taradimodanas?

Zaokruivanje brojeva,
Pravila zaokruivanja,
Sigurne, nesigurne, znaajne ciffre...
Pojmovi preciznosti i tanosti
Sistematske i sluajne greke
Procenjivanje greaka
Apsolutna, relativna greka
Greka izvedenog rezultata

Znaajnecifre
U civilizaciji u kojoj ivimo koristimo se dekadnim
sistemom brojeva (0,1,2,3,4,5,6,7,8,9). U ovom sistemu
brojevi, nose sa sobom neku informaciju. Jedan sto 1;
dva polaznika
2; tri jabuke 3; nita novca na raunu 0. Dakle, date cifre
su nam od nekog znaaja (znaajne
cifre) jer nose informaciju o merenoj veliini. Broj nula je
jedinstven jer pored informativne vrednosti njime se
sluimo da ostale cifre dovedemo na odreenu poziciju.
Tako jedna nula iza broja oznaava desetice, dve nule stotin
e, tri hiljade itd. U ovom sluaju broj nula ne predstavlja zna
ajnu cifru. Pitanje koliko neki broj ima znaajnih cifarase upr
avo svodi na reavanje ove dileme, kada je nula
znaajna cifra, a kada ne.

Primer1.Znaajnecifre
Odrediti broj znaajnih cifara u sledeim brojevima:
15,13
4
1513
4
151300 = 1,513x105
4
15013
5
0,001513
4
0,15130
5
Znaajne cifre obuhvataju tzv. sigurne cifre i nesigurnu
cifru (tj. cifru na kojoj se nalazi greka).

Primer2.Znaajnecifre

Navesti sigurne cifre i nesigurnu cifru za svaki od brojeva

primera 1.

15,13
1513
151300 = 1,513x105
15013
0,001513
0,15130

sigurne: 1,5,1 nesigurna:3

sigurne: 1,5,1 nesigurna:3
sigurne: 1,5,1 nesigurna:3
sigurne: 1,5,0,1 nesigurna:3
sigurne: 1,5,1 nesigurna:3
sigurne: 1,5,1,3 nesigurna:0

Pravilazaokruivanjabrojeva

Nekakav broj moemo zapisati kao: n,d1d2d3d4d5d6dkdk+1...dm pri em

u je n ceo broj a d1,d2,...,dm odgovarajue decimale. Ako elimo dadat
i broj zaokruimo na k decimala onda postupamo na jedan od
sledeih naina:
a) Ako je dk+15, tada zaokrueni broj ima oblik n,d1d2d3d4d5d6dk
b) Ako je dk+15, tada zaokrueni broj ima oblik n,d1d2d3d4d5d6dk+1
c) Ako je dk+1=5 i bar jedan od decimala iza njega je razliit od nule
tada se postupa kao pod b)
d) Ako je dk+1=5 i svi ostali decimali, ako ih uopte ima, su nule,
onda razlikujemo dva sluaja: ako je dk parno postupa se kao u sluaju a
), ako je dk neparno postupa se kao u sluaju b).

Primer4.Zaokruivanjebrojeva

Zaokruiti na tri decimale sledee brojeve:

1,45549; 2,45977; 3,455501; 4,9985; 5,999500

Reenje: 1,455; 2,460; 3,456; 4,998; 6,000

Prikazivanjerezultataaritmetikihoperacijasa
potrebnimbrojemznaajnihcifara
Sabiranjeioduzimanje
apsolutna nesigurnost rezultata ne sme
da bude manja od najnesigurnije vrednosti
koja podlee sabiranju, odnosno oduzimanju.

Primer5.Prikazivanjerezultataaritmetikih
operacija

Mnoenjeideljenje

a) Relativna nesigurnost rezultata treba da bude

jednaka onoj koju ima komponenta sa najveom
relativnom nesigurnou;
b) Proizvod i kolinik treba da sadre onoliko
znaajnih cifara koliko ima i lan sa najmanjim
brojem znaajnih cifara.

Primer6.

 Logaritmovanje

rezultat treba da sadri onoliko cifara desno od de

cimalnog zareza koliko ima znaajnih cifara broj i
ji se logaritam trai.

Primer7.

 Stepenovanjeikorenovanje

rezultat treba da sadri onoliko znaajnih cifara

koliko ima i broj koji se stepenuje ilikorenuje.
Primer8.

Greke merenja
Preciznost bliskost odreenog
rezultata sa drugim rezultatima
dobijenim na potpuno isti nain;
veliina koja opisuje reproduktivnost
merenja.
Tanost bliskost odreenog rezultata
stvarnoj ili prihvatljivoj vrednosti.

Greke merenja
Tanost odreuje slaganje izmeu rezultata i njihove
stvarne vrednosti, dok preciznost opisuje slaganje izmeu
vie rezultata koji su dobijeni na isti nain. Preciznost
moemo odrediti jednostavnim ponavljanjem merenja,
dok tanost nikada ne moemo sigurno da odredimo jer
nikada ne moemo da znamo stvarnu vrednost merenja.

Veba u streljatvu
Diskutujte rezultate strelaca ABCD

Tanost se izraava pomou termina apsolutne i relativne greke.

Apsolutna greka razlika izmeu eksperimentalnog rezultata i prave vrednosti:

apsolutna greka merenja, - prava vrednost, x merena vrednost.

d ima dimenzije merene veliine.

Relativna greka kolinik apsolutne greke i stvarne vrednosti:

Bezdimenzionalna veliina; izraava se u procentima ili promilima kako se ne bi
izazvala zabuna ukoliko se izraava greka merenja datih u procentima

Primer 9. Tanost dve analitike metode

Kada je nepoznato:

devijacija od srednje vrednosti mera preciznosti pojedinanog odreivanja

Izraunavanjeapsolutnihirelativnihgreakaizvedenogrezultata

Grekekojepratehemijskuanalizu

Grekekojepratehemijskuanalizu