Bagrem

(Robinia
pseudoacacia)
familija:familija

Narodni nazivi:
Bagrem je jo poznat kao

akacija,bagrema,belo drvo,kraljevo
drvo,hacija.Postojbina mu je jugoistoni deo
Amerike,ali se brzo proirio irom sveta.U
Evropu je stigao 1601.godine zahvaljujui
vrtlaru Robinu.On je nabavio semenke
bagrema i posadio ih u kraljevskom
dvoru.Zbog toga je botaniar Carl von Line
nazvao ovu biljku.Druga re,pseudoacacia ima
znaenje lane akacije,zbog velike slinosti
bagrema sa nekim vrstama ovog roda.

Upotreba: U narodu cvet bagrema se koristi kod prehlade,gripe,greva u

eludcu i stomaku,zatim kod glavobolje i za bolje luenje ui.Cvetovi
sniavaju holesterol i imaju diuretsko i laksativno dejstvo.

Izgled Bagrema:
Bagrem se moe da naraste do 25m,a stablo moe imati

promer i do 90cm.Svoju punu visinu dostie oko svoje

cetrdesete godine,a moe da ivi i do 200 godina.Stablo:je
veoma otporno.Kora:Kod mladih bagrema kora je glatka,a
kasnije postaje hrapava i raspucana.vrsta je i pogodna za
raznu obradu.Grane:su mu veoma lomljive,pucaju pri jakom
vetrom i snegu.Listovi:su mu 20-30cm dugi,sastavljeni od 9-17
jajastih svetlozelenih listia.Pojavljuju se krajem
aprila.Cvetovi:su beliasti i mirisni,formiraju grozdaste
cvatove.Cveta sredinom maja i poetkom juna,u zavisnosti od
nadmorske visine.Plod:je nalik na mahunu punu semena,dug 510cm,a 1-2cm irok.Deo otpada prilikom sazrevanja,dok drugi
deo ostaje na stablu i tokom zime.Semena sporo
klijaju.Koren:se sastoji od mnotvo kvrica.Na njima se nalaze
bakterije koje koriste azot i hrane bagrem.

Uslovi uspevanja
Kod nas bagrem samoniklo raste na obodima uma,dok se gaji

po vrtovima zbog lepog i mirisnog cveta.Njime se poumljavaju

mesta kojima preti erozija zbog toga to bagrem svojim
korenjem uvruje tlo.Iako je bagrem veoma otporan,ipak ne
uspeva na svom zemljitu.Trai peskovito i rastresito
zemljite.Ne podnosi vlagu,hladovinu i teka glinovita
tla.Zemljite pre sadnje treba preorati.Sadnice treba posaditi u
jesen,dok semena idu u maju.Razmak izmeu sadnica treba da
bude 1-1,5m,a razmak izmeu redova 1,5-2m.Prve godine
nakon sadnje potrebno je okopavati i istiti od korova i
trave.Nakon druge godine sadnice bi trebale biti visine oko
2m.Ako ne napreduju dobro,treba ih posei do zemljita.Tada
e iz ila krenuti nova stabalca koje e dobro rasti.Semena pre
setve se moraju stratificirati zbog toga to imaju vrstu opnu
koja im oteava klijanje.

To se radi tako to semena uranjamo u kipuu vodu,tri

puta po 20 sekundi.Nakon toga ih treba osuiti na
vazduhu i odmah ih posaditi,najbolje u pesak.
Moraju se zalivati sve do nicanja,i tada ih slobodno moemo

presaditi na podlogu koju elimo.Seje se u redove na 3-5cm

dubine.Na 1ha obino ide oko 15-30 semena.Ako uoimo
stabla koja ne zadovoljavaju kvalitet treba ih paljivo
odstraniti.Tako e za ostala stabla biti dovoljno mesta.Kronju
treba orezivati tako da se dve susedne blago dodiruju.Bagrem
se nikada ne obnavlja iz semena koje padne na tlo,nego iz ila
korena narastu mlada stabla.Kada elimo mladice,potrebno je
bagrem odsei do panja a oko njega sekirom posei ile.U junu
panjeve premazati herbicidom da bi se spreilo teranje iz
njega.Bagrem je veoma teko suzbiti.Potrebno ga je odsei do
panja,mazati herbicidom i najbolje bi bilo posaditi neko
brzorastue drvo (topola,orah),kako bi sam bagrem bio u
hladovini zbog koje ne moe da napreduje.

Lekovita svojstva
Svi delovi bagrema su otrovni,osim cvetova.Kora je posebno

otrovna.Sadri toksalbumin robin i toksalbumin fazin koji razaraju

eritrocite kod nekih ivotinja,a naroito kod konja.Ako konj pojede
delove bagrema,nakon sat vremena javlja se
proliv,slabost,aritmije i bolovi u stomaku,te je potrebno hitno
pozvati veterinara.Zbog ovoga,tala nikada ne treba da sadri
delove koji su napravljeni od bagrema,jer su zabeleeni sluajevi
gde su se konji otrovali time to su glodali ogradu sa kojom su bili
okrueni.Danas se bagrem veoma malo koristi u lekovita
svojstva,zbog svog toksinog dejstva.Cvetovi sadre mnoga
lekovita svojstva i tek neto malo otrovnog robinina koji
termikom obradom i suenjem potpuno nestaje.Celi grozdovi
bagrema se beru im procveta i zajedno sa stabljikom se sue na
toplom i senovitom mestu,ili u rerni na 40 stepeni.Nakon
suenja,cvetovi se odvoje i uvaju u kartonskoj kutiji ili papirnoj
kesi na suvom i tamnom mestu.

Najese se od bagrema konzumira

bagremov aj.
Osim ajeva,izuzetno se koristi

sirup.Verovatno najpoznatiji derivat bagrema

je njegov med.Blagog je ukusa,svetloute boje
i lepog mirisa i spada u jedne od cenjenih
vrsta meda.Sporo se kristalizira zbog toga to
u sastavu sadri vie fruktoze od
glukoze.Preporuuje se deci,bolesnicima koji
se oporavljaju,starima i svima sa problemima
sa eludcem,nervozom,nesanicom i
nemirom.Najbolje ga je konzumirati sa ajem
od kamillice.

Bagremov Med

Berba(etva):Bere se cvet i list.Cvet se bere

neposredno pred otvaranje,a list dok je jo mlad.