstvo u srednjem veku

65

Mapa 3. Osvojena podruja na kopnu

Mletaki dudevi
1. Paoluo Anafesto (Paoluccio Anafesto, 699717).
2. Marelo Tegalijano (Marcello Tegaliano, 717726).
3. Orso Ipato (726737).
4. Diodato Ipato (742755).
5. Gala Gaulo (Galla Gaulo, 755756, svrgnut).
6. DomenikoMonegario (Domenico Monegario, 756764).
7. Mauricio Galbajo (Maurizio Galbaio, 764787).
8. ovani Galbajo (Giovanni Galbaio, 787804).
9. Obelerio Antenorio (804809. ili 810, svrgnut).
10. Anelo Parteipacio (Angelo Partecipazio, 810827).
11. ustinijano Parteipacio (Giustiniano Partecipazio, 827829).
12. ovani Parteipacio (Giovanni Partecipazio, 829836. ili 837, svrgnut).
13. Pjetro Tradoniko (Pietro Tradonico, 836. ili 837 15. mart 864).
14. Orso Parteipacio I (Orso Patrecipazio I, 864881).
15. ovani Parteipacio II (Giovanni Partecipazio II, 881887, svrgnut).
16. Pjetro Kandijano I (Pietro Candiano I, 17. april ? sept. 887).
17. Pjetro Tribuno (Pietro Tribuno, maj? 888 kraj maja? 912).
18. Orso Parteipacio II (Orso Partecipazio II, 912932, abdicirao).
19. Pjetro Kandijano II (Pietro Candiano II, 932939, abdicirao).
20. Pjetro Parteipacio (Pietro Partecipazio, 939942).
21. Pjetro Kandijano III (Pietro Candiano III, 942959).
22. Pjetro Kandijano IV (Pietro Candiano IV, 959976).
23. Pjetro (sv.) Orseolo I [Pietro (S.) Orseolo I, 12. avg.? 976 l. sept. 978, abdicirao.
24. Vitale Kandijano (Vitale Candiano, 978 dec. 979).
66

25. Tribuno Memo (Tribuno Memmo, dec.? 979992).

26. Pjetro Orseolo II (Pietro Orseolo II, mart 992 sept. 1009).
27. Otone Orseolo (Ottone Orseolo, 10091026, svrgnut).
28. Pjetro entraniko (Pietro Centranico, 10261032, svrgnut).
29. Domeniko Flabijaniko (Domenico Flabianico, 10321042).
30. Domeniko Kontarini (Domenico Contarini, 10431070. ili 1071).
31. Domeniko Selvo (Domenico Selvo, 1070. ili 10711084, svrgnut).
32. Vitale Falijer (Vitale Falier, 1084 ili 10851096).
33. Vitale Mikjel I (Vitale Michiel I, 10961102).
34. Ordelafo Falijer (Ordelaffo Falier, 11021118).
35. Domeniko Mikjel (Domenico Michiel, 11181129, abdicirao).
36. Pjetro Polani (Pietro Polani, 11301148).
37. Domeniko Morozini (Domenico Morosini, 1148 febr. 1156).
38. Vitale Mikjel II (febr. 1156 28. maj 1172).
39. Sebastijano Cijani (Sebastiano Ziani, sept. 1172 13. april 1178)
40. Orio Malipjero (Orio Malipiero, 17. april 1178 14. jun 1192).
41. Enriko Dandolo (Enrico Dandolo, 21. jun 1192 14. jun 1205).
42. Pjetro Cijani (Pietro Ziani, 5. avg. 1205 3. mart 1229).
43. Jakopo Tjepolo (Iacopo Tiepolo, 6. mart 1229 20. maj 1249, abdicirao).
44. Marino Morozini (Marino Morosini, 13. jun 1249 1. jan. 1253).
45. Ranijero Cen (Raniero Zen, 25. jan. 1253 7. jul 1268).
46. Lorenco Tjepolo (Lorenzo Tiepolo, 23. jul 1268 15. avg. 1275).
47. akomo Kontarini (Giacomo Contarini. 6. sept. 1275 6. mart 1280).
48. ovani Dandolo (Giovanni Dandolo, 25. mart 1280 2. nov. 1289).
49 Pjetro Gradenigo (Pietro Gradenigo, 25. nov. 1289 13. avg. 1311).
50. Marino Corci (Marino Zorzi, 23. avg. 1311 3. jul 1312).
51. ovani Soranco (Giovanni Soranzo, 13. jul 1312 31. dec. 1328).
52. Franesko Dandolo (Francesco Dandolo, 4. jan. 1329 31. okt. 1339).
53. Bartolomeo Gradenigo (7. nov. 1339 28. dec. 1342).
54. Andrea Dandolo (4. jan. 1329 7. sept. 1354).
55. Marin Falijero (Marin Faliero, 11. sept. 1354 17. apr. 1355, svrgnut i pogubljen).
56. ovani Gradenigo (Giovanni Gradenigo, 21. apr. 1355 8. avg. 1356).
57. ovani Dolfin (Giovanni Dolfin, 13. avg. 1356 12. jul 1361).
58. Lorenco elsi (Lorenzo Celsi, 16. jul 1361 18. jul 1365).
59. Marko Korner (Marco Corner, 21. jul 1365 13. jan. 1368).
60. Andrea Kontarini (Andrea Contarini, 20. jan. 1368 5. jun 1382).
61. Mikele Morozini (Michele Morosini, 10. Jun 15. okt. 1382).
62. Antonio Venijer (Antonio Venier, 21. okt. 1832 23. nov. 1400).
63. Mikele Steno I (Michele Steno I, 1. dec. 1400 26. dec. 1413).
64. Tomazo Moenigo (Tommaso Mocenigo, 7. jan 1414 4. apr. 1423).
65. Franesko Foskari (Francesco Foscari, 15. apr. 1423 23. okt. 1457,svrgnut).
66. Paskvale Malipjero (Pasquale Malipiero, 30. okt. 1457 5. maj 1462).
67. Kristoforo Moro (Cristoforo Moro, 12. maj 1462 9. nov. 1471).
68. Nikolo Tron (Nicolo Tron, 23. nov. 1471 28. jul 1473).
69. Nikolo Marelo (Nicolo Marcello, 13. avg. 1473 1. dec. 1474).
67

70. Pjetro Moenigo (Pietro Mocenigo, 14. dec. 1474 23. feb. 1476).
71. Andrea Vendramin (5. mart 1476 6. maj 1478).
72. ovani Moenigo (Giovanni Mocenigo, 18. maj 1478 4. nov. 1485).
73. Marko Barbarigo (Marco Barbarigo, 19. nov. 1485 14. avg. 1486).
74. Agostino Barbarigo (30. avg. 1486 20. sept. 1501).
75. Leonardo Loredan (2. okt. 1501 22. jun 1521).
76. Antonio Grimani (6. jul 1521 7. maj 1523).
77. Andrea Griti (Andrea Gritti, 20. maj 1523 28. dec. 1538).
78. Pjetro Lando (Pietro Lando, 19. jan. 1539 9. nov. 1545).
79. Franesko Donato (Francesco Donato, 24. nov. 1545 23. maj 1553).
80. Markantonio Trevizan (Marcantonio Trevisan, 4. jun 1553 31. maj l554).
81. Franesko Venijer (Francesco Venier, 11. jun 1554 2. jun 1556).
82. Lorenco Priuli (Lorenzo Priuli, 14. jun 1556 17. avg. 1559)
83. irolamo Priuli (Girolamo Priuli, 1. sept. 1559 4. nov. 1567).
84. Pjetro Loredan (Pietro Loredan, 26. nov. 1567 3. maj 1570).
85. Alvize Moenigo (Alvise Mocenigo, 11. maj 1570 4. jun 1577).
86. Sebastijano Venijer (Sebastiano Venier. 11. jun 1577 3. mart 1578).
87. Nikolo da Ponte (Nicolo da Ponte, 11. mart 1578 30. jul 1585).
88. Paskvale ikonja (Pasquale Cicogna, 18.avg. 1585 2. apr. 1595).
89. Marino Grimani (26. apr. 1595 25. dec. 1605).
90. Leonardo Donato (10. jan. 1606 16. jul 1612).
91. Markantonio Memo (Marcantonio Memmo, 24. jul 1612 29okt. 1615).
92. ovani Bembo (Giovanni Bembo, 2. dec. 1615 16. mart 1618).
93. Nikolo Donato (Nicolo Donato, 5. apr. 9. maj 1618).
94. Antonio Priuli (17. maj 1618 12. avg. 1623).
95. Franesko Kontarini (Francesco Contarini, 8. sept. 1623 6. dec. 1624).
96. ovani I Korner (Giovanni I Corner, 4. jan. 1625 23. dec. 1629).
97. Nikolo Kontarini (Nicolo Contarini, 18. jan. 1630 2. apr. 1631).
98. Franesko Erico (Francesco Erizzo, 10. apr. 1631 3. jan. 1646).
99. Franesko Molin (Francesco Molin, 20. jan. 1646 27. feb. 1655).
100. Karlo Kontarini (Carlo Contarini, 27. mart 1655 30. apr. 1656).
101. Franesko Korner (Francesco Corner, 17. maj 5 . jun 1656).
102. Bertuo Valijer (Bertuccio Valier, 15. jun 1656 29. mart 1658).
103. ovani Pesaro (Giovanni Pesaro, 8. apr. 1658 30. sept. 1659).
104. Domeniko Kontarini (Domenico Contarini, 16. okt. 1659 26. jan. 1675).
105. Nikolo Sagredo (Nicolo Sagredo. 6. feb. 1675 15. jan. 1684).
106.Alvize Kontarini (Alvise Contarini, 26. avg. 1676 15. jan. 1684).
107. Markantonio ustinijan (Marcantonio Giustinian, 26. jan. 1684 23. mart 1688).
108. Franesko Morozini (Francesco Morosini, 3. apr. 1688 6. jan. 1694).
109. Silvestro Valijer (Silvestro Valier, 25. feb. 1694 5. jul 1700).
110. Alvize II Moenigo (Alvise II Mocenigo, 16. jul 1700 6. maj 1709).
111. ovani II Korner (Giovanni II Corner, 22. maj 1709 12. avg. 1722).
112. AIvize III Moenigo (Alvise III Mocenigo, 24. avg. 1722 21. maj 1732).
113. Karlo Rucini (Carlo Ruzzini, 2. jun 1732 5. jan. 1735).
114. Alvize Pizani (Alvise Pisani, 17. jan. 1735 17. jun 1741).
68

115. Pjetro Grimani (Pietro Grimani, 17. jun 1741 7. mart 1752).
116. Franesko Loredan (Francesco Loredan, 18. mart 1752 19. maj 1762).
117. Marko Foskarini (Marco Foscarini, 31. maj 1762 31. mart 1763).
118. Alvize IV Moenigo (Alvise IV Mocenigo, 19. apr. 1763 31. dec. 1778).
119. Paolo Renijer (Paolo Renier, 14. jan. 1779 13. feb. 1789).
120. Lodoviko Manin (Lodovico Manin, 9. mart 1789 12. maj 1797, svrgnut).
Stanovnitvo Venecije (istorijski centar)
I 15811797.
1581. 134.861
1586. 142.900
1624. 141.625
1633. 102.243
1642. 120.307
1696. 138.067
1760. 149476
1780. 141.086
1790. 137.603
1797. 137.240
II 18711985.
1871. 128901
1881. 129.851
1901. 146.682
1911. 154.642
1921. 156.899
1931. 163.599
1951. 174.969
1961. 137.985
1971. 108.987
1981. 92.925
1985. 86.072
Najvii nivoi vode (19161986)
1916. l,60m
1936. 1,47
1946. 1,36
1948. 1,32
1951. 1,51
1960. 1,45
1966. 1.94
1967. 1,38
1968. 1,44
1969. 1,38
69

1978. 1,32
1979. 1,31 1,40 1,66
1980. 1,34
1981. 1,36
1982. 1,32
1986. 1,58
Broj zaposlenih u Margeri (19281985)
1928. 4.880
1935. 6.442
1939. 18.872
1947. 16.500
1955. 25.300
1960. 30.117
1967. 31.140
1971. 30.117
1981. 25.708
1982. 24.772
1983. 23.522
1985. 19.779
BIBLIOGRAFIJA
Budui da je bibliografija o Veneciji ogromna, dajemo ovde samo naslove onih dela koja
su se nedavno pojavila i od optijeg su znaaja.
A. V., Storia della civilt veneziana, II knj., Venecija Firenca, 19551965.
A. V., Storia della cultura veneta, 6 knj., Vienca, 19761985.
A. V., Storia di Venezia, 8 knj., Rim, 1992 sqq.
Braunstein (Ph.) i Delort (R.), Venise, portrait historique d'une cit, Pariz, 1971.
Cessi (R.), Storia della Repubblica di Venezia, 2 knj. Milano Mesina, 1968.
Cozzi (G.) i Knapton (M.), Storia clella Repubblica di Venezia dalla Guerra di Chioggia
alla riconquista della Terraferma, Torino, 1986.
Id. i Scarabello (G.), La Repubblica di Venezia nell'et moderna, Torino, 1992.
Franzina (E), Venezia, Bari, 1986.
Lane (F. C), Venise, une rpoublique maritime, Pariz, 1985.
Renouard (Y.), Les villes d'ltalie de la fin du Xe au dbut du XIV sicle, Pariz, 1969.
Thiriet (F.), Histoire de Venise, Pariz, 1952.
Unesco, Sauver Venise, Pariz, 1971.
Zorzi (A.), La Repubblica del Leone, Storia du Venezia, Milano, 1979.

70